ELIJSKI ADHEZIONI MOLEKULI (CAMS) I NJIHOV ZNA AJ U EMBRIOGENEZI I TKIVNOJ HOMEOSTAZI Prof.

dr Vesna La kovi Institut za histologiju i embriologiju Aleksandar . Kosti U elijskoj adheziji neophodnoj za odravanje integriteta svih tkiva, uklju uju i endotel, pored intercelularnih spojeva, hemidezmozoma, fokalnih adhezija i proteina ekstracelularnog matriksa, u estvuju dve grupe adhezionih proteina. Jedna grupa adhezionih proteina odgovorna je za adheziju elija sa ekstracelularnim matriksom (integrini), dok druga grupa ovih proteina u estvuje u me u elijskoj adheziji (epitelnih i endotelnih elija, leukocita, trombocita i drugih elija). Integrini su velika ubikvitarna klasa elijskih povrinskih receptorskih proteina koji su uklju eni u brojne aspekte elijske adhezije i signala. Oni su glavni receptori za vezivanje elija sa proteinima ekstracelularnog matriksa, kao to su kolagen, fibronektin i laminin. Smatra se da svaka elija poseduje najmanje jedan integrin. Integrini su heterodimeri sastavljeni od i podjedinice od kojih svaka ima transmembransku lokalizaciju, odnosno svoj intracelularni i ekstracelularni deo. Svojim duga kim ekstracelularnim krajevima vezuju se za proteine ekstracelularnog matriksa, dok su svojim intracelularnim, citoplazmatskim krajevima povezani sa citoskeletom elije, tako da funkcioniu kao transmembranski linkeri (integratori) preko kojih se vri interkacija izme u citoskeleta elije i ekstracelularnog matriksa. Sa aktinskom komponentom citoskeleta su povezani posredstvom talina, vinkulina, tenzina i aktinina Mnogi integrini tako e u estvuju u formiranju fokalnih kontakata izme u elije i matriksa u okviru kojih je ekstracelularni deo integrina vezan za fibronektin, a intracelularni za snopove aktinskih filamenata (stress vlakna), posredstvom vrlo kompleksne mree tzv. asociranih proteina. Izuzetak je integrin u hemidezmozomima koji se vezuje sa intermedijarnim filamentima. Kadherini (cadherins) su familija adhezionih molekula koji obavljaju Ca++ zavisnu intercelularnu adheziju na mestima me u elijskih spojeva.To su glikoproteinski receptori molekulske mase 120-140 kD koje eksprimiraju sve elije koje formiraju tkiva. Svi kadherini se sastoje od velikog ekstracelularnog domena, transmembranskog regiona i kratkog citoplazmatskog repa. Na duga kom ekstracelularnom delu nalaze se mesta gde se vezuje Ca++, a na unutranjem citoplazmatskom delu pripajaju se katenini (catenins) posredstvom kojih su kadherini povezani sa citoskeletom elije. Postoje 4 subklase klasi nih kadherina: E (epitelni), P (placentalni), N (nervni) kadherin i L-CAM (eng. liver cell adhesion molecule). Najbolje ispitan je E-kadherin koji se nalazi u adherentnim spojevima koji povezuju aktinske filamente susednih elija. E-kadherin, koji se zove jo uvomorulin najbolje je ispitani kadherin. Nalazi se u zonuli adherens zrelih epitelnih elija gde povezuje aktinske filamente susednih elija. On se prvo pojavljuje u razvoju gde uspostavlja kompakciju, za vreme koje se labavo povezane blastomere tesno priljubljuju jedna uz drugu i subsekventno tome povezuju me u elijskim spojevima. Kadherini igraju ulogu i neto kasnije u embriogenezi u toku odvajanja pojedinih tkiva jednih od drugih, na primer u toku formiranja nervne cevi i

njenog odvajanja od ektoderma. Tako e, elije nervnog grebena, koje formiraju periferni nervni sistem, poseduju velike koli ine N-kadherina na svojoj povrini kada su jo u kontinuitetu sa nervnom cevi. Me utim, one ga gube kada migriraju, a ponovo sti u kada se agregiraju, formiraju i ganglion. Posebnu grupu kadherina, razli itu po strukturi, funkciji i intracelularnoj poziciji od klasi nih kadherina predstavljaju dezmozomalni kadherini. Eksprimiraju se u dezmozomina gde su povezani sa intermedijarnim filamentima. Savremena istraivanja su pokazala da su kadherini uklju eni u maligne transformacije elija u toku kojih dolazi do njihove redukovane ekspresije , kao i u nekim hereditarnim konim obolenjima. Selektini (selectins) su familija transmembranskih glikoproteina od krucijalnog zna aja za me u elijske adhezije u po etnim fazama zapaljenja. Oni su odgovorni za privremenu, Ca++ zavisnu i labavu adheziju leukocita za povrinu endotelnih elija i njihovo kotrljanje (engl. rolling) preko nje. Familiju selektina ine : E- (endotel), L- (leukocit) i P (engl. platelet = trombocit) selektin. Eksprimiraju se na apikalnim plazmamembranama endotelnih elija, leukocita i trombocita u zapaljenskim procesima. E-selektin se eksprimira na povrini aktivirane endotelne elije posle stimulacije inflamatornim citokinima. Omogu ava adheziju neutrofilnih leukocita i monocita na aktivirani endotel. Sintetie se de novo i maksimum ekspresije dostie 4-6 h posle stimulacije. U toku slede ih 24-48 h eliminie se sa plazmamembrane endotelne elije i odlazi u cirkulaciju . L-selektin se konstitutivno sekretuje i eksprimira na povrini leukocita uklju uju i i memorijske T limfocite, ali se posle njihove aktivacije brzo uklanja sa povrine proteoliti kim cepanjem ekstracelularnog domena. Posreduje u interakciji izme u neutrofilnih leukocita, monocita i limfocita sa aktiviranim endotelom preko CD34 i GlyCAM-1. P-selektin se normalno deponuje u Vajbel-Paladovim (Weibel-Palade) telacima endotelnih elija i alfa granulama trombocita, a posle aktivacije u uslovima zapaljenja translocira se na plazmamembranu endotelne elije i trombocita. P-selektin se eksprimira u ranoj fazi, a E-selektin u kasnoj fazi aktivacije. Aktivirani trombociti eksprimiraju samo P-selektin. On omogu ava vezivanje trombocita i leukocita za aktivirani endotel. U normalnim uslovima endotelne elije ne eksprimiraju selektine ni njihove ligande. Me utim u po etku inflamacije endotelne elije pod uticajem lokalnih hemijskih medijatora oslobo enih od elija na mestima zapaljenja, po inju da eksprimiraju P i/ili E-selektine, kao i ligande za L-selektin (adresine). Posredstvom selektina dolazi do tranzitne me u elijske adhezije leukocitendotelna elija u krvi. Oni omogu avaju leukocitima da se privremeno veu za endotelne elije sitnih krvnih sudova (kotrljanje leukocita) kroz ije zidove, izme u endotelnih elija dalje prolaze u tkiva na mestima gde se odigrava zapaljenjska reakcija. Najnovija istraivanja su pokazala da posle adhezije leukocita na aktiviranu endotelnu eliju dolazi do povezivanja citoplazmatskog dela E-selektina sa citoskeletom. Kotrljanje leukocita (engl. rolling) traje dok se ne aktiviraju integrini (beta 2 integrin) koji e zaustaviti kotrljanje i omogu iti njihov izlazak iz krvnog suda u okolno tkivo.

Sli na sekvenca adhezije posredstom selektina i integrina deava se kad limfociti migriraju iz krvotoka u limfni vor. Cirkuliu i limfociti su posredstvom E-selektina labavo adherirani na endotelne elije postkapilarnih venula limfnog vora posredstvom vaskularnih liganada za L-selektin (vaskularni adresini), to im omogu ava kotrljanje preko povrine endotelnih elija, sve dok brzo ne aktiviraju ja i adhezioni sistem, integrine, koji e stopirati kotrljanje limfocita i omogu iti im provla enje izme u endotelnih elija venule. Sli no se deava i na endotelnim elijama venula intestinalnog limfati nog tkiva. Selektini zajedno sa integrinima i kadherinima pripadaju grupi Ca++ zavisnih adhezionih proteina. Adhezioni molekuli imunoglobulinske superfamilije su velika grupa transmembranskih molekula odgovornih za Ca++ nezavisnu me u elijsku adheziju, nazvanih tako jer sadre jedan ili vie domena sli nih imunoglobulunima. Od krucijalnog su zna aja za imuni odgovor. Najbolje je prou en nervni adhezioni molekul (N-CAM), koji je eksprimiran u razli itim elijskim tipovima, posebno neuronima. On je najzastupljeniji Ca++ nezavisni adhezioni protein u ki menjaka. Neki drugi proteini iz ove imunoglobulinske familije, kao to su intercelularni adhezioni molekuli (I-CAMs) eksprimirani su na aktiviranim endotelnim elijama gde se vezuju za integrine na povrini leukocita pomau i im da se akumuliraju na mestu zapaljenja. U normalnim stanjima endotelne elije i leukociti eksprimiraju male koli ine ICAM, a u toku zapaljenja inflamatorni medijatori pove avaju njihovu ekspresiju po evi na 6-8 h posle stimulacije i odravaju se na tom nivou 48 h. Pove ana snana ekspresija ICAM-1, posebno na endotelnim elijama postkapilarnih venula, pokazana je u akutnoj fazi odbacivanja transplantiranog srca pacova. U kasnijim eksperimentalnim istraivanjima, tako e na pacovskom modelu, pokazano da primena antitela na ove adhezione molekule moe umanjiti reakciju odbacivanjaja, posebno u kombinaciji sa imunospresivnim lekovima. Postoji oko 20 formi N-CAMs. Duga ki ekstracelularni delovi polipeptidnog lanca u svim oblicima N-CAMs savijeni su u 5 imunoglobulinima sli nih domena. Najve i broj N-CAMs proteina je transmembranski lokalizovano, sa razli itom duinom intracelularnog kraja vezanog za citoskelet elije, za razliku od nekih formi N-CAMs koji ne prolaze lipidni sloj ve su pri vr ene za plazma membranu putem GPI (glikozilfosfatidil-inozitol). Postoje i oblici N-CAMs koji se sekretuju i osloba aju u ekstracelularni matriks. N-CAMs igraju zna ajnu ulogu u razvoju (nervna cev, fascikulizacija ivca). Eksprimiraju se tranzitorno i relativno slabo u mnogim vanim fazama razvoja, ne samo nervnog tkiva i odgovorni su za finiju regulaciju adhezivnih interakcija za vreme razvoja i regeneracije. Druga grupa molekula Ig superfamilije, vaskularni elijski adhezioni molekuli, VCAM-1, eksprimira se na aktiviranim endotelnim elijama, makrofazima, dendritskim elijama i fibroblastima kostne sri. Vezuju se sa integrinima na ovim elijama i uklju eni su u aktivaciju i migraciju limfocita. Jo jedan vrlo vaan adhezioni protein lan ove familije je trombocitni endotelni adhezioni molekul, PECAM-1, odnosno CD31, koji je vrlo koncetrisan na povrinama interendotelnih kontakata. Eksprimira se u kontinuiranim endotelima, trombocitima, monocitima, granulocitima, makrofazima sinusa i odre enim limfocitima.

PECAM-1 uspostavlja homofilnu vezu izme u endotelnih elija, kao i heterofilnu interakciju sa alfa 5 beta 3 integrinom. PECAM-1 se nalazi uniformno raspore en du celog spoja i daje mu stabilnost. Obzirom na to da je PECAM-1 jedna od glavnih komponenti endotelnih veza on igra zna ajnu ulogu u metastazama tumorskih elija, kao i transendotelnoj migraciji leukocita. Savremena istraivanja procesa metastaze tumorskih elija (melanom) pokazala su da tumorske elije prilikom prolaska kroz endotel dovode do dislokacije PECAM-1 i kadherina na mestima spojeva endotelnih elija, kao i da se oni ponovo eksprimiraju posle prolaska tumorskih elija i restauracije endotelnih spojeva. elije melanoma pruaju citoplazmatske produetke (pseudopode) izme u endotelnih elija na mestima koja su oslobo ena od PECAM-1 i kadherina i provla e se kroz endotel da bi na kraju migrirale u subendotelni matriks gde preko integrina dolaze u kontakt sa njegovim komponentama koje dalje promoviu migraciju tumorskih celija. Vreme transendotelne migracije tumorskih elija melanoma in vivo za 50 % elija iznosi 5 sati, to je utvr eno i u in vitro uslovima i za druge vrste tumorskih elija. Tako e je ekperimentalno pokazano da primena antitela i peptida koja blokiraju adhezivnu funkciju PECAM-1 dovodi do inhibicije transmigracije leukocita, ak iako je kotrljanje leukocita po povrini endotelne elije normalno. Ovo govori da je homofilna interakcija izme u PECAM-1 eksprimiranog na endotelnim elijama i leukocitima kriti na za proces transmigracije leukocita. Transendotelna migracija leukocita je u mnogim aspektima sli na migraciji tumorskih elija, s tom razlikom to je vreme prolaska leukocita znatno kra e i iznosi 1 sat za 50 % elija i to leukociti migriraju izme u endotelnih elija sa minimalnom disrupcijom endotelnog sloja. Pored uloge u transendotelnim procesima, PECAM-1 ima funkciju pokreta kog mehanizma za adheziju trombocita i formiranje ugruka posle ote enja krvnog suda. Njegovo prisustvo u trombu predstavlja podlogu za adheziju monocita i granulocita iniciraju i na taj na in inflamaciju i proces zarastanja rana. Literatura: 1. Alberts B., Bray D., Lewis J., Raff M., Roberts K., Watson J.D. The Molecular Biology of the Cell.Garland, New York, 2002. 2. Haynes WG, Webb DJ. Endothelin as a regulator of cardiovascular function in health and disease. J Hypertens 1998; 16: 1981-1998. 3. Mars JA, James Nelson W. Cadherin cell adhesion molecules in differentiation and embryogenesis. Int Rev Cytol 1996; 165: 159-205. 4. Voura EB, Sandig M, Siu CH. Cell-cell interactions during transendothelial migration of tumor cells. Microsc Res Tech 1998; 43: 265-275. 5. La kovi V. Histologija-epitelna tkiva. Nauka, Beograd, 2001. 6. La kovi V. Cirkulatorni sistem. Nauka, Beograd, 1998. 7. Avramovi V., Mojsilovi M., La kovi V., Petrovi A. Citologija. Grafika Galeb, Ni, 2003. 8. La kovi V., Labudovi Borovi M., Puka N., Vukovi I., Mir i A., Nei D. Citohistoloke karakteristike vaskularnog endotela .II. Kardiologija 2001; 1-2: 1-15.

9. La kovi V., Todorovi V., Kanjuh V., Labudovi Borovi M., Puka N., Nei D. Citohistoloke karakteristike vaskularnog endotela .III. Kardiologija 2001; 3: 73-84.