Svedocanstva17 1

SVEDOANSTVA 17 HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
sra popovi
POSLEDNJA INSTANCA
KNJIGA 1 2 3
POSLEDNJA INSTANCA
KNJIGA 1
SVEDOANSTVA 17 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
Sra M. Popovi
POSLEDNJA INSTANCA
KNJIGA 1
Beograd, 2003
3
Biblioteka Svedoanstva knjiga br. 17 Sra M. Popovi POSLEDNJA INSTANCA priredio Zoran Pureevi izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji za izdavaa Sonja Biserko ureivaki kolegijum Latinka Perovi Sonja Biserko Seka Stanojlovi oblikovanje i slog Ivan Hraovec tampa Zagorac, Beograd
SADRAJ
KNJIGA 1 PREDGOVOR PRIREIVAA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 PREDGOVOR SLOBODANA BELJANSKOG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 INDEKS IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 PREDGOVOR SRE M. POPOVIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
POGLAVLJE I PRITUBE Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vidici, KR 100/71; Student, KR 101/71. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miodrag Stojanovi Zoran ini (1974) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Brigitte Mohnhaupt (1978) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jova Ili, 1979-1980 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gian Franco Ladini, 1982 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vojislav eelj, 1984-1986 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
47 49 53 57 63 69 73
POGLAVLJE II ZABRANE Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Susret, 1968. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Vidici, 1970. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Student, (Kr. 58/71), 1971. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Vidici, (Kr. 93/71), 1971. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Student, (Kr.100/71), 1971.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Vidici, (Kr. 101/71), 1971. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Vidici, (Kr. 131/71), 1971. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Student, (Kr. 152/71), 1971. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Duan Makavejev, 1972 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Milorad Vueli, 1972 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Filosoja, (Kr. 83/72), 1972. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Ivan Ivanovi,19721973 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Mihajlo Markovi, 1972 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 Student, (Kr. 110/72), 1972. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 Miodrag Mia Popovi, 1974 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 Predrag udi, 1979 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 asopis Javnost, 1980. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 Neboja Popov, 1983. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
SADRAJ
KNJIGA 2 POGLAVLJE III NEPRIJATELJSKA PROPAGANDA Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 Vladimir Mijanovi, 1970 1971 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 Milan Nikoli, 1972 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Boidar Jaki, 1972-1973 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513 Ljiana Mijanovi Jovii, 19731974. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535 Miodrag Stojanovi Zoran ini, 1974 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555 Jovo Ili, 1979-1980 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573 Mihailo Mihailov, 19791990 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633 Momilo Seli, 19801981 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 647 Dobroslav Paraga, 1981-1982 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673 Gojko ogo, 1981-1982. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 733 Marko Veselica, 1981 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 759 Vladimir eks, 1981-1983 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 785 Ranka iak, 1982-1984. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 821 Vojislav ee, 1984-1986 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 849 Beogradska estorica, 1984-1985. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 931 Dragoub Igatovi,1974. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1027 KNJIGA 3 POGLAVLJE IV PREDMETI PO SRODNIM KVALIFIKACIJAMA Sra M. Popovi, 1975-1976. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Profesori Filosofskog fakutleta, 1975-1981 . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pavluko Imirovi,1982. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Milan Milii, 1983 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Andrija Artukovi, 1986. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobroslav Paraga, 1986-1987 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vicei Karo, 1987-1988 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1061 1165 1221 1227 1241 1343 1397
POGLAVLJE V PETICIJE Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Peticije za ukidanje lana 133 KZ SFRJ, 1980.. . . . . . . . . . . . . . . . Peticija za promenu lana 154 Ustava SFRJ . . . . . . . . . . . . . . . . . Peticija za donoee Zakona o amnestiji, 1980. . . . . . . . . . . . . . . Peticija za ukidanje smrtne kazne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju . . Peticija za uvoee viestranakog sistema u SFRJ, 1987. . . . . Saoptenje grupe beogradskih intelektualaca, 1989.. . . . . . . . . .
1479 1482 1494 1500 1502 1508 1512 1518
SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1521
6
Predgovor prireivaa
Knjiga Poslednja instanca predstavlja zbirku dokumenata najznaajnijih politikih procesa koji su se vodili pred razliitim sudovima u SFRJ u periodu od 1968. do 1990. godine. U njima je kao branilac optuenih, a jedanput i kao sam okrivljeni, uestvovao Sra M. Popovi, advokat iz Beograda. Politiki karakter ovih procesa ogleda se u tome to su se njima elele postii i druge svrhe osim utvrivanja konkretne krivice optuenih. Procesi o kojima je re privlaili su ogromnu panju javnosti mada se ona sa sadrajem sudskih dokumenata ovih procesa nikada nije mogla upoznati jer oni nisu objavljivani. Saznanja o njima najee su bila na nivou novinskih vesti o tome da je neko optuen, da suenje traje ili da je doneta presuda. Drugi nain na koji javnost saznavala o ovim procesima bili su negativni stavovi partijskih odnosno dravnih funkcionera prema optuenima koje su proglaavali dravnim neprijateljima. Mediji su bili prepuni ovih stavova koji nisu ostavljali prostor za drugaija javna tumaenja a estina kojom su bili izreeni inila je svaku diskusiju o tome opasnom. Tako se reim branio od kritika pogaajui tano njenu razornu mo za opstanak jednopartijskog sistema. O tom i takvom vremenu, izmeu ostalog, govori ova knjiga. Obimnu grau koja je stajala preda mnom 43 sudska predmeta, kao i vie peticija iji je inicijator i sastavlja bio Sra M. Popovi, svrstao sam u pet poglavlja. Prvo poglavlje - Pritube obuhvata ukupno ovakvih 13 dokumenata. Ovim imenom oznaavaju se podnesci odbrane kojima se predsednik suda upozorava na nezakonito postupanje sudija dotinog suda. Objavljene pritube najee su delovi predmeta koji se ve nalaze u ostalim poglavljima knjige a razlog za njihovo izdvajanje u posebno poglavlje je to to ona vrlo dobro objanjavaju okolnosti i atmosferu u kojima su se politika suenja odvijala. Iz istih razloga u ovom poglavlju se nalazi i nekoliko pisama i telegrama. U drugom poglavlju Zabrane svrstano je 18 predmeta koji se najee odnose na zabrane omladinskih i studentskih listova, asopisa, knjiga pa ak i slikarske izlobe za kojima je reim vrlo esto posezao branei tako svoj legitimitet. Suenja u ovim sluajevima bila su povod i za postavljanje i razmatranje naelnih pitanja o slobodi i ulozi tampe u demokratiji a odbrana je taj povod vrlo znalaki koristila. Tree poglavlje Neprijateljska propaganda sainjava centralni i najobimniji deo knjige. U njemu se nalazi ukupno 16 predmeta u kojima su optueni odgovarali po istoimenom lanu Krivinog zakona SFRJ (najpre 118, kasnije 133) iji je pun naziv bio Neprijateljska propaganda ili zlonamerno i neistinito prikazivanje drutvenopolitikih prilika u zemlji, iroj javnosti poznat i kao delikt miljenja. Iz krivinog zakona SFRJ izbaen je tek uoi njenog raspada 1990. godine. Poglavlje IV oznaio sam kao Predmeti po srodnim kvalikacijama i u njemu se nalaze predmeti u kojima su optueni odgovarali zbog moralno politike nepodobnosti, naruavanja javnog reda i mira, irenja lanih vesti, izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora ili netrpeljivosti sve kvalikacije iza kojih
7
Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA
je stajala politika pozadina. U ovom poglavlju nalazi se i predmet Sre Popovia iz 1975 1976. godine kada je on odgovarao zbog toga to je, kako pie u optunici, u svojoj zavrnoj rei na glavnom pretresu protiv knjievnika Dragoljuba Ignjatovia, koga je zastupao, istakao da su injenice koje je optueni izneo u svom izlaganju na losofskim susretima istinite, ime je, po nahoenju suda, uinio krivino delo irenja lanih vesti. Namera vlasti da Popoviu zabrani vrenje advokature, to je bila svrha ovog procesa, nije uspela i zbog snanog pritiska meunarodnih institucija, organizacija, kao i uglednih pojedinaca iz Evrope i SAD na reim u Beogradu. Transkripti dve TV emisije (TV Granada iz Velike Britanije 1976. i TV Beograd 1978. godine), kao i nekoliko izvoda iz memoara Dragoslava Drae Markovia, visokog dravnog i partijskog funkcionera, koje sam uvrstio u knjigu doarae dananjem itaocu ambijent i prilike u kojima su se ovaj i slini procesi vodili, odnos reima prema Popoviu kao i tehnologiju kojom su se vlasti sluile u dezavuisanju svojih neistomiljenika. U petom poglavlju Peticije nalazi se est ovakvih dokumenata upuenih najviim dravnim organima. Za razliku od drugih poglavlja knjige, u ovom je sadrano vie pisanih inicijativa upuenih u formi peticija najviim dravnih organima u SFRJ, od one za ukidanje delikta miljenja iz 1980. godine do one za uvoenje viepartijskog sistema 1987. godine. Peticije predstavljaju i svojevrstan vid politike aktivnosti Sre Popovia u uslovima jednopartijskog sistema kao i njegovog, kantovskog poimanja uloge intelektualca u javnom ivotu zemlje. Cilj upuivanja ovih inicijativa, po reima samog Popovia, bio je da se smiljenim podnoenjem niza pojedinanih peticija za izmenu raznih propisa, od onih manje osetljivih do onih vanijih, formulie odreenim opreznim tempom i sa rastuim brojem potpisnika, jedan implicitni politiki program. Najvei deo dokumenata koji se objavljuje u knjizi preuzeo sam od Sre Popovia ali i od samih uesnika u sudskim procesima (dr Neboje Popova, Miodraga Milia, Vicei Karolja, Ljiljane Mijanovi Jovii) kao i iz asopisa Filosoja, lista Vreme itd. Namera da u knjizi objavim kompletnu dokumentaciju iz odabranih predmeta iz vie razloga nije bila mogua. Jedan broj predmeta iz Popovieve arhive nije bio kompletan najee su ta dokumenta od njega pozajmljivali sami optueni koja mu kasnije nisu vraali. Vie aktera suenja nije sauvalo dokumenta, a do nekih ljudi, uesnika procesa, nisam mogao doi. Vie nego u predmetima u ostalim poglavljima, u Zabranama izraeniji je manjak dokumenata. To zbog toga to arhive pojedinih listova i asopisa nisu sauvane ili su njihove redakcije odavno prestale da postoje. Ono to me je iznenadilo i to mi se inilo neverovatnim bila je injenica da u arhivi Okrunog suda u Beogradu, koji bi po prirodi stvari morali da imaju arhivu sudskih predmeta voenih u Beogradu, nisam mogao pronai nijedan dokument koji mi je nedostajao. Arhiva nije sauvana! Na moj zahtev Okrunom sudu u Beogradu da mi se omogui uvid u jedan broj predmeta stigao mi je odgovor u kojem, izmeu ostalog, pie: Obavetavamo vas da nismo u mogunosti da vam izaemo u susret, obzirom da su napred navedeni spisi predmeta komisijski uniteni, a shodno odredbama sudskog poslovnika... Pismo je 25.04.2002. godine potpisala Maja Ili, sekretar suda.
8
Predgovor prireivaa
Ova injenica obesmiljava budue napore istraivaa da dou do potrebnih dokumenata. Odgovarajui zbog delikta miljenja ljudi su izdrali hiljade godina zatvora a sudska arhiva o tome je unitavana?! Bio bih zahvalan svim itaocima knjige kao i graanima koji poseduju sudska dokumenta o suenjima po ovom osnovu, da se obrate Helsinkom odboru za ljudska prava u Srbiji ili uredniku i prireivau knjige, a zbog objavljivanja, moda, njenog novog izdanja, na e-mail adresu zorandc@ptt.yu Za svih pet poglavlja knjige kao i pojedinane predmete, uvodne tekstove je napisao Sra Popovi. U dva sluaja, u predmetima u kojima su bili optueni Duan Makavejev i Mihailo Mihailov, uvode su po sopstvenoj elji napisali lino oni. Samo jedan broj dokumenata u poglavljima Pritube i Zabrane nema uvode. Ovo zbog toga to su ti dokumenti deo predmeta sadranih u drugim poglavljima knjige (Milan Nikoli, Jovo Ili) za koje su napisani uvodi ili pak nemaju nekih posebnosti zbog kojih mislim da je generalni uvod za poglavlje sasvim dovoljan. U sluaju gde je predmet zahtevao razjanjenje konteksta dogaaja u kojima su se deavala suenja (Miodrag Stojanovi Zoran ini, Brigitte Mohnhaupt, Gian Franco Ladini) uvodi su sadrani. Slino je i sa predmetima Duana Makavejeva, Ivana Ivanovia, Mihajla Markovia, Miodraga Mie Popovia, Predraga udia, asopisa Javnost (Zabrane) koji imaju jedan lini peat koji je zahtevao i posebne uvode. Okolnosti u kojima su se deavale zabrane studentskih i omladinskih listova bile su sline i za njih nisu pisani pojedinani uvodi. Knjiga sadri indeks imena velikog broja ljudi koji se, po Srinoj elji, kao u dramama nalazi na poetku knjige i naziva Lica. Ovaj indeks svojevrsno je moralno, ali i ono drugo svedoanstvo (kako bi Borhes rekao, i istorija beaa) o tome ko je, ta, kada i gde radio. Iz predmeta sadranih u knjizi vidi se da su klijenti Sre Popovia bili najrazliitiji ljudi, da su bili ili kasnije postajali oni koji su doprinosili razvoju demokratskih procesa u SFRJ, osnivai politikih partija, predsednik parlamenta, premijer, profesori univerziteta, nacionalisti, odgovorni za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja kojima se bavi Meunarodni krivini sud u Hagu, pesnici, anonimusi... Zanimljivo je, kakav je odnos Sra Popovia imao prema njima? U odgovoru na slino pitanje u jednom intervjuu 1986. godine Popovi mi je rekao: Kada prvi put vidim branjenika, obino je to u zatvoru, pokuam da shvatim kakvu pomo on do mene oekuje. Naime, branilac je vezan odbranom svoga branjenika. Branilac u izboru odbrane moe savetovati branjenika, ukazivati mu na mogue posledice usvojene odbrane, ali sutinski, branjenik sam odluuje o svojoj odbrani u skladu sa svojim linim sistemom vrednosti. Jednima je najvanije spasti kou, drugima je najvanije da sauvaju ast i dostojanstvo, treima neki princip, nekima i tatina, nekima reagovanje njihovog socijalnog miljea... togod klijent odlui da stavi na prvo mesto opredeljuje njegovu odbranu, a njegova odbrana nau. Onda se pomo branioca sastoji u tome da pronae sve injenice, kao i sve valjane pravne argumente koji potkrepljuju izabranu liniju odbrane branjenika. Veini klijenata, optuenih za politika dela, bilo je bitno da odbrane svoje ljudsko dostojanstvo i pravo na slobodu savesti, izraavanje svog (nekada vrlo dubokog) uverenja. Naravno, bilo je i drugih, koji su eleli po svaku cenu da se izvuku, makar se javno odrekli svojih pravih uveren9
ja. Trudio sam se da i jednima i drugima najsavesnije pomognem i, naroito, da im ne sudim oko izbora koji ine. To nije zadatak branioca. (Put u varvarstvo, str. 19-20, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000.) Prireivanjem i ureivanjem ove knjige imao sam posebnu ast da javnosti prvi put uinim dostupnim dokumenta koja smatram izuzetno znaajnim za razumevanje i prouavanje raznih aspekata nae bliske prolosti. Na ovom mestu elim da izrazim i duboku impresioniranost ljudskim i strunim osobinama svoga prijatelja Sre Popovia, bez kojih ne bih imao motiva da se upustim u ovako odgovoran i obiman posao, kao to je bio rad na ovoj knjizi. Zahvalnost dugujem i svima koji su mi pomogli u prikupljanju dokumenata, Slobodanu Beljanskom, advokatu iz Novog Sada na panji s kojom je proitao rukopis knjige i napisao predgovor, kao i izdavau knjige Helsinkom odboru za ljudska prava u Srbiji i Sonji Biserko. U ovom delu Evrope, Helsinki odbor u Beogradu i njenu predsednicu smatram najiskrenijim zagovornicima, delatnicima i nastavljaima zatite ljudskih prava kojima je Sra Popovi posvetio itavu svoju briljantnu profesionalnu karijeru pokazujui i dokazujui da je ona ak i u uslovima totalitarnog okruenja mogua. Zoran Pureevi
10
PREDGOVOR
Dokumenti i komentari advokata Sre Popovia, sabrani u ovoj knjizi, pokazuju da se o bitnim osobinama jedne epohe, i ne samo te epohe nego i njenih istorijskih korena i projekcija, moe uspeno suditi na osnovu pozitivnog prava i pravne patologije politikih sudskih procesa. Knjiga obuhvata period od osamnaest godina (1971 - 1988) i odnosi se na suenja za krivina dela neprijateljske propagande i srodna krivina dela, na zabrane knjiga, asopisa i novina, i na pritube i peticije, u predmetima u kojima je Sra Popovi bio u ulozi branioca, zastupnika, predlagaa, pa ak i okrivljenog. Zasluena reputacija koju je stekao kao specijalist za ovu vrstu sudskih postupaka, istovremeno apologetskih i kompromitujuih za odrivost autoritarnog reima, Sra Popovi je, sa visokim profesionalnim i etikim integritetom, posluimo li se inverzijom jedne Poperove ocene, uvek bio nasuprot politikih uda, sujeverja tabuizma, guenja istine, ili otvorenog nasilja. Zbog toga su njegove odbrane dragocena, gotovo nezamenljiva graa za odgovor na pitanje u kojoj su meri funkcije prava i pravosua povezane sa slobodom graana. Izuzmemo li prirodnopravnu doktrinu, kao neprimenjivu u pragmatinoj strani posla kojim se bavio, Popovi se sa podjednakom umenou koristi svim ostalim pristupima, poznatim u savremenim uenjima o odnosu prava i slobode. Primetiemo, tako, da se ne kloni osnovnih zahteva normativizma, po kojima su granice slobode unutar granica prava, ukljuujui i Kelzenovu tezu o istoj teoriji prava, ogranienoj na pozitivno pravo i samo na pravo, bez nekritikog meanja jurisprudencije sa sociologijom i psihologijom, tezu koja polazi od postavke da je ovek jednostavno pravno slobodan ako njegovo ponaanje, u sankcijama koje su statuirane pravnim poretkom, u negativnom ili u pozitivnom smislu, nije zabranjeno. Primetiemo, meutim, da mu nije strano ni Dvorkinovo shvatanje da se vlast koja priznaje individualna prava, ili samo propoveda da ih priznaje, mora odrei bar dva naela: da graani nikada nemaju pravo da kre zakon, i da se njihova prava mogu odmeravati, ograniavati ili oduzeti na osnovu pretpostavke o optem dobru. Panji itaoca, najzad, nee promai ni prisustvo treeg reenja, koje za polaznu taku ima upravo nepopravljivu nepotpunost zakona, zbog koje se u graninim sluajevima, ili kako ih je Hart nazivao - u sluajevima problema iz polusenke, mora pribei racionalnim odlukama, rukovoenim trajnijim drutvenim ciljevima, vodei rauna, pri tom, da prilikom razdvajanja prava od morala, ak i kada bismo insistirali na utilitaristikom kriterijumu, granini sluajevi ipak iziskuju da se prvo poznaju linije postavljenih granica. Metodski sinkretizam proizilazi iz injenice da svako od ovih gledita nosi po neki nereiv problem. Problem prvoga je nedovrenost legislative, problem drugog, nesavrenost judikature, a problem treeg nesagledivost granica opteg dobra, ili nemogunost konsenzusa o drutvenim ciljevima. Prvo gledite pretpostavlja apsolutnu sigurnost u pogledu sadraja pozitivnog prava, istotu kakvu u bilo kom
11
pravnom poretku naprosto nije mogue ostvariti. Drugo i tree shvatanje podrazumevaju apstrakciju o nezavisnom i nepristrasnom sudiji, i takvu vlast od ije tolerantnosti i promenljivosti ne zavisi sudbina drave i pravnog poretka. Kombinovanje razliitih shvatanja rezultat je i injenice da je sudski postupak, po prirodi stvari, smeten u granice vaeeg prava, ali i da prua zgodnu priliku da se ukae na nedostatke tog prava i na potrebu njegovih promena. Korist od ovog zbornika viestruka je. U prvom redu, pokazuje da se u naem sluaju nije radilo o sukobima izmeu individua ili grupa unutar polja doputenog, nego o sukobima izmeu drave oliene u politikom establimentu, s jedne strane, i pojedinca (katkada i grupa), s druge strane, sukobima prouzrokovanim potrebom ovih drugih da prekorae granice doputenog, ili da pokuaju da svoje ponaanje, uprkos normativnim ogranienjima, sluei se lukavstvom ili ekstenzivim tumaenjem, prikau kao doputeno. Problem je utoliko bio sloeniji to se radilo o politikom sistemu iji je pravni poredak bio u slubi ideolokog monopola, ali i sistemu koji je nastojao da odri iluziju o sutinskoj divergenciji sa tipinim totalitaristikim sistemima. I na ustavotvorac trudio se da ostavi utisak o potovanju ljudskih prava, ukljuujui i prava na slobodu miljenja i izraavanja miljenja, isturajui ih ispred plata iza koga je stajao arsenal otvorenih mogunosti suspenzije i pretpostavljajui uvek tom pravu imaginarni drutveni interes. Dovoljno je ukazati na protivrenost izmeu iroko postavljenog koncepta demokratije i jo ire ustanovljenog principa clausulae derogatoria o pravu na ukidanje sloboda i prava u sluaju njihove zloupotrebe. Dovoljno je, takoe, podsetiti na pojam demokratije koji je u osnovnim naelima Ustava bio redukovan do apsurda, tako to su, najpre, bez ikakvih ogranienja proglaeni demokratski politiki odnosi, da bi potom oni bili sueni na socijalistike samoupravne demokratske odnose i konano ukinuti uspostavljanjem demokratije u uslovima daljeg razvoja socijalistike revolucije. S druge strane, dokumenti Sre Popovia oivljavaju socioloki fenomen dvostruke kontingencije, znaajno proiren kod Niklasa Lumana ukazivanjem na drutva u kojima je, zato to je religijsku povezanost zamenila opta formula nedokuivosti, a zbir strukturalnih promena vodio gubitku verodstojnosti, oveku dat podsticaj da svet odreuje u horizontu moguih promena i da pokua da koriguje nevidljivu ruku upravljaa i zaljulja nevidljive lance. Kratki Popovievi uvodi ispred veine prikazanih sluajeva, otkrivaju i tadanju spregu izmeu tajne policije i pravosua. Na veoma reit nain, danas u neku ruku i komian, ova pojava samo potvruje Benjaminovu konstataciju da, iako je iskon prava u sili, upravo zato to se u jednoj od tih sila - u policiji - pravo beskrajno udaljava od odnosa u kojima bi se sudbina u takvom izvrenju sile ispoljavala u punom sjaju, istananiji oseaj nasluuje da u pravu postoji neto trulo. Kod nas se ta trule irila i na dravne organe koji su, umesto da primenjuju ono to je u pravu jo bilo zdravo, pravo krili. Nita manje nisu dragocena i sadanja iskustva o dubokom politikom raslojavanju u ono vreme manje-vie kompaktnog disidentskog intelektualnog korpusa. Oslobaanjem govora i ulaskom u viepartijski sistem, iz nekih od onih koji su sa
12
Predgovor
Popoviem potpisivali peticije, nasuprot Popovievim shvatanjima, progovorila je pritajena anahrona potreba za nacionalistikim, klerikalnim, dravotvornim, patrijarhalnim, ksenofobinim i zatvorenim drutvom. Koristei pogodnost da je u okviru vaeeg pravnog poretka postojao nesklad izmeu normi krivinog materijalnog prava posveenih zatiti ideolokih sadraja, i relativno modernog krivinog postupka, on je mogao da, uprkos dosetkama policije i pravosua u saplitanju branioca, ispuni svoj zadatak. Sra Popovi spada u red retkih advokata koji su, sa gotovo idealnim spojem obrazovanja, mudrosti, retorikog umea i hrabrosti, imali sposobnost i spremnost da se prihvate odbrane optuenih za krivina dela iji su zatieni objekti bili drava, vlast i njihove sakralizovane vrednosti ili personikacije. Sreemo se sa staloenim i upornim pravnim analitiarem, koji koristi sve mogunosti da bi, u granicama prava, logike, istorije, doktrine i prakse, sa punom profesionalnom odgovornou i odvanou, bez potede i ustupaka, ukazao na slabosti, ne samo optubi i sudskih odluka, nego i politikog sistema. Tako je, u procesu protiv Nikolia otkrio da politiko organizovanje u de facto monopartijskom reimu nije bilo zabranjeno, a u procesu protiv Vladimira Mijanovia da je tvrdnja o uvozu stranog kapitala istinita, da postoji smisaona i funkcionalna distinkcija izmeu administrativnih mera i akata i da odluke suda jesu administrativne mere, a da strudentska tampa jeste bila na udaru i administrativnih mera i administrativnih akata. Bez obzira to je davne 1972. godine, u zavrnoj rei, kao branilac Milana Nikolia, rekao da, po njegovom miljenju, nema politikih procesa, delikata i krivaca, i da procesi i presude mogu biti samo nezakoniti, jer su bez dokaza, zasnovani na lanim dokazima ili upravljeni protiv ideja koje nigde i nikako ne mogu biti stavljene van zakona, potvrujui da postoje zakoni koji inkriminiu i ono to se po shvatanju pravne doktrine ne sme inkriminisati slobodnim ljudima, ukazao je na tadanju neraskidivu vezu izmeu prava i politike. Popovi je nastojao da ospori transformaciju injenica u vrednosti, da uvek kada je za to imao osnova, brani istinitost proskribovanih tvrdnji, i da, najzad, vodi borbu oko interpretacije, unutar prava koje je imalo dvostruki identitet. Iako se Gojko ogo, na primer, branio tako da se njegova pesma ne odnosi na Tita, Sra Popovi postavio je daleko vanije i odvanije pitanje: sve i da se radi o Titu, da li bi se radilo o krivinom delu? Moe li se krivinom sankcijom tititi ugled mrtvog dravnika, ili je sudstvo, odista, kada je prihvatilo da i poshumno stane u zatitu mitologije kulta linosti, na kraju poludelo. Dokumenti Sre Popovia manifestacija su uoblienosti i obrazloenosti govora, nasuprot odbijanju prihvatanja takve uoblienosti i obrazloenosti. Oni potvruju da ljudska glupost u zatvorenim drutvima, kao i zlo, kako je primetio Radomir Konstantinovi, raste u obrnutoj srazmeri sa odbijanjem artikulacije, da je zlo pokuaj izmirenja artikuliue svesti sa neartikulisanim, izmirenja sa van-istorijskim, iracionalnim duhom venoga. Najzad, kao to sam kae da su se suenja za zabranu tampe posle dogaaja iz 1968. godine pretvarala u seminare o funkciji tampe u demokratskom drutvu i bili prilika za pravnu edukaciju publike, tako su sada ovi dokumenti svojevrsna kola za pravnike, posebno advokate, o tome kako se zastupa i brani, kako se komponuje,
13
odmerava i usmerava sadraj zavrne rei, i kako se dolazi do dobre, umesne, konsekventne i celovite argumentacije. U neku ruku, ta borba imala je i svoj metaziki okvir. Popovi kao da se drao Paskalove formule da su poricanje, verovanje i sumnja one prirodne potrebe zbog kojih je opklada neophodna i zbog kojih se u igri, sa jednakou izmeu izvesnosti da se ovek izlae i neizvesnosti dobitka, naprosto mora uestvovati. Slobodan Beljanski
14
LICA
A
Abrahamson 1215 Aimovi Mihajlo 1452 Ain Jovica 109, 181185 Ain Zdenka 1495 Adam Frane 1495 Adamovi Dragan 1468 Aganspahi Pagira 902, 916 Ahmetaj Din 1376 Aksi ore 7071 Aleksi Milo 298, 511, 547, 655, 1053 Ali Sead 1488, 1495 Alilovi Nedjeljko 1252 Alisa 1343 Alivojvodi Ivica 1246 Altarac Marko 1257, 1260 Amidi Aid 411 Andrievi 713714 Andri Selimir 1123 Anelkovi Jovan 480, 487, 489, 1495 Anti Dragan 940, 962, 1495, 1516 Antunovi Katica 835839, 843, 846 Apih Jure 1495 Aranelovi Jovan 248, 1071, 1101, 1212 Aranicki Fedor 1271 Areina Natalija 1488, 1495, 1516 Arsenijevi Milo 939, 1495, 1516, 1519 Arsenovi Ivan 588, 590, 592594, 597, 605, 609611, 613614, 618, 620, 623624, 626629 Arsenovi Slavica 588, 590, 596597 Arsenovi Slavojka 575 ArsiIvkov Marinko 1516
15
Indeks imena
Arsovi Marko 902 Artukovi Andrija 12411243, 12481254, 1257, 12591265, 1270, 12721273, 12751276, 1278, 12961298, 13031306, 13081314, 13161319, 13211323, 13251326, 13281330, 13321336, 13381339, 1342 Artukovi Marijan 1252 Artukovi Radoslav 1307 Artukovi Rua, Rai 1252 Arzenek Vlado 1488 Askavica 1345 Avdi Bajro 1241, 12471248, 1256 1257, 12601263, 12711273, 13001301, 13131316, 1318, 13351336, 13401342 Avramovi Jelica 641642 Avramovi Velimir 937 Avramovi Zoran 937, 940, 1488, 1495
B
Babi Dragan 1519 Babi Dragica 175, 177 Bai Franjo 339, 341350, 721, 872873, 895, 897, 1017, 1245, 12791280, 1285, 1290, 12921293, 1427, 1465 Bai Petar 1258 Bader Andreas 57 Bajeti Predrag 1488 Bajer Vladimir 325, 575, 577, 604, 611, 680, 682, 716, 12461247, 1388, 1434 Baji 952 Bajrami Bislim 1376 Bajrovi Aja 1516
Bajt Aleksandar 278279 Bakali Tomislav 1416, 1419, 1422, 1432, 1440, 1457 Bakari Vladimir 673674, 690, 693, 840, 842, 1162 Baki Milo 13291330 Baki Hamza 871, 878, 883, 900 901 Baki Mustafa 905 Bakula Stjepan 713, 1347, 1366 Balen 718 Bali Ferenc 1407, 1452 Bali Vojko 803, 805 Balta Arif 1246 Bani Nenad 1364 Baranovi Ivan 1391 Barbari Boo 1246, 1257 Barbari Filip 1246, 1257 Barbijeri Frane 86 Barjaktarevi Dragan 905, 1495 Barovi Duanka 1516 Barovi Jovan 358, 368 Barovi Miomir 553 Barovi Nikola 952953, 993, 998, 1001, 1519 Basioli Tereza 830831, 835, 845 Bastai Milan 1246 Bai Karmen 1495 Bai Mira 938 Batini Mate 1374 Bavcon Ljubo 339340, 721, 990 Bekovi Matija 1495, 1516 Bekovi Tomislav 822 Begovi 718 Belani Milorad 938, 1488, 1495, 1516
16
Lica
Bele Ivan 751, 753, 814, 921, 1021 Belini Marko 324 Beljanski Slobodan 10, 13 Benson K. Mark 644 Berger Egon 1257, 1259 Berlin 1215 Bertoncelj Aci 1495 Besedi Vlado 1246 Beanovi Borivoje 822 Bijedi Demal 597 Bilalovi Sead 582, 589 Bilandi Stjepan 690, 694695, 718 Biserko Sonja 10 Biskupovi Dragan 905 Bjedov Goran 939, 1495 Bjedov Gordana 1488 Bjelac Branko 579 Bjeli Duan 1488 Blaerski Biljana 558 Blaini Branko 1371 Blagojevi Branislav 330 Blagojevi Borislav 313 Boban Josip 1246, 1257 Bogavac Duan 849850, 854, 856, 858859, 864, 866867, 871875, 877878, 880884, 895896, 898, 900904, 906907, 913, 918919, 921, 923, 926 Bogdan Josip 810 Bogdanovi Duan 1488 Bogdanovi Milo 939 Bogievi Dragoslav 278, 511 Bojani Dragica 648 Boji Omer 1353, 1372 Bojovi, vojvoda 616
Bolton 11441150, 1152 Bori Olga 751, 753, 1329, 1338 Borjan Boidar 402, 446, 475 Borneman Hans Joakim 761, 766 Bokovi Duan 304, 366, 393394, 408, 938, 1488, 1495 Bokovi Momilo 1032, 1036 Bonjak Branko 1212 Bonjak Stipe 1246 Boikovi Vera 1516 Boi Mira 831, 846 Brajder Ernest 535, 647, 673, 677, 682683, 687, 695, 701, 708 712, 716, 721722, 730731, 1347 Branjo Aranka 14221423, 1441, 14491450, 1473 Bratelj Ivan 1261 Bratelj Stjepan 1257, 1260, 1269 Bresler Kamil 1246 Brida 718 Brida Marija 1212 Brki Anica 937, 946, 1495 Brki Milan 196, 255, 275, 327 Brki Milovan 1488 Brkovi Veselin 419, 427 Broz Branislav 1246, 1258, 1260
17
Broz Josip, Tito 152, 154157, 171, 281, 322323, 353, 443, 536, 538541, 543, 545, 549550, 580, 589, 592593, 597599, 610, 613, 622, 629630, 648649, 665, 668, 673674, 733734, 736737, 739741, 745, 752756, 765, 768, 782, 823, 834, 836837, 839843, 853, 855, 858, 862863, 887888, 914, 933936, 944, 954957, 959, 966, 988989, 9991000, 10101011, 1061, 1143, 11511152, 1154, 1202 1203, 1218, 1236, 1397 Broz Jovanka 281, 536, 597 Brozovi 718 Brusilovski K. Aleksandar 1488 Bubnjara Jozo 1376 Budak Mile 1271 Budak Slobodan 13911392 Budakov Milutin 175, 177 Budimki Leposava 655, 660 Budia Draen 718 Buji Vladimir 75 Buka Jakov 809, 819 Bulaji Stevan 161 Bulat Nenad 1495 Bulat Rade 1271, 13351336 Bulat Teo 1271, 1335 Bulatovi Jadranka 1516 Bulatovi Milan 357, 361, 368 BulatoviUzelac Jadranka 938 Bulc Marko 397 Buli Jelena 921, 925, 1021, 1025 Bulut Mara 1246 Bulut Stevo 1246 Buljubai Hamdija 589
Buntak Ivan 1246, 1257, 1259, 1261 Bunuevac Kosta 532
C
Ceni Novica 1066, 1070, 1072, 1075, 10801081, 1086 Cerovi Stanko 1495 Cerovi Stojan 939, 1488, 1495, 1516, 1518 Cesari Dobria 696, 705706 Coti Duan 751, 814815, 921, 1021 Cuni Sran 1516 Cveti Velimir 822, 835 Cvetkovi 211 Cvetkovi Jelka 1246 Cvijeti Slobodan 361, 368, 374, 406, 434 Cvijovi Obrad 638, 641642, 921, 925, 1021, 1329, 14271428, 14351436, 1464 Cvijovi Slobodan 426 Cvitanovi Ivan 1246, 1258
ainoviPuhovski Nadeda 1488 apo Ladislav 1404, 1423 artlon Deki 238239 avi Boko 882883, 904905, 907, 918 avoki Kosta 315, 331, 939940, 962963, 969, 1173, 1204, 1488, 1495, 1512, 1516, 1518 eh Jovan 953 eikovi Velia 953 elanski Slavko 1246, 1258 iak Maksim 822 iak Marija, Kraljev 822
18
Lica
iak Ranka 821822, 825, 831, 834, 844847, 849, 990, 1409 iak Zvonimir 718 iovaki Predrag 1495 ilerdi Dobrivoje 587, 591 olakovi Stela 705707, 709 onk Laslo 1402 orba Marija 1246, 1258, 1260 ori Ivo 1246 ovi Slavenko 937, 942943, 946, 962, 971972, 1002, 1004, 1023, 1495 ukovi Dragoljub 855856, 858, 863, 867869, 874, 882, 886 891, 898899, 902, 904905, 914, 921, 926 udi Predrag 9, 287289, 291, 297298, 302 udina Ante 1154, 1159, 1163 upi Vukan 1488 uri Kosta 1246 uri Ante 1246 vorkov Radosija 1416, 1419, 1422, 1432, 1440, 1457 voro Slobodan 849, 855856, 858, 865, 867868, 875, 882, 886887, 889890, 898, 902, 904905, 907, 914, 921, 926
osi Dobrica 187, 190, 197, 199200, 203, 206, 210213, 223227, 234, 304, 315, 858, 860, 863, 1131, 1151, 1158 1160, 11621163, 1221, 1488, 1492, 1495 uk 1409 uri Sran 1495
D
Dabeli uro 1297, 1324 Daji Milan 362 Daki ivka 596 Damljanovi Neboja 939 Damnjanovi Dragia 937, 943 Dano Katalin 1412, 1417 Danilo Dane 1271 Danilovi Rajko 694, 760, 902, 995 Danojli Milovan, Mia 287, 297, 1488, 1495, 1516 DapeviKuar Savka 597, 823 Dautovi Sava 246 Davio Oskar 166167 David Filip 1518 Dedijer Vladimir 823, 833834, 836837, 839843, 969 Degan Ante 626 Degen Silvije 12481249, 1252, 1256, 12971298, 13001301, 13031306, 1308, 13141315, 1318, 13291330 Degenek Branko 1495 Delibai Savo 1246 Delibegovi Omer 579 Deli Mileva 538, 541, 648, 654 Deli Milomir 358, 368, 373 388, 401
iri Aleksandar 368, 370372, 380, 388389, 391, 431 irkovi Milan 366, 385387, 389 irkovi Milo 938 osi Bora 1488
19
Deme Ester 1399, 14051406, 1408, 14101412, 14161417, 14191420, 14221423, 1429, 14381439, 1454, 1458, 14601462, 14701473 Desnica Vladimir 1495 Despotovi Erika 1391 Devrnje 829, 836, 846 Dii Jelena 938 Dimitrijevi Radoslav 362 Dimitrijevi Slavko 358, 368 Dini Aleksandar 1371 Dionisije 580, 583, 585, 595, 598, 617, 622, 627, 629 Divjanovi ura 1259 Divljakovi Nevenka 725 Dizdar 862 Djetvai Erebet 1399, 1405, 1408, 1412, 14151416, 14191420, 1423, 1430, 1435, 1438, 14551457, 1461, 1463, 1465, 14701472 Dobnikar Meta 1495 Dobri Mile 1246, 1257, 12601261 Dobrovi 718 Dolanc Stane 69, 305, 823, 838, 842843, 878 Donevi Ivan 705707 Dostani Milorad 233 Doen Dragica 938 Dragi Predrag, Kijuk 1495 Dragosavac Neboja 358359 Dragovi Predrag 1516 Drakuli Slobodan 1495 Drakovi Danica 1488 Drakovi Vuk 315, 857, 859, 862 863
Draunik Juraj 1268 Draenovi Marko 1246, 1258, 1260 Drni Pavlo 597 Drulovi Milojko 414 Dri Marija 223 Duli Nedeljka 1402, 1424 Dumani Marija 13731374 Dumani Toma 1373, 1383 Dumi Dragia 579, 600 Dusek Val 447, 460, 476, 481, 484 485, 492, 497, 499500 Dvornik Sran 1496
D
Domba Luka 880 Donson Lindon 238 Dubur Atif 1246 Duni Milana 204, 206 Duovi Nikola 537
api Goranko 212, 367, 389, 399 400, 408, 433, 498, 937, 943, 962, 1071, 1489 eloevi Neboja 1493, 1489 ilas Akim 1496 ilas Aleksa 963 ilas Milovan 322, 597, 633, 650, 742, 767, 784, 789, 837, 862, 931, 934, 939941, 944945, 955, 958, 962966, 968972, 975, 987, 1002, 1005, 1163, 1307, 1397, 1480, 1518 ini Mila, Duani 556 ini Radomir 556 ini Zoran 9, 5355, 555557, 559560, 562, 570, 572, 12041205
20
Lica
ogo Ana, Krulj 735 ogo Gojko 733, 735, 737739, 748, 750752, 754, 757, 859, 883, 940, 962, 969, 990 ogo Risto 735 oki Milivoje 223, 228, 230, 233, 248, 267, 269, 474, 489, 538, 541 okovi Boria 1489 orevi Boidar 193 orevi Jezdimir 880 orevi Jovan 196, 470, 985986, 1019 orevi Ljubomir 358, 360, 368, 370373, 380, 388400, 431, 433 orevi Milo 456 orevi Miroslav 507, 721 orevi R. 670 oi Stevan 474 uki Milivoj 199, 250 uki Milutin 154, 511, 547, 1053 uki Vasilj 1252 uranovi Stojan 1329, 1338 uranovi Veselin 1359 uraevi Boidar 204 uri Mihajlo 188, 192, 202, 222, 226227 urinovi Tomislav 705 urkovi Dejan 358
Ester Deme 1435, 1449, 1465 Ester Dobo 1402 Ester Hanak 1441, 1449
F
Fadjejev Ivana 760 Falkenburger Olgica 1391, 1395 Fanfani Sneana 537 Fejzi Avdo 411 Ferdo Knez 1293, 1295 Ferenak Lenka 1496 Fila Toma 715 Filaret Sinel 1516 Filipovi Danica 1496 Filipovi Mirko 1496 Finci Eli 401 Finci Jakob 1246 Fodor Itvan 1399, 14051406, 14081410, 1412, 1417, 1421, 1423, 14621463 Franule Rudolf 1297, 1299 Franjo Vuksan 1246 Franko Francisko 793, 817 Fridlanger ordana 1246 Fundak Stjepan 1246, 1258, 1260 Futar Milka 1246
G
Gabelica Ivan 760 Gaanovi Biljana 1496 Gaanovi Milan 1496 GajerPinter Ivanka 1252 Gaji Mihajlo 232, 235 Gaji Milak 575, 588, 590, 595598, 611612, 629, 937, 946, 962, 1496
E
Ekmei Milorad 988 Endrik Telen 599 Erlih Josip 1246 Ernest Mandel 446 Ervai Pavle 694
21
Gaji Milorad 574, 577, 603604, 631 Gaji Radivoje 575, 590, 592, 596 597, 612, 628629 Gajski Milko 675, 1252, 1276 Gali Duan 582 Gali Slavko 1257, 13141315 Gali Stjepan 1261 Galuni tefica 694 Gamberai Nikola 1246 Gams Andrija 211 Gamser Duan 939940, 1489 Gari Ilinka 579 Gai Begzet 1376 Gaparac Duan 1489 Gavri Branko 358359, 368, 385386 Gavrilovi Duan 575, 590, 596598, 612 Gavrilovi Zoran 304, 1489, 1519 Gec Mijo 1257, 1259, 1270 Gembarovski Ivan 760 Gere Tibor 1423 Glava Hrvoje 1489 Glava Jadranka 1489 Gligorov Vladimir 1518 Glii Kosana 856, 877, 882, 891 Glumi Kristo 1246 Glumii Dragan 1496 Gluevi Boko 1212 Gluevi Zoran 401 Gojsilovi Mirko 1246, 1258, 1260 Golub Josip 1391, 1395 Golubovi Marko 357, 368, 374375, 406409, 426, 434 Golubovi Oleg 1496
Golubovi (Pei) Zagorka 187, 193, 204, 208, 232, 569, 938, 964, 973, 1166, 1169, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1213, 1219 1220, 1489, 1496, 1516, 1519 Gordo Jene 1408, 1441 Goriar Joe 1212 Gotovac Tomislav 718, 759, 782 Gotovac Vlado 1376 Gotardi Vladimir 1246, 1258, 1260 Grahek Nikola 1496, 1516 Grahek Sonja 1496 Grapanovi 862, 876 Grasberger Ronald 717 Grei Vladimir 397 Gredelj Stjepan 1496, 1516 Grgurev Vinko 1496 Grim Maa 760 Griner Bernard 1246 Grivcov Sergije 219, 221, 259, 261 Grkovi Zdenka 770, 775 Grli Danko 1212 Grozdanovi Duan 1489 Grozdanovi Uro 904, 907, 918 Gruber Evald 822, 1468 Grubii Marko 1376 Grubor Dragan 526 Gruji Boidar 998 Gruji ivomir 963 Guski Petar 1246 Guti 1260 Guti Ksenija 1246
H
Hadevi Saa 1225 Hadiomerovi Hasan 464, 1246 Hajdin Mane 1496
22
Lica
Hamilton Dragutin 760, 772 Hanti Ivan 1353, 1372 Haramina Mijo 1271 Hasani Sinan 1380 Havai Ivica 694 Hegedi uana 1399, 1405, 14071412, 1414, 14171420, 14221423, 1433, 14371438, 14401442, 1444, 14461453, 1460, 1465, 14701471, 1473 Hegedi Franjo 175 Heger Zora 775 Hempel 1215 Hintika 1215 Hirl Marijan 725 Hiseni 952 Hoevar Meta 1496 Hodi Alija 1489 Hodi Esad 1364 Hofer 781 Horvat Branko 262, 264265, 267268, 276, 278279, 1212, 1512 Hribar Spomenka 1489, 1496 Hrusti Bego 855856, 858, 863, 867869, 874, 877, 879, 882, 889890, 898899, 905, 915 Hrusti Dragoljub 882 Huber edomir 1246 Hudolin Vladimir 1305
I
Ignjatovi Draga, Andri 1028, 1036 Ignjatovi S. Dragoljub 8, 650653, 659, 938, 1028, 10301034, 1036, 1039, 10501054, 1061, 10631065, 10671069, 10711072, 1074, 10761079, 1081, 10831088, 10911105, 11071112, 11141118, 1121, 11241125, 1130, 1138, 1143 1149, 11561159, 11621163, 1496, 1489 Ignjatovi Petar 489, 1071 Ignjatovi Svetomir 1028, 1036 Ili ore 579, 590, 599600 Ili Gospa 65, 67, 575, 577, 581582, 588590, 599600, 602603, 613, 623 Ili Ilija 67 Ili Jovo 9, 6364, 66, 573579, 581585, 588599, 601, 603, 607, 613614, 618, 623, 625626, 628 Ili Maja 8 Ili Nedeljko 593 Ili Radislav 67, 587, 606 Ili Ranko 67 Ili Slobodan 788, 790791, 793, 798799 Ili Stevan 575, 590, 592594, 596, 605, 610, 612, 626, 628629 Iljf Ilja 302 Ilmi Momil 1375 Ilovar Katica 1252 Imirovi Anica, Mitrovi 444, 474, 933, 959 Imirovi Avdo 444, 474, 933, 959 Imirovi Jelka 1489, 1496, 1516
23
Imirovi Pavluko 444, 447451, 457, 459460, 464465, 467468, 474, 476478, 480488, 492, 494, 496501, 506, 510511, 933, 936937, 940, 942944, 952953, 959960, 970, 976977, 1001, 1222, 1226, 1489, 1496, 1516 Ini Trivo 569, 1166, 1169, 1180 1181, 1185, 1214, 1219, 1496 Ini Slobodan 1518 Isakovi Antonije 1489, 1496 Itvan Fodor 14081409 Ivanc Brane 1496 Ivani 718 Ivani Stjepan 1246 Ivanievi 773 Ivankovi eljko 1496 Ivanovi Drago 847 Ivanovi Ivan 9, 237240, 242, 246, 750, 1516 Ivanovi Ljubica 537 Ivievi 718 Ivkovi Vladimir 760 Ivo 1345 IvoeviTurk Tatjana 1297, 1324
J
Jakobov Novica 1071, 1101 Jakovljevi Mila 1259 Jaki Boidar 318, 513514, 518520, 524528, 534, 905, 1204, 1489 Jaki Ljubomir 514, 520 Jambrek Peter 1512 Jani J. ore 1496 Jankovi Duan 953 Jankovi Ivan 939, 1496, 1516, 1518
Jankovi Milka 751 Jankovi Natalija 641 Jankovi Novak 1496 Jankovi Vladeta 1489, 1496, 1519 Jankovi Vojislav 154, 157, 1408 Jas Romana 1271 Jaspric Damir 1228 Jastrebi Blagoje 246 Jaevski Dragan 1496 Javorek Joe 12361237 Jednaek Nikola 1246 Jednak Ljuban 1257, 1260, 1301, 1306 Jefti Duan 1305 Jeli Blagoje 248 Jeli Ivo 1264 JeliBuni Fikreta 1271 Jeremi Ljubia 246 Jeremi Stevan 831 Jeremi Tomislav 938, 1496 Jerini Pantelija 248, 267, 288 Jevremovi Zorica 1489 Jevri Neboja 937, 962, 1496, 1516 Jezeran Antun 1246, 1258, 1260 Jezernik Mio 1489, 1496 Joji Boidar 1225 JosiVinji Miroslav 296, 750, 1071, 1226, 1489, 1496 Jovanov Neca 321 Jovanovi Biljana 1496, 1516, 1519 Jovanovi Boidar 298 Jovanovi Danilo 737 Jovanovi Duan 933 Jovanovi Eva 939
24
Lica
Jovanovi Gordan 933, 936937, 940945, 952, 956, 959, 963, 969970, 973976, 995, 997, 999, 1496 Jovanovi Ljubica 933 Jovanovi V. Milosav 1489 Jovanovi Radmilo 856, 869, 877, 882, 891 Jovanovi Rastko 937, 962, 1489, 1516 Jovanovi Slobodan 309, 551 Jovanovi Svetlana 937, 943, 962 Jovanovi Vlada 834 Jovanovi Vladimir 313 Jovii Radmila, Pavlaevi 536, 538, 551 Jovii Radoslav 536, 538, 551 Jovi Jovo 588, 616 Jovi Slobodan 81 Jozanov Radovan 165 Jugovi Zoran 238239 Juri Milan 810 Jurijev Vladimir 484, 496 Jurii Drago 1496
K
Kaarevi Srboljub 1516 Kalaj Juraj 704, 706707 Kaloper Jagoda 161 Kaluerovi Dragutin 232 Kamban Ivan 446, 477, 502 Kandi Nataa 939 Kandi Neboja 938 Kangrga Milan 96, 98, 107, 110, 113, 117, 122123, 327, 1212 Kapetanovi Knisa 626 Karabeg Jasmina 937, 962
Karaorevi Aleksandar 307, 586, 595, 616, 627 Karaorevi Petar I 607, 615616, 627 Karaorevi Petar II 580, 585588, 595596, 598, 606607, 612, 617, 621623, 629 Karadi Radovan 315 Karajkovi Pavle 1246, 1258, 1260 Karajovi Radmila 939, 1496 Karanovi Branko 238 Kardelj Edvard 322, 589, 630, 823, 837, 842 Karolj Julija, Fendrik 1398, 1402, 1474 Karolj Marton 1398, 1402, 1474 Karolj Vicei 8, 13971422, 1425, 1429, 14311433, 14401441, 1443, 1445, 14471455, 14571458, 1462, 14671469, 14731476 Karos Hans 128 Kati Branislava 938, 1496 Katunari Duko 702, 704705 Kecmanovi Nenad 884 Kekovi Blaa 181 Kekovi Marica 181 Kekovi Marko 181182 Keli 11421145, 11471148, 11501152 Kereni Marijan 1271 Kereija Ivka 760 Kermauner Taras 1489 Kern Ivan 725 Keroevi Boo 579 Kersnik Olga 571 Kiki Marija 1489, 1496
25
Kirigin 718 Ki Danilo 297, 299300, 302, 750 Kladari Josip 1246 Klajn Ljubomir 1489 Klari Nenad 1496 Klarin Mirko 81 Klep Stanislav 13911392 Klimek Rada 583584, 586 Klod an 447, 460, 476, 481, 484 485, 492, 497, 499500 Kljaji Draginja 444, 475 Kljaji Drago 444, 475 Kljaji uro 1246, 1257, 12601261 Kljaji Jelka 447449, 451, 457, 459, 461, 466468, 474478, 480, 482489, 492, 494497, 500501, 508, 510511 Kljaji Milan 626, 631 Kljaki Ljubomir 873, 895896, 904 Knez Ferdo 1253, 1314, 1317 Kneevi Vitomir 474, 511, 803, 948, 953, 993, 998, 10011002, 10041005, 1015, 10221025 Kneevi ivka 1492 Knjazev Svetlana 1212, 1496, 1516, 1519 Kocbek 1162 Koen Moris 794 Koen Robert 12151216 Kojen Leon 1496, 1516, 1518 Koji Ivan 822 Koji Mio 63, 575, 590, 592, 595, 608, 611 Koji Svetlana v. Slapak Svetlana Kokovi Matija 831 Kolari Vesna 1496 Koli Zlata 1249, 1251
Koluova 1151 Komarica Zvonimir 1271, 1315 Komneni Duan 953 Konc Itvan 1399, 1402, 1411, 14681469 Kontra Ferenc 1408, 1419 Kopsa Leopold 1271 Kora Ivo 725, 1297 Kora Veljko 1212 Kordovan Valerija 1423, 1461 Koroec Josip 1257, 12591260 Kosi Krsta 537 Kosti Aleksandar 357, 368369, 371373, 380, 388389, 391, 400, 425, 431, 938, 941 Kosti Cvetko 1212 Kosti Milan 963 Kosti-Bokovi Jasna 938 Kotunica Vojislav 315, 962, 969, 1011, 1496, Kouljandi Ivan 773, 1259, 1305, 1333 Kova Kosta 631 Kova Mirko 1518 Kovaevi Branko 221, 235, 261, 279, 427 Kovaevi Marijana 558 Kovaevi Milan 826, 832833, 835836, 846, 1489, 1516 Kovaevi Miroslava 1057 Kovaevi Veljko 1489 Kovai Ivan Goran 862 Kovovi Matija 846 Kozar uro 878, 905 Kozomara Duanka 316, 318, 953, 977 Kozomara Mladen 939, 1489
26
Lica
Kozomara Olga 7375, 856, 869, 877, 882, 891 Koul Zoran 1353, 1372 Kraljevi Stjepan 1246, 1257 Kraus Boidar 721 Kravljanac 81 Kresti Vasilije 1212 Krei Andrija 318, 321, 963, 969 Kristovi Katica 1228, 1232 Kritofi Branimir 1497 Krivic Matev 1497, 1512 Krivic Vladimir 196, 255, 275, 327 Krivokapi Bora 402 Krivokua Marija 1252, 1276 Krneta Milorad 1497 Krnjak Antun 810 Krpan 773 Krsmanovi Tomislav 1497 Krini Frane 703705 Kruljac Marija 694 Kruni Boko 823, 837, 1479 Kravac Savo 322 Kuekovi Vojislav 1297 Kuinar Zdravko 1497 Kuko Mislav 1497 Kukoljac Vojislav 1489 Kulji Todor 938 Kurti Vasvija 579, 600 Kusovac Vera 267 Kusti ivko 718 Kuan Jaka 759, 766769, 774, 781 Kuelj Gorazd 1212 Kuvai Ivan 1212 Kuzmanovi Bora 1497
Kuzmanovi Duan 368369, 374, 385386, 389, 391, 404405, 407, 434, 537, 539540, 1489, 1516 Kuzmanovi Eva 1489, 1493
L
Laba 718 Ladini an Franko (Ladini Gian Franco) 6971 Laevi Petar 1489 Lahovski Ladislav 12531254, 1260 Lakievi Jovan 1493 Laki ivka 575, 590, 597599, 611 Laki Ljiljana 1497 Laki Milan 575, 590, 611 Lakievi Dragan 1497, 1516 Lamont Korlis 1215 Lasi Duan 1271 Lazarevi Ljubia 721, 1017 Lazi Blagoje 1155, 1157, 1160, 1163 Lazi Mladen 370, 380, 1489 Lazovi ivan 1497, 1517 Legovi Stjepan 1246, 1258, 1260 Leskovar Bojana 1344, 1395, 1497 Lei Franjo 803 Lei Tihomir 412 Letarov Petar 751, 814, 921, 1021, 1329 Levental Zdenko 1271 Li Miel (Lee Michel) 962, 974 Libanore Dolores 1497 Liht Sonja 367, 399, 433, 1497 Loga Slobodan 856, 859, 865, 882, 890 Lojpur Aleksandar 1468 Lombrado Radie Luio 1219
27
Lonar Petar 1497 Lonarevi Darko 760, 1297, 1299 Lopac Josip 13451346 Lopuina Aleksandar 1468 Lorkovi Mladen 1254, 1264 Lovin Peter 1497 Lubarda 862 Lui Mileta 474 Luka Antun 1474 Luki Duan 212, 219, 259, 362, 377 Luki Milo 655, 660 Luki Radomir 529 Luki Toma 1258 Lukovac Vuksan 1062 Luki Boris 694695 Lurija 1216 Lutovac Momir 721
LJ
Ljatifi Avdi 1375 Ljoti Dimitrije 591 Ljubinkovi Borivoje 1489, 1497
M
Macura Milo 321 Mahdi 649 Majder Kata 1246 Majnhof Urlike 57 Makavejev Duan 9, 113, 161162, 171, 177178 Maksimovi Desanka 1497 Malogojski Vladimir 1497 Maljukanovi Velimir 519 Mandel Ernest 460, 463464, 489 Mandi Miroslav 188, 226 Manojlovi Duan 939, 1489, 1497
Manojlovi Vesna 938 Mari Deana 1229 Marii Sinia 1512 Mari 1364 Mari Duan 537 Mari Todor 14921493 Mari Vladimir 696, 702, 704706 Marin Dragan 1066, 1072, 1075, 1081 Marinkovi Novica 1497 Marinkovi Toni 13781379 Marjanovi ori 339340, 846, 990 Marjanovi Jovan (prof.) 1212 Marjanovi Joca 969, 1002 Marjanovi Milojko 1076, 1084 1085, 10931094, 10961101, 11101112, 1136, 1138 Markovi Dragan 322, 837, 1155, 1159, 1163 Markovi Dragoslav, Draa 8, 322, 823, 839, 842843, 1162, 1202, 1062 Markovi Mihailo 9, 248, 251, 259, 315, 569, 938, 1030, 1033, 1071, 1166, 11691170, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1213, 1216, 12181220 Markovi Milan 938, 941, 1489, 1497 Markovi Mitar 541 Markovi Neboja 1375 Markovi Stevan 165 Markovi Vidoje 1517 Markovi Vinko 769, 1374 Markovi Zorko 1497 Markovina 1345 Marovi 86 Marovi Nada 485 Martinovi Jovica 1249
28
Lica
Mastilovi Novak 1258 Mai Slobodan 81, 237238, 240, 242, 246, 288289, 291, 297298, 302 Mataui Stjepan 760 Mati Zoran 937, 942943, 962 Matijevi Jadran 1497 Matvejevi Predrag 1229 Maurovi Andrija 702705, 707 708, 729 Maurovi eljko 1489 Medakovi Dejan 1212 Medvidovi Luj 831, 846 Mehmeti Nezir 1376 Mendi Demiri 1371 Menjhart Hajnalka 1399, 1405, 14081409, 1412, 14141415, 1421, 1423, 14411442, 1447 1451, 14621463, 1471, 1473 Menjhart Katalin 1408 Mesari Bla 1257, 1259 Mesi Zlatko 1246 Metrovi elimir 1376 Menari 794 Menari Silva 1489, 1497 Miovi Vojislav 1154, 1160 Miunovi Dragoljub 316, 569, 1166, 1169, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1214, 12191220, 1489 Mihailov Mihailo 9, 443, 633634, 638, 640641, 643644, 11621163 Mihailov Nikolaj 643 Mihailov Vera, Danilov 643 Mihajlovi Borislav, Mihiz 1489, 1497, 1517
Mihajlovi Dragoljub, Draa 580, 585586, 595, 598, 607, 617, 622623, 629, 649, 966 Mihajlovi Dragoslav 750, 1489, 1497 Mihajlovi Jovica 939, 1489, 1497 Mihaljevi Milenko 771, 1297 Mihalovi 1261 Mihoevi Antun 1228, 1232 Mijanovi Jovanka, Berdovi 355, 362 MijanoviJovii Ljiljana 8, 536 542, 546553, 1489, 1497 Mijanovi Toma 355, 362, 932 Mijanovi Vladimir 47, 188, 191, 197, 202203, 206, 210, 212213, 226227, 353355, 357362, 365, 370371, 378, 380382, 384, 387, 399400, 417421, 424426, 428, 433, 440442, 446, 460, 462463, 475, 481, 497498, 502, 535537, 539 541, 543, 545546, 549550, 932934, 936937, 940944, 947, 951952, 955, 959, 962, 964, 969, 972973, 994995, 997, 1490, 1497 Mijovi Jovan 267 Mikijelj Rade 165, 175, 362, 395, 419420, 995 Miki Janko 536541, 543546, 548550 Mikuli Slavko 1246 Miladinovi Vladeta 575, 590 Miladinovi Zoran 1353, 1372 Milankov Bosa 830 Milankov Sava 830 Milanovi Branka 301, 660, 1012 Milainovi Verica 882, 892 Milin Vladimir 1512
29
Milenkovi Aleksandar 1517 Milenkovi Josif 483484 Milenkovi Milutin 1155, 11581159, 1163 Milenkovi Radia 856, 858859, 864, 871, 882883, 900901 Mileti Stojan 452, 474, 998 Miliband Ralf 961, 963, 970, 976, 998, 1009 Mili Goran 1155, 1163 Mili Milica, Todorovi 932, 953 Mili Miodrag 8, 932934, 936937, 939944, 952954, 956, 958960, 962966, 968970, 972973, 975978, 980982, 986987, 989990, 992998, 10001007, 1013, 10201022, 10241025, 1497, 1517, 1519 Mili od Mave 1517 Mili Svetozar 932, 953 Mili Vojin 526, 1212 Milievi Ljubo 1497 Milivojevi Aleksa 856, 877, 882 Milivojevi Verica 1468, 1473 Milii Milan 12271229, 1233 1234, 1239 Milii Olga, Radulovi 1228 Milii Rista 1228 Milo Ljubo 1271 Miloev Spasoje 266, 327 Miloevi ore 1246 Miloevi Ljubomir 575, 590, 605, 610 Miloevi Nikola 297, 299300, 1490 Miloevi Petar 575, 588, 590 Miloevi Slobodan 315 Miloevi Stevo 590, 595596, 606, 612, 621622
MiloeviLuburi Milka 1497 Milovanovi Grgur 104, 307 Milovanovi Radmilo 1490 Milovanovi Steva 938, 941, 1497 Milutinovi Milan 1191 Milji Milorad 575, 590, 592, 595, 611 Milju Brana 849, 876 Mimica Aljoa 1497, 1517, 1519 Mini Jovan 1517 Mini Savi 937, 962, 1490, 1497 Mintas Mateja 1271 Mioinovi Gordana 1497 Miri Deana 1230 Miri Jovan 937, 943, 962 Miri Nenad 575, 630 Mirkovi Branko 587, 598 Mirkovi edomir 246 Mirkovi ore 575, 596 Mirkovi Milosav 246 Mirkovi Srdoljub 1257, 1262, 1294 Mirni Nenad 590, 599, 902 Mikov A. 164 Miti Svetolik 1061, 11541158, 11601161, 1163 Mitri Stane 288, 290 Mitrovi Branko 596 Mitrovi ore 590 Mitrovi S. 1070 Mitrovi Stanko 575, 590 Mitrovi Stojan 648 Mladenovi Bojana 1497, 1517 Mladenovi Milo 1497 Mladenovi Mladen 248 Mladenovi Tanasije 1490 Mlinar Zdravko 1212 Mlinarevi Matia 1246
30
Lica
Monik Rastko 1497 Modri Damir 711 Mojsin Dana 81 Moljkovi Ilija 109, 402, 939940, 963964, 969, 1002, 1490, 1497, 1517 Molnar Joef 1474 Monhaupt Brigita 9, 5760 Mokov 1314 Mra Ljubomir 362 Mrki Danilo 1497 Mudrini 790791, 793 Muhi Fuad 905 Mulali Senad 1353, 1372 Musi Fejim 411 Muslim Nikola 760 Muti Omer 1246 Muzai Hilmi 1376 Muevi Boris 571
N
Na Mihalj 1402 Naji Galina 474 Nakvet Alfred (Naquet Alfred) 307 Nanovi Danilo 946, 953, 995 Napica Marija 1228 Nedeljkovi Radivoje 1497 Nedeljkovi Vladeta 238 Nedi Milan 590, 981 Negel Ernest 794 Negt Oskar 1218 Nenkovi Krsta 361 Nei Anastas 246 Niki Bora 165, 167 Niki Borivoje 751, 814, 921, 1021, 1025, 1329
Niki Stevan 196, 255, 275, 836, 841 Nikitovi ivan 830 Nikolajevi Lav, Trocki 537, 541 Nikoli Danica 1246 Nikoli Mila 1497 Nikoli Milan 9, 199, 202, 443444, 446451, 454455, 457459, 461, 463464, 467468, 470474, 476478, 480486, 488, 490492, 494, 496500, 502, 505506, 509511, 526, 933, 936937, 940946, 952954, 957961, 963964, 966968, 970971, 973977, 985, 991, 993, 995, 997998, 10001001, 10081011, 1246, 1490, 1497 Nikoli Milka, Milovanovi 444, 474, 485, 497, 933, 954 Nikoli Milo 444, 474, 485, 497, 933954 Nikoli Neda 367, 399, 433, 939, 1490, 1497 Nikoli Stjepan 1257 Nikoli Svetislav 832, 835839, 844, 846 Nikoli Svetlana 1498 Nikoli Vlastimir 330, 332, 547, 655, 1053 Nikoli Zorica 1385 Nikoli Gojko 1519 Ninkovi Jovan 1491, 1493 Ninkovi Milena 579, 608609 Niovi Svetislav 579, 584586, 588, 591593, 595, 612, 618, 620622, 627629 Nobilo Ante 1252 Novak Boidar 413 Novak Jasna 1352
31
Panti Slobodanka 937, 962 Papo Dragutin 1246 Paradik Ante 1376 Paraga Ana, Pozai 694, 1344 Paraga Dobroslav 647, 673, 675, 677, 679, 681682, 684, O 686690, 693694, 697698, 709, 724726, 729, 731, 759, Obradovi Dragana 1498 1344, 13471353, 13561375, Obrenovi Aleksandar 307 13771387, 13901395 Obrenovi Zoran 938, 941, 1498 Paraga Domagoj 712 Obretkovi Mirjana 1490 Paraga Smiljan 673, 694, 707, 718, Ockovi Mirjana 937, 962 760, 1344, 1350, 1374 Ognjenovi Predrag 1212 Patar Stjepan 1246 Oklobdija Mirjana 963, 1498 Paunovi 594 Oluji Dragomir 932933, 936937, Paunovi Dobrila 1498 939945, 952954, 956, 958 Paunovi Dragia 939, 1498 961, 963964, 966, 968969, 973977, 993995, 9971001, Paveli Ante 862, 12521255, 1260 1262, 12641265, 1269, 1307 1005, 1011, 1226, 1490, 1498 Pavievi Vuk 239241 Oluji Ljubica, Dragun 932, 953 Pavievi Borka 1498 Oluji Mirko 932, 953 Pavievi Milota 538 Oluji eljko 694, 725, 12481249, 1252, 1257, 12971302, 1308, Pavlica Jovan 298, 330, 998, 1012 13141316, 1318, 13291330, Pavlov Anelka 238, 241 1370 Pavlovi Boris 537 Ore Mate 327 Pavlovi Miladin 939, 1498 Osmani Halit 1376 Pavlovi Mira 1126 Osthainer Franjo 1246 Pavlovi Petar 1031, 1036, 1052 Otkovi 789790, 792793, 798, Pavlovi ivojin 316 800802, 804, 810, 812, 817 Peujli Miroslav 321 Ozrenka Popovi 1498 Pejanovi Milovan 419, 427 P Peke Milan 1246 Pag Van 1215 Pekovi Slobodan 1498 Palananin Vladimir 1205 Penezi Vida 938 Palavestra Predrag 246, 1498 Peran Zdravko 1371 Pani Ilija 575, 580, 590, 599, 610, Perica uro 781, 1374 613 Perii Miodrag 1498 Novakovi Relja 1212 Novakovi Slobodan 847 Novii Cvetko 1498 Novkovi Slobodan 1348, 1351 Novkovi Staka 823
32
Lica
Periin Mirko 1271 Perkovi Milan 278279, 511 Perovi Lepa 1519 Perovi Mirko 211, 339341, 731, 795, 11541157, 1159, 1161, 1163 Perovi Slobodan 953, 1252, 1256, 1271, 12981299, 13291330 Pei Vesna 342, 939, 1490, 1498, 15171518 PeiGolubovi Zagorka Peterlin Ivan 1498 Petkovi 831, 832 Petrov Jevgenij 302 Petovar Tanja 953, 993, 998, 1498, 1518 Petranovi Milan 803, 805 Petri Branko 683, 812, 832, 1016 Petrovi Emilija 809 Petrovi Gajo 110, 1212 Petrovi Mili 641 Petrovi Momilo 937, 962, 1490, 1498 Petrovi Nada 1498 Petrovi Nikola 1246 Petrovi Petar 1491 Petrovi Zoran 624 Petrovi ivadin 938 Pilko Juraj 1376 Pirjevec Duan 1212 Pisar Agne 1399, 14051406, 1408, 14101412, 1416, 1423, 14601463, 14701471 Planinc Milka 1373 Plovani Elizabeta 939 Podkrinik Franc 779780 Poje Oskar 1297, 1299
Polak Bojan 323 Poli Zvonimir 1246 Polji Lazar 575, 588, 590, 592, 594598, 611, 613614, 618, 620, 623624, 626629 Ponjavi Jovia 219 Ponorac Dragica 537 Popov Neboja 304, 316317, 330333, 938, 962, 964, 1166, 1169, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1214, 12191220, 1490, 1498, 1517, 1519 Popovi Dragomir 14271428, 14351436, 1464 Popovi Koa 1519 Popovi M. Sra 1061, 1063, 10651067, 1069, 10711072, 10741081, 10831089, 1091, 1093, 1096, 1098, 11031105, 11071116, 11181120, 1122 1123, 1125, 1128, 11311132, 1134, 1136, 1138, 11401153, 11551160, 11621163 Popovi Miodrag, adv. 362, 947948, 1067, 1081 Popovi Miodrag, Mia (slikar) 281284, 286, 1498, 1517 Popovi Slavoljub 995 Popovi Vjekoslav 1246 Popovski Vesna 1498 PospiilZavrki Karla 1259, 1305, 1333 Potpari Milorad 880, 892 Potrebica Ante 725 Poznanovi Slobodan 1225 Prai Aleksandar 1498, 1517 Prekajski Ivan 650652, 659, 1498 Preradovi Momilo 233 Pribievi Adam 950
33
Pribievi Branko 105, 109 Primorac Igor 1030, 1032, 1035 Primorac Vladimir 1228 PrimoracLahovski Sonja 1249 Proti Predrag 246 Prusina Ante 1246 Pufat Igor 1225 Puhar Alenka 1498 Puhovski arko 1498, 1512 Pulieli Petar 694, 1368 Pureevi Zoran 10, 43 Purivatra Atif 863 Purkar 787793, 796, 798801, 804, 812 Pusi Vesna 1498 Pukari 718 Puka Magdolna 1399, 1405, 1408, 14111412, 14151416, 14191420, 14221423, 1431, 1435, 1438, 1440, 14561457, 1460, 1463, 1465, 14701472 Puvai Duan 246 Puzigaa Boro 407 Puzovi M. 670672 Puzovi Uro 1225
R
Radakovi Slobodan 278, 511 Radeka Vuka 1246, 1257, 1260 Radeti Jasminka 1498 Radi Pavle 1498 Radinski Dobrinka 485 Radman Ljiljana 537 Radmanovi Milan 14911493 Radoaj Jadranka 1490 Radoji Svetozar 1212 Radojevi Danica 154, 157
Radoman Dimitrije 223, 538 Radosavljevi Milan 1246 Radovanovi Ivana 1498 Radovanovi Milo 456, 507 Radovanovi Stevo 1335 Radovi Ljubomir 204, 206 Radovi Radomir 535, 1490, 1498 Radovi Sneana 937, 943, 962, 971972 Radovi Zdravko 513, 867, 880, 902, 922 Radulovi Dragan 1498 Radulovi Milan 1498 Radunovi Miomir 537 Raa Tihomil 766769, 774, 779, 781, 784 Raenovi Spasoje 725, 803 Raievi Vasiljka 367368, 375, 405, 938, 1498 Rajakovi Franja 1246 Rakela Mirjana 12291230 Raketi Bruno 13641375 Raki iro 524, 526 Raki Dragoslav 643 Ramaj Abdulah 1375 Ramljak 1296, 1317 Randi Vera 1498 Rankovi (sudski vetak) 773 Rankovi Aleksandar 262, 597, 742, 768, 863 Rankovi Aleksandar, sudija 1123, 1126 Rankovi Miodrag 1212 Rakov Petar 655 Rakovi Peter 780 Raovi Jelena 1248, 1257, 1262, 12941295, 1317
34
Lica
Reketi Bruno 1346, 1348, 1351 Resan arko 1353, 1372 Reetar 788, 790793, 795, 798 799 Ribii Mitja 323, 566, 878 Ristivojevi Milidrag 538 Ristivojevi Milorad 1032, 1036 Ristovi 374, 408 Rizman Dejvid 1215 Rogoi Mirko 1329 Roje S. 1353, 1372 Rot Nikola 1212 Rotar Braco 1498 Roa andor 188, 226 Rubi Rua 1246, 1257, 1259 Rubi Anton 556 Rubi Mario 556557, 560, 571, 1204 Rubi Regina, idov 556 Rudar Mijo 1259, 1333 Rulman Peter 766 Rumenjak Boidar 1252
S
Sabljakovi Radmila 1225 Sabo Laslo 1412, 1418, 1423, 1449, 14601462, 1465 Sadiku Sadik 1376 Sajovi Nana 1498 Saka Itvan 1474, 1476 Saksida Iztok 1498 Salati Milovan 1402, 1424 Salcberger eljko 1246, 1257, 1261 Salman Nazif 902 Samac Milivoj 1371 Samardija Mihajlo 288 Samardija Petar 995
Samardi Miroslav 939, 1498 Sandi Ksenija 330, 332 Sani 1345 Sarajli Janjko 1364 Sarapa Branko 803 Savati Vladimir 358, 360, 401 Savi Branislav 938 Savi ore 937, 962 Savi Ivanka 1490 Savi Obrad 938, 1490, 1498, 1517 Savi Ranko 670672 Savi Veselin 714, 1490, 1498 Savin Milan 288 Sedlar Duan 579, 583584, 588, 590593, 595, 605606, 618622, 627629 Sekelj Laslo 1498, 1517 Sekicki Lazar 1071 Sekuli Gajo 884 Sekuli Nikola 1172 Selasije Haile 649, 742 Seli Ana 655 Seli Branislav 653 Seli Momilo 647648, 650, 655657, 659, 661, 664665, 667668, 670672, 733, 1498 Seli Sloboda, Jefti 648, 655 Seli Vladeta 648, 655 Senjanovi Ivo 1246, 1257, 1259 Seratli Milivoje 154, 511, 547, 1053, 1057 Serdarovi Milenko 584, 588 Serti 1314 Sesardi Neven 1498 Sila Ante 1259, 1333 Sili Anton 1345
35
Simi Aleksandar 937, 941943, 962, 968, 969, 971972, 1005 Simi Ilija 288, 290 Simi Jefto 575, 590, 592, 594, 596, 598, 611, 628, 629 Simi Mihailo 223 Simi Novak 704, 706707 Simi Stana 575, 588, 611 Simi Stevo 575, 590, 592594, 596 598, 610612, 626, 628629 Simievi Milan 929, 13291330 Simonovi Ljubodrag 938 Simovi Slobodan 1498, 1517 Sinakijevi Novica 1081 Sinakijevi Zlata 1066, 1072, 1075 Sineli Svetozar 937, 941942, 962, 1499, 1517 Skandali Milivoj 1377 Skeledi Ljubica 1251, 1277 Skledar Nikola 1499 Skobir Anton 561 Skuli K. Miodrag 1517 Slapak Boidar 1499, 1517 Slapak (Koji) Svetlana 357, 366, 368369, 372, 374, 385386, 388389, 391, 394, 408, 426, 431, 434, 1499, 1517, 1519 Slavko (SUP Senta, islednik) 1461 Slomovi Dragoslav 358, 434 Smiljani Milovan 1490 Smiljani Mia 1032, 1036 Smole Joe 1361 Smoli Mladen 1353, 1372 Smoljanovi 367 Sokni Mirko 526, 902 Soldo 718 Solomon 1189
Spai Dragutin 1499 Spitzer Pavle 1246 Srbinovi Mladen 1517 Srejovi Dragoslav 1212, 1499 Srni aneta 937, 962 Srzenti Nikola 721, 776, 843, 14831485 Staji Aleksandar 721 Stamboli Petar 322, 1162, 1203 Stamenkovi Olga 474, 489 Stamenkovi Rodoljub 219, 221, 259, 261 Stamenkovi Stanislava 223, 228 Stani Boa 1228 Stanii Ivan 937, 942943, 946, 962, 1499 Stanii Ljubomir 579 Stankovi Milivoj 1377 Stankovi Miroslav 1346, 1351, 1362, 1373 Stankovi Vera 1032, 1036 Stare Dragutin 1257, 12601261 Stefanovi ivojin 411 Stefanovi Dragoslav 1076, 1084, 10931094, 1096, 1098, 1100, 1136 Stefanovi Milan 1123 Stepanovi Velimir 182 Stepinac Alojzije 823, 837, 840, 1255 Stevovi Miodrag 54, 57, 59 Stijovi Milonja 204 Stoisavljevi Sinia 672 Stojak Mijo 411 Stojanovi Branko 1123, 1126 Stojanovi Ivan 1517 Stojanovi Lazar 931, 964, 1490, 1499, 15171518
36
Lica
Stojanovi Leposava, oki 556 Stojanovi Mia (radnik) 446, 451, 476, 480, 485 Stojanovi Miodrag 5355, 555557, 559560, 562, 570, 572, 938, 12041205 Stojanovi Radmila 938, 1499 Stojanovi Selimir 232, 235, 419 Stojanovi Svetozar 304, 315316, 331, 569, 938, 1166, 1169, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1213, 12191221, 1490, 1492 Stojanovi Vojislav 304, 556, 931, 961, 964, 1162, 1490, 1499 Stojii Duanka 377 Stojkovi Andreja 1499 Stojkovi Antonije 238, 241 Stojkovi Duica 248, 250, 267 Stojkovi Zoran 316, 318, 931, 953, 977, 990 Stojkovi ivorad 1490 Stojni Velimir 1519 Stojin Milanka 165, 167 Strepaki Damir 814 Strugar Savo 362, 419420, 474, 511, 573, 1066, 10741075, 10781079, 1081, 11221123, 1127, 1141 Subatlija Anka 822 Suboti Danilo 316 Suboti Milan 1490, 1517 Suboti Stojan 358359, 368369, 386387 Suevi Vladimir 675, 694 Suknovi Ana 1474, 1476 Sulji Abdulah 575, 588, 590, 597 Supek Rudi 318, 321, 1162, 1212, 1499
ajkovi Radmila 1212 aki Marko 1246, 1260 aki Mirko 1258 epanovi Milija 1517 egedin 718 eks Vladimir 791792, 797799, 802803, 806, 813820, 953, 1382 ekularac Tomica 648, 654 eljepin 85 eparovi Zvonimir 990, 1341 esternjev 238239 eelj Danica, Misita 850, 880 eelj Nikola 850, 880 eelj Vojislav 75, 849850, 856 859, 862866, 871, 875892, 895, 900903, 920922, 924, 926, 928929, 939, 944, 963, 969, 1499 iarov Stevan 1499 ijan Dane 323 itum Ivan 1499 kobo Saja 514, 520 meler Stanislav 1246 op Ivan 246 oi 718 piljak Mika 1378 piljak Vesna 880, 892 ram Mila 759, 766767, 770, 775, 778782 tajn Antun 1246 tajnberger Ivan 1212 timac Helena 1499 trajn Darko 556557, 559560, 571, 12041205 trajn Joe 556
37
trajn Milica, Pivec 556 trbac Vinko 575, 590, 598, 610 tuli Boena 1246 ubai Ivan 936, 956, 966, 1000, 1011 uri Osaj 1371 uur Milan 526 uurovi Aleksa 579, 582583, 588, 591592, 619621, 627629 ukovi Boidar 579, 583584, 588, 591593, 595, 620622, 627629 ukovi Dobrivoje 583 ukovi Lepa 583 ulji Milan 805 urman 1216 ustal Mirko 12281231, 1233 1238 unji uro 1490 utari Rajko 1499 uteri Janez 1499 uvar Stipe 529, 566, 784
T
Tadi Boris 939, 1490, 1499 Tadi Ljubomir 187, 193, 204205, 223, 304, 331, 905, 938, 1162, 1166, 1169, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1213, 1219, 1220, 1490, 1492 Taleski ivko 1499 Tari Itvan 1408, 1412, 1416, 1423, 14411442, 14471451, 1473 Tasi Milo 362, 376 Teki Dobrivoje 1492 Teleski ivko 1490 Tenjovi Lazar 937, 946, 962 Teofilovi Vitomir, Vita 938, 1499
Terzi Katica 537 Tei Gojko 945, 960, 969, 976 Todorovi Mijalko 531, 1519 Todorovi Slobodan 474 Todorovi Stania 788790, 792794, 798, 800802, 804, 807810, 816818 Tolnai Oto 188, 226 Tolj 1260 Tomc Gregor 1499 Tomii 782 Tomi Nadeda 626 Tomi Trpimir 880 Tomi Viktor 1260, 1268, 12711272, 12941295, 1317 Tomovi Dobrivoje 575 Tomovi Simo 1248, 1257, 1262, 1294 Topi Lidija 939 Topi Verica 834835 To Nik 321 Toi Neboja 855856, 858, 862, 867869, 877, 879, 882, 887, 889, 891, 898899, 902, 904906, 910, 914, 921, 926 Trebjeanin arko 1499 Trebo Senad 1353, 1372 Trifkovi Risto 246 Trifunovi Lazar 304, 1212 Trivuni Radovan 1257 Trojanevi Ljiljana 1066, 1070, 1075, 10801081, 1086 Trudi (porunik) 784, 1050 Trudi Milenko 830837, 839841, 846847 Trudi Svetozar 831
38
Lica
Truhar Franjo 1248, 1254, 1257, 1262, 1268, 12941296, 1314, 13161318, 13351336 Tuan Josip 1246, 1257 Tuman Franjo 633, 718, 759 Tufek Ibrahim 626 Turin Rudolf 1259, 1333 Turkui Zlatan 575, 590, 596597, 611 Turnadi Bahrija 626, 631
Velikovi Sreten 298, 301, 998 Velimirovi Nikolaj 585 Veljak Lino 556557, 559560, 562, 572, 12041205, 1490, 1499 Velji Duan 1490 Veljovi Radivoje 650652, 659 Veljovi Verica 830 Veselica Kata, Sabi 760 Veselica Marko 673, 695, 718, 759760, 767, 769, 771, 775, 781, 784 U Veselica Petar 760 Udorovi Janko 1246 Veselinovi 86 Udoviki Danilo 537, 539540, 1499 Veovi Boo 653 Udoviki Svetozar 162 Vidakovi Svetlana 481, 484485, Ugrei Dubravka 43 491, 500 Ukaj Uke 1375 Vidakovi Tomislav 1401 Urbani Ivan 1499 Vidakovi Zoran 1512 Uroevi Denis 537 VidakoviPetrov Krinka 1499 Uroevi Mihailo 10651066, 1088 Vidan Josip 1246 Uroevi Novica 1081 Vidi Dobrivoje 837 Vidi Jevrem, Jea 1245, 1248, V 12531254, 12621263, 1271, Vajler Zlatko 1246 12731274, 1282, 12931296, Valent Milko 1499 1301, 13091310, 13121314, 13161317, 1335 Valjenti Jelena 556 Vidi Olga 1258, 1262, 12941295, Varga Zoltan 1408, 1423, 1441, 1447, 1317, 1335 1449, 1451 Vargovi Vjekoslav 1246, 1258, 1260, Vidi Stevan 1252, 1279, 12971299, 1323, 13291330, 1338 1301 Vidovi 1061 Varunek Ante 902, 916 Vidovi Mirko 766769, 774, 781 Vasi Milo 938 Vidovi arko 1490 Vasi Vitomir 232 Vinski Pavle 1246 Vasiljevi Tihomir 808, 810811, 1388, 1428, 14341435, 1464 Vinja Vladimir 1249, 1251 Vaso 817818 Virag Mihajlo 1468, 1473 VejnoviSmiljani Mara 1246, 1257, Vinjevanin Bogdana 834 1259
39
Vinji Zdenko 938, 941 Vladii Sava 880 Vladisavljevi Rodoljub 448, 451 452, 459, 461, 476, 480, 483, 487, 494 Vlahovi Joa 705 Vlahovi Milija 1380 Vlaji Milan 246 Vlajki Emil 855856, 858, 864, 867869, 874, 880, 882, 886, 889890, 898899, 915 Vlajkovi ivorad 419420 Vlakali Tihomir 837 Vojinovi Vojin 902 Vojvodi Vladimir 358, 368, 373 Vranicki Predrag 321, 489, 1212 Vrani Radojica 448, 451452, 454, 476, 480, 487 Vratua Antun 761 Vrbanovi Miroslav 151, 154155 Vrca Adem 626 Vrcan Sran 321, 1212 VrdoljakRadi Ranka 1499 Vueli ivana 181 Vueli Milorad 181, 183185, 315 Vuevac Vladimir 791, 793, 798799 Vuievi Branko 1499, 1517, 1519 Vukovi Milorad 1499 Vukovi Vukosav 963 Vujakovi Nadeda 316 Vuji Duan 278, 419, 510511 Vujica 86 Vuji F. Vladimir 295 Vujoevi Slobodan 1499 Vujovi Sreten 939, 1490, 1499, 1517 Vuk Ivan 1246
Vukeli Jovo 12041205 Vukmanovi Damir 1375 Vukoje ore 937, 943, 962, 1499 Vukoti, general 616 Vukovi orije 939, 1071, 1490, 1499 Vukovi Slobodan 938, 941, 1499 Vuksan Franjo 1257, 12601261, 1314 Vuksan Tomo 1246 Vuletin Vlado 1324
Z
Zagorac Miroslav 14571458 Zajc Dane 1499 Zajdl Adolf (Seidl Adolf) 1246 Zalar Ivan 557 Zalar Marija, Turi 557 Zalar Vinko 557, 559560 Zastavnikovi Veselinka 939, 962, 969, 972973, 1499 Zavada Emanuel 725, 1297 Zdravi Milica 814815 Zec 787793, 798801, 804, 812 Zeevi Boidar 246 Zenko Franjo 718 Zenurovi Husein 411 Zin Hauard 12151216 Zinko Antun 1374, 1381 Zlatari Bogdan 414, 1047, 1095, 1290 Zlobec Jaa 1499 Zmajevi Branko 694 ZnidariBegovi Z. 718 Zrni Petar 246, 1246 Zupani Beno 109
40
Lica
iki Ljiljana 298, 301, 998, 1012, 1053, 1057 ilnik elimir 165 ivkovi Dragan 1517 ivkovi Jovan 1246, 1257, 1259 1261 ivkovi Tihomir 358359, 368 ivojinovi Momilo 650652, 659, 1490, 1499 ivoti Miladin 569, 964, 1166, 1169, 11801181, 1185, 1189, 1200, 1213, 1220, 1490 muki Vladimir 537 ugi Vladimir 442 ujovi 86 un Antun 1212 unji Slobodan 939 upanov Josip 321, 323, 967 ueni Jelena 771 ui Bogdan 1371
41
42
Lica
Predgovor Sre M. Popovia

anse da injenina istina preivi silovit napad moi su stvarno vrlo mrave; uvek postoji opasnost da bude tako izmanevrisana da nestane iz sveta, ne samo privremeno, ve potencijalno, zauvek. Istina nosi sa sobom jedan element prinude... Posmatrano sa stanovita politike, istina ima despotski karakter. Zato je mrze tirani koji se s pravom boje konkurencije jedne prinude koju ne mogu da monopoliu... nepoeljne injenice imaju jednu izluujuu tvrdoglavost kojoj se mogu suprotstaviti samo iste lai. (Hannah Arendt, Istina i politika)
Naslov ove knjige koju je priredio Zoran Pureevi doao je u poslednji as, kada sam knjigu pregledao poslednji put pred tampanje. Shvatio sam da se u veini ovih sluajeva odbrana sporila sa dravom, olienom u tuiocu ili sudu, oko toga ta je istina: njena sopstvena propaganda ili ono to su tvrdili njeni graani o njoj. Budui da je u pitanju bio sam (uvek klimavi) legitimitet drave (nastale revolucijom) ishod je bio predvidiv: sankionisana je la. Pa, da li je onda uopte imalo ikakvog smisla boriti se protiv nje? U ono doba, mnogi su smatrali da nije. Ovakve sumnje imali su branioci u politikim procesima oduvek: ta initi kada vam je poverena sudbina nevinog oveka koji stoji pred cininim sudom? Reavali su ih na razne naine: traei milost ili inei kompromise, ponekad, zgaeni, srljajui za svojim branjenikom u zatvor ili smrt, drugi put opet podseajui sudije na prolaznost svake vlasti, ili najzad, u oajanju, pozivajui se na Boga ili pretei paklom. Ne jednom u ovim suenjima eleo sam da jednostavno kaem sve, a zaustavljala me je samo pomisao da to mogu uiniti samo jednom i da bi time svojim protivnicima uinio uslugu. Primeujem tek sada, naknadno, ta sam ja inio: opominjao sam sudije na sud istorije, znajui i sam da ni u taj sud ba do kraja ne verujem i da se ove naivne pretnje oni mnogo ne plae. Pa, ipak, dan toga suda je doao. Nalazimo se pred poslednjom instancom. Moda bi samo jo trebalo rei da ne treba brzopleto i slavodobitno zakljuiti da sluajevi koje imate pred sobom predstavljaju samo razumljive aberacije komunistikog pravosua. Ni danas svojim sudovima ne verujemo, a ne veruju im ni drugi. I dalje ivimo u kulturi lai (Dubravka Ugrei), iako je ideologija drugaija. Nove su samo lai. Da li emo opet morati da ekamo decenijama?
43
44
POGLAVLJE I
PRITUBE
45
Pritube
(Uvod Sra M. Popovi)*
Pritube su podnesci kojima se skree panja predsedniku suda na nezakonito postupanje sudija njegovog suda. Po zakonu je predsednik suda duan da na njih odgovori, a ukoliko su umesne i da obavesti podnosioca ta je uinjeno povodom pritube. Propust predsednika suda da postupi po pritubi nema sankcije (izuzev daljih pritubi, za ije ignorisanje takoe nema sankcija). Nekoliko tipinih pritubi ukljueno je u ovu zbirku dokumenata da doara dananjem itaocu opte okolnosti i atmosferu u kojoj su se mnogi politiki procesi odigravali. U politikim suenjima bilo je povoda za ovakve pritube vie nego u drugim sluajevima, jer je optueni ve samim podizanjem optunice stavljan van zakona. Usluni tuioci, sudije, pa i zatvorske vlasti inile su sve to su mogle da nizom sitnih ikaniranja onemogue ekasnu odbranu optuenog ili mu dodatno zagoraju izdravanje kazne. Ovakvo saplitanje branioca uzimalo je razne forme i obavljalo se sa neprikrivenim zadovoljstvom i veselou. Tako se, recimo, raznim izgovorima (a ponekad i bez njih: ovo je specijalan sluaj ili takva je naa praksa) uskraivao slobodni kontakt branioca sa branjenikom. U vojnom sudu u Sarajevu, traio sam sastanak sa Predsednikom suda da mu se poalim da mi se onemoguava kontakt sa branjenikom (Vladom Mijanoviem). Lepo me je primio, ponudio mi kafu, a zatim mi bez rei dao da proitam dopis beogradske UDB-e njemu lino, u kome se upozorava da je advokat S.P. spreman na sve! Sudski spis je esto bio nedostupan (ita ga sudija, nalazi se u Vrhovnom sudu, nalazi se u sefu, nema kljua itd.). Ako elite da kopirate spise kopirka je pokvarena. Ako hoete da se poalite predsedniku suda, on je na sednici, ima stranku, slubeno je odsutan). Mata je bila bezgranina. Jedino to je braniocu preostajalo bilo je upornost i ovakve pritube. Naravno, one su ostajale bez odgovora, ali je u spisu sauvan trag o nezakonitim postupcima suda. Kod sudova su ove pritube bile veoma nepopularne, naroito u politikim sluajevima. Branioca koji bi ih, ipak, stavljao one su stavljale u poziciju neprijatelja, nekog ko kvari igru, ko gotovo pakosno (jer uzaludno) ignorie preutno pravilo da je u politikom procesu sve dozvoljeno budui da je ishod fatalno predodreen, pa da po toj logici niko ne snosi nikakvu linu odgovornost za svoj rad. Uz pojedine pritube, kada je to bilo potrebno, dato je najkrae objanjenje okolnosti u kojima su stavljene, kod drugih sve je razumljivo iz samog sadraja pritube.
* Uvodne tekstove za sva poglavlja, kao i uvode u pojedinane predmete napisao je Sra Popovi, izuzev u predmetima Duana Makavejeva i Mihaila Mihailova koje su napisali oni sami. (prim. Z.P.) 47
Poglave I PRITUBE
48
Vidici, KR 100/71; Student, KR 101/71
"Vidici", KR 100/71; "Student", KR 101/71
Pismo Univerzitetskom odboru Saveza studenata Beograda
Predmet:
Kr. 100/71 Okruni sud u Beogradu, zabrana VIDIKA, i Kr. 101/71 Okruni sud u Beogradu, zabrana STUDENTA
U prilogu Vam dostavljam albe koje sam u ova dva predmeta uloio i to: 1. protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 100/71 u predmetu zabrane STUDENTA, i predatu 06.09.1971. godine i 2. protiv reenja istog suda Kr. 101/71 u predmetu zabrane VIDIKA, predatu 01.09.1971. godine. Takoe, elim da Vas informiem da sam se 10. o.m. raspitivao u Okrunom sudu i Vrhovnom sudu Srbije u kojoj se fazi postupka albe nalaze i saznao sledee: 1. alba za STUDENT dola je u Vrhovni sud Srbije 10. o.m. (poslata je tek posle moje intervencije ja sam je jo zatekao u Okrunom sudu, iako tamo po Zakonu ne sme da ostane due od dva dana) danas u 9h ujutro jo nije bila reena, vodi se u Vrhovnom sudu pod br. K-1049/71; 2. alba za VIDIKE poslata je Vrhovnom sudu Srbije takoe 10. o.m. vodi se pod brojem K-1050/71 i drana je u Okrunom sudu takoe 7-8 dana protivno zakonom propisanom roku (poslata takoe tek nakon moje intervencije 10. o.m. kada sam u pisarnici Okrunog suda neistinito bio obaveten da je poslata Vrhovnom sudu 06.09. o.g.). U ovom predmetu izjavio sam pritubu Sekretarijatu za pravosue, poto je rok drastino prekoraen i to po drugi put u istom predmetu. Poto mislim da je povoljno da se o albama odluuje ba u ovom trenutku, moda ne bi bilo loe da i sami urgirate bre reavanje predmeta, bar na taj nain to ete se raspitivati u Vrhovnom sudu (Njegoeva 26) da li su i kada e predmeti biti reeni. S drugarskim pozdravom, 13.09.1971. SRA M. POPOVI Prep. Prilozi albe
49
Poglave I PRITUBE
TELEGRAM SKUPTINI SRBIJE
SKUPTINA SOCIJALISTIKE REPUBLIKE SRBIJE ODBOR ZA PREDSTAVKE I PRITUBE GRAANA MARALA TITA 14 BEOGRAD
DANA 06/09/71 UNIVERZITETSKI ODBOR BEOGRADA ULOIO JE ALBU PROTIV REENJA OKRUNOG SUDA U BEOGRADU KR/100/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE GDE JE ALBA PRIMLJENA 10/09/71 I ZAVEDENA POD K/1049/71 I DO DANAS NIJE REENA PROTIVNO ODREDBI LANA 64/3 ZAKONA O TAMPI PO KOME VRHOVNI SUD MORA REITI ALBU U ROKU OD TRI DANA STOP KAKO JE ALBA U VRHOVNOM SUDU VE PUNIH DESET DANA I KAKO JE IZDAVA UZALUD IZJAVLJIVAO PRITUBE 15/9/71 PREDSEDNIKU VRHOVNOG SUDA SRBIJE I 18/9/71 REPUBLIKOM SEKRETARIJATU ZA PRAVOSUE IZDAVA MOLI ODBOR ZA HITNU I ENERGINU INTERVENCIJU I UTVRIVANJE ODGOVORNOSTI ZA OVAKVO NEZAKONITO POSTUPANJE
ZASTUPNIK IZDAVAA SRA POPOVI ADVOKAT
Potvrda o predaji telegrama: Odredite: Beograd Broj telegrama: 1521 Datum i vreme prijema: 20.9.71. Broj rei: 124 Naplaeno dinara: 24,80 Potpis PTT radnika: Prlja Pota: 11104 Beograd
50
"Vidici", KR 100/71; "Student", KR 101/71
Prituba predsedniku Okrunog suda
Advokat SRA M. POPOVI Beograd, Prote Mateje br.6 Tel. 44-637 Kio 11/72 PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA Beograd Reenjem Okrunog suda u Beogradu odreen je pritvor protiv moga branjenika, okr. MILANA NIKOLIA, iz Beograda, studenta Filosofskog fakulteta u Beogradu od 7. januara o.g. Meutim, okrivljeni u pismu pisanom majci opisuje neverovatne okolnosti pod kojima pritvor izdrava: Hrana koju moram da drim pod krevetom, privlai pacove iz kanalizacije. Jedan mi je pojeo dosta sira pre nego to sam ga zatvorio u jednu rupu u zidu pored kible. Sada ne znam ta u s njim, grebe i ne da mi da spavam nou Opte je poznato da su pacovi najopasniji prenosnici i po ivot opasnih virulentnih infekcija kakva je tetanus, bilo ujedom (jer su poznati sa svoje agresivnosti) bilo zagaivanjem hrane na kojoj ostavljaju infektivni materijal. Ovo tim pre u situaciji kada okrivljeni nije u stanju nita da preduzme kako bi se zatitio lino ili sklonio hranu van domaaja pacova. U ovakvim higijenskim uslovima u Centralnom zatvoru u Beogradu izvestio sam danas preporuenim pismom i Zavod za zdravstvenu zatitu SR Srbije, a ovim u smislu lana 189 ZKP Vama kao organu koji vri nadzor nad ovim zatvorom stavljam pritubu i molim da budem obaveten o tome ta je povodom iste preduzeto. Sra M. Popovi, advokat U Beogradu 25. februara 1972. god.
51
Poglave I PRITUBE
Pismo Zavodu za zdravstvenu zatitu Srbije
Advokat SRA M. POPOVI Beograd, Prote Mateje br. 6 Tel. 44-637 25. februara 1972. god. ZAVODU ZA ZDRAVSTVENU ZATITU SR SRBIJE Bulevar JNA 12 11000 Beograd Iz pisma jednog mog branjenika, Milana Nikolia, koji izdrava pritvor u Centralnom zatvoru u Beogradu, Bavanska 14, sluajno sam saznao da u ovom zatvoru u kome se nalaze stotine pritvorenika vladaju takvi higijenski uslovi koji dovode u pitanje ne samo zdravlje, ve i same ivote ljudi. Naime, pacovi iz kanalizacije, prema pismu moga branjenika koji nije ni svestan opasnosti u kojoj se nalazi, nasru na hranu koju pritvorenici moraju da dre na zemlji ispod kreveta, jer nema drugog mesta gde bi je mogli drati zagauju ovu hranu koju pritvorenici zatim jedu i stvaraju ozbiljne mogunosti za virulentne infekcije, ak i tetanus koje mogu biti i po ivot opasne, to je naslovu, naravno, jo bolje poznato nego meni. Pisao sam danas Predsedniku Okrunog suda u Beogradu koji vri nadzor nad ovom ustanovom, kao branilac okrivljenog Milana Nikolia, jer sam bio zaprepaen da takvi srednjovekovni uslovi vladaju u jednom beogradskom zatvoru 1972. godine, ali Vama se obraam u ime svih onih drugih pritvorenika ovog zatvora kao ustanovi koja se brine za zdravlje ljudi u ovoj Republici i kada su oni pritvorenici, i molim Vas za najhitniju akciju pre nego to ova sramota dobije tragian epilog. SRA M. POPOVI Prep.
52
Miodrag Stojanovi Zoran ini (1974)

(Uvod)
Ova prituba pokazuje ne samo tipino siledijsko ponaanje istranih sudija u politikim procesima, nego, to je moda zanimljivije metodologiju istranih sudija kojom su izjave date UDBI (neupotrebljive kao takve u sudskom postupku) pretakane u zapisnike o sasluanju okrivljenog kod istranog sudije. Tako bi ove izjave (date bez prisustva branioca, iznuene pretnjama i dugoasovnim ispitivanjem tokom trodnevnog pritvora) trebalo ozakoniti navoenjem optuenog da ih prvo prizna za svoje, a zatim i da ih ponovi. Mnogi optueni su to i inili ne shvatajui razliku u formi kao bitnu. Na taj nain bi iznuene izjave dobijale peat suda.
53
Poglave I PRITUBE
Prituba predsedniku Okrunog suda u Beogradu
Kri 239/74 PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U BEOGRADU Kao branilac optuenih Miodraga Stojanovia i Zorana inia, studenata Filosofskog fakulteta u Beogradu, podnosim sledeu PRITUBU na rad Istranog sudije toga suda MIODRAGA STEVOVIA Dana 6. marta o.g. na poziv Istranog sudije toga suda MIODRAGA STEVOVIA, predstali su tome sudu kao okrivljeni moji branjenici MIODRAG STOJANOVI i ZORAN INI, obojica studenti Filosofskog fakulteta iz Beograda. Istrani sudija otpoeo je ispitivanje prvog okrivljenog ZORANA INIA, ne upozorivi ga na njegova prava iz lana 203 ZKP, tj. da nije duan da se brani, niti da odgovara na pitanja. Tek na upozorenje branioca, da se na takvom iskazu okrivljenog ne moe kasnije zasnovati nikakva sudska odluka (l. 203, st. 10 ZKP). Istrani sudija upozorio je okrivljenog INIA na njegova prava po ZKP-u. Okrivljeni ZORAN INI, na to je izjavio: elim da iskoristim ovo svoje pravo i ne elim da iznesem svoju odbranu. Nakon njega sasluani MIODRAG STOJANOVI poto je upozoren na svoja prava iz l. 203 ZKP, izjavio je Ne elim da iznesem svoju odbranu, niti da odgovaram na postavljena pitanja. Meutim, Istrani sudija, poto je zakljuio zapisnik o sasluanju, saoptio je okrivljenima da e nastaviti sa sasluanjem (?) sledeeg dana 7. marta u 8 asova, zapretivi, okrivljenima da e ih prinudno privesti, ako se ovom pozivu ne odazovu. Okrivljeni su protestvovali protiv ovoga, kada su se odazvali pozivu sledeeg dana (7. marta 1974. god.), ali im je tada Istrani sudija rekao da njihovo sasluanje nije gotovo, i da eli da im predoi neka dokumenta. Tada je Istrani sudija okrivljenima proitao njihove iskaze date navodno od strane njih pred organima SDB, odn. slubene beleke o tim navodnim razgovorima, te okrivljenima postavio pitanje ta imaju da kau na sadrinu ovih dokumenata, iako su mu oba okrivljena prethodnog dana jasno izjavila da ne ele da daju odbranu, niti da odgovaraju na pitanja. tavie, branilac okrivljenih je upozoren da ne savetuje okrivljene kako da od54
Miodrag Stojanovi Zoran ini (1974)
govore na pitanje, kada je branilac protestvovao zbog postavljanja pitanja okrivljenom koji je izjavio da ne eli na njih da odgovara. No, to nije sve. Poto su okrivljeni ponovo izjavili da ne ele da odgovaraju na pitanja, Istrani sudija obratio se Okrunom javnom tuiocu reima: Imate li kakvih pitanja? Dalje, iako su okrivljeni ve po trei put odbili da daju odbranu i odgovaraju na pitanja, Istrani sudija poziva ih da ponovo predstanu radi sasluanja, odn. nastavka sasluanja u kome e im se predoiti magnetofonske trake snimljene od organa SDB, sa ponovnom pretnjom da e u sluaju da ne dou biti prinudno privedeni. Ovaj nastavak sasluanja (TREI po redu) zakazan je za 11. oktobar u 10 asova. Notorno je, meutim, da se izjavom okrivljenog da ne eli da d odbranu niti da odgovara na pitanja NUNO MORA ZAVRITI sasluanje okrivljenog. Svako dalje postavljanje pitanja, predoavanje i sl. potpuno je bespredmetno i protivno slobodno izraenoj volji okrivljenog da se NE BRANI, pa samim tim nezakonito, jer se time ustvari vri pritisak na okrivljenog da UPRKOS izraenoj volji da se ne brani i ne odgovara na pitanja od njega dobiju odgovori (jer emu inae pitanja?) i dobije izjava protivno volji okrivljenog kako je na zapisniku ve konstatovana. Nema se ta predoavati okrivljenom koji ne eli da se brani. Takvo postupanje je nezakonito, jer bi se na taj nain okrivljeni mogao danima pozivati, moglo bi mu se danima neto predoavati, mogla bi se danima ponavljati pitanja (na koja je ve odgovorio) da li eli da da odbranu i sl., a to moe imati za posledicu jedino da se slomi volja okrivljenog i od njega, protivno njegovoj volji, dobije odgovor odn. izjava. Okrivljeni e jo jednom predstati 11. marta pred Istranog sudiju, sasvim bespotrebno, samo da ne bi sebe izloili neprijatnostima prinudnog privoenja, ali ovom svojom pritubom ele da skrenu panju na postupanje Istranog sudije, koji nastoji uprkos njihovoj (na zapisniku konstatovanoj) volji da od njih dobije iskaze, kako bi Predsednik suda preduzeo energine korake da se potuju zakonska prava okrivljenih i prestane sa njihovim savreno nezakonitim daljim pozivanjem i sasluavanjima. U Beogradu 10. marta 1974. god. MIODRAG STOJANOVI ZORAN INI koje brani: SRA M. POPOVI
55
Poglave I PRITUBE
56
Brigitte Mohnhaupt (1978)

(Uvod)
Brigitte Mohnhaupt je 1978. godine sa jo troje mladih Nemaca, pripadnika grupe Bader-Majnhof na zahtev Interpola uhapena u Zagrebu. Neko u vrhu vlasti je imao sjajnu ideju da njihovo izruenje uslovi razmenom za jugoslovenske politike disidente koji su iveli u Nemakoj i ije hapenje su jugoslovenske vlasti uzaludno traile godinama. Zato je beogradskom sudu bilo bitno da neupuene dri daleko od ekstradicionog postupka dok se ne izvri razmena. stvari, bilo je teko ak saznati pred kojim sudom bi se taj postupak vodio i gde se optueni nalaze. Bilo je jasno da se predmet verovatno nalazi u beogradskom Okrunom sudu s obzirom na njegovu osetljivost. I stvarno, u pisarnici beogradskog Okrunog suda neoprezni slubenik mi je saoptio da se predmet nalazi kod istranog sudije Stevovia. Dva minuta kasnije istrani sudija Stevovi obavetava me, ne trepnuvi, da sam pogreno obaveten i da predmet nije u njihovom sudu. Pokuao sam da potvrdu o tome gde je predmet dobijem od Sekretarijata za unutranje poslove i Sekretarijata za pravosue, ali bezuspeno. Pomo mi je uskratila i nemaka ambasada u Beogradu. Na kraju, morao sam da umnoim punomoje koje mi je izdala majka Brigitte Monhaupt i zahtev za sastanak sa njom u 52 primerka i da ga preporuenom potom poaljem na adrese svih okrunih sudova u Jugoslaviji, da bih bar imao dokaz da mi se onemoguava kontakt sa strankom. Predmet sam na ovaj komplikovani nain pronaao u beogradskom Okrunom sudu, gde je, naravno, od poetka i bio. Predao sam punomo dobijenu od majke optuene, ali onda se istrani sudija dosetio kako se ta nevolja moe, mada opet nezakonito, izbei. Inae, nespretnou diplomatske slube u nemaku javnost dospela je jugoslovenska ideja o razmeni, posle ega je nemaka vlada, naravno, morala s gnuanjem da odbije ideju o trgovini ljudima.
57
Poglave I PRITUBE
Pismo branioca SSIP-u
SAVEZNOM SEKRETARIJATU INOSTRANIH POSLOVA (nemaki referat) Miloa Velikog br. 26 11000 Beograd
Predmet: BRIGITTE MOHNHAUPT izruenje Dana 11. jula o.g. u sobi 24 toga Sekretarijata (nemaki referat) pokuao sam od nadlenog slubenika toga Sekretarijata da dobijem obavetenje gde se nalazi uhapena nemaka dravljanka BRIGITTE MOHNHAUPT, ije izruenje trai Savezna Republika Nemaka, kao i kod koga suda e se voditi ili se vodi postupak izruenja, budui da sam od majke pom. nemake dravljanke ovlaen da istu u postupku izruenja branim. Slubenik sa kojim sam razgovarao rekao mi je da to ne moe da mi kae, ime se na razgovor i zavrio. Napominjem da sam se legitimisao kao branilac pom. nemake dravljanke. Najljubaznije molim taj Sekretarijat da mi d traeno obavetenje ili da me pismeno izvesti da tu informaciju ne moe da mi d, kako mi je usmeno reeno. Naime, moja nalogodavka, majka pom. nemake dravljanke eli da se lino uveri da ovakvu informaciju nisam mogao da dobijem od jugoslovenskog Sekretarijata za inostrane poslove. Unapred zahvaljujem. U Beogradu, 17-og jula 1978. god. SRA M. POPOVI Prilog: fotokopija punomoja
58
Pismo predsedniku Okrunog suda u Beogradu
PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U BEOGRADU Beograd
Predmet: BRIGITTE MOHNHAUPT izruenje Dana 17-og o.m. reeno mi je od strane zamenika Predsednika Okrunog suda, da se kod toga suda ne vodi nikakav postupak za izruenje nemake dravljanke, moje branjenice, BRIGITTE MOHNHAUPT. Moja nalogodavka, majka BRIGITTE MOHNHAUPT, po punomoju koje sam dostavio tome sudu, rekla mi je da poseduje suprotne informacije, te kako sam i sam obaveten u pisarnici (istranoj) toga suda da se predmet nalazi kod sudije STEVOVIA, soba 207, ali da je broj predmeta tajna, jer je to interna stvar suda, a da se registar izruenja nalazi kod sudije STEVOVIA, to Vas najljubaznije molim da mi pismeno potvrdite informaciju (navedenu u prvom stavu), jer je to elja moje stranke. Molim da se ovaj dopis ne shvati kao event. sumnja sa moje strane, ve kao opravdani zahtev moje nalogodavke koja kao majka eli da sazna sudbinu svoje keri. U Beogradu 17-og jula 1978 god. SRA M. POPOVI Prilog: fotokopija punomoja
59
Poglave I PRITUBE
Pismo istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu
ISTRANOM SUDIJI OKRUNOG SUDA u Beogradu
Predmet: BRIGITTE MOHNHAUPT izdavanje Dopisom Predsednika toga Suda br. VI SU-63/78 od 19.07.1978. godine obaveten sam da je moja branjenica nemaka dravljanka BRIGITTE MOHNHAUPT u ekstradicionom postupku prilikom ispitivanja (podvukao S.P.) izjavila da Vas po punomoju njene majke, ne prihvata za branioca, to je i zapisniki konstatovano. Slobodan sam da Sudu skrenem panju na sledee: 1) U postupku izdavanja u pogledu odbrane i prava branioca vae u svemu odredbe l. 67 do 75 i 168 Zakona o krivinom postupku (v. Kom. uz l. 527 ZKP, izdanje Slubenog lista, Beograd, 1977). 2) Mene je kao branioca opunomoila majka BRIGITTE MOHNHAUPT u skladu sa l. 67, ta. (3) Zakona o krivinom postupku. 3) Dana 11. jula 1978 god. podneo sam tome Sudu punomoje u smislu l. 67, ta. (6) Zakona o krivinom postupku. 4) Dana 18.07.1978 god. predao sam kod pote Beograd 11101 preporueno, podnesak kojim dostavljam punomoje overeno od sudskog tumaa i legalizovano na nain predvien Zakonom. Prema povratnici ovo punomoje primljeno je u Okrunom sudu u Beogradu 18 ili 19. jula 1978. (nemogue je tano utvrditi, jer je datum prepravljan). 5) U obavetenju Zamenika Predsednika toga Suda (gore citirano, datirano sa 19. julom 1978. god.) ne kae se kada je ispitana moja branjenica. U svakom sluaju, savreno je jasno iz sadrine toga obavetenja, da je ona ispitana kada je moje punomoje ve lealo kod toga Suda. Dakle, pre nego to se pristupilo ispitivanju moje branjenice ja sam imao svojstvo njenog branioca. 6) Prema lanu 168 ta. 6 istrani sudija je po Zakonu o krivinom postupku bio duan da me obavesti o vremenu i mestu izvrenja istrane (tj. izviajne) radnje kojoj mogu u smislu ta. 6, istog lana prisustvovati kao branilac.
60
Od ove dunosti mogao je istrani sudija biti osloboen jedino pod uslovom da je na osnovu l. 168 ta. 5, odn. lana 162 ta. 4 bilo prethodno doneto reenje da mi se kao braniocu uskrauje ovo pravo u interesu odbrane ili bezbednosti zemlje (l. 168 ta. 5 Zakona o krivinom postupku). Kako ovakvo reenje nije doneto istrani sudija morao me je obavestiti o vremenu i mestu ispitivanja moje branjenice, kako bih istom mogao prisustvovati. Iz ovoga propusta proizilaze dve formalno-pravne posledice prvo, da se na iskazu moje branjenice u smislu l. 218 ta. 10 Zakona o krivinom postupku ne moe zasnivati nikakva odluka, i drugo, da budui da je izjava moje branjenice kojom me ne prihvata za branioca data odn. uzeta protivno odredbama Zakona o krivinom postupku, ista ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Zato molim, kako sam ve izneo u svome podnesku od 19. o.m. da mi se obezbedi sastanak sa branjenicom, uvid u spis i prisustvovanje svim radnjama u postupku, kao i dostava svih pismena po Zakonu o krivinom postupku, bar sve dotle dok moja branjenica ne da izjavu da me ne prihvata za branioca na nain predvien krivinim postupkom tj. u mom prisustvu. U Beogradu 24. jula 1978. god. SRA M. POPOVI
61
Poglave I PRITUBE
62
Jova Ili, 1979-1980
Jova Ili, 1979-1980
Prituba predsedniku Okrunog suda u Tuzli
PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U TUZLI Predmet: glavni pretres protiv opt. JOVE ILIA u predmetu K-185/79 (1) Na pretresu od 21. XI 1979. godine, sudija-porotnik, (jedina drugarica u veu) i Predsedavajui vea, skoro sve vreme zasedanja su puili. Smatram da se time naruava ugled suda i omalovaavaju ostali uesnici u postupku (na pr. svedoci od kojih se istovremeno, i pravilno, zahteva da stojei daju svoj iskaz). Predsedavajui, na istom pretresu, prilikom sasluanja svedoka MIE KOJIA umesto da svedoka opomene na red zbog psovke (glagolom kako se kae) koju je svedok izgovorio nemogui neega da se seti, trenutak kasnije sa osmehom ponavlja tu psovku (Kako ti ree), bez ikakve potrebe, Prilikom sasluanja istog svedoka, Predsedavajui, usred sasluanja svedoka, oigledno, nezadovoljan odgovorom svedoka, ponavlja upozorenje da lano svedoenje predstavlja krivino delo, koje je ve dato pre nego to je pristupljeno ispitivanju svedoka. Budui da takvo ponovno upozorenje za vreme sasluanja nije predvieno postupkom smatram da se na ovaj nain utie na volju svedoka. Predsedavajui vea udaljio je iz sudnice lice, koje se pojavilo na vratima pitajui da li moe da prisustvuje pretresu, ime je naruen princip javnosti pretresa. Na primedbu branioca da u vratima sudnice tokom pretresa stoji milicioner i da to kod publike (rodbina optuenog, na primer) stvara utisak da ulaz u sudnicu nije slobodan, drugarica sudija-porotnik odgovara da je takav obiaj u Bosni. Drugarica sudija-porotnik, tokom celog pretresa u vie mahova prekida u rei optuenog, svedoke, branioca optuenog, ironizira mimikom i reju iskaze optuenog i svedoka i otvoreno izraava sumnju u njihove izjave, ime se po mom miljenju ispoljava pristrasnost, budui da se dokazi ocenjuju, tek nakon zavrenog dokaznog postupka.
(2)
(3)
(4)
(5)
63
Poglave I PRITUBE
S obzirom na izloeno izjavljujem sledeu pritubu na rad Predsedavajueg vea i drugarice sudije porotnika zbog naruavanja ugleda suda, pristrasnog voenja postupka, omalovaavanja drugih uesnika u postupku i naruavanja principa javnosti glavnog pretresa. Molim da u smislu l. 181 st. 2 budem izveten o tome ta je preduzeto povodom ove pritube. U Tuzli, 21. XI 1979. god. JOVA ILI koga brani, SRA M. POPOVI
64
Jova Ili, 1979-1980
alba Ili Gospe OSUP-u Srebrenik
OPTINSKOM SEKRETARIJATU ZA UNUTRANJE POSLOVE Srebrenik
ALBA ILI GOSPE, iz Jesenice, SO Srebrenik protiv reenja Up. Br. 12-27-84/79 od 24. I 1980. god. Optinskog sekretarijata za unutranje poslove, Srebrenik REPUBLIKOM SEKRETARIJATU ZA UNUTRANJE POSLOVE SR BiH alilja pobija prvostepeno reenje U CELOSTI i preko zastupnika po punomoju koje prilae pod A) stavlja sledei albeni predlog NITI SE prvostepeno reenje i predmet vraa prvostepenom organu na ponovni postupak i odluku. Obrazloenje: 1) Obrazloenje prvostepenog reenja je nerazumljivo. Naime, alilji je poznato da na osnovu l. 43 st. 3 Zakona o putnim ispravama jugoslovenskih dravljana (Slubeni list SFRJ, br. 30/79) nadleni organ ne mora navesti razloge kojima se rukovodio prilikom donoenja reenja o oduzimanju putne isprave. alilja, zato ne pobija prvostepeno reenje zbog odsustva ovih razloga. alilja pobija prvostepeno reenje, jer je njegovo obrazloenje nerazumljivo, te se ne moe sa sigurnou ispitati. Kljuna reenica u obrazloenju pobijanog reenja je gramatiki nepotpuna, nedovrena je zapoeta misao i kao takva ona nema nikakvog smisla. Ta reenica, doslovno, glasi: Meutim, poslije izdavanja putne isprave ustanovljeno je da su nastupili razlozi i ispunili uslovi (verovatno treba: ispunili se uslovi prim. alilje) za oduzimanje iste u smislu l. 43 st. 1 ta. 6 Zakona o putnim ispravama jugoslovenskih dravljana (Sl. list SFRJ br. 30/79), zbog toga to je
65
Poglave I PRITUBE
Tu se reenica prekida. Oigledno je da je ova reenica nedovrena i besmislena. S obzirom na ovo obrazloenje reenja se ne moe sa sigurnou ispitati, te ono mora biti poniteno. Ne treba smetnuti s uma da se ovom odlukom reava o jednom USTAVNOM pravu alilje, te da odluka kojom se reava o jednom tako vanom pravu alilje mora biti BAR razumljiva jeziki. 2) Brani drug alilje, JOVO ILI, osuen je od strane Okrunog suda u Tuzli 7. XII 1979. godine u predmetu K-185/79 na devet i po godina zatvora zbog krivinog dela protiv naroda i drave (presuda nije pravosnana). alilja moe jedino da predpostavi da je to bio razlog kojim se rukovodio prvostepeni organ prilikom donoenja pobijanog reenja. alilja, meutim, smatra da joj ne moe biti uskraeno jedno ustavno pravo zbog tue eventualne krivice. Sama alilja, to se jasno i nedvosmisleno pokazalo prilikom provedenog krivinog postupka protiv njenog branog druga, nije pokazalo nikakvo uee u inkriminisanoj delatnosti optuenog, niti je, ak, imala ikakvog saznanja o takvoj delatnosti (u tome su saglasni i oni svedoci koji terete optuenog). DOKAZ: A) uvid u spis K-185/79 Okrunog suda u Tuzli.
3)
alilja je polupismena ena, sa par razreda osnovne kole, bez ikakvih kvalikacija, zaposlenja, prihoda ili imovine u SFRJ. Majka je dvoje maloletne dece od 6 i 13 godina. U SR Nemakoj je boravila 10 godina na privremenom radu sve do jula 1979. godine kada je dola na godinji odmor u Jugoslaviju i kada joj je brani drug lien slobode, a njoj oduzeta putna isprava. Sve to je alilja stekla (odea, nametaj, pokustvo) tokom ovih mukotrpnih godina nalazi se u Dsseldorfu u SR Nemakoj, dok je alilja sada prinuena da ivi od oskudne pomoi roaka, koji nisu vie u stanju da izdravaju i pruaju smetaj alilji i njenoj deci, budui da su i sami loeg materijalnog stanja. Oduzimanjem putne isprave alilja je, bez ikakve svoje krivice, zajedno sa dvoje maloletne dece dovedena u takvu egzistencijalnu situaciju u kojoj je doveden u pitanje sam ivot i zdravlje nje i njene dece. alilja je, dalje, prinuena da se obrati za socijalnu pomo (nakon toliko godina rada) i da zajedno s decom padne na teret zajednici. Sve ovo pokazuje do koje mere je necelishodno pobijano reenje. S jedne strane, jasno je kao dan da polupismena, nekvalikovana alilja i njena deca (kojima je takoe oduzeta putna isprava!) ni na koji nain ne mogu ugroavati javni poredak i interese odbrane zemlje, kako se sasvim proizvoljno tvrdi u pobijanom reenju, a s druge strane, ugroava se egzistencija troje nedunih ljudi, ije e izdravanje pasti na teret zajednice.
66
Jova Ili, 1979-1980
DOKAZ: B) Uverenje Optinske uprave za prihode SO Srebrenik broj 05-458-747/80 od 6. februara 1980 godine C) Izjava ILI ILIJE pred nadlenim organom SO Srebrenik D) Izvod iz matine knjige roenih za ILI RANKA E) Izvod iz matine knjige roenih za ILI RADISLAVA F) Potvrda Okrunog suda u Tuzli br. K-185/79 od 17. januara 1979 god. G) Zahtev ILI GOSPE Centru za socijalni rad SO Srebrenik. alilja moli da drugostepeni organ sam oceni da li je prvostepeni organ sam pri korienju datog mu ovlaenja za reavanje po slobodnoj oceni, ostao u granicama tog ovlaenja i da li ga je iskoristio u skladu sa ciljem zbog koga mu je ovlaenje dato. U Beogradu, 15. februara 1980. god. GOSPA ILI koju zastupa SRA M. POPOVI
67
Poglave I PRITUBE
68
Gian Franco Ladini, 1982

(Uvod)
Prituba u sluaju Ladini primer je prepreka koje stavljaju odbrani u politikim sluajevima. U ovom sluaju sud je jo bezobzirniji nego inae, jer ne samo da se radi o krivinom delu kontrarevolucije, ve je optueni strani dravljanin. Time predmet dospeva u iskljuivu nadlenost Saveznog SUP-a, to sud ak otvoreno i priznaje! Takvi predmeti drani su pod kljuem i od istranog sudije bi se samo trailo da na gotova dokumenta stavljaju svoj potpis i peat suda. Okrivljeni je dran excommunicado prvo, da bi se u njemu stvorilo oseanje bespomonosti, i drugo, jer se nalazio u dramatinom zikom i psihikom stanju (oslabio 20 kilograma, inae slep na jedno oko, izvoen na streljanje u cilju zastraivanja i iznuivanja iskaza, liavan sna itd.) Inae Ladinijev sluaj bio je bizaran i sam po sebi. Gian Franco Ladini i negov brat bili su suvlasnici transke trgovake rme koja je poslovala sa izvoznicima s Kosova. Prilikom jedne poslovne posete Kosovu on je uhapen zajedno sa desetak kosovskih privrednika i svi su bili optueni za kontrarevolucionarni napad na SFRJ podrivanjem ekonomske osnovice zemlje.Podrivanje se sastojalo u zakljuenju tetnih ugovora sa transkom rmom, pa ako je i moglo imati nekog osnova na strani kosovskih privrednika u odnosu na italijanskog uvoznika optuba je bila apsurdna u odnosu na Ladinija. On je bio optuen to je za svoju rmu zakljuivao povoljne ugovore. Uzalud se Ladini branio da je on trgovac, da je njegov posao da kupuje to jeftinije, a prodaje to skuplje. Optunica je podignuta, a beogradski advokati s dobrim vezama plaili su ga da je u pitanju glava i traili odgovarajue honorare za odbranu. Stvar se zavrila mnogo manje dramatino. Napisao sam Ladiniju prigovor na optunicu, njegov brat je prigovor preveo na italijanski, umnoio, iznajmio avion i taj letak bacao iz aviona po Trstu i jo par italijanskih gradova! Uskoro je ef italijanskih komunista, Berlinguer intervenisao kod Dolanca i Ladini je po kratkom postupku poslat u Italiju. To je bio ok za jugoslovensku tampu koja ga je, po svom obiaju ve uveliko pre bilo kakvog suda, proglasila za kontrarevolucionara.
69
Poglave I PRITUBE
Prituba predsedniku Okrunog suda u Pritini
PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U PRITINI Beograd, 5. marta 1982. godine Predmet: PRITUBA GIAN FRANCO LADINI K-230/81 Dana 18. februara 1982. godine obratio sam se u gornjem predmetu Vaem sudu dostavljajui punomo za odbranu. Istovremeno sam molio da mi se omogui (1) razmatranje spisa (2) fotokopiranje pojedinih delova spisa i (3) slobodni sastanak s optuenim. Dana 1. marta 1982. godine dobio sam odgovor od predsednika vea sudije ORA AKSIA kojim mi se dozvoljava samo razmatranje spisa. Za dobijanje dozvole za razgovor upuujem se na Savezni SUP (?), a fotokopiranje se uskrauje zbog obimnosti i klasikacije spisa?! Prilaem oba dopisa u fotokopiji. Istiem da mi Sud posle podizanja optunice mora dozvoliti slobodan sastanak s optuenim radi pripremanja odbrane - lan 74., stav 4. ZKP to izriito predvia bez ikakvih ogranienja. Iz punomoja koje prilaem videete da ne branim optuenog ni u kakvoj istrazi za nekakvo drugo delo, ve jedino i samo u predmetu K-230/81 u kome je podignuta optunica. Dakle, slobodan sastanak mi se nikako ne moe uskratiti, kako je to uinjeno. (Uostalom, ak i kada se vodi istraga i kada je izvrenje pojedinih istranih radnji povereno ovlaenim organima unutranjih poslova o kontaktima okrivljenog sa braniocem odluuje samo i jedino istrani sudija koji vodi istragu - l. 161 ZKP). Takoe mi je neshvatljivo da mi se fotokopiranje pojedinih delova spisa uskrauje zbog obimnosti spisa. Obimnost je upravo razlog da mi se fotokopiranje dozvoli. Spis takvog obima je NEMOGUE prepisati rukom, pa se ovakvim uskraivanjem onemoguava ustvari odbrana. Dalje, budui da tuilac raspolae prepisom celokupnog spisa, stranke se na ovaj nain stavljaju u neravnopravan poloaj. Takoe mi je neshvatljivo ta znai da mi se fotokopiranje uskrauje zbog klasikacije spisa. Ako se time eli rei da su stranice spisa meusobno slepljene (kako se to obino ini), istiem da to nije nikakva prepreka, budui da svojom tehnikom mogu fotokopirati i takav spis, ne odvajajui slepljene stranice. Uostalom
70
Gian Franco Ladini, 1982
zar je takva tehnika malenkost sameriva sa ustavnim pravom na formalnu odbranu? S obzirom na izloeno izjavljujem pritubu na rad sudije toga suda ORA AKSIA, zbog toga to mi je kao braniocu GIAN FRANCA LADINI-a neopravdano uskratio slobodni sastanak s optuenim protivno imperativnoj odredbi lana 74/4 ZKP, to me je za dozvolu za sastanak uputio na organe SUP-a koji NIKADA ne mogu izdavati ovakve dozvole po ZKP-u, te to mi je bez opravdanog razloga uskratio fotokopiranje pojedinih delova spisa koji se zbog izuzetne obimnosti ne moe prepisati rukom, stavljajui na taj nain odbranu u neravnopravan poloaj prema optubi, koja raspolae potpunim prepisom celog spisa. U smislu lana 181 stav 2 ZKP zahtevam da budem obaveten o tome ta je po ovoj pritubi preduzeto. SRA M. POPOVI branilac opt. GIAN FRANCO LADINI-a
71
Poglave I PRITUBE
72
Vojislav eelj, 1984-1986

(Uvod)
Po zamisli sarajevske UDBE trebalo je da profesorka sarajevskog Pravnog fakulteta Olga Kozomara svedoi na sudu protiv Vojislava eelja. Da bi se potencijalna svedokinja omekala i pristala na saradnju, UDBA joj upada u stan, vri pretres i zatim je primorava da pozira policijskom fotografu sa nepodobnim tekstovima koje dri na grudima. Cilj je, naravno, da se ponizi i zastrai. Dunost istranog sudije, po njegovom miljenju, je da ne dozovoli da ova metodologija UDBE bude registrovana u sudskom spisu. Dunost branioca je da to u spis ugura. Oko toga i slinih pojedinosti u postupku se vode itave male bitke.
73
Poglave I PRITUBE
Prigovor Istranom sudiji Okrunog suda u Sarajevu
Ki-162/84 ISTRANOM SUDIJI OKRUNOG SUDA U SARAJEVU Poto mi je Istrani sudija toga suda u gornjem predmetu, a prilikom sasluanja svedoka OLGE KOZOMARE, profesora Pravnog fakulteta u Sarajevu, protivno odredbi lana 82 ta. 7 ZKP, uskratio zakonsko pravo da se moji prigovori na sadrinu zapisnika o sasluanju cit. svedoka konstatuju u zapisniku na nain iz koga bi bilo vidljivo u emu se prigovori sastoje, sadrinu svoga prigovora iznosim na ovaj nain tj. ovim podneskom: PRIGOVOR NA SADRINU ZAPISNIKA O SASLUANJU SVEDOKA PROFESORA OLGE KOZOMARA PRED ISTRANIM SUDIJOM DANA 29. MAJA 1984. (1) Istrani sudija odbio je da konstatuje da je braniocu uskratio pitanje: Da li Vam je ikada iko sugerirao kako ovde da svedoite? (2) Istrani sudija je odbio da konstatuje izjavu svedokinje koja glasi: Kada biste vi samo znali kakve sam ja strahote doivela u prethodnom postupku bila sam naterana da se fotograem drei u ruci neke tekstove, kao nekakav kriminalac ja ne mogu o tome da govorim oseam se poniena te da svedokinja pri tome vidljivo drhti, glas joj podrhtava i stavlja lice u ake. U Beogradu, 30. maja 1984. god. Branilac okr. V. EELJA SRA M. POPOVI
74
Vojislav eelj, 1984-1986
Prituba predsedniku Okrunog suda u Sarajevu
PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U SARAJEVU
Na osnovu lana 181 stav 1 ZKP izjavljujem PRITUBU na nepravilnosti u radu Istranog sudije toga suda VLADIMIRA BUJIA u predmetu Ki-162/84 protiv okr. VOJISLAVA EELJA i predlaem da se navodi iste ispitaju a podnosilac u smislu l. 181 stav 2 ZKP obavesti o tome ta je povodom pritube preduzeto. Na dan 29. maja o.g. istrani sudija sasluao je svedokinju OLGU KOZOMARU, profesora Pravnog fakulteta iz Sarajeva. Tom prilikom istrani sudija poinio je sledee nepravilnosti: (1) uskratio je braniocu pitanje koje je dozvoljeno po ZKP - l. 168., st. 8. ZKP, pri emu se meu njima vodio sledei dijalog: Branilac: (svedoku): Da li je na vas bilo ko vrio pritisak da neosnovano branite ili da neosnovano teretite okrivljenog? (Prednje pitanje je postavljeno, budui da je istrani sudija propustio da unese u zapisnik spontanu izjavu svedokinje Vi ne znate kakve sam strahote ja doivela u prethodnom postupku, to je svedokinja izjavila vidno uzbuena). Svedok: Ako mislite na eeljeve prijatelje, niko mi se nije obraao, niti me nagovarao Branilac: Ja mislim bilo ko, u bilo kom pravcu Svedok: (pokriva lice rukama) Ja sam doivela strahote Branilac: Je li vam iko sugerirao kako da svedoite? Istrani sudija: Nemojte to Branilac: Da li mi uskraujete to pitanje? Istrani sudija: Uskraujem vam. Istrani sudija je uskratio potpuno dozvoljeno pitanje, koje je imalo za svrhu da se utvrdi verodostojnost svedokog iskaza. (2) Dalje je istrana radnja imala sledei tok: Branilac: Molim da konstatujete da mi uskraujete ovo pitanje. Istrani sudija: Neu da konstatujetem. Branilac: Onda elim da stavim primedbu na sadrinu zapisnika.
75
Poglave I PRITUBE
Istrani sudija: Ja sam sudija 20 godina i nikada nikome nisam dozvolio da stavlja nikakve primedbe na zapisnik. Branilac: Ja sam advokat 20 godina i znam da mi zakon na to daje pravo. Istrani sudija: Neu vam dozvoliti. Branilac: Ne dozvoljavate mi da stavim prigovor? Istrani sudija: (diktira) Branilac ima primedbu na sadrinu zapisnika Branilac: Molim vas unesite sadrinu moje primedbe. Svedok je izjavila da je doivela strahote u prethodnom postupku Istrani sudija: To je vae vienje. Branilac: Naravno da je to moje miljenje i ja imam pravo da se ono konstatuje u zapisniku, to i jeste smisao prigovora. Istrani sudija: (za to vreme diktira) Dovreno. Branilac: Da li mi uskraujete da stavim prigovor i navedem TA prigovaram? Istrani sudija: Duo draga, zapisnik je dovren i ne moete u njemu nita vie ispravljati. Oigledno je da je istrani sudija postupio protivno odredbi l. 168 st. 8 ZKP prema kojoj branilac ima pravo da zahteva da se u zapisnik unesu njegove primedbe u pogledu izvrenja pojedinih radnji. U Beogradu, 30. maja 1984. Branilac okr. V. EELJA SRA M. POPOVI
76
POGLAVLJE II
ZABRANE
77
Zabrane
(Uvod)
Sudske zabrane tampe uestale su posle studentske pobune 1968. godine. Omladinske i studentske organizacije koje su do tada postojale samo kao makete i sluile iskljuivo pripremanju i selekciji buduih partijskih kadrova, preko noi su osvojili novi ljudi. Oni su imali nekakva sopstvena politika uverenja i eleli su da ta uverenja izraze. Tirai su rasli, a drava je bila zateena. tampa, oblast od posebnog drutvenog interesa prela je u ruke ljudi koje partija nije kontrolisala. Od sredstava informisanja ova tampa je teila da se pretvori u politiko sredstvo kontrole vlasti. Ljudi koji su u njoj pisali odbijali su da budu drutveno-politiki radnici i pokuavali su da budu novinari. Bio je to samo izraz jedne krupnije pojave partija je gubila monopol nad javnim prostorom. Gledaoci su provalili u igralite i milicija je posle toga jo decenijama jurila te gledaoce po igralitu, sa promenljivim uspehom i promenljivom brutalnou, ali ih odatle vie nikada nije isterala. Suenja tampi bila su od male koristi za reim. Bila je to samo jo jedna prilika da se inkriminisani stavovi javno brane, dokazuju i argumentuju. Sudnice su bile uvek dupke pune, studentska tampa ih je detaljno pratila, a ponekad i zvanina tampa. Bilo je zato i pokuaja da se sudi iza zatvorenih vrata, ali su oni propadali. Tako su se ova suenja pretvarala u nekakve seminare o funkciji tampe u demokratskom drutvu i pravu graana na kontrolu vlasti. Sam koncept odgovorne vlasti bio je, naravno, subverzivan obzirom na ustavni monopol partije, koja je dola na vlast istorijskom nunou i koja je bila odgovorna, dakle, samo pred istorijom, a ne pred svojim biraima koji nikakvu alternativu nisu ni imali. Zbog svega toga, u objavljenim spisima sa tih suenja ima toliko politikolokih digresija, otuda i gotovo njihova esejistika forma. Suenja su pored one neposredne svrhe, bila i prilika za pravnu edukaciju publike.
79
Susret, 1968.
"Susret", 1968.
Tuba izdavaa LISTA SUSRET*

OKRUNOM SUDU U BEOGRADU Tuilac: Tuenik: SUSRET, list omladine Beograda, Makedonska 18. SLOBODAN JOVI, grako preduzee, Beograd, Stojana Protia br. 2. Radi N. Din. 31.500.TUBA Primeraka: 2 Priloga: 1 I. Stranke su 07. juna 1968. godine oko 19-20 asova, sklopile ugovor prema kome je tuenik bio duan da odtampa za tuioca 50.000 primeraka vanrednog broja lista SUSRET, s tim to bi prvih 2.000 primeraka lista tuenik isporuio 08. juna u 7 asova, a ostalih 48.000 primeraka u sukcesivnim partijama od po 2.000 primeraka svakog daljeg sata. DOKAZ: sasluanje stranaka, Svedok Ing. Slobodan Mai, Vojvode Brane 7. II. Dana 08. juna 1968. godine oko 1 as po ponoi, tehniki direktor tuenika KRAVLJANAC obavestio je glavnog urednika tuioca MIRKA KLARINA u prisustvu svedoka DANE MOJSIN da tuenik odbija da izvri svoju ugovornu obavezu. DOKAZ: sasluanje stranaka, svedok DANA MOJSIN, Makedonska 18, Beograd. III. S obzirom da se radilo o vanrednom broju lista kojim je javnost trebalo da bude upoznata s tekuim vanrednim dogaajima jasno je da tuilac nema vie interesa da od tuenika zahteva ispunjenje ugovora.
Po ovoj tubi rasprava nije nikad zakazana i, naravno, nikakva odluka nije doneta.
81
Poglave II ZABRANE
IV. Na taj nain tuiocu je priinjena sledea stvarna teta: 480 asova rada redakcijskog osoblja na redakciji vanrednog broja ND 10.00 = ND 4.800,00 honorar tehnikog urednika za opremu lista 500,00 Ukupno . ND 5.100,00 V. Znatno izmenjen vanredni broj pojavio se tek etiri dana docnije (to je s obzirom na dinamiku dogaaja o kojima je list izvetavao svoje itaoce bilo ogromno zakanjenje). Rezultat je bio taj da je list morao biti tampan u manjem tirau tj. 30.000 primeraka umesto prvobitno odreenih i kod tuenika naruenih 50.000 primeraka, a i po manjoj ceni tj. za 0,60 umesto ND 1,00. Na taj nain tuilac je izgubio dobit koju bi ostvario da je tuenik ispunio ugovor. Dobit tuioca po jednom broju iznosi ND 0,54 (prodajna cena minus trokovi, tj. ND 1,00 0,46 = 0,54). Za 50.000 primeraka ova dobit bi iznosila 0,54 x 50.000 = ND 27.000,00. Kako je tuilac, ipak, prodao 30.000 primeraka po ND 0,60, on je na ovih 30.000 primeraka ostvario dobit (dodue manju) u ND 0,14 po primerku, to treba odbiti od gornjeg iznosa (0,14 x 30.000 = 4.200,00). ND 27.000 4.200 = 22.800,00. DOKAZ: uvid u poslovne knjige tuioca. VI. Pored toga tuilac je pretrpeo i nematerijalnu tetu time to je kao list omladine Beograda propustio da informie javnost o optepoznatim dogaajima na beogradskom Univerzitetu, to se od ovog lista naroito oekivalo, s obzirom da se radi o omladinskom listu i dogaajima za koje je omladina bila posebno zainteresovana. Sve ovo tim pre to je list STUDENT kao jedini preostali list omladine bio zabranjen u vreme kada je tuilac trebalo da izda svoj vanredni broj. teta koja je tuiocu ovim nanesena je za tuioca neprocenjiva i nema materijalnog ekvivalenta. Meutim, budui da je shvatanje tuioca da bi zahtev za naknadu i ove tete sadravao i element kazne za tuenika, tuilac postavlja i ovaj zahtev i to u iznosu od ND. 10.000,00.
82
"Susret", 1968.
VII. Prema tome tuilac potrauje ukupno po svim osnovima a) stvarna teta ND. 5.100,00 b) izgubljena dobit ND. 22.800,00 c) nematerijalna teta ND 10.000,00 Ukupno ND 37.900,00 pa s obzirom na izloeno tuilac preko svoga punomonika po punomoju koje prilae predlae da sud donese sledeu PRESUDU Obavezuje se tuenik da plati tuiocu ND 37.900,00 sa 8% godinje kamate od dana tube pa do isplate, kao i da mu naknadi parnine trokove, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.
U Beogradu 21. juna 1968. godine SUSRET list omladine Beograda koga zastupa SRA M. POPOVI, advokat Trokovnik: - sastav tube - taksa - postarina Ukupno
ND 132,90 ND 593,50 ND 1,10 ND 727,50
83
Vidici, 1970.
Poglave II ZABRANE
alba izdavaa Vrhovnom sudu Srbije*
Kr. 70/70 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU alba Univerzitetskog odbora Saveza studenata Jugoslavije protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 17. avgusta 1970. godine, Kr.70/70 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepenu presudu DELIMINO, ukoliko se odnosi na zabranu rasturanja druge stranice lista Vidici, dvobroja 142-143 za juni-septembar 1970. godine i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA a prvostepeno reenje Ukida i predmet vraa Prvom sudu na ponovnu odluku, ukoliko se odnosi na ta. 1-3 reenja, ili PREINAAVA tako to se odbija predlog javnog tuioca UT. br. 30/70 od 14.08.1970 godine i u onom delu u kome se odnosi na zabranu rasturanja druge stranice lista Vidici br. 142-143 za juni-septembar 1970. godine. Obrazloenje I. Pogreno je pravno stanovite prvostepenog suda prema kome je neosnovan navod izdavaa da predlog Okrunog javnog tuioca sadri takve nedostatke da se po njemu ne moe postupati. Naime, nije tano da se u reenju Okrunog javnog tuioca Ut. br. 30/70 od 14.08.1970. godine navode napisi zbog kojih se izrie privremena zabrana rasturanja lista. Pod reenjem u smislu l. 53 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija podrazumeva se reenje u uem smislu, tj. dispozitiv reenja. Notorno je da obrazloenje sadri razloge odluke, tj. razloge zbog kojih se inkriminisani napisi podvode pod odreene odredbe zakona - l. 241 st. 1 ta. 6 ZKP u vezi l. 66 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Da je ovo stanovite ispravno vidi se i iz same formulacije odredbe l. 53 Zakona o tampi, prema kojoj reenje mora sadrati naziv napisa zbog koga se zabrana iz*
Predmet Vidici, KR 70/70, 1970. godina

84
"Vidici", 1970.
rie i odredbu zakona na kojoj se zabrana zasniva. Okruno javno tuilatvo citira odredbu zakona na kojoj zasniva zabranu u dispozitivu reenja. Dakle, i samo tumai izraz reenje kao dispozitiv reenja. Prema tome, u reenju Okrunog javnog tuioca Ut. br. 30/70 od 14.08.1970. godine ne navode se napisi zbog kojih se izrie zabrana. Bez znaaja je to se pojedini napisi pominju u obrazloenju. Takoe je pogreno stanovite prvostepenog suda da prema lanu 57 Zakona o tampi predlog javnog tuioca ne mora da sadri i elemente iz l. 53 istog zakona. Naime, s obzirom da se prema lanu 61 Zakona u reenju suda moraju navesti napisi zbog kojih se zabrana izrie, a budui da sud moe izrei zabranu samo zbog onih napisa zbog kojih se zabrana predlae - l. 317 ZKP u vezi l. 66 Zakona o tampi, jasno je da predlog mora sadrati izriito odreenje napisa zbog kojih se zabrana predlae. Pogreno je stanovite prvostepenog suda da je dovoljno da ovi napisi budu navedeni u prilogu predloga, tj. u reenju kojim se izrie privremena zabrana, jer sud ne postupa po prilogu predloga, ve po predlogu i nije ovlaen da zakljuuje na osnovu priloga ta se ustvari elelo predloiti. Predlog OJT prema tome sadri, mutatis mutandis, iste one nedostatke koje bi sadrala i optunica koja ne bi sadrala opis dela, ve bi opis dela bio dat u prilogu! Po takvoj optunici, kao ni po ovakvom predlogu, ne moe se postupiti. II. Pogreio je prvostepeni sud kada je na napis Glas komunista opozicionara u SSSR-u podveo pod l. 52 st. 1 ta. 6 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Naime, taj napis predstavlja akt Inicijativnog odbora za odbranu graanskih prava upuen Komitetu za prava oveka OUN. Objavljivanjem ovog dokumenta iz spisa Komiteta za prava oveka OUN, iji je rad javan, ne moe se povrediti odredba l. 52 st. 1 ta. 6 Zakona o tampi, niti se objavljivanje ovog dokumenta moe zabraniti u zemlji lanici OUN. Pored toga, izdava posebno istie da se napisima Glas komunista opozicionara u SSSR-u i Idemo li ka preporodu staljinizma mogu osetiti pogoene samo reakcionarne drutvene snage kojih ima u svakom drutvu jer je ta pojava imanentna drutvenom kretanju sa kojima Jugoslavija ne moe eleti prijateljske odnose, kao uostalom ni sam SSSR. Izjednaavajui interese SSSR-a u ovom sluaju sa tim reakcionarnim silama sovjetskog drutva po miljenju izdavaa sasvim pogreno prvostepeni sud dolazi do takoe pogrenog zakljuka da objavljivanje podataka o borbi sovjetskih komunista protiv recidiva staljinizma moe dovesti do remeenja prijateljskih odnosa sa SSSR-om. Pri tome treba posebno imati na umu da postojanje ovih pojava ima svoje dokaze u dokumentima kao to su materijali sa XX i XXII Kongresa KPSS i referati Hruova, Brenjeva i eljepina. Stav koji se prema tim pojavama zauzima u inkriminisanim
85
Poglave II ZABRANE
napisima takoe je identian stavu koji je zauzeo XX i XXII Kongres KPSS. Kako se onda mogu remetiti objavljivanjem ovih napisa odnosi sa SSSR-om? Svakako da prvostepeni sud ne smatra da se iza teorijske kritike staljinizma u unutranjoj politici SSSR-a krije staljinistika praksa. Jer, jedino tako bi bila opravdana zabrinutost Prvoga suda za prijateljske odnose sa SSSR-om, inae ona je nelogina. III. Tumaenje koje odredbi l. 52 st. 1 ta. 6 Zakona o tampi daje Prvi sud oigledno je pogreno, ak i kada bi se uzelo da inkriminisani napisi stvarno mogu da dovedu do poremeaja odnosa sa SSSR-om, to nipoto nije sluaj. Naime, prvi sud shvata ogranienje slobode informisanja iz l. 52 st. 1 ta. 6 Zakona o tampi tako iroko kako zakonodavac svakako nije nameravao. U visokotiranoj tampi svakodnevno se, na primer, mogu itati napisi kojima se osuuje amerika agresija u Vijetnamu, pie se o okupaciji ehoslovake, u izdanju Prosvete izdaje se delo Artura Londona Priznanje u kome se na preko 500 stranica opisuju zloini KGB-a i ehoslovake tajne policije, pie se o rasnoj diskriminaciji u SAD. Dakle, pie se o unutranjoj politici drugih zemalja na nain koji sigurno ne moe izazvati pozitivne reakcije kod vlada tih zemalja i kojim se svakako remete nai odnosi sa tim zemljama, ak u daleko veoj meri nego to je to sluaj sa napisima objavljenim u jednom studentskom listu sa tiraom od 2.500 primeraka. O konkretnom problemu kojim se bave inkriminisani napisi, takoe su pisali visokotirani listovi (v. izvetaje i komentare TANJUGA, dopise ujovia, Marovia, pok. Veselinovia, Vujice, napis Frana Barbijerija u NIN-u itd). Svakako da se u svim tim sluajevima nije radilo o jednostavnom propustu Okrunog javnog tuilatva da predloi zabranu rasturanja NIN-a, Politike ili Borbe! Radilo se u svim tim sluajevima o tome da postoji jedan preteniji interes od interesa da se ne poremete odnosi sa nekom od tih zemalja, a taj je da se ne ograniavaju u toj meri osnovne, Ustavom zagarantovane slobode naih graana, meu koje spada i sloboda informisanja i zalaganja za progresivne tenje svih ljudi u svetu. Prvostepeni sud, meutim, u konkretnom sluaju tumai ovaj propis drugaije! Prvostepeni sud pogreno tumai principe nemeanja u unutranje stvari drugih zemalja i ravnopravne saradnje meu narodima, koji su temelj nae proklamovane spoljne politike. Naime, upravo u zatiti slobode naih graana da budu informisani o dogaajima kod nas i u svetu pa ak i uprkos tome to se pisanje nae tampe moe nekom ne dopasti ogleda se naa nezavisnost i ravnopravnost sa drugim narodima. Princip nemeanja u unutranje stvari drugih zemalja ne znai gledanje svoga posla, kompromise, politike koncesije i ograniavanje sloboda sopstvenih graana da izraavaju javno i pismeno svoje stavove ili objavljuju tue. Ovo tim pre to su u naoj zemlji svi graani subjekti odluivanja i to se do86
"Vidici", 1970.
sledno tome i naa spoljna politika kreira odozdo, pod uticajem javnog mnenja koje ima prava da bude informisano o svim injenicama relevantnim za zauzimanje odreenog stava u meunarodnim odnosima, jer inae taj subjekt odluivanja svojim demokratskim pravom ne moe da se koristi. IV. U svetlosti svih gornjih navoda, a naroito s obzirom na beznaajan tira lista Vidici i stvarno zanemarljive izglede da bi taj list mogao uticati bitno na odnose Jugoslavije sa SSSR-om (i to jo neposredno!), izdava strahuje da bi ovakva odluka suda mogla imati nepovoljna tumaenja od strane onih koji bi je shvatili kao diskriminatorsku politiku prema jednom studentskom listu, to svakako nije bio motiv zabrane. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu, 29. avgusta 1970. godine. Univerzitetski odbor SSJ koga zastupa: SRA M. POPOVI, adv.
87
Poglave II ZABRANE
Student, (Kr. 58/ 71), 1971.
Zavrna re branioca na glavnom pretresu 06.05.1971.*
Predlog Okrunog javnog tuioca Ut. 58/71 sadri takve nedostatke formalne prirode da se po njemu ne moe postupati, jer se protivno odredbi l. 53 st. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija ne navode tekstovi zbog kojih se zabrana izrie. Dodue, u obrazloenju se navode citati iz nekoliko izlaganja pojedinih uesnika u diskusiji, ali pod reenjem u smislu l. 53 Zakona o tampi podrazumeva se dispozitiv reenja, tj. reenje u uem smislu. Obrazloenje po deniciji sadri samo razloge zbog kojih su pojedini tekstovi ocenjeni kao u dispozitivu. Na ovaj nain glavnom i odgovornom uredniku je onemogueno da se ekasno brani i time je materijalno povreeno pravo odbrane. ak i ako su u pitanju svi tekstovi, tuilac je duan da ih sve pobroji i pojedinano za svaki od njih da obrazloenje. A jasno je da nisu u pitanju svi napisi. Da je ovo stanovite jedino ispravno oigledno je ne samo iz nedvosmislene i imperativne odredbe l. 53 ve i iz l. 61 Zakona prema kome se u reenju suda moraju navesti napisi i delovi napisa zbog kojih se zabrana izrie ukoliko sud usvoji predlog javnog tuioca. Budui, pak, da sud moe izrei zabranu samo zbog onih napisa zbog kojih se zabrana predlae u smislu l. 317 ZKP u vezi l. 66 Zakona o tampi, jasno je da predlog mora sadrati izriito odreenje napisa koji se inkriminiu. Sud u protivnom ne moe postupiti po svojoj zakonskoj obavezi iz l. 66, jer predlog za to ne daje osnova. Predlog Javnog tuioca prema tome sadri, mutatis mutandis iste one nedostatke koje bi sadrala optunica koja ne bi davala opis dela u svom dispozitivu. Kakvu bi odluku u tom sluaju sud mogao da donese. Da li bi sud trebalo da ispituje celokupni ivot optuenog u potrazi za krivinim delom. Sve to vai i u ovom sluaju, kao to Zakon jasno i kae. Po takvoj optunici kao ni po ovakvom predlogu sud ne moe postupati. No nezavisno od ovog formalnog nedostatka predloga, Javni tuilac pogreno podvodi objavljenu diskusiju pod odredbu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, jer se u konkretnom sluaju ne radi o iznoenju lanih i alarmantnih vesti i tvrenja. Naime, list izvetava lanstvo organizacije Saveza studenata o skuptini Saveza studenata Beograda tano i istinito. Sasvim je drugo pitanje da li su izraeni stavovi u svakoj pojedinanoj diskusi*
Predmet Student, KR 58/71, 1971. godina

88
"Student", (Kr. 58/71), 1971.
ji istiniti. Te dve stvari se nipoto ne smeju meati, jer po toj logici ne bi se uopte NIKADA smela objaviti dva suprotna miljenja o bilo kom predmetu, jer je jedno od njih nuno lano. Smelo bi se znai objavljivati uvek samo jedno miljenje i to ono koje odredi Javni tuilac. Tako, ipak, ne moemo tumaiti Zakon o tampi! U emu se onda sastoji bilo koja javna diskusija uopte? Na jednom mestu u obrazloenju reenja o privremenoj zabrani da se naslutiti da je ono to se inkriminie ustvari odbir, izbor izlaganja koja su objavljena, da je naime lano prikazan opti ton izlaganja time to je odbir izvren tendenciozno. Ni to ne stoji. Objavljeno je 90% diskusije, pri emu je 10% isputeno zbog nejasnoe magnetofonskog snimka, zbog nepovezanosti usmenog izlaganja u kome se gubila logina nit izlaganja ili to se izlaganje nije ticalo neposredne teme ili je imalo karakter upadice. Slobodno se moe rei da je objavljeno SVE. Uostalom, i izdava i glavni urednik spremni su da DOPUNE i unesu sva isputena mesta makar i da su ona gramatiki nejasna ako je to uslov da se poniti privremena zabrana. Naalost, mislimo da se Javni tuilac time ne bi zadovoljio, da Javni tuilac smatra da je preneto SUVIE, a ne premalo, da su itaoci suvie dobro obaveteni a ne suvie malo. Dakle, glavni i odgovorni urednik postupao je u svemu i prema l. 1 Zakona o tampi tj. objektivno informisao javnost o jednom skupu, i prema odluci Skuptine: da se diskusija objavi u vanrednom broju lista. List je istinito informisao itaoce. Moda e neko rei da je, ipak, to izlaganje o kome list izvetava alarmantno i da uznemirava javnost. Na tu primedbu treba odgovoriti sledee: Vesti koje se pronose moraju kumulativno da se kvalikuju kao alarmantne i lane da bi mogle biti inkriminisane: ne moe se svaka vest inkriminisati zato to je lana ne moe bar po Zakonu o tampi (na pr. vest da je gol na utakmici postigao Petar ili Pavle), takoe se ne moe inkriminisati ni vest koja je istinita, ali alarmantna, jer bi onda trebalo zabraniti objavljivanje zakljuaka Predsednitva o pojavama nacionalizma i ovinizma, jer je to vest koja vas, mene i Javnog tuioca sigurno uznemirava i hvala bogu to je tako! Tako moda nekoga uznemirava i diskusija na Skuptini Saveza studenata Beograda, ali ona se odvijala tano onako kako je o tome Student obavestio itaoce. U izvesnom smislu uznemirava i vest da je Javni tuilac izrekao zabranu rasturanja lista Student, ali to ne znai da zbog toga moemo zabraniti rasturanje Politike koja je to objavila. Jer to je alosna istina. Prema tome, izvetaj sa Skuptine objavljen u Studentu istinit je, a to iskljuuje mogunost zabrane, jer se istina ne moe zabraniti. Ukoliko ta istina nekoga uznemirava, ta se unemirenost moe izraziti slobodno u nekom drugom glasilu, pa i u samom Studentu, ali se ne moe potezati za silom, a da se ostane u granicama Zakona. Toliko o krivino-pravnom aspektu. Postoji, meutim, i iri, drutveni aspekt cele ove stvari, koji zadire veoma duboko do osnovnih naela ovoga drutva: u pitanje samoupravnih naela, naela demokratije, prava graana i u pitanja slobode uopte.
89
Poglave II ZABRANE
Moe li se uopte zamisliti da bi sud mogao zabraniti: objavljivanje integralnog izvetaja sa skuptine jedne drutvene organizacije. Priznajem da to smatram nezamislivim. Sutra se moe zabraniti izvetavanje sa sednica Savezne skuptine! Tu nema nikakve razlike. Ja ne mislim da branim miljenja iznoena na Skuptini saveza studenata, jer sud nije mesto za to, ali postavljam pitanje: u emu se sastoji javna diskusija o bilo kom predmetu, ako ne u iznoenju miljenja. Kojih miljenja? Onih miljenja koje o predmetu diskusije imamo! Inae diskusije uopte i nije diskusija ve monolog, simuliranje diskusije. A miljenja ima raznih i ne zna se ni koje je najbolje, ni koje ima iza sebe veinu, ako se prethodno ne uju. Konano, da mislim upravo suprotno od svega to sam rekao, ja bih se opet zalagao za to da se poniti ova zabrana. Mislim da je opasno potcenjena politika teta, da su potcenjene dalekosene posledice ove mere u ovom trenutku. Mislim da su zabrane studentskih i omladinskih listova suvie este u poslednjih tri godine. Mislim da se na ovaj nain ne moe izvriti onaj uticaj na omladinu i posebno studente koji se eli izvriti. Mislim da posledice ove zabrane treba dobro proceniti i da treba misliti daleko unapred. Pre samo est meseci jednom studentu je sueno u ovom istom sudu zbog rasturanja letaka, zbog informisanja lanstva mimo legalnog studentskog glasila Studenta, a sada se i tom Studentu zabranjuje da donese izvetaj sa Skuptine studentske organizacije. Ne bih eleo da se ovo shvati kao neki vid pretnje, mislim samo da, ako nita drugo, treba pokazati mudrost u rukovanju ovakvim stvarima. Suvie sam govorio hteo bih da zavrim reima kojima je pre dva dana otvoren Kongres samoupravljaa u Beogradu: bez slobodne rei nema slobode.
90
"Student", (Kr. 58/71), 1971.
alba Vrhovnom sudu Srbije

Kr 58/71 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA izdavaa lista Student UO SS Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 06.05.1971. godine, Kr-58/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava osporava oalbeno reenje U CELOSTI zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka, l. 333 st. 1 ta. 1 i zbog povrede krivinog zakona - l. 333 st. 1 ta. 2 ZKP. i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i ODBIJA predlog Javnog tuioca za izricanje zabrane rasturanja vanrednog broja lista Student od 30.04.1971. godine Obrazloenje: U provedenom postupku izdava je izneo jedan osnovni, sutinski prigovor da vest koju je objavio nije lana u smislu l. 52 st. 1 ta. 4 Zakona o tampi, te da nije bilo mesta izricanju zabrane. Na ovu okolnost izdava je ponudio i odgovarajue dokaze, koje je sud odbio da izvede, oigledno smatrajui kao to to uostalom i u samom reenju navodi da je ovo nesporno. Naime, vest koju je izdava objavio je: da je odrana Skuptina Saveza studenata Beograda i da su delegati na toj Skuptini diskutovali onako kako je to objavljeno u vesti. Na ovaj odluujui prigovor prvostepeni sud, na osam strana presude, uopte ne odgovara, da bi na kraju jednom reenicom utvrdio da: za odluku po ovoj stvari bez uticaja (je) isticanje punomonika izdavaa da su objavljene diskusije izreene na odranoj dozvoljenoj (?)
91
Poglave II ZABRANE
Skuptini Saveza studenata Beograda i da je u listu dat samo izvetaj sa ove Skuptine, tj. prvostepeni sud samo konstatuje da je taj prigovor bez uticaja. Ovakva gola konstatacija prvog suda ne predstavlja obrazloenje u smislu l. 327 st. 6 ZKP, jer ne sadri nikakve razloge, ime su bitno povreene odredbe ZKP - l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP, tim pre to je ova injenica bila odluna za primenu materijalne odredbe l. 52 st. 1 ta. 4 Zakona o tampi. Pravi razlog reenja bio bi dat tek kada bi sud obrazloio upravo ZATO smatra da je bez uticaja na odluku injenica da je objavljena vest istinita. Ne predstavlja obrazloenje proizvoljna tvrdnja da su prigovori stranke bez uticaja. Suenje bi tako bilo suvie lako! Zato se izdava hotimino ograniava na ovaj jedini, iz mnotva nedostataka postupka i reenja, nadajui se da e uspeti da bar u dva stepena suenja dobije razloge zbog kojih sud smatra da je bez znaaja to je objavljena vest istinita, i da se i istinita vest moe zabraniti! Naime, odluku Prvog suda na ovaj nain shvatila je celokupna studentska organizacija Jugoslavije (v. Saoptenje Predsednitva Saveza studenata Jugoslavije, objavljeno u Politici od 13. 05.1971. godine). U Beogradu, 15. 05.1971. godine Izdava - UO SS Beograda koji zastupa SRA M. POPOVI, adv.
92
Vidici, (Kr. 93/71), 1971.
"Vidici", (Kr. 93/71), 1971.
alba Vrhovnom sudu Srbije*

OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA izdavaa lista Vidici UO SS Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 05.08.1971. godine, Kr. 93/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje u CELOSTI - zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka - l. 333 st. 1 ta. 1 ZKP, - zbog povrede krivinog zakona - l. 333 st. 1 ta. 2 ZKP, i - zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku, ili PREINAAVA tako to se predlog Javnog tuioca UT-69/71 za izricanje zabrane rasturanja lista VIDICI br. 150-151, april-maj 1971. ODBIJA.
A.
Bitne povrede postupka
Provedeni postupak je obilovao tekim povredama ZKP-a, od kojih neke zakonodavac smatra za APSOLUTNO BITNE povrede koje UVEK povlae ukidanje reenja. 1) Predlog Okrunog javnog tuioca primljen je u Okrunom sudu 29.07.1971. godine, a pretres je zakazan tek est dana kasnije, protivno odredbi l. 57 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, kojom se sudu imperativno nalae potovanje zakonskog trodnevnog roka. 2) Predlog Javnog tuioca je neuredan i sadri takve nedostatke formalne prirode da se po njemu nije moglo ni postupati. Naime, protivno odredbi l. 53 st. 2 Zakona
*

93
Poglave II ZABRANE
o tampi u njemu se ne navodi zbog kojih tekstova se trai zabrana rasturanja. S obzirom na naelo objektivnog identiteta optube i presude odn. ovde predloga i reenja, sud moe izrei zabranu samo zbog onih napisa zbog kojih se zabrana i trai, l. 317 ZKP, koji se ovde primenjuje u smislu l. 66 Zakona o tampi. Sud zato nije mogao, bez prekoraenja predloga, doneti reenje kakvo je doneo, ve je morao u smislu l. 242 ZKP vratiti predlog Javnom tuiocu da ispravi ovaj nedostatak. 3) Predlog Javnog tuioca nije obrazloen. Ne predstavlja obrazloenje predloga prilog koji se dostavlja uz predlog: reenje o privremenoj zabrani rasturanja. 4) Pobijanim reenjem nije obrazloena odluka prvostepenog suda o iskljuenju javnosti sa pretresa. Kako izdava ima prava albe na ovu odluku o iskljuenju javnosti tek uz glavnu stvar, reenjem suda kojim se odluuje po glavnoj stvari mora sadrati obrazloenje odluke o iskljuenju javnosti. Ovaj nedostatak pobijanog reenja predstavlja APSOLUTNO BITNU POVREDU odredaba krivinog postupka - l. 334 st. 1 ta. 4 u v. l. 263 ZKP. 5) Konano, najdrastiniju povredu, koja nadamo se nema presedana u analima Okrunog suda u Beogradu, poinio je prvostepeni sud kada je PRETRES ODRAO BEZ PRISUSTVA STRANKE tj. izdavaa, l. 57 st. 2 Zakona o tampi, to takoe predstavlja APSOLUTNO BITNU POVREDU odredaba krivinog postupka, l. 334 st. 1 ta. 3. Naime, prvostepeni sud je na pretres pozvao glavnog i odgovornog urednika lista, koji nije stranka u postupku, i zastupnika koga je na zastupanje ovlastio takoe glavni i odgovorni urednik, i koji u postupku, dakle, takoe nije mogao imati vea prava od onih koji ima glavni i odgovorni urednik koji je punomoje potpisao (i to upravo u svojstvu glavnog i odgovornog urednika), tj. NIKAKVA. Posebno istiemo da glavni i odgovorni urednik nije ak ni lan foruma izdavaa, tj. Univerzitetskog odbora Saveza studenata Beograda i da nema ni prava da potpisuje za ovaj Odbor, to on uostalom nije ni uinio. Prvostepeni sud je, dakle, pretres odrao bez prisustva lica ije je prisustvo na pretresu OBAVEZNO. Jasno je da takvo reenje, ija je nezakonitost drastina, jer pogaa stranku koja nije ak ni sasluana, niti je imenovala svoga zastupnika, stranku koja uopte nije mogla da se brani - l. 7 ZKP. 6) Prvostepeni sud je pogreno dostavio i prvostepeno reenje glavnom i odgovornom uredniku pa i to protivno odredbi l. 115 st. 2 jer dostavljanje nije izvre94
"Vidici", (Kr. 93/71), 1971.
no lino, pa ak ni lanovima domainstva - l. 116 ZKP, ve ubacivanjem odluke u potansko sandue (ili susedima koji su naknadno ubacili odluku u sandue, to nije bilo mogue utvrditi, ali je nain u svakom sluaju nezakonit.) 7) Pored ve napred iznetog razloga da odluka suda o iskljuenju javnosti nije obrazloena njoj nije bilo ni mesta. Poto je oigledno da javnost nije iskljuena ni zbog razloga tj. interesa uvanja tajne, ni razloga morala, jasno je da je po stanovitu suda javnost trebalo iskljuiti u interesu javnog reda. Meutim (ako je to bio razlog iskljuenja javnosti), iskljuenju nije bilo mesta, sa sledeih razloga: (a) nije bilo nikakvih POSEBNIH razloga koji bi upuivali da e biti naruen javni red, bilo u sudnici, bilo u javnosti uopte; (b) ako je sud taj POSEBAN razlog nalazio u predlogu Javnog tuioca kojim se tvrdi da e javnost inkriminisanim lankom biti uznemirena, onda se sud unapred izjasnio o glavnoj stvari i njegova konana odluka je tim PREJUDICIRANA; (c) do iskljuenja javnosti u sudnici su bila prisutna svega tri-etiri lica, koja su sva lanovi redakcije lista, normalno, upoznati sa celom sadrinom lista; (d) inkriminisani lanak objavljen je u dvobroju 3-4/71 asopisa Praxis, iji je tira daleko vei od tiraa Vidika, i koji se slobodno prodaje u beogradskim knjiarama i novinskim kioscima; (e) Konano, sama injenica da se zabrana rasturanja trai zbog uznemirenja javnosti, sama po sebi nije dovoljna da opravda iskljuenje javnosti (pre svega iz razloga navedenog gore pod b), i zbog toga to bi onda sam zakonodavac odredio da u tim sluajevima UVEK bude iskljuena javnost, to zakonodavac nije uinio, niti je takva praksa naeg sudstva. Javnost suenja je jedno od naela postupka, dragoceno naelo kojim se obezbeuje zakonitost postupka i kontrola javnosti i ono se moe ograniavati samo uz restriktivno tumaenje uslova koje zakonodavac propisuje za iskljuenje javnosti. Ovde je, naprotiv, tumaenje ne samo preiroko, ve i direktno nezakonito.
B.
Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje
Inkriminisani lanak predstavlja nauni rad, jednog uglednog jugoslovenskog naunika, to i sam prvostepeni sud utvruje. Da li su tvrdnje u jednom naunom radu izopaene ili ne, po miljenju izdavaa, moe da odluuje samo nauka. To je oigledno ve iz injenice da u ispitivanju da li su ove tvrdnje izopaene ili ne, nije moglo biti potovano osnovno naelo postupka Auctor incubat probatio, Javni tuilac nije niim ni dokazivao, a kamoli dokazao, izopaenost tvrdnji koje se iznose u inkriminisanom lanku. Javni tuilac bi bio osloboen svoje dunosti dokazivanja jedino da se radi o
95
Poglave II ZABRANE
NOTORNIM injenicama, injenicama opte poznatim, koje po Zakonu ne podleu uopte dokazivanju. Meutim, kada sud ve usvaja da se radi o jednom naunom radu, sud mora takoe i shvatiti da u nauci nema notornih injenica, tj. da ono to je danas za sud notorno, nauka moe pokazati sutra da je potpuno pogreno to upravo i jeste zadatak nauke. Naunik koji bi bilo koju injenicu smatrao notornom, polazio bi sa stanovita predrasuda. Naavi se na terenu nauke i sam sud je zato u svom obrazloenju poao sa stanovita svojih predrasuda kada je uzeo da su tvrdnje dr Milana Kangrge izopaene. Budui da se radi o jednom naunom delu, izopaenost iznetih tvrdnji moe se dokazivati jedino naunim postupkom. Tvrdnje iznete u inkriminisanom napisu mogu se verikovati zato jedino naunim postupcima: prikupljanjem podataka, obradom tih podataka, njihovom naunom analizom i logiki izvedenim zakljucima. Oigledno je da u konkretnom sluaju to zahteva obimna empirijska istraivanja, koja sud nije u stanju, niti treba da bude u stanju da izvri. Sud u konkretnom sluaju nema mogunosti da utvrdi injenino stanje. Pa zato, iako list Vidici predstavlja novine u smislu l. 22 Zakona o tampi, lanak koji Vidici prenose ne predstavlja informaciju pa se na njega Zakon o tampi ne moe ni primeniti. Prosta informacija na koju se odnosi Zakon o tampi je ona koja se moe lako verikovati odn. ija se izopaenost moe utvrditi pouzdano na sudu i u tom sluaju, naravno, tuilac mora to i dokazati. Oigledno je, dakle, da je sud doneo odluku, a da nije na pouzdan nain utvrdio injenino stanje.
C.
Pogrena primena krivinog zakona odn. Zakona o tampi
Jasno je da je i jedan nauni rad moe izazvati uznemirenje u javnosti. Meutim, interes naunog saznanja svakako da je u jednom drutvu preteniji od interesa javnog mira! Ne moe se zabraniti nauno miljenje i izraavanje takvog miljenja zbog potreba dnevne politike. Moda tvrdnje iznete u napisu dr Kangrge i nisu tane ali takav zakljuak moe dati samo nauna kritika, potkrepljena argumentima i injenicama, a ne proizvoljnim ocenama suda koji o predmetu napisa dr Kangrge ima samo povrna i ograniena znanja steena posmatranjem jednog uskog i ogranienog sloja drutva, ak i jednog geografski ogranienog segmenta, proeta svim predrasudama koje svako od nas ima. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na zakonu osnovan. U Beogradu, 10. 08.1971. godine
Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda koji zastupa SRA M. POPOVI

96
Student, (Kr.100/71), 1971.
"Student", (Kr.100/71), 1971.

Kr. 100/71 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU Beograd ALBA izdavaa lista Student Univerzitetskog odbora SS Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 21. avgusta 1971. godine, Kr. 100/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI - zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka 333 st. 1 ta. 1 ZKP, - zbog povrede materijalnog zakona - l. 333 st. 1 ta. 2 ZKP, i - zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP, i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku, ili PREINAAVA tako to se ODBIJA predlog Javnog tuioca za izricanje zabrane rasturanja vanrednog broja lista Student od 24.08.1971. i reenje Javnog tuioca UT-br. 74/71 od 21. avgusta 1971. godine PONITAVA. O b r a z l o e n j e: A. Bitne povrede odredaba ZKP Sa dela glavnog pretresa na kome su itani napisi koji su obuhvaeni predlogom prvostepeni sud je iskljuio javnost protivno zakonu - l. 334 st. 1 ta. 4 to predstavlja APSOLUTNO bitnu povredu odredaba postupka. I. Sud je iskljuio javnost sa dela pretresa na kome su itani napisi: 1. U susret zabranjenom vremenu, 2. Zabrana kao naelo neslobode, 3. Sudbinski karakter knjige dokumenata juni 68.,
*
Predmet Student, KR 100/71, 1971. godina

97
Poglave II ZABRANE
4. Ponovne histerije i misterije, 5. Sloboda i lm i 6. uvida u karikature objavljene na str. 1, 2 i 8 a da nije obrazloio iskljuenje javnosti sa ovog dela pretresa. Naime, prvostepeni sud obrazlae svoju odluku o iskljuenju javnosti (strana 3, drugi stav) iskljuivo time da se u dokaznom postupku moraju itati i napisi odn. delovi napisa povodom kojih su izreene zabrane Anala br. 3/71, Praxis-a br. 3-4/ 71 i Vidika br. 150-151/71. Iako se u obrazloenju reenja kae da je prvostepeni sud odluku o iskljuenju javnosti doneo posebno s obzirom na injenicu da su Praxis, Anali i Vidici zabranjeni povodom napisa koji se citiraju u ovde inkr. napisima: 7. Prilog preliminarnoj analizi jedne privremene zabrane, i 8. DOKUMENTI o zabrani Anala pravnog fakulteta u Beogradu Prvostepeni sud ne navodi nikakve druge razloge uopte. Navedeni, pak, razlozi ne tiu se uopte napisa pobrojanih gore pod 1 do 6 Sa tih razloga, a oni su jedini, prvostepeni sud je eventualno mogao iskljuiti javnost za vreme itanja napisa navedenih gore pod 7 i 8, ali ne za ceo dokazni postupak. Prema tome, prvostepeni sud nije obrazloio odluku o iskljuenju javnosti za vreme itanja napisa pobrojanih gore pod 1 6, to predstavlja APSOLUTNO BITNU povredu odredaba postupka. Pri tome posebno izdava istie da eventualna osnovanost iskljuenja javnosti u jednom delu dokaznog postupka (i to manjem delu, ne moe konvalidirati nezakonito (tj. neobrazloeno) iskljuenje javnosti u drugom delu postupka. Poznato je, naime, da se moe iskljuiti javnost i samo za vreme sasluanja jednog jedinog svedoka, ali time nije reeno da se onda moe iskljuiti javnost i za ceo dokazni postupak. II. Uostalom javnost je protiv zakona iskljuena i za vreme itanja napisa Prilog preliminarnoj analizi jedne privremene zabrane i Dokumenti o zabrani Anala Pravnog fakulteta. Ovo sa sledeih razloga: (1) Netano se navodi da je list Vidici br. 150-151 zabranjen i povodom onoga dela napisa dr Milana Kangrge koji se citira u inkriminisanom lanku Prilog preliminarnoj analizi jedne privremene zabrane. DOKAZ: uvid u spis Okrunog suda u Beogradu Kr. 101/71. (2) Pogreno uzima prvostepeni sud da su odlukama Okrunog suda u Sisku odn. Beogradu zabranjeni pojedini napisi. Tim odlukama reavana je jedino sudbina odreenih tampanih stvari, tj. Anala br. 3/71 i Praxis-a br. 3-4/ 71, i njihovo rasturanje je zabranjeno. U postupku pred prvostepenim sudom trebalo je ponovo i nezavisno od tih ranijih odluka ocenjivati da li se radi o sadrini predvienoj u l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Oigledno je da je Student druga tampana stvar, razliita od Anala
98
"Student", (Kr.100/71), 1971.
(3)
ili Praxis-a ije je rasturanje (a ne napr. i pretampavanje u drugom listu) zabranjeno. Ratio ovakvog stava zakonodavca je bio jasan. Dakle, ne radi se o formalistikom tumaenju propisa. Naime, isti napis u drugom kontekstu moe izmicati primeni l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Na primer, smatra li prvostepeni sud koji je zabranio karikaturu stvorenu pre 100 godina od najveeg slikara svoje epohe, Daumier-a, da vie niko, ni u kakvom kontekstu ne sme u Jugoslaviji objaviti ovu karikaturu? Jer, po stanovitu suda to je zabranjena karikatura! Jasno da je takvo stanovite apsurdno. Isto je tako apsurdno kada prvostepeni sud govori o zabranjenim tekstovima ili zabranjenim napisima (v. str. 10, stav prvi reenja, gde se ponovo obrazlae odluka o iskljuenju javnosti). Nema, dakle, zabranjenih karikatura ili zabranjenih napisa, ima samo zabranjenih tampanih stvari. Pored toga, to za primenu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi moe biti odluujui kontekst u kome se napis pojavljuje, za primenu moe biti odluujui i vremenski inilac. I to u dvojakom vidu: prvo, s obzirom na trenutak kada se odreeni napis pojavljuje on moe izazvati ili ne izazvati uznemirenje javnosti (na primer, pojava Anala u vreme diskusije o Amandmanima sigurno da izaziva drugaije reakcije u javnosti, a drugaije danas kada su ti amandmani ve doneti), i drugo, to postoji i evolucija shvatanja u drutvu, tako da na primer osuda deformacija u Slubi dravne bezbednosti moe u jednom trenutku biti shvaena kao izopaena tvrdnja, a protekom vremena, kao umesna drutvena kritika, ili ono to se objavljuje danas u visokotiranoj tampi esto bi se pre samo desetak godina smatralo pornograjom. Opravdano je, dakle, zakonodavac stao na stanovite da nema zabranjenih napisa, ve samo zabranjenih tampanih stvari. Jasno je da se moe desiti, da ni kontekst ni vremenski inilac ponovnog objavljivanja jednog napisa zbog koga je neka tampana stvar ve bila zabranjena ne budu promenjeni, ali to se mora u postupku utvrditi, zbog toga se ba postupak i vodi, a ne sprovodi jednostavno izvrenje Okrunog suda u Sisku ili Beogradu povodom zabrane Anala ili Praxis-a. Uostalom, poznato je naelo postupka: Non bis in idem. Oigledno je zato da se radi o drugoj stvari i drugom postupku. Zabrana rasturanja Anala ili Vidika ne moe biti zabrana itanja Studenta na glavnom pretresu, pa makar on i sadravao identine napise. Pored navedenih motiva (kontekst i vremenski inilac), zakonodavac je imao i druge razloge da pristane na ovakvu situaciju u kojoj bi se itali napisi zbog kojih je jednom izreena zabrana. To je, naravno, intenzitet uznemirenja javnosti koji je sasvim drugaiji kod rasturanja tampane stvari koja moe imati i tira od 400.000 - 500.000
99
(4)
Poglave II ZABRANE
hiljada primeraka i itanje toga napisa na glavnom pretresu u prisustvu 10 20 ljudi. (5) Pogreno je zato stanovite prvostepenog suda da zabrana rasturanja jedne tampane stvari ujedno znai i da se ne moe vriti u bilo kojoj formi objavljivanje zabranjenog napisa (i time opravdava iskljuenje javnosti). Ovo stanovite suda (v. str. 10, prvi stav reenja) pokazuje prvo, da prvostepeni sud uzima da je vezan odlukom o zabranama Anala i Praxis-a, to smo pokazali da nije tano i da je sud duan ponovo i nezavisno da ceni postojanje razloga iz l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, i drugo, pokazuje da postojanje tih razloga iz l. 52 st. 1 ta. 2 sud izjednaava sa razlozima za iskljuenje javnosti. Poto sud mora ponovo i nezavisno da utvrdi postojanje tih razloga, jasno je da on postojanje tih razloga moe utvrditi tek po provedenom postupku. Prvostepeni sud, meutim, pre provedenog postupka iskljuuje javnost, to znai da utvruje postojanje razloga iz l. 52 st. 1 ta. 2 UNAPRED, a to je upravo ono zbog ega se postupak i vodi. Dakle, odluka suda o iskljuenju javnosti PREJUDICIRA odluku o glavnoj stvari. Od trenutka kada je doneo odluku o iskljuenju javnosti sud nije vie mogao postupati u ovoj stvari, jer se izjasnio o postojanju razloga za iskljuenje javnosti, koji su po konstataciji samog suda istovremeno i razlog da se ne moe bilo u kojoj formi vriti objavljivanje zabranjenog napisa. Dakle, jedno isto pogreno stanovite da postoje tzv. zabranjeni napisi posluilo je sudu ISTOVREMENO (i to istovremeno je ovde najvanije) i kao razlog za izricanje zabrane i kao razlog za iskljuenje javnosti. Taj, pak, razlog i njegovo postojanje prvostepeni sud je mogao utvrditi tek po provedenom postupku, l. 315 st. 1 i st. 2 ZKP. Posebno se istie da je upravo interes pravosua da javnost sazna ta se smatra izopaenim i alarmantnim tvrenjima pogotovu ako pretpostavljamo poverenje javnosti u sud. Pored toga, tako se jedino ostvaruje i svrha generalne prevencije. Ovakvo stanovite nalo je odraza i u samom zakonu. Tako se l. 61 Zakona o tampi propisuje to je prvostepeni sud takoe propustio da uini prema ve ustaljenoj praksi da se u reenju moraju navesti delovi napisa zbog kojih je zabrana izreena. Jasno je da se pod izrazom reenje podrazumeva izreka (reenje u uem smislu), jer je navoenje delova napisa ovde analogno opisu dela u krivinoj presudi, i jer l. 61. Zakona o tampi gledan u celini i u stavovima koji slede 2, 3 i 4 odreuje ta sve dalje moe ili mora da sadri izreka reenja.
100
(6)
"Student", (Kr.100/71), 1971.
S druge strane, zna se ta sadri obrazloenje reenja razloge. To je propisano l. 327 st. 6 ZKP koji se i ovde primenjuje shodno l. 66 Zakona o tampi. I konano, prema l. 323. ZKP javnost se ne moe iskljuiti za vreme itanja izreke. Volja zakonodavca, dakle, nije mogla biti i nije ni bila, da se dozvoli iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa, da bi se javnosti onemoguilo da se upozna sa sadrinom inkriminisanih delova napisa. Zakonodavac je oigledno zabranio iskljuenje javnosti prilikom itanja izreke koja mora sadrati upravo inkriminisane delove napisa. Po miljenju zakonodavca oigledno da je javnost zatiena od uznemirenja u dovoljnoj meri privremenom zabranom rasturanja, a da manji intenzitet uznemirenja izazvan itanjem inkriminisanih napisa u kontekstu glavnog pretresa (gde je ve uinjeno verovatnim da se ne radi o istinitim vestima ili tvrdnjama) ne sme da se pretpostavi jednom od osnovnih naela postupka naelu javnosti. I to je jedno vrlo mudro reenje zakonodavca, jasno formulisano i dosledno sprovedeno u zakon, ali koje sud, naalost, u ovom sluaju nije potovao. (7) Iako prvostepeni sud nije eksplitictno usvojio razloge Javnog tuioca za iskljuenje javnosti, izdava opreza radi mora i njima da se pozabavi, jer to eventualno moe uiniti drugostepeni sud. Javni tuilac obrazloio je svoj predlog za iskljuenje javnosti sa ova dva razloga: 1. okolnostima, i 2. prirodom samog predmeta, pri emu bi okolnosti navodno bile te da moe doi do remeenja javnog reda na pretresu kako je navodno dosadanje iskustvo pokazalo, a priroda predmeta je takva da se trai primena l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Dosadanja iskustva na koja se aludira u predlogu Javnog tuioca ne tiu se pre svega u sudnici prisutne publike, a ni predmetne tampane stvari. Drugo, ni jednom od dosadanjih pretresa povodom zabrana ovog lista nije nikada predsednik vea bio prinuen ni da opomene publiku, a kamoli da koga udaljava. Tree, ukoliko bi i dolo do remeenja javnog reda, tek tada bi predsednik vea mogao odstraniti iz sudnice lica koja red remete, ali ni tada ak ne bi mogao iskljuiti javnost sa pretresa, tj. zabraniti novoj publici ulazak u sudnicu. Okolnosti na koje se poziva Javni tuilac, nisu dakle okolnosti iz l. 263 ZKP, ve okolnosti iz l. 270 ZKP, tj. odnose se na uklanjanje lica koja ometaju rad suda na glavnom pretresu, a ne na iskljuenje javnosti. S drugim razlogom Javnog tuioca ulazimo, opet, u samu sr problema. Javni tuilac trai da se javnost udalji iz razloga predvienih u l. 52 st. 1
101
Poglave II ZABRANE
ta. 2 Zakona o tampi (v. str. 2 reenja). Meutim, postojanje ovih razloga treba da se utvrdi tek po provedenom postupku. Javni tuilac, dakle, trai od suda da prejudicira svoju odluku. Najgore je, to je i sud usvojio ove razloge, bez obzira da li samostalnom ocenom ili prihvatanjem ocene Okrunog suda u Sisku i Beogradu povodom zabrane Praxis-a odn. Anala. (8) Konano, da bi iscrpli sve argumente, ak i one koje prvostepeni sud ne upotrebljava, ukazujemo na jedno stanovite istoga suda (izraeno u reenju Kr. 101/71) prema kome bi i odbijanje predloga Javnog tuioca za iskljuenje javnosti, u istoj meri, znailo prejudiciranje odluke, ovog puta u suprotnom smislu tj. da ne stoje razlozi iz l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Naravno, da je ovakvo stanovite logiki neodrivo. Sud moe uvek bez ikakve tekoe odbiti predlog Javnog tuioca za iskljuenje javnosti kada se on zasniva na razlozima na kojima se zasniva i predlog po glavnoj stvari, kao procesualno nedozvoljen, a da se o valjanosti ovih razloga slobodno izjasni po provedenom postupku kada takvi razlozi sazreju za odluivanje. S obzirom na izloeno na javnom pretresu je javnost bila iskljuena protivno zakonu - l. 334 st. 1 ta. 4 ZKP, to predstavlja APSOLUTNO bitnu povredu odredaba postupka, koja povlai obavezno ukidanje prvostepenog reenja i ponavljanje postupka koji mu je prethodio.
B. Povreda materijalnog zakona U pisanoj zavrnoj rei koja prilee spisima izdava je iscrpno izloio svoje stanovite zato se po njegovom stanovitu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi ne moe odnositi na ograniavanje Ustavom zagarantovanog prava svakog graanina da ocenjuje rad svih dravnih organa, pa i suda i tuilatva, kao i da Ustav to pravo proglaava neprikosnovenim, te da se u to pravo ni Zakonom ne moe dirati. Te razloge izdava zato nee ponavljati, ve samo eli da istakne da ne nalazi ocenu tih razloga u prvostepenom reenju, i da kod njih ostaje. Prvostepeni sud, naime, ne poriui da se radi o miljenju autora o radu suda i tuilatva, tj. o oceni, kritikoj oceni toga rada - l. 34 st. 1 ta. 6 Ustava, smatra da takva kritika, ipak, potpada pod udar l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, jer zanemaruje osnovna pravila etikog i kulturnog pisanja, nije objektivna, nije dobronamerna, i nije konstruktivna. Pri tome prvostepeni sud tvrdi (netano) da su ovi principi takoe ugraeni u Zakon o tampi. Gde i kako? Ne daje se nigde u Zakonu ovlaenje sudu da zabranjuje drutvenu kritiku, jer je po njegovoj oceni nedobronamerna ili destruktivna ili nekulturna ili nemoralna. To ne znai nipoto da je takva kritika pozitivna, ali na nju se ne odnosi
102
"Student", (Kr.100/71), 1971.
l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi koji sud primenjuje. Da li je ta kritika objektivna ili ne predmet je razmatranja suda jedino ukoliko se pojam objektivnosti poklapa sa pojmom izopaenih tvrdnji. Drugim reima, prvostepeni sud je morao podvesti inkriminisane napise pod pojmove izopaenih i alarmantnih tvrdnji, ako je eleo da primeni l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Prvostepeni sud je to propustio da uini, izuzev to na str. 8 stav trei kae: Oigledno je da ovakva tvrenja o (citiraju se neka tvrenja) mogu izazvati uznemirenje graana i ugroziti javni red i mir i u sledeem stavu: Upravo navedeni delovi napisa i celi napisi po svom smislu ukazuju da se radi o iznoenju takvih izopaenih tvrenja Zato je oigledno da se ovakvim tvrenjima moe izazvati uznemirenje graana? Moda je to sudu stvarno oigledno, ali zakon zahteva da sud takvo svoje uverenje obrazloi. Slobodno sudijsko uverenje tie se samo ocene verodstojnosti pojedinih dokaza, a ne proizvoljno, niim neobrazloeno golo tvrenje. Izrazom oigledno je nita se, meutim, ne obrazlae, ve samo tvrdi da je sud stekao odreeno uverenje. To nije dovoljno kao obrazloenje, potrebno je rei ZATO je sud stekao takvo uverenje. Tek na taj nain se omoguava stranci da ispita valjanost razloga za takvo uverenje. Tvrdnja da su inkriminisani napisi takvi da po svom smislu (po emu inae?) ukazuju da se radi o izopaenim tvrenjima, takoe ne predstavlja obrazloenje, ve samo ZAKLJUAK SUDA, koji nije potkrepljen nikakvom argumentacijom. Pitanje ba i jeste ZATO po miljenju suda ovi napisi ukazuju da se radi o izopaenim tvrenjima. Ovo odsustvo razloga, koje ujedno ini i bitnu povredu postupka iz l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP, onemoguava izdavau da sa sigurnou ispita reenje u ovom delu, tj. da ustane protivrazlozima protiv onih razloga koji su sud rukovodili da odbije prigovore izdavaa istaknute na glavnom pretresu. Na taj nain povreeno je i materijalno pravo odbrane. Bez obzira to je ton kritike irelevantan za univerzalno vaenje Ustavom zagarantovanog neprikosnovenog prava graanina na kritiku, izdava eli da sud shvati da je potpuno razumljivo kada se studenti beogradskog univerziteta, ije je ovo glasilo, posle tolikih zabrana (neopravdanih zabrana u ogromnoj veini sluajeva), smenjivanja redakcije i napada u dnevnoj tampi i politikim forumima, moda i povienim tonom obrate javnosti i zatrae od nje arbitrau. Iz samih inkriminisanih napisa se vidi da se oni suprotstavljaju pokuajima da ih izjednae sa neprijateljima ove zemlje, da se isti arini primenjuju i na njih i na one koji vre atentate, diverzije, sabotae, koji rukuju pitoljima i bombama umesto idejama. Sadanja redakcija je izabrana na mesto one koja je optuivana da je uzurpirala glasilo beogradskih studenata. ta je sada? Da li je i ova redakcija uzurpirala Student? Ili su beogradski studenti, beogradska omladina, neprijatelj ovog drutva? To je, kako bih citirao prvostepeno reenje, smisao ovih napisa. On se moda najbolje izraava uzvikom, koji je posluio kao naslov jednog
103
Poglave II ZABRANE
lanka objavljenog u istom tom Studentu u doba najeih napada protiv toga Studenta: Neu u opoziciju! Nije li onda deplasirana nesa kada se zamera toj kritici ton. Ne previa li se smisao i sutina objavljenih napisa? Pre punih sedamdesetih godina pisao je Grgur Milovanovi, profesor Velike kole, u svojoj monograji O slobodi tampe: Opti interes zahteva da se ni ironija, ni sarkazam, ni satira, kao vrlo podesna sredstva za suzbijanje pogreaka, svojevolje, ili i nezakonitosti nikako ne treba da kazne jer bi inae znailo kazniti onoga, koga je usled ijeg neopravdanog ili nezakonitog rada zabolelo, a nekazniti onoga, koji je bilo vreajui zakon bilo rugajui se optem oseaju i miljenju taj bol priinio. (O slobodi tampe, Nova trgovaka tamparija, Beograd, 1901. str. 16) To je, veli autor, osobena vrsta kritike koja potie sa veljega jada i nevolje. Smatra li prvostepeni sud da e se ovakvom zabranom ubudue popraviti ton kojim e beogradski studenti doekivati ovakve odluke suda? Ili e oni biti jo nekulturniji, nekonstruktivniji, nedobronamerniji? Ili taj ton uopte nije vaan ako ne dopire do uha javnosti? To je veoma opasno stanovite. Pored toga, ono je nezamislivo u demokratskom drutvu gde se sukobi miljenja razreavaju u javnoj polemici, pred konanim sudom javnosti, u argumentovanoj polemici. Nedemokratskim suzbijanjem takve polemike izazivaju se dalji nedemokratski postupci. Posebno izdava istie da je u pogledu inkriminisanih napisa Preliminarna analiza jedne privremene zabrane i Dokumenti o zabrani Anala Pravnog fakulteta u Beogradu, prvostepeni sud umesto svakog obrazloenja stao na stanovite da se radi o zabranjenim napisima, ne ulazei uopte u sadrinu ovih napisa, to je nezakonito iz razloga navedenih pod A-II ove albe, jer je sud morao ponovo i samostalno da ocenjuje da li postoje razlozi iz l. 52 st. 1 ta. 2 u pogledu ovih napisa. Sama injenica da su oni jednom bili povod zabrane druge tampane stvari ne oslobaa sud dunosti da sam oceni ove napise i da svoju ocenu obrazloi. Sud je dodue napise ocenio: I po nalaenju ovoga suda u pomenutim napisima sadrana sa alarmantna i izopaena tvrenja ije ponovno objavljivanje moe izazvati uznemirenje graana, ali ovu svoju ocenu nije niim obrazloio. S obzirom na izloeno nije bilo mesta primeni l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi na inkriminisane napise. C. Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje Kao to je zastupnik izdavaa ve istakao u zavrnoj rei na glavnom pretresu u konkretnom sluaju ne radi se o izopaenim tvrenjima ili lanim vestima, ve o iznoenju miljenja, kritikog miljenja o radu suda i tuilatva, koje ne podlee u pogledu istinitosti dokazivanju pred sudom, ve jedino verikaciji u javnoj polemici. Upravo iz toga razloga jasno je da je sud propustio da utvrdi na pouzdan nain
104
"Student", (Kr.100/71), 1971.
materijalnu istinu tj. da ukae kojim je dokaznim sredstvima utvrdio neistinitost tvrenja iznetih u inkriminisanim napisima kojim je dokaznim sredstvima utvrdio okolnost bitnu za presuenje! Naravno, da prvostepeni sud to nije u stanju ni da uini, a da se ne poslui izrazima kao oigledno je ili samim svojim smislom ukazuju i sl. Ovaj nedostatak presude zato je samo nuna posledica primene l. 52 st. 1 ta. 2 na ono na ta se on ne moe primeniti. Ipak, u inkriminisanom napisu Sudbinski karakter knjige Dokumenti, jun 1968. i samo u tom napisu, pojavljuje se neto to bi se moglo oznaiti kao tvrenje u smislu Zakona o tampi: to je tvrdnja da je prilikom smenjivanja redakcije Studenta u zimu 1969/1970 godine Univerzitetski komitet SK vrio nedomokratski pritisak na delegate Skuptine Saveza studenata Beograda, da glasaju za smenjivanje redakcije i za osudu dotadanje programske politike lista. Neistinitost ove tvrdnje Javni tuilac nije ni pokuao da dokae. Meutim, iako mu to nije procesualna dunost, izdava je ponudio sudu da sam dokae istinitost tvrdnje. Pri tome se pozvao na kompetentnog svedoka: samog sekretara UK, dr Branka Pribievia, kome ova okolnost mora biti poznata i u iju se nepristrasnost a priori ne sme sumnjati. Sud je odbio da utvrdi ovu okolnost, da saslua ovog svedoka, sa obrazloenjem da je: opte poznat metod delovanja lanova i foruma Saveza komunista. Izdava, meutim, nije ni eleo da utvruje metod delovanja i praksu lanova SK uopte, jer ona moe biti i opte poznata, ve konkretno praksu i delovanje Univerzitetskog komiteta SK u zimu 1969-1970, koja ni po emu ne moe biti opte poznata. Prvostepeni sud ovakvim svojim obrazloenjem proklamuje ustvari apriori nepogreivost bilo koga dela SK, to svakako da predstavlja tvrdnju sa tekim dogmatskim prizvukom u najmanju ruku. Sa gledita pravosua, ovakvim obrazloenjem prvostepeni sud proklamuje pravilo da se bilo koji lan SK nalazi iznad zakona: na primer, budui da je opte poznato da metodi i praksa delovanja lanova SK nisu kriminalni ne bi se mogao povesti krivini postupak ni protiv jednog lana SK! Moda je ovo poreenje dovedeno predaleko, ali obrazloenje suda ak i to dozvoljava: sud odbija da utvruje jednu konkretnu okolnost, jedno konkretno ponaanje, jer je ono suprotno opte poznatim metodama delovanja SK! Zbog toga je prvostepeni sud i u pogledu jedne jedine injenine tvrdnje koja je inkriminisana propustio da utvrdi materijalnu istinu i tavie odbio umestan dokazni predlog izdavaa na ovu okolnost. S obzirom na izloeno alba izdavaa je umesna i napred stavljeni albeni predlog na zakonu osnovan. U Beogradu, 06.09.1971. godine
Univerzitetski odbor Saveza Studenata Beograda koga zastupa SRA M. POPOVI, adv.
105
Poglave II ZABRANE
Vidici, (Kr. 101/71), 1971.
Re zastupnika izdavaa na glavnom pretresu*

27.08.1971.
Od trenutka kada me je izdava ovlastio na zastupanje ne mogu da se otmem utisku da se svi uesnici u ovom postupku nalaze u jednom paradoksalnom poloaju, da je situacija celog ovog suenja paradoksalna. Svoj poloaj shvatio sam kao paradoksalan, jer ovo je ve ko zna koji put da zastupam istog izdavaa u slinim situacijama, i uvek, naalost, bezuspeno, pa ipak, iako ponekad sav taj napor izgleda i uzaludan ne mogu ga se odrei. Poloaj izdavaa vidim kao paradoksalan, jer ako uopte veruje da je situacija tako crna i da se ide u susret zabranjenim vremenima, besmisleno je pisati, tampati, objavljivati kada e list ionako biti zabranjen. Pa i poloaj Javnog tuioca mi se ini paradoksalan, jer on zabranom brani shvatanje da sloboda tampe u ovoj zemlji nije ugroena. Konano, u slinoj situaciji se nalazi i sud, jer e izgleda mi odbijanjem predloga Javnog tuioca dokazati tezu Javnog tuioca, a zabranom lista dokazati tezu STUDENTA. Kao to sa paradoksima esto biva, kada ih bolje razmotrimo pokazuje se da su oni prividni. Paradoksa tu nema. Izdava, na pr. osea da je sloboda tampe nekim skoranjim odlukama tuilatva i suda ugroena, ali ba posveujui tom problemu ovaj inkriminisani broj pokazuje da veruje da e kritika jedne prakse koju izdava smatra tetnom i nezakonitom dovesti do ukidanja takve prakse. Javni tuilac je takoe dosledan kako je traio ranije zabrane tako trai i ovu. Objektivno njegov cilj izgleda ipak sve vreme jedan i isti: da se javnost potedi saznanja o aktuelnim koniktnim situacijama u drutvu, o sukobu miljenja, o neslaganjima On i dalje ne veruje da neto treba menjati, on kritiku odbija, to je takoe dosledan stav. Konano i sud je ustvari pred jasnim zadatkom, budui da sudska praksa u ovoj zemlji nije izvor prava, i da ovo Vee moe ak i o izreenim zabranama imati drugaije miljenje od miljenja onih sudova koji su te zabrane izrekli. Ova injenica, najzad, reava i moju dilemu uprkos ranijim pogrenim odlukama u slinim predmetima, ja u uvek ispoetka poklanjati veru sudu, jer ono to nije bilo mogue uiniti jue, moda je mogue uiniti danas. Smatrao sam za potrebno da ukaem na ovaj prividni paradoks, jer mi se ini da ovom postupku svi prilazimo upravo zbog njega, tog paradoksa, sa jednim oseanjem da prisustvujemo neem ve vienom, da e se argumenti opet ponavljati, da e se situacija ponavljati, odluke, pa ak i lica sa jednim oseanjem, ukrat*

106
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
ko, koje demobilie i vodi stereotipnom ponaanju lienom ivota, iskrenosti, mate ukratko lienom stvaralakog napora misli, koji karakterie sve ono to je u ivotu jedne nacije, jednog drutva jedino progresivno Ako tako shvatimo ovaj postupak iz ove sudnice nee izai niko ni kao pobeeni, ni kao pobednik, jer se svi nalazimo na istom poslu, jer je svima nama interes ovog drutva podjednako na srcu Budui da e moje izlaganje biti onoliko opirno koliko to na vaan predmet zahteva, a to je prilino, a moda ponegde i prividno nepovezano da bih pomogao sudu da se u njemu snae, elim na poetku da iznesem plan svoga izlaganja: prvo u analizirati reenje Javnog tuioca o privremenoj zabrani i tzv. dopunu toga reenja i ukazati na netanost, nedoslednost i neloginost nekih tuioevih kvalikacija objavljenih tekstova, a zatim u izneti tezu izdavaa, koji ukratko reeno, smatra da je reenje o privremenoj zabrani nezakonito i predlog Javnog tuioca neosnovan. Tu tezu izdava ukratko argumentie ovako: iako je sadraj inkriminisanog broja takav da je podoban da izazove uznemirenje javnosti, na njega se ne moe primeniti odredba l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi: jer se drutvena kritika ne smatra veu ili tvrdnjom u smislu pomenutog propisa, jer je ta kritika umesna budui da osnovano kritikuje nezakonito ograniavanje slobode miljenja, jer je ta kritika upuena upravo sudu koji, dakle, ne moe biti sudija u svojoj sopstvenoj stvari, i jer je pravo na kritiku suda i tuilatva neprikosnoveno pravo graana, koje se Zakonom o tampi ne moe ograniiti niti je ogranieno. Analizirajui reenje Javnog tuioca i tzv. dopunu reenja, odmah da kaem da je reenje neobrazloeno i samim tim nezakonito. Tzv. dopuna reenja je jedno pismeno bez ikakvog pravnog znaaja. Zakon ne poznaje nikakve dopune reenja. Ali na tome neu da se zadravam, jer nezakonita forma u kojoj je izreena ova privremena zabrana daleko je manje vanosti od naelnog pitanja o kojima elim da govorim. Reenjem Javnog tuioca inkriminie se navodno izopaena tvrdnja o poplavi zabrana u poslednje vreme, koje obuhvataju i tampane stvari koje polaze sa marksistikih stanovita. Poplava zabrana naravno ne postoji. To je samo metafora. Ali mislim da e se i sud sloiti da je broj izreenih zabrana ba od strane ovoga suda upravo impresivan. Tvrdim da ne postoji zemlja u Evropi u kojoj je ovoga leta izreeno vie zabrana. Takoe je nesumnjivo da dr Milan Kangrga u svome tekstu objavljenom u PRAXISU, jednom od najcenjenijih, ako ne i najcenjenijem marksistikom asopisu ogromnog ugleda, meunarodne redakcije u kojoj sede najvei ivi marksisti, poao od marksistikih, ak ortodoksno marksistikih stanovita. Zatim se inkriminie tvrdnja da su ove zabrane ono to oni koji ih donose smatraju najboljim i najznaajnijim u svome radu. Sama po sebi ova tvrdnja ne sadri nita izopaenog, iako je moda netana. Ona samo predpostavlja da je Javni tuilac svestan znaaja ovakvih odluka i da smatra da svoj posao obavlja na najbolji nain. To je ak verovatno. U svakom sluaju u to nemamo pravo da sumnjamo. Inkriminie se dalja tvrdnja da se zatakavaju ekonomski problemi zemlje i dru107
Poglave II ZABRANE
gi vitalni problemi koji su vezani za sadanjicu nae zajednice. To je stvar ocene, da li se o ovim problemima pie dovoljno, premnogo ili premalo. Svakako, da je dobronamerno zabrinuti se da se od straha od tzv. dramatizovanja ne ode u drugu krajnost i da se olako prelazi preko teke situacije u kojoj se nalazi naa privreda. Inkriminie se tvrdnja da se zabranjuje bez sistema i kriterija. Autora koji je laik, naravno, zbunjuje to se zabranama trpa u isti ko STUDENT i HRVATSKI TJEDNIK, IROKI BRIJEG i PRAXIS. Pravdanje ustakih zlodela i zalaganje za veu toleranciju prema pisanju studentske tampe, prema miljenjima studenata koji nisu nikada ni vrili atentate ni podmetali bombe. Van svake je sumnje da tu postoji, bar u jednom smislu, izjednaavanje ovih neusporedivih drutvenih pojava. Zatim se inkriminie tvrdnja da se zabrane izriu radi ouvanja mitologije poretka, dakle da se sistem pojavljuje kao fetiizirana sila koja se bori protiv progresivne misli i kritike postojeeg. Nesumnjiva je svakom ko to hoe da prizna da se studentska i omladinska tampa nalaze na udaru zabrana zbog kritikog stava. O tome je pisano sasvim jasno i otvoreno u doba smenjivanja redakcije STUDENTA, kada se razvila polemika o Marksovoj tezi o kritici svega postojeeg. Nesumnjivo je, meutim, mislim za svakog da ograniavanje slobode kritike vodi fetiizaciji poretka i sistema, okotavanju i stagnaciji. Ta misao nipoto nije jeretina. Javni tuilac ustvari inkriminie tvrdnju da se zabranama ograniava sloboda kritike. Da je ova tvrdnja tana pokazaemo kasnije. Inkriminiu se tvrdnje da su postupci u vezi zabrane asopisa VIDICI i PRAXIS u najtenjoj vezi sa nedemokratskom politikom koja se ve godinama vodi u Beogradu, i da pisanjem PRAXISA i VIDIKA nisu uznemireni graani, ve neki politiari. Mislim da bi se na jednom veem broju primera moglo pokazati da pojedinim zabranama prethode javne intervencije politikih foruma. PRAXIS se pojavio i rasprodao u Beogradu, a da nikakva uznemirenost nije primeena. Usledilo je javno istupanje jednog lana Gradskog komiteta Beograda u kome su napadnuta, bez ikakve argumentacije, gledita izneta u PRAXIS-u i PRAXIS posle skoro mesec dana biva zabranjivan. To su objektivne injenice. Ali, evo, ta o tom problemu pie organ Socijalistikog saveza POLITIKA 30.05.1971. godine na str. 9.: Nije daleko od istine da se zbog iste stvari, zavisno od sredine, moe otii u zatvor i stei simpatije! Jo je tee to se u praksi esto brkaju nadlenosti. Tamo gde bi trebalo da se uje re Zakona (neprijateljska propaganda, na pr.) pribegava se samo idejnoj borbi, a tamo gde se radi o demokratskoj debati i slobodi govora oglaava se zakon. Trai se da zakonodavci obavljaju poslove politiara. Trai se da politiari urade ono to je posao zakonodavca. Po miljenju pravnika na sistem zakonodavnih mera je takav da se moe ponekad tumaiti po svojoj volji i zlovolji (pominje se nekoliko paragrafa iz oblasti sloboda), a zatim, zakon se uvek ne potuje i ne postoji pravna sigurnost graana. Pod takvim okolnostima javljaju se i mone grupe koje ele da utiu na pravosue i da po svom vienju stvari dele pravdu. One nastoje da od toga stvore sistem u kome se barata prema potrebi: pritegni, popusti, dozira se manje ili vie
108
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
To, naravno, nije novost: o slobodi je uvek lako govoriti, ali je teko za nju neto uiniti. Nau se ljudi koji svojim praktinim postupcima, kao da prizivaju zavoenje reda i uspostavljanje posebnih mera. Beno Zupani kae: Uvek se nau pojedinci ili grupe koji bi eleli da srede drutvo prema vlastitim formulama, pa ak po cenu slobode, ravnopravnosti i demokratije. Uvek se nau politiari koji su jaki na reima, a slabi na delu A na poslednjoj sednici Centralnog komiteta SK Srbije upozoreno je da bi bilo veoma loe ukoliko preveliko naglaavanje akcije neprijatelja poslui kao birokratski izgovor za zapostavljanje idejne akcije. Tako POLITIKA! Problem, dakle, nije izmislio STUDENT. On ga je samo osetio na svojoj koi. Inkriminie se dalje iznoenje tvrdnji da je UK SK Beograda vrio pritisak na delegate skuptine beogradskog Univerziteta da glasaju za smenjivanje redakcije STUDENTA u zimu 1969. godine. Autor Ilija Moljkovi, koji je izneo ovo svoje stanovite, dobro ga je argumentovao i dokumentovao. Pokazalo se, naime, da je autor egzaktno otkrio da su zakljuci UK prethodili odlukama UO Saveza studenata, a da se u oba dokumenta ova injenica pokuala prikriti, da se pokualo predstaviti kao da je inicijativa dola od studentskih foruma, iako injenice to demantuju. To nije sve. Redakciji STUDENTA koja je smenjena frenetino su aplaudirali svi, ukljuujui delegate, do poslednje skuptine (odlagane vie puta pod neverovatnim okolnostima) na kojoj je iznenada redakcija smenjena. Nije ni to sve. Neki delegati (o tome postoji stenogram i to ba u Okrunom javnom tuilatvu) otvoreno su iznosili da je sekretar UK, Branko Pribievi na njih vrio pritisak da glasaju za smenjivanje redakcije. Svakako da je takav postupak nedemokratski. I ta tvrdnja je, dakle, tana. Zatim slede odlomci napisa kojima se dokazuje da su takve tvrdnje stvarno iznete, pa u poslednjem delu tzv. dopune reenja, na poslednjoj str. 4 i 5 dodaju inkriminacije koje se tiu napisa zbog kojih reenje nije ni doneto. (Razlog ovome je jednostavan, Javni tuilac ili nije ni imao ceo list u rukama u trenutku kada ga je ve zabranio ili nije stigao da ceo list proita, jer je trebalo raditi munjevito, iako cenzura ne postoji). U tom delu Javni tuilac inkriminie tvrdnje iz lanka Jovice Aine Sloboda i lm u kojima se kako Javni tuilac kae, iznose grube neistine i izopaene tvrdnje o sputavanju slobode stvaralatva od strane Tuilatva zbog intervencije koje je ovaj organ preduzeo zbog agrantnog krenja zakonskih propisa od strane Republike komisije za pregled lmova. O toj intervenciji, kako je ovde spretno nazvana, Javnog tuilatva mogu samo da kaem da predstavlja agrantno krenje zakonskih propisa. Ovaj izuzetni lm koji je ve dobio najvea priznanja, i o kome su prethodno takoe prvo rekli svoju re politiki forumi, doiveo je ovakvu intervenciju: Okruno javno tuilatvo obinim pismom, ne reenjem, ne odlukom, obustavlja izvrenje reenja Republike komisije koja je dozvolila javno prikazivanje, iako mora znati da po Zakonu o tuilatvu, l. 15. toga Zakona, ne moe obustaviti izvrenje, ve da moe samo staviti zahtev nadlenom nadzornom organu da ono donese odluku o odlaganju izvrenja. Javno tuilatvo je time uzurpiralo ovlaenja koja po Zakonu nema.
109
Poglave II ZABRANE
Inkriminie se objavljivanje odluka donetih od strane suda u javnom postupku za zabranu Anala pravnog fakulteta, jer da se iznosi u javnost ono to je pravosnanom odlukom suda zabranjeno da se rastura kroz tampane stvari. Nije STUDENT objavio ono to je zabranjeno da se objavljuje. STUDENT je objavio reenje suda koje nije zabranjeno. Razlika je ogromna, jer u reenju suda sadrana je kritika i pravna i politika kvalikacija onoga to su Anali objavili, pa javnost moe biti samo umirena da je, eto, sud ono zabranio. tavie, ne moe se zabraniti nijedan sadraj sam po sebi. Svaka tampana stvar ima nezavisnu sudbinu, ak, i kada je njihov sadraj identian. Da bi stvar bila jo jasnija, mada je jasna kao dan, u predmetima klevete oklevetani ima interes i esto zahteva da se presuda kojom se utvruje neistinitost tvrdnji iznetih protiv njega javno objavi. Iako, naravno, sama klevetnika tvrdnja ne sme da se objavi, jer predstavlja krivino delo. Konano, inkriminie se tvrdnja profesora Gaje Petrovia da je, citiram, teza M. Kangrge iz lanka objavljenog u asopisu Praxis br. 3/4 71 istinita, ispravna i progresivna, uprkos tome to je ba zbog lanka ovog autora zabranjeno rasturanje asopisa. Iz ovog stava Javnog tuioca ne vidi se koju to tezu M. Kangrge profesor Gaja Petrovi smatra istinitom, ispravnom i progresivnom. Koja je to teza? Na str. 3. STUDENTA profesor Gaja Petrovi kae: Kangrgina teza o postojanju radnike klase Jugoslavije nije sama po sebi ni lana, ni izopaena, ni alarmantna: ona je naprotiv istinita, ispravna i progresivna. Da li Javni tuilac smatra da teza o postojanju radnike klase Jugoslavije nije istinita, nije ispravna i nije progresivna? Ako je tako, a oigledno je tako, morau da se posluim i autoritetima. Molim vas sluajte ovu tezu: Radnici moraju biti jedinstveni u celoj zemlji, bez obzira da li pripadaju brojnijoj ili manje brojnoj naciji. Kojoj god naciji da pripada, radnik je radnik. On pripada radnikoj klasi. (Predsednik Republike u POLITICI od 7. jula 1971. godine). Proputajui da istakne kakvu tezu Gaja Petrovi ocenjuje kao istinitu progresivnu i ispravnu, Javni tuilac ustvari zabranjuje da se bilo koja teza dr Milana Kangrge za takvu smatra pa, ak, i ovakva koja predstavlja najoigledniju istinu. I najzad, i Javni tuilac je to ostavio za kraj tzv. dopune reenja: Javni tuilac zabranjuje jednu karikaturu pravljenu pre vie od 100 godina od strane jednog od najveih slikara prolog veka Daumiera! Za njega Enciklopedija leksikografskog zavoda na str. 238 kae Njegovi revoltirani udarci po sili i nasilju dovodili su ga pred sudske tribunale, bio je zatvaran, cenzurisan i zabranjivan Njegovim crteima, kae se, zahvaeni su za sva vremena upljoglavi monarsi, korumpirani politiari, gramzljivi kapitalisti, podmitljiva pravda Javni tuilac smatra da ove karikature predstavljaju citiram: uvredljive i izopaene i neistinite insinuacije na dravne organe, suenja i odluke sudova kojima se izaziva uznemirenje naih graana. Ne elim to da komentariem. Toliko o reenju Javnog tuioca i tzv. dopuni toga reenja.
110
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
Sada bih eleo da napred iznetu tezu izdavaa o tome da se na inkriminisane napise ne moe primeniti materijalna odredba l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, obrazloim i dokaem. Ocena rada dravnih organa, odn. kritika njihovog rada naravno, da uvek izaziva uznemirenje javnosti, jer to znai da se ne radi kako treba i to tamo gde se odluuje sudbina svih nas. Naravno, da bez daljeg i kritika rada suda i Javnog tuioca izaziva uznemirenje graana. Jo kako! Sud je ono mesto gde ovek jedino moe izgubiti i imovinu i slobodu i ivot! Zato kritika suda i Javnog tuioca posebno uvek, uvek izaziva uznemirenje javnosti. Pa zato onda zakonodavac nije izriito zabranio kritiku suda i Javnog tuioca? Zato, naprotiv, najvii zakon u zemlji smatra kritiku suda i javnog tuilatva neprikosnovenim pravom graana, zato graanin ima neprikosnoveno pravo da uznemirava javnost takvom kritikom? Na to pitanje smo ve govorili, jer sud je ono mesto gde svakome od nas, pod odreenim uslovima, mogu uzeti sve: od prava na nau decu, do prava na nau slobodu i ivot. Poli smo, dakle, od onog to je zajedniko tezi Javnog tuioca i tezi izdavaa. napisi u STUDENTU podobni su da izazovu uznemirenje javnosti. Pokazali smo samo da to jo uvek nita ne znai. Da vidimo u emu se ne slaemo: lan 34 Ustava kae: Pravo graana na drutveno samoupravljanje je neprikosnoveno. Radi ostvarivanja toga prava zajemuje se graaninu pravo da pretresa rad dravnih organa i organizacija koje vre poslove od javnog interesa i da iznose miljenja o njihovom radu (taka 6). Naravno pod uslovima koje propisuje zakon. Zakon o tampi, iju primenu Javni tuilac trai, kae opet u l. 52 st. 1 ta. 2: Zabranjuje se rasturanje tampanih stvari putem kojih se... 2) iznose ... lana, izopaena ili alarmantna tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana ili ugroava javni red i mir. Ustav je vrhovni zakon ove zemlje. Svi zakoni se moraju tako tumaiti da se ne povredi duh opteg pravila, opte norme, duh Ustava. Zakon o tampi kojim se delimino ograniavaju prava graana, mora se zato tumaiti restriktivno, jer poseban propis l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi predstavlja po intenciji zakonodavca ono nuno zlo, izuzetak od opteg pravila iz l. 34 Ustava, l. 39 i 40 kojim se zajemuje sloboda graana na javnu re, tampu, javnu kritiku svih organa od Predsednika republike do javnog tuioca. Od Rimljana je poznato pravno pravilo da se izuzetak tumai restriktivno. Ako smo se oko toga sloili, a morali smo se sloiti, da vidimo u kakvom odnosu stoje dva ranije citirana propisa. Odmah pada u oi kada se uporedi l. 34 Ustava sa l. 52 st. 1. ta. 2 Zakona o tampi o vestima ili tvrenjima. To jest, Zakon o tampi ne inkriminie neistinita ili izopaena miljenja ili alarmantna miljenja, kao to se ni Ustavom ne zajemuje sloboda tvrenja.
111
Poglave II ZABRANE
Kada zakonodavac pravi jednu takvu terminoloku razliku, onda za to ima razloga. Te razloge mi moramo shvatiti da bismo razumeli zakon koji javni tuilac trai da sud primeni, a mi mu to osporavamo. Kakva je razlika izmeu miljenja s jedne strane i vesti ili tvrenja s druge strane. Vest ili tvrenje tie se uvek jedne relativno samostalne injenice izdvojene iz kompleksa sloenih zbivanja stvarnosti, ija se istinitost samim tim lako utvruje. Na pr. vest da STUDENT nije privremeno zabranjen je lana i to se moe lako utvrditi. Tvrenje da STUDENT odobrava ove zabrane takoe je lana i moe se lako utvrditi. Ako takve vesti ili tvrenja izazivaju uznemirenje javnosti Zakon zabranjuje njihovo rasturanje. Sa miljenjem je sasvim drugaije. Kada se na primer kae da je sud pogreio kada je zabranio ovu ili onu publikaciju, onda je to jedno miljenje ija istinitost ili lanost ne moe biti tako lako dokazana. O toj injenici mogu postojati i meu pravnicima potpuno razliita miljenja koja se ponekada mogu sa odlinim razlozima braniti i u jednom i u drugom sluaju. To je, na primer, sluaj sa polemikama u pravnim asopisima oko sudske prakse. To je jedno sloeno pitanje o kome mogu postojati razna miljenja i ona redovno i postoje. U takvim sloenim pitanjima do istine se najee dolazi tek slobodnim konfrontiranjem suprotnih miljenja, za razliku od jednostavnih vesti ili tvrenja ija se istinitost moe dokazati po pravilima dokaznog postupka koji primenjuje sud po zakonu. Izmeu vesti i tvrenja i miljenja postoji i jedna sutinska razlika koja se tie subjektivne strane, stava onoga koji iznosi lane vesti ili tvrenja i onoga koji iznosi samo miljenja ili ak i pogrena miljenja. Onaj ko iznosi lane vesti ili tvrdnje, dakle, relativno jednostavne injenice, moe lako da utvrdi i samu njihovu istinitost pre nego to ih iznosi u javnost. On zato po pravilu zna, a i zakon mu nalae da zna, da li su te vesti ili tvrenja istiniti ili lani, pogotovu ako mogu uznemiriti javnost. Onaj ko iznosi pogreno miljenje ubeen je u ispravnost toga miljenja i ne vredi mu zabranjivati da misli tako, jer ne moe drugaije. Zabraniti mu da iznosi tu misao znailo bi zabraniti mu da postupa onako kako ovek, po svojoj ljudskoj i po svojoj psiholokoj sutini, mora da postupa, znailo bi, dakle, zabraniti mu da bude ovek. Po svojim posledicama iznoenje lanih vesti ili tvrdnji i iznoenje miljenja, makar i pogrenog, takoe se bitno razlikuju. Vest ili tvrenje moe izazvati i izazivaju uvek daleko vee uznemirenje javnosti, nego bilo kakvo miljenje. Vest ili tvrdnja tvrde jednu injenicu kao gotovu, dogoenu, nespornu, ne podleu polemici, nego jedino dokazivanju. Miljenje svaka zrela javnost prima uvek kritiki, suprotstavlja ga svome miljenju, ubeenju, svojim stavovima i svojim razlozima, procenjuje ga, prihvata ili odbacuje. Prema tome, po svojoj objektivnoj u subjektivnoj strani, kao i prema svojim posledicama jasno je u emu se i kako razlikuju izrazi vesti ili tvrdnje od izraza miljenja upotrebljenog u l. 34 Ustava. Otuda postaje jasno da Zakon o tampi niukoliko ne ograniava neprikosnove112
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
no pravo graana da iznose svoja miljenja o radu dravnih organa, pa i suda i tuilatva, ak moda na prvom mestu, jer zakon zato i postulira naelo javnosti postupka, dok lane vesti ili izopaene tvrdnje zabranjuje. U vezi sa tim, a povodom obrazloenja raznih zabrana, eleo bih da kaem neto i o tzv. zloupotrebi slobode na koju se esto takva obrazloenja pozivaju. Parola o opravdanosti zabrane zloupotrebe slobode je politika parola, kojoj nema mesta u sudnici (pored toga to je to loa politika parola). Sud je mesto gde se raspravlja pravno. Politika je prisutna u onoj meri u kojoj je otelotvorena politika misao i politika volja zakonodavca u pozitivnom zakonskom propisu. U sudnici ne moe biti rei o zloupotrebi slobode. Zakon slobodi propisuje granice. Nas ovde moe jedino da zanima da li je reenje Javnog tuioca zakonito ili nije, da li je izdava povredio Zakon ili nije, trai li Javni tuilac vee ogranienje slobode od onog koje zakon propisuje? U sudnici zloupotreba slobode je samo ono to zakonodavac odreuje kao nezakonito! Inkriminisani broj STUDENTA posveen je kritici tj. iznoenju miljenja o nekim skoranjim zabranama koje su izrekli sudovi po predlogu Javnog tuioca. Radi se o zabranama Praxis-a, Anala pravnog fakulteta, Dokumenata iz juna 1968. i lma Duana Makavejeva Misterija organizma. Pominju se jo zabrane Stradije Kulture i Vidika. Kritika uperena protiv ovih odluka u svojoj sutini je umesna. U svim sluajevima radilo se o zabrani iznoenja ne vesti ili tvrenja nego miljenja. Tako je Praxis kao i Vidici koji su iz Praxis-a preneli studiju dr Milana Kangrge zabranjen zbog jedne naune studije! U usmenom obrazloenju odluke beogradskog Okrunog suda koji je zabranio rasturanje Vidika, ak je bilo i doslovno reeno da sud prihvata nauku, ali ne svaku. Po oceni suda bila je u pitanju takva nauka koju sud moe zabraniti. Anali pravnog fakulteta zabranjeni su zbog miljenja profesora Pravnog fakulteta u Beogradu o ustavnim amandmanima iznetim u javnoj diskusiji koja je i organizovana zbog toga da bi se ula sva miljenja. Iz istog razloga zabranjen je i vanredni broj Studenta koji je preneo diskusiju sa skuptine Saveza studenata Beograda. Zar je iko u ovoj zemlji bio pozvaniji da kae svoju re o tim amandmanima od onih koji su veinom bili profesori piscima tih amandmana, koji su spremali i spremaju sudije i javne tuioce koji im danas zabranjuju da iznesu svoje miljenje? Reenja su obrazlagana time da su stavovi kojima se odbacuju amandmani suprotni opteprihvaenim stavovima o amandmanima kao da se zna koji bi stavovi bili opteprihvaeni kada bi se svi stavovi mogli javno izneti i braniti! Radilo se oigledno u svim pobrojanim sluajevima o tipinim zabranama iznoenja miljenja, najee vrlo obrazloenih i kvalikovanih miljenja naunika i profesora iji ugled i zasluge ne dozvoljavaju nikakve sumnje u njihovu dobru volju, dobronamernost i sposobnost pravilne ocene predmeta o kome govore. Postupak u kome su izricane ove zabrane esto je krajnje nezakonit, pa i sa te strane ove zabrane zasluuju kritiku koju im upuuje Student. Tuilatvo praktino vri cenzuru koju Zakon ne dozvoljava - l. 3 Zakona o tampi, tampari tvrde da ne smeju da isporue ve odtampane primerke lista bez odobrenja tuioca, odn.
113
Poglave II ZABRANE
dok ne protekne odreeno vreme (24 asa) od trenutka kada su primerke tampane stvari dostavili Javnom tuiocu; milicioneri zaustavljaju maine pre nego to je tira i odtampan, reenja o zabranama sudovi donose, a da ak i ne pozovu izdavaa a kamoli da ga sasluaju (kao u predmetu Kr.100/71 toga suda), ne potuju se zakonski rokovi za hitno postupanje u ovim predmetima (u gore citiranom predmetu zastupnik izdavaa dobio je drugostepeno reenje koje se mora doneti u roku od tri dana, tek nakon 15 dana i to posle telegrafskih urgencija upuenih predsedniku Okrunog suda, zatim predsedniku Vrhovnog suda Srbije i najzad Sekretarijatu za pravosue SR Srbije), predlozi Javnog tuioca su u pravilu potpuno neobrazloeni, ve se pozivaju na razloge sadrane u prilogu predloga u reenju o privremenoj zabrani, ne navode se napisi zbog kojih se trai zabrana rasturanja, donose se tzv. dopunska reenja koja Zakon ne poznaje, ne obrazlau se reenja o iskljuenju javnosti sa glavnog pretresa, a u sluaju tzv. obustave izvrenja odluke Republike komisije za pregled lmova kojima je dozvoljeno prikazivanje lma Misterija organizma donose se odluke koje ak ni nemaju formu reenja i na koje Javno tuilatvo nije ni ovlaeno. Negativna miljenja i ocene koje su dobili sudovi i Javni tuilac povodom ovih zabrana pokazuju se, dakle, kao potpuno umesni, jer se vidi da su u svim sluajevima u jednom obino nezakonitom postupku donoene odluke kojima se ograniava sloboda miljenja i neprikosnoveno pravo graana da izriu ocene i miljenja o radu dravnih organa, da neposredno odluuju o drutvenim poslovima, da daju inicijativu za vrenje drutvenog nadzora, da preduzimaju politike i druge inicijative to je sve zajemeno l. 34 Ustava SFRJ. Dakle, sistematiui dosadanje izlaganje vidimo da smo, prvo, pokazali da se Zakonom o tampi ne moe ograniavati sloboda miljenja, ak ni pogrenog miljenja (izuzev kada predstavlja krivino delo), drugo, da je kritikovanim zabranama upravo ograniavana sloboda miljenja, tree, da je pisanje inkriminisanog broja Studenta takoe ocena, kritika i negativna, dakle, miljenje o inicijativama Javnog tuioca i odlukama sudova i, etvrto da je ta kritika umesna i osnovana, pa da bez obzira to izaziva uznemirenje javnosti mora biti dozvoljena, jer cilj kritike i jeste da uznemiri javnost, to je u toj meri drutveno korisno da je pravo na kritiku rada dravnih organa zajemeno kao neprikosnoveno pravo graana samim Ustavom, pa shodno tome ne moe biti ogranieno ni Zakonom o tampi. Motivi koji su rukovodili zakonodavca da zajemi slobodno i neprikosnoveno pravo kritikovanja rada dravnih organa jasni su: ne moe se dozvoliti dravnim organima da zabranjuju kritiku dravnih organa, jer na taj nain rad dravnih organa praktino izmie kontroli javnosti! Zakonodavac je ovde poao od injenice totaliteta drave kao nosioca vlasti izraavajui uvek osnovnu bojazan od birokratizovanja drutva koje bi moralo nastupiti ako bi nosioci vlasti, osobito kada zasluuju kritiku, jedni druge meusobno titili. Ako ovo vai kada je u pitanju kritika rada bilo kog dravnog organa, ta da kaemo u konkretnom sluaju kada je kritika uperena protiv Javnog tuioca i suda? Kako Javni tuilac moe da odluuje da li je umesna drutvena kritika upuena upravo tome Javnom tuiocu? Kako sud moe biti sudija u vlastitoj stvari? Jasno je da
114
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
Javni tuilac smatra da su sve zabrane bile zakonite, jer i Javni tuilac, i to je jo vanije i sud, ve su se izjasnili o tome kada su zabrane i donosili. Meutim, predmet je sada ponuen vioj instanci, najvioj instanci, instanci javnosti ija ocena jedino moe da rei ovaj spor. Odluka suda o ovoj zabrani znaila bi zato jednostrano uutkivanje kritike upuene tome sudu. Videli smo da ni Ustav ni Zakon, normalno, tako neto ne dozvoljavaju. Eksplozija zabrana kritiki orijentisanih omladinskih i studentskih listova zapoela je, to je van svake sumnje, 1968. godine. Danas su ove zabrane dostigle vrhunac uestalosti. Znak je nesumnjive demokratizacije naeg drutva da se poelo 1968. godine pisati kritiki o mnogim drutvenim pojavama koje zasluuju kritiku. Pojava zabrana takvog pisanja takoe je dobar znak. Kritika znai nije drutveno irelevantna ona negde pogaa svoj cilj. Sledei korak ka demokratizaciji drutva sastojae se u tome da se ne spreava put toj kritici ka javnosti. To je svakako teak korak. Nesumnjivo je da svi i ne ele taj korak, da postoje otpori. Ali oni e biti prevladani, jer je istina i elja oveka za istinom neunitiva. U politikim forumima govori se o ovoj pojavi koju ovde ne kraju ovako apostroram kao o pojavi diferencijacije. I diferencijacija je dobra stvar. Diferencijacija na istinu i la, na um i silu, na slobodu i neslobodu, na pravo i nepravo, na potenje i nepotenje. Svakim drutveno relevantnim ponaanjem mi se diferenciramo, a takvog ponaanja je sve vie i vie. I tako emo se i mi danas izdiferencirati i to je u svakom sluaju dobro! Zato sam na poetku i rekao da iz ove sudnice danas niko nee izai ni kao pobednik, ni kao pobeeni. Nita nije zavreno. Predlaem da sud nezakonito reenje Javnog tuioca o privremenoj zabrani poniti i nezakonit predlog Javnog tuioca odbije.
115
Poglave II ZABRANE
Kr. 101/71 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU Beograd ALBA izdavaa lista VIDICI UO SS Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 26. avgusta 1971. god. Kr. 101/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava osporava oalbeno reenje U CELOSTI zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka - l. 333 st. 1 ta. 1, zbog povrede krivinog zakona - l. 333 st. 1 ta. 2 i zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku, ili PREINAAVA tako to se ODBIJA predlog Javnog tuioca za izricanje zabrane rasturanja dvobroja VIDIKA 150-151 i reenja Javnog tuioca UT. 69/71 od 28. jula 1971. PONITAVA. Obrazloenje Bitne povrede odredaba ZKP Na glavnom pretresu 26. avgusta 1971. javnost je bila iskljuena protivno zakonu - l. 334 st. 1 ta. 4, to predstavlja APSOLUTNO bitnu povredu odredaba postupka. 1) Sud je iskljuio javnost sa pretresa na osnovu l. 263 ZKP, jer to po oceni suda zahtevaju interesi uvanja tajne. Kakve tajne?
*

116
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
S obzirom da je javnost glavnog pretresa kljuno naelo krivinog postupka kojim se garantuje demokratska kontrola suenja od strane naroda, pravila o iskljuenju javnosti moraju se tumaiti restriktivno. Krivini zakon i krivino pravo uopte jasno propisuju to se ima smatrati tajnom i sud je vezan denicijom tajne koju zakon titi. Tajna u krivinom pravu i naem pozitivnom zakonodavstvu moe biti: dravna tajna, l. 105a KZ, tajna sadine pisama i drugih poiljaka- l. 156 KZ, profesionalna tajna - l. 157 KZ, poslovna tajna - l. 218 KZ, slubena tajna - l. 320 KZ, vojna tajna - l. 348 KZ. Jasno je da se u naunoj studiji dr Kangrge ne otkriva ni jedna od ovakvih tajni, niti to prvostepeni sud tvrdi u svome reenju. 2) Meutim, kao tajna se smatra i ono to isledni organ ili sud oglase za tajnu - l. 285 KZ. Pre donoenja reenja o iskljuenju javnosti niko nije oglasio sadrinu inkriminisanog lanka tajnom, pa ni taj razlog ne stoji. Prema tome, nije slobodan prvostepeni sud da sam proizvoljno odreuje ta e smatrati tajnom. U konkretnom sluaju, ak, radilo se o tajni koja je objavljena i rasprodana u 20.000 primeraka, dok sudnica ne moe da primi vie od 10-15 lica. (Isti lanak objavljen je u broju 3-4 Praxis-a iji je tira u potpunosti rasturen).
Prvostepeni sud obrazlae svoju odluku time to Javni tuilac ba i trai da se sprei da do saznanja javnosti doe inkriminisani lanak, tj. to Javni tuilac ba i trai da ovaj sadraj ostane tajan: Na glavnom pretresu ita se reenje Javnog tuioca o privremenoj zabrani rasturanja lista, a u obrazloenju istoga reenja citirani su inkriminisani napisi (podvukao izdava) na osnovu kojih se zabrana ba i trai (podvukao izdava). Prvostepenom sudu se ini besmislenim da javnost prisustvuje itanju sadraja, kada Javni tuilac ba i trai da ti sadraji ne dospeju do javnosti. Meutim, Javni tuilac ba i trai da ti sadraji ne dospeju do javnosti jer predstavljaju izopaene tvrdnje kojima se izaziva uznemirenje graana. Ba zato taj sadraj Javni tuilac i smatra tajnim, ba zato i trai od suda da ga oglasi tajnim svojim reenjem po glavnoj stvari. Predlog Javnog tuioca za iskljuenje javnosti obrazlae se na isti nain na koji i njegov predlog za zabranu rasturanja inkriminisanog lista. Prema tome, kada sud usvoji razloge Javnog tuioca za iskljuenje javnosti, sud je ipso facto uvaio i razloge za zabranu rasturanja i samim tim se diskvalikovao da odluuje o glavnoj stvari, jer je njegov stav PREJUDICIRAN. 3)
117
Poglave II ZABRANE
Ne postoje nikakvi drugi razlozi za iskljuenje javnosti od onih zbog kojih se trai zabrana rasturanja. 4) Takoe ne stoji ni stanovite prvostepenog suda da sama odluka o iskljuenju javnosti ne prejudicira odluku suda, jer da bi to navodno i suprotna strana, tj. javni tuilac sa vie (?) osnova mogao isticati da se stvar prejudicira ukoliko se ne iskljui javnost. Ovaj zakljuak je samo prividno taan. Sud je bez ikakve tekoe mogao odbiti predlog Javnog tuioca za iskljuenje javnosti, jer on procesualno nije dozvoljen, poto se zasniva na istim razlozima na kojima i predlog Javnog tuioca, a da se o valjanosti ovih razloga moe odluiti tek po provedenom postupku po glavnoj stvari. Time se niukoliko ne bi prejudicirao stav suda o tim razlozima!
Ne stoji takoe ni razlog prvostepenog reenja da bi u sluaju odravanja javnog pretresa bila iluzorna i svaka odluka o eventualnoj trajnoj zabrani lista zbog napisa koji se pojavljuje kao inkriminisan. Naime, Zakonom o tampi inkriminisano je rasturanje kroz tampane stvari odreenih sadraja upravo u cilju objektivnog informisanja javnosti - l. 1 Zakona o tampi. Javnost u smislu Zakona o tampi ima u vidu hiljade italaca ije eventualno uznemirenje moe predstavljati opasnost po javni poredak. To nikako nije sluaj sa 10-15 ljudi koji mogu biti prisutni u sudnici br. 232 Okrunog suda. Drugo, javnost koja prisustvuje glavnom pretresu saznaje te sadraje KAO INKRIMINISANE, to predstavlja sutinsku razliku tj. kao sadraje ija je istinitost u pitanju a neposredno na istom glavnom pretresu saznaje i za odluku suda kojom se utvruje eventualna neistinitost tih sadraja, pa ne moe biti uznemirena ako ima poverenja u sud. 6) Iz razloga navedenih pod 1-4 gore, tj. s obzirom da se odlukom o iskljuenju javnosti sud izjasnio po glavnoj stvari, tj. o predlogu Javnog tuioca koji se zasniva na istim razlozima na kojima i njegov predlog o iskljuenju javnosti, izdava je zatraio izuzee sudskog vea koje je glavni pretres oglasilo tajnim, na osnovu l. 38 ta. 6 ZKP. Odlukom I. SU. Br. 19/71-87 Predsednik Okrunog suda odbio je zahtev za izuzee kao neosnovan, sa razloga to, po stanovitu te odluke: rukovoenjem pretresa u ovom ili onom smislu (podvukao izdava) uz pridravanje odredaba Zakona o krivinom postupku, ne moe predstavljati okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu (tj. lanova vea) nepristrasnost. Pre svega, pravilo da rukovoenje pretresom ne moe predstavljati okolnost iz l. 38 ta. 6 ZKP, tj. okolnost koja izaziva sumnju u nepristrasnost suda, stvoreno je za ovu priliku takvo pravilo ne postoji! Drugo, ovom odlukom zaobilazi se upravo osnovno pitanje: da li je prvostepeni sud iskljuio javnost, tj. rukovodio postupkom uz pridravanje odredaba ZKP?
118
5)
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
Svakako da nije, jer smo pokazali da je sud usvojio razloge Javnog tuioca za oglaavanje odreenog sadraja tajnim, pre provedenog postupka, protivno odredbi l. 315 st. 1 i 2 ZKP-a. 7) Obrazlaui svoj predlog za iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa Zamenik Javnog tuioca istakao je da Tuilatvo ovo smatra za naelno pitanje (budui da u sudnici nije bilo sem stranaka NIKOGA). Izdava zato posebno ukazuje na injenicu da ovo pitanje ne moe biti naelno, jer bi zakonodavac inae zakonom oglasio za tajne sve procese i ceo postupak po Zakonu o tampi. Ako zakonodavac to nije uinio, onda znai da se ovo pitanje ne moe reavati iz naelnih razloga, ve jedino s obzirom na posebne okolnosti sluaja. Upravo to jo jednom pokazuje greku prvostepenog suda u razlozima kojima obrazlae iskljuenje javnosti, jer razlozi koji daje sud mogli bi se primeniti na svaki sluaj kojim se trai zabrana rasturanja. Time ustvari prvostepeni sud stupa na tle i u domen zakonodavca. On ne odluuje o razlozima za iskljuenje javnosti u jednom posebnom sluaju, ve donosi ustvari PRAVILO koje naelno vai za svaki sluaj u kome se trai zabrana rasturanja tampane stvari po Zakonu o tampi! Pre odluke suda takvo pravilo u naim pozitivnim zakonima nije postojalo. Nepotpuno je rei da je zakonodavac znao ta radi kada sam nije doneo takvo pravilo. Naelo javnosti je naroito kada se kao u konkretnom sluaju radi o slobodama graana, osnovna garancija potovanja zakonitosti i demokratskog pravosua. Upravo, dakle, kada se radi o postupku po Zakonu o tampi primena ovoga naela morala bi biti sveta! Obratno, po stanovitu suda upravo u tim sluajevima trebalo bi uvek odluivati iza zatvorenih vrata. S obzirom na izloeno, na glavnom pretresu je javnost bila iskljuena protivno zakonu - l. 334 st. 1 ta. 4 to predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka koja za sobom povlai obavezno ukidanje pobijanog reenja i ponovni pretres. Povrede krivinog zakona odn. Zakona o tampi Prema l. 39 Ustava SFRJ zajemena je sloboda misli i opredeljenja, a graani imaju pravo da putem sredstava informacija izraavaju i objavljuju svoja miljenja. Svakako da se ovim svojim pravom graani mogu koristiti samo na nain propisan Zakonom. Pitanje je samo: da li se Zakonom o tampi ograniava proklamovana sloboda misli i pravo graana da putem sredstava informacija izraavaju i objavljuju svoja miljenja. Po stavnovitu izdavaa nije! Naime, l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi iju primenu trai Javni tuilac zabranjuje se rasturanje tampanih stvari putem kojih se 2) iznose ili pro119
8)
Poglave II ZABRANE
nose lane, izopaene ili alarmantnte vesti ili tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Odmah pada u oi da se Ustavom zajemuje sloboda misli i izraavanja miljenja, a da se Zakonom o tampi ograniava sloboda iznoenja vesti ili tvrenja. Nije zajemena Ustavom sloboda iznoenja vesti ili tvrenja, niti je Zakonom o tampi ograniena sloboda misli i iznoenja miljenja. Nijedno ovakvo terminoloko razlikovanje zakonodavca nemamo prava da smatramo sluajnim! Kakva je, pre svega ta razlika? Postoji li ikakva razlika. Sa stavnovita izdavaa to je oigledno vest ili tvrenje predstavlja uvek iskaz o jednoj relativnoj prostoj injenici stvarnosti, sud o jednoj takvoj injenici ije se postojanje ili nepostojanje u stvarnosti mo lako i nedvosmisleno dokazati (princip istine - l. 9 ZKP osnovni je princip postupka na kome poivaju svi ostali principi i on zahteva da se injenice bitne za odluku pouzdano utvrde). Miljenje predstavlja argumentovani sud o sloenim pojavama stvarnosti, koji naroito kada je u pitanju nauno miljenje koje je vrlo sloeno po svojoj prirodi, ili kada je u pitanju politiko miljenje koje je uvek proeto iracionalnim momentima veoma teko moe biti na pouzdan nain verikovan. Nekada su za to potrebni vekovi! Istinitost vesti ili tvrenja lako se, dakle, d utvrditi ba s obzirom na relativnu jednostavnost injenica na koje se odnose, dok se u sloenim miljenjima o kompleksnim pojavama stvarnosti do istine najee dolazi tek slobodnim konfrontiranjem suprotnih miljenjima na nivou celoga drutva, ponekada i celoga oveanstva. To je prava razlika izmeu vesti ili tvrenja s jedne strane i miljenja s druge strane. To je i prvi razlog zato se graanima jami sloboda miljenja, a ograniava sloboda irenja vesti ili tvrenja. U postupku pred sudom, naime lako se utvruje istinitost vesti ili tvrenja, dok je istinitost miljenja po pravilu veoma teko, najee i nemogue dokazati na pouzdan nain. U pogledu subjektivnog momenta, subjektivnog stava samog autora vesti ili tvrdnje s jedne strane i miljenja s druge strane takoe postoji jedna sutinska razlika. Naime, vesti ili tvrdnje budui iskazi o prostim injenicama stvarnosti su takvi iskazi o ijoj se istinitosti sam autor moe lako uveriti pre nego to odlui da ih iznosi u javnost (pogotovu ako one mogu uznemiravati javnost), pa mu zato Zakon i nalae da se u njihovu istinitost prethodno uveri. Dakle, onaj ko iznosi lane ili izopaene vesti ili tvrdnje mogao je, i zato i morao da prethodno utvrdi njihovu istinitost. Ako je to propustio da uini sud e zabraniti irenje takvih lanih i izopaenih vesti ili tvrdnji, ako se njima izaziva uznemirenje graana. S druge strane, onaj ko iznosi neko miljenje nema naina da se uveri u tanost ili pogrenost svoga miljenja prethodno. On ne moe misliti drugaije nego to misli! Ne vredi mu, dakle, zabranjivati neto to mu se ne moe zabraniti pa mu zato Zakon to i ne zabranjuje! Konano, po svojim posledicama iznoenje lanih vesti ili tvrenja, takoe se
120
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
sutinski razlikuje od iznoenja miljenja, makar i pogrenog. Budui da vest ili tvrdnja govore o injenicama kao gotovim, dogoenim, nespornim, koje ne podleu polemici nego event. isto tako prostom demantovanju one su podobne da izazovu uznemirenje javnosti, jer javnost nema razloga da sumnja u njihovu istinitost: javnost je jednostavno dezinformisana! Budui da je cilj Zakona o tampi da obezbedi objektivno informisanje javnosti, zakon naravno zabranjuje iznoenje ovakvih vesti ili tvrdnji. S druge strane, miljenje kao bolje ili loije argumentovan kompleks sudova o jednoj sloenoj pojavi, prima se kritiki od jedne zrele javnosti: javnost to miljenje suprotstavlja sopstvenim miljenjima i ubeenjima, ispituje valjanost argumentacije, poredi to miljenje sa drugim miljenjima o istom predmetu, procenjuje ga, prihvata ili odbacuje. Povoda za uznemirenost nema, jer nema predpostavljene istinitosti iznetog miljenja. Sama, pak, injenica da autor ima ovo ili ono miljenje, ne moe biti povod uznemirenja. I zato zakon zabranjuje iznoenje lanih vesti ili tvrenja, a ne zabranjuje iznoenje (makar i pogrenih) miljenja. Inkriminisani nauni rad objavljen u zabranjenom listu po deniciji (jer ni prvostepeni sud ne osporava da se radi o naunom radu) predstavlja napis u kome se iznose miljenja, i to argumentovana miljenja, autora o sloenim drutvenim pojavama, o fenomenologiji drutvenih kretanja u naem savremenom drutvu. Takvo miljenje se ne moe jednostavno demantovati, jer niko nije u posedu konane istine o ovim pojavama. Prema tome, l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi ne moe se odnositi i ne odnosi se na inkriminisani lanak, i sud je pogreio kada je iznete stavove u tome radu podveo pod pojam vesti ili tvrdnji.
Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje Protivno odredbi l. 327 st. 7 prvostepeni sud ne navodi iz kojih razloga uzima kao dokazane navode Javnog tuioca da stavovi sadrani u inkriminisanom lanku nisu istiniti. Kojim dokaznim sredstvom je prvosepeni sud utvrdio da stavovi izneti u tome radu nisu istiniti? Koji dokaz na tu okolnost je uopte sud izveo? U pogledu odlune injenice za odluku o predmetu prvostepeno reenje je POTPUNO NEOBRAZLOENO - l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP. Koje dokaze nudi Javni tuilac na okolnost odlunu za presuenje, tj. da su izneti stavovi neistiniti? Nikakve. Meutim, vekovima je notorno pravno pravilo da onaj koji neto tvrdi to mora i dokazati - l. 3 ZKP. Jedini izlaz iz ove situacije prvostepeni sud je mogao nai, u datim okolnostima, pribegavajui tezi o tzv. optepoznatim injenicama, koje ne podleu dokazivanju. Prvostepeni sud, meutim, ak ni tako ne obrazlae na koji je nain utvrdio injenicu odlunu za presuenje. Zato se u pogledu upravo te injenice razlozi presude ne mogu sa sigurnou ispitati, ime je povreeno pravo odbrane u materijal121
Poglave II ZABRANE
nom smislu: koje protivargumente moe izdava da navodi, kada se ne navode nikakvi argumenti. Slobodno sudijsko uverenje ne znai proizvoljno postupanje suda, ve slobodnu ocenu verodostojnosti izvedenih dokaza, izuzev jedino kada se radi o tzv. opepoznatim injenicama, pa i tada je sud duan bar navesti koje injenice smatra za optepoznate, l. 10 ZKP. Da li se u konkretnom sluaju radi o tzv. optepoznatim injenicama? Umimo za primer bilo koji ikriminisani stav iz objavljenog napisa dr Kangrge. Na primer: Stoga osnovni socijalno-ekonomski, dakle, klasni problem nije u svojoj dubini bio postavljen na dnevni red, to zapravo znai da od politikog principa nismo jo uvek odmaknuli za onaj bitni korak naprijed uprkos nesumnjivim dostignuima u samoupravnoj sferi, naroito u formiranju samoupravne svijesti. Dodue, Javni tuilac inkriminie ovaj stav ovako: u napisu se tvrdi da se pravi marksistiki principi nisu nikada ni postavljali /!?/, ali nezavisno od vulgarizacije misli autora i potpuno iskrivljenog znaenja citiranog mesta, postavlja se pitanje: da li je optepoznata injenica da je na pr. klasni problem bio u svojoj dubini postavljen na dnevni red. Jasno da nije! Moda postoje optepoznata miljenja o toj pojavi, ali samo dogmatska svest moe izjednaavati miljenje sa injenicom. Postojanje optepoznatih miljenja o nekom predmetu ne moe predstavljati smetnju i po Zakonu i ne predstavlja smetnju za iznoenje drugaijih miljenja. Izneti stav dozvoljava polemiku: napr. ta znai u svojoj dubini, ta znai postavljen na dnevni red, ta se smatra bitnim korakom naprijed. Iza svakog takvog izraza krije se itav niz stavova koje autor podrazumeva i koji deniu i same te izraze. Na pr. ocena ta je bitan korak napred ne mora se poklapati sa ocenom suda o tome, ali tvrditi da je ta ocena izvesnost onoga reda koji zahteva po zakonu postojanje tzv. optepoznate injenice, koja ne zahteva dokazivanje, znai tvrditi boansku prirodu suda ija je miljenje a priori istinito. Moda autor grei u tome ta je bitan korak napred, ali moda grei i sud! Autor bar navodi neke razloge za takvu svoju ocenu sud nikakve. Na ovom primeru, opet vidimo ispravnost stanovita da se Zakon o tampi ne odnosi na miljenja. Otuda i propust suda da utvrdi injenino stanje bitno za donoenje odluke, tj. da li su izneti stavovi istiniti. Zakon o tampi ne odnosi se na iznoenje miljenja, jer je u dokaznom postupku pred sudom nemogue utvrditi istinitost iznetog miljenja. Pogrena primena materijalnog propisa dovodi do nemoi suda da utvrdi injenino stanje. Istinitost miljenja dokazuje se u najiroj borbi miljenja u kojoj uestvuje itavo drutvo, a ne proklamuje se od strane suda. Takvo stanovite zauzeo je i zakonodavac i miljenje (ni pogreno) nije inkriminisano, ve jedino vesti ili tvrdnje. Da se ne radi o prostim vestima ili tvrdnjama moe se videti i na drugom sluaju. Javni tuilac, opet iskrivljujui smisao odlomka, inkriminie i ovaj deo teksta:
122
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
Meutim, i sama prvobitna formulacija principa samoupravnosti (premda se drala Marxove parole) bila je polovina, ime je dobrim dijelom izgubila svoj i povijesni i empirijsko-praktiki pravi smisao, prodornost i djelotvornost (Ovaj deo teksta Javni tuilac inae parafrazira tako kao da autor porie da su se pravi marksistiki principi ikada i postavljali!?) Oigledno se, opet, radi o sudovima koji mnogo toga podrazumevaju, koji su veoma sloeni i o kojima ne moe biti opteg slaganja. Na primer, da li je loom formulacijom princip samoupravnosti neto izgubio? Da li je formulacija polovina? ta je pravi smisao principa samoupravnosti? ta je bio pravi smisao prvobitne formulacije? Itd. itd. Vie je nego oigledno da se ne radi o vestima ili tvrdnjama koje bi sud u dokaznom postupku mogao utvrditi! Analiza bilo koga stava pokazuje iste rezultate, zato je naravno, sud morao ostaviti onakvu prazninu u injeninom pitanju upravo kako se radilo o injenici odlunoj za presuenje, to njegovu odluku ini potpuno nezakonitom. Po miljenju izdavaa sud se u donoenju svoje odluke dogmatski drao ideje da je po predubeenju suda nemogue da srednja klasa u naem drutvu jaa i da ugroava interese radnike klase, dok rad dr Kangrge upravo upozorava na ovu opasnost. To moe sudu u toj meri biti evidentno, da svoje miljenje o tome izjednaava sa samim injenicama. (Naravno, da to sud ne oslobaa dunosti utvrivanja materijalne istine). Meutim, ne pokuavajui da konano dokae istinitost stavova dr Kangrge, jer (a) izdava to nije duan da ini dok Javni tuilac ne bi dokazao suprotno i (b) jer izdava smatra da se istinitost jednog miljenja ne moe nikada konano dokazati, a najmanje u dokaznom postupku pred sudom, izdava, ipak, ukazuje na injenice i podatke koji govore u prilog teze inkriminisanog lanka, to je u svakom sluaju vie nego to je optuba uinila, iako je za razliku od izdavaa na to bila po zakonu obavezna. Pre svega, treba ukazati na injenicu da autor tano denie da pod radnikom klasom smatra neposredne proizvoae, a pod srednjom klasom tehnokratiju i birokratiju. Postojanje njihovog klasnog sukoba autor vidi u perpetuiranoj jaoj participaciji tehnokratije i birokratije u raspodeli materijalnih dobara i politikoj moi, od participacije radnike klase. To je upravo onaj stav koji je zabranu izazvao i koji predubeenju suda protivrei. Sledee injenice idu u prilog teze autora: Prema popisu iz 1967. godine 50% stanovnitva Jugoslavije su seljaci, 31% radnici. Seljaci su zastupljeni u Saveznoj skuptini sa 1 (jednim) lanom), radnici sa 0,6%. Radnici su u republikim skuptinama zastupljeni sa 1,3%, seljaci jo u manjem procentu. Ovaj podatak pokazuje da su neposredni proizvoai radnika klasa kako je autor denie zastupljeni u predstavnikim telima sa manje od 5%, iako predstavljaju 80% aktivnog stanovnitva. Trend ove pojave pokazuje takoe, da se tokom poslednjih godina iz godine u go123
Poglave II ZABRANE
dinu u ovom smislu situacija pogoravala. Recimo zastupljenost radnika u Saveznoj skuptini ovako je opadala: 1963. 5,5% 1965. 3,9% 1967. 1,9% 1969. 0,6% ili u republikim skuptinama: 1963. 7,5% 1965. 4,6% 1967. 2,5% 1969. 1,3% Autor je, dakle, u pravu kada ukazuje na odreenu tendenciju kretanja u participaciji radnike klase u politikoj moi. Smisao njegovog lanka i jeste da ukae na jednu opasnost, to se iz zakljuka oigledno i vidi. Slabljenje poloaja radnike klase, kako je autor denie, u SKJ takoe se moe pokazati na statistikama: 1946. godine 50% lanova SKJ bili su seljaci, 1971. taj procenat je iznosio svega 2%! Samo 13% radnika su lanovi SKJ. Radnici su takoe najbrojnija grupa koja po svojoj volji naputa SKJ. S druge strane, 80,2% pripadnika dravne uprave su lanovi SKJ! Od 140 lanova Vea naroda Savezne skuptine 106 su direktori i profesionalni funkcioneri! U domenu materijalne raspodele, prisustvujemo svakodnevno porastu luksuznih oblika potronje i opadanju ili bar stagniranju ivotnog standarda neposrednih proizvoaa. Broj automobila vrtoglavo raste, takoe uvoz luksuznih artikala, takoe ekonomska migracija, takoe broj radnika koji primaju minimalne line dohotke ili ih ne primaju uopte (v. Politiku od 25. avgusta, 32 preduzea u Crnoj Gori nema novca za isplatu linih dohodaka). Prema izvetaju Tanjuga avgusta 1969 godine, na jugu Srbije 20% radnih organizacija bilo je na minimalnim linim dohocima od 350.- dinara, koliko kotaju jedne cipele iz italijanskog uvoza. Pri svemu tome, drutvena pokretljivost je veoma niska: od radnike dece samo svako deveto dete postaje strunjak ili rukovodilac. Od dece strucnjaka ili rukovodilaca samo svako dvadeseto dete postaje radnik. Polovinost samoupravljanja je bukvalna 50% seoskog stanovnitva njima nije obuhvaeno. Pod birokratijom i tehnokratijom autor podrazumeva sve oblike inovnitva i strunjaka kada je njihova participacija u politikoj moi nesrazmerna i zasnovana na monopolu koji im je obezbeen drutvenom podelom rada, polazei od notorne injenice da e svaka grupa ljudi sa istim interesima i nesrazmernim udelom u politikoj moi pokazati tendenciju da drutvom vlada. Autor takoe ukazuje na inltriranje pripadnika ove klase naih sugraana u SKJ. 74% lanova SKJ ima dohotke iznad proseka nacionalnog dohotka. Slubenici koji su 1946. godine inili 10% lanstva SKJ, danas ine 40% toga lanstva. 60% rukovodeeg kadra, 50% svih zaposlenih intelektualnih zanimanja i 40% rutinskih slubenika su lanovi SKJ. Mogue je da postoje i podaci i injenice koji govore i u prilog suprotne teze. Njih
124
"Vidici", (Kr. 101/71), 1971.
ne navodi, meutim, ni Javni tuilac, ni prvostepeni sud. Ni izdavau ovde nije bio cilj da konano dokae istinitost miljenja iznetog u inkriminisanom napisu - eleo je samo da pokae da iza tih stavova stoje odreeni argumetni koji mogu biti pobijani, ali da se proces drutvenog miljenja ne zaustavlja u taki konane odluke sudskim reenjem injenino stanje koje je sud propustio da utvrdi ne moe se utvrditi ak ni vetaenjem, pa ak ni referendumom! Ljudska misao kree se po sopstvenim zakonima, iju autonomnost je priznao i na zakonodavac. Zato izdava i ne trai nita drugo nego da se potuje slovo i smisao zakona, koji izdavau daju dovoljnu zatitu u konkretnom sluaju. 01.09.1971. Univerzitetski odbor Beograd koga zastupa SRA M. POPOVI
125
Poglave II ZABRANE
Vidici, (Kr. 131/71), 1971.
Kr. 131/71 OKRUNI SUD U BEOGRADU ALBA izdavaa lista Vidici, UO Saveza studenata Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 04.11.1971. godine, Kr. 131/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI zbog bitnih povreda postupka, zbog povrede Zakona o tampi, zbog pogreno i nepotpuno utvenog injeninog stanja, i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se predlog Javnog tuioca UT-94/71 za izricanje zabrane lista Vidici br. 152 ODBIJA. Obrazloenje: A. Apsolutno bitna povreda postupka propisanog l. 61 st. 1 Zakona o tampi I. Protivno odredbi l. 61 st. 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, koji IMPERATIVNO propisuje: Ako sud izrekne zabranu rasturanja tampane stvari u reenju se MORAJU naznaiti delovi zbog kojih je zabrana izreena prvostepeni sud je propustio da naznai zbog kojih delova je izrekao zabranu. Time je reenje nezakonito i mora se u oalbenom postupku UKINUTI i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovnu odluku.
*

126
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
II. Ovde bi alba izdavaa trebalo da se zavri, sve to sledi izdava istie samo opreza radi. Naime, l. 61 st. 1 Zakona o tampi je jasan, nedvosmislen, imperativan i ne dozvoljava razna tumaenja. Da bi pomogao drugostepenom sudu izdava nie pobija neka eventualna drugaija shvatanja, makar to bilo i suvino: (1) Eventualno shvatanje da se u gornjem propisu pod reenjem podrazumeva obrazloenje reenja, pogreno je sa sledeih razloga: (a) Izraz reenje oznaava i celu jednu vrstu odluka, ali i izreku reenja (reenje u uem smislu v. Pravni leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1964. str. 795-796) nikada da oznai obrazloenje. (b) Ceo propis l. 61 Zakona o tampi odnosi se na IZREKU reenja, s obzirom na specinost meritorne odluke koja proistie iz specinosti materije regulisane ovim Zakonom, pa tako: stav 1 odreuje ta IZREKA mora da sadri,stav 2, regulie oduzimanje primeraka i izricanje tzv. delimine zabrane stav 2 regulie oduzimanje primeraka i izricanje tzv. delimine zabrane, stav 3 predvia da sud moe narediti oduzimanje matrica, kliea i sl, stav 4 govori o nareenju suda kako da se postupi sa oduzetim predmetima, to sve, van svake sumnje, mora i moe biti obuhvaeno jedino IZREKOM, a nipoto obrazloenjem. (c) Sadrina obrazloenja odreena je l. 327 st. 1 t. 6 ZKP, budui da i po Zakonu o tampi obrazloenje mora i moe sadrati ono to uvek jedino i sadri razloge (konkretno razloge zbog kojih sud smatra da se U IZRECI NAVEDENIM NAPISIMA vrea Zakon o tampi). Jasno je da obrazloenje nema nikakvih specinosti po Zakonu o tampi, obrazloenjem se uvek obrazlae izreka. (d) Konano, prvostepeni sud ni u obrazloenju ne navodi zbog kojih je napisa konkretno list zabranio. (e) Evenutalno shvatanje da je sud naznaio zbog ega je zabranio list, tj. zbog kojih napisa, upotrebom izraza kao to su: vie fotograja Hitlera i drugih nacistikih voa (da li svih i ako ne svih onda kojih?), str. 4; lanci, govori, misli i razmiljanja Hitlera i dr. nacistikih voa (koji lanci, koji govori, koje misli, kojih voa?), str. 4; fotograja i lanci u listu (koji?), str. 5; fotokopije str. 6 (koje?)
127
Poglave II ZABRANE
fotograje str. 6 (koje?) ne mogu se smatrati kao dovoljni da se identikuju na pouzdan nain fotograje i napisi zbog kojih je zabrana izreena. Ovakvi izrazi potpuno su neodreeni. (Napr. da li je zabranjen lanak Mit XX veka Alfreda Rozenberga, koji nije ni Hitler, ni nacistiki vo? Da li je zabranjen list zbog napisa Tomasa Mana, koji to takoe nije, to vai i za itav niz drugih autora, kao Hermana Hesea, Bertolda Brehta, pa i Hansa Karosa, Kurta Viprehta itd.? Da li je list zabranjen zbog objavljivanja arhivskih poverljivih dokumenata, ije je objavljivanje bilo zabranjeno u Treem Rajhu, jer otkriva licemernu demagogiju nacistike propagande? Da li je list zabranjen zbog redakcijskih napisa, to je za izdavaa od posebne vanosti? Napr. da li je list zabranjen zbog napisa PISCI U EMIGRACIJI, IN MEMORIAM, HRONOLOGIJA NACIONAL-SOCIJALIZMA i sl.? Zbog kojih Hitlerovih napisa je list zabranjen? Izdava bi mogao da dokae za svaki posebno da je pristupaan javnosti bio i pre objavljivanja u VIDICIMA, itd. itd.). Naznaiti, znai odrediti autora, naslov napisa i stranu lista, u svakom sluaju tako odrediti da se delovi zbog kojih je zabrana izreena mogu na pouzdan nain identikovati, bez ikakvog procesa zakljuivanja. Prema tome, jasno je da napisi po Zakonu ne mogu biti naznaeni u obrazloenju, kao da nisu naznaeni ni u obrazoenju. (2) Eventualno shvatanje da sud nije morao posebno naznaiti zbog kojih napisa zabranjuje list kada to ini zbog svih napisa, takoe ne stoji sa sledeih razloga: (a) prvostepeni sud ne zabranjuje list zbog svih napisa. To se najbolje vidi na str. 6, pretposlednji stav reenja gde sud doslovno kae: Sud je cenio i tenju izdavaa da se u listu nalaze lanci protivnika Hitlera, pa je naao da bez obzira na tanost ove injenice, ovo nema uticaja na odluku suda Prvostepeni sud, dakle, oigledno prihvata da se zabrana ne moe izrei zbog svih napisa, tj. da se svim napisima ne vrea Zakon o tampi. (Onda kojim?) (b) Prvostepeni sud, ak, smatra da Tuilatvo i ne trai zabranu zbog svih napisa, to se vidi iz nastavka gornjeg citata u kome se kae: jer tuilatvo nije trailo zabranu zbog ovih lanaka, ve zbog fotograja i lanaka Hitlera i njegovih sledbenika. Meutim, to nije tano, jer na str. 1. reenja Javnog tuioca br. UT-94/71 od 01.11.1971. doslovno se tvrdi da se u svim napisima
128
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
iznosi nacional-socijalistika propaganda. O emu je onda prvostepeni sud uopte odluivao? U svakom sluaju jasno je da list nije zabranio zbog svih napisa, ali se ne vidi zbog kojih. (3) Eventualno pogreno shvatanje da ova nesumnjiva i teka povreda Zakona ne povlai ukidanje prvostepenog reenja, jer da navodno nema uticaja na odluku, takoe ne stoji sa sledeih razloga: (a) Odredba l. 61 st. 1 Zakona o tampi imperativno govori o sadrini izreke, pa ako izreka ne sadri sve to po Zakonu treba da sadri to predstavlja APSOLUTNO bitnu povredu, jer nedostatak elemenata koje izreka mora da obuhvata ne dozvoljava da reenje opstane u pravnom prometu. (b) Propust suda ima posledica na odluku u ovoj stvari: prvo, zbog toga to se izdavau ovim propustom onemoguava zakonom priznato pravo na odbranu odn. izdava ne moe sa sigurnou da ispita osnovanost pobijanog reenja (list sadri 123 napisa, a mogao je biti zabranjen zbog jednog jedinog); drugo, ovaj propust onemoguava izdavau da ispita da li postoje uslovi za primenu l. 61 st. 2 Zakona o tampi (delimina zabrana) odn. onemoguava drugostepenom sudu da razmatra ovu mogunost, - pogotovu s obzirom na injenicu da je list sastavljen od nepovezanih tabaka (l. 61 st. 2), i tree, ovim propustom ostaje praktino zabranjeno objavljivanje i onih lanaka koje sam sud smatra (mada ih ne imenuje) antifaistikim, to je naravno apsurdno i ak po ugled pravosua tetno. (Primera radi, prvosteni sud je na ovaj nain zabranio objavljivanje tekstova dva dobitnika Nobelove nagrade. Na pr. nigde se iz reenja ne vidi da sud nije zabranio i pesmu U MAGLI, nobelovca Hermana Hesea. Sud verovatno nije list zabranio zbog ove pesme, ali se ne moe dozvoliti nikome da to sam ocenjuje, jer se onda moe slobodno pretampati bilo koji napis iz lista!) Prema tome, mada to nije odluno za postojanje bitne povrede postupka iz l. 61 st. 1 Zakona o tampi budui da je ova povreda APSOLUTNA tj. da po zakonskoj prezumpciji (neoborivoj) UVEK ima posledicu na zakonitost odluke, ovaj propust suda ima i neposrednog dejstva na odluivanje u meritumu stvari.
III. Na kraju, izdava jo jednom smatra za potrebno da istakne da je diskusiju po II. gore izneo samo opreza radi i da i sam smatra da je suvina, budui da je propis l. 61 st. 1 Zakona o tampi IMPERATIVAN, JASAN i NEDVOSMISLEN i da ne ostavlja prostor ni za kakvo tumaenje, da ne ostavlja nikakvu slobodu sudu u primeni, nikakvo nagaanje, nikakve zakljuke, ve jednostavno NAREUJE:
129
Poglave II ZABRANE
Ako sud izrekne zabranu rasturanja tampane stvari u reenju se MORAJU naznaiti delovi tampane zbog kojih je zabrana izreena. Zato je u postupku po ovoj albi jedina zakonita odluka UKIDANJE prvostepenog reenja i vraanje predmeta prvostepenom sudu na ponovnu odluku.
B. Pogrena primena Zakona o tampi i pogreno utvreno injenino stanje 1) U konkretnom sluaju nemogue je razdvojiti pitanje pogrene primene materijalnog zakona od pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, budui da je sud pogreio u primeni materijalnog propisa, jer je pogreno utvrdio injenino stanje mada ne samo iz tog razloga). Zato e o ova dva albena razloga izdava govoriti zajedno. S obzirom da ne navodi napise zbog kojih zabranu izrie, prvostepeni sud se i ne uputa u razloge zbog kojih smatra da se pojedinim napisima vrea Zakon o tampi. Prvostepeni sud paualno ocenjuje ceo list, pa ni izdava u albi ne moe drugaije postupiti, poto ne zna zbog kojih je napisa list zabranjen. U tom smislu alba izdavaa je nuno nepotpuna. Ocenjujui ovako sumarno list, prvostepeni sud na prvom mestu izgleda da zabranu opravdava injenica to su napisi objavljeni bez ikakvog objanjenja i komentara (strana 4, IV stav), to se ne daju nikakva objanjenja, niti razlozi ovakve sadrine lista (strana 4, stav IV), to prvostepeni sud ne vidi emu je namenjena ovakva sadrina lista i ta ovakva sadrina treba da objanjavai ta da tumai (strana 5, stav II reenja). Taj razlog zabrane tj. osporavanje svrhe objavljivanje inkriminisanih sadraja, provlai se kroz celo obrazloenje, to je kljuni razlog zabrane koji prvostepeni sud navodi. Meutim, celishodnost objavljivanja odreenih sadraja ostaje po Zakonu van domaaja pravnog regulisanja uopte, pa po Zakonu ne moe ni predstavljati razlog zabrane. Zakon ne ovlauje sud da uopte ulazi u celishodnost objavljivanja ili razloge objavljivanja, ve jedino da ceni OBJEKTIVNO SADRINU LISTA tj. da li se njome vrea Zakon ili ne. Drugim reima, ne moe sud zabraniti rasturanje jedne tampane stvari zato to sud ne vidi zbog ega je ona potrebna! To nije zadatak suda. To je zadatak urednika, redakcije i eventualnog saveta. Dakle, kljuni argument prvostepenog suda je pravno irelevantan. Na izdavau ne lei dunost da objanjava ni u sudu, ni u listu zato objavljuje odreene sadraje. Izdava od toga ne bei (i uinie to u ovoj albi, kao to je uinio i u sudu, i u samom listu, ali to nije njegova dunost po Zakonu o tampi, i eventualno proputanje ne moe da ima za posledicu zabranu). Ako se, pak, ovim razlogom htelo rei da odsustvo objanjenja svrhe objavljivanja ovih sadraja, kao takvo moe dovesti do uznemirenja javnosti, onda ni to nije tano: to je tano jedino kod odreene Zakonom zabranjene sadrine lista? Razlog zabrane opet nije odsustvo objanjenja, ve odreena sadrina lista, pa je opet dunost suda da ceni jedino OBJEKTIVNO SADRINU
130
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
LISTA i NITA DRUGO. Uostalom, sud sam pokazuje da je ispitivanje svrhe irelevantno za odluku po stvari kada kae (strana 5, stav II). Zato se onda prvostepeni sud uputa u te subjektivne razloge, pa ih ak proglaava osnovnim razlogom zabrane. Zato sud ne ispita objektivnu sadrinu lista, to jest ono ega u listu ima, umesto to ispituje ega u lista nema? Nijedna tampana stvar se ne moe zabraniti zbog toga to nije objavila neto. 2) Sud pravi slinu greku na str. 5 reenja kada objanjava zato po miljenju prvostepenog suda ovakva sadrina lista moe uznemiriti javnost, pa kae doslovno: U sadanjoj etapi naeg drutvenog razvoja gde su jo prisutni savremenici nedela Hitlera i njegovih sledbenika ne mogu biti mirni i ostati ravnoduni (ti savremenici prim. izdavaa) pri injenici: da Savez studenata Beograda izdaje OVAKAV (kakav? prim. izdavaa) list sa OVAKVIM (kakvim prim. izdavaa) sadrajem. Da bi bila zabranjena tampana stvar mora svojim objektivnim sadrajem da uznemirava javnost, a ne injenicama KO je izdaje. Sud ni ovde ne ceni OBJEKTIVNU SADRINU LISTA, niti smatra da ona sama po sebi uznemirava javnost, to je po Zakonu jedino bitno. Sud takoe list zabranjuje zbog onoga ega u njemu nema kada kae: redakcija nije smatrala za potrebno da eventualno fotosima prikae strahote tih logora i tih progona (str. 6 reenja) Prvostepeni sud tako stalno istie kao razlog zabrane injenicu to u listu nema onoga to bi sud kao urednik objavio. To nije razlog zabrane po Zakonu! Sud to prividno ini na drugom mestu (jedinom mestu, na strani 6 reenja), pa kae: Cela obrada lista od prve do poslednje strane, izbor fotograja, tekstova, obrada, slova ukazuje da se s pravom moe postaviti pitanje od italaca koji bi ovaj list primili na prvi pogled (?!) kada je izaao i ko ga je tampao. Time se implicira da je sadrina lista takva da je mogao da izae i za vreme rata i da ga tampa okupator (to uostalom nije tano, kao to emo posle pokazati). Prvostepeni sud proputa da primeti da svako zna kada su izali Vidici i KO ih tampa, a da uostalom to uoljivo, na prvoj strani pokazuje i sadrina lista. Ova injenica naravno daje listu potpuno suprotan smisao. Taj suprotan smisao objektivno je prisutan na samoj tampanoj stvari. Niko ne ita novine na prvi pogled (pogotovu to se ne radi o dnevnoj tampi). Pogotovu se ne prima prvi pogled ovakav list koji privlai posebnu panju italaca ba pomenutom obradom, to izdava ne spori, to on kao i svaki drugi izdava i eli, to je postigao po njegovoj oceni i to je normalno, jer se list izdaje da bi bio itan.
131
3)
Poglave II ZABRANE
Prema tome, ni ovde sud ne ispituje OBJEKTIVNU SADRINU LISTA, ve pretpostavlja bez ikakvog valjanog razloga ZABLUDE i ILUZIJE itaoca, koje nemaju osnova u samoj sadrini. Meutim, razlog zabrane moe biti samo objektivna sadrina lista. II. Kakva je ta sadrina? List se grubo reeno sastoji od etiri kategorije sadraja: (1) od napisa i govora pobornika nacizma, pri emu je izbor tako izvren da su birani i odlino odabrani najgluplji, demagoki, providni, otvoreno licemerni (iz dananje perspektive) jasno neistiniti, provereno i notorno netani, izrazito nesimpatini, uplji i bombasti odlomci iz tih izvora (to e izdava na primerima lako pokazati); (2) poverljiva dokumenta nacistike administracije, koja su u Treem rajhu bila poverljiva i zabranjena za objavljivanje, jer jasno otkrivaju zakulisnu igru nacistike propagandne maine; (3) napise osvedoenih i ogorenih nemakih anti-faista kojima se inteligentno, argumentovano i ubedljivo optuuje i igoe nacionalsocijalizam, njegova ideologija i praksa, napise o injenicama i podacima o zverstvima nacistikog reima (redakcijski prilozi) kojima se dokumentovano demantuju propagandne fraze citirane gore pod (1); (4) fotograje Hitlera iz arhiva nacistike propagande (druge ne postoje i sve ikada objavljene imaju taj izvor) kojima sa manjim ili veim uspehom zvanini fotograf pokuava da prikae u povoljnom izgledu, i koje govore o fotografu a ne o Hitleru pokazujui i ilustrujui metode propagande o kojima se u tekstu govori, a koje istovremeno dejstvom kontrasta pojaavaju negativna oseanja koja prema Hitleru izazivaju objavljeni napisi. Takva sadrina i takva kompozicija lista omoguuju svakom bez razlike (makar nemao nikakvo prethodno znanje o Hitleru ili nacizmu), samom svojom objektivnom sadrinom, da donese pouzdan, jasan i nedvosmislen sud o nacional-socijalizmu kao mranom periodu ljudske istorije. Ali ne samo to! itaocu se istovremeno nude i argumenti, omoguava mu se da zasnuje linu i argumentovanu osudu faizma, jer mu se ona ne daje kroz moralizatorske fraze, ve kroz injenice, kroz samu praksu nacizma i kroz istorijske podatke. Za sve napred reeno nije potrebno mnogo rei: potrebno je jedino proitati list. III. Budui da je re samo o paualnoj i ukupnoj oceni sadraja itavog lista i da se u prvostepenom reenju grekom suda ne navode napisi zbog kojih je list zabranjen, izdava e samo ilustrovati na primerima napise svake od prednjih etiri kategorija,
132
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
da bi pokazao da je njihova sadrina onakva kakvom izdava to gore oznaava. Prva grupa: (napisi i govori Hitlera i pobornika nacizma kojima se nacizam diskredituje): Adolf Hitler, UMETNIK U DUI: Ja sam provienje Ja sam slian Bogu Ja mislim za svet Ja sveano izjavljujem Da ja svom duom volim mir pokazuje moje delo Ko god se bude usprotivio mojoj volji bie uniten sa lica zemlje Nemaki narod nema potrebe da porobi bilo koju zemlju sveta Poljsku treba to pre nauiti pameti estitka Remu povodom roendana sa napomenom redakcije da je nekoliko dana posle estitke Hitler naredio da se Rem ubije. Ove izjave umesto da veliaju Hitlera (kako sud nalazi) predstavljaju ga kao oveka suludog (ja sam slian Bogu, ja mislim za svet) u oima svakog normalnog oveka, one su oigledno kontradiktorne (Hitler voli mir i unitie sa lica zemlje svakog ko mu se usprotivi); one su oigledno lane izjave (nemaki narod nema nameru da porobi ma koju zemlju sveta ili Nemaka snaga e pobediti lanost je notorna svakom desetogodinjaku); ove izjave su prezentirane u takvom sledu da se to to jasnije istakne, da la deluje to grotesknije i da su bile tako objavljene pod Hitlerom (ak i bez komentara), urednik ne bi preiveo ni sutranji dan! Ili drugi primer: Herman Gering, Poslao ga Bog: U emu je tajna njegovog uticaja (Hitlerovog prim. izdavaa). Moe li se ona objasniti njegovom ljudskom jedinstvenom skromnou. Gering naziva dobrim oveka koji (kako Vidici objavljuju) jednog dana oveku estita roendan a drugog dana ga pogubljuje; naziva skromnim oveka koji (kako Vidici objavljuju) smatra sebe Bogom i provienjem; naziva karakternim oveka koji (kako objavljuju Vidici) govori oigledne i teke lai obmanjuje itav jedan narod. italac ne mora da zna NITA ni o Hitleru ni o Geringu da vidi da injenice Geringa predstavljaju kao brata laova i to upravo injenice koje nude itaocu Vidici! Vidici na strani 9. objavljuju, kao kraj HRONOLOGIJE da je 09.05.1945. Nemaka bezuslovno kapitulirala (ako to italac ne zna), a Gering zakljuuje gornji lanak: Bog nam ga je poslao da spase Nemaku! itd. Ili u lanku Pravo jaega otvoreno priznaje da je njegov prvi zakon pravo jaega: Oduvek je bilo pravo jaega pred Bogom i ovekom da ostvari svoju volju. Ne treba nijednog asa zaboraviti da je Hitler vladao nemakim narodom apsolutnim terorom, koji mu je ak dozvoljavao da taj teror javno prizna, koji mu
133
Poglave II ZABRANE
je dozvoljavao da izgovara i potpune besmislice, da lae, da pada u protivrenosti, da bude bezoan (jer nije odgovarao nikome) tako da objavljivanje njegovih sopstvenih rei u kontekstu dananjeg istorijskog trenutka i nae sredine ne moe nipoto da ima propagandno dejstvo objektivno (jer notorno je da se to nije htelo). S druge strane, zato bi OSUDA FAIZMA mogla da uznemirava javnost, pogotovu kada je data argumentovano i dokumentovano kako je uinjeno u ovom listu. Nema nijednog teksta iz ove kategorije ije ispitivanje ne bi dalo identine rezultate, isti OBJEKTIVAN SMISAO osude nacizma, lako vidljiv svakom normalnom oveku prosene moi rasuivanja. Druga grupa: (Poverljiva dokumenta nacistike administracije). Vidici objavljuju dokumenta koja su se u nemakoj administraciji smatrala strogo poverljivim, iz oevidnog razloga to otkrivaju mehanizam hitlerovske propagande i time je ine neekasnom. Ova dokumenta vre viestruku funkciju: (a) sama po sebi otkrivaju otvoreno izraenu nameru da se pred nemakim narodom skrije istina: Ne treba donositi vesti kao to je (Uputsvo br. 224) Ne treba objavljivati vest da je u Engleskoj mobilisano 500.000 ena, jer i u Nemakoj se primenjuju sline mere (Uputstvo br. 245;) Ne smiju se objavljivati vesti da e meling po drugi put sresti crnakog boksera Luisa (saoptenje od 07.06.1937.), itd. itd. (b) daju itaocima klju za itanje ostalih propagandnih tekstova objavljenih u listu (pod 1 gore), ak i da oni nisu jasni sami po sebi. U ovoj grupi objavljeni su i dokumenti o oduzimanju dravljanstva Tomasu Manu, dobitniku Nobelove nagrade (to valjda ne ini ast nacizmu), sa njegovim 6 puta duim odgovorom, kao i 2 zakona kojima se dozvoljava protivustavni rad vlade i koncentriu izvrne funkcije u linosti Hitlera (to takoe ne ini ast nacistikom reimu). Objavljuje se takoe nareenje Gebelsa od 26.07.1937. godine da se zabranjuje pominjanje imena Tomasa Mana, jer ga to ini jo poznatijim i jaa unutranji otpor onih koji su zaostali. Ovo nareenje je takoe povervljivo. Objavljivanje svih ovih napisa-dokumenata u Treem Rajhu bilo bi kanjeno smrtnom kaznom, kao krivino delo odavanja dravne tajne! Trea grupa: (napisi antifaista) U ovu grupu spadaju napisi u kojima se vri dokumentovana i argumentovana kritika nacional-socijalizma: PISCI U EMIGRACIJI (itava strana lista): lista 252 pisca koje je nacistiki reim oterao u emigraciji (itava strana lista) predstavlja viemeseni napor sastavljaa da prikae upeatljivo i jednostavno uslove pod kojima su iveli stvaraoci u nacistikoj Nemakoj. (Objavljivanje ovakve liste takoe bi povlailo krivinu odgovornost u Treem Rajhu).
134
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
NEMAKI PISCI UBIJENI ILI UMRLI U ZATVORIMA I KONCENTRACIONIM LOGORIMA, napis iji naslov dovoljno govori. Istu svrhu i slian sadraj imaju i napisi kao napr. NEMAKI PISCI OTERANI U SAMOUBISTVO ili napis koji zauzima jednu itavu stranu u centralnom delu lista: HRONOLOGIJA NACIONAL-SOCIJALIZMA, gde su data sva bitna fakta za razumevanje nacional-socijalizma: osnivanje SS, poar Rajhstaga, proces Dimitrovu, njegovu odbranu koja se pretvorila u optubu nacizma, osnivanje poljskog geta, masakr 34.000 Jevreja u Kijevu, osnivanje logora za guenje gasom, atentat na Hitlera (prvi), naredba Himlera za likvidaciju poljskih geta pred kraj rata, delovanje nemake opozicije (drugi atentat), zakljuno sa bezuslovnom kapitulacijom Nemake. Cilj iznoenja ovih injenica i podataka opet je dvostruk: prvo, da se italac na pregledan nain sa njima upozna, jer one najreitije optuuju nacional-socijalizam i drugo, jer ove injenice demantuju propagandne izlive nacistikih voa, makar da su ove ve i same po sebi jasne i providne, naroito s obzirom na njihov izbor i montau u listu. Kakav jo komentar i kakvo redakcijsko objanjenje je potrebno da bi jugoslovenski italac shvatio KOJU ISTINU iznosi redakcija? Napis Sluaj Tomas Man ne treba posebno diskutovati. Pismo Tomasa Mana (ije ime vidimo nije smelo da se pomene u Treem Rajhu) jedna je od najreitijih optubi nacionalsocijalizma uopte, to je i normalno jer potie iz pera jednog od najveih pisaca ovog veka. Njegove rei suprotstavljene su u listu onim glupostima i plitkim laima iznetim u prvoj grupi napisa: Smisao i svrha nacionalsocijalistikog dravnog sistema jedino je ovaj i moe biti samo ovaj: uz nemilosrdno iskljuivanje, gaenje i iskorenjivanje svake suprotne tenje koja bi mogla biti na smetnji, dovesti nemaki narod u formu za dolazei rat, od njega nainiti bezgranino slepo orue koje ne boluje ni od kakve kritike misli i sputane slepim i fanatinim neznanjem. Neki drugi smisao i svrhu, neko drugo opravdanje ovaj sistem ne moe imati: rtvovanje slobode, prava, ljudske sree, ukljuujui tu i prikrivene i javne zloine koje je taj sistem bez razmiljanja uzeo na svoju duu sve se to opravdava samo idejom bezuslovnog osposobljavanja za rat. Kako shvatiti ovu osudu, ba da italac ne zna da je uopte voen Drugi svetski rat? Kako shvatiti ove rei naporedo sa Hitlerovim izjavama da on voli mir (i da e unititi svakog ko se suprotstavi njegovoj volji)? Ostaje li OBJEKTIVNO mesta sumnji da e ovo delovati tetno na vaspitanje nae omladine, jer ona moe poverovati Hitleru, a ne Tomasu Manu? Da li se sudu ine OBJEKTIVNO uverljive Hitlerove lai, a neuverljiva osuda Tomasa Mana. Neuverljive sve iznete injenice, podaci, hronologije, miljenja, pesme Bertolda Brehta? Ba da italac ne zna nita o nacional-socijalizmu? Zbog svakog od objavljenih napisa ove grupe u Nemakoj se gubila glava, ba da je neko na to i pomislio! etvrta grupa: (fotograje) Kod fotograja postoje bar tri nivoa istinitosti: na prvom, svaka je
135
Poglave II ZABRANE
fotograja istinita, jer predstavlja verno trenutno reprodukciju objekta, na drugom, namera fotografa da prikae objekt u izvesnom odreenom vidu, moe biti rukovoena i eljom da se posmatra obmane u pogledu prirode objekta na tom nivou ona moe biti i istinita i neistinita, na treem, kombinovanje ovih fotograja meusobno ili sa drugim sadrajima, one dobijaju novi smisao koji ne pripada fotograji kao takvoj, ve nastaje iz meudejstva svih sadraja (napr. izvetaj metereologa da je jue bilo lepo vreme i fotograja pljuska). Na prvom nivou, ove fotograje Hitlera sigurno i neosporno su istinite one verno prikazuju odreeni trenutak objekta koji prikazuju. To je van diskusije. Na drugom nivou, probija elja nacistikog fotografa da Hitlera, svoj objekt, prikae u odreenom svetlu povoljnom, van sumnje. Njegova elja je da obmane. Na treem nivou, i taj nas jedino interesuje jer raspravljamo o odreenoj tampanoj stvari u kojoj su fotograje objavljene, a ne o fotograjama samim koje su objavljivane ve toliko puta, fotograje dobijaju nov smisao. Taj smisao suprotan je nastojanju autora iz vie razloga. Pre svega jednostavno zato to su objavljene sa napadnim nagomilavanjem iznad tekstova, paralelno sa napisima koji svi od reda pokazuju Hitlera u nepovoljnom svetlu (bez obzira da li su u pitanju sami Hitlerovi iskazi ili podaci, injenice, dokumenti i miljenja koji ga demantuju). Dejstvom kontrasta ove fotograje otkrivaju obmanu nacistikog propagandnog fotografa. Ovo tim pre, to je napis Rukovodstvima tampe - poverljivo (objavljenom na strani 6 lista) Ministarstva nemake propagande naredilo kakve fotograje treba objavljivati, a kakve ne, tj. kako treba javnost obmanjivati, te italac i u svetlosti te posebne injenice fotograje posmatra. itaocu se daje izriito uputstvo kako fotograje da posmatra, ba i pod neverovatnom pretpostavkom (o emu e posebno biti rei) da italac o Hitleru ne zna nita. Na meunarodnom lmskom festivalu FEST 71., u Beogradu 1971. godine, prikazan je lm Trijumf volje, koji je nemaki reditelj Leni Rifental radila po porudbini Nacional-socijalistike partije Nemake, u kome se bezgranino velia Hitler, njegov pokret i ideologija. U tom lmu je pred 2.000. gledalaca (neto malo vei tira ima zabranjena tampana stvar) gledaocima prikazano 180.000 Hitlerovih fotograja (po 25. u sekundi!) i to u pokretu to na gledaoca ostavlja utisak realnosti, uz muziku i zvune efekte kojima se pojaava propagandni efekt i dejstvo slike, gde se Hitler uz zvuke fanfara i lepranje zastava pojavljuje na velianstvenim mitinzima uz klicanje mase sve to bez ikakvog komentara ili objanjenja svrhe, uvodne rei ili sl. Reagovanja publike bila su izuzetno povoljna niko nije bio ni najmanje uznemiren, organizatori su pohvaljeni javno to su pruili priliku publici da vidi tako zanimljiv materijal! Nikome nije palo na pamet da ispituje faistiku poziciju organizatora Festivala. Naravno, potpuno ispravno, kao to je pokazalo reagovanje publike. Kao to smo pokazali, fotograje objavljene u listu imaju i svoj komentar i svoje objanjenje. Otkuda onda sud smatra da e njihovo objavljivanje uznemiriti javnost
136
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
ili tetno delovati na vaspitanje omladine? Izdava ne moe da analizira celokupan sadraj lista (poloaj u koji je doveden nezakonitim reenjem prvostepenog suda), ali tvrdi da ne postoji nijedan element u listu koji se ne moe svrstati u jednu od etiri gornje grupe, onako kako su gore denisane. Posebno skree panju da su i prostorno u listu data centralna mesta napisima iz pera antifaista. Zar je mogua da sud smatra da se ovakvim objektivnim sadrajem moe doi u sukob sa Zakonom o tampi? Takav zakljuak ne sledi iz sadraja lista. IV. Izdava posebno ukazuje na injenicu da su svi objavljeni materijali i pre nego to su objavljeni u Vidicima bili dostupni javnosti. Samo proverom registra biblioteke Pravnog fakulteta u Beogradu izdava je utvrdio da 10.000 studenata ovog fakulteta mogu u svako doba da dobiju na itanje: - Govor Adolfa Hitlera odran u Minhenu povodom 20 - godinjice osnivanja NSDAP (inventarski broj biblioteke 19.520); - Govor Voe Rajha od 21.05.1935. godine u Rajhstagu (B. br. 108.002); Istorijski govor voe Rajha Adolfa Hitlera pred Rajhstagom 19.07.1940 (broj 17.819); - Adolf Hitler, Majn Kampf (Reg. broj 107.286 i 107.407, dva primerka); - Proglas Voe Rajha Adolfa Hitlera nemakom narodu (Reg. broj 15.331); - Alfred Rozenberg, Mit XX veka (Reg. br. 107279/A) kao i dela ostalih nacistikih voa i ideologa (Geringa, reg. br. 15.319), Gebelsa, reg. br. 24.692, Ministra propagande dr Ota Ditriha, 17.972, Rozenberga 107.277 itd. itd.). Jasno da to ne vri nikakav tetan uticaj na vaspitanje nae omladine, iako nijedna od pobrojanih knjiga nema nikakvog komentara ili objanjenja, iako su dela data u celosti, bez izbora i montae itd. V. Sve to je gore reeno, reeno je pod pretpostavkom da se radi o itaocu koji nema nikakvo prethodno znanje ni o Hitleru ni o nacional-socijalizmu. Takva pretpostavka je naravno isto teorijska. Prvostepeni sud zato (iako pri tom sebi protivrei) s pravom uzima u obzir i svojstvo itaoca. Prvostepeni sud to ini na dva naina: jednom, kada kae da je generacija koja je preivela nedela Hitlera podlona uznemirenju graana ovakvim sadrajem lista, i drugi put, kada kae da ne treba generalizovati da je omladina upoznata sa tim ko je Hitler i ta je nacional-socijalizam (jer valjda ima omladine koja nije upoznata). Jednom, kada dakle zabranjuje list jer itaoci znaju sve o predmetu o kome se govori, i drugi put kada zabranjuje list jer itaoci ne znaju nita o tom predmetu! Zakon, naravno, ima pred oima prosenog itaoca. To je, dakle, i merilo koje mora upotrebiti sud. Jer svaka tampana stvar dostupna je neogranienom i nedenisanom krugu lica i stvarni itaoci su nepoznati, niti ih sud moe utvrditi. Uostalom termin javnost obuhvata celokupnu javnost, ne neki njen POSEBAN
137
Poglave II ZABRANE
DEO koji moe reagovati na poseban, specijalni, netipian nain. Zato je neumesna svaka analiza i svako pozivanje na neki poseban krug italaca i ispitivanje eventualnog reagovanja te posebne kategorije italaca (napr. onog dela omladine koja ne zna za Hitlerova nedela(!) jer taj deo ne predstavlja prosenog itaoca, to je zanemarljiv deo javnosti, pogotovu u zemlji gde postoji obavezno kolovanje). Proseni italac, meutim, zna sve o koncentracionim logorima o nacionalsocijalizmu i o Hitleru, zna sve o tome ta je faizam. To ne treba uopte ni dokazivati to je notorno. Bezbrojne knjige, novine, asopisi, lmovi, lanci, fotograje, razgovori stvorili su kod prosenog itaoca nepokolebljivo uverenje o tome ta je faizam i ko je Hitler. Zar je onda potrebna jo neka vea opreznost u prezentiranju pobrojanih sadraja od one koju je izdava pokazao? Zar je tu ikakva zabuna mogua? Valja primetiti sa aljenjem da je ona stvorena tek odlukom prvostepenog suda kod javnosti koja broj nije ni videla, a kamoli proitala i to upravo jer javnost broj nije videla, pa napamet usvaja ocenu da je list faistiki (tim pre to je i tampa dala svoj doprinos toj situaciji obavetavajui javnost da je list zabranjen zbog krivinih dela protiv naroda i drave). Javnost ne bi bila ni najmanje uznemirena samim listom ali moe biti uznemirena netanom interpretacijom njegovog sadraja i smisla. Upravo u interesu te javnosti list zato treba pustiti da doe do italaca. Ako je sud pri odluivanju imao pred oima javnost koja e najverovatnije list itati, onda je tim manje imao smisla sumnjati kako e ta javnost da primi list, jer nju sainjavaju (budui da list izdaje Savez studenata i da je to studentski list) STUDENTI, akademski obrazovani itaoci, koji su najmanje 12 godina kolovani u ovoj zemlji, koji su naueni da kritiki razmiljaju i ne prihvataju nita na prvi pogled, itaoci ije je znanje i mo shvatanja iznad prosenog. Meutim, izdava ostaje kod shvatanja da Zakon ima pred oima prosenog itaoca i da je to morao uiniti i sud. Sud nije tako postupio, pa je i zbog toga reenje nezakonito. Usput izdava ukazuje na tetne posledice ovakve odluke, budui da je njome uvreena studentska javnost, kao i da izdava ne moe prihvatiti ovakvu ocenu lista od strane suda, kao ni njegovo lanstvo, jer za to nema osnova. S obzirom na izloeno alba je na Zakonu osnovana i napred stavljeni albeni predlog umestan. U Beogradu, 11. novembra 1971. godine
Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograd koga zastupa SRA M. POPOVI
138
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
Molba za podizanje Zahteva za zatitu zakonitosti
Kr. 131/71 SAVEZNOM JAVNOM TUILATVU Beograd Molba Univerzitetskog odbora Saveza studenata Beograda ZA PODIZANJE ZAHTEVA ZA ZATITU ZAKONITOSTI zbog povreda Zakona uinjenih 1. prvostepenim reenjem Okrunog suda u Beogradu Kr. 131/71 od 04. novembra 1971. godine, i 2. drugostepenog reenja Vrhovnog suda Srbije od 03. decembra 1971. godine, K.I.1405/71 sa sledeim predlogom da se UKINU oba reenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku. Obrazloenje: A. Prvostepeno reenje apsolutno bitna povreda postupka propisanog l. 61 st. 1 Zakona o tampi. Protivno odredbi l. 61 st. 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, koji IMPERATIVNO propisuje: Ako sud izrekne zabranu rasturanja tampane stvari u reenju se MORAJU naznaiti delovi zbog kojih je zabrana izreena prvostepeni sud je propustio da naznai zbog kojih delova je izrekao zabranu. Time je reenje nezakonito i kao takvo ne moe opstati u pravnom prometu. Zato je izdava izjavio albu i traio da drugostepeni sud reenje ukine i predmet vrati na ponovnu odluku. U svojoj albi izdava je detaljno i iscrpno (na 5 stranica gusto kucanog teksta) obrazloio nepobitno postojanje ove povrede, apsolutnu prirodu povrede i posledice na odluku, navodei izmeu ostalog:
139
Poglave II ZABRANE
da napisi zbog kojih se zabrana izrie moraju biti sastavni deo same izreke; (b) da napisi nisu identikovani ni obrazloenjem; (c) da i sam prvostepeni sud smatra da se list ne moe zabraniti zbog svih napisa, i (d) da je ovim propustom suda onemogueno izdavau da se koristi pravom na odbranu, da je takoe onemoguena eventualna primena l. 61 st. 2 Zakona o tampi (delimina zabrana), i da je praktino na teritoriji SFRJ zabranjeno objavljivanje (znai i svako pretampavanje) tekstova Tomasa Mana i Hermana Hesea, ogorenih protivnika nacizma i dobitnika Nobelove nagrade za knjievnost, to nanosi teku tetu ugledu naeg pravosua. Izdava je takoe istakao da se radi o primeni imperativnog propisa, koji ne daje sudu nikakvu slobodu tumaenja. B. Drugostepeno reenje Apsolutno bitna povreda postupka iz l. 354 st. 1 ta. 10 ZKP. Ukazujui u albi na pomenuti propust prvostepenog suda alilac je izriito oznaio ovaj albeni razlog kao osnovni, a sve dalje razloge kao supsidijerne. Meutim, drugostepeni sud ovaj albeni razlog nije uopte cenio, pa naravno nije naveo ni razloge zbog kojih bi taj albeni razlog bio eventualno neosnovan. Samim tim i drugostepeno reenje se pokazuje kao nezakonito. Drugostepeni sud kae u svom reenju na str. 3 (pretposlednji stav): Vrhovni sud je u smislu l. 346 ZKP ispitao pobijano reenje i nije naao da je tim reenjem poinjena ma kakva bitna povreda odredaba krivinog postupka. U smislu l. 346 ZKP drugostepeni sud ispituje pobijano reenje ex ofcio, ali samo u pogledu postojanja sasvim odreenih, u tom propisu taksativno pobrojanih povreda (iz lana 334 stav 1 ta. 1, 5, 6, 8, 9 i 10 ZKP. alilac je, meutim, u albi isticao postojanje povrede lana 61 st. 1 Zakona o tampi. Prema tome, oigledno je da drugostepeni sud ne ispitijui oalbeno reenje ex ofcio, ni ispitujui navode albe nije cenio postojanje povrede na koju je alilac ukazao. Drugostepeni sud je mogao odbiti albu jedino ako je utvrdio: (a) da ne postoje razlozi zbog kojih se reenje pobija, i (b) da ne postoje povrede zakona iz l. 346 st. 1 ZKP. Tako izriito predvia l. 354 ZKP. Drugostepeni sud je meutim, zadovoljio samo ovaj drugi uslov, a navode albe nije uopte cenio. U obrazloenju reenja, prema l. 358 drugostepeni sud treba (a) da oceni albene navode i (b) da iznese povrede zakona koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
(a)
140
"Vidici", (Kr. 131/71), 1971.
Drugostepeni sud je ispunio samo svoju dunost pod (b), a osnovni navod albe NIJE UOPTE CENIO, niti u obrazloenju navodi bilo kakve razloge zbog kojih bi eventualno smatrao da taj razlog ne stoji. Prema tome, drugostepeno reenje je u OSNOVNOM PITANJU POTPUNO NEOBRAZLOENO. S obzirom na izloeno ova molba je osnovana, pa izdava predlae da to Tuilatvo, u smislu l. 15 st. 1 Zakona o javnom tuilatvu, uloi zahtev za odlaganje izvrenja pravnosnane odluke Okrunog suda u Beogradu od 04.11.1971. godine, broj Kr. 131/71 i zatim podigne Zahtev za zatitu zakonitosti. U Beogradu, 09.12.1971. godine Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda koga zastupa SRA M. POPOVI, advokat
141
Poglave II ZABRANE
Student, (Kr. 152/ 71), 1971.
Zavrna re branioca na glavnom pretresu*

- 24.11.1971.
Kr. 152/71 Prvo, odgovoriu na re Javnog tuioca, zatim u analizirati razloge zbog kojih tuilatvo trai zabranu, i konano izneti stav izdavaa i razloge izdavaa zbog kojih po oceni izdavaa predlog treba odbiti. Javni tuilac trai zabranu po tri osnova: zbog povrede asti i ugleda Predsednika SFRJ, zbog remeenja prijateljskih odnosa sa Kraljevinom Iranom, i zbog povrede asti i ugleda efa strane drave, aha Irana Reze Pahlavija. Razlozi su izneti na ukupno 34 mainom kucanih redova. Od toga se 28 reda prvo odnosi na osnov zabrane, povredu asti i ugleda Predsednika SFRJ ti razlozi zauzimaju 80% prostora, ostalih 20% ili ukupno 6 redaka odnose se na remeenje prijateljskih odnosa sa Iranom. Trei osnov potpuno je neobrazloen. U odnosu na prvi osnov, navodnu povredu asti i ugleda Predsednika Republike, Javni tuilac iznosi dve grupe razloga: razloge koji se odnose na sadrinu inkriminisanog napisa i razloge koji se odnose na namere i elje, na motive autora odn. izdavaa. Govoriemo prvo, o razlozima koji se odnose na sadrinu napisa: Prvi razlog: Javni tuilac zahteva zabranu jer se inkriminisanim napisom izraava iznenaenje zbog posete Predsedniku proslavi 2.500 godina postojanja Persijske drave; Drugi razlog: to se inkriminisani napis uputa u ocenu opravdanosti te posete; Trei razlog: to se inkriminisanim napisom izraava neslaganje sa ovom posetom; etvrti razlog: koji je ustvari identian treem, to se izraava kritika ovog ina; Peti razlog: to se ovo neslaganje i ova kritika izraavaju sa pozicija politike SKJ, onako kako tu politiku shvataju autori kada ovu posetu ocenjuju kao gest koji bi bio protivan politici SKJ. Ispitaemo prvo, da li je Javni tuilac verno interpretirao sadrinu napisa, a zatim da li ovi razlozi uzeti sami za sebe mogu uopte biti razlozi zabrane. U odnosu na I razlog: Tano je da se inkriminisanim napisom izraava iznenaenje zbog posete Predsednika Republike proslavi u Iranu Dragi drue Tito, Tvoja poseta Persiji nas je
Predmet Student, (Kr. 152/71), 1971.
142
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
veoma iznenadila. U odnosu na II razlog: Tano je da se u inkriminisanom napisu autori uputaju u ocenu opravdanosti te posete: oni navode razloge za tu posetu i razloge protiv te posete. U odnosu na trei i etvrti razlog (koji su, rekli smo, identini) teko da bi se moglo rei da se vri kritika i izraava neslaganje sa posetom: mislim da je mnogo tanije ako se kae da je nakon iznetih argumenata za i protiv te posete izneto miljenje (pri emu se naglaava da je to samo miljenje), da prevau razlozi protiv posete, izraeno miljenje nije kategorino: doslovno se kae u napisu miljenja smo, a zatim odmah Predsednik moli za objanjenje kojim bi ova sumnja autora bila otklonjena, ako je to mogue ili potvrena ako to nije mogue. Stav nije dat denitivno. Zato je prejak zakljuak Javnog tuioca da se radi o izraavanju neslaganja i kritici. Peti razlog: Tano je da se na osnovu iznetih injenica o reimu u Iranu i o politici SKJ ukazuje na nesklad izmeu te politike i jednog konkretnog ina Predsednika Republike posete proslavi 2.500 godina Persijske drave. tavie ni to se ne ini izriito, ve se samo takav zakljuak namee. Ne stoji da je igde u napisu reeno, niti da se iz njega moe zakljuiti, kako ini Javni tuilac da inkriminisani napis pretpostavlja da bi Predsednik Republike mogao da izneveri ne samo dravne interese Jugoslavije, ve i naela i Program Saveza komunista Jugoslavije, niti da je Predsednik SFRJ izneverio naela i Program SKJ, nezavisnost i vernost nae partije. injenica neslaganja sa jednim veoma, veoma konkretnim inom ne dovodi APSOLUTNO NIIM u pitanje da je Predsednik Republike izneverio dravne interese i naela SKJ, globalno, uopte kako to ne znam zato eli da predstavi Javni tuilac. Toga u listu NEMA. Naprotiv, ukazuje se veoma stidljivo i ak snishodljivo na jedan konkretan in i izraava miljenje da je on bio pogrean ali zbog neverice i iznenaenja, moli se za objanjenje KAKO BI SE SUMNJE OTKLONILE. Kakvog osnova onda ima u tvrdnji da se iznosi stav da je Predsednik izneverio dravne interese i naela SKJ? Dunosti i ovlaenja Predsednika Republike mnogobrojne su i raznovrsne, one nuno ukljuuju i mogunost GREKE, i postojanje JEDNE TAKVE KONKRETNE GREKE, ak u stvari koja nije od sudbinskog, pa ak ni od vrlo velikog znaaja, kao to je prisustvovanje jednoj proslavi, ne moe niko izvlaiti zakljuke o ukupnoj delatnosti Predsednika Republike. To je ona premisa koja je fatalno pogrena u rezonovanju Javnog tuioca. Pretpostavimo za trenutak da je izneta kritika opravdana: smatra li Javni tuilac da bi iz toga jednog eventualno pogrenog ina trebalo zakljuiti kako ini Javni tuilaca da je Predsednik Republike izneverio dravne interese i naela SKJ? Mislim da je to apsurdno.
143
Poglave II ZABRANE
Takvo stanovite proizilazilo bi jedino da se ast i ugled Predsednika Republike sastoji u tome to je APSOLUTNO NEPOGREIV, to naravno da ne stoji! Valjda je notorno da i Predsednik Republike, kao svaki ovek grei!? Njegova ast i ugled ne sastoji se u tome to je uvek prisustvovao samo pravim proslavama, nego u odlukama koje su za naciju i zemlju bile sudbonosne! Meutim, poto smo izneli neslaganja izmeu inkriminisanog teksta i interpretacije toga teksta od strane Javnog tuioca, da vidimo da li ak i takva interpretacija moe da poslui kao osnov zabrane. 1. Time to se izraava iznenaenje jednim konkretnim inom Predsednika Republike nipoto se ne vrea njegova ast i ugled. Naprotiv, poto se sa tim inom kasnije izraava neslaganje, iznenaenje pokazuje da autori od Predsednika Republike ne oekuju nikakav postupak koji bi mogao izazvati njihovo neslaganje time se izraava A PRIORI poverenje prema Predsedniku Republike. Naprotiv, kao razlog zabrane u tom smislu trebalo bi smatrati SUPROTNU IZJAVU: Napr. Nita nas ne iznenauje tvoja poseta Persiji, ili ak i samo: Ne iznenauje nas tvoja poseta Persiji. Takvu SUPROTNU izjavu s punim pravom bi Javni tuilac mogao da smatra razlogom zabrane. Meutim, samim tim je oigledno da izraavanje iznenaenja ne moe biti razlog zabrane. 2. Rekli smo da je tano da se autori uputaju o ocenu. Da li to moe biti razlog zabrane, da li se time nanosi povreda asti i ugledu Predsednika Republike? Nipoto! lan 34 Ustava proklamuje da je NEPRIKOSNOVENO PRAVO graana da se uputaju u ocenu postupaka Predsednika Republike! Evo, ta kae l. 34 Ustava SFRJ: Pravo graana na drutveno samoupravljanje je NEPRIKOSNOVENO. Radi ostvarivanje drutvenog samoupravljanja graaninu se zajemuje: Ta. 6 pravo da pretresa rad dravnih organa (dakle, i Predsednika Republike) i da iznosi miljenje o njihovom radu (pazite, ne kae se da izraava slaganje, niti da iznosi pozitivno miljenje!) Javni tuilac, jedan od najznaajnijih zatitnika ustavnosti u ovoj zemlji, smatra, ipak, da se graaninu moe uskratiti njegovo ustavno pravo na ocenu rada Predsednika Republike, pa nam patetino kae da su autori dozvolili sebi da se uputaju u ocenu! Ni Narodna skuptina Zakonom ne moe oduzeti ovo pravo autorima, a pokuava to da uini Javni tuilac svojim reenjem! Oigledno je da ni ovaj razlog ne stoji!
144
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
3.
i 4. Javni tuilac dalje smatra razlogom da se nakon ovog uputanja u ocenjivanje rada Predsednika Republike, izraava neslaganje i kritika sa ocenjivanim inom Predsednika Republike! Ni ovaj razlog ne stoji, ali on logiki proizilazi iz prethodnog: naime, ako Javni tuilac smatra da se ne sme graanin uputati u ocenu rada Predsednika Republike, onda sasvim logino, da smatra da se taj rad ne sme ni kritiki oceniti, jer je on samo rezultat jedne ve same po sebi nedozvoljene delatnosti. Meutim, stvar treba postaviti na noge: Naime, kada se graaninu zajemuje kao NEPRIKOSNOVENO PRAVO, da moe ocenjivati rad Predsednika Republike, onda je notorno da mu se ne moe propisivati DO KAKVIH REZULTATA TREBA DA DOE. Nije ustavom zajameno pravo NA SLAGANJE, nego pravo na ocenjivanje, na slaganje i neslaganje podjednako. Prema tome ni ovaj razlog ne stoji!
Javni tuilac takoe smatra razlogom inkriminacije injenicu da konkretni in Predsednika kod autora izaziva iznenaenje i nedoumicu, jer po njihovoj oceni nije u skladu sa Programom SKJ! Drugim reima, Javni tuilac smatra razlogom zabrane injenicu da se kritika vri sa pozicija koju autori smatraju pozicijom SKJ! - (iji su svi autori lanovi). Ovo postaje sasvim jasno ukazivanjem na antitezu: zamislimo da su autori kazali: Poseta Predsednika Republike u skladu je sa politikom i naelima SKJ, ali se mi sa tom posetom ne slaemo? Zar nije sasvim jasno da bi onda takva SUPROTNA POZICIJA bila isticana od strane Javnog tuioca kao razlog zabrane. Jasno je da ni ovo ne moe biti razlog zabrane. Videli smo da nijedan od razloga Javnog tuioca ne stoji. Iznenaenje autora nad posetom izraz je sutinskog poverenja prema linosti i radu Predsednika Republike. Uputanje u ocenu i izraavanje miljenja o jednom konkretnom inu neprikosnoveno je pravo graana koje ukljuuje i neslaganje i kritiku ocenu, a pozicija kritike i neslaganja je pozicija SKJ, koja je u ovom drutvu prihvaena kao OSNOVNA IDEOLOKA pozicija. Nikakvog razloga za zabranu tu nema nikakve povrede asti i ugleda Predsednika Republike. Mada sam ve istakao da ustavna prava graana na ocenu rada svih dravnih organa normalno obuhvataju i pravo na negativnu ocenu, tj. da opravdanost kritike nije relevantna za odluku, ne elim da stanovite izdavaa branim samo NEGATIVNO, tj. da insistiram jednostavno na tome da izdava ima prava da objavi ovakav napis. elim, naime, u dopunu ranijeg izlaganja da ukaem na sledee okolnosti: da je izraeno miljenje argumentovano, to moramo prihvatiti, makar se sa konanom ocenom i neslagali,
145
5.
Poglave II ZABRANE
da je ono napisano na takav nain koji ni po emu nije uvredljiv, kojim se nipoto ne omalovaava adresat, da ocena nije prezriva, niti potcenjivaka, da se niim ne vrea dostojanstvo Predsednika Republike, da su sve iznete injenice na osnovu kojih se donosi zakljuak istinite. Sve to ne treba posebno dokazivati poto ni Javni tuilac ne tvrdi suprotno. Radi se o neprikosnovenom pravu graana na kritiku, koja je ovde izvrena savesno, u najboljem uverenju, na osnovu iznetih istinitih injenica, na nain koji nipoto nije uvredljiv. Izraeno neslaganje ak nije ni kritika, ve pre izraz jednog iznenaenja i nedoumice, ne predstavlja denitivan sud i dozvoljava da se moe nalaziti u zabludi koju e eventualno objanjenje otkloniti. ega tu ima protivpravnog. Naprotiv, smatram da je stanovite Javnog tuioca da se graani ne smeju uputati u ocenu rada dravnih organa, da ne smeju izraavati ni na ovakav nain svoje neslaganje ili iznenaenje, da ne smeju kritikovati rad dravnih organa, pa ni Predsednika Republike, ako sam pravilno shvatio to stanovite - ne samo jednim nedemokratskim shvatanjem, ve jednim shvatanjem kojim se vrea dostojanstvo svih graana SFRJ, naruavaju osnovna naela proklamovana Ustavom i vrea samo ljudsko dostojanstvo svih nas. Rekao sam da postoji jo jedna grupa navodnih razloga zbog kojih se trai zabrana a to su razlozi koji se tiu navodnih elja i namera autora ovog teksta, pa se kae: prvo, da se navodno ne moe izvesti nikakav drugi zakljuak ni namera autora i redakcije lista Student, osim da je Predsednik izneverio naela i Program SKJ, nezavisnost i vernost nae partije prema njenoj politici, i drugo, da se ovim napisom navodno eli rei da ova poseta Predsednika SFRJ Iranu prenebregava razlike u drutveno politikim sistemima i predstavlja blagonaklonost prema nedemokratskom sistemu Irana. Pre svega, takvi zakljuci o namerama i eljama autora APSOLUTNO SE NE MOGU IZVESTI IZ TEKSTA i ja pozivam Javnog tuioca da objasni kako je na osnovu inkriminisanog teksta doao do takvog zakljuka. To je jedno potpuno proizvoljna tvrdnja. Drugo, da li Javni tuilac tvrdi da poseta proslavi 2.500 godina Persijske drave predstavlja OSUDU nedemokratskog reima u Iranu. Tree, da li je ta poseta uinjena upravo zbog RAZLIKA u drutveno-politikim sistemima? Ponavljam nigde se u listu ne kae da poseta predstavlja blagonaklonost prema nedemokratskom sistemu Irana, niti da se prenebregavaju razlike u drutvenopolitikim sistemima, ali ja pozivam Javnog tuioca da pokae da je suprotno tano! Dalje, gde se u tekstu kae da je Predsednik time prenebregao dravne interese kako Javni tuilac navodi. Naprotiv, kao to ste uli mladi komunisti iz TRIBUNE smatraju da je principijelno voenje politike SKJ zahtevalo da rtvuje dravni interes, a da je poseta Iranu svakako bila u skladu sa dravnim interesima: Istovremeno smo veoma svesni kau komunisti iz TRIBUNE da mala
146
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
drava kao to je Jugoslavija mora biti u dobrim odnosima s reimima kojima se suprotstavlja i to na naelima meusobnog potovanja. Na osnovu ega onda Javni tuilac proizvoljno zakljuuje da se navodno eli rei kako Predsednik Republike izneverava dravne interese? Ko je to rekao? Gde je to reeno? Na osnovu ega se to tvrdi? To su tvrdnje koje su jednostavno bez ikakvog osnova! Meutim, time se ne iscrpljuju prigovori koje imamo da stavimo ovakvim razlozima. ini nam se da Javni tuilac zanemaruje jedno od osnovnih naela na kojima poiva na postupak, jedno pravno pravilo koje postoji u ovoj civilizaciji ve 2.000 godina: a to je da su namere i elje po deniciji dobre, da su motivi uvek dobri, a da je on koji sumnja u motive i elje u ozbiljnoj, vrlo ozbiljnoj zakonskoj obavezi da pre nego to takvu sumnju izrazi to na pouzdan nain dokae! Javni tuilac to, ak, i nepokuava! On se zadovoljava proizvoljnim zakljucima, koji ne potuju ak ni injenice, da isto verbalnim putem okvalikuje te motive kao kriminalne jer oni bi to bili kada bi stajali! To nije dozvoljeno! tavie, pitanje motiva potpuno je irelevantno. Ne sudi se motivima. Sudi se delima. Delo je inkriminisani napis a zakljuci Javnog tuioca projektuju samo tuioeva lina shvatanja, koja nisu predmet raspravljanja pred sudom, jer ne proistiu iz sadrine napisa. Konano, smatram da Predsedniku Republike nije potrebna ovakva zatita kakvu trai predlog Javnog tuioca! To nije moje lino miljenje, ono se zasniva na izvesnim istorijskim dokumentima! Devetog juna 1968. Predsednik Republike obratio se javnosti govorom u kome je rekao sledee: Ja se obraam drugovima i drugaricama, radnicima i radnicama, naim studentima Neka budno prate ta mi radimo, to je njihovo pravo i kad god im neto nije jasno, kad god neto treba razjasniti, neka dou kod mene i sada, kada ljubljanskim studentima neto nije jasno, kad smatraju da neto treba razjasniti i kada se obraaju Predsedniku Republike objanjavaju ta im nije jasno i mole za objanjenje, Javni tuilac ne dozvoljava da pismo stigne adresatu, ve zatiuje Predsednika Republike od povrede asti i ugleda, koja mu je navodno naneta time to mu se studenti uopte obraaju sa ovakvom molbom. Prema tome stanovite je izdavaa da se ovakvim napisom niukoliko ne nanosi povreda asti i ugleda Predsednika Republike, naprotiv da su autori pokazali poverenje prema Predsedniku Republike upravo time to su mu se obratili, to veruju da on moe dati objanjenje koje oni ne uviaju i to veruju da je njegov poziv upuen studentima da mu se obrate ako u radu, i njega lino i ostalih dravnih organa, neto nije jasno, bio iskren. Zar javni tuilac smatra da je tako teko poverovati u ove motive? ta uvredljivo nalazi Javni tuilac u nainu obraanja, poev od onoga dragi drue Tito, do pozdrava? ta sem same injenice da su se autori uopte obratili Predsedniku i uopte
147
Poglave II ZABRANE
traili, molili za neko objanjenje, izrazili svoje miljenje? Drugi osnov po kome Javni tuilac trai zabranu lista zbog ovog inkriminisanog napisa je da se navodno njime remeti prijateljski odnos izmeu Jugoslavije i Irana. Pre svega s jednim reimom u kome se zabranjuju marksistike stranke, gde se oruje upotrebljava protiv radnika i u kome se upravlja prilino nedemokratskim sredstvima mislim da nai odnosi ne mogu biti NAROITO prijateljski. Mislim da je jasno, kako kae i sam Javni tuilac, da ne smemo i da ne prenebregavamo razlike u drutveno-politikim sistemima i da ne treba i da ne pokazujemo blagonaklonost prema nedemokratskom ureenju Irana. Mi to stvarno i ne inimo. Upravo iz nae tampe i upoznati smo sa zlodelima toga reima. ime onda inkriminisani napis remeti te odnose. O reimu koji vlada u Iranu nije reeno nita novo. Reeno je samo da po miljenju autora naela SKJ treba da imaju prednost nad dravnim razlozima i da zbog toga proslavi 2.500 godina Irana moda nije trebalo da prisustvuje Predsednik Republike. Dozvolite, ali to je unutranja stvar nae zemlje da vodimo dijalog sa svojim Predsednikom Republike! Mi smo nezavisna zemlja koja ne moe rtvovati svoj unutranji demokratski sistem i slobode svojih graana da bi ugodila persijskom ahu i iranskom reimu! Reimu koji i sam Javni tuilac oznaava kao nedemokratski. S druge strane, nemeanje u unutranje stvari drugih zemalja ne znai gledati svoja posla, ne znai kompromise, ne znai politike koncesije, ne znai zatvaranje oiju pred onim to se u svetu dogaa, ne znai ograniavanje ustavnih sloboda sopstvenih graana! Sve ovo tim pre to je proklamovano naelo da su u naoj zemlji svi graani subjekti odluivanja u svim vanijim pitanjima ukljuujui tu i spoljno-politike odnose sa drugim zemljama, koji takoe treba da se kreiraju odozdo, prema eljama i oseanju naroda. Inkriminisanim, pak, napisom uopte se i ne ulazi u unutranje stvari Irana, sem to se citiraju optepoznate i istinite injenice o tome reimu. to se tie navodne povrede asti i ugleda, iranskog aha za njega nije reeno nita sem da njegov reim predstavlja diktaturu, to danas daleko otrijim reima izraava ceo progresivni svet. To je jedna istina koja se drugaije ne moe rei, a u inkriminisanom napisu nije ni izneta samo zbog sebe, ve u raspravljanju unutranjih pitanja SFRJ, to svakako da ne moe remetiti nae odnose s Iranom, ako Iran priznaje nama pravo na samostalno voenje unutranje politike. Ako nas toliko brine da se iranski ah ne naljuti na nas zbog ovog napisa izneu vam podatak da je u Minhenu, na primer, demonstriralo 5.000 studenata sa transparentima na kojima je pisalo 2.500 godina kleanja, smrt tiraninu Pahlaviju i sl., a da se iranski ah zbog toga nije uznemirio, ni prekinuo diplomatske odnose sa SR Nemakom, jer zna da je SR Nemaka demokratska zemlja u kojoj graani ne mogu biti spreeni da slobodno izraavaju svoje miljenje i o daleko krupnijim pitanjima spoljne politike, nego to je jedan diplomatski banket! Zar se moe poverovati da bi se mogli poremetiti odnosi izmeu Irana i Jugoslavije zbog toga to sedam mladia i devojaka iz Ljubljane, objavljuju u
148
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
Studentu, koji nije glasilo ni vlade, ni partije, ni Socijalistikog saveza to je mislim jasno i lako dokazati iranskom ahu svoje neslaganje sa prisustvovanjem naeg sopstvenog Predsednika ahovoj proslavi? Ja mislim da bi iranski ah to shvatio. Uostalom, ako je ceniti po obimu iznetih razloga, izgleda da ova dva osnova nisu u prvom redu ni motivisala Javnog tuioca na predlaganje zabrane. Naa tampa objavljivala je daleko otrije kritike i na raun iranskog reima i na raun samog aha. Zato se ni sam neu dalje zadravati na tome. Mislim da ne postoji nikakav razlog za zabranu. Mislim, dakle, kao Javni tuilac u Ljubljani, koji je takoe razmatrao ovaj napis i naao da se njime ne vrea Zakon o tampi. SRA M. POPOVI, adv.
149
Poglave II ZABRANE
Kr. 152/71 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA izdavaa lista Student, UO Saveza studenata Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 24.11.1971. godine Kr. 152/71 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje u CELOSTI zbog bitnih povreda odredaba postupka - l. 333 st. 1 ta. 1 ZKP, zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP, - i zbog pogrene primene Zakona o tampi
i stavlja sledei albeni predlog USVAJA SE ALBA izdavaa i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se predlog OJT Ut-br. 99/71 od 19.11.1971. godine ODBIJA. A. Bitne povrede odredaba postupka - l. 334 st. 1 t. 5 ZKP Prvostepeni sud je odrao glavni pretres iako nisu bile ispunjene zakonske predpostavke za odravanje glavnog pretresa. Naime, izdavau, kao stranci u postupku, nije uopte dostavljen predlog OJT, nije mu dostavljen akt kojim se protiv njega inicira sam postupak, to je nuna predpostavka za odravanje glavnog pretresa u smislu l. 245 st. 1 ZKP u v. l. 66 Zakona o tampi. Osnovno je naelo postupka - l. 4 ZKP da se stranka, ovde izdava, radi pravilnog usmeravanja odbrane i korienja svih zakonskih sredstava odbrane mora bla-
150
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
govremeno upoznati (a svakako ne na glavnom pretresu tek) sa pravnom ocenom i stvarnim osnovama optube, odn. ovde predloga za zabranu. Izdava je meutim upoznat sa sadrinom predloga tek na glavnom pretresu, a da mu do toga trenutka nije bilo saopteno ni zbog ega se zabrana trai, ni primenom koga propisa! Posebno izdava istie da se reenje o privremenoj zabrani po Zakonu o tampi, l. 54 st. 1 ta. 2 dostavlja prvenstveno odgovornom uredniku, a da je u konkretnom sluaju reenje Pt-99/71 od 19.11.1971. godine i dostavljeno Miroslavu Vrbanoviu, odgovornom uredniku, koji nije stranka u postupku! Dakle, iako se propust suda da dostavi predlog stranci ne moe konvalidirati eventualnom injenicom da je stranci dostavljeno bar reenje o privremenoj zabrani stranci nije dostavljeno ni to reenje! Za dokaz poslednje tvrdnje izdava upuuje na samo reenje Pt-99/71 od 19.11.1971. koje prilee spisima i u kome se (str. 2, peti stav) daje uputstvo ekspediciji da reenje dostavi odgovornom uredniku. Konano, ni sam poziv za glavni pretres ne sadri pravnu ocenu (l. 168 ZKP) koja bi evenutalno pomogla izdavau da pripremi odbranu. tavie, izdava nije ni pozvan na glavni pretres (uruen mu je poziv za Okrunog javnog tuioca!). Meutim, on se odazvao i ovakvom neurednom pozivu i ne istie to kao posebni albeni razlog, ve jedino time ilustruje tok pripreme glavnog pretresa. Prema tome, glavni pretres je odran, a da stranci nije dostavljeno ni reenje o privremenoj zabrani, ni predlog OJT, pa ak ni uredan poziv. Posebno izdava naglaava da je pri tom bez znaaja to protiv predloga nema mesta prigovoru, jer prigovora nema ni u postupku pred optinskim sudom, pa se pretres ne moe odrati ako optuni predlog odnosno privatna tuba nisu prethodno dostavljeni okrivljenom. Uopte, notorno je da se ne moe voditi nikakav postupak ako stranci nije dostavljen akt kojim se postupak pokree. Ba i da se uzme da, s obzirom na odsustvo prigovora, ne stoji povreda iz l. 334 st. 1 ta. 5 ZKP, van svake je sumnje da stoji povreda iz l. 334 st. 2 ZKP, kao gruba, moda jedna od najgrubljih povreda prava odbrane. Predlog nije uruen izdavau ni do dananjeg dana. B. Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje Nigde, i doslovno NIGDE u prvostepenom reenju ne navodi se zato sud smatra da se radi o lanim vestima ili izopaenim tvrdnjama, ta je lano u tim tvrdnjama, a ta je u njima izopaeno. tavie, ak se ni ne tvrdi da se radi o lanim vestima ili izopaenim tvrdnjama! Primena l. 52 st. 1 ta. 2, meutim pretpostavlja lane vesti i izopaene tvrdnje. Prvostepeni sud tvrdi samo da se radi o tvrdnjama koje mogu izazvati uznemirenje graana. Na tako utvreno injenino stanje sud nije mogao primeniti pravni propis l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi.
151
Poglave II ZABRANE
Izdava se, meutim, ne slae ni sa kvalikacijama suda da se ovakvim napisom moe izazvati uznemirenje graana. Naime, budui da se u konkretnom sluaju radi o NEPRIKOSNOVENOM PRAVU graana na razmatranje i ocenu rada dravnih organa (Predsednika Republike), l. 34 st. 2 ta. 6 Ustava SFRJ, a budui da je ta ocena izraena na korektan i uljudan nain ne moe se nipoto uzeti da se vrenjem tih neprikosnovenih prava moe na bilo koji nain postupati protivpravno, ak i ako se sama kritika oceni kao neopravdana. Pomenuto neprikosnoveno pravo graana na kritiku dravnih organa ukljuuje, naravno, i neopravdanu kritiku (u pojam kritike ne ulaze uvredljive ocene). Da se radi o kritici, odnosno iskreno izraenom uverenju graana o jednom konkretnom inu dravnog organa (Predsednika Republike) uvia i sam prvostepeni sud kada na str. 5 kae: Radi se o pismu grupe studenata iji stav je njihovo slobodno razmiljanje i na strani 6: Radi se o otvorenom pismu grupe komunista upuenom drugu Titu. Ustavno je pravo svakog naeg graanina da bude aktivan nosilac i uesnik u stvaranju i tumaenju nae unutranje i spoljne politike, i dalje: Pravo je graanina da kritikuje i da li se sa tom kritikom ne slaemo kao to je u konkretnom sluaju stvar, to po miljenju suda ne moe biti omalovaavanje niti uvreda. Stvar je razumevanja, poznavanja i zrelosti prilikom tretiranja odreenog problema, pa se to nepoznavanje ne moe tumaiti po miljenju suda kao u konkretnom sluaju da je tendenciozno i zlonamerno. Ovi razlozi koje sam sud navodi, protivreni su izreci reenja, l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP. Sud usvaja da se radi o kritici, da ona nije ni uvredljiva, da ne omalovaava objekt kritike, da nije zlonamerna i da nije tendenciozna, da predstavlja slobodno razmiljanje kritiara, da ovo predstavlja ustavno pravo svakog naeg graanina. Sud takoe, pravilno, utvruje da nije bitno da li se mi sa takvom kritikom slaemo ili ne, tj. da pravo na kritiku ukljuuje i pravo na zabludu. Oigledno je onda, da objavljivanje takve kritike ne moe biti protivpravno kao to je oigledno i da vrenje ustavom zajemenih prava ne moe izazivati uznemirenje graana. Naprotiv, graane moe uznemiriti trebalo bi da ih uznemiri zabrana vrenja toga prava. Zbog toga nije bilo mesta primeni l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Posebno izdava ukazuje da ne moe posluiti kao razlog zabrane injenica da je napis pretampan iz tampane stvari (ljubljanska Tribuna), ije je rasturanje zabranjeno zbog nekog drugog napisa. Uznemirenje u smislu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, mora da proistie iz sadrine objavljenog napisa, a ne iz okolnosti koje su toj sadrini potpuno strane. Uostalom, i ceo sporni broj Student-a. ije je rasturanje zabranjeno upravo pobijanim reenjem u celosti je pretampan (sa izuzetkom napisa zbog koga je
152
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
zabranjen, naravno), pa ta injenica nije izazvala nikakvo uznemirenje. tavie, i tu se rezonovanje prvostepenog suda pokazuje kao sebi protivreno pretampavanje je omogueno upravo nalogom toga istog suda SUP-u grada Beograda br. Kr. 152/71 od 25.11.1971. godine, iako se radilo o pretampavanju sadraja iz tampane stvari ije je rasturanje sud zabranio. Miljenje je izdavaa da je do uznemirenja javnosti stvarno dolo, ali upravo zbog predloga Javnog tuioca i neopreznog prezentiranja celog postupka od strane dnevne tampe, te da je prvostepeni sud iao linijom manjeg otpora kada je zabranu izrekao, ne vodei rauna o tome da sama sadrina inkriminisanog napisa ne opravdava odluku. Naravno, da ovakvi obziri ne mogu predstavljati razlog za zabranu, ve jedino eventualni povod da se pozabavimo pitanjem odgovornog informisanja javnosti od strane visokotirane tampe, u prvom redu beogradskih dnevnih listova. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu, 06.12.1971. Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda koji zastupa SRA M. POPOVI
153
Poglave II ZABRANE
Reenje Vrhovnog suda Srbije
K.I.1431/71 Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veu sastavljenom od sudija ukia Milutina, kao predsednika vea, Jankovia Vojislava i Seratlia Milivoja, kao lanova vea, i strunog saradnika Radojevi Danice, kao zapisniara, u postupku za zabranu rasturanja lista Student br. 20, koji izdaje Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda, u Beogradu Balkanska ulica br. 4, reavajui o albama Okrunog javnog tuioca u Beogradu i punomonika izdavaa lista Student advokata Sre Popovia iz Beograda, izjavljenim na reenje Okrunog suda u Beogradu Kr.152/71 od 24. novembra 1971. godine, u sednici vea odranoj dana 9 decembra 1971. godine, doneo je REENJE PREINAUJE SE reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 152/7l od 24. novembra 1971. godine u delu izreke pod 1. tako to se zabrana rasturanja broja 20 lista Student, iji je izdava Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda u Beogradu Balkanska ulica br.4, koja je zabrana navedenim reenjem izreena na osnovu 1. 52 st l ta 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija zbog lanka Otvoreno pismo Titu, - izrie i po osnovima iz 1. 52 st. 1 ta. 6 i 7 istog Zakona o tampi. U ostalim delovima pod 2, 3 i 4 izreke prvostepeno reenje ostaje nepromenjeno. Obrazloenje Reenjem Okrunog suda u Beogradu Kr. 152/7l od 24.novembra 1971. godine izrekom pod 1 zabranjeno je na osnovu lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija rasturanje broja 20 lista Student iji je glavni i odgovorni urednik Vrbanovi Miroslav iz Beograda, a koji izdaje Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda, u Beogradu Balkanska ul. br. 4, zbog lanka Otvoreno pismo Titu. Izrekom pod 2 prvostepenog reenja odlueno je da se svi primerci zabranjenog broja lista Student oduzimaju i da se imaju unititi putem hemijske prerade. Izrekom pod 3 odlueno je da sa danom pravosnanosti prvostepenog reenja prestaje da vai i istim se zamenjuje reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. br. 99/71 od 19. novembra 1971. godine kojim je izreena privremena zabrana
154
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
rasturanja oznaenog broja lista Student, i izrekom pod 4 prvostepenog reenja odlueno je da trokovi krivinog postupka padaju na teret budetskih sredstava. Protivu ovog reenja izjavili su albe: Okruni javni tuilac u Beogradu zbog povrede materijalnih propisa odredaba Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, s predlogom da se reenje preinai u smislu navoda albe, i Punomonik izdavaa advokat Popovi Sra iz Beograda zbog bitnih povreda odredaba postupka, pogrene primene materijalnih propisa - odredaba Zakona o tampi i pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, predlaui da se reenje ukine ili preinai u smislu albenog predloga. Po razmotrenju svih spisa ovoga predmeta zajedno sa pobijanim reenjem, a po oceni navoda u albama, Vrhovni sud je naao: Punomonik izdavaa u albi istie bitne povrede odredaba postupka koje vidi u tome to izdavau, kao stranci u postupku, nije uopte dostavljen predlog Okrunog javnog tuilatva da se izrekne zabrana rasturanja lista Student br. 20 tako da izdava sve do glavnog pretresa nije bio upoznat sa sadrinom predloga, zatim i u tome to je reenje o privremenoj zabrani lista dostavljeno odgovornom uredniku Vrbanovi Miroslavu koji nije stranka u postupku, a ne i izdavau. Osim toga, u pozivu za pretres nije navedena pravna ocena - zakonski propis povodom ije povrede se vodi postupak, tako da zbog ove, kao i zbog napred oznaenih povreda, odbrana nije imala sve potrebne uslove da se blagovremeno upozna sa osnovima optube i pripremi odgovarajuu odbranu. Istaknuti navodi albe punomonika izdavaa nisu osnovani. Iz samih albenih navoda vidi se da je reenje Okrunog javnog tuioca o privremenoj zabrani rasturanja lista Student br. 20 urueno odgovornom uredniku u smislu l. 54 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, kome se prvenstveno ovakvo reenje i dostavlja, tako da je ova dostava pravilno izvrena. Predlog Okrunog javnog tuioca za izricanje zabrane rasturanja lista dostavljen je Okrunom sudu u smislu l. 54 st. l ta. 1 Zakona o tampi, dok dostava predloga izdavau nije predviena ovim zakonom. Iz dostavnice o uruenju poziva za pretres vidi se da je poziv uruen predstavniku izdavaa od strane Okrunog suda u Beogradu, tako da se uruenje poziva ne moe smatrati nepravilnim, bez obzira da li je u pozivu navedena pravna ocena dela ili ne. Uostalom, iz zapisnika o pretresu vidi se da predstavnik izdavaa nije prigovorio nainu na koji je uruenje vreno, tako da su i sa tog razloga pored ostalih napred iznetih, albeni navodi o manjkavosti postupka neosnovani. Ocenjujui pravilnost oalbenog reenja sa gledita primene materijalnih propisa odredaba Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, Vrhovni sud je naao da je alba Okrunog javnog tuioca zbog nepravilne odnosno nepotpune primene odredaba navedenog Zakona osnovana, a to sa sledeeg: Prvostepeni sud stao je na stanovite da sadrina lanka, u kome se u vidu otvorenog pisma Predsedniku Republike Titu izraava nedoumica zbog njegove posete Iranu, sa kojom se potpisnici ne slau i kritikuju je nema tendenciju omalovaavanja i nanoenja povrede asti i ugledu Predsednika Republike i efu drave Irana i da ne moe neposredno da remeti odravanje i razvijanje prijateljskih
155
Poglave II ZABRANE
odnosa izmeu dve zemlje. Ovo zato to je u pitanju miljenje grupe lica - studenata komunista koji su, koristei ustavno pravo na kritiku izrazili svoj stav povodom navedene posete na nain koji moe da izazove uznemirenje graana, ali koji njihovu kritiku ne ini tendencioznom niti zlonamernom. Zbog toga prvostepeni sud nije prihvatio predlog javnog tuiooa za zabranu lista Student i po osnovima iz l. 52 st. l ta. 6 i 7 Zakona o tampi, ve je ovu zabranu izrekao samo sa razloga predvienih u l. 52 st. 1 taka 2 istog Zakona, tj. zbog iznoenja izopaenih tvrenja kojima se, kao i zbog injenica da je lanak prepisan iz zabranjenog lista studenata Ljubljane Tribuna, - izaziva uznemirenje graana. Ovakvi zakljuci prvostepenog suda ukoliko se odnose na primenu l. 52 st. l ta. 6 i Zakona o tampi po nalaenju Vrhovnog suda ne mogu se prihvatiti kao pravilni. Iz sadrine inkriminisanog lanka proizilazi da su potpisnici lanka iznenaeni zbog posete predsednika Tita zemlji u kojoj vlada diktatorski reim uz navoenje da smo mi socijalistika zemlja koju naela proleterskog internacionalizma obavezuju na povezivanje sa naprednim pokretima svugde u svetu. Prema miljenju potpisnika, ova poseta prevazilazi granicu ekonomskih i diplomatskih odnosa koja bi bila razumljiva s obzirom na nedemokratsku diktaturu persijskog aha, budui da politika nae Partije mora da bude, bez obzira na dravne interese, nezavisna i verna naelima i programu SKJ. Izloeni stav u lanku po nalaenju Vrhovnog suda prelazi granice kritike koja bi se bez obzira da li je opravdana ili ne mogla okarakterisati kao dobronamema i konstruktivna. Naime, polazei iskljuivo sa ideolokih pozicija, potpisnici lanka prenebregli su da je re o dravnoj poseti zemlji sa kojom naa zemlja odrava prijateljske odnose, a sem toga da je povod poseti bio redak jubilej 2.500 godinjica postojanja persijske drave kome su prisustvovali eminentni rukovodioci iz brojnih drugih pa i socijalistikih zemalja. O ovoj poseti, tokom koje su obavljen i razgovori sa efovima stranih drava i delegacija, predsednik Tito po povratku u zemlju informisao je rukovodee linosti iz nadlenih foruma to je takoe za potpisnike lanka bio jasan dokaz kakvo je prirode poseta bila. Isticanjem u lanku naela proleterskog internacionalizma i ukazivanjem na to kakva politika nae Partije mora da bude izraava se sumnja pa i insinuacija u pogledu pridravanja programa i proklamovanih naela SKJ, iako su ta naela i u teoriji i u praksi jasna i ne mogu izazivati nedoumicu. Sa druge strane, pak, prenebregavajui prirodu i karakter posete o kojoj je re potpisnici lanka su izgubili iz vida osnovne principe nae spoljne politike nemeanje u unutranje stvari drugih zemalja i odravanje dobrih odnosa i sa zemljama drugaijeg sistema nego to je na. Ne samo to lanak po intenciji ide na utrb naih odnosa sa takvim zemljama uopte, nego se u njemu o prilikama i sistemu u jednoj takvoj zemlji u ovom sluaju Iranu govori na nain koji predstavlja meanje u unutranje stvari te zemlje, uz vreanje njenog efa. Time, kao i napred navedenim insinuacijama, nanosi se povreda asti i ugleda predsednika Republike SFRJ. Nesumnjivo je i to da se iznoenjem stavova i miljenja o drugoj zemlji na ovakav nain i uz odreene tvrdnje, neposredno remete prijateljski odnosi izmeu dve zemlje, s obzirom na to da su ovakvi stavovi izneti kroz sredstvo javnih informacija i da su tim putem dostupni predstavnicima zemlje na koju se odnose.
156
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
Imajui napred izloeno u vidu Vrhovni sud smatra osnovanim albene navode javnog tuioca o postojanju razloga za zabranu lista Student u kome je lanak odtampan, po osnovima iz l. 52 st. 1 ta. 6 i 7 Zakona o tampi, zbog ega je prvostepeno reenje u tom smislu i preinaio kako je u izreci ovog reenja navedeno. Neosnovano se albom punomonika izdavaa pobija prvostepeno reenje zbog izreene zabrane rasturanja oznaenog broja lista Student po osnovu iz 1. 52 st. l ta. 2 Zakona o tampi. U albi se, naime, istie da dati razlozi prvostepenog suda o ustavnom pravu na kritiku i o tendenciji kritike u inkriminisanom lanku, koja nije ocenjena kao negativna protivree izreci reenja kojom je izreena trajna zabrana rasturanja lista a posebno da su neodrivi razlozi suda za zabranu koji se odnose na injenice to je napis pretampan iz drugog lista, poto sama ova injenica, prema albi ne moe da izazove uznemirenje graana. Po nalaenju Vrhovnog suda alba punomonika izdavaa ukoliko se tie datih razloga za primenu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi delimino je osnovana. Naime, i po stanovitu Vrhovnog suda, okolnost da je lanak pretampan iz drugog lista koji je zabranjen ljubljanske Tribune u ovom sluaju sama po sebi nije mogla posluiti kao razlog za zabranu lista Student. Ovo zbog toga to je list Tribuna zabranjen zbog drugog a ne zbog inkriminisanog napisa Otvoreno pismo Titu koji nije bio predmet odluivanja Okrunog suda u Ljubljani, nego je zabrana rasturanja celog lista Tribuna usledila iz tehnikih razloga. Zbog toga, ovaj sud nije prihvatio zakljuak prvostepenog suda u pobijanom reenju da sama injenica to se radilo o lanku pretampanom iz drugog zabranjenog asopisa moe da izazove uznemirenje javnosti i pored toga to prepisani lanak nije bio zabranjen. Meutim, albom punomonika se neosnovano pobijaju ostali razlozi iz prvostepenog reenja za primenu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi s obzirom na napred dato obrazloenje za prihvatanje stava javnog tuioca u pogledu l. 52 st. l ta. 6 i 7 Zakona o tampi, nesumnjivo je da inkriminisani napis sadri izoptena tvrenja koja s obzirom da tretiraju pitanja vezana za program SKJ i linost predsednika Tita mogu da izazovu uznemirenje javnosti. Pri tome Vrhovni sud smatra irelevantnim to to inkriminisani napis sa gledita njegove sadrine nije bio razlog za zabranu lista Tribuna, poto sama ta injenica ne znai prejudiciranje stava drugog, pa ni ovog suda. Ovo utoliko pre to posebni stavovi mogu biti uslovljeni i drugaijim razlozima objektivne prirode, zavisno od sredine u kojoj se napis objavljuje. Sa svega napred izloenog, a na osnovu l. 64 st. 4 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, Vrhovni sud je odluio kao u izreci ovog reenja. Zapisniar, Danica Radojevi, s.r. Za predsednika vea, Sudija, Jankovi Vojislav, s.r. Za tanost otpravka Upravitelj sudske pisarnice Branko Kovaevi
157
Poglave II ZABRANE
Molba za podizanje Zahteva za zatitu zakonitosti
Kr. 152/71 SAVEZNO JAVNO TUILATVO Beograd MOLBA Univerziteskog odbora Saveza studenata Beograda, ul. Balkanska br. 4/III, kao izdavaa lista Student ZA PODIZANJE ZAHTEVA ZA ZATITU ZAKONITOSTI zbog povreda zakona uinjenih: 1. reenjem Okrunog suda u Beogradu Kr. 152/71 od 24.11.1971. godine, i 2. reenjem Vrhovnog suda Srbije u Beogradu K-1431/71 od 09.12.1971. godine sa sledeim predlogom da se UKINU oba reenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku Obrazloenje: Izdava je uloio albu protiv prvostepenog reenja, jer je isto doneto nakon glavnog pretresa za ije odravanje nisu bile ispunjene procesualne pretpostavke. Naime, izdavau nije dostavljen akt tuilatva kojim se inicira sam postupak, tj. predlog za zabranu rasturanja lista, te izdava nije bio upoznat sa stvarnim i pravnim osnovama predloga pre glavnog pretresa. Sve ovo tim pre to izdavau, to inae Zakon doputa, nije dostavljeno ni reenje o privremenoj zabrani rasturanja (ve odgovornom uredniku), ni uredan poziv iz kojih bi bar saznao koji su stvarni i pravni osnovi predloga i mogao pripremiti za odbranu.
158
"Student", (Kr. 152/71), 1971.
Dostavljanje predloga je nuna pretpostavka za odravanje pretresa u smislu l. 254 st. 1. ZKP u v. l. 66 Zakona o tampi, pa proputanje suda da predlog dostavi stranci odnosno, odravanje glavnog pretresa uprkos ovoga propusta predstavlja APSOLUTNO BITNU povredu odredaba postupka iz l. 334 st. 1 ta. 5 ZKP, a u svakom sluaju najgrublju povredu prava odbrane iz l. 334 st. 2. ZKP. Drugostepeni sud nije uvaio ovaj albeni razlog navodei (1) da je dostava reenja o privremenoj zabrani pravilno izvrena odgovornom uredniku u smislu l. 54 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, (2) da izdava nije prigovorio neurednom pozivu, i (3) da dostava predloga izdavau nije predviena Zakonom o tampi. Izdava se slae da nije prigovorio neurednom pozivu i da je dostavljanje reenja o privremenoj zabrani odgovornom uredniku zakonito. Ove injenice istakao je izdava u albi samo da jasnije ukae na osnovno pitanje nunost dostavljanja predloga kojim se postupak inicira stranci, koja bez toga predloga nema nikakvog drugog naina da se upozna sa stvarnim i pravnim osnovama predloga. Razlog drugostepenog reenja da dostava predloga izdavau nije predviena Zakonom o tampi irelevantan je za odluku. Naime, drugostepeni sud propustio je da ceni razloge albe u ovom delu u smislu propisa l. 66 Zakona o tampi u v. l. 245 st. 1 ZKP. Naime, izdava u albi nije ni isticao da je dostava nuna po Zakonu o tampi, ve se izriito pozivao na pom. l. 245 ZKP koji se primenjuje i u ovom postupku u smislu l. 66 Zakona o tampi. Pored toga, izdava se pozivao i na l. 4 ZKP, prema kome stranka mora biti blagovremeno (a to svakako nije tek na glavnom pretresu!) upoznata sa pravnom ocenom i stvarnim osnovama predloga. Konano, Zakon o tampi i ne predvia izriito da se predlog mora dostaviti stranci pre glavnog pretresa (a u konkretnom sluaju predlog NIKADA nije dostavljen stranci), jer je to regulisano Zakonom o krivinom postupku koji se primenjuje i u ovom postupku - l. 66 Zakona o tampi. Zakon o tampi regulie samo osobenosti postupka po Zakonu o tampi, a taj Zakon nigde ne regulie kao osobenost postupka da se stranci ne dostavlja akt kojim se inicira postupak! tavie, izdava posebno naglaava da se radi o povredi zakona koja se ne moe konvalidirati pristankom stranke da se glavni pretres odri, jer se ova odredba tie ne samo stranke nego je i javni interes da ona uvek bude potovana i da se i stranci stvarno obezbedi mogunost korienja prava odbrane. S obzirom na izloeno molba je umesna i na Zakonu osnovana. U Beogradu, 21.12.1971. Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograd koji zastupa SRA M. POPOVI
159
Poglave II ZABRANE
160
Duan Makavejev, 1972*

(Uvod)
Paradoks zabrane DOKUMENTACIJE II bio je u tome to je skoro svih 500 stranica teksta bilo ve ranije objavljeno, mnogi takstovi i po vie puta. Nijedan dokument u knjizi nije predstavljao slubenu tajnu. Film WR: Misterije organizma, u vreme publikovanja knjige nezvanino zabranjen u zemlji, ve sedam meseci prikazivao se istovremeneo u Londonu, Njujorku, Parizu, Minhenu, Kopenhagenu, Oslu, Jerusalimu, Sidneju. Svetska tampa hvalila je kulturnu politiku zemlje koja je omoguila pojavu ovog lma. Knjiga Mitrohinovi dokumenti koja se pojavila u Engleskoj 1999. godine bacila je novo svetlo na neobina zbivanja oko lma. Nakon ulaska ruskih tenkova u Prag, 1968. godine, u tzv. zemlje lagera ubaeno je po desetak operativaca KGB-a sa zadatkom da produbljuju jaz izmedju disidenata i reima i time podstiu homogenizaciju partije i represiju. Devet operativaca KGB dejstvovalo je u Jugoslaviji. Publikovanje fotograje snimanja lma u kome se iza nage Jagode Kaloper, nazire na zidu plakat sa Lenjinom rairenih ruku, bio je rezultat jedne takve operacije. Sarajevsko Osloboenje objavilo je ubrzo posle toga pismo Stevana Bulajia u kome se tvrdi da u lmu gole prostitutke mariraju ispred Lenjina i Hitlera. U Novom Sadu donosi se odluka o osnivanju pokrajinske lmske cenzure, te odobrenje republike cenzure, kao sada nenadlene, postaje navodno nevaee. Film je ponuen ovoj novoj cenzuri na odobrenje. Sazvan je jo jedan samoupravni skup, zvani aktiv i doneta je i poslednja odluka: Film WR:Misterije organizma nije dovren i nikada nee biti dovren. U potpisu: Sekretar partijske organizacije i Sekretar Udruenja lmskih radnika Vojvodine.
Uvodni tekst u ovom predmetu napisao je Duan Makavejev (avgust 2002. godine)
161
Poglave II ZABRANE
Reenje Okrunog javnog tuilatva u Novom Sadu
OKRUNO JAVNO TUILATVO Ut. br. 26/72 22.II.1972. Novi Sad
Na osnovu l. 50 Zakona o tampi i dr. vidovima informisanja, donosim REENJE PRIVREMENO SE ZABRANJUJE rasturanje druge knjige DOKUMENTACIJA NEOPLANTA FILM 66 i 71. u izdanju Ustanove za snimanje lmova Neoplanta lm iz Novog Sada odtampane na getenteru, jer se u njoj iznose izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana, ime su povreene odredbe l. 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Obrazloenje Navedena knjiga dokumentacije prireena je od strane Udoviki Svetozara, direktora Ustanove Neoplanta lm, umnoena na getetner i rasturena veem broju kulturnih i javnih radnika i raznim organizacijama i institucijama. Prema tvrenju izdavaa knjiga je namenjena sa zadatkom da e kompletna informacija o radu Neoplante korisno posluiti u svim raspravama o kinematograji Vojvodine. Pored ranije objavljene I knjige dokumenata koja se odnosi na rad Ustanove od osnivanja do danas, ova druga knjiga posveena je iskljuivo sluaju sa lmom WR misterija organizma Duana Makavejeva. Meutim, ova knjiga dokumentacije je tako komponovana, da je oito imala drugi cilj. Ocenjujui sadrinu knjige u celini, ona uenje Vilhelma Rajha, slobodu izraavanja u lmskoj umetnosti i njen drutveni znaaj, slobodu oveka, drutvene sisteme pa meu njima i socijalistiki drutveni sistem i ideologiju, na takav nain interpretira i objanjava, da to ustvari predstavlja propagiranje politiki neprijateljskih stavova i tvrenja, suprotnih politici SKJ i drutveno-politikom stanju u naoj zemlji. Nadalje u ovoj knjizi se jednostrano, politiki tetno i neprihvatljivo interpretira i kvalikuje diskusija voena posle prikazivanja lma, kao i niz drugih injenica i detalja u vezi sa ovim lmom. Autori napisa na vie mesta nastoje da uvredom
162
Duan Makavejev, 1972
i omalovaavanjem diskvalikuju i obezvrede sve one kulturne, drutveno-politike radnike i graane, koji ne prihvataju ideje i koncepcije na osnovu kojih je pravljen lm i koje, sa pozicija programa i politike SKJ i sa gledita drutvenih interesa, osuuju davanje odobrenja za prikazivanje lma. Pri tome se Novi Sad prikazuje kao sredina u kojoj postoji politiki pritisak najgore vrste, tvrdi, da ne postoji sloboda stvaranja, vreaju se i upuuju zlonamerne etikete drutvenim organizacijama, a u prvom redu SUBNOR-u. Na vie mesta se zlonamerno i tendenciozno u izopaenoj tvrdnji prikazuje uloga i uticaj SKJ, stanje i prilike koje postoje unutar ove organizacije i u naem sistemu samoupravljanja, o odnosima seksa i politike, o naruavanju samoupravne prakse i stvaranju alarmantne situacije. Tako se na strani 523 u vezi objanjenja sadrine lma, izopaeno prikazuju stanje i prilike u SKJ sledeom konstatacijom: Na drutvenim skupovima na kojima uvaeni drutveni radnici izlau suve teorije, visoku ideologiju, apstraktnu misao esto se tada muimo da shvatimo ta sa nama nije u redu, pogotovo ako sedimo na sastanku partije iji smo pristalica, a umiremo od nepodnoljive dosade, guimo se u bezvazdunom prostoru monotonije zato je, dananje graansko drutvo, isto tako kao i ono u tzv. socijalistikim sistemima, drutvo mrtvaca, drutvo ljudi ija su tela mrtva. U napisu koji govori o odnosima seksa i politike na strani 525 i 526 pretenciozno se iznosi izopaena tvrdnja kako se seks i politika javno uzajamno ignoriu, tajno se kurvaju. Seks i politika praktikuju se konspirativno. Demaskiraemo. Izmeu seksa i politike je jaz kao izmeu ivota i smrti lm WR ili misterija organizma ima ambiciju da istrai i pokae tehnike oslobaanja za ljubav, odnosno leenje od ideologije svih vrsta /dakle i nae/, kao i da lmom WR zapoinjemo prvi put nauno i kompetentno, terapiju planete i zemlje od seksualne i politike impotencije. Na strani 592 u napisu koji govori o obimu protesta u vezi sa spreavanjem prikazivanja lma na festivalima u Puli i Niu, predimenzionirano se prikazuje i opisuje stvorena atmosfera i reakcija u javnosti. Na strani 593, 594 i 595 ignorantski se iznosi tvrdnja i ocenjuje uloga SKJ, njegove odluke i mere o kreiranju politike i dovodi u pitanje znaaj samoupravljanja, pa se tim povodom kae: a) ve davno partijski dokumenti nisu obavezni materijal za upravne i samoupravne forume. U ovom sluaju samoupravna praksa drastino se naruava i stvara se atmosfera alarmantne situacije. Dalje se kae: b) dve partijske komisije koje su preuzele na sebe posao lmske kritike i sprovode partijsku istragu nad onima koji nee da misle politiki ine medveu uslugu svojim komitetima. Govorei o zakljucima dveju komisija pored ostalog iznosi tvrdnju: c) po pedagokoj psihologiji ovakav nain reagovanja tipian je za adolescente. Ali ovde smo kod zamene teze u kojoj se pedagoki pretvara idejno politiki i sa dece prenosi na odrasle ljude. Na strani 687-688 u nastojanju da obezvredi i diskvalikuje udruenje SUBNORa i njegove lanove, uesnike u diskusiji nakon projekcije lma navodi se: a) znam da sam decidirano uo, kada sam pitao ko je zvan da su zvati drugovi iz komisije za uvanje tradicije iz Pokrajinskog SUBNOR-a. Zato su ba ovi drugovi zvati kad se ve unapred moglo znati kako e reagovati, a reagovali su politiki jako
163
Poglave II ZABRANE
karakteristino nainom miljenja sa kojim se ne moe voditi dijalog i koji prema tome odstupa od naeg uverenja da se svet ne sastoji samo iz dve suprotstavljene i nepomirljive strane. Degradirajui komisiju SUBNOR-a on joj daje etiketu da je to komisija b) za unapreenje muzeja i podizanje spomenika koja povodom zahteva za zabranu javnog prikazivanja lma c) grmi u ime istorije i oveanstva sa vrlo providnom politikom osnovom i jasnom politikom platformom. U svim napred navedenim inkriminacijama i objavljivanjem sadrine itave knjige iznose se dakle izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana, ime su se stekli zakonski uslovi za zabranu rasturanja ove publikacije po l. 49 st. 1. ta. 2 Zakona o tampi i dr. vidovima informacija. Pokrajinski javni tuilac A. Mikov Reenje se dostavlja: Izdavau Neoplanta lm iz N. Sada Bulevar Revolucije 12 sa nalogom, da ne rastura tampanu stvar do donoenja pravosnane sudske odluke. 2. SUP-u SO Novi Sad sa nalogom, da sve primerke tampane stvari privremeno oduzme i u izvrenju ovog reenja postupi po l. 52 Zakona o tampi i dr. vidovima informacija.
1.
164
Reenje Okrunog suda u Novom Sadu
OKRUNI SUD U NOVOM SADU Posl. Br. K-64/72. Okruni sud u Novom Sadu sastavljen od sudije Niki Bore, kao predsednika vea i sudija porotnika Tojagi Mila i Erbes Vasilija, kao lanova vea, sa zapisniarem Stojin Milankom, - po predmetu izricanja zabrane rasturanja tampane stvari, posle odranog glavnog, javnog pretresa na dan 22. februara 1972. godine, u prisustvu zastupnika javnog tuioca Jozanov Radovana iz Novog Sada, predstavnika Ustanove za snimanje lmova Neoplanta-lm iz N. Sada ilnik elimira iz N. Sada i punomonika Mikijelj Rade i Popovi Sre, advokata iz Beograda, doneo je i istoga dana u prisustvu navedenih lica, objavio sledee REENJE Izrie se zabrana rasturanja tampane stvari knjige pod naslovom Neoplantalm dokumentacija za internu upotrebu u kojoj se nalazi: Nasuprot ovim primerima libidinozne komunikacije postoji i jedna druga vrsta komunikacije koja sadri jedan neprijatan i racionalan lepak, na drutvenim skupovima na kojima uvaeni drutveni radnici izlau suve teorije, visoku ideologiju, apstraktnu misao. esto se tada muimo da shvatimo ta sa nama nije u redu, pogotovo ako sedimo na sastanku partije iji smo pristalice, a umiremo od nepodnoljive dosade, guimo se u bezvazdunom prostoru monotonije. Rajh: radi se o bolesti, linoj ili drutvenoj emocionalna kuga. Ljudi pridavljene seksualnosti, utrnule ljubavi prema ivotu, ugaenog smisla za igru i alu zrae iz svojih smrznutih tela moni mrtvaki mentalitet, okruavajui na sve strane. Zato je, veim svojim delom dananje graansko drutvo, isto kao i ono u takozvanim socijalistikim sistemima, drutvo mrtvaca, drutvo ljudi ija su tela mrtva. /strana 523/ Seks i politika se javno uzajamno ignoriu, tajno se kurvaju. /Afere: ruiasti balet, Profumo Killer, Markovi Delon/. Seks i politika praktikuju se konspirativno. Demaskiraemo. Izmeu seksa i politike je jaz kao izmeu ivota i smrti. Film WR ili Misterija organizma ima ambiciju da istrai i pokae tehniku oslobaanja za ljubav, odnosno leenje od ideologije svih vrsta. /strana 525/ Filmom WR ili Misterija organizma zapoinjemo prvi put nauno i kompetentno, terapiju planete Zemlje od seksualne i politike impotencije! /strana 526/ Zakljuci na sednicama Izvrnog odbora Zajednice kulture i Komisije za lm bili
165
Poglave II ZABRANE
na dnevnom redu, kao poziv na politiku odgovornost svih lanova ovih tela koji su komunisti. Ve davno partijski dokumenti nisu obavezni materijal za upravne i samoupravne forume. U ovom sluaju samoupravna praksa drastino se naruava i stvara se atmosfera alarmantne situacije. /strana 593/ Dve partijske komisije koje su preuzele na sebe posao lmske kritike i sprovedu partijsku istragu nad onima koji nee da misle politiki ine medveu uslugu svojim komitetima. Ovakvu estetiku nazvao je Oskar Davio jo 1955. na kongresu Drutvo i vaspitanje ponaanje slona u porcelanskoj radnji. /strana 594/ Izvesni skupovi koji su skoro kompromitovali skup 5. juna potvrdili su moje uverenje, da je u izboru 400 lica pozvanih na projekciju i diskusiju bilo izvesnih kriterija neprirodnih za nae uobiajene samoupravne norme i da je pravljen izbor ljudi na liniji planiranog podizanja temperature i stvaranja sukoba Znam da sam decidirano uo, kada sam pitao ko je zvan da su zvati drugovi iz komisije za uvanje tradicija iz pokrajinskog SUBNORA. Zato su ba ovi drugovi zvati kada se ve unapred moglo znati kako e reagovati, a reagovali su politiki jako karakteristino nainom miljenja sa kojim se ne moe voditi dijalog i koji prema tome odstupa od naeg uverenja da se svet ne sastoji samo iz dve suprotstvaljene i nepomirljive strane. /strana 687/ Moda bi se moglo smatrati prirodnim da je partija zainteresovana da njeni lanovi uestvuju u politikoj raspravi o jednom delu ali decidirano unapred iskljuivati lmske radnike nekomuniste a istovremeno pozvati nekoliko stotina ljudi sasvim neobavetenih o prirodi dela o kome se sudi i nevinih javnih raspravi o jednom sloenom problemu, sa apelom na svest i pozivom na akciju, predstavlja sramno obnavljanje ne samo preivelih metoda nego primenu kod nas nikada zvanino prihvaenih metoda. ak i u godinama neposredno posle rata kada je ovakvih skupova bilo svi poteni ljudi su se stideli, i takve se pobede nisu smatrale nekim pobedama ve vie manevrom nad protivnikom. initi takve poteze danas moe samo neko potpuno slep za vreme u kome ivi. /strana 688/ A to predstavlja iznoenje izopaenih tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Nareuje se oduzimanje svih primeraka ove tampane stvari koji se imaju unititi. Obrazloenje Okruno javno tuilatvo u Novom Sadu posle donoenja reenja Ut. br. 26/72 od 22.II 1972. godine o privremenoj zabrani knjige navedene u izreci stavio je predlog za izricanje zabrane rasturanja ove knjige pod istim brojem od 22.II 1972. godine. Predstavnik i punomonici izdavaa protivili su se predlogu javnog tuilatva. Sud je cenio predlog Javnog tuilatva, protivljenje izdavaa, knjigu u pitanju, zapisnik SUP-a i reenje o privremenoj zabrani rasturanja, pa je naao: da knjiga sadri tekst citiran u izreci ovog reenja, zatim da je tampan u 525 primeraka koji su rastureni na razne strane a manji deo samo oduzet, te da se radi o tampanoj stvari koja sadri navedeni tekst.
166
U navedenom tekstu se navodi o nekorisnosti teorija od kojih se komunisti gue u bezvazdunom prostoru; tvrdi se da treba izleiti sve od ideologija svih vrsta, te da postoji seksualna i politika impotencija na zemlji pri tom ne iskljuujui Jugoslaviju. Vremenski i uslovima se neadekvatno citira Oskar Davio; tvrdi se o planiranju ljudi za podizanje temperatura i stvaranje sukoba; iskrivljuje se uloga SKJ; SUBNOR se prikazuje kao nesposoban za dijaloge i konstruktivnu diskusiju; komunisti se prikazuju kao nevini javnoj raspravi, njihove pobede se oznaavaju da su i ranije na skupovima bile takve da su ih se poteni ljudi stideli te komunisti se tretiraju kao nekvalikovani za ocenu jednog dela, - pa sud smatra da se ovim iznose izopaena tvrenja kojima se ugroava, odnosno uznemiravaju graani, te da se radi o situaciji iz l. 49 st. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, pa je stoga na osnovu cl. 57 i 58 istog zakona odluio, da se izrekne zabrana rasturanja navedene knjige, pa je dalje na osnovu l. 58 i 59 istog zakona odluio, da se oduzmu svi primerci ove tampane stvari i unite. Iz svega izloenog odlueno je kao u izreci. U N. Sadu, 25.II 1972. godine. ZAPISNIAR, Stojin Milanka s.r. PREDSEDNIK VEA sudija, Bora Niki, s.r.
167
Poglave II ZABRANE
alba Vrhovnom sudu Vojvodine
K 64/72 OKRUNOM SUDU U NOVOM SADU ALBA izdavaa, Ustanove za snimanje lmova Neoplanta lm iz Novoga Sada, Bulevar Revolucije 12 VRHOVNOM SUDU AP VOJVODINE protiv reenja Okrunog suda u Novom Sadu od 22. februara 1972 godine, K-64/72 zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka, l. 333 ta. 1 u v. l. 334 st. 1, ta. 10 ZKP zbog pogrene primene materijalnog prava, l. 333 st. 1 ta. 2 ZKP, i zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, l. 333 ta. 3 ZKP Izdava napada prvostepeno reenje u CELOSTI i stavlja sledei albeni predlog UKIDA se prvostepeno reenje i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA se prvostepeno reenje tako to se predlog Okrunog javnog tuilatva u Novom Sadu Ut-26/72 od 22. februara 1972 ODBIJA i reenje o privremenoj zabrani PONITAVA. Obrazloenje I. 1) Prema lanu 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija SAP Vojvodine (Slubeni list SAPV br. 24/71), zajamuje se sloboda tampe i drugih vidova informacija u cilju: to potpunijeg obavetavanja javnosti. Smisao celoga ovog zakona saet je u ovom lanu 1. Propis lana 49 st.1 ta.2 na osnovu koga je prvostepeni sud izrekao zabranu,
168
radi ostvarivanja ovog cilja formulisanog u lanu 1 inkriminie svako dezinformisanje javnosti (laima, izopaenim tj. jednostranim tvrdnjama, alarmantnim vestima i sl.). Prema tome, smisao propisa lana 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi je zabrana pogrenog (lanog) ili nepotpunog (izopaenog) obavetavanja javnosti. U konkretnom sluaju radi se, prema oceni prvostepenog suda o izopaenim tvrdnjama. Dakle, o nepotpunom (jednostranom) obavetavanju javnosti. 2) S obzirom da je zabranjena publikacija po svojoj prirodi (i naslovu uostalom) dokumentacija, dakle, ne originalno delo, ve zbirka dokumenata, arhivska graa o nastanku lma WR ili Misterija organizma i reakcijama na taj lm, takva publikacija bi mogla dezinformisati javnost izopaenim tvrdnjama jedino jednostranom eliminacijom (izostavljanjem) nekih dokumenata koji se tiu predmeta na koji se dokumentacija odnosi. 3) Meutim objavljena i zabranjena dokumentacija je potpuna, sveobuhvatna i verna. tavie, suprotno se ne tvrdi ak ni u prvostepenom reenju. Izdava je na glavnom pretresu 25. februara 1972 god. na ovu okolnost nudio dokaze i odustao od njih kada se utvrdilo da je i prema stanovitu Javnog tuioca ovo nesporno. Prema tome, mora se uzeti za dokazano u postupku da je dokumentacija potpuna i da je javnost potpuno obavetena o predmetu informacije. Dakle, nije bilo mesta primeni l. 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi koji inkriminie nepotpuno (ili lano) informisanje javnosti o predmetu informacije. 4) Do drastine i teke pogreke u primeni materijalnog prava dolo je usled toga to Javni tuilac pogreno identikuje predmet informacije. Naime, inkriminisana publikacija ima jedinstven predmet informacije, odn. svojom celinom predstavlja jednu jedinu informaciju, to lei u sutini svake zbirke, spiska, kataloga. Naime, informacija daje odgovor na pitanje: ta je sve reeno ili napisano u javnosti o lmu WR ili Misterija organizma. Zabranjena dokumentacija daje tanu informaciju na postavljeno pitanje, tj. tano informie o svom predmetu, to je nesporno i dokazano. 5) Meutim, i Javni tuilac i prvostepeni sud, pogreno uzimaju da je predmet informacije pojedini, izolovani deo informacije, taj deo ocenjuju kao nepotpun (odn. izopaen-jednostran) to on po deniciji jeste, pa onda zbog toga dela, zabranjuju itavu jednu istinitu informaciju.
169
Poglave II ZABRANE
6) Na primeru to postaje jo oiglednije: U napadnutom reenju citirani su svi inkriminisani delovi zabranjene publikacije u smislu l. 58 st. 1 Zakona. Van svake je sumnje da se, uprkos tome, napadnuto reenje moe objaviti. Takvo je i stanovite Vrhovnog suda Srbije u predmetu K. I. 1049/71 od 15.09.1971. god.: S obzirom da su sudske odluke javni dokumenti Vrhovni sud smatra da nema mesta zabrani njihovog objavljivanja, bez obzira to u obrazloenju tih odluka postoje tekstovi iz napisa ije je rasturanje zabranjeno. Ovaj prividni paradoks: da se zabranjuje rasturanje pojedinih napisa, a da se dozvoljava objavljivanje istih tih napisa u reenju i zajedno sa reenjem o zabrani moe se objasniti jedino time to u ova dva sluaja nije identian predmet informacije. Zabranjeni napisi iznose nepotpune i netane informacije, a reenje o sudskoj zabrani tanu informaciju da su ovi napisi kao lani i izopaeni, zabranjeni. Zabranjena informacija citirana u reenju, samo je deo jedinstvene informacije koju predstavlja reenje o zabrani. 7) Obrnimo sada sluaj. Ako iz reenja o zabrani koju je izrekao prvostepeni sud izdvojimo delove citirane kao izopaene u reenju (a to je ak i vei deo napadnutog reenja) sledei logiku prvostepenog reenja moi emo da okvalikujemo da to reenje potpada pod udar l. 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Pokazali smo, meutim, da se objavljivanje reenja o zabrani ne moe zabraniti, ak i ako sadri inkriminisane napise. Da ponovimo: to je zato to se l. 49 st. 1 ta. 2 moe primeniti samo na informaciju kao celinu. Inae bi bilo uopte nemogue citirati stav sa kojim se ne slaemo. 8) Kako se svaka tampana stvar moe sastojati iz samo jedne ili vie informacija (na pr. dnevna tampa), postavlja se pitanje kako identikovati jedinstvenu informaciju ili jednu jedinicu informisanja. Rekli smo da je to ona informacija koja ima jedinstven predmet informacije, a jedinstven predmet informacije postoji kada informacija odgovara na jedno pitanje, tj.kada njeno objavljivanje ima za cilj da se javnost obavesti o odgovoru na jedno pitanje. 9) U konkretnom sluaju, inkriminisana publikacija sadri niz stavova, miljenja, tvrdnji (stenogrami javnih diskusija, reagovanja tampe, akti pravosudnih organa i sl.), ali se svi oni tiu jedinstvenog predmeta: lma WR ili Misterija organizma. Zabranjena Dokumentacija odgovara na pitanje ta je sve javno reeno ili napi170
sano o lmu Duana Makavejeva. Poto su objavljena miljenja i stavovi meusobno protivreni postojea neslaganja oko lma zato su i objavljena i data na arbitrau javnosti nuno je da svi ne mogu biti u pravu i da je u publikaciji prisutno i izopaenih tvrdnji. Kao takvu izdava, na primer, navodi i sledee: Ko je dao pravo ovom autoru ovde da se on izrugljiva po jednom Josifu Visaorionoviu Staljinu Da nee sutra isto i Tito biti izvrgnut takvom neemu ili kako bi nama se svialo i kako bi mi izgledali kad bi neko druga Tita uporedio kao Staljina sa penisom Ne ulazim u onaj politiki aspekt (?) etrdeset osme godine ili Vidite, drugovi, meni u ovom sluaju Staljin nije bio, i ceo taj kontekst nije bio personikacija potlaenosti linosti koje Javni tuilac dodue ne inkriminie, ali koje su same po sebi van svake sumnje u visokom stepenu izopaene. Javni tuilac, koji se naravno ne slae sa ovim izopaenim tvrdnjama ne inkriminie ih, jer u kontekstu ostale dokumentacije biva jasno da su one istinit citat i integralni deo jedne celovite diskusije o predmetu o kome knjiga informie. Utoliko je neshvatljivije da se ovaj kriterijum naputa, kada se inkriminiu drugi delovi iste diskusije, kao izlaganje Duana Makavejeva, koje ak i izdvojeno posmatrano mora biti svima nama blie i tanije. Posebno s obzirom na kriterijum uznemiravanja javnosti koju izuzetno uznemiravaju ovakvi stavovi, za razliku od ambicije Duana Makavejeva da na pr. lei planetu Zemlju od seksualne i politike impotencije, to ne samo da ne uznemirava nego je upravo aljivo. 10) S obzirom na izloeno jasno je da objavljena Dokumentacija potpuno obavetava javnost o svom predmetu i da nije bilo mesta primeni l. 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. tavie, ova Dokumentacija je i izuzetno korisna, jer ispunjava i drugi cilj proklamovan u lanu 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija: ona jaa ulogu javnog mnenja u drutvenom ivotu. Svrha objavljivanja je da se pred javnost iznese potpuno objektivno, kao to je i uinjeno, spor koji je nastao izmeu predstavnika SSRN, Mesne zajednice i SUBNOR-a sa teritorije III Mesne zajednice u Novom Sadu, s jedne strane, i nekoliko stotina lmskih kritiara, lmskih radnika, javnih i drutvenih radnika, strunih lmskih udruenja i inostranih lmskih kritiara i publicista, s druge strane. Ne prejudicirajui svoj stav izdava je ponudio javnosti da odmeri iznete stavove i omoguio toj javnosti da uestvuje u drutvenom ivotu i sama donosi odluke,
171
Poglave II ZABRANE
umesto da se odluke donose u njeno ime. Zar to nije ideal naeg demokratskog drutva? Dobro informisani samoupravlja kao subjekt drutvenog odluivanja? II. Napadnutim reenjem bitno je povreena odredba l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP, jer u pogledu odlunih injenica postoji znatna protivrenost izmeu onog to se navodi u razlozima presude o sadrini zabranjene publikacije i same te sadrine u spisima. 1) Tako se u napadnutom reenju tvrdi: U navedenom tekstu se navodi o nekorisnosti teorija od kojih se komunisti gue u bezvazdunom prostoru. U inkriminisanom delu napisa ne govori se, meutim, uopte o komunistima. Govori se o politikim partijama kao takvim (Savez komunista pri tom ak i nije partija). Ne govori se o teorijama koje bi bile nekorisne, nego o suvim teorijama, visokoj tehnologiji, apstraktnoj misli. Svako se mora sloziti da sve suvo, visoko i apstraktno jeste nekorisno. 2) Napadnutim reenjem se tvrdi da se u inkriminisanom napisu iskrivljuje uloga SKJ. U napisu se, meutim, kae: Ve davno partijski dokumenti nisu obavezan materijal za upravne i samoupravne forume (tano !). U ovom sluaju samoupravna praksa drastino se naruava i stvara se atmosfera alarmantne situacije. Zato bi se iskrivljivala uloga itave SKJ zato sto se u ovom sluaju samoupravna praksa naruava? Zar kritika bilo kog dela SKJ znai negiranje SKJ? I to kritika dve partijske komisije sa teritorije III Mesne zajednice? Kako bi se onda vrila kritika itavih Centralnih komiteta? 3) Napadnutim reenjem se tvrdi da inkriminisani napisi predstavljaju SUBNOR kao nesposoban za dijaloge i konstruktivnu diskusiju. Misao autora bila je vrlo jasna: zato zvati jedan posebno kvalikovani auditorijum da predstavlja itavo javno mnenje Novog Sada? Zato zvati borce na jedan lm u kome se izvrgava bespotednoj kritici Staljin, koji je godinama bio personikacija komunistike ideologije toga narataja? Citirani diskutanti pokazuju da njihove reakcije stvarno nisu bile reprezentativne za celokupno nae javno mnenje koje je izrazito anti-staljinistiki orijentisano! Nema tu nikakve uvrede za SUBNOR radilo se jednostavno o tome da o specinom problemu o kome je bila re stavovi pozvanih uesnika bitno odudaraju
172
od stavova javnog mnenja u celini i da se to moglo i oekivati! I to je tano. Prema tome, prvostepenim reenjem inkriminiu se stavovi koje zabranjena publikacije ak i ne citira. III. U drugim delovima obrazloenje je nejasno ili potpuno nedostaje. 1) Tako se inkriminie stav da treba izleiti sve od svih ideologija. Nije jasno ta je u tom stavu izopaeno. Oigledno je da se radi o neshvatanju pojma ideologije. Enciklopedija :Leksikografskog zavoda Jugoslavije daje sledeu deniciju: Ideologija je zapravo outenje ovjeka u podruju njegove duhovne i spoznajne dijelatnosti ili po marksistikom shvatanju: Pojam ideologije i ideolokog znai po Marksu i Engelsu izvrnutu lanu, krivu, fetiiziranu svijest i spoznaju, to je njeno bitno znaenje. Zar se ne treba izleiti od lai i fetia? Zar se inkriminiu i ovakvi, marksistiki stavovi? 2) Napadnutim reenjem se inkriminie tvrdnja da postoji seksualna i politika impotencija na planeti Zemlji (pri tom ne iskljuujui Jugoslaviju, dodaje se u reenju). Kada se kae na planeti Zemlji onda se izriito ukazuje da se misli na Zemlju kao celinu, kao planetu, iji je Jugoslavija samo majuni deo. Stanje u Jugoslaviji bitno ne menja nita u oceni koja je (uostalom kao vic izreena). Treba li, recimo, i moe li se rei: planeta Zemlja je okrugla, izuzev Triglava? 3) Napadnutim reenjem se inkriminie navodna tvrdnja da se komunisti kvalikuju kao nesposobni za ocenu jednog dela. Nita slino se u zabranjenoj kvalikaciji ne navodi, ve se navodi da su i nekomunisti kvalikovani, a da su na konkretnu projekciju pozvani nekvalikovani komunisti, a izostavljeni kvalikovani nekomunisti. Kako je, meutim, bitno bilo pozvati kvalikovane ljude uinjena je greka u kriterijumu pozivanja. Itd. itd. Teko je nabrojati sve nedostatke obrazloenja napadnutog reenja, iako se to obrazloenje iscrpljuje na pola kucane strane ili 20-tak redaka. Osnovno je meutim, da se nikakvi razlozi i ne daju. Posle iskrivljenog citiranja inkriminisanih delova publikacije, kae se u reenju: pa sud smatra da se ovim iznose izopaena tvrenja kojima se ugroava, odnosno uznemiravaju graani, te da se radi o situaciji (?) iz l. 49 st. 2 (?) Zakona o stampi. Zato sud smatra, o tome nema ni rei. To zato to je ustvari obrazloenje.
173
Poglave II ZABRANE
Prvostepeni sud ni jednom jedinom reju nije obrazloio reenje! Moda su razlozi za sud i notorni, ali Zakon o krivinom postupku dozvoljava izdavau da te razloge i sam ispita, to mu je ovim drastinim propustom prvostepenog suda onemogueno. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu 28. februara 1972. god. NEOPLANTA-FILM koga zastupa SRA M. POPOVI
174
Reenje Vrhovnog suda Vojvodine
VRHOVNI SUD VOJVODINE Posl. br. K. 195/72 Dana 06.03.1972. god. NOVI SAD Vrhovni sud Vojvodine u Novom Sadu u krivinom veu sastavljenom od sudija: Budakov Milutina kao predsednika vea, Popovi dr Relje i Hegedi Franje kao lanova vea, te Babi Dragice kao zapisniara, u krivinom predmetu zabrane rasturanja tampane stvari NEOPLANTA FILM 66 71 u izdanju Ustanove za snimanje lmova Neoplanta lm iz Novog Sada, koju zastupaju Sra M. Popovi i Rade Mikijelj, advokati iz Beograda, odluujui o albi zastupnika izdavaa protiv reenja Okrunog suda u N. Sadu br. K. 64/72 od 25.II 1972. godine, na sednici vea odranoj dana 6.III 1971. godine, doneo je REENJE ODBIJA se alba Izdavaa Ustanove za snimanje lmova Neoplanta lm iz N. Sada i potvruje reenje Okrunog suda u N. Sadu br. K. 64/72 od 25. februara 1972. god. Obrazloenje Navedenim reenjem prvostepeni sud je na osnovu lana 49 st. 1 ta. 2 i l. 58 i 59 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija izrekao zabranu rasturanja tampane stvari (knjige pod naslovom) Neoplanta lm II dokumentacija za internu upotrebu u kojoj se nalaze inkriminisani napisi koji predstavljaju iznoenje izopaenih tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana, pa je naredio oduzimanje svih primeraka ove tampane stvari koji se imaju unititi. Protiv navedenog reenja je izjavio albu izdava, Ustanova za snimanje lmova Neoplanta lm iz Novog Sada, putem svojih punomonika zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka iz l. 334 st. 1 ta. 10, zbog pogrene primene materijalnog prava i zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Predloio je da Vrhovni sud prvostepeno reenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da prvostepeno reenje preinai tako to e predlog Okrunog javnog tuilatva za izricanje zabrane odbiti i reenje o privremenoj zabrani ponititi.
175
Poglave II ZABRANE
U obrazloenju albe je izmeu ostalog navedeno da je pogreno prvostepeni sud uzeo da se radi o izopaenom, dakle o nepotpunom obavetavanju javnosti, iako je objavljena i zabranjena informacija potpuna, sveobuhvatna i verna, da je do pogrene primene materijalnog prava dolo zbog toga to se pogreno identikovao predmet informacije, a naime, uzeti su pojedini delovi informacije kao inkriminisani a zabranjuje se itava jedna jedinstvena informacija, a lan 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi se moe primeniti samo na informaciju kao celinu. Bitnu povredu odredaba krivinog postupka nalazi u tome to postoji protivrenost izmeu onog to se navodi u razlozima presude o sadrini zabranjene publikacije i same te sadrine, kao i to nisu navedeni razlozi o odlunoj injenici zbog kojih je prvostepeni sud naao da je informacija izazvala uznemirenje graana, dok je obrazloenje u ostalim delovima nejasno ili nedostaje. Vrhovni sud Vojvodine je razmotrio spise i ispitao pobijano reenje pa je nakon ocene albenih navoda naao da alba nije osnovana. Iz odredbe l. 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija SAPV ne proizilazi da se pod izrazom izopaeno obavetavanje javnosti podrazumeva nepotpuno obavetavanje, jer ta dva izraza po svom znaenju nisu identina poto izopaeno obavetavanje moe biti i potpuno obavetavanje a ne samo nepotpuno. Usled toga okolnost to je zabranjena edicija jedinstvena i sveobuhvatna, nije od bitnog znaaja za ocenu da li ona sadri i izopaena tvrenja, kako je to prvostepeni sud utvrdio. Ne moe se prihvatiti kao osnovan albeni navod da je pogreno primenjena odredba l. 49 st. 1 ta. 2 cit. Zakona na celu informaciju iako su u pobijanom reenju navedeni kao inkriminisani samo pojedini delovi informacije jer je odredbom l. 58 st. 1 cit. Zakona propisano da se pri izricanju zabrane rasturanja tampanih stvari, u reenju moraju naznaiti delovi zbog kojih je zabrana izreena, to nesumnjivo ukazuje da se i zbog pojedinih delova moe zabraniti cela tampana stvar, kako je u konkretnom sluaju i postupljeno. Ne stoje bitne povrede odredaba krivinog postupka, na koje se albom ukazuje, jer iz inkriminisanih tekstova nesumnjivo proizilazi da se, kada je re o sastancima partije, nesumnjivo misli na komuniste i da se pod kritikom obaveznosti partijskih dokumenata misli na politiki pritisak rukovodstva na lanove SKJ, kao i da iz teksta u vezi sastanka od 05. juna nesumnjivo proizilazi da je SUBNOR nesposoban za dijaloge i konstruktivnu diskusiju, poto se radi o specinom problemu, kako se i u albi navodi. Ne postoji ni nejasnoa u obrazloenju u pogledu navoda u odnosu na ideologiju, politiku impotenciju i nesposobnost nekvalikovanost komunista, jer iz sadrine cele informacije nesumnjivo proizilazi da se sve to odnosi na nau stvarnost i da ti navodi predstavljaju izopaena tvrenja o toj stvarnosti. Iz injenice pak, da je u dnevnom listu Dnevnik kao sredstvo masovne informacije, objavljeno saoptenje Kulturno prosvetne zajednice optine Novi Sad sa naslovom Dokumentacija Neoplanta politika diverzija u kome se ta dokumentacija ocenjuje kao oigledno tetna i injenice da je ta publikacija dostavljena veem broju ljudi, drutvenim organizacijama i organima upravljanja, nesumnjivo proizilazi da je inkriminisana publikacija prodrla u javnost, kojoj je i prema navodima albe bila
176
namenjena iako je na publikaciji navedeno samo za internu upotrebu. Stoga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da se tim napisima iznose izopaena tvrenja kojima se uznemiravaju graani, te da se radi o situaciji iz l. 49 st. 1 ta. 2 citiranog Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Ovo bez obzira da li su ranije ili ne inkriminisani delovi informacije javno reeni ili objavljeni, pogotovu to neki delovi dokumentacije napisi Duana Makavejeva na strani 523-526 i 682-691 se prvi put objavljuju. Sa izloenih razloga je Vrhovni sud Vojvodine naao da ne postoje bitne povrede odredaba krivinog postupka iz l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP niti povreda iz l. 336 ZKP na koje se albom ukazuje, da bi prvostepeno reenje trebalo ukinuti, kao ni povrede iz l. 335 ZKP da bi postojali zakonski uslovi za preinaenje prvostepenog reenja, kako se u albi predlae, pa je na osnovu l. 365 st. 3 ZKP albu odbio i prvostepenu presudu potvrdio. Zapisniar, Babi Dragica, s.r. Predsednik vea, Budakov Milutin, s.r. Za tanost otpravka (inicijali)
177
Poglave II ZABRANE
Molba Javnom tuilatvu Vojvodine za podizanje Zahteva za zatitu zakonitosti
JAVNOM TUILATVU SAP VOJVODINE Novi Sad MOLBA Ustanove za snimanje lmova NEOPLANTA, iz Novog Sada, Bulevar Revolucije 12, kao izdavaa publikacije DOKUMENTACIJA ZA PODIZANJE ZAHTEVA ZA ZATITU ZAKONITOSTI zbog povreda Zakona uinjenih: 1) 2) reenjem Okrunog suda u Novom Sadu od 25. februara 1972 god. K-64/72, i reenjem Vrhovnog suda Vojvodine od 6. marta 1972 god., K-195/72 sa sledeim predlogom da se UKINU oba reenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku. Obrazloenje Stanovite je izdavaa tokom oba stepena postupka bilo da se dokumentacija, zbirka dokumenata, arhivska graa ne moe zabraniti na osnovu propisa l. 49 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, ukoliko je ova potpuna, jedinstvena i sveobuhvatna, jer se takvom publikacijom javnost ISTINITO informie, i POTPUNO informie, dok se pom. Zakonom inkriminie jedino LANO i IZOPAENO informisanje javnosti. Nesporno je utvreno, ak izriito drugostepenom odlukom, da je objavljena dokumentacija POTPUNA i SVEOBUHVATNA, tj. da je u njoj verno preneto sve to je povodom lma Duana Makavejeva, reeno ili napisano u naoj javnosti. Drugostepeno reenje, meutim, zauzima pogreno stanovite koje je protivno izriitom slovu i duhu Zakona, da izopaeno obavetavanje moe biti i potpuno obavetavanje, iako je prema l. 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija (Slubeni list
178
SAPV, br. 24/71) sloboda tampe i drugih vidova informacija zajemena upravo U CILJU to potpunijeg obavetavanja javnosti. Kako onda potpuno obavetavanje moe biti izopaeno? Misao zakonodavca kristalno je jasna: l. 49 st. 1 ta. 2 inkriminisano je objavljivanje lanih tvrdnji (nesporno je da zabranjena informacija verno prenosi izjave, diskusije, proteste, kritike, dokumenta, te da nije lana, to se i ne tvrdi), kao i onih tvrdnji koje nisu lane, ali su izopaene. Kako se drugaije moe izopaiti tvrdnja, koja inae nije lana, ve jedino i iskljuivo pristrasnim, jednostranim izborom inae istinitih injenica ili izostavljanjem drugih injenica, dakle, nepotpunim informisanjem javnosti? Izopaena tvrdnja o injenicama moe biti, dakle, samo nepotpuna, jednostrana, tendenciozno montirana informacija! Naprotiv, inkriminisana informacija predstavlja ISTINITU i to je ovde vano POTPUNU informaciju o javno izraenim miljenjima povodom lma WR ili Misterija organizma. Kao takva ona ne moe biti zabranjena, jer se objavljivanje ISTINE niim ne moe spreiti. Neshvatljivo je da se sa ovakvim obrazloenjem mogla izrei predmetna zabrana. Zakon je GRUBO POVREEN, kao i javni interes koji se sastoji u odbrani slobodne rei, pa je napred stavljeni predlog za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti umestan i na Zakonu osnovan. Posebno se istie da se u obrazloenju drugostepenog reenja potkralo isto dnevno-politiko razmatranje kome u jednom SUDSKOM reenju nema mesta. Citiraju se ak reagovanja u novosadskom DNEVNIKU i reagovanja prosvetne zajednice Novi Sad, koja su materijalno-pravno savreno irelevantna. Za sud je relevantno jedino ono to je odredio zakonodavac, a ako Dnevnik i prosvetna zajednica Novi Sad imaju drugaije miljenje onda utoliko gore po njih! Kao poseban argument se u drugostepenom reenju navodi oteavajua injenica i okolnost, da je inkriminisana publikacija prodrla u javnost, iako je jasno da to ne moe biti razlog zabrane, jer taj razlog je PREDPOSTAVKA itavog postupka, a izdava ni jednog trenutka tu predpostavku ne osporava. Oigledno je da se sa ova dva poslednja argumenta i razloga koje Zakon ne poznaje kao razloge zabrane htela da nadoknadi pravna neosnovanost drugostepenog reenja, ili drugim reima, da se zabrana predmetne publikacije opravda dnevnopolitikim razlozima, koji navodno nalau da se i jedna POTPUNA ISTINA zabrani! Ako ovakvo stanovite dobije svoju verikaciju i u odluci Pokrajinskog tuilatva bie naneta ozbiljna teta naoj zakonitosti, pa i razvoju ovoga drutva uopte. U Beogradu 15. marta 1972. god.
NEOPLANTA Ustanova za snimanje lmova koju zastupa SRA M. POPOVI

179
Poglave II ZABRANE
180
Milorad Vueli, 1972
Milorad Vueli, 1972.
Reenje Okrunog suda u Beogradu o sprovoenju istrage*
KIO-520/72 OKRUNI SUD U BEOGRADU ISTRANI SUDIJA REENJE Na osnovu zahteva Okrunog javnog tuilatva u Beogradu, KT-708/72 od 30.03.1972. godine, i l. 146 i 148 ZKP, protiv: VUELI MILORADA studenta prava iz Crvenke, sa stanom u ul. Marala Tita br. 121, roenog 17.07.1948. godine u Sivcu od oca Drage i majke ivane roene Vlakovi, Srbina, dravljanina SFRJ, neoenjenog, vojsku nije sluio; 2. AIN JOVICE, studenta tehnologije iz Beograda, sa stanom u Novom Beogradu, ulica Narodnih heroja broj 27/17, roenog 13.12.1946. godine u Zrenjaninu, od oca Emila i majke Kosane roene Kiranski, Srbina, dravljanina SFRJ, oenjenog bez dece i 3. KEKOVI MARKA, studenta politikih nauka iz Crvenke, sa stanom u Ribarevoj ulici broj 32, roenog 15.03.1947. godine u Crvenki od oca Blae i majke Marice roene Nenadovi, Srbina, dravljanina SFRJ, neoenjenog, ODREUJE SE SPROVOENJE ISTRAGE poto postoji osnovna sumnja da su na dan 23. i 24. avgusta 1971. godine u Koruli rasturali vanredni broj lista Student od 24.08.1971. godine, iako je rasturanje lista bilo zabranjeno reenjem Okrunog javnog tuilatva u Beogradu UT. br. 74/71 od 21.08.1971. godine, ime su poinili krivino delo iz l. 125 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Obrazloenje Okruno javno tuilatvo u Beogradu stavilo je zahtev KT-708/72 30.03.1972. godine, da se sprovede istraga protiv Vueli Milorada, Ain Jovice i Kekovi Marka, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvrili krivino delo iz l. 125 Zakona o
*
1.
Predmet Milorad Vueli, KIO 520/72, 1972. godina

181
Poglave II ZABRANE
tampi i drugim vidovima informacija. Po rasmotrenju spisa istrani sudija nalazi da je zahtev za sprovoenje istrage protiv okrivljenih osnovan. Po reenju Okrunog javnog tuilatva u Beogradu UT-74/71 od 21.08.1971. godine, privremeno je zabranjeno rasturanje vanrednog broja lista Student od 24.08.1971. godine u izdanju Univerzitetskog odbora Saveza studenata Beograda i pored toga okrivljeni su na dan 23.08. i 24.08.1971. godine u prostorijama gimnazije i letnjeg bioskopa u Koruli besplatno delili pomenuti broj lista Student uesnicima Korulanske letnje kole. Da su okrivljeni delili zabranjeni broj lista Student, proizilazi iz krivine prijave Stanice javne sigurnosti SO Korula od 01.09.1971. godine, kao i iz zapisnika o ispitivanju okrivljenih Vuelia, Aina i Kekovia na zapisniku kod istranog sudije Prvog optinskog suda u Beogradu od 26.01.1972. godine. Kako je sumnja osnovana, to su time ispunjeni zakonski osnovi da se prema okrivljenima odredi sprovoenje istrage i da se u toku istrage prikupe dokazi i podaci, kako bi se moglo konano odluiti po ovom predmetu. Sa izloenog, odlueno je kao u dispozitivu. OKRUNI SUD U BEOGRADU, Dana 10.04.1972. godine ISTRANI SUDIJA Velimir Stepanovi POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog reenja moe se izjaviti alba Krivinom veu Okrunog suda u Beogradu u roku od 3 (tri) dana od dana prijema istog. alba ne zadrava izvrenje reenja.
182
alba Krivinom veu Okrunog suda u Beogradu
KIO 520/72
ISTRANOM SUDIJI OKRUNOG SUDA U BEOGRADU ALBA Okrivljenog MILORADA VUELIA, studenta iz Crvenke, ul. Marala Tita br. 121, -i Okrivljenog JOVICE AINA, studenta iz Beograda, Novi Beograd, ul. Narodnih heroja br. 27/17 KRIVINOM VEU OKRUNOG SUDA U BEOGRADU protiv reenja Istranog sudije od 10.04.1972. godine, KIO-520/72 zbog bitne povrede odredaba postupka - l. 148 st. 2 ZKP, i zbog nedostatka dokaza da su okrivljeni uinili krivino delo - l. 159 st. 1 ta. 4 ZKP.
Okrivljeni napadaju prvostepenu odluku u CELOSTI i preko svog branioca po punomoju koje prilau pod A) stavljaju sledei albeni predlog OBUSTAVLJA SE ISTRAGA protiv okrivljenih. O b r a z l o e n j e: 1) Napadnuto reenje doneto je protivno imperativnoj odredbi l. 148 st. 2 ZKP, jer pre donoenja okrivljeni nisu ispitani po zahtevu OJT KT-708/72 od 30.03.1972. godine, na osnovu koga je odreeno sprovoenje istrage. S druge strane, reenje je doneto bez ispitivanja okrivljenih, iako nije postojala nikakva opasnost od odlaganja, niti se to ak i tvrdi u prvostepenom reenju, a to je jedini sluaj kada se reenje moe doneti bez prethodnog ispitivanja okrivljenih. Tano je da su okrivljeni sasluani 26.01.1972. godine kod Istranog sudi183
Poglave II ZABRANE
je Prvog optinskog suda u Beogradu po zamolnici Optinskog suda u Koruli, gde se predmet vodio pod brojem KRI-6/71. Meutim, 26.01.1972. godine nije ni postojao zahtev OJT KT-708/72 od 30.03.1972. godine na osnovu koga je doneto reenje o sprovoenju istrage, pa je oigledno da po zahtevu na osnovu koga je reenje doneto okrivljeni nisu, niti su mogli biti, sasluani. Pored toga rad Optinskog suda u Koruli, pa samim tim i rad Prvog optinskog suda u Beogradu koji je postupao po zamolnici Optinskog suda u Koruli NITAVI SU, jer optinski sud u Koruli nije bio stvarno nadlean da postupa u stvari za koju je nadlean vii, tj. okruni sud i radnje koje je on preduzeo bez ikakvog su pravnog dejstva. Krivino delo iz l. 125 Zakona o tampi u smislu l. 19 st. 1 ta. 1v. u vezi l. 130 Zakona o tampi spada u nadlenost okrunog suda. Prema tome, napadnuto reenje je nezakonito jer je doneto povredom imperativne odredbe l. 148 st. 2 ZKP. Pored toga, napadnuto reenje ne sadri podatke koje u smislu l. 148 st. 1 ZKP mora sadrati odnosno ne sadri podatke iz l. 147 st. 3 ZKP: ni okolnosti iz kojih proizilazi osnovanost sumnje, ni postojei dokazi. Prema napadnutom reenju da su okrivljeni izvrili delo proizilazi iz krivine prijave kao i iz zapisnika o ispitivanju okrivljenih od 26.01.1972. godine (str. 2, trei stav napadnutog reenja). Napred je jasno pokazano da okrivljeni nisu ispitani po zahtevu OJT od 30.03.1972. na osnovu koga je doneto reenje, ta su oni izjavili u nekom drugom postupku irelevantno je. Krivina prijava NIJE DOKAZ iako se ta greka karakteristino ponavlja u svim reenjima istranih sudija toga suda! Krivina prijava je akt organa gonjenja kojim se inicira postupak! Ako krivina prijava predstavlja DOKAZ onda je ceo postupak izmeu krivine prijave i presude potpuno suvian. Po logici reenja istraga bi se automatski sprovodila kad god postoji krivina prijava to znai UVEK! Jasno je da je za dokaze bitno upravo da se nalaze VAN prijave odn. zahteva, jer se njima utvruje upravo osnovanost te prijave odn. zahteva. Ako se sama krivina prijava a priori uzima kao DOKAZ onda to znai prezumpciju krivice, umesto prezumpcije NEVINOSTI - l. 3 ZKP! Ovakvim obrazloenjem vrea se osnovno naelo postupka i ugroavaju osnovne slobode graana, te ono u javnom interesu ne sme opstati. S druge strane, ako bi se ba i uzelo da se kao dokaz u ovom postupku mogu uzimati sasluanja okrivljenih pred nenadlenim Optinskim sudom u Koruli u predmetu KRI-6/71 (drugom predmetu!), iz njihovih iskaza NE PROIZILAZI da su izvrili delo, niti se ti iskazi po svojoj sadrini navode u napadnutom reenju. Naime, sva tri okrivljena saglasno iskazuju da okrivljeni VUELI i okrivljeni AIN nisu znali, niti su mogli znati da je vanredni broj lista Student od 24.08.1971. godine bio zabranjen kada su ga rasturali, te prema tome ne mogu biti krivino od184
2)
govorni - l. 7 KZ. Posebno okrivljeni istiu da ovako sva tri okrivljena iskazuju saglasno u svojim iskazima pred nenadlenim sudom. Kako se napadnuto reenje ne poziva ni na kakve druge dokaze ili okolnosti (izuzev dokaza krivine prijave!) NE RADI SE O TOME DA POSTOJI PROTIVRENOST MEU DOKAZIMA NAVEDENIM U REENJU, u kom sluaju bi se moglo rei da e se ta protivrenost razreiti na glavnom pretresu odnosno u istrazi, VE O TOME DA NEMA NIKAKVIH DOKAZA KOJI BI OPOVRGAVALI ODBRANU OKRIVLJENIH (datu u drugom postupku pred nenadlenim sudom), A NJIHOVA ODBRANA ISKLJUUJE KRIVINU ODGOVORNOST. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu, 16.04.1972. godine MILORAD VUELI JOVICA AIN koje brani SRA M. POPOVI, ADV.
185
Poglave II ZABRANE
186
Filosoja, (Kr. 83/72), 1972.
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Reenje OJT o privremenoj zabrani*
OKRUNO JAVNO TUILATVO U BEOGRADU UT-65/72 01.09.1972. BEOGRAD Na osnovu lana 53 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija u vezi l. 1 st. 1 ta. 10 Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno-politikog sistema i drugim oblastima za koje je u lanu 16 i 17 Ustavnog zakona za sprovoenje ustavnih amandmana XX LI odreeno da prestaju da vae najdocnije 31. decembra 1971. godine (Sl. glasnik SRS, br. 51/71), donosim REENJE O PRIVREMENOJ ZABRANI rasturanja asopisa FILOSOFIJA 72 godine XVI, broj 2 u izdanju Filozofskog drutva Srbije, sa seditem urednitva i administracije u Beogradu, Studentski trg, broj 1, iji su glavni urednici Zagorka Pei-Golubovi i Tadi Ljubomir, tampanog u Zavodu za izdavaku delatnost Filip Vinji, u Beogradu, ul. Ustanika br. 25, zbog napisa Cogitationis nemo poenam patiatur, Procesi, presude i naivna pitanja i Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji, kojima se iznose neistinite, izopaene i alarmantne vesti i tvrenja i izaziva uznemirenje graana, ime je povreen propis iz l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Obrazloenje U napred pomenutim napisima: Cogitationis nemo poenam patiatur, iji je potpisnik Redakcija asopisa kao i u napisu Dobrice osia Procesi, presude i naivna pitanja, iz kojih emo radi ilustracije nie citirati pojedine delove, iznose se neistinita tvrenja koja se odnose na drutveno-politike prilike u naoj zemlji i prikazuje stanje stvari da se u nas proklamovana Ustavom i zakonima zemlje prava oveka ne potuju, odnosno da se gue demokratske slobode garantovane najviim zakonima ove zemlje. U napisima se prikazuje kao da je sistem drutvenog ureenja u nas takav da se prua iskljuiva zatita dravi i njenim organima, da se ne potuju demokratske
*
Predmet Filosoja Kr 83/72, 1972. godina; izvor: asopisFilosoja 3/72, str.133-138

187
Poglave II ZABRANE
slobode graana, da se spreava i osuuje iznoenje javne rei, da ne postoji borba miljenja, insinuira se da postoji nejednakost graana pred zakonom, da je nae drutvo politiko drutvo, jednom reju na negativan nain prikazuje prilike u naoj zemlji, iako je opte poznato da se u Jugoslaviji kao zemlji u kojoj se gradi samoupravni socijalizam svakim danom radi na tome da u izgradnji drutvenog sistema vladaju to demokratskiji odnosi, tj. utvruju to vea samoupravna prava raznih drutvenih struktura i pojedinaca. Sadrajem napisa se neistinito tvrdi da se uz pomo poltronizma i dvolinosti moe napredovati u naem drutvu, iako se u praksi potvruje da u naem demokratskom sistemu svako zavisno od svoje sposobnosti moe napredovati. Dalje se navodi da se pojedinci koji se nalaze na elu vlasti samovoljno i neodgovorno ponaaju i da se meanjem politikih faktora onemogava izbor pojedinih ljudi na poloaj na Univerzitetu, pa se osporava politikim forumima da ocenjuju moralnu i politiku podobnost pojedinaca za vrenje odreenih nastavnih vaspitnih dunosti, mada smatramo da ne samo politiki forum ve i drutvo kao celina moraju biti zainteresovani koja lica e kao pedagozi vaspitavati nau omladinu. U tekstovima napisa zauzima se odbranaki stav pojedinih lica, inae osuenih presudama nadlenih sudova, kao to su sluajevi krivine odgovornosti studenata Roe andora, knjievnika Talnaj Otoa, Mandi Miroslava, profesora uri Mihajla, studenata Mijanovi Vlade, Nikoli Milana, Imirovi Pavluka i Kljaji Jelke i prikazuje da su to progresivna lica i da se u nas vri progon takvih lica to je tragedija naeg drutva. Ovo je oigledno neistinito kada se ima u vidu da su u pojedinim sluajevima krivine odgovornosti pomenutih lica, u zakonom propisanom postupku donete presude od nadlenih sudova, kao na primer u sluaju Mijanovi Vlade koje su pravosnane, te se kao takve imaju uzeti da su zakonite a kojima je utvreno postojanje krivinih dela i krivine odgovornosti pojedinaca. Prema tome, sadrine napisa imaju tendenciju odbrane utvrenih krivinih dela. ta vie, pojedinim navodima u napisima vri se poziv profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu da se okrivljeni uri osuen prvostepenom presudom nadlenog suda uzme u zatitu, jer je osuda uria navodno neosnovana. Na kraju asopisa u prilogu iz strane tampe ottampan je lanak iz Neue Zricher Zeitung od 29. jula 1972. strana 4 pod naslovom Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji u kome insinuira da u nas postoji politizacija pravosua to je neistinito, jer se zakonom garantuje a u praksi i potvruje nezavisnost i samostalnost pravosudnih organa u donoenju svojih odluka pa i razliita miljenja u okviru organa pravosua o emu najbolje govore niz sluajeva donoenja oslobaajuih presuda. Dalje se brani asopis Praksis iako je inae jedan njegov broj pravosnanom odlukom bio zabranjen. Tako se na strani 77 asopisa pod naslovom Cogitationis nemo poenam patiatur navodi: U poslednjih nekoliko godina, razvile su se u ovoj zemlji mnoge drutvene napetosti i otri sukobi koji su, kao to je poznato, dostigli svoj vrhunac, ali i ansu pozitivne evolucije, u junu 1968. godine. Meutim, usled spleta mnogih nepovoljnih okolnosti kao to uvek biva kada su snage socijalizma i napretka u krizi dogaaji
188
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
su u toku prole i u prvoj polovini ove godine krenuli u negativnom pravcu. Na istoj strani nie dole je napisano: Sudimo li o postojeem stanju u zemlji na osnovu slubenih izvora obavetenja, onda je teko odoleti utisku da broj onih koji se u javnosti autoritativno zalau za upotrebu seiva nemislee odmazde opasno raste u odnosu na one koji, vie ili manje dosledno samoj prirodi naela na kojima ima da poiva nae drutvo, trae trezvenu analizu sadanjeg stanja i primene demokratskih kriterija u reavanju postojeih suprotnosti. Izgleda da su prvi vie opsednuti nastojanjem da se pomou krivine pravde, koja se prvenstveno stavlja u slubu zatite drave, a manje u slubu zatite linosti njenih graana, po kratkom postupku preseku svi sporovi i uspostavi red i mir. Pa na strani 78 se dalje navodi: Izraz politiki kriminal sve je vie u opticaju i, naalost, sve vie stie pravo graanstva u nekim forumima i na stranicama mnogih najuticajnijih listova, tako da se naa javnost postepeno privikava na njegovo opasno odomaivanje. Opasno pre svega zato to se, s jedne strane, izmeu pojma politikog kriminala i kriminala u obinom smislu rei preutno brie svaka principijelna razlika. Zaboravlja se, naime, da ono to se naziva politikim kriminalom nema iste uzroke niti iste motive sa obinim zloinom ili prestupom, a mere prinude i zastraivanja, koje ponekad mogu biti ekasne u drugom, nisu i, po pravilu, ne mogu biti ekasne u prvom sluaju. S druge strane, a to je za nas u ovom asu i najvanije, pod evazivnim pojmom politikog kriminala poinje da se podrazumeva i svako verbalno osporavanje vladajueg toka stvari i miljenja. Na stranama 80 i 81 asopisa navodi se sledee: Demokratija se i po tome razlikuje od autokratije to priznaje razlike u mnjenju i miljenju i to njihovo javno izraavanje ne podvrgava represivnim merama. Ona je svesna da je odgovor jaim argumentom na napisanu i izgovorenu re mnogo pouzdanije sredstvo nego nemuta zika prinuda. Ako je argument prinude jedini argument kojima vlada raspolae, onda u javnosti ostaje gorko saznanje da vlada ne trpi nikakav prigovor niti alternativu i da se boji javnog saoptavanja istine. U tom sluaju upotreba zike sile putem krivino-pravne represije, znai i preutno priznanje vlastite slabosti. Svaka razborita vlada, koja rauna na dugovenost, teko e se odluiti da prizna takvu slabost pred javnou. Zbog zamrenosti drutvenih odnosa, koja stvara prostor za najudnovatije mogunosti i kombinacije, stvoreni su izgledi za dva oprena ishoda u daljem toku dogaaja u naoj zemlji. metodino slabljenje socijalistike kritike javnosti, koja nepristrasno analizira uzroke nastalih suprotnosti i sukoba (i koja zna, zajedno sa Marksom, da posle politike pobede revolucije, klasna borba namah ne prestaje, ali se vodi na humaniji nain) suava mogunost razvitku socijalistike demokratije i opasno preti da se socijalizam sunovrati na ravan staljinistike despotije. ak i kada bi takve mere bile dopustive moralo bi se postaviti pitanje jednakosti svih pred zakonom (bilo da titi, bilo da kanjava) da bi se izbegla notorna nepravda na iju mogunost podsea latinska sentenca: Goluba veaju, jastreba putaju da pobegne.
189
Poglave II ZABRANE
To je jedan mogui ishod razvitka, naalost vrlo realan i vrlo opasan. On je mogu samo ako mu odluno ne stane na put manje glasna, ali svakako brojnija snaga socijalistike demokratije koja se ne plai da istini pogleda u oi, a sposobna je da razlui kritiku re od manipulisanog javnog mnenja, graansku odvanost od zakulisnih spletaka. Snage koje kontroliu vlast u ovoj zemlji moraju biti svesne da zapuavanje usta i monopol na istinu neizbeno vode prevlasti pogromake atmosfere u kojoj haranga i ideoloka nalepnica konano zamenjuju debatu, jer tada prestaje svaka potreba da se bilo ta dokazuje kao istinito ili lano. Moe se samo zamisliti kakva sumorna budunost preti na samo socijalistikoj teoriji nego i socijalistikoj praksi ako zavlada takva turobna klima. Dok na strani 88 stoji: Kakvo se to drutvo eli kada se trai da politiki forumi odreuju moralne numere univerzitetskim nastavnicima? Da li to to je neko nekom funkcioneru ili nekom forumu lino ili politiki nepodoban sme da se pretvori u moralnu diskvalikaciju ljudi. Analizirajui napred citirane navode smatramo da je redakcijski uvodnik posluio kao osnov za citiranje presuda pojedinih nadlenih sudova na sledeim stranicama asopisa kojima su izvesna lica osuena i kroz to citiranje prezentiranje javnosti injenica kojima se stiu obeleja krivinih dela. U napisu Procesi, presude i naivna pitanja Dobrice osia u vezi odranih sudskih procesa povodom odgovornosti pojedinih lica na strani 129 asopisa navodi se: ta smo, zaista, mi svi u ovim procesima oko tih sudnica, pod naim neumoljivim tuiocima? I ta e sutra za jednu deceniju, recimo, biti i sa nama sadanjim ili buduim grenicima i krivcima, i sa naim tuiocima i sudijama? Kako, kada i gde e izrei jednu, ne samo svoju moru savesti, tu strepnju za ishode izvesnih drutvenih (a ne samo sudskih) procesa, to nespokojstvo za sudbinu demokratskog socijalizma na naem tlu? Dalje se pod istim napisom na sledeoj 130 strani asopisa navodi: Zar je neminovno da se u zemlji gde je tako skupo i ubedljivo pobedila revolucija, u zemlji koja je svoju revoluciju nastavila i time to se muki i ubeeno suprotstavila staljinizmu i svetu romantino obznanila kao renesansa demokratskog socijalizma, dakle, humanog, samoupravnog socijalizma, zar se i u tom drutvu dvadeset i sedam godina od ustanovljenja socijalistikog poretka politiki klevetaju, progone i osuuju studenti aktivisti njihovi profesori marksisti i humanisti, angaovani u beogradskom studentskom pokretu juna 1968. tera u tamnicu zaneseni buntar, mladi koji se jo nije privoleo onoj sveoptoj politikoj pameti konformiste i karijeriste intelektualca u jo uvek siromanoj i neprosveenoj zemlji, a koja to ne eli da bude i po skupu cenu? Zar su i oevi revolucionari poeli da progone i hapse svoju nepokornu decu, nezadovoljnu njima, svojim oevima? Zar i jugoslovenska levica na vlasti i posle 1948. godine progoni svoju levicu onako odluno i klasino po kominternovskoj i staljinskoj tradiciji? A kad sam proitao presudu beogradskog Okrunog suda koja osuuje Vladu
190
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Mijanovia na godinu dana strogog zatvora, kad sam proitao obrazloenje te presude i ja sam se duboko zastideo zbog te pravde izreene u ime naroda, koji je takve pravde, inilo se, ukinuo za svagda. Govorei o jednom sudskom procesu na strani 132 navodi se: ...Kad su na optueniku klupu u sudnici beogradskog Okrunog suda seli sa lisicama na rukama Milan Nikoli i Pavluko Imirovi a pored njih nejaka da nosi lisice i lance, malecna i tanuna Jelka Kljaji to je totalna neistina. I dalje u vezi suenja pomenutim licima na strani 133 se navodi: Ja u ovaj tekst morati da zavrim pre izricanja presude studentima beogradskog Univerziteta. I bez obzira kakvu e im presudu izrei beogradski Okruni sud, ja strepim iz dna due za bezbednost i budunost drutva i socijalistikog poretka koji danas u svojim ogromnim nedaama, nazadnjatvu, glupostima, neprosveenosti, lopovluku, korupciji, privilegijama, socijalnim nepravdama i neravnopravnostima, spoljnim pritiscima i preprekama, tekim istorijskim nasleem, sa nekoliko stotina hiljada radnika u inostranstvu, irokim nezadovoljstvima i nespokojstvima dri u zatvoru i sudi studentima to nita nee da razumevaju, to tako neposluno misle, to su tako gnevno sanjali. Zar nae drutvo i naa drava zbilja nemaju opasnije neprijatelje od ovih studenata revolucionara i utopista, koji u svojoj zemlji ele vie slobode, socijalne pravde i jednakosti, vie socijalizma nego to ga ona danas ima? Zar i takve elje predstavljaju opasnost za vlast radnog naroda? I dalje na istoj strani se kae: Takve mlade nezadovoljnike i nespokojnike, te koji se mue da shvate svet i u njemu zasnuju ideale i ciljeve, kao da su poeli da sude i njihovi profesori, pretvarajui nastavnike venice u sudnice nepokornim acima... Nikakve sposobnosti, darovitosti, radna i moralna svojstva nisu mogla neravnodunog asistenta da okaju i spasu ga osvete. Uvreeni Predsednik je inae jedan od najviih funkcionera u ovom drutvu koji je svoju strmu politiku karijeru zapoeo kao studentski aktivist, da ne kaem lider. Taj bivi student umeo je lako da postane tradicionalni Predsednik, pa je sa tog visokog poloaja svog mlaeg kolegu, koji je iz politike krenuo u nauku i knjievnost, tradicionalno ukorio za politiku kritiku: prekinut mu je izabrani poziv i kao dravni neprijatelj ostavljen je bez posla, dakle, bez hleba. Na strani 135 asopisa navodi se: Ako Zevsovi socijalizma raspnu i pribiju na stene sve prometeje, i zatru pleme kradljivaca vatri i sejaa snova, onda e ispod birokratskog Olimpa samo puzati dvonoci koji nee umeti ni da vole ni da mrze, ni da potuju ni da preziru; njima nee biti potrebna ni sloboda, ni pravda, ni istina. Nastae epoha ravnodunih. A ravnoduni ljudi, ravnoduni su i prema bogovima. Znam i slutim potene i nepotene, glupe i otroumne, sebine i nesebine, realne i realistike, politike i politikantske, injenice i dokaze protiv jednog ovakvog literarnog iluzionizma, romantizma, anarhizma, anarho-liberalizma, petejanstva... Znam i mogu da ih razumem. Ali, ne pristajem. Jo uvek ne pristajem. NON SERVIMAM, DOMINO! Jer, ako svi postanemo realni, ako svi realistiki, na razmerama i visini datih injenica, mislimo, ako se svi pretvorimo u racionaliste i realiste, u zdravorazumne i politiare, nae e drutvo biti drutvo
191
Poglave II ZABRANE
ravnodunih, tupih ljudi. Ravnoduno drutvo, tupo drutvo, pravilno drutvo, sreno drutvo i to je onda progres? Uzimajui u odbranu prvostepenom presudom osuenog profesora beogradskog Pravnog fakulteta Mihaila uria, na strani 136 se kae: Svi mi, naravno i Mihailo uri, s nama, koji smo ivotom, delima, knjigama dokazali da nam do bratstva jugoslovenskih naroda, do socijalistike Jugoslavije, nikako nije manje stalo no autorima ustavnih amandmana i tuiocima i sudijama tog istog Mihaila uria, ispunjeni smo zlokobnim strepnjama i slutnjama... Ne samo za ishod suenja Mihailu uriu, za kaznu koja e mu biti izreena, ne jedino njemu. Svi mi koji imamo nekakva svoja miljenja, intelektualna i moralna, nauna i umetnika i apolitika, iskustvena i naivna, a nismo ravnoduni prema budunosti socijalizma i kulture u naem drutvu ovim povodom primorani smo da se zapitamo i zamislimo: u ovim naim tekuim procesima i suenjima, ne zapoinje li sa procesom i suenjem Mihailu uriu i jedan drugi proces, jedan drugi lanac suenja? I na istoj strani dalje stoji: Jesmo li zaista stvarni slabii, kojima se zbog nekoliko suenja slama istorijska perspektiva? Jesmo li ba svi mi plaljivci koji u svemu u svuda vide samo opasnost, negativci koji u drutvu samo vide negativno i crno, razoarani inteligenti koji svoju izgubljenu veru u socijalizam projektuju generaciji, itavoj inteligenciji, narodu? Isto tako na strani 137 je napisano: Ali je zbilja za uenje potitenost i moralnu zgranutost moralna i intelektualna, profesionalna i kolegijalna ravnodunost profesora beogradskog Pravnog fakulteta, ljudi koji omladinu ue pravu i pravdi, istini i savesti ovekovoj i graanskoj dunosti. Govorei o stvaralakoj inteligenciji u nas na strani 138. asopisa izmeu ostalog se kae: Meu ovima ima i takvih koji su skrhani tim nepravednim presudama, bojkotima, uvredama u tampi i ostalim glasilima, dugo bavili politiki oajnici i nesrenici, da bi u ovim danima i sami postali struni podkazivai, vetaci i svedoci, autoritativne sudije, arogantni presudioci savremenicima neistomiljenicima. Ali, ta evolucija knjievnih grenika u politike svece, modernista u konzervativce, nadrealista u socijalne realiste, slobodara u nazadnjake, odve je znana i vrlo uoljiva tradicija u svim kulturama i svim vremenima. Od njihove praktine, operativne uloge, mnogo je kobnija njihova optedrutvena misija: oni su najautoritativniji javni alibi svim ostalim tuiocima i presudiocima, oni su moralno pokrie svakojakih deformacija. Govorei o onima koji u naoj zemlji sada krivino odgovaraju zbog krivinih dela protiv naroda i drave na strani 139 izmeu ostalog se kae: Ne proganjaju se lani mitovi i lani podaci, netane statistike, struni argumenti, koji su i preko merodavnih referata, zvanine tampe i televizije potpirivali masovni pokret, ve se hapse oni koji su nasedali i tim ocijelnim od prigovora i provere veoma obezbeenim falsikatima. Obmanuti lanom predstavom o poloaju i stanju svoje nacije u jugoslovenskoj zajednici, mnogi jurinici su sada obmanuti i time to se nezaslueno i nepravedno tretiraju kao predvodnici, to igraju primerene krivce, dok glavni krivci i dalje uivaju sve privilegije svojih funkcija iz vremena
192
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
pokreta. Ali da u ovom asu ne irimo tu munu temu. Aludirajui na suenja odrana u Beogradu na strani 140 izmeu ostalog se iznosi: Ako su u socijalistikom poretku sudi revolucionarnim nezadovoljnicima i humanistikim nespokojnicima, koji nisu politika opozicija socijalizmu ve negacija njegovih deformacija, ako se sudi misli koja trai istinu, ako se sudi tenji za vie slobode, pravde, jednakosti, potenja, prosvete, solidarnosti u ime ije ih to pravde i odbrane ega sude nae sudije? Ako se sudi ljudskom miljenju, treba se zapitati: ko e ostati da bude kljuar naih tamnica? I gde e nas tolike utamniiti? I konano u vezi napisa Procesi, presude i naivna pitanja u istom se govorei o stanju u naem drutvu na strani 141 izmeu ostalog kae: Zar politiari i dravnici smeju pristati da njihovi savremenici govore i misle o njima samo kao njihovi podanici? Zar zaboravljaju da su ljudi najnepravedniji prema svojim bogovima i da ne postoji ljudsko delo koje ne moe da se nagradi i srui ljudskom mrnjom i osvetom? Jer u mrnji i osveti ne govori pravda, i dalje na istoj strani nie: ...I ovo nae postojee drutvo, u onom egzistencijalno istorijskom vidu, takvo je, kakvo je oduvek bilo i jeste politiko drutvo prema svima koji ele da ga menjaju i popravljaju, koji tee neem vie i vrednijem, slobodnijem i ovenijem. Drutvo, ljudi koji raspolau njegovim moima i sredstvima, pokoravaju i slamaju nepokorne i uspravne, utopiste i revolucionare. Od pamtiveka njihova sudbina je neizmenjiva: po svemu, ona je u ovom naem vremenu i prostoru danas sigurno neizmenjiva: izabrali su se za patnju i rtvu. Neka, dakle, svako radi svoj posao. Na kraju asopisa u odeljku Odjeci kao to je napred navedeno ottampan je lanak Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji iz Neue Zricher Zeitung od 29. jula 1972. strana 4 u kome se parafraziraju napisi iz zabranjenog asopisa Praxis koji je ba zbog tih napisa pravosnanom sudskom odlukom bio i zabranjen. Na osnovu napred iznetih neistinitih i alarmantnih tvrenja u napisima iz kojih smo izvesne delove citirali i u kontekstu drugih navoda u pomenutim napisima smatramo da takva tvrenja mogu da izazovu ozbiljno uznemirenje graana i da su se stekli zakonski uslovi iz l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija da se rasturanje asopisa Filosoja 72 broj 2, godine XVI zabrani, pa je s toga i doneto ovakvo reenje. Ovo reenje dostaviti: 1. Glavnim urednicima asopisa Filosoja 72 Zagorki Pei-Golubovi i Ljubomiru Tadiu preko adrese urednitva u Beogradu, Studentski trg broj 1; 2. Okrunom sudu u Beogradu sa predlogom u smislu l. 54 st. 1 ta. 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija; 3. Sekretarijatu za unutranje poslove SG Beograd, sa nalogom u smislu l. 54 st. 1 ta. 3 i l. 55 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. ZAMENIK JAVNOG TUIOCA Boidar orevi
193
Poglave II ZABRANE
Zavrna re branioca na glavnom pretresu

07.09.1972.
Drugovi sudije, Bojim se da se sud nalazi pred veoma udnom dilemom. U tu dilemu sud je stavljen ovakvim predlogom Javnog tuioca: da se zabrani rasturanje tampane stvari u kojoj se iznose tvrdnje, sumarno reeno, da se (u nas) prua prvenstveno zatita dravi i njenim organima, da se ne potuju demokratske slobode graana, da se spreava i osuuje iznoenje javne rei, da ne postoji borba miljenja itd., jednom reju, da se ugroava sloboda miljenja Javni tuilac trai od suda da odgovori: da li je sve to tano? Po mom miljenju, sud na to moe dati samo jedan odgovor: da pitanje nita ne valja! Svaki drugi odgovor, logiki, ma kakve inae bile namere, pravna shvatanja i vai intimni stavovi, vodi jednom obinom sozmu. Naime, sozam je sadran ve u samom pitanju: Zato? Evo zato: inkriminisani stav da je kod nas ugroena sloboda miljenja ili je istinit ili je neistinit. Ako je istinit sud e zabraniti iznoenje takvih stavova, upravo zato to u nas, po pretpostavci, nema slobode miljenja; Ako nije istinit, sud e zabraniti iznoenje takvih stavova, jer predstavljaju neistinite i izopaene tvrdnje. Dakle, pitanje koje postavlja Javni tuilac je takvo da na njega sud mora odgovoriti zabranom, ako ne shvati prostu injenicu da pitanje ne valja! U logici je to davno, ve stoleima, prozreno pitanje. To je pitanje isto toliko besmisleno kao da pitate oveka: da li on lae? Odgovor e uvek biti isti: laljivac e rei da ne lae, kao i potenjaina. Predlog Javnog tuioca mora sud odbiti, jer on ve kako je logiki postavljen, ne prua mogunost alternativnog reavanja po tom predlogu, a u mogunosti alternativnog odluivanja upravo lei celokupni i jedini smisao sudskog postupka. Ako je ve logiki mogu samo jedan ishod onda je postupak bespredmetan, suvian i besmislen. Besmisleno je i naelo traenja materijalne istine i naelo kontradiktornosti i sva ostala naela na kojima postupak poiva, jer nemaju nikakve sadrine. Posebno je ovde vano shvatiti jednu injenicu: od suda se trai da odgovori odseno: da ili ne, jer je takva priroda sudskog odluivanja. Sud ne moe odgovoriti: ne znam, donekle, moda, u izvesnim sluajevima, ponekada i sl. Sud nije nauna laboratorija koja ispituje inae beskrajni lanac razloga za i protiv, sud mora doneti odluku ovakvu ili onakvu, pozitivnu ili negativnu, usvojiti predlog ili ga odbiti. Sud ne moe diskutovati sa predlogom
194
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Prema tome, reklo bi se da nema izlaza: sud mora presuditi ili je kod nas ugroena sloboda javne rei, ili nije ugroena, tree sudu nije dato. Meutim, postoji i tree reenje, sud moe odbiti da o tome meritorno odluuje i iz tog razloga odbiti predlog. To je ujedno i jedino zakonito reenje kako emo posle pokazati, jer pitanje koje javni tuilac stavlja sudu ne moe biti predmet postupka, ni po logici same stvari, ni po pozitivnoj jugoslovenskoj legislaturi. xxx O tome e biti vie rei kasnije. Hteo bih pre toga samo da skrenem panju suda na injenicu da po pravnom shvatanju izdavaa sud ne moe primeniti ta. 2 stava 1 lana 52 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, koji Javnom tuiocu slui kao pravni osnov predloene zabrane, sa sledeih razloga: lanom 16 Ustavnog zakona o sprovoenju ustavnih amandmana XX do XLI (Slubeni list SFRJ br. 29 od 08.07.1971. godine) 31.12.1971. godine prestale su da vae odredbe Zakona o tampi i drugim vidovima informacija (Slubeni list SFRJ, br. 45/60 i Slubeni list SFRJ, br. 15/65), osim odredaba l. 67 do 79 i lana 91 do 130, ija primena u konkretnom sluaju i ne dolazi u obzir. Dakle, prestao je da vai i lan 52 Zakona o tampi koji u stavu 1 ta. 2 zabranjuje rasturanje tampanih stvari putem kojih se iznose ili pronose lane, izopaene ili alarmantne tvrdnje ili vesti kojima se izaziva uznemirenje graana ili ugroava javni red i mir. Dodue, u Srbiji je potom donet Zakon o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno-politikog sistema i drugim oblicima za koje je u l. 16 i 17 Ustavnog zakona za sprovoenje ustavnih amandmana XX do XLI odreeno da prestaju da vae najdocnije 31.12.1971. godine (Slubeni glasnik SRS br. 51/71), koji u svom lanu 16 stav 2 ta. 3 odreuje da se do donoenja republikog zakona o tampi primenjuju i dalje odredbe saveznog zakona o tampi, pa znai i odredbe lana 52 toga zakona, ali samo: ukoliko nisu u suprotnosti sa Ustavom. Ukratko, kakva je situacija: lan 52 je prema Ustavnom zakonu prestao da vai, ali se po republikom zakonu i dalje primenjuje ukoliko nije u suprotnosti sa Ustavom. To znai da je sud duan pre primene lana 52 biveg zakona o tampi, ispitati da li je konkretna odredba koju sud namerava da primeni u suprotnosti sa Ustavom ili ne. Odredba lana 52 stava 1 take 2 biveg Zakona o tampi JESTE u suprotnosti sa Ustavom, jer se njome ograniava sloboda tampe preko mere odreene lanom 40 stavom 3 Ustava SFRJ. Odgovarajua odredba Ustava, naime, kae: Ovim slobodama i pravima (tj. slobodom tampe S.P.) niko se ne sme koristiti: 1. radi ruenja osnova socijalistikog demokratskog ureenja utvrenog ovim ustavom,
195
Poglave II ZABRANE
radi ugroavanja mira, ravnopravne meunarodne saradnje ili nezavisnoti zemlje, 3. radi raspirivanja nacionalne, rasne ili verske mrnje ili netrpeljivosti, ili 4. radi podsticanja na vrenje krivinih dela, niti na nain kojim se vrea javni moral. Nigde se u Ustavu ne kae da se slobodom tampe ne sme koristiti radi uznemiravanja javnosti, pa ak ni radi dezinformisanja javnosti. Oigledno je da se lanom 52 stavom 1 takom 2 biveg Zakona o tampi protivustavno ograniavaju slobode graana. To uostalom nije samo miljenje izdavaa, ve u celokupnoj javnosti, a naroito strunoj javnosti, opteprihvaeno stanovite. 1. Dr Milan Brki, sudija Vrhovnog suda Jugoslavije, kae u Politici od 09.09.1971. godine (strana 5): Trebalo je posle donoenja Ustava (misli se na Ustav iz 1963. godine), s njegovim odredbama uskladiti l. 52 Zakona o tampi, ali svejedno iz kojih razloga, to nije uinjeno. Tako je ostao izvestan nesklad izmeu Zakona o tampi i Ustava. Ustavni sud Jugoslavije nije se, do sada o tome izjasnio. To se posebno odnosi na taku 2, lana 52 o iznoenju ili pronoenju lanih, izopaenih ili alarmantnih vesti ili tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana elim da vam skrenem panju da kompetentnije miljenje verovatno ne postoji, jer je dr Brki ne samo sudija Vrhovnog suda Jugoslavije, nego i jedan od autora ustavnih odredbi o tampi. Naime, bio je lan Potkomisije Ustavne komisije za izradu III Glave Ustava SFRJ, u kojoj su i odredbe o tampi. 2. Evo, opet ta kau zakonodavci. Stevan Niki, poslanik republikog vea: Formulacija lana 52 Zakona o tampi na osnovu koga tuilatva i sudovi zabranjuju rasturanje novina i asopisa zaista nije dobra. Otvoreno je pitanje da li je zakonodavac bio samo nespretan ili je u pitanju svesna procena da je u vreme kada je Zakon donesen stepen razvoja demokratskih, drutvenih i politikih odnosa bio takav da je dravnim organima bio potreban instrument na osnovu kojeg se moe zabraniti sve! Dovoljno je da vest bude alarmantna i da uznemiri graane. (Politika, 13.09.1971. str. 6). 3. Evo, ta kae o tome sudija Ustavnog suda Slovenije Vladimir Krivic u Politici od 15.09.1971. godine: Drugim stavom (oigledno se misli na drugu taku S.P.) Zakona o tampi i drugim vidovima informacija odreeno je da je zabranjeno irenje tampanih stvari u kojima se donose ili ire lane, netane ili uznemirujue vesti ili tvrenja koja izazivaju uznemirenja graana Smatram da je zakonodavac preao okvire koji su odreeni Ustavom Mislim da Zakon o tampi nije u skladu sa Ustavom. 4. Tako misle u Sloveniji ustavne sudije, a u Srbiji akademik profesor dr Jovan orevi, predsednik Ustavnog suda SR Srbije, kae:
196
2.
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Izvesno je da para ui kad se zabrane vrenja sloboda i aktivnosti drutvenih i politikih organizacija (kao to je Srpsko losofsko drutvo S.P.) opravdavaju ponavljanjem nesrene formule o uznemiravanju graana. (Politika, 16.09.1971. godine, str. 7) Tako misle tvorci Ustava, tako misle narodni poslanici sudije i predsednici ustavnih sudova. eleo sam samo jednom da skrenem panju suda na injenicu da je duan da ceni ustavnost take 2, stava 1, lana 52 biveg Zakona o tampi, kao i na injenicu da je ova odredba ocenjena kao proitvustavna od najmerodavnijih strunjaka i autora. Naravno, svestan sam da sud moe imati i drugaije miljenje. Izdava je sa svoje strane u pogledu ove injenice potpuno uveren: taka 2, stava 1, lana 52 biveg Zakona o tampi protivustavna je. tavie, verovatno upravo iz toga razloga ova odredba, ovaj osnov zabrane izostavljen je ak i u Nacrtu Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe, koji u Skuptini nije prihvaen, jer su granice slobodi tampe njime preusko postavljene! Detaljniju analizu tekstova dae predstavnik izdavaa, ali mislim da se svi slaemo s tim da po svojoj sutini ovi tekstovi predstavljaju izraz zabrinutosti nad sudbinom javne rei u SFRJ i da polaze, posebno tekst Dobrice osia, od ocena jugoslovenske sudske prakse u ovoj oblasti, u oblasti politikih, graanskih sloboda, koju autori negativno ocenjuju. Autori naime, smatraju da se u takvim sudskim postupcima gue demokratske slobode, da se protivustavno ograniavaju prava graana, a svi ostali stavovi i ocene samo nuno proizilaze odatle. Prema tome, ukoliko bi njihova negativna ocena te sudske prakse bila tana, moralo bi vaiti i biti istinito i sve to iz toga proizilazi. Ja sam ve na poetku rekao da je protivno logici same stvari da isti onaj sud koji je izrekao jednu presudu odluuje o tome da li je kritika te presude umesna. Meutim, ne samo da je takav postupak logiki apsurdan, kao to smo ranije pokazali, jer sud nema nikakve alternative, ve ni po pozitivnim jugoslovenskim propisima, ak ni po lanu 52 stavu 1 taci 2 Zakona o tampi, nije dozvoljen. Zato? Zato to je sud duan, ak i ako primeni ovaj propis ije je vaenje sporno, da ga tumai u skladu sa lanom 34 i 39 Ustava. Naime, ja se potpuno mogu sloiti da inkriminisani lanci izazivaju uznemirenost graana. Oni predstavljaju negativnu ocenu sudske prakse, rada tuilatva i pravosudnih organa, a kada znamo da je sud mesto gde nam mogu uzeti sve: od imovine do slobode, decu, posao, ivot sve, onda je jasno koliko uznemirava tvrdnja da sudovi gree i da su u konkretnom sluaju Vlade Mijanovia ili Milana Nikolia, pogreili. Upravo zbog toga to sudovi imaju prava da oveku oduzmu ono to je u ljudskom ivotu najvrednije, kritika suda uvek izaziva snano uznemirenje kod graana. Pa zato onda nije zakonodavac izriito zabranio kritikovanje sudova i tuilat197
Poglave II ZABRANE
va. Zato, naprotiv, najvii zakon u zemlji, Ustav, ne da ne zabranjuje kritiku ovih institucija, ve tu kritiku proglaava NEPRIKOSNOVENIM pravom graana? Zato graanin ima NEPRIKOSNOVENO pravo (to je onaj izraz koji Ustav upotrebljava) na uznemiravanje graana takvom kritikom? Upravo zato to je delatnost ovih organa toliko bitna za sudbinu i samog drutva i svakog pojedinca, da se ni pod kakvim izgovorom ovi organi ne mogu izuzeti, ak i od neopravdane, kritike. Ustav je odvagao dve vrednosti od kojih je jednu morao rtvovati i odluio: nepoeljno je uznemiravati graane neosnovanom kritikom sudova, ali je daleko, daleko nepoeljnije izuzeti sudove od kritike, to bi bila sigurna posledica ovlaenja suda da ocenjuje koja je kritika opravdana, a koja to nije. Zato se Ustav odluio, pravo graana da pretresa rad dravnih organa i iznosi miljenje o njihovom radu (ta. 6 lana 34 Ustava) predstavlja pravo graanina na drutveno samoupravljanje koje je pravo neprikosnoveno (l. 34 st. 1 Ustava). Poto je Ustav vrhovni zakon ove zemlje, svi ostali propisi moraju se tako tumaiti da se ne povredi duh opteg pravila, opte norme, duh Ustava. Ako se uopte moe primeniti sporna odredba take 2, lana 52, ona se mora tumaiti restriktivno, kao ono nuno zlo, izuzetak od pravila kojim se grananima zajemuje pravo na slobodu miljenja i izraavanja tog miljenja, na slobodu tampe, na slobodu kritike svih dravnih organa od Predsednika Republike do Javnog tuioca. A poto se radi o izuzetku od opteg pravila, taj izuzetak se mora tumaiti restriktivno. To je pravno naelo koje vai ve vie od 2.000 godina. Drugim reima, ako postoji sumnja da li je zakonodavac hteo slobodu tampe ili slobodu kritike da ogranii manje ili vie, ima se uzeti da je namera bila da ogranienja bude manje, a slobode vie. Uporedimo sada opte pravilo lana 34 Ustava sa lanom 52 taka 2 biveg Zakona o tampi. Odmah pada u oi da Ustav govori o miljenju, a bivi Zakon o tampi o vestima ili tvrenjima. To jest bivi Zakon o tampi ne inkriminie neistinita ili izopaena miljenja ili alarmantna miljenja, kao to se s druge strane ni Ustavom ne zajemuje sloboda tvrenja. Kada zakonodavac pravi jednu terminoloku razliku onda za to ima razloga. Te razloge moramo shvatiti da bismo razumeli propis iju primenu trae Javni tuilac, a mi mu to osporavamo. Kakva je razlika izmeu miljenja s jedne strane, i vesti ili tvrenja s druge strane. Vest ili tvrenje tiu se uvek jedne injenice, predstavljaju jedan stav o nekoj injenici, i to o nekoj relativnoj autonomnoj injenici izdvojenoj iz kompleksa sloenih zbivanja stvarnosti, ija se istinitost samim tim lako utvruje u sudskom postupku. Na primer, takva je tvrdnja da Politika 08.01. ove, 1972. godine petitom javlja da je poveden krivini postupak protiv studenata Milana Nikolia i Pavluka Imirovia. To je tvrdnja koja se moe lako proveriti uvidom u politiku od 08. januara. Ili, takva je tvrdnja, takva je injenica da su studenti beogradskog Univerziteta
198
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Milan Nikoli i Pavluko Imirovi dovoeni u sudnicu sa lisicama na rukama. Ta se tvrdnja moe lako proveriti sasluanjem svedoka, sudije Milivoja ukia. Meutim, sa miljenjem je sasvim drugaije. Kada, na primer, neko izrazi miljenje, kao to ini Dobrica osi, da se Milan Nikoli vrsta u najbolje predstavnike mlade intelektualne generacije onda je istinitost ili neistinitost takvog miljenja skoro uopte nemogue dokazivati (jer implicira diskusiju o mnogim injenicama, kao i diskusiju o kriterijumima), jer je to jedan veoma sloen sud. Ili, kada se u redakcijskom tekstu iznese miljenje, koje se posebno inkriminie predlogom Javnog tuioca, da se demokratija i po tome razlikuje od autokratije to priznaje razlike u mnjenju i miljenju i to njihovo javno izraavanje ne podvrgava represivnim merama onda je to jedan tako sloen sud da je praktino nemogue egzaktno dokazati, sa onom izvesnou koju zahteva sudski postupak, da li je taj stav taan ili ne. Jer pre svega ne postoji ak ni opta saglasnost o pojmovima demokratije i autokratije. Miljenje se, dakle, odnosi na jedan drutveni proces koji se ni u jednom trenutku ne zaustavlja i u kome uestvuje itavo drutvo, pa i itavo oveanstvo, proces koji se nikada nee ni zaustaviti. U tom smislu svako miljenje je u veoj ili manjoj meri NEISTINITO. Kada ne bi imali prava na neistinito miljenje, svi bismo morali utati itavog svog ivota. To je prva i osnovna razlika izmeu izraza tvrenje i vest s jedne strane i izraza miljenje s druge strane, sloenost injeninog kompleksa na koji se odnose. Postoji, meutim, i jedna druga za nas veoma bitna razlika: ona se tie subjektivne strane i to kako pisca tako i itaoca. Pisac koji iznosi jednu lanu vest ili lano tvrenje, dakle, sud o jednom relativno prostom injeninom kompleksu, po pravilu je svestan lanosti svoje tvrdnje odn. lanosti vesti, a u svakom sluaju moe mu se zakonom naloiti da postupa oprezno i proveri svoje tvrdnje pre nego to ih publikuje. Pisac koji iznosi svoje miljenje, makar i svoje pogreno miljenje, po pravilu je ubeen u ispravnost svoga miljenja i ne vredi mu zabranjivati da misli pogreno, jer svako misli kako moe zabraniti mu da iznosi svoju misao, i pogreno, znailo bi zato zabraniti mu da postupa onako kako jedino moe da postupa ovek, znailo bi, dakle, zabraniti mu da bude ovek. Rekli smo i italac subjektivno drugaije prima vest ili tvrenje, a drugaije prima miljenje. Vest ili tvrenje, naime, nisu nikada izraene polemiki. Vest ili tvrenje slue se indikativnim, konanim nainom kazivanja. One ne izraavaju diskusiju, sumnju ili opreznost, ne podleu diskusiji, ve dokazivanju. Miljenje italac prima drugaije, svestan da je ono subjektivan stav pisca, koji se nudi itaocu na kritiku ocenu. italac miljenje suprotstavlja sopstvenom miljenju, ubeenju, stavovima, predrasudama, razlozima, procenjuje ga, prihvata ili odbacuje. Zato iznoenje miljenja ne moe ni objektivno predstavljati nikada drutvenu opasnost, sem u drutvu debila i maloumnika koji bi sve uzimali zdravo za gotovo.
199
Poglave II ZABRANE
Pa zato se i zakonodavac drugaije odnosi prema iznoenju lanih vesti, a drugaije prema iznoenju pogrenog miljenja. Zato zakonodavac utvruje da se miljenje, to naravno znai svako, i pogreno, miljenje moe uvek slobodno iznositi. Vrednosni sudovi nepodesni su za sudsku verikaciju. Taj stav je poznat u pravnoj teoriji iz uenja o kleveti i ne predstavlja ovde nita novo. Oigledno je da je centralno injenino pitanje koje treba da rasvetlimo: radi li se u inkriminisanim tekstovima o tvrdnjama i vestima ili o miljenju. Pri tome, posebno bih eleo da skrenem panju suda na jednu dosta rasprostranjenu predrasudu. U praksi, a naroito u tekuoj publicistici primetio sam da se veoma esto izraz miljenje mea i izjednaava neopravdano sa apstraktnim miljenjem ili teorijskim miljenjem. Takvo suavanje pojma miljenja je nedopustivo. Ustav ne upotrebljava izraz miljenje, kada ga proglaava neprikosnovenim, kao teorijsko miljenje, ve naprotiv jasno kae da graani imaju neprikosnoveno pravo da izraavaju svoje miljenje o radu svih drutvenih organa, o konkretnim odlukama tih organa, o svim konkretnim injenicama i pojavama naeg drutvenog ivota. Nije Ustav garantovao graanima ove zemlje da neprikosnoveno razmiljaju o kvadraturi kruga ili besmrtnosti due, ve da iznose svoje miljenje o tome to se zbiva oko njih: bilo ono pozitivno ili negativno, tano ili pogreno. Kada sve to imamo u vidu onda moramo uvideti da se u konkretnom sluaju u inkriminisanim tekstovima radi iskljuivo o miljenju, i to o miljenju o najsloenijim drutvenim pojavama, o pojavama koje e uvek izmicati konanom saznanju! Verujem da e predstavnik izdavaa o tome neto vie rei, ja bih eleo samo da vas upoznam sa jednom jednostavnom analizom sadraja teksta Dobrice osia, koju sam imao vremena da izvrim, umesto sistematskog i sutinskog pretresanja osnovnih misli toga teksta. Odluio sam se taj nain zato to mislim da je reit sam po sebi, ilustrativan i egzaktan. Naime, radi se o ovome: utvrdio sam paljivim itanjem ovog teksta da utisak koji ovaj tekst ne mene ostavlja potvruje tezu da se u tekstu ne radi uopte o vestima ili tvrenjima, ve o izraavanju subjektivnih stavova i miljenja autora, kao i izraavanju autorovih subjektivnih oseanja. Taj svoj utisak mislim da ne bih mogao da prenesem na sud u kratkom vremenu koje mi stoji na raspolaganju, a najmanje da bih mogao da dokaem. Zato sam se posluio ovom metodologijom: izbrojao sam pre svega upitne reenice u ovom tekstu. Njih ima ni manje ni vie nego 62! estdeset i dve upitne reenice odgovaraju i samom naslovu teksta: Procesi, presude i naivna pitanja! Preteni deo ovog teksta sastoji se, dakle, iz pitanja koja autor upuuje sebi, itaocu i svima nama. Kako vest ili tvrdnja pretpostavljaju nuno upotrebu armativnih iskaza jasno je da tu ima veoma malo vesti ili tvrdnji. Meutim, Javni tuilac inkriminie upravo veinu ovih pitanja! Kako se moe zabraniti lano ili izopaeno pitanje? Pitanjem se ne tvrdi nita?
200
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Dalje sam primetio da se u tekstu pojavljuje ravno 14 reenica koje su sintaktiki kondicionali, a logiki predstavljaju implikativne sudove. Ako postoje dokazi Ako su bili organizaciono povezani Ako su zaista i dokazano (strana 139) Ako se sudi tenji ka vie slobode Ako se sudi ljudskom miljenju (strana 140) Ako zevsovi socijalizma Ako svi postanemo realni Ako bi se nekom nesreom u naem drutvu (strana 137) Za ovakve, implikativne sudove, upravo je karakteristino da oni neto tvrde samo pod pretpostavkom (Ako onda), ovim sudovima se samo tvrdi da ako stoji razlog stoji i posledica. Meutim, ne tvrdi se da postoji stav razlog. Javni tuilac, meutim, inkriminie i ovakve stavove: Recimo na str. 7: Ako se sudi ljudskom miljenju treba se zapitati ko e ostati da bude kljuar naih tamnica? Desetak reenica predstavljaju hipotetine stavove, koji svi poinju recom Moda: Moda nisu najdalekoseniji ishodi Moda jo uvek ima smisla (str. 141) Moda je zaista re o pijunima Moda je re o nekim zaverenicima (str. 131) itd. Meutim, ak i kada se slui indikativom, autor daje izriito do znanja da izraava subjektivno miljenje, subjektivno oseanje upravo je neverovatno koliko se malo u ovom tekstu ita tvrdi. To nije udno, jer autor na samom poetku svoga teksta polazi od toga da se treba odrediti prema neem to je veoma, veoma sloeno, dakle, o neem o emu se moe misliti, pitati se, sumnjati, pretpostavljati, ali nipoto tvrditi. Pa zato i kada se slui indikativom, onda on tvrdi samo postojanje odreenih sopstvenih subjektivnih stanja u iju istinitost ili neistinitost mi ne moemo nikada biti uvereni. Tada su mi se obnovila i zamuila me ona naivna i za nas savremenike i komuniste sudbonosna pitanja; Tim munim, tim naivnim pitanjima revolucionarnog nespokojstva; Po mom miljenju to zu izrazi kojima se autor slui, ili vrsto sam uveren Na mene je ostavio utisak
201
Poglave II ZABRANE
Poverovao sam Verujem ja strepim, strepim iz dna due slutim primorani smo da se zapitamo i zamislimo ja sam se duboko zastideo itd. Ko se usuuje da tvrdi da moe ustanoviti istinitost ovakvih stavova. Otkuda saznanje Javnom tuiocu da autor nije stvarno slutio, verovao, strepeo, stideo se, pitao se, zamislio se, bio uveren i kakvim dokaznim sredstvom se to moe utvrditi? Kako se sud moe uveriti u istinitost ovakvih stavova. Prema kriterijumima koje smo gore postavili oigledno je da je inkriminisani tekst posveen najsloenijim injenikim kompleksima, da izraava subjektivno miljenje i ocenu autora, da je ispunjen nedoumicama, pitanjima, implikativnim i hipotetikim stavovima, da izraava subjektivna reagovanja autora da je po svim svojim obelejima tipian za miljenje, tj. za kritiko-polemiki nain izlaganja koje ne moe predstavljati vest ili tvrenje u smislu biveg Zakona o tampi. Konano, motivi koji su rukovodili zakonodavca da zajemi slobodno i neprikosnoveno pravo kritikovanja rada dravnih organa jasni su: ne moe se dozvoliti dravnim organima (sudu) da zabranjuje kritiku dravnih organa (suda), jer na taj nain rad dravnih organa praktino izmie kontroli javnosti! Zakonodavac je ovde poao od injenice nedeljivosti, praktine nedeljivosti drave kao nosioca vlasti, izraavajui uvek osnovanu bojazan od birokratizovanja drutva, do koga bi moralo doi ako bi nosioci vlasti, osobito kada zasluuju kritiku, jedni druge meusobno titili. Ako ovo vai kada je u pitanju kritika rada bilo kog dravnog organa, ta da kaemo u konkretnom sluaju kada je predmet kritike rad suda i javnog tuilatva? I to ak rad beogradskog Okrunog suda i beogradskog Okrunog javnog tuilatva? Kako Javni tuilac moe da odluuje da li je umesna kritika uperena upravo tom Javnom tuiocu? Kako sud moe biti sudija u vlastitoj stvari? Jasno je da Javni tuilac po logici same svari mora smatrati da su zakonite presude koje je sam predlagao! Jasno je da sud mora smatrati da se nita ne moe prigovoriti presudama koje je sam izricao! Inae do tih presuda ne bi ni dolazilo. Odluka suda o ovoj zabrani znaila bi zato jednostrano uutkivanje kritike upuene tome sudu. Videli smo, da ni Ustav ni zakon, normalno, tako neto ne dozvoljavaju. ak ni kada su u pitanju pravosnane presude, a pogotovu kada su u pitanju postupci koji su jo uvek u toku, kao to je sluaj sa presudom Mihailu uriu, Milanu Nikoliu, hrvatskim studentima, novosadskim studentima. Ustvari od svih sudskih odluka koje se pominju u tekstu pravosnana je presuda jedino ona izreena prema Vladimiru Mijanoviu! Meutim, pravosnanost jedne presude ne moe je izuzeti od kritike. Protiv takve presude je dozvoljen ak i vanredni pravni lek, dozvoljena je i obnova postupka, a kamoli da nije dozvoljena kritika, i to ne samo nauna kritika sudske prakse, ve i drutvena kritika sa gledita drutveno-politikih posledica takve prakse.
202
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Istorija ne zna za pravosnane presude. Bilo bi to suvie jednostavno kada bi se istorija pisala presudama. A kako god vi ocenili tekst Dobrice osia, ije e tekstove generacije itati u svojim itankama, taj tekst je istorija. U sluaju Vladimira Mijanovia u povodu ijeg suenja je trajkovalo 11.000 beogradskih studenata, a 1.000 njih potpisalo protestnu peticiju, ovo je dobilo ve svoju potvrdu. Pravosnana presuda Okrunog suda u Beogradu nije spreila ni 5.000 studenata beogradskog Univerziteta da istog tog neprijatelja drave i naroda kandiduje za viu funkciju od one koju je zauzimao pre presude Okrunog suda i pre presude Vrhovnog suda Srbije. Za sve pravosnane presude postoji uvek jo jedan apelat to je najvii apelat, apelat javnosti i apelat istorije u koju se mi svi zapisujemo punim imenom i prezimenom. To je savreno razumljivo: ako smo mi dali sudijama vlast da sude, a mi smo im tu vlast dali, nije ona od boga data, onda imamo pravo i mi tim sudijama da sudimo slobodnom reju drutvene kritike. Zato predlaem, drugovi sudije, da predlog Javnog tuioca odbijete, a reenje o privremenoj zabrani ukinete.
203
Poglave II ZABRANE
Reenje Okrunog suda u Beogradu*
Kr-br. 83/72 Okruni sud u Beogradu kao krivini sud, u veu sastavljenom od sudija Ljubomira Radovia, kao predsednika vea, sudija porotnika Stijovi Milonje i Mareti Draka, kao lanova vea, sa zapisniarem Milanom Duni, u postupku po predlogu Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut-br. 65/72 od 01. septembra 1972. g. po odranom glavnom javnom pretresu na dan 07. septembra 1972. g. u prisustvu zastupnika OJT-a u Beogradu Boidara uraevia, zastupnika Srana Popovia, advokata iz Beograda i pretstavnika Izdavaa dr Ljubomira Tadia, na dan 08. septembra 1972. g. u prisustvu gore navedenih lica javno objavio sledee: REENJE 1. ZABRANJUJE SE rasturanje asopisa Filosoja 72, godina XVI, br. 2 u izdanju Filosofskog drutva Srbije, iji su glavni urednici Zagorka PeiGolubovi i Tadi Ljubomir, sa seditem asopisa u Beogradu, Studentski trg br. 1, zbog povrede propisa l. 52 st. 1 taka 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Reenje Okrunog javnog tuilatva Ut-br. 65/72 o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 zamenjuje se ovim reenjem. Svi primerci oduzetog asopisa Filosoja 72 ODUZIMAJU SE i bie uniteni putem hemijske prerade. Trokovi krivinog postupka padaju na teret budetskih sredstava. Obrazloenje Okruno javno tuilatvo u Beogradu podnelo je predlog ovom sudu Ut-br. 65/ 72 od 01. septembra 1972. g. da se zabrani rasturanje asopisa Filosoja 72 godine XVI, broj 2. koje izdaje Filosofsko drutvo Srbije, zbog povrede propisa l. 52 st. 1 taka 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. U toku glavnog javnog pretresa zastupnik tuilatva proirio je svoj zahtev i na lanak objavljen na strani 145 Zastupnik tuilatva u toku pretresa ostao je pri podnetom predlogu, razlozima, sadranim u reenju o privremenoj zabrani rasturanja
*
2.
3.
4.
Filosoja 3/72 str. 139-141.

204
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
asopisa, istiui da se u lancima objavljenim u asopisu: Cogitationis nemo poenam patiatur, Procesi, presude i naivna pitanja i Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji iznose neistinite tvrdnje kojima se izaziva uznemirenje graana. Zastupnik Filosofskog drutva Srbije i glavni urednik asopisa Filosoja 72 dr Ljubomir Tadi u toku pretresa i u zavrnim reima protivili su se podnetom predlogu. Predloili su da sud odbije predlog zastupnika tuilatva i da ukine reenje o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72. Namera asopisa je bila i lanaka zbog kojih se trai zabrana da pozitivno utie na razvoj i kretanje naeg drutva i da upozori javnost na mogunost izvesnih negativnih pojava, ali bez ikakvih zlih namera i tendencija. Prema Ustavu graanin ima pravo i to je njegova dunost da kritikuje odreene pojave, da daje svoja miljenja i da svojim stavovima utie na razvoj kako unutranje, tako i spoljne politike. Kritika pravosudnih organa ne moe se shvatiti tako da ta kritika moe da uznemiri bilo koga. lanak koji je preneen iz strane tampe a koji je objavljen ranije u listu Praksis zbog ega je taj list zabranjen bio objavljen i u drugim naim listovima koji nisu bili zabranjeni. Radi se o slobodi naune misli sloboda stvaralatva, koja ne moe da bude predmet sudskih zabrana. Zastupnik Filosofskog drutva Srbije adv. Sran Popovi dao je svoje obrazloenje zavrne rei u pismenom otpravku istiui izmeu ostalog da je prestao da vai l. 52 Zakona o tampi, ali se po Republikom zakonu i dalje primenjuje ukoliko nije u suprotnosti sa Ustavom. Oigledno je da se l. 52 st. 1 taka 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija protivustavno ograniavaju slobode graana, pa je samim tim u suprotnosti sa proklamovanim ustavnim naelima. Da je l. 52 st. 2 odnosno st. 1 taka 2 Zakona o tampi protivustavan naveo je i miljenje istaknutih strunjaka iz oblasti prava kao i miljenje nekih poslanika u Skuptini Srbije. Cenei razloge sadrane u Reenju o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72, razloge istaknute od strane zastupnika javnog tuilatva u toku pretresa, kao i razloge sadrane u rei glavnog urednika asopisa Filosoja 72 i zastupnika Filozofskog drutva Srbije, advokata Srana Popovia, koji su razlozi dati u toku glavnog javnog pretresa i u zavrnim reima a po oceni izvedenih dokaza sud je naao: Da su se stekli razlozi predvieni l. 52 st. 1 taka 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, da se izrekne trajna zabrana rasturanja asopisa Filosoja 72, a ovo sa razloga: Na strani 145-oj objavljen je lanak pod naslovom Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji koji je lanak preneen iz strane tampe. Radi se ustvari o lanku koji je objavljen u listu Praksis, a koji je list ba zbog ove sadrine pravosnanom sudskom odlukom zabranjen. Sud nije prihvatio razloge zastupnika izdavaa da su i neki drugi jugoslovenski listovi objavili izvode iz toga lanka, da nisu bili predmet zabrane i da samim tim ni sporni list ne moe biti zabranjen zato to je iz strane tampe preneo delove lanka objavljenog u Praksisu zbog kog lanka je Praksis pravosnano zabranjen. Sud se nije uputao u utvrivanje da li su ovi navodi tani ili ne, tj. da li su zaista neki listovi objavili izvode iz tog zabranjenog lanka ili ne jer je to bez znaaja i uticaja na
205
Poglave II ZABRANE
donoenje odluke o ovom konkretnom sluaju. Sama injenica da je ovaj sporni list objavio izvode iz tog lanka zbog kojeg je Praksis pravosnanom odlukom zabranjen je dovoljan razlog po miljenju suda da sud prihvati predlog zastupnika tuilatva i izrekne trajnu zabranu rasturanja ovog asopisa. Sud je naao da lanak koji je objavljen na strani 129 pod naslovom Procesi, presude i naivna pitanja sadri u pojedinim svojim delovima takve tvrdnje koje objektivno mogu da izazovu uznemirenje graana. U lanku se izmeu ostalog navodi: Kada sam proitao presudu beogradskog Okrunog suda koja osuuje Vladu Mijanovia na godinu dana strogog zatvora, kada sam proitao obrazloenje te presude i ja sam se duboko zastideo Zbog te pravde izreene U ime naroda koji je takve Pravde inilo se ukinuo za svagda. Ovde se ne radi o kritici rada pravosua, niti se jo manje moe raditi o argumentovanim tvrdnjama koje tvrdnje poivaju na nekim materijalnim dokazima da je sud u sluaju Mijanovia doneo pogrenu odluku, koja bi kritika i bila prihvatljiva. Radi se o linim oseanjima koja nisu bazirana na dokazima, bar dokazi u lanku nisu ponueni i svakako jedna ovakva tvrdnja izreena od spisatelja kao to je Dobrica osi svakako moe da izazove nepoverenje, dilemu i uznemirenje graana. U lanku objavljenog pod naslovom: Cogitationis nemo poenam patiatur, iznose se takve tvrdnje koje po nalaenju suda mogu izazvati uznemirenje graana. Na strani 77 se navodi: U poslednjih nekoliko godina, razvile su se u ovoj zemlji mnoge drutvene napetosti i otri sukobi koji su, kao to je poznato, dostigli svoj vrhunac, ali i ansu pozitivne evolucije, u junu 1968. godine. Meutim, usled spleta mnogih nepovoljnih okolnosti kao to uvek biva kada su snage socijalizma i napretka u krizi dogaaji su u toku prole i u prvoj polovini ove godine krenuli u negativnom pravcu. Ovako nejasni zakljuci, tvrdnje i nedoreene misli svakako mogu ostaviti u dilemi itaoca to objektivno moe da izazove uznemirenje graana. Sud je cenei izlaganje zastupnika Filosofskog drutva Srbije u pogledu protustavnosti l. 52 st. 1 taka 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija naao da ovaj zakonski propis nije u suprotnosti sa Ustavom. Po nalaenju suda u konkretnom sluaju ne radi se o slobodi misli i slobodi stvaralatva, ve naprotiv o zloupotrebi te slobode. Prenoenje sadrine lanka zbog kojih je asopis Praksis zabranjen i to iz strane tampe, a pri saznanju da je ba asopis Praksis pravosnanom odlukom zbog toga lanka zabranjen, je po nalaenju suda, neodgovorno i neprihvatljivo, jer je redakcija spornog asopisa morala voditi rauna da pri takvom stanju stvari e doi do reakcije tuilatva. Meutim, ona je taj rizik svesno prihvatila. Na osnovu svega gore izloenog, a u smislu navedenih zakonskih propisa, sud je i doneo odluku kao u izreci ovog reenja Zapisniar Milana Duni
Predsednik vea-sudija Ljubomir Radovi

206
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.

Kr.83/72 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA
Filosofskog drutva Srbije, izdavaa Filosoje protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 8. septembra 1972. godine, Kr-83/72 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje u CELOSTI zbog bitnih povreda odredaba postupka l. 333 st. 1 ta. u vezi l. 334 st. 1 ta. 7 i 10 ZKP zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP, - i zbog pogrene primene materijalnog prava l 333 st. 1 ta. 2 ZKP i stavlja sledei: albeni predlog USVAJA SE ALBA izdavaa i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se odbija predlog OJT UT-br. 65/72 od 1. septembra 1972. godine sa zabranu rasturanja asopisa Filosoja br. 2 za 1972. godinu. Obrazloenje: A. Bitne povrede odredaba postupka l.. 334 st. 1 ta. 5, 7 i 10 ZKP 1) Prvostepeni sud je odrao glavni pretres iako nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo odravanje.
207
Poglave II ZABRANE
Naime, izdavau, kao stranci u postupku, nije uopte dostavljen predlog OJT, nije mu dostavljen akt kojim se protiv njega inicira postupak, to je nuna pretpostavka za odravanje glavnog pretresa u smislu l. 245 st. 1 ZKP u v. l. 66 Zakona o tampi. tavie, reenje je doneto pre nego to je postupak i otpoeo, jer postupak otpoinje dostavljanjem stranci pismena kojim se postupak inicira. Osnovno je naelo ZKP (l. 4) da se stranka radi pravilnog usmeravanja odbrane i korienja svih zakonskih sredstava odbrane mora blagovremeno upoznati (a blagovremeno svakako nije tek na glavnom pretresu) sa pravnom ocenom i stvarnim osnovama optube, odn. ovde po analogiji, predloga za zabranu. Izdava je, meutim, upoznat sa sadrinom predloga tek na glavnom pretresu. Ne moe se smatrati ni da je izdava upoznat sa pravnim i stvarnim razlozima zabrane iz reenja o privremenoj zabrani, jer se ovo u smislu l. 54 st. 1 ta. 2 dostavlja prvenstveno odgovornom uredniku, a u konkretnom sluaju i jeste dostavljeno odgovornom uredniku, dr Zagorki Pei Golubovi, koja nije stranka u postupku. Dakle, ako bi se i uzelo da se propust suda da dostavi predlog stranci eventualno moe konvalidirati injenicom da je stranci dostavljeno bar reenje o privremenoj zabrani, izdava istie da stranci nije dostavljeno ak ni to reenje, ve je stranka samo pozvana na glavni pretres da tamo ve vidi o emu se radi i izloi svoju odbranu. Svakako da je time grubo povreeno pravo odbrane. 2) Prvostepeni sud nije svojim reenjem u potpunosti reio predmet predloga - l. 334 st. 1 ta. 7 ZKP. Predlogom OJT Ut. br. 65/72 od 01.09.1972. godine trai se zabrana rasturanja inkriminisanog asopisa ZBOG NAPISA Cogitationis nemo poenam patiatur, Procesi, presude i naivna pitanja i Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji. Iz dispozitiva prvostepenog reenja ne vidi se, da li je sud zabranio rasturanje asopisa zbog ovih napisa ili nekih drugih i da li zbog svih ovih napisa (sva tri) ili samo nekog od njih i kog! Prema tome, iz dispozitiva reenja prvostepenog suda ne vidi se kako je sud reio predmet predloga. Ne moe se uzeti da se o tome moe zakljuivati iz obrazloenja, jer je svako zakljuivanje nepouzdano. Tim pre to propis lana 61 stav 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija IMPERATIVNO propisuje Ako sud izrekne zabranu rasturanja tampane stvari u reenju se MORAJU naznaiti delovi zbog kojih je zabrana izreena. Pod reenjem se u gornjem propisu, naravno, podrazumeva reenje u uem smislu odn. dispozitiv, pogotovu to se ceo lan 61 Zakona odnosi na dispozitiv i njegovu SADRINU. S druge strane, obrazloenje reenja sadri samo ono to je odreeno l. 327
208
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
st. 1 taka 6 ZKP i to uvek i jedino i moe sadrati naime, razloge zbog kojih sud smatra da U IZRECI NAVEDENIM NAPISIMA izdava vrea odredbe Zakona o tampi. Dakle, prvostepeni sud nije u potpunosti odluio o dispozitivu predloga OJT i povredio je imperativnu normu l. 61 st. 1 Zakona o tampi. Time je sud bitno povredio odredbe postupka - l. 334 st. 1 ta. 7 ZKP, te reenje mora biti ukinuto. 3) Prvostepeno reenje u obrazloenju ne navodi nikakve razloge o odluujuoj injenici zato su tvrdnje misli i oseanja izneti u inkriminisanim tekstovima neistiniti. Za inkriminisane stavove kae se jedino da su nedoreeni, nejasni i da nisu bazirani na dokazima odn. da se sud nije uputao u utvrivanje da li su ovi navodi tani ili ne. Da bi primenio l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi sud je morao pouzdano utvrditi neistinitost inkriminisanih stavova, to sud po sopstvenom priznanju nije uinio. Posebno je zanimljiv stav suda da je dunost stranke da dokae istinitost iznetog stava (nisu bazirani na dokazima), to je jednako proklamovanju naela prezumpcije krivice: sve je la dok se suprotno ne dokae. Ovakvo pravno rezonovanje suprotno je odredbi l. 3 ZKP koji ustanovljava naelo prezumpcije nevinosti, na kome uostalom krivino pravosue poiva vie od 2.000 godina. Ono to je nedoreeno ili nejasno, naravno, da ne moe biti ni istinito ni neistinito, niti moe biti zabranjeno iznoenje nedoreenih i nejasnih stavova. Jasnoa jednog stava uvek je ograniena intelektualnim svojstvima i autora i itaoca, pa bi ocenjivanje jasnoe uvek bilo proizvoljno i subjektivno. Konano, obrazloenje reenja ne sadri nikakve razloge ni o drugoj odlunoj injenici: o oceni ustavnosti lana 52 stav 1 taka 2 Zakona o tampi. Pitanje koje je sud imao da rei sastojalo se, naime, u tome da sud odlui da li je zloupotreba slobode tampe inkriminisana takom 2, stava 1, lana 52 uopte zloupotreba slobode, s obzirom na denisanje ove zloupotrebe u lanu 40 stav 3 Ustava SFRJ. Na ovo pitanje prvostepeni sud odgovara na sledei nain: ovaj zakonski propis nije u suprotnosti s Ustavom. Naravno, ovo je samo ocena. Meutim, ta ocena mora biti obrazloena. Odsustvo obrazloenja ini reenje nezakonitim. Zato sud smatra da ovaj zakonski propis nije u suprotnosti s Ustavom? Ovim propustima prvostepeni sud je bitno povredio odredbu lana 327 ta. 7 ZKP, to predstavlja razlog za ukidanje reenja iz l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP.
209
Poglave II ZABRANE
B. Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje 1) Iz obrazloenja prvostepenog reenja moe se zakljuiti da je sud izrekao zabranu rasturanja, izmeu ostalog, zbog teksta Dobrice osia Procesi, presude i naivna pitanja, i to posebno zbog u obrazloenju citirane reenice koja glasi: Kada sam proitao presudu beogradskog Okrunog suda koji osuuje Vladu Mijanovia na godinu dana strogog zatvora, kada sam proitao obrazloenje te presude i ja sam se duboko zastideo zbog te pravde izreene u ime naroda, koji je takve pravde, inilo se, ukinuo jednom za svagda. Prvostepeni sud inkriminie ovaj stav budui da se radi o linim oseanjima koja nisu bazirana na dokazima. Oseanju su, po deniciji, kao subjektivna stanja, subjektivne reakcije (reakcije subjekta) na odreena saznanja o stvarnosti, neto to ne moe biti neistinito. Tvrdnje Dobrice osia da se duboko zastideo mogla bi biti neistinita jedino da ne odgovara stvarnim oseanjima Dobrice osia. Mi o tome nemamo nikakvih saznanja i moramo Dobrici osiu poverovati na re. Ono to se verovatno elelo rei u prvostepenom reenju, to je da implicitna tvrdnja Dobrice osia da je presuda Vladi Mijanoviu nepravedna (zastideo sam se te pravde) i da nije izreena u ime naroda (izreene u ime naroda), nije istinita. Ali to nije reeno, ve se Dobrici osiu zabranjuje da se stidi nepravednih presuda koje nisu izreene u ime naroda! Bar mu se to zabranjuje dok svoja oseanja ne dokae. Izdava, pak, smatra da je Dobrica osi svoja oseanja dokazao time to ih je javno iskazao. Ne moemo sumnjati da bi nas Dobrica osi u tom pogledu obmanjivao, jer ne vidimo kakav bi interes mogao imati za to. Naprotiv. Izdava je na ovaj nain, propustom suda da jasno doree svoju misao, prinuen da diskutuje sa pretpostavljenim razlozima reenja. Rekli smo ve da je prvostepeni sud, verovatno, smatrao da implicirane tvrdnje da je presuda Vladi Mijanoviu nepravedna i da nije doneta u ime naroda, nisu dokazane. Meutim, stvar je u tome da one ne moraju ni biti dokazane. Da su dokazane to bi bile injenice, ovako ostaju samo subjektivna miljenja Dobrice osia. Zato stav suda, preveden na jezik normi glasi: javno se mogu iznositi samo dokazane injenice, a ne i subjektivna miljenja. Ovakvo stanovite je, meutim, nezakonito. Osnovano se, meutim, albom pobijaju dati razlozi u prvostepenom reenju za zabranu rasturanja ostalih inkriminisanih napisa kao i karikatura na strani 2 i 8 lista. Ovi napisi po svojoj sadrini u bitnom se svode ili na izlaganje linog stava i miljenja povodom odreenih pojava i zbivanja ili pak na kritiku koja bez obzira na otrinu i nain pisanja ne predstavlja zloupotrebu slobode tampe i javne rei, a time ni razlog za posledice iz l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi
210
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
smatra Vrhovni sud Srbije prema reenju K-1049/71 od 15.09.1971. godine, koji e u ovom predmetu postupati kao drugostepeni. Prema tome, grubo se ogreio o zakon prvostepeni sud kada je zabranio Dobrici osiu da iznosi svoja nedokazana lina oseanja. I ne samo o zakon, ve i o praksu njemu nadreenog suda. Sve ovo tim pre, to je autor imao odreenog osnova da zauzme stav kakav je zauzeo. Za dokaz ove tvrdnje izdava navodi niz ocena, stavova i miljenja (ija zabrana nije traena, iako su ovi uznemirujui, te moramo zajedno sa Okrunim javnim tuilatvom smatrati da su istiniti), koji se upravo tiu pojava o kojima se govori u lanku Dobrice osia. Tako, profesor dr Andrija Gams smatra da kod nas postoji stanje obezvreenosti i devalvacije prava i pravnog poretka, a kao veoma vaan uzrok ovakvog stanja navodi nepravilan, pogrean odnos izmeu politike i prava Kod nas legislativa i sudstvo su strogo potinjeni izvrnoj vlasti. Sudija Vrhovnog suda Jugoslavije dr Mirko Perovi iz neposredne prakse naeg pravosua zakljuuje: Nije ba prijatan prizvuk istine da su, u velikom broju sluajeva, dananji sudovi i sudije pod direktnim uticajem lokalnih, optinskih veliina i to je posebno simptomatino, u potpunoj su zavisnosti od njih. A kako i ne bi bili. Sudije primaju platu iz optinskog budeta, od volje optinskih otaca, esto, zavisi hoe li ili nee odreeni sudija dobiti stan, ak hoe li uopte i biti sudija. Iz pitanja koje su pokrenuli poslanici u Skuptini Srbije vidi se da poslanici smatraju da se donose presude pod odreenom politikom klimom i iz politikih potreba i da od sudija treba traiti (ubudue? S.P.) da suduju samo kako u zakonu pie i nikako drugaije. Predsednik Ustavnog suda Srbije smatra da sudije, manje ili vie, su nagriene povodljivou za trenutnim efovima pojedinaca iz uprave i politike i da sudijama nedostaje znatna doza hrabrosti da se energino i odluno, suprotstave optim pojavama drutveno-moralnog i sopstvenog kvarenja. Sudija Okrunog suda u Beogradu, Cvetkovi, na jednom sastanku je predlagao da ubudue, predsednik suda bude neki uticajni lan CK! Iz gornjih stavova, dakle, proizilazi: da se u nas na politikim procesima, od strane strogo potinjenih zavisnih sudija (u velikom broju sluajeva, manje ili vie), sudi ljudima po trenutnim efovima politiara na osnovu politikih potreba, a ne po zakonu (tako tek treba da bude), jer sudije koje tako ne postupaju mogu prestati da budu sudije, to je dovelo do opte pojave drutveno-moralnog kvarenja, stanja obezvreenosti i devalvacije prava i pravnog poretka. Sa ovom alarmantnom, uznemirujuom ocenom autoritativnih inilaca postojee prakse, saglasilo se preutno i Okruno javno tuilatvo u Beogradu nakon itanja NIN-a od 17.09.1972. godine, kada nije trailo zabranu ovog asopisa.
211
Poglave II ZABRANE
Moe se, naravno, rei da se ove ocene odnose na jednu uopte posmatranu pojavu, dok se lanak Dobrice osia, posebno reenica gore citirana, odnosi na jedan pojedinani sluaj. Meutim, ono to se dogaa u velikom broju sluajeva, osnovano je pretpostaviti da se dogodilo i u jednom odreenom, dok se suprotno ne dokae. Pored toga i o samom sluaju Vlade Mijanovia izreeno je, uz preutnu saglasnost Okrunog javnog tuilatva, mnogo toga to moe posluiti kao osnova, dokaz, stava Dobrice osia. O tom procesu i toj presudi u javnosti je, sumarno, reeno sledee: Presuda Vladimiru Mijanoviu je suenje idejama na osnovu optunice koja pokuava da dovede politike stavove u vezu sa krivinim zakonom, to je suenje za drutveno-politiko angaovanje u okviru postojeih legalnih drutvenih organizacija koje podrava skuptina te organizacije, to je pobeda tame rukovoene politikim oportunitetom, a manje zakonom, to je presuda protiv zakona, suprotna progresivnoj ulozi suda, ogledalo nezakonitosti, nestrunosti, logikih i stilskih maglina i nezgrapnosti, puna konfuzije, pogrenih ocena, kontradikcija, presuda koja ugroava elementarna ljudska prava, izaziva zabrinutost, jer podsea na neka prola vremena, u grubom je neskladu sa zakonom itd. Ove ocene iznesene su na javnim skupovima i u rasturanim asopisima i novinama u SFRJ, i to: lanovi Predsjednitva Skuptine saveza studenata Zagreba su u diskusiji jednoduno osudili ovakav nain rjeavanja politikih konikata putem sudskih procesa koji jedino mogu tetiti osiguranju elementarnih ljudskih sloboda (Studentski list, Zagreb) Zahtjev je, dakle, ve iskazan: prekinuti postupak (protiv MIJANOVIA i APIA), osloboditi ih iz zatvora (Studentski list, Zagreb) Izvesno je da proces Mijanoviu u naoj i u svetskoj javnosti ima iskljuivi prizvuk politikog procesa, pri emu je pitanje u tome da li se odreene ideje, njihovo prikazivanje i tumaenje, smatraju u javnosti politikim kriminalom. (Izvrni odbor zajednice studenata, Ljubljana, prema Tribuni od 10.12.1970. godine) Presuda vea Duana Lukia izreena V. Mijanoviu vrvi od konfuzije, pogrenih ocena postupaka osuenog, kontradikcija ona je u grubom neskladu sa zakonom, podsea na Kafkin Proces sudsko vee D. Lukia je postalo ogledalo pojava nezakonitosti, nestrunosti, logikih i stilskih maglina i nezgrapnosti ovo (govorei o jednoj taki optube S.P.) lii na one staljinistike propise i praksu (Student br. 17/70 od 17.11.1970. godine, iz pera jednog asistenta Pravnog fakulteta u Beogradu) Optunica pokuava dovesti politike stavove optuenih u vezu s para212
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
grama krivinog zakona. (Studentski list, Zagreb) Ukoliko se drutveno-politiko angaovanje u okviru Saveza studenata moe krivino goniti, onda se ovaj Fakultetski odbor i Skuptina Saveza studenata Filozofskog fakulteta smatraju podjednako odgovornim za rad koji se u sluaju predsednika FOSS-a Vlade Mijanovia po navodima optunice smatra inkriminisanim. (Izjava FOSS-a od 13.10.1970. godine, prema Student-u od 03.11.1970. godine). Presuda Vladi Mijanoviu predstavlja pobedu tame, mrano lice suda, u njenom donoenju sud se manje rukovodio objektivnim i demokratskim vrednostima, nadahnutom primenom prava, a vie plimom i osekom politikog dogaaja, sukoba interesa, kada pojedinac ostaje pred sudom ugroen i nemoan. Ova presuda je po svom unutranjem smislu vrlo daleko od progresivne uloge suda, pa je njoj ak i suprotna, podsea na jednu minulu epohu (Student od 03.11.1970. godine, iz pera drugog asistenta Pravnog fakulteta u Beogradu). Vanredna skuptina Udruenja knjievnika Srbije (kome pripada i Dobrica osi) izrazila je zabrinutost zbog ovog suenja koje po oceni srpskih knjievnika podsea na neka prola vremena, i o tome donelo poseban akt. Kada javna tuilatva u svim ovim sluajevima nisu izrekla zabrane, Dobrica osi je imao osnova da posumnja u pravednost presude Vladimiru Mijanoviu. Tm pre, to su ovo jedini komentari ovog suenja ostala tampa suenje nije komentarisala ili ocenjivala. Prema tome, kada je autor izneo samo svoje subjektivno miljenje, ak svoje subjektivno oseanje, kada je iznoenje miljenja po zakonu i stanovitu vieg suda uvek dozvoljeno, ak bez obzira na otrinu i nain izraavanja i kada je autor imao mnogo osnova da ovakvo miljenje stekne, onda je odluka prvostepenog suda grubo protivna zakonu i ne moe opstati u pravnom prometu. 2) Igleda, jer se to iz dispozitiva reenja ne vidi, da je zabranu rasturanja asopisa izazvao i napis Cogitationis nemo poenam patiatur i to verovatno reenice citirane u obrazloenju reenja: U poslednje vreme, razvile su se u ovoj zemlji mnoge drutvene napetosti i otri sukobi koji su, kao to je poznato, dostigli svoj vrhunac, ali i ansu pozitivne evolucije, u junu 1968. godine. Meutim, usled spleta mnogih nepovoljnih okolnosti kao to uvek biva kada su snage socijalizma i napretka u krizi dogaaji su u toku prole i u prvoj polovini ove godine krenuli u negativnom pravcu. Ustvari, jasno je da u prvoj reenici u kojoj se govori o ansi pozitivne evolucije nema nieg uznemirujueg. U pitanju je verovatno druga reenica u kojoj se kae da su usled spleta nepo213
Poglave II ZABRANE
voljnih okolnosti dogaaji u toku prole i u prvoj polovini ove godine krenuli u negativnom pravcu. Koje su to nepovoljne okolnosti? Koji je to negativan pravac? Svakome ko prati zbivanja kod nas mora biti jasno o emu se radi: nepovoljne okolnosti su pojava nacionalizma, negativni pravac je onaj koji nas udaljava od procesa demokratizacije (itamo svakodnevno da pobornici vrste ruke, kao i uvek u kriznim situacijama, zagovaraju vraanje unazad). Besmisleno bi bilo tvrditi da pojava nacionalizma u tom smislu nije nanela ozbiljne politike tete, jer bez obzira na pitanje da li se nacionalizam moe suzbiti prinudom, pribegavanje prinudi je nepoeljno i suprotno je demokratskom pravcu razvitka i kada je nuno. U svakom sluaju pitanje opstojnosti dijalektike po kojoj prinuda ukida potrebu za prinudom, problematino je i otvoreno i niukom sluaju se ne moe reiti jednom sudskom presudom ili reenjem. Sud je, meutim, odbio da ovako shvati izloene stavove. Sud nalazi da su ti stavovi nedoreeni i nejasni. Ali onda, opet, nije sud mogao zabraniti iznoenje takvih stavova, jer oni ne mogu biti okvalikovani kao neistiniti. Jer, ono to mi je nejasno, to mi tek treba dorei, tj. ono to mi nije jasno, to mi treba objasniti, dakle, jednom reju ono to ne razumem, ne moe za mene biti ni istinito ni lano. Ocena istinitosti jednog iskaza pretpostavlja nuno bar shvatanje smisla toga iskaza (subjektivno) odn. bar njegovu jasnost i doreenost (objektivno). Ovako sam prvostepeni sud stvara neprijatan utisak da sud za svaki sluaj zabranjuje ono to nije razumeo (jer, neko moe razumeti, i ko zna ta e razumeti !?). tavie, prvostepeni sud ak i ne tvrdi u svom reenju, niti moe naravno, da su ovi stavovi netani ili neistiniti, a ova injenica je odluna za primenu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi. Konano, sve ono to je gore reeno o izraavanju miljenja, kao i citirana odluka K-1049/71 Vrhovnog suda Srbije, odnosi se i na ovaj lanak. A da se ne radi o injenikim tvrenjima, ve o miljenju svedoi i sama ocena prvostepenog suda na strani 5., poslednji stav reenja, gde se govori o zakljucima i mislima, koje sud kvalikuje kao nejasne i nedoreene. 3) Izgleda, jer se iz dispozitiva prvostepenog reenja to ne moe utvrditi, da je provstepeni sud zabranio rasturanje asopisa Filosoja i zbog toga to on prenosi lanak Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji iz vajcarskog lista Neue Zricher Zeitung u kome se parafraziraju odlomci jednog teksta zbog koga je zabranjen Praxis. Netano se, naravno, na strani 4, trei stav prvostepenog reenja, navodi da je lanak objavljen u Filosoji onaj zbog koga je zabranjen Praxis: Na strani 145. objavljen je lanak pod naslovom Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji koji je lanak preneen iz strane tampe. Radi se ust214
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
vari o lanku koji je objavljen u listu Praksis, a koji je list ba zbog ove sadrine pravosnanom sudskom odlukom zabranjen. Tvrdi se ustvari da je Filosoja prenela lanak zbog koga je Praksis zabranjen. To nije tano. Filosoja je prenela lanak u kome se, izmeu ostalog, informie vajcarska javnost o zabrani Praksisa i razlozima te zabrane. Polazei od ove pogrene premise, sud zatim zabranjuje Filosoju, ne uputajui se u utvrivanje da li su ovi navodi tani ili ne zbog same injenice to je Filosoja prenela izvode iz tog lanka zbog kojeg je Praksis pravosnanom odlukom zabranjen. Nita tu vie nije jasno! Da li je Filosoja prenela lanak zbog koga je Praksis zabranjen, ili izvode iz toga lanka, ili je prenela zajedno sa celim lankom iz vajcarskog lista i izvode iz lanka zbog kojeg je zabranjen Praksis. Odluka je tu sama sebi protivrena. injenice su, meutim, sasvim jasne: prenet je lanak iz Neue Zricher Zeitung-a u kome se, izmeu ostalog, javnost informie o zabrani Praksisa, uz navoenje ili parafraziranje inkriminisanih stavova. Po stanovitu prvostepenog suda ovo nije dozvoljeno. Citiranje inkriminisanih stavova, ni pod kojim okolnostima (Ne uputajui se u ocenu) nije dozvoljeno, kae prvostepeni sud (sama injenica da su citirani inkriminisani stavovi je dovoljan razlog). Da li je to tako? Da li je ve sama injenica da se citiraju inkriminisani stavovi dovoljan razlog za zabranu? Naravno da nije. Svako reenje o zabrani rasturanja neke tampane stvari sadri, i po Zakonu MORA citirati inkriminisane stavove. Ako je ve sama ova injenica dovoljna (dovoljan razlog) da se izrekne zabrana, onda bi objavljivanje reenja o zabrani rasturanja bilo UVEK zabranjeno. Meutim, naprotiv, objavljivanje reenja o zabrani NIKADA nije zabranjeno, ono je uvek dozvoljeno, iako citira inkriminisane tekstove: S obzirom da su sudske odluke javni dokumenti, Vrhovni sud smatra da nema mesta zabrane mesta zabrani njihovog objavljivanja, bez obzira to u obrazloenju tih odluka postoje tekstovi iz napisa ije je rasturanje zabranjeno. (Vrhovni sud Srbije u odluci K-1049/71 od 15.09.1971. godine) Citiranje inkriminisanih odnosno zabranjenih tekstova nije zabranjeno KAO TAKVO. Prvostepeni sud, meutim, zabranjuje citiranje tekstova KAO TAKVO, smatrajui da je samo citiranje dovoljan razlog i ne uputajui se uopte u ocenu teksta koji te tekstove citira. Prema tome, odluka prvostepenog suda je ne samo nezakonita, ve i suprotna
215
Poglave II ZABRANE
praksi viega suda. Ovakvo stanovite je, uostalom, i sasvim logino. Kada se citiraju inkriminisani tekstovi u kontekstu informacije da su ti tekstovi ocenjeni kao neistiniti, onda je efekat inkriminisane sadrine upravo suprotan onome koji se postie njenim objavljivanjem u zabranjenoj tampanoj stvari. Dok se njenim objavljivanjem u zabranjenoj tampanoj stvari javnost dezinformie lanim inkriminisanim tekstom, informacijom o zabrani takvog inkriminisanog teksta javnost se informie da je takav tekst takve i takve sadrine laan, po odluci suda. Drugim reima, dok su tvrdnje inkriminisanog teksta lane, informaciju o zabrani takvog teksta, uz njegovo navoenje, je istinita i predstavlja KRITIKU toga teksta. Poto je, dakle, sud zabranio prenoenje lanka iz Neue Zricher Zeitung-a samo zbog toga to se u njemu uz informaciju o zabrani Praksisa, parafraziraju i pojedini delovi teksta, ne uputajui se u ocenu samoga lanka, odluka prvostepenog suda je i u ovom delu potpuno nezakonita. C. Pogrena primena materijalnog propisa - l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi Sud je primenio propis lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, koji je prestao da vai na osnovu lana 16 Ustavnog zakona o sprovoenju ustavnih amandmana XX do XLI (Slubeni list SFRJ br. 29/71), a ne moe se primenjivati na osnovu l. 16 st. 2 ta. 3 Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno politikog sistema (Slubeni glasnik SR Srbije br. 51/71), jer je u suprotnosti sa Ustavom. Prvostepeni sud je pogreno ocenio da je ovaj propis u saglasnosti sa Ustavom. Zastupnik izdavaa je na glavnom pretresu izneo miljenja ustavnih sudija Slovenije i Srbije, miljenja ustavnih sudija Slovenije i Srbije, miljenja republikih poslanika i jedno od autora III Glave Ustava SFRJ, sudije Vrhovnog suda Jugoslavije, koji se svi slau da odredba take 2 stava 1 lana 52 biveg Zakona o tampi nije ustavna. Prvostepeni sud je drugaije ocenio ovo pravno pitanje, ali je svoju ocenu ovako obrazloio: Sud je naao da ovaj zakonski propis nije u suprotnosti s Ustavom. (Sledi argument S.P.) Po nalaenju suda u konketnom sluaju ne radi se o slobodi misli i slobodi stvaralatva, ve naprotiv o zloupotrebi te slobode. Pre svega, prvostepeni sud ne daje nikakav razlog zato smatra da propis lana 52 st. 1 ta. 2 nije u suprotnosti s Ustavom, ve polazi u svojoj argumentaciji od toga da se u konkretnom sluaju radi o zloupotrebi slobode, to bi morao biti tek zakljuak itavog argumenta. Upravo da bi videli da li se u konkretnom sluaju radi o zloupotrebi slobode, moramo prvo videti da li se moe primeniti zakonski propis iju primenu trai Javni tuilac, a da bi videli da li se taj zakonski propis moe primeniti, moramo videti da li on nije u suprotnosti sa Ustavom. (Prvostepeni sud ustvari argumentie na sledei nain: radi se o zloupotrebi
216
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
tampe prema Ustavu SFRJ, jer se radi o zloupotrebi tampe). Pogreno izgleda prvostepeni sud uzima da se izdava poziva na neku apstraktnu slobodu tampe, koja mu Ustav garantuje stavom 1, lana 40 Ustava SFRJ. Naprotiv, izdava je svestan da je ova sloboda ograniena ustavnim ogranienjima iz stava 3, lana 40 Ustava SFRJ, u tom smislu to zakon moe zabraniti korienje ovom slobodom ako se ova zloupotrebljava, ALI samo ako se zloupotrebljava na nain zabranjen Ustavom. Svaka druga zloupotreba je dozvoljena, odn. NIJE zloupotreba u smislu Ustava SFRJ. lan 40 stav 3 Ustava SFRJ odreuje TA se ima smatrati zloupotrebom slobode tampe, pa kae: Ovim slobodama i pravima niko se ne moe i ne sme sluiti: 1. radi ruenja socijalistikog demokratskog ureenja utvrenog ovim ustavom, 2. radi ugroavanja mira, ravnopravne meunarodne saradnje ili nezavisnosti zemlje, 3. radi raspirivanja nacionalne, rasne ili verske mrnje ili netrpeljivosti, 4. radi podsticanja na vrenje krivinih dela, 5. na nain kojim se vrea javni moral. Ne mogu ni sud, pa ni sam zakon, odreivati neke druge obime ovih ogranienja. Citirana ogranienja su jasna, odreena, taksativno pobrojana i jedina ogranienja koja se zakonom mogu staviti slobodi tampe. Sloboda tampe se moe zakonom ograniiti jedino ako se izdava tom slobodom slui radi postizanja zabranjene svrhe navedene pod gornjih pet taaka. Meu te zabranjene svrhe ne spada uznemiravanje javnosti. Meu te zabranjene svrhe ne spada ni iznoenje lanih vesti ili izopaenih tvrdnji! Takvo ogranienje Ustav ne ini, ne moe ga initi ni zakon. Nema tu nikakve slobodne sudijske ocene, nikakvih paualnih ocena o zloupotrebi slobode tampe, nikakve slobodne interpretacije. Ogranienje slobode tampe iz lana 52 stav 1 taka 2 PROTIVUSTAVNO JE. Prema tome ovaj zakonski propis NE MOE SE PRIMENITI kako to trai Javni tuilac i ini prvostepeni sud. Prema tome, u konkretnom sluaju NE RADI SE O ZLOUPOTREBI TAMPE. Prema tome, prvostepeno reenje je nezakonito i treba ga ukinuti. Prema tome, ova alba je osnovana i napred stavljeni albeni predlog na zakonu je osnovan. Prema tome, zakonito drugostepeno reenje moe samo usvojiti albu. U Beogradu, 17.09.1972. godine FILOSOFSKO DRUTVO SRBIJE koje zastupa: SRA M. POPOVI
217
Poglave II ZABRANE
Dopuna albe Vrhovnom sudu Srbije*

OKRUNOM SUDU U BEOGRADU
DOPUNA ALBE Izdavaa asopisa Filosoja, Filosofskog drutva Srbije protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 08.09.1972. god. Kr. 83/72 VRHOVNOM SUDU SRBIJE U dopunu navoda pod B-3 albe pogreno utvreno injenino stanje u pogledu lanka Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji izdava navodi jo i sledee: asopis Filosoja nije preneo ni lanak zbog koga je Praksis zabranjen, niti izvode iz toga lanka, niti je taj lanak parafraziran u napisu prenetom iz vajcarskog lista, kako se u prvostepenom reenju tvrdi i to uzima kao jedini osnov zabrane ukoliko se ona izrie zbog ovog lanka. DOKAZ: uvid u zabranjeni broj asopisa Praksis koji pribaviti od Okrunog javnog tuilatva u Beogradu, u kome je objavljen tekst U odbranu akademskih sloboda. Izdavau ova injenica ranije nije bila poznata, s obzirom da se asopis Praksis, naravno, ne nalazi u slobodnom prometu, pa je zato tek sada iznosi. Naravno, da u svetlosti ove injenice postaje jasno da je sud odluujuu injenicu na kojoj zasniva reenje potpuno pogreno utvrdio, pa je stavljeni albeni predlog utoliko pre osnovan. U Beogradu, 18. septembra 1972. god. FILOSOFSKO DRUTVO SRBIJE koje zastupa: SRA M. POPOVI
Filosoja, 3/72 str. 151.

218
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Reenje Vrhovnog suda Srbije*
K. I-1556/72 Vrhovni sud Srbije u Beogradu u veu sastavljenom od sudija: Stamenkovi Rodoljuba, kao predsednika vea, Ponjavi Jovie i Luki Duana, kao lanova vea i strunog saradnika Grivcov Sergija, kao zapisniara u predmetu zabrane rasturanja asopisa Filosoja 72, godina XVI, broj 2 iji je izdava Filosofsko drutvo Srbije iz Beograda, Studentski trg br. 1, reavajui o albi punomonika izdavaa advokata Popovi Sre iz Beograda izjavljenoj na reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 83/72 od 08. septembra 1972. godine odrao je sednicu vea dana 27. septembra 1972. godine, pa je doneo sledee: REENJE UKIDA SE reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 83/72 od 08. septembra 1972. godine, a predmet se vraa istom sudu na ponovno odluivanje. Obrazloenje Reenjem Okrunog suda u Beogradu Kr. 83/72 od 08. septembra 1972. godine zabranjeno je rasturanje asopisa Filosoja 72, godina XVI, broj 2 u izdanju Filozofskog drutva Srbije iz Beograda, Studentski trg br. 1 zbog povrede propisa l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Tom odlukom zamenjeno je reenje Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. 65/72 o privremenoj zabrani rasturanja tog asopisa. Odlueno je da se svi primerci oduzetog asopisa unite, kao i to da trokovi postupka padaju na teret budetskih sredstava. Protiv ovog reenja izjavio je albu zastupnik izdavaa, advokat Popovi Sra iz Beograda zbog bitnih povreda odredaba formalnih propisa, zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i zbog pogrene primene materijalnog zakona, s predlogom da se prvostepeno reenje ukine ili preinai tako da se odbija predlog Okrunog javnog tuioca za zabranu rasturanja predmetnog asopisa. Po razmotrenju svih spisa ovoga predmeta zajedno sa pobijanim reenjem i albom u smislu l. 64 i 66 ZO-a u vezi l. 346 ZKP, Vrhovni sud je naao: Osnovano se u albi zastupnika izdavaa ukazuje da je pobijenim reenjem uinjena bitna povreda odredaba formalnog zakona iz lana 334 st. 1 ta. 10 ZKP. Naime, shodno propisu lana 66 ZO-a u postupku po predlogu za izricanje zabrane rasturanja tampanih stvari, ukoliko nema odgovarajuih propisa u samom ZO-u,
*
Filosoja, 3/72 str. 151-153.

219
Poglave II ZABRANE
primenjuju se odredbe Zakonika o krivinom postupku. S obzirom na izneto, a kako u ZO-u nema propisa o tome ta treba da sadri izreka sudske odluke kojom se raspravlja pitanje predloga javnog tuioca za zabranu rasturanja tampanih stvari sadrina takve odluke treba da bude saobraena odgovarajuim propisima ZKP. Meutim, u pobijanoj odluci Okruni sud se toga nije drao. Naime, shodno propisu l. 327 st. 3 i 4 ZKP izreka jedne kondemantorne sudske odluke (kakvom se pojavljuje i odluka o zabrani rasturanja tampanih stvari) treba shodno propisu l. 322 st. 1 ta. 1 ZKP da sadri i opis onih injenica koje su posluile kao osnov za donoenje takve odluke. Ovo utoliko pre, to se i propisom l. 61 st. 1 ZO-a predvia da se u reenju o zabrani moraju naznaiti delovi zbog kojih je zabrana izreena, pa je logino da to bude naznaeno i u izreci odluke, a ne samo u obrazloenju kako je uradio prvostepeni sud. Nasuprot tome, u prvom pasusu izreke pobijanog reenja tako nije postupljeno, ve je sud samo naveo da je zabrana usledila zbog povrede propisa l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-a. Samim tim, pobijano reenje u tom delu svoje izreke pojavljuje se kao nejasno, a i kao protivreno razlozima iste, jer bi se iz izreke, a donekle i iz razloga moglo zakljuiti da se rasturanje asopisa u pitanju zabranjuje zbog svih napisa u njemu (zbog pomenute povrede materijalnog propisa) mada se iz obrazloenja vidi zatim to da je ta zabrana usledila samo zbog sadrine izvesnih lanaka iz istog, koji su uostalom bili odreeno oznaeni i u reenju javnog tuioca o privremenoj zabrani i u predlogu javnog tuioca za sudsku zabranu. Navedena, pak, bitna povreda formalnog zakona je ve i sama za sebe takve prirode da pobijana odluka prvostepenog suda nije mogla da opstane. Sem toga, ni razlozi pobijanog reenja o odlunim injenicama ne mogu da se tretiraju kao takvi, kakvi treba da budu u smislu l. 327 st. 7 ZKP, zbog ega se isti pojavljuju kao veoma nejasni, to takoe predstavlja bitnu povredu odredaba formalnog zakona iz l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP. Naime, kada se vri ocena odreenih (u predlogu javnog tuioca inkriminisanih) tvrenja iznetih u oznaenim lancima, a s obzirom na to da li se ista pojavljuju kao takva kojima se izaziva uznemirenje graana ili se ugroava javni red i mir, - potrebno je da sud d analizu tvrenja u pitanju i odreeno navede ime i kako su se mogle izazvati posledice navedene u propisu l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-a. Toga, pak, u pobijanoj odluci nema. Ali kod utvrivanja zakljuka o postojanju uznemirenja graana treba da ima u vidu da je neosnovano tvrenje albe zastupnika izdavaa da se kod primene pomenutog propisa mora pouzdano utvrditi neistinitost inkriminisanih stavova, jer se pomenuti propis ne odnosi samo na lana tvrenja, ve i na izopaena (ali svakako istinita), pa i na alarmantna tvrenja koja uzgred reeno a shodno tome propisu mogu biti i tana. Takvu analizu sud u pobijanom reenju nije dao, zbog ega (takoe) isto ne moe da opstane. U vezi sa iznetim, Vrhovni sud se nije uputao u detaljniju ocenu ostalih navoda albe zastupnika izdavaa, a posebno onih vezanih za tvrenje albe o pogreno utvrenom injeninom stanju i o postojanju povrede materijalnih propisa. Meutim,
220
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
radi boljeg sagledavanja stvari u ovom predmetu prilikom ponovnog odluivanja, Vrhovni sud ukazuje na sledee: Nepravilno je stanovite albe zastupnika izdavaa da se sud morao uputati u ocenu pitanja ustavnosti propisa l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-a. Ovo zato to redovni sud za to i nije ovlaen, dok u vezi sa tim propisom od strane nadlenih organa nije utvrena protivustavnost. Samim tim, to je i sada vaei materijalni propis i sud je (kada je ve utvrdio postojanje inkriminacije iz istog) pravilno postupio kada ga je primenio, s tim to se i nije morao uputati u posebnu ocenu tog pitanja, kako je postupio dodue ne mnogo ubedljivo, to se takoe zamera albom zastupnika izdavaa. Takoe je nepravilno stanovite albe zastupnika izdavaa da sud u odluci o zabrani rasturanja tampanog spisa mora citirati (u celini) inkriminisane stavove. Ovo, s jedne strane, zato to se to nijednim propisom i ne predvia (to bi uostalom bilo i praktino neizvodljivo kada bi se vrila zabrana rasturanja dueg tampanog spisa, koji bi u celini predstavljao inkriminacije), ve se mora navesti samo naziv tampanog spisa, odnosno njegovog odreenog dela uz tano naznaenje odnosno odreivanje delova iz istog na pogodan nain, na primer, oznaenja strana i pasusa na istima. S druge strane i zato to bi se time, a upravo zbog jalovosti sudskih odluka, faktiki mogao izigrati osnovni cilj zabrane, to svakako nije bila namera zakonodavca kod donoenja ZO-a. Sa svega izloenog, Vrhovni sud je na osnovu l. 64 st. 4 i 66 ZO-a u vezi l. 355 ZKP i odluio kao u izreci, s tim to e Okruni sud prilikom ponovnog odluivanja imati u vidu navode albe zastupnika izdavaa koji mogu doprineti donoenju pravilne odluke. Zapisniar, Sergije Grivcov, s.r. Predsednik vea, Rodoljub Stamenkovi, s.r. Za tanost otpravka: Upravitelj sudske pisarnice (Branko Kovaevi)
221
Poglave II ZABRANE
Zahtev za izuzee
Kr. 83/72 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU U predmetu FILOSOFSKOG DRUTVA SRBIJE po predlogu Javnog tuioca Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. br. 65/72 za zabranu rasturanja asopisa Filosoja br. 2. za 1972 godinu izdava ovim stavlja ZAHTEV ZA IZUZEE 1. 2. 3. 4. svih sudija Okrunog suda u Beogradu svih sudija Vrhovnog suda Srbije Okrunog javnog tuioca, i Republikog javnog tuioca
po osnovu l. 38 ta. 6 ZKP, budui da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu nepristrasnost u ovom predmetu. O b r a z l o e n j e: Inkriminisani tekstovi koji se oznaavaju kao lani i izopaeni predstavljaju kritiku rada Okrunog suda u Beogradu u predmetima K-348/72, K-684/70 i postupka protiv prof. dr Mihaila uria koji su pokrenuti od strane Okrunog javnog tuioca optunicama Kt-8/72, Kt-1155/70 i 768/72, a od kojih je presuda K-684/70 u pogledu krivice i potvrena odlukom Vrhovnog suda Srbije K-1408/70, ime je stav ovih sudova i tuilatava ve prejudiciran. tavie, budui da inkriminisani tekstovi postavljaju pitanje drutvene odgovornosti za donete odluke, pomenuti sudovi i javna tuilatva pojavili bi se u ulozi sudije u sopstvenoj stvari, to je nedopustivo. Zato je napred stavljeni zahtev umestan i na zakonu osnovan. U Beogradu, 02.10.1972. godine FILOZOFSKO DRUTVO SRBIJE koje zastupa: SRA M. POPOVI
222
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
REENJE OKRUNOG SUDA U BEOGRADU
Kr. 87/72 Okruni sud u Beogradu u veu sastavljenom od sudije Milivoja okia, kao predsednika vea i sudija porotnika Radoman Dimitrija i Dri Marije, kao lanova vea, sa zapisniarem Stamenkovi Stanislavom, u postupku po predlogu Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. br. 65/72 od 01.09.1972. godine za zabranu rasturanja asopisa FILOSOFIJA 72. godina XVI, br. 2., iji je izdava Filozofsko drutvo Srbije iz Beograda, Studentski trg br. 1., po odranom pretresu na dan 05.10.1972. godine u prisustvu zastupnika javne tube Simi Mihaila, a u odsustvu uredno pozvanih zastupnika izdavaa Popovi Sre, advokata iz Beograda i predstavnika izdavaa Tadi dr Ljubomira, doneo je i javno objavio REENJE 1. ZABRANJUJE SE rasturanje asopisa Filosoja 72 godina XVI br. 2 u izdanju Filozofskog drutva Srbije iz Beograda, Studentski trg br. 1 zbog napisa sa potpisom redakcije asopisa Cogitationis nemo poenam patiatur (Miljenje ne podnosi kanjavanje) na strani 77 do 82 i strani 94, 118 i 119 napisa sa potpisom Dobrice osia Procesi, presude i naivna pitanja na strani 129 do 141 i napisa Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji na strani 145 i 146 a na osnovu l. 52 stav 1 taka 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacije, jer se u ovim napisima iznose neistinita tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Svi primerci ovog asopisa oduzimaju se i imaju se unititi putem industrijske prerade, u odnosu na delove asopisa obuhvaene ovim reenjem klie da se oduzme, a tamparski slog da se rasturi. Reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. br. 65/72 o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 br. 2 zamenjuje se ovim reenjem. Izreku ovog reenja po pravosnanosti objaviti u Slubenom listu SFRJ. Trokovi postupka padaju na teret sredstava suda.
2.
3.
4. 5.
223
Poglave II ZABRANE
Obrazloenje Okruni javni tuilac u Beogradu predlogom Ut. br. 65/72 od 01.09.1972. godine i na pretresu predloio je da se zabrani rasturanje asopisa Filozoja 72 godina XVI br. 2 iji je izdava Filosofsko drutvo Srbije iz Beograda i to na osnovu l. 52 stav 1. ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacije, tj. zbog iznoenja neistinitih, izopaenih i alarmantnih tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Postupajui po predlogu za zabranu ovaj sud je reenjem Kr. 83/72 od 08.09.1972. godine zabranio rasturanje ovog asopisa uz primenu navedenog zakonskog propisa. Po albi zastupnika izdavaa Vrhovni sud Srbije reenjem K. 1556/72 od 27.09.1972. godine ukinuo je reenje Okrunog suda i predmet vratio na ponovno odluivanje. Ponovni pretres je zakazao za 04.10.1972. godine na koji su pristupili uesnici u postupku, ali su predstavnik i zastupnik izdavaa usmeno i priloenim podneskom od 02.10.1972. godine obavestili sud da je izdava celokupni tira asopisa ve rasturio, te da nema nikakvog pravnog interesa da uestvuje u postupku za zabranu, jer takva odluka po predlogu za zabranu u odnosu na izdavaa ne proizvodi nikakvo dejstvo. U ovom podnesku zastupnik izdavaa istakao je da u javnom interesu izdava ostaje kod svih ranije iznetih stavova i predloga. Istovremeno zastupnik izdavaa podneo je i zahtev za izuzee, pa je predsednik vea obavestio uesnike da e u toku istog dana u 13 asova biti saoptene odluke o izuzeu, pa time i mogunosti odravanja i vremenu odravanja pretresa, ali su predstavnik i zastupnik izdavaa izriito izjavili da bez obzira na vreme i sud pred kojim bi se odrao pretres, ostaju kod svog stava da nemaju pravnog interesa da uestvuju u postupku. Zato je sud na dan 05.10.1972. godine, posle donoenja odluka kojim je odbijen kao neosnovan zahtev zastupnika izdavaa za izuzee, odrao pretres i doneo odluku bez prisustva izdavaa, u smislu l. 59 ZO-i, uzimajui da je izdava uredno pozvan, a u pozivu za pretres i usmeno predstavnik i zastupnik izdavaa upozoreni su na ovu odredbu Zakona. U toku pretresa zastupnik javne tube ostao je pri podnetom predlogu, razlozima sadranim u reenju o privremenoj zabrani rasturanja ovog asopisa, istiui da se u napisima objavljenim u asopisu: Cogitationis nemo poenam patiatur (Miljenje ne podnosi kanjavanje), sa potpisom Redakcije asopisa, napisu sa potpisom Dobrice osia Procesi, presuda i naivna pitanja i napisu Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji prenetog iz stranog asopisa Neue Zricher Zeitung od 29.07.1972. godine, iznose takva tvrenja koja opravdavaju primenu l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-i. Radi potkrepljivanja svojih zakljuaka zastupnik javne tube, ilustracije radi, naveo je pojedine delove iz ovih napisa. Zastupnik i predstavnik izdavaa predlagali su da sud odbije predlog javnog tuioca i da ukinu reenje o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 br. 2. Istakli su da je namera Redakcije asopisa i pisaca lanaka zbog kojih se trai zabrana bila da pozitivno utiu na kretanje i razvoj naeg drutva, da upozore ja224
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
vnost na mogunost izvesnih negativnih pojava, bez ikakvih zlih namera i tendencija. Prema Ustavu graanin ima pravo i to je njegova dunost da kritikuje odreene pojave, da daje svoje miljenje i da svojim stavovima utie na razvoj kako unutranje, tako i spoljne politike. Kritika rada pravosudnih organa ne moe se shvatiti tako da kritika moe bilo koga da uznemiri. lanak koji je prenet iz strane tampe, a odnosi se na napis obuhvaen zabranom asopisa Praksis, bio je objavljen i u drugim naim listovima ija zabrana nije traena. Radi se, prema stavu zastupnika izdavaa, o slobodi misli i stvaralatva, to ne moe da bude predmet sudskih zabrana. U dokaznom postupku sud je proitao navedene napise koji su obuhvaeni predlogom za zabranu, kao i napis Za slobodu akademske diskusije sadran u asopisu Praksis br. 3-4 1972. godine. Cenei razloge sadrane u reenju o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 br. 2 razloge iznete u rei zastupnika javne tube, kao i razloge sadrane u ranije datoj rei predstavnika i zastupnika izdavaa i po oceni izvedenih dokaza, sud je naao da su u ovom sluaju ispunjeni zakonski uslovi iz l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-i za zabranu rasturanja ovog asopisa. Analizom sadrine i smisla teksta sa potpisom redacije asopisa Cogitationis nemo poenam patiatur i napisa Dobrice osia Procesi, presude i naivna pitanja dolazi se do zakljuka da ovi napisi po smislu i poruci itaocu ine jednu celinu. U lanku Dobrice osia konkretizuju se uopteno izneti stavovi u redakcijskom uvodniku, a na ove napise sadrinski se nadovezuje i lanak Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji. U delovima napisa Cogitationis nemo poenam patiatur i Procesi presude i naivna pitanja koji su radi primera navedeni u reenju javnog tuilatva i predlogom za zabranu, kao i u celim ovim napisima iznose se neistinita tvrenja koja se odnose na drutveno-politike prilike u naoj zemlji. Tako na strani 77 teksta redakcije koji u prevodu glasi Miljenje ne podnosi kanjavanje u prvom planu neistinito se tvrdi da su snage socijalizma i napretka kod nas u krizi, da su se u poslednjih nekoliko godina razvile mnoge drutvene napetosti i otri sukobi koji su dostigli svoj vrhunac, ali i ansu pozitivne evolucije u junu 1969. godine. Dalje se tvrdi da su dogaaji u toku prole i u prvoj polovini ove godine krenuli u negativnom pravcu, da je jugoslovenska politika pozornica i dalje mutna, da nae drutvo jo nije pronalo pouzdana sredstva za otkrivanje zamrene i neosvetljene prirode postojeih drutvenih sukoba, niti merila, za demokratsko reavanje problema i suprotnosti, pa zbog toga pribegava sve brojnijim i izrazitijim oblicima represije umesto demokratskog reavanja. Na strani 77 i sledeim do 82 strane takoe neistinito se tvrdi da se kod nas ne potuju demokratske slobode graana, da se spreavaju i osuuju iznoenja javne rei i kritike, da ne postoji borba miljenja i da se prua iskljuivo zatita dravi i njenim organima. Tako se u poslednjem pasusu na strani 77 navodi: Izgleda da su prvi (oni koji se autoritativno zalau za upotrebu seiva ne-mislee odmazde) vie opsednuti nastojanjem da se pomou krivine pravde, koja se prvenstveno stavlja u slubu zatite drave, a manje u slubu zatite linosti njenih
225
Poglave II ZABRANE
graana, po kratkom postupku preseku svi sporovi i uspostavi red i mir. Uz uvodni tekst redakcije navode se i presude nadlenih sudova kojima su pojedina lica osuena zbog krivinih dela protiv naroda i drave. Pri tom u komentaru u tekstu redakcije neistinito i tendenciozno se prikazuje delovanje tih lica koje je od nadlenih sudova posle sprovedenog, zakonom predvienog postupka, ocenjeno kao drutveno opasno. Tako se na strani 94 navodi: Od nacije koja se sama sebi ne zna nasmejati, traginija je verovatno samo nacija koja se sama sebi ne sme nasmejati. Da li e jugoslovenima svih nacionalnih pripadnosti sudovi odreivati emu se mogu a emu ne mogu smejati? Mada na prvi pogled izgleda deplasirano, ovo se pitanje, posle presuda novosadskog Okrunog suda Roa andora i Mandi Miroslavu, a naroito poznatom maarskom piscu u Jugoslaviji Oto Tolnaiu, postavlja s punom ozbiljnou Na strani 119 u vezi krivinog postupka protiv profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Mihajla uria navode se: Urednitvo Filosoje objavljuje dokumenta o suenju Mihajlu uriu s pitanjem ta treba da oekuje bilo koji od dvadeset miliona jugoslovena ako sutra bude pozvan na iroku javnu i demokratsku debatu? Ne see li se, naime, sudskim postupkom prema jednoj rei, koja je i za urednitvo Filosoje neprihvatljiva, koren demokratskog ivota u Jugoslaviji? U lanku Dobrice osia Procesi, presude i naivna pitanja takoe se tendenciozno iznose neistinita tvrenja u vezi suenja pojedinim licima, od kojih su neka pravosnano osuena zbog krivinih dela protiv naroda i drave. Suenja tim licima prikazuju se kao progon revolucionara i humanista, kao guenja demokratskih sloboda i napredne misli, a postupanje pravosudnih organa kao nezakonito i nepravedno, uzimajui istovremeno u odbranu ta lica uz poziv profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu da i oni uzmu u zatitu profesora Mihajla uria. Tako se na strani 129 navodi: ta smo, zaista, mi svi u ovim procesima, oko tih sudnica, pod naim neumoljivim tuiocima? I ta e sutra, za jednu deceniju, recimo, biti i sa nama sadanjim ili buduim grenicima i krivcima, i sa naim tuiocima i sudijama? Kako, kada i gde izrei jednu, ne samo svoju moru savesti, tu strepnju za ishode izvesnih drutvenih (a ne samo sudskih) procesa, to nespokojstvo za sudbinu demokratskog socijalizma na naem tlu? Na strani 130 pisac navodi: zar se i u tom drutvu dvadeset i sedam godina od ustanovljenja socijalistikog poretka politiki klevetaju, progone i osuuju studenti aktivisti, njihovi profesori marksisti i humanisti, angaovani u beogradskom studentskom pokretu juna 1968. godine, teraju u tamnicu zaneseni buntari, mladii koji se jo nisu privoleli onoj sveoptoj politikoj pameti konformista i karijerista intelektualaca u jo uvek siromanoj i neprosveenoj zemlji, a koja to ne eli da bude i po skupu cenu? Zar i jugoslovenska levica na vlasti i posle 1948. godine progoni svoju levicu onako odluno i klasino po kominternovskoj i staljinistikoj tradiciji? A kad sam proitao presudu beogradskog Okrunog suda koja osuuje Vladu Mijanovia na godinu dana strogog zatvora, kad sam proitao obrazloenjem te pre226
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
sude i ja sam se duboko zastideo zbog pravde izreene u ime naroda koji je takve pravde, inilo se, ukinuo za svagda. Ovakav stav pisca, kod postojanja pravosnane presude Vladimiru Mijanoviu, bez sumnje sadri neistinitu tvrdnju o nezakonitom postupanju pravosudnih organa i nezakonitoj i nepravednoj odluci. Stavljajui se u odbranu profesora Mihajla uria pisac lanka na strani 140 (pasus sedam i osam) navodi: Ako se u socijalistikom poretku sudi revolucionarnim nezadovoljnicima i humanistikim nespokojnicima, koji nisu politika opozicija socijalizmu ve negacija njegovih deformacija, ako se sudi misli koja trai istinu, ako se sudi tenji za vie slobode, pravde, jednakosti, potenja, prosvete, solidarnosti u ime ije ih to pravde i odbrane ega sude nae sudije? Ako se sudi ljudskom miljenju, treba se zapitati: ko e ostati da bude kljuar naih tamnica? I gde e nas tolike utamniiti? Na kraju asopisa na strani 145 u odeljku Odjeci prenet je lanak Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji iz asopisa Neue Zricher Zeitung od 29.07.1972. godina. Ovaj lanak po sadrini je podudaran sa lankom Za slobodu akademske diskusije koji je obuhvaen pravosnanom odlukom suda o zabrani rasturanja asopisa Praksis br. 3-4. godina 1972. Uz objavljivanje da je zabranjen asopis Praksis, u ovom prenetom lanku prepriava se i sadrina lanka obuhvaenog zabranom. U oba lanka neistinito i tendenciozno se prikazuje suenje Mihajlu uriu, koji se uzima u zatitu, a u prenetom lanku sadrane su i neistinite tvrdnje da se kod nas vri politizacija pravosua. Po nalaenju suda ovakva neistinita tvrenja izneta u napisima Cogitationis nemo poenam patiatur, Procesi, presude i naivna pitanja, kao i u prentetom lanku Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji i celi napisi po svojoj sadrini i tendenciji su takve prirode da izazivaju ozbiljno uznemirenje graana. Oigledno je da tvrenja, uopteno reeno, o guenju tako znaajnih prava i sloboda merama prinude uz nezakonito postupanje dovode do ovakve posledice, to opravdava primenu lana 52 st. 1 ta. 2 ZO-i. U pogledu lanka Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji i injenica da je ovaj lanak, pored novih tvrenja i neistinitih zakljuaka, po sadrini podudaran sa lankom obuhvaenih pravosnanom odlukom o zabrani, takoe nalae primenu ovog zakonskog propisa. Pri ovakvom zakljuivanju bez uticaja je isticanje zastupnika izdavaa da su i drugi listovi kod nas, ija zabrana nije traena, preneli ovaj lanak. Sud je cenio isticanje zastupnika izdavaa da lanak Dobrice osia sadri veoma malo tvrdnji i da se najvei deo teksta sastoji iz pitanja, a pitanja ne mogu biti zabranjivana, ve samo tvrdnje ili vesti, pa nalazi da se ovakvo isticanje ne moe prihvatiti. Kod zakljuivanja da li se radi o neistinitim tvrenjima nije odluno u kojoj je formi izneto tvrenje, a u ovom sluaju tvrenja su sadrana u osnovi pitanja. Takoe je neprihvatljivo isticanje predstavnika i zastupnika izdavaa da se ovakvim pisanjem ostvaruje pravo graana na slobodu javnog iznoenja miljenja i kritike i slobodu stvaralatva, jer ovakva neistinita tvrenja, ton i tendencija ovakvog pisanja upravo ukazuju da se radi o zloupotrebi tih ustavom zagarantovanih prava.
227
Poglave II ZABRANE
Zbog svega ovoga sud je naao da je u ovom sluaju neophodna primena l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacije, pa je primenom ovog propisa i l. 60, 61 i 65 pomenutog Zakona odluio kao u izreci reenja. Zapisniar, Stamenkovi Stanislava Predsednik vea Milivoje oki
Pravna pouka: Protiv ovog reenja uesnici u postupku mogu izjaviti albu u roku od 3 dana od prijema pismenog otpravka reenja Vrhovnom sudu Srbije, a preko ovog Suda.
228
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
K.r. 87/72 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU BEOGRAD ALBA Filosofskog drutva Srbije iz Beograda, kao izdavaa Protiv reenja Okrunog suda iz Beograda, od 05. oktobra 1972. Kr. 87/72 Vrhovnom sudu Srbije Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI zbog nepotpunog i pogrenog utvrenog injeninog stanja, zbog bitnih povreda odredaba postupka, zbog pogreno primenjenog materijalnog prava i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA a prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se ODBIJA predlog Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. br. 65/72 od 01. septembra 1972. g. Obrazloenje Prvostepeno reenje je nezakonito. Beograd, 16.10.1972. g. FILOSOFSKO DRUTVO SRBIJE koje zastupa: Sra M. Popovi, advokat
*
Filosoja, 3/72, str. 158-159

229
Poglave II ZABRANE
Zahtev Okrunog suda za dopunu albe*
OKRUNI SUD U BEOGRADU Masarikova 2 K. r. 87/72 19.10.1972. BEOGRAD POPOVI SRA, advokat BEOGRAD Prote Mateje br. 6 U vezi Vae albe izjavljene na reenje ovog suda Kr. 87/72 od 05.10.1972. godine pozivate se da u roku od 24 asa dopunite albu u smislu l. 332 ZKP tako to ete albu obrazloiti, a ukoliko to ne uinite u ovom roku predmet e biti dostavljen drugostepenom sudu na odluku po albi. Predsednik vea sudija, Milivoje oki
Filosoja, 3/72, str. 159

230
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
Odgovor Sre Popovia, punomonika Okrunom sudu*
Kr. 87/72 OKRUNI SUD U BEOGRADU BEOGRAD U gornjem predmetu sam kao zastupnik izdavaa pozvan od strane suda da dopunim albu u smislu l. 332 ZKP u roku od 24 asa. Poto podneta alba sadri SVE elemente iz l. 332 ZKP od podnosioca albe se ne mogu zahtevati nikakve dopune na osnovu st. 2 tog lana. Zato se gornja naredba javlja kao potpuno nejasna. U Beogradu, 20. oktobra 1972. g. FILOSOFSKO DRUTVO SRBIJE
Filosoja, 3/72, str. 159

231
Poglave II ZABRANE
Reenje Vrhovnog suda
K. I. 1672/72 Vrhovni sud Srbije u Beogradu u veu sastavljenom od sudija: Stojanovi Selimira, kao predsednika vea, Vasi Vitomira i Kaluerovi Dragutina, kao lanova vea i strunog saradnika Gaji Mihajla, kao zapisniara, u postupku po predlogu Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. 65/72 od 01.09.1972. godine, za zabranu rasturanja asopisa Filosoja 72 godina XVI broj 2 iji je izdava Filosofsko drutvo Srbije iz Beograda, Studentski trg broj 1 reavajui o albi punomonika izdavaa Filozofskog drutva Srbije u Beogradu advokata Popovi Sre iz Beograda izjavljenoj protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 87/72 od 05.10.1972. u sednici vea odranoj dana 24.10.1972. godine, doneo je REENJE ODBIJA SE kao neosnovana alba punomonika izdavaa Filosofskog drutva Srbije u Beogradu advokata Popovi Sre iz Beograda izjavljena protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. br. 87/72 od 5. oktobra 1972. godine. Obrazloenje Na osnovu l. 33 st. 1 i l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija Okruni javni tuilac u Beogradu pod Ut. 65/72 od 1. septembra 1972. godine doneo je reenje o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 godina XVI br. 2 izdavaa Filosofskog drutva Srbije u Beogradu Studentski trg broj 1. Prednje reenje zajedno sa predlogom za izricanje zabrane rasturanja pomenutog asopisa u smislu l. 54 st. 1 ta. 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija Okruni javni tuilac u Beogradu dostavio je Okrunom sudu u Beogradu koji je na glavnom pretresu od 8. septembra 1972. godine pod Kr. 83/72 doneo reenje: 1) Zabranjuje se rasturanje asopisa Filosoja 72 godina XVI broj 2 u izdanju Filosofskog drutva Srbije iji su glavni urednici Zagorka PeiGolubovi i Tadi Ljubomir sa seditem asopisa u Beogradu, Studentski trg br. 1. zbog povrede propisa l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija; 2) Reenje Okrunog javnog tuioca Ut. br. 65/72 o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 zamenjuje se ovim reenjem;
232
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
3) 4)
Svi primerci oduzetog asopisa Filosoja 72 oduzimaju se i bie uniteni putem hemijske prerade; Trokovi krivinog postupka padaju na teret budetskih sredstava.
Protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 83/72 od 8. septembra 1972. godine izjavio je albu punomonik izdavaa Filosofskog drutva Srbije u Beogradu advokat Popovi Sra zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene krivinog zakona sa predlogom da se pobijano reenje ukine ili preinai tako to e se odbiti predlog Okrunog javnog tuioca u Beogradu za zabranu rasturanja asopisa Filosoja 72 godina XVI broj 2. Reavajui po gornjoj albi Vrhovni sud Srbije je reenjem K. I. 1556/72 od 27. septembra 1972. godine ukinuo napadnuto reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 83/72 do 8. septembra 1972. godine bitnih povreda odredaba krivinog postupka iz l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP koje se ogledaju u tome to je izreka nejasna i to su razlozi o odlunim injenicama takode nejasni. Predmet je dostavljen istom sudu za ponovno suenje. Novi glavni pretres od 4. oktobra 1972. godine odloen je na neodreeno vreme da bi se odluilo o zajednikim zahtevima predstavnika i punomonika izdavaa Filosofskog drutva Srbije u Beogradu o izuzeu svih sudija Okrunog suda u Beogradu, svih sudija Vrhovnog suda Srbije, Okrunog javnog tuioca u Beogradu i Javnog tuioca Srbije. Odmah po odlaganju ovog glavnog pretresa punomonik izdavaa advokat Popovi Sra dostavio je sudu podnesak kojim obavetava sud da izdava nema nikakvog pravnog interesa da uestvuje u postupku odluivanja po predlogu za zabranu asopisa Filosoja 72 poto takva odluka u odnosu na izdavaa ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer je celokupni tira asopisa izdava ve rasturio. U istom podnesku zastupnik izdavaa je istakao da izdava ostaje i dalje kod svojih stavova i predloga, kao i da dalje nee uestovovati u postupku po ovom predmetu. Na glavnom pretresu od 5. oktobra 1972. godine proitano je reenje predsednika Vrhovnog suda Jugoslavije Su. 462/72 od 4. oktobra 1972. godine o odbijanju kao neosnovanog zahteva za izuzee predsednika Vrhovnog suda Srbije Dostani Milorada, reenje predsednika Vrhovnog suda Srbije Su. 241/72 od 5. oktobra 1972. godine o odbijanju zahteva za izuzee Preradovi Momila predsednika Okrunog suda u Beogradu, reenje predsednika Okrunog suda u Beogradu Su. 19/72 o odbijanju zahteva za izuzee predsednika vea sudije oki Milivoja, reenje Saveznog javnog tuioca Ktr. 415/72 od 5. oktobra 1972. godine o odbijanju zahteva za izuzee Javnog tuioca Srbije i reenje Javnog tuioca Srbije Ktr. 2269/72 od 5. oktobra 1972. godine o odbijanju zahteva za izuzee Okrunog javnog tuioca u Beogradu. Pretres od 5. oktobra 1972. godine odran je u smislu l. 59. Zakona o tampi i drugim vidovima informacija u odsustvu uredno obavetenih predstavnika i
233
Poglave II ZABRANE
opunomonika izdavaa Filosofskog drutva Srbije u Beogradu. Na tom glavnom pretresu zastupnik javne tube ostao je pri svome predlogu kao i razlozima sadranim u reenju o privremenoj zabrani, s tim to je proirio zahtev i na lanak objavljen u istom asopisu na strani 145 Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji a sa razloga iznetih na pretresu od 7. septembra 1972. godine. Na tom pretresu proitana je re punomonika i predstavnika izdavaa sa glavnog pretresa od 7. septembra 1972. godine, - pa je posle izvoenja dokaznog postupka pod Kr. 87/72 doneto reenje: 1) zabranjuje se rasturanje asopisa Filosoja 72 godina XVI, br, 2 u izdanju Filosofskog drutva Srbije iz Beograda Studentski trg broj 1 zbog napisa sa potpisom redakcije asopisa Cogitationis nemo poenam patiatur (Miljenje ne podnosi kanjavanje) na strani 77-82 i strani 94, 118 i 119 napisa sa potpisom Dobrice osia Procesi presude i naivna pitanja na strani 129-141 i napisa Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji na strani 145 i 146 a na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, jer se u ovim napisima iznose neistinita tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana; 2) Svi primerci ovog asopisa oduzimaju se i imaju se unititi putem industrijske prerade, u odnosu na delove asopisa obuhvaene ovim reenjem klie da se oduzme, a tamparski slog da se rasturi; 3) Reenje Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. 65/72 o privremenoj zabrani rasturanja asopisa Filosoja 72 br. 2 zamenjuje se ovim reenjem; 4) Izreku ovog reenja po pravosnanosti objaviti u Slubenom Iistu SFRJ; 5) Trokovi postupka padaju na teret sredstava suda. Protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 87/72 od 5. oktobra 1972. godine izjavio je albu punomonik izdavaa Filosofskog drutva Srbije u Beogradu advokat Popovi Sra iz Beograda zbog nepotpuno i pogreno utvrenog injeninog stanja, bitnih povreda odredaba krivinog postupka i pogrene primene materijalnog prava sa predlogom da se pobijano reenje ukine ili preinai u smislu navoda iz albe. Kako alba nije sadravala obrazloenje za pobijanje prvostepenog reenja po napred citiranim osnovama Okruni sud je na osnovu l. 332 st. 2 ZKP dopisom od 19. oktobra 1972. godine pozvao podnosioca albe da u roku od 24 asa po prijemu obavetenja dopuni albu dostavljanjem obrazloenja. Meutim, podnosilac albe punomonik izdavaa advokat Popovi Sra dopisom od 20. oktobra 1972. godine obavestio je Okruni sud da njegova alba sadri sve elemente iz lana 332 ZKP te da se po stavu 2 te zakonske odredbe ne moe zahtevati dopuna albe dostavom obrazloenja. S obzirom da je alba izjavljena u korist optuene strane pravilno je postupio Okruni sud to je albu dostavio na odluivanje ovom sudu kao drugostepenom lan 332 stav 3 ZKP. Zbog toga je Vrhovni sud razmotrivi spise ovog predmeta i pobijano reenje u granicama propisanim lanom 346 st. 2 ZKP da mora uvek po slubenoj dunosti ispitati da li postoji povreda odredbi krivinog postupka i da li je na tetu optuenog
234
"Filosoja", (Kr. 83/72), 1972.
povreen materijalni zakon, Vrhovni sud je naao da napadnuto reenje ne sadri ni jednu od bitnih povreda odredaba krivinog postupka o kojima govori lan 346 st. 1 ta. 1 u vezi l. 334 st. 1 ZKP. Isto na tetu tuene strane nije uinjena povreda materijalnog zakona iz l. 346 st. 1 ta. 2 i l. 335 ZKP. Prema tome, navodi albe punomonika izdavaa advokata Popovi Sre o bitnim povredama odredaba krivinog postupka i povredama materijalno-krivinog zakona koje se povrede inae u albi konkretno ne navode u emu se sastoje u smislu l. 334 i l. 335 ZKP ukazuje se kao neosnovani. Sa izloenih razloga a na osnovu lana 365 ZKP odlueno je kao u izreci ovog reenja. Zapisniar, Mihajlo Gaji, s. r. Predsednik vea Selimir Stojanovi, s. r. Za tanost otpravka Upravitelj sudske pisarnice, Branko Kovaevi
235
Poglave II ZABRANE
236
Ivan Ivanovi,19721973
(Uvod)
Posle 68. godine poele su zabrane. Dotle je samocenzura bila dovoljna da obezbedi partijski monopol nad kreiranjem javnog mnjenja. U prvi mah one su se odnosile uglavnom na omladinske i studentske listove i asopise, ali su se ubrzo proirile i na literaturu, nauna dela, pozorine predstave, pa ak i na slikarske izlobe. Crveni kralj Ivana Ivanovia bio je jedan od prvih romana ije je rasturanje zabranjeno. Ivanoviev roman bavio se naizgled bezazlenom temom, sudbinom fudbalera koji je napustio Jugoslaviju da bi igrao u inostranstvu. Meutim, ta tema je dodirivala jednu drugu, mnogo osetljiviju, temu gastarbajtera, ljudi koji su u to doba poeli u velikim talasima da glasaju nogama za neprijateljsko kapitalistiko okruenje. U studentskoj pobuni 68. godine o toj pojavi se govorilo kao o izvozu radnika budui da je novac koji su gastarbajteri slali svojim porodicama u Jugoslaviji ubrzo postao, uz turizam, jedan od glavnih izvora deviznih prihoda zemlje (danas se taj novac zove stara devizna tednja). Za razliku od veine drugih zabrana ova nije izreena zbog uznemiravanja javnosti, ve zato to se knjigom navodno nanosi povreda asti i ugledu naih naroda. Ovakvu kvalikaciju diktirali su politiki, a ne pravni razlozi. Uznemiravanje javnosti kao pravni osnov zabrana novina asopisa i knjiga bilo je uveliko kompromitovano zbog njegove nejasne sveobuhvatnosti i este primene u zauzdavanju slobode izraavanja. Dodatni motiv zabrane u ovom sluaju poticao je od elje da se onemogui jedna tada nova pojava nezavisno izdavatvo. Knjigu je izdao Slobodan Mai, arhitekt iz Beograda, koji je poeo da izdaje knjige koje nisu mogle da prou kod ocijelnih izdavakih kua. Po tadanjima zakonima pojedinci nisu mogli da se bave izdavakom delatnou jer je ona spadala u delatnosti od posebnog drutvenog znaaja nad kojima je drava imala monopol. Izuzetno autori su mogli sami da izdaju sopstvena dela. Mai se dosetio da zaobie ovu zabranu tako to je dizajnirao dela pojedinih autora, a onda izdavao zajedno s njima knjigu gde su se kao izdavai, dakle, pojavljivala dva autora: pisac i dizajner. Trebalo je ovakvu praksu zaustaviti pre nego to uzme suvie maha.
237
Poglave II ZABRANE
Reenje Okrunog suda u Panevu

OKRUNI SUD U PANEVU K. broj 159/72 god. 28. decembar 1972. Panevo Okruni sud u Panevu, u veu sastavljenom od sudije Stojkovi Antonija kao predsednika vea i sudija porotnika i Karanovi Branka, kao lanova vea, sa zapisniarem Pavlov Anelkom, u postupku povodom predloga Okrunog javnog tuioca u Panevu broj A 41/72 od 30. oktobra 1972. god. i 6. novembra 1972. god., koju zastupa Nedeljkovi Vladeta, okruni javni tuilac, za zabranu rasturanja knjige Crveni kralj od pisca Ivanovi Ivana i izdavaa Ivanovi Ivana i Slobodana Maia, nakon odranog glavnog pretresa doneo je i javno objavio u prisustvu izdavaa, njihovog punomonika Popovi Srana, advokata iz Beograda i OJT-a Panevo, sledee REENJE Na osnovu lana 49 stav 1 ta. 7 a u vezi lana 58 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija ZABRANJUJE SE RASTURANJE KNJIGE CRVENI KRALJ OD PISCA Ivanovi Ivana, zbog sledeih delova u knjizi: na vie mesta kroz lik Zorana Jugovia pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji nazivajui je Jugovina, pa tako na stranici 110 izmeu ostalog kae: nemam ni domovinu ta da se laemo, nemogu da kaem da mi je Jugovina majka, suvie toga mi se desilo a da nije ja sam internacionalac mi internacionalci nemamo ni kue ni zemlje. Za Jugu me ba briga. Pa ipak je volim majke joj ga (sic! Z.P.) Pri kraju XVI poglavlja u vezi smrti Martina Lutera Kinga kae: i to moram da kaem jebem ti gangstersku Ameriku i svaku drugu pokvarenu dravu, pa makar bila to moja roena Jugoslavija. Nebojim se da to kaem. Boli me oka, da li se to kome svia ili ne. Nebojim se ja nikog, pa makar to bio Deki artlon ili Lindon Donson, ili bio esternjev ili Leonid Brenjev, takav sam ja. Tako smo svi mi koji smo svi ovde u Ameriki na neki nain zajebani u Jugovini. Ali nita zato nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila, lebami, vano je da smo se u Ameriki dobro snali. U poglavlju V: Mene su u Jugoslaviji zajebali kao i tolike druge, a kada im je taj King pokazao zube, a kada je prestao da bude kao ovca kada se setio da i on ima neka prava udarili su mu kveker. Na strani 32: stopostotno je posleratni proizvod onakav kakvim smo ga mi napravili a nije ni lo momak otvoren je neuvija ne radi iza lea, a fudbalski je talenat
238
Ivan Ivanovi, 19721973
kakav se raa jednom u 20 godina. Ako neto kod njega nevalja, to je samo zato to nevalja ni kod nas. Trebalo bi da ga vaspitamo a mi govnamo aljemo mu milicajce. Na strani 109: primiu u hotel sve same budovane neka se provode drugari. Drau za njih kol gerle one koje prodaju paleve na auto putu. Tako u najzad da steknem naklonost srpskih budovana, niko nee rei da sam protiv. ime se nanosi povreda asti i ugleda naih naroda l. 49 stav 1 ta. 7 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Nareuje se da se svi primerci knjige Crveni kralj ODUZMU. Trokovi postupka padaju na teret budetskih sredstava. Obrazloenje Okruni javni tuilac iz Paneva je svojim predlogom A 41/72 od 30. oktobra 1972. godine koju je precizirao podneskom od 6. novembra 1972. godine, u smislu l. 49 stav 1 taka 7 i take 8 Zakona o tampi i drugim vidovima informacije predloio zabranu rasturanja knjige Crveni kralj od pisca Ivana Ivanovia navodi inkriminisana mesta koja su citirana u dispozitivu ove presude kao i inkriminisana mesta koja se odnose na razloge lana 49 stav 1 ta. 8 istog propisa. Punomonik izdavaa protivio se predlogu Okrunog javnog tuioca u Panevu da se zabrani rasturanje knjige Crveni kralj. Sud je sproveo dokazni postupak itanjem knjige Crveni kralj inkriminisanih mesta, te sasluanjem vetaka Pavievi Vuka, pa je nakon izvedenog dokaznog postupka utvrdio sledee injenino stanje: Na vie mesta kroz lik Zorana Jugovia pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji nazivajui je Jugovina, pa tako na stranici 110 izmeu ostalog kae: nemam ni domovinu ta da se laemo, nemogu da kaem da mi je Jugovina majka, suvie toga mi se desilo a da nije ja sam internacionalac mi internacionalci nemamo ni kue ni zemlje. Za Jugu me ba briga. Pa ipak je volim majke joj ga Pri kraju XVI poglavlja u vezi smrti Martina Lutera Kinga kae: i to moram da kaem jebem ti gangstersku Ameriku i svaku drugu pokvarenu dravu, pa makar bila to moja roena Jugoslavija. Nebojim se da to kaem. Boli me oka, da li se to kome svia ili ne. Nebojim se ja nikog, pa makar to bio Deki artlon, ili bio esternjev ili Leonid Brenjev, takav sam ja. Tako smo svi mi koji smo svi ovde u Ameriki na neki nain zajebani u Jugovini. Ali nita zato nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila, leba mi, vano je da smo se u Ameriki dobro snali. U poglavlju V: Mene su u Jugoslaviji zajebali kao i tolike druge, a kada im je taj King pokazao zube, a kada je prestao da bude ovca kada se setio da i on ima neka prava udarili su mu kveker. Na strani 32: stopostotno je posleratni proizvod onakav kakvim smo ga mi napravili a nije ni lo momak otvoren je neuvija ne radi iza lea, a fudbalski je talenat kakav se raa jednom u 20 godina. Ako neto kod njega nevalja, to je samo zato to nevalja ni kod nas. Trebalo bi da ga vaspitamo a mi govnamo aljemo mu milicajce. Na strani 109: primiu u hotel sve same budovane neka se provode drugari.
239
Poglave II ZABRANE
Drau za njih kol gerle one koje prodaju paleve na auto putu. Tako u najzad da steknem naklonost srpskih budovana, niko nee rei da sam protiv. U XXXVI poglavlju opisano je silovanje devojke: u stanu sam je silovao. Janez je drao za jednu ruku, Nea za drugu, a ja sam je zaskoio. Prvo se dilitala nogama kao motkama, a onda nije imala kud. Pokazalo se da je izbuena kao cev za kanalizaciju. U 35 prii pie: a najvea mi je glupost to sam uleteo meu noge moje snaje Ljubice eni mog roenog brata po ocu Jugoslava koji je lekar u Niu. Ali sada ta je tu je. Posle kokanja nema kajanja. U knjizi su pored ostalog navedeni sledei izrazi: obrie dupe u jednom od amerikih klozeta, teka jebancija, kenjanje kroz gusto granje, puna kita njega, vano je da su me mangupi prihvatili, a profesori neka idu i neka se jebu, bogu iza muda, mazili me po mudima i dr. Sud je ovako injenino stanje utvrdio na osnovu itanja knjige Crveni kralj od pisca Ivana Ivanovia a koja su izdali izdavai Ivanovi Ivan i Mai Slobodan, dok je ocenu predloga Okrunog javnog tuioca iz Paneva delimino izveo i na osnovu dokaza izvedenim sasluanjem vetaka Pavievi Vuka. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, sud je naao da je predlog Okrunog javnog tuioca osnovan u delu koji je citiran u dispozitivu ove presude, a da u ostalom delu nije osnovan. Delovi romana koji su citirani u dispozitivu reenja sud je ocenio kako posebno, tako i na osnovu ocene celokupnog romana Crveni kralj, pa je naao da je ovim delovima knjiga nanela povredu asti i ugleda naih naroda, kako je to oznaeno u l. 49 st. 1 ta. 7 Zakona o tampi i drugim vidovima informacije. Sud je prilikom pravne ocene inkriminisanih delova imao u vidu da je naziv Jugovina, Juga, upotrebljen ironino nata ukazuje celokupan smisao i kontekst reenice koje su citirane u dispozitivu ovog reenja. Knjiga za domovinu glavnog junaka a kroz njegova usta kae da nemoe da kae da mu je ta Jugovina majka. Odmah zatim glavni junak objanjava taj svoj odnos prema domovini i dodaje suvie toga mi se desilo. Posle izvesnog vremena dve reenice svoje gledanje na otadbinu zavrava reima: za Jugu me ba briga. Na ovakvu pravnu ocenu sud se odluio imajui u vidu i delove knige iz XVI poglavlja koji se citiraju u dispozitivu ovog reenja. U prvim reenicama ovog dela knjiga upuuje psovku prvo gangsterskoj Ameriki koju protee na svaku drugu pokvarenu dravu, pa makar to bila i Jugoslavija. Posle dve reenice knjiga objanjava svoj stav gde glavni junak kae: tako smo svi mi koji smo svi ovde u Ameriki na neki nain zajebani u Jugoslaviji, ali nita zato nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila leba mi Ovakva pravna ocena zasniva se i na delu knjige koji je citiran u dispozitivu ovog reenja iz poglavlja V. Knjiga u tom delu govori kroz usta glavnog junaka da su njega: u Jugoslaviji zajebali kao i tolike druge, a takoe i citirani delovi sa stranice 32. Napred oznaena pravna ocena zasniva se i na osnovu citata sa stranice 109 inkriminisanog romana gde su izrazi budovani, srpski budovani bili upotrebljavani u kontekstu sa provodom sa kol-gerlama. Pravnom ocenom ovih citiranih delova koji su ocenjivani ne samo posebno, ve i u celini sa sadrajem knjige Crveni kralj sud je naao da se ovom knjigom nanosi uvreda i ast naih naroda iz
240
l. 49 st. 1 ta. 7 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Na ovakvu pravnu kvalikaciju ukazuje i sadraj inkriminisane knjige koji govori iskljuivo o negativnostima, u veini negativnih tipova linostima ostavljajui knjigu bez uoljive poruke. U pogledu delova knjige koje je citirao Okruni javni tuilac u svom pismenom predlogu, a kvalikovao kao teko vreanje morala l. 49 st. 1 ta. 8 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, sud je naao da predlog o zabrani rasturanja knjige Crveni kralj iz ovih razloga nije osnovan. Sud je u celosti prihvatio miljenja vetaka o tom delu koji je dao jedno visoko struno, prihvatljivo i obrazloeno miljenje koje je u potpunosti odreeno, te je i sud stao na stanovite da knjiga ne vrea javni moral iznosei amoralnosti, amoralne prilike i amoralne odnose, ve da knjiga na ovaj nain sve ove prilike izlae kritici. Sud je ovakvu ocenu dao i zbog toga to je knjiga pisana jednim jezikom koji je odomaen u krugu ljudi ijoj sredini pripada i glavni junak romana. Ovi izrazi odomaeni su danas i u literalnim delima koja su pobrala mnoga kvalikovana priznanja, a takoe su nale svoja mesta i na radiju i na televiziji. Kako je ve napred naglaeno sud je nalaz i miljenja vetaka Pavievi dr Vuka u pogledu vreanja morala prihvatio obzirom da je vetak kao profesor etike Filosofskog fakulteta u tom delu struan obzirom da knjizi prilazi struno, kompetentno kao kvalikovani etiar. Meutim, u ostalom delu njegovog nalaza i miljenja u kome se vetak izjanjavao po pitanju da li je knjiga nanela povrede asti i ugledu naih naroda, po oceni suda sud je prekoraio svoje ovlaenje obzirom da se radi o pravnom pitanju i pravnoj oceni. Sa tih razloga sud nije ni traio dokazivanje sasluanjem novog vetaka koji bi se u pogledu ovih injenica izjanjavao. Po stanovitu suda sud je potpuno kompetentan i struan da izvri ocenu inkriminacije u pogledu nanoenja povrede asti i ugleda naih naroda. Sud je odbio dokazni predlog punomonika izdavaa za dokazivanje izvoenje dokaza, itanjem priloenih kritika i prikaza romana Crveni kralj obzirom da ovi dokazi nemaju nikakvog bitnog znaaja za odluivanje o predlogu obzirom da je to isto usko struni prilaz romanu Crveni kralj, to nije od znaaja za ocenu predloga da li knjiga treba da se zabrani ili ne. Kako je sud odluio da se zabrani rasturanje knjige Crveni kralj to je doneo reenje u smislu l. 58 Zakona o tampi i drugim vidovima informacije, oznaivi navode knjige i odluku o oduzimanju knjige. Sa svih napred izloenih razloga sud je doneo reenje kao u dispozitivu. Protiv ovog reenja nezadovoljna stranka ima pravo albe u roku od 3 dana putem ovog suda Vrhovnom sudu Vojvodine u Novom Sadu. Zapisniar Ana Pavlov s.r. PREDSEDNIK VEA Stojkovi Antonije s.r. Za tanost otpravka
241
Poglave II ZABRANE
alba Vrhovnom sudu Vojvodine

K 159/72 OKRUNOM SUDU U PANEVU ALBA Slobodana Maia i Ivana Ivanovia, kao izdavaa knjige Crveni kralj Protiv reenja Okrunog suda u Panevu od 28.XII 1972 god. K-159/72 VRHOVNOM SUDU VOJVODINE Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI - zbog bitnih povreda odredaba postupka - l. 333 ta. 1 ZKP, - zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, l. 333 ta. 3 ZKP, i - zbog pogrene primene materijalnog prava, l. 333 ta. 2 ZKP i stavlja sledei albeni predlog USVAJA SE alba izdavaa i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se odbija predlog OJT u Panevu A 41/ 72 od 30. oktobra 1972 god. za zabranu rasturanja knjige Crveni kralj Obrazloenje I. Izdavai smatraju da je zabrana neosnovana i da se zasniva na jednoj zabludi, koja e biti otklonjena u drugostepenom postupku. Naime, svakako da je nesporno da autor, koji je istovremeno i izdava, ne bi nikada izneo, a najmanje objavio kao svoju misao ili kao izraz svoga oseanja inkriminisane iskaze i stavove. Jasno je da autor ne bi nikada rekao da nema domovine, da je internacionalac, da ga je Jugoslavija nagrdila, da ga je za Jugu ba briga itd. Autor, to kao svoju misao, kao izraz svoga oseanja nikada nije ni napisao.
242
Nema nikakve sumnje da je to i prvostepenom sudu jasno, kao to bi bilo jasno i svakom itaocu. Isto tako, autor ne bi nikada, najmanje javno i pisanom reju, izraavao svoje misli i oseanja vulgarnim, psovakim argonom glavne linosti svoga romana. Dalje, autor, koji je inae profesor knjievnosti, ne bi nikada rekao da se nalazi u Ameriki (str. 1), da je u najboljoj snagi (str. 65) i da ima debelu knjiicu u banki (str. 35), jer se postaje slavan u sportu i zabavnoj muziki (str.78). Dalje, takoe je savreno jasno da autor ne bi nikoga silovao (glava XXXVI), da autora nisu iskvarile koke (str. 74), niti da autor smatra sebe za ubre (str. 51), kako to smatra glavna linost njegovog romana. Takoe je jasno da se autor sa ovakvim nainom izraavanja, ovakvom gramatikom i ovakvim moralom ne slae i da je cilj romana da negativan odnos prema ovakvoj linosti izazove i kod itaoca. Sve je to jasno uvideo i prvostepeni sud: i sud je stao na stanovite da knjiga ne vrea javni moral iznosei amoralnosti ve da knjiga na ovaj nain ove prilike izlae kritici (str. 4 reenja) i na sledeoj 5-oj strani reenja jo jasnije: Sud je ovakvu ocenu dao to je knjiga pisana jednim jezikom koji je odomaen u krugu ljudi ijoj sredini pripada i glavni junak romana. Prvostepeni sud je, dakle, pravilno ocenio da knjiga objektivno predstavlja kritiku ivotne pozicije glavnog junaka. Kada se losofske maksime upletu u ulogu jednog lica u tragediji ili komediji, one nisu tu vie kao pojmovi, ve imaju ulogu da okarakteriu ona lica koja ih izgovaraju (Kroe, Estetika). Naravno, kada autor slika jednu negativnu linost, onda i njeni postupci, stavovi i oseanja moraju biti za prosenog itaoca, samog autora i sud neprihvatljivi. Linost romana Crveni kralj jeste negativna linost to je miljenje koje usvaja i prvostepeni sud, prihvatajui nalaz i miljenje vetaka da se radi o linosti iji ivotni model autor osuuje, jer ima jednu naopaku hijerarhiju vrednosti (str. 6 i 7 vetakog nalaza). Vrhovna i jedina vrednost glavne linosti u toj hijerarhiji vrednosti je novac. Dovde, izdavai u potpunosti prihvataju metodologiju i zakljuke prvostepene odluke. II. Jasno je, dakle, da prvostepeni sud pravilno utvruje da se radi o negativnoj linosti sa kojom je nemogua identikacija italaca, ve da naprotiv autor sugerie itaocu da linost osudi i njenu ivotnu poziciju odbaci. Meutim, prvostepeni sud nije svoju misao dosledno primenio na itavo delo. Tako, prvostepeni sud inkriminie stavove u kojima glavna linost sa ironijom govori o Jugoslaviji, iako i sam autor te stavove osuuje i poziva itaoce da isto tako postupe. Radi se jednostavno o postupku dvostruke negacije: glavna linost negira patriotizam kao vrednost, a autor negira sistem vrednosti glavnog junaka! Isto kao to glavna linost negira gramatika pravila, autor negira gramatiku
243
Poglave II ZABRANE
glavne linosti. Isto kao to glavna linost negira ljubav, autor negira brutalnu seksualnost glavne linosti. Isto kao to glavna linost negira sve vie moralne vrednosti, autor negira moral glavne linosti. Time, naravno, autor, armie i patriotizam i ljubav i moral. III. Prvostepeno reenje samo je za trenutak napustilo pravilnu metodologiju ispitivanja romana i suprotno kriterijumima koje sam prvostepeni sud prihvata, cenilo inkriminisane stavove van konteksta, ime oni gube svaki smisao. Umetniko delo je veoma sloena tvorevina i u njemu svaka re dobija svoj smisao jedino u sklopu celine. Kritika poruka knjige bila bi zamagljena da je autor svoju linost ukrasio patriotizmom. tavie, time bi moda i amoralni stavovi glavnog junaka dobili protivteu i opravdanje. italac bi bio samo zbunjen patriotizmom glavnog junaka, kada taj junak oigledno smatra da mu je domovina tamo gde bolje zarauje. Novac je njegova jedina vrednost. Patriotizam takve linosti ne samo to bi bio neuverljiv, on bi upravo bio uvredljiv za Jugoslaviju, jer takvoj linosti moraju biti strane vrednosti za koje se ovo drutvo zalae. Pri oceni inkriminisanih delova knjige prvostepeni sud je oigledno nainio greku identikujui formu sa sadrinom tj. uzimajui manifestni, spoljni, pojavni element oblika, koji ima svoju strogo limitiranu funkciju u delu, za samu sadrinu dela. Ovaj propust utoliko vie pada u oi, to je sud kroz celo prvostepeno reenje primenio drugaiju, pravilnu metodologiju ispitivanja sadrine. IV. Meutim, valja priznati da je autor prikazao glavnog junaka kao linost koja nije samo crna, da se radi o ambivalentnoj linosti. Ova injenica vana je za ocenu samih inkriminisanih stavova. Naime, linost junaka podeljena je na svetlu i tamnu stranu. Ta pozitivna i negativna linost sukobljavaju se u glavnom junaku. Na primer, pozitivna linost Kinga se zaljubljuje u studentkinju Branku, negativna vri silovanja. Pozitivna linost tei igri, fer-pleju, vitetvu, negativna tei slavi, materijalnim vrednostima, novcu. Negativna linost osporava patriotizam (Jugoslavija ga je nagrdila), pozitivna linost ipak voli Jugoslaviju. Sukob te dve linosti zavrava se porazom pozitivne linosti King tone u cinizam. Taj cinizam je jedan vid samoodbrane (vetaki nalaz, str. 8). Poraena linost prividno odbacuje i ljubav i domovinu i viteku igru, jer za njih nije sposobna. Ta ema ponaanja glavne linosti veoma je jasna i ak moda, sa estetskog sta244
novita i previe uproena, da je ne bi prozreo svaki prosean italac. Da je prvostepeni sud posmatrao inkriminisane iskaze u kontekstu itavog dela i u svetlosti sopstvenih zakljuaka svakako da bi doneo drugaiju odluku. Na primer, prvostepeni sud smatra da izrazi Juga i Jugovina, kako glavni junak naziva Jugoslaviju, predstavljaju vreanje asti naih naroda. Meutim, sam prvostepeni sud kae da glavni junak govori jezikom ljudi ijem krugu pripada. Notorno, jugoslovenski radnici u inostranstvu listom upotrebljavaju ovaj naziv za Jugoslaviju. To se najbolje moe videti iz jedne reportae koju je dva dana pre rasprave pod naslovom PET DEVOJAKA IZ MALE JUGE objavila Ilustrovana Politika (br. 738 od 26.XII 1972, str. 50 i 51). Iz ove reportae vidi se, ak, da se ovaj izraz koristi upravo u kontekstu izraavanja nostalgije. Ili drugi primer, glavni junak psuje gangstersku Ameriku i svaku drugu pokvarenu dravu pa makar to bila moja roena Jugoslavija. Kad bi bila pokvarena! A mi vidimo kroz celu knjigu da glavni junak stavlja tu Jugoslaviju iznad Amerike koja mu nudi vie novaca (iako je to za njega najvanije), da je ipak voli da je naziva moja roena. Oigledno je da iskaz pa makar to bila moja roena Jugoslavija ima iskljuivo za cilj da podvue moralnu indignaciju nad ubistvom Martina Lutera Kinga. (Na isti nain, na koji se kae na pr. udario bih ga pa makar to bilo moje roeno dete). Ili trei primer, prvostepeni sud inkrimie iskaz glavnog junaka u kome ovaj kae: pa ipak volim je (Jugoslaviju), majke joj ga Psovka koja je ovde upotrebljena mora se posmatrati s obzirom na jezik sredine kojoj linost pripada. Ova psovka izraava nenost, a moda i otpor glavnog junaka prema toj nenosti, koju osea uprkos svom cinizmu, nenost kojoj ne moe da se odupre, jer je jaa od njega. Vetak u svom nalazu na glavnom pretresu naziva ovo mesto dirljivim! Ono to i jeste. Glavni junak nije toliko cinian koliko bi to eleo da bude. V. Posebno izdavai istiu da je prvostepeni sud propustio da uoi da glavni junak o Jugoslaviji ne govori nikada kao o politiko-administrativnom ili etnikom entitetu. Dakle, njegovi iskazi ne mogu ni biti uvredljivi za NARODE Jugoslavije. Za glavnog junaka Jugoslavija je onaj uzan krug ljudi koji ga je okruivao. Njega je nagrdila Jugoslavija tako to mu je izrekla zabranu igranja od godinu i po dana! Jasno je da to nije uinila Jugoslavija, a jo manje NAROD, ve odreeni fudbalski forumi. Dalje, ta zabrana je izreena u cilju saniranja nezdravih prilika u fudbalu, koje su i predmet kritike same knjige kao celine. Tu meru knjiga ne kritikuje, ona se ne saglaava sa ocenom junaka da je uopte nagren tom zabranom nad kojom on jadikuje. Prema tome, ogorenost koju junak osea prema tim forumima (Jugoslavija me je nagrdila) knjiga ne odobrava. Sve ovo prvostepeni sud proputa da ceni, jer je za trenutak odstupio od svoga ispravnog metodolokog postupka.
245
Poglave II ZABRANE
VI. Svakako da je formalno-pravno prvostepeni sud ispravno postupio kada je ocenio da je vetak prekoraio svoje kompetencije izraavajui sud o tome da se inkriminisanim izrazima ne vrea ast naih naroda. Tano je da vetak nije za to imenovan i da se o tome nije mogao ni izjanjavati, niti je sud takva izjanjavanja morao posebno ceniti. Meutim, ugled, ozbiljnost i savesnost sa kojom je vetak nastupio govore protiv ovakvog formalistikog pristupa. Kako je, naime, mogue da vetak, makar kao obian italac nije uoio ono to uoava sud? Zar je mogue da tako kvalikovan italac ne uoi da se knjigom vrea ast naih naroda i da inkriminisana mesta naziva dirljivim? Ovo tim pre kada se radi o itaocu koji je etiar, a ast je prevashodno etika kategorija! VII. Konano, moda najvie sumnje na pravilnost odluke prvostepenog suda baca injenica da je jugoslovenska javnost (koju Zakon o tampi ustvari titi) oduevljeno prihvatila knjigu! O romanu su pisali najugledniji i najpoznatiji jugoslovenski kritiari u najuglednijim jugoslovenskim listovima i asopisima: Politika (Predrag Palavestra), Borba (Ljubia Jeremi), Vjesnik (Savo Dautovi), NIN (Duan Puvai), Knjievna re (Blagoje Jastrebi), Knjievne novine (edomir Mirkovi), zagrebaki Telegram (Risto Trifkovi), Savremenik (Ivan op i Pavle Zori), Izraz (Boidar Zeevi), Veernje novosti (Mirjana Vlaji), Ekspres politika (Milosav Mirkovi), Mladost (Anastas Nei), Ilustrovana Politika (Predrag Proti), Novosti (Milan Vlaji) itd. itd. Svi ovi ugledni kritiari, redakcije i glavni urednici preporuivali su svojim itaocima ovu knjigu kojom se po nalaenju suda vrea ast naih naroda! Knjiga je nedeljama bila prva na listi bestselera! Celokupna jugoslovenska javnost pozdravila je knjigu onako kako to odavno nije uinjeno ni sa jednim drugim delom. U toku su pripreme za pozorinu adaptaciju i ekranizaciju romana od strane Ateljea 212 i Dunav lma! Zar je mogue poverovati da se celokupna jugoslovenska javnost tako katastrofalno prevarila u jednoj tako jednostavnoj injenici kao to je ocena: da li to delo vrea ast naih naroda!? Zar je mogue da bi celokupna jugoslovenska javnost, bez ijednog usamljenog glasa, obasula pohvalama knjigu kojom se vri krivino delo iz l. 174 KZ? Mnogo je lake poverovati da je pogreio prvostepeni sud. U Beogradu 4. januar 1972. god. SLOBODAN MAI IVAN IVANOVI koje zastupa SRA M. POPOVI
246
Mihajlo Markovi, 1972

(Uvod)
Ovaj predmet moe da ilustruje, bar strunjacima, svu arbitrarnost u primeni propisa i zakona u politikim procesima. U procesu proirivanja republikih nadlenosti bio je ukinut savezni Zakon o informisanju, s tim da je do donoenja republikog zakonodavstva u ovoj oblasti, mogao biti primenjivan pod uslovom da nije u suprotnosti sa Ustavom. Koristei se ovom odredbom zahtevali smo od suda da pre primene odredbi o uznemiravanju javnosti utvrdi da li su odredbe ove bive norme ustavne. Naime, prema Ustavu ovakav osnov zabrane nije postojao i on je uveden na mala vrata u republike zakone. Smatrali smo da prelazni zakon ovlauje sudove da ispituju ustavnost pojedinih odredbi biveg saveznog zakona, a da nam se svakako ukazuje prilika da na sudu javno napadnemo omrznuto uznemiravanje javnosti i iznesemo sve argumente protiv ovog propisa. Na sudu se ovo pretvorilo u sporenje oko toga da li je redovni sud ovlaen da ceni ustavnost jednog pravnog pravila sadranog u ukinutom zakonu ili se to pitanje nalazi u iskljuivoj nadlenosti Ustavnog suda. Svakako da je za sud bilo politiki nezamislivo da prizna da je jedan propis po kome je u prolosti izreeno bezbroj zabrana ustvari protivustavan. Moda je karakteristino za politika suenja uopte da je na njima predmet rasprave uvek daleko iri od onoga o emu se prividno vodi spor. Upravo ta injenica i ini suenje politikim i upravo ona i degradira sud, jer kako je govorila Hana Arent: dostojanstvo suda sastoji se u ogranienosti njegovog zadatka.
247
Poglave II ZABRANE
Reenje Okrunog suda u Beogradu o zabrani rasturanja knjige Preispitivanja
Kr. 109/72 Okruni sud u Beogradu u veu sastavljenom od sudije Milivoja okia, kao predsednika vea i sudija porotnika Jeli Blagoja i Mladenovi Mladena, kao lanova vea, sa zapisniarem Stojkovi Duicom, u postupku po predlogu Okrunog javnog tuioca u Beogradu UT br. 70/72 od 9.XI 1972. godine za zabranu rasturanja knjige PREISPITIVANJA od Mihajla Markovia u izdanju Srpske knjievne zadruge Beograd ulica Marala Tita broj 19, po odranom pretresu na dan 15.XI.1972. godine u prisustvu zastupnika javne tube Jerini Pantelije, punomonika izdavaa advokata Sre Popovia i predstavnika izdavaa dr Jovana Aranelovia, doneo je i javno objavio REENJE 1) ZABRANJUJE SE rasturanje knjige PREISPITIVANJA od Mihajla Markovia u izdanju Srpske knjievne zadruge Beograd Ulica Marala Tita br. 19, zbog teksta na strani 260 do 280 knjige pod naslovom Struktura moi u jugoslovenskom drutvu i dileme revolucionarne inteligencije u kome se iznose neistinita i izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana a na osnovu lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informisanja. Svi primerci ove knjige oduzimaju se i imaju se unititi putem industrijske prerade, a u odnosu na deo knjige obuhvaen ovim reenjem klie da se oduzme, a tamparski slog rasturi. Reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu UT broj 70/72 od 9.XI 1972. godine o privremenoj zabrani rasturanja knjige Preispitivanja zamenjuje se ovim reenjem. Izreku ovog reenja po pravosnanosti objaviti u Slubenom listu SFRJ. Trokovi postupka padaju na teret sredstava suda. OBRAZLOENJE Okruni javni tuilac u Beogradu predlogom UT br. 70/72 od 9.XI 1972. godine i na pretresu predloio je da se zabrani rasturanje knjige PREISPITIVANJA od Mihajla Markovia u izdanju Srpske knjievne zadruge zbog teksta pod naslovom Struktura moi u jugoslovenskom drutvu i dileme revolucionarne inteligencije i
248
2)
3)
4) 5)
to na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, jer se u ovom tekstu iznose neistinita i izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Punomonik i predstavnik izdavaa protivili su se predlogu za zabranu istiui da ovaj tekst ne moe izazvati uznemirenje graana. Taj tekst ne dovodi u pitanje osnovne postavke naeg sistema, koje pisac prihvata, niti koje su drutvene snage sposobne da vode drutvo. Pisac daje jednu ozbiljnu analizu optih pojmova u naoj stvarnosti, a ne ekstremnih sluajeva, izraavajui svoje komunistiko opredeljenje. Taj tekst itan je kao referat na Kongresu jugoslovenskih sociologa u Sarajevu 1971. godine i pozitivno je ocenjen, a objavljen je u Zagrebu i delimino u listu Student u Beogradu. Moe se postaviti samo pitanje da li su neke formulacije u tom tekstu preteke, pa kako i sam autor kae da su neke formulacije takve time se neutralie njihovo dejstvo. Cenei razloge sadrane u reenju o privremenoj zabrani rasturanja knjige Preispitivanja i u predlogu za zabranu, razloge iznete u rei zastupnika javne tube kao i razloge sadrane u rei punomonika i predstavnika izdavaa i po oceni izvedenih dokaza sud je naao da su u ovom sluaju ispunjeni zakonski uslovi iz l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi za zabranu rasturanja ove knjige. Analizom sadrine i smisla teksta pod naslovom Struktura moi u jugoslovenskom drutvu i dileme revolucionarne inteligencije na strani 260 do 280 knjige, koji je obuhvaen predlogom za zabranu dolazi se do zakljuka da se u ovom tekstu iznose neistinita i izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Svoj stav autor ove knjige odredio je u njenom predgovoru u kome pisac navodi da ova knjiga predstavlja i preispitivanje savremene stvarnosti (pre svega u drutvu koje, neto preuranjeno, sebe zove socijalistikim). Polazei od ovakvog stava pisac u navedenom tekstu iznosi neistinita tvrenja o naem drutveno-politikom i ekonomskom sistemu, osporavajui u osnovi koncept i ostvarene rezultate naeg samoupravnog socijalistikog drutva, sluei se pritom i izopaenim tvrenjima. Da bi potkrepio svoje stavove pisac uzima pojedine sluajeve i pojave koje usporavaju na samoupravni razvitak i protiv kojih se nae drutvo bori, dajui tim pojavama znaaj opteg kretanja koje karakterie sistem. Tako pisac postupa kada govori o socijalnim razlikama, nezaposlenosti, pojavama nacionalizma, strukturi drutva, samoupravljanju i drugim pitanjima. Na osnovu takve analize pisac zakljuuje i tvrdi da je na sistem sutinski ogranien i nemoan, da se promene u njega unose na nepredvidljiv nain, da je samoupravljanje u ozbiljnoj krizi i to krizi stagnacije, da je samoupravno dogovaranje u stvari dogovaranje nekolicine voa i ima izrazito oligarhijski karakter (uporeujui ga sa linom diktaturom faistikog ili staljinistikog tipa). Pisac dalje tvrdi da se veza izmeu revolucionarne ideje i njene realizacije gubi u maglama budunosti, da je nae drutvo sada ve toliko odstupilo od svog prvobitnog cilja da se vie ne vidi jasno kuda ono, zapravo, ide i da se u ovom trenutku ne vidi koje su to organizovane drutvene snage koje bi mogle jo da uine da jugoslovensko drutvo prevazie sadanje izvanredno mone kapitalistike i etatistike strukture i realizuje model demokratskog socijalizma. Prikazujui na ovaj nain stanje u naem drutvu pisac pred inteligenciju post249
Poglave II ZABRANE
avlja dilemu ta dalje raditi i pritom, pored ostalih, stavlja je i pred izbor alaternativa: jadikovanje nad sadanjou koju pisac naziva glupom, vulgarnom i neovenom ili pred teorijsku osudu sadanjosti, bez nade da se na nju moe uticati i da se ona moe promeniti. Oigledno je da ovakva neistinita i izopaena tvrenja o stanju u naem drutvu i njegovom daljem razvoju izazivaju uznemirenje graana, to opravdava primenu l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-i. U vezi isticanja punomonika izdavaa da je ovaj tekst bilo u delovima ili ceo ranije objavljivan sud je naao da je to bez uticaja za donoenje odluke po ovoj stvari. Zbog svega izloenog sud je na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2, l. 60, 61 i 65 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija odluio kao u izreci reenja. Zapisniar, Stojkovi Duica Predsednik vea, sudija Milivoj uki PRAVNA POUKA: Protiv ovog reenja uesnici u postupku mogu izjaviti albu u roku od 3 dana od prijema pismenog otpravka reenja Vrhovnom sudu Srbije, a preko ovog Suda.
250
ALBA VRHOVNOM SUDU SRBIJE
Kr. 109/72 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA Srpske knjievne zadruge kao izdavaa knjige Preispitivanja prof. dr Mihaila Markovia Protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 15. XI 1972. god., Kr.109/72 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI - zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka - l. 333 ta. 1 - zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja - l. 333 ta. 2 i - zbog pogreno primenjenog materijalnog propisa - l. 333 ta. 3 ZKP i stavlja sledeci albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku, ili PREINAAVA tako to se ODBIJA predlog Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. br. 70/72 od 9. XI 1972. god. i UKIDA reenje istog tuilatva br. 70/72 od 9. XI 1972. o privremenoj zabrani rasturanja knjige Preispitivanja.
A. Pogreno primenjeni materijalni propis - l. 333 ta. 3 ZKP 1) Prvostepeno reenje doneto je na osnovu propisa koji je prestao da vai.
251
Poglave II ZABRANE
Naime, iz dispozitiva reenja vidi se da je zabrana izreena na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija (Slubeni list FNRJ, br. 45/ 60 i Slubeni list SFRJ br. 15/65). Ovaj Zakon je izrikom ukinut Ustavnim zakonom za sprovoenje Ustavnih amandmana XX do XLI (Slubeni list SFRJ br. 29/71). lanom 16 st. 2 ta. 31 Savezna skupstina je odredila da najdocnije 31. decembra 1971. god. prestaje da vae, izmeu ostalih, i odredbe saveznog Zakona o tampi, osim odredaba l. 67 do 79 i l. 91 do 130, dakle, da prestaju da vae odredbe lana 52 toga Zakona. Nakon ovoga Savezna skuptina nije donosila vie nikakve propise iz ove materije. Prema tome, odredba lana 52 st. 1 ta. 2 koju je sud primenio prestala je da vai jo 31. decembra 1971. god. Nijedno drugo telo u SFRJ nije moglo, niti moe, vaspostaviti vanost ove odredbe. 2) lanom 16 Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno-politikog sistema i drugim oblastima za koje je u lanu 16 Ustavnog zakona za sprovoenje Ustavnih amandmana XX do XLI odreeno da prestaju da vae najdocnije 31. decembra 1971. godine (Slubeni glasnik br. 51/71) odreeno je da e se, izmeu ostalog, dalje primenjivati i odredbe biveg Zakona o tampi ukoliko nisu protivne Ustavu. Dakle, ako je sud ve primenio odredbu Zakona o tampi koja je prestala da vai, to je mogao uiniti jedino na osnovu l. 16 pom. Zakona o primeni odredaba saveznih zakona Meutim, u tom sluaju prvostepeni sud je morao (a) zasnovati svoju odluku na tom, republikom, Zakonu i (b) prethodno ispitati nije li odredba saveznog zakona koja je prestala da vai i koju sud primenjuje, protivna Ustavu (naroito kada izdava istie prigovor da je odredba protivna Ustavu). Prvostepeni sud nije tako postupio i nije primenio republiki Zakon o primenama odredaba saveznih zakona, niti je ulazio u ocenu pitanja (pravnog pitanja) da li je odredba l. 52 st. 1 ta. 2 protivna Ustavu. Time je, ponovo, prvostepeni sud dvostruko pogreio u primeni materijalnih propisa. Prvo je, dakle, primenio jednu odredbu koja je prestala da vai, a drugo, nije se pozvao na odredbu republikog zakona, koja bi eventualno, pod odreenim uslovima, mogla opravdati primenu te odredbe, niti je i stvarno primenio taj republiki zakon, jer on nareuje sudu da oceni da li je primenjena odredba u skladu sa Ustavom. Prema tome, reenje prvostepenog suda nema nikakvog pravnog osnova. 3) Opreza radi, izdava istie da mu je poznato (pogreno) stanovite Vrhovnog suda Srbije izraeno u jednoj nedavnoj odluci, prema kome redovni sud nema ov252
laenja da ulazi u ocenu ustavnosti odredaba clana 52 biveg Zakona o tampi, ve da ga samo ima primenjivati. Ovakvo stanovite je pogreno, jer je protivno izriitoj odredbi lana 16 pom. Zakona o primeni saveznih zakona gde se sudu izricito naredjuje da ex ofcio (a pogotovo na zahtev stranke) ispituje da li je primenjena odredba protivna Ustaavu. tavie, ovakvo stanovite je protivreno samo sebi, jer kada je dunost suda jedino da primenjuje zakone (a ne da ceni njihovu ustavnost), onda je taj sud duan i da primenjuje odredbe zakona kojima mu se nareuje ocena ustavnosti. Meutim, ovde se ak i ne radi o oceni ustavnosti vaeeg propisa (za koji bi stvarno bio nadlean jedino Ustavni sud), jer je lan 52 biv. Zakona o tampi prestao da vazi. U iskljuivanju nadlenost ustavnih sudova spada jedino ocena ustavnosti vaeih propisa, a ovde se ne radi o vaeem propisu. 4) Zastupnik Javne tube na glavnom pretresu isticao je stanovite prema kome bi odredba l. 52 st. 1 ta. 2 bila preuzeta iz biveg saveznog Zakona o tampi u republiki zakon (Zakon o primeni saveznih zakona). Meutim, takvo stanovite je, prvo, pogreno, a drugo, ako je odredba lana 52 st. 1 ta. 2 preuzeta u republiki zakon, onda je sud morao primeniti taj zakon, a to prvostepeni sud nije uinio. Ovakvo stanovite je, rekli smo, i pogreno, jer Republika Srbija nije donela svoj Zakon o tampi (da bi u taj Zakon preuzela odredbu lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi). Primera radi, tako je postupila Autonomna pokrajina Vojvodina (Slubeni list SAP Vojvodine br. 24/71) i ta i takva odredba se, naravno, i moe i mora primenjivati. U Srbiji, meutim, to nije sluaj. Preuzimanje pojedinih odredbi saveznih zakona koje su prestale da vae, moe se initi samo u za to predvienom postupku koji obuhvata i glasanje republike skuptine o takvoj odredbi i objavljivanje takve odredbe (tekstualno) u Slubenom glasniku (bez ega ni jedna odredba ne moe proizvoditi nikakvo dejstvo), a nikada pozivanjem na jednu odredbu koja je prestala da vai i ija sadrina graanima NE MORA BITI NI POZNATA. Jasno je da se ne radi o preuzimanju odredbe lana 52 st. 1 ta. 2 u republiki zakon, kao to je uostalom jasno da taj zakon nije ni primenjen. 5) Ako rezimiramo rezultate prednje analize videemo: (a) da u sistemu pozitivnih propisa SFRJ ne postoji odredba lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, te da se kao takva ne moze primeniti, da ta odredba nije preuzeta u republiki zakon o tampi, jer isti nije ni donet (mada Amandman XXXI Republiku na to ovlauje), da je Zakonom o primeni saveznih propisa sud ovlaen da ovu odredbu primenjuje ukoliko nije protivna Ustavu, da je sud ovlaen da ocenjuje da li je odredba lana 52, st. 1, ta. 2 protivna Ustavu ili nije, budui da se ne radi o propisu koji je na
253
(b) (c) (d)
Poglave II ZABRANE
snazi kao takav (tj. bez obzira na odredbe republikog zakona), ve je naprotiv kao takav (tj. savezni propis) izrikom ukinut. Iz toga jasno proizilazi da se na osnovu Zakona o primeni saveznih propisa biva odredba lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi moe primenjivati KAO PRAVNO PRAVILO pod uslovima predvienim u republikom Zakonu, tj. pod uslovom da nije protivna Ustavu. Kao pravno pravilo, jer kao pozitivna zakonska odredba ne postoji: ukinuta je aktom svoga zakonodavca, aktom Savezne skuptine i ne moe se KAO TAKVA, kao odredba saveznog zakona (kako je prvostepeni sud primenjuje), dii iz mrtvih aktom nie tj. republike skuptine. (Analogna situacija postoji u odredbama Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. IV 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, Slubeni list FNRJ, br. 86/46, kojim se predvia da e se, ukoliko to nije protivno javnom poretku, primenjivati odredbe biveg Srpskog graanskog zakonika KAO PRAVNA PRAVILA). 6) Na ovaj nain otklanja se potreba pravljenja svih vetakih pravnih konstrukcija o preuzimanju odredbe l. 52 st. 1 ta. 2 u republiki zakon, kao i sve dileme oko toga kako pomiriti toboe protivrene odredbe Zakona o primeni saveznih propisa kojima se sudu nalae da ocenjuju da li je biva odredba saveznog propisa protivna Ustavu ili nije i iskljuive nadlenosti ustavnog suda da ocenjuje ustavnost vaeih propisa. Ve i sama ova injenica pokazuje punu ispravnost tumaenja izdavaa da je sud mogao i morao da primeni jedino republiki zakon o primeni saveznih propisa , naravno, poto u skladu sa tim zakonom oceni da li je primenjena odredba protivna Ustavu ili nije, na ta je sud ovlaen budui da se radi o oceni ustavnosti jednog pravnog pravila, a ne vaeeg zakonskog propisa, odn. odredbe takvog propisa. 7) Da je sud tako postupio morao bi utvrditi da je odredba lana 52 st. 1 ta. 2 biv. Zakona o tampi i drugim vidovima informacija PROTIVNA USTAVU SFRJ. Prema tome, vidi se dalje da nije u pitanju samo formalni propust prvostepenog suda, ve da se radi o formalnom propustu koji bitno utie na meritornu odluku suda. Naime, lanom 40 Ustava SFRJ odreeno je u stavu 2 da se, inae zajemenom slobodom tampe, niko ne sme koristiti jedino u sledeim taksativno pobrojanim sluajevima: (a) radi ruenja osnova socijalistikog drutvenog ureenja utvrenog ovim ustavom, (b) radi ugroavanja mira, ravnopravne meunarodne saradnje ili nezavisnosti zemlje, (c) radi raspirivanja nacionalne, rasne ili verske mrnje ili netrpeljivosti, ili (d) radi podsticanja na vrenje krivinih dela, (e) niti na nain kojim se vrea moral.
254
Slobodi tampe, prema Ustavu SFRJ, ne mogu se stavljati nikakva druga, dalja ogranienja. Meutim, lan 52, st. 1, ta. 2 biv. Zakona o tampi i drugim vidovima informacija zabranjuje sluenje slobodom tampe ako se tampanim stvarima: iznose ili pronose, lane izopaene ili alarmantne vesti ili tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana ili ugroava javni red i mir, to predstavlja, kao to se jasno moe videti NOVO i DALJE ogranienje tampe, mimo, van, i preko sluajeva pobrojanih gore pod a) do e). Prema tome, odredba lana 52, st. 1, ta. 2 PROTIVNA JE USTAVU SFRJ. 8) Mada se radi o kristalno jasnoj stvari, izdava istie da u ovakvoj oceni nipoto nije usamljen: njegovo miljenje dele i svi merodavni autoriteti. Vladimir Krivic, predsednik Ustavnog suda Slovenije smatra da je bivom odredbom l. 52 st. 1 ta. 2 zakonodavac preao okvire koji su odreeni Ustavom i da bi bilo nuno predloiti Ustavnom sudu da oceni ustavnost 52 lana Zakona o tampi (sada kada je prestao da vai, ovlaen je, videli smo, to da uini i redovni sud). (Politika, 15. Septembra 1971 god. str. 7). Stevan Niki, poslanik Republikog vea smatra da se radi o odredbi po kojoj je mogue zabraniti sve, dakle, odredbi koja NEGIRA SVAKU SLOBODU TAMPE, a takva je naravno protivustavna. (Politika, 13. septembra 1971 god. str. 6). Dr Milan Brki, sudija Vrhovnog suda SFRJ, koji je kao lan Potkomisije Ustavne komisije za izradu III glave Ustava SFRJ i jedan od autora onih odredbi Ustava koje se odnose na slobodu tampe, smatra takoe ovu odredbu neprikladnom, da se u pogledu te odredbe namee revizija i da bi se tome morao izjasniti Ustavni sud. (Politika, 9. XI 1971, str. 5). Istu ocenu o ovoj odredbi izrekli su i mnogi drugi pravni autoriteti, meu kojima i Predsednik Ustavnog suda Srbije. Protivustavnost ovoga propisa postala je opste mesto u jugoslovenskoj pravnoj misli. 9) Prema tome, da je prvostepeni sud primenio odredbu l. 16 Zakona o primeni saveznih propisa, kako je morao uiniti, tj. da je kako taj lan 16 nareuje, prethodno ispitao da li je odredba biveg lana 52 stava 1 take 2 Zakona o tampi protivna Ustavu, prvostepeni sud bi morao utvrditi da ona JESTE protivna Ustavu i takvu odredbu ne bi primenio, niti bi je smeo primeniti. 10) Iz svega napred iznetog jasno je da je u primeni materijalnih propisa prvostepeni sud nainio niz katastrofalnih greaka: primenio je propis koji ne postoji, nije primenio republiki zakon koji je morao primeniti, doneo je meritornu odluku protivno odredbama toga republikog zakona i konano nije za to dao nikakvo obrazloenje.
255
Poglave II ZABRANE
Odluka je zato neosnovana i nezakonita i kao takva ne sme opstati u pravnom prometu. Njome se grubo i drastino naruavajau Ustavom zajemena prava graana SFRJ nezakonitim i pravno neosnovanim ograniavanjem slobode stampe. U interesu zakonitosti koji je prvi interes suda u pravnoj dravi, ovakva odluka mora se ukinuti. B. Bitne povrede odredaba krivinog postupka l. 333 st. 1 ta. 1 ZKP u v. l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP Gornje pravno shvatanje izdava je, protivei se zabrani, izloio i na pretresu 15. XI 1972. god. zahtevajui da se prvostepeni sud u smislu l. 15 ZKP prethodno pozabavi ovim pravnim pitanjem. Karakteristino je, meutim, da prvostepeni sud, iako je ovaj prigovor konstatovao i u zapisniku o javnom pretresu (a) niti ovaj navodi u onom delu obrazloenja u kome iznosi stav stranaka prema predlogu, (b) niti daje ikakve razloge zbog kojih bi ovakav prigovor reio negativno po izdavaa. Na taj nain, prvostepeni sud ne samo da je grubo povredio postojee materijalne propise, nego za to ak i ne pokuava da d ikakve razloge! Tako je izdava praktino lien dvostepenosti suenja, jer o razlozima koje istie reava jedino i iskljuivo vii sud, ime se naruava pravo odbrane. Zato se ovaj nedostatak prvostepenog reenja moe ekasno ukloniti jedino na taj nain, to e drugostepeni sud vratiti predmet prvostepenom sudu da donese novu odluku u kojoj e navesti razloge iz kojih nije uvaio pod A. iznete prigovore izdavaa. C. Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje Pogreno, i ne navodei nikakve razloge prvostepeni sud ocenjuje da su tvrdnje iznete u inkriminisanom poglavlju knjige Preispitivanja, neistinite i izopaene. Ovakvu svoju ocenu prvostepeni sud obrazlae time to je to oigledno (str. 3, poslednji stav reenja), odnosno time da analizom sadrzine i smisla teksta prvostepeni sud dolazi do zakljuka da se u ovom tekstu iznose neistinita i izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Dakle, do svoje ocene prvostepeni sud dolazi analizom teksta. Meutim, tu analizu izdava ne moe osporavati, jer te analize u obrazloenju nigde nema. Reaju se samo citati i parafraziraju odlomci. Zato su oni neistiniti ili izopaeni, kakva analiza to pokazuje, to izdava iz reenja ne moe saznati. Ostajui otvoren prema svakom miljenju izdava dozvoljava mogunost da bi ga ta analiza i uverila u ispravnost stanovita prvostepenog suda, ali izdava ne moe da se osloni na golu re prvostepenog suda u pogledu rezultata te analize koja se moda odvijala za vreme veanja iza zatvorenih vrata sudnice, ali o kojoj izdava ne zna nita. Izdava, ak, moe da prihvati i da je ocena prvostepenog suda samom sudu oigledna, ali kao razlog to nipoto ne moe da prihvati.
256
Da li bi drugostepeni sud prihvatio kao razlog albe ocenu izdavaa: da je analizom reenja ocenio da je ono oigledno nezakonito? Naravno, da ne bi. Ovakav nain obrazlaganja odluke ravan je nedostatku svakog obrazloenja, ravan je goloj volji da se zabrana izrekne, volji kojoj razlog nije potreban. Naravno, da se takva volja onda razlozima ne moe ni menjati. Istini za volju, na strani 3 u drugom stavu reenja, prvostepeni sud kao razlog zabrane istie da izopaenost tvrenja inkriminisanog poglavlja lei u generalizaciji pojedinanih pojava i davanju preteranog znaaja pojavama koje usporavaju na samoupravni razvitak, kako se u reenju eufemistiki nazivaju pojave socijalnih razlika, nacionalizma, nezaposlenosti, najamnog poloaja radnika i njihovog iskljuivanja iz upravljanja drutvom(!), ali prvostepeni sud ne objanjava zato bi ove pojedinane pojave trebalo da se smatraju pojedinanim ili irelevantnim za ocenu drutva u celini. Konano, to za odluku i nije bitno, jer i izdava i autor i prvostepeni sud saglasni su da takve pojave postoje, a u miljenju o tome kakav znaaj imaju ove pojave za drutvo u celini mogu se i razlikovati, to je ustavno pravo svakog graanina (l. 39 Ustava SFRJ), koje je APSOLUTNO, tj. Ustavom nije ogranieno. O tome svako moe i treba da ima svoje miljenje, i to svoje miljenje moe i treba da izrazi, jer time samo javnost istinito informie o svom miljenju, a sloboda tampe ograniena je u cilju spreavanja dezinformisanja javnosti. Iznoenjem miljenja javnost se ne moe dezinformisati. Treba ovde i priznati da injenino stanje, koje bi sud morao da utvrdi da bi ocenio istinitost ili neistinitost stavova iznetih u inkriminisanom poglavlju knjige Preispitivanja, prevazilazi mo svakog ljudskog suda. Kada bi sud takvo injenino stanje mogao konano i pouzdano da utvrdi, kako to od njega zahteva sudski postupak, on bi time reio jednom za svagda sve nedoumice ovog drutva. Sama ta injenica najbolje pokazuje da je Javni tuilac stavio sud pred nemogu zadatak, a samim tim i da je predlog neosnovan, da se njime zadire u materiju koja mora ostati van domena pravnog regulisanja, da se regulie misao. Na alost, prvostepeni sud je takvom shvatanju dao potvrdu u svome reenju, pa zato ovo treba ukinuti. D. Odluka o oduzimanju i unitavanju knjige Pod tackom 2) dispozitiva reenja prvostepeni sud je odluio da se svi primerci knjige oduzmu i unite putem industrijske prerade. Prvostepeni sud je pogreio kada na osnovu l. 16 Zakona o primeni saveznih propisa nije primenio pravno pravilo iz l. 61 st. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, tj. kada nije odredio da se ova mera ne primeni u pogledu onih delova knjige koji se mogu odvojiti od dela zbog koga je zabrana izreena. Primena odredbi o zabrani rasturanja ne moe i ne sme se pretvarati u kaznu za izdavaa i svih radnika izdavaa, pa ak i onih koji samo iste prostorije. tampanje cele knjige kotalo je izdavaa 100.000 dinarara, a otklanjanje inkriminisanog poglavlja iz knjige jeftino i lako je mogue, a da se pri tom ne narui celina ni tehni257
Poglave II ZABRANE
ki, ni sadrinski (jer se radi o zbirci eseja i svako poglavlje predstavlja sadrinski nezavisnu celinu). Tano je da biv. l. 61 st. 2 Zakona o tampi navodi da e sud ovako postupiti kada se radi o nepovezanim, odvojenim tabacima, dodacima i omotima, ali su ovi sluajevi dati samo ilustrativno, primera radi, a sud moe u svakom konkretnom sluaju ispitati da li je izdvajanje zabranjenog teksta tehniki mogue ili nije. Dosadanja praksa sudova dozvoljavala je ak da se pojedine stranice skupljih publikacija isecaju iz asopisa, a pogotovo da bi se to onda moralo dozvoliti u sluaju ovako obimne i skupe knjige. Za dokaz injenice da ovakva mogunost postoji i da je stavie vrlo lako tehniki izvriti i samo deliminu zabranu, izdava prilae miljenje svoga strunjaka, dugogodinjeg sudskog vetaka, a po potrebi predlae i vetaenje od strane sudskog vetaka koga bi odredio sud. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu, 26. XI 1972. god. SRPSKA KNJIEVNA ZADRUGA koju zastupa SRA M. POPOVI
258

K. I. 1966/72 Vrhovni sud Srbije u Beogradu u veu sastavljenom od sudija: Stamenkovi Rodoljuba, kao predsednika vea, Ponjavi Jovie i Luki Duana, kao lanova vea i strunog saradnika Grivcov Sergija, kao zapisniara, u predmetu zabrane rasturanja knjige Preispitivanja Markovi Mihajla u izdanju Srpske knjievne zadruge, iz Beograda, ul. Marala Tita br. 19, povodom albe zastupnika izdavaa Popovi Sre, adv. iz Beograda, izjavljene protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 109/ 72 od 15. novembra 1972. godine, odrao je dana 14. decembra 1972. godine, sednicu vea, pa je potom doneo sledee REENJE PREINAUJE SE reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 109/72 od 15. novembra 1972. godine samo u delu izreke pod 1) i 2) tako to se po osnovu l. 52 st. 2 ta. 2 Zakona o tampi u vezi l. 1 ta. 10 Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno-politikog sistema, - ZABRANJUJE se rasturanje teksta pod naslovom Struktura moi u jugoslovenskom drutvu i dileme revolucionarne inteligencije, koji se tekst nalazi na strani 260 do 280 kao posebno poglavlje knjige Preispitivanja od Markovi Mihajla, tampanoj u izdanju Srpske knjievne zadruge iz Beograda, ul. Marala Tita br. 19 i tako to se taj deo pomenute knjige ima izuzeti iz iste i unititi putem industrijske prerade, dok se klie tog dela knjige oduzima, a tamparski slog rastura. Delovi izreke pod 3) i 4) ostaju nepromenjeni. Obrazloenje Reenjem Okrunog suda u Beogradu Kr. 109/72 od 15. novembra 1972. godine zabranjeno je rasturanje knjige Preispitivanja od Mihajla Markovia, koju je izdala Srpska knjievna zadruga iz Beograda zbog teksta iz poglavlja Struktura moi u jugoslovenskom drutvu i dileme revolucionarne inteligencije na strani 260280 te knjige, s tim da se svi primerci pomenute knjige oduzimaju radi unitenja putem industrijske prerade. Deo kliea knjige o kojem je re oduzima se, a tamparski slog se rastura. Tim reenjem zamenjeno je reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu o privremenoj zabrani rasturanja predmetne knjige a odlueno je i to da se izreka tog reenja po pravosnanosti objavi u Slubenom listu SFRJ. Protiv tog reenja izjavio je albu zastupnik izdavaa adv. Popovi Sra zbog bitne povrede odredaba postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog
259
Poglave II ZABRANE
stanja i pogrene primene materijalnog zakona, s predlogom da se pobijano reenje ukine ili preinai u smislu navoda iz albenog predloga. Po rasmotrenju svih spisa ovog predmeta zajedno sa pobijanim reenjem i albom, Vrhovni sud je naao: alba vidi pogrenu primenu materijalnog zakona i bitnu povredu odredaba formalnog prava u tome to je zabrana u pitanju izreena na osnovu lana 52 ZOS-a dok se u albi tvrdi da se ovaj propis s jedne strane sada uopte nije mogao primeniti, jer je ukinut, a s druge strane da se on nije mogao primeniti ni shodno Zakonu o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno-politikog sistema (Slubeni glasnik br. 51/71), jer je taj propis prema albi protivustavan. Ocenjujui te navode albe zastupnika izdavaa, Vrhovni sud prvenstveno prihvata onaj navod prema kojem se na teritoriji SR Srbije zabrana rasturanja tampanih stvari ne moe oslanjati iskljuivo na izvorne propise Zakona o tampi. Ovo zato to su ti propisi, po sili zakona, prestali samostalno da vae i to od 31. XII 1971. godine. Meutim, prednje postupanje Okrunog suda ne moe da se tretira u smislu navoda pomenute albe poto je ve gore pomenutim Zakonom o primeni odredaba saveznih zakona izriito predvieno da e se propisi ZOS-a (a ne pravna pravila, kako to pogreno interpretira alba) i dalje primenjivati na teritoriji SR Srbije (bez autonomnih pokrajina). Samim tim, a to se tie primene propisa ZOS-a, ne radi se o pogrenoj primeni materijalnog propisa, ve samo o nedovoljno potpuno oznaenom materijalnom propisu. Dodue, pomenuti republiki zakon navodi da se primena propisa ZOS-a moe vriti samo ukoliko isti nisu protivni Ustavu, dok se i na raspravi, a i u albi od strane zastupnika izdavaa tvrdi da je propis l. 52 st. 1 ta. 2 ZOS-a protivustavan, te ga sud nije mogao primeniti, kao i da je pogrean stav sudske prakse da redovni sud nije ovlaen da ceni ustavnost jednog propisa. Imajui u vidu izneto, Vrhovni sud nalazi sledee: Netano je tvrenje albe (na str. 4 st. 1) da se ne radi o vaeem propisu. Naime, alba tvrdi da je l. 52 biv. ZOS-a prestao da vai, poto je ukinut od strane Savezne skuptine, usvajanjem odgovarajuih amandmana. Meutim, to se ne moe prihvatiti zbog toga, to su usvajanjem amandmana propisi ZOS-a (danom 31. XII 1971. godine) bili ukinuti kao savezni zakon, dok je republikama i pokrajinama bilo ostavljeno da oni tu materiju reguliu same, s tim to je za podruje Srbije to pitanje reeno ve pomenutim Zakonom o primeni saveznih zakona. Prema tome, propisi ZOS-a faktiki su postali republiki propisi tj. vaei propisi na teritoriji Srbije. Imajui u vidu navedeno, a kako se i u samoj albi zastupnika izdavaa na ve ukazanom mestu nedvosmisleno priznaje da je za ocenu ustavnosti vaeeg propisa stvarno nadlean jedino Ustavni sud, - otpadaju kao neosnovane (pa i protivrene same sebi) tvrdnje albe da je pogrena praksa Vrhovnog suda Srbije u vezi sa njegovim stavom da redovni sud nije ovlaen da ocenjuje pitanje ustavnosti propisa l. 52 st. 1 ta. 2 ZOS-a. S obzirom na izneto, nema ni osnova da se daje posebna ocena onih (daljih) navoda albe zastupnika izdavaa kojima se nastoji dokazati protivustavnost ili bar sumnja u protivustavnost pomenutog propisa, dok se navodi albe o bitnim povredama formalnog zakona i o pogrenoj primeni materijalnog zakona pojavljuju kao
260
neosnovani. U vezi s tim, ukazuje se da se u albi nepotrebno dramatizuje pitanje ocene primene materijalnog propisa kroz tvrdnju da je uinjen niz katastrofalnih greaka. Ovo zato to se ak ni stvarno pogrena primena materijalnog zakona u redovnom postupku ne moe tretirati kao katastrofalna greka poto se kod postojanja dvostepenosti u suenju (pa i niza vanrednih pravnih lekova) svaka pogrena primena materijalnog zakona (ukoliko se utvrdi) moe otkloniti bez ikakve tete po stranke. Dalje, Vrhovni sud nalazi da je neosnovano tvrenje albe zastupnika izdavaa da je pobijana odluka zasnovana na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju i da je nedovoljno obrazloena. Naime, alba osporava da je osnovano i pravilno zakljuivanje Okrunog suda da je sadraj inkriminisanog dela knjige takav da se njime zbog izopaenosti tvrenja izaziva uznemirenje graana. Tom prilikom alba tvrdi da sud o svom zakljuku uopte nije dao razloge u emu nalazi neistinitost ili izopaenost u stavovima pisca knjige. Meutim, takvo tvrenje albe uopte ne odgovara stanju u spisima. Ovo s jedne strane zato to je Okruni sud upravo i dao analizu tvrenja iznetih u inkriminisanom tekstu i to na strani 3 presude u stavovima 1, 2, 3 i 4 u kojoj se na logian i ubedljiv nain ukazuje zato i koje su tvrdnje iz inkriminacija neistinite i izopaene. S druge, pak, strane iz spisa se vidi da se i od strane izdavaa priznalo da su neke formulacije u tom tekstu preteke (to je priznao i sam autor). Samim tim, i injenino utvrenje je po nalaenju Vrhovnog suda i pravilno i potpuno, usled ega nije bilo ni potrebe da se u razlozima prvostepenog reenja daje jo detaljnije analiza inkriminisanog teksta. Uostalom, sud i ne ocenjuje da li se radi o nauno (ili politiki) netanim postavkama pisca, ve samo to da li je ono to se iznosilo zbog izopaenosti ili neistinitosti moglo da izazove ili je izazvalo uznemirenje graana i zato. A to pitanje je Okruni sud obrazloio. Meutim, Vrhovni sud nalazi da je Okruni sud pogreio (i prekoraio okvire predloga za zabranu) kada je odluio da se zabrani rasturanje cele knjige u pitanju kao i da se ta knjiga (kao celina) oduzme i uniti. Ovo zato to je utvreno da se inkriminacije iz propisa l. 52 st. 1 taka 2 ZOS-a odnose samo na deo knjige (poglavlje) Struktura moi u jugoslovenskom drutvu, te se zabrana rasturanja moe odnositi samo na taj deo knjige to je i bilo stavljeno u predlogu JT, a ne i na ostale delove, koji su u osnovi potpuno samostalni tekstovi a i ne sadre inkriminacije za zabranu. Sem toga, uvidom u knjigu konstatuje se da je tehniki mogue izdvajanje inkriminisanog teksta iz te knjige jer se nalazi na kraju teksta knjige. Sa tih razloga, Vrhovni sud je preinaio prvostepenu odluku samo u tom smislu kao u izreci - lan 365 ZKP. Zapisniar, Grivcov Sergije, s.r. Za tanost otpravka Upravitelj sudske pisarnice Branko Kovaevi
261
Predsednik vea, Rodoljub Stamenkovi, s.r.
Poglave II ZABRANE
Student, (Kr. 110/ 72), 1972.
Reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu*
Ut. 71/72 Beograd, 14.11.1972. godine Na osnovu lana 53 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, donosim REENJE o privremenoj zabrani rasturanja lista Student broj 21 od 14.11.1972. godine u izdanju Univerzitetskog odbora SSB, Beograd Balkanska broj 4/IV, koji je tampan u tampariji Glas u Beogradu, zbog objavljivanja razgovora redakcije Pitanja sa Brankom Horvatom, u kome se iznose lana, izopaena i alarmantna tvrenja, kojima se izaziva uznemirenje graana, ime je povreen propis lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. Obrazloenje U listu za drutvena, kulturna i politika pitanja Student broj 21 od 14.11.1972. godine objavljen je razgovor redakcija Pitanja sa Brankom Horvatom u kome se, izmeu ostalog, kae: Kod nas je do izrazitog loma u drutvenom razvoju dolo poslije 1960. godine. Taj lom se sastoji u tome ja bih to mogao sasvim rigorozno i dokazati to je naa politika superstruktura poela da zaostaje za drutvenom bazom, najopenitije reeno. Evo, mi smo u toj situaciji: nae drutvo postaje sve dezorganiziranije i uslijed toga dolazi do itavog niza pojava koje mi danas primjeujemo, kao to su socijalne diferencijacije, zatim degradiranje revolucionarnih ideala i vrednota, masovna privatizacija, buenje nacionalizma, ideoloka konfuzija, usporavanje stope rasta itd. Svi ti degenerativni momenti su ponikli ustvari iz jednog jedinog uzroka, naime raskoraka izmeu potreba drutva, koje je postalo veoma kompleksno, koje je danas veoma razvijeno i organizacione osposobljenosti. Upravo zbog toga, to se taj proces kumuliranja nastavio, danas imamo krajnje nestabilnu situaciju koja naalost, sve vie nagoni na policijske mjere i na izvjesne administrativne pritiske, ako hoete, na vraanje starim tzv. pokuanim metodima upravljanja, tako da ak i nije pitanje ideologije. Jer, bilo bi jako naivno to pripisati rankovievcima. Rankovi niti je bio ideolog, niti je bitno pridonio takvoj situaciji.
* Predmet Student, Kr 110/72, 1972. godina
262
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
Radi se prosto o politikoj reakciji. Osim toga, kad postoji situacija da dravni aparat i politike strukture kontroliraju procese, onda se oni vraaju na primitivnije metode kontrole, a to je prisila. Stvari se dalje kompliciraju time to politika reakcija sve ee pokuava da revolucionarnu kritiku drutvenih devijacija kod nas ukljuivi i socijalne razlike pripie ekstremizmu i djelatnosti stranih agentura, te politiki poistovjeti s nacionalizmom. Ukoliko te pojave uzmu maha, nije teko predvidjeti posljedice. Tu bih i pojaanu socijalnu diferencijaciju izveo direktno iz nesposobnosti politike strukture da na jedan moderan i primjeren, samoupravljanju primjeren nain, kontrolira drutvene procese. Jugoslovenska privreda tu mogu da se vratim na svoj teren, jer mi smo ta merenja izvrili je najnestabilnija privreda u Evropi. to to znai? To znai da je najneorganiziranija privreda u Evropi. Iz napred citiranih navoda, oigledno proizilaze neistinita, izopaena i alarmantna tvrenja da je u drutvenom razvoju nae zemlje posle 1960. godine dolo do loma i da se stanje ne samo ne popravlja, ve se ne vide ni izgledi, koji bi upuivali na popravljanje u privredi, inae loeg stanja. Ne samo neistinita tvrenja, ve i tvrenja koja mogu biti alarmantna su oita kada se imaju u vidu navodi i tvrenja da su politike snage naeg drutva posle 1960. godine poele da se ponaaju konzervativno i da vie ne predstavljaju avangardu i ideoloke vizionare radnike klase, ve vatrogasce koji gase poare. Isto tako, na nedvosmislen nain se tvrdi da Savez komunista Jugoslavije gui revolucionarnu kritiku, iako je opte poznato da se on borio i bori za stvaralaku i konstruktivnu kritiku, kritiku koja doprinosi unapreenju drutvenih odnosa. Neistinita i izopaena tvrenja ilustruju se i u sledeim tvrenjima: Najnovije mjere su palijativi i to ad hoc palijativi. Meutim, niti vlada, niti ma koja druga organizacijska struktura u ovoj zemlji nema izraenu koncepciju politike organizacije ovog drutva, opet to govorim u vrlo irokom smislu. Ja bih rekao jedno i drugo. Imam utisak da raste konzervativizam u partijskoj strukturi, to je djelomino rezultat zikog starenja. To se ne da uskladiti: alternativa je slijedea: ili e se politika superstruktura uskladiti sa samoupravnom bazom, to znai samoupravljanje e biti istovremeno sprovedeno i u politici kod ega ostaje veliko pitanje na koji nain i koje su mogunosti samoupravljanja u politikoj sferi, ili e se politika sfera nametnuti drutvu u toj mjeri da e u ekonomskoj sferi doi do regresije na neku vrstu centralizma. Mi pojave i jednog i drugog vidimo. Evo ilustracije ponovnog vraanja na autokratsko dirigiranje drave. Radi se o poplavi drutvenih i samoupravnih sporazuma. Terminologija je samoupravna, a stvarnost je da drava diktira to ima da se radi. To je ustvari, stvarnost jo gore nego kad se direktno radi, kad
263
Poglave II ZABRANE
su i forma i sadraj usklaeni. Jer, tada svako zna da je to zakon, zna da ga mora izvravati, a ovdje se kae da je to sporazum, ali ako ga kri plaa globu ili ide u zatvor. Kakav je to onda sporazum? Nije dodue, jo dotle dolo, ali otprilike, takav je put. Iz napred citiranih tvrenja proizilazi da su najnovije mere SIV-a i Predsednitva SKJ samo palijativne mere i da one, kao i druge predstavljaju odsustvo prave koncepcije politike organizacije. Neistinitost ovakvih tvrenja je vie nego oigledna. Ovakva tvrenja su direktno protivna programu i Statutu Saveza komunista i o tome autor Branko Horvat daje svoja jasna opredeljenja: Jasno mi je to ne odgovara. Ne odgovara jednopartijski sistem, odgovara viepartijski sistem, jer svaki partijski sistem unosi partijsku birokratiju u igru, a samoupravljanje negira birokratiju. Ovim se decidirano iznose tvrenja suprotna poziciji Saveza komunista Jugoslavije. Na osnovu napred citiranih navoda, neistinita tvrenja se posebno ogledaju u tome da drava diktira samoupravne i drutvene sporazume i dogovore, za koje je jasno da se zakljuuju na osnovu dogovora i sporazuma drutveno-politikih zajednica i organizacija, sindikata i komora, dakle da se zakljuuju na bazi irokog dogovaranja i sporazumevanja zainteresovanih radnih ljudi. Dalja neistinita i izopaena tvrenja ogledaju se u sledeim navodima koji slede. Jedna od mojih opservacija je ta da danas dravni aparat ne zna kako e se privreda razvijati. Pogledajte rezolucije Savezne skuptine, koja se izglasavaju iz godine u godinu. Rezolucije su jedno, a izvrenje drugo. Druga strana je politika strana. ak kad savladamo strunu stranu i znamo ta treba uiniti, jo uvijek je potrebna volja da se to uradi. Ja sam tu na malo skliskom terenu zbog toga to to nije moja ua struka, ali primjeujem neke pojave, koje vrlo uznemiravaju i koje podsjeaju na procese koji su se odigravali u bivoj Jugoslaviji. U beogradskoj diskusiji sam spomenuo neke momente: npr. svako nae mjesto, ne samo Beograd, Zagreb i Ljubljana, nego i najmanji provincijski grad ima svoje Dedinje, gde stanuju partijski i komunalni rukovodioci. To, naravno, nema nikakve veze sa strunosti, nepoznavanjem itd. nego je direktni izraz hijerarhije, koja postoji u naem sistemu, socijalne hijerarhije, koja je posve suprotna samoupravljanju. Kako se toga rijeiti, politiko je pitanje, za koje moete i vi iznositi miljenje isto tako kao i ja, ali je tona konstatacija da mi nemamo ravnopravno drutvo u politikom smislu, nego imamo jednu politiku hijerarhiju koja se onda manifestira u razlikama materijalne prirode, opedrutvene prirode i u razlikama politike moi. Trebali bismo razraditi nau koncepciju samoupravnog drutva dovoljno u pojedinostima, da nemamo toliko staljinistikog balasta stalno sa sobom. Uzmite samo ovu diskriminaciju, koja se stalno vri prema seljacima, na to to lii? Seljaka, koji su iznijeli ovu revoluciju, sad je 5% u partiji. Kad pokuaju osnovati neku svoju zadrugu, onda se kae da je to divlja zadruga to se ne moe prihvatiti pa im se odozgo naturaju te tzv. ope zemljoradnike zadruge, koje se esto najobini264
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
je monopolistike organizacije, to eksploatiraju seljaka. Takav staljinistiki balast nepovjerenje prema seljaku, nepovjerenje prema obrtniku to se toliko vue u naem sistemu jer je i zakonodavstvo dvosmisleno ili nije dograeno a u praktinoj aplikaciji deavaju se najtee povrede. U drutvenom sektoru postoje masovno prelijevanje linih dohodaka iz eksploatiranih grana privrede u privilegirane. Razlike su do 2 puta vee za neke grane i neto vie za grupacije i to za isti rad. Kad ovjek za isti rad na raznim punktovima u zemlji dobiva dva puta vei dohodak, znai da se nekog eksploatira, da se netko nalazi u privilegiranim granama Prema tome, u naoj privredi imamo ugraenu eksploataciju u drutvenom sektoru. U objavljenom intervjuu redakcije Pitanja sa Brankom Horvatom, ovaj dakle vie nego oigledno pokazuje da je politika Saveza komunista Jugoslavije nesposobna da organizuje privredu Jugoslavije i ne samo to, ve da ne slua revolucionarnu kritiku a posebno ekonomiste koji znaju kako se to moe sprovesti u vezi ega citiramo: Ekonomisti znaju kako se to moe provesti, tu nema nikakve tajne, ali mi nemamo mogunosti da komuniciramo sa politikim strukturama i da one to zaista i provedu. Ovakva tvrenja su neistinita u meri koja se granii sa apsurdom. Na planu ekonomskog razvoja ne posluju samo politiari ve i u znatnoj meri ekonomisti te se napred citirane tvrdnje ne pojavljuju samo kao proizvoljno izreene neistine, ve o malicioznim tvrdnjama i neistinama. Na kraju, izopaena i alarmantna, razume se, i neistinita tvrenja oituju se i u sledeim citatima: Konkretan sluaj, koji je sve. Radi se o amandmanima. Amandmani obuhvaaju razna podruja, a ja mogu autoritativno ocijeniti samo onaj dio koji se odnosi na ekonomiju. Izvestan broj amandmana u pogledu ekonomije sasvim je neadekvatan, ustvari ja bih morao upotrijebiti daleko tei izraz da okarakteriziram to znae ovako sroeni ustavni amandmani A tu ima amandmana koji su u tolikoj meri antisocijalistiki i kontradiktorni, da izazivaju zaprepaenje. Posebno se to odnosi na amandmane o minulom radu. U njemu je sadrana tipina koncepcija ekonomista XIX stoljea koje je Marks nazvao vulgarnim ekonomistima. Sve to dokazuje da na politiki sistem u tolikoj meri zaostaje za drutvom da se on ak i boji svake diskusije. Postoje konzervativni ljudi, koji uvaju pozicije, izbjegavaju svaki rizik od nekih novih ideja, od neeg to oni ne znaju, to im je strano, i na taj nain umjesto da ubrzavamo adaptaciju politikog sistema, mi ustvari konzerviramo taj jaz sa svim posljedicama koje vi vidite. Inacija i nezaposlenost su samo dva najrazliitija primjera te situacije.
265
Poglave II ZABRANE
Dakle, u vreme, ve kada predstoji dalja razrada usvojenih ustavnih amandmana, donetih na najire moguoj platformi ne samo u demokratskoj diskusiji radnika u vanprivrednim i privrednim organizacijama, ve i u strunim i naunim udruenjima i ustanovama, tvrenja, da su amandmani nesocijalistiki u toj meri da izraavaju zaprepaenje, predstavljaju faktiki zlonamerna i antisocijalistika tvrenja reeno u najblaoj meri i izopaena, u meri da su ostvareni uslovi i osnovi propisani u lanu 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi da se list Student broj 21 od 14.11.1972. godine zabrani u rasturanju. Sa napred izloenih razloga, ovo reenje je opravdano i na zakonu osnovano. Ovo reenje dostaviti: 1) Okrunom sudu u Beogradu sa predlogom za izricanje zabrane rasturanje u smislu l. 54 st. 1 ta. 1 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. 2) Glavnom i odgovornom uredniku lista Student, Beograd Balkanska 4/IV sa nalogom da se ne rastura list do donoenja pravosnane sudske odluke u smislu l. 54 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija i 3) Sekretarijatu za unutranje poslove SG Beograda, sa nalogom na postupak u smislu l. 54 st. 1 ta. 3 i l. 55 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. OKRUNI JAVNI TUILAC Spasoje Miloev, s.r.
266
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
Reenje Okrunog suda u Beogradu

KR. 110/72 Okruni sud u Beogradu u veu sastavljenom od sudija Milivoja okia kao predsednika vea i sudija porotnika Mijovi Jovana i Kusovac Vere kao lanova vea, sa zapisniarem Stojkovi Duicom, u postupku po predlogu Okrunog javnog tuilatva u Beogradu UT br. 71/72 od 14.11.1972. godine za zabranu rasturanja lista Student br. 21 od 14.11.1972. godine iji je izdava Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda, Beograd, Balkanska br. 4 po odranom pretresu na dan 20.11.1972. godine u prisustvu zastupnika javne tube Jerini Pantelija i punomonika izdavaa Sre Popovia, advokata iz Beograda, doneo je i javno saoptio REENJE 1) ZABRANJUJE SE rasturanje lista Student br. 21 od 14.11.1972. godine u izdanju Univerzitetskog odbora Saveza studenata Beograda, Beograd, Balkanska ulica br. 4 zbog napisa Razgovor redakcije Pitanja s Brankom Horvatom objavljenog na str. 3 i 5 lista, a na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, jer se u ovom napisu iznose neistinita i izopaena tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana; 2) Delovi oduzetog lista obuhvaeni ovim reenjem imaju se unititi putem industrijske prerade, klie u odnosu na te delove da se oduzme, a tamparski slog rasturi;
3)
Reenje Okrunog javnog tuioca u Beogradu UT br. 71/72 od 14.11.1972. godine o privremenoj zabrani rasturanja lista Student broj 21 zamenjuje se ovim reenjem. Izreku ovog reenja po pravosnanosti objaviti u Slubenom listu SFRJ. Trokovi postupka padaju na teret sredstava suda. OBRAZLOENJE
4) 5)
Okruni javni tuilac u Beogradu predlogom UT br. 71/72 od 14.11.1972. godine i na pretresu predloio je da se zabrani rasturanje lista Student br. 21 od 14.11.1972. godine iji je izdava Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda, Balkanska br. 4 i to na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovi267
Poglave II ZABRANE
ma informacija poto se u napisu objavljenom u ovom listu pod naslovom Razgovor redakcije Pitanja s Brankom Horvatom iznose lana, izopaena i alarmantna tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. Punomonik izdavaa predlagao je da sud odbije predlog javnog tuioca i ukine reenje o privremenoj zabrani rasturanja ovog broja lista Student. Istakao je da su u ovom napisu izneti stavovi autora najvieg naunog zvanja i ugleda, to su stavovi iz oblasti koju autor poznaje i rezultat su odreenih istraivanja, a bili su i objavljivani. Zaostajanje politike strukture, o emu govori autor, treba shvatiti kao relativno zaostajanje, kako i proizilazi iz teksta. Odreeni navodi, kao na primer, starenje partije dokazuju se i statistikim podacima. Neke osnovne misli u ovom razgovoru autora sa redakcijom Pitanja nisu doreene, ali je do toga dolo zato to pitanja nisu postavljena po nekom sistemu. Cenei razloge sadrane u reenju o privremenoj zabrani rasturanja ovog broja lista Student, razloge iznete u rei zastupnika javne tube i u rei punomonika izdavaa i po oceni sadrine i smisla napisa obuhvaenog predlogom za zabranu, sud je naao da je predlog javnog tuioca za izricanje trajne zabrane ovog broja lista Student opravdan. Ovo stoga to su u napisu Razgovor redakcije Pitanja s Brankom Horvatom objavljenom na str. 3, 4 i 5 lista Student br. 21 od 14.11.1972. godine sadrana neistinita i izopaena tvrenja u pogledu naeg drutveno-politikog i ekonomskog sistema. Takav karakter imaju tvrenja i zakljuci da je kod nas posle 1960. godine dolo do izrazitog loma u drutvenom razvoju, da je naa politika struktura nesposobna da kontrolie drutvene procese i da vodi zemlju, da se zbog toga ponaaju kao vatrogasci, jer samo gase poare, a zaostaju za potrebama zemlje, to e, prema tvrenju autora, verovatno ui u udbenike socilogije i politikologije kao klasian sluaj neosposobljenosti ili nemoi organizacijskog aparata. Ocenjujui situaciju u naem drutvu oko 1960-tih godina autor tvrdi da je tada dolo do trvenja, da se pojavio izraziti dualistiki sistem sistem koji je u jednom svom delu, najpre u privredi, bio u znatnoj meri autonoman i samoupravna postavljen, a u politikoj sferi ostao na pozicijama tzv. demokratskog centralizma, koji autor naziva malo humanizirani evropeizirani staljinizam. Dajui ocenu dananjeg stanja kod nas autor ovog teksta navodi da imamo takvu krajnje nestabilnu situaciju koja sve vie navodi na policijske mere i administrativne pritiske na vraanje starim metodama upravljanja, a kao primer za to autor uzima i samoupravne sporazume koje naziva autokratsko dirigovanje drave. Autor dalje tvrdi da je naa privreda najneorganizovanija privreda u Evropi, da je ona u jednom haotinom stanju, da ni vlada niti ma koja druga organizacijska struktura u ovoj zemlji nema izgraenu koncepciju politike organizacije ovog drutva u najirem smislu, da na politiki sistem ne odgovara samoupravnoj privredi i da je jasno da takvoj privredi ne odgovara ni jednopartijski ni viepartijski sistem. Prema stavu autora u naem sistemu postoji socijalna hijerarhija sasvim suprotna samoupravljanju i mi nemamo ravnopravno drutvo u politikom smislu ve jednu politiku hijer268
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
arhiju koja se manifestuje u razlikama materijalne prirode, optedrutvene prirode i u razlikama politike moi. Posebno je karatkeristian stav autora kada daje ocenu Ustavnih amandmana tvrdei da je izvestan broj amandmana u pogledu ekonomije sasvim neadekvatan i da bi mogao upotrebiti daleko tei izraz da okarakterie ta znae tako sroeni Ustavni amandmani, da ima amandmana koji su u tolikoj meri antisocijalistiki i kontradiktorni da izazivaju zaprepaenje. Iznosei ovakva neistinita i izopaena tvrenja i ocene, autor u tekstu daje i analizu koja je istog karaktera, da bi te ocene potvrdio. Ovakva tvrenja po svome smislu, tonu i tendenciji pisanja prelaze granicu dozvoljene drutvene kritike i ona su takvog karaktera da nesumnjivo dovode do posledice predviene u l. 52 st. 1 ta. 2 ZO-i, tj. izazivaju uznemirenje graana. Poto je predlogom za zabranu obuhvaen tekst objavljen na strani 3, 4 i 5 ovog lista, a postoji tehnika mogunost za izdvajanje tih strana, to je sud u smislu l. 61 st. 2 i 3 navedenog zakona odluio da se samo te strane oduzetog lista unite, klie u odnosu na te delove oduzme, a tamparski slog rasturi. Zbog svega izloenog sud je na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2, l. 60, 61 i 65 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija odluio kao u izreci reenja. Predsednik vea Milivoj oki PRAVNA POUKA: Protiv ovog reenja uesnici u postupku mogu izjaviti albu u roku od 3 (tri) dana od prijema pismenog otpravka reenja Vrhovnom sudu Srbije, a preko ovog suda.
269
Poglave II ZABRANE
Kr. 110/72 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda, Beograd, Balkanska br. 4/III protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 20.11.1972. godine, Kr. 110/72 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka - l. 333 ta. 1 ZKP, zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja - l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP i zbog pogreno primenjenog materijalnog zakona - l. 333 st. 1 ta. 2 ZKP i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku A. Pogreno primenjen materijalni zakon - l. 333 ta. 3 ZKP 1) Prvostepeno reenje doneto je na osnovu propisa koji je prestao da vai Naime, iz dizpozitiva reenja se vidi da je zabrana izreena na osnovu l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija (Slubeni list FNRJ br. 45/60 i Slubeni list SFRJ br. 15/65). Ovaj Zakon je izrikom ukinut u tome delu Ustavnim zakonom za sprovoenje Ustavnih amandmana XX do XLI (Slubeni list SFRJ br. 29/71). lanom 16 stavom 2 takom 31 Savezna skuptina je odredila da najdoc270
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
nije 31.12.1971. godine prestaju da vae, izmeu ostalih, i odredbe saveznog Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, osim odredaba lanova 67 do 79 i lanova 91 do 130, dakle, da prestaju da vae i odredbe lana 52 toga Zakona. Nakon ovoga Savezna skuptina nije donosila vie nikakve propise iz ove materije, a najmanje da je vaspostavljala vaenje ukinutih odredbi. Radi se o saveznom zakonu, koji i prvostepeni sud primenjuje kao savezni zakon. Savezna skuptina je ukinula svojim aktom vaenje lana 52 toga saveznog zakona i samo je Savezna skuptina mogla vaspostaviti vaenje ukinutih odredbi jednog saveznog zakona, jer to spada u iskljuivu nadlenost Savezne skuptine - l. 164 Ustava SFRJ. Meutim, Savezna skuptina to nije uinila, tako da odredba lana 52 st. 1 ta. 2 kao zakonski propis ne postoji, pa je prvostepeni sud grubo pogreio kada je na nepostojeem propisu zasnovao svoju odluku. 2) lanom 16 Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutvenopolitikog sistema i drugim oblastima za koje je u lanu 16 Ustavnog zakona za sprovoenje Ustavnih amandmana XX do XLI odreeno da prestaju da vae najdocnije 31.12.1971. godine (Slubeni glanik SR Srbije br. 51/71) odreeno je da e se, izmeu ostalog, dalje primenjivati i odredbe biveg saveznog Zakona o tampi i drugim vidovima informacija ukoliko nisu protivne Ustavu. Dakle, ako je sud ve primenio odredbu Zakona o tampi koja je prestala da vai odlukom Savezne skuptine, to je mogao uiniti jedino na osnovu vaeeg propisa lana 16 Zakona o primeni odredaba saveznih zakona Meutim, u tom sluaju prvostepeni sud je morao (a) zasnovati svoju odluku formalno na tom republikom Zakonu i (b) prethodno ispitati nije li odredba saveznog zakona koja je prestala da vai i koju sud primenjuje, protivna Ustavu (naroito kada izdava istie prigovor da je odredba protivna Ustavu). Prvostepeni sud nije tako postupio i nije primenio republiki Zakon o primenama odredaba saveznih zakona nego je neposredno primenio zakonski propis koji je aktom Savezne skuptine prestao da vai, a pri tom je takoe propustio da odlui o pravnom pitanju da li je odredba lana 52 st. 1 ta. 2 protivna Ustavu, kako mu to nalae republiki zakon. Time je ponovo prvostepeni sud dvostruko pogreio: prvo, to je primenio jednu odredbu koja je prestala da vai kao zakonska odredba aktom svoga zakonodavca, i drugo, nije se pozvao na odredbu vaeeg republikog propisa kojim se jedino moe, pod odreenim uslovima, pravdati primena te odredbe, niti je stvarno primenio taj republiki zakon, jer on nareuje sudu da oceni da li je primenjena odredba u skladu sa Ustavom, a sud tako nije postupio. Prema tome, reenje prvostepenog suda nema nikakvog pravnog osnova. Opreza radi, izdava istie da mu je poznato (pogreno) pravno stanovite drugostepenog suda izraeno u jednoj nedavnoj odluci, prema kome redovni sud nema ovlaenja da ulazi u ocenu ustavnosti odredaba lana 52 saveznog
271
3)
Poglave II ZABRANE
Zakona o tampi, ve da tu odredbu moe i mora samo primenjivati. Ovakvo stanovite je pogreno, jer je protivno izriitoj odredbi lana 16 Zakona o primeni saveznih propisa koju i drugostepeni sud moe i mora samo da primenjuje, a kojom se sudu izriito nareuje da, ak, ex ofcio, (a pogotovu na zahtev stranke) ispisuje da li je primenjena odredba u skladu sa Ustavom. Ovakvo stanovite je pogreno i zbog toga to se uopte i ne radi o oceni ustavnosti vaeeg zakonskog propisa (za ta je, naravno, stvarno nadlean jedino ustavni sud), jer je bivi lan 52 Zakona o tampi prestao da vai kao zakonski propis odlukom Savezne skuptine koja je jedina nadlena da odluuje o vaenju saveznih zakona! U iskljuivu nadlenost ustavnih sudova spada jedino ocena ustavnosti vaeih propisa, a ovde se ne radi o vaeem propisu. Ovde se radi o oceni suda da li je tekst jednog saveznog propisa koji je prestao da vai u skladu sa Ustavom ili nije, kao to krivini sud, na primer, kod krivinog dela iz lana 100 KZ ocenjuje da li je delo protivustavno ili nije. Ovo zato to odredba lana 52. Zakona o tampi ne postoji kao zakonski propis u pravnom sistemu SFRJ. Ova odredba se moe primenjivati jedino kao pravno pravilo o ijoj ustavnosti ne moe reavati ustavni sud, a moe i mora po slovu zakona, redovni sud. 4) Zastupnik Javne tube na pretresu je isticao stanovite prema kome bi odredba l. 52 st. 1 ta. 2 mogla da se primeni po tom osnovu to bi navodno bila preuzeta iz saveznog zakona o tampi u republiki zakon (Zakon o primeni saveznih zakona) Meutim, takvo stanovite je, prvo, pogreno, a drugo, ako je odredba lana 52 st. 1 ta. 2 preuzeta u republiki zakon, onda je sud mogao primeniti samo taj republiki zakon, a to prvostepeni sud nije uinio, ve je zabranu izrekao na osnovu nevaeeg propisa. Rekli smo da je ovakvo stanovite i pogreno, jer Republika Srbija nije donela svoj Zakon o tampi (da bi u taj Zakon preuzela odredbu lana 52 st. 1 ta. 2 saveznog Zakona o tampi koja je prestala da vai). Primera radi, tako JESTE postupila SAP Vojvodina (Slubeni list SAP Vojvodine br. 24/71), koja je donela svoj, pokrajinski Zakon o tampi i u njega unela bivu odredbu lana 52 st. 1 ta. 2 saveznog Zakona o tampi. Ta i takva odredba pokrajinskog zakona, naravno, moe i mora se primenjivati i njenu ustavnost moe ocenjivati samo ustavni sud. U Srbiji to, meutim, nije sluaj: republiki zakon o tampi ne postoji, a samo je u taj zakon mogla biti preuzeta odredba biveg lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, koja je prestala da vai aktom Savezne skuptine. Preuzimanje pojedinih odredbi saveznih zakona koje su prestale da vae u odgovarajue republike zakone, moe se naravno, initi samo u za to predvienom POSTUPKU, koji obuhvata i glasanje republike skuptine o takvoj odredbi i objavljivanje takve odredbe tekstualno u slubenom glasniku (bez ega nijedna odredba ne moe proizvoditi nikakvo dejstvo, budui da
272
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
GRAANIMA AK NE MORA BITI NI POZNATA), a nikada na taj nain to se aktom republike skuptine menja akt Savezne skuptine i samo vaspostavlja vaenje jednog zakonskog propisa kao takvog. To je pravno nemogue. O vaenju saveznih zakona, kao saveznih zakona odluuje jedino, samo i iskljuivo Savezna skuptina, a Savezna skuptina je jednom ukinula vaenje odredbe lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, koju prvostepeni sud primenjuje, kao ZAKONSKI PROPIS. Dakle, jasno je da se ne radi o preuzimanju odredbe biveg lana 52 st. 1 ta. 2 saveznog Zakona o tampi od strane Republike, kao to je, uostalom, jasno i da republiki zakon nije ni primenjen. 5) Ako rezimiramo rezultate prednje analize videemo: 1. da u sistemu pozitivnih pravnih propisa SFRJ ne postoji primenjena odredba l. 52 st. 1 ta. 2 te da kao zakonski propis i osnov zabrane nije ni mogla biti primenjena, 2. da odredba l. 52 st. 1 ta. 2 poto je prestala da vai kao zakonski propis, nije preuzeta u republiki zakon, kao odredba republikog zakona, niti je prvostepeni sud kao takvu primenjuje (ve je primenjuje kao odredbu saveznog zakona), 3. da je Zakonom o primeni saveznih propisa sud ovlaen da ovu odredbu (oigledno, samo kao pravno pravilo), primenjuje ukoliko nije protivna Ustavu, 4. da je sud ovlaen pom. republikim zakonom da ocenjuje da li je ta odredba protivna Ustavu ili nije, iz ega opet jasno proizilazi tanost izloenog stanovita prema kome biva odredba lana 52 st. 1 ta. 2 ne postoji kao zakonski propis. Odredba lana 52 st. 1 ta. 2 dakle, oigledno, kao zakonski propis ne postoji ni u saveznoj, ni u republikoj legislaturi, pa ako se republikim zakonom nareuje primena ovog biveg zakonskog propisa, onda to moe biti jedino u formi PRAVNOG PRAVILA, pogotovu kada se sudu nareuje da ceni ustavnost te bive odredbe (to bi bilo APSURDNO da se radi o postojeem, pozitivnom zakonskom propisu iju ustavnost moe ocenjivati samo ustavni sud). Kao odredba saveznog zakona, odredba lana 52 st. 1 ta. 2 ne postoji budui da je ukinuta aktom svoga zakonodavca, a kao odredba republikog zakona ne postoji, jer nije doneta u formi i po postupku po kome jedino moe biti doneta (predlog, glasanje, tekstualno objavljivanje). (Analogna situacija je poznata u naem pravnom sistemu: napr. Zakonom o nevanosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, Slubeni list FNRJ, br. 86/46, odreuje se da e se i dalje primenjivati odredbe biveg Srpskog graanskog zakonika KAO PRAVNA PRAVILA, ukoliko nisu suprotna javnom poretku).
273
Poglave II ZABRANE
6)
Oigledno je da je i ovoga puta to bila volja zakonodavca, prvo, jer nije ni mogue aktom republike skuptine dizati iz mrtvih savezni zakon, kao savezni zakon, a drugo to je jedino tako shvatljivo nareenje zakonodavca da se ceni ustavnost primenjene bive odredbe saveznog zakona. Ovakvim shvatanjem otklanja se ujedno potreba pravljena svih vetakih i neodrivih pravnih konstrukcija o preuzimanju odredbe lana 52 st. 1 ta. 2 u republiko zakonodavstvo (do ega u Srbiji nije dolo), kao to se otklanjaju i sve dileme pred koje bi sud stavilo nareenje da se ispituje ustavnost vaeih zakonskih propisa. Ve i sama ova injenica dokazuje punu ispravnost pravnog shvatanja izdavaa, jer jedna od prvih pretpostavki ispravnog tumaenja je da volja zakonodavca nije sama sebi protivrena (to bi ona bila ako bi istovremeno i nareivala i zabranjivala ispitivanje ustavnosti vaeih zakonskih propisa).
7)
Da je sud usvojio ovakvo shvatanje, on bi primenom lana 16 Zakona o primeni odredaba saveznih propisa morao ispitati ustavnost pravnog pravila iz biv. l. 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija. A da je sud ispitao ustavnost ovog pravnog pravila morao bi nai da je to pravno pravilo PROTIVNO USTAVU. Prema tome, vidi se da se ovde ne radi samo o formalnom propustu prvostepenog suda, ve da se radi o formalnom propustu koji bitno utie na meritornu odluku suda. Naime, lanom 40 Ustava SFRJ odreeno je u stavu 2 da se u prvom stavu zajemenom slobodom tampe niko ne sme koristiti jedino u sledeim, taksatvino pobrojanim sluajevima: 1. radi ruenja socijalistikog drutvenog ureenja utvrenog ovim ustavom, 2. radi ugroavanja mira, ravnopravne meunarodne saradnje ili nezavisnosti zemlje, 3. radi raspirivanja nacionalne, rasne ili verske mrnje ili netrpeljivosti, ili 4. radi podsticanja na vrenje krivinih dela, 5. niti na nain kojim se vrea moral. Slobodi tampe, prema Ustavu SFRJ, ne mogu se stavljati nikakva druga, dalja ogranienja. Meutim, lan 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi, koji je prestao da vai, propisivao je da e se zabraniti rasturanje tampane stvari kojima se: iznose ili pronose lane, izopaene ili alarmantne vesti ili tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana ili ugroava javni red i mir, to predstavlja, kao to se neposrednim uporeivanjem moe jasno videti, NOVO i DALJE ogranienje slobode tampe, mimo, van i preko sluajeva pobrojanim gore pod 1-5 koje Ustav kao jedine sluajeve predvia. Prema tome, odredba lana 52 st. 1 ta. 2 PROTIVNA JE USTAVU SFRJ.
274
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
8)
Mada se radi o kristalno jasnoj stvari, o istom i jasnom prekoraenju ustavnih ogranienja, jer prema Ustavu uznemiravanje javnosti ne moe biti razlog za ogranienje slobode tampe, izdava lista istie da ovakvo stanovite sa njim dele najeminentniji strunjaci i merodavni autoriteti. Tako, Vladimir Krivic, predsednik Ustavnog suda Slovenije smatra da je bivom odredbom l. 52 st. 1 ta. 2 saveznog Zakona o tampi zakonodavac preao okvire koji su odreeni Ustavom i da bi bilo nuno predloiti Ustavnom sudu da oceni ustavnost l. 52 Zakona o tampi (Politika, 15.09.1971. godine, str. 7). Stevan Niki, poslanik Republikog vea smatra da je odredba lana 52 st. 1 ta. 2 odredba kojom je mogue zabraniti sve, dakle, odredba koja NEGIRA SVAKU SLOBODU TAMPE inae zajemenu Ustavom. (Politika, 13.09.1971. godine, str. 6) Dr Milan Brki, sudija Vrhovnog suda SFRJ, koji je kao lan Potkomisije Ustavne komisije za izradu III glave Ustava SFRJ i jedan od autora onih odredbi Ustava koje se odnose na slobodu tampe, smatra takoe ovu odredbu neprikladnom i da se u pogledu te odredbe namee potreba revizije o kojoj bi se morao izjasniti Ustavni sud. (Politika, 09.09.1971. godine, str. 6) Istu ocenu o protivustavnosti bive odredbe lana 52 st. 1 ta. 2 saveznog Zakona o tampi izrekli su i mnogi drugi pravni autoriteti, meu kojima i predsednik Ustavnog suda Srbije. Jednom reju, protivustavnost ovoga biveg propisa postala je opte mesto u jugoslovenskoj pravnoj misli. Prema tome, da je prvostepeni sud primenio odredbu l. 16 Zakona o primeni saveznih propisa, kako je morao uiniti, a kako nije uinio, tj. da je kako taj lan 16 nareuje, prethodno ispitao da li je odredba biveg lana 52 st. 1 ta. 2 Zakona o tampi i drugim vidovima informacija protivna Ustavu, prvostepeni sud bi morao utvrditi zajedno sa izdavaem i celokupnom jugoslovenskom pravnom javnou, da ona JESTE protivna Ustavu i takvu odredbu ne bi primenio, niti bi je smeo primeniti.
9)
10) Iz svega napred iznetog jasno je da je u primeni materijalnih propisa prvostepeni sud nainio niz katastrofalnih greaka, od kojih se svakako najgrublje dve: to je primenio propis koji ne postoji u pravnom sistemu SFRJ, i to nije ocenio ustavnost pravnog pravila kako mu nareuje republiki zakon. Posledica je ta, da je prvostepeno reenje lieno (ak i formalno) svakog pravnog osnova kao da je napr. doneto na osnovu vajcarskog zakona o tampi), i da je prvostepeno reenje nezakonito, jer se ogluilo o izriito nareenje lana 16 koje nareuje ocenu ustavnosti primenjenog pravnog pravila. Takva neosnovana i nezakonita odluka ne sme opstati u pravnom prometu, jer se njome grubo i drastino naruavaju Ustavom zajemena prava graana
275
Poglave II ZABRANE
SFRJ nezakonitim i pravno neosnovanim ograniavanjem slobode tampe. U interesu je zakonitosti, koji je prvi interes suda u pravnoj dravi, da ovakva odluka bude UKINUTA. B. Bitne povrede odredaba krivinog postupka - l. 333 st. 1 ta. 1 ZKP u v. l. 334 st. 1 ta. 10 ZKP 1) Gornje pravno shvatanje izdava je skoro isto tako opirno, izloio i na pretresu 20.11.1972. godine, zahtevajui da se prvostepeni sud u smislu l. 15 ZKP prethodno pozabavi ovim pravnim pitanjem. Karakteristino je, meutim, da prvostepeni sud, iako je uredno ovaj prigovor konstatovao u zapisniku o pretresu, to znai da ga je sud ocenio bitnim za odluku (l. 284 ZKP), niti ovaj prigovor pominje u onom delu obrazloenja u kome iznosi stav stranaka prema predlogu, niti daje bilo kakve razloge zbog kojih nalazi da bi ovaj prigovor bio neumestan. Rezultat je da je prvostepeni sud najpre drastino povredio postojee materijalne propise, a da za to ak nije ni pokuao da d neke razloge. Tako je izdava, izmeu ostalog, praktino lien zakonskog prava na dvostepeno suenje, jer o bitnim za odluku razlozima sada reava iskljuivo vii sud, ime je narueno pravo odbrane da svoja pravna shvatanja brani pred dve instance. Zato se ovaj nedostatak prvostepenog reenja moe ekasno otkloniti jedino na taj nain, to e drugostepeni sud vratiti predmet prvostepenom sudu da donese novu odluku u kojoj e navesti razloge iz kojih eventualno smatra neosnovanim pod A. gore iznete prigovore izdavaa, koje u provedenom postupku nije uopte ni cenio. Izdava je na pretresu 20.11.1972. godine predloio da se na odreene okolnosti saslua kao svedok autor napisa dr Branko Horvat, kao da se izvede dokaz vetaenjem na u predlogu navedene okolnosti. Prvostepeni sud je reenjem na pretresu odbio ovaj predlog izdavaa. Meutim, suprotno izriitoj i imperativnoj odredbi l. 327 ZKP u prvostepenom reenju sud ne navodi iz kojih razloga nije uvaio ovaj predlog izdavaa. Prvostepeni sud je takoe propustio da da ikakve razloge zbog kojih nalazi da su stavovi izneti u inkriminisanom intervjuu neistiniti odn. izopaeni. Celokupno obrazloenje sastoji se od ukupno 6 redaka(!) (prethodno se samo citira napis), koji glase: Iznosei ovakva neistinita i izopaena tvrenja i ocene, autor u tekstu daje i analizu koja je istog karaktera da bi te ocene potvrdio. Ovakva tvrenja po svome smislu, tonu i tendenciji pisanja prelaze granicu dozvoljene drutvene kritike i ona su takvog karaktera da nesumnjivo dovode do posledica predvienih u l. 52 st. 1 ta. 2 ZO, tj. izazivaju uznemirenje graana.
276
2)
3)
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
To nije obrazloenje! Kakav je to smisao? Kakav je to ton? Kakav je to karakter? Zato takvo pisanje dovodi do posledica uznemiravanja? Zato je to ak nesumnjivo? O svemu tome nema ni rei u reenju prvostepenog suda. Izneti subjektivni stavovi predstavljaju samo rezultat ocene, a ne i razloge, zato je sud tako ocenio injenino stanje. Bez tih razloga reenje ostaje potpuno neobrazloeno. Izdavau je onemogueno da ocenjuje ispravnost ocene suda, jer sud ne daje nikakve razloge za takvu ocenu. Ovakav nain obrazlaganja odluke ravan je nedostatku svakog obrazloenja, ravan je goloj volji suda da se zabrana izrekne, volji kojoj razlog nije potreban, pa se razlozima ne moe na nju ni uticati. Do ovoga, uostalom, ne dolazi sluajno: injenino stanje koje bi sud morao utvrditi da bi ocenio istinitost ili neistinitost stavova iznetih u inkriminisanom tekstu prevazilazi mo svakog ljudskog suda i podrazumeva da bi sud mogao u dokaznom postupku utvrditi konane istine o najsloenijim drutvenim pojavama, ili da u ime sopstvenog subjektivnog stava, koji je naravno svakome oigledan i nesumnjiv i notoran, proglasiti svako drugo stanovite, jednostrano, proizvoljno i bezrazlono neistinitim i izopaenim. Naime, sud svoje stanovite nikako ne obrazlae, jer bi se inae pokazalo da se radi o miljenjima sa kojima se moe samo polemisati, ali ija se konana istinitost ne dokazuje u sudskom postupku, ve u drutvenom procesu miljenja, koje se ni na zapovest suda ne zaustavlja u jednoj taki. C. Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje - l. 333 st. 1 ta. 3 ZKP Ve iz napred reenog jasno je da sud nije pravilno utvrdio injenino stanje. Pri takvoj situaciji, s obzirom na odredbu l. 3 ZKP jasno je da se ima uzeti da su izneti stavovi ISTINITI, jer je to zakonska pretpostavka, koju ni Javna tuba ni sud nikakvim razlogom nisu uspeli dovesti u pitanje. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljen albeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu, 27.11.1972. godine UNIVERZITETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA BEOGRADA koji zastupa: SRA M. POPOVI
277
Poglave II ZABRANE

K. I.1973/72 Vrhovni sud Srbije u Beogradu u veu sastavljenom od sudija: Vuji Duana, kao predsednika vea, Radakovi Slobodana i Bogievi Dragoslava, kao lanova vea i strunog saradnika Perkovi Milana, kao zapisniara, reavajui o albi punomonika Univerzitetskog odbora Saveza studenata Jugoslavije iz Beograda izjavljenoj protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 110/72 od 20.11.1972. godine, u sednici vea odranoj dana 13.12.1972. godine, doneo je REENJE ODBIJA se kao neosnovana alba punomonika Univerzitetskog odbora Saveza studenata Jugoslavije iz Beograda, a reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 110/72 od 20.11.1972. godine se POTVRUJE. Obrazloenje Navodnim reenjem Okrunog suda u Beogradu izreena je zabrana rasturanja lista Student br. 21 od 14. novembra 1972. godine zbog napisa objavljenih na str. 35 o razgovoru redakcije Pitanja sa dr Brankom Horvatom s tim da se ovi delovi lista unite, klie oduzme i tamparski slog rasturi. Protiv tog reenja blagovremeno je izjavio albu punomonik izdavaa lista Univerzitetskog odbora Saveza studenata Jugoslavije iz Beograda, pobijajui reenje zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i zbog pogrene primene materijalnog zakona, s predlogom da se isto ukine ili preinai ukidanjem reenja Okrunog javnog tuilatva u Beogradu o privremenoj zabrani rasturanja lista. Javno tuilatvo Srbije predloilo je da se alba odbije, a prvostepeno reenje potvrdi. Poto je razmotrio albu, pobijano reenje i sve ostale spise predmeta, Vrhovni sud je naao da je alba neosnovana a prvostepeno reenje da je pravilno i zakonito. Pri tome Vrhovni sud se rukovodio sledeim razlozima: Okruni sud je na glavnom pretresu izveo dokaz itanjem inkriminisanog napisa i sasluao obrazloenja i stavove uesnika o tom napisu. Na taj nain su sve injenice i okolnosti koje su vane za pravilnu odluku dovoljno izviene, pa zato prvostepeni sud nije pogreio to je odbio predlog punomonika izdavaa lista da se u dopunu dokaznog postupka sasluaju autor Horvat i vetak Bajt. Jer, nauni ugled autora i osnovi od kojih je poao odgovarajui na postavljena pitanja sagovornika bez uticaja su ako su putem tampane stvari iznose lana, izopaena ili alarmantna
278
"Student", (Kr. 110/72), 1972.
tvrenja kojima se izaziva uznemirenje graana. U inkriminisanim tekstovima izneta su uprava takva tvrenja i zato ih je prvostepeni sud pravilno ocenio kao neistinite, izopaena i uznemiravajua za graane. Za takvu ocenu dato je u pobijanom reenju dovoljno razloga koji i Vrhovni sud u svemu prihvata. Vetaenja u ovom sluaju bilo je nepotrebno. Iz tih razloga Vrhovni sud nalazi da je injenino stanje potpuno i pravilno utvreno u prvostepenom postupku. Prema tome, albom se u tom pogledu neosnovano pobija prvostepeno reenje. Taan je navod u albi da Okruni sud nije u svom reenju izneo zato je odbio predlog za sasluanje autora Horvata i vetaka Bajta. No, taj propust nije od takve vanosti da bi se pobijano reenje moglo smatrati neobrazloenim kad su o odlunim injenicama ve navedeni potpuni i jasni razlozi. Prema tome, ne stoji tvrdnja alioca da je pobijano reenje ostalo potpuno neobrazloeno. Sledstveno tome, neosnovana je tvrdnja albe da je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka pri donoenju prvostepene odluke. Ustavnim amandmanom XXXI doista je ureenje slobode tampe preneto u nadlenost republika i Ustavnim zakonom za sprovoenje ustavnih amandmana XX do XLI najdocnije 3. decembra 1971. godine prestao je da vai savezni Zakon o tampi i drugim vidovima informacija u svim odredbama izuzev l. 67-69 i l. 91-130. No, na osnovu ustavnog ovlaenja, Skuptina SR Srbije donela je Zakon o primeni odredaba saveznih zakona za koje je odreeno da prestaju vaiti do 31. decembra 1971. godine. Tim zakonom je propisano da e se do donoenja republikih zakona primenjivati odredbe saveznih zakona ukoliko nisu u suprotnosti sa ustavom. Meu ove zakone spada i Zakon o tampi i drugim vidovima informacija (l. 1 ta. 10). Poto republiki Zakon o tampi jo nije donet u SR Srbiji se ima primenjivati savezni Zakon o tampi u celosti izuzev gore navedenih odredaba koje su sadrane u nadlenosti federacije, a dosad ne samo da nadleni dravni organ nije utvrdio da su navedene odredbe u suprotnosti sa Ustavom ve u tome pogledu nije pred tim organom ni bilo inicirano pokretanje postupka u kojem bi se to pitanje rasistilo. Zato prvostepeni sud nije pogreio to je pri donoenju pobijanog reenja primenio taj propis. On je propustio samo da se pozove i na spomenuti republiki Zakon o primeni odredaba saveznih zakona. No, zbog ovog propusta ne moe se uzeti da je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku na nepostojeem propisu, kako se to albom istie. Prema tome, neosnovano se albom tvrdi da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalni zakon. Zbog svega izloenog Vrhovni sud je na osnovu lana 365 st. 3 ZKP doneo reenja kojim je alba odbijena kao neosnovana a prvostepeno reenje potvreno kao pravilno i zakonito. Zapisniar, Milan Perkovi, s.r. Za tanost otpravka Upravitelj sudske pisarnice, Branko Kovaevi
279
Predsednik vea, Duan Vuji, s.r.
Poglave II ZABRANE
280
Miodrag Mia Popovi, 1974

(Uvod)
Sluaj Mie Popovia je zanimljiv jer se odnosi na retku pojavu zabrane slikarske izlobe. Zabrana je izvrena posredno, van suda, samoupravnim politikim pritiskom na organizatora da ne ispuni svoju ugovornu obavezu o odravanju izlobe. Kasnije je, naravno, izvren i pritisak na sud da organizatora oslobodi od odgovornosti za krenje ugovora. Izloba je, inae, zabranjena zbog grupnog portreta holandskog kraljevskog branog para sa Josipom Brozom Titom i Jovankom Broz, na kome se svi oni pojavljuju kraljevski nakieni lentama, ordenjem i nakitom. Zanimljivo je da je slika raena po fotograji objavljenoj na naslovnoj strani Politike. ta je bio motiv zabrane? Slika je neodoljivo sugerisala da se radi o zajednikom portretu dva kraljevska para. Na ve postavljenoj izlobi zauzimala je centralno mesto. Zabrana je stigla u poslednjem trenutku tako da se pred galerijom nalo par stotina posetilaca, ali zavese na izlogu galerije su bile navuene i istaknuta objava o odlaganju. Unutra, iza zavese, u punoj opremi, stajao je vod milicionera.
281
Poglave II ZABRANE
Tuba za ispunjenje ugovora

PRVOM OPTINSKOM SUDU U BEOGRADU
Tuilac: Tuenik:
Miodrag Popovi, slikar iz Beograda, ulica Studentski trg 19, KULTURNI CENTAR BEOGRADA, Knez Mihailova br. 6/I, Beograd TUBA ZA ISPUNJENJE UGOVORA
1)
Stranke su 10. aprila o.g. sklopile ugovor kojim je tuenik zakupio svoju Galeriju tuiocu za organizovanje njegove izlobe 125 PRIZORA u vremenu od 05. do 15. juna 1974. godine. Dokaz: A /Ugovor br. U-8/74 od 10. IV 1974. g.
2)
Tuilac je izvrio sve svoje obaveze po ugovoru, pripremio slike za izlaganje, dopremio ih u Galeriju, tampao katalog, objavio u tampi otvaranje izlobe, poslao pozivnice za otvaranje. Meutim, na sam dan otvaranja izlobe od strane rukovodilaca tuenika, tuiocu je saopteno da se izloba ne moe drati, a na ulazu u Galeriju Centar je istakao obavetenje Izloba se odlae. DOKAZ: sasluanja stranaka Na taj nain tuenik je tuiocu prouzrokovao znatnu materijalnu i, to je jo vanije, moralnu tetu, koju e meutim tuilac ostvarivati u posebnom postupku. Ustajui ovom tubom tuilac predlae da sud donese sledeu PRESUDU OBAVEZUJE se tuenik, Kulturni centar Beograd da tuiocu kao zakupcu svoje Galerije dozvoli neometano odravanje izlobe 125 PRIZORA tokom 10 sukcesivnih dana od dana pravosnanosti ove presude, a pod pretnjom prinudnog izvrenja.
3)
282
4)
Istovremeno tuilac predlae da sud donese sledeu PRIVREMENU MERU NALAE SE tueniku da smesta omogui tuiocu korienje zakupljene Galerije tuenika za odravanje izlobe 125 PRIZORA.
Predloena mera umesna je i na Zakonu osnovana, budui da je celokupna javnost upoznata sa datumom otvaranja izlobe, da je odlaganjem otvaranja tuiocu ve naneta neprocenjiva moralna teta, kao i da nastupaju letnji meseci i doba godinjih odmora, kada su sve galerije zatvorene i odziv publike veoma slab. U Beogradu 7. juna 1974. god. MIODRAG POPOVI koga brani SRA M. POPOVI
283
Poglave II ZABRANE
alba Okrunom sudu u Beogradu

P 6266/74 PRVOM OPTTINSKOM SUDU U BEOGRADU Tuilac: Tuenik: Miodrag-Mia Popovi, slikar iz Beograda, Studentski trg br. 19 KULTURNI CENTAR BEOGRADA, Knez Mihailova br. 6 Radi ispunjenja ugovora ALBA TUIOCA protiv presude Prvog optinskog suda u Beogradu P-6266/74 od 3. jula 1974. god. OKRUNOM SUDU U BEOGRADU Tuilac pobija prvostepenu presudu U CELOSTI, zbog bitnih povreda odredaba parninog posupka, l. 342 st. 1 ta. 1 u v. l. 343 st. 2 ta. 11 ZPP, i zbog pogrene primene materijalnog prava, l. 342 st. 1 ta. 3 ZPP i stavlja sledei albeni predlog ALBA SE USVAJA i prvostepena presuda UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili PREINAAVA tako to se tubeni zahtev USVAJA U CELOSTI a u svakom sluaju tuenik obavezuje da tuiocu naknadi parnine trokove kod prvostepenog i drugostepenog suda u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.
284
Obrazloenje I. Bitne povrede odredaba parninog postupka Prvostepena presuda ne sadri obrazloenje u pogledu za odluku bitne injenice: da se radi o pravnom poslu kod koga je rok bitni element ugovora. Tano je jedino da je rok za ispunjenje odreen ugovorom, ali ni iz ugovora, niti iz okolnosti samoga posla nipoto ne proistie da je ovo bitan element ugovora. Osnovno je, meutim, da presuda niim ne obrazlae svoju pravnu ocenu, pa je ve sa toga razloga neodriva. II. Pogrena primena materijalnog prava Pogreno je pravno stanovite prvostepenog suda da navodno tuenik prema pravnim pravilima obligacionog prava po isteku roka ukoliko nema interesa za ispunjenje ugovora moe od istog odustati i bez davanja naknadnog roka. Oigledno je pre svega da se pravno pravilo na koje se poziva prvostepeni sud (ak i upravo na nain na koji se sud poziva na ovo pravno pravilo) ne moe odnositi na dunika koji je pao u docnju, ovde zakupodavca, odn. tuenika. Naime, ve na prvi pogled je jasno da je besmisleno govoriti o pravu tuenika da odustane od ispunjenja ugovora i bez davanja naknadnog roka jer je notorno da se naknadni rok daje stranci koja je pala u docnju sa izvrenjem ugovora a to je upravo tuenik. Drugo, notorno je takoe da iz svoga protivugovornog ponaanja tuenik ne moe izvlaiti za sebe nikakvu korist ili pravo, a to je upravo ono to sankcionie prvostepena presuda. Prvostepena presuda, naime, iz injenice da je tuenik pao u docnju, izvlai po tuenika pravo da ugovor uopte i ne izvrava ukoliko za to nema interesa. Oigledno prvostepeni sud previa jasnu i prejasnu injenicu da citirano pravno pravilo govori o pravu POVERIOCA, ovde zakupca, odn. tuioca, da kada je protekao rok za ispunjenje ugovora IPAK, po svome nahoenju, trai ispunjenje (ukoliko za to ima interesa) ili odustane od ugovora. Zakonodavac je oigledno ovde eleo da zatiti onu ugovornu strana koja je ugovoru verna, dajui joj pravo opcije da zahteva makar i zakasnelo ispunjenje ili da od ugovora odustane. Nema nikakvog smisla tumaiti ovo pravilo tako da zakonodavac titi ugovornu stranu koja je, ovde ak sopstvenom krivicom i zlonamernim neispunjenjem, pala u docnju. Tako je ovo pitanje regulisano i Skicom za Zakonik o obligacijama i ugovorima, (Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1969, l. 264), kao i sudskom praksom (Zbirka sudskih odluka, knj. I, sv. III, str. 360).
285
Poglave II ZABRANE
III. Posebno tuilac eli da ukae na skoro nestvarnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu odbijanja tuioevog predloga za izdavanje privremene mere. Prvostepeni sud obrazlae ovo odbijanje time to je protekao period u kome je trebalo da se odri izloba, a taj period je protekao upravo propustom suda da o privremenoj meri odlui na vreme. I slino kao to se gore propust tuenika tumai kao razlog kojim se taj propust pravda, tako se i ovde propust suda tumai kao razlog kojim se pravda odbijanje predloga za izdavanje privremene mere. Istini za volju, prvopstepeni sud dodaje da je i tuba podneta SKORO po isteku vremena u kome je trebala da se odri izloba. Upotrebljeni izraz skoro jeste neodreen, ali ne toliko da bi pod njega mogli da podvedemo injenicu da je tuba predata DVA DANA nakon dana predvienog za otvaranje izlobe. Naime, tuba je podneta 7. juna 1974 god. kod pote Beograd 11101 pod R-brojem 928 i morala je stii u sud sutradan tj. 8. juna 1974 god. Prvostepeni sud, meutim, odluuje o HITNOJ meri tek 3. jula 1974 god., dakle, skoro MESEC DANA KASNIJE a onda odbijanje takve privremene mere obrazlae protekom vremena! Drugim reima, prvostepeni sud kao razloge za odbijanje tubenog zahteva i predloga za izdavanje privremene mere nalazi u propustima tuenika odn. suda, to svakako da drugostepeni sud ne moe sankcionisati. Posebno tuilac eli da istakne da je tuenik na dan otvaranja izlobe istakao objavu da se IZLOBA ODLAE, tj. na taj nain, ak, izrazio volju da ugovor ispuni i po proteku ugovorom odreenog roka. Svojom tubom, tuilac je oigledno pristao da prihvati i ovakvu zadocnelu inidbu, pa je sud proglaavanjem roka za bitni element ugovora, oigledno odluivao preko granice postavljenih slobodnom dispozicijom stranaka, jer je rok za ispunjenje ugovora bio produen na neodreeno vreme. Prema tome, poverilac, ovde zakupoprimac, odn. tuilac, s obzirom na ovu okolnost svakako da ima pravo da zahteva ispunjenje ugovora u svakome trenutku. No, ovo je sve svakako isuvie jasno. S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu 7. avgusta 1974. god. MIODRAG-MIA POPOVI koga brani: SRA M. POPOVI
286
Predrag udi, 1979

(Uvod)
U procesu kojim je zabranjena udieva knjiga Ljudske slabosti moda je najzanimljivija muka s reima (M. Danojli). Naime, u politikim procesima uopte esti su bili ovakvi semantiki sporovi, jer su tuioci i sudovi, kao u Alisi u zemlji uda, esto nareivali reima ta treba da znae da bi bolje posluile njihovoj politikoj svrsi. Suoene sa satirom vlasti su oduvek imale jedan osnovni problem: priznati da prepoznajete na koga i na ta se ona odnosi (a onda morate objasniti zato vam ta crna slika lii na svetlu stvarnost) ili se praviti lud i smejati se sopstvenom izoblienom liku (a onda ste dvostruko smeni). Satira je senka stvarnosti, a sa senkama je teko boriti se. Zato su suenja satirama tako esto glupa i aljiva.
287
Poglave II ZABRANE
Reenje Okrunog suda u Beogradu o zabrani rasturanja knjige

Kr. 17/79 OKRUNI SUD U BEOGRADU u veu sastavljenom od sudije Simi Ilije, kao predsednika vea i sudija porotnika Savin Milana i Samardija Mihajla, kao lanova vea sa zapisniarem Mitri Stanom, u postupku po predlogu Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut.br. 20/79 od 13.02.1979. godine za zabranu rasturanja knjige Ljudske slabosti od Predraga udia, a u izdanju autora i Slobodana Maia iz Beograda, po odranom pretresu na dan 16.02.1979. godine u prisustvu zamenika Okrunog javnog tuioca Jerini Pantelije i izdavaa udi Predraga i Mai Slobodana, doneo je i istog dana javno objavio REENJE 1. ZABRANJUJE SE rasturanje knjige Ljudske slabosti od Predraga udia, a u izdanju autora i Slobodana Maia iz Beograda, koja je tampana u tampariji Srbotampe u Beogradu 1978. godine, poto se u ovoj knjizi iznose neistinite vesti i tvrenja kojima bi se mogla uznemiriti javnost, a na osnovu l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju SRS; Knjiga Ljudske slabosti oduzima se i ima se unititi, kao i klie, a tamparski slog rasturiti; Reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. br. 20/79 od 13.02.1979. godine o privremenoj zabrani rasturanja knjige Ljudske slabosti, zamenjuje se ovim reenjem; Izreka ovog reenja po pravnosnanosti objavie se u Slubenom listu SFRJ; Obavezuju se izdavai udi Predrag iz Beograda, Dobraina br. 41/I i Mai Slobodan iz Beograda ul. 29. novembra br. 108/IX da solidarno snose trokove postupka, iju e visinu naknadno opredeliti posebnim reenjem predsednik vea. Obrazloenje Okruno javno tuilatvo u Beogradu svojim predlogom pod brojem Ut. 20/79 od 13.02.1979. godine predloilo je da se zabrani rasturanje knjige Ljudske slabos288
2.
3.
4. 5.
Predrag udi, 1979
ti od Predraga udia, a u izdanju autora i Slobodana Maia iz Beograda. Na pretresu odranom 16.02.1979. godine zastupnik javne tube je ostao pri podnetom predlogu koji je zasnovao na odredbi l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju, jer se u udievoj knjizi iznose neistinite vesti i tvrenja kojima bi se mogla uznemiriti javnost. Izdavai udi Predrag i Mai Slobodan protivili su se predlogu javnog tuioca za zabranu istiui da je u knjizi ispriana pripovest o ivotnim tegobama jedne izmiljene linosti i njenog izmiljenog ivota, da autora romana nikada nije interesovalo da u njemu iznosi bilo istinito ili neistinito vesti i tvrdnje, da samo forma proznog knjievnog izraza iskljuuje iznoenje saoptenja i informacija koje navodi tuilatvo, da bi se predlog javnog tuioca mogao odnositi samo kada bi se knjiga odnosila na odreene linosti, odreeno mesto radnje, i odreene dogaaje, ega ovde nema. U dokaznom postupku proitana je knjiga Ljudske slabosti, kao i reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu o privremenoj zabrani rasturanja ove knjige Ut. 20/79 od 13.02.1979. godine. Cenei razloge sadrane u reenju o privremenoj zabrani rasturanj knjige Ljudske slabosti i u predlogu za zabranu, kao i razloge iznete na pretresu od strane izdavaa, a po oceni izvedenih dokaza sud je naao da su ispunjeni uslovi predvieni Zakonom o javnom informisanju u l. 135 st. 1 ta. 2 (Slubeni glasnik SR Srbije 5/78) za zabranu rasturanja knjige. Uputajui se u ocenu predloga zastupnika javne tube da se zabrani rasturanje knjige Ljudske slabosti od udi Predraga sud je analizom teksta ove knjige morao utvrditi da li se re, misao i poruka autora moe okarakterisati kao iznoenje neistinite vesti i tvrenja. Odgovor na ovo pitanje jeste da je predlog javne tube osnovan, to znai da autor u knjizi ija se zabrana trai iznosi neistinite vesti i tvrenja kojima bi se mogla uznemiriti javnost. Razlozi za ovakav stav suda su mnogobrojni i oni su sadrani u tekstu knjige Ljudske slabosti. Na poetku knjige se istie da naa istorija nije duga, ako se sve sabere 29 godina i predlae da se zbog toga Drugom svetskom ratu ispeva himna. Potom se istie da je hemija naa budunost, da e napredovati dok jednog dana ne ponemo hemijskim putem proizvoditi ljude, da smo tada u komunizmu, da tada nee biti nacija i nacionalnosti, rase i klasnih razlika, da e svi biti slini kao pivske ae, a nesalomljivi i da e ih hemija proizvoditi i davati na raspolaganje partiji, a partija posle osveivati, osmiljavati. U knjizi se na strani 12 iznosi da kod nas iz principa niko ne troi sopstveni novac ako ne mora, da se kod nas vidi da je socijalizam uveliko poeo, jer ako si sposoban jedi na raun tetkine rme, oblai se na raun teine zemljoradnike zadruge, iaj se na raun dedine fabrike, slavi slavu na raun tastove poslastiarnice Knjiga sadri pismo radniku koji je jedini izlaz video u izvrenju samoubistva, nasuprot stvarnom poloaju radnike klase u naem drutvu. Iznosi se da se radnik ubio zbog gladi, da bi potom govorei o slobodi izneo da radnik koji je oduzeo sebi ivot uzvikuje sad sam tek slobodan, ivela sloboda nas dole. Nakon toga autor vidi izlaz i predlae da se pobolja naa ekonomska situacija, koji predlog naziva
289
Poglave II ZABRANE
Budunost, po uzoru na pogrebno preduzee iz njegovog rodnog mesta i poto govori neistinito o gladi u naem drutvu navodi da ljude koji ginu u sabraajnim i drugim nesreama treba nositi direktno u kasapnice i prodavati ih na kilo i da e tada mrtvaeva familija imati koristi od prodatog mesa, a ne izdatke kao sada, da bi na kraju naveo da konano ima razloga da se ubije jer je za poslednji novac kupio kilogram mesa. Pored ostalih neistina u knjizi se navodi da kod nas istoriari piu onako kako izgleda najlepe i nikom nita, kao i da drava plaa pisce da lepo piu o svemu i da pomognu oveku da se snae u samoupravljanju, da se okanu zlobe, ali pisci su pokvareni ljudi pa zloupotrebljavaju dobrotu drave. U knjizi se iznosi da u naoj Skuptini ima deparoa, pa potom zakljuuje: Imaju valjda i lopovi pravo da svoje poslanike poalju u Skuptinu. Ovakve neistinite vesti dopunjene su i u odnosu na naa sredstva informisanja reenicama, kao na primer: Ja se sa svim slaem to novine piu, samo vi recite. Recite: od danas je crno crveno, i ja u se sloiti, da bi u odnosu na Savez komunista bilo izneto: ve tri godine nisam meu komunistima zaveden. Ispario sam iz tog drutva. Skupljali smo se s mene pa na utap, pa se gledali belo. Prozovemo se, kaznimo one koji nisu tu, platimo zaostalu lanarinu, pa se raziemo. Upisao sam se meu njih, mislio sam: upii se budalo ako ne bude imao sree imae koristi! Ovakvim i nizom drugih neistinitih vesti i tvrenja knjiga je prepuna i sve to predstavlja takve neistine koje se zlonamerno i lano iznose u odnosu na na drutvenoekonomski i politiki sistem da bi se mogla uznemiriti javnost, pa je sa tih razloga u smislu odredbi Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informacija (Slubeni list SFRJ 58/76) doneto ovo reenje. Sud je odbio predlog izdavaa za dopunu dokaznog postupka vetaenjem knjige Ljudske slabosti, jer je takav predlog po oceni suda irelevantan u ovoj stvari. Odluka o trokovima postupka doneta je na osnovu l. 18 Zakona o spreavanju zloupotrebe tampe i drugih vidova informisanja, a u vezi l. 96 st. 2 ZKP. OKRUNI SUD U BEOGRADU, 16.02.1979. godine Zapisniar Stane Mitri Predsednik vea sudija, Ilija Simi PRAVNA POUKA: Protiv ovog reenja uesnici u postupku mogu izjaviti albu u roku od tri dana od prijema pismenog otpravka reenja Vrhovnom sudu Srbije, preko ovog suda.
290
Predrag udi, 1979

Kr. 17/19 OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA Predraga udia, knjievnika iz Beograda, Dobraina 41/I i ing. arh. Slobodana Maia, izdavaa knjige Ljudske slabosti protiv reenja Okrunog suda u Beogradu od 16.02.1979. godine, Kr. 17/19 VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdavai pobijaju prvostepeno reenje U CELOSTI zbog bitnih povreda odredaba postupka, l. 363 ta. 1 zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, l. 363 ta. 3 i zbog pogrene primene materijalnog prava, l. 363 ta. 2 Zakona o krivinom postupku, i preko svoga punomonika po punomoju koje prilau, stavljaju sledei albeni predlog USVAJA SE ALBA izdavaa i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se ODBIJA PREDLOG OJT UT-20/79 od 13.02.1979. godine za zabranu rasturanja knjige Ljudske slabosti.
291
Poglave II ZABRANE
Obrazloenje:
Postoji neto udnovato u zakonima pisanja i govorenja. Smijena je i zapanjujua greka koju ljudi ine jest vjerovati da oni upotrebljavaju rijei u svezi sa stvarima. Oni nisu svijesni prirode jezika koja treba bisti vlastito svoje i jedino zanimanje inei je na taj nain plodnom i prekrasnom misterijom. Kada neko govori radi govorenja, on kazuje najizvorniju i najistaknutiju stvar koju moe iskazati. (Novalis, 1799.)
Na roitu od 16.02.1979. godine, izdavai su predloili prvostepenom sudu da izvede dokaz vetaenjem, izmeu ostalog, i na okolnost da li inkriminisani citati predstavljaju delove jednog romana. Kako je sud odbio da izvede ovaj dokaz (kao irelevantan), prema naelu in dubio pro reo, izdavai uzimaju za utvrenu injenicu da je knjiga Ljudske slabosti roman. Za izdavae se sada postavlja kao sutinsko i odluujue pitanje: moe li se uopte na beletristiku, na tzv. lepu knjievnost, i posebno na roman, primeniti Zakon o javnom informisanju. Prema stanovitu izdavaa, to nije mogue. Knjievnost ne spada u informativne delatnosti, niti knjievni iskazi predstavljaju javnu informaciju. Ovakvo svoje shvatanje izdavai temelje na sledeim razlozima:
(1) U III glavi Ustava Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije pravi se jasna razlika izmeu slobode tampe i drugih vidova informisanja, s jedne strane, i slobode umetnikog stvaranja, s druge strane. Prema stanovitu Ustava, umetnost nije vid informisanja. Naime, prema lanu 167 stav 3 Ustava odreeno je da graani mogu izdavati tampu i iriti informacije putem drugih sredstava javnog informisanja POD USLOVIMA ODREENIM ZAKONOM. U lanu 169 posebno se regulie poloaj umetnikog stvaranja: Nauno i umetniko stvaranje je slobodno. Niim, pa ni Zakonom, ne ograniava se ova sloboda prema Ustavu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Nigde se, razumljivo, ne kae da je nauno i umetniko stvaranje slobodno pod uslovima odreenim zakonom. ta to znai? To
292
Predrag udi, 1979
znai da se Zakonom ve prema Ustavu ne moe ograniavati sloboda umetnikog stvaranja. Zakonodavac koji se mogao kretati samo u okvirima postavljenim Ustavom, nije dakle, mogao ograniiti slobodu umetnikog stvaranja. Zakon o javnom informisanju mora se zato tumaiti tako da se na umetniko stvaranje, ne odnosi.
(2) Prema lanu 29 Zakona o javnom informisanju, u smislu toga Zakona, smatraju se: vesti podaci miljenja i sva druga saoptenja bez obzira na sadraj i formu. Ako ispitamo sadrinu ovako denisanog pojma javne informacije videemo, prvo, da je denicija veim delom tautoloka: izmeu rei informacija, s jedne strane, i rei vesti, podaci i saoptenja, s druge strane, nema nikakve razlike. Vest, podatak i saoptenje samo su prevodi na srpsko-hrvatski tuice informacija. Na strani 536 III toma Leksikona Leksikografskog zavoda Jugoslavije ovako je denisana re INFORMACIJA obavijest, saopenje, podatak o neemu. U tom pogledu, zakonska denicija ustvari nita ne denie, ve samo navodi sinonime za re informacija. Van svake je sumnje da knjievno delo ne predstavlja ni vest, ni podatak, ni saoptenje jednom reju da ne predstavlja informaciju u smislu Zakona o informisanju. Naime, dok informacija pretenduje na objektivnost, knjievni izraz je per denitionem subjektivan. Izdavai se, opet, pozivaju na cit. Leksikon, gde se literatura na strani 619, IV toma, denie ovako: Umjetnost rijei, stvaranje jezikih cjelina, tekstova koji su lino oblikovan izraz pieva doivljavanja i doivljavanjem potaknutih imaginativnih kreacija italac koji uzima u ruke roman oekuje, dakle, da proita neto o lino oblikovanom izrazu pieva doivljavanja, da se upozna sa izrazom pieve kreacije, a ne laa se romana da bi se informisao. Zato je jasno da je dezinformacija romanom nemogua. Roman je izmiljotina po deniciji. Ne moe roman dezinformisati, kada ne slui informisanju. U gurativnom smislu, terminom roman, nazivaju se u obinom govoru nevjerovatni dogaaji koji izgledaju kao plod fantazije (Njegov je ivot pravi roman)
293
Poglave II ZABRANE
kae se, opet, u Leksikonu Leksikografskog zavoda Jugoslavije pod odrednicom roman, na strani 495 VI toma. Lepa knjievnost, beletristika, oznaava se u anglosaksonskoj kulturi reju ction, kcija, re koja se u tom znaenju i kod nas odomaila (od lat. ctio, izmiljotina). Drugim reima, celokupna svetska literatura predstavlja jedan skup IZMILJOTINA. I ne samo to, ve izmiljotinama koje imaju za cilj da uznemire i uzbude svoje itaoce, da pobude predodbeno-emocionalnu aktivnost (v. str. 619 cit. Leksikona). Dakle, roman je po deniciji uzbudljiva izmiljotina, drugim reima neistina koja uznemirava ili bi mogla uznemiriti javnost. Po logici osporenog reenja mogla bi se zabraniti celokupna svetska literatura. Svakako da to nije bila intencija zakonodavca. Ratio Zakona o javnom informisanju je da obezbedi objektivnu, istinitu, pravovremenu i potpunu informaciju o dogaajima i pojavama u SFRJ (v. l. 2 Zakona). Dakle, taj Zakon ima za svrhu da titi graane od dezinformacija kojima bi se mogao naruiti javni red i mir. Romanom se graanin ne moe dezinformisati, jer roman ne slui informisanju, roman je neistinit po svojoj prirodi. (Jedino ilustracije radi izdavai ukazuju kako specini knjievni postupak autora u konkretnom sluaju, ak, i pred veoma naivnim itaocem demistikuje sam in knjievnog stvaranja kao izmiljanja, laganja. Poto je na prvih 95 strana romana u prvom licu ispriao itav svoj ivot, na 96. strani junak romana nam daje ovaj podatak, informaciju, vest: Mast u kazanu je klokotala, vrila. Svi su bili zauzeti pravljenjem kobasica, krvavica, vargli Samo sam se ja bezbrino igrao oko ogromnog kazana. Io, neverovatne li nesree! Upaoooo sam u kazan! Bio sam mali, ni dve godine nisam imao, poeo sam bespomono da tonem i da se rastapam u vreloj masti! Da li da vam opisujem svoje muke ili ete ih radije sami zamiljati!? Uzalud sam tankim dejim glasiem pitao: Ujka, ujka! On je bio u upi, cepao je drvo i niko nita nije uo ni primetio. Nestao sam potpuno u velikim kljuevima smrtonosne tenosti. Tek kada su mast sasvim istopili, primetili su da me nema, a na dnu kazana nali su moje crvene cipelice. Bio sam bezimeni varak meu varcima. Treba li shvatiti da autor oekuje od italaca da u ovo doslovno poveruje? Treba li smatrati da e italac biti dezinformisan? Kako sada shvatiti prvostepeni sud koji glas junaka izjednaava sa glasom autora, koji se iv i zdrav pojavio na roitu 16.02.1979. godine? Ili moda neki iskazi pretenduju na objektivno informisanje, a neki drugi su izmiljotina? Kako ih razlikovati? Kako to sud ini? Kako razlikuje neistinitu vest od izmiljotine? Da li tako to su jedne manje, a druge vie neverovatne? Kako utvrditi koje su manje, a koje vie neverovatne? Kakav je to uopte kriterijum po kojem bi se zabranjivale vie, a ne i manje verovatne vesti?
294
Predrag udi, 1979
(3) Reeno je da je zakonska denicija pojma javne informacije veim delom tautoloka, tj. da se sastoji iz prevoda tuice informacija. Ona je veim delom tautoloka, jer pored ovih prevoda (vest, podatak, saoptenje) obuhvata i miljenje. Javnom informacijom u smislu ovoga zakona smatraju se vesti, podaci, miljenja i sva druga saoptenja bez obzira na sadraj i formu. Videli smo da knjievno delo (i posebno roman) nije ni vest, ni saoptenje, ni podatak. Ali, predstavlja li umetniko delo i posebno knjievno delo miljenje? Svakako da ne. Opte reeno, miljenje je odraavanje opteg u predmetima realnog sveta, njihove sutine i njihovog odnosa, a usmereno je na reavanje zadataka biosocijalne prirode (Medicinska psihologija, Vladimir F. Vuji, profesor Medicinskog fakulteta, Medicinska knjiga, Beograd, str. 126). Miljenje se odvija po zakonima logike. Kakav zadatak (biosocijalne prirode) reava jedan balet? Koje su premise i zakljuci jedne slike? Da li roman misli induktivnom ili deduktivnom metodom? Sva ova pitanja su, naravno, besmislena, jer umetniko delo, posebno roman nema za cilj reavanje zadataka po pravilima logikog miljenja, ve, ponovimo: stvaranje jezikih celina, tekstova koji su lino oblikovani izraz pieva doivljavanja i doivljajem potaknutih imaginativnih kreacija, te kao takvi mogu da svojim oblikom i sadrajem pobude predodbenoemocionalnu aktivnost estetskog karaktera. Miljenje je objektivno, ono ima za svrhu reavanje nekog zadatka, odvija se po zakonima logikog miljenja. Roman, knjievno delo ima za svrhu da pobudi predodbeno-emocionalnu aktivnost estetskog karaktera, po izrazu je subjektivno (lino oblikovani izraz), a stvaranje jezikih cjelina daleko od toga da bude voeno zakonima logike, esto je ne samo nelogino, ve i alogino i predlogino. Oigledno je da se umetniko delo uopte, pa ni knjievno delo ne moe podvesti pod pojam miljenja u smislu Zakona o informisanju. (Izdavai napominju da se tako esto pozivaju na Leksikon Leksikografskog zavoda Jugoslavije iz dva razloga: prvo, to je oigledno da izmeu izdavaa i prvostepenog suda postoji jako izraeno razmimoilaenje u pogledu upotrebe nekih obinih rei, i drugo, zato to je jedan od dva redaktora ovog Leksikona Miroslav Krlea, u iju kompetentnu arbitrau kod ovih razmimoilaenja, izdavai se nadaju, sud ne moe sumnjati.) (4) Budui, dakle, da roman nije ni vest, ni saoptenje, ni podatak, ni miljenje, roman se ne moe smatrati javnom informacijom u smislu lana 29 Zakona o javnom informisanju, pa se ovaj Zakon ne moe primeniti na knjievno delo. Izdavai isto to mogu pokazati i na drugi nain: sistematskim tumaenjem ovog
295
Poglave II ZABRANE
pojma u okviru citiranog Zakona. Tako, na primer, u ve citiranom lanu 2 Zakona, kae se da se radnim ljudima zajemuje pravo na objektivnu, istinitu, pravovremenu i potpunu informaciju. Zamenimo re informacija reju roman i dobiemo potpuno besmislen tekst. Besmislenost potie otuda to zakonodavac i ne pomilja da bi javna informacija mogla obuhvatiti i knjievno delo. Ili, u lanu 11 odreuje se da u skladu sa naelom javnosti rada novinari i druga lica koja se bave javnim informisanjem imaju prava da prisustvuju sednicama skuptina drutveno-politikih zajednica. Stavimo li na mesto rei druga lica koja se bave informisanjem re pisac dobiemo opet besmislen iskaz. U lanu 5 odreuje se da su sredstva javnog informisanja duna da objektivno, istinito, potpuno i pravovremeno obavetavaju javnost, a bilo bi besmisleno rei za roman da je duan da objektivno, istinito, potpuno i pravovremeno obavetava javnost. Sistematsko tumaenje izraza javna informacija pokazuje da nema ni jedne odredbe ovoga Zakona koja se odnosi na javnu informaciju ili lica koja se bave javnim informisanjem, a koja bi se sa bilo kakvim smislom mogla primeniti na roman i romanopisca. Nema nikakve logike da se to ini sa lanom 135 ta. 2 Zakona o javnom informisanju. (5) Time se razlozi izdavaa ne iscrpljuju. U beogradskim knjievnim krugovima, postalo je prilino poznata odluka Prvog optinskog suda u Beogradu K-527/76 od 06.05.1976. godine, budui da je ova odluka objavljena u knjizi Miroslava Josia-Vinjia Krov nad glavom. U toj odluci Prvi optinski sud u Beogradu kae: U konkretnom sluaju ne radi se ni o vesti ni o tvrenju, nego o prii (pripovetci), to je iznad naslova dela vidno obeleeno, koja uzima za temu jedan neobian ali izmiljen dogaaj Poto je za postojanje krivinog dela iz lana 292a irenje lanih vesti neophodno da vest ili tvrenje budu lani i kako se u konkretnom sluaju ne radi o vesti ni o tvrenju, nego o izmiljenom dogaaju izostaju i ostali elementi dela Odluka je pravosnana. (6) Izdavai smatraju da su jasno i ubedljivo, na vie naina, pokazali da je prvostepeni sud pogreio kada je primenio materijalni propis lana 135 ta. 2 Zakona o ja296
Predrag udi, 1979
vnom informisanju na jedan roman. Iz obzira koji daleko premauju znaaj predmetne stvari, izdavai ele da im bude doputeno jo samo da ukau na jedno karakteristino mesto u osporenom reenju. Ono glasi: Uputajui se u ocenu predloga zastupnika javne tube da se zabrani rasturanje knjige Ljudske slabosti od udi Predraga, sud je analizom teksta ove knjige morao utvrditi da li se re, misao i poruka autora moe okarakterisati kao iznoenje neistinite vesti ili tvrenja. Odgovor na ovo pitanje jeste da je predlog javne tube osnovan Dalekosene su implikacije ovakve metodologije osporenog reenja. Prvostepeni sud se ne zadovoljava da ispituje re romana, sud ispituje i utvruje ni manje ni vie nego MISAO i PORUKU autora (kako se u koli govorilo: ta je pesnik hteo da kae). Knjievno delo, ukoliko jeste umetniko delo mnogoznano je. Po tome se ono i razlikuje od bilo koga drugog teksta. Misao i poruka autora ne moe se nedvosmisleno utvrditi u krivinom postupku, kako to, inae, zahteva lan 15 Zakona o krivinom postupku, na nain koji je van svake sumnje. Da je to mogue knjievno delo bi bilo suvino i nepotrebno. Upravo mnogoznanost misli i poruka opravdava postojanje knjievnog dela uopte. Knjievno delo, odn. knjievno delo, ija bi misao i poruka mogla biti destilisana i iscrpena odlukom krivinog suda ne bi bilo knjievno delo, ne bi imalo nikakav razlog svoga postojanja. I tako se zatvara krug. Vraamo se na odluno pitanje postavljeno na poetku ove albe: jesu li Ljudske slabosti knjievno delo? Izdavai misle da je to van svake sumnje. Prvostepeni sud to nigde ne osporava. Recenziju za izdavae izvrio je jugoslovenski knjievnik Milovan Danojli. Profesor Nikola Miloevi i knjievnik Danilo Ki u tom pogledu nemaju sumnji. Radi se o knjievnom delu, radi se o romanu. A kada je tako, onda je osporena odluka protivna zakonu. *** S obzirom na izloeno alba je umesna i napred stavljeni albeni predlog na zakonu osnovan. DOKAZ: A) miljenje prof. univerziteta Nikole Miloevia B) miljenje knjievnika Danila Kia U Beogradu, 19.02.1979. PREDRAG UDI SLOBODAN MAI koje zastupa Sra M. Popovi, adv.
297
Poglave II ZABRANE
K. II. 83/79 Vrhovni sud Srbije u Beogradu u veu sastavljenom od sudija: Velikovi Sretena, kao predsednika vea, dr Pavlice Jovana i Jovanovi Boidara, kao lanova vea i vieg savetnika iki Ljiljane, kao zapisniara, u postupku za zabranu rasturanja knjige Ljudske slabosti, od autora Predraga udia, iji je izdava Slobodan Mai iz Beograda, reavajui o albi punomonika autora i izdavaa adv. Sre Popovia iz Beograda, izjavljenoj protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 17/79 od 16.02.1979. godine, u sednici vea odranoj dana 23.02.1979. godine, u prisustvu zamenika javnog tuioca Srbije Miloa Aleksia, doneo je REENJE ODBIJA SE kao neosnovana alba punomonika autora Predraga udia i izdavaa Slobodana Maia, izjavljena protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 17/79 od 16.02.1979. godine. Obrazloenje Navedenim reenjem Okrunog suda, izrekom pod 1 zabranjeno je rasturanje knjige Ljudske slabosti od Predraga udia u izdanju Slobodana Maia, a tampane u tampariji Srbotampe u Beogradu 1978. godine. Izrekom pod 2 odlueno je da se knjiga Ljudske slabosti oduzima i da se ima unititi, kao i klie, a tamparski slog rasturiti. Izrekom pod 3 pobijanog reenja odlueno je da se istim zamenjuje reenje Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Ut. broj 20/79 od 13. februara 1979. godine o privremenoj zabrani rasturanja knjige Ljudske slabosti. Izrekom prvostepenog reenja pod 4 odlueno je da se reenje po pravosnanosti ima objaviti u Slubenom listu SFRJ, a izrekom pod 5 autor Predrag udi i izdava Slobodan Mai, obavezani su da solidarno snose trokove postupka o ijoj e se visini odluiti naknadno posebnim reenjem. Protiv tog reenja izjavio je albu punomonik autora i izdavaa knjige advokat Sra Popovi iz Beograda zbog bitne povrede postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i povrede materijalnog prava. Predloio je da se prvostepeno reenje ukine ili preinai odbijanjem predloga Javnog tuilatva za zabranu rasturanja knjige Ljudske slabosti.
298
Predrag udi, 1979
Vrhovni sud je razmotrio spise ovog predmeta zajedno sa pobijanim reenjem, predloga zamenika JTS da se alba odbije kao neosnovana, pa je po oceni navoda u albi naao: U albi se zakljuuje: knjiga Ljudske slabosti je roman na koji se ne moe primeniti Zakon o javnom informisanju. Knjievnost ne spada u informativne delatnosti i knjievni izrazi ne predstavljaju javnu informaciju. U bliem objanjenju ovih zakljuaka u albi se polazi od razlike izmeu slobode tampe i drugih vidova informisanja s jedne strane i slobode umetnikog stvaranja s druge strane. Prema stavu u albi razlika je u tome to je na osnovu lana 169 Ustava SFRJ, nauno i umetniko stvaranje slobodno. Ono se ne ograniava uslovima odreenim zakonom, kao to je to sluaj kod izdavanja tampe i irenja informacije. Zato, roman kao knjievno delo ne predstavlja informaciju u smislu Zakona o informisanju, jer nije ni obavest, ni saoptenje, ni podatak o neemu. U gurativnom smislu romanom se nazivaju neverovatni dogaaji koji izgledaju kao plod fantazije autora, sa ciljem da kod italaca pobude predodbeno emocionalnu aktivnost. Ilustracije radi, u albi se navodi izbor teme pisanja na strani 96 knjige, kojom autor nastoji da itaoevu panju privue osobito neverovatnom izmiljenom priom o svom utapanju u kazanu sa vrelom masti i u pretvaranju u bezimenog varka meu varcima. To se po albi u svakom sluaju ne moe tretirati informativnom delatnou. Roman se ne moe podvesti ni pod pojam miljenja u smislu Zakona o informisanju, jer kao umetniko delo nema za cilj reavanje zadataka po pravilima logikog miljenja, ve stvaranje jezikih celina, tekstova, koji su lino oblikovani izraz pieva doivljavanja i doivljajem podstaknutih imaginativnih kreacija da bi takvim svojim oblikom i sadrajem pobudili predodbeno emocionalnu aktivnost estetskog karaktera. Zato je, po miljenju podnosioca albe, besmisleno rei za roman da se njim objektivno, istinito, potpuno i pravovremeno obavetava javnost, kao to je to, sasvim razumljivo, obaveza sredstava javnog informisanja. U tome podnosilac albe i nalazi greku prvostepenog suda to je propis lana 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju primenio na roman kao na jedno umetniko knjievno delo. Roman je mnogoznaan i ukoliko bi se misao i poruka njegovog autora destilirala, onda ne bi imao nikakav razlog svog postojanja. U prilog tvrdnje da je knjiga Ljudske slabosti knjievno delo, a zbog odbijanog predloga da se ovo pitanje razjasni u postupku pred prvostepenim sudom posredstvom lica strunog i kompetentnog da odredi o kakvom obliku beletristike se radi, punomonik autora i izdavaa ove knjige, priloio je uz albu pismeno miljenje profesora Univerziteta Nikole Miloevia i knjievnika Danila Kia. Stav albe da se na knjigu Ljudske slabosti ne moe primeniti Zakon o javnom informisanju, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovan. Odredbom lana 136 Zakona o javnom informisanju (Sl. Glasnik SRS, br. 5/78), propisano je da se zabrana rasturanja tampanih stvari na osnovu tog zakona vri u postupku propisanom u Zakonu o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja (Sl. list SFRJ, br. 58/76). Pojam tampane stvari je odreen u odredbi lana 3 Zakona o spreavanju zloupotrebe tampe i drugih vidova informisanja. Pod tampanim stvarima, u smislu tog
299
Poglave II ZABRANE
zakona, podrazumevaju se i knjige. U skladu sa ovako odreenim pojmom tampane stvari i Zakon o javnom informisanju u odredbi lana 30 stav 1 govori i o drugim tampanim stvarima koje su izraene na tamparskoj maini. Na osnovu ovih zakonskih propisa knjiga Ljudske slabosti predstavlja tampanu stvar i zato se na nju kao takvu moe primeniti lan 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju. Ne uputajui se u ocenu da li je delo Ljudske slabosti roman u smislu teorije knjievnosti, ono je u svakom sluaju knjiga to prihvata i prvostepeni sud u pobijanom reenju i to se ne osporava ni navodima albe. Tano je da se knjiga Ljudske slabosti ne moe smatrati tampom u smislu l. 30 Zakona o javnom informisanju (novine, asopisi, bilteni, leci, plakati, propagandni panoi, prospekti i amblemi), a ni javnom informacijom u smislu lana 29 istog Zakona, poto se njom ne informie javnost iznoenjem vesti, podataka o neemu ili nekim miljenjem. Meutim, punomonik autora i izdavaa u albi potpuno zanemaruje obaveznu primenu Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja u postupku zabrane rasturanja tampe, a samim tim, i injenicu da i knjiga ulazi u pojam tampane stvari i to kao kljuno pitanje u oceni primene Zakona o javnom informisanju. Otuda se pokazuju neosnovanim i razlozi albe kojima se obrazlae stav da se na beletristiku, na tzv. lepu knjievnost i posebno na roman, ne moe primeniti Zakon o javnom informisanju. Uz albu priloena istovetna miljenja profesora Univerziteta Nikole Miloevia i knjievnika Danila Kia, koja su u odnosu na inkriminisano delo kao vrstu umetnike tvorevine, data sa aspekta teorije knjievnosti nisu bitne na ocenu nunosti zabrane knjige kao tampane stvari, s obzirom da takva nunost nije proistekla zbog knjievne forme predmetne knjige, ve zbog toga to je autor kao stvaralac izneo neistinita tvrenja kojima bi se mogla uznemiriti javnost. U vezi sa tim, ni ovaj argument albe koji se koristio u pobijanju prvostepenog reenja, nije se mogao prihvatiti kao osnovan. Tano je da je prema odredbi lana 169 stav 1 Ustava SFRJ, nauno i umetniko stvaranje slobodno. Meutim, podnosilac albe pri pozivanju na ovu ustavnu odredbu gubi iz vida da je u lanu 169 st. 2 Ustava SFRJ propisano da stvaralac umetnikog dela pravo na sopstvenu tvorevinu ne moe koristiti protivno interesima drutva. Polazei od toga i da je autor knjige Ljudske slabosti upravo tako postupio ime je, po oceni ovog suda, zloupotrebio slobodu umetnikog stvaranja navodi albe koji se odnose na tu injenicu, ocenjuju se kao neosnovani. U albi se istie da je ovde re o romanu kao umetniko-knjievnom delu koji opisuje neverovatne dogaaje i koji na svoj nain prilaze stvari, pa da zbog toga, svojom neistinom i uzbudljivom izmiljotinom, ne bi mogao uznemiriti javnost u smislu l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju. I ovi navodi albe se ocenjuju kao neosnovani. Knjiga Ljudske slabosti nema jasno odreene fabule i izriito izraene poruke. Ona predstavlja niz pria koje nisu ni prostorno ni strogo vremenski odreene. U njima su data: razmiljanja, seanja na prolost u kojima autor vodi razgovor sa samim sobom ukazujui pri tom i na svoja vienja o budunosti, analize likova u sredini u kojoj ive a sve to uz poseban akcenat u odnosu na samoupravljanje, poloaj
300
Predrag udi, 1979
radnika uopte, uz podsmeh naoj revolucionarnoj ratnoj i posleratnoj prolosti zajedno sa socijalistikim putevima daljeg razvitka, sa prikazom nosilaca politikih funkcija kao nemoralnih, nepotenih, smenih i nesposobnih, da bi italac iz svega toga sam naao poruku koja se uostalom tako neodoljivo i namee. Meu brojnim primerima kojima obiluje knjiga i koji su navedeni u prvostepenom reenju, stoje i druga tvrenja kojima se stvara posebna atmosfera sa jasno datom pozicijom prema ideji socijalizma, prema drutveno-ekonomskom i politikim prilikama u naoj zemlji. Prema tome, kada se te prilike u naoj zemlji poistoveuju sa onim sa ime se one uporedo prikazuju oigledno je da se za njih u knjizi Ljudske slabosti daju neistinita tvrenja. Takva sadrina knjige ne moe se niukom sluaju braniti slobodom umetnikog stvaranja. Jer, kada se ta Sloboda koristi protivno interesima drutva koji su zatieni Ustavom, onda to opravdava zabranu rasturanja knjige Ljudske slabosti kao tampane stvari. U konkretnom sluaju se ne radi ni o slobodi umetnikog izraza. Sud opte nadlenosti, time i Vrhovni sud se ne uputa u ocenu umetnike i estetske vrednosti predmetne knjige, mada se ovek ne moe oteti utisku nelagodnosti kada se ona prezentira itaocu. To doista nije predmet ocene ove odluke. Meutim na prevaziene granice dobrog ukusa u negativnom smislu pri opisu pojedinih situacija se ukazuje samo zato to su ti opisi tako ukomponovani sa tekovinama nae revolucije, da one svojim degutantnim izrazom obezvreuju njihov znaaj, a time bi mogao da vrea oseanja italaca koji su upravo vezani za te tekovine revolucije i posle revolucionarne izgradnje. Stoga Vrhovni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud ocenio da bi iznoenje neistinitih tvrdnji navedenih u pobijanom reenju, kao i druge, mogle izazvati uznemirenje javnosti. Sa izloenog, a na osnovu l. 397 st. 3 ZKP Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu albu punomonika autora i izdavaa jer pobijano reenje ne sadri bitnu povredu postupka, njim nije pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje a nije uinjena ni povreda materijalnog zakona. Zapisniar, Ljiljana iki, s.r. Predsednik vea, sudija, Velikovi Sreten, s.r. Za tanost otpravka, ef pisarnice, Branka Milanovi
301
Poglave II ZABRANE
Pismo Danila Kia Slobodanu Maiu, izdavau knjige Ljudske slabosti

Danilo Ki Ranka Tajsia 40/III 11000 BEOGRAD Dragi Maiu, Hitam da odgovorim na Tvoje pismo od 17. februara 1979. a u vezi s knjigom Predraga udia Ljudske slabosti i sudske zabrane koja joj je izreena. Knjigu Ljudske slabosti smatram veoma uspelim romanom jednog mladog i talentovanog pisca (a re roman, u pogledu anrovskog odreenja, za mene je izvan svake sumnje), romanom, dakle, koji bih, knjievno-teorijski mogao blie odrediti kao knjievnu grotesku ili tzv. negativnu utopiju. Primeri takvih romana jesu Hakslijev Vrli novi svet, Orvelova 1984, Zamjatinov Mi itd. (kod nas svi prevedeni u seriji Kentaur izdavakog zavoda Jugoslavija). Ti i takvi romani a Ljudske slabosti pripadaju toj vrsti beletristike slikaju u grotesknom svetlu neki moguni budui svet, sluei se pri tom prenaglaenom ironijom, sarkazmom, groteskom i svim drugim oblicima izobliavanja, svojstvenim tom anru. Tim su se postupkom sluili, uostalom, i Iljf i Petrov u svojim uvenim romanima ili Majakovski u Stanici (da navedem samo ove primere) a sve u nameri da ukau na neke ljudske slabosti (kao to su bespravno bogaenje, birokratska svest, nebriga za dravnu imovinu itd.) kako bi se, u krajnjoj liniji, te slabosti prevazile. Izjednaavati taj i takav knjievni pristup fenomenima stvarnosti sa neprijateljskim delovanjem mislim da je krajnje uproeno i, na irem planu, sa negativnim konsekvencama po literaturu i njen razvoj uopte. Utoliko pre to sam uveren da na italac, danas, ve moe jasno razlikovati ta je romaneskna formulacija i groteska (a Ljudske slabosti to jesu) a ta vesti i tvrdnje koje uznemiravaju javnost. U tom smislu, inkriminisani delovi knjige, istrgnuti iz konteksta celine, iz jasno naglaenog romanesknog, beletristikog tkiva, mogu delovati, i deluju, sasvim drugaije nego prilikom itanja knjige u celini, jer ovako (izvan romana) ti delovi i reenice lie na iskaze pojedinca, dakle pisca, mada je sasvim jasno i nedvosmisleno da je re o iskoenom i smuenom pogledu jedne ktivne linosti ija razmiljanja nisu i ne mogu biti izjednaeni sa stavom i miljenjem autora romana. Ovaj problem identikacije pievog pogleda na svet i njegovog iskaza sa iskazom junaka beletristike jeste krajnje vulgarizovan stav kod nas ve davno prevaziene teorije odraza, koju je odbacila ne samo graanska nego i marksistika kritika (Luka itd.). U nadi da e ovaj tekst pripomoi pravednoj proceni i rehabilitaciji jedne izuzetne knjige, srdano Te pozdravljam Danilo Ki
302
asopis Javnost, 1980

(Uvod)
Pitanje slobode tampe bilo je, naravno, jedno od osnovnih disidentskih tema. alba povodom asopisa Javnost pisana je zato na ovakav esejistiki nain jer je pored one neposredne (i prilino beznadene) svrhe da se izmeni odluka, trebalo da zadovolji i jo tri vanije: da sistematizuje na jednom mestu opte politiko-istorijske argumente protiv ovog naina ograniavanja slobode tampe (sudski spisi ove vrste ponekad su objavljivani, a esto rasturani u samizdatu); da ilustruje nelegitimnu prirodu samog poretka i njegovo mesto meu autoritarnim i totalitarnim reimima u blioj istoriji, i da obelodani zavisnost sudstva koje e, po naredbi i otvorenim bezakonjem svojih odluka, pokriti nasilnike poteze vlasti.
303
Poglave II ZABRANE
Tuba osnivaa asopisa Javnost Vrhovnom sudu Srbije

VRHOVNOM SUDU SR SRBIJE
Tuioci:
Duan Bokovi, ure akovia 13/II Dobrica osi, Branka onovia 6 Zoran Gavrilovi, Miarska 11 Neboja Popov, Uralska 11 Svetozar Stojanovi, Georgiju Dea 30 Vojislav Stojanovi, Cvijieva 128 Ljubomir Tadi, Gospodar Jovanova 38 Lazar Trifunovi, Dimitrija Tucovia 24, svi iz Beograda koje zastupa po punomoju koje prilae: Sra M. Popovi, advokat
Tuenik:
Republiki sekretarijat za informacije Socijalistike Republike Srbije, Beograd, Nemanjina 26. TUBA Radi ponitaja reenja br. 651-103 od 25. XI 1980. godine Republikog sekretarijata za informacije SR Srbije
Tuioci pobijaju osporeni upravni akt U CELOSTI zato to u aktu nije pravilno primenjen Zakon o javnom informisanju zato to u postupku koji je aktu prethodio nije pravilno utvreno injenino stanje, i predlae da Sud donese sledeu PRESUDU TUBA SE UVAAVA i NITI reenje Republikog sekretarijata za informacije SR Srbije, br. 651-103 od 25. XI 1980. godine
304
asopis Javnost, 1980.
O b r a z l o e n j e: I. Tuioci su 10. novembra o.g. podneli tueniku prijavu (saoptenje) o poetku izdavanja asopisa JAVNOST i istoga dana se obratili Skuptini optine Savski venac da imenuje dve treine lanova saveta asopisa. Pre nego to je tuenik doneo reenje i pre nego to je Skuptina optine Savski venac donela odluku o savetu, 13. novembra 1980. godine, lan Predsednitva SFRJ, Stane Dolanc, u svojstvu lana Saveznog odbora za pripreme Treeg kongresa samoupravljaa, na konstitutivnoj sednici Koordinacionog odbora SR Srbije za pripreme Treeg kongresa samoupravljaa Jugoslavije, rekao je o prijavi tuilaca sledee: Neki pojedinci, neke grupe, diu glave, govorei da kod nas nema demokratije i istinske slobode ovi pojedinci i grupe uzimaju sebi za uzor uglavnom prozapadnjaka shvatanja shvatanja katolikog morala i katolike demokratije, koja poivaju i zavravaju se na najkonzervativnijim shvatanjima meuljudskih odnosa. Ta shvatanja donose i monopolistike tendencije da su jedino intelektualci ti koji su u stanju da shvate probleme drutva, da ukau na njegov razvoj. Interesantno je da ovi pojedinci i grupice pokuavaju da se meusobno poveu, da ne prezaju ni od povezivanja sa najkonzervativnijim krugovima u inostranstvu, traei samo tribinu sa koje e govoriti da kod kue ne mogu da izraze svoja demokratska htenja. Dana 14. novembra sva javna glasila prenela su ovu izjavu. Dana 25. novembra Predsednitvo Gradske konferencije SSRN Beograda izdalo je saoptenje u kome se izmeu ostalog kae da je Predsednitvo razmatralo zahtev (?) grupe graana iz Beograda za pokretanje (?) asopisa za drutvena i kulturna pitanja, pod nazivom JAVNOST na inicijativu Skuptine optine Savski venac, koja je nadlena da o ovom zahtevu (?) donese odluku (?) Zatim se u saoptenju navodi da se radi o graanima koji se ve godinama nalaze u sukobu sa teorijom i praksom samoupravne socijalistike demokratije i sa politikom Saveza komunista, da bi se zakljuilo da Predsednitvo smatra da bi izlaenje asopisa JAVNOST bilo neprihvatljivo Istoga dana, 25. novembra 1980. godine, tuenik je doneo, ovde priloeno, osporeno reenje kojim odbija upis asopisa u registar. Sutradan, 26. novembra o.g. sva javna glasila prenela su citirano Saoptenje. Istoga dana Komisija za drutveno-politiki sistem Skuptine optine Savski venac predloila je Skuptini optine da donese zakljuak kojim e odbiti da imenuje lanove saveta asopisa JAVNOST. U obrazloenju ovoga predloga se kae da pojedini potpisnici odavno nastupaju pred naom i inostranom javnou
305
Poglave II ZABRANE
sa anarholiberalistikih, nacionalistikih i drugih antisamoupravnih pozicija i da se ve godinama nalaze u sukobu sa teorijom i praksom samoupravne socijalistike demokratije i politikom Saveza komunista Sutradan, predsednik Izvrnog saveta SO Savski venac doneo je zakljuak kojim se u potpunosti prihvata predlog pomenute Komisije. Dana 08. decembra 1980. god. delegati sva tri vea Skuptine optine Savski venac prihvatajui u potpunosti stavove i miljenje Predsednitva Gradske konferencije SSRN Beograda doneli su zakljuak da se ne mogu imenovati lanovi izdavakog saveta za asopis JAVNOST, jer nema uslova za obrazovanje izdavakog saveta, poto ne postoji drutveni interes za izdavanje asopisa JAVNOST. Tim povodom Ekonomska politika pita u broju 1495/6: Otkud javni napad na pokutaj pokretanja asopisa JAVNOST a da javnost nita osim mogueg naziva ne zna? Ni ko, niti zato pokree, odnosno pokuava da izdaje nov asopis. I odgovara da ne bi bio iznenaujui ni zakljuak da se makar sumnja u sposobnost samoupravljaa da prepozna ta je suprotno a ta pripada sistemu koji je nedvosmisleno prihvatio i gradi ga kao izvorno svoj. Pisac kae: makar sumnja. II. Pre nego to preu na analizu razloga osporenog reenja, tuioci bi raistili neke pravne pojmove. Naime, pravna teorija i praksa poznaju samo dva reima tampe: reim prijave i reim odobrenja. Kako prijava (v. Pravnu enciklopediju) predstavlja saoptenje, a odobrenje (v. Pravnu enciklopediju) saglasnost koju daje nadleni organ, jasno je da reim prijave postoji u onim zakonodavstvima gde je izdava duan samo da obavesti nadlenu vlast da e pokrenuti novinu, dok u reimu odobrenja izdava mora da za to trai saglasnost vlasti. Jasno je da i u reimu prijave zakonodavac odreuje ta sve saoptenje o pokretanju lista mora sadravati, ali bitno je da se izdavanje novina ne moe uslovljavati nikakvim aktom dravne vlasti. Smisao ovoga reima prijave je jasan: nadlena vlast uopte ne moe odluivati o tome, da li ima ili nema zapreka izdavanju prijavljenog tampanog spisa (dr Lav Henigsberg, Komentar tamparskog prava, Beograd, 1932, str. 54). tavie, ak i ako bi nadleni organ uskratio da izda potvrdu o primljenoj prijavi, izdavanje novina moglo bi poeti i bez te potvrde (jer bi, inae, izdava zavisio od dobre volje nadlene vlasti da mu izda potvrdu, koja bi time dobila karakter odobrenja i izigravanja reima prijave). Ideja reima prijave je, dakle, da dravna vlast ne moe
306
nikako svojom voljom intervenisati u nameravano izdavanje novina. Ovaj reim prihvata veina savremenih zakonodavstava. S druge strane, reim odobrenja, budui da je suprotan naelu jednakosti graana pred zakonom, naelu slobode miljenja i javne rei, praktino je naputen u demokratskim dravama jo sredinom prologa veka. Postojao je, na primer, jo u zakljucima Nemakog saveza od 20. septembra 1819. godine, u Pruskoj, prema Uredbi o tampi od 01. juna 1863. godine (za vreme rata s Danskom), u Francuskoj prema Zakonu o tampi od 21. novembra 1814. godine. Okolnosti u kojima su se pojedine vlade odluivale za jedan ili drugi reim, reim prijave ili reim odobrenja, govore same za sebe. Uzmimo za primer Francusku: reim odobrenja vladao je, prema cit. zakonu od 1814. godine, sve do revolucije 1848. godine. Prvi akt provizorne vlade (od 06. marta 1848. godine) bio je ukidanje Zakona o tampi odn. ukidanje reima odobrenja i zavoenja reima prijave. Naprotiv, Napoleon III posle dravnog udara od 02. decembra 1851. godine, poto je sebe od predsednika republike proglasio za cara, ve 17. februara 1852. godine ponovo uvodi u Francuskoj reim odobrenja za izdavanje novina. Tim povodom Alfred Naquet pisao je u Questions Constituionelles, Paris, 1883. da je to najdespotskiji, najdrakonskiji od svih zakona o tampi koje je Francuska imala posle pada prvog carstva, jer taj dekret nareuje: da se list jedan ne moe osnovati bez odobrenja vladina (citirano prema Grgur Milovanovi, profesor Pravnog fakulteta Velike kole, Beograd, 1901. O slobodnoj tampi uopte, str. 88). U Srbiji je prvi zakon o tampi (peatnji) donet tek posle Trojikog odn. Namesnikog ustava iz 1869. godine 23. oktobra 1870. godine, ali ve tim prvim zakonom bio je predvien reim prijave, a ne reim odobrenja. (Kada je Svetozar Markovi izdavao svoju JAVNOST na snazi je bio ovaj zakon iz 1870. godine. Prema tom zakonu ko bi eleo izdavati kakve novine morao se obratiti nadlenoj vlasti sa naznaenjem: kakve su novine, koji je urednik, i sa dokazom: da je srpski podanik, da ima 25 godina, da je samostalan imanjem svojim da raspolae i da stoji u punom uivanju sviju graanskih prava, inae se mogao kazniti po l. 33 zakona sa 25-250. talira). Od tada, pa do danas, nikada u Srbiji nije vladao reim odobrenja za izdavanje novina. Prema l. 2 Zakona o tampi od 12. januara 1904. godine bilo je, ak, izriito zabranjeno ustanovljavati cenzuru, kauciju ili bilo kakvu drugu preventivnu meru koja spreava izdavanje ili rasturanje novina. ak, kada je Aleksandar Obrenovi pokuavao da tampu uljudi zakonom od 09. jula 1898. godine, kako bi se lake nosio sa opozicijom, on je zaveo cenzuru, ali se nije usudio da ukine reim prijave. Ili kada je 40 godina kasnije Aleksandar Karaorevi doneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o tampi, istoga dana kada je zaveo zloglasnu estojanuarsku diktaturu (v. Slubene novine br. 6. od 06. januara 1929. godine), nije se usudio da dirne u reim prijave. Makar se ponekada to kriom i elelo, posle Francuske revolucije, posle revolucije od 1848. godine, bilo je u Evropi prekasno da se vraa na reim odobrenja, prekasno kada je Volter jo 1770. godine pisao o reimu odobrenja un commis a la phrase me dit: a mon bureau venez vous adresser, sans lagrement du roi vous
307
Poglave II ZABRANE
ne pouvez penser. Pour avoir de lesprit allez a la police! (Jedan zvaninik mi ree: obratite se mome uredu, bez dozvole kralja ne moete misliti. Da biste shvatili obratite se policiji!) (Hotimino iz ovog sumarnog prikaza izostavljamo totalitarne reime ovog veka, budui da oni otvoreno dokidaju osnovne tekovine ove civilizacije kao akademski baga koji treba da bude proteran u muzeje, gde mu je i mesto. Ti reimi otvarajui nove epohe u istoriji imaju i nova shvatanja i slobode i prava: I ako sloboda treba da bude atribut stvarnog oveka, a ne apstraktne lutke na koju je mislio liberalistiki individualizam, faizam je za slobodu. On je za onu jedinu slobodu, koja moe biti ozbiljna stvar, slobodu drave i pojedinca u njoj (Benito Musolini, O korporativnoj dravi, Beograd, 1937. str. 57). Pravo i nepravo ne idu tamo-amo i nepriaju: to smo mi. Pravo je ono to ljudi arijevske rase smatraju pravim (Alfred Rozenberg, Der Mythus des 20 Jahrhunderts, Mnchen, 1939. citirano prema Drava i politika, Sedma sila, Beograd, 1968. str. 336). Naravno, da u takvom novom shvatanju, ni sloboda tampe nije mogla imati svoju staru sadrinu: tampa vie nema za zadatak da trai objektivnu istinu, ako ona ide na ruku drugima, nije zadatak tampe da otkriva tu istinu masama pod vidom nekakve ravnopravnosti svih doktrina, ve tampa treba da sledi samo ono to nama ide na ruku (Adolf Hitler, Mein Kampf, Zentralverlag der SNDAP, Franz Eher Nachf., GmbH, Mnchen, 1941). A ako bi se neko suprotstavio ovakvom novom shvatanju njemu je poruivano: Prirodno, ovi potonji (ti vitezovi naoruani maem duha, ti bednici koji dre svoju intelektualnost kao tit pred svojim druim telima) nee propustiti da nas napadnu svom silinom, ali samo perom, kao to i lii takvim ptiicama. Dodue, nee im se ba svideti nae geslo: Branimo se silom protiv svakoga ko nas napadne silom (A. Hitler, op. cit.). Nismo obuhvatili ni Staljinovo shvatanje tampe kao transmisionog kaia izmeu partije i radnike klase, tampe kao kolektivnog organizatora u rukama partije (J.V. Staljin, tampa kao kolektivni organizator, izd. Centralnog komiteta Komunistike partije Srbije, Beograd, 1947. str. 7), jer je kod nas odavno poznato da demokratija kao klasna stvar postaje birokratska vlast). Ali zato sve ovo navodimo? Zato to hoemo da pokaemo da reim prijave nije jedno od moguih, isto tehnikih zakonodavnih reenja koje bi se po volji moglo usvojiti ili odbaciti, ve da se radi o jednom naelu, o jednoj tekovini velike Francuske revolucije, da od Deklaracije o pravima oveka od 24. avgusta 1789. (v. l. 3, 10 i 11), reim prijave, nasuprot reimu odobrenja, predstavlja dragocenu tekovinu civilizacije kojoj pripadamo od prve nae tamparije 1484. godine pa do danas, pet vekova kasnije. Zato to hoemo da pokaemo? Zato to smatramo da tuenik ni izbliza nije ocenio pravi domaaj svoga oigledno pogrenog tumaenja naeg Zakona o tampi (javnom informisanju). Naime, prema tom tumaenju tuenika, pravo graana da izdaju asopis zavisilo bi od dobre volje uprave, ime bi se reim prijave za koji se
308
jasno odluuje na zakonodavac, objektivno transformisao u reim odobrenja to je svakako nezamislivo. A ako je rezultat tuenikovog tumaenja nezamisliv, onda svakako da ni tumaenje nije valjano. Zato bi reim odobrenja bio nezamisliv? Zato to bez reima prijave nema slobodne tampe. Meu najvanijim merama ograniavanja slobode tampe nalaze se cenzura i reim odobrenja za izdavanje novina. Bez reima prijave, dakle, nema slobodne tampe, a bez slobodne tampe, mandat dat vriocima javnih ovlaenja postaje neopoziv, bezuslovan i vean, ime se irom otvaraju vrata tiraniji. Jer, prvenstveni zadatak tampe nije da informie graane, jo manje da na njih utie i da ih vaspitava (Zar vaspitaima nije takoe potrebno vaspitanje, K. Marks). Prvenstveni zadatak tampe je da vri demokratsku kontrolu: da li vrioci javnih ovlaenja ova koriste u one svrhe radi kojih su im ta ovlaenja poverena. III. Sloboda tampe je politiko pravo. U svakom udbeniku ustavnog prava moe se utvrditi da meu slobodama i pravima oveka i graana samo neka imaju karakter politikih prava. Sloboda tampe se nalazi meu tim pravima, to najbolje govori o svrsi koju treba da ispunjava u drutvu. Meu pravima koje Ustav priznaje dravljanima, samo bi se ova dala obeleiti kao politika prava (1) sloboda tampe, (2) sloboda zbora i (3) pravo molbe (Slobodan Jovanovi, Ustav Kraljevine SHS, Beograd, 1924. str. 442). Pravo na obavetenost deo je slobode tampe, ali ne predstavlja samo za sebe takvu vrednost koja bi njegovu zatitu uzdigla do znaaja ustavnog naela. Svakako da ekasno vrenje kontrole vrilaca javnih ovlaenja predpostavlja dobru obavetenost o radu onih na koje je graanin delegirao svoja javnopravna ovlaenja ali ta obavetenost nije sama sebi svrha. Sloboda tampe dobija svoj puni znaaj tek u mogunosti tog dobro obavetenog graanina da javno, putem tampe, objavljuje svoja miljenja o radu nosilaca javnopravnih ovlaenja. (v. l. 167 stav 2 Ustava SFRJ). To je, naravno, uoeno jo davno. Poetkom 1895. godine, povodom ostavke francuskog premijera koji je smatrao da mu postojei ustavni sistem ne daje dovoljno mogunosti da uskladi osnovne graanske slobode sa zahtevom za stabilnou institucija, profesor Charles Seignobos, sa Sorbone, objavio je u Revue de Paris, studiju o Monteskjeovoj teoriji o podeli vlasti, dopunjujui ovu poznatu teoriju na sledei nain: Protiv autoritarnih tendencija svih izvrnih inilaca protiv zloupotreba vlasti, pa ak i protiv intriga zakonodavnih tela, istorija je otkrila samo dva ekasna naina otpora. Oba su stvorena u ovom veku i Monteskje ih nije mogao predvideti. Prvi nain je postojanje politiki obrazovanog naroda, naviknutog na tane informacije, naroda koji postavlja visoke zahteve svojim predstavnicima i koji ih obavezuje na polaganje rauna i potovanje narodne volje.
309
Poglave II ZABRANE
Drugi je aktivna tampa, obavetena o svemu, reena da istrai svaku stvar do kraja, da objavi, da kritikuje sve postupke ljudi na vlasti, tampa nezavisna od svih zvaninika, i, ak, od sudija, tampa koja nee dozvoliti da joj se nametne utanje, novine suvie brojne da bi se mogle u potpunosti korumpirati. Sa takvim narodom i takvom tampom, drava bi bila bezbedna od despotizma (Citirano prema E.T. Brown, The Sovereign People, F.W. Chesire, Melbourne, 1954. str. 82). Slobodna tampa je, dakle, etvrta vlast (pored zakonodavne, izvrne i sudske) instrument demokratske kontrole javnosti. Neki autori idu jo i dalje, pa u ovoj mogunosti kontrole vrilaca javnih ovlaenja vide, ak, sutinu demokratije: Demokratija je kontrola politike moi od strane politike zajednice (collectif politique), odn. politiko otuenje je odsustvo drutvene kontrole nad politikom moi Tourain, Sociologie de l action, Edition Seuil, Paris, 1965. str. 312). Ta kontrola je nuna, jer celokupno ljudsko iskustvo govori, ne samo da se javnopravna ovlaenja, tj. vlast, mogu i zloupotrebiti, ve da je vlast uglavnom zato i privlana. U interesu je demokratskog drutva da to vei broj graana vri tu kontrolu, jer je najekasnija kontrola koja je neinstitucionalizovana i difuzna. Valja jo napomenuti da je naelo slobode tampe i drugih ljudskih prava formulisala, uglavnom graanska politika misao. Meutim, marksistika kritika nije nikada osporavala valjanost samih tih naela ona je kritikovala iluzornost formalnih mogunosti koje one pruaju u uslovima ekonomske neravnopravnosti ljudi u klasnom drutvu. U socijalizmu, dakle, ta naela ostaju valjana ona samo prestaju biti iluzorna. To je otprilike znaenje izraza socijalistika demokratija. Da li je onda paradoksalno (ili nije) kada tuenik odbija da registruje asopis tuilaca, jer jedan drugi organ uprave (SO Savski venac) ocenjuje, prekoraujui oigledno svoja zakonska ovlaenja, da izlaenje toga asopisa nije u drutvenom interesu? IV. Videli smo u I odeljku ove tube ko i kako denie ovaj drutveni interes. Prvo tuioci bivaju politiki diskvalikovani, a zatim se proglaava da (iako je naa tampa naelno slobodna) takvi graani ovom slobodom ne mogu da se slue, jer se navodno unapred zna da bi takvi graani zloupotrebili slobodu tampe za destruktivnu i zlonamernu kritiku. Ovaj argument je odve lako oboriti: (1) Pomenute politike diskvalikacije odnose se na pojedine potpisnike prijave o pokretanju asopisa. ta je sa ostalim izdavaima? Zato bi se njima uskratilo pravo koje im po Ustavu i Zakonu pripada? Ti ostali potpisnici, tj.
310
(2)
izdavai, liavaju se jednog graanskog prava bez ikakvog razloga. Samo na osnovu svoje povezanosti sa pojedinim, politiki diskvalikovanim potpisnicima. To je tzv. guilt by association (krivica po povezanosti), krivica koja se kao zarazna bolest sa okuenog prenosi na svakoga sa kim bi doao u dodir. Ovakvo shvatanje krivice ne postoji u savremenom pravu. Same politike diskvalikacije sastoje se u tome to se pojedini potpisnici ve godinama nalaze u sukobu (a) sa teorijom i praksom socijalistike demokratije i (b) sa politikom Saveza komunista. (a) Biti u sukobu sa ovom ili onom teorijom ne moe da bude osnov da neko bude lien graanskih prava, jer se time uspostavlja delikt miljenja. Sukob sa praksom samoupravne socijalistike demokratije ne znai konkretno nita. ta se podrazumeva pod socijalistikom demokratijom? U emu se sastoji ta praksa? U emu se sastoji taj sukob? I ko to odreuje? (b) Sukob sa politikom Saveza komunista sastoji se u tome to su pojedini potpisnici ve godinama meta napada pojedinih foruma Saveza komunista. Postavlja se pitanje: zar mogu lanovi Saveza komunista zahtevati od dravnih organa da ove pojedine potpisnike (i ostale potpisnike zajedno sa njima) lie graanskih prava? Zar mogu dravni organi prinudom arbitrirati u politikim sukobima Saveza komunista? Naravno, ne mogu. Zato? Jer su svi pred Zakonom jednaki (lan 154 stav 2 Ustava SFRJ), jer graani mogu, pod uslovima predvienim zakonom, izdavati tampu (lan 167 stav 3 Ustava SFRJ), jer organi koji postupaju u upravnim stvarima rade i reavaju iskljuivo na osnovu Zakona (lan 4 Zakona o upravnom postupku) jer se svim graanima SFRJ zajemuje slobodno irenje informacija (l. 7 Zakona o javnom informisanju). Jasno, postoje odreeni zakonski uslovi i odreeni zakonski postupak u kome graani mogu biti lieni prava da izdaju tampu. Od 1945. godine do 1959. godine to je bila sporedna kazna gubitka graanskih prava. Nju je izricao krivini sud uz glavnu kaznu, kada su za to postojali zakonski uslovi. Danas, mogue je graanina SFRJ liiti prava javnog istupanja i bavljenja izdavakom delatnou jedino na osnovu l. 67 stava 1 Krivinog zakonika SFRJ, tzv. merom bezbednosti, koju izrie krivini sud u osuujuoj presudi, kada okrivljenog oglasi krivim za odreena krivina dela, kada postoji takav predlog javnog tuioca, pa i tada samo na odreeno vreme (od jedne do pet godina), pa i to u kontradiktornom postupku u kome se graaninu garantuje pravo odbrane (da se izjasni o optubi i predlogu za donoenje takve mere bezbednosti, da nudi dokaze, da postavlja pitanja, da upotrebi redovne i vanredne pravne lekove).
311
Poglave II ZABRANE
(3)
(4)
Dakle, drutvo ima pravo da podozreva da e neko zloupotrebiti slobodu tampe jedino ako je odreeni graanin ve ranije zbog takve zloupotrebe bio osuen od krivinog suda i ako mu je sud izrekao meru bezbednosti zabrane bavljenja izdavakom delatnou i to samo za vreme za koje mu je mera izreena. Inae, ne. Niko od tuilaca nije osuivan, niti mu je izreena takva zabrana. Zato niko nije ovlaen da predlae da dravni organ uskrati tuiocima jedno njihovo ustavno i zakonsko pravo, da ih osudi na gubitak graanskih prava, van propisanog postupka, bez postojanja zakonskih preduslova za to, bez priziva, bez mogunosti odbrane, za svagda. Drutveni interes, na koji se ovi predlozi pozivaju, otelotvoren je u Ustavu i zakonima zemlje: nikakav drugi interes ne moe se tititi u pravnoj dravi sredstvima dravne prinude. Tuioci, ak i pojedini, odriu osnovanost politikih kvalikacija kojima su obeleeni, ali pored toga istiu naelno miljenje da se sloboda izraavanja ne moe uskratiti ni zlonamernoj, destruktivnoj itd. kritici vrilaca javnih ovlaenja (osnovna funkcija tampe). Zato? Zato to to protivrei najdubljem smislu drutvenog demokratskog procesa. To je lako pokazati. Naime, bilo bi svakako poeljno da svi budemo dobronamerni, konstruktivni i aneoski, ali onda kada mi to budemo bili (ako to ikada budemo bili), tada ni kritika, ni sloboda tampe nee biti potrebni, jer neemo imati ta da kritikujemo. Dok ne postanemo tako savreni, nema nikakvog smisla da nesavrena vlada zahteva savrenu tampu (K. Marks, Birokratija i javnost, izd. Vuk Karadi, Beograd, 1965., str. 86). I ne samo to. Iz konkretnog sluaja se upravo sjajno moe videti kako je sam pojam zloupotrebe slobode tampe (dakle, zloupotrebe prava na izdavanje tampe) diskutabilan. Naime, zabrana zloupotrebe prava poiva na ideji da niko ne moe upotrebljavati svoja prava na nain kojim spreava druge u vrenju toga istog prava. A kako tuioci (koji uz to izdaju asopis svojim sopstvenim sredstvima) mogu time spreiti ostale graane SFRJ da izdaju tampu? Ili nas govornik uverava da je dobra tampa nemona, a loa svemona? (K. Marks, op. cit. str. 89) V. Tek sada moemo prei na argumente osporenog reenja. Tuenik je odbio da registruje asopis tuilaca zato to (1) glavni urednik nije imenovan u skladu sa lanom 42 Zakona o javnom informisanju (tj. uz prethodno pribavljeno miljenje izdavakog saveta, koji uzgred budi reeno jedan drugi organ uprave, odbija da formira); (2) funkcije glavnog i odgovornog urednika vre dva lica, a ne jedno;
312
(1)
(2)
(3) (4)
zato to osnivaki akt ne sadri sve elemente iz lana 44 Zakona i glavni argument: zato to uz prijavu nije dostavljena odluka Skuptine optine Savski venac o izdavakom savetu. Razmotriemo svaki od ovih arumenata: lan 42 Zakona o javnom informisanju uopte se ne odnosi na tampu koju pokreu graani. Naime lanom 39 Zakona odreeno je da se samo sledei lanovi odnose na graane koji izdaju novine: 50-54, 59, 65, 67-72, 113-134. Dakle, lan 42 ne odnosi se na tuioce. Glavni i odgovorni urednik ne moraju biti jedno lice. lan 67 na koji se tuenik poziva, glasi: Svaka novina mora imati glavnog i odgovornog urednika. Prijavljeni asopis ima i glavnog i odgovornog urednika. Iz zakonskog propisa uopte ne proizilazi da to mora biti jedno isto lice. tavie, iz prakse samog tuenika se vidi da tuenik inae i sam tako tumai Zakon, pa je, na primer, registrovao asopis STRANI PRAVNI IVOT, koji izdaje Institut za uporedno pravo u Beogradu, a u kome jedno lice (prof. Borislav Blagojevi) vri funkciju glavnog urednika, a drugo lice (prof. dr Vladimir Jovanovi) funkciju odgovornog urednika. DOKAZ: ex ofcio pribavljeni izvod iz registra tuenika za asopis STRANI PRAVNI IVOT u izdanju Instituta za uporedno pravo. lan 44 Zakona uopte se ne odnosi na graane koji izdaju tampu (v. l. 39 Zakona i gore pod (1)). Vrlo brzo smo doli do glavnog argumenta tuenika. Ovaj argument tuenik stavlja na prvo mesto u osporenom reenju, a ostali, gore pobrojani i pobijeni, predstavljaju, takorei, pomone argumente. Uz prijavu nije dostavljena odluka Skuptine optine Savski venac o izdavakom savetu. Skuptina optine odbila je da donese ovu odluku. Skuptina optine je na osnovu imperativne odredbe lana 61 stav 4 bila duna da donese odluku o savetu, ali ona je to odbila. Moe li onda odsustvo takve odluke biti uslov za registraciju? Jasno da ne moe. Zato? Zato to se na taj nain reim prijave za izdavanje tampe od strane graana de facto pretvara u reim odobrenja (protivno izriitoj odredbi lana 50 Zakona da osniva podnosi prijavu). U odeljku II ove tube pokazali smo zato je to nezamislivo. Pravi bi sozam bio rei da kod nas postoji reim prijave, ali da se prijava ne moe podneti bez odobrenja, tj. dobre volje skuptine optine da omogui podnoenje prijave. Naravno, da tuenik nikako nije tako mogao tumaiti Zakon o javnom informisanju, jer se time menja duh, smisao i karakter ne samo Zakona o javnom informisanju, ve i ustavnih odredbi o slobodi tampe, koje
313
(3) (4)
Poglave II ZABRANE
iskljuuju, po prirodi same stvari, reim odobrenja. Ko je sada odgovoran za ovako nastalu situaciju za tuioce, i za naelo slobode tampe, potpuno je irelevantno. I tuenik i skuptina optine organi su jedne te iste uprave od koje tuioci trae potovanje svoga ustavnog i zakonskog prava da bez iijeg odobrenja, nezavisno od bilo kakvog akta te uprave, izdaju tampu. Na kom alteru uprave e graaninu biti uskraeno od strane Uprave da se koristi svojim zakonskim i ustavnim pravom, irelevantno je i za tuioce i za slobodu tampe. Tuioci, ipak, smatraju da tuenik, kao organ uprave zaduen za informisanje nije mogao tumaiti Zakon tako kao da se tuiocima voljom bilo koga organa uprave moe uskratiti neprikosnoveno pravo da izdaju tampu, pa zato ovom tubom trai nitenje tuenikovog reenja. S obzirom na izloeno ova tuba je umesna i napred stavljeni predlog na Zakonu osnovan. U Beogradu, 20. decembra 1980. godine IZDAVAI ASOPISA JAVNOST
314
Neboja Popov, 1983

(Uvod)
U doba kada je zabranjivana knjiga Neboje Popova, od studentske pobune iz 1968. godine prolo je bilo ve petnaest godina ali ni tada se nisu smeli objaviti dokumenti i analize ovog pokreta. Znaaj 68. godine nije nikada dobio svoju pravu ocenu. Iako je pokret studenata tokom sedamdesetih bio praktino uguen i Univerzitet normalizovan, iza njega je ostalo jedno disidentsko jezgro. To jezgro sauvalo je duh pobune mada je revolucionarne metode 68. uglavnom zamenilo legalistikom odbranom ljudskih prava. Cilj toga legalizma bio je da demonstrira da je krenje ljudskih prava ustvari inherentno komunistikom sistemu. I u tom smislu bile su ustvari tane tadanje ocene vlasti da se pod vidom borbe za potovanje ljudskih prava, ugroavaju same osnove sistema, mada su disidenti, neki iskreno, a neki taktiki ovo energino poricali. (Na strani disidenata ovo je omoguavalo zajedniko nastupanje predstavnika leve i desne kritike, onih koji su iskreno verovali da poboljavaju u osnovi dobar sistem, i onih koji su smatrali da se sistem ne moe reformisati i da ga zahtevi za reformama ustvari rue. Upravo zato je posle kolapsa komunistike ideologije, kada su otvorene karte, dolo do raspada disidentskog pokreta). Ipak, zanimljivo je primetiti da je iz toga jezgra, kasnih osamdesetih i ranih devedestih nastala (sa izuzetkom Vuka Drakovia i njegovog SPO-a) takorei celokupna srpska opozicija, koja je zatim, 5. oktobra 2000-te dola u Srbiji na vlast. Izmeu 68. i DOS-a postoji jasan kontinuitet, bez obzira na to to su ideje i metode borbe doivljavale tokom tih trideset godina velike i bitne metamorfoze u skladu sa menjanjem okolnosti i ogromnim promenama u globalnom politikom okruenju. Na drugu stranu prebegli su tek retki pojedinci: Dobrica osi, prof. dr Mihajlo Markovi, prof. dr Sveta Stojanovi, dr Kosta avoki, dr Vojislav Kotunica, Milorad Vueli... neki sluei direktno Miloevia, neki sluei njegovu marionetu Karadia. Iz ove perspektive treba priznati da je vlast sa stanovita svoga interesa dobro ocenila da se iz 68. moe stvoriti trajna opozicija reimu i da je to energinom represijom morala spreiti.
315
Poglave II ZABRANE
Reenje Okrunog suda u Beogradu

Kr. br. 217/83 Okruni sud u Beogradu, u veu sastavljenom od sudije Stojkovi Zorana, kao predsednika vea i sudija porotnika Vujakovi Nadede i Pavlovi ivojina, kao lanova vea, sa zapisniarem Kozomara Duankom, u postupku po predlogu OJTa u Beogradu Ut. br. 56/83 od 23.09.1983. godine, za zabranu rasturanja knjige Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI autora Neboje Popova iz Beograda, iji je izdava Institut drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za lozoju i drutvenu teoriju Beograd. Po odranom javnom i glavnom pretresu dana 26.09.1983. godine, u prisustvu zamenika OJT-a Danila Subotia, glavnog urednika izdavaa Dragoljuba Miunovia i predsednika Zbora radnih ljudi Centra dr Svetozara Stojanovia, kao i punomonika izdavaa Sre M. Popovia adv. iz Beograda, doneo je i javno objavio REENJE ZABRANJUJE SE u celosti rasturanje knjige Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI autora Neboje Popova iz Beograda iji je izdava Institut drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za lozoju i drutvenu teoriju Beograd, ul. Narodnog fronta br. 45, a tampar tamparija Radia Timoti u Beogradu. Oduzimaju se svi primerci knjige i po pravosnanosti reenja isti e biti uniteni. Po pravnosnanosti reenja izreka reenja objavie se u Slubenom listu SFRJ i Slubenom glasniku SR Srbije. Obrazloenje Institut drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za lozoju i drutvenu teoriju izdao je knjigu Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI iji je autor Neboja Popov iz Beograda. Okruno javno tuilatvo u Beogradu stavilo je predlog za zabranu rasturanja navedene knjige u celosti Ut. br. 56/83 od 23.09.1983. godine, navodei da se u knjizi prikazuju dogaaji iz 1968. godine u takvom svetlu kao da je to bila ansa ovoga drutva da odbaci staljinizam i krene putem demokratije. Akcije studenata smatra drutveno ispravnim i opravdanim, dok akcije dravnih organa i drugih drutvenih inilaca predstavlja kao guenje zapoete demokratizacije drutva. Dogaaje posle 1968. godine prikazuje tako, da stvara neistinitu sliku o drutveno-politikim prilikama u oblasti kulturnog, duhovnog i idejnog stvaralatva. Prikazujui akcije dravnih i drugih organa kao akcije koje su bile uperene na spreavanje slobodne
316
Neboja Popov, 1983.
misli i duhovnog stvaralatva. Smatra da su takve neistine po svojoj sutini i teini takve da mogu uznemiriti javnost. Zastupnik i punomonik Izdavaa su na glavnom pretresu koji je odran 26.09.1983. godine, osporili navod javnog tuioca istiui da je predlog tuioca neosnovan. U konkretnom sluaju radi se o naunom delu, a sloboda naunog stvaralatva je Ustavom zagarantovana. Zato se odredbe Zakona o javnom informisanju i odredbe Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja, ne mogu odnositi na ovu knjigu. U pitanju je nauno delo u koje je uloen obilan rad i bazira se na veoma obimnoj dokumentaciji. Knjiga nije itana u celini, te se ne moe ni izricati zabrana izdavanja celokupne knjige. Iz celine su izvuene pojedine reenice to nije doputeno, jer takav metod izdvajanja pojedinih reenica iz celine knjige, omoguava pogreno tumaenje i pridavanja onog smisla tim reenicama, koje one nemaju ako se gledaju i tumae u kontekstu celine. Kako se radi o naunom delu, to se i ne moe traiti da u njemu budu iznete samo apsolutne istine. Iznete inkriminacije ne bi mogle uznemiriti javnost, tim pre to je niz slinih ocena ak i u znatno otrijem vidu izneto u vie navrata u brojnim publikacijama, tampi i drugim sredstvima informisanja. Ako se ima u vidu da je u pitanju knjiga namenjena uem krugu ljudi koji se struno bave ovom materijom, to je izvesno da ista ne bi mogla izazvati uznemirenje ire javnosti. Iz tih razloga predloili su da se predlog javnog tuioca odbije kao neosnovan. Ocenjujui razloge tuioca podnete u predlogu i reenja o privremenoj zabrani rasturanja knjige, te rei na glavnom pretresu, a s druge strane razloge zastupnika i punomonika Izdavaa u sklopu sa sadrinom knjige ija se zabrana trai, sud je naao da je predlog javnog tuioca osnovan iz sledeih razloga: U knjizi Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI autor Neboja Popov bavi se analizom studentskog pokreta iz 1968. godine. Iako se knjiga bazira na veoma obimnoj grai, to istie i zastupnik i punomonik Izdavaa, autor neistinito prikazuje studentske dogaaje iz 1968. godine. Autor polazi od toga da se radilo o prelomnoj godini u razvoju naeg drutva, te da je studentski pokret i akcije studenata predstavljao ansu da se odbaci domai staljinizam i krene putem demokratije. Meutim smatra da je ta ansa proputena i da je birokratija aparatom dravne prinude i akcijama drugih drutvenih inilaca preduzela sve kako bi se uguila zapoeta demokratizacija drutva. O studentskim dogaajima javnost nije mogla biti valjano informisana, jer za to nisu postojale odgovarajue predpostavke za demokratsko formiranje javnosti. Javnost je obmanjivana i nametan je utisak da je radnika klasa ta koja je najvie pogoena delovanjem studentskog pokreta i da od njega treba da brani svoj interes, u emu su bile prepoznavane birokratske manipulacije a ne izraz stvarnog opredeljenja radnika, a da je svaki oblik normalnog saobraaja izmeu radnika i studenata bio zapreen. Zatim tvrdi da se radilo o nastojanju birokratije da se skri onaj tok demokratizacije politikog poretka koji je nadolazio kroz due vremensko razdoblje a koji se nalazi u sreditu drutvenih sukoba 19681972. godine. Birokratija je uspostavljanjem politikog i ideolokog monopola, uskratila svaku mogunost opstanka studentskog ili radnikog pokreta (str. 33, 7, 57, 58, 193) a odreene drutvene akcije oznaene su kao ispoljavanje staljinizma (str.
317
Poglave II ZABRANE
143). Nakon prestanka trajka studenata, politika kampanja koja je sledila okomila se na zborove i akcione odbore studenata, a da e se nakon toga nai na udaru sloboda tampe, kritikog miljenja i duhovnog stvaralatva (str. 175). Po autoru kasniji dogaaji su to potvrdili jer su kritika misao, demokratija i samoupravljanje pretrpeli poraz (str. 242). Po autoru protagonisti konkretne partijske linije, razaranjem elementarnih oblika demokratije ukinuli su svaku praktinu mogunost svake demokratije. Po njemu ansa za demokratizaciju drutva je proputena a obnavljanje politikog i ideolokog monopola na razvalinama socijalistikog pokreta predstavljalo je samo prividan izlaz iz krize drutva (str. 192, 203). Iznoenjem ovakvih grubih neistina o drutveno-politikim prilikama i dogaajima u naoj zemlji kao i drugih neistina blie oznaenim u reenju o privremenoj zabrani rasturanja knjige OJT-a u Beogradu Ut. br. 56/83 od 23.09.1983. godine, oigledno da bi moglo izazvati veoma veliko uznemirenje javnosti. Stoga je sud u smislu l. 8 Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informacija i l. 136 Zakona o javnom informisanju, odluio kao u izreci nalazei da je predlog javnog tuioca za izricanje zabrane rasturanja navedene knjige osnovan. Navod punomonika Izdavaa da je sloboda naunog stvaralatva Ustavom zagarantovana, te poto se u konkretnom sluaju radi o naunom delu, da se prema istom nemoe izrei zabrana, je neosnovan. Ovo iz razloga to se u konkretnom sluaju radi o tampanoj stvari u kojoj se iznose neistine kojima bi se mogla uznemiriti javnost, pa je u smislu l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju imalo mesta izricanju zabrane. I tvrdnja Izdavaa da su navedene inkriminacije u reenju o privremenoj zabrani samo delovi i reenice izvuene iz celokupnog teksta, te da se zbog istih ne moe zabraniti rasturanje cele knjige, se ne moe prihvatiti. Navedene inkriminacije reenice, predstavljaju odreene zakljuke autora i proimaju celokupan tekst a sa istim predstavljaju jedinstvenu celinu, te se ne bi mogla izrei delimina zabrana ve samo zabrana kompletnog teksta, a to se moglo zakljuiti itanjem konkretnih stranica koje sadre navedene inkriminacije, to je uinjeno na glavnom pretresu. Iz tih razloga sud je naao da su primedbe izdavaa neosnovane. Sud je izveo dokaze itanjem recenzije navedene knjige datih od strane recenzenata prof. dr Rudija Supeka, prof. dr Andrije Kreia i dr Boidara Jakia, dopisa Republike zajednice nauka SR Srbije od 14.09.1983. godine i itanjem reenja o privremenoj zabrani, dok je ostale predloge zastupnika i punomonika Izdavaa odbio, nalazei da bi izvoenje tih dokaza bilo suvino za razjanjenje ove stvari. Zapisniar, Duanka Kozomara Predsednik vea-sudija, Zoran Stojkovi UPUTSTVO O PRAVU NA ALBU: Protiv reenja dozvoljena je alba Vrhovnom sudu Srbije, u roku od 3 dana od dana prijema istog, a preko ovoga suda, s tim to se alba podnosi u dva primerka.
318
Neboja Popov, 1983.

Kr. br. 217/83
OKRUNOM SUDU U BEOGRADU ALBA Instituta drutvenih nauka u Beogradu Centra za lozoju i drutvenu teoriju iz Beograda protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. br. 217/83 od 26. septembra 1983. godine VRHOVNOM SUDU SRBIJE Izdava pobija prvostepeno reenje U CELOSTI zbog bitnih povreda odredaba postupka - lan 363 stav 1 ZKP; zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja - lan 363 stav 3 ZKP. i zbog pogrene primene materijalnog prava - lan 363 stav 2 ZKP
i stavlja sledei albeni predlog USVAJA SE ALBA izdavaa i prvostepeno reenje UKIDA i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili PREINAAVA tako to se ODBIJA predlog Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. br. 56/83 od 23. septembra 1983. godine i UKIDA reenje o privremenoj zabrani Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. br. 56/83 od 23. septembra 1983. godine. O b r a z l o e n j e: Prvostepenim reenjem nareuje se da se uniti knjiga (1) koja nesporno predstavlja nauni rad;
319
Poglave II ZABRANE
zbog iznoenja injenica, ocena i miljenja objavljivanih i ranije, esto i na mnogo otriji nain, esto i bez ikakvih argumenata; (3) pri emu se sve to ini u jednom postupku u kome sama knjiga nije ni proitana; (4) niti odbrani data mogunost da se sa njenom sadrinom upozna; (5) na osnovu gole, niim neobrazloene tvrdnje Okrunog javnog tuioca, a zatim i prvostepenog suda, da su svi iskazi, injenice, miljenja, ocene i argumentacija ovog naunog rada oigledno neistiniti; (6) u postupku u kome su svi dokazni predlozi odbrane, bez obrazloenja, odbijeni (izuzev itanja recenzije knjige); (7) u kome su, takoe bez obrazloenja, odbijeni pravni prigovori izdavaa, ili je to uinjeno prenebregavanjem elementarnih pravila logikog rasuivanja; (8) na osnovu jedne zakonske odredbe ija ustavnost je u javnosti esto i ozbiljno osporavana od strane merodavnih linosti (sudije ustavnih sudova, funkcioneri SSRNJ, pravni teoretiari); (9) ignorisanjem ustavnih odredbi o slobodi naunog stvaranja. U devet odgovarajuih odeljaka ove albe dokazana je svaka od navedenih devet teza. Kod takvog injeninog stanja postavlja se pitanje ne samo odnosa ovog reenja prema naelu zakonitosti, ve i prema zatitnim dobrima primenjenog propisa: (a) duevnom miru graana i (b) pravu graana SFRJ da budu potpuno i istinito informisani. Naime, po miljenju izdavaa, koje verujemo deli i vii sud, sama zabrana izreena na nain i pod uslovima opisanim gore pod (1) (9) iako naalost istinita vest moe itekako (bar) uznemiriti (bar) jugoslovensku (bar) akademsku) javnost. Da u ovom miljenju izdava nije usamljen pokazalo se odmah na najbolji nain: jugoslovenska tampa (izuzetno ovog puta) nije o zabrani rasturanja ove knjige obavestila jugoslovensku javnost. Iako istinita, vest bi bila uznemirujua. Ali time su sredstva javnog informisanja prenebregla svoju dunost (l. 5 Zakona o javnom informisanju) da istinito, potpuno i pravovremeno obavetavaju javnost, a graani su ostali uskraeni ne samo u svom pravu da itaju nepravilno zabranjenu knjigu, ve i u svom ustavnom pravu (l. 168 Ustava SFRJ) da budu obaveteni o dogaajima u zemlji (ili zabrana jednog naunog dela vie nije dogaaj?) Ve ovi prvi efekti izreene zabrane pokazuju protivrenu prirodu samog pobijanog reenja kao pravnog akta uopte: ono ugroava vrednosti koje (pogreno, i zato jer pogreno) primenjeni pravni propis titi, pored toga (i zato) to ugroava druge vrednosti i zatitne objekte zatiene drugim propisima: naelo legaliteta (l. 197 Ustava SFRJ), naelo prava na odbranu (l. 182 Ustava SFRJ), naelo slobode naunog stvaranja (l. 169 Ustava SFRJ). Makoliko ovo izgledalo paradoksalno pragmatinom duhu koji ide za svojim neposrednim ciljevima, to je samo nuna posledica unutranje koherentnos320
(2)
Neboja Popov, 1983.
ti pravnog sistema, koji par denitionem, dakle, kao sistem, ima uvek jedinstvenu svrhu. Ta svrha se ne moe ovde izneveriti, da bi joj se tamo sluilo. Nepravom zatiena vrednost ne ugroava samo druge, konkurentne vrednosti, ve i samu zatienu vrednost. Nepravom zatieni duevni mir graana i istina, ne ugroavaju samo naelo zakonitosti ili slobode naunog stvaranja, ve i samu tu istinu i sam taj duevni mir. Takva zatita je sama po sebi ugroavajua upravo i za vrednosti koje eli da titi. Lakomislena je i simplicistika preporuka, koja se esto uje od onih koji ne razumeju prirodu pravnog sistema ili za pravni sistem ne haju, da se neke odreene vrednosti energino zatite. Takvom energinom zatitom nekih vrednosti ugroavaju se (a) konkurentne vrednosti, (b) pravni sistem i (c) sama zatiena vrednost. Ustav i Zakon no su odmerili meru energinosti (tj. uslove i intenzitet intervencije dravne prinude) kojom se neka vrednost moe, sme i treba tititi a da se zatitom ne ugrozi. Izdava smatra da je u takvoj energinoj zatiti istine i duevnog mira graana, prvostepeni sud prekoraio tu meru i da ve prvi efekti ove zabrane to jasno, praktino pokazuju, pa je zato predloio upravo u ime onih vrednosti koje prvostepeno reenje eli da zatiti, da se ono ukine odn. preinai. U dobro postavljenom pravnom sistemu ne mogu postojati odluke koje su protivne zakonu i celishodne: zato smo pre nego to pokaemo da je odluka protivna zakonu, ukazali na njenu necelishodnost. Izdava e sada pristupiti dokazivanju devet gore iznetih teza. Ad (1) Zabranjena knjiga predstavlja nauni rad Autor zabranjene knjige je sociolog, doktor nauka sa dvadesetogodinjim staem, ugledom, naunim radovima. Knjigu su recenzirali dr Rudi SUPEK, jedno od najveih imena ne samo jugoslovenske sociologije, ve jugoslovenske nauke, i dr Andrija Krei, dugogodinji direktor Instituta za istraivanje radnikog pokreta i preporuili knjigu za tampu, posebno odajui priznanje ogromnom trudu, obilju injeninog materijala sakupljenog u knjizi i savesnosti obrade. Knjiga je opremljena ogromnim naunim aparatom od preko 600 naslova i preko 200 fusnota u kojima su dati i analizirani izvori (dnevna tampa, dokumenti, arhivi). Na samoj raspravi odbrana je ponudila vetaenje na okolnost da li se radi o naunom delu. Odbrana je predloila vetake: prof. Miroslava Peujlia, prof. Nika Toa, predsednika Jugoslovenskog udruenja za sociologiju, prof. Predraga Vranickog, biveg rektora zagrebakog Sveuilita, prof. Josipa upanova sa zagrebakog Sveuilita, prof. Srana Vrcana sa univerziteta u Splitu, akademika prof. Miloa Macuru, prof. Necu Jovanova sa novosadskog univerziteta. Sud je odbio predloeni dokaz. Bar in dubio pro reo: radi se o naunom delu. Ova injenica vana je iz dva razloga: prvo, to prema stanovitu izdavaa na nauna dela ne moe biti primenjen Zakon o javnom informisanju (iz razloga o kojima e docnije biti vie rei), i drugo, jer o istinitosti ili neistinitosti naunih tvrdn321
Poglave II ZABRANE
ji sud nema dovoljno strunog znanja da prosuuje, ak ako i odlui da na nauno delo primeni odredbe l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju. Ad (2) injenice, ocene i miljenja koje se primerice navode u pobijanom reenju kao neistinite i uznemirujue, OBJAVLJENE SU I RANIJE, esto i na mnogo otriji nain, esto i bez ikakvih argumenata Odbrana navodi neke od ranijih publikacija koje se odnose na iste ili bliske teme onima o kojima govore inkriminisani stavovi istrgnuti iz knjige pobijanim reenjem i predlae da se oni uporede sa stavovima autora zabranjene knjige. Sutina SVIH citata iz zabranjene knjige koje navodi pobijano reenje svodi se na jednu jedinu tvrdnju da je Birokratija, uspostavljanjem politikog i ideolokog monopola (str. 7, 33, 57, 58 193) nastojala da skri onaj tok demokratizacije politikog poretka koji je nadolazio kroz due vremensko razdoblje a koji se nalazi u sreditu drutvenih sukoba 1968-1972. godine pa su kritika misao, demokratija i samoupravljanje pretrpeli poraz (str. 242) to je predstavljalo samo prividan izlaz iz krize drutva (str. 192, 203). (v. str. 3, poslednji stav i str. 4, prvi stav) Tako je citirana zabranjena knjiga, a evo, ta o tim temama kae nekoliko nasumce izabranih objavljivanih izjava, koje su prole kroz Okruno javno tuilatvo i oigledno su ocenjene kao istinite: U Savezu komunista je danas (1972. prim. izdavaa) dilema: ili udariti po opozicionim snagama ili emo se zamotavati pitanjima da li je malo demokratije. Oito je da je posredi idejna optereenost slobodom tampe u buroaskom smislu rei ivot je pokazao da je sloboda tampe kcija. Sredstva informisanja su uvek bila u rukama nekog ko ima monopol (Petar Stamboli na politikom aktivu SR Srbije, 9-12. oktobra 1972. godine, citirano prema Dragan Markovi, Savo Kravac, Liberalizam od ilasa do danas, Beograd, 1979. II, str. 245). Iako se danas govori o krizi, to moe biti pre svega kriza koja proistie iz dominacije etatistikih umesto samoupravnih socijalistikih drutvenoekonomskih odnosa (Intervju Dragoslava Markovia, predsednika Predseditva CK SKJ, Borba, 24 25. septembar 1983. godine). Mnogi nee nita da uju o Kardeljevom pluralizmu samoupravnih interesa koji jedini prevazilazi kako partijski monopol tako i politiki pluralizam. Titova starost, bolest i smrt su objektivno u izvesnoj meri doprinele tome da su se u tom periodu razrasle tendencije politikog monopola od strane njegovih najbliih saradnika.
322
Neboja Popov, 1983.
(Mitja Ribii, 8 NOVOSTI, 27. avgust 1983.). Zato u odnosima u Federaciji umesto jaanja samoupravnih mehanizama jo dominiraju elementi drave dotle da birokratske strukture u drutveno politikim zajednicama uspostavljaju neku vrstu tutorstva nad udruenim radom u okviru svoje teritorije. (Redakcijski lanak Politike, 25. septembar 1983. god.). Svaka samovolja i protivzakonita prinuda od strane organa vlasti sada je ne samo suvina, ve postaje tetna i koi dalji razvoj; ona sada ve nosi elemente kontrarevolucionarnosti, jer ugroava poverenje i u novu vlast i u zakone, slabi zajednicu kao cjelinu. (Tito prilikom prvog izbora za predsednika republike, 14. januara 1953. godine, citirano prema Dane ijan, Mo Titove rijei, Zagreb, 1967. str. 139). Ne potujemo zakone, dogovore, ak ni Ustav. Valjda nigde na svetu nema zemlje gde se toliko ne potuju zakoni. (Intervju predsednika SUBNOR-a Jugoslavije Bojana Polaka Ljudima moramo rei istinu, Dnevnik Novi Sad, 4. septembar 1983. godine). Samo u poslednje dve godine uinjeno je toliko propusta, zloupotreba i samovolje, a da za to niko nije odgovarao. Neki drugovi, koji danas sede u najodgovornijim organima federacije plae se da kau da se nalazimo u ozbiljnoj ekonomskoj, odnosno drutvenoj krizi. Da, rekao sam da su sadanjom situacijom i poloajem zemlje dovedene u pitanje osnovne tekovine revolucije. (Bojan Polak, cit. intervju). Umjesto da radnici izvre vanjsko nareenje pod prijetnjom dravnih sankcija oni moraju najprije izglasati to nareenje kao vlastiti samoupravni akt Takvo dirigirano kolektivno odluivanje ak i ne prikriva golu politiku prisilu. (Prof. Josip upanov, Marginalije o drutvenoj krizi, Globus, Zagreb, 1983. str. 58-59). Kod nas jo nisu likvidirani najamni odnosi. Oni jo egzistiraju, a ja bih kazao da dominiraju kroz monopolistiki etatizam koji se provlai od najviih vrhova vlasti do opina i poslovnih struktura u privrednim organizacijama. Delegatski sistem ne funkcionira jer mu je nadmoan funkcionerski sistem koji se nametnuo Krizu privrede i drutva nije izazvao proizvodni rad, nego je destabilizacija prouzroena iz kabinetskih, mudrijakih umova. To kabinetsko nalo je svoj produkt u funkcionerskom sistemu koji je najednom postao mo nad klasom, nad drutvom Na primjer, nain kandidiranja i izbornosti. Ovo kako se sad pred naim oima provlai, to je ve tako otrcano jedan kandidat, jedan se bira, i to javno. ta ti je to? To uope nije izbor. Ovakvo nakaradno biranje nije nita drugo nega zamagljivanje oiju kako partijskom lanstvu, tako i narod323
Poglave II ZABRANE
nim masama. Kritiari lupaju po tim prstima, ali se onda prema njima primenjuju sankcije. Primenjivanje sankcija protiv ljudi koji daju otvorenu i opravdanu kritiku je dokaz mogueg postojanja line diktature nad veinom. Sve to zahteva stalnu ivu borbu radnike klase, omladine i cijelog naroda protiv monopolistikog etatizma i funkcionerskog sistema koji ve trunu. Oni vie nemaju ta ponuditi radnikoj klasi, a nemaju joj vie ta ni oduzeti, jer su joj ve uzeli to se uzeti moglo. U metode borbe svakako spada meusobno dogovaranje, razumijevanje i urazumljivanje. Ako pak ne dominira razum nego prevladavaju nesporazumi i koniktne situacije onda htio to netko ili ne htio, dolazi do neophodnosti primjene sile. (Marko Belini, narodni heroj i lan Saveta federacije, intervju, Duga, 24. septembra 1983. godine, str. 16-17). Sve ove citirane izjave prole su pored Okrunog javnog tuilatva u Beogradu, ocenjene kao istinite, jer uznemirujue svakako jesu. Lie li ove izjave na pobedu demokratije i samoupravljanja, trijumf kritikog miljenja i poraz politikog monopola i birokratije? Ako ne u emu je onda spor sa zabranjenom knjigom? Izdavai posebno naglaavaju da ne smatraju da se u postupku pred sudom moe uopte na konani nain (kako zahteva l. 15 ZKP) utvrditi konana istina o ovim najsloenijim pitanjima jugoslovenskog drutva i njegovog razvoja, pa ni navedeni citati, naravno, nemaju tu svrhu. Re je o neem drugom. Pravna sigurnost je nuan i sutinski element PRAVDE. Ako elastini oblik primenjenog propisa i dozvoljava supsumiranje najraznovrsnijih sadraja pod datu normu, praksa mora uspostaviti jasne kriterijume, kako bi se bar prema njoj graani mogli ravnati u svome ponaanju bez bojazni da e biti izloeni arbitrarnim sankcijama. Pored toga valja rei da su navedeni citati, istina je, istrgnuti iz konteksta irih izlaganja i argumentacija. Ali to je sluaj i sa citiranjem zabranjene knjige: to samo pokazuje ta se sve citiranjem moe uiniti. Ad (3) U postupku nije proitana zabranjena knjiga Dva puta u toku postupka odbrana je predlagala da se proita knjiga iju zabranu tuilac trai U CELOSTI dva puta je taj predlog bio odbijen sa obrazloenjem (usmenim, u reenju se ta odluka ne obrazlae) da je to tehniki nemogue. Prvostepeni sud ustvari je eleo rei da je to tehniki teko, ali naravno da to ne moe biti razlog da se odluni dokaz uopte ne provede. To je komotno, ali nije zakonito kako bi rekao dr Hinko Hinkovi. Mi smo miljenja da prvostepeni sud u konkretnom sluaju nije mogao ak ni ukratko izloiti sadraj knjige (to je ponekad dozvoljeno po ZKP-u), jer se time ne bi moglo dokazati da je cela knjiga proeta navedenim inkriminacijama, ali prvostepeni sud ak ni to nije uinio, ve je povodei se za predlogom tuioca izvrio uvid
324
Neboja Popov, 1983.
u knjigu. Notorno je da se uvid vri u zike predmete, a da se spisi itaju. Knjiga je, naravno, takoe ziki predmet, ali uvidom u knjigu mogu se saznati samo zika svojstva knjige, njena spoljna obeleja (povez, izdava, broj stranica i sl.), a nikako njena intelektualna sadrina (v. Bayer, Jugoslovensko krivino procesno pravo, Informator, Zagreb, II, str. 213 i 223). Ovako je ispalo da je sud bacio pogled na knjigu i prozreo da je ona cela proeta neistinama! Ad (4) Odbrani nije pruena mogunost da se upozna sa sadrinom knjige Kako knjiga nije itana na glavnom pretresu i kako su svi primerci knjige oduzeti u tampariji odbrana nije imala mogunosti da se upozna sa sadrajem knjige. Sam pretres zakazan je na isteku radnog vremena u 14.00 asova. Sud je smatrao da mu je dovoljno jedan as da naredi da se uniti desetogodinji rad autora knjige. U ponedeljak pre podne knjiga se nije mogla nai, kao ni spis, ni u krivinoj pisarnici, ni kod zapisniara predsednika vea. Molba izdavaa da se pretres odloi za sutra kako bi se odbrani dala mogunost da se upozna sa knjigom odbijen je. Sud je to obrazloio injenicom da izdava poseduje rukopis. Meutim, naravno, ne zabranjuje se rukopis, nego knjiga (razlika je oigledna: ne moe se, na primer, odbrana uopte snai u citatima koje daje tuilatvo, jer su paginacije razliite). Ovakvim postupanjem suda izdavau je onemoguena ekasna odbrana. Ad (5) Jedino obrazloenje reenja o privremenoj zabrani i pobijanog reenja u pogledu odlune injenice istinitosti odn. neistinitosti inkriminisanih tvrdnji jeste gola, niim neobrazloena ocena da su tvrdnje autora oigledno neistinite. U reenju o privremenoj zabrani ocenjuju se tvrdnje autora kao oigledna neistinita tvrenja (str. 3), a u reenju prvostepenog suda kao grube neistinite kojima bi se oigledno moglo izazvati veoma veliko uznemirenje. To je celo obrazloenje. Neistinitost tvrdnji je kljuna injenica, odluna za pravilno meritorno reavanje, pa odsustvo svakog obrazloenja za ocenu o neistinitosti grubo naruava. Radi se o tzv. apsolutno bitnoj povredi odredaba krivinog postupka iz l. 364 st. 1 ta. 11 ZKP reenju nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama. Ovakva povreda postupka, mora dovesti do ukidanja reenja. Ad (6) U postupku su odbijeni svi dokazni predlozi odbrane izuzev itanja recenzija, a zato nije dato nikakvo obrazloenje u pobijanom reenju. Na str. 5 pobijanog reenja navodi se OCENA prvostepenog suda da su dokazni predlozi odbrane bili SUVINI za razjanjenje stvari. Ova ocena niim nije obrazloena.
325
Poglave II ZABRANE
Meutim, prema l. 357 st. 7 ZKP sud mora u obrazloenju presude odn. reenja navesti iz kojih razloga nije uvaio pojedine predloge stranaka. Naravno, da OCENA suda da bi izvoenje nekog predloenog dokaza bilo suvino ne predstavlja RAZLOG. Sama ocena mora biti obrazloena. Prvostepeni sud proputa takoe da d ocenu izvedenih dokaza (recenzija), to je takoe protivno odredbi l. 357 st. 7 ZKP. Ad (7) Prigovori izdavaa odbijeni su ili bez ikakvog obrazloenja ili prenebregavanjem elementarnih pravila logikog rasuivanja. Na glavnom pretresu izdava je istakao pravno shvatanje da se Zakon o javnom informisanju uopte ne moe primeniti na nauna dela budui da je Ustavom SFRJ (l. 169) garantovana apsolutna sloboda naunog stvaranja, tj. da se ova sloboda garantuje graanima SFRJ, bez ikakvih ogranienja (koja, inae, postoje kod drugih ustavnih sloboda, kada se upuuje na uslove propisane u zakonu). Ratio ove ustavne odredbe je oigledan: za razliku od drugih sloboda koje se garantuju Ustavom, sloboda naunog stvaranja ne moe NIKADA, po prirodi stvari, NI POD KOJIM USLOVIMA, doi u konikt sa interesima drutva, koje je po deniciji zasnovano na naunim temeljima. (Zato je odbrana i predlagala da se prvo, i pre svega, utvrdi radi li se o naunom delu ili ne v. gore pod (1)). Prvostepeni sud, meutim odbija ovaj prigovor sa sledeim obrazloenjem (v. str. 4, drugi stav reenja). Ovo iz razloga to se u konkretnom sluaju radi o tampanoj stvari u kojoj se iznose neistine kojima bi se mogla uznemiriti javnost, pa je u smislu l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju imalo mesta izricanju zabrane. Izdava se poziva na jednu ustavnu odredbu koja odreuje granice tumaenja zakona a sud smatra da zakon derogira ustav! Sud uvia suprotnost izmeu ove odredbe, ali daje prednost onom tumaenju zakona kojim se naruavaju ustavne odredbe o slobodi naunog stvaranja! Drugi primer logiki neispravnog zakljuivanja jo je drastiniji: poto knjiga nije proitana na glavnom pretresu, prvostepeni sud se naao u neprilici kako da obrazloi zabranu knjige koja nije ni proitana. (Svi proitani delove mogu stati na jednu stranicu knjige, koja ima 250 strana, tj. proitano je 4 promila teksta!) Evo, kako je to uinio prvostepeni sud: Navedene inkriminacije (4 promila teksta prim. izdavaa) proimaju celokupan tekst a to se moglo zakljuiti itanjem konkretnih stranica koje sadre navedene inkriminacije. itanjem navedenih inkriminacija dokazuje se da one proimaju itav tekst koji nije itan! Pokazaemo apsurdnost ovakvog zakljuivanja (ako nije oigledna): iste te inkriminacije proimaju i celokupan tekst pobijanog reenja. Po logici pobijanog reenja, izdvajanjem ovih inkriminacija iz reenja i itanjem tih inkriminacija moglo bi se dokazati da je celokupno reenje neistinito, jer je proeto navedenim
326
Neboja Popov, 1983.
inkriminacijama a to se dokazuje itanjem navedenih inkriminacija! Ako je itavo reenje onda neistinito, stavovi autora su istiniti, pa nije imalo mesta izricanju zabrane. Naravno, da se ovako ne moe zakljuivati. Ali ne radi se ovde o greci, o nespretno formulisanim razlozima, ve se radi o tome da je upravo ovako sud i zakljuivao i postupao! Onog trenutka, kada je prvostepeni sud odbio da proita knjigu i utvrdi njenu sadrinu, prvostepeni sud nije imao drugog izlaza nego da ovakvim logiki neodrivim zakljucima pravda svoju odluku. Jedna greka povukla je drugu. Ad (8) Ustavnost primenjenog zakonskog propisa u javnosti je esto dovoena u pitanje Izdava smatra da nije bez znaaja injenica da je knjiga zabranjena primenom jednog propisa ija je ustavnost esto dovoena u pitanje, pre svega zato to primena takvih propisa zahteva vrlo restriktivno tumaenje. Tako je Vladimir Krivic, tada predsednik Ustavnog suda Slovenije iznosio miljenje da je u formulisanju odredbe o uznemiravanju javnosti kao osnova zabrane zakonodavac preao okvire koji su odreeni Ustavom, jer je formulacija spornog stava premalo opredeljena i dozvoljava veoma iroko objanjenje. Ustav predvia samo ogranienja koja su povezana sa krivinim delima protiv naroda i drave, zatitu morala i uvanje drutvenog poretka u irem smislu Mislim da Zakon nije u skladu sa Ustavom. (Politika, 15. septembra 1971. godine, str. 7) Slino miljenje istakao je i dr Mate Ore: Ne bi se moglo rei da kod nas postoji usklaenost pravnih normi, naroito Zakona o tampi i Ustava. Moe se istai diskutabilnost take 2 l. 52 Zakona o tampi koja govori o iznoenju ili pronoenju lanih, izopaenih ili alarmantnih tvrdnji kojima se izaziva uznemirenost graana, koja je uostalom najei povod za zabrane. (Politika, 15. septembra 1971. godine, str. 7). Prema miljenju M. Brkia, sudije Vrhovnog suda Jugoslavije, koji je uestvovao u pripremama Ustava i Zakona o tampi ostao je izvestan nesklad izmeu Zakona o tampi i Ustava. Zbog takvog nesklada istie Brki umesto idejne konfrontacije i politike akcije odgovarajuih politikih faktora ponekad dolazi do ingerencije pravosudnih organa. (Politika, 19. septembar 1971. god.). Tadanji beogradski javni tuilac, Spasoje Miloev javno se alio na neodreenost ove pravne norme i apelovao da drutveno-politike organizacije makar samo deniu merila od kojih polaze u svojim konkretnim zahtevima kako i same zabrane javnog tuilatva ne bi uznemiravale javnost (Veernje novosti, 18. mart 1971. godine, str. 3). Prof. Milan Kangrga takoe kritikuje ovu odredbu ukazujui da socijalizam i jest zapravo bitno uznemiravanje graana, da bi se trgnuo iz svakidanjeg, uhodanog i
327
Poglave II ZABRANE
umalog dremea u okviru postojeeg fakticiteta, kako bi postao slobodnim i samostalnim ovjekom, individualnou i linou (Politika, 18. septembra 1971. godine, str. 7). Veina ovih miljenja izneta je u anketi koju je vodila Politika septembra 1971. godine. Anketu je novinar zakljuio na sledei nain: Najvie je kritikovan Zakon o tampi, posebno njegov lan 52 (sadanji l. 135 st. 1 ta. 2). Postavljeno je tavie i pitanje da li je zakonodavac pravilno primenio ustavne odredbe izraene u lanu 40 Ustava SFRJ. Neki od uesnika smatraju da je zakonodavac preao okvire koji su odreeni Ustavom i da zato Zakon o tampi nije u skladu s njim. Stoga bi verovatno, trebalo da ustavni sud oceni ustavnost l. 52 Zakona o tampi, tanije njegov stav 2, koji pokuava da denie pojam uznemirenja graana (Politika, 19. septembar 1971. godine, str. 7). Naveli smo ova miljenja ne zato to bi ona omoguavala sudu da ne primeni ovaj propis, ve zato to smatramo da je ovakvom kritikom propisa koji je primenio prvostepeni sud jasno istaknuta potreba da se on upotrebljava krajnje oprezno i tumai krajnje restriktivno. Umesto toga, prvostepeni sud proiruje njegovu primenu i na nauna dela, to je u dosadanjoj praksi, ipak, retkost. Dalje, svi kritiari ovog propisa ukazuju na veliku opasnost od arbitrarnosti u primeni propisa, a postupak koji je proveo prvostepeni sud vrvi od arbitrarnosti (neobrazloeno reenje, neobrazloeno odbijanje dokaznih predloga, sumarni zakljuci). Nedostaci primenjenog propisa ako se uopte mogu ukloniti mogu se ukoniti jedino vrlo savesno provedenim dokaznim postupkom i iscrpnim razlozima sve to je provedenom postupku i pobijanom reenju nedostajalo. Ad (9) Pobijanim reenjem ignorie se ustavna odredba o slobodi naunog stvaranja Objavljivanje rezultata naunog stvaranja, jedan je od najvanijih elemenata naunog stvaranja: time se nauna javnost obavetava o naunim rezultatima dostignutim u datoj naunoj oblasti, time se otvara diskusija, podstie kritika, nalaze pravci za dalja nauna istraivanja. Nauka je nemogua bez objavljivanja naunih rezultata. Nemogua kao drutvena delatnost. Kada je Ustav proklamovao apsolutnu slobodu naunog stvaranja (v. gore pod 7), onda mu nije bila namera da drugom rukom (ograniavanjem slodode tampe pod uslovima propisanim zakonom u lanu 167 st. 3) ovu slobodu oduzme. Tim pre to objavljivanje naunih radova nije informativna, ve nauna delatnost. Zato je jedino mogue ispravno tumaenje da se odredbe Zakona o javnom informisanju pravilnom ustavnom interpretacijom ne mogu primeniti na nauna dela. Prvostepeni sud je postupio drugaije i pogreio je. Ogranienja postavljena slobodi informisanja on protee na sve delatnosti koje se uopte slue tehnikim instrumentom tampe. Takvo rezonovanje je, naravno, duboko pogreno. Ustav ne
328
Neboja Popov, 1983.
dozvoljava ni zakonodavcu da bilo ime ograniava slobodu naunog stvaranja, pa to nije moglo biti uinjeno ni Zakonom o javnom informisanju. *** Izdava smatra da je uspeo da dokae da je prvostepenim reenjem odreeno da se ima unititi jedna knjiga koja predstavlja nauni rad, zbog iznoenja stavova koji su i ranije iznoeni u javnosti i na mnogo otriji nain, da je to uinjeno u jednom postupku u kome sama knjiga nije ni proitana, niti odbrani data mogunost da je proita, da je to uinjeno na osnovu niim neobrazloene ocene da je knjiga oigledno neistinita, da je to uinjeno u jednom postupku u kome je veina dokaznih predloga odbrane odbijena bez ikakvog obrazloenja, da je to uinjeno prenebregavanjem elementarnih pravila logikog rasuivanja, na osnovu jedne sporne zakonske odredbe, ignorisanjem ustavnih odredbi o slobodi stvaralatva a ako je to tako onda nema drugog reenja nego da se pobijana odluka ukine. Izdava na kraju samo jo eli da istakne da je celokupna knjiga proeta zalaganjem za samoupravljanje, demokratiju i socijalizam (makar pod ovim pojmovima i nemamo svi identina shvatanja, jer onda se sporimo unutar tih ustavnih opredeljenja), a protiv monopola, birokratije i etatizma. Ako su neka mesta u zabranjenoj knjizi i sporna (a svakako da jesu, u nauci je sve sporno!) da li je celishodno potezati sredstva dravne prinude da bez dokaza i razloga, pozivanjem na oiglednosti te sporove prekrate najnepopularnijom od svih mera: unitavanjem knjige? U zatitu kojih vrednosti i kojih opredeljenja se to ini? U Beogradu, 02. oktobra 1983. INSTITUT DRUTVENIH NAUKA UNIVEZITETA U BEOGRADU CENTAR ZA FILOZOFIJU I DRUTVENU TEORIJU koje zastupa: SRA M. POPOVI
329
Poglave II ZABRANE

K. II 460/83 Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veu sastavljenom od sudija: Nikoli Vlastimira, kao predsednika vea, Blagojevi Branislava i dr Jovana Pavlice, kao lanova vea i strunog saradnika Sandi Ksenije, u krivinom predmetu zabrane rasturanja knjige Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI autora dr Neboje Popova, reavajui o albama izdavaa Instituta drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za lozoju i drutvenu teoriju u Beogradu i punomonika istog advokata Sre Popovia izjavljenim protiv reenja Okrunog suda u Beogradu Kr. 217/83 od 26. septembra 1983. godine, u sednici vea odranoj dana 10. oktobra 1983. godine, doneo je REENJE ODBIJAJU SE kao neosnovane albe izdavaa Instituta drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu Centra za lozoju i drutvenu teoriju u Beogradu i njegovog punomonika advokata Sre Popovia izjavljenim na reenje Okrunog suda u Beogradu Kr. 217/83 od 25. septembra 1983. godine. Obrazloenje Prvostepenim reenjem Okrunog suda u Beogradu Kr. 217/83 od 28. septembra 1983. godine zabranjeno je rasturanje u celosti knjige Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI autora dr Neboje Popova iji je izdava Institut drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za lozoju i drutvenu teoriju u Beogradu, a tampar tamparija Radia Timoti u Beogradu. Odlueno je da se oduzimaju svi primerci knjige koji e po pravosnanosti reenja biti uniteni. Istim reenjem odlueno je da e po pravosnanosti izreke biti objavljena u Slubenom listu SFRJ i Slubenom glasniku SR Srbije. Protiv ovog reenja izjavili su albu izdava i njegov punomonik zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i zbog povrede krivinog zakona s predlogom da prvostepeno reenje bude i ukinuto i predmet vraen istom sudu na ponovno odluivanje ili pak da pobijano reenje bude preinaeno tako to e se odbiti predlog Okrunog javnog tuioca u Beogradu Ut. 56/83 od 23. septembra 1983. godine, i ukinuto reenje o privremenoj zabrani Okrunog javnog tuioca u Beogradu pod istim brojem i datumom. Vrhovni sud je razmotrio sve spise predmeta zajedno sa pobijanim reenjem, pa je po oceni navoda u albama izdavaa i njegovog punomonika kao i pismeno dostavljenog stava zamenika Javnog tuioca Srbije da prvostepeno reenje kao
330
Neboja Popov, 1983.
pravilno bude potvreno, naao: U albi punomonik izdavaa istie da knjiga autora dr Neboja Popova Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI predstavlja nauni rad i da se na nauna dela ne moe proiriti primena Zakona o javnom informisanju, konkretno propis lana 135 stav 1 taka 2 koji nije ni u skladu sa propisom lana 40 Ustava SFRJ, jer objavljivanje naunih radova nije informativna ve nauna delatnost, a Ustav SFRJ garantuje apsolutnu slobodu naunog stvaranja, bez ikakvih ogranienja. Dalje se u istoj albi ukazuje da u prvostepenom postupku na glavnom pretresu knjiga nije u celosti proitana niti je odbrani data mogunost da je proita, te da sadrina knjige nije mogla biti utvrena samo izdvajanjem inkriminacija za koje se u prvostepenom reenju navodi da proimaju celu knjigu i na osnovu kojih se zakljuuje da autor neistinito prikazuje studentske dogaaje od 1968. godine i da takve neistine mogu uznemiriti javnost zbog ega je po navodima u ovoj albi usledilo i neosnovano zabranjivanje rasturanja knjige. U albi izdavaa ponavljaju se uglavnom navodi sa glavnog pretresa i ukazuje na postupak kojim je u okviru naunog projekta autor potpisao ugovor sa Filozofskim institutom Filozofskog fakulteta u Beogradu za izradu predmetne monograje 1971. godine. Autor je 1978. godine predao zavreno delo naruiocu. Nauno vee Filozofskog instituta poverilo je recenziju najznaajnijim i najpoznatijim imenima Jugoslovenske sociologije koji su o knjizi dali sasvim pozitivnu recenziju koju je prihvatilo i nauno vee Instituta za lozoju Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je zajedno sa Institutom drutvenih nauka Centrom za lozoju i drutvenu teoriju obezbedio sredstva za njeno tampanje, to bi zabranjivanje rasturanja ove knjige znailo dezavuisanje itavog niza samoupravnih tela u navedenim naunim ustanovama i ignorisalo samoupravno konstituisanu naunu javnost. Najzad, se ukazuje da se na osnovu desetak istrgnutih reenica ne moe doneti valjan zakljuak o celoj knjizi te da je autor neistinito prikazao studentske dogaaje iz 1968. godine, ve da je u pitanju istorijski dogaaj koji socioloka nauka uvek iznova procenjuje i preocenjuje i da u tom smislu treba posmatrati i delo dr Neboje Popova Drutveni sukobi izazov socilogiji SUKOBI. Pozitivne ocene navedenog dela date su u prilozima koje izdava predlae da budu posmatrani kao sastavni deo njegove albe i to dopisi profesora dr Ljubomira Tadia Uznemiravanje javnosti ili neista savest i strah od slobode, profesora dr Svetozara Stojanovia naunog savetnika Politiki teatar apsurda, dr Koste avokog vieg naunog saradnika Zabrana pred sudom logike i istorije. Uz albu je priloen i dopis autora dr Neboje Popova, kojim se kao i napred navedenim podrava predlog izdavaa za ukidanje zabrane rasturanja knjige Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI. Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud dovoljno obrazloio svoj zakljuak o tome da delo dr Neboje Popova Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI sadri neistinita tvrenja o studentskom pokretu iz 1968. godine i dogaajima nakon njega zbog kojih bi se mogla uznemiriti javnost, te da stoje razlozi iz l. 135 st. 1 ta. 2 Zakona o javnom informisanju zbog kojih je zabranjeno rasturanje iste. Ne sumnjajui u navode punomonika i zastupnika izdavaa u viegodinjem radu autora koji se zasniva na obimnoj grai, prvostepeni sud je konkretno obrazloio
331
Poglave II ZABRANE
u emu se sastoji neistinito prikazivanje dogaaja koji su predmet knjige. Period od 1968. do 1972. godine, u knjizi je prikazan kao nastojanje birokratije da sprei tok demokratizacije politikog poretka uspostavljanjem politikog i ideolokog monopola i da je na taj nain uskraena mogunost opstanka studentskog i radnikog pokreta (strana 33, 57, 58 i 193), a to se dalje (na strani 143) oznaava kao domaa varijanta staljinistike ideologije. Dalje na strani 175 navodi se Politika kampanja koja je potom sledila, najvie se okomila na zborove i akcione odbore. Kada oni budu skreni na udaru e se nai sloboda tampe, kritikog miljenja i uopte duhovnog stvaralatva a da su kasniji dogaaji to i potvrdili jer su kritika misao, demokratija i samoupravljanje pretrpeli poraz (strana 242) kao i Da je obnavljanje politikog i ideolokog monopola na razvalinama socijalistikog poretka, samo prividan izlaz iz krize drutva (strana 203). Najzad, Re je naime, o postojanju da se obuzda i skri onaj tok demokratizacije politikog poretka koji je nadolazio kroz due vremensko razdoblje, a koji se nalazi u sreditu drutvenih sukoba iz 1968. godine do 1972. godine i da se zauzda kritiki odnos prema istoriji prolosti, sadanjosti i budunosti jugoslovenskog drutva iz kojeg proistiu tenje ka uspostavljanju integralnog samoupravljanja (strana 234). Na prednji nain autor knjige je i po oceni Vrhovnog suda izneo grube neistine o drutveno-politikim prilikama i dogaajima u naoj zemlji koja bi oigledno mogle izazvati veliko uznemirenje javnosti, zbog ega je pravilno prvostepeni sud ocenio da je osnovan predlog javnog tuioca za izricanje zabrane rasturanja knjige dr Neboje Popova Drutveni sukobi izazov sociologiji SUKOBI. S obzirom da je u pitanju tampana stvar koja sadri neistine zbog kojih bi mogla javnost biti uznemirena to je u konkretnom sluaju osnovano i pravilno primenjen propis lana 133 st. 1 taka 2 Zakona o javnom informisanju o zabrani rasturanja knjige, zbog ega se pokazuju neosnovanim navodi u albama izdavaa i njegovih punomonika da se na prednji nain vrea sloboda naunog stvaralatva koja je zagarantovana Ustavom. Neosnovani su i navodi u albama da se na osnovu delova teksta i pojedinih reenica izvuenih iz sadrine knjige kao celine, a kako je to blie naznaeno u reenju o privremenoj zabrani kao i u prvostepenom reenju, ne moe utvrditi smisao knjige niti zabraniti njeno rasturanje u celini, te da je bilo neophodno na glavnom pretresu proitati kompletan tekst i na taj nain omoguiti strankama kao i sudu poznavanje a potom i donoenje potpune i pravilne ocene iste. Vrhovni sud nalazi da su citirani delovi knjige i proitani odlomci stranice na glavnom pretresu sasvim dovoljni za shvatanje njenog globalnog smisla i poruke pri emu iznete oigledne neistine o politikim i drutvenim prilikama i dogaajima ne gube od svog znaaja ako se posmatraju nerazdvojivo sa celokupnim tekstom sa kojim ine jedinstvenu loginu celinu zbog ega upravo i nije mogue izrei zabranu samo pojedinih delova knjige. Sa iznetih razloga, a na osnovu l. 397 st. 3 ZKP, Vrhovni sud je odluio kao u izreci ovog reenja. Zapisniar, Ksenija Sandi, s.r.
332
Predsednik vea, Vlastimir Nikoli, s.r.
Neboja Popov, 1983.
Predlog za podizanje Zahteva za zatitu zakonitosti

SAVEZNOM JAVNOM TUIOCU
Predlog
ZA PODIZANJE ZAHTEVA ZA ZATITU ZAKONITOSTI
PROTIV REENJA Okrunog suda u Beogradu od 26. septembra 1983 godine Kr. 217/83 i reenja Vrhovnog suda Srbije od 10. oktobra 1983. god. K-460/83
SAVEZNOM SUDU zbog bitnih povreda odredaba Zakona o krivinom postupku - l. 416 ZKP.
Obrazloenje Celokupni postupak proveden je protivno odredbama Zakona o krivinom postupku. Nauni rad Neboje Popova zabranjen je U CELOSTI, a da nije U CELOSTI ni proitan. Dokazni predlozi odbrane odbijeni su a da za to nije dato NIKAKVO obrazloenje. Odluna injenica istinitosti odn. neistinitosti inkriminisanih tvrdnji nije uopte utvrena, niti je sumarna ocena suda uopte obrazloena. albeni navodi nisu cenjeni u drugostepenom postupku, ve se drugostepeni sud u svemu poziva na -nepostojee- razloge prvostepenog suda. Sve bitne povrede odredaba Zakona o krivinom postupku detaljno su obrazloene u albi izdavaa na prvostepeno reenje, te se ovde samo sumarno na njih ukazuje, a blie se obrazlau samo povrede uinjene u drugostepenom postupku. One se svode na povredu odredbe l. 388 st. 1 ZKP, po kojoj je drugostepeni sud duan da oceni sve albene navode. Tako, na pr. u drugostepenom reenju nijednom jedinom reju se ne ceni albeni
333
Poglave II ZABRANE
navod izdavaa da je reenje prvostepenog suda neobrazloeno: da se u njemu ne navode nikakvi razlozi zbog kojih su odbijeni dokazni predlozi odbrane (ve se samo daje ocena da su ti predlozi bili suvini), i to je daleko vanije da se ne daje nikakvo obrazloenje za kljunu i odlunu ocenu injenice da li su inkriminisane tvrdnje istinite ili to nisu. Ova odluna injenica utvrena je tako da se u prvostepenom reenju na nju ukazuje kao na oiglednu. Drugostepeno reenje, reavajui po albi u kojoj se ukazuje na nedostatak svakog obrazloenja odlune injenice, zadovoljava se time da ponovi da je injenica neistinitosti inkriminisanih tvrdnji oigledna, ne ulazei uopte u albene razloge, kojima se upravo napada ovakav nain retorskog ubeivanja, koji se stavlja na mesto argumentacije. Takav metod obrazlaganja liava drugostepeni postupak svakoga smisla. Kada bi bilo dozvoljeno po postupku da sudovi sude po tome ta je njima oigledno, onda bi svaki dokazni postupak bio potpuno suvian, a isto tako i pravo stranke na albu sasvim iluzorno. Presude bi izmicale svakom ispitivanju, a svaka kontrola zakonitog postupanja bila bi nemogua. Pravo na odbranu bilo bi lieno svake sadrine, a drutvena i pravna odgovornost onih koji primenjuju zakone svedena na nulu. Zato Zakon o krivinom postupku takvo obrazlaganje ne dozvoljava i zato ova dva reenja ne mogu opstati u pravnom saobraaju, jer grubo naruavaju naelo zakonitosti. Gledano sa jednog ireg stanovita, cela stvar je jo ozbiljnija. Stavovi koji su ocenjeni kao oigledno neistiniti odnose se na, po oceni autora, nepovoljna politika kretanja u periodu od 1972. godine do danas. Takvi stavovi, logiki nuno, makar da se za tim ne ide, jer je re o sociolokoj studiji, sadre implicitnu kritiku nosilaca javno-pravnih ovlaenja koji su odluujue uticali na ta politika kretanja. Kako, pak nosioci javno-pravnih ovlaenja, istovremeno, imaju i olakan pristup sredstvima masovnih komunikacija i odluujue utiu na formiranje javnog mnenja, njihova sopstvena ocena njihovog sopstvenog rada i rezultata toga rada (napr. ocena politikih kretanja), koja je po psiholokoj nunosti, redovno i uglavnom pozitivna, postaje ona oiglednost, na koju se sudovi pozivaju kada kritiku proglaavaju neistinitom. Na taj nain, mera samokritinosti nosilaca javnopravnih ovlaenja postaje merom istinitosti svake drutvene kritike. Takvo, pak, gledanje na drutvenu kritiku i njene granice, ustvari ukida mogunost svake kritike, a time ini i sve nae razgovore o odgovornosti potpuno iluzornim. Pozivanje na oiglednost nije nita drugo do pozivanje na tzv. consensus omnium (saglasnost svih). Po logici stvari ovaj argument moe imati teinu jedino ako SVI svoju saglasnost ili nesaglasnost mogu izraziti, inae postaje opasan sozam. Paradoksalno je pozivanje na saglasnost svih, kada sud upravo svojom odlukom zabranjuje izraavanje nesaglasnosti. Drugim reima, pozivanje na javno mnenje ima svoju teinu tek kada se javno mnenje formira, a to upravo napadnuta reenja ne dozvoljavaju. (Druga bi stvar bila da je do zabrane dolo poto bi knjiga bila
334
Neboja Popov, 1983.
podvrgnuta savesnoj naunoj, pa i politikoj analizi svih zainteresovanih i postignut consensus omnium da je njena sadrina neistinita, da je na delu bila represivna cenzura koju i Zakon predvia, namesto preventivne, koju zakon zabranjuje). Zato, po miljenju izdavaa, oba napadnuta reenja treba ukinuti, pa se napred stavljeni predlog javlja kao umestan i na Zakonu osnovan. u Beogradu, 14. novembra 1983. god. Izdava INSTITUT DRUTVENIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU CENTAR ZA FILOZOFIJU I DRUTVENU TEORIJU koje zastupa SRA M. POPOVI
335

Svedocanstva17 1

Caricato da

Informazioni sul documento

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Svedocanstva17 1

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

SVEDOANSTVA 17 HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

SVEDOANSTVA 17 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

1061 1165 1221 1227 1241 1343 1397

1479 1482 1494 1500 1502 1508 1512 1518

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Buntak Ivan 1246, 1257, 1259, 1261 Bunuevac Kosta 532

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Sra Popovi POSLEDNJA INSTANCA

Predgovor Sre M. Popovia

Vidici, KR 100/71; Student, KR 101/71

"Vidici", KR 100/71; "Student", KR 101/71

Pismo Univerzitetskom odboru Saveza studenata Beograda

TELEGRAM SKUPTINI SRBIJE

ZASTUPNIK IZDAVAA SRA POPOVI ADVOKAT

"Vidici", KR 100/71; "Student", KR 101/71

Prituba predsedniku Okrunog suda

Pismo Zavodu za zdravstvenu zatitu Srbije

Miodrag Stojanovi Zoran ini (1974)

Prituba predsedniku Okrunog suda u Beogradu

Miodrag Stojanovi Zoran ini (1974)

Brigitte Mohnhaupt (1978)

Pismo branioca SSIP-u

Brigitte Mohnhaupt (1978)

Pismo predsedniku Okrunog suda u Beogradu

PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U BEOGRADU Beograd

Pismo istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu

ISTRANOM SUDIJI OKRUNOG SUDA u Beogradu

Brigitte Mohnhaupt (1978)

Jova Ili, 1979-1980

Jova Ili, 1979-1980

Prituba predsedniku Okrunog suda u Tuzli

Jova Ili, 1979-1980

alba Ili Gospe OSUP-u Srebrenik

OPTINSKOM SEKRETARIJATU ZA UNUTRANJE POSLOVE Srebrenik

Jova Ili, 1979-1980

Gian Franco Ladini, 1982

Prituba predsedniku Okrunog suda u Pritini

Gian Franco Ladini, 1982

Vojislav eelj, 1984-1986

Prigovor Istranom sudiji Okrunog suda u Sarajevu

Vojislav eelj, 1984-1986

Prituba predsedniku Okrunog suda u Sarajevu

PREDSEDNIKU OKRUNOG SUDA U SARAJEVU

Tuba izdavaa LISTA SUSRET*

ND 132,90 ND 593,50 ND 1,10 ND 727,50

alba izdavaa Vrhovnom sudu Srbije*

Predmet Vidici, KR 70/70, 1970. godina

Student, (Kr. 58/ 71), 1971.