Elementi drave

Drava je teritorijalna zajednica ljudi s vrhovnom (suverenom) vlau. Iz ove definicije se vidi da postoje tri elementa drave:

Teritorija Stanovnitvo Dravna vlast

Elementi drave: teritorija (podruje drave)

Sfera mesne nadlenosti dravne vlasti Imperium dominium/patrimonium (sfera vlasti NA teritoriji, a ne NAD teritorijom) Trodimenzionalni prostor izvrnuta kupa (kopno, more, vazduh) Nije neophodan teritorijalni kontinuitet More (obalno more, podmorje, otvoreno more) Eksteritorijalnost Dravne granice su utvrene meunarodnim pravom Dravna i administrativne granice (reim prelaska, promene, ta omeuju) Neprobojnost drave

Elementi drave: stanovnitvo

Istorija (polis, SPQR) Sva lica koja ive u dravi ine STANOVNITVO i podlona su vaeem pravnom poretku Stanovnitvo, narod, nacija. Dravljanstvo: lina javnopravna veza pojedinca sa dravom, kojom mu drava priznaje poseban pravni status Naini sticanja dravljanstva (ius sanguinis, ius soli); naturalizacija Razlika izmeu poloaja dravljana i stranaca * prava (dravljani nisu samo podanici...) * obaveze Prebivalite i boravite Dravljani i sunarodnici zajednika vlast i zajednika svest

Mo vlast vrste vlasti politika vlast

Definicije moi

... i vlasti

sposobnost uticaja na ponaanje drugih ili nametanje sopstvene volje na bazi odreenih izvora moi. odnos izmeu nejednakih (nadreeni i podreeni) mo koja deluje kroz stvaranje pravila ponaanja

vrste vlasti: crkvena, kolska, roditeljska, dravna, lokalna...

politika/politika vlast/dravna vlast

institucionalizovana mo institucija je uobliena mo (vlast je depersonalizovana postoji razlika izmeu osobe i slube koju ona vri) odluke koje se tiu zajednice kao celine (ko, ta, kako, kada dobija) sva drutva je poseduju, ali kao dravna vlast nastaje tek u moderno doba

Dravna vlast

Drava je NAJJAA vlast i kao takva je osnova i uslov svake druge vlasti Vrsta moi koja se zasniva na najjaoj sili Dravna prinuda je u osnovi obina fizika sila ali pravno doputena sila koja se vri shodno i u ime prava. Sila je postala institucionalizovana mo, kao pravna vlast (kao pravo i dunost) da bi sila postala vlast mora se pravno uobliiti Sutina dravne vlasti je u (us)postavljanju i primeni pravnog poretka

Neke osobine dravne vlasti:

Teritorijalnost Neprekidnost Nedeljivost Sveobuhvatnost

A sve one mogu da se obuhvate jednom krucijalnom karakteristikom SUVERENOU

Suverenost

Suverenost kao bitna oznaka one vlasti koju nazivamo dravnom svojstvo dravne vlasti da je sa pravnog gledita najvia na odreenoj teritoriji... Pojava modernog pojma suverenosti: an Boden okolnosti (priznanje jedne vlasti koja je suverena je nuno da bi polit. zajednica izbegla neslogu i da bi ouvala svoju bezbednost) Suverenost je apsolutna i trajna vlast jedne drave; vrhovna vlast nad graanima koja je legibus soluta koja je nedeljiva. ta podrazumeva... Suverenost je formalni pojam mo propisivanja prava

Tomas Hobz

Doba u kojem je iveo Hobzova antropologija: tenja za moi + jednakost Tri uzroka svae izmeu ljudi: 1. nadmetanje; 2. podozrivost; 3. tenja za slavom i priznanjem Tako nastaje prirodno stanje... Odlike tog stanje... Najvanija je: u njemu nema prava i zajednike vlasti koja bi ga propisala svi ljudi imaju prirodno pravo na sve.

Drutveni ugovor odricanje i potinjavanje ...koje stvara SUVERENA! On je jedinstvo svih pojedinaca u istoj linosti stvoreno sporazumom svakog sa svakim.

Stvara se JEDNA vetaka linost ije radnje svi primaju kao svoje sa ciljem da ona koristi snagu svih onako kako smatra pogodnim za njihov mir i zajedniku odbranu.

Hobzov pojam prava zakon kao

zapovest suverena (koji nije potinjen zakonu)

Suverenost osobine suv. vlasti

Unutranja suverenost - pravna suprematija i faktika nadmo Spoljna suverenost - nezavisnost (u smislu stvaranja prava) i faktika nezavisnost - ravnopravnost u odnosima sa drugim dravama (koordinacija a ne subordinacija) - dva izuzetka u sistemu UN Pravna neogranienost danas pravno vrhovnitvo - faktika i politika ogranienja - uloga ljudskih prava Dravna, vladalaka i narodna suverenost

Autoritet (dravne) vlasti i njena legitimnost

Vlast koju dobrovoljno prihvata veina stanovnitva (jer veruje u njenu valjanost, opravdanost, ispravnost) dostojnost priznavanja jednog poretka. Taljeranova izreka; vlast moe raunati na trajnost samo ako svaka njena mera ne mora da se sprovodi putem prinude Istorija tri idealna tipa legitimnosti (ili razloga zbog kojih se narod potinjava vlasti) po Maksu Veberu - tradicionalni tip (gerontokratija, monarhije) svetost tradicije - harizmatski tip vera u izuzetne osobine voe - legalno-racionalni tip * vlast se vri u skladu sa postojeim pravilima * u njihovu opravdanost veruju i vlast i graani * mora postojati pristanak onih nad kojima se vlada