UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUE

Novi Sad

KOLIZIONI METOD - BILATERALIZAM

SEMINARSKI RAD

Meunarodno privatno pravo

Mentor:

Student:

Prof. dr Radica ipovac

Cvetkovi Filip
broj indeksa: 3146/2014

Ni, mart 2016.

UVOD

Da bismo priali o kolizionom metodu i kolizionim normama moramo prvo da

definiemo pojam i predmet Medjunarodnog privatnog prava kao i da damo definiciju kolizionih
normi uopte.
Medjunarodno privatno pravo je grana unutranjeg prava. Njegova pravila nisu
medjunarodna, medjunarodno obeleje imaju samo odnosi koje regulie , jer se vezuju za vie
suvereniteta. Pravila medjunarodnog privatnog prava na direktan ili indirektan nain reguliu ona
pravna pitanja koja se postavljaju usled pojave elementa inostranosti u privatno pravnim
odosima.
Predmetom medjunarodnog privatnog prava, kao discipline koja izuava odredjenu
pravnu oblast, smatramo dakle norme o odredjivanju merodavnog prava, gradjanskoprocesnim
odnosima sa elementom inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne
odnose.
Osnovni je zadatak kolizionih normi da ree dilemu sa kojom su suoeni arbitri, a to je da
utvrde koje e pravo biti merodavno. Ovu dilemu kolizione norme reavaju na taj nain to
medju brojnim kontaktima koje pravni odnos ima sa pojedinim zemljama, izaberu jedan kao
najrelevantniji, odluujui i na taj naiin upute postupajui organ na merodavno pravo. Medju
raznim takama dodira treba izabrati odluujuu.
Taj izbor ini zakonodavac. On, pri tome, ne polazi od jednog konkretnog pojedinanog
pravnog odnosa ve od jedne kategorije pravnh odnosa i pravnih pitanja. Ako je re o
kupoprodajnom ugovoru pored dravljanstva kupca i prodavca uzee se u obzir i njihovo
prebivalite kao mogui nain vezivanja za neki pravni poredak. Pored njih moe uzeti i mesto
zakljuenja ugovora i mesto gde se raspravlja spor za pravno relevantne i medju svim tim
zamislivim kontaktima zakonodavac e se opredeliti za jedan koji smatra najjaom vezom, a koji
e izabrati jeste stvar zakonodavne, odnosno pravne politike u svakoj dravi.

Kolizioni metod
Bilateralizam

1.1.

Pojam i struktura dvostruke kolizione norme

Pod pojmom dvostrana koliziona norma podrazumevamo pravnu normu iji je cilj da
odredi koje e se pravo koristiti i primeniti na injenino stanje vezano za dve ili vie
teritorija na kojima vae razliiti pravni poredci. Nju karakteriu tri osnovna obeleja i to:
indirektni karakter,bilateralnost i neutralnost u pogledu ishoda spora i imeprativnost.
U klasinoj etvorolanoj strukturi pravne norme, uslov za nastupanje sankcije jeste
ispunjenost pretpostavke za njenu primenu. To jest, nepotovanje obaveznog pravila
ponasanja je pretpostavka sankcije. Npr. Brak zakljuen izmeu lica koja su ve u
punovanom braku apsolutno je nitav.
Kolizione norme imaju dva osnovna elementa:
a) U njima se prvo imenuje jedna pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno
pitanje i
b) Sadre taku vezivanja, izdvajanje jedne odluujue veze koja e u konkretnom sluaju
dovesti do merodavnog prava.

1.1.1. Pravna kategorija

Ovaj element nema ustaljeni naziv u teoriji. U naoj literaturi koriste se nazivi: pravni
odnos, graanskopravni odnos, privatno pravni odnos... U stranoj literaturi se koriste izrazi:
injenino stanje i pravno stanje.
Pravna kategorija moe da bude jedan pravni institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno
pravno pitanje u vezi sa nekim pravnim odnosom ili institutom. Pravne kategorije koje se
spominju u kolizionim normama jedne zemlje trebalo bi da pokriju sva mogua konkretna
pravna pitanja povodom kojih se trai merodavno pravo. Kao pravna kategorija kolizione norme
moe da bude izdvojen ceo pravni institut ( svojina, ugovor ), ili, grana prava (porodinopravni
odnosi), a mogu da se koriste i znatno ue kategorije. Odabiranjem uih kategorija poveava se
broj kolizionih normi a ujedno se stvaraju uslovi da se one prilagode vie problemu, da budu
elastinije i vie nijansirane.
1.1.2. Taka vezivanja
Taka vezivanja je onaj element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione
norme. Opredeljivanjem za odreenu taku vezivanja omoguava se da konkretan sluaj bude
reen po materijalnom pravu odreene drave. Primena merodavnog prava predstavlja pravnu
posledicu kolizione norme. Take vezivanja su oni elementi u kojima zakonodavac vidi
odluujuu vezu i koji nas, prema tome, vode do jednog zakona, tanije prava.

Take vezivanja moemo podeliti na proste i kompleksne, pri emu:

-

Proste take vezivanja su one koje nas vode do jednog merodavnog prava. Ako se
ugovorni odnos ceni po lex loci contractus (zakon mesta zakljuenja ugovora), ta taka
vezivanja nas vodi do jednog prava, do prava drave u kojoj je ugovor zakljuen.
Kompleksne su one take vezivanja - unutar iste kolizione norme - koje nas vode do vie
merodavnih prava.

Takoe moemo ih razvrstati i na stalne i promenljive take vezivanja;

-

Stalne su one take vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane. To su pre svega
one take vezivanja ija je injenina podloga jedan dogaaj (npr. zakljuenje ugovar ili
izvrenje delikta).
Promenljive su one take vezivanja koje nisu jednom zasvagda u jednom konkretnom
sluaju konano fiksirane ni vremenski, pa ni prostorno. One se zasnivaju na injenicama
koje se mogu menjati, a pri tom mogu da ukazuju na razna prava kao merodavno pravo.

2.1. Vrste kolizionih normi

Postoji vie podela kolizionih normi. Jedna od podela je na proste i sloene, pri emu su
proste one koje sadre jednu taku vezivanja, a sloene one koje sadre dve ili vie taaka.
Meutim,po nekim autorima,najvanija je ona podela na jednostrane i viestrane. Imajui u vidu
strukturu kolizionih normi, kao i strukturu optih izvora meunarodnog prava postoji i podela na
samostalne i nesamostalne kolizione norme.
Jednostrane su one kolizione norme koje u svakom sluaju dovode do primene jednog, i
to domaeg prava. Osnovna karakteristika viestranih je da su one apstraktne, te zavisno od
okolnosti konkretnog sluaja ukazuju na pravo bilo koje drave sveta.
Samostalne su kolizione norme koje ukazuju na merodavno pravo. Pri tom nije od
znaaja kakve take vezivanja konkretna norma sadri, ve je bitno to da primenom na konkretne
okolnosti sluaja norma dovodi do konkretnog merodavnog prava. Nesamostalne su kolizione
norme ija formulacija nije dovoljna da se pomou njih odredi merodavno pravo. One dopunjuju
samostalne kolizione norme tako to sadre objanjenja, uputstva koja utiu na utvrivanje
konkretnog merodavnog prava.

3.1. Znaaj primene stranog prava

Primena stranog prava koju vre domai organi spada meu najznaajnija dostignua
meunarodne pravne saradnje. Interna (Yntema) naglaava da su u toku evolucije teorija stvoreni
za razreavanje problema do kojih dovodi razliitost zakona nastale dve prekretnice od
fundamentalnog znaaja; od kojih je prva ...genijalni izum glosatora pri kraju XII veka da
strano pravo valja primeniti, pod odgovarajuim pretpostavkama, na strane sluajeve.
Mogunost primene stranog prava u odreenim sluajevima je preduslov stabilnosti odnosa sa
elementom inostranosti. Vano je naglasiti i to da primena stranog prava nije samo jedan logian

nain reavanja odreenih specifinih pravnih odnosa, to je istovremeno i gest, i to veoma

znaajan za odravanje delikatne meunarodne ravnotee interesa i ponosa.
3.1.1. Nain saznavanja stranog prava
Strano pravo kao injenica Ako se strano pravo dosledno koncepira kao injenica
(naroito ako se to jo ini u pravu u kojem raspravno naelo ima prevagu u graanskom
postupku), automatski se dobija reenje u pogledu naina saznavanja stranog prava.
Strano pravo kao pravo Danas se praktino vie nije nigde zadrala ortodoksna
koncepcija da je saznanje stranog prava iskljuivo stvar stranaka; a u veini zemalja vai stav da
sudovi treba da saznaju strano pravo po slubenoj dunosti. Prilikom utvrivanja sadrine
stranog prava, sud se svakako moe obratiti za pomo strankama, ak i u zemljama gde se strano
pravo saznaje po slubenoj dunosti.
3.1.2. Primena stranog prava prema meunarodnom privatnom pravu Srbije.
U naoj teoriji strano pravo se veoma dosledno tretira kao pravo. Sudska praksa takoe
stoji na stanovitu da se strano pravo saznaje i primenjuje ex officio. Po slovu zakona, u nas, vai
maksima iura novit curia i za strano pravo u smislu da su sudovi, odnosno drugi organi primene
prava ti koji su obavezni da ga saznaju i primene. Ipak, nadleni organ moe zatraiti
obavetenje o stanju prava od Ministarstva pravde. Stranke, sa svoje strane, mogu u postupku
podneti sudu javnu ispravu o sadrini stranog prava. Ta isprava ima tretman kakav imaju i druge
javne isprave, i ona sadri tri oborive pretpostavke: 1. autentinosti, 2. istinitosti sadraja i 3.
osnovanosti stava o sadraju stranog prava koji bi se gradio na njoj. Srbija je lanica Evropske
konvencije o informisanju o stranom pravu, tako da bi nai organi mogli da koriste i ovaj nain
za informisanje o sadrini stranog prava. Meutim, prema trenutno raspoloivim podacima, pri
Savetu Evrope naa zemlja jo nije registrovala centralni organ koji e primati o otpravljati
zahteve za obavetenje. Procesno pravne konsekvence ovakvog zakonskog reenja su: 1. na
sudu, a ne na strankama, teret je dokazivanja stranog prava, 2. sud ne moe zakljuiti da prava
nema, ukoliko ga stranke nisu uverile u to u potpunosti, 3. zbog tretmana stranog prava kao
prava, a ne kao injenice, mogua su sledea pravna sredstva protiv odluke suda u kojoj je, po
miljenju stranke, dolo do pogrene primene stranog prava ili strano pravo uopste nije
primenjeno: alba, revizija, zahtev za preispitivanje pravosnane presude.

4.1. Problem kvalifikacije (sukob kvalifikacija)

4.1.1. Postavljanje problema
Sutina posrednog (kolizionog) naina reavanja privatnopravnih odnosa sa elementom
inostanosti je u tome da se postavi merilo koje e odrediti merodavno pravo. Zatim e se
postavljena pravna pitanja raspraviti po tome pravu, pravu jedne odreene drave. Kao to smo
videli, merila za odreivanje merodavnog prava nisu svetska merila, ve norme jednog
nacionalnog prava i zovu se kolizione norme. Kolizioni nain regulisanja pravnih odnosa je
veoma specifian. Razlikuje se od pravne regulative, kako se ona uobiajeno shvata, te je
4

razumljivo da otvara nekoliko svojevrsnih teorijskih pa i praktinih pitanja. Jedno od

najsloenijih pitanja vezanih za kolizioni nain regulisanja pravnih odnosa je pitranje
kvalifikacije, ili sukoba razliitih kvalifikacija. Pitanje bi se najkrae moglo saeti ovako: poto
e se pravna pitanja reiti po odredbama merodavnog prava, kako postupiti u sluajevima kada
se jedno pravno pitanje javlja jo u toku primene samih koalizionih normi, dakle, u momentu
kada jo nije poznato materijalno pravo koje je pozvano da daje odgovor?

4.1.2. Kvalifikacija pravne kategorije i kvalifikacija take vezivanja

Sukob kvalifikacija javlja se u dva osnovna vida: 1. kao kvalifikacija pravne kategorije, i
2. kao kvalifikacija take vezivanja.
1. Kvalifikacija pravne kategorije je odreivanje pravog smisla kategorija korienih u
kolizionim normama, odnosno podvoenjem jednog odnosa pod pravu kategoriju, pravu
kolizionu normu.
Postoji nekoliko naroito osetljivih graninih oblasti koje su esti izvor problema
kvalifikacije pravnih kategorija. To su oblasti: a) naslednog i obligacionog prava, b) porodinog i
imovinskog prava, c) materijalnog i proceduralnog prava i d) razgranienja kategorija forme od
sadrine pravnih poslova.
2. Prilikom kvalifikacije take vezivanja nema vie dileme o tome koju kolizionu normu
valja primeniti, ali nije jo jasno kuda ona vodi. Od razliitih moguih poimanja take vezivanja
koja nude razliita prava zavisi kakvo e biti uputstvo koje daje taka vezivanja. Ako se pod
mestom zakljuenja ugovora shvata mesto odakle je poslat pozitivan odgovor na ponudu,
merodavno e biti jedno pravo, ako se pak pod mestom zakljuenja ugovora shvata mesto gde je
ponudilac primio odgovor na ponudu, bie merodavno drugo pravo.
4.1.3. Reenje problema kvalifikacije u pravu Srbije
U domaoj teoriji, kao i praksi, preovladava shvatanje da kvalifikaciju treba vriti lege
fori. Kvalifikacija po lex fori je koncepcija koja nesumnjivo prua najstabilniju polaznu taku i
koja se najvie potvrdila. Lex fori valja, meutim, primeniti elastino da bi se moglo udovoljiti
specifinim zadacima meunarodnog privatnog prava i preporuuje se autonomna kvalifikacija u
onim situacijama u kojima odgovarajui autonomni pojmovi nedvosmisleno postoje, pre svega
kada su utvreni meunarodnim sporazumima.
Zakonsko reenje za problem kvalifikacije u nas se, iako dosta oskudno, nalazi u lanu
9.ZMPP. Ovim je lanom jedino predvieno da se drugostepena kvalifikacija vri po lex
causae (tj. da se pravo strane drave- ija je merodavnost utvrena- primenjuje prema svom
smislu i pojmovima koje sadri). Argumentum a contrario nas tera na zakljuak da se, u
drugom sluaju pravo domae drave upotrebljava po svom smislu i pojmovima to vodi
zakljuku o prihvatanju stepenaste kvalifikacije od naeg zakonodavca, tj. o usvajanju ideje da se
kvalifikuje po pravu koje se primenjuje. Izraz da se pravo strane drave primenjuje po
pojmovima koje sadri vai kako za strano materijalno, tako i za strano koliziono pravo. Iz
5

ovoga sledi da se i strana koliziona norma, do koje na sud moe doi zbog usvajanja principa
renvoi primenjuje onako kako bi je primenio sud zemlje ijem sistemu pravnih normi pripada.
lan 9. takoe otvara pitanje da li je u naem pravu prihvaeno otvoreno ili kanalisano
upuivanje na strano pravo. Otvoreno upuivanje bi znailo da naa koliziona norma bira strano
pravo, a da se konani odabir materijalnopravnih normi u okviru stranog prava u potpunosti
preputa shvatanjima lex causae. Dakle, ako naa koliziona norma kae da je za materijalne
uslove zakljuenja odreenog braka merodavno strano, a za formalne uslove domae pravo,
primenie se sve norme lex causae koje ureuju pitanje materijalnih uslova zakljuenja braka.
Ovo moe voditi situaciji u kojoj se kao deo lex causae na primenu pretenduju i norme koje, po
shvatanju stranog prava, spadaju u materijalne, a po naem shvatanju u formalne uslove
zakljuenja braka. Kanalisano bi upuivanje znailo da lex fori regulie obim i granice
upuivanja na merodavno strano pravo.
4.1.4. Problem tumaenja pojmova u meunarodnim ugovorima
Problem kvalifikacije moe se pojaviti i i prilkom primene normi meunarodnog
ugovora. Drave prilikom sastavljanja meunarodnih ugovora nastoje da preduprede potencijalne
razlike u kvalifikacijama. Pri primeni ugovora,svaka drava lanica treba da se pridrava
definicije pojma sadrane u samom ugovoru,a ne znaenja koje dati termin eventualno ima u
domaem pravnom sistemu. U pojedinim ugovorima prihvaeno je drukije reenje,tj u njima se
posredstvom kolizionih normiukazuje na pravo drave prema kome treba izvriti kvalifikaciju.
Ukoliko u ugovoru autonomni pojam nije dat i nije sadrana koliziona norma koja bi ukazivala
na pravo merodavno za kvalifikaciju, reenje treba potraiti u zajednikoj nameri ugovornih
strana istorjiskom,teleolokom ili sistematskom tumaenju ugovora.
5.1. Prethodno (incidentalno, prejudicijalno) pitanje
5.1.1. Postavljanje problema
Put od pokretanja sudskog postupka do donoenja meritorne odluke dug je i moe
zahtevati puno misaonih operacija. Jedna od njih nastaje ukoliko je za reavanje po tubenom
zahtevu u jednoj pravnoj stvari (tzv. glavno pitanje) potrebno prethodno reiti da li postoji neko
drugo pravo ili pravni odnos (tzv. prethodno, prejudicijalno, incidentno pitanje) od ijeg reenja
zavisi odgovor na glavno pitanje postavljeno sudu, a ono (prethodno pitanje) predstavlja
samostalnu pravnu celinu.
Ilustrujmo isto primerom: tubom za izdravanje lica A, kao pretpostavljeni sin lica B,
trai od ovoga da ga izdrava. U pokrenutoj parnici za izdravanje tueni ospori da je otac lica A.
U navedenom primeru se glavna stran iscrpljuje u zahtevu za izdravanje. Meutim, usvajanje
tubenog zahteva zavisi od toga je li lice B, zaista otac licu A, tj. postoji li izmeu njih odnos oca
i sina koji je, s aspekta materijalnog prava, osnov alimentacije.
Prenesimo sad datu ilustraciju na teren meunarodnog privatnog prava, tj. dodajmo
injeninom stanju elemnt inostranosti. Uzmimo da se on izraava kroz razliito dravljanstvo
stranaka u sporu: otac je dravljanin jedne drave, sin druge, dok su obojica domicilirani u dravi
X, ijem je sudu i podneta tuba. Tueni (lice B) u tom sporu istakne prigovor plurium
6

concubentium (prigovor vie salonika) idui njime na osporavanje osnova alimentacije. Za

postupajui sud (sud drave X) postavljeno je, takvim ponaanjem stranaka u sporu, jedno
glavno i jedno prejudicijalno pitanje. Glavno je pitanje osnovanosti zahteva za izdravanje, ali
odgovor na njega zavisi od reenja prethodnog pitanja, naime, postoji li izmeu tuioca i tuenog
odnos oca i sina. Ako se na prethodno pitanje negativno odgovori, tubeni zahtev e se odbiti, i
obrnuto.
5.1.2. Uslovi postavljanja prethodnog pitanja kao naroitog problema u meunardnom privatnom
pravu
Sam problem prethodnog pitanja ne postavlja se esto u praksi. Razlog je okolnost to
svako prethodno pitanje koje se pojavi u postupku ne predstavlja automatski i problem
prethodnog pitanja. Da bi se to dogodilo, potrebno je ispunjenje tri kumulativno postavljena
uslova:
1) Za glavno pitanje, a na osnovu domae kolizione norme, mora biti merodavno strano
materijalno pravo. Logika uvoenja ovog uslova u spisak je jednostavna: ukoliko strano pravo
nije merodavno za glavno pitanje merodavno je domae, to znai da sudija ne bi bio u prilici
da bira izmeu kolizione norme,jer pred sobom bi imao samo jednu,domau kolizionu normu i
jedino bi na osnovu nje mogao da odredi merodavno pravoza prethodno pitanje.
2) Drugi uslov sadri u sebi tri poduslova: prethodno pitanje mora, u svom injeninom
stanju, da sadri strani element, zatim ono mora biti samostalna pravna celina, podobna da se
pojavi i kao glavno pitanje, ili u drugom kontekstu kao prethodno, to znai kao uslovljavajue
pitanje i nekog drugog prabnog pitanja (npr. punovanost braka moe biti i samostalno, glavno
pitanje i prethodno u postupku nasleivanja), i najzad za to pitanje mora postajati specijalna
koliziona norma.
3) Trei uslov jeste da se zavisnim vezivanjem mora doi do supstancijalnog rezultata
koji je razliit od rezultata do koga bi se dolo nezavisnim vezivanjem. Ukoliko bi supstancijalne
norme u obe drave vodile istom rezultatuz bilo bi bez znaaja koje e od ta dva prava sudija
izabrati da primeni.
5.1.3. Reavanje problema u teoriji i praksi
Kako su opcije povezivanja prethodnog pitanja lex fori i lex causae, tako se i opredeljenja
pravnih pisaca grupiu oko tih polova, uz zadravanje sredine pozicije za one oprezne.
1) Jedan broj autora zalae se za tzv. zavisno povezivanje: merodavno materijalno pravo za
prethodno pitanje odreuje se primenom kolizione norme prave koje se ima primeniti na glavno
pitanje povezivanje lex causae. Osnovni argument za ovakav nain povezivanja, po njima, lei
u potrebi za meunarodnom harmonizacijom reenja. Pod ovim se podrazumeva potreba da
sudovi svih zemalja, u sporovima u kojima se postavljaju identina pitanja, donesu odluke
identine sadrine. Kako se to postie? Prethodno pitanje koje se pojavilo pred sudom jedne
zemlje moe se pojaviti, posle izvesnog vremena, i kao glavno pitanje pred sudom druge zemlje,
jer ono, da bi bilo prethodno, mora biti podobno za samostalno pojavljivanje i povezivanje.
7

2) Po drugim autorima, formula povezivanja, koja se naziva nezavisno, glasi: sudiu o

prethodnom pitanju s aspekta meunarodnog privatnog prava, na isti nain kao da mi je ono
glavno. Ovo znai primenu kolizionih normi lex fori, jer treba pretpostaviti internu
harmonizaciju reenja meunarodnoj. Ovo stoga to se dananje prethodno pitanje sutra moe
pojaviti kao glavno, ne samo pred stranim ve i pred domaim sudom, a tada e se sigurno
vezivati kolizionom normom lex fori. Ako bi se jedno te isto pravno pitanje jednom povezivalo
domaom kolizionom normom (kad je glavno), a drugi put stranom (kada je prejudicijalno),
moe doi do paradoksalnih rezultata: pred sudom jedne te iste zemlje jedan te isti brak moe biti
nitav kao glavno pitanje, a punovaan kao prethodno pitanje, ili obrnuto. Cena interne
harmonizacije je vanija od cene meunarodne, te su oni koji se zalau za meunarodnu
harmonizaciju reenja pravniki izofrenici koji pristaju na cepanje interne harmonije.
3) Po treima, teko je unapred se opredeliti i za jedno reenje kao naelno. Stoga treba u
svakom konkretnom sluaju vagati interese, te se incocreto opredeljivati za naelo meunarodne
ili unutranje harmonije.
Dileme teorije deli i sudska praksa. Australijski, kanadski i do nekle ameriki sudovi
skloni su da prethodno pitanje povezuju kolizionim normama lege causae, ime prednost daju
meunarodnoj harmonizaciji reenja. Suprotnu poziciju zauzimaju uz male izuzetke, nemaki i
autrijski sudovi kao i francuska doktrina. Engleski sudovi problem reavaju fleksibilno, od
sluaja do sluaja, ne opredeljujui se decidirano unapred za nezavisno ili zavisno povezivanje.
Na zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sadri odredbu p
reenju problema prethodnog pitanja. Jedino u sluaju da na sud na glavno pitanje primenjuje
strano nacionalno pravo i kada pitanje stranog dravljanstva zavisi od prethodnog pitanja,
prethodno pitanje treba reiti zavisnim vezivanjem, odnosno primenom kolizionih normi drave
o ijem je dravljanstvu re.

6.1. Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo (preupuivanje) renvoi

6.1.1. Pristup problemu
Pojava problema uzvraanja i preupuivanja na dalje pravo vezuje se, po pravilu, za
odluke Kasacionog suda Francuske u sporu oko zaostavtine Forgo.
Forgo je bio bavarski dravljanin koji je od svoje pete godine iveo u Francuskoj. Tu se
oenio, stekao imovinu, ostao udovac, tu je i umro. Nikada, meutim, nije stekao francusko
dravljanstvo niti tzv. zakonski domicil koji se dobija na osnovu administrativnog odobrenja.
Forgo je bio vanbrano dete i ostali su iza njega samo vanbrani srodnici po majinoj liniji, koji
su imali pravo na naslee prema bavarskom supstancijalnom pravu, a nisu imali to pravo prema
naslednopravnim normama Franscuske, po ijem bi pravu konani naslednik bila Francuska
drava. Francuska koliziona norma ukazala je na bavarsko pravo, s obzirom na to da je Forgo bio
bavarski dravljanin i nije bio stekao zakonski domicil u Francuskoj. Trebalo je, prema tome,
primeniti bavarsko pravo, koje je nudilo jednostavno meritorno reenje povoljno za
potencijalne naslednike, fizika lica.
8

Sluaj Forgo ne bi, meutim, postao uveni sluaj da se sve zavrilo na tako
jednostavnom silogizmu. Francuski sud je poao od svoje kolizione norme, utvrdio je da ona
ukazuje na bavarsko pravo, ali je tu zastao da bi postavio jedno pitanje koje je postalo predmet
najeih kontroverzi i gotovo nepreglednog broja rasprava i lanaka. To pitanje sledi iz sledeeg
rezonovanja: nema sumnje da francuska koliziona norma upuuje na bavarsko pravo; no da li to
znai da ona upuuje na bavarsko nasledno pravo, ili pak na bavarsko pravo u celini? Ako
francuska koliziona norma upuuje na bavarsko nasledno pravo, jednostavnii logiki lanac ostaje
neporemeen i vanbrani srodnici Forgoa dobie naslee, jer je takvo reenje bavarskog
supstancijalnog naslednog prava. Ali ta ako se pod bavrski pravom podrazumeva bavarsko
pravo u celini, pa prema tome i bavarske kolizione norme? Po bavrski kolizionim normama, za
nasleivanje je merodavno pravo faktikog domicila ostavioca a to je u Francuskoj bavarska
koliziona norma, dakle, uzvraa na francusko pravo.
Sluaj je reen na bazi koncepcije da francuska koliziona norma upuuje na bavarsko
pravo u celini, dakle, po principu kolizionog upuivanja, te je konsultovana bavarska koliziona
norma i dolo je do uzvraanja na francusko pravo. Poto po francuskom pravu vanbrani
srodnici vanbranog deteta nisu zakonski naslednici, konstatovano je da zaostavtina nema
naslednika i dosuena je francuskoj dravi.
6.1.2. Nain primene renvoi-a u naem pravu
S obzirom na to da je u ZMPP ranvoa postavljen kao znaajna ustanova irokog kruga
dejstva, ostaje jo da vidimo koje reenja nudi zakonodavac za poznate probleme koji se javljaju
prilikom primene ove ustanove. Osnovno je pitanje gde treba stati prilikom sukcesivnih
preupuivanja i uzvraanja, i kako izbei zaarani krug.
U naem meunarodnom privatnom pravu odredbe o uzvraanju i preupuivanju sadre
lan 6. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i lan 94. Zakona o
menici.
Ako bi po odredbama zakona o reavanju sukoba zakona trebalo primeniti pravo strane
drave, uzimaju se u obzir njegova pravila o odreenju merodavnog prava. Ako pravila strane
drave o odreivanju merodavnog prava, uzvraaju na pravo Republike Srbije, primenie se
pravo Republike srbije, ne uzimajui u obzir pravila o odreivanju merodavnog prava. To znai
da je dozvoljeno kako uzvraanje na pravo Srbije tako i preupuivanje.
Na zakonodavac predvideo je da e kada domaa koliziona norma ukazuje na primenu
stranog prava, sud uzeti u obzir i strane kolizione norme. Strana koliziona norma koja uzvraa ili
preupuuje moe biti sadrana u stranom zakonu o meunarodnom privatnom pravu, drugom
zakonu koji sadri kolizione norme ili u meunarodnom ugovoru koji je odnosna drava
zakljuila. Ako se radi o normi koja se nalazi u meunarodnom ugovoru, sudija treba da je uzme
u obzir kao unutranju normu strane drave, bez obzira na njeno meunarodno poreklo.

7.1. Javni poredak

7.1.1. Postavljanje problema
Prihvatanjem kolizionog naina regulisanja graanskopravnih, porodinopravnih,
obligacionopravnih, radnopravnih odnosa sa elementom inostranosti ini se znaajan korak u
pravcu efikasne meunarodne saradnje. Umesto principa da svaki organ primenjuje uvek, u
svakoj situaciji, samo domae pravo, prihvata se naelo da valja primeniti ono pravo bilo
domae ili strano koje je najvie i najloginije vezano sa odnosom koji se raspravlja.
Time se stvaraju i znaajni rizici po interese domaeg poretka. Iako je postavljanje merila
za odreivanje merodavnog prava stvar domaeg zakonodavca, on, ipak, ne moe ili veoma retko
moe da kroz postavljeni kriterijum izvri prethodnu selekciju stranih normi iju bi primenu
dozvolio, ili iju bi primenu odbio. Osnovni instrument zakonodavca su viestrane kolizione
norme iji se meritorni efekti mogu predvideti samo u globalu. Mogu se postaviti takve kolizione
norme koje e u veini sluajeva dovesti do primene takvih materijalnopravnih normi kojima je
domai zakonodavac naklonjen. Mogu se izabrati takve take vezivanja koje e pri injeninom
sklopu koji je tipian dovesti do primene domaeg prava ili nekog odreenog stranog prava ija
materijalna pravila nisu u suprotnosti sa principima domaeg poretka. Ne mogu se, meutim,
nikad predvideti svi efekti viestrane kolizione norme, a esto se ne mogu predvideti i izdvojiti ni
efekti koji bi se zbog svoje uestanosti mogli nazivati tipinim.
Prema tome, prihvatanjem principa da e domai sudovi primeniti one materijalne norme
na koje ukae domaa koliziona norma, ujedno se prihvata i prilian rizik. Stvara se situacija
koju nazivamo i skokom u mrak, otvaraju se vrata pred nepoznatim, stvara se mogunost da
domai sudovi i drugi organi primenjuju i norme koje su duboko protivne osnovnim naelima na
kojima se temelji nae pravo. Postavlja se pitanje do koje granice moe ii tolerancija u
prihvatanju meritronih posledica kolizionih normi, odnosno u primeni stranih pravila koja su
suprotna naem pravu? Postoje vrednosti domaeg poretka koje se ne mogu rtvovati. Od njih se
ne moe odstupiti, ak ni kada domaa pravila meunarodnog privatnog prava prihvataju
kompetentnost stranog prava, odnosno kada smatraju adekvatnim procesne uslove pod kojima je
strana odluka donesena. Te vrednosti, takva osnovna naela predstavljaju javni poredak.
7.1.2. Pojava i blie odreivanje javnog poretka
Terminoloke napomene
Pored izraza javni poredak esto se koristi i izraz meunarodni javni poredak. Oba
izraza vode poreklo iz francuskog prava. U francuskoj teoriji i praksi se danas ee koristi izrar
ordre public nego ordre public international. Ovaj poslednji se najvie koristi kada eli da se
naglasi da ne ulaze u meunarodni javni poredak sve imperativne norme koje se bezuslovno
primenjuju kada je re o isto domaim pravnim odnosima.
Osnovni nedostatak izraza meunarodni javni poredak je u tome to moe da stvori
utisak da je re o nekoj naddravnoj ustanovi, iako je re o jednoj ustanovi nacionalnog prava
10

par excellence, koja je pozvana da titi vrednosti samo domaeg poretka. Zbog toga se i u naoj
literaturi izraz meunarodni javni poredak koristi samo uz odgovarajue ograde.
Odgovarajui prevodi izraza ordre public koriste se i u drugim jezicima pre svega u
romanskim, ali i u ruskom jeziku. Italijanska teorija koristi termin ordine pubblico, u panskoj
pravnoj literaturi govori se o oredn publico, a u ruskoj se koristi izraz publinij parjadok. U
upotrebi su i izrazi public policy u angloamerikoj literaturi, vorbehaltsklausel u nemakoj
literaturi. Belgijski autor Rigo zalae se za korienje izraza prigovor javnog poredka.
Javni poredak i ustanova javnog poretka u meunarodnom privatnom pravu
Javni poredak ima dva znaenja koja su veoma vrsto povezana, ali ipak nisu identina.
Pod javnim poretkom se podrazumevaju same osnovne norme domaeg prava koje se u svakom
sluaju moraju zatititi. Isti termin moe da oznaava instituciju meunarodnog privatnog prava
koja omoguuje da domai organ ne postupi po uputstvu domae kolizione norme ili ne prizna
stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje, a da bi se zatitio domai javni poredak.
Da bi se ova dva pojma razlikovala, celishodno je da se u prvom sluaju koristi izraz javni
poredak, a u drugom sluaju termin ustanova javnog poretka.
Ustanova javnog poretka javlja se ve pri prvoj pojavi kolizionog naina regulisanja
pravnih odnosa koji se vezuju za vie pravnih podruja.
7.1.3. Posledice primene ustanove javnog poretka
Neprimena stranog prava
Ako je strano inkompatibilno sa domaim javnim poretkom, efekat ustanove javnog
poretka ogleda se u tome to se odstupa od kolizione norme foruma i otklanja se primena stranog
prava, da bi se sluaj reio na bazi pravila i principa lex fori. Postojae supsidijarna primena lex
fori i u sluaju kada se strano pravilo jednostavno otklanja i ne zamenjuje se konkretnom
domaom normom, poto se i u tom sluaju odluka temelji na principa domaeg, umesto stranog
prava. Interesantna je u ovom kontekstu odredba paragrafa 6. Zakona o meunarodnom
privatnom pravu Austrije, u kojoj je reeno da umesto odredbe stranog prava ako je to
neophodno, treba primeniti odgovarajuu odredbu austrijskog prava.
Postoji shvatanje da u nekim sluajevima umesto norme stranog prava, koja vrea
domai javni poredak treba primeniti drugu normu istog stranog prava. Za potkrepljenje ovog
stanovita navodi se, u glavnom, jedna ista odluka: presuda nemakog Reihsgerihta od 19.
decembra 1921. godine u kojoj je nemacki sud odbio da primeni pravilo vajcarskog prava po
kome trabina u pitanju ne zastareva, s pozivom na nemaki javni poredak. vajcarsko pravilo,
meutim, nije zamenjeno nemakim, ve je primenjen najdui rok zastarelosti koji poznaje
vajcarsko pravo (30 godina), a koji se rok u vajcarskom pravu ne odnosi na trabinu u pitanju.
Otklonjena norma vajcarskog prava zamenjena je, dakle, drugom vajcarksom normom. Ova
nemaka odluka je zabeleena u literaturi, ali nije dobila iroku podrku, niti je izvrila uticaj na
dalju praksu. Ona je verovatno inspirisana namerom da se i pored pozivanja na domai javni
poredak uini gest uvaavanja prema merodavnom stranom pravu. Time se, meutim, ne postie
bolja saradnja pravnih sistema, jer se derogira jedna od kljunih postavki ove saradnje strano
11

pravilo se ne tumai lege causae, ve suprotno svome cilju i smislu. Vladajue je stanovite da se
pravilo stranog prava koje je suprotno javnom poretku zamenjuje, ako je to potrebno, domaom
normom.
Nepriznanje strane odluke
Ako se ustanova javnog poretka stavlja u dejstvo u postupku pre ispitivanja strane odluke,
njeno dejstvo je veoma jednostavno strana odluka se nee priznati, niti izvriti na domaoj
teritoriji.
7.1.4. Javni poredak i ustanova javnog poretka u meunarodnom privatnom pravu Srbije
ZMPP posveuje tri lana javnom poretku. U lanu 4. formulisano je pravilo o
mogunosti otklanjanja stranog prava (na koje je ukazala domaa koliziona norma) zbog povrede
domaeg janvnog poretka:
Ne primenjuje se pravo strane drave ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno Ustavom SRJ
utvrenim osnovama drutvenog ureenja.
Slinu formulaciju sadri i lan 91. koji govori o mogunosti nepriznavanja strane sudske
odluke zbog povreda naeg javnog poretka:
Strana sudska odluka se nee priznati ako je u suprotnosti sa Ustavom SRJ utvrenim
osnovama drutvenog ureenja.
lan 66 stav 2 Zakona o arbitrai predvia da e sud odbiti priznanje i izvrenje strane
arbitrane odluke ako utvrdi da su njena dejstva suprotna javnom poretku Republike Srbije.
Iz ovih zakonskih odredaba se vidi da se i ZMPP i Zakon o arbitrai zadravaju na jendoj
optoj klauzuli prilikom definisanja javnog poretka. Pri tom ZMPP ne koristi izraz javni
poredak, koji je u teoriji opteusvojen, ve se govori o Ustavom utvenim osnovama
drutvenog ureenja. Sasvim je jasna intencija zakonodavca da se javni poredak koristi samo u
situacijama kada norme stranog prava, ili strana odluka, zadiru u znaajnija, krupna pitanja ako
su suprotni, ne bilo kojoj postavci naeg ureenja, ve samim osnovama naeg drutvenog
ureenja.
Formulacije ZMPP pruaju oslonac i za shvatanje da je relevantna suprotnost efekata
strane norme ili strane odluke osnovama naeg drutvenog ureenja. Kada je re o javnom
poretku kao instrumentu otklanjanja stranog prava ovakvo shvatanje je sasvim eksplicitno
potvreno u samom tekstu, jer lan 4. govori o suprotnosti dejstva stranog prava sa Ustavom
utvrenim osnovama drutvenog ureenja. Ova formulacija nije ponovljenja u lanu 91. koji
govori o suprotnosti strane odluke javnom poretku. U ovim lanovima se ne istie posebno da je
re o dejstvu strane odluke.

8.1. Izigravanje zakona (Fraus legis)

8.1.1. Pojam izigravanja zakona o meunarodnom privatnom pravu
12

Kolizione norme svaki zakonodavac postavlja na osnovu kriterijuma koji iz njegovog

aspekta izraavaju najbliu, najtenju vezu sa jednim pravnim odnosom. Ta veza se odreuje na
osnovu apstraktnog vrednovanja pojedinih moguih veza jednog pravnog odnosa (pravne
kategorije) sa pravnim porecima razliitih drava. Tako, na primer, za brak sa elementom
inostranosti za materijalne uslove punovanosti kao relevantne veze mogu doi u obzir
dravaljnstvo buduih branih partnera, domicil istih lica, mesto zakljuenja braka, a u ugovoru
o kupoprodaji dravljanstvo, domicil kupca i prodavca, mesto zakljuenja ugovora, mesto
isporuke robe, mesto plaanja robe. Zakonodavac se opredeljuje za jednu od moguih veza
prema tome koju smatra najvanijom, vodei rauna o ciljevima i naelima sopstvene
zakonodavne politike. U konkretnom ivotu primena merodavnog prava na osnovu apstraknto
odreene najtenje veze ne mora uvek da se poklopi sa reenjima koja prieljkuju subjekti
konkretnih pravnih odnosa.
Poto su take vezivanja na osnovu kojih se odreuje merodavno pravo najee
injenice na koje subjekti pravnog odnosa mogu da utiu, stvara se mogunost za fenomen pod
nazivom izigravanje zakona.
Ako se vetakim stvaranjem ili menjanjem injenice koja je taka vezivanja neke
kolizione norme postie primena nekog drugog prava, a ne ono koje bi bilo merodavno da do
promene nije dolo, re je o izigravanju zakona u meunarodnom privatnom pravu. Subjekti
pravnog odnosa preduzimaju takve akcije obino radi toga da postignu primenu prava koje je u
pogledu njih povoljnije, umesto prava koje je manje povoljno. Svrha izigravanja zakona jeste da
se, umesto prava koje bi bilo merodavno da nije dolo do manipulisanja injenicom koja
predstavlja taku vezivanja, ishodi primena drugog prava ije e norme dopustiti postizanje
efekta koji je razliit ili nije doputen pravilima redovno merodavnog prava.
Materijalnopravni efekat kojem tei fraus legis postie se osnovno na slovo kolizione
norme, ali protivno ratio legis te norme. Iz ovog razloga, sankcionisanje fraus legis moe da se
shvati kao odstupanje od kolizionog pravila, odnosno od merodavnog prava, poto se otklanja
primena normi onog prava do kojeg koliziona norma normalno vodi, ali se istovremeno moe
shvatiti i kao zatita principa na kojima su graena domaa koliziona pravila.

8.1.2. Elementi izigravanja zakona

Materijalni element promena injenica
Osnovni elemenat kroz koji se ostvaruje fraus legis je promena injenice koja predstavlja
taku vezivanja kolizione norme. Prema vladajuem miljenju ova promena treba da usledi na
nain koji je sam po sebi dozvoljen. Promena dravljanstva ili domicila, izbor naroitog mesta
kao mesta zakljuenja ili izvrenja ugovora, ili pak mesta zakljuenja braka, prenoenje pokretne
stvari iz jedne drave u drugu itd., nisu po sebi nedozvoljene radnje, ali su u sluaju fraus legis
preduzete radi postizanja jednog posrednog cilja, koji se ogleda u nametanju primene prava koja
pod redovnim okolnostima ne bi bilo merodavno.
13

Moralni element - namera izigravanja

Sama promena injenica i zamena merodavnog prava nije dovoljna za postojanje
izigravanja zakona. Neophodno je da su stranke tu promenu izvrile s ciljem izbegavanje
primene redovnog moerodavnog prava. Utvrivanje namere se postie putem objektivnih
okolnosti i ponaanja lica nakon izigravanja zakona. Na nameru vrlo jasno ukazuje jo jedna
okolnost, a to je kratak vremenski razmak izmeu promene injenica i postupka u kome se
primenjuje pravo koje je postalo merodavno nakon promene. To znai da e lice koje je pribeglo
izbegavanju zakona po pravilu u relativno kratkom roku pokuati da ostvari nameravanu korist.
Izbegavanje domaih imperativnih normi
Izigravanje zakona se postie manipulacijom u kolizionom domenu ali su motivi u oblasti
materijalnopravnih propisa. Vetaka taka vezivanja, koja se stvara putem stvarne promene
injenice koja joj u konkretnom sluaju daje sadraj, stvara se upravo radi izbegavanja odreenih
materijalnih normi. Do fraus legis dolazi, dakle, radi izbegavanja primene imperativnih normi,
ali to ne treba da budu istovremeno i norme javnog poretka. Inae izigravanje zakona ne bi imalo
osnova da postoji kao posebna ustanova.
Postoje razliita shvatanja po pitanju da li predmet zaobilaenje zakona mogu biti i
norme stranog materijalnog prava. Posebno ive kontroverze po tom pitanju postoje u francuskoj
teoriji i praksi. Prema miljenju koje je danas ire prihvaeno, sud nije duan da vodi rauna o
tome da li su izigrane materijalne norme stranog prava. U domaoj teoriji, takoe, preovlauje
miljenje da samo izbegavanje domaeg materijalnog prava predstavlja fraus legis u
meunarodnom privatnom pravu, tanije, da samo takvo izigravanje treba sankcionisati.

9.1. Mobilni sukob zakona (conflict mobile) u meunarodnom privatnom pravu

Jedno od klasinih poprita mobilnih sukoba zakona su brano imovinski odnosi. U
veini zemalja primarna taka vezivanja za te odnose je zajedniki lex personalis branih
drugova. Ovo reenje se, meutim, suoava sa tekim iskuenjima u sluaju da brani drugovi
menjaju svoje dravljanstvo, domicil. Postavlja se pitanje po kojim normama bi trebalo proceniti
njihove imovinske odnose, u sluaju da im je pet godina lex personalis bilo pravo drave u
kojem vai princip odvojenih dobara, a zatim ive u dravi u kojoj je prihvaen sistem
zajednike tekovine.
Naa firma kupuje specijalen elektrine instalacije u zemlji X i ugrauje ih u svoju
fabriku. Ugraivanje je zavreno tano na dan tridesetsedmogodinjice osnivanja preduzea.
Nakon to je jubilej sveano obeleen, instalacije neko vreme vie nisu u prvom planu, sve dok
neko, za mesec dana, ne otkrije da ne funkcioniu. Pozivajui se na to da roba nema ugovorene
kvalitete, naa firma odbija da plati cenu. Trgovci iz X tue kupca srpskom sudu. Jedno od
kljunih pitanja u tom sporu je blagovremenost reklamacije. Pretpostavimo da se naa
reklamacija smatra ipak blagovremenom prema pravu zemlje X, ali ona nije blagovremena
prema naem zakonu o obligacionim odnosima. Presudno je, prema tome, koje e pravo biti
merodavno. lan 20. stav 1. taka 1. ZMPP, koji postavlja taku vezivanja za kupoprodaju
14

pokretnih stvari, odveo bi nas, po svemu sudei, do prava zemlje X, jer je to zemlja gde se nalazi
sedite prodavca. Meutim, lan 21. ZMPP, koji govori o ugovorima koji se odnose na
nekretnine ukazuje na pravo Srbije kao lex rei sitae (yakon mesta nalaenja nekretnina).

9.1.1.Conflit mobile i sline pojave u meunarodnom privatnom pravu

Pod conflit mobile shvatamo svojevrsnu kombinaciju vremenskih i prostornih sukoba
zakona, do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva taka
vezivanja, i to na taj nain to se vezuju za vie pravnih poredaka, potencijalno merodavnih
prava. Problem se, dakle, vezuje za postojanje promenljivih taaka vezivanja. Da bi smo jasnije
sagledali konture ove pojave, korisno je da uporedimo sa slinim fenomenima u meunarodnom
privatnom pravu.
1) Osnovna slinost izmeu conflit mobile i fraus legis je u tome to i u jednom i u drugom
sluaju, problem nastaje promenom injenica koje taka vezivanja smatra relevantnim, i
njihovim vezivanjem za drugo pravo. Da bi takva promena predstavljala izigravanje zakona
potrebno je da budu ispunjeni i neki specifini uslovi: treba da postoji fraudulozna namera na
strani lica koje stvara nove injenice i time manipulie takom vezivanja; cilj izigravanja je
izbegavanje domaih imperativnih materijalnih normi. Fraus legis se razlikuje od mobilnog
sukoba zakona i po posebnim posledicama. Ako su prisutni svi elementi izigravanja zakona,
dolazi do sankcionisanja te pojave, a ono se sastoji u tome to se ne primenjuje pravo na koje
taka vezivanja ukazuje preko novostvorenih injenica, ve se primenjuju materijalne norme
prava koje su se htele izbei. Za razliku od conflit mobile u izigravanju zakona ne postoji stvarna
dilema o tome koje bi pravo trebalo primeniti meu onima na koje sukcesivno ukazuje taka
vezivanja usled promene relevantnih injenica. Jasno je da bi trebalo primeniti novo pravo, zbog
toga se i menjaju relevantne injenice na vetaki nain. Sankcionisanje fraus legis predstavlja
odstupanje od redovnog dejstva kolizione norme. Da bi nastao mobilni sukob zakona treba da
postoje minimalni uslovi za primenu vie prava za koje se sukcesivno vezuje taka vezivanja.
2) Od conflit mobile valja razlikovati i situaciju u kojoj se ne menjaju injenice, ali se menjaju
neke norme lex fori i time taka vezivanja dobija novu sadrinu. Do takve situacije dolazi kad se
menjaju zakonski uslovi sticanja ili gubljenja dravljanstva ili domicila. Specifinost mobilnog
sukoba zakona je ba u tome to se ne moe svesti na pitanje odnosa starog i novog prava. U
conflit mobile se jedna kolizionopravno relevantna injenica koje se pritom sukcesivno vezuje za
vie prava i time stvara svojevrsnu sintezu sukoba zakona u vremenu i prostoru. Prava ija
primena dolazi u obzir za primenu, zavisno od toga koji emo vremenski momenat smatrati
odluujuim, nisu u odnosu starih i novih normi, ve je re o dva ili vie paralelno vaea prava
u raznim dravama za koja se, u razliitim vremenskim momentima, vezala injenica koju taka
vezivanja smatra odluujuom.
9.1.2. Nain reavanja conflit mobile

15

Postoje tri pristupa reavanju problema u teoriji i praksi. Po jednom stanovitu, treba
primeniti ista reenja kao i u sluaju vremenskog vaenja sukoba zakona, prema drugom oslonac
treba traiti u teoriji steenih prava, dok se prema treem pristupu, radi o problemu tumaenja
kolizione norme.
Autori koji zastupaju stav o reavanju problema mobilnog reavanja sukoba zakona po
sistemu vremenskog sukoba zakona, smatraju da se i kod mobilnog i kod vremenskog sukoba
zakona radi o moguoj primeni dva zakona koja sukcesivno slede i da u oba sluajatreba utvrditi
u kojoj se meri na posledice poetne situacije mogu primeniti pravila novog zakona. U sutini, i
na mobilni predlog zakona treba primeniti pravila tranzitornog prava: pravilo o neposrednoj
primeni novog zakona na sadanja i budua dejstva odnosa koji su u toku,osim ako je re o
ugovorima, i zatim, pravilo o primeni ranijeg zakona na ocenu uslova punovanosti i ve nastalih
dejstava tih odnosa.
Moda i najpoznatija jedinstvena solucija se izvodi iz teorije steenih prava, prema
kojoj,svako pravo koje je valjano steeno u nekoj dravi mora da bude potovano i u drugim
dravama. Ovu koncepciju je razradio Pile. Njegove ideje nisu postale opteprihvaeni putokaz.
Posebno je estoku kritiku teorije steenih prava dao Armenon istiui da: nedosledan,
ambivalentan i polimorfni pojam steenih prava ne moe se ni u najmanjoj meri koristiti u
meunarodnom privantom pravu.
U savremenoj doktrini se ne negira da koncepcija steenih prava moe biti korisna u
reavanju nekih tipova conflit mobile, ali se istiu rezerve u pogledu korienja ideje steenih
prava kao opteg i jedinstvenog reenja.
Nasuprot ideji da se pojedini mobilni sukobi zakona mogu reiti na bazi istog principa,
javlja se shvatanje da je ipravnije postaviti posebna pravila za pojedine oblasti u kojima se
javljaju problemi. Englesko pravo u kojem je teorija steenih prava imala veoma vrste pozicije,
danas stoji na stanovitu da treba traiti pojedinana reenja za pojedine vrste conflit mobile.
Reenje mobilnog sukoba zakona putem tumaenja kolizione norme nam poruuje da
jedinstvenom reenju mobilnih sukoba zakona ne treba ni teiti. Problem treba posmatrati u
optici tumaenja kolizione norme i nastojati da se u svakom pojedinom sluaju postigne posebno
reenje koje bi bilo prilagoeno konkretnoj kolizionoj normi.
Prilikom tumaenja konkretne kolizione norme, treba ustanoviti relevantan momenat
vezivanja, a taj vremenski momenat moe biti odreen eksplicitno u samoj kolizionoj normi.
Nacionalni zakonodavci, po pravilu, ne donose opte odredbe o reenju mobilnog sukoba
zakona. Oni esto odreuju relevantan momenat vezivanja u samoj kolizionoj normi, ime se
problem izbegava. Na zakonodavac ova vremenska preciziranja nije uneo u sve kolizione norme
koje prihvataju kao taku vezivanja dravljanstvo, prebivalite ili mesto nalaenja pokretne
stvari. U ovim sluajevima, mobilni sukob zakona treba reavati kao pitanje tumaenja konkretne
kolizione norme.

16

ZAKLJUAK

Obradom svih aspekata kolizionih normi, na osnovu priloenog o pojmu kolizionog

bilateralnog metoda moe se izvui zakljuak kroz uporedni metod.
Naime, kod unilateralizma svaki pravni poredak se ograniava na to da odredi polje
primene zakona koji je sam doneo, odnosno svaka drava odredjuje na koje e se odnose sa
elementom inostranosti primeniti njeni zakoni. To se moe uiniti normama koje odredjuju polje
primene zakona i jednostranim kolizionim normama.
Bilateralnim kolizionim metodom sukob zakona se reava tako to se jedno od
potencijalno primenjivih prava proglaava merodavnim za regulisanje konkretnog odnosa sa
inostranim elementom, te se na taj nain vri izbor izmedju dva ili vie prava sa kojima je odnos
povezan i pravo koje je izabrano primenjuje se za regulisanje odnosa u pitanju. Osnovni
instrument bilateralnog kolizionog metoda jeste dvostrana koliziona norma kojim se upravo
odredjuje merodavno pravo: domai sud, ukoliko je nadlean da raspravlja odredjenu stvar sa
inostranim elementom, primenjuje domau kolizionu normu koja ukazuje na pravo koje u datom
sluaju treba primeniti.
Unutar svakog pravnog sistema, svaki zakonodavac vodi rauna o tome da normativna
reenja budu medjusobno koherentna, a ako se pojave pravne praznine sudovi su ovlaeni da ih
popunjavaju vodei rauna o osnovnim naelima gradjanskog i trgovinskog prava.
Do primene vie prava na isti pravni odnos iz vie razloga. To se deava zato to o
pravnom odnosu moe reavati vie organa razliitih drava, a i same kolizione norme se esto
javljau kao uzrok problema,

17

Literatura:

Meunarodno privatno pravo, prof. dr Marijana Duki-Mijatovi, Novi Sad, 2012

Meunarodno privatno pravo, opti deo, prof. dr Maja Stanivukovi, prof. dr Mirko ivkovi,
2008
Meunarodno privatno pravo, prof. dr Tibor Varadi, prof. dr Bernadet Borda, prof. dr Gao
Kneevi, prof. dr Vladimir Pavi, Beograd, 2012

18

SADRAJ

Uvod ................................................................................................................................. 1
Pojam i struktura dvostrane kolizione norme.................................................................. 2
Vrste kolizionih normi .....................................................................................................
3
Znaaj primene stranog prava ..........................................................................................
3
Problem kvalifikacije .......................................................................................................
4
Prethodno pitanje .............................................................................................................
6
Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo renvoi .............................................................
8
Javni
poredak....................................................................................................................
10
Izigravanje zakona (Fraus legis) .....................................................................................
12
Mobilni sukob zakona .....................................................................................................
14
Zakljuak
........................................................................................................................
16
Literatura ...........................................................................................................................18

19