Br.

31 Biblioteka SVEDOANSTVA VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA
Knjiga II

Uredila i priredila: Sonja Biserko

Beograd 2007.

808

809

Vukovarska tragedija 1991

Bibliotheca SVEDOANSTVA Br. 31 VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991 U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA Knjiga II IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko
***

Sadraj:

ULOGA JNA U RATU U HRVATSKOJ Analiza dokumenata u posedu Tuilatva ............................................... - Ekspertski izvetaj tima za vojne analize .............................................. - Izvetaj general majora (u penziji) Andrewa Pringlea u vezi s predmetom Vukovar .................................................................................... - Izjava Marka Crawforda Wheelera ........................................................ Suenje Slobodanu Miloeviu ispitivanje svedoka ............................ - Svedok Dobrila Gaji-Glii .................................................................... - Borisav Jovi o etnikom ienju .......................................................... Intervju sa Veselinom ljivananinom: Zato sam sruio Vukovar ... Ova knjiga je tampana zahvaljujui pomoi Savezne Republike Nemake u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope Dnevnik dobrovoljca: Doivljaji vojnika anka (Nenad anak) ....... PRED HAKIM TRIBUNALOM Izmenjena optunica protiv Slobodana Miloevia za Hrvatsku ......... Uvodna re Tuilatva Hakog tribunala za deo optunice protiv Slobodana Miloevia koji se odnosi na Hrvatsku .................................. Agencija SENSE o suenju Vukovarskoj trojci ..................................... Izricanje presude Vukovarskoj trojci ...................................................... 1221 1249 1257 1447 815 815 1113 1158 1180 1180 1198 1200 1205

UREDILA I PRIREDILA: Sonja Biserko KORICE: Ivan Hraovec PRELOM: Neboja Tasi TAMPA: Zagorac, Beograd 2007. TIRA: 750 ISBN - 86-7208-140-4 (niz) ISBN 86-7208-142-8 (knjiga II)

810

811

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

SVEDOENJA PRED HAKIM TRIBUNALOM I NA SUENJU U BEOGRADU ZA OVARU Lovas: na minskom polju (svedok C-1204) .............................................. Svedoci o ulozi JNA u Hrvatskoj ............................................................... - Svedok Aleksandar Vasiljevi ................................................................ - Svedok Vesna Bosanac ............................................................................ - Svedok Vojislav eelj .............................................................................. Javnost i svedoci (Milo Vasi) ................................................................ Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 13.09.2005 (svedok Karlovi Vilim) ............................................................................... Proces u Beogradu (svedok Jovan Dulovi) ............................................. Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 01.09.2005 (svedok Boo Latinovi) .............................................................................. Sudska overa zloina (Tanja Tagirov) .................................................... Nove presude i optunice u sudu za ratne zloine (TANJUG) ............. Reakcije na haku presudu Vukovarskoj trojci ..................................... 1463 1479 1479 1535 1547 1561 1566 1575 1586 1609 1617 1619

ULOGA JNA U RATU U HRVATSKOJ

812

813

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

ANALIZA DOKUMENATA U POSEDU TUILATVA

Ekspertski izvetaj tima za vojne analize za predmet IT-95-13 Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS)
Pregled - Cilj ove studije je analiza uloge Operativne grupe Jug Oruanih snaga SFRJ (Gardijske motorizovane brigade i dodatne jedinice) tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u cilju zauzimanja Vukovara, i nakon tih operacija (od septembra do 24. novembra 1991). - Dva su bitna aspekta ove analize. Prvo, u izvetaju se istrauje struktura oruanih snaga SFRJ, doktrina komande i kontrole (nad oruanim snagama i unutar njih), disciplina i ostali vani aspekti. Drugo, u izvetaju se analizira na koji nain je Operativna grupa Jug oruanih snaga SFRJ u jesen 1991. izvodila operacije u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (i Vukovaru), ukljuujui odnose izmeu Gardijske motorizovane brigade i drugih oruanih grupa koje su dejstvovale na vukovarskom podruju pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice. - Da bi postigla svoj cilj na najefikasniji nain, studija je podeljena na dve velike celine. Svaka celina se sastoji od vie delova. Da bi se olakaalo itanje, svaki deo poinje saetim prikazom. Skraenice su navedene i objanjene posebno u Glosaru.

814

815

Vukovarska tragedija 1991 - Prva celina nosi naslov Struktura, komanda i kontrola i disciplina u oruanim snagama SFRJ. Ova celina poinje kratkim pregledom zakonske regulative i doktrine u okviru kojih su delovale oruane snage SFRJ. Govori se i o glavnim elementima doktrine komande i kontrole, operativnoj i vojnoteritorijalnoj organizaciji JNA i TO-a (ukljuujui gmtbr), operativnih grupa i drugih struktura osnivanih ad hoc, kao i o planiranju i izvoenju vojnih operacija na nivou brigada, i propisima oruanih snaga SFRJ u vezi s primenom vojnih zakona i ratnog prava. Prva celina je tako organizovana da daje podatke neophodne da bi se razumeli delovi druge celine i da bi se ti delovi stavili u kontekst. - Druga celina ovog izvetaja nosi naslov Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Zapoinje poreenjem legislative i doktrine o kojima se govori u prvom delu izvetaja, sa stvarnom situacijom na terenu za vreme sukoba u Hrvatskoj, meutim, bez namere da se detaljno prikau operacije oruanih snaga SFRJ u Hrvatskoj. Polazei od tog poreenja, u drugoj celini istrauje se evolucija zadataka i uloge oruanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj sa namerom da se pokae da su dejstva u cilju osvajanja Vukovara bila sastavni deo celokupnih operacija JNA u Hrvatskoj u leto i jesen 1991. godine. Nadalje, u drugoj celini podrobnije se opisuje organizacija komande i kontrole uvedena sa namerom da se odgovori na posebne okolnosti i uslove koje je nametnuo sukob u Hrvatskoj, na primer, angaovanjem dobrovoljaca/pripadnika paravojnih formacija. - U TREEM delu druge celine objanjava se strateka vanost Vukovara u sklopu borbenih dejstava JNA u Hrvatskoj u leto i jesen 1991. godine. Nakon toga sledi detaljna razrada i analiza borbenih dejstava Gardijske motorizovane brigade (Operativne grupe Jug) sa ciljem zauzimanja Vukovara, izvoenih pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice, ukljuujui odnose izmeu pripadnika gmtbr i ostalih snaga (izmeu ostalog, dobrovoljaca i pripadnika paravojnih formacija) na tom podruju za vreme gorepomenutih borbenih dejstava. - Ova analiza se zasniva na prouavanju dokumenata koje poseduje Tuilatvo, izuzimajui izjave svedoka i osumnjienih, te svedoenja pred sudom. Dokumentarni izvori obuhvataju zakone SFRJ, propise i pravila slube JNA, publikacije koje su izdali SSNO, JNA i publikacije iz javnih izvora, te druge dokumente koji se odnose na vojne operacije. Trei deo druge celine uglavnom se bavi naredbama i izvetajima SSNO, 1. vojne oblasti, gmtbr-a i Operativne grupe Jug, ukljuujui i Ratni dnevnik gmtbr. U vreme

Vukovarska tragedija 1991 pisanja ovog izvetaja nismo imali na raspolaganju niz dokumenata koje smatramo relevantnim za pripremu ove studije i koje, iz tog razloga, poslednjih meseci i godina traimo od Srbije i Crne Gore. Reynaud THEUNENS, obavetajni (vojni) analitiar Tuilatvo Saeti prikaz 1. Oruane snage SFRJ sastojale su se od JNA i Teritorijalne odbrane (TO). TO je obuhvatala sve oruane formacije koje nisu bile deo JNA ili policije. JNA je bila savezni organ, dok je TO organizovana na republikom nivou (ili na nivou autonomnih pokrajina). U drugoj polovini osamdesetih godina, preduzete su mere da se povea savezna kontrola nad TO. Prema Zakonu o optenarodnoj odbrani iz 1982. dozvoljeno je, pod dobro definisanim uslovima, popunjavati oruane snage SFRJ dobrovoljcima (tj. licima koja nisu obavezna vriti vojnu slubu, a koja su primljena u oruane snage). 2. Najvii organ komande i kontrole nad oruanim snagama SFRJ bilo je Predsednitvo SFRJ. Po objavi jednog od tri stanja (ratno stanje, neposredna ratna opasnost, vanredno stanje), Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda, kojoj pomae tab Vrhovne komande (u kom su savezni sekretar za narodnu odbranu, njegov Sekretarijat, naelnik Generaltaba i Generaltab oruanih snaga SFRJ). 3. JNA se sastojala od Generaltaba (koji je 1988. godine preimenovan u Generaltab oruanih snaga SFRJ) i tri vida oruanih snaga: Kopnene vojske (kopnenih snaga), Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane i Ratne mornarice. Kopnene snage sastojale su se od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, itd.) i slubi (npr. tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna itd.) organizovanih u tri vojne oblasti, koje su se sastojale od odeljenja, vodova, eta, bataljona, pukova, brigada, divizija i korpusa. 4. U oruanim snagama SFRJ postojao je zaseban organ za pitanja bezbednosti (ukljuujui i protivobavetajnu slubu): Uprava bezbednosti (UB). Organi bezbednosti (OB) su, izmeu ostaloih zadataka, uestvovali u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela povezanih sa oruanim snagama, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Oficiri za bezbednost

816

817

Vukovarska tragedija 1991 u jedinicama, komandama i ustanovama potinjeni su svojim operativnim komandantima, u rukovodnom smislu vezani su za Upravu bezbednosti. Oficiri za bezbednost nemaju nikakvu de jure komandnu odgovornost, ali vre struno rukovoenje i daju strune savete jedinicama vojne policije (VP). Izmeu ostalog, zadaci vojne policije JNA bili su liavanje slobode i sprovoenje ratnih zarobljenika i njihova zatita. 5. Peadijske i motorizovane brigade su vie kombinovane taktike jedinice. Motorizovana brigada namenjena je za borbena dejstva na ravnom terenu i na manevarskom podruju, a sastoji se od motorizovanih bataljona. Bataljon je osnovna zdruena taktika jedinica peadije i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku, protivoklopnu borbu, protivavionsku odbranu, veze i logistiku podrku. 6. Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) je bila neposredno potinjena saveznom sekretaru za narodnu odbranu (SSNO), preko efa njegovog kabineta. Zbog specifinog zadatka zatite Vrhovne komande SFRJ, gmbtr se smatra elitnom jedinicom. Za razliku od redovnih peadijskih ili motorizovanih brigada JNA, koje obino imaju po jednu etu vojne policije, gmtbr ima dva bataljona vojne policije, ukljuujui i jednu anti-teroristiku etu. 7. Komanda brigade je organizacijski organ za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komandant brigade ima iskljuivo pravo da komanduje svim jedinicama brigade i pridodatim jedinicama. On snosi punu odgovornost za rad komande brigade i potinjenih komandi. Komandantu brigade pomae tab, ijim radom upravlja naelnik taba (N). Osim toga, postoji niz organa (za politiki rad, bezbednost i logistiku) kojima rukovode pomonici komandanta, koji su neposredno odgovorni komandantu brigade. Pomonik komandanta za bezbednost odgovoran je za kontraobavetajnu delatnost i pruanje strunih saveta komandantu brigade za korienje jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. 8. tab brigade je duan da u svakom trenutku tokom operacija komandantu prui detaljne informacije o situaciji i aktivnostima njegovih jedinica. Komandant u svakom trenutku mora znati stanje u svojim potinjenim jedinicama, dva nivoa nie. Akti komandovanja (zapovesti, nareenja, instrukcije i direktive) sadre zadatke upuene podreenima. Dokumenta o izvetavanju i obavetavanju koriste se za informisanje nadreenih i podreenih. Ratna knjiga/dnevnik vodi se svaki dan celo trajanje rata. Sastoji se od hronolokog pregleda svih znaajnih dogaaja, kratkog sadraja svih nareenja komandanata, najvanijih zapovesti, informacija iz

Vukovarska tragedija 1991 izvetaja podreenih, primljenih i poslatih obavetenja i drugih vanih aktivnosti i dogaaja u bataljonu /kao u originalu/. 9. Jedinstvena komanda, jednostareinstvo nad i u sklopu sastavnih elemenata oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) i obaveza sprovoenja odluka u delo smatraju se osnovnim principima uspenog izvoenja vojnih operacija. 10. Za vreme operacija mogu se osnivati operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi (JOd) i jurine grupe radi lakeg rukovoenja i komandovanja. To su privremene formacije, koje se obrazuju za potrebe izvoenja konkretnih operacija u konkretnom vremenu, a sastoje se od jedinica svih vojnih snaga (JNA, TO) angaovanih za odreenu operaciju. 11. Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. Napad je osnovni oblik (ofenzivnog) borbenog dejstva u kom brigada dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Cilj napada je, kad god je to mogue, opkoliti, izolovati i, na kraju, zauzeti gradove i naselja u sadejstvu sa jedinicama TO-a pod jedinstvenom komandom. 12. Velika borbena dejstva izuzetno su sloena i zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem viem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Priprema borbenih dejstava ukljuuje niz aktivnosti kao to su obuka, reorganizacija, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; prikupljanje podataka i procenu rasporeda, mogunosti i verovatnog naina dejstava neprijatelja; procena borbene spremnosti i poveanje situacione i borbene spremnosti vlastitih snaga i sredstava; izvianje; itd. Tokom priprema, komanda brigade e neprekidno pratiti situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava. 13. Stalna i trajna logistika podrka je neophodna za izvravanje kontinuiranih (borbenih) dejstava. Komanda brigade je odgovorna za logistiku podrku niih i pridatih jedinica JNA i TO. 14. Propisi oruanih snaga SFRJ, koji su proisticali iz vojnih zakona i odredbi ratnog prava i o krivinom gonjenju za povrede tih zakona i propisa, eksplicitno upuuju na mnoge meunarodne sporazume o humanitarnom pravu koje je SFRJ ratifikovala. Izmeu ostalog, pominje se Haka konvencija iz 1899. i 1907, enevske konvencije iz 1949. i Dopunski protokoli uz enevske konvencije iz 1977. godine. Pored toga, u SFRJ-u su postojali zakoni po kojem je obrazovan sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova.

818

819

Vukovarska tragedija 1991 15. Osmo poglavlje Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. sadri opsean i detaljan pregled propisa koji se odnose na osnovna prava ratnih zarobljenika i obaveznog postupanja prema njima. U tim propisima ogledaju se odredbe Tree enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o postupanju sa ratnim zarobljenicima. 16. Svaki stareina u oruanim snagama SFRJ duan je prijaviti povrede ratnog prava. Komandanti su odgovorni za postupke svojih potinjenih i mogu biti pozvani na odgovornost zbog propusta da spree ili kazne za krivina dela izvrena pod njihovom komandom ili s kojima su upoznati, ali i za one o kojima su zbog svog slubenog poloaja ili funkcije mogli da znaju ili je trebalo da znaju. 17. Vojna policija i organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Nadalje, od njih se trai da preduzimaju potrebne mere pronalaenja izvrilaca, obezbede tragove krivinih dela i druge mere ako postoje osnovi sumnje da je poinjeno krivino delo. Organi bezbednosti i vojna policija su ovlaeni da lie slobode lica za koja se sumnja da su poinila krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koja odbiju privoenje ili da bi se odbranili od napada na sebe ili lice koje obezbeuju. 18. Zadatak oruanih snaga SFRJ bio je da titi nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i drutveni poredak utvren Ustavom SFRJ. Od kraja leta 1991. godine nadalje, nakon povlaenja JNA iz Slovenije, kao posledica promena koje su se desile u Predsednitvu SFRJ (= Vrhovnoj komandi), u Hrvatskoj se situacija razvijala tako da su ciljevi oruanih snaga SFRJ, gledano iz vojne perspektive, postajali sve manje jasni. Nareenja i uputstva onog to je preostalo kao Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande pokazuju da je, bar de facto, JNA prestajala da bude armija SFRJ i da je, bar u Hrvatskoj, umesto toga postepeno prerastala u uglavnom srpsku snagu, koja je sluila srpskim ciljevima. Stoga se ustavna dunost zatite teritorijalnog integriteta svela na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad delovima hrvatske teritorije. Ovaj pomak u ciljevima JNA u Hrvatskoj pozdravili su nacionalistiki politiari u Srbiji, meu kojima i Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS). eelj je pozvao na ujedinjenje svih zemalja koje se smatraju srpskim, istono od linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. 19. Poev ve od januara 1991, pre izbijanja sukoba u Hrvatskoj, policija i teritorijalna odbrana Republike Hrvatske postepeno se podelila na hrvatske i

Vukovarska tragedija 1991 (mesne) srpske strukture. U podrujima gde su Srbi bili veina ili znaajna manjina, lokalni Srbi su preuzeli postojee strukture (poto su nesrbi otili ili ih se poticalo da odu, ili nisu vie priznavali SFRJ i prestali su da sarauju sa JNA) ili formirali sopstvenu policiju i jedinice i tabove TO koji nisu bili odgovorni republikim organima u Hrvatskoj, ve su ostali lojalni onome to je ostalo od SFRJ, i Srbiji. Isto se dogodilo u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS). 20. Tokom sukoba u Hrvatskoj, nacionalne politike stranke u Srbiji, meu kojima i Srpska radikalna stranka (SRS), organizovale su regrutaciju, obuku i upuivanje dobrovoljaca u zone sukoba u Hrvatskoj ili ak osnivale sopstvene dobrovoljake/paravojne formacije. Takve dobrovoljake/ paravojne formacije nisu bile predviene zakonima SFRJ ni Srbije. Dobrovoljci iz Srpske radikalne stranke (SRS) preuzeli su naziv rojalistikog pokreta otpora iz Drugog svetskog rata i nazvali se etnicima, a zvali su ih i eeljevci. U isto vreme postojale su i druge grupe, kao to su Arkanovi tigrovi, koji su odravali tesne veze sa Ministarstvom unutranjih poslova (MUP) i Ministarstvom odbrane (MOD) Republike Srbije (MUP) /kao u originalu/. Da bi se de facto stanje koje je postojalo na terenu regularisalo, menjano je zakonodavstvo, Srbija i SFRJ donele uredbe i uputstva za upis i prijem dobrovoljaca u TO Republike Srbije i JNA. U decembru 1991. godine, (krnje) Predsednitvo SFRJ donelo je naredbu o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ. 21. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, JNA je formirala operativne i taktike grupe (OG i TG) da bi ponovo uspostavila i/ili odrala ujedinjenu i jedinstvenu komandu i kontrolu nad JNA, mesnim srpskim TO-om, srbijanskim TO-om i dobrovoljcima/paravojskom. 22. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem smeteni su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti, kojom je komandovao general-potpukovnik ivota Pani. Dana 29. septembra 1991. gmbtr, pod komandom pukovnika Mileta Mrkia, (pre)potinjena je 1. vojnoj oblasti i upuena u Vukovar. Major Veselin ljivananin je bio pomonik komandanta za bezbednost u gmtbr. Kapetan Miroslav Radi je bio komandir ete 1. motorizovanog bataljona gmtbr. 23. Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr se ukljuio u Operativnu grupu Jug, kojom je komandovao pukovnik Baja Bojat. Osam dana kasnije, pukovnik Mile Mrki preuzeo je komandu Operativne grupe Jug. Gardijska motorizovana brigada je osnovna jedinica Operativne grupe Jug ija uloga je bila da izvrava vei deo operacija u cilju osvajanja Vukovara. Poloaji 1.

820

821

Vukovarska tragedija 1991 proleterske gardijske motorizovane divizije (pgmd) nalazili su se juno od Operativne grupe Jug i divizija je bila zaduena za juni deo istone Slavonije i zapadnog Srema. Dvanaesti novosadski korpus je bio severno od Operativne grupe Jug i pokrivao je Baranju i najseverniji deo istone Slavonije, ukljuujui i severni deo Vukovara. 24. Ratni dnevnik gmtbr i redovni protok nareenja podreenim jedinicama i izvetaja 1. vojnoj oblasti i SSNO ukazuju na to da je sve vreme tokom dejstava u cilju zauzimanja Vukovara, pa tako i pre, tokom i posle evakuacije vukovarske bolnice, funkcionisao komandni lanac i sistem obavetavanja izmeu OG Jug (gmtbr) i njenih pretpostavljenih i potinjenih komandi i jedinica. 25. Za vreme operacija u Vukovaru, gmtbr (OG Jug) bio je ojaan pripadnicima drugih jedinica, meu kojima i jedinica JNA, TO-a iz Srbije i mesnog srpskog TO-a (ukjuujui dobrovoljce i pripadnike paravojnih formacija), i dobrovoljcima, a svima je komandovao pukovnik Mile Mrki putem podreenih komandanata. Izdavana su nareenja da se odstrane paravojne grupe/odredi dobrovoljaca koji odbijaju da se potine JNA. 26. U oktobru 1991. pukovnik Mile Mrki, pukovnik OG Jug, uveo je jurine odrede (JOd). Major Borivoje Tei je bio komandant 1. jurinog odreda. Prvi jurini odred sastojao se od tri jurine grupe, a treom je komandovao kapetan Miroslav Radi. (Mesni srpski) odredi TO-a u Vukovaru - Petrova Gora, Leva Supoderica, kojima je komandovao Milan Lanuanin zvani Kameni, i Vukovar, kojim je komandovao Miroljub Vujovi bili su potinjeni 1. jurinom odredu, a preko Ratnog taba SRS usko povezani sa SRS. 27. Za sve vreme trajanja operacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, stizale su dojave o navodnom ueu dobrovoljaca/pripadnika paravojnih formacija i pripadnika JNA, u delima koja su krenje zakona i obiaja ratovanja. Dana 18. novembra 1991, neposredno posle pada Vukovara, general-potpukovnik ivota Pani izriito je naredio pukovniku Mrkiu da se pridrava svih aspekata enevskih konvencija koji se odnose na ratne zarobljenike i da u potpunosti kontrolie situaciju u svojoj zoni odgovornosti. Pani je nedvosmisleno upozorio Mrkia na opasnost od odmazde pripadnika mesnih srpskih jedinica TO-a. 28. Dana 18. novembra 1991. u Zagrebu je potpisan sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice. Prema tom sporazumu, JNA je trebalo da bolesne i ranjene iz bolnice preda hrvatskim vlastima. U sporazumu o evakuaciji nigde se nije pomenulo da JNA treba da evakuisane preda nekim

Vukovarska tragedija 1991 drugim vlastima ili organu. Istog dana je general pukovnik ivota Pani naredio pukovniku Miletu Mrkiu da zauzme bolnicu u Vukovaru. Evakuacija vukovarske bolnice nije bila jedina akcija evakuacije koju je OG Jug izvela tokom svog uea u operacijama zauzimanja Vukovara. U oktobru i novembru 1991. MKCK, PMEZ i druge organizacije evakuisale su ranjene i bolesne iz Vukovara u Hrvatsku. Dana 18. novembra 1991. velik broj pripadnika hrvatskih snaga predao se pripadnicima gmtbr na Mitnici. 29. U Ratnom dnevniku se ne pominje sporazum o evakuaciji potpisan u Zagrebu 18. novembra 1991. Gmtbr ne pominje nikakva konkretna nareenja 1. vojne oblasti ili OG Jug o sprovoenju sporazuma o evakuaciji. Meu belekama unesenim u Ratni dnevnik gmtbr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug nema razlike izmeu raznih drugih evakuacija izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Stoga, u borbenim izvetajima OG Jug (i gmtbr), pa tako ni u izvetajima 1. vojne oblasti, nema nikakvih posebnih napomena u vezi s evakuacijom bolnice. 30. Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, bezbednost u logoru zarobljenih pripadnika ZNG-a na Ovari preuzeli su 20. novembra 1991. u 22:35 asova pripadnici vukovarskog TO-a. U Ratnom dnevniku gmbtr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug 1. vojnoj oblasti i SSNO-u ne pominje se injenica da je OG Jug 20. novembra 1991. izvrio primopredaju evakuisanih iz vukovarske bolnice pripadnicima lokalnog TO-a na Ovari. Nema nikakvih naznaka o tome da je nareenje o primopredaji koju je izvrila OG Jug dolo od 1. vojne oblasti i/ili SSNO ili sa bilo kog drugog komandnog nivoa. 31. Prva beleka u Ratnom dnevniku gmbtr posle pada Vukovara koja se odnosi na prepotinjavanje (mesne srpske) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa. Nakon te beleke sledi strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 4641, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav nareenje od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava na Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. Prema nareenju OG Jug br. 464-1, Petrova Gora, Leva Supoderica, TO Vukovar i drugi mesni srpski odredi TO-a, ukljuujui njihove komandante, Milana Lanuanina, Stanka Vujanovia i Miroljuba Vujovia, ostaju potinjeni OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) do posle ubistava na Ovari. 32. Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki obavestio je 1. vojnu oblast i SSNO da su reena sva pitanja u vezi sa (pre)potinjavanjem dobrovoljakih jedinica i da gmtbr upravo predaje ovlaenja 80. mtbr. Prema izvetavanju 1. vojne oblasti, 80. mtbr je preuzela komandu nad vukovarskim sektorom 23. novembra 1991. godine.

822

823

Vukovarska tragedija 1991 33. Predajom ovlaenja Gardijske motorizovane brigade 80. motorizovanoj brigadi, potpukovnik Milorad Vojnovi, komandant 80. mtbr, postaje komandant mesta Vukovara. Tokom operacija na vukovarskom podruju, general potpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki izdali su nareenja o osnivanju mesnih komandi JNA u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima ne pominje se saradnja sa civilnim organima, nego se upozorava da treba da se sprei meanje (neodreenih) mesnih organa vlasti. Krajem novembra i poetkom decembra 1991. SSNO je donelo daljnja uputstva o regulisanju zadataka komandi mesta i njihove saradnje sa mesnim (civilnim) organima. 34. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea (SIV) SFRJ, JNA, Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisali su Memorandum o saglasnosti, pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) kojim su se slubeno obavezale da e primenjivati sve etiri enevske konvencije. U informisanju potinjenih jedinica koje je usledelo SSNO istie potrebu da stareine neposredno angaovane na ovim poslovima ponovo paljivo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu. 35. Pukovnik Mile Mrki, major Veselin ljivananin, kao i ostale stareine gmtbr posle pada Vukovara unapreeni su u vie inove. 36. U decembru 2003. Tuilatvo za ratne zloine podiglo je pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice drugih za uee u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim zarobljenicima. Dana 24. maja 2004. otpunica je proirena optubama protiv Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devet lica. Optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi sa 20. na 21. novembar 1991. Deo I: injenini kontekst PRVI deo: Oruane snage SFRJ Kratki pregled a.U ovom delu naveden je relevantan zakonodavni okvir na osnovu koga su definisane oruane snage SFRJ, njeni sastavni delovi i zadaci.

Vukovarska tragedija 1991 b. Godine 1968. SFRJ je usvojila optenarodnu odbranu1 kao svoju vojnu doktrinu. Optenarodna odbrana znai odbranu zemlje ili voenje rata korienjem svih ljudskih i materijalnih dobara i snaga drutva u borbi protiv agresora. c. Oruane snage SFRJ sastojale su se od Jugoslovenske narodne armije (JNA) i (republike) Teritorijalne odbrane (TO). TO je ukljuivala sve naoruane sastave koji nisu pripadali ni JNA ni policiji. d. Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine dozvoljava, pod tano definisanim okolnostima, popunu Oruanih snaga SFRJ dobrovoljcima (tj. licima koja se primaju u oruane snage, a nisu vojni obveznici).2 U pogledu prava i dunosti dobrovoljci se izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. e. Zadatak Oruanih snaga SFRJ bio je da tite nezavisnost, suverenitet, celokupnosti teritorije i Ustavom utvreno drutveno ureenje SFRJ. Opte injenice Optenarodna odbrana (1) Odbrana Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zakonski je regulisana. Tokom veeg dela kasnijeg perioda postojanja Jugoslavije osnovne zakonske odredbe kojima su se regulisala vojna pitanja bile su sadrane u Zakonu o optenarodnoj odbrani SFRJ (Zakon o ONO) proglaenom 1982.3 Izvesne osnovne odredbe navedene su u Ustavu SFRJ iz 1974.4 na koji se Zakon o ONO esto pozivao. Zakonom o slubi u oruanim snagama iz 1985. ureuje se vojna sluba u Oruanim snagama SFRJ.5

ONO: optenarodna odbrana. Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 119. 3 Dokazni predmet 387,ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982. 4 Dokazni predmet br. 471, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. objavljena na engleskom u Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974. 5 Dokazni predmet 95, ERN teksta na b/h/s-u 0036-4339-0036-4395; engleski prevod L003-7316-L003-7360, Zakon o slubi u oruanim snagama, Beograd, 1985.
2

824

825

Vukovarska tragedija 1991 (2) Vojna doktrina optenarodne odbrane6 SFRJ proglaena je 1969. slubenom vojnom doktrinom.7 Optenarodna odbrana znai odbranu zemlje ili voenje rata korienjem svih ljudskih i materijalnih sredstava i snaga drutva u borbi protiv agresora.8 Optenarodna odbrana ukljuivala je razne oblike borbe i otpora; osim oruanih snaga (koje su glavni nosilac i oslonac borbe), u njoj uestvuje celokupno stanovnitvo, ukljuujui sve one koji su sposobni za borbu i pruanje otpora, kao i svi ekonomski i ostali drutveni potencijali.9 (3) Doktrina optenarodne odbrane kodifikovana je u lanu 240. Ustava SFRJ iz 1974. lan 240. Ustava SFRJ, 1974. Oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ovim ustavom utvreno drutveno ureenje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije, kao zajednike oruane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana, i od teritorijalne odbrane kao najireg oblika organizovanog oruanog optenarodnog otpora utvrene ovim Ustavom. Svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv napadaa pripadnik je oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.10 Poslednji stav je naroito znaajan jer je iz njega jasna implikacija komandne odgovornosti u vezi sa korienjem naoruanih graana (ukljuujui dobrovoljake formacije).

Vukovarska tragedija 1991 Oruane snage SFRJ (1) Na osnovu lana 91. Zakona o ONO iz 1982. (u kojem se citira drugi stav lana 240 Ustava SFRJ iz 1974), oruane snage SFRJ sastoje se od dva elementa: - Jugoslovenska narodna armija (JNA) i - Teritorijalna odbrana (TO). lan 91. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Oruane snage ine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Pripadnik oruanih snaga je i svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv neprijatelja.11 (2) U Priruniku Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu Strategija oruane borbe iz 1983. detaljnije se govori o dvema komponentama Oruanih snaga SFRJ: Oruane snage SFRJ sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane. Jugoslovenska narodna armija je zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana Jugoslavije. Teritorijalna odbrana je najiri oblik organizovanja ranih ljudi i graana za oruanu borbu i odreene zadatke drutvene samozatite i najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora.12 Jugoslovenska narodna armija (JNA) (1) Kao komponenta optenarodne odbrane, JNA je bila jezgro jugoslovenskih oruanih snaga.13 JNA je bila znaajna i mona savezna ustanova. Kao jedna od najznaajnijih saveznih ustanova u SFRJ, JNA je bila ujedinjujui elemenat u jugoslovenskom federalnom sistemu u kom su iveli

U originalu na engleskom all peoples defence. Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973, na str. 536. 8 Dokazni predmet br. 472; ERN teksta na b/h/s-u 0068-1276-0068-1276; engleski prevod 0081-6252-0081-6335, Pravni prirunik za komandire, 1976. 9 Dokazni predmet br. 472; ERN teksta na b/h/s-u 0068-1276-0068-1276; engleski prevod 0081-6252-0081-6335, Pravni prirunik za komandire,1976. 10 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 240.
7

11 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 91. 12 Dokazni predmet br. 401; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 13 Dokazni predmet br. 401; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV.

826

827

Vukovarska tragedija 1991 pripadnici razliitih nacionalnosti, zatitnik i simbol ideje bratstva i jedinstva i grupa najlojalnija jugoslovenskoj dravi.14 (2) U lanu 99. Zakona o ONO iz 1982. JNA je definisana na sledei nain: lan 99. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija je zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti Jugoslavije i svih radnih ljudi i graana. Jugoslovenska narodna armija organizuje se u mirnodopske i ratne jedinice i ustanove.15 (3) U lanu 101 Zakona o ONO govori se o strukturi JNA. JNA se sastojala od vidova (kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica), rodova (vojska: peadija, oklopne jedinice, artiljerija) i slubi (intendantska, inenjerijska itd.) lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija sastoji se od vidova, rodova i slubi. Vidovi su: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica. Vidovi se sastoje od rodova i slubi. Rodovi se dele na vrste i specijalnosti, a slube na grane i specijalnosti.16 Teritorijalna odbrana (TO) (1) Osim JNA, u sklopu koncepcije optenarodne odbrane Tito je 1968. naredio osnivanje snaga Teritorijalne odbrane (TO).17

Vukovarska tragedija 1991 (2) Koncepcija teritorijalne odbranne bila je da veliki broj mukog stanovnitva proe vojnu obuku i bude osposobljen za uee u odbrani SFRJ kroz lokalno organizovane velikim delom nezavisne jedinice. (3) Iako je JNA savezna ustanova, TO organizuju, finansiraju i opremaju konstitutivne republike SFRJ (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Makedonija) i autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina).18 (4) Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. sadravao je niz odredbi o snagama TO-a i njihovoj komandnoj strukturi. Osnovna struktura TO-a izloena je u pasusima 3 i 4 lana 102. Izmeu ostalog, ovaj lan odreuje da TO obuhvata sve naoruane sasteve koji nisu deo JNA ili policije. lan 102. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Teritorijalna odbrana je najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora. Teritorijalna odbrana se organizuje u osnovnoj i drugoj organizaciji udruenog rada, mesnoj zajednici, optini, autonomnoj pokrajini, republici i drugoj drutveno-politikoj zajednici. Teritorijalna odbrana obuhvata sve naoruane sastave koji nisu deo Jugoslovenske narodne armije i milicije. Teritorijalna odbrana se sastoji od jedinica, ustanova i tabova i drugih oblika organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani otpor. Jedinice i ustanove teritorijalne odbrane i drugi oblici organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani opor organizuju se i pripremaju u miru, a aktiviraju u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, kao i za vreme izvoenja vebi i izvravanja drugih zadataka u miru predvienih ovim zakonom. Za potrebe obuavanja pripadnika teritorijalne odbrane i za vrenje drugih zadataka i poslova u vezi sa pripremama teritorijalne odbrane, mogu se za vreme mira obrazovati ustanove teritorijalne odbrane. Jedinice veze koje obrazuju drutveno-politike zajednice za potrebe rukovoenja u tim zajednicama u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti
17 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, Foreign Area Studies, American University, 1973, na str. 536. 18 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, Foreign Area Studies, American University, 1973, na str. 536.

14 Dokazni predmet 474, ERN engleskog teksta 0063-4242-0063-4295, Bradford Studies on Yugoslavia nr. 13, The Yugoslav Peoples Army: The Political Dimension, Marko Milivojevi, 1988. 15 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 99. 16 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 101.

828

829

Vukovarska tragedija 1991 ili u drugim vanrednim prilikama, organizuju se i pripremaju prema odredbama ovog zakona koje se odnose na teritorijalnu odbranu.19 (5) lan 103 Zakona o ONO iz 1982. u glavnim crtama navodi pravni okvir u sklopu koga je dejstvovao TO. lan 103. (Zakon o optenarodnoj odbrani, 1982) Teritorijalna odbrana se organizuje i priprema u okviru jedinstvenog sistema optenarodne odbrane, u skladu sa ustavom, zakonom, osnovama organizacije i osnovama planova razvoja oruanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovoenja i komandovanja oruanim snagama, jedinstvenim osnovama naoruavanja, opremanja i obuavanja oruanih snaga i odlukama i planovima drutveno-politikih zajednica.20 Dobrovoljci (1) U lanu 119. Zakona o ONO iz 1982. govori se o dobrovoljcima. Prema tom lanu pod dobrovoljcima, u smislu ovog lana, podrazumevaju se lica koja nemaju vojnu obavezu, i na svoj zahtjev su primljena i stupila u oruane snage.21 (2) U lanu 119. takoe se definiu okolnosti pod kojima se angauju dobrovoljci kao i njihove dunosti i mesto u vojnoj hijerarhiji. U stavu 5. kae se sledee: U pogledu prava i dunosti dobrovoljci se izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. lan 119. (Zakon o optenarodnoj odbrani, 1982.) U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, kao i za potrebe vojnih vebi i proveravanja mobilizacijske spremnosti i obuke, jedinice, ustanove i tabovi oruanih snaga popunjavaju se ljudstvom stalnog i rezervnog sastava oruanih snaga, materijalnim sredstvima iz ratne rezerve i materijalnim sredstvima iz popisa.
19 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 102. 20 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 103. 21 Odnosno, u JNA ili TO.

Vukovarska tragedija 1991 U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama oruane snage mogu se popunjavati i dobrovoljcima. Pod dobrovoljcima, u smislu ovog lana, podrazumevaju se lica koja nemaju vojnu obavezu, i na svoj zahtev su primljena i stupila u oruane snage. Za vreme mira mogu se, radi obuavanja, dobrovoljno ukljuivati na vojne vebe i druge oblike obuke jedinica, ustanova i tabova teritorijalne odbrane i lica koja nisu vojni obveznici. Lica iz st. 2. i 4. ovog lana u pogledu prava i dunosti izjednauju se sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.22 (3) Dobrovoljci su bili vaan element popune redova JNA, naroito tokom sukoba u Hrvatskoj kada se JNA suoavala sa sve slabijim odzivom na mobilizaciju i sve veim brojem dezertera. lan 119 Zakona o ONO iz 1982. odnosi se, meutim, na dobrovoljce-pojedince, tj. ljude koji se, uprkos tome to nemaju vojnu obavezu, samostalno prikljuuju (postojeim) jedinicama oruanih snaga SFRJ (JNA i TO). Pravna regulativa na snazi pre sukoba u Hrvatskoj nije davala politikim strankama mogunost da osnivaju dobrovoljake/paravojne formacije van okvira Oruanih snaga SFRJ (koje se sastoje od JNA i TO), niti je bilo predvieno da bi politike stranke mogle imati bilo kakvu ulogu u popuni i/ili upuivanju dobrovoljaca. O daljnjim aktima i naredbama koje su tokom sukoba u Hrvatskoj donele vlasti SFRJ i Srbije bie vie govora u drugoj celini ovog izvetaja, u Drugom delu. Policija Iako nije bila komponenta Oruanih snaga SFRJ, policija se mogla koristiti za izvoenje vojnih zadataka. lan 104 Zakona o ONO nalae da u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti ili drugim izvanrednim okolnostima milicija moe biti upotrebljena i za izvravanje borbenih zadataka oruanih snaga u skladu sa zakonom. Stoga se za vreme dok policija izvrava vojne zadatke za oruane snage, potinjava se nadlenom stareini koji rukovodi borbenim dejstvom. U ovom kontekstu, pojam policija odnosi se na savezne i republike policijske snage. Potinjavanje vojom stareini znai da je on

Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 119.
22

830

831

Vukovarska tragedija 1991 preuzimao odgovornost za nain na koji te potinjene policijske snage izvode dejstva.23 lan 104. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. U ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i u drugim vanrednim prilikama, milicija moe biti upotrebljena i za izvravanje borbenih zadataka oruanih snaga u skladu sa zakonom. Za vreme za koje izvrava borbene zadatke oruanih snaga milicija se potinjava nadlenom stareini koji rukovodi borbenim dejstvom. Rezervni sastav milicije popunjava se vojnim obveznicima. Zadatak Oruanih snaga SFRJ a.lan 92. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. (Zakon o ONO) definie zadatke oruanih snaga. lan 92. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Oruane snage tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i Ustavom SFRJ utvreno drutveno ureenje. Oruane snage mogu, pod uslovima predvienim saveznim zakonom, izvravati i odreene zadatke drutvene samozatite.24 b. Prirunik SSNO-a iz 1983. Strategija oruane borbe detaljnije govori o zadacima Oruanih snaga SFRJ i naglaava njihovu ulogu u ouvanju interesa svih naroda i narodnosti u SFRJ. Oruane snage SFRJ, zajedno sa drugim snagama optenarodne odbrane i drutvene samozatite, tite interese svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana socijalistike samoupravne i nesvrstane Jugoslavije i izraz su njihove spremnosti i odlunosti da se uspjeno odbrane od svake agresije. Oruane snage SFRJ imaju narodni, socijalistiki, revolucionaran i odbrambeni karakter i iskljuivo su namijenjene za odbranu zemlje i

Vukovarska tragedija 1991 obezbjeenje mirne izgradnje socijalistikog samoupravnog drutva i nesvrstane spoljne politike.25 DRUGI deo: Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ Kratki pregled a. U ovom delu govori se o zakonodavstvu i doktrini, kojima je bila regulisana politika vlast i (vojno) komandovanje i kontrola nad Oruanim snagama SFRJ i unutar njih. b. Predsednitvo SFRJ je bilo najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. Posle proglaenja jednog od tri stanja (ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja) Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda, a u radu mu pomae tab Vrhovne komande (koji ine savezni sekretar za narodnu odbranu i njegov Sekretarijat, naelnik Generaltaba i Generaltab JNA26). Opte injenice a. Prema Ustavu SFRJ iz 1974.27 glavni organi dravne vlasti bili su: - Savezna skuptina - Savezno izvrno vee - Predsednik Republike (posle Titove smrti kolektivno Predsednitvo SFRJ) b. Savezna skuptina je imala dva vea: Savezno vee i Vee republika. Savezno vee se sastojalo od 220 delegata iz samoupravnih organizacija, mesnih zajednica i drutveno-politikih organizacija u

23 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 104. 24 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 92.

25 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 26 Naslov naelnik Gereraltaba JNA promenjen je 1988. u naelnik Generaltaba Oruanih snaga SFRJ. 27 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974.

832

833

Vukovarska tragedija 1991 republikama i autonomnim pokrajinama. Vee republika i pokrajina se sastojalo od delegacija republikih i pokrajinskih skuptina.28 c. Savezno izvrno vee imalo je ulogu vlade ili kabineta, sa predsednikom na elu pet potpredsednika i dvadeset tri lana. Predsednik Predsednitva je Saveznoj skuptini predlagao kandidata za funkciju predsednika Saveznog izvrnog vea. Savezna skuptina je potvrivala nominaciju tog kandidata, koji je morao da bude lan Skuptine, i nominovala kandidate za druge funkcije u Veu.29 d. Ustavom iz 1974. Tito je postao doivotni predsednik Republike.30 Kada je 4. maja 1980. Tito umro, deo Ustava koji se odnosi na predsednika Republike (lanovi od 333. do 345) automatski je zamenjen odredbama o kolektivnom Predsednitvu drave.31 Taj organ je imao osam lanova po jednog predstavnika (koji nije predsednik svoje republike) svake od est republika (Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije) i dve autonomne pokrajine (Kosova i Vojvodine).32 Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ Uvod (1) U lanu 96. Zakona o ONO iz 1982. u optim crtama se opisuje postupak rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. lan 96. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Nadleni organi federacije rukovode i komanduju oruanim snagama, utvruju osnove organizacije oruanih snaga, sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama, osnove planova razvoja i plan upotrebe oruanih snaga i obezbeuju jedinstvo njihovog dejstva i, u skladu s tim, organizuju i pripremaju Jugoslovensku narodnu armiju.

Vukovarska tragedija 1991 U skladu sa osnovama planova iz stava 1. ovog lana, propise o nainu i postupku izrade planova razvoja i plana upotrebe oruanih snaga donosi savezni sekretar za narodnu odbranu. Nadleni organi u republikama i autonomnim pokrajinama, u skladu sa osnovama planova razvoja i planom upotrebe oruanih snaga, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeuju jedinstvo njene organizacije, priprema i dejstva.33 (2) U Uputstvu za rad komandi i tabova (nacrt) iz 1983. definisana su tri nivoa rukovoenja i komandovanja oruanim snagama: - Strategijski nivo rukovoenja i komandovanja ini Predsednitvo SFRJ sa delom SSNO-a i Generaltabom Vrhovna komanda. - Operativni nivo rukovoenja i komandovanja sainjavaju komande armija, odnosno republiki i pokrajinski tabovi teritorijalne odbrane, komande korpusa i druge operativno-strategijske komande kada se formiraju. - Taktiki nivo rukovoenja i komandovanja sainjavaju komande taktikih jedinica, zakljuno sa komandom divizije, i tabovi teritorijalne odbrane, zakljuno sa zonskim tabom teritorijalne odbrane.34 Predsednitvo SFRJ (1) Predsednitvo SFRJ je bilo kolektivni organ, sastavljen od predstavnika svih republika i autonomnih pokrajina i predsednika Saveza komunista Jugoslavije po slubenoj dunosti,35 u kom su svi lanovi ravnopravni, a u praksi se formalno postupalo na osnovu konsezusa. Meu lanovima Predsednitva biraju se na jednogodinji mandat predsednik i

Dokazni predmet br. 398; ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5305, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 29 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 30 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 335. 31 Dalje u tekstu Predsednitvo SFRJ. 32 Dokazni predmet br. 398; ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5305, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973.

28

33 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 96. 34 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava I, par. 19. 35 lan 321. Ustava SFRJ iz 1974.

834

835

Vukovarska tragedija 1991 potpredsednik Presednitva, koji imaju odreena ustavna i zakonska ovlaenja.36 (2) U drugom stavu lana 328. Ustava SFRJ iz 1974. uloga predsednika Predsednitva SFRJ definisana je na sledei nain: Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom. U stavu 4 kae se sledee: Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva vri, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i u drugim slinim vanrednim prilikama kad Predsednitvo SFRJ nije u mogunosti da se sastane, odreena prava i dunosti za ije vrenje ga Predsednitvo SFRJ ovlasti. lanom 328 se, nadalje, regulie postupak u sluaju odsutnosti predsednika Predsednitva SFRJ i prestanka njegove dunosti. lan 328. Ustava, 1974. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, 1) predstavlja Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, 2) predstavlja Predsednitvo SFRJ, 3) saziva i predsedava sednicama Predsednitva SFRJ, 4) potpisuje akte koje Predsednitvo SFRJ donosi, 5) stara se o sprovoenju akata i zakljuaka Predsednitva SFRJ, 6) izdaje isprave o ratifikaciji meunarodnih ugovora i 7) prima akreditivna /i opozivna/ pisma stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih kod Predsednitva SFRJ. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom. Predsednik Predsednitva SFRJ je predsednik Saveta za narodnu odbranu. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, vri, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i u drugim slinim vanrednim prilikama kad Predsednitvo SFRJ nije u mogunosti da se sastane, odreena prava i dunosti za ije vrenje ga Predsednitvo SFRJ ovlasti.

Vukovarska tragedija 1991 Potpredsednik Predsednitva SFRj zamenjuje predsednika u sluaju njegove odsutnosti ili due spreenosti i moe ga zastupati u vrenju poslova koje mu poveri predsednik. Prestankom funkcije Predsednika Republike, Predsednitvo SFRJ vri sva prava i dunosti koje ima prema ovom ustavu, a potpredsednik Predsednitva SFRJ postaje predsednik Predsednitva SFRJ do isteka mandata za koji je izabran za potpredsednika.37 (3) U lanu 107. Zakona o ONO iz 1982. navodi se da predsednik Predsednitva, pored poslova predvienih Ustavom SFRJ i saveznim zakonom, kao i poslova koje vri na osnovu ovlaenja Predsednitva SFRJ, predstavlja i komanduje oruanim snagama u skladu s Ustavom SFRJ, saveznim zakonom i odlukama Predsednitva; potpisuje akte Predsednitva SFRJ koji se odnose na oruane snage i nadgleda njihovo sprovoenje.38 (4) lan 313. Ustava SFRJ iz 1974. odreuje da je Predsednitvo SFRJ najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru. lan 313. Ustava SFRJ, 1974. Predsednitvo SFRJ predstavlja Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju u zemlji i inostranstvu i vri druga ovim ustavom utvrena prava i dunosti. Predsednitvo SFRJ, u okviru svojih prava i dunosti, a radi ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti, stara se o usklaivanju zajednikih interesa republika, odnosno autonomnih pokrajina, u skladu sa njihovom odgovornou u ostvarivanju prava i dunosti federacije. Predsednitvo SFRJ je najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru. Predsednitvo SFRJ razmatra stanje u oblasti spoljne politike i zatite ovim ustavom utvrenog poretka (dravne bezbednosti) i zauzima stavove

36

Vidi lanove 327, 328. i 330. Ustava SFRJ iz 1974.

Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 328. 38 Dokazni predmet 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L0037316-L003-7360, Zakon o optenarodnoj odbrani , 1982. godina, l. 107.

37

836

837

Vukovarska tragedija 1991 radi davanja inicijative za preduzimanje mera i usklaivanje delatnosti nadlenih organa u sprovoenju utvrene politike u tim oblastima.39 U vrenju poslova iz stava 1. ovog lana, Predsednitvo SFRJ moe donositi smernice, direktive, pravila, odluke, naredbe i druge akte.40 (5) O tome da je Predsednitvo SFRJ najvii organ rukovoenja i komandovanja govori i lan 106. Zakona o ONO iz 1982. U skladu sa tim, Predsednitvo SFRJ: - utvruje plan upotrebe oruanih snaga za sluaj rata; - nareuje upotrebu oruanih snaga u miru; - utvruje vojnoteritorijalnu podelu zemlje; - razvija strategiju oruane borbe (osnovna pravila i druge akte koje se odnose na strategiju oruane borbe, mobilizaciju i upotrebu oruanih snaga); - utvruje sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama u skladu sa naelima navedenim u Ustavu i prati sprovoenje utvrene politike rukovoenja i komandovanja oruanim snagama; i - utvruje organizaciju i odreuje formaciju JNA (6) U lanu 316. Ustava SFRJ iz 1974. navode se odgovornosti Predsednitva u odnosu na organizaciju i strukturu Oruanih snaga. Prvi pasus tog lana regulie vojne pripreme, mobilizaciju, utvrivanje postojanja neposredne ratne opasnosti i proglaenje ratnog stanja. lan 316. Ustava SFRJ, 1974. Predsednitvo SFRJ, u ostvarivanju optenarodne odbrane: 1) utvruje osnove planova i pripremnih mera za odbranu zemlje 2) daje smernice za preduzimanje mera priprema i mobilisanja izvora i snaga zemlje za odbranu i za usklaivanje planova i mera drutvenopolitikoh zajednica, organizacija udruenog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica 3) utvruje postojanje neposredne ratne opasnosti, nareuje optu i deliminu mobilizaciju i, ako Skuptina Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije nije u mogunosti da se sastane, proglaava ratno stanje.

Vukovarska tragedija 1991 Predsednitvo SFRJ utvruje plan upotrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za sluaj rata i nareuje upotrebu oruanih snaga u miru. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu (SSNO). Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za poslove koji su na njega preneseni. Radi praenja sprovoenja utvrene politike rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Predsednitvo SFRJ moe uputiti svoje delegate kod Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i kod drugih viih komandi oruanih snaga SFRJ. Prema odredbama treeg stava lana 316. Ustava SFRJ iz 1974. Predsednitvo moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu, a savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za sve poslove koju su na njega preneseni. Ta odredba je potvrena i lanom 108. Zakona o ONO iz 1982. godine. lan 108. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za poslove koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ. Za izvravanje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. stav 2. ovog zakona i za izvravanje poslova rukovoenja i komandovanja oruanim snagama koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ, savezni sekretar za narodnu odbranu moe donositi pravila, nareenja, uputstva i druge akte.41 (7) Osim toga, u lanu 97. Zakona ONO definiu se konkretne odgovornosti Predsednitva SFRJ prema TO-u. Prema tom lanu, Predsednitvo SFRJ - koordinie pripreme planova JNA i TO - osniva zajedniku komandu za JNA i TO; i - dodeljuje jedinice JNA jedinicama TO i obratno.
Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 108.
41

39 Dokazni predmet br. K1093, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/ od Blausteina i Flanza, 1974, lan 313. 40 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 106.

838

839

Vukovarska tragedija 1991 lan 97. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Odlukom Predsednitva SFRJ mogu se za odreena podruja obrazovati jedinstvene komande za jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Odlukom Predsednitva SFRJ pojedine jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije mogu biti preimenovane u jedinice, odnosno ustanove teritorijalne odbrane i ui u sastav teritorijalne odbrane, a pojedine jedinice i ustanove teritorijalne odbrane u jedinice, odnosno ustanove Jugoslovenske narodne armije i ui u sastav Jugoslovenske narodne armije, ako to posebni uslovi zahtevaju.42 Savezno izvrno vee (SIV)43 lanom 347. Ustava SFRJ iz 1974. i lanom 77. Zakona o ONO utvrena su ovlaenja i odgovornosti Saveznog izvrnog vea (SIV-a). U stavu 7 lana 347. kae se da se Savezno izvrno vee stara, u okviru prava i dunosti utvrenih ovim ustavom i saveznim zakonom, o izvravanju politike odbrane zemlje i o sprovoenju priprema za odbranu.44 Savezni sekretar/Sekretarijat za narodnu45 odbranu (SSNO)46 (1) Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu rukovodi savezni sekretar za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu je lan SIV-a, a dunost mu je da svakodnevno organizuje i nadgleda oruane snage SFRJ. (2) U lanovima od 79. do 88. lana Zakona o ONO iz 1982. navode se ovlaenja saveznog sekretara i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu

Vukovarska tragedija 1991 (SSNO). U lanu 79. opisana je organizacija i priprema za optenarodnu odbranu, kao i njeno sprovoenje, a u stavu 4. navodi se da je Savezni sekretarijat zaduen za ostvarivanje sistema rukovoenja i komandovanja oruanim snagama.47 U lanu 80. govori se o ulozi SSNO-a u organizovanju i pripremi JNA za ostvarivanje svojih zadataka. U prvom pasusu SSNO se ovlauje da nadgleda usklaivanje odgovarajuih planova teritorijalne odbrane sa planovima JNA.48 lan 87. je znaajan jer se u njemu govori o ovlastima SSNO-a nad organima odbrane i republikim organima.49 (3) lan 108. Zakona o ONO ovlauje saveznog sekretara za narodnu odbranu da izdaje pravila, nareenja, uputstva i druge akte. Na taj nain on je mogao stvarno izvravati zadatke rukovoenja i komandovanja koje je na njega prenelo Predsednitvo SFRJ kao to je navedeno u lanu 108. Odredbe tog lana takoe omoguuju sprovoenje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. Zakona o ONO iz 1982. lan 108. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za poslove koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ. Za izvravanje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. stav 2. ovog zakona i za izvravanje poslova rukovoenja i komandovanja oruanim snagama koje ne njega prenese Predsednitvo SFRJ, savezni sekretar za narodnu odbranu moe donositi pravila, nareenja, uputstva i druge akte.50

Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 97. 43 U engleskom originalu engleskog teksta: Federal Executive Council. 44 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 347. 45 U nekim izvacima na engleskom za narodnu odbranu se osim peoples defence koristi i izraz national. 46 Skaraenica SSNO (Savezni sekretarijat za narodnu odbranu) koristi se u ovom dokumentu i za sekretara.

42

Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 79. 48 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 80. 49 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 87. 50 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 108.

47

840

841

Vukovarska tragedija 1991 (4) Uloga saveznog sekretara za narodnu odbranu u komandnom lancu oruanih snaga objanjena je u lanu 110. Zakona o ONO iz 1982. U njemu se takoe navodi da rukovoenje i komandovanje JNA vre stareine jedinica i ustanova JNA u skladu sa saveznim zakonom. lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama ostvaruje savezni sekretar za narodnu odbranu u skladu sa ovlaenjima koje na njega, na osnovu Ustava SFRJ, prenese Predsednitvo SFRJ i u skladu sa saveznim zakonom. Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti u poslovima iz stava 1. ovog lana zamenjuje naelnik Generaltaba. Rukovoenje i komandovanje u Jugoslovenskoj narodnoj armiji ostvaruju stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa saveznim zakonom.51 Generaltab Oruanih snaga SFRJ52 Generaltab Oruanih snaga SFRJ je u sastavu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i izvrava tapske i druge strune poslove u oblasti organizacije i priprema Oruanih snaga SFRJ u sklopu prava i dunosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predvienih saveznim zakonima i dokumentima Predsednitva SFRJ.53

Vukovarska tragedija 1991 Vrhovna komanda tab Vrhovne komande

VRHOVNA KOMANDA
(8 lanova: Po JEDAN iz svake od EST republika, JEDAN iz svake od DVE autonomne pokrajine)

TAB VRHOVNE KOMANDE

(1) Iako se u Ustavu SFRJ iz 1974. ne pominje Vrhovna komanda kao zaseban organ,54 taj organ se pominje u najmanje dva propisa JNA. Prema nacrtu Uputstva za rad komandi tabova JNA iz 1983,55 strategijski nivo rukovoenja i komandovanja ini Predsednitvo SFRJ sa delom SSNO-a i Generaltabom Vrhovna komanda. Sem toga, u priruniku Strategija oruane borbe56 iz 1983. kae se: Funkciju najvieg organa rukovoenja i komandovanja oruanim snagama SFRJ u ratu Predsjednitvo SFRJ obavlja u svojstvu Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ. tapske poslove Vrhovne komande u ratu obavlja Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Predsjednitvu SFRJ, kao najviem organu rukovoenja i komandovanja, neposredno su potinjeni savezni sekretar za narodnu odbranu, komandanti armija, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, Ratne mornarice i obalske odbrane, samostalnih korpusa i Teritorijalne odbrane socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih

51 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 110. 52 Vidi takoe odeljak g. (8) u ovom delu. 53 Dokazni predmet br. 379, ERN broj teksta na b/h/s-u K035-9828-K035-9828; engleski prevod 0306-4783-0306-4783; Naredba Predsednitva SFRJ br. 26, 13. oktobar 1987.

54 U skladu sa lanom 342. Ustava SFRJ iz 1974. predsednik SFRJ je bio vrhovni komandant oruanih snaga dok je Tito bio iv. lan 313. kae da je najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru Predsednitvo SFRJ. 55 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava I, par.18. 56 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0055-1062-0055-1221; prirunik JNA Strategija oruane borbe, (na slovenakom), 1983.

842

843

Vukovarska tragedija 1991 pokrajina, kao i komandanti privremenih strategijskih grupacija kada se ove obrazuju.57 (2) tab Vrhovne komande pominje se i u priruniku Teritorijalna odbrana58 iz 1985. U tom priruniku se kae: tabne poslove Vrhovne komande u ratu obavlja SSNO u svojstvu taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ. Predsjednitvu SFRJ, kao najviem organu rukovoenja i komandovanja neposredno su potinjeni komandanti Teritorijalne obrane socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih pokrajina (lan 4. Ustava SFRJ i Zakonu o optenarodnoj obrani Socijalistike Republike Srbije).59 (3) U Izmenama i dopunama Zakona o optenarodnoj odbrani koji je donesen 1991. godine, lan 79. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. dopunjen je sledeom reenicom u kojoj se navode ovlaenja SSNO-a: Kada vri ove poslove Savezni sekretarijat za narodnu odbranu postupa kao tab vrhovne komande oruanih snaga.60 (4) Gorenavedeni lanovi i propisi mogu se saeti na sledei nain: - U mirnodopsko vreme savezni sekretar za narodnu odbranu (i njegov Sekretarijat) i naelnik Generaltaba JNA (uz pomo Generaltaba) imaju savetodavnu ulogu u Predsjednitvu SFRJ. - U sluaju jednog od tri stanja rata, neposredne ratne opasnosti, vanrednog stanja Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda i postupa kao dravna komanda. U tim uslovima SSNO (sekretar i Sekretarijat) i Generaltab (ukljuujui i naelnika Generaltaba) ine tab Vrhovne komande, a savezni sekretar je naelnik taba Vrhovne komande. (5) U Ustavu iz 1974. nema odredbi o ueu predsednika est konstitutivnih republika SFRJ u komandovanju snagama JNA. Predsednici republika nisu bili lanovi Vrhovne komande i nisu imali nikakve zakonske nadlenosti nad snagama JNA. Meutim, imali su pravo da utiu na

Vukovarska tragedija 1991 donoenje odluka putem predstavnika svojih republika (to se odnosi i na predsednike autonomnih pokrajina) u Predsednitvu SFRJ. TREI deo: Oruane snage Republike Srbije Kratki pregled f. U ovom delu opisuje se zakonodavni okvir kojim su bila regulisana pitanja odbrane u Republici Srbiji. g. Prema Ustavu iz 1990. i Zakonu o odbrani Republike Srbije iz 1991, predsednik Republike komanduje oruanim snagama Republike u ratu i miru. Dok se ne formiraju takve oruane snage, oruana snaga je TO. h. U Zakonu o odbrani Republike Srbije iz 1991. navodi se da samo ovlaeni dravni organi mogu da organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i obuavaju oruane snage. Oruane snage Republike Srbije Uvod U skladu sa lanom 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. samo dravni organi mogu da formiraju oruane snage. lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Oruane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadleni dravni organi. Svako lice koje postupi protiv odredbe stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom u trajanju do 60 dana. Odgovorno lice u pravnom licu koje postupi protiv odredbe stava 1. ovog lana, kaznie se novanom kaznom u iznosu od 1.000 dinara do 10.000 dinara.61 lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. podrazumeva da se eeljevci i druge srpske/srbijanske dobrovoljake/paravojne formacije o kojima se govori u drugoj celini ovog izvetaja mogu formirati (i popunjavati)

Dokazni predmet br. B9720; ERN teksta na b/h/s-u 0055-1062-0055-1221; prirunik JNA Strategija oruane borbe, (na slovenakom), 1983, na stranici oznaenoj ERN brojem 0055-1128. 58 Dokazni predmet br. 480, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9953-0047-0194, prirunik JNA Teritorijalna odbrana, 1985. 59 Dokazni predmet br. 480, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9953-0047-0194, prirunik JNA Teritorijalna odbrana, 1985, str. 147. 60 Dokazni predmet br. 481, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1971-0046-2267, engleski prevod 0085-8931-0085-8942, Uredba o proglaenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o optenarodnoj odbrani, 17. maja 1991, lan 26.

57

Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 118.
61

844

845

Vukovarska tragedija 1991 i postojati uz ovlaenje i dozvolu srpskih vlasti uopte, a posebno srpskog Ministarstva za unutranje poslove. Teritorijalna odbrana (TO) Republike Srbije (1) lanovi 31. i 32. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. sadre i zajednike odredbe za TO Republike Srbije. lan 31. istie da je TO Republike Srbije deo jedinstvenih oruanih snaga SFRJ. lan 31. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao deo jedinstvenih oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, titi nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ustavom utvreno drutveno ureenje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao namenski deo oruanih snaga, organizuje se na nivou Republike, autonomne pokrajine i optine. Organizovanje, pripremanje, razvoj, opremanje i rukovoenje teritorijalnom odbranom u Republici Srbiji u okviru jedinstvenog sistema odbrane, ostvaruje se u skladu sa Ustavom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Ustavom Republike Srbije, saveznim zakonom, ovim zakonom, organizacijom i planovima razvoja oruanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovoenja i komandovanja oruanih snaga, jedinstvenim osnovama naoruanja, opremanja i obuavanja oruanih snaga i planovima razvoja teritorijalne odbrane Republike.62 lan 32. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina, operativnih zona i optina, u skladu sa planovima razvoja i planom upotrebe oruanih snaga, u okviru prava i dunosti utvrenih zakonom, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeuju jedinstvo njene organizacije, pripreme i dejstva.63
62 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 31. 63 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 32.

Vukovarska tragedija 1991 (2) O rukovoenju i komandovanju TO-om Republike Srbije govori se u lanovima od 34. do 36. U tim lanovima navode se odgovornosti komandanta TO-a i opisuje njegova uloga u komandovanju, rukovoenju i organizovanju TO-a. Komandant republikog TO-a bio je odgovoran predsedniku Republike za obuku, borbenu pripravnost i opremu TO-a. lan 34. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Rukovoenje i komandovanje u teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti teritorijalne odbrane i stareine tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u skladu sa saveznim i ovim zakonom i ovlatenjima koja se na njih prenesu. Komandanti teritorijalne odbrane i stareine tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane odgovaraju pretpostavljenim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovoenje i komandovanje, u skladu sa sistemom i naelima rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. Komandant teritorijalne odbrane autonomne pokrajine odgovoran je za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovoenje i komandovanje komandantu teritorijalne odbrane Republike Srbije.64 lan 35. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Za svoj rad, borbenu gotovost i upotrebu i rukovoenje i komandovanje teritorijalnom odbranom, komandant teritorijalne odbrane koji rukovodi jedinstvenom komandom za jedinice Jugoslovenske narodne armije i jedinice teritorijalne odbrane u izvravanju zajednikog borbenog zadatka, odgovoran je i pretpostavljenom komandantu teritorijalne odbrane.65 lan 36. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, u sluaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u drugim vanrednim prilikama, izdaje nareenja komandantima teritorijalne odbrane za upotrebu teritorijalne odbrane, mobilizaciju snaga i materijalnih sredstava teritorijalne odbrane i
64 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 34. 65 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 35.

846

847

Vukovarska tragedija 1991 nalae preduzimanje drugih mera za uspeno voenje optenarodnog otpora na teritoriji Republike. Mobilizaciju odreenih jedinica, tabova i ustanova teritorijalne odbrane radi proveravanja mobilizacijske spremnosti i borbene gotovosti teritorijalne odbrane, odnosno radi obuke jedinica i tabova teritorijalne odbrane, kao i radi uea u zatiti od elementarnih ili drugih veih nepogoda u miru, nareuje komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.66 (3) to se tie popune TO-a, lan 39. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. kae da se u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja teritorijalna odbrana moe popunjavati i dobrovoljcima. lan 39. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja, teritorijalna odbrana moe se popunjavati i dobrovoljcima. Ministarstvo odbrane vri upis dobrovoljaca iz stava 1. ovog lana.67 (4) lan 40. navodi daljnje informacije o dunostima komandanta TO-a Republike Srbije. lan 40. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije: 1) propisuje i utvruje formaciju tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u miru i ratu; 2) donosi propise i druga akta o organizaciji, pripremanju, razvoju, upotrebi, rukovoenju i komandovanju teritorijalnom odbranom. Dunosti predsednika Republike Srbije, ministra odbrane i ministra unutranjih poslova Predsednik Republike (1) U lanu 83 Ustava Republike Srbije iz 1990. opisane su konkretne dunosti predsednika Republike. Stav 5 lana 83. kae se da predsednik

Vukovarska tragedija 1991 komanduje oruanim snagama u miru i ratu. Te oruane snage u Ustavu iz 1990. nisu definisane. U tom ustavu teritorijalna odbrana se ne pominje. lan 83. Ustava Republike Srbije , 1990. Predsednik Republike: 1.predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika veine u Narodnoj skuptini; 2.predlae Narodnoj skuptini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda; 3.ukazom proglaava zakone; 4.obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom; 5.rukovodi oruanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu; nareuje optu i deliminu mobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom; 6.kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, po pribavljenom miljenju predsednika Vlade, utvruje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglaava ratno stanje; 7.po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine, s tim to je duan da ih podnese na potvrdu Narodnoj skuptini im ona bude u mogunosti da se sastane. Aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu se ograniiti pojedine slobode i prava oveka i graanina i izmeniti organizacija, sastav i ovlaenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tuilatava; 8.na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroeni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava oveka i graanina ili rad dravnih organa, proglaava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom; 9. daje pomilovanja; 10. dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrena zakonom; 11. obrazuje strune i druge slube za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti; 12. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom.68

Zakon o odbrani Republike Srbije, lan 36. /kao u originalu/ Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 39.
66 67

68 Dokazni predmet br. 483; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1139-0046-1222, Ustav Republike Srbije, na engleskom objavio Blaustein, 28. septembar 1990, lan 83.

848

849

Vukovarska tragedija 1991 (2) lanovima 5. i 6. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991, koji je stupio na snagu 3. avgusta 1991, reguliu se ovlaenja predsednika u vezi s oruanim snagama Republike, potvrujui odredbe lana 83. Ustava Republike Srbije iz 1990. lan 5. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Organizacija oruanih snaga Republike Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ureuje se posebnim zakonom. Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu: rukovodi oruanim snagama u miru i ratu, ukljuujui i ovlaenja u reavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani; donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvuje mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; nareuje sprovoenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera; utvruje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu; - moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.69 lan 6. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu: 1. rukovodi oruanim snagama u miru i ratu, ukljuujui i ovlaenja u reavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani; 2. donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvuje mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; 3. nareuje sprovoenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera; 4. utvruje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu;

Vukovarska tragedija 1991 5.moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.70 U skladu sa stavom 1. lana 5. ovog zakona, u sluaju ugroenosti interesa Republike, dok se posebnim zakonom ne uredi organizacija oruanih snaga Republike, u tom svojstvu e se angaovati teritorijalna odbrana. Meutim, lanovima 113. i 115. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. utvreno je da teritorijalnom odbranom komanduje Predsednitvo SFRJ. lanom 4. Zakona o odbrani iz 1991. utvruje se da je odbrana Republike Srbije jedna od funkcija teritorijalne odbrane. lan 4. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Republika Srbija, preko republikih organa, u oblasti odbrane: organizuje i obezbeuje pripreme za odbranu; rukovodi narodnim otporom u ratu; planira pripreme za odbranu i donosi plan odbrane Republike; organizuje i rukovodi oruanim snagama; organizuje i priprema teritorijalnu odbranu; civilnu zatitu, osmatranje i obavetavanje i veze rukovoenja, organizuje i izvrava mobilizaciju dravnih organa, preduzea i drugih organizacija; obezbeuje ostvarivanje prava i obaveza graana; organizuje i obezbeuje pripreme dravnih organa, preduzea i drugih organizacija u ratu; organizuje obuavanje za odbranu; vri i druga prava i dunosti od znaaja za odbranu Republike.71 (3) U odreenim uslovima predsednik Republike Srbije ima zakonsku nadlenost nad policijom i ostalim osobljem MUP-a. lan 17. Zakona o unutranjim poslovima, koji je stupio na snagu 1. avgusta 1991, predvia da, za vreme vanrednog stanja, MUP sprovodi mere obezbeenja utvrene naredbama i drugim aktima predsednika.72 U lanu 6, stav 5, Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. navedeno je da predsednik moe da naredi
70 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 6. 71 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 4. 72 Dokazni predmet br. 484, ERN broj teksta na b/h/s-u 0046-1930-0046-1970, Zakon o unutranjim poslovima Republike Srbije, 17. juli 1991, lan 17.

Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 5.
69

850

851

Vukovarska tragedija 1991 upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.73 lan 17. Zakona o unutranjim poslovima, 1991. U sluaju proglaenja vanrednog stanja na delu teritorije Republike, Ministarstvo unutranjih poslova preduzee i mere zatite bezbednosti republike i njenih graana, utvrene naredbama i drugim aktima Predsednika Republike donetim radi otklanjanja vanrednog stanja, u skladu sa zakonom. Mere iz stava 1. ovog lana ministar preduzima u skladu sa zakonom i pod uslovima i na nain utvren aktima Predsednika Republike. Ministar odbrane Republike Srbije (1) lanovi 7. i 8. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. utvruju nadlenosti Vlade u vezi s odbranom. Te dunosti uglavnom se odnose na aktivnosti u vezi sa pripremama za odbranu. lan 7. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Vlada u oblasti odbrane: - predlae predsedniku Republike donoenje plana odbrane Republike Srbije i drugih akata kojima se utvruju mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; - sprovodi akte i mere u oblasti priprema za odbranu koje naredi predsednik Republike; - donosi akte o organizaciji i sistematizaciji poslova ministarstva i posebnih organizacija za vreme ratnog stanja; - osniva sudove asti za rezervne vojne stareine, odreuje podruje i sedite tih sudova, organe za pokretanje postupka, utvruje organizaciju, sastav i rad sudova asti i imenuje i razreava predsednika, zamenika, sudije, tuioce i njihove zamenike u tim sudovima; - vri druge poslove utvrene zakonom.74

Vukovarska tragedija 1991 lan 8. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Ministarstva, u okviru svog delokruga, u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, sprovode zakone, ratne propise i zadatke utvrene planom odbrane Republike i odgovorna su za funkcionisanje oblasti u kojima su obrazovana.75 (2) U lanu 9. navedene su dunosti Ministarstva odbrane. Te dunosti se uglavnom odnose na civilnu zatitu i pomo u mobilizaciji. Ministarstvo odbrane Srbije nije imalo komandnu odgovornost nad TO-om Republike Srbije niti JNA. Dunosti navedene u lanu 9. ne ukljuuju posebne odredbe za podrku dobrovoljakim /paravojnim formacijama ni drugim naoruanim grupama koje nisu u sastavu oruanih snaga SFRJ. lan 9. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Ministarstvo odbrane: 1) sprovodi mobilizaciju dravnih organa, jedinica i tabova civilne zatite koje obrazuje Republika, slube osmatranja i obavetavanja i jedinica veze rukovoenja i stara se o izvravanju mobilizacije u preduzeima, drugim organima i organizacijama, u skladu sa propisom Vlade o kriterijumima za rasporeivanje i mobilizaciju graana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane; 2) vri inspekciju odbrambenih priprema i druge poslove upravnog nadzora u sprovoenju odredbi ovog zakona; 3) vri procenu vojnih, ekonomskih i drugih uslova u sluaju agresije i procenu ugroenosti i mogunosti za zatitu i spasavanje i potrebne elemente iz ovih procena dostavlja ministarstvima, optinama i preduzeima i drugim organizacijama od posebnog znaaja za odbranu Republike, a elemente iz procene ugroenosti i mogunosti za zatitu i spasavanje dostavlja preduzeima, organizacijama i slubama koje se bave zatitom i spasavanjem; 4) vri odreene poslove vojne obaveze i vojne mobilizacije; 5) donosi blie propise o nainu voenja evidencija u oblasti odbrane; 6) vri druge poslove utvrene zakonom.

73 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 5. 74 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 7.

Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 8.
75

852

853

Vukovarska tragedija 1991 Ministarstvo odbrane obavlja poslove iz svog delokruga i u organizacionim jedinicama obrazovanim van sedita Ministarstva.76 Ministar unutranjih poslova Republike Srbije U lanu 10. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. navedene su dunosti ministra unutranjih poslova u oblasti odbrane. Ministar unutranjih poslova Republike Srbije nema komandnu odgovornost nad TO-om Republike Srbije niti JNA. Ministarstvo unutranjih poslova: 1) organizuje i sprovodi pripreme za odbranu i za rad u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, 2) utvruje organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, 3) organizuje mere bezbednosti i obavlja poslove zatite objekata znaajnih za odbranu Republike, 4) vri poslove centara za obavetavanje u skladu sa propisom koji sporazumno donose ovo Ministarstvo i Ministarstvo odbrane, 5) organizuje, priprema i planira upotrebu milicije u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.77 ETVRTI deo: Komanda i kontrola u oruanim snagama SFRJ Kratki pregled a.U ovom delu ispituju se teoretski i praktini aspekti komande i kontrole u oruanim snagama SFRJ. To ukljuuje pregled relevantnog zakonodavstva SFRJ i doktrine JNA, propise, principe i funkciju rukovoenja i komandovanja, kao i ulogu komandanta i taba brigade, komandnih struktura (tabove komande i komandna mesta), borbene dokumente (ukljuujui izvetaje) i komandovanje na nivou jedinice u ratu i miru.
Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 9. 77 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 10.
76

Vukovarska tragedija 1991 b. Jedinstvo komandovanja i jednostareinstvo nad i u sklopu sastavnih elemenata Oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) i obaveza sprovoenja odluka smatraju se osnovnim principima za uspeno izvoenje vojnih dejstava. Krajem osamdesetih godina preduzete su odreene u cilju vre savezne kontrole nad republikim organima teritorijalne odbrane. c. Komanda brigade je organizacijski organ za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komandant brigade ima iskljuivo pravo da komanduje svim jedinicama brigada i pridodatim jedinicama. Snosi punu odgovornost za funkcionisanje komande brigade i potinjenih komandi. Komandant donosi odluke, dodeljuje zadatke jedinicama, prati njihovo izvrenje i zahteva njihovo striktno sprovoenje bez obzira na eventualne potekoe. d. Komandantu pomoe tab komande, kojim rukovodi naelnik taba (N). Nadalje, postoji niz organa (za politiki rad, bezbednost i logistiku), koji su neposredno odgovorni komandantu brigade. Naelnici tih organa su pomonici komandanta. Organ bezbednosti je odgovoran za kontraobavetajne aktivnosti i pruanje strunih saveta komandantu brigade za korienje jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. e. tab brigade je duan da u svakom trenutku tokom operacija komandantu prui detaljne informacije o situaciji i aktivnostima njegovih jedinica. U skladu sa propisima JNA, komandant u svakom asu mora da zna stanje u svojim potinjenim jedinicama, dva nivoa nie. f. Akta komandovanja (zapovesti, nareenja, instrukcije i direktive) sadre zadatke upuene podreenima. Dokumenta za izvetavanje i obavetavanje koriste se za informisanje nadreenih i podreenih. Ratna knjiga/dnevnik vodi se svaki dan celo trajanje rata i sadri hronoloki pregled svih znaajnih dogaaja, kratkog sadraja svih nareenja komandanta, najvanijih zapovesti, informacija iz izvetaja podreenih, primljenih i poslatih obavetenja i drugih vanih aktivnosti i dogaaja u bataljonu /kao u originalu/. Zakonski okvir JNA (1) lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. navodi da rukovoenje i komandovanje JNA ostvaruju stareine jedinica i ustanova JNA u skladu sa saveznim zakonom. Osim toga, navodi se da naelnik

854

855

Vukovarska tragedija 1991 Generaltaba oruanih snaga SFRJ zamenjuje saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju odsutnosti . lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama ostvaruje savezni sekretar za narodnu odbranu u skladu sa ovlaenjima koje na njega, na osnovu Ustava SFRJ, prenese Predsednitvo SFRJ i u skladu sa saveznim zakonom. Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti u poslovima iz stava 1. ovog lana zamenjuje naelnik Generaltaba. Rukovoenje i komandovanje u Jugoslovenskoj narodnoj armiji ostvaruju stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa saveznim zakonom.78 (2) lan 113. Zakona o ONO iz 1982. dodaje da stareine jedinica i ustanova JNA i teritorijalne odbrane, u okviru svojih ovlaenja, odgovaraju pretpostavljenim vojnim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i svoju komandu i kontrolu u skladu sa sistemom rukovoenja i komandovanja koji je utvrdilo Predsednitvo SFRJ. lan 113. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Komandanti teritorijalne odbrane i stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane odgovaraju pretpostavljenim vojnim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i rukovoenje i komandovanje, u skladu sa sistemom rukovoenja i komandovanja u oruanim snagama (lan 106. stav 1. taka 3 i lan 112) i u okviru svojih ovlaenja.79

Vukovarska tragedija 1991 Teritorijalna odbrana (TO) (1) O rukovoenju i komandovanju TO-om govori se u lanovima 95. i 115. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine. U lanu 115. navodi se da su komandanti republikih i pokrajinskih TO-a odgovorni Predsednitvu SFRJ. lan 95. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Organizovanje, pripremanje i rukovoenje teritorijalnom odbranom u republikama i autonomnim pokrajinama vre nadleni organi u republikama i autonomnim pokrajinama, u skladu sa pravima i dunostima utvrenim ustavom i zakonom.80 lan 115. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Komandanti teritorijalne odbrane republika i komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina odgovaraju u smislu lana 113. ovog zakona Predsednitvu SFRJ. Meusobni odnosi u rukovoenju teritorijalnom odbranom komandanta teritorijalne odbrane Socijalistike Republike Srbije i komandanata teritorijalne odbrane socijalistikih autonomnih pokrajina ureuju se i u skladu sa lanom 4. Ustava SFRJ.81 (2) U lanu 116. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. objanjava se koordinacija i sadejstvo JNA i TO-a. lan 116. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije i jedinice i ustanove teritorijalne odbrane, koje uestvuju u izvravanju zajednikog borbenog zadatka, potinjavaju se stareini koji rukovodi izvravanjem tog zadatka. Na privremeno zaposednutoj teritoriji, kad to borbena situacija zahteva, komandanti teritorijalne odbrane rukovode i komanduju i jedinicama i

78 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 110. 79 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 113.

80 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 95. 81 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 115.

856

857

Vukovarska tragedija 1991 ustanovama Jugoslovenske narodne armije, ako planom ili posebnom naredbom nije drukije odreeno. tabovi teritorijalne odbrane usklauju planove i borbena dejstva teritorijalne odbrane na svom podruju sa planovima i borbenim dejstvima Jugoslovenske narodne armije, kao i sa planovima i dejstvima teritorijalne odbrane susedne drutveno-politike zajednice.82 (3) S obzirom na sadraj drugog stava ovog lana, podrazumeva se da je u veini situacija pri izvoenju vojnih dejstava TO inae potinjen JNA. Strategija oruane borbe iz 1983. govori vie o tome na koji nain je ureeno rukovoenje i komandovanje za vreme dejstava, istiui vanost neprekidne i tesne saradnje izmeu dve komponente Oruanih snaga SFRJ.83 Naelno, na frontu komanduje komandant jedinice Jugoslovenske narodne armije, a na privremeno zaposednutoj teritoriji komandant taba ili jedinice Teritorijalne odbrane, ako planom ili posebnom naredbom nije drugaije odreeno. ... Jedinice Teritorijalne odbrane bie, najee, prepotinjavane komandama jedinica Jugoslovenske narodne armije u odbrani gradova, u protivdesantnoj borbi veih razmera, u dejstvima na frontu i u drugim situacijama kada je to neophodno. Jedinice Jugoslovenske narodne armije bie prepotinjene tabovima Teritorijalne odbrane, najee, na privremeno zaposednutoj teritoriji, na pomonim pravcima i u drugim situacijama, kada je Teritorijalna odbrana nosilac borbenih dejstava.84 (4) to se organizacije komande tie, na poetku su tabovi Teritorijalne odbrane bili pod dvojnom subordinacijom/rukovoenjem: s jedne strane, vlasti republika i (autonomnih) pokrajina imale su kontrolu nad opremanjem i obukom, a s druge strane, u smislu korienja odgovorna za borbeno korienje formacija i jedinica Teritorijalne odbrane u borbi bili su

Vukovarska tragedija 1991 potinjeni Vrhovnoj komandi.85 Tokom godina, a naroito posle Titove smrti (4. maja 1980), projugoslovenski orijentisane stareine u JNA sve vie su postajale nepoverljive prema TO-u. Plaili su se da republike od svojih jedinica TO-a stvaraju nezavisnu vojsku sposobnu da se suprotstavi JNA.86 Prema reima saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevia, Ustav iz 1974. je dao republikama i pokrajinama pravo nadzora nad TO-om i potinio tab TO-a po dva osnova: potinjen je komandama Oruanih snaga, i odgovoran rukovodstvima republika, pokrajina i optina. Kadijevi je smatrao da je to izvanredna podloga za paralisanje komandovanja, pa i vie od toga.87 Na taj nain je zapoet proces iji cilj je bio centralizovanje kontrole nad TO-om. Izgleda da je prvi korak u tom procesu uinjen 1980. stvaranjem Saveta Teritorijalne odbrane u sklopu SSNO-a, pod kontrolom saveznog sekretara za narodnu odbranu.88 U Savetu su bili predstavnici Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i komandanti republikih i pokrajinskih TO-a. Savet je za SSNO pripremao predloge o organizaciji, obuci i potrebama jedinica TO-a. (5) Plan reorganizacije pod nazivom JEDINSTVO, usvojen 1986, uveo je nova vojno-operativnu i vojno-geografsku podelu teritorije SFRJ89, a tabovi i jedinice TO-a u republikama i pokrajinama stavljeni su pod komandu stratekih komandi Oruanih snaga (= vojnih oblasti)90.91 Planom

82 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan.116. 83 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 84 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV.

Dokazni predmet br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 86 Dokazni predmet br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. Vidi takoe dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. ERN 0036-2674. 87 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. ERN 0036-2674. 88 Dokazni predmet br. 474, ERN engleskog teksta 0063-4242-0063-4295, Bradford Studies on Yugoslavia nr. 13, The Yugoslav Peoples Army: The Political Dimension, Marko Milivojevi, 1988. 89 Vidi PETI deo. 90 VO (Vojna oblast) 91 Dokazni predmet br. br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999.

85

858

859

Vukovarska tragedija 1991 JEDINSTVO naelnik Generaltaba JNA postao je naelnik Generaltaba oruanih snaga92 koje su ukljuivale ne samo JNA, ve i republike snage TOa. (6) Namera poinjavanja TO-a strateko-operativnim komandama oruanih snaga (tj. vojnim oblastima), prema tvorcima plana JEDINSTVO bila je da se formalno i u praksi stvori jedinstveni sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama.93 General armije Veljko Kadijevi napisao je u svojim objavljenim memoarima da e nova teritorijalna organizacija JNA smanjiti kontrolu republika nad TO-om i JNA.94 Na osnovu plana JEDINSTVO, TO je do kraja osamdesetih stavljen pod neposrednu kontrolu SSNO-a i JNA. (7) S istom namerom preduzete su mere za poveanje kontrole JNA nad orujem i municijom TO-a. Dana 14. maja 1990. general-pukovnik Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga JNA95, izdao je komandantima 1, 3. i 5. vojne oblasti, Vojnopomorske oblasti, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane strogo poverljivo nareenje br. 19-01 o uvanju naoruanja i municije TO-a. Ovim nareenjem JNA je preuzela uvanje naoruanja i municije Teritorijalne odbrane u svojim skladitima.96 uvanje naoruanja i municije Teritorijalne odbrane (TO) nareenje Radi sigurnog smetaja i uvanja naoruanja i municije teritorijalne odbrane, a u skladu sa postavljenim zadacima saveznog sekretara za narodnu odbranu, na sednici Vojnog saveta 27. 04. 1990. godine,
92 Dokazni predmet br. 487, ERN teksta na b/h/s-u K001-5880-K001-5880. Naredba o preimenovanju Generaltaba Jugoslovenske narodne armije u Generaltab oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Slubeni vojni list SFRJ, 13. oktobar 1987. 93 Dokazni predmet br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 94 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. 0036-2676. 95 To se odnosi na JNA i TO. 96 Dokazni predmet be. 488, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7103-0207-7103, engleski prevod 0302-9202-9202-0302-9203, uvanje naoruanja i municije nareenje, general pukovnik Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ, 14. maj 1990.

Vukovarska tragedija 1991 NAREUJEM 1) Komande vojnih oblasti i RV i PVO sa tabovima TO SR i SAP, organizovae preuzimanje, smetaj i uvanje kompletnog naoruanja i municije od TO u skladitima i magacinima JNA. Komandanti TO u okviru organizacijsko-formacijske dogradnje, a u skladu sa operativnim zahtevima, razmotrie eventualnu mogunost ukidanja pojedinih manjih jedinica TO ije se oruje i municija ne mogu uvati u skladitima i magacinima JNA.97 Veljko Kadijevi je odluku da se TO razorua i stavi pod kontrolu JNA okarakterisao kao jednu od najznaajnijih mera paralisanja pogubnog ustavnog koncepta o oruanim snagama.98 Borisav Jovi, koji je u to vreme bio predstavnik Srbije u Predsednitvu SFRJ i njegov predsednik, dao je u svom objavljenom dnevniku sledei komentar: Preduzimamo mere da se u Sloveniji i Hrvatskoj oduzme oruje iz civilnih magacina TO i da se prenese u vojne magacine. Neemo dozvoliti da oruje Teritorijalne odbrane zloupotrebe u eventualnim sukobima ili za nasilno otcepljenje. Praktino smo iz razoruali. Formalno, ovo je uradio naelnik Generaltaba, ali faktiki po naem nalogu. Slovenci i Hrvati su otro reagovali, ali nemaju kud.99 Prema izvetajima TO-a Republike Hrvatske, preduzete su mere da se naredba br. 19-01 sprovede.100 (8) U maju 1990. nadlenim odeljenjima u sklopu SSNO-a, Generaltabu Oruanih snaga SFRJ i tabovima JNA i TO-a upuena je na
97 Dokazni predmet br. 488, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7103-0207-7103, engleski prevod 0302-9202-9202-0302-9203, uvanje naoruanja i municije nareenje, general pukovnik Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ, 14. maj 1990. 98 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. 0036-2677. 99 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172, engleski prevod 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15 .5. 1989 8 .7. 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492, beleka od 17. maja 1990. 100 Dokazni predmet br. 490; ERN teksta na b/h/s-u 0201-1572-0201-1576, engleski prevod 0201-1570-0201-1571, Izvetaj o preseljenju naoruanja i municije u skladita JNA, br. 365/3, 21. maj 1990. Dokazni predmet br. 491, ERN teksta na b/h/s-u 0201-1546-0201-1555, engleski prevod 0201-1544-0201-1545 Izvetaj o preseljenju naoruanja i municije, br. 23-10-16, 31. maj 1990.

860

861

Vukovarska tragedija 1991 privremeno korienje i ocenu u periodu od 1990. do 1992. radna verzija dokumenta pod nazivom Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga. Konana verzija je trebalo da bude objavljena 1992.101 Nema dokaza o tome da je taj dokument postao deo slubene doktrine iako se primenjuju principi rukovoenja i komandovanja koji su u njemu sadrani. U njemu se pravi razlika izmeu mirnodopskog vremena i rata i kae se da RTO u miru rukovode i komanduju svim snagama TO u republici, a u ratu prepotinjavaju se komandama str. grupacija.... Komandanti TO u optinama i njima ravni, potinjeni su pretpostavljenom komandantu TO, odnosno komandantu jedinice JNA u zoni odgovornosti .102 Osim toga, u dokumentu se kae da postoji zamenik naelnika taba Oruanih snaga SFRJ za TO, koji je struni i tabni organ G za planiranje, razvoj, izgradnju, kontrolu i koordinaciju na strategijskom nivou RiK-a u TO. Definicija rukovoenja i komandovanja u Oruanim snagama SFRJ a.Pravilom JNA Pravilo - korpus kopnene vojske, privremeno iz 1990. definie se princip rukovoenja i komandovanja. Rukovoenje i komandovanje je svesna i organizovana delatnost komandanta korpusa i organa komande na angaovanju i objedinjavanju dejstava i aktivnosti svih jedinica, komandi, tabova i drugih subjekata optenarodne odbrane i drutvene samozatite u zoni operacije, kao i sredstava u oruanoj borbi radi ostvarivanja postavljenih ciljeva na optimalan nain. Rukovoenje i komandovanje se ostvaruje kroz planiranje, koordinaciju, organizovanje, komandovanje i kontrolu, pripremu i izvoenje operacija i drugih borbenih dejstava; zasniva se na jedinstvenim, neprekidnim, sigurnim, elastinim, efikasnim, operativnim i tajnim informacionim tokovima izmeu komandi, jedinica i ustanova. Komandant

Vukovarska tragedija 1991 korpusa komanduje snagama Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane koje su mu podinjene u zoni operacije.103 b. Iako se definicija sadrana u dokumentu Pravilo - korpus kopnene vojske, privremeno iz 1990. godine odnosi samo na komandanta korpusa, pregled pravila i prirunika Oruanih snaga SFRJ i JNA pokazuje da je ta opta definicija primenjiva na sve nivoe jedinica u oruanim snagama. Take 107. i 108. dokumenta pod nazivom Pravilo brigada (peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka) iz 1984. koje se odnose na jedinice na nivou brigada, pa tako i Gardijsku motorizovanu brigadu 1991. godine sadre slinu definiciju:104 Komandovanje brigadom predstavlja deo jedinstvenog sistema rukovoenja i komandovanja u oruanim snagama, a zasniva se na usvojenim naelima komandovanja. Komandovanje podrazumeva najbolji nain korienja sposobnosti ljudi i mogunosti tehnikih sredstava kako bi brigada pri izvravanju odreenog zadatka postigla to bolje zadatke. Da bi se to ostvarilo, komandovanje treba da bude jedinstveno, neprekidno, sigurno, elastino, efikasno i operativno.

c. Definicija iz dokumenta Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. navodi uslove neophodne da bi funkcionisao sistem rukovoenja i komandovanja. Ti uslovi su: jedinstvo, neprekidnost, sigurnost, elastinost, efikasnost i operativnost rukovoenja i komandovanja.105 Jedinstvo znai da sve jedinice brigade (ukljuujui i TO) saradnjom, zajednikim naporima i sadejstvom dejstvuju u nameri da postignu zajedniki cilj. Neprekidnost podrazumeva stalno funkcionisanje sistema rukovoenja i komandovanja. Sigurnost sistema rukovoenja i komandovanja postie se obezbeenjem sistema kako bi se spreilo neprijateljsko ometanje ili prislukivanje. Elastinost se odnosi na sposobnost
Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 63. 104 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 107. 105 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 108-112.
103

101 Dokazni predmet br. 400; ERN teksta na b/h/s-u 0049-9166-0049-9183; engleski prevod ET 0049-9166-0049-9183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990, str. 2. 102 Dokazni predmet br. 400; ERN teksta na b/h/s-u 0049-9166-0049-9183; engleski prevod ET 0049-9166-0049-9183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990.

862

863

Vukovarska tragedija 1991 brzog prilagoavanja promenama operativne situacije. Efikasnost i operativnost znai da je komanda brigade sposobna da pravovremeno i pravilno donosi odluke, brzo ih prenosi na potinjene i utie na realizaciju odluka.106 Jedinstvo komandovanja ogleda se u usmeravanju ka jedinstvenom cilju svih jedinica brigade i ostalih subjekata u njenoj zoni borbenih dejstava. Postie se zajednikim naporima komande brigade i komandi potinjenih i sadejstvujuih jedinica i tabova TO... Za ostvarivanje jedinstva komandovanja, potrebno je organizovati jedinstven sistem veza i kriptozatite za sve snage u zoni dejstva brigade... Neprekidnost komandovanja u brigadi podrazumeva stalno funkcionisanje njenih subjekata komandovanja i njihov neprekidan uticaj na izvoenje borbenih dejstava. Neprekidnost komandovanja brigadom i drugim snagama u zoni borbenih dejstava obezbeuje se: organizacijskoformacijskom strukturom komande brigade; obezbeenjem komande brigade i potinjenih komandi odgovarajuim tehnikim sredstvima; dobrom uvebanou komandi i jedinica za izvoenje borbenih dejstava u razliitim uslovima borbene situacije; sigurnim sredstvima veze povezivanjem komande brigade sa pretpostavljenim, potinjenim, sadejstvujuim i susednim komandama, tabovima TO... Prekid veza sa pretpostavljenim ne sme biti razlog za prekid dejstava i pasivnost brigade. Sigurnost komandovanja podrazumeva otpornost komande i sistema veza na fizika, elektronska i druga dejstva neprijatelja. Postie se preduzimanjem mera fizikog obezbeenja, mera tehnike zatite, taktikim merama i postupcima i merama bezbednosti i samozatite. Elastinost komandovanja brigadom podrazumeva sposobnost njene komande i komandi potinjenih jedinica da se brzo prilagoavaju promenama situacije. Bitan preduslov elastinosti je visok stepen osposobljenosti stareina da u razliitim uslovima samostalno, samoinicijativno i brzo cene situaciju i reavaju sloene borbene zadatke... Efikasnost i operativnost komandovanja podrazumeva sposobnost komande brigade da pravovremeno i pravilno donosi odluke, brzo ih prenosi na potinjene i da preko njih efikasno utie na realizaciju odluka... Pravovremeno doneta odluka, makar i bez svih elemenata, bolja je i
Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 108-112.
106

Vukovarska tragedija 1991 efikasnija od one koja se donese sa zakanjenjem. Inicijativa i smelo preuzimanje odgovornosti, posebno u sloenim situacijama, takoe je jedan od neophodnih uslova za efikasno komandovanje.

d. Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. godine definie proces komandovanja kao neprekidan, jedinstven i uzajamno povezan proces, koji obuhvata neprekidno sticanje podataka, praenje situacije, donoenje odluka i izdavanje zapovesti i nareenja.107 Komandant koristi akte komandovanja (nareenja i zapovesti) da saopti svoje odluke i aktivira proces izvrenja zadataka.108
Funkcije (komponente) rukovoenja i komandovanja Proces komandovanja se ostvaruje planiranjem, organizovanjem, nareivanjem, koordinacijom i kontrolom.109 Udbenik JNA o rukovoenju i komandovanju iz 1983. definie pet funkcija rukovoenja i komandovanja (vidi dalje u tekstu).110 U tih pet funkcija rukovoenja iscrpno su i konkretno opisana ovlaenja, dunosti i odgovornosti komandanta na svim nivoima jedinica i komandi. Prema tim definicijama, pretpostavljeni stareina ima pravo na komandovanje.

107 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 113. 108 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984. 109 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 113. 110 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, glava 1, podnaslov 6, str. 35-52.

864

865

Vukovarska tragedija 1991 Planiranje Planiranje je skup poslova organa rukovoenja i komandovanja kojima se iznalazi najbolje reenje, nain i program za izvrenje postavljenog zadatka. Planiranje se obavlja neprekidno, od prijema do izvrenja zadatka. Planira se na svim nivoima od najnieg (npr. odeljenja) do najvieg organa rukovoenja i komandovanja (SSNO). Organizovanje Sutina organizovanja kao funkcije rukovoenja i komandovanja je u tome da se organizacijski obezbedi izvrenje donete odluke. To je proces formiranja celog sistema za izvrenje zadatka. Ostvaruje se postavljanjem zadataka, pridavanjem, prepotinjavanjem i obrazovanjem grupa i posebnih sastava, njihovim postavljanjem na odreena mesta (stvaranjem borbenog poretka), rasporedom organa za rukovoenje i komandovanje na komandna mesta i osmatranice, organizovanjem sadejstva, organizacijom veza (komandovanja i sadejstva), obezbeenjem borbenih dejstava, borbenim obezbeenjem i drugo. Dakle, organizovanjem se stvara konkretna organizacija za izvrenje zadataka (borbeni poredak, marevski poredak i dr.). Komandovanje Proces odluivanja (donoenja odluka) i dodeljivanje zadataka potinjenim (pojedincima, komandama, organima i jedinicama) naziva se komandovanje. Znai, komandovanjem se ostvaruje rukovoenje na svim nivoima od najvieg (strategijskog) do najnieg (taktikog) do zadnjeg izvrioca (pojedinca). Taj proces dodele zadataka naredbodavnim aktima za izvrenje zadataka je, u stvari, komandovanje. Iz ovoga moemo zakljuiti da komanduju samo pojedinci (pretpostavljeni, tj. samo oni koji imaju pravo da donose odluke), a ne drugi organi i komande. Prema tome, komandovanje, izdavanjem komandi ostvaruje se neposredno i odmah. Pravo na komandovanje imaju samo pretpostavljene stareine. Komandovanje je procesna funkcija rukovoenja. To je specifian deo rukovoenja u OS zato to se primenjuje na odreenim principima

Vukovarska tragedija 1991 karakteristinim samo za vojnu organizaciju, a to su jednostareinstvo i subordinacija. Nareenja se izdaju usmeno, pismeno i preko sredstava veze, a komande samo usmeno ili znakom (signalom). Sva nareenja, bez obzira kako su izdata, kojima se jedinica angauje na izvrenju nekog zadatka spadaju u oblast komandovanja, a to su: zapovesti, nareenja, direktive i instrukcije. Koordinacija Koordinacija je funkcija rukovoenja i komandovanja kojom se usklauju aktivnosti uesnika u izvrenju zajednikog zadatka. Usklaivanjem dejstava svih uesnika u izvrenju borbenog zadatka ostvaruje se vea efikasnost, nanose se vei gubici neprijatelju, dobija se u vremenu a manji su gubici sopstvenih snaga i utroak materijalno-tehnikih sredstava. Oblik koordinacije koji se primenjuje u borbenim dejstvima nazivamo sadejstvo. Usmerenost sadejstva izraava se u objedinjavanju napora snaga i sredstava za ostvarenje jedinstvenog cilja. Ovo se moe ostvariti samo strogom centralizacijom u njegovoj realizaciji. Sadejstvo mora biti precizno organizovano to se sastoji u raspodeli zadataka izmeu snaga i sredstava koje sadejstvuju, tanom izvrenju zadatka po vremenu, preciziranim zonama, pravcima i objektima dejstva svim uesnicima. Sadejstvo se organizuje u toku priprema za izvoenje borbenih dejstava, u toku izvoenja borbenih dejstava a stalno se kontrolie, proverava i dograuje. Sadejstvom se usklauju dejstva izmeu jedinica u odreenoj zoni borbenih dejstava ili pri dejstvu na objekat, odnosno izmeu elemenata borbenog poretka i ovih sa jedinicama Teritorijalne odbrane i onih na privremeno zaposednutoj teritoriji i u vlastitoj pozadini. Osnova za organizaciju sadejstva je odluka komandanta. Komandant je organizator ostvarenja koordinaciju izmeu svih uesnika za izvrenje zajednikog borbenog zadatka, a rad komande korpusa koordinira naelnik taba. Koordinacijom treba tano utvrditi ko, kada, gde i kako izvrava dobijeni zadatak. 111 To znai da dve ili vie jedinica koje treba da koordiniraju svoja dejstva ne moraju da budu u komandnom odnosu. Meutim, postoji nareenje o koordinaciji, koju je izdala via komanda.
Dokazni predmet br. 188; ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, par. 111 /kao u originalu/.
111

866

867

Vukovarska tragedija 1991 Pravilo korpus kopnene vojske iz 1990. naglaava potrebu za tenjom koordinacijom izmeu JNA i TO i svih ostalih uesnika operacija. Usklaivanje aktivnosti svih uesnika u izvravanju borbenog zadatka postie se koordinacijom, sadejstvom i saradnjom ime se obezbeuje plansko izvravanje postavljenih zadataka, integracija snaga i sredstava, i vei uinak. Koordinacijom se usklauju dejstva izmeu jedinica Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane, dejstva jedinica na frontu, u vlastitoj pozadini i na privremeno zaposednutoj teritoriji, podrka i angaovanje potencijala drutveno politikih zajednica u izvrenju zadatka. Odluka komandanta je osnova, a razraeni planovi su instrumenti za ostvarenje koordinacije. Komandant je organizator ostvarenja koordinacije izmeu svih uesnika za izvrenje zajednikog borbenog zadatka, a rad komande korpusa koordinira naelnik taba. Koordinacijom treba tano utvrditi ko, kada, gde i kako izvrava dobijeni zadatak.112 Sadejstvo se organizuje radi potpunog objedinjavanja borbenih dejstava u toku operacije izmeu elemenata operativnog rasporeda i drugih snaga i sredstava po zadatku, mestu i vremenu.113 Kontrola (inspekcija) Kontrola je funkcija rukovoenja i komandovanja kojom se stee uvid u stanje i stepen izvrenja postavljenih zadataka. Organizuje se i sprovodi neprekidno u toku svih ostalih funkcija. Funkcijom kontrole ustanovljava se razlika izmeu planiranih (oekivanih) i postignutih rezultata u odreenom vremenu. Naela rukovoenja i komandovanja a.U lanu 112. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. navedena su sledea tri naela rukovoenja i komandovanja: - jedinstvo komandovanja
112 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, par. 111. 113 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, par. 112.

Vukovarska tragedija 1991 - jednostareinstvo - obaveza izvravanja odluka. lan 112. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Komandovanje u oruanim snagama zasniva se na naelima jedinstva komandovanja u pogledu upotrebe snaga i sredstava, jednostareinstva i obaveze izvravanja odluka, zapovesti i nareenja pretpostavljenog stareine.114 b. Ta tri naela detaljnije su opisana u udbeniku JNA iz 1983. Rukovoenje i komandovanje u kome je navedeno sedam naela.115 (1) Jednostareinstvo Ovim naelom je obezbeeno da se u rukovoenju i komandovanju pojavljuje samo jedan pretpostavljeni koji komanduje i kome se odgovara za izvrenje zadatka. Naelo jednostareinstva u rukovoenju i komandovanju sastoji se u neprikosnovenom pravu komandanta da rukovodi i komanduje potinjenom komandom i jedinicom na osnovu ovlaenja koja proizlaze iz nadlenosti propisane za odreeni nivo rukovoenja i komandovanja. (2) Subordinacija Subordinacija je drutveni odnos izraen obavezom tanog i urednog izvravanja zadataka. Osnovno obeleje subordinacije je da pojedinci i komande moraju bezuslovno, tano i na vreme izvravati nareenje pretpostavljenog, odnosno pretpostavljene komande. Subordinacijom u vojnoj organizaciji uspostavljen je komandni odnos od Predsednitva SFRJ do odeljenja.

na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, oruanih snaga SFRJ, Pravilo na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, oruanih snaga SFRJ, Pravilo

114 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 112. 115 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, glava I, podnaslov 5, str. 27-35.

868

869

Vukovarska tragedija 1991 (3) Jedinstvo Naelo jedinstva rukovoenja i komandovanja zasniva se na doktrinarnom stavu da je odbrana zemlje jedinstvena i nedeljiva. Osnovu primene naela jedinstva rukovoenja i komandovanja oruanim snagama ine: - ideoloko jedinstvo; - jedinstvo vojne organizacije i sistema odnosa i veza; - jedinstveno funkcionisanje, meusobna povezanost oruanih snaga i odbrambenih struktura drutva; - jedinstvena koncepcija, doktrina i strategija oruane borbe. (4) Neprekidnost Pod neprekidnocu se podrazumeva stabilnost sistema rukovoenja i komandovanja, odnosno njegova vitalnost, a ako doe do nekih poremeaja, da je u stanju da se brzo ponovo organizuje. (5) Elastinost Ako je odluka za dejstvo doneta na osnovu poznatih elemenata i na vreme, to nije garancija da e se sve odvijati kako je predvieno u odluci. Odstupanja od plana i nagle (ak iznenadne) promene situacije u borbenim dejstvima redovna su pojava. (6) Operativnost Operativnost u radu komandi treba da omogui da se odluka donese pravovremeno, da se neprijatelj preduhitri u nanoenju udara i da se efikasno iskoriste borbene mogunosti svojih jedinica. Operativnost komandi zasniva se na visokoj strunosti organa komande, uvebanosti komande, dobroj organizaciji rada u komandi, poznavanju i praenju situacije, pravovremenom donoenju odluke i njenom prenoenju na potinjene, uticajem na izvrenje odluke i pravovremenim reagovanjem na novonastale promene. (7) Tajnost Sve odluke, mere i namere koje se preduzimaju u sistemu rukovoenja i komandovanja ako ih neprijatelj na bilo koji nain otkrije, pre njihove realizacije, osuene su na neuspeh a to povlai za sobom nesagledive posledice. Naela rukovoenja i komandovanja opisana u ovim izdanjima JNA mogu se smatrati univerzalnim. Ona vrede za sve oruane snage, bilo da se

Vukovarska tragedija 1991 radi o NATO-u, JNA ili (bivem) Varavskom paktu, u svakom periodu i u svakoj vojnoj operaciji. Meutim, iznimno je vano, naroito tokom vojnih dejstava, stalno se pridravati i primenjivati naela rukovoenja i komandovanja u cilju neometanog i uspenog izvoenja operacija.116 inioci rukovoenja i komandovanja U udbeniku iz 1983. Rukovoenje i komandovanje navedeno je osam osnovnih inilaca koji se smatraju neophodnim za uspeno rukovoenje i komandovanje117. Ti inioci kao i njihove definicije su navedeni u daljem tekstu. a.Ciljevi Funkcionisanje ili stvaranje nekog sistema deo je ostvarenja nekog cilja. Znai, cilj je odreena vrednost koju treba sauvati ili stei. Ciljeve odreuju drutveni subjekti ili organi. Cilj mora biti jasno odreen i realno postavljen da bi se mogao ostvariti. b. Autoritet Autoritet ima veliki znaaj kao inilac rukovoenja i komandovanja. To je i razumljivo, i nije potrebno mnogo dokazivati da e stareina koji ima vei autoritet imati vie uspeha u rukovoenju i komandovanju, za razliku od stareine koji nema dovoljno autoriteta. Autoritet se definie kao ugled i njegova vrednost koju ocenjuje sredina (kolektiv, zajednica i sl.) o stareini rukovodiocu. Autoritet stareine vezan za in i poloaj predstavlja formalni autoritet. Sigurno je da je ovaj autoritet neophodan, ali je to nedovoljno za uspeno rukovoenje i komandovanje. Potreban je i lini autoritet, jer ova dva autoriteta daju onaj pravi potreban za uspeno rukovoenje i komandovanje.

116 Ovo se moe zakljuiti iz dokaznog predmeta br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, engleski prevod L006-3323-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983. 117 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, engleski prevod L006-3323-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, glava I, podnaslov 4, str. 5-27.

870

871

Vukovarska tragedija 1991 c. Odgovornost Pod pojmom odgovornosti podrazumeva se drutveni odnos za savesno, struno (kvalitetno) i potpuno izvravanje preuzetih obaveza u slubi. Ovo posebno karakterie vojnu organizaciju, gde bez potpune odgovornosti svih lanova u vrenju slube vojna organizacija ne bi mogla efikasno funkcionisati. Vojne jedinice u miru, a pogotovo u ratu izvravaju sloene zadatke. Odatle proizlaze mnoge obaveze, a sa njima i odgovornosti svakog pojedinca. Funkcija stareine je vrlo odgovorna, te pored propisane, snosi i moralnu odgovornost za uspeh svoje jedinice. Odgovornost nalae od stareine poznavanje, pridravanje i primenu vojnih propisa, pa i vie od toga. Propisima je nemogue sve reiti. Stareina, esto, mora sam da reava nastale probleme preuzimajui svesno odgovornost i rizik. d. Poverenje Stareine u vojnoj organizaciji obavljaju vrlo sloene i odgovorne dunosti: obuku vojnika i jedinica za odbranu zemlje, rukovanje brojnom i vrlo komplikovanom vojnom tehnikom i sl. Postavljanje (naredbom) na odreenu dunost predstavlja poverenje za stareinu koje mu ukazuje naredbodavac (pretpostavljeni), oekujui od njega da to poverenje i opravda, pre svega rezultatima rada. Za stareinu to je dunost i poverenje. Iz poverenja proizlaze obaveze i odgovornost, jer bez poverenja nema ni odgovornosti. Poverenje se stie, potvruje i uveava samo rezultatima rada koji su postignuti potenim radom. Svaki drugi put ka sticanju poverenja tu je i neprihvatljiv naem socijalistikom moralu. e. Disciplina Disciplinu bi mogli definisati kao deo drutvene svesti o utvrenom ponaanju ljudi radi obezbeivanja efikasnosti ivota i rada odreene drutvene zajednice. Nema te organizacije koja moe funkcionisati efikasno bez utvrenih pravila ponaanja njenih lanova. Znai, disciplina je neophodna za efikasno funkcionisanje svake organizacije. Poto vojna organizacija ima veliku drutvenu ulogu i obavezu (funkciju odbrane) proizilazi da se ona po zahtevima i potrebi visoke discipline izdvaja od ostalih.

Vukovarska tragedija 1991 Disciplina kao inilac rukovoenja i komandovanja vezana je za sve ostale njegove inioce. Disciplina zadire u odnose meu ljudima u sve sfere ivota organizacije. U sistemu rukovoenja i komandovanja vano je da se uspostavi puno poverenje i razumevanje meu svim pripadnicima jedinice na bazi osnovnog zadatka, prava i obaveza, subordinacije to podrazumeva visoku disciplinu i ujedno drugarske odnose. f. Moral Ostvarenje postavljenih ciljeva zavisi od ljudi, njihove svesti, vrste volje i organizovanosti. Samo jedinica visokog morala moe izdrati sve tekoe u borbi i efikasno primeniti borbenu tehniku i vojna znanja. Borbenu snagu jedinice ine sledei elementi: naoruanje, obuenost, uvebanost i dr., a moral je ta koheziona snaga koja te elemente povezuje u jednu celinu. Najsavremenije naoruanje, majstorska obuenost i uvebanost jedinice bez visokog morala ne predstavlja neku vrednu borbenu snagu. Iz iznetog moemo zakljuiti da je najvaniji inilac rukovoenja i komandovanja ocena morala jedinice tj. moralno-politikog stanja. g. Propisi Delatnost vojne organizacije je vana oblast za svako drutvo. Ta delatnost je znaajna, sloena i odgovorna kako za celu organizaciju, tako i za njene delove i pojedince. Tako znaajna oblast drutvene delatnosti ne moe se prepustiti stihiji, da bude bez ureenih odnosa kako organizacije prema drutvu, tako i unutar same organizacije. Ti odnosi su regulisani i ureeni zakonima i propisima. Rukovoenjem se propisi pretvaraju u postupke. Iz ovoga proizilaze pravne (zakonske) osnove rukovoenja i komandovanja. Postojanje i funkcionisanje vojne organizacije temelji se na zakonima, propisima, pravilima i uputstvima. Sve to stareine moraju dobro poznavati i primenjivati u praksi. h. Vreme Vreme kao inilac rukovoenja i komandovanja, ima sve znaajniju, a esto, i odluujuu ulogu. Danas se od komanda i stareina zahteva da u to kraem vremenu donesu odluku, to vremenu daje jo vei znaaj.

872

873

Vukovarska tragedija 1991 Komandna struktura Opte karakteristike (1) Udbenik JNA iz 1983. Rukovoenje i komandovanje daje sveobuhvatno objanjenje komandne strukture u vojnim jedinicama iznad nivoa ete.118 Prema tom udbeniku, komandant postoji na svakom nivou komandovanja. Od nivoa puka navie, komandantu pomae tab, na elu koga je naelnik taba, koji je u isto vreme i zamenik komandanta. U sastavu taba su odseci (organi) taba koji se bave razliitim aspektima priprema i izvoenja vojnih dejstava. Ti organi su: - organ za operativne poslove i obuku - organ za obavetajne poslove - organ za organizaciju, mobilizaciju i personalne poslove - organi rodova. Naelnici tih organa ujedno deluju i kao pomonici naelnika taba. Sem njih, komandant ima i niz pomonika komandanta koji rukovode specijalizovanim organima (politiko vaspitanje, bezbednost i pozadina), a nisu lanovi taba. Sve komande od bataljona pa navie imaju slinu unutranju strukturu. Na elu svih komandi tabova nalazi se komandant za koga su direktno vezane jedinice.119 Sve komande, od puka i vie imaju tab na elu sa naelnikom taba, koji je ujedno i zamenik komandanta. tab u svom sastavu, zavisno od nivoa komande, ima odreeni broj organa (za obavetajne, operativne, organizacijsko-mobilizacijske i personalne poslove i organe rodova). Za naelnika taba direktno je vezan administrativni organ i jedinica za opsluivanje komande (komanda stana). S obzirom na potrebe obezbeenja u politikom, bezbednosnom i pozadinskom smislu, u unutranjoj strukturi komande postoje organi za obavljanje ovih funkcija. Stareine tih organa

Vukovarska tragedija 1991 direktno su potinjeni komandantu. Oni su, sa naelnikom taba ujedno pomonici komandanta.120

Komanda brigade U udbeniku JNA Pravilo brigade - peadijska, motorizovana, brdska,planinska, moranarike peadije i laka iz 1984. detaljno se opisuje organizacija taba peadijske ili motorizovane brigade JNA.121 Prema tom pravilu komanda brigade jeste organizacijsko-formacijski organ brigade namenjen za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komanda brigade je

Bataljon-puk-brigada-divizija-korpus-armija (vojna oblast)-Generaltab (vidi ETVRTI deo: Struktura oruanih snaga SFRJ, 2. odeljak, Operativna struktura JNA). 119 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenju i komandovanju, 1983, str. 98-99.

118

120 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenju i komandovanje, 1983, str. 103-104. 121 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par.114-124.

874

875

Vukovarska tragedija 1991 opremljena i osposobljena za uspeno objedinjavanje dejstva svih snaga u zoni upotrebe brigade.122 Komponente komande brigade (tj. komandant brigade i njegov tab) (1) Poslovi komande brigade grupiu se po srodnosti na: komandnotabne, politike, samozatitne, bezbednosne, pozadinske i opte. Shodno ovim poslovima, u komandi brigade postoje sledei struni inioci ili organi: komandant, tab, organ za politiki rad, organ bezbednosti, organ pozadine i komanda stana. Poslove samozatite obavljaju svi organi komande kao sastavni deo svojih funkcionalnih obaveza.123 (2) Komandant brigade ima iskljuivo pravo komandovanja svim jedinicama iz sastava brigada i pridatim jedinicama. On snosi punu odgovornost za komande brigade i potinjenih komandi, moralno-politiko stanje, bezbednost i borbenu gotovost, obuenost i pravilnu upotrebu i izvrenje dobijenog zadatka. Komandant donosi odluke, postavlja zadatke jedinicama, kontrolie njihovo izvrenje i zahteva njihovo dosledno sprovoenje bez obzira na tekoe koje se pojavljuju u toku njihovog izvravanja.124 Iskljuivo znai da samo komandant brigade ima ovlaenje da izdaje nareenja potinjenim jedinicama. Ostali mogu da izdaju nareenja uz odobrenje komandanta brigade. Puna odgovornost za rad komande brigade i potinjenih komandi podrazumeva to da, iako komandant brigade moe da prenese deo svojih ovlaenja i ovlaenja neke stareine iz komande da komanduju jedinicama i ustanovama rodova i slubi, on i dalje snosi

Vukovarska tragedija 1991 odgovornost za stanje u tim jedinicama i za rad stareina na koje je preneo neke od svojih dunosti. Pravilo brigade - peadijska, motorizovana, brdska,planinska, moranarike peadije i laka iz 1984. izriito istie vanost linosti i dranja komandanta brigade u izvravanju svojih komandnih dunosti:125 Linim dranjem, radom, angaovanjem u sprovoenju politike SKJ, moralnim likom, hrabrou, sposobnou, pravednou, hladnokrvnou, doslednou i potovanjem linosti i miljenja potinjenih, komandant bitno utie na celokupno stanje u brigadi, a posebno na moral jedinica i komandovanje.

ema 2: Sastav komande brigade126

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 114. 123 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 114. 124 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 115.
122

(3) Komandantu brigade pomae tab. tab (brigade) je osnovni organ komande brigade, koji funkcionalno povezuje i objedinjuje rad svih orga125 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 115. 126 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 114 (ema 2).

876

877

Vukovarska tragedija 1991 na komande.127 Radom taba rukovodi naelnik taba (N). On je istovremeno i zamenik komandanta brigade. Naelnik taba, u skladu sa komandantovom odlukom, ima pravo da postavlja zadatke potinjenima. tab sainjavaju: organ za operativno-nastavne poslove, organ za obavetajne poslove, organ za popunu i personalne poslove, organi za rodove i kancelarija.128 (a) Organ za operativno-nastavne poslove je nosilac planiranja borbenih dejstava i obuke jedinica brigade. Kod njega se stiu raznovrsni podaci, prorauni, procene i analize koje su potrebne za donoenje odluke, organizovanje i izvoenje borbenih dejstava. Treba da poznaje situaciju, odluku komandanta, poloaj, stanje i dejstva jedinica i odluke njihovih komandanata. Prisustvuje donoenju odluke komandanta i oformljuje je. Neposredno rukovodi izradom borbenih dokumenata. Naelnik operativnonastavnog organa je zamenik naelnika taba.129 (b) Organ za obavetajne poslove je nosilac i organizator strunih poslova obavetajnog obezbeenja borbenih dejstava. On neprekidno prati i ceni neprijatelja, o ijem stanju upoznaje sve zainteresovane u komandi. Komandantu ili naelniku taba predlae nain i sredstva za obavetajno obezbeenje brigade. U strunom pogledu usmerava rad obavetajnobezbednosnih organa i potinjenih jedinica...130 (c) Organ za popunu i personalne poslove stara se o popuni komande brigade i potinjenih jedinica131.
Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 116. 128 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 116. 129 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 117. 130 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 118. 131 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska,
127

Vukovarska tragedija 1991 (d) Organi za rodove su struni organi komande koji predlau najcelishodniju upotrebu jedinica rodova kako bi brigada kao celina najbolje izvrila zadatak132. (e) Kancelarija obavlja administrativne poslove za sve organe komande.133 (4) Sem ovih organa, postoji i niz organa (za politiki rad, bezbednost i pozadinu) koji nisu deo taba brigade (tj. nisu potinjeni naelniku taba) ve su neposredno odgovorni komandantu brigade. Naelnici tih organa su pomonici komandanta (tj. pomonik komandanta za bezbednost, pomonik komandanta za pozadinu). Organ bezbednosti je odgovoran za kontraobavetajne aktivnosti. Komandantu brigade daje struni savet u vezi sa korienjem jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. (a) Organ za politiki rad je struni organ komande za praenje, analizu, planiranje, organizovanje i izvoenje politikog rada u brigadi. On predlae, planira i izvodi aktivnosti u oblasti politikog rada, psiholoko-propagandnih dejstava, mere samozatite i neposredne saradnje sa drutveno-politikim organizacijama, drutveno-politikim zajednicama i organizacijama udruenog rada. Radom politikog organa rukovodi pomonik komandanta za politiki rad koji je odgovoran za moralno-politiko obezbeenje borbenih dejstava.134 (b) Organ bezbednosti je struni organ u komandi koji organizuje i sprovodi mere i postupke kontraobavetajnog obezbeenja i uestvuje u predlaganju, organizovanju i sprovoenju mera bezbednosti i samozatite iji je nosilac komanda i drugi subjekti samozatite.

planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 119. 132 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 120. 133 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 120 134 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 121.

878

879

Vukovarska tragedija 1991 U strunom pogledu rukovodi bezbednosno-obavetajnim organima potinjenih jedinica u poslovima bezbednosti, organizuje i usmerava njihov rad, prua im pomo i kontrolie njihovu aktivnost u izvravanju kontraobavetajnih zadataka... U strunom pogledu, organ bezbednosti rukovodi jedinicom vojne policije, ostvaruje uvid u stepen njene obuenosti i spremnosti za izvrenje borbenih i drugih zadataka i predlae komandantu njenu najcelishodniju upotrebu.135 (c) Organ za pozadinu je odgovoran za planiranje, organizovanje, pripremanje i sprovoenje pozadinskog obezbeenja. Radom organa za pozadinu rukovodi pomonik komandanta za pozadinu. On ima pravo da, u duhu komandantove odluke, postavlja zadatke pozadinskim organima koji ih realizuju pomou neposredno potinjenih pozadinskih jedinica i pozadinskih jedinica u sastavu bataljona /.../ i samostalnih eta.136 (d) Komanda stana organizuje i sprovodi obezbeenje i snabdevanje komande brigade i pritapskih jedinca radi ega angauje intendantsku, automobilsku, kurirsku i druge jedinice namenjene za opsluivanje i osiguranje komande.137 Komandna mesta (1) U dokumentu Pravilo brigada JNA - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. komandno mesto je definisano na sledei nain: Komandno mesto (KM) je rejon sa vie objekata ili prostorija na kome se rasporeuje komanda ili njen deo, odgovarajui centri veze i druga tehnika sredstva. Rejoni razmetaja komandnih mesta treba da omogue povoljne

Vukovarska tragedija 1991 uslove za rukovoenje i komandovanje jedinicama u zoni borbenih dejstava. Rejon KM treba da omogui rastresit raspored, sigurnu vezu, uspeno organizovanje osiguranja i odbrane KM.138 (2) U Uputstvu za rad komandi tabova, nacrt iz 1983. navedeno je est tipova komandnih mesta, kako sledi:139 (a) Osnovno komandno mesto (OKM) organizuju komande tabovi na svim nivoima. Na njemu se obavljaju poslovi rukovoenja i komandovanja potinjenim jedinicama i ustanovama u toku priprema i izvoenja borbenih dejstava. Razmeta se na teitu borbenih dejstava, na prostoru koji omoguava uspeno rukovoenje i komandovanje bez estog premetanja. (b) Pozadinska komandna mesta (PKM) organizuju komande viih zdruenih taktikih jedinica, operativnih i strategijsko-operativnih sastava koje imaju pozadinske izvrne organe. Na njima se razmeta deo komande namenjen za rukovoenje pozadinskim obezbeenjem. (c) Isturena komandna mesta (IKM) se organizuju u uslovima kada je zbog sticanja boljeg uvida i ispoljavanja veeg uticaja na tok borbenih dejstava potrebno da komandant sa jednim brojem stareina komande bude na pogodnom mestu osmatranici, na teitu dejstava, kao i u sluajevima kada je iz bilo kojih razloga oteano komandovanje sa KM. (d) Rezervna komandna mesta (RKM) predviaju, ureuju i po potrebi posedaju tabovi TO, komande RV i PVO i komande mornarikih jedinica. (e) Objedinjena komandna mesta (ObKM) se organizuju onda kada je potrebno da razliite komande ili njihovi predstavnici u toku priprema, organizovanja i izvoenja borbenih dejstava rade na jednom mestu. To moe biti sluaj kada je potrebno objediniti dejstva jedinica JNA i TO ili razliitih vidova (KoV, RV i PVO i RM). (f) Lana komandna mesta (LKM) organizuju se u sklopu operativnog maskiranja.

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 122. 136 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 123. 137 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 124.

135

138 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 156. 139 Dokazni predmet br. 383; ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava III, par. 44.

880

881

Vukovarska tragedija 1991 Peadija i motorizovane brigade obino imaju sledea komandna mesta: osnovno komandno mesto, pozadinsko komandno mesto i, ako je potrebno, istureno komandno mesto.140 (3) inioci komandnog mesta

Vukovarska tragedija 1991 sredstvima veze povezana sa potinjenim, pretpostavljenim i drugim komandama i tabovima.144 (b) Pomona grupa Pomonu grupu na KM sainjavaju namenske jedinice za opsluivanje i obezbeenje KM.145 (c) Centar veze Centar veze ima zadatak da obezbedi sigurnu, neprekidnu i blagovremenu vezu sa pretpostavljenim, potinjenim, sadejstvujuim komandama tabovima i ustanovama, veze saradnje sa DPZ, DPO i OUR, veze javljanja i obavetavanja i unutranje veze na komandnim mestima.146 (d) Pozadinsko komandno mesto Pozadinsko komandno mesto je namenjeno za rukovoenje pozadinskim obezbeenjem. Razvija se izmeu rejona KM i brigadne baze, naelno blie rasporedu pozadinskih jedinica. Rejon za razvoj PKM odreuje komandant na predlog pomonika komandanta za pozadinu. Pored pozadinskih organa, na PKM se razmetaju i drugi organi komande koji nisu na KM.147

Osnovno komandno mesto se sastoji iz komandne grupe, pomone grupe i centra veze.141 (a) Komandna grupa Komandnu grupu ine komandant, naelnik taba, operativni, obavetajni organ i organ rodova. Organi za PPP, bezbednost i sekretar komiteta mogu biti na KM ili PKM, o emu odluuje komandant. U sastav komandne grupe moe ui i jedan broj oficira iz pozadinskih organa, predstavnici taba TO, odnosno komandi JNA.142 Komandna grupa priprema odluku, vri planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu i analizu borbenih dejstava. Njeni organi razrauju borbena dokumenta, unose podatke u svoje radne karte i radnu kartu taba.143 Komandna grupa moe da oformi operativnu salu, kroz koju prolazi osnovni tok informacija. U operativnoj sali se informacije obrauju, unose u radnu kartu taba i druge potrebne dokumente. Operativna sala je

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 156. 141 Dokazni predmet br. 383; ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 51. 142 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 52; dokazni predemt br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796, engleski prevod 0303-0230-0303-0405; Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 158. 143 Dokazni predmet br. 383; ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par.52.

140

144 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 159. 145 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 160. 146 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 161. 147 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 161.

882

883

Vukovarska tragedija 1991 Borbeni dokumenti Uvod (1) Svi dokumenti koji se direktno odnose na pripremu, organizovanje i izvoenje borbenih dejstava, marevanje, prevoenja, razmetaja i odmaranja jedinica (ustanova) nazivaju se borbeni dokumenti.148 (2) Prema pravilima JNA, postoje tri razliite vrste borbenih dokumenata: (a) akta komandovanja: zapovesti, nareenja, direktive i instrukcije, nareenje za borbena dejstva, podrku i druge delatnosti, itd. (b) dokumenta za izvetavanje i obavetavanje: borbeni i operativni izvetaji, izvetaji po raznim vrstama borbenih dejstava, podrke i drugih delatnosti, obavetenja svih vrsta itd. (c) priruna (ili ostala) dokumenta: spiskovi, tablice, pregledi normi i podataka, razni prorauni itd.149 (3) Svrha borbenih dokumenata je pripremanje i sprovoenje komandantovih odluka u delo. Mogu biti pisani sastavi, grafiki prikazi i audio i video trake i fotografije.150 Kao to je ranije pomenuto, naredbe mogu biti izdate i usmeno. Akti komandovanja tab komande pomae komandantu brigade pretvarajui njegovu nameru u detaljno uputstvo u obliku: (1) direktive; (2) instrukcije; (3) nareenja i; (4) zapovesti

Vukovarska tragedija 1991 Zapovest je akt komandovanja kojim se kategoriki i naredbodavno izraava komandantova odluka i konkretno, jasno i nedvosmisleno postavlja zadatak potinjenom. Zapovest za borbu, naelno sadri: - podatke o neprijatelju; - zadatak brigade, njena ojaanja i podrku pretpostavljene komande; - podatke o susednim jedinicama i granice sa njima; - odluku komandanta151 Te direktive, nareenja i zapovesti mogu izdati samo pretpostavljene stareine152. (1) Direktivom se slue: Vrhovna komanda, komande armija, njima ravne komande i odgovarajui tabovi Teritorijalna odbrana. Direktivama se reguliu za dui period pitanja koja se odnose na pripremu i izvoenje borbenih dejstava i daju osnovne smernice za dejstvo jedinica na posebnim (odvojenim) pravcima i na PZT. Direktivama se postavljaju zadaci sa manje detalja, vie se naglaava cilj dejstva, opti zadatak jedinice i zamisao komandanta.153 (2) Instrukciju izdaju komande zdruenih taktikih jedinica i vie. Njome se detaljnije daju podaci i smernice za izvrenje nekog zadatka, aktivnosti i slino.154 (3) Zapovestima se kategoriki i naredbodavno izraava odluka komandanta i konkretno, jasno i nedvosmisleno postavljaju zadaci potinjenim. Njima se slue sve komande. Zapovest za borbu, naelno, sadri: podatke o

148 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za par. 493. 149 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za par. 493. 150 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za par. 494.

na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, rad komandi tabova, nacrt, 1983, na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, rad komandi tabova, nacrt, 1983, na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, rad komandi tabova, nacrt, 1983,

151 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 148. 152 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod str. L006-3322-L006-3474, prirunik JNA o Rukovoenju i komandovanju, 1983, na L006-3346. 153 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 124. 154 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 125.

884

885

Vukovarska tragedija 1991 neprijatelju; zadatak jedinice, njena ojaanja i podrku od strane pretpostavljenog; podatke o susednima i granice sa njima, i odluku komandanta.155 (4) Nareenja su kratke zapovesti kojima se reguliu odreene aktivnosti ili pojedine mere (ininjerijsko obezbeenje, izvianje, organizacija saobraaja itd.). Izdaju ih komande umesto celovite zapovesti, i kad u pripremi i za vreme dejstva treba menjati, dopunjavati ili postavljati jedinicama nove zadatke.156 Dokumenti za izvetavanje i obavetavanje (1) tab komande (brigade) nadzire sprovoenja operacija za komandanta i obezbeuje da je komandant upoznat sa situacijom u kojoj se nalaze njegove snage. im ponu borbena dejstava, tab komande dostavlja informacije po komandnom lancu razliitim nainima i vrstama izvetavanja. (2) U Pravilu bataljona (peadijski, motorizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije)157 iz 1988. navedene su razliite vrste dokumenata za izvetavanje i obavetavanje. (a) Izvetaj je borbeni dokument kojim se pretpostavljena komanda izvetava o stanju i borbenoj gotovosti bataljona, daljim namerama u borbenim dejstvima, neprijateljevim snagama, izvrenim zadacima i dr. Mogu biti redovni i vanredni, usmeni i pisani, a dostavljaju se kurirom ili preko sredstava veze.158 (b) Obavetenje se dostavlja potinjenim, susedima i jedinicama i komandama koje sadejstvuju bataljonu pri izvrenju zadatka. Obavetenjem se daju podaci o neprijateljevim snagama i situaciji, o vlastitim namerama i odlukama. Prenosi se usmeno i pisano, kurirom ili sredstvima veze.

Vukovarska tragedija 1991 Pravovremeno obavetenje olakava procenu situacije, donoenje odluke i usaglaavanje postupaka.159 Ratni dnevnik vodi se po datumima tokom celog rata. U njega se dogaaji ili drugi znaajni podaci upisuju hronoloki. Sadri kratak sadraj svih komandantovih zapovesti, vanija nareenja, podatke iz izvetaja potinjenih, stanje jedinica, primljena i dostavljena obavetenja i druge znaajne aktivnosti i dogaaje u bataljonu. Vodi ga zamenik komandanta bataljona.160 Ratni dnevnici se vode u svim jedinicama/komandama iznad nivoa brigade.161 (3) Udbenik Rukovoenje i komandovanje iz 1983. godine, u delu u kom se razmatraju funkcije komande i kontrole, kae: Organi rukovoenja i komandovanja moraju poznavati i pratiti stanje kod jedinica, a to se moe obezbediti organizovanjem izvetavanja i kontrolom izvrenja svih zadataka.162 (4) To je dodatno razraeno u priruniku JNA iz 1983. Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt). U tom dokumentu kae se da komanda (tab) mora biti tako organizovana da u svakom trenutku u borbi bude spremna da prui komandantu iscrpne podatke o dejstvu i namerama neprijatelja, o stanju, dejstvu, mogunostima i odlukama potinjenih jedinica, i da podnesu predloge za donoenje odluke.163 (5) Koristei sistem u okviru koga se obavlja komandovanje, komandant u svakom trenutku mora znati stanje, poloaj, mesto i mogunost svojih jedinica za dva stepena nie.164 Podreene komande podnose svojoj
159 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par. 110. 160 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par 114. 161 Vidi npr. dokazni predmet br. 70: Ratni dnevnik Gardijske motorizovane brigade (ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5434; engleski prevod L010-0496-L0060526) o kojem se detaljno govori u drugoj celini ovog izvetaja. 162 Dokazni predmet br. 384; ERN b/h/s-u 02148123-0214-8517, engleski prevod L006-33222-L006-3474, udbenik JNA, Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 43. 163 Dokazni predmet br. 383; ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600K011-1794, Uputstvo za rad komandi- tabova (nacrt), 1983, taka 358. 164 Dokazni predmet br. 383; ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600K011-1794, Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt),1983, taka 358.

Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 126. 156 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 127. 157 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988. 158 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par. 109.

155

886

887

Vukovarska tragedija 1991 vioj komandi komandi najkraim putem sve podatke o neprijatelju i bitne podatke o svojim jedinicama.165 Princip dva stepena nie u praksi znai da komandant brigade i njegov tab treba da poznaju i razumeju situaciju i aktivnosti bataljona u sastavu njihovih snaga (tj. koje su mu potinjene). Rukovoenje i komandovanje u miru i ratu Mir Prema Priruniku za rad komandi i tabova (predlog) JNA iz 1983. godine /kao u originalu/: Rukovoenje i komandovanje u miru usmereno je, prvenstveno, na izgradnju i pripremanje oruanih snaga za rat i to uspenije voenje oruane borbe, pa su mu osnovni sadraji rada i teini zadaci: planiranje i programiranje razvoja oruanih snaga; izgradnja doktrine oruane borbe; moralno-politike i psiholoke pripreme pripadnika oruanih snaga; vojnostruna obuka jedinica i komandi; kolovanje kadra; izgradnja sistema mobilizacije i mobilizacijske pripreme; obezbeenje borbene gotovosti i bezbednosti; izgradnja vojne infrastrukture; razvoj opreme i naoruanja; organizacija i obezbeenje funkcionisanja sistema pozadinskog obezbeenja i dr.166 Rat (borbena dejstva) (1) Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt) JNA iz 1983. godine kae: Sistem rukovoenja i komandovanja na prostoru izvoenja borbenih dejstava ine komande, tabovi TO i druge strukture rukovoenja i komandovanja iji odnosi su ureeni po naelima funkcionisanja vojne organizacije u oruanoj borbi. Svakom elementu u sistemu rukovoenja u zoni, pravcu, vojitu, ratitu ili njihovim delovima, ogranienih prostorom i
Dokazni predmet br. 383; ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600K011-1794, Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt) , 1983, taka 358. 166 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 105.
165

Vukovarska tragedija 1991 funkcijom, mora biti odreeno tano mesto i odnos radi skladnog funkcionisanja sistema rukovoenja. Najstarija komanda (tab TO) vri objedinjavanje borbenih dejstava jedinica JNA i TO i drugih struktura optenarodne odbrane u zoni (pravcu) borbenih dejstava na osnovu odluke pretpostavljene komande (taba TO) ili na osnovu sopstvene inicijative i dogovora sa organima rukovoenja optenarodnom odbranom na prostoru izvoenja borbenih dejstava (u sluajevima kada pretpostavljena komanda nije u mogunosti da regulie odnose). 167 Napomena da najstarija komanda (tab TO) vri objedinjavanje borbenih dejstava jedinica JNA i TO i drugih struktura optenarodne odbrane u zoni (pravcu) borbenih dejstava u skladu je sa naelima jedinstvene komande, jednostareinstva i neprekidnosti komande. Rukovoenje i komandovanje u ratu, usmereno je na to celishodniju upotrebu oruanih snaga u oruanoj borbi. Sistem rukovoenja i komandovanja jednovremeno pokriva celu teritoriju Jugoslavije, to obezbeuje njegovo uspeno funkcionisanje u oruanoj borbi na celom jugoslovenskom prostoru i u svim uslovima, na kopnu, moru i vazduhu. 168 Predsednitvo SFRJ, pomou odgovarajuih komandi JNA i republikih i pokrajinskih tabova TO, neposredno rukovodi i komanduje strategijskooperativnim grupacijama i operativnim jedinicama, a na pojedinim vojitima ili delovima ratita, u okviru strategijskih operativnih grupacija komandovanje objedinjuje ona komanda JNA (tab TO) koja je u konkretnim uslovima nosilac borbenih dejstava. Prepotinjavanje se i na niim nivoima obavlja na istom principu, s tim to e na frontu, u odbrana gradova i vazduno-desantnih prostorija i u drugim uslovima kada je to neophodno i korisno, jedinice TO, najee, biti potinjene komandama jedinica JNA. 169 (2) Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt), prirunik JNA iz 1983. godine, navodi sedam uslova kojima se postie uspeno rukovoenje i komandovanje tokom borbenih dejstava. U kontekstu ovog izetaja vani su uslovi 4 (brzo uspostavljanje naruenog sistema komandovanja) i 5 (efikasno kontrolisanje svih faza rada i dejstva potinjenih jedinica).

167 Dokazni predmet br. 383, ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600011-1794, Uputstvo za rad komand- tabova (nacrt),1983, poglavlje V, taka 20. 168 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 105-109. 169 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 105-109.

888

889

Vukovarska tragedija 1991 stalnom prikupljanju podataka o neprijatelju, njihovoj analizi i dostavljanju zainteresovanim organima komande, potinjenim, pretpostavljenim i susedima; neprekidnom i intenzivnom praenju razvoja situacije i pravovremenom informisanju komandanta, suseda, sadejstvujuih komandi, tabova TO, organa DPZ, DPO i OUR o nastalim promenama situacije; brzom reagovanju na poremeaje plana dejstva, usklaivanju dejstva potinjenih, pridatih i sadejstvujuih snaga; brzom uspostavljanju naruenog sistema komandovanja, veze, sadejstva i saradnje; efikasnom kontrolisanju svih faza rada i dejstava potinjenih jedinica (od dodeljivanja borbenog zadatka do konanog izvrenja); brzoj proceni situacije i omoguavanju komandantu donoenje odluke i pravovremeno izdavanje nareenja izvriocima; pravovremenom izvetavanju pretpostavljene komande, suseda i potinjenih o obostranim dejstvima i rezultatima.170 Ovi uslovi su potvreni u Uputstvu za rad komande 4. korpusa u izvravanju prioritetnih zadataka u miru i ratu, priruniku JNA iz 1991. godine.171 (3) Uputstvo za rad komandi tabova (nacrt) iz 1983. godine dodaje da je izuzetno vano da organi komande komandantu omogue da u toku borbe donosi pravovremene, celishodne i realne odluke. U tom cilju, komandant mora da obezbedi da bude informisan o stanju, mogunostima i dejstvima neprijateljevih i sopstvenih snaga.172 PETI deo: Struktura i vojno-teritorijalna organizacija Oruanih snaga SFRJ Uvod a. Ovaj deo daje opti pregled strukture (Generaltab, sluba bezbednosti i obavetajna sluba, kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i
170 Dokazni predmet br. 383, ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600011-1794, Uputstvo za rad komand- tabova (nacrt),1983, poglavlje V, taka 138. 171 Dokazni predmet br. 386, ERN 0085-0000-0085-0057 Uputstvo za rad komande 4. korpusa u izvravanju prioritetnih zadataka u miru i ratu, komanda 4. korpusa, 29. 8. 1991, odeljak VI. 172 Dokazni predmet br. 383, ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600011-1794, Uputstvo za rad komand- tabova (nacrt), 1983.

Vukovarska tragedija 1991 protivvazduna odbrana i mornarica i njihovo interno ureenje) i vojnoteritorijalne organizacije JNA - ukljuujui Gardijsku mehanizovanu brigadu kao strukture TO-a. Na kraju se iznose i objanjavaju pojmovi operativnih grupa, taktikih grupa, jurinih odreda i jurinih grupa. b. JNA se sastojala od Generaltaba i tri vida: kopnene vojske (kopnenih snaga), ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane i mornarice. Kopnene snage su se sastojale od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, ARJ PVO, ininjerija, veza koja je kao rod jedinstvena za sva tri vida i ABHO) i slubi (tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna, ...), organizovanih u tri vojne oblasti kopnene vojske, koje su se sastojale od odelenja, vodova, eta, bataljona, pukova, brigada, divizija i korpusa i jedne vojno-pomorske oblasti. c. Peadijske i motorizovane brigade su vie kombinovane taktike jedinice promenljivog sastava (broja bataljona). Brigada objedinjuje dejstva svih drugih snaga (JNA, TO) u njenoj zoni dejstava. Brigada najee izvodi borbena dejstva u sastavu divizije, a njena organizacijsko-formacijska struktura i opremljenost je takva da ih moe uspeno izvoditi i samostalno. Peadijska brigada je namenjena izvoenju borbenih dejstava na manevarskom i ravniastom zemljitu, kao i na teim zemljinim uslovima. Motorizovana brigada je namenjena izvoenju borbenih dejstava na ravniastom i manevarskom zemljitu. U celini je motorizovana, pa utoliko i pokretljivija od ostalih peadijskih brigada. Peadijska (ili motorizovana) brigada sastoji se od peadijskih (ili motorizovanih) bataljona. Bataljon je osnovna zdruena taktika jedinica peadije i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku, protivoklopnu borbu, protivavionsku odbranu, veze i logistiku podrku. d. Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) je neposredno potinjena saveznom sekretaru za narodnu odbranu (SSNO), preko efa kabineta. Zbog specifinog zadatka zatite Vrhovne komande SFRJ, gmbtr se smatra elitnom jedinicom. Za razliku od redovnih peadijskih ili motorizovanih brigada JNA, koje obino imaju po jednu etu vojne policije, gmtbr ima dva bataljona vojne policije, ukljuujui i jednu anti-teroristiku etu (VP PTD). Gmtbr je opremljena najmodernijim orujem kojim raspolau kopnene snage JNA. e. U oruanim snagama SFRJ postojao je zaseban organ za pitanja bezbednosti (ukljuujui i protivobavetajnu slubu): Uprava bezbednosti (UB) pri SSNO-u. Zadaci Uprave bezbednosti (UB) i organa bezbednosti (OB) bili su otkrivanje i spreavanje pretnji i neprijateljskih dela protiv SFRJ i njenih oruanih snaga, bez obzira da li potiu iz samih oruanih snaga ili spolja.

890

891

Vukovarska tragedija 1991 Organi bezbednosti takoe uestvuju u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela povezanih sa oruanim snagama, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Oficiri za bezbednost u jedinicama, komandama i ustanovama potinjeni su svojim operativnim komandantima, a u rukovodnom smislu vezani su za Upravu bezbednosti (= naelnik organa bezbednosti). Oficiri za bezbednost nisu imali nikakvu de jure komandnu odgovornost, ali su vrili struno rukovoenje i davali strune savete jedinicama vojne policije (VP). f. Dunosti vojne policije JNA ukljuivale su liavanje slobode i sprovoenje ratnih zarobljenika i njihovu zatitu. g. Teritorijalna odbrana sastojala se od jedinica i tabova na optinskom nivou, na nivou operativne zone, autonomnih pokrajina i republika. Postojale su dve vrste jedinica TO-a: mesne i mobilne (ili manevarske) jedinice. h. Tokom operacija, kako bi se olakala rukovoenje i komandovanje, formirale su se operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi i jurine grupe. OG i TG bile su ad hoc formacije sastavljene od svih vojnih jedinica (JNA, TO) ukljuenih u operaciju, a osnivane su radi izvoenja konkretnih operacija tokom konkretnog vremenskog perioda. Zakonodavstvo a. lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine utvrdio je strukturu JNA u njenoj najiroj osnovi. lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija sastoji se od vidova, rodova i slubi. Vidovi su: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica. Vidovi se sastoje od rodova i slubi. Rodovi se dele na vrste i specijalnosti, a slube na grane i specijalnosti. 173 b. lan 106, paragrafi 2 i 9, Zakona ONO iz 1982. davao je Predsednitvu SFRJ ovlaenje da utvrdi rodove i slube u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i vojno-teritorijalnu organizaciju zemlje.

Vukovarska tragedija 1991 lan 106. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ kao najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama: ... 2) utvruje osnove organizacije oruanih snaga i organizaciju i formaciju Jugoslovenske narodne armije; ... 9) utvruje vojnoteritorijalnu podelu zemlje.174 Operativna struktura JNA Generaltab Iako Zakon o ONO175 iz 1982. ne govori izriito o Generaltabu, Vojni leksikon JNA176 na sledei nain definie Generaltab: Osnovni organ ministarstva odbrane (rata) ili vrhovne komande za operativno-planske poslove u sferi izgradnje, pripreme i upotrebe OS. U miru oblikuje i razrauje koncepciju odbrane zemlje (voenje rata), izrauje ratni plan, razrauje vojnu i ratnu doktrinu i strategiju, planira razvoj, organizaciju i strukturu sistema borbene i mobilizacijske gotovosti, organizuje ratno planiranje, koordinira razvoj infrastrukture i ureenje teritorije za voenje rata i dr. U ratu, kao tab vrhovnog komandovanja prati i prouava situaciju na ratitima i vojitima, priprema i sprovodi odluke (planove, nareenja, direktive i uputstva) za izvoenje operacija i borbenih dejstava, kontrolie realizaciju direktiva VK /Vrhovne komande/, analizira i uoptava ratna i borbena iskustva iz oblasti ratne doktrine, organizacije komandovanja, dejstava vidova, rodova i sl. Nadlenost, organizacija, struktura i sistem funkcionisanja Generaltaba zavise od drutveno-politikog sistema zemlje i politike vladajue klase, veliine, strukture i namene OS, geostrategijskog poloaja, spoljnopolitike orijentacije i opredeljenosti, tradicija i sl. U nekim
174 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 106. 175 Zakon o ONO iz 1982. pominje naelnika Generaltaba u dva lana. lan 88: Naelnik Generaltaba je lan Vojnog saveta. lan 110: Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti zamenjuje naelnik Generaltaba. 176 Dokazni predmet br. 388, ERN 0400-2219-0400-3347 Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.

173 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 101.

892

893

Vukovarska tragedija 1991 zapadnim armijama (SAD, V. Britanija, Francuska, Italija) pored zajednikog Generaltaba (za OS u celini)postoje specijalni Generaltabovi vidova (KoV, RM i RV). Kao najvia vojna institucija i organ vrhovnog komandovanja Generaltab se javlja u XVII veku. U naredbi Predsednitva iz 1987, kojom se naziv Generaltab JNA menja u Generaltab Oruanih snaga SFRJ, Generaltab se definie kao tab i izvrni organ: Generaltab Oruanih snaga SFRJ je u sastavu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i izvrava tapske i druge strune poslove u oblasti organizacije i priprema Oruanih snaga SFRJ u sklopu prava i dunosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predviene saveznim zakonima i dokumentima Predsednitva SFRJ.177 Vidovi JNA Kopnena vojska (kopnene snage) (KoV)178 Kopnena vojska je bila osnovna snaga i glavni protagonist oruane borbe. Brojano je bila najvei i najvaniji vid i oslonac ostalim vidovima JNA i TO.179 O kopnenoj vojsci JNA e biti vie rei u odeljku 2. d. ovog dela. Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana (RV i PVO)180 (a) RV i PVO je vid JNA koji ima osnovnu ulogu da borbom ostvari najvei mogui stepen prevlasti u vazdunom prostoru i time obezbedi povoljne uslove za dejstva drugim vidovima JNA (KoV i RM), TO i svim strukturama ONO znaajnim za voenje rata. (b) U skladu sa osnovnom ulogom dejstva RV i PVO imaju dvojaku namenu: - protivvazdunu odbranu teritorije SFRJ i grupacija OS, i - vazduhoplovnu podrku snaga KoV, RM i TO u izvravanju njihovih zadataka i po njihovom planu.
Dokazni predmet br. 389, ERN teksta na b/h/s-u K035-9828-K035-9828; 03064783-03064783, Naredba Predsednitva br. 26, 13. oktobar 1987. 178 KOV: kopnena vojska 179 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, Udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 85. 180 RV i PVO: Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana.
177

Vukovarska tragedija 1991 (c) Organizacija RV i PVO u svom sastavu ima osnovne rodove (avijaciju i artiljerijsko-raketne jedinice PVO), ostale rodove i specijalne sastave (jedinice za vazduno osmatranje, javljanje i navoenje, jedinice za vezu, jedinice za protivelektronska dejstava, elektronsko ometanje i elektronsko izvianje, itd.) slube (vazduhoplovnotehniku i meteoroloku, tehniku, intendantsku, i druge) i ustanove (vazduhoplovne institute, centre, zavode, vazduhoplovne kole i akademije).181 Ratna mornarica (RM)182 Ratna mornarica je vid Jugoslovenske narodne armije namenjen za izvoenje borbenih dejstava na pomorskom vojitu, plovnim rekama i jezerima radi odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta SFRJ i zatite njenih interesa i prava na Jadranskom moru, plovnim rekama i jezerima. Ona te zadatke izvrava samostalno ili sa ostalim vidovima JNA ili delovima OS. Opti zadatak Ratne mornarice u odbrani zemlje u svim moguim uslovima proizilazi iz koncepcije optenarodne odbrane, u okviru koga je ona nosilac oruanog suprotstavljanja svakom pokuaju agresije preko Jadranskog mora na SFRJ.183 Kopnena vojska (kopnene snage) (1) Sastoji se od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, ARJ PVO, ininjerija, veza - koja je kao rod jedinstvena za sva tri vida - ABHO), slubi (tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna, finansijska, administrativna i muzika), i ustanova (instituti, kole, domovi i odmaralita, zdravstvene ustanove i dr.).184 (2) KoV je organizovan u jedinice za samostalno izvravanje zadataka u svim uslovima oruane borbe. Sastoji se od operativnih jedinica

181 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na, b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, Udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 87-90. 182 RM: Ratna mornarica 183 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 90-92. 184 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 85.

894

895

Vukovarska tragedija 1991 (armija i korpus), zdruenih taktikih jedinica (pukovi, brigade i divizije) i osnovnih taktikih jedinica (ete-baterije i bataljoni-divizioni)185. (a) Armija KoV je najvea strategijsko-operativna jedinica promenljivog sastava. Sastoji se od korpusa, divizija, brigada, pukova, samostalnih bataljona diviziona i drugih delova. Moe da objedinjava dejstva svih snaga na delu vojita i nosilac je oruane borbe i udara kojima se postiu operativni, pa i strategijski ciljevi. Zajedno sa TO izvodi operacije u zahvatu operativnih pravaca, na vojitu ili delu ratita. (b) Korpus je operativna jedinica promenljivog sastava. Sastoji se od brigada, pukova, samostalnih bataljona diviziona i drugih delova. Moe da objedinjava dejstva svih snaga na delu vojita i nosilac je oruane borbe i udara kojima se postiu operativni ciljevi. Sa TO izvodi operacije na delu vojita, odreenim VD prostorijama i operativno-taktikim pravcima. (c) Divizija KoV je najvia zdruena taktika jedinica KoV u ijem sastavu moe biti razliit broj brigada i pukova. U njoj se, zavisno od mesta i uloge u zadatku, zdruuju peadijske, brdske, planinske, lake, mehanizovane, oklopne, protivoklopne, artiljerijske i druge vrste brigadapukova i bataljona to je ini sposobnom za dejstva u zahvatu taktikooperativnih pravaca ili na irim prostorijama. Danas u OS postoje peadijske, lake, motorizovane i mehanizovane divizije. (d) Brigada i puk su vie zdruene taktike jedinice KoV promenljivog sastava, zavisno od osnovnih jedinica koje ih sainjavaju (peadijske, brdske, planinske, lake, oklopne, mehanizovane, protivoklopne, artiljerijske, PVO, ininjerijske i dr.), a mogu biti i rodovskog sastava. (e) Osnovne taktike jedinice (bataljoni, ete i vodovi) jedinice su stalne formacije.186 (3) Zamena armija vojnim oblastima (1988) (a) Planom reorganizacije pod nazivom JEDINSTVO, koji je sproveden 1988. godine, armije su ukinute i kao mirnodopska vojnoteritorijalna struktura zamenjene su vojnim oblastima (VO) 187. (b) Vojne oblasti su delovi dravne teritorije na kojima su sve jedinice-institucije i vojno-teritorijalni organi zdrueni pod jedinstvenom komandom. U principu, teritorija armije je bila odreena postojeom
Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 85 186 Dokazni predmet br. B9722; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 02148123-0214-8517, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 86-87. 187 U originalu na engleskom military district.
185

Vukovarska tragedija 1991 politiko-administrativnom podelom zemlje. Ona je mogla biti podeljena na korpuse (okruzi) ili divizije (okrug). U SFRJ, armija je bila operativno-strateka i vojno-teritorijalna komanda koja je sprovodila zadatke optenarodne odbrane u okviru svojih nadlenosti i u saradnji sa relevantnim organima drutveno-politike zajednice (DPZ).188 (c) Planom JEDINSTVO uvedena je i jedna nova formacija korpus u organizacijskom smislu na nivou odmah ispod nivoa Vojne oblasti mesto divizije. Peadijska brigada motorizovana brigada Definicija (a) Prema dokumentu Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984., peadijska, motorizovana, planinska, mornarika i laka brigada via je zdruena taktika jedinica promenljivog sastava. U njoj se, zavisno od mesta, uloge i zadataka zdruuju peadijski, motorizovani, brdski, planinski, mornariki, laki, oklopni, mehanizovani, protivoklopni i artiljerijski bataljoni (divizioni) i ete (baterije), kao i jedinice drugih rodova i slubi, to joj omoguava izvoenje raznovrsnih borbenih dejstava u odreenoj zoni ili sektoru.189

188 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981. 189 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1.

896

897

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 protivoklopnu borbu, protivavionsku bataljona), veze i logistiku podrku.192 Zadatak (a) Peadijska brigada je namenjena za izvoenje borbenih dejstava na manevarskom i ravniastom zemljitu u zahvatu fronta i u vlastitoj pozadini, a uz manja prilagoavanja formacije i na PZT, kao i na teim zemljinim uslovima. Osposobljena je za voenje borbe protiv svih vrsta neprijateljevih jedinica. U vlastitoj pozadini moe da vodi borbu protiv vazdunih desanata, bilo da se nalazi u sastavu protivdesantnih snaga ili sama predstavlja protivdesantnu snagu. Pored toga, u vlastitoj pozadini moe voditi borbu protiv diverzantsko-teroristikih i drugih ubaenih snaga neprijatelja.193 (b) Motorizovana brigada je namenjena za izvoenje borbenih dejstava na ravniastom i manevarskom zemljitu. U celini je motorizovana, pa utoliko i pokretljivija od ostalih brigada u peadiji. U sastavu divizije moe dejstvovati na teitu dejstava ili na pomonom pravcu /jedan redak delimino neitljiv/, a kad dejstvuje u sastavu armije u odbrani /jedan redak delimino neitljiv/, obino zatvara zaseban pravac. Uz odreena prilagoavanja organizacijsko-formacijskog sastava /jedan redak delimino neitljiv/ i za dejstva na brdskom zemljitu i na PZT.194 Odnosi sa TO-om U Pravilu brigada JNA iz 1984. o peadijskim brigadama se kae da brigada objedinjava dejstva svih ostalih snaga koje se nau u njenoj zoni odbranu (izuzev partizanskih

ema 1: Sastav peadijske brigade190 (b) Brigada najee izvodi borbena dejstva u sastavu divizije, a njena organizacijsko-formacijska struktura i opremljenost je takva da ih moe uspeno izvoditi i samostalno, bilo u zahvatu fronta, vlastitoj pozadini ili na privremeno zaposednutoj teritoriji.191 (c) Peadijska (ili motorizovana) brigada sastoji se od peadijskih (ili motorizovanih) bataljona. Prema dokumentu Pravilo bataljon (peadijski, motorizovani, brdski, planinski, partizanski i planinske peadije) iz 1988, bataljon je osnovna zdruena taktika jedinica peadije. Peadijski bataljon je stalan i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku,

190 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1 (ema 1). 191 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1.

Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521, engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par. 1. 193 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 6. 194 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 7.

192

898

899

Vukovarska tragedija 1991 dejstva. Organizovana je tako da u sastav moe da primi odreeni broj i odreenu vrstu jedinica JNA i TO-a /Teritorijalne odbrane/. ini osnovnu snagu divizije. Organizacijski je tako postavljena (ema 1) da, po potrebi, uz odreeno formacijsko prilagoavanje moe primiti obeleja druge vrste brigade.195 Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) Uvod (a) Istorija Gardijske motorizovane brigade see do Prateeg bataljona (Vrhovnog taba) u sklopu Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije (Drugi svetski rat).196 (b) Prema Vojnom leksikonu JNA iz 1981, gardijske jedinice su elitne formacije, specijalno odabrane za zatitu vrhovnog politikog vostva.197 GARDA (fr.), specijalno odabrane, opremljene i obuene jedinice za linu zatitu efa drave, obezbeenje najviih dravnih i vojnih institucija i linosti (v. gardijske jedinice). Jaina, sastav, oprema, naoruanje i status pripadnika i zadaci koje izvrava razliiti su u svakoj zemlji. Javlja se jo u starom veku (u Persiji, Sparti, Rimu), ali se pod sadanjim nazivom prvi put pominje u Francuskoj u XV veku. Garda JNA nastala je od Prateeg bataljona Vrhovnog taba NOV i POJ. Poasna jedinica Garde ima specijalnu sveanu uniformu.

Vukovarska tragedija 1991 Gardijske jedinice, elitne vojne formacije namenjene za izvrenje specijalnih zadataka (vidi Garda; Elitne jedinice). U nekim armijama poasni naziv koji se dodjeljuje jedinicama za izuzetne uspehe u borbi. Gardijske jedinice nastavljaju tradicije Prve proleterske divizije (v.). (c) Vojni asopis JNA Narodna armija198 i podaci na internetskoj stranici Oruanih snaga Srbije i Crne Gore (SCG) potvruju opis Gardijske motorizovane brigade kao jedinice elitnog statusa, njene opreme i specijalno odabranog i obuenog kadra. Ti podaci mogu se primeniti i na gmtbr u sastavu iz 1991. godine. Sa svojom viedecenijskom tradicijom i najviim profesionalnim vrednostima, Gardijska brigada Vojske Srbije i Crne Gore u formaciji ima specijalno odabrane, obuene i opremljene jedinice za lino obezbeenje najviih dravnih i vojnih ustanova i linosti. Iako u svom sastavu ima borbene jedinice skoro svih rodova i specijalne jedinice, najprepoznatljivija je po jednom od svojih bataljona - Poasnom bataljonu garde. Samo najbolji, vrhunski obueni i fiziki najizdrljiviji oblae poasnu gardijsku uniformu i ulaze u elitni, reprezentativni, poasni stroj. Osim naglaenih profesionalnih vrednosti, vojnike Poasnog bataljona krase fizika lepota i visina. Kada gardisti posle intonirane himne i obavezne probe pripremljenosti za zadatak napuste kasarnu Dedinje, oekuju ih reprezentativni zadaci, protokoli na aerodromima Beograd ili Batajnica, na Dvoru na Dedinju ili na grobu Neznanog junaka na Avali. Gardiste na tim zadacima tradicionalno prate Reprezentativni orkestar garde i specijalna artiljerijska jedinica za poasnu paljbu.199 Subordinacija gmtbr

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1. 196 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981. Vidi i dokazni predmet br. 390, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7707-0114-7077; ERN engleski 0114-7707-0114-7707, Vukovar oslobaaju hrabri, lanak u Narodnoj armiji, 19. oktobar 1991; i dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927; ERN engleski 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 197 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.

195

Zbog specifinosti zadataka, koji se sastoje od zatite i obezbeenja vojnog rukovodstva SFRJ (ukljuujui ceremonijalne dunosti),200 Gardijska

198 Dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 03554927-0355-4927; ERN engleski 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 199 http://www.vj.yu/struktura/Specjed/Garda.htm 200 Dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 03554927-0355-4927; ERN engleski 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo

900

901

Vukovarska tragedija 1991 motorizovana brigada (gmtbr) nije deo Vojne oblasti, ve je neposredno potinjena Saveznom sekretaru za narodnu odbranu, generalu armije Veljku Kadijeviu preko njegovog efa kabineta, pukovnika Vuka Obradovia.201 Struktura gmtbr202 U sastavu gmtbr su: komandant i komanda brigade; dva motorizovana bataljona; dva bataljona vojne policije; jedan oklopni bataljon; jedan bataljon za obezbeenje; elementi podrke. Redovne peadijske ili motorizovane brigade JNA obino u sastavu iamju jednu etu vojne policije, a gmtbr ima dva bataljona vojne policije. U sastavu 1. bataljona vojne policije gmtbr bila je i anti-teroristika eta.203 Gmtbr je opremljena najmodernijim i najsofistikovanijim orujem u kopnenim snagama JNA, izmeu ostalog, borbenim oklopnim vozilima M-86 i tenkovima M-84.204

Vukovarska tragedija 1991

Komandant

tab Naelnik taba

Pomonik komandanta za politika pitanja

Pomonik komandanta za bezbednost

Pomonik komandanta za pozadinu

tapski organi

Organi bezbednosti

1. bataljon vojne policije (bvp)

2. bataljon vojne policije (bvp)

kapetan 1. klase

1 . motorizovani bataljon (mtb)

2. motorizovani bataljon (mtb)

Ininjerijska eta eta veze

Pozadinski bataljon Jedinica za protivvazdu nu odbranu

1. VP 1. VP 2. VP
(mot)

1. mt

vV vV vV 2. VP 3. VP vod 4. VP vod vod 3. mt 1. mt

Oklopni bataljon (okb) Bataljon za bezbednost

3. VP
(mot)

VP PTD

Legenda: VP: eta vojne policije mot:: motorizovan vVP: vod vojne policije mt: motorizovana eta vod: vod VP PTD: eta vojne policije za protivteroristika dejstva

STRUKTURA GMTBR205 Bezbednosni i obavetajni organi Uvod

Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 201 /kao u originalu na engleskom/ 202 Vidi dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0350-2644-0350-2644; ERN teksta na engleskom ET 0350-2644-0350-2644; Odluka OG Jug, str. pov. br. 235-1, Mile Mrki, 29. oktobar 1991; dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-54340293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 203 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; engleski prevod L010-0496-L006-0526, Ratni dnevnik Gardijske motorizovane brigade, od 1. oktobra do 21. novembra 1991, beleka za 7. oktobar, 12:30 asova. Vidi takoe dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927; ERN teksta na engleskom 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 204 Dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 03554927-0355-4927; ERN teksta na engleskom 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990.

Vojne obavetajne i bezbednosne aktivnosti (ukljuujui kontraobavetajnu delatnost) u SFRJ obavljale su dve slube, s tim da se kolokvijalni naziv KOS obino odnosi na obe:206 Uprava bezbednosti SSNO-a207 i Obavetajna uprava Generaltaba208 Uprava bezbednosti je prvenstveno delovala kao kontraobavetajna sluba, dok je Obavetajna uprava209 predstavljala obavetajnu slubu.
205 Vidi dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0350-2644-0350-2644; ERN teksta na engleskom ET 0350-2644-0350-2644; Odluka OG Jug, str. pov. br. 235-1, Mile Mrki, 29. oktobar 1991; dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-54340293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 206 KOS (Kontraobavetajna sluba) je ime slube koja se bavila kontraobavetajnom delatnou posle Drugog svetskog rata. 207 U daljem tekstu: UB 208 Takoe poznata kao Druga uprava, u daljem tekstu: OU.

902

903

Vukovarska tragedija 1991 Uprava bezbednosti organi bezbednosti Dunosti i. lan 194. Zakona o ONO iz 1982. navodi zadatke organa bezbednosti JNA (UB). Glavni zadaci su bezbednost i kontraobavetajna delatnost. lan 194. Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982. Strune poslove bezbednosti oruanih snaga organizuju i vre organi bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, organi bezbednosti teritorijalne odbrane, vojna policija i drugi struni vojni organi, a odreene strune poslove i organi uprave nadleni za unutranje poslove. Organi bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa pravima i dunostima utvrenim saveznim zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, prikupljaju podatke i obavetenja i preduzimanju potrebne mere radi otkrivanja i spreavanja delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija usmerenih na podrivanje ili ruenje Ustavom SFRJ utvenog drutvenog ureenja i ugroavanja bezbednosti zemlje, ako se takve delatnosti vre u Jugoslavenskoj narodnoj armiji ili prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji, kao i radi otkrivanja i spreavanja delatnosti usmerenih na ugroavanja bezbednosti i tajnosti planova i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje. Organi bezbednosti teritorijalne odbrane organizuju se i vre poslove bezbednosti za potrebe teritorijalne odbrane u skladu sa zakonom. 210 ii. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984. je na sledei nain definisalo zadatke organa bezbednosti: Organi bezbednosti, kao struni organi komandi, jedinica, ustanova i tabova oruanih snaga, vre poslove dravne bezbednosti koji su im stavljeni u nadlenost zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona - radi otkrivanja i spreavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili ruenje Ustavom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Ustav SFRJ) utvrenog drutvenog ureenja i na ugroavanje bezbednosti zemlje, ako se takva delatnost vri u oruanim snagama ili prema oruanim snagama iz zemlje ili inostranstva, kao i radi otkrivanja i spreavanja
Takoe poznata kao Druga uprava. Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 194
209 210

Vukovarska tragedija 1991 delatnosti usmerenih na povrede tajnosti planova i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje. 211 iii. O ulozi organa bezbednosti u planiranju i organizaciji vojnih dejstava i podrci koju pruaju tokom izvrenja tih dejstava govori se u estom delu. iv. Uprava bezbednosti propagandu i antipropagandu: je takoe bila zaduena za

Dezinformacija u operativnom radu organa bezbednosti JNA je plansko i sistematsko plasiranje istinitih, poluistinitih i lanih podataka stranim obavetajnim i vojnoobavetajnim slubama, jugoslovensko neprijateljskoj emigraciji i unutranjem neprijatelju radi njihovog dovoenja u zabludu u pogledu stvarnih planova, namera, aktivnosti i drugih podataka o stanju oruanih snaga i njihovim pripremama za odbranu zemlje kao i radi zatite metoda organa bezbednosti u radu na otkrivanju planova, namera, snaga i metoda delovanja spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja protiv oruanih snaga SFRJ i organizacija za NVO. Dezinformacije koje organi bezbednosti plasiraju svojim metodama i sredstvima rada pripremaju Uprava bezbednosti i organi bezbednosti komande armije i njima ravni organi u skladu sa planom strategijsko-operativnog maskiranja. Za plasiranje dezinformacija treba obezbediti odluku stareine iz take 124. ovog uputstva.212 v. Pravilo iz 1984. navodi i zadatke, koji osim protivobavetajnih delatnosti, ukljuuju uee u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela i u radnjama koje prethode pokretanju i voenju krivinog postupka: Organi bezbednosti su nosioci: a) otkrivanja, praenja i spreavanja obavetajne i drugih delatnosti stranih vojnoobavetajnih i obavetajnih slubi i neprijateljske jugoslovenske
211 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 1. 212 Dokazni predmet br. 395, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9844-0090-9878, eng. 0092-6833-0092-6874, Uputstvo o metodima i sredstvima rada organa bezbednosti JNA, 1986, par. 50.

904

905

Vukovarska tragedija 1991 emigracije koje se vre u zemlji ili iz inostranstva, a koje su usmerene protiv oruanih snaga i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje, a organi bezbednosti JNA - i prema organizacijama za NVO; b) otkrivanja i spreavanja neprijateljske delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija prema oruanim snagama i pripadnicima oruanih snaga, a organi bezbednosti JNA - i prema organizacijama za NVO i zaposlenim u ovim organizacijama, usmerenim na podrivanje ili ruenje Ustavom SFRJ utvrenog drutvenog ureenja i ugroavanje bezbednosti zemlje, kao i ugroavanje oruanih snaga ili povredu tajnosti planova i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje; c) sprovoenja mera i radnji kontraobavetajne zatite zadataka i poslova, dokumenata, materijalno-tehnikih sredstava, podruja, zona i objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje kada je to odreeno zakonom, drugim propisima ili odlukama nadlenog stareine u skladu sa tim propisima; d) prikupljanja i proveravanja podataka za operativne potrebe organa bezbednosti i vrenje bezbednosne provere lica za popunu oruanih snaga i lica koja se zapoljavaju u organizacijama za NVO, kada je to propisano zakonom, ovim pravilom ili drugim propisima i optim aktima; e) bezbednosne pripreme pripadnika oruanih snaga i organizacija za NVO u vezi sa njihovim odnosima sa inostranstvom, odnosno sa strancima; f) organizovanja i obezbeenja funkcionisanja informacionog sistema organa bezbednosti za potrebe analize podataka i saznanja, izvetavanja, informisanja, rukovoenja i usmeravanja iz delokruga organa bezbednosti, u skladu sa ovim pravilom, drugim propisima i optim aktima; g) sopstvenih priprema za rad u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti i drugim vanrednim prilikama i rukovoenja pripremama vojne policije za rad u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti i u drugim vanrednim prilikama.213 Organi bezbednosti uestvuju: a) u otkrivanju i spreavanju teih krivinih dela koja se odnose na krau ili oteenje naoruanja, municije, borbenih i minsko-eksplozivnih sredstava i drugih teih oblika imovinskog kriminala u oruanim snagama i organizacijama za NVO kojima se ugroava njihova odbrambena sposobnost i borbena gotovost;
Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 6
213

Vukovarska tragedija 1991 ... e) u radnjama koje prethode zapoinjanju krivinog postupka, kao i u krivinom postupku saglasno odredbama saveznih zakona kojima je ureen krivini postupak i nadlenost vojnih sudova; f) u otkrivanju indikatora eventualne agresije. O svom radu organi bezbednosti izvetavaju pretpostavljene vojne stareine i organe bezbednosti pretpostavljene komande, jedinice, ustanove ili taba saglasno odredbama ovog pravila.214 vi. Kao to se u daljem tekstu navodi, organi bezbednosti bili su ovlaeni da uhapse neku osobu i predaju je istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi. U skladu sa ovom svojom funkcijom, UB je sticala saznanja, ispitivala je i izvetavala o navodima krenja propisa od strane onih koji su bili pod kontrolom JNA. Kada postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo iz delokruga organa bezbednosti, ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. 215 O ulozi organa bezbednosti i Uprave bezbednosti u istragama poinjenih krivinih dela, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja, govorie se u Sedmom delu. Subordinacija Naelnik UB-a bio je neposredno potinjen saveznom sekretaru za narodnu odbranu.216 Oficiri za bezbednost217 u okviru jedinica
214 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 7 215 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 52 216 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 184, par. 60.

i.

906

907

Vukovarska tragedija 1991 JNA, komandi ili ustanova su na osnovu Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984. bili podreeni svojim operativnim komandantima. Organ bezbednosti je neposredno potinjen stareini komande, jedinice, ustanove ili taba oruanih snaga u ijem se formacijskom sastavu nalazi i za svoj rad odgovoran je tom stareini, a organi bezbednosti JNA u organizacijama za NVO - nadlenom pomoniku saveznog sekretara za narodnu odbranu. Organima bezbednosti JNA, u pogledu primene metoda i sredstava za rad tih organa, rukovodi savezni sekretar za narodnu odbranu ili vojni stareina koga on ovlasti. Ovlaenja saveznog sekretara iz stava 1. ove take u teritorijalnoj odbrani, saglasno zakonu, ima komandant teritorijalne odbrane republike, odnosno komandant teritorijalne odbrane autonomne pokrajine. 218

Vukovarska tragedija 1991 u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i drugim vanrednim prilikama struno usmerava i usklauje rad organa bezbednosti teritorijalne odbrane 219. Odnos organa bezbednosti i vojne policije Prema Pravilu slube u organima bezbednosti oruanih snaga SFRJ iz 1984, oficiri za bezbednost trebalo je da obezbeuju struno rukovoenje jedinicama vojne policije (VP). Stareina organa bezbednosti, komande, jedinice, ustanove ili taba oruanih snaga rukovodi u strunom pogledu jedinicom vojne policije. On predlae stareini komande, jedinice, ustanove ili taba upotrebu jedinice vojne policije i odgovoran mu je za stanje i aktivnost te jedinice. ... Angaovanje jedinica ili pojedinih pripadnika vojne policije na izvrenju zadataka iz delokruga organa bezbednosti odreuje stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take uz saglasnost pretpostavljenog vojnog stareine.220 Obavetajna uprava obavetajni organi (a) Naelnik Obavetajne uprave bio je podreen naelniku Generaltaba oruanih snaga SFRJ.221 (b) Organizacija obavetajno-izviake delatnosti JNA i TO imala je tri osnovna elementa: a) obavetajne organe, komande i tabove; b) obavetajno-izviake organe, i c) izviake jedinice i organe (stalne i privremene) . 222

ii. Ovlaenja Uprave bezbednosti (= naelnika organa bezbednosti) nad organima bezbednosti u komandama jedinica JNA i ustanovama bila su na osnovu Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984, ograniena na struno rukovoenje.
Uprava bezbednosti SSNO (u daljem tekstu: Uprava bezbednosti) obavlja poslove propisane ovim pravilom i drugim propisima. Uprava bezbednosti struno rukovodi organima bezbednosti u komandama, jedinicama i ustanovama JNA u smislu odredaba ovog pravila i organizuje i usmerava njihov rad od znaaja za bezbednost. Uprava bezbednosti struno usmerava i usklauje rad organa bezbednosti teritorijalne odbrane u vezi sa kontraobavetajnim poslovima i kontraobavetajnom zatitom pripadnika oruanih snaga u tabovima teritorijalne odbrane, kao i u vezi sa ostvarivanjem propisanog izvetavanja i voenja dokumentacije i evidencije u organima bezbednosti oruanih snaga, a

Takoe poznati kao organi bezbednosti. Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, take 16, 17.
217 218

219 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 57, 58. 220 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 23. 221 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbeenje oruanih snaga, 1987.

908

909

Vukovarska tragedija 1991 (c) Osnovni zadaci obavetajnih organa u komandama i tabovima sadrani su u pravilu JNA iz 1987. Obavetajna podrka oruanih snaga (vidi nie). U odnosu na ratne zarobljenike, obavetajni organi je trebalo da organizuju a, po potrebi, i ispituju ratne zarobljenike i one koji su prebegli radi obavetajnog obezbeenja svoje komande, taba i jedinice.223 Trea enevska konvencija koja se odnosi na postupak prema ratnim zarobljenicima bila je priloena ovom pravilu224. Osnovne dunosti obavetajnog organa komandi i tabova JNA i TO su da: u zoni (rejonu) obavetajne odgovornosti planira, organizuje, usmerava i koordinira celokupnu obavetajno-izviaku delatnost; neprekidno prikuplja i obrauje obavetajne podatke o neprijatelju, prostornim i vremenskim prilikama, i vri optu procenu neprijatelja u saradnji sa drugim organima (sagledava: stanje, mogunosti, namere, cilj i verovatni nain dejstva), ukazuje na uoene promene i, prema potrebi, preduzima dopunske mere obavetajnog obezbeenja; u procesu rada na donoenju odluke i u toku borbenih dejstava izlae komandantu (naelniku) predlog za organizaciju i sprovoenje obavetajnog obezbeenja; neposredno rukovodi potinjenim obavetajno-izviakim organima i izviakim jedinicama u skladu sa zamisli i odlukom komandanta, odnosno nareenjem naelnika taba, stara se o njihovoj pripremi, obuci i vaspitanju, popunjenosti i pozadinskom obezbeenju; vodi rauna o pravilnom i namenskom korienju tehnikih sredstava za prikupljanje podataka o neprijatelju; sarauje sa obavetajno-izviakim organima sadejstvujuih i susednih komandi, tabova i jedinica JNA i TO i odgovarajuim organima DPZ na frontu i na privremeno zaposednutoj teritoriji;

Vukovarska tragedija 1991 organizuje najcelishodnije korienje obavetajnih podataka; sa vanijim podacima odmah upoznaje komandanta, naelnika taba i sve zainteresovane organe komande i taba; o svim podacima koji su znaajni za pretpostavljenu komandu ili za potinjene, sadejstvujue i susedne jedinice, tabove i organe DPZ duan je da odmah, najkraim putem, upozna zainteresovane komande i tabove; da posebnu panju posveti hitnom upoznavanju zainteresovanih o otkrivenom nuklearnom, hemijskom i biolokom oruju i sredstvima za njegovu upotrebu, brzopokretnim i vazdunodesantnim snagama. uestvuje u izboru i praenju ciljeva radi upotrebe nuklearnog oruja; uestvuje u planiranju i sprovoenju dezinformacija u okviru operativno-strategijskog maskiranja na nivou operativno-strategijskih komandi; uestvuje u planiranju elektronskog ometanja neprijateljevih radio i radio-relejnih veza i radarskih stanica; organizuje i, prema potrebi, neposredno rukovodi pripremama obavetajno-izviakih organa za izvrenje zadataka u dubini borbenog ili operativnog rasporeda neprijatelja i obezbeuje neophodne dokumente za odravanje veze s tim organima; organizuje i preduzima mere bezbednosti i samozatite u toku pripreme i izvrenja zadataka obavetajno-izviakih organa, kao i u toku prikupljanja i korienja obavetajnih podataka; organizuje a, po potrebi, i ispituje ratne zarobljenike i one koji su prebegli radi obavetajnog obezbeenja svoje komande, taba i jedinice; uestvuje u planiranju i izvoenju obuke stareina i jedinica o oruanim snagama potencijalnih agresora i organizovanju obavetajnog obezbeenja sopstvenih jedinica; uestvuje u izboru i rasporedu obavetajno-izviakih stareina i graanskih lica na slubi u oruanim snagama, razrauje propisane obavetajne dokumente; prouava i analizira iskustva iz rada vlastitih i stranih obavetajnoizviakih organa i jedinica i koristi ih za unapreenje obavetajno-izviake delatnosti. 225

222 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbeenje oruanih snaga, 1987. 223 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbeenje oruanih snaga, 1987, taka 13. 224 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbeenje oruanih snaga, 1987, prilog 1.

Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, propis JNA, Obavetajno obezbeenje oruanih snaga, 1987.
225

910

911

Vukovarska tragedija 1991 U IV. glavi, taki 2. C. Obavetajnog obezbeenja oruanih snaga iz 1987. navode se pravila i postupci za ispitivanje ratnih zarobljenika.226 U taki 200. izriito se naglaava obaveza strogog potovanja enevskih konvencija. Vojna policija Dunosti (a) Prema Pravilu slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. godine, vojnu policiju sainjavaju posebno obuene i opremljene jedinice oruanih snaga koje vre odreene poslove: bezbednosti za potrebe oruanih snaga;zatite ljudi i imovine; bezbednosti vojnog saobraaja; odravanje vojnikog reda i discipline i otkrivanja krivinih dela i uinilaca iz nadlenosti vojnih sudova, koji se gone po slubenoj dunosti.227 (b) U takama 22. do 25. Pravila slube vojne policije u oruanih snaga SFRJ detaljno su navedeni zadaci vojne policije (vidi nie u tekstu).228 U miru, vojna policija se uglavnom bavi zatitom viih vojnih stareina, dokumenata, kao i vrenjem policijskih dunosti u sklopu vojske. 22. Vojna policija u miru izvrava sledee zadatke: neposredno fiziki obezbeuje: komande, ustanove i tabove u ijem se sastavu nalazi vojna policija; visoke vojne stareine za koje se posebno naredi; strane vojne delegacije; najvie dravne i partijske funkcionere i efove i odreene delegacije stranih drava kada se nalaze u vojnim jedinicama i ustanovama, u vojnim objektima ili kada se prevoze vojnim prevoznim sredstvima;

Vukovarska tragedija 1991 vri unutranje obezbeenje vojnih kazneno-popravnih ustanova i vojnih zatvora za izdravanje pritvora pri vojnim sudovima (u daljem tekstu: vojni zatvori); obezbeuje vojna dokumenta, naoruanje i vojnu opremu koji predstavljaju dravnu tajnu, kao i eksplozivne materije i zapaljive gasove pri prenosu i transportu kada to naredi nadleni vojni stareina; uestvuje u obezbeenju vojnih objekata, pravaca i rejona od posebnog znaaja za odbranu zemlje; sprovodi lica liena slobode u okviru propisanog delokruga; regulie i kontrolie vojni saobraaj na putevima, vri saobraajno izvianje i prikuplja podatke o saobraajnim nezgodama i prekrajima vojnih uesnika u saobraaju; uestvuje u borbi protiv diverzantsko-teroristikih, odmetnikih i drugih neprijateljskih naoruanih grupa u rejonu vojnih objekata i vojnih jedinica i ustanova koje su napadnute, o emu odluuje stareina vojne jedinice i ustanove u ijem se sastavu nalazi jedinica vojne policije; otkriva, pronalazi i privodi uinioce krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova koja se gone po slubenoj dunosti, obezbeuje tragove krivinih dela, prikuplja obavetenja i materijalne dokaze koji mogu biti od koristi za voenje krivinih postupaka i postupa po zahtevu vojnog suda ili drugog nadlenog organa u krivinom postupku; 23. Pored zadataka iz take 22. ovog pravila, u vanrednim prilikama vojna policija izvrava sledee zadatke: pojaava obezbeenje i odbranu komandi, ustanova i tabova oruanih snaga, vojnih objekata, rejona i pravaca i izvrava druge zadatke predviene planovima i nareenjima za vanredne prilike; vodi borbu i savlauje otpor naoruanih lica koja su izvrila upad u vojne objekte ili u vojna prevozna sredstva; vri, po nareenju komandanta armije ili vieg stareine, oslobaanje talaca iz vojnih objekata i vojnih prevoznih sredstava; po ukazanoj potrebi i odobrenju saveznog sekretara za narodnu odbranu, prua pomo organima unutranjih poslova u uspostavljanju reda i mira na javnim mestima.

226 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, propis JNA, Obavetajno obezbeenje oruanih snaga, 1987, take 198-201. 227 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube Vojne policije Oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 1. 228 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube Vojne policije Oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 22-25.

912

913

Vukovarska tragedija 1991 24. Pored zadataka iz ta. 22. i 23. ovog pravila, vojna policija u neposrednoj ratnoj opasnosti i mobilizaciji izvrava i sledee zadatke: uestvuje u kontroli sprovoenja nareenih mera bezbednosti u toku izvrenja mobilizacije; neposredno obezbeuje planove upotrebe oruanih snaga; vojna policija vojnoteritorijalnih organa i tabova teritorijalne odbrane uestvuje u pronalaenju i privoenju vojnih obveznika koji se nisu odazvali pozivu nadlenih organa radi izvrenja vojne obaveze. Osim toga, za vreme rata vojna policija uestvuje u obezbeenju ratnih zarobljenika u logorima za ratne zarobljenike,229 uestvuje u privoenju230 i sprovoenju,231 i pored toga uestvuje u usmeravanju pravaca pokreta izbeglica i otkriva pripadnike neprijateljskih formacija koji su se ubacili meu izbeglice.232 uestvuje u usmeravanju pravaca pokreta izbeglica i otkriva pripadnike neprijateljskih formacija koji su se ubacili meu izbeglice /kao u originalu/ 25. Pored zadataka iz taki 22. do 24. ovog pravila, vojna policija za vreme rata izvrava i ove zadatke: neposredno obezbeuje komandno mesto, komandanta vojne jedinice i ustanove u mestu i pokretu i vojne kurire koji prenose vojna dokumenta najvieg stepena tajnosti kada to posebno naredi nadleni vojni stareina; uestvuje u spreavanju delatnosti ubaenih ili ostavljenih neprijateljskih naoruanih grupa ili pojedinaca na pravcima kretanja i u rejonima razmetaja komandi, ustanova i tabova oruanih snaga i na privremeno zaposednutoj teritoriji;

Vukovarska tragedija 1991 uestvuje u kontroli i obezbeenju sprovoenja propisanih i nareenih mera bezbednosti u oekujuim rejonima i rejonima prikupljanja, ukrcavanja, odnosno iskrcavanja i na odreenim pravcima kretanja vojnih jedinica i ustanova; uestvuje u usmeravanju pravaca pokreta izbeglica i otkriva pripadnike neprijateljskih formacija koji su se ubacili meu izbeglice; uestvuje u spreavanju rasturanja neprijateljskog propagandnog materijala u zoni rejonu borbenih dejstava; uestvuje u obezbeenju ratnih zarobljenika u logorima za ratne zarobljenike; vri pretres objekata i prostora gde su bile razmetene neprijateljske komande, ustanove i tabovi, radi pronalaenja dokumenata i sredstava naoruanja i vojne opreme. Slube vojne policije (a) Zadatke propisane pravilom iz 1985. vojna policija izvrava putem sedam aktivnosti ili slubi: - slubom obezbeenja; - potranom slubom; - patrolnom slubom; - sprovodnikom slubom; - slubom deurstva vojne policije; - slubom bezbednosti vojnog saobraaja; - slubom suzbijanja kriminaliteta.233 Sprovoenje ratnih zarobljenika jedna je od zadataka patrolne slube, dok je obezbeenje ratnih zarobljenika koji su u pritvoru deo zadataka sprovodnike slube. (b) Sluba obezbeenja Sluba obezbeenja obuhvata plansko preduzimanje mera, radnji i postupaka radi obezbeenja i zatiti komandi, tabova, ustanova oruanih

Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 25. 230 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 25. 231 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 55. 232 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 25.

229

Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, take 41-92.
233

914

915

Vukovarska tragedija 1991 snaga i vojnih zatvora, kao i mera postupaka radi obezbeenja odreenih pravaca, rejona, objekata, linosti i dokumenata.234 (c) Potrana sluba Potrana sluba je skup taktikih i tehnikih mera i radnji vojne policije koje se preduzimaju na osnovu zakona kojim se ureuje krivini postupak ili nareenja nadlenog vojnog stareine radi provere, pronalaenja i odgovarajueg postupka s licima, predmetima i leevima.235 (d) Patrolna sluba Patrolna sluba je plansko i organizovano izvravanje zadataka radi: obezbeenja i zatite linosti i vojnih objekata, kontrole sprovoenja nareenih mera iz oblasti bezbednosti, reda i discipline i bezbednosti vojnog saobraaja na putevima; pronalaenja i privoenja izvrilaca krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova; sprovoenja lica lienih slobode iz nadlenosti vojnog suda, a u ratu i ratnih zarobljenika; obezbeenja dokumenata i sredstava naoruanja i vojne opreme najvieg stepena tajnosti.236 (e) Sprovodnika sluba Sprovodnika sluba obuhvata mere, radnje i postupke koji se preduzimaju radi obezbeenja lica lienih slobode, dokumenata i imovine od momenta prijema pa do predaje nadlenim organima. Vojna policija sprovodi lica liena slobode koja su izvrila krivino delo iz nadlenosti vojnog suda, lica ije privoenje zahtevaju nadleni organi, ratne zarobljenike i odreenu vojnu imovinu... Kada se posebno naredi, vojna policija moe sprovoditi i ratne zarobljenike.237

Vukovarska tragedija 1991 O uvanju (i sprovoenju) ratnih zarobljenika govori se u Sedmom delu. (f) Sluba deurstva vojne policije Sluba deurstva ima zadatak da obezbedi blagovremenu intervenciju vojne policije u sluajevima samovoljnog udaljenja i bekstva vojnog lica iz oruanih snaga i izvrenja drugih krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova koja se gone po slubenoj dunosti, kao i radi uspostavljanja reda na javnim mestima u sluajevima kada su red i mir u veoj meri naruili pripadnici oruanih snaga.238 (g) Sluba bezbednosti vojnog saobraaja Sluba bezbednosti vojnog saobraaja obuhvata izvrenje zadataka kojima se obezbeuje nesmetano odvijanje vojnog saobraaja na putevima, a naroito: regulisanje saobraaja, kontrolu vojnih uesnika u saobraaju, saobraajno izvianje i informisanje uesnika u saobraaju.239 (h) Sluba suzbijanja kriminaliteta Sluba suzbijanja kriminaliteta obuhvata poslove koje prema zakonu kojim se ureuje krivini postupak vre organi unutranjih poslova, a odnose se na krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. O slubi za suzbijanja kriminaliteta u vojnoj policiji podrobnije se govori u Sedmom delu. Subordinacija U Pravilu slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. na sledei nain je opisana subordinacija izmeu oficira bezbednosti i vojne policije: Vojnom policijom rukovodi i komanduje stareina vojne jedinice i ustanove u ijem se formacijskom sastavu nalazi jedinica vojne policije ili joj je pridodata. Vojnom policijom u strunom pogledu rukovodi stareina organa bezbednosti vojne jedinice i ustanove u ijem se formacijskom sastavu jedinica
238 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 59. 239 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 61.

Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 42. 235 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 46. 236 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 52. 237 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, take 54-57.

234

916

917

Vukovarska tragedija 1991 vojne policije ili joj je pridodata. On predlae stareini vojne jedinice i ustanove upotrebu jedinica vojne policije i odgovoran je za borbenu gotovost jedinice vojne policije i izvravanju zadataka. U rukovoenju jedinicom vojne policije stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take ima prava i dunosti koje imaju stareine rodova i slubi vojne jedinice i ustanove u rukovoenju jedinicama rodova i slubi.240 Uniforma Pripadnici vojne policije pri vrenju slube u miru i ratu nose slubenu uniformu JNA, beli opasa sa uprtaem, belu futrolu za pitolj i znaku vojne policije privrenu na preici opasaa.241 Vojno-teritorijalna organizacija JNA a.Vojno-teritorijalna organizacija JNA odraava strateki koncept optenarodne odbrane, tj. odbrane teritorijalnog integriteta SFRJ od pretnji iz inostranstva.242 b. U poetku se najgorom zamiljenom situacijom smatrala pretnja od agresije snaga Varavskog ugovora.243 To se odraavalo i u vojnogeografskoj podeli zemlje, prema kojoj je teritorija SFRJ bila podeljena na sedam (7) vojnih zona odgovornosti i sedam (7) armija kao stratekooperativnih grupa JNA.244 Svakoj republici data je jedna vojna zona, sem Srbije i Crne Gore, ije su teritorije bile podeljene na po dve vojne zone (Srbija: 1.

Vukovarska tragedija 1991 Armija (Beograd) i 2. Armija (Ni) i samostalni korpus (52. Korpus) na Kosovu).245 c. Nakon raspada Varavskog pakta krajem osamdesetih godina, usledila je nova procena mogue opasnosti. Primenom reorganizacionog plana JEDINSTVO smanjen je broj strateko-operativnih grupa i promenjeni su im nazivi, pa su tako armije postale vojne oblasti (VO). Zone odgovornosti (ZO) ovih VO bile su razgraniene tako da je jedna VO zahvatala teritoriju dve ili vie republika, kao jo jedan pokuaj da se zaustavi raspad odbrambene strategije.246 d. Organizacija iz 1988. godine sadrala je pet (5) vojnih oblasti: - tri vojne oblasti (1, 3, 5) (VO), koje su se sastojale od 16 korpusa - jedna vojno-pomorska oblast, koja se sastojala od tri vojno-pomorska sektora (VPS) - jedan sektor ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane (RV i PVO), koji se sastojao od 3 korpusa RV i PVO.247 e. Vojne oblasti: Tri vojne oblasti imale su sledee zone odgovornosti: 1. VO (komanda: Beograd): istona Hrvatska, Bosna i Hercegovina i srednja i severna Srbija (ukljuujui Vojvodinu) 3. VO (komanda: Ni) juna Srbija (ukljuujui Kosovo), Crna Gora i Makedonija 5. VO (komanda: Zagreb) zapadna Hrvatska i Slovenija. f. Vojno-pomorska oblast obuhvatala je jadransku obalu celom duinom, a zalee u dubinu od samo nekoliko milja.

Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, take 12, 13. 241 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 8. 242 Dokazni predmet br. 398, ERN eng. 0343-4653-0343-5304, Area Handbook for Yugoslavia, 1973. 243 Dokazni predmet br. 398, ERN eng. 0343-4653-0343-5304, Area Handbook for Yugoslavia, 1973. 244 Njihovi glavni tabovi nalazili su se u Beogradu, Niu, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Podgorici.

240

245 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr. Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 246 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr. Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 247 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999.

918

919

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 Teritorijalna odbrana je organizovana na cijeloj teritoriji i akvatoriji Jugoslavije u osnovnim i drugim organizacijama udruenog rada, mjesnim zajednicama, optinama, socijalistikim autonomnim pokrajinama i socijalistikim republikama i drugim drutveno-politikim zajednicama. Sastoji se od tabova, jedinica i ustanova i drugih oblika organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani otpor. tabovi Teritorijalne odbrane su organizovani u socijalistikim republikama i socijalistikim autonomnim pokrajinama, regionalnim zajednicama (zonski tabovi, tabovi zajednica optina i gradski tabovi Teritorijalne odbrane) i optinama, veim mjesnim zajednicama i veim organizacijama udruenog rada. Jedinice Teritorijalne odbrane su razliitog formacijskog sastava, poev od grupe boraca i odjeljenja do brigade. Organizacija i formacija jedinica Teritorijalne odbrane prilagoene su potrebama dejstava u razliitim uslovima.249 tabovi teritorijalne odbrane su organizovani u socijalistikim republikama i socijalistikim autonomnim pokrajinama, regionalnim zajednicama (zonski tabovi, tabovi zajednica optina i gradski tabovi Teritorijalne odbrane) i optinama, veim mesnim zajednicama i veim organizacijama udruenog rada..250 Organizacijsko-formacijska struktura tabova, jedinica i ustanova Teritorijalne odbrane u osnovi je jedinstvena za celokupnu teritoriju SFRJ, ali je dovoljno elastina i prilagoena potrebama i uslovima voenja oruane borbe u pojedinim krajevima zemlje. tabovi i jedinice su, po pravilu, razliitog sastava, zavisno od namene, zadataka i konkretnih uslova. 251 Zadatak Glavni zadaci Teritorijalne odbrane u skladu sa doktrinom optenarodne odbrane navedeni su u Uputstvu o upotrebi Teritorijalne odbrane iz 1977. godine. Prema tom uputstvu, jedinice TO tokom napada uglavnom se angauju za dejstva u pozadini, nezavisno ili u sadejstvu sa JNA. Jedinice TO-a u

/Legenda: V MD: 5. VO I MD: 1. VO III MD: 3. VO Naval MD = VPO/ Organizacija, zadaci i struktura Teritorijalne odbrane (TO) Organizacija Organizacija TO-a odraavala je politiku organizaciju SFRJ. Postojali su sledei nivoi: (1) Optinski tab i jedinice teritorijalne odbrane (optinski nivo: optinski, rejonski i gradski tab); (2) Zonski tabovi i jedinice Teritorijalne odbrane (operativne zone); (3) tabovi autonomnih pokrajina i jedinice Teritorijalne odbrane (Srbija: Kosovo i Vojvodina do 1990. godine); (4) Republiki tabovi i jedinice teritorijalne odbrane.248

248 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990, str 4-5.

249 Dokazni predmet br. 479, ERN b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L007-1841L007-1889, Prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava 4. 250 Dokazni predmet br. 402, ERN eng. 0048-0663-0048-0665, Strategija optenarodne odbrane i drutvene samozatite SFRJ , Beograd, 1987. 251 Dokazni predmet br. 402, ERN eng. 0048-0663-0048-0665, Strategija optenarodne odbrane i drutvene samozatite SFRJ (izvodi), Beograd, 1987.

920

921

Vukovarska tragedija 1991 pograninim podrujima mogu smesta biti angaovane u borbena dejstava, u neposrednom sadejstvu sa JNA.252 Struktura U zavisnosti od vrste zadatka, mogu se definisati dve vrste jedinica TOa: mesne (poznate i pod nazivom prostorne) i mobilne (poznate i pod nazivom manevarske) jedinice.253 (1) Mesne jedinice Teritorijalne odbrane

Vukovarska tragedija 1991 teritorije, zatita i obezbjeenje funkcionisanja drutvenih struktura i privrednih, javnih i drugih objekata, izvoenje borbenih dejstava na svojoj teritoriji i izvravanje odreenih zadataka drutvene samozatite.256 (2) Pokretne (ili manevarske) jedinice Teritorijalne odbrane

Mesne jedinice Teritorijalne odbrane (otprilike 80% ukupnog sastava TO-a)254 organizovane su u mesnim zajednicama i optinama, jaine od grupa i odeljenja do bataljona i razliitih vrsta odreda (peadijske, diverzantske, protivdiverzantske, inenjerijske, PVO, izviake, kurirske, nastavne, pozadinske, dopunske, policijski i druge jedinice). Namenjene su za dejstva na ogranienom geografskom podruju i mogu da izvravaju sledee zadatke: - borbena kontrola teritorije, - zatita stanovnitva i obezbeenje objekata i rejona, - diverzantska, protivdiverzantska i druga borbena dejstva, - odravanje reda i bezbednosti, - osiguranje proizvodnje i imovine, - spreavanje uspostavljanja bilo kakve agresorove vlasti na PZT, - za druge zadatke;255 Prostorne (ili mesne) jedinice Teritorijalne odbrane su organizovane na teritorijalnom principu i neposredno su vezane za svoju matinu teritoriju. Formiraju se u mjesnim zajednicama, organizacijama udruenog rada i optinama. Razliitog su formacijskog sastava, poev od grupe ili odjeljenja do teritorijalnog bataljona i odreda. Njihova osnovna namena je borbena kontrola

Pokretne (ili manevarske) jedinice Teritorijalne odbrane (otprilike 20% ukupnih jedinica TO-a)257 predstavljale su glavnu mobilnu i udarnu snagu u okviru TO-a. One su ukljuivale velike formacije stalnog sastava (brigade i divizije) i privremenog sastava (borbene grupe, grupe odreda, grupe brigada i operativne grupe). U stanju su da samostalno ili u sadejstvu sa jedinicama JNA izvode raznovrsna borbena dejstva veih razmera u iroj teritoriji (akvatoriji) i pod svim ratnim uslovima.258 Manevarske jedinice Teritorijalne odbrane formiraju se u brigade namijenjene za borbena dejstva na irem prostoru vojita i ratita, u skladu sa situacijom i potrebama. Zadatke izvravaju na frontu, privremeno zaposjednutoj teritoriji i u vlastitoj pozadini. Borbena dejstva izvode u sadejstvu sa prostornim jedinicama Teritorijalne odbrane i jedinicama Jugoslovenske narodne armije ili samostalno i osloncem na druge snage optenarodne odbrane i drutvene samozatite 259. (3) Nacrt Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga iz 1990. godine sadrao je sledeu kategorizaciju jedinica TO-a: Partizanske jedinice (= manevarske ili pokretne jedinice): Partizanske jedinice su vie taktike jedinice manevarskog karaktera namenjene za borbena dejstva na celokupnom ratitu i vojitima, na frontu, PZT i u vlastitoj pozadini. Part. jedinice su: brigada, avijacijska eskadrila, flotila naoruanih brodova, art. divizion i taktike jedinice posebne namjene.
256 Dokazni predmet br. 479, ERN b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L007-1841L007-1889, Prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, poglavlje 4. 257 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 258 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 95-96. 259 Dokazni predmet br. 479, ERN b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L007-1841L007-1889, prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, poglavlje 4.

Najvanije odredbe (237-242) sadrane su u dokaznom predmetu br. 403, ERN teksta na b/h/s-u 0419-215-0419-2156; ERN eng. ET 0419-2153-0419-2156, strogo poverljivoj naredbi br. 580-25, Suzbijanje kriminaliteta u zoni borbenih dejstava 9. korpusa, general major Vladimir Vukovi, 20. oktobar 1991. 253 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 95. 254 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 255 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 95.

252

922

923

Vukovarska tragedija 1991 U odreenim uslovima, za konkretni zadatak, mogu se formirati i privremeni sastavi TO: part. divizije i grupe part. br.260 Zatitne jedinice: Zatitne jedinice TO mogu se formirati u zatitne brigade, i druge jedinice namjenjene za zatitu i odbranu KM, rejona ratnog rasporeda organa vlasti i drugih organa i znaajnih institucija. 261 Prostorne jedinice (= mesne ili prostorne jedinice): Prostorne jedinice su organizovane na teritorijalnom principu. Naelno dejstvuju na matinoj teritoriji, a po potrebi i izvan zone odgovornosti. Namjenjene su za voenje oruane borbe i pruanje otpora, borbenu kontrolu teritorije, zatitu mobilizacije, objekata i institucija i DSZ. Formiraju se u optini, MZ, radnoj i dr. organizaciji.262 Operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi (JOd) i jurine grupe Uvod (1) Taktiki, operativni, pa ak i strateki zadaci koji se izvode na odvojenim pravcima ili prostrijama u zoni borbenih dejstava, zahtevaju formiranje privremenih formacija, kao to su borbene i taktike grupe (TG) na nivou osnovnih taktikih jedinica; zdruenih odreda na nivou zdruenih taktikih jedinica; operativnih grupa (OG) na nivou operativnih jedinica; i stratekih operativnih grupa na stratekom nivou.263 (2) U pravilu JNA Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) iz 1990. godine vie se govori o tome i (eksplicitno) se pominje uvrtanje jedinica TO-a u OG i TG. Prema ovom propisu, u korpusu se mogu obrazovati operativne i taktike grupe. Formiraju se izuzetno, kada u zoni dejstva korpusa postoje izrazito odvojeni pravci ili prostorije, pa je usled toga teko

Vukovarska tragedija 1991 obezbediti jedinstveno komandovanje i kontinuirano izvoenje operacije. Sastav operativnih i taktikih grupa moe da se razlikuje.264 Operativno-taktika grupa (OTG) formira se od jedinica Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane. Najee je jaine nekoliko pukova, i brigada raznih vrsta i partizanske divizije, ojaanih jedinicama artiljerije, ARJ PVO i drugim, to zavisi od konkretne situacije. Taktika grupa (TG) moe biti jaine nekoliko bataljona Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane, ojaanih jedinicama artiljerije, ininjerije i drugim jedinicama to zavisi od zadatka. 265 (3) U nacrtu Doktrine teritorijalne odbrane oruanih snaga iz 1990. pominje se objedinjavanje dejstva svih snaga na vojitu ili delu ratita vre komande strategijskih grupacija. Na osnovu odluke komandanta, strategijske grupacije RiK na operativnom i taktikom nivou ostvaruje komandant najvie jedinice JNA ili komandant TO, ije su jedinice osnovni nosilac izvrenja borbenog zadatka.266 Na osnovu gorenavedenih propisa JNA moe se zakljuiti da se operativne i taktike grupe (i jurini odredi) osnivaju sa da se obezbedi jednostareinstvo i jedinstveno i kontinuirano rukovoenje i komandovanje. Operativne grupe (1) U Vojnom leksikonu JNA iz 1981. godine, operativne grupe su definisane na sledei nain: Privremeni zdrueni sastav u KoV, RM i RV, jaine od nekoliko brigada do dve ili vie divizija i korpusa, za izvrenje zadatka na posebnom operacijskom pravcu, ili kada jedna ili vie formacijskih jedinica nisu pogodne za izvrenje zadatka operativnog znaaja. Formira se, naelno, u sastavu armije ili grupe armija, a izuzetno i pod vrhovnom komandom. Moe da bude jednorodna (peadijska, oklopna) ili kombinovana (od dva ili vie rodova i vidova), a zadatke izvrava ili u sastavu fronta ili u sopstvenoj i neprijateljskoj
264 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376; eng. 0079-7104-0079-7232; Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno), 1990, taka 27. 265 Dokazni predmet br. 188; b/h/s-u 0039-5376-0039-5376; eng. 0079-7104-00797232; Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno), 1990, taka 27. 266 Dokazni predmet br. 400; ERN teksta na b/h/s-u 0049-9166-0049-9183; engleski prevod ET 0049-9166-0049-9183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990.

260 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990, str. 5. 261 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga 1990, str. 5. 262 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina oruanih snaga teritorijalne odbrane, 1990, str. 5. 263 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje, 1983, str. 87.

924

925

Vukovarska tragedija 1991 pozadini. Posle izvrenog zadatka obino se rasformira. Sastav, organizacija, i nain dejstva O. odreuju se, naelno, za svaki konkretan sluaj. Po pravilu, za rukovoenje i komandovanje jedinicama formira se poseban tab ili privremena komanda, a u pogledu snabdevanja osnovnim borbenim potrebama grupa se osamostaljuje kako bi imala veu slobodu dejstva.267 (2) Prirunik SSNO iz 1983. godine Strategija oruane borbe dodaje da vei privremeni zdrueni sastavi (kao operativne grupe) ukljuuju i jedinice JNA i jedinice TO-a. Za izvravanje odreenih zadataka na samostalnim pravcima ili prostorijama, posebno za protivdesantnu borbu i odbranu veeg grada, za dejstvo na izdvojenom taktikom ili operativnom pravcu, kao i za izvravanje drugih zadataka, u okviru Kopnene vojske mogu se obrazovati privremeni zdrueni sastavi razliite jaine i namjene: borbene i taktike grupe i zdrueni taktiki odredi - za izvravanje taktikih zadataka, i operativne grupe - za izvravanje operativnih zadataka. Vee privremene sastave ine jedinice Kopnene vojske i Teritorijalne odbrane..268 Taktike grupe (TG) (1) Prema Vojnom leksikonu JNA iz 1981. godine, taktike grupe su: privremeni zdrueni sastav namenjen za borbena dejstva na odvojenom taktikom pravcu, kada se u zoni (na pravcu) dejstva ne moe izvriti odreeni borbeni zadatak formacijskom jedinicom. Formira se u zdruenim taktikim jedinicama. Dejstvuje samostalno ili kao deo borbenog poretka jedinice. Odreuje joj se posebna komanda ili njome komanduje komanda koja je obrazuje. Jaina i sastav T. zavise od jaine i sastava jedinice koja je obrazuje, zadatka, karakteristika zemljita, veliine zone, jaine i sastava neprijatelja. 269

Vukovarska tragedija 1991 (2) Pravilo iz 1984. godine pod nazivom Pravilo brigada JNA peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i lake navodi sledei sastav taktikih grupa (TG). Taktika grupa (TG) naelno moe biti sastava: jedan bataljon sa jedinicom TO (eta-bataljon), jedna do dve tenkovske ete, jedinica za podrku, vod do ete ininjerije i neophodna sredstva veze.. Komandovanje taktikom grupom regulie komandant brigade tako to od pojedinih stareina jedinica koje sainjavaju taktiku grupu i eventualno angaovanjem pojedinih stareina iz komande brigade formira komandu taktike grupe.270 Jurini odred (1) Osim operativnih i taktikih grupa, Oruane snage SFRJ mogu se za vreme borbenih dejstava organizovati u jurine odrede (JOd). Vojni leksikon JNA iz 1981. daje sledeu definiciju JOd-a: Elemenat borbenog poretka zdruenih taktikih jedinica u napadu na jako utvrene poloaje ili vee naseljeno mesto radi ovlaivanja utvrenim zgradama (objektima). Privremenog je sastava, jaine ete do bataljona, ojaanih oklopnim borbenim vozilima, pionirima, artiljerijom i sredstvima veze. Dejstvuje skupno ili po jurinim grupama.271 (2) U Pravilu bataljona (peadijski, motorizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije iz 1988. navodi jurine odrede kao jednu od specijalnih uloga (tj. specijalnih zadataka) koje peadijski (ili motorizovani) bataljon moe da izvrava pod odreenim okolnostima tokom borbenih dejstava. Jurini odred (JOd) se formira radi napada na dobro utvrena uporita, kao i pri napadu na naseljeno mesto za osvajanje veih i dobro utvrenih zgrada i blokova (objekata). Bataljon se, naelno, ojaava tenkovima, artiljerijom, ininjerijom i posebnim sredstvima veze. Bataljon kao jurini

267 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347 Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981./izvor naveden kao u originalnoj fusnoti/ 268 Dokazni predmet br. 479, ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L007-1841-L007-1889, prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, poglavlje 4. 269 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347 Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; eng. 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i lake, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu SFRJ, 1984. taka 29. 271 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.

270

926

927

Vukovarska tragedija 1991 odred posebno se priprema, obuava i uvebava za izvrenje predstojeeg zadatka na slinim objektima napada.272 Borbeni raspored jurinog odreda, pored ostalog, sastoji se od potrebnog broja jurinih grupa, vatrene grupe, protivoklopne grupe i rezerve. Zadatke jurinim grupama i ostalim elementima borbenog rasporeda komandant odreda precizno odreuje na zemljitu. Jurina grupa jaine od ojaanog voda formira se za napad na odreeni objekat, bunker, zgradu ili vei deo zgrade radi njegovog zauzimanja, ruenja ili neutralisanja neprijateljskog dejstva onemoguavajui odredu izvrenje zadatka.273 Jurine grupe Prema priruniku JNA o peadijskim bataljonima iz 1988, jurina grupa (JG) je deo jurinog odreda namenjena za napad na jae utvrene i dobro branjene objekte (bunkeri, osmatranice, zgrade). Grupa je jaine do ojaanog voda. Posebno se priprema, obuava i uvebava za izvrenje predvienog zadatka na slinim objektima.274 ESTI deo: Planiranje i izvoenje borbenih dejstava Kratki pregled a. Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. U Pravilu brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. navedeno je pet vrsta taktikih borbenih radnji (ili dejstava): napad, odbrana, pokret, borba u susretu i odmaranje. b. Napad je osnovni vid borbenih dejstava u kom brigada dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje

Vukovarska tragedija 1991 neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Cilj napada je, kad god je to mogue, opkoliti, izolovati i, na kraju, zauzeti gradove i naselja u sadejstvu sa jedinicama TO pod jedinstvenom komandom. c. Velika borbena dejstva izuzetno su sloena. Zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Postupak i metode koje primenjuje komandant brigade i njegov tab tokom priprema i organizacije borbenih dejstava opisani su u Pravilu brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. godine. d. Priprema borbenih dejstava ukljuuje niz aktivnosti kao to su: dovoenje jedinica u pogodne rejone za popunu, obuku, reorganizaciju, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; sakupljanje informacija i procena stanja, rasporeda, mogunosti i verovatnih naina dejstava neprijatelja; sagledavanje stanja i borbene spremnosti vlastitih snaga i preduzimanje mera za njihovo dovoenje u stanje pune borbene gotovosti; izvianje i procenu verovatnog rejona i pravca predstojeih dejstava; procenu vremena i njegovog uticaja na predstojea dejstva; uspostavljanje veze i organizovanja sadejstva sa susednim jedinicama. Tokom priprema, komanda brigade e neprekidno nadzirati situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava. e. Obezbeenje borbenih dejstava obuhvata moralno-politiko obezbeenje, obavetajno obezbeenje, bezbednosno obezbeenje, ininjerijsko obezbeenje, protivnuklearno-hemijsko-bioloko obezbeenje, pozadinsko obezbeenje, itd. Neprekidno i trajno pozadinsko obezbeenje je neophodno za kontinuirano izvoenje (borbenih) dejstava, naroito u sluaju mehanizovanih jedinica. Bezbednosno obezbeenje ukljuuje sve mere sa ciljem da se otklone svi oblici opasnosti od delatnosti spoljnog i unutranjeg neprijatelja. Za organizovanje i funkcionisanje pozadinskog obezbeenja odgovoran je komandant brigade. Zadatak, zona dejstva i borbeni raspored a. Zadatak za izvoenje borbenih dejstava brigada dobija od pretpostavljene komande. Kad god je u mogunosti, pretpostavljena komanda moe regulisati i nain izvoenja zadatka. Kada brigada ne dobije zadatak od

Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, taka 508. 273 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, take 509-510. 274 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, taka 26.

272

928

929

Vukovarska tragedija 1991 pretpostavljene komande, komandant brigade prema optoj zamisli i situaciji, samoinicijativno postavlja zadatak.275 b. Osnovni zadatak brigade je da izvodei neprekidna i raznovrsna borbena dejstva, nanosi neprijatelju to vie gubitaka u ivoj sili, borbenim vozilima i drugoj tehnici, razbija i troi njihove snage i zauzima i dri zemljite u odreenoj zoni.276 c. Za izvrenje zadatka brigadi se odreuje zona dejstva (zona napada, zona odbrane, zona mara i sl.). Zavisno od zadatka, najee na PZT, brigadi se moe odrediti i prostorija borbenih dejstava. Zona dejstva predstavlja zemljinu prostoriju ogranienu po irini i dubini u kojoj brigada organizuje i izvodi borbena dejstva. Veliina zone zavisi od: vrste brigade, karakteristika zemljita, zadatka, mesta i uloge u borbenom rasporedu vie jedinice, stanja i borbenih mogunosti, ojaanja, jaine jedinica TO u zoni, podrke i slino. U dodeljenoj zoni dejstva komandant brigade sa svim subjektima oruane borbe organizuje jedinstven sistem borbe po cilju, mestu i vremenu.277 d. U zoni dejstva komandant izraava teite dejstva, grupisanjem snaga i sredstava brigade na odbrambenom pravcu (prostoriji), angaovanjem jedinica TO, neoekivanim postupkom (manevrom) i podrkom.278 e. Borbeni raspored je najcelishodniji raspored njenih snaga (pridatih i ojaanja) za izvrenje zadatka. Formira se za svaki konkretan sluaj i mora da odgovara zadatku, uslovima borbene situacije i osobinama zemljita. Cilj mu je da omogui pravovremeno, organizovano i efikasno uee svih snaga u borbi.279 ....
275 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 12. 276 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 13. 277 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 13. 278 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 14. 279 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 15.

Vukovarska tragedija 1991 U borbeni raspored brigade ukljuuju se jedinice TO, bilo da su potinjene komandantu brigade ili da dejstvuju samostalno. Na taj nain se postie jedinstvo borbe u zoni dejstva. Borbena dejstva Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. U Pravilu brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. navedeno je pet vrsta taktikih borbenih radnji (ili dejstava): napad, odbrana, kretanje, borba u susretu i odmaranje.280 (1) Napad je osnovni oblik borbenog dejstva u kom brigada u sadejstvu snaga TO i u saradnji sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR, jednovremeno i odluno, po jedinstvenoj zamisli, dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta, upada u njegov raspored, razbija ga, unitava ili zarobljava i oslobaa objekte i prostor koji je neprijatelj privremeno zaposeo i unitava organe i organizacije koje je on, eventualno, uspostavio. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Zavisno od borbene situacije i drugih uslova, cilj brigade u napadu moe biti zauzimanje odreenih objekata ili poloaja, obmana neprijatelja u pogledu stvarnih namera, vezivanje neprijatelja na odreenim pravcima i za odreeno vreme, unitenje nekog uporita, presecanje komunikacija i slino.281 (2) Odbrana je vid borbenih dejstava u kojima brigada, u sadejstvu sa jedinicama TO i u saradnji sa odgovarajuim organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR, istovremeno i odluno po jedinstvenoj zamisli, koristei povoljne uslove zemljita i njegovo ininjerijsko ureenje, zapreavanje, snagu i efikasnost vatre i manevar, preteno odbrambenim dejstvima sa fronta i aktivnim dejstvima sa boka i iz pozadine dejstvuje po svim elementima borbenog rasporeda neprijatelja, nanosi mu gubitke, spreava brze prodore, odbija njegov napad, zadrava posednute poloaje (rejone, objekte) radi

280 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984. 281 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 306.

930

931

Vukovarska tragedija 1991 ouvanja vlastitih snaga od veih gubitaka i stvaranje uslova za prelazak u napad.282 Osnovni cilj odbrane jeste da se neprijatelju nanesu to vei gubici, slomi, odbije, zadri ili uspori njegov napad, sauvaju vlastite snage od veih gubitaka i stvore uslovi za prelazak u napad. Cilj odbrane moe biti i osiguranje krila, bokova i pozadine vie jedinice u napadu; vezivanje snaga neprijatelja u odreenim rejonima, pravcima i prostorima; spreavanje izvlaenja neprijatelja; dranje i odbrana odreenih objekata, rejona, prostora i sl.283 Napadi (1) Dokument JNA Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) iz 1990. navodi sledee informacije o napadnim operacijama:284 Napadna operacija korpusa na frontu je osnovni oblik organizovanja za izvoenje napadnih dejstava na frontu u kojem se po jedinstvenom planu, u dodeljenoj zoni ili prostoriji i za odreeno vreme, objedinjavaju i usmeravaju napadni i odbrambeni bojevi i borbe, taktike borbene radnje i druge aktivnosti korpusa, jedinice Teritorijalne odbrane i drugih snaga optenarodne odbrane i drutvene samozatite radi ostvarenja jedinstvenog operativnog cilja. Uspeh u napadnoj operaciji korpus postie usklaenim udarima sopstvenih snaga i jedinica Teritorijalne odbrane (uz podrku snaga Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, a u primorskim zonama snaga Ratne mornarice i obalske odbrane), po neprijateljevim snagama na celoj

Vukovarska tragedija 1991 dubini njegovog rasporeda, a uz masovno pruanje svih oblika otpora, ostalih subjekata optenarodne odbrane i drutvene samozatite.285 Cilj napadne operacije je razbijanje ili unitenje snaga neprijatelja na izabranom pravcu i zauzimanje i oslobaanje odreenog objekta ili prostorije koju je neprijatelj zaposeo. Ponekad cilj operacije moe biti vezivanje neprijateljevih snaga na odreenom pravcu ili prostoriji, zauzimanje i dranje nekog objekta, prostorije, ostrva ili dela teritorije.286 (2) Dokument JNA Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. definie napad kao osnovni oblik borbenog dejstva u kom brigada u sadejstvu snaga TO i u saradnji sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR, jednovremeno i odluno, po jedinstvenoj zamisli, dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta, upada u njegov raspored, razbija ga, unitava ili zarobljava i oslobaa objekte i prostor koji je neprijatelj privremeno zaposeo i unitava organe i organizacije koje je on, eventualno, uspostavio.287 (3) Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Zavisno od borbene situacije i drugih uslova, cilj brigade u napadu moe biti zauzimanje odreenih objekata ili poloaja, obmana neprijatelja u pogledu stvarnih namera, vezivanje neprijatelja na odreenim pravcima i za odreeno vreme, unitenje nekog uporita, presecanje komunikacija i slino.288 (4) U pravilu, u zoni napada (tj. polaznom poloaju liniji razvoja jedinica za napad, a u dubini neprijateljevog rasporeda krajnje objekte napada

282 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 470. 283 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 471. 284 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, glava IV.

Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 145. 286 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 146. 287 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 306. 288 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 307.

285

932

933

Vukovarska tragedija 1991 odreene optim zadatkom)289 sve jedinice Teritorijalne odbrane pretpoinjavaju se brigadi ili dejstvuju na zahtev komandanta brigade. Svi drugi subjekti ONO i DSZ svoje aktivnosti usklauju sa zadatkom brigade.290 (5) Napad se sastoji od nekoliko faza: vatrene pripreme, nastupanja, juria i borbe po dubini.291 Vano je zapamtiti i to da je TO tokom napada prepotinjen JNA i da su JNA i TO u stalnom sadejstvu tokom izvoenja napada. (a) Napad obino poinje artiljerijskom pripremom. Vatrena priprema napada je organizovano i vremenski usklaeno vatreno dejstvo artiljerije, avijacije, jedinica peadije i oklopnih jedinica radi neutralisanja i unitenja neprijateljeve ive sile i vatrenih sredstava, slabljenja obrambene moi, dezorganizovanja sistema komandovanja i vatre i stvaranja to povoljnijih uslova za izvoenje napada.292 (b) Artiljerijska priprema naelno poinje polaskom peadijskih jedinica i tenkova sa polaznog poloaja linije razvoja, a zavrava se izlaskom jedinica na jurini poloaj.293 Na poetku napada, najintenzivnija vatra je koncentrisana na prednjem kraju neprijateljeve odbrane, a zatim, na signal za juri, prenosi vatru po dubini.294 (c) Juri obuhvata prodor na prednji kraj neprijateljeve odbrane. Jedinice prvog eelona energino prodiru kroz meuprostore i slabije branjene, neutralisane ili neposednute rejone. Jae utvreni ili branjeni objekti,
Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 317. 290 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 314. 291 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 340. 292 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 335. 293 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 336. 294 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 342.
289

Vukovarska tragedija 1991 ije bi zauzimanje dugo trajalo, naelno se blokiraju, a za njihovo unitenje angauju se druge jedinice, prvenstveno jedinice TO.295 Drugi eelon (rezerva) kree se u ralanjenom rasporedu, prikriveno i u skokovima prati prvi eelon na verovatnom pravcu upotrebe i na odstojanju koje garantuje njegovo pravovremeno uvoenje u borbu. Napadu drugog eelona sadejstvuju jedinice TO, dejstvima na krila i bokove neprijateljevih rezervi, KM i CV, pozadinske jedince, jedinice koje se izvlae i izvravanjem drugih zadataka.296 (d) Ako je neprijatelj delimino ili u celini dezorganizovan, napad se produava na svim pravcima, uz snano dejstvo na bokove i iz pozadine sa tenjom da se okrue neprijateljeve snage, posebno izolovani delovi.297 Kada brigada izvri zadatak, uvruje postignuti uspeh, nastavlja izvianje i ostale mere obezbeenja i popunjava jedinice ljudstvom i tehnikomaterijalnim sredstvima, kako bi to pre bile spremne za izvrenje narednog zadatka.298 (e) Ako neprijatelj zadri napad brigade, jedinice se na dostignutoj liniji utvruju, maskiraju, sreuju i uspostavljaju narueno sadejstvo, privlae oruja za neposredno gaanje i rezerve, ako je potrebno, pregrupiu se i nakon snane vatrene pripreme produavaju napad299. (f) Komandant brigade stalno prati situaciju i davanjem novih ili dopunskih zadataka utie na tok borbe. Odluke donosi na osnovu izvetaja potinjenih stareina i linog zapaanja300.
Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 344. 296 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 349. 297 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 356. 298 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 357. 299 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 358. 300 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 359.
295

934

935

Vukovarska tragedija 1991 Napadi na naseljena podruja (1) U Pravilu korpus kopnene vojske (privremeno) iz 1990. kae se da se, kada je god mogue, naseljena mesta i gradovi okruuju, izoluju, a zatim koncentrinim napadom drugog eelona ili rezerve zauzimaju u sadejstvu sa jedinicama Teritorijalne odbrane. Napad na naseljeno mesto se izvodi u sadejstvu sa jedinicama Teritorijalne odbrane i u saradnji sa organima drutveno-politikih zajednica i drugih organizacija. Jedinice korpusa, po potrebi, ubacuju deo snaga u naseljeno mesto, radi sadejstva pri napadnim dejstvima po znaajnim neprijateljevim objektima. Na naseljena mesta i gradove koje je neprijatelj ukljuio u sistem odbrane, napad se izvodi po meri prodiranja snaga prvog eelona. Po mogunosti okruuju se, izoluju, a zatim koncentrinim napadom drugog eelona ili rezerve zauzimaju u sadejstvu sa jedinicama Teritorijalne odbrane. Ako je otpor neprijatelja slabiji, jedinice prvog eelona same zauzimaju naseljeno mesto.301 Pri napadu na vee naseljeno mesto operativni raspored se prilagoava konkretnim uslovima. Napad na veliki grad se u neposrednom sadejstvu sa komandom odbrane grada, uz koordinirana dejstva snaga koje dejstvuju spolja i unutar grada sa svim vrstama otpora ostalih snaga. Odluujuu ulogu u napadu esto mogu imati jedinice koje dejstvuju unutar grada. Komandovanje snagama koje dejstvuju u napadu na grad je objedinjeno. Sadejstvo se temeljito organizuje i neprekidno odrava302.

Vukovarska tragedija 1991 Borbeni raspored za napad na naseljeno mesto ima iste (3) elemente kao i prilikom napada u drugim uslovima. Za osvajanje jako utvrenih zgrada ili blokova zgrada mogu se formirati jurine grupe i jurini odredi razliite jaine i sastava. Za uklanjanje prepreka obrazuju se grupe za raiavanje.305 Prioritetni zadaci snaga koje dejstvuju unutar naseljenog mesta su: zauzimanje radio-televizijskih studija; elektrinih i vodovodnih objekata; pota; eleznikih, lukih i ostalih postrojenja; vojnih skladita; KM i CV; raskrsnica i mostova i napadi na vatrene poloaje artiljerije i raketnih jedinica.306

(4)

(5) Nakon upada u naseljeno mesto, jedinice energino napreduju ka njegovoj suprotnoj ivici. Napad glavnih snaga usmerava se u pravcu slabijeg otpora sa tenjom da se to dublje prodre, a neprijatelj razbije iznutra. Prilikom prodora pojedini vaniji objekti treba da se to pre blokiraju i izoluju od ostalog sistema odbrane.307 (6) Srazmerno prodoru u dubinu naseljenog mesta uvruje se postignuti uspeh i ureuju pojedini objekti koji slue kao oslonac za daljnje prodiranje i odbijanje protivnapada. Zauzete zgrade i druge objekte treba pregledati i oistiti od zaostalih i prikrivenih delova, obraajui naroitu panju na pronalaenje i uklanjanje mina iznenaenja.308

(2) Dokument JNA Pravilo brigada JNA - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. naglaava vanost sadejstva TO-a303 i potrebu jedinstvene komande.304
Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 204. 302 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 205. 303 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 360. 304 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 362.
301

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 361. 306 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 363. 307 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 365. 308 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 366.

305

936

937

Vukovarska tragedija 1991 Planiranje i organizacija borbenih dejstava na nivou brigade Uvod (1) Velika borbena dejstva izuzetno su sloena. Zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Oruane snage diljem sveta razvile su sline sisteme planiranja i oslanjaju se na tabove komande koji pomau komandantima. (2) Postupak i metode koje primenjuje komandant brigade i njegov tab tokom priprema i organizacije borbenih dejstava opisani su u takama od 125. do 194. u Pravilu brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. godine.309 Ti postupci se odnose na sve vrste vojnih dejstava, napadne i odbrambene, kao i operacije evakuacije. Ciklus aktivnosti (1) Priprema (borbenih) dejstava zahteva sledee aktivnosti: - dovoenje jedinica u pogodne rejone za popunu, obuku, reorganizaciju, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; - sakupljanje informacija i procena stanja, rasporeda, mogunosti i verovatnih naina dejstava neprijatelja; - sagledavanje stanja i borbene spremnosti vlastitih snaga i preduzimanje mera za njihovo dovoenje u stanje pune borbene gotovosti; - izvianje i procenu verovatnog rejona i pravca predstojeih dejstava; procenu vremena i njegovog uticaja na predstojea dejstva; - uspostavljanje veze i organizovanja sadejstva sa susednim jedinicama.310 Komanda brigade e tokom ovog ciklusa neprekidno nadzirati situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava.311
309 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, take od 125 do 149. 310 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 126.

Vukovarska tragedija 1991 (2) Rad komande brigade u pripremi i organizaciji borbenih dejstava ukljuuje: - sakupljanje informacija; - prijem zadataka; - donoenje i prenoenje odluke; - pripremanje jedinica i komandi za izvrenje dobijenog zadatka.312 (3) Sakupljanje informacija Pre prijema zadatka, komanda brigade radi na: prouavanju i korienju borbenog iskustva i uvebavanju odreenih radnji i postupaka; praenju i analizi situacije; odravanju i jaanju borbene gotovosti; utvrivanju stanja i obezbeivanju pozadinskog obezbeenja jedinica; i podizanju morala i psiholokoj pripremi jedinica.313 (4) Primanje zadatka (a) Komandant brigade moe primiti zadatak u pisanoj formi, usmeno ili putem sredstava veze. U pisanoj formi zadatak najee dobija preko kurira ili oficira za vezu. Tada se uz zadatak mogu primiti i odgovarajui prilozi. Usmeno, zadatak se obino prima na komandnom mestu (svom, pretpostavljenom ili susednom) ili na komandantskom izvianju. Pomou sredstava veze zadatak e se dobiti kada se ne raspolae sa dovoljno vremena i u toku izvoenja borbenih dejstava.314

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 126. 312 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 127. 313 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 128. 314 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 129.

311

938

939

Vukovarska tragedija 1991 (b) Brigada ima pristup sledeim sredstvima veze kod primanja nareenja od pretpostavljenih komandi. Ta sredstva se koriste za izdavanje nareenja i izmenu informacija sa potinjenim komandama: - radio veza; - radio-relejna veza (telefon i telegraf); - ina veza (tj. telefon); - signalna veza (vizuelna ili zvuna; najee u potinjenim jedinicama);315 - kurirska veza (treba je to vie koristiti).316317 Vrlo je vano obezbediti neprekidnost veza, naroito u toku premetanja komandnih mesta (i centara veze).318 (5) Donoenje i sprovoenje odluka obuhvata: - prouavanje zadatka; - izdavanje prethodnih nareenja; - izradu plana rada komande; - upoznavanje organa komande sa zadatkom; - saoptavanje osnovne zamisli (ako se donosi); - procenu situacije; - podnoenje predloga za odluku; - oformljenje odluke; - planiranje borbenih dejstava; - prenoenje odluke na izvrioce i; - kontrolu sprovoenja odluke.319 (a) Prouavanje zadatka
315 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 176. 316 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 177. 317 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 172. 318 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 169. 319 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 130.

Vukovarska tragedija 1991 i. Sa dobijenim zadatkom komandant upoznaje naelnika taba; pomonike za moral, verske i pravne poslove; pomonika naelnika bezbednosti; pomonika naelnika za pozadinu; pomonika naelnika taba za operativno-nastavne poslove; pomonika naelnika taba za obavetajne poslove; i prema potrebi, druge organe komande. Naelnik taba ili pomonik naelnika taba za operativno-nastavne poslove upoznaje tab sa zadatkom, a pomonici svoje potinjene.320 ii. Prouavanje zadatka obuhvata sagledavanje ideje pretpostavljenog; mesta i uloge brigade u borbenom (operativnom) rasporedu vie jedinice; mesta, uloge i uticaja suseda na izvrenje zadatka brigade; uloge, mesta i doprinosa ostalih snaga (TO, organa i organizacija DPZ, DPO i OUR) u izvrenju zadatka brigade.321 iii. Posle prouavanja zadatka, komandant izvetava pretpostavljenog o primljenom zadatku. U saradnji sa uim delom komande donosi osnovnu zamisao i saoptava je organima komande lino ili zaduuje naelnika taba da daje uputstva za pripremu jedinica, odreuje metod rada komande za donoenje odluke i ceni situaciju. iv. Zavisno od raspoloivog vremena, zadatka, mesta i uloge brigade u borbenom rasporedu vie jedinice, rad na donoenju odluke se odvija kao potpuni ili skraeni metod rada. Potpuni ili postupni metod rada na donoenju odluke komandant primenjuje ako ima dovoljno vremena. Ovaj metod omoguava neposredno uee svih ili veeg broja organa komande na pripremanju zakljuaka iz procene i predloga za odluku. Komandant brigade uvek sasluava zakljuke iz procene i predloge naelnika taba i svojih pomonika (za politiki rad, bezbednost i pozadinu). Skraeni metod se primenjuje u uslovima ogranienog vremena, najee u toku izvoenja borbenih dejstava i kada treba to pre doneti odluku. Po ovom metodu komandant donosi odluku samo posle krae

320 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 131. 321 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 132.

940

941

Vukovarska tragedija 1991 konsultacije svojih pomonika (za politiki rad, bezbednost i pozadinu) ili drugih organa komande.322 (b) Izdavanje prethodnih nareenja Prethodna nareenja se izdaju radi pravovremene pripreme jedinica i njihovog dovoenja na odreeni stepen spremnosti za izvrenje predstojeeg zadatka.323 (c) Izrada plana rada komande Planom rada komande utvruju se obaveze i zadaci uesnika u procesu rada na donoenju odluke. Njime se precizira: podela raspoloivog vremena za rad komande brigade i potinjenih komandi; obaveze i rokovi prema pretpostavljenom; izdavanje prethodnih nareenja; saoptavanje osnovne zamisli (ako se donosi) i procena situacije; vreme podnoenja predloga: vreme i nain saoptavanja odluke pretpostavljenom i potinjenima organima komande; nain i vreme izvoenja komandantskog izvianja ili izdavanja zapovesti; vreme izrade borbene dokumentacije; organizovanje sadejstva, kontrola izvrenja postavljenih zadataka i slino.324 (d) Saoptavanje osnovne misli (ako se donosi) Osnovna zamisao komandanta predstavlja polaznu osnovu za dalji rad komande u procesu odluivanja. To je rezultat kraeg prouavanja zadatka i procene situacije komandanta i ueg dela komande. Sadri, naelno: vid dejstva ili borbenu radnju, cilj dejstva, oblik manevra, teite dejstva, osnovno grupisanje, podelu zadatka, odnosno izbor rejona i poloaja za odbranu i gotovost za dejstvo.325 (e) Procena situacije Procena situacije je neprekidan proces koji se u komandi odvija pre dobijanja zadatka, za vreme rada na donoenju i sprovoenju odluke i posle

Vukovarska tragedija 1991 izvrenog zadatka. Procena zadatka obuhvata procenu: neprijatelja, vlastitih snaga, zemljita i vremena. Ovi elementi se sagledavaju u uzajamnoj povezanosti i zavisnosti. Procenom se utvruju realne mogunosti vlastitih snaga u odnosu na neprijatelja.326 Prikupljanje i obrada podataka je neprekidan proces komandovanja. Da bi mogla realno proceniti situaciju i doneti pravilnu odluku, komanda mora raspolagati tanim i potpunim podacima.327 (f) Podnoenje predloga za odluku i. Na osnovu dobijenog zadatka, osnovne zamisli i procene situacije, organi komande podnose predloge komandantu brigade. Ti predlozi najee se odnose na grupisanje snaga; upotrebu i zadatke jedinica; obezbeenje borbenih dejstava; organizovanje sadejstva u okviru brigade i sa susedima; organizovanje saradnje sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR;328 nain ostvarivanja komandovanja i slino.329 ii. Nain podnoenja predloga zavisie od raspoloivog vremena i metoda rada komande na pripremanju i organizovanju borbenih dejstava. Komandant brigade moe da saslua predloge svih ili samo pojedinih organa komande. (Od pojedinih organa nekada samo trai samo odgovore na odreena pitanja). Naelnik taba, na osnovu kompleksne procene, izvodi opte zakljuke i predlae odluku.330 (g) Oformljenje odluke i planiranje borbenih dejstava i. Posle procene situacije i podnoenja predloga komandant donosi odluku za izvoenje predstojeih borbenih dejstava. Njome se utvruje poetno grupisanje snaga, manevar i nain izvrenja zadatka.

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 133. 323 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 134. 324 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 135. 325 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 136.

322

326 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 138. 327 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 137. 328 DPZ - drutveno-politika zajednica; DPO drutveno-politika organizacija; OUR organizacija udruenog rada. 329 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 143. 330 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 143.

942

943

Vukovarska tragedija 1991 ii. Odluka se moe oformiti kao pisani ili grafiki dokumenat i, naelno, sadri: osnovnu zamisao za dejstvo; zadatke potinjenih jedinica kao i jedinica TO i jedinica ojaanja; sastav i zadatke jedinica podrke; protivoklopnu i protivdesantnu borbu i protivvazdunu odbranu; obezbeenje borbenih dejstava; organizovanje komandovanje i veze; sadejstvo sa tabovima TO i saradnju sa odgovarajuim organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR.331 (h) Planiranje borbenih dejstava Nakon donete odluke nastavlja se proces planiranja borbenih dejstava, pri emu tab i drugi organi komande detaljno razrauju upotrebu jedinica, izrauju borbena dokumenta koja obezbeuju potpuno prenoenje odluke na potinjene.332 (i) Prenoenje odluke na izvrioce Prenoenje odluke na potinjene moe se izvriti usmeno ili pisano, putem zapovesti ili nareenja. Bez obzira da li se izdala na komandnom mestu komandanta brigade ili na komandantskom izvianju, zapovest se oformljuje kao pisani dokumenat. Vanija nareenja se oformljuju kao pisani dokumenti, a sva ostala koja se izdaju usmeno belee se, dok se vaniji podaci unose u operativnu knjigu (ratni dnevnik). Ako su komandanti potinjenih jedinica uestvovali u procesu donoenja odluka, onda se ona prenosi usmeno (na komandno mesto komandanta).333 (j) Kontrola sprovoenja odluke Kontrola sprovoenja odluke obezbeuje usklaenost napora svih uesnika u izvrenju dobijenog zadatka. Komandant kontrolie realizovanje

Vukovarska tragedija 1991 odluke u prelomnim situacijama i kod onih jedinica ija dejstva odluujue utiu na izvrenje zadatka brigade. Za kontrolu sprovoenja odluke mogu se angaovati i ostali organi komande. Lini kontakt komandanta sa potinjenima daje najbolje rezultate, naroito u odsudnim trenucima.334 Podrka borbenim dejstvima Uvod (1) Obezbeenje borbenih dejstava brigade predstavlja preduzimanje razliitih mera, postupaka, dejstava i aktivnosti radi stvaranja to povoljnijih uslova za pripremu, organizovanje i izvoenje borbenih dejstava.335 (2) Obezbeenje borbenih dejstava organizuje i sprovodi komanda brigade pomou svojih specijalizovanih organa i jedinica, potinjenih komandi i suseda.336 (3) Obezbeenje borbenih dejstava obuhvata: moralno-politiko obezbeenje; obavetajno obezbeenje; bezbednosno obezbeenje; ininjerijsko obezbeenje; protivnuklearno-hemijsko-bioloko obezbeenje; pozadinsko obezbeenje; hidrometeoroloko obezbeenje; maskiranje i osiguranje.337 U ovom izvetaju e se detaljno govoriti samo o bezbednosnom i pozadinskom obezbeenju.

331 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 144. 332 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 145. 333 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 146.

Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 149. 335 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 184. 336 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 185. 337 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 186.

334

944

945

Vukovarska tragedija 1991 Bezbednosno obezbeenje (1) Bezbednosno obezbeenje obuhvata sve mere i postupke (borbene, fizike, tehnike, kontraobavetajne, vojnopolicijske, vaspitnoobrazovne, informativne i druge) koje organizuje i sprovodi komanda brigade sa ciljem da se otklone svi oblici i izvorita opasnosti od delatnosti spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja.338 (2) Bezbednosno obezbeenje ima za cilj ouvanje tajnosti svih aspekata borbenih dejstava brigade (pripreme, planiranja, odluivanja i sl.) i pravovremeno otkrivanje, praenje i spreavanje delatnosti obavetajnih slubi, unutranjeg neprijatelja i neprijateljske jugoslovenske emigracije koja moe da ugrozi tajnost gorenavedenih aspekata borbenih dejstava brigade (ukljuujui prikupljanje informacija; psiholoko-propagandnu i druge oblike subverzivne delatnosti prema brigadi i zoni njenih borbenih dejstava; pravovremeno otkrivanje i unitenje ubaenih i ostavljenih obavetajnoizviakih, diverzantskih i drugih specijalnih snaga neprijatelja u zoni odgovornosti brigade; zatita objekata od posebnog znaaja za voenje oruane borbe (komandna mesta, centri veze, skladita, i dr.).339 (3) Mere bezbednosti organizuje komanda brigade u sadejstvu sa tabovima i jedinicama TO i uz saradnju sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR. Na taj nain se u zoni borbenih dejstava uspostavlja jedinstven sistem bezbednosti.340 Pozadinsko obezbeenje (4) Pozadinsko obezbeenje brigade jeste skup delatnosti komande brigade, njenih jedinica, organa i organizacija i organa i organizacija drutveno-politikih zajednica i organizacija udruenog rada, koje organizovanim, planskim i sistematskim korienjem materijalnih izvora,

Vukovarska tragedija 1991 kapaciteta za zdravstvenu zatitu i odravanje materijalnih sredstava i drugih uslova u oruanim snagama.341 (5) Pozadinsko obezbeenje brigade obuhvata sledee: - tehniko obezbeenje (tj. odravanje materijalnih sredstava, popuna municijom, rezervnim delovima itd.) - intendantsko (ukljuujui popunu hranom itd.) - sanitetsko - veterinarsko - saobraajno - graevinsko - protivpoarna zatita.342 (3) Komandant brigade odgovoran je za organizaciju i funkcionisanje pozadinskog obezbeenja. Takoe je odgovoran za pozadinsko obezbeenje jedinica brigade, pridatih jedinica i jedinica-ustanova stavljenih brigadi u nadlenost po pozadinskom obezbeenju.343 (4) Pozadinsko obezbeenje potinjenih i pridatih jedinica (ukljuujui i TO) (c) Stalna i trajna logistika podrka je neophodna za izvravanje kontinuiranih borbenih dejstava, naroito u sluaju mehanizovanih jedinica. Kod prekomande jedinica, na primer kod formiranja operativnih grupa (OG) ili taktikih grupa (TG), treba obezbediti da te jedinice dobijaju podrku i popunu od postojeih struktura. (d) Pravilo - korpus JNA344 i Pravilo brigada345 odreuju da je komanda korpusa (ili brigade) odgovorna za pozadinsko obezbeenje
341 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 244. 342 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 244. 343 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 245. 344 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990. 345 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984.

338 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 225. 339 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 226. 340 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 227.

946

947

Vukovarska tragedija 1991 potinjenih i pridatih jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO). Za izvrenje najveeg broja delatnosti pozadinskog obezbeenja, komanda i jedinice ustanove korpusa oslanjaju se na doreenu pozadinsku bazu i ostale pozadinske jedinice i ustanove strategijske grupacije i na materijalne rezerve, proizvodnouslune i zdravstvene kapacitete DPZ. U formacijskom sastavu korpusa nalazi se sanitetska i autotransportna jedinica sa kojima se dopunjava organizacija pozadinskog obezbeenja u zoni borbenih dejstava korpusa. Komanda korpusa je odgovorna za pozadinsko obezbeenje potinjenih i pridatih jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO). Korpusu se moe u odreenim uslovima pretpoiniti pozadinska baza. Radi korienja materijalnih rezervi i proizvodno-uslunih i zdravstvenih kapaciteta teritorije DPZ, komanda korpusa organizuje saradnju sa odgovarajuim organima DPZ i privrednih preduzea. Meusobne obaveze mogu se uskladiti upuivanjem predstavnika ili formiranjem koordinacionih organa, koji imaju privremeni karakter.346

Vukovarska tragedija 1991 za njih znaju, ali i za ona dela za koja je trebalo da znaju ili su mogli da za njih saznaju na osnovu svog slubenog poloaja ili funkcije. d. U glavi VIII (od take 200 do 252) Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ opseno se i detaljno navode propisi koji se odnose na osnovna prava ratnih zarobljenika i obavezu odreenog postupanja prema njima. Ti propisi odraavaju odredbe Tree enevske konvencije o postupku prema ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. e. Svaki stareina oruanih snaga SFRJ obavezan je prijaviti krenja ratnog prava. Pored toga, vojna policija i organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Nadalje, od njih se trai da preduzimaju potrebne mere pronalaenja izvrilaca, obezbede tragove zloina ili preduzmu druge mere ako postoje osnovi sumnje da je izvren zloin. Organi bezbednosti i vojna policija su ovlaeni da lie slobode lica za koja se sumnja da su izvrila krivina dela koji spadaju u nadlenost vojnih sudova. Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koja se opiru privoenju, ili da se odbrane od napada na sebe ili lice koje obezbeuju. Uvod Sa isto vojne take gledita, subordinacija podrazumeva ovlaenje nadreenog da sprei ili kazni krenja od strane podreenog, ili kada se steknu uslovi,347 barem obaveze da obavesti odgovarajui nivo u vojnom komandnom lancu o krenju vojnih pravila i pravnih propisa uopte, a naroito o povredama ratnog prava. Ta odgovornost je jedan od elemenata komandne odgovornosti i ona postoji ako komandant ima ovlaenje da unapreuje i umanjuje inove. Zakonodavstvo a.lan 93. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine opisuje odgovornosti pripadnika oruanih snaga SFRJ tokom borbenih dejstava u vezi sa obavezom potovanja pravila meunarodnog sukoba.

SEDMI deo: Vojno zakonodavstvo i ratno pravo Kratki pregled a.U ovom odeljku razmatraju se zakonska norma i propisi koji su se odnosili na oruane snage SFRJ, s obzirom na vojno zakonodavstvo i odredbe iz ratnog prava o oruanim sukobima i krivinom gonjenju za povrede ovih zakona i propisa. b. Propisi JNA izriito su upuivali na mnoge sporazume iz meunarodnog humanitarnog prava koje je SFRJ ratifikovala. Izmeu ostalog, to se odnosi na Hake konvencije iz 1899. i 1907. godine, enevske konvencije iz 1949. i Dopunske protokole enevskim konvencijama iz 1977. godine. Pored toga, postojali su zakoni kojima je uspostavljen sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova. c. Prema Uputstvu iz 1988. godine, komandanti snose odgovornost za postupak svojih potinjenih i mogu sami snositi posledice ukoliko ne spree ili kazne za krivina dela koja su izvrena pod njihovom komandom ili

Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990.
346

347 Ovo e zavisiti od razliitog broja faktora, ukljuujui veliinu zloina, in i odgovornosti komandanta i navodnog poinioca i dr.

948

949

Vukovarska tragedija 1991 lan 93. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Pripadnici oruanih snaga prilikom izvoenja borbenih dejstava pridravaju se uvek i pod svim okolnostima pravila meunarodnog ratnog prava o humanom postupku sa ranjenim i zarobljenim neprijateljem i o zatiti stanovnitva i drugih pravila tog prava, u skladu sa ustavom i zakonom. 348 b. lan 53. Zakona o slubi u oruanim snagama odreuje da se ne izvrava nareenje koje bi predstavljalo krivino delo: lan 53. Zakona o slubi u oruanim snagama, 1985. Vojna lica su duna da izvravaju nareenja pretpostavljenih stareina koja se tiu slube, osim ako je oigledno da bi izvrenje nareenja predstavljalo krivino delo. Ako primi nareenje ije bi izvrenje predstavljalo krivino delo, vojno lice je duno da o nareenju odmah izvesti vieg pretpostavljenog stareinu ili starijeg od lica koje je nareenje izdalo.349 c. Glava XVI Krivinog zakona SFRJ iz 1990. navodi krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava. - Genocid (lan 141.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. - Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva (lan 142.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. - Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika (lan 143.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. - Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika (lan 144.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. - Organizovanje grupe i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina (lan 145.), ...kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. - Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (lan 146.), ...kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu, ili smrtnom kaznom.

Vukovarska tragedija 1991 - Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojitu (lan 147.), ...uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. - Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe (lan 148.), ...kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu ili smrtnom kaznom. - Povreda parlamenta (lan 149.), kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. - Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima (lan 150.) ...kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. - Unitavanje kulturnih i istorijskih spomenika (lan 151.), ...kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu. - Podsticanje na agresivni rat (lan 152.), kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. - Zloupotreba meunarodnih znakova (lan 153.), ...kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.350 d. Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, iz 1988. (1) Uvod (1) U Propisima o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, iz 1988. godine iznosi se i tumai obaveza SFRJ da potuje meunarodno humanitarno pravo. Propisi se sastoje od uvoda Naredbe o primeni meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije iz 1988. godine i Uputstva o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije iz 1988. godine i govore o sadraju obaveza SFRJ prema meunarodnom pravu i njihovoj primeni u okviru lanca komandovanja. U uvodu se prvo utvruje da se obavezu SFRJ na potovanja meunarodnog ratnog prava: Kao lan meunarodne zajednice drava, Jugoslavija prihvata pravila meunarodnog ratnog prava. Potovanje tih pravila odgovara njenom optem stavu da izvrava sve svoje meunarodne obaveze, a u tradiciji naih

Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, Beograd,1982, l. 93. 349 Dokazni predmet br. 95, ERN teksta na b/h/s-u 0036-4339-0036-4395, eng. L003-7316-L003-7360, Zakon o slubi u oruanim snagama, Beograd, 1985. godina, l. 53.
348

Dokazni predmet br. 547, ERN b/h/s-u 0025-3394-0025-3549, eng. 0091-67250091-6734, Krivini zakon SFRJ, Slubeni glasnik SFRJ, 1990. godina, Poglavlje 16, l. 141-155. Preostala dva lana u Poglavlju 16 odnose se na rasizam (lan 154) i ropstvo, terorizam, napade na zatiene osobe i uzimanje talaca (ceo lan 155).
350

950

951

Vukovarska tragedija 1991 oruanih snaga je da se prilikom postupanja sa rtvama rata potuju pravila koja odgovaraju oseanju ovenosti. 351 (2) U Uputstvu se dalje navode brojni meunarodni humanitarni sporazumi koje je SFRJ ratifikovala, kao i oni koje smatra delom meunarodnog obiajnog prava.352 Izmeu ostalog, Hake konvencije iz 1899. i 1907. godine, enevske konvencije i Dopunske protokole enevske konvencije iz 1977. godine.353 Uopteno reeno, u Uputstvu su ogleda stanovite SFRJ da meunarodna zajednica smatra krenje ratnog prava kao napad na opte dobro. Strane u sukobu su dune da povrede pravila ratnog prava spreavaju svim raspoloivim sredstvima i da prekrioce pozivaju na odgovornost i kanjavaju, bez obzira na njihovo dravljanstvo. Drave su dune da svojim propisima jo u miru predvide teke povrede pravila ratnog prava kao krivina dela. 354 e. Nadlenost za krenja zakona i obiaja ratovanja koja su izvrili pripadnici Oruanih snaga SFRJ. (1) U sluaju pripadnika Oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) koji su prekrili ratno pravo, Uputstvo konkretno navodi da su za te povrede nadleni vojni sudovi SFRJ. Nadlenost za suenje: Za suenje vojnim licima koja povrede pravila ratnog prava za koja se krivino odgovara, nadleni su jugoslovenski vojni sudovi. Ako je pravila ratnog prava povredio pripadnik strane oruane sile, sudie mu vojni sud koji je nadlean da sudi pripadniku oruanih snaga SFRJ odgovarajueg ina ili ranga.355
351 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, na 7690, Uvod. 352 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, take 9-10. 353 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, taka 9. 354 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, taka 18. 355 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7705, Uputstva, taka 37.

Vukovarska tragedija 1991 (2) Meutim, u sluaju krivine odgovornosti za ratne zloine, Uputstvo iz 1988. takoe priznaje nadlenost meunarodnih sudova: Lino je odgovoran za povredu pravila ratnog prava svaki pojedinac vojno ili civilno lice - koji izvri tu povredu ili naredi da se ona izvri. Nepoznavanje odredaba pravila ratnog prava ne iskljuuje odgovornost onih koji su te odredbe povredili. Lica koja izvre ratni zloin ili drugu teku povredu pravila ratnog prava krivino e odgovarati pred svojim nacionalnim sudovima ili, ako padnu u ruke neprijatelja, pred njegovim sudovima. Izvrioci tih krivinih dela mogu odgovarati i pred meunarodnim sudom, ako je takav sud obrazovan. Kao izvrilac odgovarae i ono lice koje organizuje, podstrekne ili pomogne izvrenje povrede ratnog prava ili sauestvuje u tom izvrenju. 356 Time Uputstvo priznaje zakone i obiaje ratovanja kao obavezujue za oruane snage SFRJ. (3) U Uputstvu je takoe obradilo pitanje kada se primenjuje meunarodno ratno pravo. lanovi 39. do 43. bave se zapoinjanjem oruanog sukoba i sledstvenom primenom meunarodnog ratnog prava. Za zakonodavstvo SFRJ, oruani sukob zapoinje u trenutku kada neka drava ili drave zaponu oruani napad na SFRJ357 ili u trenutku kada SFRJ proglasi ratno stanje.358 U ovom drugom sluaju, u Propisima stoji: od poetka oruanog sukoba strane u sukobu dune su primenjivati meunarodno ratno pravo.359 Proglaenjem ratnog stanja stupaju na snagu posebni jugoslovenski propisi predvieni za takvo stanje i pravila meunarodnog ratnog prava. Proglaenje ratnog stanja se ne mora podudarati sa poetkom oruanog

Dokazni predmet br. 298; ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7698-7699, Uputstva, taka 20. 357 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7705, Uputstva, taka 39. 358 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7706, Uputstva, taka 42. 359 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7707, Uputstvo, taka 39.

356

952

953

Vukovarska tragedija 1991 sukoba, ve mu moe prethoditi ili moe nastupiti posle poetka oruanog sukoba. 360 f. Komandna odgovornost (1) Osim to navode meunarodne pravne obaveze SFRJ i odreuju kada i kako se te obaveze primenjuju, Propisi takoe razmatraju komandnu odgovornost za krenje zakona i obiaja ratovanja. Naredba o primeni odredbi meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. navodi odgovornost kako nadreenu tako i podreenu odgovornost za pridravanje zakona i obiaja ratovanja: Za primenu pravila meunarodnog ratnog prava odgovorni su komandanti jedinica i svaki pripadnik oruanih snaga pojedinano. Protiv lica koja kre pravila meunarodnog ratnog prava nadleni stareina je duan da pokrene postupak za izricanje zakonom propisanih sankcija. 361 (2) Uputstvo u taki 21. dalje precizira odgovornost komandanta za postupke potinjenih: Vojni stareina je lino odgovoran za povrede pravila ratnog prava ako je znao ili je mogao da zna da njemu potinjene ili druge jedinice ili pojedinci pripremaju izvrenje takvih povreda, pa u vreme kada je jo bilo moguno spreiti njihovo izvrenje ne preduzme mere da se te povrede spree. Lino je odgovoran i onaj vojni stareina koji zna da su povrede pravila ratnog prava izvrene, a protiv prekrioca ne pokrene disciplinski ili krivini postupak ili, ako nije nadlean za pokretanje postupka, prekrioca ne prijavi nadlenom vojnom stareini. Vojni stareina odgovara kao sauesnik ili podstreka ako je nepreduzimanjem mera protiv potinjenih koji kre pravila ratnog prava doprineo da njemu potinjene jedinice i pojedinci takva dela ponovljeno vre.362

Vukovarska tragedija 1991 (3) U skladu sa odgovornou stareine za postupke svojih potinjenih, odgovornost je stareine da izvesti o krenju zakona i obiaja ratovanja kako bi se spreilo njihovo ponavljanje: Jugoslovenski vojni stareina koji sazna da su povreena pravila ratnog prava nareuje da se u vezi s tim ispitaju okolnosti i injenice i prikupe potrebni dokazi. Ako se utvrdi da je pripadnik oruanih snaga SFRJ, Jugoslovenski dravljanin ili lice koje boravi u SFRJ povredilo pravila ratnog prava za koja je predvieno krivino gonjenje, prikupljena obavetenja i dokazi dostavljaju se vojnom tuiocu neposredno ili preko pretpostavljenog stareine i preduzimaju se potrebne mere za spreavanje daljih povreda pravila ratnog prava. 363 Prema Uputstvu, pretpostavljeni stareine su odgovorni za postupke svojih potinjenih i mogu sami snositi posledice ukoliko ne spree ili ne kazne krivina dela izvrena pod njihovom komandom ili ona za koja zanju, ali i za ona dela za koja je trebalo da zanju ili su mogli da saznaju na osnovu svog slubenog poloaja ili funkcije. g. Odgovornost za krivina dela poinjena izvrenjem nareenja

Taka 22. Propisa definie odgovornost za krenja prava i obiaja ratovanja poinjena na osnovu nareenja. Odgovornost za povrede pravila ratnog prava izvrene po nareenju. Pripadnik oruanih snaga kaznie se krivino i kad izvrenjem nareenja povredi pravila ratnog prava i time poini ratni zloin ili kakvo drugo teko krivino delo, a znao je da je izvrenje nareenja bilo upravljeno na povredu pravila ratnog prava koja predstavlja krivino delo. 364 h. Napadi na civilno stanovnitvo (1) U smislu teih povreda prava, Uputstvo naroito zabranjuje, izmeu ostalog, napade na civilno stanovnitvo. U sklopu take koja govori o ratnim zloinima i drugim tekim povredama meunarodnog ratnog prava,

360 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7706, Uputstvo, taka 42. 361 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768 Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7690, Naredba, taka 3. 362 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7699, Uputstvo, taka 21.

363 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7704-05, Uputstvo, taka 36. 364 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7705, Uputstvo, taka 22.

954

955

Vukovarska tragedija 1991 zabrana napada na civilno stanovnitvo jasno pokazuje odgovornosti oruanih snaga SFRJ: Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva: napad na civilno stanovnitvo ili pojedina civilna dobra; napad bez izbora cilja, koji pogaa civilno stanovnitvo ili civilne objekte, sa znanjem da e takav napad prouzrokovati prekomerne gubitke ivota; ... ubistvo, muenje ili neoveno postupanje, ... nanoenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja, protivzakonito raseljavanje ili preseljavanje, prisilno odnaroivanje ... silovanje, primenu mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kanjavanje, protivzakonito odvoenje u koncentracione logore i druga protivzakonita zatvaranja, liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje, ... konfiskacija imovine, pljaka, protivzakonito i samovoljno unitavanje i prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnim potrebama, uzimanje nezakonite i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije ... 365 (2) U Uputstvu se takoe posebno navodi namerno bombardovanje civilnog stanovnitva kao teka povreda meunarodnog ratnog prava,366 i propisuje posebna zatita civila kao lica koja ne uestvuju u ratnim operacijama: Civilno stanovnitvo i njegova imovina ne smeju biti neposredni objekt borbenih dejstava. Ova zatita pripada svim graanskim licima koja se zateknu na teritoriji strana u sukobu, bez obzira na njihovo dravljanstvo. 367 Izuzeci od opte zatite iz take 53. ovog uputstva. Borbena dejstva koja prouzrokuju rtve meu civilnim stanovnitvom nee predstavljati povredu odredbe o optoj zatiti civilnog stanovnitva iz take 53. ovog uputstva u ovim sluajevima: ako se civilno stanovnitvo nae u vojnom objektu; ako se lice koje ulazi u kategoriju civilnog stanovnitva nae uz vojnu jedinicu; ako se civilno stanovnitvo na ma koji nain nae u neposrednoj blizini vojnog objekta u trenutku borbenih dejstava protiv tog objekta; meutim, u ovom sluaju se mora voditi rauna o srazmeri izmeu vojne koristi koja bi se

Vukovarska tragedija 1991 postigla tim borbenim dejstvima i posledica koje bi od tog dejstva pretrpelo civilno stanovnitvo.368 Kad god to doputa vojna potreba, komandant jedinica koje bombarduju branjeno mesto u kome se nalazi civilno stanovnitvo ili napadaju vojni objekti pri emu se ugroava civilno stanovnitvo, treba prethodno da obavesti stanovnitvo o predstojeem bombardovanju ili napadu, da bi ono moglo da se skloni. 369 Prilikom bombardovanja branjenih mesta moraju biti preduzete sve mere radi zatite bolnica i sabiralita ranjenika i bolesnika, kulturnih dobara i zgrada namenjenih verskim obredima (crkve i hramovi), ako se ne koriste u vojne svrhe. 370 (3) Uputstvo dalje razmatra pitanje boraca koji su izmeani sa civilnim stanovnitvom. Ona lica koja na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene; imaju stalni znak za raspoznavanje, koji se moe uoiti na odstojanju; otvoreno nose oruje; u svojim operacijama se pridravaju pravila ratnog prava treba smatrati oruanim snagama u cilju primene meunarodnog ratnog prava /kao u originalu/.371 ak ukoliko vlada ne priznaje pobunjenike snage, odredbe i pored toga odreuju osnovu ponaanja: U neprijateljstvima sa pobunjenicima, koje kao stranu u sukobu nije priznala vlada protiv koje su se digli, primenjuju se propisi unutranjeg prava, ali se, u svakom sluaju, moraju kao minimum potovati osnovna pravila ovenosti..372 U fusnoti se kao minimum koji treba potovati navode odredbe zajednikog lana 3. enevskih konvencija iz 1949. godine:

365 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7702-7703, Uputstvo, taka 33(2). 366 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7703, Uputstvo, taka 33(5). 367 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768 Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7703, Uputstvo, taka 53.

368 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7703, Uputstvo, taka 54. 369 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7717, Uputstvo, taka 80. 370 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7717, Uputstvo, taka 79. 371 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7708, UputstvoE, taka 48. 372 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7697, Uputstvo, taka 17.

956

957

Vukovarska tragedija 1991 Osnovna pravila ovenosti koja se kao minimum moraju primenjivati prema pobunjenicima i u oruanom sukobu koji nema meunarodni karakter sadrana su u zajednikom lanu 3. enevskih konvencija od 1949. godine...373 (4) U najmanju ruku, Uputstvo potvruje zabranu represalija nad civilnim stanovnitvom prema meunarodnom ratnom pravu: Pravila ratnog prava zabranjuju primenu represalija protiv ovih lica i dobara: Protiv ratnih zarobljenika, bolesnika, ranjenika, brodolomnika i graanskih lica i njihove imovine; kolektivne kazne se ne mogu izricati ratnim zarobljenicima, ranjenicima, bolesnicima i graanskim licima ni kao represalije... 374 i. Postupanje prema ratnim zarobljenicima (1) lan 213 Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. navodi da je zabranjeno raniti ili ubiti pripadnika neprijateljskih oruanih snaga od trenutka kada prestane da prua otpor i vidno pokae volju da se preda ili da zbog ranjavanja ili bolesti nije u stanju da se bori. Ratni zarobljenik postaje kada padne u ruke neprijatelja. Prilikom zarobljavanja pripadnika neprijateljskih oruanih snaga, stareina jedinice oruanih snaga SFRJ preduzima sve mere predostronosti radi bezbednosti jedinice.375 (2) lan 51. Propisa odreuje da je pripadnik oruanih snaga SFRJ duan da titi pripadnika neprijateljskih oruanih snaga koji se preda i da sa njim postupa oveno i da na isti nain treba da postupa sa svakim drugim licem zarobljenim u borbenoj zoni. 51. Dunost pripadnika oruanih snaga SFRJ prilikom zarobljavanja pripadnika neprijateljskih oruanih snaga. Pripadnik oruanih snaga SFRJ je duan da pripadniku neprijateljskih oruanih snaga koji se preda ili poloi oruje ili bude savladan potedi ivot i da sa njim postupa oveno. Pored

Vukovarska tragedija 1991 toga, duan je da onemogui da pobegne i da preuzme sve da zarobljenik bude to pre sproveden na sigurno mesto i predat za to odreenom stareini. Na isti nain treba da postupa sa svakim drugim licem koje bude zarobljeno u borbenoj zoni. Utvrivanje identiteta ili poloaja zarobljenih pripadnika neprijateljskih oruanih snaga u nadlenosti je posebno odreenih vojnih organa. Ranjenicima i bolesnicima koji su zarobljeni ukazivae se potrebna pomo i nega. Njih treba to pre predati sanitetskim organima.376 (3) Glava VIII (od take 200 do 252) Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ opseno i detaljno navodi propise koji definiu pravni status, uslove i posledice, kao i osnovna prava ratnih zarobljenika i obaveza koje proizlaze iz postupanja prema njima. Ti propisi odraavaju odredbe Tree enevske konvencije o postupanju prema ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. (a) Taka 200 definie status ratnih zarobljenika. 200. Ratni zarobljenik. Ratni zarobljenik je pripadnik jedne od kategorija oruanih snaga iz take 48 i 50 ovog uputstva, koji je pao pod vlast neprijatelja. Poloaj ratnih zarobljenika imaju i ova lica koja padnu pod vlast neprijatelja: 1) lica koja prate oruane snage, ako to mogu dokazati, kao to su: civilni lanovi posada vojnih vazduhoplova, ratni dopisnici, snimatelji, umetnici, kino-operateri, snabedvai, pripadnici radnih jedinica; 2) lanovi posada brodova trgovake moranarice, podrazumevajui tu i zapovednike, peljare i uenike, kao i posade civilnog vazduhoplovstva strana u sukobu, ako na osnovu drugih odredaba meunarodnog prava ne uivaju povoljniji postupak; 3) pripadnici oruanih snaga koji nastavljaju oruanu borbu nakon kapitulacije ili povaenja odnosno nestanka ranije vlasti, a koji izjavljuju da pripadaju jednoj vladi ili vlasti obrazovanoj na domaoj teritorjii ili van nje, iako tu vladu ili vlast nije priznala strana u sukobu u ijim se rukama lica nalaze; 4) lica koja pripadaju ili su pripadala oruanim snagama okupirane zemlje, ako ih je okupatorska sila internirala kao civilna lica, mada ih je u
Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 51.
376

373 Dokazni predmet br. 298, ERN teskta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7698, Uputstvo, taka 17, fusnota. 374 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na 7702, Uputstvo, taka 31. 375 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 213.

958

959

Vukovarska tragedija 1991 poetku okupacije pustila na slobodu i pored toga to su se neprijateljstva nastavila izvan okupirane teritorije, a naroito posle neuspenog pokuaja tih lica da se spoje sa oruanim snagama kojima pripadaju i koje su stupile u borbu, ili ako se ta lica ne odazovu pozivu koji im je upuen radi interniranja. Na pogodnosti priznate ratnim zarobljenicima imaju pravo i lica koja pripadaju jednoj od kategorija iz stava 2. ove take, koja su neutralne drave primile na svoju teritoriju i koja su dune da interniraju.377 (b) Taka 48. je vana jer ponavlja kriterijume po kojima se u meunarodnom pravu definiu oruane snage. U sastav oruanih snaga ulaze dobrovoljake jedinice, partizanske jedinice, narodne vojske itd. pod uslovima da na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene; da imaju stalni znak za raspoznavanje; da otvoreno nose oruje; i da se pridravaju pravila ratnog prava. 48. Oruane snage. Po meunarodnom ratnom pravu, oruane snage su organi ovlaeni da u oruanom sukobu izvode ratna dejstva i protiv kojih se primenjuje ratna sila, i to: 1) kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage i sve druge oruane formacije koje prema unutranjim propisima odreene strane u sukobu ulaze u sastav njenih oruanih snaga ili ine njen sastavni deo, bez obzira na veliinu formacije i specijalnost; pored tih jedinica, to mogu biti i jedinice milicije, teritorijalne odbrane, fabrike zatite i dr., ako po unutranjim propisima ulaze u sastav oruanih snaga i imaju spoljna obeleja tih snaga; 2) partizanski i dobrovoljaki odredi, odredi narodne vojske, teritorijalne odbrane i dr., koji ne ulaze u sastav oruanih snaga pobrojanih u alineji 1. ove take i jedinice organizovanih pokreta otpora koje pripadaju jednoj od strana u sukobu i koje operiu izvan sopstvene teritorije ili na sopstvenoj teritoriji, s tim da pripadnici tih jedinica ispunjavaju ove uslove: - da na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene; - da imaju stalni znak za raspoznavanje, koji se moe uoiti na odstojanju; - da otvoreno nose oruje; - da se u svojim operacijama pridravaju pravila ratnog prava;

Vukovarska tragedija 1991 3) stanovnitvo neokupirane teritorije koje se die na oruje da bi pruilo otpor neprijateljskoj najezdi, ako zbog brzog nadiranja neprijatelja nije imalo vremena da se organizuje kao redovna oruana sila, pod uslovima: - da otvoreno nosi oruje; - da potuje pravila ratnog prava; 4) graanin koji za vreme oruanog napada ili u vojnoj operaciji radi pripreme za napad ne nosi nikakav znak raspoznavanja, odnosno koji se ne razlikuje od civilnog stanovnitva, smatra se borcem i pripadnikom oruanih snaga, pod uslovom da otvoreno nosi oruje u toku vojnog angaovanja, kao i kada ga protivnik moe videti tokom angaovanja u vojnom razvijanju koje prethodi preduzimanju napada u kome e uestvovati, i da se pridrava pravila ratnog prava. Oruane snage SFRJ sainjavaju Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana. Pripadnik oruanih snaga SFRJ je svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv napadaa.378 (c) Taka 206. Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. utvruje uslove za poetak i trajanje zatite ratnih zarobljenika. U taki 213. vie se govori o zarobljavanju. 206. Poetak i trajanje zatite. Odredbe o ratnim zarobljenicima primenjuju se na sva lica koja pripadaju jednoj od kategorija navedenih u taki 200. ovog uputstva, poev od trenutka zarobljavanja pa do njihovog konanog oslobaanja i povratka u domovinu.379 213. Zabranjeno je raniti ili ubiti pripadnika neprijateljskih oruanih snaga od trenutka kada prestane da prua otpor i vidno pokae volju da se preda ili da zbog ranjavanja ili bolesti nije u stanju da se bori. Ratni zarobljenik postaje kada padne u ruke neprijatelja. Prilikom zarobljavanja pripadnika neprijateljskih oruanih snaga, stareina jedinice oruanih snaga SFRJ preduzima sve mere predostronosti radi bezbednosti jedinice.380

Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 200.
377

378 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 48. 379 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 206. 380 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 213.

960

961

Vukovarska tragedija 1991 (d) Odredbe take 207. kau da su ratni zarobljenici u vlasti sile koja ih je zarobila. Ratni zarobljenici su u vlasti neprijateljske sile, a ne pojedinih lica ili jedinica koje su ih zarobile. Sila u ijoj su vlasti odgovorna je za postupak prema ratnim zarobljenicima. Ta odgovornost ne iskljuuje linu odgovornost pojedinaca.381 (e) U taki 209. pominje se zabrana represalija protiv ratnih zarobljenika. U taki 210. istie se potreba za ovenim postupanjem. 209. Zabranjeno je ma u kom sluaju preduzimati represalije prema ratnim zarobljenicima.382 210. Humani postupak. Sa ratnim zarobljenicima se mora postupati oveno. Oni se naroito moraju zatiti od nasilja, uvreda i zastraivanja. Ratni zarobljenici imaju pravo na potovanje svoje linosti i asti. Oni zadravaju svoju punu graansku, pravnu i poslovnu sposobnost kakvu su imali u poetku zarobljavanja. Prema enama se postupa sa svim obzirima.383 (f) U taki 217. navodi se da ratne zarobljenike, izuzev ranjenih i bolesnih, treba evakuisati iz borbene zone. Odmah po zarobljavanju se svi ratni zarobljenici, osim ranjenika i bolesnika nesposobnih za transport, moraju evakuisati iz borbene zone. U toku evakuacije, a najkasnije po dolasku u prvi logor van zone opasnosti, treba sainiti spiskove evakuisanih ratnih zarobljenika i predati ih nadlenoj vojnoteritorijalnoj komandi odnosno komandi logora. Svi pokreti ratnih zarobljenika u pogledu materijalnog obezbeenja vre se pod slinim uslovima kao i pokreti sopstvenih jedinica, pri emu se naroita briga vodi o sigurnosti zarobljenika.

Vukovarska tragedija 1991 Nesposobni za transport su oni ranjenici i bolesnici koji se, s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, dovode u veu ivotnu opasnost pokretom nego ostankom na mestu. Ratne zarobljenike prilikom transporta treba snabdeti potrebnim koliinama vode i hrane, odeom, obuom, lekovima i drugim potrebama.384 (g) Krivino gonjenje ratnih zarobljenika opisano je u taki 240. Sudski postupak ne moe poeti ako nije prolo najmanje tri nedelje od dana uruenja optunice. 240. Krivino gonjenje. Nijednom ratnom zarobljeniku ne sme biti sueno niti sme biti kanjen za delo koje nije izriito predvieno zakonima slike koja dri ratne zarobljenike ili meunarodnim pravom, a koji su bili na snazi kada je to delo izvreno. Ratne zarobljenike treba odmah po zarobljavanju obavestiti o krivinim delima koja povlae smrtnu kaznu. Posle tog obavetenja ne moe se protiv ratnog zarobljenika izrei smrtna kazna ni za jedno drugo krivino delo bez saglasnosti sile iji je on pripadnik. Krivini postupak se mora voditi to je moguno bre. Pritvor ne sme trajati due od tri meseca. Vreme provedeno u pritvoru uraunava se u izdravanje kazne lienja slobode. Sudski postupak ne moe poeti ako nije prolo najmanje tri nedelje od dana uruenja optunice i drugih podataka neophodnih ratnom zarobljeniku, povereniku ili sili zatitnici. Optueni ratni zarobljenik ima pravo da izabere branioca, da se poziva na svedoke, da ima kvalifikovanog tumaa i da ga na pretres prati jedan od njegovih drugova zarobljenika. Ako ratni zarobljenik ne izabere branioca, to pravo ima sila zatitnica. U protivnom, branilac se odreuje po slubenoj dunosti. Za spremanje odbrane braniocu treba osigurati rok od najmanje dve nedelje i dati mu sve druge potrebne olakice. Presuda se, sa svim potrebnim podacima i poukama, dostavlja ratnom zarobljeniku, povereniku ili sili zatitnici.385

381 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 207. 382 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 209. 383 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 210.

384 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 217. 385 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 240.

962

963

Vukovarska tragedija 1991 (j) Postupanje prema neborcima u opkoljenim podrujima (1) Uputstvo iz 1988. takoe se bavilo pitanjem neboraca u opkoljenim podrujima. Prava i dunosti komandanta prema neborakom stanovnitvu opkoljene zone ili mesta. Meunarodno ratno pravo doputa komandantu jedinica koje su opkolile zonu ili branjeno mesto da sprei svaki pokuaj neborakog stanovnitva da napusti tu zonu ili mesto, pa ak i upotrebom oruja. Komandant po svom nahoenju moe da odobri pojedincima ili pojedinim kategorijama civilnog stanovnitva da napuste takvu zonu ili mesto, kao i da dopusti ulaz u tu zonu ili mesto. Meunarodno ratno pravo preporuuje da komandanti strana u sukobu, kada zone i mesta budu opkoljeni, zakljue mesne sporazume o evakuaciji ranjenika, bolesnika, nemonih i starih lica, dece i trudnica iz opkoljene zone ili mesta i o prolazu sanitetskog osoblja i sanitetskog materijala. Da li e ti sporazumi biti zakljueni i u kom obimu, zavisie od okolnosti, a naroito od toga da li komandant jedinica koje vre opkoljavanje smatra da takav sporazum ne oteava zauzimanje opkoljene zone, vodei pri tome rauna o humanim obzirima u okviru vojne potrebe. 386 (2) Glava IX (od take 253. do 262) Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ sadri uputstva o postupanju prema civilima, neprijateljskim dravljanima, dravljanima neprijateljskih drava, licima bez dravljanstva i izbeglicama, kao i uputstva o pokretanju krivinog postupka. (a) U taki 253. istie se potreba zatite i ovenog postupanja prema civilima koji su pali u ruke nekoj od strana u sukobu. 253. Graanska lica imaju pravo da, kad se nau u vlasti jedne strane u sukobu, na potovanje linosti, asti, porodinih prava, ubeenja i obiaja. Prema ovim licima mora se u svako doba postupati oveno. Naroito je zabranjeno svako nasilje ili zastraivanje. ene moraju biti posebno zatiene od svakog napada na njihovu ast, a naroito od silovanja, primoravanja na prostituciju i sl.

Vukovarska tragedija 1991 Prema licima iz ove take zabranjene su sve kolektivne kazne i uzimanje talaca, kao i sve mere represalija. Doputene su mere kontrole i bezbednosti, koje su potrebne s obzirom na postojanje oruanog sukoba.387 (b) U taki 261. objanjava se kako treba postupati prema interniranim civilima. 261. Postupak sa interniranim graanskim licima. Internirana lica zadravaju svoju punu graanskopravnu i poslovnu sposobnost i imaju prava koja iz nje proistiu srazmerna poloaju interniranih lica. Strana u sukobu je duna da izdrava internirana lica, da im obezbedi lekarsku negu, smetaj, ishranu i odeu, vodei rauna o potrebama za odravanje higijene i zdravlja. Internirana lica se mogu koristiti za rad samo ako to ele; pored toga, ako zatreba, mogu se koristiti na poslovima u vezi sa upravljanjem i odravanjem logora; ona se u logoru mogu baviti intelektualnim, vaspitnim, zabavnim i sportskim delatnostima. Disciplinski reim u logoru mora biti u skladu sa naelima ovenosti. Zabranjena su telesna i moralna zlostavljanja. Internirana lica imaju pravo da biraju internirski odbor, koji e ih predstavljati pred organima sile u ijoj su vlasti, pred predstavnicima sile zatitnice odnosno Meunarodnog komiteta Crvenog krsta i drugih priznatih organizacija za pruanje pomoi. Internirana lica imaju pravo da obaveste porodicu o interniranju, stanju zdravlja i adresi. Podatke o tome dostavie posredstvom sile zatitnice i Centralne agencije za obavetavanje nacionalni biroi za obavetavanje sili kojoj oni pripadaju. Internirana lica imaju pravo da alju i primaju pisma i dopisne karte i da primaju pojedinane i kolektivne poiljke pomoi. Prava i dunosti interniranih lica i postupak prema njima uglavnom su slini poloaju koji imaju ratni zarobljenici u logoru.388

Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 70.
386

387 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 253. 388 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 261.

964

965

Vukovarska tragedija 1991 (c) U taki 262. navedene su garancije u krivinom postupku. U njoj se izriito kae da se suenja mogu voditi samo pred redovno ustanovljenim sudom koji optuenom obezbeuje potrebne garancije. 262. Garancije u krivinom postupku. Suenje za krivina dela koja su vezana za oruani sukob moe se preduzeti samo pred redovno ustanovljenim sudom koji optuenom obezbeuje optepriznate osnovne garancije u postupku.389 Istrage i krivino gonjenje za krenja zakona i obiaja ratovanja Uvod Svaki stareina Oruanih snaga SFRJ duan je prijaviti povrede ratnog 390 Organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o prava. krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Organi bezbednosti (1) Na osnovu Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984. godine, organi bezbednosti (OB) uestvuju u otkrivanju i spreavanju teih krivinih dela: U otkrivanju i spreavanju teih krivinih dela koja se odnose na krau ili oteenje naoruanja, municije, borbenih i minsko-eksplozivnih sredstava i drugih teih oblika imovinskog kriminala u oruanim snagama i organizacijama za NVO kojima se ugroava njihova odbrambena sposobnost i borbena gotovost; u radnjama koje prethode zapoinjanju krivinog postupka, kao i u krivinom postupku saglasno odredbama saveznih zakona kojima je ureen krivini postupak i nadlenost vojnih sudova; 391 (2) Organi bezbednosti imaju ovlaenje da lie slobode lice za koja se osnovano sumnja da je izvrilo krivino delo u nadlenosti vojnih sudova,

Vukovarska tragedija 1991 ukljuujui i vojna lica zateena u izvrenju krivinog dela. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila krivino delo moraju se odmah predati istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici ili ustanovi. Kada su u pitanju krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova za koja se goni po slubenoj dunosti, pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje krivini postupak, ovlaene stareine organa bezbednosti mogu lice liiti slobode i bez odlaganja ga privesti istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi.392 Ovlaeni stareina organa bezbednosti moe liiti slobode vojno lice zateeno na izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuju vojni sudovi. Ovlaeni stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take duan je da vojno lice koje je lieno slobode odmah, sa izvetajem, preda istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi. Ako to ne moe uiniti, izvetava istranog sudiju ili najbliu vojnu jedinicu ili ustanovu koja e takvo lice odmah preuzeti.393 (3) Organi bezbednosti imaju pravo da osumnjienom licu odrede pritvor u trajanju do tri dana pre pokretanja istrage i u toku istrage o krivinom delu. U sluaju kada je odreen pritvor pre otvaranja istrage, organi bezbednosti ne mogu sasluavati osumnjieno lice, ali mogu obavljati razgovor sa ciljem pribavljanja potrebnih obavetenja. Organi bezbednosti imaju pravo da protiv lica osnovano sumnjivih da su uinila krivino delo iz nadlenosti vojnih sudova odrede pritvor u trajanju od tri dana pre i u toku istrage pod uslovima odreenim zakonom kojim se ureuje krivini postupak, o emu obavetava pretpostavljenog stareinu. Reenje o pritvoru, koje mora biti obrazloeno, donosi stareina organa bezbednosti komande armije ili njemu ravan ili vii stareina organa bezbednosti JNA, odnosno stareina organa bezbednosti teritorijalne odbrane republike, odnosno autonomne pokrajine.

389 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 262. 390 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7704-05, Uputsva, taka 36. 391 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, taka 7.

392 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, taka 43. 393 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, taka 44.

966

967

Vukovarska tragedija 1991 Kada odreuju pritvor pre otvaranje istrage, organi bezbednosti ne mogu sasluavati pritvoreno lice kao okrivljenog, ali su ovlaeni da sa njim obavljaju razgovor sa ciljem pribavljanja potrebnih obavetenja.394 (4) Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koje odbija da bude privedeno, ili da bi se odbranili od napada na sebe ili lice koje obezbeuju.395 Radi savlaivanja otpora lica koje treba privesti kao i radi odbijanja napada na sebe ili na drugo lice koje obezbeuju, ovlaene stareine organa bezbednosti imaju ovlaenje da upotrebe fiziku silu. U vrenju zadataka iz svog delokruga ovlaene stareine organa bezbednosti smeju upotrebiti vatreno oruje samo ako drugaije ne mogu: a) da zatite ivot ljudi; b) da spree bekstvo vojnog lica zateenog na izvrenju krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora 15 godina ili stroa kazna, odnosno vojnog lica lienog slobode ili za koje je doneto reenje o pritvoru zbog poinjenog krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora 15 godina ili stroa kazna; c) da spree bekstvo civilnog lica zateenog u vrenju krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora 15 godina ili stroa kazna; d) da od sebe odbiju neposredan napad kojim se ugroava njihov ivot. Pre upotrebe vatrenog oruja ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da na to upozore lice prema kojem ga nameravaju upotrebiti i da ga zaplae pucanjem u vazduh, ako je to u datom sluaju mogue. Ako je organima bezbednosti nareeno da neposredno vre obezbeenje odreenog objekta ili lica, upotreba oruja vri se po odredbama Pravila slube oruanih snaga. Ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da posle upotrebe fizike snage ili vatrenog oruja u vrenju slube podnesu pismeni izvetaj pretpostavljenom stareini u organima bezbednosti, koji sa tim upoznaju stareinu iz take 16. ovog pravila.

Vukovarska tragedija 1991 (5) Pored toga, organi bezbednosti duni su da preduzmu potrebne mere da pronau izvrioca, obezbede tragove krivinog dela ili preduzmu druge mere ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo. Kada postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo iz delokruga organa bezbednosti, ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivnog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka.396 Vojna policija (VP) (1) lan 196. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. kae da vojna policija sprovodi poslove otkrivanja krivinih dela i uinilaca za koje su nadleni vojni sudovi i koja se gone po slubenoj dunosti, u skladu sa saveznim zakonom i propisima donesenim na osnovu saveznog zakona. lan 196. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Vojna policija, u skladu sa saveznim zakonom i propisima donesenim na osnovu saveznog zakona, vri odreene poslove bezbednosti za potrebe Jugoslovenske narodne armije, zatite ljudi i imovine, bezbednosti vojnog saobraaja, vojnog reda i discipline i poslove otkrivanja krivinih dela i uinilaca za koje su nadleni vojni sudovi i koja se gone po slubenoj dunosti. 397 (2) Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. o nadlenosti vojne policije kae sledee: Vojna policija, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, vri odreene poslove bezbednosti za potrebe JNA, a u ratu i za potrebe teritorijalne odbrane koji se odnose na: zatitu ljudi i imovine; bezbednost vojnog saobraaja, vojni red i disciplinu; otkrivanje krivinih dela
Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, taka 52. 397 Dokazni predmet 23, oznaka, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 179.
396

394 Dokazni predmet br. 394, ERN 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa taka 45. 395 Dokazni predmet br. 394, ERN 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa taka 46.

teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984,

968

969

Vukovarska tragedija 1991 i njihovih uinilaca iz nadlenosti vojnih sudova koja se gone po slubenoj dunosti; uee u obezbeenju visokih stareina oruanih snaga, dokumenata i borbenih sredstava najvieg stepena tajnosti, rejona, zona, pravaca i vojnih objekata od posebnog znaaja za oruane snage i odbranu zemlje. 398 (3) Jedan od zadataka vojne policije je suzbijanje kriminaliteta.399 Sluba suzbijanja kriminaliteta vojne policije obuhvata poslove koje prema zakonu kojim se ureuje krivini postupak vre organi unutranjih poslova, a odnose se na krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. 400 (4) Vojna policija je duna da preduzme potrebne mere da pronae izvrioce, obezbedi tragove krivinog dela ili preduzme druge mere ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo. Ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz nadlenosti vojnog suda koje se goni po slubenoj dunosti, ovlaena slubena lica vojne policije duna su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne i da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe i sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. Kada su u pitanju krivina dela po kojima postupaju organi bezbednosti, o njima se odmah obavetava nadleni organ bezbednosti, a organi vojne policije preduzimaju mere koje ne trpe odlaganje. 401 Poslove i ovlaenja po zakonu kojim se ureuje krivini postupak vre ovlaena slubena lica vojne policije po slubenoj dunosti, na zahtev vojnog tuioca i vojnog suda. 402

Vukovarska tragedija 1991 Ovlaeno slubeno lice vojne policije moe prikupiti potrebna obavetenja i podatke o krivinom delu iz nadlenosti vojnog suda za koje se goni po slubenoj dunosti i o uiniocu krivinog dela pripadniku oruanih snaga od vojnih lica i drugih graana SFRJ koji nisu pripadnici oruanih snaga, ali ih ne moe sasluavati u svojstvu svedoka, okrivljenog ili vetaka, niti primenjivati bilo kakve mere prinude prema licu koje odbije da prui obavetenja. 403 (5) Pripadnici vojne policije mogu pozvati pripadnike oruanih snaga SFRJ i druge graane SRJ /kao u originalu/ radi prikupljanja obavetenja o krivinim delima iz nadlenosti vojnih sudova. Ovlaena slubena lica vojne policije mogu pozvati pripadnike oruanih snaga i druge graane SFRJ radi prikupljanja prethodnih obavetenja u vezi sa krivinim delima iz nadlenosti vojnih sudova. Pripadnici oruanih snaga se pozivaju preko njihove vojne jedinice i ustanove, a drugi graani SFRJ na adresu stana ili radnog mesta.404 (6) Pripadnici vojne policije mogu neko lice liiti slobode ako postoji osnovana sumnja da je izvreno krivino delo iz nadlenosti vojnog suda. Ovlaena slubena lica vojne policije mogu neko lice liiti slobode ako postoji osnovana sumnja da je izvreno krivino delo iz nadlenosti vojnog suda, kada za to postoje razlozi predvieni u zakonu kojim se ureuje krivini postupak.405 (7) Pripadnici vojne policije sastavljaju krivinu prijavu u kojoj navode dokaze do kojih su doli u istrazi o krivinom delu za koje postoji osnavana sumnja da je izvreno. Na osnovu prikupljenih obavetenja ovlaeno slubeno lice vojne policije sastavlja krivinu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznalo prilikom prikupljanja obavetenja. Uz krivinu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izvetaji, spisi o preduzetim merama i

Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 17. 399 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 41. 400 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 67. 401 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 68. 402 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 69.

398

eng. eng. eng. eng. eng.

403 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 73. 404 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 74. 405 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 78.

970

971

Vukovarska tragedija 1991 radnjama, slubene zabeleke, izjave i drugi materijali koji mogu biti od koristi za uspeno voenje postupka.406 Te krivine prijave podnose se vojnom tuiocu preko pretpostavljenog stareine.407 (8) Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. potvuje taku 45. Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984.408 u vezi sa ovlaenjem organa bezbednosti da licima za koje se osnovano sumnja da su uinila krivino delo iz nadlenosti vojnih sudova odrede pritvor u trajanju do tri dana. Stareina organa bezbednosti komande armije ili njemu ravan ili vii stareina organa bezbednosti JNA, odnosno stareina organa bezbednosti taba teritorijalne odbrane republike, odnosno pokrajine, koji u strunom pogledu rukovodi vojnom policijom moe odrediti pritvor u trajanju do tri dana protiv lica osnovano sumnjivog da je uinilo krivino delo iz nadlenosti vojnih sudova koji su u delokrugu vojne policije pod uslovima predvienim zakonom kojim se ureuje krivini postupak.409 Vojni tuilac vojni sud (1) Ustav SFRJ iz 1974. potvruje u svojim lanovima 221, 236. i 280. (stav 7), sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova. lan 221. Ustava SFRJ, 1974. ... O krivinim delima vojnih lica i odreenim krivinim delima drugih lica koja se odnose na narodnu odbranu i bezbednost zemlje, kao i o drugim pravnim stvarima koje se odnose na sporove u vezi sa slubom u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, sude vojni sudovi.

Vukovarska tragedija 1991 lan 236. Ustava SFRJ, 1974. Vojno tuilatvo goni uinioce krivinih dela koja su u nadlenosti vojnih sudova i preduzima odreene mere za zatitu interesa drutvene zajednice i ulae pravna sredstva radi zatite ustavnosti i zakonitosti na nain propisan saveznim zakonom.410 lan 280. Ustava SFRJ, 1974. Federacija preko saveznih organa: ... 7) ...ureuje i organizuje vojne sudove i vojno tuilatvo... 411 (2) Zakon o vojnom tuilatvu iz 1977. i Zakon o vojnim sudovima iz 1977. godine ustanovili su mandat i nadlenost vojnog tuilatva i vojnog suda. Ovi zakoni stvorili su pravni okvir za krivino gonjenje i presuivanje za zloine poinjene od strane pripadnika oruanih snaga SFRJ. (3) lanovi 1. i 6. Zakona o vojnom tuilatvu definiu ovlaenja vojnog tuilatva. lan 1. Zakona o vojnom tuilatvu, 1977. Vojno tuilatvo goni uinioce krivinih dela koja su u nadlenosti vojnih sudova; preduzima odreene mere za zatitu interesa drutvene zajednice i ulae pravna sredstva radi zatite ustavnosti i zakonitosti na nain propisan ovim zakonom ili drugim saveznim zakonom. 412 lan 6. Zakona o vojnom tuilatvu, 1977. Pravo i dunost vojnog tuioca je da goni uinioce krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova za koja se goni po slubenoj dunosti, i da u vezi s tim: preduzima potrebne mere u vezi sa otkrivanjem krivinih dela i pronalaenjem njihovih uinilaca i radi usmeravanja prethodnog krivinog postupka;
410 Dokazni predmet br. 470, ERN eng. 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974, na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World, Blaustein and Flanz, 1974, l. 236. 411 Dokazni predmet br. 470, ERN eng. 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World, Blaustein and Flanz, 1974, l.280. 412 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3403, Zakon o vojnom tuilatvu SFRJ, 1977. godina, lan 1.

406 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 85. 407 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 85. 408 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0900-9843; ERN eng. 0092-0099-0092-0310, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ1984, taka 45. 409 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 80.

972

973

Vukovarska tragedija 1991 zahteva sprovoenje istrage; podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred nadlenim vojnim sudom; izjavljuje albu protiv sudskih odluka i ulae vanredna pravna sredstva protiv pravnosnanih sudskih odluka. Vojni tuilac vri i druga prava i dunosti koji su mu stavljeni u delokrug saveznim zakonom.413 (4) Mandat vojnog suda ustanovljen je lanom 1. Zakona o vojnim sudovima. lan 1. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi kao redovni sudovi sude o krivinim delima vojnih lica i odreenim krivinim delima drugih lica koja se odnose na narodnu odbranu i bezbednost zemlje, kao i o drugim pravnim stvarima koje se odnose na sporove u vezi sa slubom u Jugoslavenskoj narodnoj armiji.414 (5) Organizacija i ovlaenja vojnih sudova definisana su lanovima 10. do 12. Zakona o vojnim sudovima. Na osnovu lana 10, postojala su dva nivoa vojnih sudova: prvostepeni vojni sudovi i Vrhovni vojni sud.415 lan 11. kae da se vojni sudovi prvog stepena osnivaju za odreenu vojnu teritoriju ili pri odreenim jedinicama. lanom 12. odreene su nadlenosti vojnih sudova. lan 11. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi prvog stepena osnivaju se za odreenu vojnu teritoriju, ili pri pojedinim vojnim jedinicama ili vojnim ustanovama, odnosno za odreenu vojnu teritoriju ili pojedine vojne jedinice ili vojne ustanove. Osnivanje, ukidanje, formaciju, sedite i teritoriju vojnih sudova prvog stepena i formaciju i sedite Vrhovnog vojnog suda odreuje Vrhovni komandant oruanih snaga. 416

Vukovarska tragedija 1991 lan 12. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi: sude o krivinim delima koja uine vojna lica, a u sluajevima predvienim ovim zakonom i o krivinim delima koja uine druga lica (lan 13.); sude o sporovima za naknadu tete koju vojna lica na slubi u Jugoslavenskoj narodnoj armiji ili graanska lica na slubi u Jugoslavenskoj narodnoj armiji uine federaciji u vezi sa vrenjem slube, o zahtevu federacije za naknadu iznosa koji je isplaen zbog nezakonitog ili nepravilnog rada tih lica i o drugim sporovima kad je to odreeno saveznim zakonom; sude o upravnim sporovima protiv upravnih akata vojnih organa, kao i protiv upravnih akata drugih saveznih organa, saveznih organizacija i zajednica ako je to saveznim zakonom propisano; vre odreene poslove izvrenja kazni koji su im ovim zakonom stavljeni u nadlenost; vre i druge poslove odreene saveznim zakonom. 417 (6) Treba obratiti panju na lan 5. Zakona o vojnom tuilatvu jer je on vojnim tuilatvima pri jedinicama i organima JNA nalagao obavezu da obavetavaju ne samo vojno tuilatvo o primeni zakona i svome radu ve i visoke (pretpostavljene) stareine jedinica i organa JNA. Istu odgovornost vojno tuilatvo je imalo i prema Vrhovnom komandantu oruanih snaga (= Predsednitvu SFRJ). Ista obaveza se moe pronai u lanu 4, stav 3. Zakona o vojnim sudovima iz 1977. godine. lan 5. Zakona o vojnom tuilatvu, 1977. Vojno tuilatvo pri jedinici ili ustanovi Jugoslovenske narodne armije obavetava stareinu te jedinice, odnosno ustanove i Vojno tuilatvo Jugoslovenske narodne armije o primenjivanju zakona i o svom radu. Vojno tuilatvo Jugoslovenske narodne armije, preko saveznog sekretara za narodnu odbranu, obavetava Vrhovnog komandanta oruanih snaga o primenjivanju zakona, o svom radu i o radu vojnih tuilatava.418 lan 4. Zakona o vojnim sudovima, 1977.
Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 12. 418 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3403, Zakon o vojnom tuilatvu SFRJ, 1977. godina, lan 5.
417

413 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3403, Zakon o vojnom tuilatvu SFRJ, 1977. godina, lan 6. 414 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3409, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 1. 415 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 10. 416 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 11.

974

975

Vukovarska tragedija 1991 Vojni sudovi, preko saveznog sekretara za narodnu odbranu, obavetavaju Predsednika Republike kao vrhovnog komandanta oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije o primenjivanju zakona i o svom radu. 419 DEO II: Operativna grupa Jug (gmtbr) Oruanih snaga SFRJ i dejstva u SBZS Prvi deo: Promene zadataka i ciljeva Oruanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj Uvod

Vukovarska tragedija 1991 Srpske radikalne stranke (SRS), koji poziva na ujedinjenje svih zemalja koje se smatraju srpskim, istono od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Promena u Vrhovnoj komandi (1) Tokom prolea 1991. godine, visoki politiki i vojni funkcioneri, kao i sredstva javnog informisanja, poeli su da koriste termine Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande. Nema naznaka da je doneta zvanina odluka o aktiviranju tih organa. Tadanji izvetaji objavljivani u javnim izvorima pokazuju da su Vrhovna komanda (Predsednitvo SFRJ) i tab Vrhovne komande (u sastavu): - savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi, naelnik taba Vrhovne komande, i SSNO; - naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ general-pukovnik Blagoje Adi; - Generaltab oruanih snaga SFRJ) - verovatno aktivirani do kraja marta 1991.420 (2) Dana 15. maja 1991, Stipe Mesi, predstavnik Hrvatske u Predsednitvu SFRJ koji je, prema sistemu rotacije, trebalo da postane predsednik Predsednitva,421 nije dobio potrebni kvorum ostalih lanova Predsednitva.422 Nakon intervencije Evropske unije /u daljem tekstu: EU/ Mesi je 1. jula 1991. doao na mesto predsednika Predsednitva (i na elo Vrhovne komande).423 (3) Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi nije priznavao Mesia za novog vrhovnog komandanta.
420 Dokazni predmet br. 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict /prevod s holandskog: Hronologija sukoba u Bosni/, NIOD, 2002; dokazni predmet broj 498; ERN V000-4244-V000-4248 video snimak sednice Predsednitva SFRJ i Generaltaba JNA - Sjednica Predsjednitva, 14-15. mart 1991. 421 Dokazni predmet broj 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002. 422 Borisav Jovi, predstavnik Srbije i predsednik kome je isticao mandat, zabeleio je u svom objavljenom dnevniku da su se 13. maja 1991, on, Slobodan Miloevi, Momir Bulatovi i Jugoslav Kosti sloili da se Mesi ne moe izabrati. (Dokazni predmet br. 596, ERN teksta na b/h/s-u 0111-2738-0111-3226; ERN teksta na eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992. Beograd, Politika, 1995, str. 1-492). 423 Dokazni predmet br. 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002.

a. U ovom delu se govori o promenama unutar Vrhovne komande na poetku sukoba u Hrvatskoj i o tome kako je to uticalo na zadatke JNA u toku sukoba u Hrvatskoj. b. Prema Ustavu, odreen zadatak oruanih snaga SFRJ bio je ouvanje nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i drutvenog poretka SFRJ. c. Zbog promena koje su se dogodile u Predsednitvu SFRJ (= Vrhovnoj komandi Oruanih snaga SFRJ) od kraja leta 1991. pa nadalje, nakon to se JNA povukla iz Slovenije, situacija u Hrvatskoj razvijala se na takav nain da su ustavni ciljevi Oruanih snaga SFRJ postajali, sa vojnog stanovita, sve manje jasni. d. Nareenja i uputstva onoga to je preostalo kao Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande ukazuju na to da je JNA, bar de facto, sve manje bila vojska SFRJ i da je, barem u Hrvatskoj, postepeno prerastala u preteno srpsku vojsku, koja je sluila srpskim ciljevima. Uloga JNA izmenila se, i umesto posredovanja izmeu sukobljenih strana, postala je stvaranje srpskih podruja u onim delovima Hrvatske koje je srpsko/srbijansko rukovodstvo smatralo srpskim i uspostavljanja kontrole nad njima. Tako je ustavni zadatak zatite teritorijalnog integriteta sveden na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad tim podrujima. e. Ovaj pomak u ciljevima JNA u Hrvatskoj pozdravili su nacionalistiki politiari u Srbiji, meu kojima i Vojislav eelj, predsednik

419 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 4.

976

977

Vukovarska tragedija 1991 To nije bilo mogue iz dva razloga. Mesi nije mogao ostvariti nikakav lini uticaj kao predsjednik Predsjednitva, izmeu ostaloga i zbog toga, jer se ve dovoljno javno kompromitovao kao razbija Jugoslavije. Svi njegovi pokuaji na tom planu su ispadali ak i smijeni. Poznato je njegovo izdavanje naredbi vojsci preko sredstava javnog informisanja koje smo mi u tabu Vrhovne komande jednostavno ignorisali, odnosei se prema njima kao da i ne postoje, [i ne priznajui mu ovlasti nad oruanim snagama].424 / deo u uglatim zagradama prema engleskom, u originalnoj verziji knjige na b/h/s-u nije naen/ (4) U objavljenom dnevniku Borisava Jovia, vrilac dunosti predsednika Predsednitva SFRJ u drugoj polovini 1991, od etiri preostala lana Predsednitva SFRJ, njih trojica (Borisav Jovi, Branko Kosti i Jugoslav Kosti) skoro svakodnevno su se sastajali sa predsednikom Crne Gore Momirom Bulatoviem, saveznim sekretarom za narodnu odbranu Veljkom Kadijeviem, naelnikom Generaltaba Blagojem Adiem i predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem,425 kako bi raspravljali o situaciji u SFRJ.426 Na tim sastancima su Miloevi i Jovi u nekoliko navrata davali Kadijeviu uputstva o tome kako da angauje oruane snage SFRJ.427 (a) ini mi se da je na sastanku izmeu Jovia, Kadijevia i Miloevia odranom 27. juna 1991, na primer, Miloevi insistira da vojska brani budue granice Jugoslavije:

Vukovarska tragedija 1991 ta mi ima da branimo slovenake granice, to je privremeno. Treba da branimo ono to e biti trajno.428 (b) Na osnovu zabeleke za dan 5. juli 1991. koja je objavljena u dnevniku, na sastanku sa SSNO-om Veljkom Kadijeviem vrilac dunosti predsednika Predsednitva SFRJ Borisav Jovi i predsednik Srbije Slobodan Miloevi izneli su niz zahteva vezanih za ulogu JNA. Jedan od njih je bio da se glavnina snaga JNA koncentrie du linije Karlovac-Plitvice na zapadu, od Baranje, Osijeka i Vinkovaca do Save na istoku, i du Neretve na jugu. Prema Jovievom miljenju, na taj nain bi JNA pokrila svu teritoriju na kojoj ive Srbi do konanog razreenja situacije, to jest, do konanog slobodnog opredeljenja naroda na referendumu.429 Prema Jovievim reima, Kadijevi je taj zahtev prihvatio bez pogovora.430 Dogaaji na terenu, o kojima e biti rei dalje u ovom izvetaju, potkrepljuju ovu beleku iz objavljenog Jovievog dnevnika. (5) Poetkom oktobra 1991. sastav Predsednitva SFRJ svodio se na predstavnike Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova. Ovo telo suenog sastava proglasilo je stanje neposredne ratne opasnosti u SFRJ, poev od 1. oktobra 1991.431 Stanje neposredne ratne opasnosti bilo je na snazi do 22. maja 1992.432 Promene zadataka i ciljeva JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj a. U knjizi Moje vienje raspada433, SSNO general armije General Veljko Kadijevi je objasnio kako su se tokom sukoba menjali zadaci i ciljevi oruanih snaga SFRJ.
428 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 199,. Beograd, Politika, 1995, str. 1-492, beleka od 27. juna 1991. 429 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 8 juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str.1-492, beleka od 5. jula 1991. 430 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 8 juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str.1-492, beleka od 5. jula 1991. 431 Dokazni predmet br. 499, ERN teksta na b/h/s-u 0055-8660-0055-8660, Slubeni list SFRJ 75/47, 18. oktobar 1991. 432 Dokazni predmet br. 500; ERN teksta na b/h/s-u 0049-5865-0049-5865; eng. 0049-5864-0049-5865, Slubeni list SRJ 6/1, 22. maj 1992. 433 Dokazni predmet br. C4227; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993.

Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. ERN 0036-2656. 425 Protiv Slobodana Miloevia MKSJ je izdao optunicu u maju 1999. (Kosovo), u oktobru 2001. (Hrvatska) i novembru 2001. (Bosna i Hercegovina). 426 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492; Borisav Jovi u svom objavljenom dnevniku ovu grupu naziva estoricom. U dnevniku se spominje 27 sastanaka i drugih vrsta kontakata izmeu Jovia i Kadijevia u periodu od maja do decembra 1991. 427 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492.

424

978

979

Vukovarska tragedija 1991 Prema Kadijeviu, sredinom marta 1991. najprikladnija opcija za JNA je bila da, osloncem na politike snage u federaciji i u republikama koje predstavljaju one narode koji hoe da ive u Jugoslaviji, uz miran razlaz sa onima koji hoe da idu iz nje, nastavi da obezbeuje takvu politiku. To je, prevedeno na praktian jezik, znailo zatitu i odbranu srpskog naroda van Srbije, i prikupljanje JNA u granice budue Jugoslavije.434 (2) To je, prema Kadijeviu, znailo da su se dva Ustavom definisana zadatka odbrana od spoljanje i unutranje agresije - bitno izmenila i da su zadaci sada postali: odbrana srpskog naroda u Hrvatskoj i njegovog nacionalnog interesa; izvlaenje garnizona JNA iz Hrvatske; puna kontrolaBosne i Hercegovine sa krajnjim ciljem da se odbrani srpski narod i njegova nacionalna prava kada to postane aktuelno; stvaranje i odbrana nove jugoslovenske drave onih jugoslovenskih naroda koji to ele, u ovoj fazi srpskog i crnogorskog naroda.435 (3) Kadijevi je naveo dve faze oruanog sukoba u Hrvatskoj.

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatskoj, a zavrila prihvatanjem Vanceovog mirovnog plana437)438, zadatak JNA bio je zatititi srpski narod u Hrvatskoj na nain to e svi krajevi sa veinskim srpskim stanovnitvom osloboditi u svakom pogledu od prisustva hrvatske vojske i hrvatske vlasti; JNA povui iz Hrvatske, ali tako da se prethodno obezbjedi izvrenje prvoga zadatka; na cijelom jugoslovenskom prostoru vriti dalju transformaciju JNA u vojsku budue Jugoslavije kako po unutranjoj nacionalnoj i organizacionoj strukturi, tako i po teritorijalnoj lokaciji.439

(1)

(c) Jedna od glavnih ideja iz osnovne zamisli o angaovanju JNA u

drugoj fazi bila je ostvariti puno sadejstvo sa srpskim ustanicima u Srpskoj Krajini.440 Zadaci JNA tokom druge faze trebalo je, prema Kadijevievom miljenju, da se izvre u dve etape: i. Prva etapa (od kraja jula do poetka septembra 1991)

(d)

(a) Prvom fazom Kadijevi naziva period od prvih oruanih napada na Srbe u Srpskoj krajini do kraja leta 1991. godine, kada je Hrvatska, prema reima Kadijevia, otpoela sa otvorenim oruanim napadima na JNA. Kadijevi u svojoj knjizi kae da je cilj JNA bio da zatiti srpski narod u Hrvatskoj od napada hrvatskih oruanih formacija i da mu omogui da se konsoliduje i vojno organizuje za odbranu. Istovremeno, kae Kadijevi, trebalo je pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom kad Hrvatska otpone rat protiv JNA. Sve je to trebalo izvriti u okviru spreavanja meunarodnih sukoba, kako je stajalo u odluci Predsednitva SFRJ.436 (b)Za vreme druge faze oruanog sukoba u Hrvatskoj (koja je, prema
Kadijeviu, poela krajem leta 1991. napadima na vojne jedinice i garnizone u

434 Dokazni predmet 0036-2637-0036-2726, Veljko 2697. 435 Dokazni predmet 0036-2637-0036-2726, Veljko 2685 i 0036-2686. 436 Dokazni predmet 0036-2637-0036-2726, Veljko 2704 i 0036-2705.

br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036-

Strane su prihvatile Vanceov plan 2. januara 1992. u Sarajevu. U njemu su navedene metode sprovoenja prekida vatre, koji su predsednik Srbije Slobodan Miloevi, predsednik Hrvatske Franjo Tuman i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi potpisali u enevi 23. novembra 1991. Vanceov plan je bio zamiljen kao prelazno reenje s ciljem da se stvore uslovi za mir i bezbednost neophodni za sveobuhvatno reenje jugoslovenske krize. Plan je predviao tri faze: 1) angaovanje Plavih lemova (UNPROFOR-a, vojnih posmatraa UN-a i UNCIVPOL-a) u tri zone pod zatitom UN-a (u daljem tekstu: UNPA) koje su formirane u skladu s planom. Te tri zone podudaraju se sa etiri sektora: Junim, Severnim, Zapadnim i Istonim; 2) kontrolu demilitarizacije u UNPA-ima (u ta je spadalo povlaenje JNA, hrvatskih oruanih snaga (ZNG, HV), dobrovoljaca i paravojske, razoruavanje i demobilizacija mesnog srpskog TO-a i drugih oruanih grupacija). U UNPA-ima je smela da ostane samo lako naoruana (tamonja srpska) policija; 3) odravanje mira u UNPA-ima i pripreme za povratak izbeglica i raseljenih lica (vidi ERN eng. 0050-79000050-793, Posmatraka misija Evropske zajednice na Balkanu, 31. decembar 1992). 438 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. 00362706. 439 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 00362709. 440 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 00362709.
437

980

981

Vukovarska tragedija 1991 Prva etapa (druge faze) bila je usredsreena preteno na kontraudare taktikog znaaja dok se potpuno ne ispolji agresija Hrvatske, uz intenzivno organizovanje i pripremanje srpskih ustanika u Hrvatskoj. Kadijevi u svojim memoarima pie da je grupisanje snaga JNA i njihovu upotrebu trebalo izvoditi tako da one budu u skladu sa planom napadne operativno-strategijske operacije predviene za drugu etapu sukoba u Hrvatskoj. U sluaju istone Slavonije (tj. ireg vukovarskog podruja), prva etapa druge faze bi u praksi obuhvatala sledee: Najjaom grupacijom oklopno mehanizovanih snaga osloboditi Istonu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na zapad, spojiti se sa snagama u Zapadnoj Slavoniji i produiti ka Zagrebu i Varadinu, odnosno ka granici Slovenije.441 - Prema Kadijeviu, ostali osnovni elementi ovog manevra su sledei: potpuno blokirati Hrvatsku iz vazduha i sa mora; pravce napada glavnih snaga JNA to neposrednije vezivati za oslobaanje srpskih krajeva u Hrvatskoj i garnizona JNA u dubini hrvatske teritorije. U tom cilju ispresecati Hrvatsku na pravcima Gradika-Virovitica, Biha-KarlovacZagreb, Knin-Zadar, Mostar-Split. Najjaom grupacijom oklopno-mehanizovanih snaga osloboditi istonu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na zapad, spojiti se sa snagama iz rejona Herceg Novi-Trebinje, blokirati Dubrovnik sa kopna i izbiti u dolinu Neretve i na taj nain sadejstvovati snagama koje nastupaju na pravcu Mostar-Split. nakon dostizanja odreenih objekata, obezbijediti i drati granicu Srpske Krajine u Hrvatskoj, izvui preostale dijelove JNA iz Slovenije i nakon toga povui JNA iz Hrvatske; za mobilizaciju, pripremu mobilisanih ili demobilisanih jedinica kao i njihovo dovoenje na planirane pravce upotrebe potrebno je 10-15 dana, zavisno od stepena borbene gotovosti jedinice i njene udaljenosti od pravca upotrebe.442 ii. Druga etapa druge faze (od poetka septembra 1991. do potpisivanja Vanceovog plana)

Vukovarska tragedija 1991 Druga etapa druge faze je, prema Kadijevievim rijeima, bila jedinstvena operativno-strategijska napadna operacija s ciljem da se porazi hrvatska vojska i izvre postavljeni zadaci.443 Tokom te etape, JNA je izvela strategijsko-operativnu napadnu operaciju, ali u prilino modifikovanom obliku. Kadijevi u svojim memoarima pie da (jedini) razlog ove modifikacije lei u poluuspenoj mobilizaciji i organizovanom dezerterstvu rezervnog sastava JNA.444 Glavni zadaci/uspesi modifikovanog plana operacije su izvreni, i to: svi srpski krajevi u Hrvatskoj, osim jednog dijela u Zapadnoj Slavoniji, u uskom sadejstvu sa srpskim ustanicima, su osloboeni. To ini oko jedne treine teritorije bive Republike Hrvatske; kroz borbu je faktiki izgraena budua vojska Srpske Krajine, koju je JNA opremila odgovarajuim naoruanjem i ratnom tehnikom.445 Dogaaji na terenu, ija procena sledi dalje u izvetaju, potvruju Kadijevievu tvrdnju o promeni zadataka JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj, kao i tvrdnje navedene u ranije pomenutim Jovievim belekama. b. Meutim, ini se da su ciljevi JNA odreeni u strogo poverljivoj Direktivi komandanta 1. vojne oblasti za operaciju u Slavoniji, broj 5-89, od 19. septembra 1991, daleko ambiciozniji od onih koje je Kadijevi opisao u okviru druge etape druge faze operacija JNA u Hrvatskoj. Kako stoji u toj Direktivi, zadatak 1. vojne oblasti bio je zauzeti celo podruje istone i zapadne Slavonije i pripremiti se za prodor prema maarskoj granici, a poetak napada je predvien za 21. septembar (1991).446

441 Dokazni predmet 0036-2637-0036-2726, Veljko 2709. 442 Dokazni predmet 0036-2637-0036-2726, Veljko 2709 -0036-2710.

br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 0036br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str.. 0036-

Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 00362709. 444 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 00362710. 445 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 00362713. 446 Dokazni predmet br. 501, ERN teksta na b/h/s-u 0076-2360-0076-2384; ERN eng. 0076-2360-0076-2384, Direktiva komandanta 1. vojne oblasti br. 5-89 za operacije u Grafiki prikaz druge etape druge faze oruanog sukoba u Hrvatskoj Slavoniji, 19. septembar 1991.

443

(izv

982

dokazni predmet br.425, "Moje vienje raspada") 983

Vukovarska tragedija 1991 KOMANDA 1. VOJNA TAJNA VOJNE OBLASTI SP br. 5-89 19. septembar 1991. DIREKTIVA /izvadak/ 1. VO za operaciju u Slavoniji Karta: 1:300.000: Banja Luka, Osijek, Beograd, Zagreb, Mostar, Sarajevo, Kragujevac. 2. ODLUIO SAM zavriti sa mobilizacijom, dovesti jedinice i energino prei u napad glavnim snagama u meureju r. Drava r. Sava, a pomonim (5. k) OkuaniPakrac-Virovitica i Okuani-Kutina, sa zadatkom: uz avio i art. podrku i sadejstvo sa jedinicama TO okruiti i razbiti snage Republike Hrvatske u Slavoniji, deblokirati jedinice i vojne objekte, izbiti na liniju Naice-Sl. Brod i biti u gotovosti za produenje napada ka Koprivnici i Okuanima. Operaciju izvesti u dve etape: U I etapi, u trajanju od 2-3 dana, deblokirati snage u garnizonu Vinkovci, ovladati linijom Naice-Slavonski Brod i biti u gotovosti za dalja dejstva. U II etapi, u trajanju od 4-5 dana, izbiti na liniju Suhopolje-Okuani i biti u gotovosti za produenje napada ka Varadinu i Koprivnici. Delom snaga obezbediti granicu ka Maarskoj i levi blok glavnih snaga...447 d. Pored gorenavedenih javnih izjava Borisava Jovia i generala armije Veljka Kadijevia, u izjavi koju je general-pukovnik ivota Pani, komandant 1. vojne oblasti, a od septembra 1991. i komandant operacija na podruju Vukovara, dao u sklopu razgovora za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije u oktobru 1994. navedeni su dodatni razlozi zato strogo poverljiva direktiva 1. VO nije u potpunosti izvrena. ivota Pani nedvosmisleno ukazuje na

Vukovarska tragedija 1991 kljunu ulogu koju je imao Slobodan Miloevi u donoenju odluka o menjanju ciljeva JNA u Slavoniji. PANI: Osijek je naputen jer smo uli u njega bez vojske, ali onda mi je nareeno da se vratim. Posluao sam, a onda je Kadijevi traio objanjenje. Pre nego to sam otiao kod Kadijevia, seam se da je Adi rekao: Nek ti je bog na pomoi. Bie smenjen. Rekao sam mu da postoje planovi i da sam postupao u skladu s njima. Onog trenutka kad je pao Vukovar, dobio sam nareenje da zauzmem Osijek i upanju i krenem na Zagreb u dve kolone, du Drave i Save. To smo mogli da postignemo za dva dana a, ovaj, zato nismo, da tako kaem, bez obzira na to to je plan odobren, mislim da je postojao stav, ovaj, jer je srpsko rukovodstvo insistiralo da se zatite samo podruja na kojima su iveli Srbi. Znai, da se ne ide dalje. Zato smo, ovaj, posluali. Nije zauzeto ni jedno jedino hrvatsko selo u Slavoniji, Baranji ili zapadnoj Slavoniji. Samo ona u kojima su Srbi bili u veini. Pitanje: Jeste li ikada razgovarali sa Borisavom Joviem o toj odluci od..? ... Sa Miloeviem, ili..? PANI: Razgovarao sam sa Joviem, iako je on tada bio samo lan Predsednitva, a Kosti je bio potpredsednik. Razgovarao sam i sa predsednikom MIloeviem. To je bila njegova odluka, Miloevieva odluka, sa kojom se sloilo krnje Predsednitvo. Pitanje: Kako ste taj stav objasnili Miloeviu? PANI: On je samo rekao da mi nemamo nikakvog posla na podrujima naseljenim Hrvatima. Moramo da branimo srpsko stanov srpska podruja, da spreimo genocid nad njima, da spreimo da se ponovi genocid iz Drugog svetskog rata, takav je bio stav. Ja sam mu rekao da treba da idemo dalje, ako nam je zadatak da se odbrani Jugoslavija. A to bi bilo jednostavno, jer su Hrvati napustili Vinkovce, upanju, Osijek. Kad je pao Vukovar, pala je i Hrvatska. Lako smo mogli da napredujemo dalje. Ali, predsednik Miloevi je, izmeu ostalog, rekao da moramo da se, ovaj, zaustavimo. Takvo je bilo i nareenje ministra odbrane pa sam ja posluao. Zatitili smo srpska podruja, i tu je linija i danas /prevod s engleskog/.448 etiri godine kasnije, Pani je u razgovoru za jedan srpski informativni asopis potvrdio ono to je rekao u seriji Smrt Jugoslavije. U tom razgovoru

STROGO POVERLJIVO

Dokazni predmet br. 501; ERN teksta na b/h/s-u 0076-2360-0076-2384; eng. ET 0076-2360-0076-2384, Direktiva komandanta 1. VO za operaciju u Slavoniji, br. 5-89 od 19. septembra 1991. godine.
447

448 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7849.

984

985

Vukovarska tragedija 1991 Pani objanjava zato su vojna dejstva u Vukovaru prouzrokovala razaranja tako velikih razmera: Pitanje: Vi ste pobednik nad Vukovarom. Da li je u vojnikom smislu ta stvar mogla da se rei drugaije, bez onoliko razaranja? PANI: Ima sad mnogo miljenja o tome ta je valjalo uraditi. Ja bih poao od cilja koji je trebalo postiiDoneta je odluka da se oslobode sva naseljena mesta gde je veinsko srpsko stanovnitvo. A u Vukovaru je tada ivelo 52 posto Srba. Ako hoe da zauzme grad bolje ga je razoriti sa to manje gubitaka, nego da ljudi izginu, a da se izgubi grad. A kad smo Vukovar oslobodili, imali smo slobodan put. Sve je bilo prazno pred nama. Osijek je bio prazan, Vinkovci su bili prazni. Mogli smo pravo na Zagreb. Bez problema. Meutim oni nisu daliVrhovno komandovanje nije dalo da se ide dalje. Trebalo je samo zatititi srpski narod. Mi smo na cilj ostvarili i tu smo stali. Mi smo imali dobru vojsku, bili smo opremljeni, imali morala. Mogli smo da obavimo taj posao. Da idemo do Zagreba i zavrimo stvar. Imali smo legitimno pravo, jer je ustaka vojska bila pobunjenika u jedinstvenoj dravi. Tada sam ja bio komandant Prve armije. Ja stignem do pola Osijeka i meni narede da stanem. Pitanje: Ko vam je naredio? PANI: Adi me je pozvao da se vratim nazad, a onda sam ja iao na razgovor kod generala Kadijevia. Pitao me je ledeno zato sam iao dalje od dobijenog nareenja. A on je samo odradio posao koji je bio dogovoren na nekom viem nivou. Inae, i njemu je lino odgovaralo da taj posao zavrimo do kraja i stignemo do Zagreba.449 e. Dana 1. oktobra 1991, tab Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ izdao je ultimatum hrvatskim politikim i vojnim vlastima, kao odgovor na to to su se rukovodstvo i oruane formacije ogluili o sve dogovore o prekidu vatre i na stezanje blokade vojnih jedinica (JNA). U ultimatumu je bilo sledee upozorenje: za svaki napadnuti i zauzeti objekat JNA, odmah e biti uniten po jedan objekat od kljunog znaaja za Republiku Hrvatsku; za svaki napadnuti ili osvojeni garnizon bie uniten po jedan kljuni objekat u gradu u kojem se on nalazi. Civilno stanovnitvo se upozorava da se na vreme povue iz naseljenih mesta;

Vukovarska tragedija 1991 kao vojni odgovor na zauzimanje nekoliko kasarni i drugih vojnih objekata otkako je uveden poslednji prekid vatre, izvriemo ofanzivna dejstva na deo Republike Hrvatske; ukoliko elite da izbegnete dalje krvoprolie i razaranje, mesne vlasti moraju smesta da stupe u kontakt sa nadlenim komandama JNA kako bi se omoguilo bezbedno izvlaenje jedinica i celokupne medicinske opreme i pokretne imovine, kao i porodica pripadnika vojske iz ugroenih garnizona. U ovome mogu pomoi meunarodni posmatrai. /prevod s engleskog/450 f. Nakon ovog ultimatuma, 7. novembra 1991. izdata je direktiva general-pukovnika Blagoja Adia, naelnika Generaltaba oruanih snaga SFRJ, o tome kako spreiti da oprema JNA u garnizonima koji su pod blokadom padne u ruke hrvatskih snaga. U toj direktivi nisu bila navedena samo precizna uputstva o tome kako onesposobiti sisteme naoruanja, vozila i ostale vojne opreme i sredstava koje su hrvatske snage putem opsade mogle da zaplene, ve je bilo naloeno koristiti borbene sisteme veih efekata dejstva,takoe staviti u funkciju pretnje i odmazde, izabrati ciljeve i zapretiti njihovim sigurnim unitenjem, to i uiniti ako se ne ispune nai zahtevi ili budu ugroeni ivoti naih ljudi.451 g. Nakon to je (krnje) Predsednitvo SFRJ 1. oktobra 1991. proglasilo neposrednu ratnu opasnost, general armije Veljko Kadijevi je 3. oktobra 1991. dao izjavu. Slede neki odlomci iz te izjave, objavljene u 35. broju Biltena Slube za informisanje SSNO. Kadijevieva izjava ne samo da pojanjava stavove saveznog sekretara za narodnu odbranu o ciljevima JNA u sukobu, ve daje uvid u stanje odnosa izmeu saveznog sekretara za narodnu odbranu i predsednika savezne vlade Ante Markovia i izmeu saveznog sekretara za narodnu odbranu i (zvaninog) predsednika Predsednitva Stipe Mesia: Kadijevi ne priznaje njihovu vlast i javno ih napada.

Dokazni predmet br. 503; ERN teksta na b/h/s-u 0061-7654-0061-7658; eng. 0063-8441-0063-8449, transkript razgovora sa bivim naelnikom Generaltaba VJ ivotom Paniem, 1. april 1998.
449

450 Dokazni predmet br. 504; ERN eng. R030-0306-R030-0306, Izjava [taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ, TANJUG, 1. oktobar 1991. 451 Dokazni predmet br. 505; ERN teksta na b/h/s-u 0207-7054-0207-7055; eng. 0302-9250-0302-9250, strogo poverljiva naredba Komande 9. korpusa, br. 673-1, Komandi 8. VPS, 8. novembar 1991. godine, kojom se prosleuje strogo poverljiva naredba Operativnog centra 1. uprave oruanih snaga SFRJ broj 135-1, Naredba Komandi 5. korpusa, Blagoje Adi, 7. novembar 1991.

986

987

Vukovarska tragedija 1991 IZJAVA SAVEZNOG SEKRETARA ZA NARODNU ODBRANU GENERALA ARMIJE VELJKA KADIJEVIA (3. OKTOBAR 1991) GRAANIMA I PRIPADNICIMA ORUANIH SNAGA JUGOSLAVIJE OD SAMOG POETKA KRIZE U NAOJ ZEMLJI JUGOSLOVENSKA NARODNA ARMIJA TRUDILA SE DA STVORI USLOVE ZA NJENO MIRNO I DEMOKRATSKO REENJE, ZASNOVANO NA USTAVU I SAVEZNIM ZAKONIMA, KOJE BI BILO REALIZOVANO KROZ INSTITUCIJE SISTEMA. OSTALI SMO BEZ DRAVE, A DEO ONOGA TO JE JUE MOGLO DA SE VIDI I UJE NA MARATONSKOJ SEDNICI VRHOVNE KOMANDE JO JEDNOM JE JASNO POKAZALO KAKVOG VRHOVNOG KOMANDANTA IMAMO. POJEDINI LANOVI PREDSEDNITVA SFR JUGOSLAVIJE SVESNO SU ONEMOGUAVALI DONOENJE ODLUKA U NAMERI DA RAZBIJU JUGOSLAVIJU TAKO TO E OSUJETITI I RAZBITI ARMIJU. NJIMA SE PRIKLJUIO PREDSEDNIK SAVEZNE VLADE SA SVOJIM PERFIDNIM DELOVANJEM. TAKVO PONAANJE JEDNOG VRHOVNOG KOMANDANTA I JEDNOG PREMIJERA PREMA NJIHOVOJ VLASTITOJ ARMIJI NEUVENO JE. TA JE JUGOSLOVENSKA NARODNA ARMIJA ELELA DA URADI, A TA JE ZAPRAVO POSTIGLA? POSTUPAJUI U SKLADU SA ODLUKOM PREDSEDNITVA SFRJ, MI SMO IMALI SAMO JEDAN CILJ, A TO JE DA SPREIMO KRVAVE ETNIKE SUKOBE I ONEMOGUIMO DA SE PONOVI GENOCID NAD SRPSKIM NARODOM. U TOM CILJU SMO ANGAOVALI GLAVNE SNAGE NA KRIZNIM PODRUJIMA. ONO TO IMAMO U REPUBLICI HRVATSKOJ JE NEONACIZAM. ON U OVOM TRENUTKU PREDSTAVLJA NAJVEU PRETNJU SRBIMA U HRVATSKOJ, ALI JE TAKOE U DIREKTNOJ SUPROTNOSTI SA VITALNIM INTERESIMA HRVATSKOG NARODA I SVIH DRUGIH NARODA NA TLU JUGOSLAVIJE. U OVOM TRENUTKU, ARMIJA NE ELI NITA DRUGO OSIM DA USPOSTAVI KONTROLU NA KRIZNIM PODRUJIMA, ZATITI SRPSKO STANOVNITVO OD PROGONA I ISTREBLJENJA I OSLOBODI PRIPADNIKE JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE I NJIHOVE PORODICE. PREDUSLOV ZA TO JE PORAZ USTAKIH SNAGA. MI I DALJE OSTAJEMO PRI STAVU KOJI SMO ESTO PONAVLJALI, A TO JE

Vukovarska tragedija 1991 DA SVA POLITIKA PITANJA MORAJU DA SE REAVAJU DIJALOGOM I UZ POTOVANJE PRAVA I INTERESA SVIH NAIH NARODA. .452 h. Dana 12. oktobra 1991, NG JNA general-pukovnik Adi potpisao je poverljivi dopis br. 6-83 u vezi s ulogom JNA na teritoriji Republike Hrvatske.453 Prema Adiu, ta uloga se sastoji u odbrani delova srpskog naroda od genocida i biolokog istrebljenja koji im prete [od ustakih snaga] /u b/h/s originalu ovaj deo glasi ovako: od povampirenog faizma u Hrvatskoj/. Adi je naredio i sledee: Svi oruani sastavi, bilo da se radi o JNA, TO ili dobrovoljcima, moraju dejstvovati pod jedinstvenom komandom JNA. U skladu sa ustavnim obavezama i odlukom Predsednitva Jugoslavije, armija, uprkos tako krupnim preprekama, uporno izvrava svoj osnovni zadatak: spreava irenje meunacionalnih sukoba i ponavljanje genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. U skladu sa ustavnim obavezama i odlukom Predsednitva Jugoslavije, armija izvrava svoje obaveze, ali postupci ustakih snaga prema jedinicama blokiranim u kasarnama i prema srpskom stanovnitvu u Hrvatskoj, prema zarobljenim pripadnicima JNA i njihovim porodicama su tipini genocidni postupci, sraunati na njihovo unitenje i etniko ienje prostora Hrvatske. Sada je u toku odluujua bitka za spas zemlje od graanskog rata i krvoprolia. Tu bitku armija i sve patriotske snage moraju dobiti i tako spreiti nepotrebne ogromne ljudske rtve. Da bi se taj zadatak uspeno realizovao moraju se to pre iz vojnih, bezbednosnih, ljudskih i moralnih razloga, deblokirati kasarne na prostoru Hrvatske i iz njih izvui kompletne jedinice na nove lokacije. Time bi se, pored spasavanja ljudskih ivota, ojaale i snage za osnovni zadatak armije. Oito je da se u ratu koji ustake snage i vrhovnitvo nameu delovima srpskog naroda u Hrvatskoj i JNA ne radi, kako to neki mirotvorci lano podmeu i podvaljuju, o osvajanju hrvatskih teritorija, ve se, u sutini, radi o odbrani delova srpskog naroda od genocida i biolokog istrebljenja koji im preti od povampirenog faizma u Hrvatskoj, obezbeenju izvlaenja sada blokiranih snaga JNA, porodica AVL i osloboenju svih zarobljenih vojnih lica koja se dre kao taoci pretnjom da od ustako-faistikih snaga budu
Dokazni predmet br. 506, ERN 0054-5294-0054-5299, Bilten, br. 35, Sluba za informisanje SSNO, 5. oktobar 1991. 453 Dokazni predmet br. 507, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7090-0207-7091; eng. 0302-9257-0302-9258, Dopis SSNO - Uprave za moralno vaspitanje, br. 6-83, general Blagoje Adi, 12. oktobar 1991.
452

988

989

Vukovarska tragedija 1991 likvidirani. Upravo i sva oruana dejstva koja se od strane ustako-faistikih snaga permanentno i u narastajuem obimu sprovode prema delovima srpskog naroda i snagama JNA u Hrvatskoj, ne izvode se izvan granica kriznog arita u Hrvatskoj, u kojima ivi deo srpskog ivlja i u kojima su, pored delova srpskog naroda, napadnuti svim sredstvima sastavi JNA. Osnovni je cilj da se oni odatle orujem, ili na druge naine, potisnu, a potom goloruki srpski narod ostaviti na milost i nemilost ustakim snagama koje su spremne za njegovu fiziku likvidaciju, jer samo na taj nain mogu da ostvare etniki i rasno nezavisnu krvavu Hrvatsku po drugi put. Zato je PSFRJ zauzelo jasan stav da je povlaenje jedinica JNA sa teritorija na kojima ive Srbi u Hrvatskoj neprihvatljivo, jer bi time oni bili izloeni fizikoj likvidaciji. U skladu sa tim, PSFRJ je i odluilo da, sve dok se ne postigne politiko reenje jugoslovenske krize, vojne snage ostanu na prostorima na kojima se sada nalaze. A kada politika reenja budu doneta, JNA e postupati u skladu sa politikim odlukama i sporazumima koji budu postignuti U sutini, ovakav istovetan odgovor uputio je i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi predsedavajuem EZ holandskom ministru spoljnih poslova Van Den Bruku. Kad je u pitanju zatita biolokog opstanka delova jednog naroda i delova JNA ugroenih neposredno od faistiko-ustakih snaga, to je onda zadatak koji je iznad svih stranakih opredeljenja i borbe za vlast, orjentacija i motiv za borbu svakog potenog, patriotski opredeljenog oveka, bez obzira na stranaku i drugu pripadnost, koja sada, u ovim uslovima, ne moe biti u prvom planu. Naa je moralna obaveza, patriotska i ljudska, da mobiliemo i pokrenemo sve raspoloive snage i taj astan i najhumaniji zadatak izvrimo uspeno do kraja. Svim naim ljudima treba objasniti znaaj ovog zadatka kako bi razumeli i imali strpljenja. Jasno je da i u ovim uslovima ne treba dozvoliti nikakvo iznenaenje. Na svaku provokaciju treba odgovoriti odluno i bez bilo kakvog kolebanja. U toku izvravanja ovih zadataka, po svaku cenu mora se spreiti svaka samovolja, nedisciplina, samoudaljavanje iz jedinica, maltretiranje graana bez obzira na njihovu nacionalnost na prostorima lokacije jedinica, pljaka i kraa imovine i sprovoenje nekakvih privatnih zakona. Svi oruani sastavi, bilo da se radi o JNA, TO ili dobrovoljcima, moraju dejstvovati pod jedinstvenom komandom JNA. Ponaanje i rad moraju se odvijati po propisima koji vae za vojnu organizaciju, uz puno potovanje

Vukovarska tragedija 1991 vojne discipline, subordinacije, vojnih zakona i propisa u svim uslovima ivota, rada i borbenih dejstava. Sa ovim stavovima odmah upoznati sav stareinski sastava JNA, a na najpogodniji nain vojnike i graanska lica, uz iznoenje najbitnijih iskustava sopstvenih jedinica u dosadanjem periodu i ukazivanje na neposredne i naredne zadatke.454 i. Veljko Kadijevi je cilj zatite srpskog stanovnitva potvrdio u strogo poverljivom nareenju br. 2256-1, pod nazivom Direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvoenje borbenih dejstava od 10. decembra 1991. godine. U kontekstu ovog izvetaja vano je istai sledee Kadijevievo nareenje: staviti pod komandu najstarijeg stareine JNA i TO, kao i dobrovoljake jedinice koje prihvataju da budu pod tom komandom, i noenje oznaka JNA i TO i svim merama spreiti pljaku i genocidna (osvetnika) ponaanja angaovanjem u tu svrhu organa vojne policije i jedinica, kao i organa krivinog gonjenja.455 Iako je ova direktiva izdata posle pada Vukovara i dogaaja na Ovari, i dalje je relevantna za razumevanje celokupnog konteksta u vezi sa tim dogaajima. DIREKTIVA O UPOTREBI ORUANIH SNAGA U NAREDNOM PERIODU ZA PRIPREMU I IZVOENJE BORBENIH DEJSTAVA I 1. Jugoslovenska kriza je internacionalizovana i predmet je razmatranja svetskih institucija, prvenstveno EZ i Saveta bezbednosti OUN. U ponaanju mnogih zemalja u Evropi dolo je do promena njihovih stavova u odnosu na jugoslovensko pitanje, od dobronamernih do razbijakih. U toj funkciji su i sve pretnje i pritisci, kao i zloupotreba poloaja i uloge u meunarodnoj zajednici. Iz tih razloga teko je prognozirati tok daljeg razvoja dogaaja.
454 Dokazni predmet br. 507, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7090-0207-7091; eng. 0302-9257-0302-9258, Dopis SSNO - Uprave za moralno vaspitanje, br. 6-83, general Blagoje Adi, 12. oktobar 1991. 455 Dokazni predmet br. 508, ERN teksta na b/h/s-u 0106-1438-0106-1438; ERN eng. 0300-4686-0300-4690, Direktiva br. 2256-2 generala-pukovnika Veljka Kadijevia, Direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvoenje borbenih dejstava, 10. decembar 1991.

990

991

Vukovarska tragedija 1991 2. U proteklom periodu oruane snage Republike Hrvatske, i pored brojnog i organizacionog narastanja, pretrpele su brojne gubitke na itavom frontu, naroito posle pada Vukovara, to je znatno uticalo na razvoj dogaaja na politikom planu. No, i pored toga, protivnik stalnim borbenim aktivnostima nastoji da povrati delove izgubljenog prostora. Zato i u narednom periodu treba oekivati da e primenom vatrenih udara, napada i dejstava DTG nastojati da odri stanje sukoba sa ciljem da: naim OS nanosi gubitke; popravi svoj poloaj na frontu i utie na politika reenja jugoslovenske krize, pre svega preko institucija EZ i SB OUN. To ukazuje na zakljuak da rat moe i due trajati. 3. Jugoslovenska narodna armija sa TO, i pored odreenih poetnih slabosti koje su posledica nedovoljne popune, osipanja kadra, izdaje, slabosti u rukovoenju i komandovanju, uspela je da izvri sve postavljene zadatke, pri emu je borbeno i moralno ojaala, stabilizovala stanje i ouvala svoj integritet i jugoslovenski karakter. To je imalo znatnog uticaja na deblokiranje naih snaga u R. Hrvatskoj i prihvatanje inicijative Predsednitva SFRJ o angaovanju mirovnih snaga OUN u Jugoslaviji. U dosadanjim b/d steena su i znaajna iskustva. Ovim je zavren jedan veoma znaajan period realizacije postavljenih ratnih ciljeva. II Nae OS ulaze u novi, izuzetno znaajan, period realizacije krajnjih ciljeva rata: zatite srpskog stanovnitva, mirnog razreenja jugoslovenske krize i stvaranja uslova za ouvanje Jugoslavije za one narode koji ele da u njoj ive. Zato je ouvanje b/g JNA i OS u celini i dalje teini zadatak svih nivoa rukovoenja i komandovanja i njenih pripadnika, sve do iznalaenja politikog reenja jugoslovenske krize. Imajui u vidu svu sloenost situacije, dosadanja iskustva i ukupno stanje, te potrebu daljeg jaanja b/g pred sve nivoe rukovoenja i komandovanja postavljam sledee ZADATKE 1. Preduzeti sve potrebne mere za stalno poboljavanje sistema rukovoenja i komandovanja. Obezbediti da se nareenja, odluke i zadaci izvravaju potpuno, krajnje odgovorno i disciplinovano.

Vukovarska tragedija 1991 2. Doslednom primenom principa subordinacije obezbediti da se svaki nivo RiK bavi zadacima iz svoje nadlenosti. Svaki vii nivo RiK duan je da na bazi primljenog zadatka i procena donosi pravovremene odluke i izdaje zadatke. Spreiti praksu u kojoj se nareenja i zadaci samo prenose izvriocima, a time i skida odgovornost sa sebe. 3. U zavisnosti od donetih odluka, svaki nivo RiK mora obezbediti da potinjeni shvate sutinu i smisao postavljenih zadataka i izdatih nareenja, a zatim od njih traiti dosledno izvravanje istih. U svim poslovima izvravanja borbenih i drugih zadataka spreiti samovolju pojedinaca. 4. Boljom koordinacijom obaveza i zadataka obezbediti primenu principa linog kontakta. U tom cilju, kad god postoje uslovi, i odluke i zadatke izdavati na komandnom mestu potinjenog. Obezbediti plansko i racionalno prisustvo u potinjenim jedinicama i linim angaovanjem ispoljavati uticaj na njihov rad. U tom cilju, izvriti analizu rasporeda KM po nivoima i uspostaviti poredak koji obezbeuje stalan uvid u stanje na frontu. 5. U narednom periodu intenzivirati politiki rad sa ljudima i obezbediti vei stepen njihove informisanosti. Istovremeno spreiti netano i zlonamerno izvetavanje iz jedinica i sa fronta. U tom cilju preduzeti potrebne mere da se sprei iznoenje neistina i ocena koje tete ugledu JNA, a koje su proizvod antiarmijske propagande. U vezi s tim na svim nivoima rukovoenja i komandovanja izvriti analizu dosadanjeg informisanja javnosti i predloiti potrebne mere. Nosioci ukupnog rada na ovim zadacima moraju biti najodgovornije stareine. Istovremeno spreiti da se u zonama b/d kreu i samovoljno ponaaju razni izvetai koji za to nemaju potrebna ovlaenja nadlenih organa. 6. U svim zonama borbenih dejstava staviti pod komandu najstarijeg stareine JNA sve jedinice JNA i TO, kao i dobrovoljake jedinice koje prihvataju da budu pod tom komandom, i noenje oznaka JNA i TO. Sve ostale naoruane sastave smatrati paravojnim i iste razoruavati i udaljavati iz zona b/d. Svim merama spreiti pljaku i genocidna (osvetnika) ponaanja. U tom cilju uspostaviti potrebnu kontrolu angaovanjem organa vojne policije i za to odreenih jedinica, kao i organa za krivino gonjenje. 456
Dokazni predmet br. 508, ERN teksta na b/h/s-u 0106-1438-0106-1438 eng. 0300-4686-0300-4690, Direktiva broj 2256-2 general-pukovnika Veljka Kadijevia, Direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvoenje borbenih dejstava, 10. decembar 1991.
456

992

993

Vukovarska tragedija 1991 U isto vreme kad je izdata ova direktiva, meunarodna zajednica je aktivno pokuavala da iznae mirno reenje sukoba. Dana 23. novembra 1991, predsednik Srbije Slobodan Miloevi, predsednik Hrvatske Franjo Tuman i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi potpisali su u enevi sporazum o trenutanom prekidu vatre pod pokroviteljstvom UN-a i EU. Potpisnici su se sloili da treba to pre organizovati mirovnu operaciju Ujedinjenih nacija.457 j. Uputstva koja je davalo preostalo Predsednitvo SFRJ, Kadijevieva analiza i Adievo nareenje pokazuju da je JNA, bar de facto, sve manje bila armija SFRJ, a sve vie, barem u Hrvatskoj, postepeno postajala preteno srpska snaga, koja je sluila srpskim ciljevima. Uloga JNA vie nije bila posredovanje izmeu sukobljenih strana nego stvaranje srpskih podruja u onim delovima Hrvatske koje je srpsko/srbijansko rukovodstvo smatralo srpskim i uspostavljanja kontrole nad njima. Tako se ustavni zadatak zatite teritorijalnog integriteta svei na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad ovim drugim podrujima. k. Vojislav eelj,458 predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), i ostali nacionalistiki politiari u Srbiji pozdravili su ovaj pomak u ciljevima JNA kao zatitu Srba i uspostavljanje linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica kao zapadne granice srpske zemlje. U svojim politikim govorima i intervjuima, Vojislav eelj esto govori o liniji Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica kao zapadnoj granici srpskih zemalja. eeljevi stavovi se smatraju znaajnim u kontekstu ovog izvetaja jer je meu snagama potinjenim pukovniku Miletu Mrkiu, komandantu gmtbr, a od otprilike 8. oktobra 1991. i komandantu OG Jug za vreme dejstava iji je cilj bio zauzimanje Vukovara, bilo dobrovoljaca koje je SRS regrutovao ili su na neki drugi nain bili povezani sa SRS-om. Hrvati, to se nas tie, mogu da izau iz Jugoslavije kad im je volja. Kad god poele. Samo im otvoreno stavljamo do znanja da ni pedalj srpske teritorije nee izneti. Ni jedan komadi zemlje na kojoj se nalaze srpska sela, poruene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski Jasenovci jer, ako bi smo to dozvolili, bili bi smo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se
Dokazni predmet br. 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002. 458 Protiv Vojislava [eelja MKSJ je izdao optunicu 14. februara 2003. (predmet IT-03-67).
457

Vukovarska tragedija 1991 stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dravu ali samo iskljuivo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Sve to je istono od te linije, srpsko je.459 l. Nadalje, Vojislav eelj hvali promene koje je JNA izvrila u cilju postizanja cilja zatite Srba i ostvarivanja linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. U intervju datom Pogledima u novembru 1991. Vojislav eelj istie ono to smatra da su zajedniki ciljevi JNA i dobrovoljaca povezanih sa SRS-om i nain na koji se JNA i dobrovoljci povezani sa SRS-om dopunjavaju u postizanju tih ciljeva.460 Razume se, imamo dobrovoljce, hrabre, odvane, sposobne, ali njih mora da predvode kolovani oficiri, a ako neko ima kolovane oficire to je Armija. Sa druge strane, izmeu nas, Armije i Teritorijalne odbrane, vie nema nikakve razlike. Mi smo ista vojska, borimo se za iste ciljeve i sve meusobne ideoloke suprotnosti odavno smo odstranili. Na cilj je da pobedimo, a kada pobedimo opet emo se deliti po politikim strankama, opet emo u politikom ivotu da zastupamo razliite ideoloke stavove i ostvarujemo politike interese. Armija je ve dosta proistila svoje redove, treba i dalje da ih proiava, maksimalno da ih proisti, ali mi imamo poverenja u sadanji proces koji se odvija u redovima Armije i smatramo da emo dovesti do pravih rezultata. Mi Armiji sada verujemo, jer je Armija na delu pokazala da se bori za odbranu srpskog naroda, srpskih teritorija, naih zapadnih granica. Armija sadejstvuje sa svim naim ljudima i bez zajednikog sadejstva ni jedni ni drugi ne bismo pokazali rezultate koji se postiu. m. Kada je kasnije eelj bio primoran da prizna da kao zapadna granica srpskih zemalja nije uspostavljena linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-

459 Dokazni predmet br. 509, ERN teksta na b/h/s-u 0348-2136-0348-2189; ERN na eng. 0348-2136-0348-2189 ET, lanak Baranjski psalm, Hapenje dr Vojislava [eelja u Batini (transkript govora Vojislava [eelja tokom posete Jagodnjaku, april 1991), objavljen u Velikoj Srbiji, br. 9/1991, izvadak iz teksta na b/h/s-u - ERN 0348-18720348-2228, Srpski etniki pokret, tom 39, Vojislav [eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1994. 460 Dokazni predmet br. 510, ERN teksta na b/h/s-u 0335-4376-0335-4387, ERN eng. A000-1166, str. 123-127, intervju sa Vojislavom [eeljom, Pogledi, 29. novembar 1991, izvadak iz teksta na b/h/s-u ERN 0347-6885-0347-7144, knjiga 23, Politika kao izazov savesti, Vojislav [eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1993.

994

995

Vukovarska tragedija 1991 Virovitica, za taj neuspeh javno je optuio saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevia. to se tie ove linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ona nije 100% realizovana. Naa granica danas nije Karlobag ali jeste 20 km junije na obalama Novigradskog zaliva, na Novigradskom moru. Naa granica nije Karlovac, ali jeste predgrae Karlovca. I naa granica nije Virovitica ali jeste Pakrac. Ali, unazad samo tri godine niko nije od nas mogao ni sanjati da e Srbi ipak za kratko vreme da realizuju te svoje ciljeve, ako ne 100% onda 80%. Imali bi mi sve ove nae granice u idealnoj razmeri da na elu Armije nije bio izdajniki general Veljko Kadijevi, koji je vodio poznatu politiku krenistani, koja je unitila armiju iznutra , insistirao je do kraja da se sauva petokraka na vojnikim uniformama i sl./ .../461 I to to Veljko Kadijevi tvrdi da nisu imali ljudstva da zadre Zapadnu Slavoniju - nije tano! Mogli su, mogli. Mogli su poslati oficire, pa od njih formirati specijalne jedinice. A imali su ovde na hiljade oficira. to ih nisu mobilisali - i poslali s orujem na borbena mesta? Srpska radikalna stranka je celu devedesetu upozoravala da treba preistiti sad ve bivu JNA. Traio sam smenjivanje Veljka Kadijevia, Petra imia, koga sam otvoreno nazvao ustaom, pa je on umro odmah posle toga. Traio sam da se Veljko Kadijevi uhapsi i da mu se sudi.462 Drugi deo: aspekti rukovoenja i komandovanja unutar oruanih snaga SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj Uvod

Vukovarska tragedija 1991 oruane snage postojale i delovale. U ovom delu govori se i o glavnim aspektima uloge dobrovoljaca povezanih sa SRS-om. Poev jo od januara 1991, pre izbijanja sukoba u Hrvatskoj, policija i teritorijalna odbrana Republike Hrvatske poela je da se postepeno deli na hrvatske i (mesne) srpske strukture. U podrujima gde su imali veinu ili znaajnu manjinu, mesni Srbi su preuzeli postojee strukture (poto su nesrbi otili ili ih se poticalo da odu, ili nisu vie priznavali SFRJ i prestali su da sarauju sa JNA) ili formirali sopstvenu policiju i jedinice i tabove TO-a koji nisu bili odgovorni republikim organima u Hrvatskoj, ve su ostali lojalni onome to je ostalo od SFRJ, i Srbiji.

b.

a. U ovom odeljku se razmatra dejstvo sukoba u Hrvatskoj na strukturu oruanih snaga SFRJ i posledice tog sukoba na rukovoenje i komandovanje oruanim snagama, kao i na zakonski okvir u kojem su

c. Tokom sukoba u Hrvatskoj, nacionalne politike stranke u Srbiji, meu kojima i Srpska radikalna stranka (SRS), organizovale su regrutaciju, obuku i upuivanje dobrovoljaca u zone sukoba u Hrvatskoj ili ak osnivale sopstvene dobrovoljake/paravojne formacije. Takve dobrovoljake/paravojne formacije nisu bile predviene zakonima SFRJ ili Srbije. Dobrovoljci iz Srpske radikalne stranke (SRS), na ijem elu je bio Vojislav eelj, preuzeli su naziv rojalistikog pokreta otpora iz Drugog svetskog rata i nazvali se etnicima, a zvali su ih i eeljevci. U isto vreme postojale su i druge grupe, kao to su Arkanovi tigrovi,463 koji su, prema obavetajnim izvetajima Organa bezbednosti i Uprave bezbednosti JNA, odravali tesne veze sa Ministarstvom unutranjih poslova (MUP) i Ministarstvom odbrane (MOD) Republike Srbije (MUP) /kao u originalu/464. Da bi se ova novonastala situacija pravno regulisala, vrene su izmene i dopune zakona. U leto 1991. godine Srbija i SFRJ su donele uredbe i uputstva o upisu i prijemu dobrovoljaca u TO Republike Srbije i u JNA. U decembru 1991. godine, (krnje) Predsednitvo SFRJ donelo je naredbu o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ. a. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, JNA je formirala operativne i taktike grupe (OG i TG) da bi ponovo uspostavila i/ili odrala ujedinjenu i
463 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; ERN eng. ET 0340-4868-0340-4869; Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991; dokazni predmet br. 190; ERN teksta na b/h/s-u 0340-4872-0340-4873; eng. ET 0340-4872-0340-4873, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 68-443, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991. 464 Dokazni predmet br. 513, ERN teksta na b/h/s-u 0214-1319-0214-1321; ERN eng. 0303-7351-0303-7353, Izvetaj organa bezbednosti VJ o paravojnim jedinicama; vidi i dokazni predmet br. 514; ERN teksta na b/h/s-u 0114-1145-0114-1464; eng. 0096-10720096-1099, Srpska vojska: Iz kabineta ministra vojnog, Dobrila Gaji-Glii, 1. januar 1992.

Izvadak iz teksta na b/h/s-u ERN 0347-8442-0347-8746, Kroz politiki galimatijas, Vojislav [eelj, ABC-GLAS, 20. mart 1993, str. 161-162 i str. 266, 295-296; vidi takoe tekst na b/h/s-u ERN 0346-0389-0346-0430; ERN eng. 0346-0389-0346-0430EDT/prevod, izvadak iz teksta na b/h/s-u ERN 0346-0366-0346-0700, Preti li nam slobotomija?, broj 44, Vojislav [eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1994, str. 17 i str. 56-57). 462 ERN teksta na b/h/s-u 0347-7956-0347-8021; ERN eng. 0347-7956-0347-8021EDT, Dr Vojislav [eelj, scene iz ivota, juli 1993, izvadak iz Sluajne ispovesti i poneka intriga, Vojislav [eelj, ABC-GLAS, 1994.

461

996

997

Vukovarska tragedija 1991 jedinstvenu komandu i kontrolu nad JNA, mesnim srpskim TO-om, TO-om Srbije i dobrovoljacima/paravojskom. Hrvatska je potpadala pod Prvu vojnu oblast, Petu vojnu oblast i Vojnopomorsku oblast. Nie u tekstu navedene su glavne jedinice tih vojnih oblasti. U sukobima nisu uestvovale sve jedinice koje su prikazane na ovom grafikonu. Istovremeno su mobilisane rezervne jedinice, a u Hrvatsku su poslate jedinice iz drugih vojnih oblasti. Pored toga, tokom operacija u cilju zauzimanja Vukovara, u istonu Slavoniju je poslata gardijska motorizovana brigada (bez jednog bataljona), koja je bila direktno potinjena SSNO-u.465 Nakon povlaenja JNA iz Slovenije, 14. (Ljubljanski) korpus se povukao na prostor Prijedor - Derventa - Zenica (Bosna i Hercegovina) a 31. (Mariborski) korpus na prostor abac - Valjevo Gornji Milanovac (Srbija).466 TO TO o kojem govori ovaj deo nije (zvanini) TO Republike Hrvatske. Ovde se pojam TO koristi za snage TO-a koje su unilateralno osnovali Srbi u Hrvatskoj. Tu spadaju i jedinice TO-a Republike Srbije i Republike Crne Gore koje su delovale na teritoriji Republike Hrvatske. Mesni srpski TO (a) Mesni srpski TO u Hrvatskoj bio je sastavljen od jedinica koje su tamonji Srbi formirali od postojeeg TO-a Republike Hrvatske na podrujima gde su Srbi bili u veini ili u znaajnoj manjini. Na nekim podrujima su postojee jedinice TO-a Republike Hrvatske zbog sukoba postale de facto srpske, jer su nesrbi otili iz njih ili vie nisu priznavali SFRJ, te su prestali da sarauju sa JNA. Poto se to deavalo van kontrole Republike (to jest Hrvatske), moe se rei da je mesni srpski TO bio u suprotnosti sa postojeim propisima i pravnom regulativom.

Vukovarska tragedija 1991 (b) Proces stvaranja iskljuivo srpskog TO-a u Hrvatskoj poeo je u januaru 1991. na mesnom nivou,467 a u aprilu 1991. je postao organizovaniji.468 (c) U skladu sa izdatim naredbama, u periodu od aprila 1991. do decembra 1991. na sledeim podrujima su formirani tabovi mesnog srpskog TO-a i/ili brigade i potinjene jedinice: severna Dalmacija469: Knin, Benkovac, Obrovac, Lika: Korenica, Plaki, Graac, Donji Lapac,470 Kordun: Vojni, Slunj, Vrgin Most,471 Banija: Glina, Kostajnica, Petrinja, Dvor na Uni, Sisak,472 zapadna Slavonija: Slavonska Poega, Pakrac, Daruvar, Podravska Slatina, Grubino Polje,473 istona Slavonija, zapadni Srem i Baranja474: Dalj, Beli Manastir, Vukovar, Mirkovci. (d) Rukovoenje i komandovanje mesnim srpskim TO-om u delovima Hrvatske koji su se nazivali Srpska autonomna oblast (SAO) Krajina konsolidovali su se u septembru-oktobru 1991, kada je formiran zajedniki tab TO-a SAO Krajine, u kojem su veim delom bili penzionisani i ostali

465 Dokazni predmet br. 971; ERN teksta na b/h/s-u 0340-5665-0340-5665; ERN eng. L011-2990-L011-2991, strogo poverljivo nareenje br. 29-34, general-kukovnik Blagoje Adi, 29. septembar 1991. 466 Dokazni predmet br. 517; ERN teksta na b/h/s-u 0060-6845-0060-6849; eng. 0060-6850-0060-6853, Naredba br. 51-1, Premetanje snaga i sredstava s teritorije Republike Slovenije, SSNO, 25. jul 1991.

467 Dokazni predmet br. 518; ERN teksta na b/h/s-u 0152-8131-0152-8138; eng. L004-2885-L004-2897, Zapisnik sa konferencije odrane 3. avgusta 1993. u vezi s ratnim iskustvima RSK i optine Slunj periodu od juna 1991. do juna 1993. 468 Dokazni predmet br. 519, ERN teksta na b/h/s-u 0217-2109-0217-2109; ERN eng. ET 0217-2109-0217-2109, Naredba o mobilizaciji TO SAO Krajine i dobrovoljakih jedinica, koju je izdao Milan Babi, predsednik Izvrnog vea SAO Krajine 1. aprila 1991. 469 Dokazni predmet br. 50, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7936-0207-7938; eng. 0303-1785-03031787, Izvetaj Milana Babia o TO-u SAO Krajine, 10. oktobar 1991. 470 Dokazni predmet br. 523, ERN teksta na b/h/s-u 0217-2096-0217-2096; eng. ET 0217-2096-0217-2096, Odluka Milana Babia o imenovanju Ilije \ujia na poloaj komandanta TO-a SAO Krajine, 5. oktobar 1991. 471 Dokazni predmet br. 351, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7936-0207-7938; eng. 0303-1785-03031787, Izvetaj Milana Babia o TO-u SAO Krajine, 10. oktobar 1991. 472 Dokazni predmet br. 351, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7936-0207-7938; eng. 0303-1785-03031787, Izvetaj Milana Babia o TO-u SAO Krajine, 10. oktobar 1991. 473 Dokazni predmet br. 521, ERN teksta na b/h/s-u 0029-3475-0029-3477; eng. ET0029-3475-0029-3477, Izvetaj [taba TO zapadne Slavonije, 16. oktobar 1991. 474 Dokazni predmet br. 466, ERN teksta na b/h/s-u 0063-6946-0063-6946; eng. 0064-1702-0064-1702, Potvrda taba TO-a Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koju je potpisao Stojii, 13. decembar 1991.

998

999

Vukovarska tragedija 1991 oficiri bive JNA: 30. septembra 1991. je Milan Babi za komandanta TO-a SAO Krajina imenovao penzionisanog potpukovnika JNA Iliju ujia.475 uji je na sopstveni zahtev razreen dunosti 28. novembra 1991. godine,476 a na njegovo mesto je doao pukovnik Radoslav Maksi.477 (e) Mesni srpski TO u SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem i njegova uloga tokom dejstava u Vukovaru detaljno se opisuje u TREEM delu. TO Republike Srbije U nekoliko borbenih dokumenata koji se odnose na dejstva JNA u Hrvatskoj pominje se uee jedinica TO Republike Srbije u sukobu. O ueu jedinica Teritorijalne odbrane Republike Srbije u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bie vie rei u TREEM delu. Dobrovoljci/paravojska Zakonodavstvo do avgusta 1991. U skladu sa lanom 240. Ustava iz 1974. godine i lanom 91. Zakona o optenarodnoj odbrani (ONO) iz 1982, oruane snage SFRJ sastoje se od JNA i TO-a. lan 102. Zakona o ONO iz 1982. godine jo kae da TO obuhvata sve naoruane sastave koji nisu deo JNA i milicije.478

Vukovarska tragedija 1991 vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.479 lan 119. Zakona o ONO iz 1982. odnosi se, meutim, na dobrovoljce-pojedince, tj. ljude koji se, uprkos tome to nemaju vojnu obavezu, samostalno prikljuuju (postojeim) jedinicama oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) posle proglaenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili rata.

(c) Prema lanu 39. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine, u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja, Teritorijalna odbrana moe se popunjavati i dobrovoljcima. lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine predvia sledee: Oruane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadleni dravni organi.480
U zakonima koji su bili na snazi pre sukoba u Hrvatskoj ne predvia se ni govori o pitanju dobrovoljaca koji su pod vojnom obavezom, a odbijaju da slue u JNA, ali poto ih regrutuju politike stranke, ipak pristupe jedinicama JNA ili TO-a. Pored toga, zakonodavstvo ne predvia i ne odnosi se na mogunost da politike stranke i druge organizacije osnivaju dobrovoljake/paravojne formacija van okvira oruanih snaga SFRJ (koje se sastoje od JNA i TO-a). Situacija na terenu (a) Prema reima saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevia, mobilizacija je postala kljuni limitirajui faktor ostvarivanja svih planova upotrebe JNA u sukobima u Hrvatskoj, vei nego svi drugi problemi zajedno i mnogo vei nego to je to bila vojnika vrijednost neprijateljskih oruanih formacija.481 (b) Problemi popune su postali su jo vei gubitkom potencijalnih vojnika koji su se radije prikljuivali dobrovoljakim i paravojnim grupacijama. Nekoliko nacionalistikih stranaka u Srbiji osnovalo

(d)

(a)

(b) lan 119 Zakona o ONO iz 1982. godine govori o dobrovoljcima i opisuje njihove zadatke i njihovo mesto u vojnoj hijerarhiji. U petom pasusu stoji da se oni: u pogledu prava i dunosti izjednauju sa

Dokazni predmet br. 523; ERN teksta na b/h/s-u 0217-2096-0217-2096; eng. ET 0217-2096-0217-2096, Zvanino reenje kojim Milan Babi imenuje Iliju \ujia za komandanta TO-a SAO Krajina, 5. oktobar 1991. 476 Dokazni predmet br. C2416; ERN teksta na b/h/s-u 0217-2106-0217-2106; eng. ET 0217-2106-0217-2106, Nareenje br. 10/1-91 kojom Milan Babi razreava Iliju \ujia dunosti komandanta TO-a SAO Krajine, 28. novembar 1991. 477 Dokazni predmet br. 525, ERN teksta na b/h/s-u 0207-0945-0207-7945; eng. 0302-9191-0302-9191, Nareenje br. 404/91-1, kojim Milan Babi imenuje pukovnika Radoslava Maksia na mesto komandanta TO-a SAO Krajine, 28. novembar 1991. 478 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 102.

475

479 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 119. 480 Dokazni predmet br. 482, ERN teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; eng. ET 0216-2249-0216-2261, Ukaz o proglaenju Zakona o optenarodnoj odbrani, 18. juli 1991, lan 39 i lan 118. 481 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. ERN 0036-2687.

1000

1001

Vukovarska tragedija 1991 je dobrovoljake/paravojne formacije.482 Poto u postojeoj pravnoj regulativi (Ustav SFRJ iz 1974, Zakon o ONO iz 1982. i Zakon o odbrani Republike Srbije iz 1991) nije bilo odredbi o osnivanju takvih formacija, te snage nisu imale nikakvu pravnu osnovu. Uprkos tome, srpske vlasti, a naroito MUP i Ministarstvo odbrane, tolerisale su ih i podravale.483 Od tih grupacija, najozloglaeniji su bili etnici, povezani sa Srpskom radikalnom strankom (u daljem tekstu: SRS) Vojislava eelja484; Beli Orlovi na elu sa Dragoslavom Bokanom i Mirkom Joviem iz Srpske narodne obnove (SNO), Duan Silni i Srpska garda Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Drakovia.485 (c) Godine 1993, gotovo dve godine posle tih dogaaja, general armije Veljko Kadijevi je u svojim memoarima optuio politike stranke i snage koje su organizovale sopstvene dobrovoljake jedinice i slale ih na ratite da imaju tetnu ulogu i paraliu vojsku. Uz nedostatak pravih mjera od strane drave, mjera koje bi bile primjerene stvarno postojeoj ratnoj situaciji, odluujuu ulogu u razbijanju mobilizacije odigrale su one politike partije i snage koje su sve inile da paraliu vojsku, koje su slale svoje agitatore po terenu i u jedinice irei lai, pokuavajui da izazovu paniku, istovremeno licemjerno traei od JNA da brani ugroeni srpski narod u Hrvatskoj od ustakih zloina. To je imalo

Vukovarska tragedija 1991 viestruko vei negativni efekat na realizaciju planova upotrebe JNA, kako po sadraju tako i po vremenu upotrebe, nego sva neprijateljska dejstva zajedno.486 (d) Iako Kadijevi smatra dobrovoljce koji su politike stranke regrutovale u svoje jedinice jednim od glavnih razloga slabog popunjavanja JNA, drugi ih vide kao znaajan faktor za popunjavanje redova JNA, a naroito u situaciji u kojoj se JNA suoila sa problemom sve uestalijeg dezerterstva i opadajueg odaziva na mobilizaciju. i. Dana 28. septembra 1991. sastali su se predsednik Srbije Slobodan Miloevi, SSNO general armije Veljko Kadijevi, predsednik Crne Gore Momir Bulatovi, predstavnik Crne Gore u Predsednitvu SFRJ Branko Kosti, predstavnik Srbije u Predsednitvu SFRJ Borisav Jovi i naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ general-pukovnik Adi487 i razgovarali o problemima sa kojima se suoava JNA u vezi sa masovnim dezerterstvom pozvanih rezervista i negativnom uticaju te pojave na operativne sposobnosti JNA. Raspravljalo se o neophodnosti formiranja jedinica srpskih ustanika. . U zakljuku general Adi kae: 1) Mora se obezbediti uvrivanje dostignute linije; 2) Treba izvriti popunu jedinica dobrovoljcima; 3) Moraju se srediti jedinice srpskih ustanika i utvrditi poloaji za odbranu dostignutih linija; 4) Slavonija mora imati peadiju, koja e kontrolisati osloboenu teritoriju.488 ii. U izvetaju organa bezbednosti VJ iz oktobra 1993.489 kae se sledee: Veliki broj lica ukljuenih u navedene formacije490 je naoruan,

Dokazni predmet br. 426; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju u organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka, organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993. 483 Dokazni predmet br. 514, ERN teksta na b/h/s-u 0114-1145-0114-1464; eng. 0096-1072-0096-1099, Srpska vojska: Iz kabineta ministra vojnog, Dobrila Gaji-Glii, 1. januar 1992; dokazni predmet br. 25, ERN teksta na b/h/s-u 0040-0285-0040-0288; eng. 0040-0289-0040-0291, telegram koji je potpisao potpukovnik Milan Eremija, zamenik komandanta za moralno-politiko vaspitanje 1. gardijske mehanizovane divizije, upuen komandi 1. vojne oblasti, 23. oktobar 1991. 484 Dokazni predmet br. 526; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju i organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka, organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993; dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202; eng. 00681948-0068-1954, prevod lanka Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne aktivnosti Kragujevakog etnikog odreda, Velika Srbija, 28. februar 1992. 485 Dokazni predmet br. 528; ERN teksta na b/h/s-u 0125-3268-0125-3273; eng. L009-1713-L009-1723, (VRS) Informacija o paravojnim formacijama na teritoriji Srpske Republike BiH, koju je potpisao pukovnik Zdravko Tolimir, 28. juli 1992.

482

Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. ERN 0036-2688. 487 Borisav Jovi u svom objavljenom dnevniku ovu grupu naziva estoricom. Poslednji dani Jugoslavije (vidi dokazni predmet br. 489, citiran nie u tekstu). U dnevniku se pominje 27 sastanaka i drugih vrsta kontakata izmeu Jovia i Kadijevia u periodu od maja do decembra 1991. 488 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492, beleka od 28. septembra 1991.

486

1002

1003

Vukovarska tragedija 1991 uglavnom streljakim naoruanjem koje je iz skladita bive JNA, VJ, MUP-a i Ministarstva odbrane Srbije masovno deljeno dobrovoljakim sastavima angaovanim na ratitima u Hrvatskoj i BiH, a u veini sluajeva nije vraeno.491

Vukovarska tragedija 1991 (Republike Srbije) treba da budu u potpunosti u skladu sa Dravnom bezbednosti Republike Srbije.494 ii. Tokom oktobra 1991. organi bezbednosti 1. vojne oblasti sastavili su najmanje etiri izvetaja (Informacije) upuene UB-u SSNO-a o aktivnostima eljka Ranatovia Arkana i njegove Srpske dobrovoljake garde u istonoj Slavoniji. Ti izvetaji organa bezbednosti ukazuju na pretee postupke Arkana i pripadnika njegovih jedinica prema pripadnicima JNA,495 na opte uverenje da je Arkan umean u zloine,496 ukljuujui zloine protiv nesrba,497 na Arkanovu ulogu u podeli naoruanja i municije na tom podruju498 i na odnos izmeu Arkana i Ministarstva unutranjih poslova (ukljuujui Slubu dravne bezbednosti (SDB)499) i Ministarstvo odbrane Srbije.500

(e) Prema obavetajnim informacijama organa bezbednosti JNA i Uprave bezbednosti JNA (UB) pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, pored dobrovoljakih/paravojnih grupa koje su osnovale politike stranke, druge grupe, kao to su Arkanovi Tigrovi i Kninde Kapetana Dragana, bile su tesno povezane sa Ministarstvom odbrane i MUP-om Srbije.492 i. Dana 28. avgusta 1991. naelnik 3. odeljenja Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB pri SSNO) pukovnik Milorad Bokovi poslao je SSNO-u generalu armije Veljku Kadijeviu i jo petorici primalaca strogo poverljivi izvetaj br. 437 naslovljen Neka saznanja o Danielu Sneddenu, dravljaninu Australije, alijas kapetanu Draganu. U tom izvetaju su podrobno opisane aktivnosti kapetana Dragana od njegovog povratka u Srbiju i njegov odnos sa MUP-om Srbije.493 Dragan u svom pismu od 8. novembra 1991. tvrdi da ima obaveze prema Dravnoj bezbednosti Republike Srbije i da njegove aktivnosti u TO-u

489 Dokazni predmet br. 526; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju u organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993. 490 Paravojne grupe SRS-a. 491 Dokazni predmet br. 526; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju u organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranak, organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993. 492.Dokazni predmet br. 526, ERN teksta na b/h/s-u 0214-1319-0214-1321; eng. 0303-7351-0303-7353, Izvetaj organa bezbednosti VJ o paravojnim jedinicama; vidi i dokazni predmet br. 514; ERN teksta na b/h/s-u 0114-1145-0114-1464; eng. 0096-1072-0096-1099, Srpska vojska: Iz kabineta ministra vojnog, Dobrila Gaji-Glii, 1. januar 1992. 493 Dokazni predmet br. 189, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4983-04985; eng. ET 0340-4893-0340-4985, Neka saznanja o Danielu Sneddenu, dravljaninu Australije, alias kapetan Dragan. Pukovnik Milorad Bokovi.

494 Dokazni predmet br. 530; ERN teksta na b/h/s-u 0290-5836-0290-5836; ERN eng. ET 0290-5836-0290-5836, Pismo komandi Teritorijalne odbrane Republike Srbije, kapetan Dragan, 8. novembar 1991. 495 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; eng. ET 0340-4868-0340-4869, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991; dokazni predmet br. 531; ERN teksta na b/h/s-u 0340-48740340-4875; eng. ET 0340-4874-0340-4875, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 351683, general-major Mile Babi, 29. oktobar 1991. 496 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; eng. ET 0340-4868-0340-4869, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991. 497 Dokazni predmet br. 532; ERN teksta na b/h/s-u 0340-4864-0340-4865; eng. ET 0340-4864-0340-4865, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 35-1646, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991; vidi i dokazni predmet br. 533; ERN teksta na b/h/s-u 0340-4876-0340-4878; eng. ET 0340-4876-0340-4878, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 56-582, general-major Mile Babi, 25. oktobar 1991. 498 Dokazni predmet br. 531; ERN teksta na b/h/s-u 0340-4874-0340-4875; eng. ET 0340-4874-0340-4875, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 35-1683, general-major Mile Babi, 29. oktobar 1991; dokazni predmet br. 190; ERN teksta na b/h/s-u 03404872-0340-4873; eng. ET 0340-4872-0340-4873, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 68-443, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991. 499 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; eng. ET 0340-4868-0340-4869, Informacija, str. pov. br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991. 500 Dokazni predmet 190, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4872-0340-4873; ERN eng. ET 0340-4872-0340-4873, Informacija, str. pov. br. 68-443, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991.

1004

1005

Vukovarska tragedija 1991 Uredbe, uputstva i naredbe SFRJ i srpskih vlasti u drugoj polovini 1991. godine

Vukovarska tragedija 1991 Na osnovu lana 2, take 2. i lana 30. stava 1. Zakona o Vladi Republike Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 5/91),Vlada Republike Srbije donosi UREDBU O UPISU DOBROVOLJACA U TERITORIJALNU ODBRANU 504 lan 1 Ovom uredbom ureuje se upis dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu. Popuna JNA dobrovoljcima vri se u skladu sa saveznim propisima. lan 2 Pod dobrovoljcima, u sastavu ove uredbe, podrazumevaju se: - lica koja nemaju vojnu obavezu, a koja nisu mlaa od 17 godina starosti; - vojni obveznici mukarci i vojni obveznici - ene kojima nije odreen ratni raspored u JNA, Teritorijalnu odbranu, miliciju, slubu osmatranja i obavetavanja, tabove civilne zatite, jedinice civilne zatite koje obrazuje Republika, grad Beograd ili optina, jedinice veze, rukovoenja; preduzea i druge organizacije koje proizvode predmete naoruanja i vojne opreme, odnosno, predmete od posebnog znaaja za odbranu, ili su osposobljene za takvu proizvodnju; preduzea i druge organizacije u oblasti drumskog, eleznikog i vazdunog saobraaja, saobraaja na unutranjim plovnim putevima, potansko-telegrafsko-telefonskog saobraaja i drugih sistema veza; preduzea i druge organizacije i organe koji se u okviru svoje delatnosti bave osmatranjem i utvrivanjem odreenih pojava u oblastima hidrometeorologije, vatrogastva, zdravstva, radioloke zatite, poljoprivrede, vodoprivrede, elektroprivrede, saobraaja i drugih oblasti; preduzea i druge organizacije od posebnog znaaja za odbranu. lan 3 Upis dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu vri se u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi popune jedinica, tabova i ustanova Teritorijalne odbrane.

(a) U nameri da prevazie potekoe JNA u vezi sa popunjenou, vlasti Srbije i SFRJ su u periodu od leta do zime 1991. donela niz uredbi, uputstava i naredbi. Ovi propisi su, u stvari, bili dio procesa regulisanja (i legalizovanja) statusa, prava i obaveza dobrovoljaca koji su, samostalno ili kolektivno, uestvovali u sukobima u Hrvatskoj. (b) Te uredbe, uputstva i naredbe donesene su bez obzira na postojee savezne pravne propise SFRJ kojima je bila ureena popuna sastava TO-a (Republike Srbije) i JNA dobrovoljcima, dodue u vreme vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja na pojedinanoj bazi (za razliku od dobrovoljakih/paravojnih formacija). (c) Vlada Srbije je 14. avgusta 1991. donela Uredbu o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu.501 Nakon ove uredbe 13. septembra 1991. SSNO je doneo Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u JNA.502 Dana 10. decembra 1991. Predsednitvo SFRJ je izdalo i trei propis kako bi regulisalo status dobrovoljaca koji pojedinano i/ili grupno (tj. u takozvanim dobrovoljakim ili paravojnim formacijama) uestvuju u sukobu u Hrvatskoj naredbu Predsednitva SFRJ br. 73 pod nazivom Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti.503
i. Uredba Vlade Srbije o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu

Prema ovoj uredbi, dobrovoljci (tj. lica koja nemaju vojni raspored) mogu da se upiu u TO Republike Srbije. Dobrovoljci su lica koja nemaju vojnu obavezu ili vojni obveznici kojima nije odreen ratni raspored.

501 Dokazni predmet br. 534; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-1730; eng. ET 0046-1717-0046-1722 NA 0046-1719-0046-1722, Uredba o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu Vlade Srbije, 14. avgust 1991. 502 Dokazni predmet br. 535, ERN teksta na b/h/s-u 0201-2075-0201-2078; ERN eng. 0201-2072-0201-2074, SSNO, Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u JNA, 13. septembar 1991. 503 Dokazni predmet 534, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-1730; eng. 00461717-0046-1722 str. 0046-1717-0046-1718, Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, Slubeni list SFRJ, 13. decembar 1991.

Dokazni predmet br. 534, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-0046-1730; eng. 0046-1717-0046-1722 str. 0046-1719-0046-1722, Nada Srbije: Uredba o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu Vlade Srbije, 14. avgust 1991.
504

1006

1007

Vukovarska tragedija 1991 Za vreme mira mogu se, radi obuavanja, dobrovoljno ukljuivati na vojne vebe i druge oblike jedinica, tabova i ustanova Teritorijalne odbrane, lica iz lana 2 ove uredbe. Na lica iz stava 2 ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 4 i 7 ove uredbe. lan 4 Lica koja ele da se upiu u dobrovoljce, kao i lica iz lana 3 stav 2 ove uredbe, podnose prijavu Ministarstvu odbrane preko nadlenog optinskog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno odeljenja za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, prema mestu prebivalita, odnosno boravita. Prijave za upis u dobrovoljce podnose se lino na obrascu broj 1 koji ini sastavni deo ove uredbe. Podneta prijava je neopoziva. lan 5 Optinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno odeljenje Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, uputie dobrovoljce koji nemaju vojnu obavezu i vojne obveznike ene na utvrivanje opte sposobnosti za vojnu slubu. Sposobnost za vojnu slubu dobrovoljaca iz stava 1 ovog lana utvruje zdravstvena ustanova odreena da vri lekarske i druge preglede i psiholoka ispitivanja regruta. Ocenom sposoban za vojnu slubu ocenjuje se dobrovoljac koji ima optu zdravstvenu sposobnost i psihofiziki je sposoban da nosi i rukuje orujem, kao i da podnosi teke fizike napore. Ministarstvo odbrane zakljuuje ugovor sa zdravstvenom ustanovom iz stava 2 ovog lana o vrenju pregleda. lan 6 Optinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno Odeljenje za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, uvodi u vojnu evidenciju dobrovoljce iz lana 5 stav 1 ove uredbe, koji su ocenjeni sposobnim za vojnu slubu, prema odredbama ta. 19 i 20 Uputstva o vojnoj evidenciji vojnih obveznika i materijalnih sredstava iz popisa. lan 7 Optinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno, Odeljenje za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, dostavlja

Vukovarska tragedija 1991 spiskove prijavljenih dobrovoljaca iz lana 2 alineje 2 i lana 6 ove uredbe Ministarstvu odbrane Odeljenju narodne odbrane obrazovanom van sedita Ministarstva, Gradskom sekretarijatu za narodnu odbranu, odnosno pokrajinskom sekretarijatu za narodnu odbranu autonomnih pokrajina, koji objedinjene spiskove dobrovoljaca dostavljaju tabovima Teritorijalne odbrane operativnih zona. lan 8 Odreivanje i saoptavanje ratnog rasporeda dobrovoljcima vri se shodno primeni Pravila o mobilizaciji oruanih snaga SFRJ. lan 9 Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije. ii. Uputstvo SSNO o prijemu dobrovoljaca u JNA.

Uputstvo SSNO-a br. 2391-1 regulie prijem dobrovoljaca pojedinaca u JNA. Prema tom uputstvu, JNA prima dobrovoljce poto prethodno utvrdi njihov identitet i ostale potrebne podatke i odluuje o njihovom rasporedu prema njihovoj vojnoj specijalnosti. 406 br. 2391-1 13. septembar 1991. (Slubeni list SFRJ, br. 21/82 i 11/91) UPUTSTVO O PRIJEMU DOBROVOLJACA U JUGOSLOVENSKU NARODNU ARMIJU (JNA) 505 1. Ovim uputstvom regulie se prijem dobrovoljaca u jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije. 2. Pod pojmom dobrovoljac, u smislu ovog uputstva, podrazumeva se lice koje podnese pismeni zahtev da bude primljeno u jedinicu ustanovu JNA, ako je sposobno da obavlja odgovarajuu vojnu dunost. Dobrovoljac moe biti lice (mukarac) iz bilo kojeg kraja SFRJ, pod uslovom da nije mlae od 18 i starije od 60 godina ivota. Lice iz stava 1. ove
Dokazni predmet br. 535, ERN teksta na b/h/s-u 0201-2075-0201-2078; eng. 0201-2072-0201-2074, Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u Jugoslovensku narodnu armiju, SSNO, 13. septembar 1991.
505

1008

1009

Vukovarska tragedija 1991 take mlae od 27 godina ivota koje nije sluilo vojni rok upuuje se na sluenje vojnog roka ako je sposobno za vojnu slubu. 3. Komande i stareine jedinica i ustanova JNA dobrovoljce iz take 2. ovog uputstva prihvatie i rasporedie u svoje jedinice ustanove po mirnodopskoj ili ratnoj formaciji, zavisno od stepena popunjenosti, stanja u zoni odgovornosti i zadataka jedinice ustanove. Lica iz rezervnog sastava dobrovoljci koji imaju ratni raspored u dotinoj jedinici rasporeivati na dunosti i formacijska mesta koja su im odreena prilikom formiranja RJ. Lica iz rezervnog sastava dobrovoljce koji imaju ratni raspored u drugim RJ, kada to situacija dozvoljava, upuivati u matine RJ, a kada to nije mogue, rasporeivati ih na upranjene dunosti, odnosno formacijska mesta u okviru svoje jedinice po mirnodopskoj ili ratnoj formaciji, zavisno od njihove vojnoevidencione specijalnosti. Lica iz rezervnog sastava koja nemaju ratni raspored u JNA, kao i lica iz take 2. ovog uputstva koja nemaju vojnu obavezu, komande i stareine jedinica i ustanova JNA prihvataju i rasporeuju na upranjena formacijska mesta mirnodopske ili ratne formacije svojih jedinica, zavisno od njihove vojnoevidencione specijalnosti, odnosno od njihove strune spreme, znanja i vetina steenih u graanstvu. 4. Upis dobrovoljaca u JNA vre jedinice JNA na osnovu prijave koju dobrovoljci popunjavaju u jedinicama. Obrazac prijave propisan je ovim Uputstvom i ini njegov sastavni deo. Podneta prijava je neopoziva. 5. Dobrovoljci se primaju na dunost i formacijska mesta za koja su osposobljeni, a ako to nije mogue, rasporeuju se na upranjena formacijska mesta uz prethodno najnunije osposobljavanje za izvravanje poslova i dunosti dotinog formacijskog mesta. 6. Dobrovoljci se primaju poto se prethodno utvrdi njihov identitet i ostali potrebni podaci od interesa za Jugoslovensku narodnu armiju. Identitet se utvruje na osnovu line karte, podataka u prijavi, jedininog kartona, vojne knjiice, preko nadlenih organa drutveno-politikih zajednica gde je to mogue, i dr. Na osnovu utvrenog identiteta ustrojavaju se odgovarajui vojnoevidencioni dokumenti za svakog dobrovoljca koji se prima u jedinicu. 7. U postupku prijema u jedinice Jugoslovenske narodne armije utvruje se zdravstvena sposobnost dobrovoljaca za dunost iz take 5. ovog uputstva. Zdravstvenu sposobnost, kad je to mogue, utvruje najblia vojna zdravstvena ustanova. Kada to nije mogue, zdravstvenu sposobnost utvruje trupni lekar na osnovu pregleda i, po potrebi, konsultovanja specijaliste vojne ili civilne zdravstvene ustanove.

Vukovarska tragedija 1991 8. Bezbednosna provera u postupku primanja i praenja dobrovoljaca vri se po propisima slube bezbednosti, kojih se treba striktno pridravati. 9. Sa dobrovoljcima se organizuje vojno-struna obuka, doobuka ili preobuka, radi osposobljavanja za odreene dunosti u jedinici ustanovi. Nain i vreme trajanja obuavanja zavise od ranije steenih znanja dobrovoljaca. Obuka se, naelno, organizuje uz rad u osnovnoj jedinici ustanovi. 10. Dobrovoljci se u pogledu prava i dunosti izjednaavaju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima i za vreme vojne slube pripada im odgovarajua naknada predviena zakonskim propisima. 11. Odluku o prijemu dobrovoljaca u jedinice Jugoslovenske narodne armije donosi stareina jedinice i ustanove ranga brigade, puka i samostalnog bataljona i njima ravnih jedinica. Izvetaj o prijemu dobrovoljaca redovno se dostavlja pretpostavljenoj komandi. 12. Licu (dobrovoljcu) moe prestati vojna sluba ako prestane potreba za njegovim angaovanjem u jedinici i na njegov zahtev: u sluaju opravdanih zakonskih razloga predvienih l. 32. i 33. Zakona o vojnoj obavezi, ili ako je u jedinici proveo maksimalno propisano vreme predvieno lanom 52. citiranog zakona. 13. Uputstvo stupa na snagu danom potpisivanja. 14. Za sva nejasna pitanja obraati se pretpostavljenim komandama i nadlenim organizacijskim jedinicama Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Poto je Predsednitvo SFRJ 1. oktobra 1991. objavilo stanje neposredne ratne opasnosti, pomonik SSNO-a za moral i pravna pitanja, general-major Vidak Vujovi upuuje 7. oktobra 1991. poverljiv dokument br. 115-123 Informacija o vanosti proglaenja neposredne ratne opasnosti potinjenim komandama 1. vojne oblasti.506 U tom dokumentu Vujovi istie vanost propisne organizacije popune i upisa dobrovoljaca u JNA, kao i korienje dobrovoljaca meu vojnicima u cilju podizanja morala.

Dokazni predmet br. 537, ERN teksta na b/h/s-u 0089-3074-0089-3075; ERN eng. ET 0089-3074-0089-3075, Informacija o vanosti proglaenja neposredne ratne opasnosti, poverljivo br. 115-123, general-major Vidak Vujovi, 7. oktobar 1991.
506

1010

1011

Vukovarska tragedija 1991 iii. Naredba Predsednitva SFRJ br. 73 o angaovanju dobrovoljaca u oruane snage SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti Dana 10. decembra 1991. Predsednitvo SFRJ donelo je Naredbu br. 73 o Angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti,507 kako bi razjasnilo i legalizovalo status dobrovoljaca koji pojedinano i/ili grupno uestvuju u sukobu u Hrvatskoj. Iako je Predsednitvo Naredbu br. 73 izdalo tek posle pada Vukovara i dogaaja u Ovari, ona se smatra relevantnom u kontekstu ovog izvetaja jer u njoj govori o pitanjima (subordinacija dobrovoljaca, pa tako i dobrovoljakih formacija) koja su vana za razumevanje dogaaja na Ovari i odnosa izmeu lica koja su navodno izvrila ova krivina dela i JNA. Naredba br. 73 Predsednitva SFRJ nedvosmisleno ukazuje da je organ koji je bio najvie politiko vostvo SFRJ znao za postojanje i aktivnosti (srpskih) dobrovoljakih formacija (vidi taku 7. ove Naredbe) koji su uestvovali u sukobu u Hrvatskoj. U Naredbi br. 73 takoe se istie spremnost politikog rukovodstva SFRJ, iako donekle zakanjelu zbog trajnog sporazuma o prekidu vatre koji je 23. novembra 1991. potpisan u enevi, da rei pitanje dobrovoljaca i pripadnika paravojnih formacija. Tom naredbom je naroito ureen status dobrovoljaca koji pojedinano/grupno uestvuju u sukobima u Hrvatskoj. U petoj taki Naredbe br. 73 Predsednitva jasno se istie da dobrovoljac koji stupi u jedinicu JNA ili TO postaje pripadnik oruanih snaga SFRJ i nosi uniformu i oznake pripadnika oruanih snaga SFRJ. Sedmom takom Naredbe br. 73 Predsednitva SFRJ priznaje se (i potvruje) postojanje dobrovoljakih sastava (za razliku od pojedinanih dobrovoljaca) koji su sada angaovani van oruanih snaga SFRJ i navodi da su te formacije izvravale odreene vojne zadatke, to ukazuje na to da je neko (ne navodi se tano ko) na vlasti u tom trenutku znao za njih i njihovo uee u sukobima, navodno van nadlenosti oruanih snaga SFRJ. Naredba broj 73 Na osnovu lana 316. Ustava Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i lana 106. stava 1. taka 6. i stav 2. Zakona o optenarodnoj

Vukovarska tragedija 1991 odbrani (Slubeni list, br. 21/82 i 11/91), Predsednitvo SFRJ, na sednici odranoj 10. decembra 1991. godine, donelo je NAREDBU O ANGAOVANJU DOBROVOLJACA U ORUANIM SNAGAMA SFRJ ZA VREME NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI 1. U skladu sa odredbom lana 119. Zakona o optenarodnoj odbrani, za vreme neposredne ratne opasnosti, Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana popunjavaju se i dobrovoljcima koji se po stupanju u jedinice i ustanove oruanih snaga SFRJ u svemu pojednaavaju s vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. 2. Dobrovoljci se primaju u oruane snage SFRJ po postupku propisanom za prijem vojnih obveznika, s tim to se lice koje eli da stupi u oruane snage SFRJ javlja vojnoteritorijalnom organu nadlenom za mesto u kome boravi vojni obveznik. 3. Dobrovoljac moe biti rasporeen u jedinicu ili ustanovu oruanih snaga SFRJ na odgovarajuu dunost i zadatak prema zahtevima popune i potrebama slube oruanih snaga SFRJ. 4. Pri stupanju u jedinicu ili ustanovu oruanih snaga SFRJ dobrovoljac koji ranije nije dao sveanu obavezu u smislu propisa kojima je ureena sluba u oruanim snagama SFRJ duan je da sveanu obavezu da pred svojim pretpostavljenim stareinom. Na zadatke koji zahtevaju upotrebu oruja moe se rasporediti dobrovoljac koji je poloio sveanu obavezu i zavrio odgovarajuu obuku. 5. Dobrovoljac koji po odredbama ove naredbe stupa u jedinicu ili ustanovu oruanih snaga postaje vojno lice i nosi vojnu uniformu i jedinstvene oznake pripadnika oruanih snaga SFRJ, i ima sva ostala prava i dunosti lica na slubi u oruanim snagama SFRJ. 6. Dobrovoljcu prestaje sluba u oruanim snagama SFRJ: 1) ako na osnovu nalaza i ocene vojno-zdravstvene ustanove bude utvreno da je nesposoban za slubu u oruanim snagama SFRJ, odnosno za dunost koju vri; 2) kada on to zahteva, a postoje zakonom utvreni razlozi zbog kojih se vojnom obvezniku odlae ili prekida vrenje vojne slube; 3) kada prestane potreba za njegovim angaovanjem u oruanim snagama SFRJ.

Dokazni predmet br. 534; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-1730; eng. ET 0046-1717-0046-1722 na 0046-1717-0046-1718, Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, 13. decembar 1991.
507

1012

1013

Vukovarska tragedija 1991 Dobrovoljcu moe prestati sluba u oruanim snagama SFRJ po njegovom zahtevu ako potrebe slube to omoguavaju. 7. Dobrovoljaki sastavi koji su sada angaovani van oruanih snaga SFRJ na izvravanju odreenih vojnih zadataka i dobrovoljci koji se sada nalaze u jedinicama ili ustanovama oruanih snaga SFRJ duni su da, u roku od 10 dana od dana stupanja na snagu ove naredbe, usklade svoj poloaj u oruanim snagama SFRJ sa odredbama ove naredbe. U istom roku, sa teritorije za koju su odgovorne komande, jedinice i ustanove oruanih snaga SFRJ odstranie se svi pojedinci i dobrovoljaki sastavi koji se ne ukljue u sastav oruanih snaga SFRJ na nain utvren ovom naredbom. Odredba stava 2. ove take odnosi se i na dobrovoljce koji se sada nalaze u oruanim snagama SFRJ ako ne postupe po odredbama ove naredbe. 8. Prema licima koja se po stupanju na snagu ove naredbe zateknu u uniformama i sa oznakama pripadnika oruanih snaga SFRJ, a nisu na zakonom propisan nain stupili u oruane snage SFRJ i svoj poloaj regulisali u skladu sa odredbama ove naredbe, primenie se zakonske mere. 9. Ovlauje se Savezni sekretarijat za narodnu odbranu da, po potrebi, propie uputstvo za sprovoenje ove naredbe. 10. Naredbu objaviti u Slubenom listu SFRJ. 11. Naredba stupa na snagu danom objavljivanja. Predsednitvo Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije Naredba broj 73 Potpredsednik 10. decembar 1991. godine dr Branko Kosti Intervju pod naslovom I dobrovoljci - vojna lica, koji je general-major Tomislav Radovanovi, naelnik odseka SSNO za pravne poslove, 22. decembra 1991. dao za asopis JNA Narodna Armija,508 baca (dodatno) svetlo na naredbu Predsednitva SFRJ br. 73. U tom intervjuu Radovanovi kae sledee:

Vukovarska tragedija 1991 U naem pravnom sistemu mimo oruanih snaga SFRJ (ine ih, kao to je poznato, JNA i TO), na teritoriji SFRJ ne mogu postojati drugi oruani sastavi. Oruane snage su, prema odredbama Ustava, jedinstvene, a (jedinstvene) poslove rukovoenja i komandovanja obavlja federacija, odnosno u njeno ime Predsednitvo SFRJ. Radovanovi dalje kae: Na podruju Jugoslavije, pored legalnih i legitimnih oruanih snaga, na sceni su, poznato je, raznorodni oruani sastavi, ije delovanje protivrei i slovu Ustava i zakona, i meunarodnim normama. Njihov pravni status nije teko definisati i sasvim precizno odrediti, sledei posve jednostavnu logiku i traei odgovor na pitanja: ta, za koga i pod kojim uslovima rade, ko ih formira i finansira, koji su im privremeni ili dugoroni ciljevi?509 Dobrovoljci SRS-a Srpska radikalna stranka (SRS) Srpska radikalna stranka registrovana je kao politika stranka 25. februara 1991.510 Dva dana ranije, na osnivakoj sednici u Kragujevcu, SRS je usvojio svoj program i Statut. Vojislav eelj je 1991. bio predsednik SRS-a. Prema Statutu SRS-a, Srpska radikalna stranka je politika partija koja se politikim i drugim zakonskim sredstvima bori za dravno jedinstvo... Osnovni cilj Stranke je borba za ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu dravu, zatita Srba na prostorima koji pripadaju drugim dravama, osvajanje vlasti i odravanja na vlasti radi realizacije stranakog programa.511

Dokazni predmet br. 404; ERN teksta na b/h/s-u 0046-6926-0046-6926; eng. 0053-5843-0053-5844, Razgovor sa Tomislavom Radovanoviem, I dobrovoljci vojna lica, Narodna armija, 22. decembar 1991.
508

Dokazni predmet br. 404; ERN teksta na b/h/s-u 0046-6926-0046-6926; eng. 0053-5843-0053-5844, Razgovor sa Tomislavom Radovanoviem, I dobrovoljci vojna lica, Narodna armija br. 2758, 22. decembar 1991. 510 Dokazni predmet br. 405, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9230-0046-9297; ERN eng. 0068-1842-0068-1858, prevod lanka Programska deklaracija Srpske radikalne stranke, originalni lanak iz br. 1 Velike Srbije, 1. juli 1990. Vidi i dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u Velikoj Srbiji, br. 13, januar 1994. 511 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u Velikoj Srbiji, br. 13, januar 1994, lan 14.

509

1014

1015

Vukovarska tragedija 1991 Srpski etniki pokret (SP) Prema Statutu SRS-a, (pripadnici) Srpskog etnikog pokreta (SP) smatraju se kolektivnim lanovima Stranke.512 lan 81 Statuta SRS navodi zadatke SP: Srpski etniki pokret, kao kolektivni lan Stranke, okuplja svoje lanstvo radi: organizovanja dobrovoljaca za pomo ugroenim srpskim zemljama, organizovanja pruanja pomoi borcima, organizovanja pomoi porodicama poginulih boraca i invalidima rata, okupljanja uesnika oslobodilakih ratova u srpskim zemljama.513 Krizni tab SRS Ratni tab SRS i. Dana 6. aprila 1991. SRS je osnovao krizni tab514 na elu sa Ljubiom Petkoviem515. Prema lanku objavljenom u septembru 1991. u 11. broju Velike Srbije516, Krizni tab SRS-a osnovan je s ciljem da pomogne i zatiti srpski narod gde god je ugroen.517

Vukovarska tragedija 1991 ii. Dana 1. oktobra 1991, Krizni tab preimenovan je u Ratni tab SRS-a saglasno predlozima vojvode V. eelja i g. Ljubie Petkovia. U zapisniku sa sastanka na kom je doneta ta odluka pominje se i osnivanje etiri radne grupe radi bolje organizacije i efikasnijeg rada. Zadatak prve radne grupe, nazvane Prva operativna grupa, bio je da organizuje i vri najvanije dunosti Ratnog taba /prevod sa engleskog/. Druga grupa je bila zaduena za pozadinu i humanitarnu podrku, a trea je imala specijalne odgovornosti /prevod sa engleskog/. Na kraju, etvrta radna grupa se bavila sekretarskim poslovima.518 iii. Odnosi izmeu Kriznog/Ratnog taba i dobrovoljaca iz SRS-a

Krizni/Ratni tab SRS organizuje i usklauje popunu i otpremanje dobrovoljaca SRS-a u Hrvatsku.519 To obuhvata i obuku, uz pomo Ministarstva odbrane (MO) i Ministarstva unutranjih poslova (MUP) Republike Srbije520 Najmanje jednom prilikom je Vojislav eelj u govoru dobrovoljcima pre odlaska u zonu sukoba u Hrvatskoj rekao sledee: eelj: Pomoz bog, junaci! Brao Srbi, junaki srpski etnici, danas idete u rat. Danas idete da oslobodite srpski Vukovar i da odbranite srpsku Slavoniju. Idete da se prikljuite stotinama, hiljadama naih dobrovoljaca. Idete iz svih delova dananje suene Srbije da vratite slavu srpskom oruju. Sadejstvovaete sa jedinicama jugoslovenske armije, jer je to naa armija. Ona
518 Dokazni predmeti br. 408 i 409, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9406-0116-9407 i ERN teksta na b/h/s-u 0292-8534-0292-8534; ERN eng. 0306-6966-0308-6966 i ERN eng. 0308-0136-0308-0136, Zapisnik sa sastanka Kriznog taba, 1. oktobar 1991. 519 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-31350041-3202, ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radovanovi, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija, br. 12, februar 1992. 520 Dokazni predmet br. 410, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4925-0309-4925; ERN eng. 0309-2242-0309-2242, pismo naelnika Kriznog taba Centra za obuku u Prigrevici, Ljubia Petkovi, 25. juli 1991, vidi i dokazni predmet br. 411, ERN teksta na b/h/s-u 0116-2267-0116-2334; ERN eng. 0068-1867-0068-1885, Baka Ravna Gora, izvadak iz Velike Srbije, br. 89, april 1996. Vidi i dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202; ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radanovi, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija, br. 12, februar 1992.

512 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u Velikoj Srbiji, br. 13, januar 1994, lan 79. 513 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u Velikoj Srbiji, br. 13, januar 1994, lan 81. 514 Na engleskom Crisis Staff ili Crisis Commitee.. 515 Dokazni predmet br. 407, ERN teksta na b/h/s-u 0064-4614-0064-4681; ERN eng. 0068-19-863-0068-1866, Ljubia Petkovi: ovek na elu kriznog i ratnog taba SRS, iseak iz lanka u Velikoj Srbiji, broj 11, septembar 1991. 516 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u Velikoj Srbiji, br. 13, januar 1994, lan 78. 517 Dokazni predmet br. 407, ERN teksta na b/h/s-u 0064-4614-0064-4681; ERN eng. 0068-19-863-0068-1866, Ljubia Petkovi: ovek na elu kriznog i ratnog taba SR , iseak iz lanka u Velikoj Srbiji, broj 11, septembar 1991

1016

1017

Vukovarska tragedija 1991 je pre svega srpska armija po svom stareinskom kadru i po svojoj borbi za spas srpske zemlje i srpskih teritorija. 521 Pored toga, eelj poseuje podruja na frontu gde su aktivni dobrovoljci SRS-a.522 Novinar: Zbog ega su naa srpska sela popaljena, a nijedno hrvatsko selo nije stradalo kao nae? eelj: Pa ja mislim da to nije tano. Ja sam vrlo esto bio prisutan na frontu i tamo gde su se nai dobrovoljci borili u sastavu teritorijalne odbrane ima dosta poruenih isto hrvatskih sela. Tamo gde su bila jaka ustaka uporita, tamo su nai udarali svim sredstvima i tamo ima mnogo poruenih sela, a nema onako sistematski ruenih sela... - Iako dokumenti JNA koji se odnose na dejstva u Hrvatskoj523 upuuju na to da su dobrovoljci SRS-a ukljueni u mesne srpske jedinice TO ili JNA i dejstvuju pod (jedinstvenom i ujedinjenom) komandom JNA, dokumentacija Ratnog taba SRS-a, kao i izjave dobrovoljaca SRS-a zabeleene u publikacijama SRS-a, koje su navedene nie u tekstu, pokazuju na to da Ratni tab SRS-a (i SP), bez obzira na potinjenost dobrovoljaca mesnim jedinicama srpskog TO-a ili JNA, izdaje naredbe i druga uputstva dobrovoljcima SRS-a. Dana 31. avgusta 1991, na primer, Zoran Ranki, zamenik komandanta Ratnog taba SRS, posetio je dobrovoljce SRS-a u Markuici (Slavonija, Baranja i zapadni Srem) i tom prilikom preneo naredbu taba Srpskog etnikog pokreta da u roku od nekoliko dana moramo biti u svojim mestima, odakle emo se javiti tabu i dobiti nove instrukcije.524

Vukovarska tragedija 1991 - Pored toga, Ratni tab SRS-a odrava redovnu razmenu informacija sa dobrovoljcima SRS-a za vreme njihovog uea u borbenim dejstvima. To ukljuuje i odlazak lanova Ratnog taba SRS-a na sporna podruja radi izvianja situacije. Dana 2. septembra 1991. Zoran Ranki, zamenik naelnika taba sastavio je izvetaj posle svog poseta Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Prema tom izvetaju, Ranki je otiao po nareenju taba i predsednika, Dr. Vojislava eelja sa zadatkom da obie jedinice na terenu i prenese naredbu o povlaenju radi pregrupisanja snaga. Ranki u izvetaju Ratnom tabu SRS-a opisuje svoju posetu i, izmeu ostalog, govori o optoj nedisciplini u pojedinim odredima, u kojoj prednjae dobrovoljci u Trpinji.525 Sreko Radovanovi, zamenik komandanta odbrane sela odolovci, Koprivna i Petrova Slatina (zapadna Slavonija), sastavio je 13. septembra 1991. Ratni izvetaj o aktivnostima Srpske dobrovoljake vojske od 19. jula do septembra 1991 za Ratni tab SRS-a.526 - Radovanoviev izvetaj sadri detaljne informacije o vojnoj situaciji u delu zapadne Slavonije u kom dejstvuje njegova jedinica (sastavljena od dobrovoljaca SRS-a), obuci i strukturi njegove jedinice, i operacijama koje izvodi. Ratnom tabu SRS-a slali su se i izvetaji o situaciji u drugim zonama operacija.527 - Ratni tab SRS-a vodi evidenciju dobrovoljaca koji se upuuju u zone sukoba. Ta evidencija se koristi za izdavanje potvrda dobrovoljcima o ueu u sukobu.528 JNA je vreme provedeno u svojstvu pripadnika Ratnog taba SRS-a i/ili dobrovoljca SRS-a na ratitu raunala kao vreme provedeno u slubi oruanih snaga SFRJ529.

Dokazni predmet br. 413, ERN teksta na b/h/s-u V000-2253-V000-2253, iz NTV Studio B, prilog o [eeljevom govoru odranom 6. novembra 1991. dobrovoljcima pred odlazak. 522 Dokazni predmet br. 414; ERN teksta na b/h/s-u 0345-2602-0345-2651; ERN eng. A000-1163, str. 165-189, Intervju na Radio Tribini 4B Obrenovac, 11. januar 1992, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0347-5508-0347-5781, knjiga 18, Sizifovska sudovanja, Vojislav [eelj, ABC GLAS, Beograd, 1992. 523 Vidi TRE]I deo u kom se detaljno govori o situaciji u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. 524 Dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202; ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radovanovi, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija, br. 12, februar 1992.

521

525 Dokazni predmet br. 416, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4945-0339-4946; ERN eng. 0309-1565-0309-1566, Izvetaj Zorana Rankia, 2. septembar 1991. 526 Dokazni predmet br. 417, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4947-0339-4954; ERN eng. 0309-1558-0309-1564, Ratni izvetaj o aktivnostima Srpske dobrovoljake vojske, Sreko Radovanovi, 13. septembar 1991. 527 Dokazni predmet br. 418, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4939-0339-4939; ERN eng. ET 0339-4939-0339-4939, Izvetaj o situaciji na frontu 11/12. decembra 1991, SAO Krajina, tab TO Okuani, 12. decembar 1991. 528 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4895-0339-4895; ERN eng. 0339-4895-0339-4895-ET, Potvrda za Branislava Gavrilovia Bernu, Ljubia Petkovi, 4. decembar 1991. 529 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 420, ERN teksta na b/h/s-u 0339-49120339-4912; ERN eng. ET 0339-4912-0339-4912, Potvrda Vojnog odseka u Beogradu, 30. april 1992.

1018

1019

Vukovarska tragedija 1991 Dobrovoljci SRS-a/SP-a i. Formacije dobrovoljaca SRS-a upuivane na podruja sukoba (ukljuujui i one u sastavu jedinica srpskog mesnog TO-a) nisu imale stalni sastav ni strukturu. Zato se u dokumentaciji JNA i koristio izraz odred.530 ii. lanci i intervjui objavljeni u Velikoj Srbiji stranakom asopisu SRS-a u kojima se govori o operacijama dobrovoljaca SRS-a, navode na zakljuak da su formacije dobrovoljaca SRS-a, ak i ako variraju u sastavu, organizovane po vojnom principu i imaju unutranju hijerarhijsku strukturu531. Potvrda izdata Branislavu Gavriloviu 4. decembra 1991. navodi da je on bio komandant dobrovoljaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem od 4. juna do 2. decembra 1991.532 U razgovoru objavljenom u dvobroju Velike Srbije za jul i avgust 1994. Branislav Gavrilovi kae: ...ukazom vojvode eelja proglaen za komandanta svih dobrovoljaca Srpske radikalne stranke.533 etniki vojvode i. U intevujuu objavljenom u njegovoj knjizi Kroz politiki galimatijas, Vojislav eelj ovako tumai in vojvode:534

Vukovarska tragedija 1991 Srpski etniki vojvoda je najvie etniko zvanje i teko je to zvanje dovoditi u korelaciju sa nekim armijskim inom. Otprilike bi to odgovaralo armijskom inu general-majora. etniki vojvoda je komandovao jedinicama do nivoa divizije. Moda ta razjanjenja za javnost nisu loa. ii. lan 85. Statuta SRS-a navodi uslove potrebne za dobijanje ina vojvode: Zvanje vojvode moe dobiti pojedinac koji ispunjava kumulativno sledee uslove: - istaknuti borac na svim poljima borbe srpskog naroda za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa, - istaknuti borac na odbrani srpstva, asti, dostojanstva, kulture i tradicije srpskog naroda, - da je potovan u sredini u kojoj ivi i radi, - da je uesnik u borbi i da je primeren vojnik i stareina u vreme kada Srbi vode svoje odbrambene ratove.535 iii. Prema dokumentaciji SRS-a, in vojvode dodeljivao se za vreme sukoba u Hrvatskoj onim dobrovoljcima koji su se istakli u borbi. Vojvode u mnogim sluajevima komanduju dobrovoljakim odredima i kao takvi su na poloaju s posebnim ovlaenjima nad drugim dobrovoljcima u njihovom odredu. ak iako nema dokaza da je JNA priznavala in vojvode, prema vojvodama se odnosila kao prema ljudima koji su na elu dobrovoljakih jedinica SRS-a koje su se borile uz pripadnike JNA.536 iv. Dana 12. maja 1991. na sveanosti u Ravnoj Gori, u zapadnoj Srbiji,537 Momilo uji, predsednik Vea vojvoda i predsednik Srpskog etnikog pokreta Ravna Gora u slobodnom svetu538 dodelio je etnicima

Vidi, na primer, dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-26670119-2669; ERN eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljiva naredba OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991. Vidi i dokazni predmet br. 192, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5685-0340-5685; ERN eng. ET 0340-5685-0340-5685, OG Jug, strogo poverljiva naredba br. 464-1, pukovnik Mile Mrki, 21. novembar 1991. 531 Dokazni predmet br. 437, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3229-0041-3234; ERN eng. 0306-2361-0306-2369, Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova, izvadak iz Velike Srbije, br. 10. jul 1991. 532 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4895-0339-4895; ERN eng. 0339-4895-0339-4895-ET, Potvrda za Branislava Gavrilovia Bernu, Ljubia Petkovi, 4. decembar 1991. 533 Dokazni predmet br. 421, ERN teksta na b/h/s-u 0209-5045-0209-5047; ERN eng. ET 0209-5045-0209-5047, Razgovor sa Branislavom Gavriloviem, etnikim vojvodom, zapadna Srbija jul-avgust 1994. 534 Dokazni predmet br. 422, ERN teksta na b/h/s-u 0347-8442-0347-8746; ERN eng. 0347-8709-0347-8744-EDT, izvadak iz knjige na b/h/s-u, ERN br. 0347-8442-03478746, Kroz politiki galimatijas, Vojislav [eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1993.

530

535 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, izvadak iz Velike Srbije, br. 13, januar 1994, lan 85. 536 Vidi, na primer, TO Vukovar o kom se govori u TRE]EM delu. 537 Dokazni predmet br. 423, ERN teksta na b/h/s-u 0076-8224-0076-8259; ERN eng. L000-2270-L000-2294, Hronologija radikalske borbe za dravu, slobodu i demokratiju, izvadak iz Velike Srbije, br. 429, septembar 1997, str. 24-29. 538 Dokazni predmet br. 468, ERN eng. 0348-2190-0348-2223-ET/prevod; vidi i ERN eng. 0348-2190-0348-2223-ET/prevod, lanak Pobedie Ravna Gora, objavljen u Velikoj Srbiji br. 10/91.

1020

1021

Vukovarska tragedija 1991 inove vojvode. Slina sveanost odrana je 15. maja 1993. u manastiru Kneina blizu Sokoca (BiH) na kojoj je vojvoda Vojislav eelj, predsednik Centralne otadbinske uprave Srpskog etnikog pokreta, osamnaest dobrovoljaca SRS-a proglasio u zvanje etnikog vojvode za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko junatvo i pokazanu ratnu vetinu najistaknutijih etnikih komandanata, u skladu sa njegovom naredbom br. 124.539 Meu novim vojvodama bilo je nekoliko dobrovoljaca SRS-a koji su uestvovali u borbama u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, i to: Zdravko Abramovi (Borovo Selo, Baranja, Kninska Krajina, Vukovar); Branislav Vaki; Miroslav Vukovi zvani ele; Branislav Gavrilovi zvani Berna; Milika Daevi; Ljubia Petkovi; Jovo Ostoji i Milan Lanuanin zvani Kameni, komandant jedinice Leva Supoderica.540 Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj Uvod 541 Kao to je opisano dalje u tekstu, u odnosu komandovanja izmeu JNA i drugih srpskih/srbijanskih oruanih formacija koje su uestvovale u sukobu u Hrvatskoj ogleda se postojee zakonodavstvo u kom je bilo rei u prvoj celini ovog izvetaja. Govorei o odnosu JNA, mesnog srpskog TO-a i jedinica TO-a Srbije koje su uestvovale u sukobima u Hrvatskoj, savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi je napisao: Naravno da smo Teritorijalnu odbranu srpskih dijelova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini upotrebili u dejstvima zajedno sa JNA.542
539 Dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN eng. 0346-2545-0346-2548, Naredba br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561, Srpska radikalna stranka, Vojislav [eelj, ABC GLAS, 1995. 540 Dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN eng. 0346-2545-0346-2548; Naredba br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561; Srpska radikalna stranka, Vojislav [eelj, ABC GLAS, 1995. 541 Mesni srpski TO u Hrvatskoj i TO iz republika Srbije i Crne Gore koji su uestvovali u operacijama u Hrvatskoj. 542 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. ERN 0036-2686.

Vukovarska tragedija 1991 Podnoenje izvetaja Iz strogo poverljive naredbe br. 99-1 naelnika Generaltaba Oruanih snaga SFRJ general-pukovnika Blagoja Adia od 29. septembra 1991. upuene komandantima 1, 3, 5. VO, Vojno-pomorske oblasti, RV i PVO, OG-2 i 5. i 9. korpusa vidi se koliki je znaaj Vrhovna komanda oruanih snaga SFRJ pridavala efikasnom rukovoenju i komandovanju i izvravanju borbenih zadataka komandi.543 (1) U toj naredbi Adi nalae tim jedinicama da dostavljaju redovne544 borbene izvetaje, na osnovu redovnih borbenih izvetaja brigada i korpusa za tri stepena nie (brigada-puk, samostalni bataljon-divizion) za sve jedinice i izdvojene sastave. To je u praksi znailo da izvetaji koje komandant 1. VO podnosi Generaltabu Oruanih snaga SFRJ moraju da prate situaciju u operativnim grupama, jurinim odredima i jurinim grupama. (2) Adi je takoe naredio Operativnoj upravi Generaltaba da izradi integralni izvetaj sa presekom situacije na karti za potrebe SSNO i G OS SFRJ, i dalje operativni deurni tim SSNO vodie operativni dnevnik i radnu kartu. Primeri odnosa rukovoenja i komandovanja izmeu JNA i mesnih srpskih snaga, meu kojima i dobrovoljaca/paravojske za vreme dejstava u Hrvatskoj (sem podruja Slavonije, Baranje i zapadnog Srema)

(1) Pre nego to je Predsednitvo SFRJ 10. decembra 1991. izdalo naredbu br. 73, JNA, TO Srbije, TO Crne Gore, mesni srpski TO, dobrovoljake i paravojne jedinice/odredi, te mesna srpska policija ve su delovali unutar OG-a i TG-a, pod jedinstvenom komandom JNA. Analiza borbenih nareenja JNA i izvetaja o stanju sukoba u Hrvatskoj, o kojima se govori nie u tekstu, ukazuje na dva kljuna aspekta u odnosima izmeu OGa, TG-a i JoD-a: (a) Ukratko, OG i TG su obuhvatale sve snage koje su delovale na odreenom podruju dakle, ne samo snage JNA, TO-a Srbije (i Crne Gore) i
Dokazni predmet br. 191, ERN teksta na b/h/s-u: 0340-5876-0340-5876; eng. ET 0340-5873-0340-5873, Naredba str. pov. br. 99-1, general-pukovnik Blagoje Adi, 29. septembar 1991. 544 Prema izvetajima OG Jug i 1. VO o kojima se govori u TRE]EM delu, redovni izvetaji su se sastavljali svaki dan.
543

1022

1023

Vukovarska tragedija 1991 jedinica mesnog srpskog TO-a, ve i dobrovoljce i paravojne snage, koje su sve delovale pod jedinstvenom komandom komandanta OG-a, odnosno TG-a. Meutim, borbeni izvetaji i ostala dokumentacija JNA u vezi s operacijama u Hrvatskoj takoe ukazuju na to da je na nekim podrujima povremeno bilo problema sa potinjavanjem dobrovoljaca. Preduzimane su mere kako bi se ovi problemi reili. (b) Druga znaajna karakteristika operativnih i taktikih grupa i jurinih odreda pod vostvom JNA tokom sukoba u Hrvatskoj jeste, sudei po izdatim naredbama i izvetajima, postojanje efikasne strukture rukovoenja i komandovanja. U borbenim nareenjima i izvetajima o kojima se govori nie u tekstu navodi se da su komandanti OG-a i TG-a imali kontrolu nad svim snagama u svojim zonama odgovornosti. Komandanti OGa su bili odgovorni komandantima vojnih oblasti ili tabu Vrhovne komande JNA, pri emu su se pridravali linije komandovanja i izvetavanja u odnosu prema potinjenima. Na primer, izmeu potinjenih i predpostavljenih komandi postojao je svakodnevan protok izvetaja o stanju i ostalih izvetaja vezanih za borbena dejstva.545 (2) Pregled (a) Tokom operacija na podruju Kijeva (Dalmacija) 26. avgusta 1991, 9. korpus JNA, mesni srpski TO i delovi policije SAO Krajina delovali su pod jedinstvenom komandom (JNA). To je istakao pukovnik Ratko Mladi, tadanji naelnik taba (N) 9. korpusa JNA (Kninskog) u svom govoru na 16. sednici Skuptine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (SRBiH) odranoj 12. maja 1992. u Banjoj Luci: Kninski korpus je imao uspeha radi toga to su u zoni Korpusa pod jedinstvenom komandom bile i snage JNA i Teritorijalne odbrane i Martieva milicija, je li tako Martiu? I to smo ja i on, pozovem ga i kaem, tu na Kijevo daj mi 40 milicionera i uestvovali su u borbi, je li tako, Milane, i radili smo ono to smo planirali546 Dana 18. avgusta 1991, ministar unutranjih poslova SAO Krajine Milan Marti upozorio je upravu (hrvatske) policije u Splitu i stanicu u Kijevu da
Vidi, na primer, stanje na podruju Vukovara o kojem je OG Jug svakodnevno izvetavala 1. VO. O tome se detaljno govori u TRE]EM delu. 546 Dokazni predmet br. 427, ERN teksta na b/h/s-u 0084-7711-0084-7761; ERN eng. 0091-3501-0091-3562, Zapisnik sa 16. sjednice Skuptine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, Banja Luka, 12. maj 1992. godine, str. 0091-3548.
545

Vukovarska tragedija 1991 SAO Krajina nee tolerisati prisustvo hrvatskih policajaca na svojoj teritoriji i dodao da e napasti policijsku stanicu Kijevo ukoliko se ljudstvo iz nje ne povue u roku od 48 asova.547 (b) Dana 9. oktobra 1991, komandant 1. OG JNA general piro Nikovi izdao je strogo poverljivo nareenje br. 103/1-91. Tim nareenjem se jedinice mesnog srpskog TO-a iz zona Korduna i Banije pretpoinjavaju njegovoj komandi, poev od 19. oktobra 1991.548 (c) Pukovnik Momir Tali, komandant 5. korpusa JNA 5 (Banjalukog), izdao je 31. oktobra 1991. strogo poverljivo nareenje br. 37-226 u kojem kae sledee: Sve jedinice i tabovi TO koji se nalaze u zoni odgovornosti brigada JNA pretpoinjavaju se tim komandama. U nareenju jo pie da e brigade JNA pridodate jedinice TO-a i druge sastave ojaanja smatrati kao svoje elemente borbenog rasporeda i brinuti se o tim sastavima.549 (d) U nareenju za napad na Saborsko od 1. novembra 1991, koje je izdao komandant 2. TG JNA pukovnik edomir Bulat, naveden je i spisak jedinica koje e uestvovati u tom napadu i njihovih obaveza tokom i nakon napada. Meu tim jedinicama su bile jedinice mesnog srpskog TO-a iz Like Jesenice i brigada mesnog srpskog TO-a iz Plakog.550 Sline informacije sadri i nareenje komandanta 31. korpusa JNA potpukovnika Slobodana orevia od 7. novembra, kojim nalae 2. TG-u da napadne podruje Saborskog.551 Ve 23. oktobra 1991, komandant 5. VO-a JNA (sa seditem u Zagrebu) general ivota Avramovi naredio je da se formira 2. TG, u ijem e sastavu biti jedinice JNA i mesnog srpskog TO-a, i to pod komandom pukovnika Bulata.

547 Dokazni predmet br. 428, ERN teksta na b/h/s-u 0050-1494-0050-1494; eng. L005-0035-L005-0036, dokument koji je potpisao Milan Marti, Ministarstvo unutranjih poslova SAO Krajine, 18. avgust 1991. 548 Dokazni predmet br. 436; ERN teksta na b/h/s-u 0201-1628-0201-1628; eng. 0201-1627-0201-1627, Nareenje br. 100-233, Komanda 1. OG JNA, 19. oktobar 1991. 549 Dokazni predmet br. 429; ERN teksta na b/h/s-u 0051-8824-0051-8825, Nareenje 5. korpusa JNA br. 37-226, Angaovanje i sadejstvo sa jedinicama TO, Momir Tali, 31. oktobar 1991. godine. 550 Dokazni predmet br. 430; ERN teksta na b/h/s-u 0109-9990-0109-9995; eng. ET 0109-9990-0109-9995, Naredba i plan napada na Saborsko od 12. novembra 1991. 551 Dokazni predmet br. 431; ERN teksta na b/h/s-u 0152-7773-0152-7777, Nareenje pukovnika Slobodana \orevia za napad na Liku Jasenicu Saborsko Serti Poljanu - Kuselj Fontanu, 7. novembar 1991.

1024

1025

Vukovarska tragedija 1991 Jedan od zadataka 2. TG-a bio je da objedini dejstva jedinica JNA na poligonu Slunj i jedinica TO Veljun i Plaki.552 (e) Dana 10. novembra 1991, komanda 5. VO je izdala strogo poverljivo nareenje br. 09/75-1034 o formiranju 3. OG, koje je potpisao general ivota Avramovi. U nareenju stoji da e komandant 3. OG biti general-potpukovnik Vladimir Banjanin i da e delovati pod direktnom komandom 5. VO.553 (f) Dana 20. novembra 1991, komandant 3. OG general-potpukovnik Vladimir Banjanin izdao je 6. likoj diviziji, 2. TG strogo poverljivo nareenje br. 695-1023 da se sve jedinice, ukljuujui JNA i TO Srbije, stave pod jedinstvenu komandu.554. Dana 25. novembra 1991, predsednik srpske optine Petrinja (zapadna Slavonija) Radovan Maljkovi uputio je eljku Ranatoviu Arkanu dopis br. 2-110/91 u kom izraava svoju saglasnost zbog upuivanja jedinice eljka Ranjatovia - Arkana u Petrinju i njenom pretpoinjavanju 2. mtb 622. mtbr555. 622 mtbr je bila jedinica JNA556. TREI deo: Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS) Kratki pregled a. U ovom delu podrobnije se govori vojnim dejstvima iji cilj je bio zauzimanje Vukovara u periodu od septembra do novembra 1991. Ta dejstva su detaljno opisana, a naroita panja je posveena ulozi OG Jug (tj. gmtbr i
552 Dokazni predmet br. 432; ERN teksta na b/h/s-u 0200-9444-0200-9445, Nareenje za formiranje 2. TG, ivota Avramovi, 23. oktobar 1991. 553 Dokazni predmet br. 433; ERN teksta na b/h/s-u 0202-9343-0202-9344, Nareenje general-pukovnika ivote Avramovia za formiranje 3. OG, 10. novembar 1991. godine. 554 Dokazni predmet br. 434; ERN teksta na b/h/s-u 0203-2589-0203-2591, Nareenje str. pov. br. 695-1023, general-potpukovnik Vladimir Banjanin, 20. novembar 1991. godine. 555 Dokazni predmet 435; ERN teksta na b/h/s-u 0201-2027-0201-2028; eng. 02012026-0201-2026, Dopis br. 2-110/91 koji je Maljkovi uputio Ranatoviu, 25. novembar 1991. 556 Dokazni predmet br. 436, ERN teksta na b/h/s-u 0201-1628-0201-1628; ERN eng. 0201-1627-0201-1627, Nareenje br. 100-233, Komanda 1. Operativne grupe JNA, 19. oktobar 1991.

Vukovarska tragedija 1991 potinjenim jedinicama, meu kojima i dobrovoljakim jedinicama SRS) pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice. b. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem biti su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti, kojom je komandovao general-pukovnik ivota Pani. c. Dana 2. maja 1991. grupa eeljevaca (koji su se nazivali i etnici) napali su iz zasede nekoliko hrvatskih policajaca u Borovom Selu. U julu 1991. JNA i mesni srpski TO preuzeli su kontrolu nad Baranjom. U drugoj polovini avgusta 1991. otvoreni izvori izvestili su po prvi put o estokim borbama na vukovarskom podruju. Dejstva JNA sa ciljem zauzimanja istone Slavonije je do kraja septembra 1991. ometao lo sistem rukovoenja i komandovanja, velik broj dezertera i niska borbena gotovost rezervnih jedinica. d. Dana 29. septembra 1991. gmtbr, kojom je komandovao pukovnik Mile Mrki, (pre)potinjena je 1. vojnoj oblasti i upuena u Vukovar. Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr je ula u sastav OG Jug, kojom je komandovao pukovnik Boja Bojat. Osam dana kasnije je komandu nad OG Jug preuzeo pukovnik Mile Mrki. Gardijska motorizovana brigada je glavna jedinica OG Jug iji zadatak je izvoenje veine dejstava sa ciljem zauzimanja Vukovara. Poloaji 1. proleterske gardijske motorizovane brigade (pgmd), kojom je komandovao general-major Dragoljub Aranelovi, nalazili su se juno od poloaja OG Jug, koja je bila zaduena za juni deo istone Slavonije i zapadnog Srema. Severno od poloaja OG Jug nalazili su se poloaji 12. novosadskog korpusa koji je bio zaduen za Baranju i vei deo severnog podruja istone Slavonije, ukljuujui i deo Vukovara, severno od reke Vuke. e. Ratni dnevnik i redovni protok nareenja potinjenih jedinica i izvetaja 1. vojnoj oblasti i SSNO-u, u kojima su detaljno opisane aktivnosti potinjenih jedinica, upuuju na to da je sve vreme izvoenja dejstava iji je cilj bio zauzimanje Vukovara, ukljuujui vreme pre, tokom i posle evakuacije vukovarske bolnice, postojao delotvoran sistem komandovanja i obavetavanja izmeu OG Jug i pretpostavljenih i potinjenih komandi i jedinica. f. Za vreme napada na Vukovar, gmtbr (OG Jug) je bila ojaana pripadnicima drugih jedinica, ukljuujui pripadnike JNA, TO Srbije, mesnog srpskog TO-a (meu kojima i dobrovoljci i pripadnici paravojnih formacija) i dobrovoljcima, koji su dejstvovali pod komandom pukovnika Mileta Mrkia preko njegovih potinjenih komandanata. Nareenja su izdavana da bi se odstranile paravojne grupe/dobrovoljaki odredi koji odbijaju da budu potinjeni JNA. g. Tokom oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, uveo je jurine odrede (JOd). Major Borivoje Tei je bio komandant 1. juri-

1026

1027

Vukovarska tragedija 1991 nog odreda. Prvi jurini odred se sastojao od tri jurine grupe: Petrova Gora, Leva Supoderica (kojom je komandovao Milan Lanuanin zvani Kameni) i Vukovar (kojim je komandovao Miroljub Vujovi), (mesni srpski) odredi TO-a bili su potinjeni OG Jug preko 1. jurinog odreda. Ti (mesni srpski) odredi TO-a odravali su tesne veze sa SRS-om preko Ratnog taba SRS. h. Tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bilo je izvetaja o navodnom ueu dobrovoljaca/paravojske i pripadnika JNA u krenjima zakona i obiaja ratovanja i (daljnjih) nareenja da se spree ili kazne takva krivina dela. i. Dana 18. novembra 1991, neposredno posle pada Vukovara, generalpotpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, nareuje pukovniku Miletu Mrkiu da zauzme bolnicu u Vukovaru. U istom nareenju Pani izriito nareuje Mrkiu da se pridrava svih aspekata enevskih konvencija o ratnim zarobljenicima i da u potpunosti kontrolie situaciju u svojoj zoni odgovornosti. Pani nedvosmisleno upozorava Mrkia na opasnost od odmazde mesnih srpskih jedinica TO-a. j. Dana 18. novembra 1991. u Zagrebu je potpisan sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice. Prema tom sporazumu, JNA je bolesne i ranjene iz bolnice trebalo da preda hrvatskim vlastima. U sporazumu o evakuaciji nigde se ne pominje da JNA treba da evakuisane ljude preda ijednoj drugoj vlasti ili organu. Evakuacija vukovarske bolnice nije jedina operacija evakuacije koju je OG Jug izvela tokom svog uea u dejstvima iji je cilj bilo zauzimanje Vukovara. U oktobru i novembru 1991. su MKCK, PMEZ i druge organizacije organizovale evakuaciju ranjenih i bolesnih iz Vukovara u Hrvatsku. Dana 18. novembra 1991. na Mitnici se predao velik broj pripadnika hrvatskih snaga. k. U Ratnom dnevniku gmtbr se nigdje ne pominje sporazum o evakuaciji. Gardijska motorizovana brigada ne pominje nikakva konkretna nareenja 1. VO ili OG Jug za sprovoenje sporazuma o evakuaciji. Ni u belekama Ratnog dnevnika gmtbr ili redovnim borbenim izvetajima OG Jug ne razlikuje se izmeu razliitih evakuacija izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Tako u borbenim dokumentima OG Jug (i gmtbr), kao ni u izvetajima 1. VO, nema beleki u kojima se konkretno pominje evakuacija bolnice. l. Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, 20. novembra 1991. u 22:35 asova, obezbeenje logora na Ovari gde su bili zarobljeni ZNG-i preuzeli su pripadnici TO Vukovar, a vojna policija (80. mtbr) se vratila na komandno mesto 80. mtbr. U Ratnom dnevniku i redovnim borbenim izvetajima OG Jug upuenim 1. VO i SSNO-u ne pominje se da je OG Jug evakuisane iz vukovarske

Vukovarska tragedija 1991 bolnice 20. novembra 1991. na Ovari predao mesnoj jedinici srpskog TO-a. Nema ni napomena o tome da bi naredba o primopredaji koju treba da izvri OG Jug dola od 1. VO i/ili SSNO-a ili sa bilo kojeg komandnog nivoa. m. Prva beleka u Ratnom dnevniku gmtbr posle pada Vukovara u kojoj se pominje prepotinjavanje (mesnom srpskom) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa. Posle ove beleke u Ratnom dnevniku gmtbr sledi je strogo poverljivo nareenje br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav nareenje, od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava na Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. Ovo nareenje upueno je i komandantu eeljevaca. Nareenje OG Jug br. 464-1 znai da Petrova Gora, Leva Supoderica i ostali mesni srpski odredi Vukovarskog TO-a, ukljuujui i komandante Milana Lanuanina, Stanka Vujanovia i Miroljuba Vujovia, ostaju podreeni OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) do vremena posle izvrenih zloina na Ovari. n. Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki obavestio je 1. VO i SSNO o tome da su reena sva pitanja u vezi sa (pre)potinjavanjem dobrovoljakih jedinica i da je u toku primopredaja ovlaenja sa gmtbr na 80. mtbr. Prema izvetajima 1. VO, 80. mtbr je 23. novembra 1991. preuzela komandu nad sektorom Vukovar. o. Primopredajom ovlaenja sa gmtbr na 80. mtbr potpukovnik Milorad Vojnovi, komandant 80. mtbr, postao je komandant mesta Vukovara. Tokom dejstava general-potpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki izdavali su nareenja da se osnuju komande mesta JNA u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima se ne pominje saradnja sa civilnim organima, ve se upozorava na potrebu spreavanja meanja (neodreenih) mesnih organa vlasti. Krajem novembra i poetkom decembra 1991, SSNO je izdao daljnja uputstva kojim se reguliu zadaci mesnih komandi i njihova saradnja sa mesnim (civilnim) organima. p. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea (SIV) SFRJ, JNA, Republika Srbija i Republika Hrvatska potpisale su memorandum o saglasnosti pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) kojim su se zvanino obavezali da e se pridravati sve etiri enevske konvencije. U izvetaju podreenim jedinicama koji je usledio, Pravna uprava SSNO- a istie potrebu da stareine, neposredno angaovane na ovim poslovima, ponovo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oruanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu.

1028

1029

Vukovarska tragedija 1991 q. Pukovnik Mile Mrki, major Veselin ljivananin, kao i ostale stareine gmtbr posle pada Vukovara unapreeni su u vie inove. r. U decembru 2003. vojni tuilac za ratne zloine u Veu za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu podigao je optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice okrivljenih zbog njihovog navodnog uea u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim zarobljenicima. Dana 24. maja 2004. ta optunica je proirena na Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devetoricu okrivljenih. Ta optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. Uvod a. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem bile su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti. b. Znaaj Vukovara

Vukovarska tragedija 1991

General-potpukovnik ivota Pani, koji je u septembru 1991. imenovan za komandanta 1. vojne oblasti, u intervjuu za seriju Smrt Jugoslavije koji je dao u oktobru i novembru 1991. /kao u originalu/, objanjava strateku vanost Vukovara:557 Vukovar je i za Hrvate i za Srbe bio strateki vaan. Hrvati su hteli da pod svaku cenu zadre, da preuzmu.... da zadre kontrolu nad Vukovarom. A Srbi, odnosno vojska, htela je da oslobodi Vukovar od Hrvata. Em... kako bi ostao u srpskoj enklavu. Da Hrvatima preseku pristup Dunavu. Znate li da je Vukovar bila jedan od glavnih luka na Dunavu? Da je bila glavna trgovaka luka? Da je celo podruje Baranje, istone Slavonije i zapadne Slavonije hm... bilo veoma znaajno. Bilo je znaajno za Hrvate, hm.. jer su preko tog podruja imali pristup Dunavu. A posle toga, odseeni su od tog podruja. Postalo je jasno da je strateki znaajan za obe strane. Hm... Dobio sam nareenja od Vrhovne komande, od Predsednitva, da oslobodim Vukovar i to smo uinili. /prevod sa engleskog/ Situacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu pre rasporeivanja gmtbr (od maja do 29. septembra 1991) Incident u Borovom Selu (2. maj 1991) (1) Prema lanku objavljenom u stranakom asopisu SRS-a Velika Srbija, prva naoruana akcija SRS-ovih dobrovoljaca (poznatih pod nazivom eeljevci i etnici) izvrena je 2. maja 1991. u Borovom Selu, kada je grupa ljudi iz etnikog dobrovoljakog odreda iz zasede napala grupu hrvatskih policajaca koji su uli u selo da ponovo uspostave hrvatsku vlast.558 (2) Dobrovoljci SRS-a koji su izvodili operacije u Borovom Selu upueni su 2. aprila 1991. u zapadni Srem u skladu sa odlukom Centralne otadbinske uprave Srpskog etnikog pokreta. etnika komanda i tab su od
557 Dokazni predmet br. 544, ERN teksta na b/h/s-u 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7845. 558 Dokazni predmet br. 437, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3229-0041-3234; ERN eng. 0306-2361-0306-2369, Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova, izvadak iz Velike Srbije, br. 10, juli 1991.

1030

1031

Vukovarska tragedija 1991 aprila do maja 1991. drali strae u Borovom Selu i primali dobrovoljce koji su pristizali.559 Meu dobrovoljcima upuenim u Borovo Selo bio je i Branislav Vaki, komandant taba Stara Srbija560. Dobrovoljcima koji su se istakli u odbrani Borova Sela je 12. maja 1991. dodeljen in vojvode561. Prema izjavama koje je dao za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, eelj je ve u martu 1991. obiao Borovo Selo i druga sela u istonoj Slavoniji.562 (3) Tokom leta 1991. dobrovoljci SRS-a su navodno uestvovali i u operacije u Mirkovcima,563 Tenji, Adi, odolvcima, Koprivni i Petrovoj Slatini, kao i Trpinji,564 a najmanje jednom prilikom u saradnji sa Arkanom565. (4) Jedan drugi etniki dobrovoljaki odred, kojim je komandovao Branislav Gavrilovi zvani Brne, imao je tab u Trpinji.566 Prema potvrdi koju

Vukovarska tragedija 1991 su potpisali Vojislav eelj, predsednik SRS-a, i Ljubia Petkovi, naelnik Vojnog taba SRS, Branislav Gavrilovi - Brna, bio komandant dobrovoljaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija i Baranja i Zapadni Srem. od 4. juna do 2. decembra 1991.567 U septembru 1991. Branislav Vaki je u Sila uputio grupu etnika pod komandom Zorana Doderovia.568 Dejstva Oruanih snaga SFRJ u Baranji i istonoj Slavoniji (do 30. septembra 1991) (1) Prema podacima iz javnih izvora, prve ozbiljnije borbe na vukovarskom podruju izbile su 25. avgusta 1991569. (2) Prema izjavama general-potpukovnika ivote Pania za seriju Smrt Jugoslavije, dejstva JNA u septembru 1991. ozbiljno je ometalo loe rukovoenje i komandovanje, velik broj dezertera i slaba borbena gotovost rezervnih jedinica.570 Pa, situacija je bila vrlo nepovoljna. Imali smo mnogo dezertera. Vladao je haos. Niko nije znao ko mu je zapravo komandant... i ta... ko ta radi. Nije bilo jasne razlike meu borbenim jedinicama. I onda smo mi stigli tamo i videli da situacija ne odgovara savremenoj vojnoj organizaciji i kad se Adi vratio, lino je razgovarao sa ministrom odbrane... hm... obavestio ga je o situaciji tamo i nedugo zatim donesena je odluka da se mene imenuje za komandanta. /prevod sa engleskog/ (3) Dana 11. septembra 1991. ili oko tog datuma, predsednik Koordinacionog odbora stranaka i partija jugoslovenske orjentacije, dr Vida Mandi, predsednik Izvrnog saveta Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema za optinu Beli Manastir, Borivoje ivanovi i komandant taba teritorijalne odbrane optine Beli Manastir major Borivoje Dobroke, izdali su deklaraciju sa deset

559 Dokazni predmet br. 437, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3229-0041-3234; ERN eng. 0306-2361-0306-2369, Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova, izvadak iz Velike Srbije, br. 10, juli 1991, sadri razgovore sa etiri druga etnika porunika iz Srbije. 560 Dokazni predmet br. 443, ERN teksta na b/h/s-u 0065-4132-0065-4137, ERN eng. t 0065-4132-0065-4137, Ratni dani vojvode Branislava Vakia, izvadak iz Velike Srbije, br. 63, decembar 1995. 561 Dokazni predmet br. 438, ERN teksta na b/h/s-u 0076-8224-0076-8259, ERN eng. L000-2270-L000-2294, Hronologija radikalske borbe za dravu, slobodu i demokratiju, izvadak iz Velike Srbije, br. 429, septembar 1997, str. 24-29. 562 Dokazni predmet br. 439, ERN teksta na eng. 0321-8875-0321-8914, transkript razgovora za Smrt Jugoslavij, mart 1995, na str. 0321-8882-0321-8886. 563 Dokazni predmet br. 440, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4974-0339-4974; ERN eng. 0309-2239-0309-2239, Dopis, 11. avgust 1991. 564 Dokazni predmet br. 441, ERN teksta na b/h/s-u 0065-3126-0065-3131, ERN eng. 0066-6712-0066-6717, Odbrana Srbije kroz Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, izvadak iz Velike Srbije, br. 11, decembar 1991, i dokazni predmet br. 442, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3152-0041-3153, ERN eng. 0047-2763-0047-2764, Armija pohvalila jedinicu dobrovoljaca SRS, izvadak iz ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija, br. 12, februar 1992. 565 Dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radovanovi, izvadak iz ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija, br. 12, februar 1992. 566 Dokazni predmet br. 441, ERN teksta na b/h/s-u 0065-3126-0065-3131; ERN eng. 0066-6712-0066-6717, Odbrana Srbije kroz Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, izvadak iz Velike Srbije, br. 11, decembar 1991, i dokazni predmet br. 442, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3152-0041-3153, ERN eng. 0047-2763-0047-2764, Armija pohvalila jedinicu dobrovoljaca SRS, izvadak iz ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija, br. 12, februar 1992.

Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4895-0339-4895; ERN eng. 0339-4895-0339-4895, Potvrda za Branislava Gavrilovia Bernu, Ljubia Petkovi, 4. decembar 1991. 568 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0065-4132-0065-4137; ERN eng. ET 0065-4132-0065-4137, Ratni put vojvode Branislava Vakia, Velika Srbija, br. 63, decembar 1995. 569 Dokazni predmet br. 497, ERN eng. 0322-236-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002. 570 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7844; 0460-7846.

567

1032

1033

Vukovarska tragedija 1991 taaka o bezuslovnoj kapitulaciji Hrvatske za podruje Baranje koja je porazila oruane snage Hrvatske u Baranji. Prema toj deklaraciji, Baranja je slobodna, i celo je podruje pod kontrolom mesne srpske TO i policije. U deklaraciji, nadalje, stoji sledee: U Baranji je bila samo tri dana vojna uprava, a posle toga izabrana nova izvrna vlast Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Izvrni savet za Baranju.571 Gmtbr i dejstva sa ciljem zauzimanja Vukovara (od 30. septembra do 23. novembra 1991) Prepotinjavanje gmtbr (1) Dana 29. septembra 1991. gmtbr, izuzev bataljona obezbeenja, prepotinjen je i stavljen pod komandu 1. vojne oblasti umesto SSNO-u do izvrenja zadatka nareenjem naelnika Vrhovnog taba oruanih snaga SFRJ, general-pukovnika Blagoja Adia.572 SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU Kabinet saveznog sekretara SP Broj 29-34 29. 09. 1991. godine Vojna tajna Strogo poverljivo ifrovano Uruiti odmah Pretpoinjavanje Gmtbr, nareenje Komandi Gmtbr Komandi 1. vojita

Vukovarska tragedija 1991

Gardijska motorizovana brigada, bez bataljona za obezbeenje, pretpoinjava se Komandi 1. vojita od 16.00 asova 29. septembra 1991. godine do izvrenja zadataka. Naelnik generaltaba oruanih snaga SFRJ general-pukovnik Blagoje Adi

1. VO
(Beograd)

gen-ppuk. @ivota PANI]

4. korpus
(Sarajevo)

17. korpus
(Tuzla)

12. korpus
(Novi Sad)

gen-maj. Mladen BRATI] 5. korpus

(Banja Luka)

1. proleterska mehanizovana divizija (Beograd)

gen-maj. Mi}o DELI] 37. korpus

(T. U`ice) Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) (Beograd) puk. Mile MRK[I]

24. korpus
(Kragujevac)

80. mtbr
(Kragujevac) ppuk. Milorad VOJNOVI]

ostale jedinice

Grafiki prikaz 1. VO posle prepotinjavanja gmtbr (29. septembar 1991) (2) Iako ovo nareenje ne pominje izriito da e gmtbr biti upuena u Vukovar, jedno drugo nareenje, koje je istog dana izdao naelnik kabineta SSNO pukovnik Vuk Obradovi, o privremenom imenovanju u gmtbr pukovnika Neboje Pavkovia573 i pukovnika Zlatoja Terzia, obojice iz Kabineta SSNO-a, direktno dovodi u vezu prepotinjenje gmtbr sa izvoenjem operacija za osloboenje Vukovara574.

571 Dokazni predmet br. 961, ERN teksta na b/h/s-u 0050-1603-0050-1608; ERN eng. 0050-1603-0050-1608, Deklaracija o bezuslovnoj kapitulaciji Hrvatske za podruje Baranje koja je porazila oruane snage Hrvatske u Baranj.i 572 Dokazni predmet br. 452, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5665-0340-5665, ERN eng. L011-2990-L011-2991, strogo poverljivo nareenje br. 29-34, general-pukovnik Blagoje Adi, 29. septembar 1991.

573

MKSJ je 2. oktobra 2003. izdao optunicu protiv Neboje Pavkovia (predmet

IT-03-70). Dokazni predmet br. 971, ERN teksta na b/h/s-u 0364-2888-0340-2888; ERN eng. 0364-2888-0340-2888-ET, strogo poverljivo nareenje br. 29-34/1, pukovnik Vuk Obradovi, 29. septembar 1991.
574

1034

1035

Vukovarska tragedija 1991

1. vojna oblast (Beograd) gen-ppuk. @ivota PANI]

Vukovarska tragedija 1991 (3) Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr se prikljuila OG Jug, kojom je komandovao pukovnik Boja Bojat.575 (a) Komandno mesto gmtbr se nalazilo u centru Negoslavaca. Gmtbr je imala istureno komandno mesto na istom poloaju, na putu prema Vukovaru.576 (b) Gmtbr je osnovna jedinica u OG Jug za izvoenje veine dejstava iji je cilj zauzimanje Vukovara577. Prema lanku Vukovar oslobaaju hrabri, objavljenom u asopisu JNA Narodna armija, jednu od teinih uloga u borbama imaju stareine i vojnici gardijske motorizovane jedinice JNA.578 Berak, Ovara (i Grabovo) se nalaze u zoni odgovornosti OG Jug579. Za vreme napada na Vukovar, gmtbr je ojaana pripadnicima drugih jedinica, meu kojima i JNA, TO Srbije, mesnog srpskog TO-a i dobrovoljcima580, a svi su dejstvovali pod komandom pukovnika Mileta Mrkia preko njegovih potinjenih komandanata, kao to se objanjava dalje u izvetaju. (c) Pored OG Jug, meu snagama koje su uestvovale u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bile su sledee snage 1. VO JNA:

Operativna grupa (OG) SEVER gen-maj. Mladen BRATI] (do 4. nov. 91) gen maj. Andrija BIOR^EVI] (od 4. nov . 91 ) 12. korpus (Novi Sad)

Operativna grupa (OG) JUG (Negoslavci) puk. Mile MRK[I] gmtbr puk. Mile MRK[I] 80. mtbr * ppuk. Milorad VOJNOVI]

1. proleterska mehanizovana divizija (Beograd) gen-maj. Mio DELI]

ostale jedinice

ostale jedinice
TO Vukovar Miroljub VUJOVI]

Grafiki prikaz strukture 1. VO posle prepotinjavanja gmtbr (80. mtbr je na vukovarsko podruje stigla u novembru 1991) Pregled uea gmtbr u dejstvima sa ciljem zauzimanja Vukovara u periodu od 30. septembra do 18. novembra 1991.
Komandant puk. Mile MRK[I]

tab ppuk Miodrag PANI] (N)

tapski organi

Pomonik komandanta za politika pitanja ppuk Marko MARI]

Pomonik komandanta za bezbednost Maj Veselin [LJIVAN^ANIN

Organi bezbednosti

Pomonik komandanta za pozadinu

1. bataljon vojne policije (bvp) major Branislav KAVALI]

2. bataljon vojne policije (bvp) kapetan 1. klase Radoje PAUNOVI] 1. VP

1 . motorizovani bataljon (mtb) major Borivoje TE[I] 1. mt~

kap. Sa{a BOJKOVSKI

2. motorizovani bataljon (mtb) major Adem BAJI] (major Branislav LUKI])

Ininjerijska eta eta veze

Pozadinski bataljon Jedinica za protivvazdunu odbranu

Oklopni bataljon (okb)

1. VP 2. ~VP 3. ~VP ~VP PTD

vV vV vV 2. VP 3. VP 4. VP

1. mt~
kap. Zoran ZIROJEVI]

Artiljerijska grupa

3. mt~
kap. Miroslav RADI]

vo

vo

vo

Legenda: VP: eta vojne policije mot: motorizovan vVP: vod vojne policije mt: motorizovana eta vod: vod VP PTD: eta vojne policije za protivteroristika dejstva

Grafiki prikaz strukture gmtbr po dolasku u Vukovar (30. septembar 1991)

575 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482, ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar 21. novembar 1991, beleka od 5. oktobra 1991. u 8:50 asova. 576 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670, ERN eng. L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991, 10. pasus. 577 Dokazni predmet br. 445, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0008-0345-0011; ERN eng. 0345-0008-0345-0011-EDT/radna verzija prevoda, Pregled sastava snaga, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-162, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi, 16. novembar 1991. 578 Dokazni predmet br. 390, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7707-0114-7707, eng. ET 0114-7707-0114-7707, Vukovar oslobaaju hrabri, Narodna armija, 19. oktobar 1991. 579 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-54340293-5482; L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar 21. novembar 1991. Vidi i dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-0340-5680; ERN eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991. 580 Vidi i dokazni predmet br. 929, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3211-0364-3211; ERN eng. 0364-3211-0364-3211, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 160-15, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991.

1036

1037

Vukovarska tragedija 1991 i. Prva proleterska gardijska motorizovana divizija (pgmd) pod komandom general-majora Dragoljuba Aranelovia581 u ijem su sastavu bile tri proleterske gardijske mehanizovane brigade582 (pazi: nije isto to i gardijska motorizovana brigada) i druge jedinice, nalazila se sa desne strane poloaja OG Jug i bila je zaduena za deo istone Slavonije i zapadni Srem. Zona odgovornosti 1. pgmd obuhvatala je optine Mirkovci, Oriolik, eletovci, Lova, Tovarnik, Bapska, arengrad, Ilok, itd.583 ii. Dvanaesti novosadski korpus se nalazio sa severne strane OG Jug i pokrivao je Baranju i veinu severnog dela istone Slavonije (tj. severni deo Vukovara (severno od reke Vuke),584 ukljuujui optine kao to su Borovo Selo i Borovo Naselje, Erdut, Bobota itd.585 Video snimak prikazuje govor generala Andrije Biorevia, komandanta 12. novosadskog korpusa JNA586 i OG Sever, u kom on pohvaljuje Arkana za ulogu koju je odigrao u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, to ukazuje na saradnju OG JNA Sever i Arkanovih Tigrova za vreme dejstava koje je predvodila JNA u Baranji i severnom delu istone Slavonije. Prema transkriptu tog snimka, Biorevi kae sledee:

Vukovarska tragedija 1991 U tome je najvea zasluga Arkanovih dobrovoljaca. Mada meni neki pripisuju kako ja urujem sa nekim paravojnim formacijama. To nisu paravojne formacije, to su ljudi koji su doli dobrovoljno da se bore za srpski narod i mi opkolimo selo, on uleti, ono to nee da se preda, pobije, idemo dalje. 587 iii. Tokom dejstava je OG Jug, kao i druge jedinice JNA koje su dejstvovale u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, ojaana drugim jedinicama JNA i TO, kao to se vidi iz nareenja analiziranih dalje u izvetaju. U strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 1614-162 od 16. novembra 1991. naveden je pregled jedinica JNA i TO Srbije koje su bile potinjene 1. VO za vreme dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.588 (2) Dana 1. oktobra 1991. u komandi (taba) gmtbr major Trifunovi i major Gojkovi poeli su voditi Ratni dnevnik.589 Ratni dnevnik gmtbr sadri detaljne beleke o ueu gmtbr u dejstvima oko Vukovara. (d) Ratni dnevnik, nareenja za napad, kao i izvetaji koje je slao Mrki u svojstvu komandanta gmtbr i, kasnije, komandanta OG Jug, navode na zakljuak da je postojao delotvoran komandni (rukovodni) lanac, koji je u potpunosti odgovarao principima rukovoenja i komandovanja JNA (jednostareinstvo, jedinstvena komanda, obaveza provoenja odluka)590, kao i funkcionalni sistem obavetavanja za sve vreme u kojem je gmtbr uestvovala u dejstvima u Vukovaru (tj. do povlaenja 23. novembra 1991). Sve jedinice u sastavu OG Jug bile su potinjene komandantu OG Jug, pukovniku Miletu Mrkiu. (e) Pukovnik Mile Mrki je, prema Ratnom dnevniku gmtbr, komandovao jedinicom gmtbr za sve vreme dok je gmtbr bila u Vukovaru.591

581 Vidi i dokazni predmet br. 930, ERN 0207-7961-0207-7963; ERN eng. L0058886-L005-8891; strogo poverljivo nareenje br. 851-18, 1. pgmd, general-major Dragoljub Aranelovi, 4. oktobar 1991. 582 Dokazni predmet br. 445, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0008-0345-0011; ERN eng. ET 0345-0008-0345-0011, nareenje br. 1614-162, 1. VO, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi. 583 Dokazni preedmet br. 460, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3210-0364-3210; ERN eng. ET 0364-3210-0364-3210, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 2429-1, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991. 584 Dokazni predmet br. 463, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1189-0327-1191, ERN eng. ET 0327-1189-0327-1191, strogo poverljivo nareenje br. 106-1, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, 15. oktobar 1991. 585 Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, eng. 0345-0026-0345-0029- EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-177, 20. novembar 1991. Vidi i dokazni predmet br. 460, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3210364-3210; ERN eng. ET 0364-3210-0364-3210, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 2429-1, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991. 586 Biorevi je doao na mesto Mladena Bratia koji je ubijen u akciji poetkom novembra 1991; vidi dokazni predmet br. 968; ERN teksta na b/h/s-u 0054-4954-00544958; ERN teksta na eng. ET 0054-4954-0054-4958, lanak u Biltenu br. 82, 5. novembar 1991.

587 Dokazni predmet br. 451; ERN teksta na b/h/s-u/eng. 0062-2146-0062-2147, transkript govora generala Andrije Biorevia na TV Beli Manastir, 1. januar 1992. 588 Dokazni predmet br. 445, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0008-0345-0011; ERN eng. ET 0345-0008-0345-0011, Nareenje br. 1614-162, 1. VO, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi. 589 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482, ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar - 21. novembar 1991. 590 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; ERN eng. L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ ONO, 1982, lan 112. 591 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN teksta na eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar - 21. novembar 1991, 27. oktobar , 4. oktobar, 5. oktobar, 6. oktobar 1991, 10. oktobar, 11. oktobar, 27. oktobar, 9. novembar, 15. novembar, 17. novembar 1991.

1038

1039

Vukovarska tragedija 1991 Mrki je na poloaj komandanta gmtbr postavljen 9. jula 1990.592 Major Veselin ljivananin je bio naelnik organa bezbednosti gmtbr u periodu u kom je gmtbr uestvovala u dejstvima u Vukovaru. ljivananin je na taj poloaj imenovan 12. avgusta 1991.593 ljivananin je pre toga u gmtbr bio na drugim dunostima: komandir ete vojne policije (od 10. juna 1986. do 27. januara 1987), zamenik komandanta bataljona vojne policije u inu kapetana (od 27. januara 1987. do septembra 1987), komandant 1. bataljona vojne policije (od 22. avgusta 1988. do 4. novembra 1989).594 Miroslav Radi je bio komandir ete u 1. motorizovanom bataljonu gmtbr.595 (3) Dana 1. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki je gmtbr izdao Zapovest za blokadu i napad, kom je u sastav gmtbr uveo jurini odred (JOd).596 (f) U drugoj taki Mrki objanjava budue aktivnosti gmtbr. To se odnosi na nareenje pukovnika Mrkia da peadijske jedinice gmtbr koriste pripadnike mesnog srpskog odreda TO Petrova Gora kao vodie.597 Gmtbr izvodi blokadu i napad na Vukovar u sastavu OG dejstvom JOda sa zadatkom: u sadejstvu sa jedinicama TO Vukovar (odTO Petrova Gora, okb/544. mtbr, razbiti snage neprijatelja u zoni dejstva zauzeti grad i uspostaviti reim kontrole. (g) Pod etvrtom takom, Odluio sam, Mrki nareuje opti zadatak gmtbr. Izriito nareuje saradnju izmeu JNA i jedinica TO.598

Vukovarska tragedija 1991 4. ODLUIO SAM: u toku noi - pre svitanja dana 02. 10. 1991. godine izvriti dovoenje jedinica Gmtbr na liniju dodira, a zatim uz avio. i art. podrku (trajanje art. podrke 20 minuta) energinim dejstvom izvriti napad u dodeljenoj zoni u sadejstvu sa JTO i jedinicama JNA sa ciljem: razbiti snage neprijatelja, zauzeti grad i uspostaviti reim u zoni dejstva Gmtbr. Major Borivoje Tei je bio komandant 1. jurinog odreda.599 (h) Dalje, u petom pasusu nareenja, slede konkretni zadaci svakom (od dva) potinjenom jurinom odredu (JOd), kao i ostalim potinjenim bataljonima i jedinicama, ukljuujui i saradnju izmeu JNA i TO. (4) Ve drugog dana uestvovanja u dejstvima u Vukovaru, gmtbr je pretrpila znatne gubitke: 1 poginuli i 58 teko ranjena.600 Zanimljiva je injenica da se intenzivno koristila vazduna podrka.601 (5) Drugi motorizovani bataljon gmtbr stigao je u kasarnu u Vukovaru najkasnije 6. oktobra 1991. Potpukovnik Komandant OG Jug je imenovao Branislava Lukia za komandanta vukovarskog garnizona.602 (6) Jurine grupe po prvi put u Ratnom dnevniku gmtbr 7. oktobra 1991. pominje komandant gmtbr (pukovnik Mile Mrki).603 Prvih dana

Dokazni predmet br. 455, ERN teksta na b/h/s-u 0422-2838-0422-2984, ERN teksta na eng. XXX, Personalni dosije o Miletu Mrkiu, Dravni sekretarijat za personalnu upravu. 593 Dokazni predmet br. 456, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8844-0361-8854, ERN teksta na eng. 0361-8844-0361-8854 EDT/radna verzija prevoda, Personalni list: Veselin [ljivananin, Dravni sekretarijat za personalnu upravu. 594 Dokazni predmet br. 456, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8844-0361-8854, ERN teksta na eng. 0361-8844-0361-8854 EDT/radna verzija prevoda, Personalni list: Veselin [ljivananin, Dravni sekretarijat za personalnu upravu. 595 Dokazni predmet br. 457, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8369-0361-8376, ERN teksta na eng, Personalni list: Miroslav Radi, Generaltab Jugoslovenske narodne armije, Personalna uprava. 596 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670; ERN teksta na eng, L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991. 597 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670; ERN teksta na eng, L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991, take 2, 3a.

592

Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670; ERN teksta na eng, L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991, taka 4. 599 Dokazni predmet br. /u originalu broj nije naveden/, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7575-0114-7575, ERN teksta na eng. ET 0114-7575-0114-7575, Kapetan Slavko Stijakovi: Junatvo u senci skromnosti, lanak u Narodnoj armiji, 4. decembar 1991. 600 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 2. oktobar 1991. 601 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 2. oktobar 1991. u 12:15, 13:00 asova; 15:10 asova 5. oktobra 1991; 6. oktobar; 29. oktobar; 30. oktobar; 2. novembar; 3.novembar; 4. novembar; 10. novembar. 602 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 6. oktobar u 15:50 asova. 603 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 7. oktobar u 12:30 asova.

598

1040

1041

Vukovarska tragedija 1991 dejstava 1. bataljon vojne policije (bez anti-teroristike ete)604 dobio je zadatak da vri obezbeenje u zoni odgovornosti brigade, ukljuujui i komandno mesto, dok je 2. bataljon vojne policije (ukljuujui i anti-teroristiku etu 1. bataljona vojne policije) pomagao jurinim odredima u njihovim dejstvima na liniji fronta.605 (7) Pukovnik Mile Mrki je komandu nad OG Jug preuzeo najkasnije 8. oktobra 1991.606 Ova primopredaja se vremenski poklapa sa preuzimanjem komande od strane komande gmtbr nad komandom OG Jug (tj. komanda gmtbr postaje komanda OG Jug). (8) Dana 9. oktobra 1991. kragujevaki odred TO (Srbija) (pre)potinjen je gmtbr (OG Jug)607. (9) Dana 14. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki u svom strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju br. 101-1 obavetava 1. VO o statusu sprovoenja nareenja 1. VO da se dopusti ulaz konvoja sa humanitarnom pomoi u Vukovar i negodovanja (mesnog srpskog) TO zbog te geste:608 U skladu sa naim nareenjem o prihvatu i upuivanju konvoja sa lekovima i hranom u Vukovar i pored izvesnih negodovanja i protivljenja pre svega jedinica TO, konvoj je bezbedno stigao u kasarnu u Vukovaru. Kako ste u toku dana usmeno izveteni konvoj nije produio u Vukovar poto mu nismo mogli garantovati bezbednost u delu grada koji kontroliu ustae, tako da se vratio u s. Nutar (o dogaaju vezanom za upuivanje konvoja u Vukovar izvestiemo vas opirnim izvetajem grupe koja je bila odreena za doek konvoja).
604 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 7. oktobar u 12:30 asova 605 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 5. oktobar 1991. 606 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 8. oktobar 1991. 607 Dokazni predmet br. 460, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3210-0364-3210, ERN teksta na eng. ET 0364-3210-0364-3210. 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 2429-1, general potpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991. 608 Dokazni predmet br. 931, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1187-0327-1188, ERN teksta na eng. ET 0327-1187-0327-1188, OG Jug, strogo poverljivo nareenje br. 101-1, pukovnik Mile Mrki, 14. oktobar 1991.

Vukovarska tragedija 1991 (10) Dana 15. oktobra 1991. general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO JNA, u svom strogo poverljivom nareenju br. 1614-82/27 upuenom OG Jug, 12. korpusu, 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji, regionalnom tabu TO Autonomne pokrajine Vojvodina i potinjenim jedinicama nalae, izmeu ostalog, da se svi dobrovoljaki odredi i paravojni sastavi stave pod komandu JNA:609 Komanda 1. VO - IKM str. pov. Br. 1614-82/27 15. 10. 1991. godine ... Na osnovu nastalih problema u zoni izvoenja borbenih dejstava, a u cilju regulisanja ivota, rada, reda i discipline, nareujem: ... 2. Sve paravojne sastave i dobrovoljake odrede koji nee da uu pod komandu jedinica JNA odstraniti sa teritorije. Pani, pored toga, nareuje da treba uspostaviti korektan odnos prema stanovnitvu pravilnim postupcima i pozitivnim merama, obezbediti potpunu sigurnost i normalne uslove ivota graana svih nacionalnosti, stranakih ili verskih opredeljenja. U Panievom nareenju nedvosmisleno se zabranjuje ruenje ili skrnavljenje verskih, kulturnih i istorijskih objekata u osloboenim mestima. Nedisciplinovane vojnike i stareine najstroe kanjavati,610 Nareenje generala ivote Pania usledilo je nakon slinog nareenja koji je potpisao njegov naelnik taba, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi, u kom trai potpuno pretpoinjavanje i odgovornost stareinskog sastava za potinjene i pridate jedinice.611 (11) Istog dana, 15. oktobra 1991, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivu odluku br. 106-1, Odluka za produenje

609 Dokazni predmet br. 461, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3213-0364-3213; ERN teksta na eng. ET 0364-3213-0364-3213, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 161482/27, general-pukovnik ivota Pani, 15. oktobar 1991. 610 Dokazni predmet br. 461, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3213-0364-3213; ERN teksta na eng. ET 0364-3213-0364-3213, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 161482/27, general-pukovnik ivota Pani, 15. oktobar 1991. 611 Dokazni predmet br. 462, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3212-0364-3212; ERN teksta na eng. ET 0364-3212-0364-3212, strogo poverljivo nareenje br. 1614-25, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 12. oktobar 1991.

1042

1043

Vukovarska tragedija 1991 napadne operacije Vukovar612. U Mrkievoj odluci pominju se etiri jurina odreda, zasnovana na 1. i 2. motorizovanom bataljonu, 2. bataljonu vojne policije i oklopnom bataljonu gmtbr (zajedno sa etom Gardijske motorizovane divizije), popunjena sa dobrovoljcima, kao i odrede mesnog srpskog TO (npr. Petrova Gora) i TO Republike Srbije (npr. kragujevaki odred TO).613 (12) U strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br.132-1 od 17. oktobra 1991, upuenom 1. VO, pukovnik Mile Mrki hvali izuzetnu borbenu vrednost 1. mehanizovane ete oklopnog bataljona 1. pgmd, kao i diverzantskog odreda 93. motorizovanog zatitnog puka, i svoje brigade - gmtbr. Mrki se tui na izuzetno slab borbeni moral i borbenu vrednost /koju/ pokazuje 20. partbrTO i okb/544. mtbr.614 (13) Dana 19. oktobra 1991, general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO JNA, izdao je strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/33 i uputio OG Jug, 12. korpusu, 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji (pgmd), regionalnom tabu TO Autonomne pokrajine Vojvodine i ostalim potinjenim jedinicama.615 (a) Pani u svom strogo poverljivom nareenju br. 1614-82/33 nareuje OG Jug i 12. korpusu da uspostavi potpunu uu blokadu Vukovara, a sa 1. pgmd i iru po dubini i sprei svaki ulaz i izlaz iz Vukovara i dodaje da e tab TO Vojvodina i Sekretarijat za unutranje poslove Vojvodine organizovati potpunu kontrolu leve obale r. Dunav... i spreiti svaki prelazak r. Dunav kako bi se spreilo prebacivanje ustaa i municije preko r. Dunav u Vukovar :616
612 Dokazni predmet br. 463, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1189-0327-1191; ERN teksta na eng. ET 0327-1189-0327-1191, strogo poverljiva odluka br. 106-1, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, 15. oktobar 1991. 613 Dokazni predmet br. 463, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1189-0327-1191; ERN teksta na eng. ET 0327-1189-0327-1191, strogo poverljiva odluka br. 106-1, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, 15. oktobar 1991. 614 Dokazni predmet br. 944, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1192-0327-1194, ERN teksta na eng. ET 0327-1192-0327-1194, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 132-1, pukovnik Mile Mrki, 17. oktobar 1991. 615 Dokazni predmet br. 464, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1195-0327-1197, ERN teksta na eng. ET 0327-1195-0327-1197, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 161482/33, general-potpukovnik ivota Pani, 19. oktobar 1991. 616 Dokazni predmet br. 464, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1195-0327-1197, ERN teksta na eng. ET 0327-1195-0327-1197, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 161482/33, general-potpukovnik ivota Pani, 19. oktobar 1991.

Vukovarska tragedija 1991 Komanda 1. VO - ikm Strogo pov. Broj 1614-82/33 19. 10. 1991. godine vrlo hitno uruiti odmah komandi 1. VO, 12.K, 1. pgmd, OG JUG, 152. mabr, 305. inzbr i pto AP Vojvodine ... Na osnovu steenog uvida, a u duhu osnovne zamisli, nareujem: ... 2. Komanda 12. K i OG JUG uspostavie potpunu uu blokadu Vukovara, a sa 1. pgmd i iru po dubini i spreiti svaki ulaz i izlaz iz Vukovara. Pto AP Vojvodine u saradnji sa PSUP organizovae potpunu kontrolu leve obale r. Dunav od Bake Palanke do Vajske i spreiti svaki prelazak r. Dunav razmotriti i zavoenje policijskog asa na prostoru: Bako Novo Selo, Plavna, Boani, Vajska-Labudnjaa. Ovo je neophodno iz razloga to postoje osnovane sumnje da deo metana ovih sela uestvuje u prebacivanju ustaa i municije preko r. Dunav u Vukovar. Protiv prekrioca preduzimati najotrije mere odgovornosti. (b) Pani u nareenju br. 1614-82/33 pominje i jedan skoranji dogaaj sa oficirom 1. pgmbr u Iloku i izdaje jasna uputstva da se razoruaju i pritvore naoruane osobe i grupe koje nisu u sastavu (tj. nisu potinjene) JNA ili TO. Kao primer takvih grupa navodi etnike617. .... 3. I pored vie upozorenja o preduzimanju mera i dalje je prisutno da se u zoni izvoenja borbenih dejstava konzumiraju vee koliine alkohola. Nekontrolisana upotreba alkohola izazvala je nekoliko tekih ekscesa, a najsveiji primer je sluaj kapetana i grupe vojnika iz 1. pgmbr. Kapetan sa 4-5 vojnika u pijanom stanju bez dozvole dolo je 19. 10. u Ilok i napravio nekoliko teih ispada, nakon ega je udaljen iz Iloka u jedinicu. Svojim postupcima navedena grupa je naruila moralni lik pripadnika JNA, to u ovom vremenu moe imati nesagledive posledice po JNA. Komanda 1. pgmd uputie kapetana i vojnike na VDS, o emu me lino izvestite.
Dokazni predmet br. 464, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1195-0327-1197, ERN teksta na eng. ET 0327-1195-0327-1197, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 161482/33, general-potpukovnik ivota Pani, 19. oktobar 1991, pod takama 3 i 4.
617

1044

1045

Vukovarska tragedija 1991 4. U cilju spreavanja pljake, zlostavljanja graana i ubistava, ak i zarobljenika, sva naoruana lica i grupe koje nisu u sastavu JNA i TO (etnici i sl.) razoruavati i privoditi a voe zatvarati i preduzimati sve zakonske mere. (14) Istog dana, 19. oktobra 1991, OG Jug je od 1. VO primila strogo poverljivo nareenje br. 1614-64 da sa TO uskladi sva dejstva i odrava red i disciplinu u svim jedinicama.618 Nareenje komande 1. VO str. pov. br. 1614-64 od 19. 10. 1991. godine u kome se precizira da komande JNA objedinjavaju b/d sa svim jedinicama TO. Peadijske jedinice koje se pridaju OMJ izvebati u zajednikom izvoe-nju b/d. U svim jedinicama obezbediti red i disciplinu. Za kontrolu naseljenih mesta kojima se ovlada angaovati prvenstveno jedinice TO.

Vukovarska tragedija 1991 (15) Sledea beleka koja se odnosi na majora Veselina ljivananina unesena je Ratni dnevnik gmtbr 21. oktobra u 16:30 asova u621:

selo Negoslavci 16:30 asova, 21. oktobar

Major ljivananin Veselin izvestio generala Pania da je u toku dana vrio korekturu artiljerijske vatre po reonu Mitnice oko 13.00 asova.

/potpisao: major Trifunovi/

selo Negoslavci 17:00 asova, 19. oktobar 1991.

/potpis: kapetan 1. klase Dragan kori/

U samom nareenju 1. VO br. 1614-64 kae se da sve snage koje dejstvuju u zonama dejstva jedinica stavljene su pod komandu komandanta jedinice JNA koja izvodi borbena dejstva u tim rejonima. U nareenju se jo kae da 1. pgmd treba da stupi u kontakt sa komandantom TO Vukovar i uputi ga na komandno mesto OG Jug radi objedinjavanja dejstava TO sa tog prostora sa OG JUG.619 U izvetajima OG Jug od 20. i 21. oktobra govori se o potekoama u motivisanju nekih jedinica TO Srbije620.

Dunosti organa bezbednosti622 ne obuhvataju korekciju artiljerijske vatre, ve je to obino zadatak (isturenih) posmatraa artiljerije (najee oficira artiljerije)623 ili stareina borbenih jedinica (komandiri voda ili ete peadijskih ili oklopnih jedinica) i rutinski se izvodi za vreme vojnih dejstava pa stoga nije potrebna da bude zabeleena u Ratnom dnevniku niti o tome treba da bude obaveten glavnokomandujui vojnim operacijama. Prema izjavi generala-potpukovnika ivote Pania za seriju Smrt Jugoslavije u oktobru/novembru 1994, ljivananin je uvek bio na liniji fronta624 /prevod sa engleskog/. (16) etiri dana posle nareenja 1. VO br. 1614-82/33 u kom je komandant 1. VO, general-potpukovnik ivota Pani, izrazio svoje nezadovoljstvo protivzakonitim ponaanjem pripadnika nekih njegovih potinjenih jedinica, a posebno u 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji - potpukovnik Milan Eremija, zamenik komandanta za moralno vaspitanje i politiku propagandu 1. pgmd, obavestio je u svom poverljivom dopisu br. 1276-1, Sedmodnevnom izvetaju o stanju morala u 1. pgmd i pretpoinjenim jedinicama, upuenom 1. VO, o ueu paravojnih formacija iz Srbije, od etnika, preko odreda Duan Silni i raznih samozvanih dobrovoljaca,

Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. oktobar u 17:00 asova. 619 Dokazni predmet br. 102, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2662-0119-2663, ERN teksta na eng. ET 0119-2662-0119-2663, 1. VO, Nareenje, nema broja, nema potpisa (nepotpuna kopija). 620 Dokazni predmet br. 945, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1198-0327-1199, ERN teksta na eng. ET 0327-1198-0327-1199, OG Jug, strogo poverljivo nareenje br. 163-1, pukovnik Mile Mrki, 20. oktobar 1991; i ERN teksta na b/h/s-u 0327-1202-0327-1203; ERN teksta na eng. ET 0327-1202-0327-1203, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 170-1, pukovnik Mile Mrki, 21. oktobar 1991.

618

Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN teksta na eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, od 1. oktobra do 21. novembra 1991. 622 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 184. 623 Dokazni predmet br. 465, ERN teksta na b/h/s-u 0206-1551-0206-1682, ERN teksta na eng. 0302-1931-0302-2089, JNA/SFRJ, Artiljerijsko pravilo gaanja, 1991. 624 Dokazni predmet br. 544, ERN teksta na eng. 0460-7824-0460-7876, Transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na ERN str. teksta na eng. 0460-7855.

621

1046

1047

Vukovarska tragedija 1991 kao i odreda mesne srpske TO (TO Lovas) i neidentifikovanih odreda iz Srbije (odred Valjevo), u tekim krivinim delima. 4. - Aktivisti i pojave koje negativno utiu na stanje morala u jedinicama divizije: - u zoni b/d 1. pgmd nalazi se vie grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije, od etnika, preko odreda Duan Silni i raznih samozvanih dobrovoljaca kojima nije osnovni motiv borba protiv neprijatelja ve pljaka narodne imovine i iivljavanje nad nedunim stanovnitvom hrvatske nacionalnosti. Prilikom zarobljavanja 80 metana hrvatske nacionalnosti u selu Lovas od strane TO Lovas i Odreda Duan silni, vreno je fiziko zlostavljanje nad istima nakon ega je ubijeno 4 metana sela Lovas. Nakon dolaska Odreda Valjevo u selo Lovas, zarobljeni metani su korieni za ienje minskih polja, kojom prilikom je ubijeno 17 metana. Povreenim metanima je odbijeno pruanje medicinske pomoi od strane medicinskog osoblja Doma zdravlja id. 5. - Predlog mera za poboljanje stanja morala u jedinicama: - Da se organizovano pristupi razoruanju paravojnih formacija, posebno odreda Duan silni, etnika i Arkanovih vojnika i da se u tu akciju ukljue organi vlasti i organi Republike Srbije.625 Iako (komanda) 1. pgmd nije u sastavu OG Jug, a OG Jug (ili gmtbr) nije meu onima kjima je Eremijin izvetaj upuen, pretpostavlja se da je zbog ozbiljnosti dogaaja o kojima se govori u Eremijinom izvetaju, dopis upuen i svim potinjenim jedinicama 1. VO, ukljuujui i OG Jug, i da je sluio kao opomena. U Ratnom dnevniku gmtbr nema beleki o tome da pukovnik Mile Mrki, kao posledicu gorenavedenog izvetaja o 1. pgmd izdao nareenja svojim potinjenim jedinicama da odravaju ili pootre disciplinu i red meu vojnicima. (17) Dana 29. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivo nareenje br. 235-1 o produenju napadne operacije Vukovar.626

Vukovarska tragedija 1991 (a) Nareenje br. 235-1 OG Jug sadri detaljni pregled jurinih odreda OG Jug i navodi odrede Leva Supoderica i Petrova Gora kao jedinice 1. jurinog odreda (JOd-1), potinjene OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) preko komandanata jurinih odreda. 2. ZADACI JEDINICAMA: JOd-1 sastava: 1. mtb; 1-3/2. bVP, Od Leva Supoderica; Od Petrova Gora, eta dobrovoljaca Novi Sad, 1 tenk M-84; 1/1 pion; deo jedinica TO iz sadanjeg rejona produiti napad i u sadejstvu sa JOd-2 uz ubacivanje snaga razbiti ustake jedinice u Cvetnom i Pionirskom naselju, izbiti na ulicu 1. maja, a zatim uz sadejstvo sa 3./211. okbr glavnim snagama produiti napad u zahvatu ulice 1. maja, a pomonim razbiti ustake snage u rejonu naselja 6. proleterske divizije.627
OG Jug Komandant puk. Mile MRK[I]

tab ppuk. Miodrag PANI] (N)

Pomonik komandanta za politika pitanja ppuk. Marko MARI]

Pomonik komandanta za bezbednost major Veselin [LJIVAN^ANIN

Pomonik komandanta za pozadinu

tapski organi

Organi bezbednosti

Jurini odred (JOd) 1 major Borivoje TE[I]

JOd-2 major Branislav LUKI]

Ininjerijska eta eta veze

Pozadinski bataljon Jedinica za protivvazdunu odbranu

1. mtb

JOd-3 major Milorad STUPAR

1-3/2 bVP
JOd-4 Leva Supoderica Milan LAN^U@ANIN

JOd-5

Petrova Gora

Dobrovoljaka eta (Novi Sad)

ostale jedinice

Grafiki prikaz nareenja OG Jug br. 235-1 (samo glavne jedinice)

626 Dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2667-0119-2669; ERN teksta na eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991. 627 Dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2667-0119-2669; ERN teksta na eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991.

Dokazni predmet br. 342, ERN teksta na b/h/s-u 0040-0285-0040-0288; ERN teksta na eng. 0040-0289-0040-0291, telegram potpisao potpukovnik Milan Eremija, pomonik komandanta za moralno vaspitanje i politiku propagandu, 1. pgmd, upuen Komandi 1. vojne oblasti, 23. oktobar 1991.
625

1048

1049

Vukovarska tragedija 1991 (b) Leva Supoderica i Petrova Gora, koje se pominju u nareenju br. 235-1,628 dva su odreda mesne srpske TO u sklopu TO-a Vukovar. Nazivi ovih odreda (mesnog srpskog) TO-a, Leva Supoderica i Petrova Gora odnose se na vukovarska naselja.629 (c) Formiranje jedinica mesnog srpskog TO-a u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u leto 1991. izvreno je po istom principu kao i u drugim delovima Hrvatske u kojima je iveo znatan broj Srba. Kada nije uestvovao u dejstvima, mesni srpski TO u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bio je do 9. oktobra 1991. potinjen mesnom srpskom MUP-u, kojim je rukovodio Radovan Stojii.630 Radovan Stojii zvani Bada kasnije je postao zamenik/pomonik ministra za unutranje poslove Republike Srbije.631 Samoproglaeno telo Velika narodna skuptina Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem je 20. oktobra 1991. prihvatila odluku da se TO Srbije, Baranje i zapadnog Srema pripoji oruanim snagama SFRJ.632 Nema dokaza o tome u kojoj meri je ta odluka sprovedena. (d) Odredi (mesnog srpskog) TO-a, Leva Supoderica i Petrova Gora u tesnoj su vezi sa SRS-om Vojislava eelja. Dana 18. oktobra 1991. Duan Filipovi je poslao rukom pisano pismo sa igom TO Vukovar o legalizaciji rada jedinice Leva Supoderica i imenovanju Milana Lanuanina zvanog Kameni za njenog komandanta.633 Prema pisanju asopisa SRS-a

Vukovarska tragedija 1991 Velika Srbija, Leva Supoderica je etniki odred.634 Vojislav eelj je 15. maja 1993. u etnikog vojvodu unapredio Milana Lanuanina, komandanta odreda Leva Supoderica.635 (e) Pukovnik Marko Mari, pomonik komandanta za politiko i moralno vaspitanje, u razgovoru za Narodnu armiju potvruje da su dobrovoljci (grupe) koje je angaovala stranka bili prepotinjeni gmtbr za vreme dejstava u Vukovaru:636 Sve ee se pria da, navodno, na podrujima gdje dejstvuje i Vaa jedinica, postoji vie vojski. Neki ih nazivaju i paravojnim formacijama. Koliko je to tano i kako sinhronizujete njihove aktivnosti? Nije tu re ni o paravojnim formacijama, ni o vie vojski, ve o dobrovoljakim grupama. S obzirom na to da smo najjaa i najstarija jedinica, pokuali smo da odmah stavimo pod kontrolu sve dobrovoljake grupe, posebno u smislu rukovoenja i komandovanja. Bilo je stranaki obojenih dobrovoljakih grupa, koje su pokuavale da se istrgnu svakoj kontroli. Mi smo ih meutim, jasno i glasno upozorili da za sve vae pravila koja vae i za jedinice Jugoslovenske narodne armije. Ljudi su ih prihvatili i do sada nije bilo njihovog naruavanja. (f) Dana 9. novembra 1991. Ljubia Petkovi, naelnik Ratnog taba SRS poslao je dopis komandantu odreda Leva Supoderica uz napomenu pismo proitati pred svima.637 U Petkovievom dopisu navedena su jasna uputstva komandantu odreda Leva Supoderica da imenuje komandire i stavi sve dobrovoljce pod njihovu komandu.

Dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2667-0119-2669; ERN teksta na eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991. 629 Vidi npr. dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-03405670; ERN teksta na eng. L001-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991. 630 Dokazni predmet br. 446, ERN teksta na b/h/s-u 0063-6946-0063-6946; ERN teksta na eng. 0064-1702-0064-1702, Potvrda taba TO-a Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, koju je potpisao Stojii, 13. decembar 1991. 631 Dokazni predmet br. 447, ERN teksta na b/h/s-u 0161-2990-0160-2992; ERN teksta na eng. ET 0160-2990-0160-2992, Odgovor na ministarsko pitanje Tode Vojvodia, Radovan Stojii, pomonik ministra, naelnik Sektora JB, 26. maj 1992. 632 Dokazni predmet br. 450, ERN teksta na b/h/s-u 0333-2410-0333-5746; ERN teksta na eng, Zvanina odluka Velike skuptine Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, Slubeni list SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem br. 1, Beli Manastir, 9. oktobar 1991. 633 Dokazni predmet br. 105, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2670-0119-2670; ERN teksta na eng. ET 0119-2670-0119-2670, rukom pisana beleka, Duan Filipovi, 18. oktobar 1991.

628

634 Pored dokumenata o kojima je bilo rei u ovom delu: dokazni predmet br. 467, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3138-0041-3140, ERN teksta na eng. ET 0041-3138-00413140; ivee srpski Vukovar, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija br. 12, februar 1992. 635 Dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN teksta na eng. 0346-2545-0346-2548, Nareenje br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561, Srpska radikalna stranka, Vojislav [eelj, ABC GLAS, 1995. 636 Dokazni predmet br. 390, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7707-0114-7707, ERN teksta na eng. ET 0114-7707-0114-7707, Vukovar oslobaaju hrabri, Narodna armija, 19. oktobar 1991. 637 Dokazni predmet br. 561, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9457-0116-9457; ERN teksta na eng. 0307-1154-0307-1154, Dopis komandanta Ratnog taba SRS komandantu odreda Leva Supoderica, 9. novembar 1991.

1050

1051

Vukovarska tragedija 1991 Srpska radikalna stranka Ratni tab Beograd, Ohridska br. 1 tel.: 011/547-745 Komandantu odreda Leva Supoderica Gospodine komandante! Svi dobrovoljci koje vam je Srpska radikalna stranka uputila stavljaju se pod vau komandu i zatitu T.O. Vukovar. Ratni tab SRS za komandanta dobrovoljaca u Vukovaru imenovao je hrabrog i iskusnog borca Kati Slobodana iz Beograda. Molim vas da u zajednikoj saradnji odredite i imenujete komandire odelenja, uz preporuku da se Vaki Branislav iz Nia, imenuje za komandira voda dobrovoljaca iz Nia, Leskovca i okoline. Komandantu dobrovoljaca kao i komandirima voda i odelenja ne odobravaju se samostalne akcije bez saglasnosti komandanta odreda. Ratni tab SRS obavezuje komandanta odreda da svim dobrovoljcima izda potvrdu o vremenu provedenom na ratitu i nagradi ih sa po dva dana. Svim borcima izdati po dve potvrde; jedna odmah prilikom stupanja u jedinicu na kojoj se uvodi datum dolaska sa datumom do daljnjeg a druga prilikom povratka do odreenog datuma. Napominjemo da su samo vae potvrde merodavne za pravdanje odsustva s radnog mesta. Za borce koje ste vratili zbog nediscipline ili bilo kog drugog razloga kao i za borce koji su pokazali izuzetnu hrabrost molim vas da nas pismeno obavestite. Svi borci redovno e primati pisma od rodbine a isti to mogu uiniti preko naih veza. Svim borcima elimo dobro zdravlje i povratak, kada oslobodite Vukovar, prestonice Srpske Oblasti, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Beograd 09. 11. 1991. godine Naelnik Ljubia Petkovi NAPOMENA: Pismo proitati pred svim borcima. Dopis Ljubie Petkovia od 9. novembra 1991. naznaka je tesnih veza izmeu Ratnog taba SRS i mesnog srpskog TO-a u Vukovaru i ueu dobrovoljaca iz SRS-a u tom TO-u. Dopis takoe pokazuje ovlaenje Ratnog

Vukovarska tragedija 1991 taba SRS-a nad jedinicama sastavljenim od dobrovoljaca SRS-a za vreme dejstava. (g) Prema onome to je izjavio za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, predsednik SRS-a Vojislav eelj je u martu 1995. obiao dobrovoljce iz SRS-a koji su uestvovali u borbama u Vukovaru i sastao se sa predstavnicima Komande OG Jug, izmeu ostalih i sa pukovnikom Miletom Mrkiem i majorom Veselinom ljivananinom:638 Ali ja sam se sreo sa generalom Mrk... Mrkiem, komandantom gardijske brigade koja je uestvovala u... u operaciji oslobaanja Vukovara pod... ijom komandom su bili... nai dobrovoljci. Hm... Bili su pod... hm.... komandom etnikog vojvode Kamenog, koji je bio pod komandom generala Mrkia. I tamo sam ga sreo. Razgovarao sam sa njim, video... hm... obiao linije fronta itd. ak mi je... hm... tamo dao i lem. I ja sam... istakao moj etniku oznaku dvoglavog orla... i kasnije su me ljudi pitali... a moja glava je bila prevelika za to, pa sam ga pitao ima li vojska neto vee. Tamo sam se sastao sa generalom Mrkiem i celim nizom drugih niih stareina. Tamo je bio i pukovnik ljivananin. On ... on se, meutim, vie bavio propagandnim ratom. eeljev obilazak zone odgovornosti OG Jug (podruje pod vojnom kontrolom)639 nije zabeleen u Ratnom dnevniku gmtbr koji prati uee gmtbr u dejstvima za zauzimanje Vukovara640. (h) Ratni dnevnik 1. gardijske motorizovane brigade (gmtbr) za period od 1. oktobra do 21. novembra 1991. Postoji sledea beleka sa datumom 6. novembar 1991:

638 Dokazni predmet br. 439, ERN teksta na eng. 0321-8875-0321-8914, transkript intervuja za Smrt Jugoslavije, mart 1995, na str. 0321-8892. 639 Vidi npr. dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-03405680; ERN teksta na eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991. 640 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5434; engleski prevod L010-0496-L006-0526), Ratni dnevnik Gardijske motorizovane brigade, od 1. oktobra do 21. novembra 1991.

1052

1053

Vukovarska tragedija 1991 Komandant JOd-1 izvestio da ima problema sa ukljuivanjem dela jedinice u borbu (meusobnih nesporazuma izmeu pripadnika dobrovoljakih jedinica eeljovih i pripadnika TO)

Vukovarska tragedija 1991 dobrovoljaca. Morao sam sve njih da objedinim pod jednu komandu da bih postigao uspeh.643 Radi je takoe izjavio da je on nadlean za mesni srpski TO i da odred Leva Supoderica da tako kaem, sponzorie Srpska radikalna stranka644.645 Ovo potvruje da su stareine OG Jug znale da je odred mesnog srpskog TO-a Leva Supoderica u tesnoj vezi sa SRS-om. (k) lanak Razmene svi za sve oslobaaju ratne zloince uhiene ustae, objavljen u broju 12. asopisa SRS, Velika Srbija, navodi da dobrovoljci SRS i ostali koji su u vezi sa SRS-om imaju pristup vojnicima zarobljenim tokom borbi u Vukovaru u novembru 1991. U lanku iz Velike Srbije nalazi se i razgovor sa Jovom Ostojiem,646 koji je navodno omoguio autoru lanka da razgovara sa zarobljenicima, kao i razgovor sa dva ratna zarobljenika Hrvata, koji su, prema reima autora, ustae.647 U lanku ivee srpski Vukovar razgovor sa Milanom Lanuaninom, koji je takoe objavljen u Velikoj Srbiji u februaru 1992, kae se sledee648: Komandant Kameni, stolar po zanatu i otac dvoje dece, organizator otpora u ovom kraju je stari ustaki poznanik. Dvanaestog maja prole godine uhapen je u Nutru i u zatvoru pretuen zato to je pijanim uvarima odbio da peva ustake pesme. Tuen je do nesvesti i onda su ga, dok je leao krvav na podu, kvasili mokraom i vraali mu svest. Tada jo rat nije voen ovom estinom, pa je premlaen puten iz zatvora. Smatrali su da je to
Dokazni predmet br. 555; ERN teksta na b/h/s-u/eng. 0059-3913-0059-3917, Kapetan Miroslav Radi: Rat mi se ogadio, razgovor s kapetanom Miroslavom Radiem, Intervju, 29. novembar 1991. 644 SRS: srpska radikalna stranka . 645 Dokazni predmet br. 555; ERN teksta na b/h/s-u/eng. 0059-3913-0059-3917 Kapetan Miroslav Radi: Rat mi se ogadio, razgovor s kapetanom Miroslavom Radiem, Intervju, 29. novembar 1991. 646 Vojislav [eelj je u maju 1993. proglasio Jovu Ostojia za etnikog vojvodu za njegove zasluge tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu: vidi dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN eng. 0346-2545-03462548, Naredba br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561, Srpska radikalna stranka, Vojislav [eelj, ABC GLAS, 1995. 647 Dokazni predmet br. 412, ERN teksta na eng. ET 0041-3164-0041-3166, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija br. 12, 28. februar 1992. 648 Dokazni predmet br. 467, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3138-0041-3140, ERN teksta na eng. ET 0041-3138-0041-3140, ivee srpski Vukovar, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN 0041-3135-0041-3202, Velika Srbija br. 12, februar 1992.
643

selo Negoslavci 1030 asova, 6. novembar

potpis: major Trifunovi

Komandant OG JUG naredio JOd-1 da pozove stareine i da rei taj problem.

641

(i) U Redovnom borbenom izvetaju Komande OG Jug, str. pov. br. 402- 1, od 15. novembra 1991, upuenom Komandi 1. VO-a i SSNO-u pod stavkom dananji gubici stoji sledee:
1. U toku dana imali smo sledee gubitke: a/ Gmtbr . b/ ostale jedinice: - poginulo 3. (1. dobrovoljac ivkovi Dragoslav iz eeljeve stranke iz Leskovca)642 (j) U jednom razgovoru za tampu koji je dao krajem novembra 1991, kapetan Miroslav Radi, komandant peadijske ete 1. bataljona 1. gardijske motorizovane brigade (gmtbr), opisao je situaciju sledeim reima: U jednom trenutku, u eti kojom sam komandovao, bilo je oko pet stotina ljudi razliitih nacionalnosti i razliitih stranakih opredeljenja, od aktivnih vojnika preko dobrovoljaca i rezervista, do etnika i srpskih

641 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, na str. L010-0531. 642 Dokazni predmet br. 573; ERN teksta na b/h/s-u 0327-1235-0327-1236; eng. ET 0327-1235-0327-1236, OG Jug, Redovni borbeni izvetaj, str. pov. br. 402-1, 15. novembar 1991. godine.

1054

1055

Vukovarska tragedija 1991 dovoljna kazna za nepoudnog Srbina. Jedan od njegovih tamniara i muitelja uhvaen je kasnije u Borovom Selu. Isporuili su ga Kamenom, koji je tada bio voa jedne grupe ustanika. Nekadanjeg ustakog silnika koji se, u promenjenim okolnostima, tresao od straha i molio za milost, Kameni nije ubio! Neto batina mu je vratio, ali ni priblino onako krvniki. Jedina satisfakcija mu je bila da mu ustaa, i sa njim uhvaena grupa, pevaju etnike pesme. ... (l) U razgovoru za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije komandant 1. VO-a general-pukovnik Pani (a od septembra 1991. komandant svih kopnenih snaga SFRJ koje su delovale u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu), u vezi sa operacijama u Vukovaru je rekao sledee: Sve ove formacije: Arkanovi Tigrovi, eeljevi etnici, bile su pod mojom komandom. Oni koji su pokazivali samovolju bili su udaljeni s tog podruja, razoruani i vraeni kui. /prevod s engleskog/649 (m) Nekadanji etniki vojvoda, Branislav Vaki, koji je takoe uestvovao u napadima na Vukovar,650 u jednom razgovoru objavljenom u medijima u septembru 1994. istakao je da su srpski etnici, poto su poetkom novembra 1991. uli u Vukovar, dobili oruje od majora Veselina ljivananina i da su preko ljivananina saraivali sa JNA. Kad je dolo do prvih incidenata sa hrvatske strane i prvih napada na srpska sela u Slavoniji, tamo su se uputili srpski dobrovoljci na poziv Teritorijalne odbrane i srpskog naroda. U Borovo Selo nas je pozvao pokojni Vuksan okoanin i tamo smo od tadanje JNA dobili tompsone. Poetkom novembra 1991. mi, srpski etnici, smo na poziv JNA uli u Vukovar preko Negoslavaca. Tada smo od Veselina ljivananina, majora tadanje JNA, dobili oruje i saraivali s njim, odnosno sa jugoslovenskom vojskom. Posle osloboenja Vukovara smo krenuli u zapadnu Slavoniju. Tamo su moji dobrovoljci i etnici dobili oruje, o emu je lino obaveten komandant zapadne Slavonije, general Uzelac. /prevod s engleskog/651
649 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7848-0460-7876, transkript razgovora sa general-potpukovnikom ivotom Paniem za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, oktobar -novembar 1991, na str. ERN eng. 0460-7848. 650 Dokazni predmet br. 561, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9457-0116-9457; ERN teksta na eng. 0307-1154-0307-1154, Dopis komandanta Ratnog taba SRS komandantu odreda Leva Supoderica, 9. novembar 1991. 651 Dokazni predmet br. 612; ERN eng. 0068-1955-0068-1958, Razgovor s Branislavom Vakiem, Telegraf, 28. septembar 1994.

Vukovarska tragedija 1991 (18) Dana 8. novembra 1991. SSNO je naredio 1. VO da popuni gmtbr sa jedinicom vojne policije veliine ete (100 ljudi).652 (19) Dana 14. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki je izdao strogo poverljivo nareenje br. 394-2, Regulisanje pitanja kontrole teritorije i obezbeenje jedinica. Mrki, izmeu ostalog, nareuje jedinicama OG Jug da uspostave potpunu kontrolu nad teritorijom, provere lica koja ele da se vrate ili usele u naselje i odmah uhapse sumnjive, upozoravajui na striktno potovanje nareenih mera.653 (20) Dana 14.654 i 16. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je daljnja nareenja za produenje napadne operacije Vukovar. U strogo poverljivom nareenju br. 403-1 od 16. novembra, meu potinjenim jedinicama OG Jug pominju se 1. i 2. motorizovani bataljon i 2. bataljon vojne policije, a ne 1. i 2. jurini odred (premda prema nareenju 1. jurini odred jo uvek postoji)655 i da 2. bataljon vojne policije treba da koristi jurine grupe.656 Dana 16. novembra Mrki je obavestio 1. VO da su i dalje prisutni problemi motivacije jednog dela dobrovoljakih jedinica i pripadnika TO sa ukljuivanjem u borbu657. (21) General-pukovnik ivota Pani je u svom strogo poverljivom nareenju br. 1614-82/79 od 16. novembra 1991. ponovio svoja ranija

Dokazni predmet br. 582, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5666-0340-5666, ETRN teksta na eng. L011-2992-L011-2993, strogo poverljivo nareenje br. 29-64, SSNO, general-pukovnik Blagoje Adi, 8. novembar 1991. 653 Dokazni predmet br. 957, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1232-0327-1232, ERN teksta na eng. ET 0327-1232-0327-1232, strogo poveljivo nareenje OG Jug br. 394-2, 14. novembar 1992. 654 Dokazni predmet br. 958, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1233-0327-1234; ERN teksta na eng. ET 0327-1233-0327-1234, strogo poverljivo nareenje br. 398-1, OG Jug, pukovnik Mile Mrki, 14. novembar 1991. 655 To se moe zakljuiti poreenjem strogo poverljivog nareenja br. 398-1 i br. 403-1. 656 Dokazni predmet br. 585, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5683-0340-5684. ERN teksta na eng. L011-4042-L011-4046, strogo poverljivo nareenje br. 403-1, OG Jug, pukovnik Mile Mrki, 16. novembar 1991. 657 Dokazni predmet br. 932, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1239-0327-1240, ERN teksta na eng. ET 0327-1239-0327-1240, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 407-1, pukovnik Mile Mrki, 16. novembar 1991.

652

1056

1057

Vukovarska tragedija 1991 nareenja da sve jedinice treba da se stave pod komandu JNA (pa tako i OG Jug) i da se jednako postupa sa JNA i pridatim jedinicama.658 Komanda 1. VO IKM str. pov. br. 1614-82/79 16. 11. 1991. Vrlo hitno Uruiti odmah Komandi 1. VO, 12. K, 1. pgma, og jug, 152. mabr, 310. ssrp pvo, 305. inzbr, rrf i pto AP Vojvodine. - na linost naelnika - komandanta N a r e u j e m: 1. prvopotinjene i pridodate jedinice prihvatati krajnje odgovorno i u svemu ih tretirati kao formacijske sastave sve do izvrenja zadatka. Isti tretman imati prema pridatim i prepotinjenim jedinicama JNA, TO i dobrovoljakim sastavima ako su stavljeni pod komandu jedinice JNA bez obzira da li su angaovane za izvrenje borbenih zadataka, kontrolu teritorije ili uspostavu vojne vlasti. Posebnu panju posvetiti pozadinskom obezbeenju pridatih i prepotinjenih jedinica. ... Komandant, general-potpukovnik ivota Pani, s.v. selo Negoslavci 7:10 asova, 19. oktobar 1991.
661

Vukovarska tragedija 1991 konvencijom.659 Dana 18. novembra 1991. u 17:30 asova naelnik taba gmtbr izvetava o tome da su 1. i 2. bataljoni vojne policije gmtbr zauzeli centar Vukovara.660 Evakuacija vukovarske bolnice (od 19. do 21. novembra 1991) Operacije evakuacije pre evakuacije vukovarske bolnice (1) Evakuacija vukovarske bolnice nije jedina operacija evakuacije koju je OG Jug izvrila za vreme svog uea u dejstvima iji je cilj bio zauzimanje Vukovara. U oktobru i novembru 1991. MKCK, PMEZ i druge organizacije organizovale su evakuaciju ranjenih i bolesnih iz Vukovara u Hrvatsku. Jedna takva evakuacija izvrena je 19. oktobra 1991. Zbog dolaska humanitarne kolone za izvlaenje ranjenih i povreenih iz Vukovara oko 07:00 asova, dolo je do totalne obustave vatre.

/potpis/: kori

(2) Dana 18. novembra 1991. na Mitnici se predao veliki broj pripadnika hrvatskih snaga. Prema Ratnom dnevniku gmtbr (tj. OG Jug), pukovnik Neboja Pavkovi se 18. novembra u 9:50 asova vratio iz sektora Mitnica gde se tokom pregovora dogovorio o predaji hrvatskih snaga na tom podruju.662 Po Pavkovievom povratku, upuena su vozila i autobusi radi

17. 11. 1991.

(22) Dana 18. novembra u 9:45 asova, komandant OG Jug, pukovnik Mile Mrki je razgovarao sa predstavnikom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za Vukovar o uslovima predaje ustakih snaga u Vukovaru. Prema Ratnom dnevniku OG Jug, komandant OG Jug je zahtevao bezuslovnu predaju i garantovao sigurnost ustakim snagama u skladu sa enevskom
Dokazni predmet br. 601, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3214-0364-3215, ERN teksta na eng. ET 0364-3214-0364-3215, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/79, 1. VO, general-potpukovnik ivota Pani, 16. novembar 1991.
658

Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 9:45 asova. 660 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 17:30 asova. 661 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. oktobar 1991. 662 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 09:50 asova.

659

1058

1059

Vukovarska tragedija 1991 pomoi u evakuaciji.663 Dana 18. novembra 1991. u 16:00 asova poela je evakuacija i transport stanovnitva iz osloboenog dela Vukovara.664 (3) Prema Ratnom dnevniku gmtbr, 19. novembra 1991. u 13:00 asova naelnik taba OG Jug je javio da aktivnost oko izvlaenja civila i zarobljenih ustaa tee organizovano, ali da je oteana zbog velikog broja civila665. (4) Prema izvetajima OG Jug, hrvatske vlasti su ponekad odbijale konvoje sa ljudima evakuisanim iz Vukovara. To se desilo 19. novembra 1991, sa konovojem koji je, prema Ratnom dnevniku gmtbr, upuen u upanju666: selo Negoslavci 14:00 asova, 19. novembar 1991. Komandi OG Jug javljeno da ustake vlasti nisu primile konvoj od 16 autobusa sa civilima koji su upueni u upanju. Isti su vraeni u zonu odgovornosti OG Jug. selo Negoslavci 10:30 asova, 20. novembar 1991. selo Negoslavci 15:00 asova,

Vukovarska tragedija 1991 U 10:30 asova pukovnik Pavkovi javio da ustake vlasti nisu primile civile koji su u konvoju transportovani u selo Nutar (reon Zidine) Konvoj sa civilima i ranjenima nije primljen od ustakih vlasti u reonu sela Nutar. Isti je vraen i upuen u id i Sremsku Mitrovicu.

/potpis/: major Trifunovi

/potpis/: major Trifunovi

/potpis/: major Trifunovi

Sa time je bilo problema i 20. novembra 1991, kada je odlueno da se konvoj uputi u Sremsku Mitrovicu (Srbija):667

663 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 14:00 asova. 664 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 16:00 asova. 665 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar 1991, 13:00 asova. 666 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar 1991, 14:00 asova. 667 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 20. novembar 1991, 10:30 asova.

(5) Dana 20. novembra 1991. u 18:00 asova u istom redovnom borbenom izvetaju u kom navodi da su njegove snage zauzele vukovarsku bolnicu, Mrki javlja 1. VO i SSNO da je u toku 19. novembra 1991. organizovano su sprovoene mere za izvlaenje, evakuaciju i transport civilnog stanovnitva i zarobljenih pripadnika ustakih snaga, i dodaje da se prilikom selekcije, transporta i primopredaje ratnih zarobljenika u svemu postupalo po enevskoj konvenciji o ratnim zarobljenicima.668 (6) Mrki takoe javlja o potekoama sa konvojem upuenim u Nutar (vidi ranije u tekstu) i navodi da je transport civila koji je vraen jue (19. novembra 1991), i danas (20. novembra 1991) nekoliko puta vraen sa ugovorenog mesta za predaju u reonu sela Nutar, dodajui da je konvoj potom upuen u id, dok je konvoj sa ranjenicima koji je trebalo da bude upuen u Republiku Hrvatsku, upuen u Sremsku Mitrovicu.669 Iste potekoe su se javile sa konvojem iz Veleprometa.670 (7) Probleme sa konvojima koji su upueni u deo Hrvatske pod kontrolom hrvatskih vlasti koje je Mrki naveo pominju se u dnevnom izvetaju 1. VO upuenom Operativnom centru Generaltaba oruanih snaga SFRJ, strogo poverljivom dnevnom borbenom izvetaju br. 1614-177 od 20.
668 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 669 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 670 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991.

1060

1061

Vukovarska tragedija 1991 novembra 1991.671 Prema tom izvetaju, OG Jug je imala probleme sa konvojem civila upuenim u Nutar koji hrvatske vlasti nisu primile, ve su ga vratile u sektor id. Nadalje, u izvetaju 1. VO br. 1617-77 se govori da je tokom dana ekipa komande vojne oblasti stekla uvid u organizaciju evakuacije stanovnitva, njihovoj trijai i upuivanju u prihvatne centre, kao i u organizaciju i postupke sa zarobljenicima. Rad i postupak sa zatvorenicima odvija se striktno u skladu sa enevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima.672 Sporazum u Zagrebu (1) Dana 18. novembra 1991. hrvatski ministar za zdravlje Andrija Hebrang, pregovara na strani JNA general Andrija Raeta i predstavnici MKCK i Lekara bez granica potpisali su sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice.673 (2) Prema odredbama sporazuma o evakuaciji, JNA e bolesne i ranjene iz bolnice predati hrvatskim vlastima u Zidinama. Nigde u sporazumu o evakuaciji nema rei o tome da JNA preda evakuisane nekim drugim vlastima ili organu.674 injenica da takve odredbe u sporazumu o evakuaciji nema vana je zbog naina na koji je OG Jug 20. novembra 1991. izvrila evakuaciju vukovarske bolnice. (3) Najvanije take sporazuma su sledee: (a) strane garantuju prekid vatre oko bolnice i uz pravce koji su sporazumom odreeni za evakuaciju; (b) strane e se dogovoriti o pravcu evakuacije;

Vukovarska tragedija 1991 (c) za vreme evakuacije, bolnica se smatra neutralnim podrujem i bie pod zatitom MKCK, koji e obavetavati strane o neutralnosti; (d) PMEZ e pratiti evakuaciju i imati potpuni pristup svim elementima evakuacije i; (e) strane e omoguiti predstavnicima MKCK, Lekara bez granica i Maltekog krsta da uestvuju u evakuaciji i odobriti im da pruaju pomo i prate evakuaciju.675 (4) U Ratnom dnevniku gmtbr se ne pominje ovaj sporazum. U Ratnom dnevniku gmtbr nisu zabeleena ni konkretna nareenja 1. VO ili OG Jug na osnovu kojih bi se sporazum o evakuaciji sproveo u delo.676 Uzimajui u obzir nivo na kojem je postignut sporazum o evakuaciji i uee meunarodnih organizacija, neobino je da to u Ratnom dnevniku gmtbr nije zabeleeno. (5) General-pukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, u razgovoru za seriju Smrt Jugoslavije izjavio je da je za evakuaciju vukovarske bolnice bio zaduen major Veselin ljivananin.677 Sprovoenje sporazuma o evakuaciji vukovarske bolnice (ukljuujui i predaju mesnom srpskom TO-u) (1) Dana 18. novembra u 01:25 asova, Marin Vidi, predstavnik hrvatske vlade, stupio je u kontakt sa OG Jug da bi razgovarao sa pukovnikom Miletom Mrkiem o povreenim i obolelim koji se nalaze u bolnici i o drugim pitanjima pregovora oko prekida vatre. Deurni tim OG Jug zakazao je razgovor Vidia i Mrkia za 18. novembar u 08:00 asova.678 (2) U strogo poverljivom dopisu 1. VO br. 1614-82/81 od 18. novembra 1991, general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO,

Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, ERN eng. 0345-0026-0345-0029-EDT/radna verzija prevoda, Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614177, 20. novembar 1991. 672 Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, ERN eng. 0345-0026-0345-0029-EDT/radna verzija prevoda, Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614177, 20. novembar 1991. 673 Dokazni predmet br. 208, ERN eng. 0038-1397-0038-1397, Sastanak u vezi sa humanitarnim konvojem za evakausanje ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice, 18. novembar 1991. 674 Dokazni predmet br. 208, ERN eng. 0038-1397-0038-1397, Sastanak u vezi sa humanitarnim konvojem za evakuisanje ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice, 18. novembar 1991.

671

Dokazni predmet br. 208, ERN eng. 0038-1397-0038-1397, Sastanak u vezi sa humanitarnim konvojem za evakuisanje ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice, 18. novembar 1991. 676 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 677 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7856. 678 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar u 01:40 asova.

675

1062

1063

Vukovarska tragedija 1991 nareuje OG Jug da u toku prepodneva, do 10:00 asova, 19.11.1991, zauzme bolnicu u Vukovaru u sadejstvu sa OG Sever. (a) U nareenju br. 1614-82/81 ne pominje se evakuacija bolnice679. (b) General-potpukovnik ivota Pani u svom nareenju br. 1614-82/81 navodi nekoliko izriitih upozorenja pukovniku Miletu Mrkiu i drugim niim stareinama, obavetavajui ih na taj nain, izmeu ostalog, o opasnosti od odmazde, naroito kad se radi o jedinicama mesne TO: i. Taka 3: U izvravanju prednjih zadataka, kao i u svim dejstvima u zoni angaovanja jedinica 1. VO na razbijanju ustakih snaga, u svemu se pridravati enevske konvencije o ratnim zarobljenicima.680 ii. Taka 5: ...u fazi pripreme, najenerginije spreite svaku pojavu nediscipline, nevojnikog izgleda i ponaanja, to realizovati u toku 19.11.1991. Za ovaj zadatak komandanti svih nivoa obezbedie realne i povoljne uslove da se postavljeni zadatak izvri. iii. U taki 8 najeksplicitnije se i nedvosmisleno govori o opasnostima od mesne (srpske) TO: 8. Svaka jedinica u svojoj zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stanjem na teritoriji, za ta inim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni nisu stupili na snagu, pa samim tim, a i inae, niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao to su to vrile neke jedinice mesne TO. Ubudue, za ovakve i sline postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere.681 (c)U 9. taki gorepomenutog nareenja br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani ponavlja ranija nareenja da sve jedinice i sastavi (dobrovoljci, mesne zajednice i dr), koji uestvuju u borbenim dejstvima na prostoru 1. VO moraju biti pod komandom JNA, u protivnom, iste razoruati i udaljiti, a ekstremne hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere.

Vukovarska tragedija 1991 Komanda 1. VO /vojna oblast/ - IKM /istureno komandno mesto/, str.pov.br.1614-82/81 18.11.1991. godine Vrlo hitno Uruiti odmah Komandi 1. VO, 12. K /korpus/, 1. pgmd /proleterska gardijska mehanizovana divizija/, OG Jug, 152. mabr /meovita artiljerijska brigada/, 310. SSRP PVO /srednjo-samohodno-raketni puk protuvazdune odbrane/, 305. inbr /ininjerijska brigada/, RRF /rena ratna flota/ i PTO /pokrajinski tab teritorijalne odbrane/ AP /autonomne pokrajine/ Vojvodine i G /Glavni tab/ OS /oruanih snaga/ SFRJ /Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije/ - prva uprava (-na linost komandanta - naelnika -) Oruane snage Hrvatske na prostoru izvoenja borbenih dejstava jedinica 1. VO su poraene. Meutim, padom Vukovara rat nije zavren i sada ulazimo u jo ei i okrutniji rat sa ustakim snagama. Ustake snage, a naroito njihovi najekstremniji delovi nastavie borbu podmuklo, izvoenjem diverzantskih i teroristikih akcija u blioj i dubljoj pozadini jedinica kao i na osloboenim delovima teritorije. Otkrivanje diverzantsko-teroristikih i drugih grupa neprijatelja bie veoma sloeno, tim pre to e isti biti odeveni u uniforme pripadnika JNA, naoruani i opremljeni naim naoruanjem i opremom. U cilju konanog potpunog razbijanja ustakih snaga u zoni izvoenja borbenih dejstava, jaanja borbene gotovosti i priprema za naredna dejstva, n a r e u j e m:

679 Dokazni predmet br. 444, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0021-0345-0023, eng. 0345-0021-0345-0023-EDT/radna verzija prevoda, Izvetaj 1. VO br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani, 18. novembar 1991. 680 Dokazni predmet br. 444, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0021-0345-0023, eng. 0345-0021-0345-0023-EDT/radna verzija prevoda, Izvetaj 1. VO br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani, 18. novembar 1991. 681 Dokazni predmet br. 444, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0021-0345-0023, eng. 0345-0021-0345-0023-EDT/radna verzija prevoda, Izvetaj 1. VO br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani, 18. novembar 1991.

1. OG Jug - izvriti detaljnu i potpunu pripremu i u sadejstvu sa tg sever u toku prepodneva (do 10,00 asova) dana 19.11.1991. godine zauzeti bolnicu, MUP i oistiti od preostalih ustakih snaga osloboene delove grada. nastaviti sa daljim raiavanjem Mitnice i centra Vukovara do potpune sigurnosti i bezbednosti kretanja gradom.

1064

1065

Vukovarska tragedija 1991 2. TG Sever - u sadejstvu sa OG Jug oistiti prostor osloboenog dela Vukovara od ostataka ustakih snaga i obezbediti bezbedno i slobodno kretanje gradom. 3. U izvravanju prednjih zadataka, kao i u svim dejstvima u zoni angaovanja jedinica 1. VO na razbijanju ustakih snaga u svemu se pridravati enevske konvencije o ratnim zarobljenicima. 4. U svim jedinicama izvriti obeleavanje ljudstva, jedinice i sredstva borbene tehnike. Znaci obeleavanja borbene i neborbene tehnike veeg gabarita moraju biti na vidnom mestu, tako da ih moe uoiti avijacija. 5. Sve jedinice izvrie sveobuhvatne i temeljite pripreme za voenje borbe protiv ustakih snaga za to inim odgovornim komandante i komandire svih nivoa. U fazi priprema najenerginije spreite svaku pojavu nediscipline, nevojnikog izgleda i ponaanja, to realizovati u toku 19.11.1991. godine. Za ovaj zadatak komandanti svih nivoa obezbedie realne i povoljne uslove da se postavljeni zadatak izvri. Sve stareine i vojnike koji se ne pridravaju ovog nareenja kanjavati novanim kaznama, do 20 posto od linog dohotka, to saoptiti svim vojnicima i stareinama. Radi obezbeenja traenog vojnikog izgleda i ponaanja obnoviti odgovarajue strojeve radnje i postupke. 6. Linim uvidom u toku obilaska jedinica zapazio sam da se TMS nedovoljno uvaju, nepravilno i vrlo povrno odravaju. uvanje i odravanje TMS mora biti kao u mirnodopskim uslovima. Tehniki organi komande 1. VO u najkrae mogue vreme izvrie uvid u stanje TMS i u svim sluajevima naruavanja propisanih mera uvanja i odravanja istih predloie nadlenim komandama preduzimanje najenerginijih mera protiv odgovornih lica. 7. Komandanti svih nivoa izvrie analizu utroka svih vrsta municije i predloie mere za racionalno korienje iste. Primer: jedinica koja nije uestvovala u borbi (46.partd) utroila je 15.000 metaka za peadijsko naoruanje. 8. Svaka jedinica u svojoj zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stanjem na teritoriji za ta inim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni nisu stupili na snagu, pa samim tim, a i inae, niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao to su to vrile neke jedinice mesne TO. U budue, za ovakve i sline postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere.

Vukovarska tragedija 1991 9. Sve jedinice i sastavi (dobrovoljci, mesne jedinice i dr) koji uestvuju u borbenim dejstvima na prostoru 1. VO moraju biti pod komandom JNA, u protivnom, iste razoruati i udaljiti, a ekstremne hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere. Komandant general-potpukovnik ivota Pani Mile Mrki je potvrdio prijem nareenja br. 1614-82/81 u strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 457-1 od 20. novembra 1991.682 (3) U strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 1614-167, koje je istog dana, 18. novembra 1991, izdao naelnik taba 1. VO, dodatno se upozorava na postupanje prema izbeglicama i nareuje jedinicama 1. VO, meu kojima je i gmtbr, sledee: U prihvatanju izbeglih strogo se pridravati ranije datih uputstava, a zarobljene obezbediti dovoljnim snagama uz sve druge potrebne mere .683 (4) Dana 20. novembra 1991, u 18:00 asova, Mile Mrki je u redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 457-1 javio komandi 1. VO i SSNO da je zadatak da zauzme bolnicu i MUP izvren 19. novembra do 11:00 asova.684 Strogo poverljivi borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-171 od 19. novembra 1991. potvruje da je bolnica pod kontrolom JNA i navodi sledee: Vri se organizovano izvlaenje i evakuacija stanovnitva kao i prikupljanje i obezbeenje zarobljenika685. U Pregledu dnevnih gubitaka, koji se nalazi u prilogu strogo poverljivog borbenog izvetaja br. 1614-171, navodi se da je

Dokazni predmet br. 67, Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 01192665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 683 Dokazni predmet br. 575, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1245-0327-1245, ERN eng. ET 0327-1245-0327-1245, strogo poverljivo nareenje br. 1614-167, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 18. novembar 1991. 684 Dokazni predmet br. 67, Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 01192665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991 685 Dokazni predmet br. 589, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0024-0345-0025, eng. 0345-0024-0345-0025-EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 1614-171, 19. novembar 1991.

682

1066

1067

Vukovarska tragedija 1991 gmtbr iz vukovarske bolnice 19. novembra 1991. izvukla dva svoja oveka koja su nestala 2. oktobra 1991.686 (5) Dana 19. novembra 1991. u 10:00 asova, delegacija predstavnika UN-a, koju je predvodio lini izaslanik generalnog sekretara UN-a Cyrus Vance, stigla je u komandu OG Jug.687 Prema Ratnom dnevniku gmtbr, Vance je upoznat sa optom situacijom u Vukovaru, a komandant OG Jug je odgovorio na niz pitanja koja su postavili Vance i lanovi njegove delegacije.688 Na osnovu video snimka Vanceove posete, moe se zakljuiti da je major Veselin ljivananin odbio da Vanceu i njegovoj delegaciji odobri pristup vukovarskoj bolnici.689 (6) U Ratnom dnevniku gmtbr navodi se da je 19. novembra u 20:00 asova u zonu odgovornosti OG Jug stigla ekipa Organa bezbednosti (OB) za rad na selekciji i odvajanju pripadnika ustakih formacija od civilnog stanovnitva.690 U zonu odgovornosti OG Jug stigla ekipa Organa bezbednosti za rad na selekciji i odvajanju pripadnika ustakih formacija od civilnog stanovnitva.

Vukovarska tragedija 1991 (7) Dana 20. novembra 1991. u strogo poverljivom borbenom izvetaju 1. VO br. 1614-177 navodi se da je u toku dana OG Jug zauzela bolnicu i zgradu MUP-a. U izvetaju stoji i sledee: Zgrada bolnice je stavljena pod kontrolu i otpoeto je sa pregledom ranjeno-obolelih kako bi se odvojili pripadnici MUP-a i ZNG koji se kao ranjenici kriju u bolnici.691 (8) Dana 20. novembra 1991. u 06:00 asova, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, naredio je evakuaciju vukovarske bolnice u prvoj taki svog nareenja br. 439-1. U nareenju br. 439-1 ne navodi se ko treba da izvri evakuaciju.692 KOMANDA OG JUG str.pov.br. 439-1, VOJNA TAJNA 06.00, 20.11.1991.g. s.Negoslavci Regulisanje pitanja dnevnih aktivnosti u OG JUG - nareenje-

selo Negoslavci /?20:00 asova/, 19. novembar 1991.

/potpis: major Trifunovi/ 1. U toku 20.11.1991. godine, nastaviti zapoeto ienje osloboenog prostora i objekata u Vukovaru od ostatka ustakih formacija i preduzeti potrebne mere za uspostavu potpune kontrole u gradu. Uporedo sa ovim izvriti evakuaciju i transport civilnog stanovnitva, radjenih /ranjenih/ i obolelih iz bolnice u Vukovaru. Nastaviti zapoete aktivnosti na razminiranju i raiavanju terena, asanaciji bojita i izvlaenju oteenih TMS i slanja na remont. 2. Artiljerijske divizione iz 1.pgmd i 453.mbr koji su bili potinjeni OG JUG vratiti u matine sastave. had-105 mm koji je podravao /podravao/ OG JUG vratiti u sastav 80.mtbr i nastaviti podrku po Planu k-de 80.mtbr. 3. I dalje su mogua vatrena dejstva grupa i pojedinaca iz sklonita, podruma i ruevina kao i na moguim pravcima izvlaenja zaostalih ustakih snaga.
Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, ERN eng. 0345-0026-0345-0029-EDT/radna verzija prevoda, borbeni izveraj 1. VO br. 1614177, 20. novembar 1991. 692 Dokazni predmet br. 576, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1246-0327-1246, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 427-1, pukovnik Mile Mrki, 19. novembar 1991.
691

686 Dokazni predmet br. 589, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0024-0345-0025, eng. 0345-0024-0345-0025-EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 1614-171, 19. novembar 1991. 687 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar u 10:00 asova. 688 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar u 10:00 asova. 689 Dokazni predmet br. 310, V000-0625-V000-0625, video snimak sa majorom Veselinom [ljivananinom i specijalnim izaslanikom generalnog sekretara Cyrusom Vanceom. 690 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar u 20:00 asova.

1068

1069

Vukovarska tragedija 1991 U svim jedinicama OG JUG preduzeti sve potrebne mere za obezbeenje i kontrolu teritorije u zoni odgovornosti. Teite imati na preduzimanju mera zatite jedinica i MTS od dejstva DTG. Komandanti mesta u zoni odgovornosti OG JUG preduzee sve potrebne mere za potpuno funkcionisanje vojne vlasti u skladu sa Nareenjem str.pov.br. 349-1 od 09.11.1991.god. 4. U poslednje vreme uestalo je samovoljno i nepotrebno otvaranje vatre usled ega dolazi do ranjavanja i povreda od vlastite vatre. Komandanti jedinica moraju obezbediti da se to sprei preduzimanjem disciplinskih i druge odgovornosti. RT/DR KOMANDANT OG JUG Pukovnik /? Mile/ Mrki /? gardijske motorizovane brigade/ Nareenje br. 439-1 pominje se i u Ratnom dnevniku gmtbr:693 Komandant OG Jug regulisao je i naredio sprovoenje aktivnosti oko ienja i kontrole teritorije, evakuacije i transporta civila iz Ovare, Veleprometa i bolnice u Vukovaru. (Nareenje str. pov. br. 439-1 od 20. novembra 1991) selo Negoslavci 20:00 asova, 21. novembar 1991. /potpis: major Trifunovi/

Vukovarska tragedija 1991 ljudstva angaovanih u evakuaciji i 1. VO pre, za vreme i posle evakuacije bolnice u Vukovaru. (2) Iz beleki u Ratnom dnevniku gmtbr ili redovnim borbenim izvetajima OG Jug nije vidljiva razlika izmeu razliitih operacija evakuacije izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Naime, nema posebnih beleki o evakuaciji bolnice u borbenim dokumentima OG Jug (i gmtbr), pa prema tome, ni u izvetaju 1. VO. (3) Za razliku od Ratnog dnevnika 80. mtbr, o kom e biti vie rei dalje u tekstu, u Ratnom dnevniku gmtbr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug upuenim 1. VO i SSNO-u ne pominje se da je OG Jug 20. novembra 1991. na Ovari izvrila primopredaju evakuisanih iz bolnice u Vukovaru predstavnicima mesnog srpskog TO-a. Nita ne upuuje na to da su primopredaju koju je izvrila OG Jug naredili 1. VO i/ili SSNO ili bilo koji drugi komandni nivo. (4) U Ratnom dnevniku gmtbr postoji jedna beleka o jednoj evakuaciji izvrenoj nakon to je poela evakuacija bolnice u Vukovaru.694 Najvei deo civila, ranjenika i zarobljenika evakuisan iz reona Vukovara u id (Sremska Mitrovica)

/potpis: major Trifunovi/

selo Negoslavci 07:00 asova, 20. novembar 1991.

(5) Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, 20. novembra 1991. u 22:35 asova, obezbeenje logora u kom su bili zarobljeni ZNG (na Ovari) preuzeli su pripadnici TO Vukovar, a vojna policija (80. mtbr) se vratila na komandno mesto 80. mtbr.695 20.11.91. 16:00 K-dant brigade trai da se odrede smene straara radi uvanja zarobljenih ZNG-i i /? Mupovaca/. Za to je angaovan VP i oficire K-de brigade.
Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 20. novembar u 20:00 asova. 695 Dokazni predmet br. 603, ERN teksta na b/h/s-u 0422-1099-0422-1114, ERN teksta na b/h/s-u, Ratni dnevnik 80. mtbr, beleke za 20. novembar 1991.
694

d. Vojno izvetavanje o statusu evakuacije bolnice u Vukovaru i drugih evakuacija posle pada Vukovara (1) Protok izvetaja (i nareenja) izmeu 1. VO i OG Jug (i obrnuto) ukazuju na to da je postojao efikasan sistem rukovoenja i komandovanja, kao i sistem veza/obavetavanja izmeu OG Jug i njenih potinjenih jedinica i

Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 20. novembar u 07:00 asova.
693

1070

1071

Vukovarska tragedija 1991 22:35 Iz rejona Ovara /neitljivo/ je obezbeenje logora zarobljenih ZNG-i i tu dunost su preuzeli Vukovarski teritorijalci. VP i deurni organi iz K-de brigade su se vratili u s.Negoslavce na KM. U dokumentaciji OG Jug (gmtbr), 1. VO i 80. mtbr nisu do trenutka kada je pisan ovaj izvetaj naene nikakve informacije koje ukazuju na to ko je naredio 80. mtbr da uestvuje u evakuaciji zarobljenih ZNG popodne 20. novembra 1991, niti zato i kada je 80. mtbr angaovana u tome. Prema Ratnom dnevniku gmtbr, laki artiljerijski divizion protivvazdune odbrane (lad PVO) 80. mtbr, kojim je komandovao kapetan 1. klase Jan Marek,696 i 3. bataljon 80. mtbr su 5. novembra 1991. potinjeni gmtbr.697 U istom Ratnom dnevniku gmtbr pominje se da e laki artiljerijski divizion protivvazdune odbrane (lad PVO) 80. mtbr 18. novembra 1991. biti premeten u reon Grabovo na Ovari.698 U Ratnom dnevniku 80. mtbr nije navedeno ko je naredio eti vojne policije 80. mtbr da preda zarobljene pripadnike ZNG pripadnicima TO Vukovar. (6) U redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 467-1 od 21. novembra 1991. u 18:00 asova upuenom 1. VO i SSNO-u, pod jedinice OG Jug navodi se da je transport sa civilima u toku 20/21. 11. 1991. godine vren je u id i Sremsku Mitrovicu. Transport sa ranjenicima izvren je u toku noi 20/21. 11. u Sremsku Mitrovicu. Iz S. Mitrovice upuen je na ugovoreno mesto za predaju u Bosansku Rau699. (7) U borbenom izvetaju 1. VO br. 1614-178 od 21. novembra 1991. navedeno je da se zarobljene neprijateljske snage obrauju i selektiraju. Oni se planski puuju na odreene punktove. Prema izvetaju, rad i postupci sa

Vukovarska tragedija 1991 zarobljenicima odvijaju se striktno u skladu sa enevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima.700 (8) U strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 473-1 od 22. novembra 1991. Mile Mrki javlja 1. VO i SSNO-u da se transport sa civilima i ranjenicima u toku 22. 11. 1991. g. organizovano odvijao i u potpunosti je realizovan.701 (9) U borbenom izvetaju 1. VO br. 66-331 od 22. novembra 1991. navodi se da je u toku dana u potpunosti realizovan transport sa civilima i ranjenicima iz Vukovara i Borova. Prema izvetaju, OB i jedinice VP uestvovale su u evakuaciji ranjenika, civila i pripadnika MUP-a RH.702 (10) Poverljivi izvetaj 1. VO o Sporazumu o prekidu vatre i aktivnostima Posmatrake misije br. 823-86/144 od 22. novembra 1991. daje pregled posmatrakih aktivnosti PMEZ-a (21. novembra 1991). U vezi sa evakuacijom bolnice u Vukovaru, u izvetaju se kae da se Posmatraka misija EZ za podruje Slavonije, Baranje i zapadnog Srema angaovala na praenju aktivnosti vezanih za evakuaciju ranjenika i izbeglica iz Vukovara, kao i predaju lica hrvatskoj strani. Misija je pratila ove aktivnosti u GA Sremska Mitrovica (gde su bili semeteni ranjenici evakuisani iz bolnice u Vukovaru), sportskoj sali u Sremskoj Mitrovici (gde su bile smetene izbeglice iz Vukovara) i u bolnici u Vukovaru.703 (11) U slinom izvetaju 1. VO, br. 823-86/146 od 24. novembra 1991. govori se o tome da su predstavnici PMEZ-a tog dana obili Vukovar (ukljuujui i bolnicu), Borovo Selo i Borovo Naselje. Delegaciju PMEZ-a primio je pukovnik Neboja Pavkovi, koji ju je proveo gradom Vukovarom. Prema izvetaju u bolnici je primarijus dr Ivankovi (ime nepoznato), upoznao je posmatrae sa injenicom da je oko 300 pripadnika ZNG bilo zaposelo gornje spratove (odakle su dejstvovali), a da su ranjenici morali biti izbaeni u

Dokazni predmet br. 587, ERN teksta na b/h/s-u 0341-5051-0341-5051, ERN eng. 0341-5051-0341-5051- ET/prevod, poverljivo br. 4-48, 80. mtbr, pukovnik Milorad Vojnovi, 13. mart 1992. 697 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 5. novembar 1991. u 21:30 asova. 698 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991. 699 Dokazni predmet br. 68, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1248-0327-1248, eng. ET 0327-1248-0327-1248, OG Jug, strogo poverljiv izvetaj br. 467-1, 21. novembar 1991.

696

ERN teksta na b/h/s-u 0345-0030-0345-0031, eng. 0345-0030-0345-0031EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178, general-major Vidak Vujovi, 21. novembar 1991. 701 ERN teksta na b/h/s-u 0327-1249-0327-1249, eng. ET 0327-1249-0327-1249, izvetaj OG Jug, str. pov. br. 473-1, 22. novembar 1991. 702 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0032-0345-0034; ERN eng. 0345-0032-0345-0034EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 60-331, 22. novembar 1991, general-major Jerko Crmari. 703 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0035-0345-0036, ERN eng. 0345-0035-0345-0036EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 823-86/144, general-potpukovnik Mladenko Maksimovi, 22. novembar 1991.

700

1072

1073

Vukovarska tragedija 1991 hodnike bolnice. U izvetaju se, pored toga, pominje da je dr Ivankovi izrazio negativan stav o bivoj direktorki bolnice, dr Vesni Bosanac. Prema istom izvetaju, pukovnik Lonar (ime nepoznato) je posmatraima EZ-a rekao da zarobljeni pripadnici paravojnih formacija Hrvatske se nalaze u odreenim sabirnim centrima i sa njima se korektno postupa - u skladu sa odredbama meunarodnog ratnog prava. Lonar je dodao da e onima za koje se utvrdi da su poinili zloine biti javno sueno. Posmatrai mogu, kad god ele, da posete zarobljenike. U izvetaju se, nadalje, kae da je utisak da su posmatrai bili zaista potreseni razorenou Vukovara i rtvama koje su videli. Meutim, malo je verovatno da su uvideli ko je stvarni inicijator svega toga.704 (12) Borbeni izvetaj 1. VO br. 66-333 od 24. novembra 1991. navodi da OB i jedinica VP i daje /? dalje/ obezbeuju izbeglice i zarobljenike u zoni odgovornosti nae vojne oblasti.705 Dogaaji posle evakuacije bolnice u Vukovaru Nareenja o prepotinjenju (ukljuujui mesni srpski TO) (1) Dana 19. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je nareenje br. 427-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja.706 Prema tom nareenju, taktika grupa/195. motorizovana brigada e obezbediti ire podruje Ovare. Komanda 80. motorizovane brigade (mtbr) davae zadatke taktikoj grupi/195. motorizovanoj brigadi.707 U nareenju OG Jug br. 427-1 ne pominje se (mesni srpski) TO i stoga ovaj dokumenat ne utie na odnos subordinacije izmeu tih jedinica i OG Jug.

Vukovarska tragedija 1991 (2) Pukovnik Mile Mrki je 20. novembra 1991. izdao slina nareenja o prepotinjavanju jedinica JNA u OG Jug. U tim nareenjima se ne pominje prepotinjavanje (mesnih srpskih) jedinica TO-a. (a) U strogo poverljivom nareenju br. 439-1, Regulisanje pitanja dnevnih aktivnosti u OG Jug od 20. novembra 1991, koje je potpisao pukovnik Mile Mrki, navodi se nekoliko sluajeva pretpoinjavanja/premetaja, ali se oni odnose samo na artiljerijske jedinice JNA.708 (b) Isto se moe rei za strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 446-1 od 20. novembra 1991 u 08:00 asova, koje nareuje prepotinjavnaje oklopnog bataljona 544. motorizovane brigade 80. motorizovanoj brigadi.709 (3) Prva beleka u Ratnom dnevniku gmtbr posle pada Vukovara u kojoj se pominje prepotinjavanje (mesnog srpskog) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa:710 selo Negoslavci 02:00 asa, 21. novembar 1991. Stiglo nareenje komande 1. VO, str. pov. br. 1614-82/84 od 20. novembra 1991. koje regulie zadatke jedinicama i poslove oko prepotinjavanja jedinica TO.

/potpis: major Trifunovi/

ERN teksta na b/h/s-u 0345-0042-0345-0043, ERN eng. 0345-0042-0345-0043EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 823-86/146, general-potpukovnik Mladenko Maksimovi, 24. novembar 1991. 705 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0039-0345-0041; ERN eng. 0345-0039-0345-0041EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 60-333, 24. novembar 1991, general-major Jerko Crmari. 706 Dokazni predmet br. 576, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1246-0327-1246, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 427-1, pukovnik Mile Mrki, 19. novembar 1991. 707 Dokazni predmet br. 576, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1246-0327-1246, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 427-1, pukovnik Mile Mrki, 19. novembar 1991.

704

(4) Posle ove beleke u Ratnom dnevniku gmtbr sledi strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav nareenje, od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava u Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. (a) Strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 464-1 upueno je najmanje osam primalaca, ukljuujui komandanta dobrovoljakog odreda eeljevci i komandanta TO Vukovar. (b) Nareenje OG Jug br. 464-1 u prvoj taki kae sledee: U toku 21. 11. 1991. izvui odred Leva Supoderica i uputiti ga u sastav 12.
708 Dokazni predmet br. 602. ERN teksta na b/h/s-u, 0364-3216-0364-3216, ERN eng. ET 0364-3216-0364-3216, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 439-1, pukovnik Mile Mrki, 20. novembar 1991. 709 Dokazni predmet br. /kao u originalu/, ERN teksta na b/h/s-u 0327-12470327-1247, ERN eng. ET 0327-1247-0327-1247, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 446-1, pukovnik Mile Mrki, 20. novembar 1991. 710 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482, ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar 21. novembar 1991

1074

1075

Vukovarska tragedija 1991 pmbr/12.K. U taki 4. dodato je sledee: Jedinice TO Vukovar pretpoiniti 80. mtbr i nastaviti sa izvrenjem postavljenih zadataka...711 (c) Nareenje OG Jug br. 464-1 znai da Leva Supoderica i jedinice TO Vukovar ostaju potinjene OG Jug do odreenog momenta u toku dana 21. novembra 1991. Komanda OG JUG Str.pov.br. 464-1 06.00, 21.11.1991. godine s. Negoslavci Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav, -n a r e d j e n j e -

Vukovarska tragedija 1991 - k-tu 1.mtb, - k-tu kragujevakog odreda umadinci - k-ru t-1.okb/2.pgmbr - k-tu TO Vukovar - PKPO, Mob i pers.org. - pom. k-ta za FiB. Komandant pukovnik Mile Mrki
1. vojna oblast gen.-ppuk. @ivota PANIg

Operativna grupa (OG) SEVER

Na osnovu novonastale situacije i Nareenja komande 1. VO str.pov.br. 115-151 od 20.11.1991. godine, NAREUJEM 1. U toku 21.11.1991.g. izvui dobrovoljaki odred Leva Supoderica i uputiti ga u sastav 12.pmbr./12.K. 2. Kragujevaki odred UMADINAC uputiti u sastav 1.pgmd u toku 21.11.1991. godine. 3. t-1.okb/2.pgmbr u toku 21.11.1991.godine, vratiti u matini sastav. 4. jedinice TO Vukovar pretpoiniti 80.mtbr i nastaviti sa izvrenjem postavljenih zadataka - obezbeenje i kontrola zauzetog prostora u Vukovaru sa teitem na najosetljivijim objektima (optina, pota, bolnica, SUP, obrazovne i kulturne ustanove). 5. Sva pitanja oko razduivanja, izdavanja potvrda i isplate regulisae PKPo, Org.mob. i pers.organ i pomonik komandanta za FiB. RT/DR Umnoeno u 8 primeraka i dostavljeno: - k.tu dobrovoljakog odreda eeljevci
Dokazni predmet br. 192, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5685-0340-5685; ERN eng. ET 0340-5685-0340-5685, OG Jug, strogo poverljiva naredba br. 464-1, pukovnik Mile Mrki, 21. novembar 1991.
711

gen.-maj. Andrija BIOR^EVI]

Operativna grupa (OG) JUG (Negoslavci) puk. Mile MRK[I]

1. proleterska mehanizovana gardijska brigada

(Beograd)
gen.-maj. Mico DELI

12. korpus
(Novi Sad)

gmtbr puk. Mile MRK[I]

12. pmbr

ostale jedinice

Leva Supoderica Milan LAN^U@ANIN ostale jedinice

80. mtbr
ppuk Milorad VOJNOVI] TO Vukovar Miroljub VUJOVI]

ostale jedinice

Petrova Gora

TO Vukovar Stanko VUJANOVI]

ostale jedinice

Grafiki prikaz nareenja OG Jug br. 464-1 (d) Nareenje 1. VO br. 115-151 od 20. novembra 1991. o kojem govori nareenje OG Jug br. 464-1 nije upisano u Ratni dnevnik gmtbr o ueu gmtbr u dejstvima iji cilj je bio zauzimanje Vukovara.712 (5) U 18:00 asova 21. novembra 1991, u svom dnevnom izvetaju upuenom SSNO-u i 1. VO, redovni borbeni izvetaj OG Jug br. 467-1, od 21.
712 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991.

1076

1077

Vukovarska tragedija 1991 novembra 1991, pukovnik Mile Mrki kae sledee: ... po vaoj naredbi str.pov.br. 115-151 od 20.11.91. regulisali smo sva pitanja pretpoinjavanja dobrovoljakih jedinica i vraanja u matini sastav potinjenih jedinica.713 U Ratnom dnevniku gmtbr u kom se govori o ueu gmtbr u operacijama za zauzimanje Vukovara714 nema beleki u vezi sa nareenjem 1. VO br. 115-151. (6) Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki u svom strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju br. 473-1 od 22. novembra 1991, upuenom 1. VO i SSNO-u, javlja svim primaocima da su u toku 22. novembra 1991, prema strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 115-15 od 20. novembra 1991, reena sva pitanja u vezi sa otputanjem i pretpoinjavanjem dobrovoljakih jedinica.715 U izvetaju se dalje kae: Jedinice TO Vukovar preuzele su obezbeenje na svim vitalnim objektima u Vukovaru. Pohvala Komande OG Jug i ostalih jedinica koje su uestvovale u operacijama iji je cilj bio zauzimanje Vukovara (1) Dana 19. novembra 1991, dan nakon pada Vukovara, savezni sekretar za narodnu odbranu (i naelnik taba Vrhovne komande) general armije Veljko Kadijevi izdao je naredbu br. 1023-1716 kojom se pohvaljuju komandanti operacije JNA u zapadnoj Slavoniji i njihove jedinice. Pohvaljeni su: komandant 1. vojne oblasti general-potpukovnik ivota Pani, komandant OG Sever general-major Andrija Biorevi, komandant OG Jug pukovnik Mile Mrki, komandant 1. vazduhoplovnog korpusa pukovnik Branislav Petkovi i komandant protuvazdune odbrane pukovnik Branislav Petrovi717.

Vukovarska tragedija 1991 Naredba br. 1023-1 Naelnik taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ od 19. novembra 1991. godine Izvravajui zadatke u suzbijanju napada na jedinice i objekte JNA i u spreavanju ponavljanja genocida i drugih posledica meunacionalnih oruanih sukoba, oruane snage Jugoslavije ostvarile su znaajan uspeh u borbenim dejstvima na podruju Vukovara. U dugim i tekim borbama potuene su i zarobljene elitne ustake formacije i brojne ubice iz zemlje i inostranstva. Pobedonosnu operaciju izvele su operativne grupe Sever i Jug iz sastava 1. vojne oblasti uz neposrednu podrku 1. korpusa RV i PVO. Za iskazanu moralnu vrstinu, upornost, hrabrost i odlunost u borbenim dejstvima u Vukovaru, POHVALJUJEM 1. General-potpukovnika Pani ivotu, komandanta 1. vojne oblasti. 2. Operativnu grupu Sever sa komandantom general-majorom Biorevi Andrijom na elu. 3. Operativnu grupu Jug sa komandantom pukovnikom Mrki Milom na elu. 4. Avijacijsku jedinicu 1. vazduhoplovnog korpusa RV i PVO sa komandantom pukovnikom Petrovi Branislavom na elu. Naredbu saoptiti svim pripadnicima oruanih snaga Jugoslavije. Neka podvizi, hrabrost i portvovanje stareina, vojnika i dobrovoljaca angaovanih u vukovarskoj operaciji bude sveti primer svim borcima i stareinama JNA i TO. Neka je vena slava palim borcima i stareinama u Vukovaru. 2) U broju 83 Biltena SSNO-a od 22. novembra 1991. objavljen je lanak o uspenom zavretku borbenih dejstava na vukovarskom podruju u kom se pominje prijem koji je general Armije organizovao u ast viih oficira koji su uestvovali u tom pohodu718.

Dokazni predmet br. 68, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1248-0327-1248, eng. ET 0327-1248-0327-1248, OG Jug, strogo poverljivI izvetaj br. 467-1, 21. novembar 1991. 714 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 715 Dokazni predmet br. 69, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1249-0327-1249, eng. ET 0327-1249-0327-1249, strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 473-1, 22. novembar 1991. 716 Dokazni predmet br. 564; ERN teksta na b/h/s-u 0201-2164-0201-2165; ERN eng. 0201-2162-0201-2163, naredba br. 1023-1 (1023-2), Veljko Kadijevi, 19. novembar 1991. 717 Dokazni predmet br. 564; ERN teksta na b/h/s-u 0201-2164-0201-2165; ERN eng. 0201-2162-0201-2163, naredba br. 1023-1 (1023-2), Veljko Kadijevi, 19. novembar 1991.

713

Dokazni predmet br. 610; ERN engleski 0054-5440-005446, Bilten, br. 83, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, 22. novembar 1991, na str. 0054-5445-0054-5446.
718

1078

1079

Vukovarska tragedija 1991 General Kadijevi je na tom sastanku odao priznanje svima koji su uestvovali u sukobima koji su trajali gotovo dva meseca i u kojima su poraene i uhvaene elitne ustake formacije, te brojni domai i strani plaenici. General Kadijevi je rekao da e uspene operacije, odvanost i predanost stareina, vojnika i dobrovoljaca u Vukovaru sluiti kao vaan poticaj i inspiracija svim stareinama i vojnicima JNA i TO koji se bore protiv oivljenog faizma i ponovnog genocida nad srpskim narodom, te naglasio da u tom radosnom trenutku treba odati poast svim stareinama, vojnicima i dobrovoljcima koji su za tu pobedu dali svoje ivote. Meu oficirima koji su prisustvovali prijemu koji je 21. novembra 1991. organizovao savezni sekretar za narodnu odbranu bio je i pukovnik Mile Mrki. Prema belekama u Ratnom dnevniku gmtbr, Mrki je sa komandnog mesta u Negoslavcima otiao u Beograd 21. novembra 1991. u 08:15 asova (tj. posle ubistava na Ovari) sa grupom stareina.719 selo Negoslavci 08:05 asova, 21. novembar Komandant OG Jug sa grupom stareina otputovao za Beograd na prijem kod saveznog sekretara.

Vukovarska tragedija 1991 od 23. novembra 1991, 80. mtbr je 23. novembra 1991. preuzela komandu nad rejonom Vukovar.721 Komandu rejona Vukovara preuzela je Komanda 80. mtbr. Primopredaja je jo u toku. Ekipe za raiavanje i sreivanje stanja preduzimaju intenzivne mere za ivot i rad u gradu. Komande mesta (1) Primopredajom ovlaenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi, potpukovnik Milorad Vojinovi, komandant 80. mtbr, postao je komandant mesta Vukovara.722 (2) Tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (ukljuujui i pad Vukovara), general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, i pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdavali su nareenja o osnivanju komandi mesta u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima se ne pominje saradnja sa civilnim organima, naprotiv, ona sadre upozorenja o tome kako treba spreiti meanje (neodreenih) mesnih organa vlasti. (a) General-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, koji je potpisao strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 1614-82/27 od 15. oktobra 1991, nareuje svojim potinjenima stareinama, meu kojima i pukovniku Miletu Mrkiu, komandantu OG Jug, izmeu ostalog, da treba uspostaviti potpunu kontrolu u zoni odgovornosti jedinica i posebnu panju obratiti na funkcionisanje vojne vlasti. Pani upozorava svoje potinjene starine da ne dozvole bilo kakvo meanje i uticaj mesnih organa vlasti, sve dok se ne uspostavi civilna kontrola osloboenje teritorije. Pani nareuje osnivanje Komande vojnog okruga za AO Slavonije, zapadnog Srema i Baranje sa seditem u Dalju, a vojne odseke imati u Belom Manastiru i Iloku.723

/potpis: major Trifunovi/

Primopredaja ovlaenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi (1) Dana 22. novembra 1991. u 18:00 asova, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, javio je 1. VO da su u toku dana preduzete sve mere da 80.mtbr preuzme organizacijske i k-dne funkcije u zoni odgovornosti OG JUG. Mrki, nadalje, kae sledee: Komanda 80.mtbr dobila je sva uputstva i dokumenta za organizaciju RiK u zoni odgovornosti OG JUG.720 (2) Prema strogo poverljivom (dnevnom) borbenom izvetaju 1. VO br. 1614-184, upuena u Operativni centar Generaltaba Oruanih snaga SFRJ,

dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 720 Dokazni predmet br. 69, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1249-0327-1249, ERN eng. ET 0327-1249-0327-1249, strogo poverljivo nareenje br. 473-1, OG Jug, pukovnik Mile Mrki,, 22. novembar 1991.

719

721 Dokazni predmet br. 594, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0037-0345-0038, ERN eng. 0345-0037-0345-0038-EDT, strogo poverljivo nareenje br. 1614-184, Komanda 1. vojne oblasti, 23. novembar 1991. 722 Vidi npr. dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. ERN 00545638-0054-5639. 723 Dokazni predmet br. 461, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3213-0364-3213, ERN eng. ET 0364-3213-0364-3213, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 1614-82/27, generalpukovnik ivota Pani, 15. oktobar 1991.

1080

1081

Vukovarska tragedija 1991 (b) Dana 9. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivo nareenje br. 349-1 kojim se osnivaju komande (mesta) u Negoslavcima, Ovari (ukljujui Jakobovac i Grabovo), Beraku i delovima Vukovara koji su ve bili pod komandom OG Jug.724 Pored toga, Mrki nareuje svojim potinjenim komandantima da treba spreiti svako maltretiranje stanovnitva i metana i neovlaen ulazak i pretres stanova i kua.725 KOMANDA OG JUG VOJNA TAJNA Str.pov.br. 349-1 09.11.1991.g. s.Negoslavci Na osnovu Nareenja komande 1. VO str.pov.br. 1614-82-60 od 07.11.1991. godine, i Dopune nareenja str.pov.br. 1614-82/61 od 07.11.1991. godine, a u cilju kontraobavetajne i bezbednosne zatite komandi i jedinica u zoni dejstva OG JUG, NAREDJUJEM 1. Formirati komandu u s.Negoslavcima sastava: - major Vukainovi Ljubia - komandant mesta - kIk Boi Mile, zamenik komandanta - kap. Jankovi Sretko, lan komande 2. Formirati komandu za rejon Ovara, s.Jakobovac, s.Grabovo, sastava: - ppuk. Movi Slobodan, komandant - kIk Api Dobrivoje, komandant za Ovaru, - kIk Nikoli Slobodan, komandant za s.Jakobovac, - kIk Dimi Dragoslav, komandant za s.Grabovo. 3. Formirati komandu u s.Berak, sastava: - puk. Gluevi Boria, komandant
724 Dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-0340-5680, ERN eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991. 725 Dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-0340-5680, ERN eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991.

Vukovarska tragedija 1991 - ppuk. Daki Milutin, zamenik komandanta, - por. Kapor Dragoslav, lan komande. 4. Za komandante u gradu Vukovaru odreujem komandante jurinih odreda za deo grada u svojoj zoni dejstva. 5. U navedenim mestima organizovati vlast u skladu sa pravilom slube OS i odgovarajue odredbe koje se odnose na garnizonsku i kasarnsku slubu i preduzeti sve mere u cilju spreavanja upada diverzantskoteroristikih grupa i vrenje teroristikih akcija. Saini Uputstvo za rad i obezbediti normalne uslove za ivot i rad stanovnitva. Spreiti svako maltretiranje stanovnitva i metana i neovlaen ulazak i pretres stanova i kua. RT/DR Komandant OG JUG 2 pukovnik Mile Mrki (c) U strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 1614-82/79 od 16. novembra 1991. general-potpukovnik ivota Pani je ponovio svoja ranija nareenja za uspostavljanje vojne vlasti i komandi mesta na osloboenoj teritoriji i naseljenim mestima.726 Pani u ovom nareenju upozorava: Najstroe zabranjujem da se ve zauzeta ili osloboena teritorija naputa ili ostavlja van kontrole jedinica JNA ili TO. Prema stareinama koje postupaju suprotno ovom zadatku preduzimati najstroe mere disciplinske odgovornosti.727 (d) Dana 17. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki je u strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 418-1 izvestio Pania da je formirao komande mesta u Negoslavcima, Beraku, Ovari (ukljuujui Jakobovac i Grahovo) i Vukovaru i dodao da je u navedenim mestima

726 Dokazni predmet br. 601, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3214-0364-3215, ERN eng. ET 0364-3214-0364-3215, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/79, generalpotpukovnik ivota Pani, 16. novembar 1991. 727 Dokazni predmet br. 601, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3214-0364-3215, ERN eng. ET 0364-3214-0364-3215, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/79, generalpotpukovnik ivota Pani, 16. novembar 1991.

1082

1083

Vukovarska tragedija 1991 organizovana vlast u skladu sa pravilom slube OS i odgovarajuim odredbama koje se odnose na garnizonsku i kasarnsku slubu.728 (e) Dana 20. novembra 1991. Mile Mrki je naredio svojim potinjenim komandantima: U svim jedinicama OG JUG preduzeti sve potrebne mere za obezbeenje i kontrolu teritorije u zoni odgovornosti. Komandanti mesta u zoni odgovornosti OG JUG preduzee sve potrebne mere za potpuno funkcionisanje vojne vlasti u skladu sa Nareenjem str.pov.br. 349-1 od 09.11.1991.god..729 Istog dana je Mrki u redovnom borbenom izvetaju upuenom i SSNO-u i 1. VO javio sledee: U odnosu na va zahtev za dostavljanjem izvetaja o formiranju vojnih vlasti u osloboenim mestima dostavljan vam je detaljan izvetaj u prethodnim izvetajima. O eventualnim promenama blagovremeno emo vas izvestiti.730 (f) Strogo poverljivi borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178 upuen 21. novembra 1991. Operativnom centru Generaltaba Oruanih snaga SFRJ govori o uspostavljanju komandi mesta koja su osloboena.731 Prema izvetaju, jedinice imaju dosta problema pojedine grupe metana dobrovoljci i drugi samovoljno preduzimaju aktivnosti koje nisu u skladu sa situacijom i odlukama vojnih komandi.732 (3) Pukovnik Milorad Vojnovi u razgovoru objavljenom krajem novembra 1991. u Biltenu SSNO-a, u lanku Vojne vlasti pomau u uspostavljanju civilne vlasti /prevod sa engleskog/, govori o svojim zadacima komandanta mesta. Vojnovi govori o saradnji izmeu vojske i vlade ove srpske regije, a pominje i nedavno osnovane policijske snage.733

Vukovarska tragedija 1991 VOJNE VLASTI POMAU U OSNIVANJU POLICIJSKIH SNAGA (Vukovar, 29. novembar) Osnovni cilj vojnih vlasti u Vukovaru je pruanje pomoi u osnivanju civilne vlasti, izjavio je za Tanjug potpukovnik Milorad Vojinovi, komandant mesta Vukovara. U izvoenju tog zadatka, vojska sarauje sa vladom ove srpske oblasti, ali njen cilj nije zauzimanje ili odravanje vlasti na toj teritoriji, dodao je komandant mesta Vukovara. Posle tromesene borbe za ovo mesto, po ulicama, u kuama, podrumima i sklonitima ostale su velike koliine mina, granata i oruja. Vojska, jedinice Teritorijalne odbrane i dobrovoljci otklanjaju eksploziv i pokazali su veliku dozu obazrivosti i predanosti u spaavanju svega ta moe da se spasi. Potpukovnik Vojnovi je istakao da je iskopan bunar pod nadzorom strunjaka za snabdevanje grada vodom. Vre se popravke bolnice i uskoro se oekuje da e poeti sa radom. Bie potrebno neto vie vremena da se obnovi kombinat Borovo, ali u narednih deset dana uspostavie se dvadesetak telefonskih linija. Zasad se jedini telefon u gradu nalazi na stolu komandanta. Osnovana je zdruena vojno-civilna komisija za popis ostavljene imovine u ustanovama i kuama kako bi se spreila kraa koja se vri usprkos svim naporima vojnih i nedavno osnovanih policijskih snaga. Komandant grada Vukovara je istakao da se iskustva iz Petrinje i Iloka koriste u uspostavljanju civilne vlasti i reda i mira. Preko pet hiljada osoba pomae u raiavanju grada i uspostavljanju normalnog ivota. /prevod sa engleskog/ Prema jednom drugom novinskom lanku iz istog perioda, za ulazak civila u Vukovar, po odluci vojnih vlasti, neophodne su posebne dozvole.734 (4) Dana 27. novembra 1991. (tj. etiri dana posle povlaenja gmtbr iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema), savezni sekretar za narodnu odbranu (SSNO) izdao je Uputstvo br. 588-1: Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima.735
734 Dokazni predmet br. 982, ERN teksta na b/h/s-u 0296-7274-0296-7274, ERN eng. 0296-7273-0296-7273, novinski lanak Posebne dozvole za ulazak u grad, Politika, 24. novembar 1991. 735 Dokazni predmet br. 933, ERN teksta na b/h/s-u 0417-9484-0417-9487, ERN eng. ET 0417-9484-0417-9487, Uputstvo br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991.

728 Dokazni predmet br. 574, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1243-0327-1244, ERN eng. ET 0327-1243-0327-1244, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 418-1, pukovnik Mile Mrki, 17. novembar 1991. 729 Dokazni predmet br. 602, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3216-0364-3216, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 439-1, pukovnik Mile Mrki, 20. novembar 1991. 730 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-2666, strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 731 Dokazni predmet br. 591, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0030-0345-0031, eng. 0345-0030-0345-0031-EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178, general-major Vidak Vujovi, 21. novembar 1991. 732 Dokazni predmet br. 591, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0030-0345-0031, eng. 0345-0030-0345-0031-EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178, general-major Vidak Vujovi, 21. novembar 1991. 733 Dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. 0054-5638-0054-5639.

1084

1085

Vukovarska tragedija 1991 (5) Uputstvo br. 588-1, koje je odmah stupilo na snagu, vano je u kontekstu ovog izvetaja zato to je u njemu i naredba saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevia o buduoj organizaciji u sklopu komandi brigada, operativnih grupa, komandi korpusa, komandi vojnih oblasti i organa za civilne poslove SSNO-a, koji, pod komandom pomonika komandanata za civilne poslove, izvravaju strune i administrativno-tehnike poslove na sprovoenju ovog uputstva.736
SSNO Sektor za civilnu za{titu

Vukovarska tragedija 1991 UPUTSTVO O VRENJU CIVILNIH POSLOVA U KRIZNIM PODRUJIMA 1. Ovim uputstvom regulie se organizacija i nadlenost vojnih organa za saradnju sa organima vlasti u kriznim podrujima u kojima se nalaze jedinice JNA i postupak tih jedinica u zatiti graana i pravnih lica i njihove imovine. 2. Vojni organi odreeni ovim uputstvom duni su da obezbede maksimalno moguu saradnju sa nadlenim civilnim organima radi sagledavanja stanja u podrujima na kojima e se izvoditi ili su u toku aktivnosti komandi i jedinica JNA i, da sa tim organima, blagovremeno utvrde adekvatne mere koje se moraju neodlono preduzimati radi zatite graana i pravnih lica i njihove imovine. 3. Strune i administrativno-tehnike poslove na sprovoenju ovog uputstva izvravae organi za civilne poslove koji se obrazuju u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu (u daljem tekstu: SSNO) i komandama vojnih oblasti, korpusa, brigada i njima ravnih jedinica. Organizaciona ema tih organa data je u prilogu ovog uputstva i ini njegov sastavni deo. 4. Sektor za civilnu odbranu SSNO obezbeuje da se blagovremeno obave svi neophodni poslovi koji u sprovoenju ovog uputstva proizilaze iz delokruga Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i koordinacije rada organa za civilne poslove u komandama vojnih oblasti i komandama korpusa i njima ravnim komandama. Radi toga Sektor e obezbediti da se kadrovski i struno obavljaju svi poslovi a naroito, u oblasti bezbednosti, politikog i pravnog sistema, ekonomskih pitanja (privreda, finansije, usluge i dr.), i da se na organizovan nain i sistematski ostvaruje saradnja sa civilnim organima u zatiti graana na kriznim podrujima u celosti. 5. Poslove u sprovoenju ovog uputstva iz nadlenosti komandi vojnih oblasti, korpusa i njima ravnim komandama ostvarivae organi za civilne poslove u tim komandama. Oni su duni da prema planu aktivnosti jedinica iz svog sastava vre procenu situacije na terenu, utvrde obaveze koje proizilaze za vojne jedinice i, u saradnji sa odgovarajuim civilnim organima, predvide i pripreme mere i postupke koji se moraju preduzimati na kriznim podrujima, u zoni odgovornosti njihovih komandi. 6. Neposrednu saradnju sa organima civilne vlasti, kao i preduzimanje konkretnih mera za zatitu graana u mestima gde ne funkcioniu ti organi,

KOMANDE KORPUSA Pomo}nik komandanta za civilne poslove

KOMANDE VOJNIH OBLASTI Pomo}nik komandanta za civilne poslove

KOMANDE OPERATIVNIH GRUPA /OG/ Pomo}nik komandanta za civilne poslove

KOMANDA BRIGADE Pomo}nik komandanta za civilne poslove

KOMANDA BRIGADE Pomo}nik komandanta za civilnae poslove

(b) U takama 1, 6, 7 i 8 Uputstva br. 588-1 general armije Kadijevi izriito navodi mere koje organi za civilne poslove treba da preduzmu radi zatite civilnog stanovnitva, naroito na onim podrujima u kojima ne funkcioniu lokalni organi vlasti. U taki 9 govori se o krivinom gonjenju lica za koja se sumnja da su uinila krivino delo.737

736 Dokazni predmet br. 933, ERN teksta na b/h/s-u 0417-9484-0417-9487, ERN eng. ET 0417-9484-0417-9487, Uputstvo br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991. 737 Dokazni predmet br. 933, ERN teksta na b/h/s-u 0417-9484-0417-9487, ERN eng. ET 0417-9484-0417-9487, Uputstvo br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991, take 1, 6-8.

1086

1087

Vukovarska tragedija 1991 organizovae i ostvarivati pomonici komandanata brigada i njima odgovarajuih jedinica nadlenih za civilne poslove. Njihov je zadatak da u zoni aktivnosti jedinica procene situaciju na terenu, posebno da li u mestima koja se nalaze u zoni odgovornosti njihove jedinice postoje civilni organi vlasti, da li funkcioniu organi unutranjih poslova i preko koga se moe uspostaviti saradnja. U mestima u kojima ne funkcioniu civilni organi vlasti predvideti i komandi predloiti mere koje se moraju pripremiti i sukcesivno preduzimati radi zatite graana i pravnih lica kao i obezbeenja njihove imovine, od momenta posedanja mesta do uspostavljanja odgovarajue civilne vlasti u tom mestu. 7. O neophodnim organizacijsko-formacijskim izmenama i kadrovskim potrebama za sprovoenje ovog uputstva starae se Sektor za civilnu odbranu SSNO, u saradnji sa Treom upravom G OS SFRJ i Personalnom upravom SSNO. 8. U pripremama svih komandi i jedinica za aktivnosti u kriznim podrujima moraju se svestrano sagledati uslovi ivota i rada civilnog stanovnitva, stanje bezbednosti na teritoriji i mere zatite graana i pravnih lica i njihove imovine. Pri dolasku u naseljeno mesto mora se obezbediti kontakt i saradnja sa mesnim organima vlasti, a ako tih organa nema ili oni nisu u mogunosti da efikasno funkcioniu, neophodno je da se odmah i sistematski preduzimaju sve potrebne mere da se graani zatite od maltretiranja i svake samovolje. Ne sme se dozvoliti razvlaenje i pljaka imovine, bez obzira da li su njeni vlasnici u mestu ili su ga napustili. Ako u mestu nema organa za zatitu javnog reda i mira mora se odrediti stareina sa neophodnim brojem vojnih lica koji e patroliranjem, straom ili na drugi pogodan nain obezbeivati javni red i mir, sve dok se u tom mestu ne obezbedi sigurnost graana i njihove imovine. U mestu gde postoje uslovi za obrazovanje komandi mesta, odmah formirati takve komande. U svim mestima u kojima ne postoje ili ne funkcioniu civilni organi vlasti, nakon posedanja tih mesta, moraju se odmah preduzimati mere da se u saradnji sa graanima obezbedi njihova lina sigurnost i imovina i stvore uslovi da se, to je mogue pre, formiraju i ponu funkcionisati civilni organi vlasti. 9. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su uinila krivino delo treba odmah predavati nadlenim organima gonjenja, a lica zateena na izvrenju

Vukovarska tragedija 1991 krivinog dela treba liavati slobode i im se steknu odgovarajui uslovi predati ih nadlenim organima gonjenja. 10. U okviru redovnih izvetaja o aktivnostima jedinica potrebno je dostavljati podatke o funkcionisanju vlasti u mestima u zoni sopstvene odgovornosti, a o pojavama i problemima koji se moraju hitno reavati dostavljati i vanredne izvetaje. 11. U okviru pozadinskih aktivnosti svih komandi i jedinica koje se nalaze u kriznim podrujima, aktivnostima iz ovog uputstva mora se pridavati poseban znaaj. 12. Odredbe take 8. do 11. ovog uputstva su instruktivnog karaktera i niim ne ograniavaju sve ostale aktivnosti koje se prema konkretnim prilikama moraju preduzimati u svakom mestu radi obezbeenja mira i bezbednosti graana i njihove imovine, od dolaska jedinica u to mesto do obezbeenja neophodnih funkcija civilnih organa vlasti. 13. Za aktivnosti u smislu odredbi take 1. ovog uputstva neposredno su odgovorne komande jedinica na svim nivoima komandovanja i rukovoenja u zoni sopstvene odgovornosti. 14. Ovo uputstvo stupa na snagu odmah. SAVEZNI SEKRETAR ZA NARODNU ODBRANU general armije Veljko Kadijevi /potpis/ (5) Posle Uputstva 588-1 od 27. novembra 1991. usledilo je poverljivo nareenje br. 588-3 od 6. decembra 1991, Zadaci organa za civilne poslove u komandama JNA i komandama mesta, u kom su detaljno opisani zadaci organa JNA za civilne poslove i komandi mesta u cilju sprovoenja zadataka navedenih u Uputstvu 588-1.738 (a) Uputstvo 588-3 govori o pitanjima iz pet oblasti: i. zadacima iz oblasti dravne uprave, zakonodavne, sudske i izvrne vlasti; ii. zadacima iz oblasti bezbednosti; iii. zadacima civilne zatite i sistema osmatranja i obavetavanja; iv. zadacima u oblastima privrede i drutvenih delatnosti;

Dokazni predmet br. 934, ERN teskta na b/h/s-u 0400-6468-0400-6479, ERN eng. ET 0400-6468-0400-6479, Uputstvo br. 588-3, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general-major Milan Puji, 6. decembar 1991.
738

1088

1089

Vukovarska tragedija 1991 sankcijama koje se primenjuju u sluaju nepridravanja v. nareenja, uputstava i sugestija organa za civilne poslove, a odnose se na uspostavljanje i funkcionisanje vlasti, poretka, privrednih i drutvenih delatnosti. (b) U vezi sa prvom oblasti, Uputstvo, izmeu ostalog, kae sledee: U sluaju da civilna vlast ne funkcionie, obezbeivanje potrebnih uslova u nadlenosti komande jedinice JNA, odnosno komande mesta za formiranje i funkcionisanje organa civilne vlasti i drugih organa i tela. (c) Neposredna saradnja sa skuptinom drutveno-politike zajednice i organima i telima skuptine i predlaganje mera u cilju efikasnog funkcionisanja skuptine i njezinih organa i tela, kao i neposredno uee u preduzimanju konkretnih mera u funkciji obezbeenja uslova za vrenje predstavnike vlasti na terenu zadaci su organa JNA za civilne poslove komande mesta u oblasti sudskih pitanja.739 (d) Zadaci iz oblasti bezbednosti obuhvataju, izmeu ostalog saradnju sa drugim organima vlasti, mesnim zajednicama, preduzeima i drugim organizacijama i graanima na zatiti ivota...; spreavanje i otkrivanje krivinih dela i pronalaenje i hvatanje uinilaca krivinih dela... i preduzimanje i sprovoenje pojedinih istranih radnji...740 (6) Izvetaji organa za civilne poslove 5. korpusa JNA (Banja Luka) pruaju uvid u delatnosti organa za civilne poslove 5. korpusa i komandi mesta JNA u uspostavljanju organa vlasti u zapadnoj Slavoniji.741 Te delatnosti obuhvataju ocenu naina funkcionisanja tih lokalnih organa vlasti. Poto je funkcionisanje optine Okuani pozitivno ocenjeno, komandant 1. krajikog

Vukovarska tragedija 1991 korpusa VRS, general-major Momir Tali, naredio je rasformiranje komande mesta Okuani.742 Memorandum o saglasnosti od 27. novembra 1991. a. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea SFRJ, JNA, Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisali su Memorandum o saglasnosti, pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).743 Ovim memorandumom strane su slubeno priznale svoje obaveze prema MKCK-u i obavezale se da e primenjivati sve etiri enevske konvencije.744 b. Posle potpisivanja Memoranduma, Pravna uprava SSNO-a pripremila je Informaciju o obavezama koje je JNA preuzela potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti.745 (1) U Informaciji o obavezama koje je JNA preuzela potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti SSNO-a kae se da sukob u Hrvatskoj po svim bitnim obelejima predstavlja klasian primer unutranjeg oruanog sukoba na koji se primenjuju odredbe Dopunskog protokola uz enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zatiti rtava nemeunarodnih oruanih sukoba,746 zajedniki lan 3. sve etiri enevske konvencije i pravila obiajnog meunarodnog ratnog prava, koja sadre osnovne standarde humanosti, koje su prihvatili svi civilizovani narodi747.

Dokazni predmet br. 934, ERN teksta na b/h/s-u 0400-6468-0400-6479, ERN eng. ET 0400-6468-0400-6479, Uputstvo br. 588-3, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general-major Milan Puji, 6. decembar 1991, taka I, 9. 740 Dokazni predmet br. 934, ERN teksta na b/h/s-u 0400-6468-0400-6479, ERN eng. ET 0400-6468-0400-6479, Uputstvo br. 588-3, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general-major Milan Puji, 6. decembar 1991, taka II. 741 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 935, ERN teksta na b/h/s-u 0089-74260089-7427, ERN eng. L010-9734-L010-7945, izvetaj pomonika komandanta za civilne poslove br. 1, 4. februar 1992; dokazni predmet br. 936, ERN teksta na b/h/s-u 01251029-0125-1032, ERN eng. ET 0125-1029-0125-1032, izvetaj pomonika komandanta za civilne poslove br. 137-1, pukovnik Gojko Vujnovi, 12. februar 1992.

739

742 Dokazni predmet br. 937, ERN teksta na b/h/s-u 0414-3100-0414-3101, ERN eng. 0414-3100-0414-3101-EDT/radna verzija prevoda, poverljivo nareenje br. 258-4, general-major Momir Tali, 27. maj 1992. 743 Dokazni predmet br. 607, ERN engleski 0031-7866-0031-7869, Memorandum o saglasnosti, eneva, 27. novembar 1991. 744 Dokazni predmet br. 607, ERN engleski 0031-7866-0031-7869, Memorandum o saglasnosti, eneva, 27. novembar 1991, take (1) (6). 745 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na b/h/s-u 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 746 Drugi protokol (1977). 747 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992.

1090

1091

Vukovarska tragedija 1991 (2) U izvetaju se, nadalje, kae da je potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti 27. novembra 1991. izriito preuzeta obaveza da svi potpisnici doslovno primenjuju sve etiri enevske konvencije u celini.748 (3) Informacija SSNO-a postavlja i pitanje ovlaenja delegata MKCK u pogledu primene odredbi enevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima. Prema tom izvetaju, te obaveze izazivaju dosta problema i nerazumevanja, naroito u vezi sa obavetavanjem i evidenciji lica lienih slobode.749 (4) Informacija je i potvrda odredbi lana 126. enevske konvencije, prema kojima su predstavnici MKCK-a ovlaeni da poseuju sva mesta gde se nalaze lica liena slobode, naroito mesta gde su oni internirani, zatvoreni i gde rade. Delegati Meunarodnog komiteta su takoe ovlaeni da posete sva mesta kuda ta lica odlaze, prolaze ili odakle se premetaju i odlaze, da razgovaraju sa licima lienim slobode bez prisustva svedoka.750 (5) Dalje se u informaciji kae sledee: Iz svega navedenog jasno proizlazi da su prava i ovlaenja Meunarodnog komiteta Crvenog krsta jasno i precizno utvreni. Jugoslovenska narodna armija je te obaveze izriito preuzela i njihovo izvravanje se ne moe dovoditi u pitanje i ne moe se u svakom pojedinanom sluaju ponovo odluivati da li e se delegatima Meunarodnog komiteta dozvoliti obavljanje navedenih poslova.751 (6) Zanimljivo je da informacija zavrava ovim reima: Konano, iz dosada uoenih problema u pogledu izvravanja obaveza jasno proizlazi potreba da stareine, neposredno angaovane na ovim poslovima, ponovo paljivo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni ratnog

Vukovarska tragedija 1991 prava u Oruanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu.752 (7) Ocenjuje se da su potpisivanje Memoranduma 27. novembra 1991. i informacija Pravne uprave SSNO-a koja je usledila neposredno povezani sa dogaajima za vreme i posle evakuacije bolnice u Vukovaru 20. novembra 1991. i nainom na koji je OG Jug izvrila evakuaciju. Ako je to tano, tekst informacije Pravne uprave SSNO, naroito poslednji pasus (vidi prethodnu taku), implicitno potvruje da su tokom evakuacije bolnice koju je izvrila OG Jug prekrene odredbe enevske konvencije i odgovarajuih Uputstava JNA. Istrage navoda o krenju ratnog prava tokom operacija u SBZS-u a. Bilten SSNO-a br. 94 od 3. decembra 1991. sadri saoptenje 1. vojne oblasti o istragama i krivinom gonjenju u vezi s navodima o krenju ratnog prava tokom operacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.753 U saoptenju se navodi da su istrage uglavnom bile usmerene na pripadnike neprijateljskih snaga. SAOPTENJE KOMANDE 1. ARMIJSKE OBLASTI (BEOGRAD, 2. DECEMBAR) Na predlog Vojnog tuilatva u 1. armijskoj oblasti, forenziki i istraiteljski tim JNA na elu s istranim sudijom Vojnog suda u Beogradu kapetanom I. klase Milomirom Saliem radi na identifikaciji poginulih u Vukovaru, utvrivanju uzroka njihove smrti i identifikovanju odgovornih, reeno je u jueranjem saoptenju Komande 1. armijske oblasti. Dosad je pregledano oko 400 leeva, meu kojima su leevi petero dece. Na vojnim i civilnim sudovima pokreu se ili su ve pokrenuti krivini postupci protiv vie pripadnika hrvatskih paravojnih formacija za koje se sumnja da su poinili te i druge zloine, reeno je u saoptenju Komande. b. Dana 21. januara 1992. organizacija Helsinki Watch Committee iz SAD-a uputila je pismo predsedniku Srbije Slobodanu Miloeviu i generalDokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 753 Dokazni predmet br. 611; ERN engleski 0054-5496-0054-5499, Bilten, br. 94, Sluba za informisanje SSNO-a, 3. decembar 1991, tekst na eng. ERN str. 0054-5496.
752

Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 749 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 750 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 751 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992.

748

1092

1093

Vukovarska tragedija 1991 pukovniku Blagoju Adiu, v.d. saveznog sekretara za narodnu odbranu, o Krenju ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske.754 (1) Na drugoj stranici tog izvetaja izriito se govori o ueu paravojnih grupa/dobrovoljaca (potinjenih jedinicama JNA na podruju) u vrenju krivinih dela u Hrvatskoj. Srpska vlada je preutno pristala, a u nekim sluajevima i podrala osnivanje najmanje tri paravojne grupe u Srbiji koje dejstvuju u Hrvatskoj. Najbrutalnija od tih grupa ini se ona koju predvodi Vojislav eelj, voa Srpske radikalne stranke i Srpskog etnikog pokreta. Pripadnici eeljeve paravojne grupe nazivaju se etnicima i dejstvuju po celoj Hrvatskoj. Drugim paravojnim snagama komanduje eljko Ranjatovi zvani Arkan, a treu grupu predvodi Mirko Jovi. Arkanove i Jovieve snage u najveem broju koncentrisane su u istonom delu Slavonije, u Hrvatskoj. Pored toga, nekoliko srpskih paravojnih grupa organizovao je i obuavao tzv. Kapetan Dragan, koga je Washington Post opisao kao polusrpskog plaenika sa australijskim dravljanstvom koji ne eli da otkrije svoje pravo ime. (2) U vezi sa zloinom u Ovari, u izvetaju organizacije Helsinki Watch kae se sledee:755 18. novembar Vukovar Srpske snage su tri meseca drale grad Vukovar pod stalnom opsadom. Kada je 18. novembra grad pao, 15.000 ljudi koji nisu pobegli pred borbama izalo je iz podruma u kojima su proveli 12 nedelja. Posle pada Vukovara, pripadnici srpskih paravojnih grupa i JNA tukli su ili zarobljavali civile i vojnike van stroja. Na osnovu razgovora sa raseljenim licima iz Vukovara, stranim novinarima i humanitarnim radnicima koji su obili Vukovar odmah posle pada, Helsinki Watch smatra da su srpske snage posle pada Vukovara po kratkom postupku smaknuli velik broj Hrvata - civila i boraca koji su bacili oruje.

Vukovarska tragedija 1991 (3) Dana 12. februara 1992. Goran Milinovi, ef kabineta srpskog predsednika Slobodana Miloevia, potvrdio je da je primio ovo pismo i izvetaj koji je bio u prilogu.756 c. Dana 25. novembra 1992. Vojno tuilatvo VJ-a je objavilo izvetaj pod naslovom Izvetaj o zloinima protiv ovenosti i krenjima meunarodnog prava poinjenim na teritoriju bive Jugoslavije o kojima se vode postupci na vojnim sudovima /prevod s engleskog/.757 Ovaj izvetaj takoe pokazuje da su istrage i krivino gonjenje bili usmereni na pripadnike neprijateljskih snaga. Prema tom izvetaju: U skladu sa zakonom i svojim dunostima i obavezama, u periodu od poetka oruanog sukoba na teritoriji SFRJ do povlaenja JNA iz BiH, vojni tuioci su, na osnovu krivinih prijava nadlenih istranih organa, pokrenuli krivine postupke protiv 125 pripadnika oruanih snaga Republike Hrvatske koji su poinili zloine protiv Srba i pripadnika oruanih snaga SFRJ, te protiv jednog pripadnika oruanih snaga SFRJ koji je poinio zloin protiv jednog pripadnika oruanih snaga Hrvatske. ... Iz dokaza se vidi da su poinioci ratnih zloina i genocida bili gotovo iskljuivo pripadnici oruanih snaga Hrvatske, dok su pripadnici oruanih snaga SFRJ prema drugim stranama u oruanom sukobu i civilima postupali u skladu s normama meunarodnog humanitarnog prava. Pohvale i unapreenja a. U izjavi objavljenoj 24. novembra 1991. u asopisu SSNO-a, Bilten br. 101, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, pohvaljuje za hrabrost svoje vojnike, a meu njima i dobrovoljce. Prema tom lanku, Mrki je naglasio da su elitnim gardijskim jedinicama veliku pomo pruili

754 Dokazni predmet br. 219, ERN teksta na engleskom 0018-7364-0018-73902, pismo Helsinki Watch-a Slobodanu Miloeviu i Blagoju Adiu, Krenja ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske, 21. januar 1992. 755 Dokazni predmet br. 219, ERN teksta na engleskom 0018-7364-0018-73902, pismo Helsinki Watch-a Slobodanu Miloeviu i Blagoju Adiu, Krenja ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske, 21. januar 1992.

756 Dokazni predmet br. 220, ERN teksta na b/h/s-u 0302-0967-0302, ERN eng. 0209-3984-0209-3684, kopija odgovora Gorana Milinovia, efa kabineta predsednika Republike Srbije Slobodana Miloevia, na pismo Helsinki Watch-a SAD, 12. februar 1992, na str. ERN 0018-7370. 757 Dokazni predmet br. 605; ERN engleski 0001-8575-0001-8578; Izvetaj o zloinima protiv ovenosti i krenjima meunarodnog prava poinjenim na teritoriju bive Jugoslavije o kojma se vode postupci na vojnim sudovima, Vojno tuilatvo VJ-a, 25. novembar 1992.

1094

1095

Vukovarska tragedija 1991 dobrovoljci. U ovom ratu Jugoslavija je dobila nove narodne heroje, to Skuptina Jugoslavije i druge institucije treba da ozakone.758 IZJAVA KOMANDANTA OPERATIVNE GRUPE JUG U OSLOBAANJU VUKOVARA, PUKOVNIK MILE MRKI (Vukovar, 23. novembar). Komandant operativne grupe Jug u oslobaanju Vukovara, pukovnik Mile Mrki, izjavio je: Oslobodili smo Vukovar i sruili najteu i najutvreniju ustaku tvravu, zahvaljujui hrabrosti i znanju pripadnika Gardijske motorizovane jedinice JNA iz Beograda, dobrovoljaca i pripadnika Teritorijalne odbrane, od kojih su mnogi upravo iz ovog grada. Operacija Vukovar, istakao je pukovnik Mrki, poela je 30. septembra. Bile su to borbe prsa u prsa, za svaku kuu, za svaku ulicu, jer je Vukovar, koliko do jue, bio kamen temeljac nekakve nove nezavisne drave Hrvatske, podseajui da je i u prolom ratu oslobaanje Vukovara bilo izuzetno teko. Prelomni trenutak, po priznanju i samih ustakih snaga, bio je dolazak gardijskih jedinica. Herojstvo pripadnika naih jedinica bilo je odluujue da nae snage krenu zajedno sa pripadnicima Teritorijalne odbrane i dobrovoljakih jedinica u odluujuu bitku. Hrvatski orunici su imali, a to smo se uverili u Mitnici, najsavremenije u svetu topove, rakete i drugo naoruanje, kako bi se borba nastavila i u sledea tri-etiri meseca. Pukovnik Mrki je naglasio da su elitnim gardijskim jedinicama veliku pomo pruili dobrovoljci. U ovom ratu Jugoslavija je dobila nove narodne heroje, to Skuptina Jugoslavije i druge institucije treba da ozakone. Komandant grupe Jug ukazuje i na herojstvo Hrvata, pripadnika gardijskih jedinica JNA, od kojih su neki u borbama za Vukovar izgubili obe noge. Hrvatska vie nije njihova domovina, ve nova Jugoslavija, koja mora da obezbedi njihovu egzistenciju, upozorava pukovnik Mrki, zakljuujui: Te nae nove narodne heroje Jugoslavija mora da potuje.759 Sluba za informisanje SSNO-a objavila je 29. novembra 1991. da su ukazom Predsednitva SFRJ od 28. novembra 1991. u vii in unapreeni vii oficiri JNA za uspeno rukovoenje i komandovanje, uzorno ponaanje i delovanje u izvravanju borbenih zadataka od izuzetne vanosti za oruane snage i

Vukovarska tragedija 1991 odbranu zemlje.760 Meu unapreenim stareinama bili su generalpotpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki, koji je unapreen u in general-majora.761 Major Veselin ljivananin je jo 18. novembra 1991. unapreen u in potpukovnika (vanredno unapreenje).762 c. Dana 7. decembra 1991. nekoliko pripadnika Gardijske motorizovane brigade, koji su uestvovali u operacijama sa ciljem zauzimanja Vukovara, odlikovano je na sveanosti u Beogradu. U lanku Odlija najhrabrijim gardistima, objavljenom u asopisu JNA Narodna armija, govori se upravo o tom dogaaju.763 U lanku se pominje niz istaknutih pripadnika gmtbr, meu kojima i tek unapreeni oficiri: general-major Mile Mrki, potpukovnik Borivoje Tei, potpukovnik Veselin ljivananin (ukljuujui i pripadnike njegovih specijalnih snaga), kapetan Miroslav Radi i drugi.764 Narodna armija, 11.12.1991. Posle 86 dana vukovarskog pakla Odlija najhrabrijim gardistima D. Glii Mnotvo je primera hrabrosti, odvanosti i nesebinog drugarstva koje su gardisti iskazali u tromesenoj borbi za Vukovar. Oni ije grudi krase priznanja za hrabrost dokazuju da za budunost Jugoslavije, uprkos sve eim pritiscima meunarodne zajednice, ne moramo da strepimo. Dvadesetak dana posle uspeno obavljene operacije oslobaanja grada na Vuki zavrene 18. novembra, pripadnici Gardijske motorizovane brigade, jedne od najelitinih jedinica Jugoslovenske narodne armije, aktivne i rezervne
760 Dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. 0054-5638-0054-5639. 761 Dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. 0054-5638-0054-5639. 762 Dokazni predmet br. 456, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8844-0361-8854, ERN teksta na eng. 0361-8844-0361-8854 EDT/radna verzija prevoda, Personalni list o Veselinu [ljivananinu, Personalna uprava SSNO. 763 Dokazni predmet br. 974, ERN teksta na b/h/s-u 0058-3083-0058-3083, ERN eng. ET 0058-3083-0058-3083, Odlija najhrabrijim gardistima, Narodna armija, 11. decembar 1991. 764 Dokazni predmet br. 974, ERN teksta na b/h/s-u 0058-3083-0058-3083, ERN eng. ET 0058-3083-0058-3083, Odlija najhrabrijim gardistima, Narodna armija, 11. decembar 1991.

Dokazni predmet br. 552, ERN teksta na b/h/s-u 0054-5018-0054-5022, ERN eng. ET 0054-5021, izjava pukovnika Mileta Mrkia, Bilten, 24. novembar 1991. 759 Dokazni predmet br. 552, ERN teksta na b/h/s-u 0054-5018-0054-5022, ERN eng. ET 0054-5021, izjava pukovnika Mileta Mrkia, Bilten, 24. novembar 1991.
758

1096

1097

Vukovarska tragedija 1991 stareine i vojnici koji su od poetka uesnici estokih tromesenih borbi, postrojeni pred visokim armijskim predstavnicima i brojnim graanima Beograda u kasarni Maral Tito - ponosito su primili odlikovanja i priznanja za portvovanje i hrabrost pokazane u tih 86 dana vukovarskog pakla. Posle predaje raporta, pozdrava zastavi i jugoslovenskoj himni, njihov komandant general-major Mile Mrki istakao je da jedan broj gardista danas u ovom ponosnom stroju nije sa nama. Dali su svoje mlade ivote u borbi protiv neprijatelja na vukovarskom ratitu. Minut utanja koji je zatim, uz zvuke posmrtnog mara, usledio, bio je prekratak za emocije koje su se ogledale na licima postrojenih boraca. Mnogi od njih celog ivota nosie uspomenu na svoje drugove pale na ulicama Vukovara, pogoene od snajperskog metka ili nastradale od muki podmetnute mine. - Glavni teret borbi - podsetio je general Mrki - podnela je naa brigada koja je od prvog dana hrabro i odluno dejstvovala na ulicama Vukovara. Posebno estitajui borcima koji su odlikovani ordenima i medaljama za hrabrost, general Mrki je izrazio veru u sposobnost progresivnih snaga da ouvaju jugoslovensku zajednicu kao dravu slobodnih ljudi i naroda, onih koji Jugoslaviju ele. Mnotvo je primera odvanosti, hrabrosti, portvovanja, samoinicijative i nesebinog drugarstva koje su ti golobradi mladii i njihove stareine iskazali za tri meseca borbe za slobodu Vukovaraca i pobedu nad faizmom. O mnogima od njih ve smo pisali na stranicama Narodne armije, o nekima jo nismo stigli, ali svi, a naroito oni ije grudi krase priznanja za hrabrost dokazuju da za budunost Jugoslavije, bez obzira na sve ee pritiske nekih zemalja meunarodne zajednice ne moramo mnogo da strepimo. Specijalci Veselina ljivananina, komandiri Zoran Zirojevi, Saa Bojkovski, Miroslav Radi, desetine i stotine pripadnika JNA, teritorijalaca i dobrovoljaca deo su jugoslovenskog bedema o koji e se odbiti svi napadi zlonamernih lanica Evropske zajednice i domaih otpadnika. Pripadnicima gardijske brigade, aktivnim i rezervnim stareinama i vojnicima JNA u ime Prve vojne oblasti obratio se general-major Vidak Vujovi, istiui da su se oslobodioci Vukovara borili za Jugoslaviju a protiv faizma. Vie od hiljadu postrojenih gardista te rei je propratilo gromkim aplauzom. Odlikovani i nagraen, njih oko trista, od kojih je 90 dobilo priznanje za hrabrost, bili su najsreniji dok su im estitali drugovi iz stroja. Komandant Prvog jurinog odreda potpukovnik Borivoje Tei, jedan od odlikovanih Ordenom za hrabrost, s neskrivenim ponosom govori o svojim potinjenim

Vukovarska tragedija 1991 oficirima i vojnicima. Seajui se Milovog brda, naselja esta lika i Boko Buha, izbijanja na Vuku i tekih ulinih borbi, ne zaboravlja ni doprinos teritorijalaca. Njegovi vojnici kojima je tih vukovarskih dana komandovao isticali su se u gotovo svakoj borbi. Porunik Veselin Popovi juriao je na ustae utvrene u Pionirskom naselju; mlai vodnik Mirzet Muratovi, vojnik na odsluenju vojnog roka sam je osvojio ustako mitraljesko gnezdo, ranjen je 16. septembra; mlai vodnik, ali takoer vojnik iz unjara kraj Banjaluke, Goran uki pokazao se neustraivim u ulinim borbama... Svi ti i mnogi drugi hrabri mladii zaslueno su se okitili ordenima i medaljama za hrabrost dokazanu na vukovarskim ulicama. I svi oni ne vole da priaju mnogo o sebi, da objasne kako se postaje junak. Umesto toga, svaki od njih pominje svoje drugove uz koje se borio i osvajao kuu po kuu. Goran je vodio snajperiste. Mirzet spominje svog kapetana Radia kao pravog komandira... Hladno je bilo tog 7. decembra. Sitne pahulje snega padale su na obraze tih mladia i njihovih stareina, na lica koja su zraila reenou da istraju do pobede, da ponovo rastui agresivni faizam saseku u korenu. /Fotografija 1: Ranjeni porunik Veselin Popovi u stroju oslobodilaca Vukovara/ /Fotografija 2: Potpukovnik Veselin ljivananin i njegovi vojnici s najmlaim estitarima/ d. Dana 9. decembra 1991. Slobodan Kati, etniki komandant kapetan za Vukovar, iz optinskog taba Teritorijalne odbrane Vukovara, poslao je naelniku Ratnog taba SRS-a Ljubii Petkoviu molbu za unapreenje ratnika.765 Meu pomenutim ratnicima navedeni su Milan Lanuanin zvani Kameni, komandant Leve Supoderice; Miroljub Vujovi, komandant TO Vukovar; i Stanko Vujanovi, naelnik (taba) TO Vukovar.766 Vukovar, 9.12.1991. OPTINSKI TAB TERITORIJALNE ODBRANE VUKOVAR
Dokazni predmet br. 560, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9410-0116-9410, ERN eng. 0307-1275-0307-1275, Molba Optinskom tabu TO Vukovar, 9. decembar 1991. 766 Dokazni predmet br. 560, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9410-0116-9410, ERN eng. 0307-1275-0307-1275, Molba Optinskom tabu TO Vukovar, 9. decembar 1991.
765

1098

1099

Vukovarska tragedija 1991 MOLBA etniki komandant kapetan za Vukovar slobodan Kati iz Zemuna zamoljava naelnika ratnog taba Ljubiu Petkovia i zamenika ratnog taba Zorana Rankia iz Beograda da predloe za unapreenje sledee ratnike: Komandanta Leve Supoderice, Milana Lanuanina (Kamenog) Komandanta 1. udarnog voda Leve Supoderice, Milojevi Predraga Komandanta bezbednosti Vukovara, Tomi Milovana Komandanta TO Vukovar, Vujovi Miroljuba Naelnika TO Vukovara, Vujanovi Stanka Komandanta odreda TO Vukovar, Petrova Gora, Peranovi Miroslava Naelnika bezbednosti TO Vukovar, Duki Nikolu Zamenik komandanta Leve Supoderice, Dragojevi Predraga Unapred zahvaljujem! etniki komandant kapetan za Vukovar, Slobodan Kati, Banijska 30/5, Zemun 192275 U decembru 2003. Tuilatvo za ratne zloine pri Veu za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu izdalo je optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice okrviljenih za navodno uee u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim zarobljenicima.767 Dana 24. maja 2004. otpunica je proirena optubama protiv Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devetoricu okrivljenih.768 Optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi sa 20. na 21. novembar 1991. Glosar - AAG - abr - ad - ap - AP - ARJ - Arkanovci - ATJ - AVL - AVNOJ b. b/d Beli Orlovi b/g BiH b/k BOV br. brp brrp brTO b/v bVP: . CJB CloB: CSB TO CZ d. D-2 DB DG DTG

Vukovarska tragedija 1991

767 Dokazni predmet br. 597, ERN teksta na b/h/s-u 0345-2550-0345-2563, ERN eng. 0345-2550-0345-2563 EDT, Optunica KTRZ br. 3/03, Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije, 4. decembar 2003. 768 Dokazni predmet br. 597, ERN teksta na b/h/s-u 0357-4622-0357-4635, ERN eng. 0357-4622-0357-4635 EDT, Optunica KTRZ br. 4/03, Tuilatvp za ratne zloine Republike Srbije, 24. maj 2004.

armijska artiljerijska grupa artiljerijska brigada artiljerijski divizion artiljerijski puk automatska puka artiljerijsko-raketna jedinica srpska nacionalistika paravojna grupacija eljka Ranatovia (Arkan) antiteroristika jedinica aktivna vojna lica Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije bataljon borbena dejstva paravojna grupacija Dragoslava Bokana borbena gotovost Bosna i Hercegovina borbeni komplet borbeno oklopno vozilo brigada bataljon remontne podrke brigada remontne podrke brigada Teritorijalne odbrane borbeno vozilo bataljon vojne policije eta Centar javne bezbednosti centralna logistika baza Centar slubi bezbednosti eta Teritorijalne odbrane Civilna zatita divizija vrsta dizel goriva Dravna bezbednost diverzantska grupa diverzantsko-teroristika grupa

1100

1101

Vukovarska tragedija 1991 DPO DPZ Duan Silni GL gmbr gmtbr G G hab HDZ HV Idg IKM IMS, InMS InOb Iod J. JA JNA JOd JS JSO JUL JV k.,K. KAG K-da K-dant KM KOS drutveno-politika organizacija drutveno-politika zajednica srpska nacionalistika paravojna grupacija graansko lice na slubi u JNA Gardijska mehanizovana brigada Gardijska motorizovana brigada Glavni tab (prethodio Generaltabu) Generaltab (nasledio Glavni tab) haubika baterija Hrvatska demokratska zajednica Hrvatska vojska izviako-diverzantska grupa istureno komandno mesto intendantska materijalna sredstva intendantsko obezbeenje izviaki odred jedinica Jugoslovenske oruane snage,(naslednica JNA), (vidi i VJ) Jugoslovenska narodna armija jurini odred javna sigurnost jedinica za specijalne operacije (MUP-a Srbije) Jugoslovenska ujedinjena levica (SRJ) jedinica veze korpus korpusna artiljerijska grupa komanda komandant, komandujui stareina komandno mesto kontraobavetajna sluba, vojna kontraobavetajna Sluba (kolokvijalni izraz koji je koriten i za vojno-obavetajnu slubu JNA: Drugu upravu, i za Upravu JNA za bezbednost, UB - Uprava bezbednosti) kopnena vojska laki artiljerijski puk laka brigada lpbr LRZ m MAD MAP Martievci

Vukovarska tragedija 1991 laka peadijska brigada logor za ratne zarobljenike mehanizovan meoviti artiljerijski divizion meoviti artiljerijski puk kolokvijalni naziv za policiju Krajine u Hrvatskoj pod kontrolom Srba (poznatu i pod nazivom Milicija), koji je dobila po svom osnivau, Milanu Martiu mehanizovana divizija jedinica koja koristi gusenina vozila minsko-eksplozivna sredstva Meunarodna konferencija o bivoj Jugoslaviji (mirovni pregovori, a od jeseni 1994. i misija za nadzor granice izmeu BiH i SRJ) Meunarodni komitet Crvenog krsta Ministarstvo odbrane jedinica koja koristi vozila tokae meoviti protivoklopni artiljerijski bataljon meoviti protivoklopni artiljerijski divizion meovita protivoklopna artiljerijska brigada materijalne rezerve materijalna sredstva motostreljaka divizija motorizovan materijalno-tehnika sredstva motorizovani bataljon motorizovana brigada motorizovana tenkovska divizija Ministarstvo unutranjih poslova motorno vozilo moral, verski i pravni poslovi nastavni centar Nezavisna drava Hrvatska (za vreme Drugog svetskog rata na elu sa Antom Paveliem) naelnik Generaltaba narodna odbrana nastavno-operativni poslovi

md mehanizovana MES MKBJ /ICFY/

MKCK /ICRC/ MO /MOD/ motorizovana mpoab mpoad mpoabr MR MS msd mt MTS mtb mtbr mtd MUP m/v MVPP NC NDH

- KoV - LAP - lbr

- NG - NO - NOP

1102

1103

Vukovarska tragedija 1991 NTSl NVO N OB OB OB ObC o., od OC Od OkTO: OG okb okbr omb ONO OS O oTO Ot, OT /APC/ ov OUR OZ p., puk PAA partizani naelnik tehnike slube naoruanje i vojna oprema naelnik taba odeljenje bezbednosti organ bezbednosti obavetajna sluba obavetajni centar odeljenje operativni centar odred Okruni tab Teritorijalne odbrane operativna grupa oklopni bataljon oklopna brigada oklopno-mehanizovani bataljon Optenarodna odbrana oruane snage Optinski tab odeljenje teritorijalne obrane oklopni transporter oklopno vozilo organizacija udruenog rada operativna zona puk protivavionska artiljerija komunistiki svenacionalni gerilski pokret u Drugom svetskom ratu na elu sa Josipom Brozom Titom, kojim su dominirali Srbi i Crnogorci, ali u kojem su na raznim podrujima u velikom broju uestvovali Hrvati, Makedonci, Slovenci, Albanci i Muslimani. poluautomatska puka peadijski bataljon peadijska brigada peadijska divizija Proleterska gardijska mehanizovana brigada Proleterska gardijska mehanizovana divizija protivtenkovska mina PJP PKM PMP p/n PM PMEZ PN PoB POB pob Pod PoOB POOd POW pp, ppuk PP PPM PS Pt, PT Ptap Ptbr PTO PVL PU p/u pvf PVO PZS PZT rb, RB RDB RH RIK RIM RJB RM RMP RMS

Vukovarska tragedija 1991 posebna jedinica policije pozadinsko komandno mesto popuna, mobilizacija i personalni poslovi protivnapad pukomitraljez Posmatraka misija Evropske zajednice pomonik naelnika taba pozadinska baza protivoklopna borba protivoklopni bataljon prednji odred pozadinsko obezbeenje protivoklopni odred Prisoner of War /ratni zarobljenik/ peadijski puk protivpeadijski protivpeadijska mina Pravilo slube protivtenkovski protivtenkovski artiljerijski puk protivtenkovska baterija /kao u originalu/ protivtenkovska odbrana profesionalna vojna lica policijska uprava protivudar formacija /kao u originalu/ protivvazduna odbrana protivvazduna samohotka protivvazduni top/topnitvo runi baca Resor dravne bezbednosti Republika Hrvatska rukovoenje i komandovanje/komanda i kontrola/ regrutovanje i mobilizacija Resor javne bezbednosti Ratna mornarica popuna, mobilizacija i personalni poslovi ratna materijalna sredstva

PAP pb pbr pd pgmbr pgmd PIM /kao u originalu/

1104

1105

Vukovarska tragedija 1991 - RR - RSK RVI RV i PVO SAJ SAO SBO SBZS SP SDB SDB SDG ratni raspored Republika Srpska Krajina (samoproglaena drava Srba u Hrvatskoj) ratni vojni invalidi Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana Specijalna antiteroristika jedinica (MUP) Srpska autonomna oblast (samoproglaena srpska podruja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini) Sremsko-baranjska oblast Slavonija, Baranja i zapadni Srem Srpski etniki pokret Sluba dravne bezbednosti Srpska dravna banka Srpska dobrovoljaka garda (poznata kao Arkanovi tigrovi) Stranka demokratskih promena Hrvatska) (reformisani Savez komunista) Sluba drutvenog knjigovodstva Srpska demokratska stranka Srpska demokratska stranka srpskih zemalja paravojna grupacija odana voi Srpske radikalne stranke, Vojislavu eelju Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija Savezno izvrno vee Sluba javne bezbednosti Stanica javne bezbednosti skladite Savez komunista Jugoslavije Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju Savez komunista Srbije sivo-maslinasta boja (uniforma) Srpska narodna obnova sanitetsko obezbeenje Srpski narodni savez Srpski pokret obnove Socijalistika partija Srbije Socijalistika Republika Bosna i Hercegovina - SRJ SRS SSK SSNO SSUP STO SUP SVK SVLR . TO VK TANJUG t tb tbr TG/tg TMS, tms TO Tp TRD TRZM TRZ tv TSk TSl TU UB UbS UDBA UNCIVPOL UNHCR

Vukovarska tragedija 1991 Savezna Republika Jugoslavia (nastala posle raspada SFRJ) Srpska radikalna stranka Srpska stranka Krajine Savezni sekretarijat za narodnu odbranu Savezni sekretarijat unutranjih poslova snage Teritorijalne odbrane Sekretarijat unutranjih poslova Srpska vojska Krajine samohodni viecevni lanser raketa tab tab Teritorijalne odbrane tab Vrhovne komande (SFRJ) Telegrafska agencija nove Jugoslavije tenkovska eta tenkovski bataljon tenkovska brigada taktika grupa tehniko-materijalna sredstva Teritorijalna odbrana tenkovski puk topniko-raketni divizion tehniko-remontni zavod municije tehniko-remontni zavod tenkovski vod tajno skladite tehnika sluba tehnika uprava Uprava bezbednosti ubojna sredstva Uprava dravne bezbednosti Civilna policija Ujedinjenih nacija Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice Vojni posmatrai Ujedinjenih nacija Zatiena zona Ujedinjenih nacija Zatitne snage Ujedinjenih nacija (u Hrvatskoj do

- SDP SDK SDS SDS SZ eeljevci SFRJ SIV SJB SJB Sk SKJ SK-PJ SKS SMB SNO SnOb SNS SPO SPS SRBiH

- UNMO - UNPA - UNPROFOR

1106

1107

Vukovarska tragedija 1991 31. marta 1995, a u Bosni i Hercegovini do decembra 1995) Uprava namenske proizvodnje vod viecevni baca raketa vojnoevidenciona specijalnost Vojska Jugoslavije (naslednica JNA) Vrhovna komanda (oruanih snaga) Vojnomedicinska akademija Vojna oblast (JNA) Vojni odsek vojni obveznik Vens-Ovenov mirovni plan vojna policija vojna pota vatreni poloaj Vojno-pomorska oblast Vojska Savezne Republike Jugoslavije (vidi VJ) Vrhovni tab vatrena taka Vojno tuilatvo zatitni motorizovani puk Zbor narodne garde (prethodio Hrvatskoj vojsci HV) zonski tab Teritorijalne odbrane zona odgovornosti Zakon o optenarodnoj odbrani zapovjedno mjesto /hrvatski/

Vukovarska tragedija 1991 Corrigendum ekspertskog izvjetaja Reynauda THEUNENSA u predmetu IT-95-13 (ERN 0364-6734-0364-6957) Fusnote/reference

UNS v. VBR VES VJ VK(OS) VMA VO VO, Vod v/o VOPP: VP VP VP VPO VSRJ V VT VT ZMTP ZNG ZnTO ZO ZONO ZpM

1.

Za sve fusnote: Zamjeniti dokazni predmet broj sa 65ter Nr. Prvi dio:

Fusnote br. 56 i 57: zamjeniti Dokazni predmet broj 479, ERN BCS 0055-1062-0055-1221, JNA prirunik pod nazivom Strategija Oruane Borbe (na slovenakom), 1983 sa 65ter br. 401, ERN BCS 0115-9746-01160096; ERN Eng L007-1841-L007-1889, SSNO prirunik Strategija Oruane Borbe Beograd, 1983.

2. 3. 4.

Fusnota br. 25: zamjeniti 479sa 401. Fusnota br. 53: zamjeniti 379 sa 389.

5. 6.
58.

Fusnote br. 83, 84: zamjeniti 479 sa 401. Fusnota br. 219: ubaciti paragraf 18 ispred paragraf 57, Fusnota br. 223:zamjeniti paragraf 13 sa paragraf 17. Fusnota br. 231: zamjeniti paragraf 55 sa paragraf 57. Fusnote br. 249, 256, 256, 268: zamjeniti 479 sa 401. Fusnota br. 414: zamjeniti 569 sa 570.

7. 8. 9. 10.
Drugi dio:

1.
Nr 511, ispred isjeak.

Fusnota br. 42: dodati 65ter

2. Fusnota br. 42: izbrisati 65ter Nr XX , ERN BCS 0346-0389-0346-0430; ERN Eng 0346-0389-0346-0430EDT/Prevod, isjeak iz ERN BCS 0346-0366-0346-0700, Preti li nam slobotomija?, tom 44, Vojislav EELJ, ABC-GLAS, Beograd, 1994, str. 17, i str. 56-57). 3. 4. 1108
Fusnota br. 46: zamjeniti 971 sa 452 . Fusnota 155: zamjeniti 971 sa 453.

1109

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 Prirunik o rukovodjenju i komandovanju, 1983, poglavlje 1, podnaslov 6, str. 38). Stranica 51: na samom vrhu stranice: Dodati fusnotu: 65ter Nr 384, ERN BCS 0214-8123-0214-8517; ERN Eng L006-3322-L006-3474, JNA Prirunik o rukovodjenju i komandovanju, 1983, na stranici 28; 65ter Nr 968, ERN BCS 0114-7056-0114-7095; Eng 0090-9994-00910027 Pravila o odgovornosti komande korpusa kopnene vojske u miru, Federalni sekretarijat za narodnu odbranu SFRJ, 1990, lan 6.

5. 6.
1202.

Fusnota br. 195: zamjeniti Naredjenje sa Izvjetaj. Fusnota 945: dodati 65ter Nr 951 izmedju i i ERN 0327-

2.

7. Fusnota br. 201: ubaciti 65ter Nr 951 izmedju i i ERN BCS 0327-1202
Fusnota br. 273: zamjeniti itav tekst sa 65ter br. 419, ERN BCS 0364-3216-0364-3216; ERN Eng ET 0364-3216-0364-3216, OG Jug Strogo Povjerljivo, Naredjenje br. 439-1, 20 Nov 91. Futnota br. 281: ubaciti 65ter Nr 591 ispred ERN BCS 03450030-0345-0031. Futnota br. 282: ubaciti 65ter Nr 69 ispred ERN BCS 03271249-0327-1249. Futnota br. 283: ubaciti 65ter Nr 592 ispred ERN BCS 03271249-0327-1249.

8.

9.

3.
glavni.

Stranica 93: paragraf B: misija: zamjeniti princip sa

10. 11.

4. Stranica 118: paragraf b. (2) RED 7: zamijeniti informacija; sa informacija); 5.

SFRJ. Drugi dio: Stranica 127: paragraf (3): u citatu: zamijeniti FRJ with

12. Futnota br. 284: ubaciti 65ter Nr 593 ispred ERN BCS 03450035-0327-1249. 13. Futnota br. 285: ubaciti 65ter Nr 569 ispred ERN 03450042-0345-0043. 14. Futnota br. 286: ubaciti 65ter Nr 595 ispred ERN 03450039-0345-0041. 15.
577. Sadraj Prvi dio: Futnota br. 290: zamjeniti dokazni predmet br. sa 65ter Nr

1. Stranica 4 (ERN 0462-0053): podparagraf (2): zamijeniti kvorum sa glasovi. 2. Stranica 4: podparagraf (4): zamijeniti Borisav JOVI, vrilac dunosti Presjedavajueg Predsjednitva SFRJ sa Borisav JOVI, Presjedavajui Presjednitva SFRJ koji odlazi. 3. Stranica 5: podparagraf (b): zamijeniti Borisav JOVI, vrilac dunosti Presjedavajueg Predsjednitva SFRJ sa Borisav JOVI, Presjedavajui Presjednitva SFRJ koji odlazi. 4. Stranica 6 (ERN 04621-0055): podparagraf (5): zamijeniti itav podparagraf: 3. oktobra 1991. godine, Predsjednitvo SFRJ ustanovilo postojanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji SFRJ. Stanje neposredne ratne opasnosti je trajalo do 22. maja1992. (referenca: ERN BCS 0089-3074-0089-3075; ERN Eng ET 0089-3074-0089-3075, Informacija o vanosti proglaavanja neposredne ratne opasnosti, povjerljivo broj: 115-123, General Major Vidak VUJOVI, 7. oktobar 1991.; ERN BCS 0049-5865-0049-5865; ERN Eng 0049-5864-0049-5865, Slubeni list SRJ 6/1, 22. maj 1992.) 5. Stranica 15 (ERN 0462-0064): paragraf f. 2. zadnji red: zamjeniti dodajui, Carry sa dodajui, Carry. 1111

1. Stranica 41: paragraf 4: Funkcije rukovodjenja i komandovanja (ERN 0461-9943), podnaslov a. Planiranje: Dodati: Planiranje kao process i funkcija rukovodjenja i komandovanja zasniva se na naunom predvidjanju, koje proizilazi iz poznavanja i pravilne procjene djelovanja zakonitosti na tok i realizaciju planiranih zadataka. Predvidjanje je process analitikog rada i sposobnosti predvidjanja toka borbe. Sastoji se u sposobnosti komandanta ili taba da unaprijed predvide mogue promjene u situaciji i vjerovatni tok predstojeih borbenih dejstava (referenca: 65ter Nr 384, ERN BCS 0214-8123-0214-8517, Eng L006-3323-L006-3474, JNA 1110

Vukovarska tragedija 1991 Stranica 15 (ERN 0462-0064): zamjeniti proglaenje 6. neposredne ratne opasnoti 1. oktobra 1991. sa uspostavljanje neposredne ratne opasnosti 3. oktobra 1991.

Vukovarska tragedija 1991

7.
snage.

Stranica 32: paragraf (d) drugi red: dodati problemi nakon Stranica 34: paragraf (b): drugi red: dodati i republiki

8.
nakon srpski.

IZVETAJ GENERAL-MAJORA (U PENZIJI) ANDREWA PRINGLEA U VEZI S PREDMETOM VUKOVAR (IT-95-13/1)

9. Stranica 79 (ERN 0462-0128): zamijeniti imena Leva Supoderica i Petrova Gora (lokalni srpski TO) odredise odnose na oblasti Vukovara sa ime Leva Supoderica (lokalni srpski TO) odred se odnosi na oblast Vukovara. 10. Stranica 80: paragraf (e): dodati iz gmtbr nakon pomonik komandanta za politika pitanja i moralno vaspitanje. Stranica 103: paragraf 6. a. (2) (b) zamijeniti 08000 Hr sa 0800 Hr.

UVOD 1.Tuilatvo (Tuilatvo) Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ) zatrailo je od mene da mu pomognem u predmetu Vukovar (predmet br. IT-95-13/1, Tuilac protiv Mileta Mrkia, Miroslava Radia i Veselina ljivananina). Moj udeo tie se procene vojnih i profesionalnih aspekata ovog predmeta, posebno procene komandne odgovornosti i ovlaenja, rukovoenja i komandovanja uopte, te vojnog angaovanje i odgovornosti optuenih. 2.Sve to ovaj izvetaj sadri i miljenja izraena u njemu odraz su iskljuivo mojih stavova. Moja opaanja zasnivaju se na iskustvu koje sam stekao tokom punog radnog staa (37 godina) kao profesionalni oficir u Britanskoj vojsci. U Dodatku A navedeni su dokumenti koje mi je Tuilatvo dalo na uvid. 3.Zamoljen sam da dam svoje miljenje o vie konkretnih pitanja koje sam obradio nie u tekstu i da, u vezi s materijalom koji mi je stavljen na uvid, izvuem zaljuke zasnovane na svom vlastitom iskustvu u vezi s vojnim ueem i angaovanjem trojice optuenih u ovoj optunici. OBRAZOVANJE I PROFESIONALNO ISKUSTVO Navedite svoje obrazovanje i profesionalno iskustvo. Koji aspekti vaeg obrazovanja i profesionalnog iskustva (ukljuujui vojnu karijeru) su relevantni za vae svedoenje kao vetaka o vojnom rukovoenju i komandovanju i pitanjima vezanim za postupanje prema zatvorenicima tokom oruanog sukoba (ukljuujui njihovu evakuaciju)? 4.Ja sam general-major Britanske vojske u penziji. U Britanskoj vojsci sluio sam 37 godina. Sada radim kao savetnik za odbranu i bavim se irokim rasponom pitanja, tako da sam nedavno u dva navrata pomagao NATO-u u

1112

1113

Vukovarska tragedija 1991 prouavanju rukovoenja i komandovanja. Ve sam davao izjave i svedoio u predmetu MKSJ-a protiv g. Pavla Strugara i g. Vladimira Kovaevia (predmet br. IT-01-42) u vezi s pitanjima rukovoenja i komandovanja koja se tiu napada na Dubrovnik. 5.Na Kraljevsku vojnu akademiju u Sandhurstu (vojno-kadetska kola) upisao sam se 1964. godine. Diplomirao sam nakon dve godine i potom su me rasporedili u The Royal Green Jackets, peadijski puk koji se sastoji od tri bataljona. Moje prvo operativno slubovanje bilo je u svojstvu komandanta voda u jednom peadijskom bataljonu u okviru snaga Ujedinjenih nacija na Kipru (UNFICYP). U to vreme, to ostrvo jo nije bilo podeljeno i na njemu su bila izmeana kiparsko-turska i kiparsko-grka sela. Izmeu te dve etnike grupe vladala je prilina napetost. ak je, tokom mog slubovanja, Nacionalna garda kiparskih Grka izvrila opti napad na vie sela kiparskih Turaka. Zadatak UN-ovih snaga bio je da, koliko je mogue, smanji napetost i pokua da sprei da ona preraste u sukob. To je bilo dragoceno iskustvo za moje budue operativno slubovanje u severnoj Irskoj i Bosni i Hercegovini. 6.Nakon pohaanja trogodinje nastave iz primenjenih nauka na Kraljevskoj vojnoj koli za prirodne nauke u Shrivenhamu, ja sam se 1991. godine vratio u svoj peadijski bataljon koji je tada bio angaovan u operacijama u Severnoj Irskoj, u vreme najveih tamonjih napetosti. Operacije su uglavnom preduzimane protiv Irske republikanske armije, ali su povremene preduzimane i protiv paravojnih snaga takozvanih lojalista. To slubovanje je bilo prvo od mnogih. U Severnoj Irskoj sam obavljao operativne dunosti tokom 1971, 1972, 1973, 1978-1979, 1980. i 1981-1983. godine. Dunosti sam obavljao kao komandir voda, autant, zamenik komandira ete, komandir ete i oficir operativnog taba u tabu za Severnu Irsku. Tokom tih slubovanja, koja su trajala od etiri meseca do dve godine, stekao sam puno iskustva u pogledu protuteroristikih operacija, saradnje izmeu vojske i policije, uloge obavetajnih slubi, te operativno-tabskog rada na visokom nivou u sferi u kojoj se politika pitanja isprepliu s vojnim. 7.Tokom 1975. godine pohaao sam komandno-tabnu nastavu za mlae stareine, nakon ega sam odabran da na Vioj generaltabnoj koli Britanske vojske dve godine pohaam prestinu komandno-tabnu nastavu (1976-1977). Za tabnu obuku odabrano je oko trideset posto oficira, i to na osnovu poloenog kvalifikacionog ispita i odgovarajuih preporuka u godinjim ocenama. Kasnije sam se vratio kao lan taba za rukovoenje vojnim vebama (1983-1985).

Vukovarska tragedija 1991 8.Obuka na Vioj generaltabnoj koli bila je podeljena na dva dela. Prvi deo odravan je u Kraljevskoj vojnoj koli za prirodne nauke u Shrivenhamu. Taj deo obuke trajao je izmeu tri meseca i jedne godine, zavisno od akademskih kvalifikacija. Budui da sam s naboljim ocenama stekao diplomu iz primenjenih nauka, odabran sam za jednogodinju obuku. Teite tog dela komandno-tabne obuke bili su tehnologija i sistemi oruja, te proces nabavke oruje. Kada sam preao u tabsku kolu u Camberleyu, druga godina obuke bila je usredsreena na komandno-tabne odgovornosti i taktiku do nivoa divizije. Obuka je bila obimnog sadraja i ukljuivala je, na primer, nastavu iz komandovanja, u okviru koje su govorili i veterani, kao i obilazak ratita u Normandiji zajedno s mnogobrojnim uesnicima zbivanja iz 1944. godine. Obuka je takoe obuhvatala i opte obrazovanje o pitanjima saradnje s medijima, vojnom zakonu i meunarodnom ratnom pravu. U tabskoj koli mnoge vebe bile su posveene tim aspektima vojnih operacija. Ja sam kasnije, kao lan taba za rukovoenje vojnim vebama, bio odgovoran za nastavu i obuku u okviru tri sukcesivna komandno-tabska obukaa (1983, 1984. i 1985). 9.Svojim peadijskim bataljonom, 3. bataljonom zvanim The Royal Green Jackets, komandovao sam od 1985. do 1988. godine u Nemakoj i Ujedinjenom kraljevstvu. S Nemakom vojskom sam tesno saraivao i upoznao se s njihovom doktrinom i operativnim postupcima. Potom sam, u inu pukovnika, preuzeo dunost u Ministarstvu odbrane, u Odeljenju za vojne operacije, gde sam radio na stratekom nivou i bio odgovoran za politiku Generaltaba irom sveta. Nakon toga sam godinu dana pohaao Kraljevsku kolu za odbranu (Ratna kola). Polovinu polaznika inili su Britanci, iz redova vojske (u inu pukovnika ili brigadira), policije, drugih vladinih slubi i privrede, a drugu polovinu inili su polaznici iz celog sveta, uglavnom iz vojske. Mnogi su posle postali naelnici svojih slubi. Obuka je po sadraju odgovarala stratekom nivou i obuhvatala je podrobnu nastavu iz oblasti u kojoj se isprepliu politika i vojna pitanja. Dan bi u najveem broju sluajeva ukljuivao predavanje nekog glavnog predavaa, vrhunskog strunjaka iz date oblasti. Izmeu britanskih oficira i njihovih stranih kolega bilo je svakodnevne interakcije, ukljuujui diskusije po grupama o relevantnim pitanjima, to je omoguilo bolje razumevanje uobiajenih vojnih pitanja, doktrina i operativnih metoda. Pored poseta privrednim i vojnim organizacijama, ukljuujui tab NATO-a u Briselu i na drugim mestima, obuka je obuhvatala i posete inostranstvu. Razliite grupe bi tokom tri nedelje posetile razliita podruja sveta i po povratku bi svim polaznicima iznele

1114

1115

Vukovarska tragedija 1991 svoja saznanja i utiske. Na taj nain smo sticali opti uvid u probleme s kojima se suoavaju druge nacionalne vojske i politike organizacije. 10. Tome je usledilo moje slubovanje u Kabinetu premijera (1992-1994), u kojem sam vodio jedan ogranak u tabu za procenu kontraobavetajnih podataka /Assessments Staff/, koji je radio za Zajedniku kontraobavetajnu komisiju /Joint Intelligence Committee/. Potom sam 1994. godine preao u Nemaku gde sam preuzeo komandu nad 20. oklopnom brigadom, da bi 1995. godine sa svojim tabom i vie jedinica bio poslan u Bosnu i Hercegovinu, gde sam, kao komandant UN-ovog Sektora jugozapad, bio stacioniran u Gornjem Vakufu. To je bilo neprocenjivo operativno iskustvo s balkanskim ukusom. Moje operativno slubovanje odvijalo se istovremeno s potpuno neuspelim prekidom vatre, pa je od aprila 1995. godine ponovo izbio veoma intenzivan sukob izmeu etnikih grupa koji je na kraju okonan potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. To slubovanje je za mene takoe bilo i lekcija o tome kako izgleda obavljanje dunosti komandanta u kontekstu stratekog haosa i nejasnoe. To je bio krajnje zamren i frustrirajui operativni kontekst u kojem je glavna smernica bila jednostavno raditi ono to mislite da je ispravno. Doktrina, obuka, obrazovanje i iskustvo odigrali su kljunu ulogu u usmeravanju naeg delovanja. 11. Nakon obavljanja dunosti naelnika Odeljenja za kopneno ratovanje od 1996. do 1997. godine, koje se bavi vojnim konceptima i doktrinom, vratio sam se u Bosnu i Hercegovinu, gdje sam postavljen za komandanta NATO-ove multinacionalne divizije Jugozapad. Ta divizija je bila stacionirana u Banjoj Luci tokom 1997-1998. godine. Tu sam veoma esto bio u kontaktu s vojnim, policijskim i civilnim vlastima bosanskih Srba na najviem nivou, kao i s velikim brojem meunarodnih humanitarnih organizacija. U periodu od 1998. do 1991. godine /kao u originalu/ obavljao sam dunost naelnika taba/naelnika Operativne slube pri Stalnom zajednikom tabu u Northwoodu, Ujedinjeno kraljevstvo, to je bila moja poslednja funkcija. Iz tog taba Ujedinjeno kraljevstvo je razmetalo, upravljalo, odravalo ili povlailo svoje oruane snage angaovane u brojnim operacijama irom sveta. Pored reavanja operativnih pitanja od zajednikog interesa s komandantima razmetenim na isturenim ratitima, ta funkcija podrazumevala je tesnu saradnju u sferi u kojoj se isprepliu strateka vojnopolitika pitanja kao integralni deo rada Organizacije za reavanje kriznih situacija u okviru odbrane /Defence Crisis Management Organisation/, planiranje borbenih operacija i savetovanje naelnika tabova i ministara.

Vukovarska tragedija 1991 12. Kao pripadnik Britanske vojske penzionisao sam se 1991. godine. Od tada i dalje aktivno radim u oblasti odbrane kao savetnik kompanija u vezi s operativnim zahtevima, doktrinom, konceptima i pitanjima rukovoenja i komandovanja. 13. Imao sam veoma raznoliku karijeru, tokom koje sam vrio funkciju komandujueg na svim nivoima, od voda do divizije. Veina tih komandnih funkcija ukljuivala je aktivno operativno slubovanje. Pored jedinica iz Ujedinjenog kraljevstva, komandovao sam jedinicama iz mnogobrojnih zemalja, meu kojima su bile jedinice iz panije, Turske, Holandije, Kanade, S.A.D., eke Republike, Novog Zelanda i Malezije. Tokom svoje karijere tesno sam saraivao sa tabovima i jedinicama iz Australije, Francuske, Nemake, vedske, Norveke i Finske. Takoe sam stekao iskustvo vezano za vojske bosanskih Hrvata, bosanskih Muslimana i bosanskih Srba. Tokom svoje karijere pohaao sam brojne krae i due vojne teajeve u okviru programa obuke i obrazovanja. Radio sam na taktikim, operativnim i stratekim nivoima i stekao sam veliko iskustvo radei u sferi u kojoj se isprepliu vojna i politika pitanja. Veoma esto sam radio u tesnoj saradnji s policijom. 14. To bogato iskustvo, koje sam stekao tokom tridesetsedmogodinje karijere, od ina potporunika do general-majora, omoguava mi da, sa stanovita profesionalnog vojnika, iznesem svoja opaanja o dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid. RUKOVOENJE I KOMANDOVANJE Navedite i obrazloite principe rukovoenja i komandovanja (i veze) koji se generalno koriste u oruanim snagama irom sveta i koje su oruane snage SFRJ mogle koristiti 1991. godine 15. Komandovanje se odnosi na ovlaenja data nekom licu da vojnim snagama upravlja, koordinira ih i nad njima vri nadzor. Komandovanje je pravno i ustavno definisano u doktrini SFRJ, u lanu 112 Zakona o ONO iz 1982. godine1. Principi rukovoenja i komandovanja su

Zakon o optenarodnoj odbrani, lan 112, MKSJ stranica br. L0049011: Komandovanje u oruanim snagama zasniva se na naelima jedinstva komandovanja u pogledu upotrebe snaga i sredstava, jednostareinstva i obaveze izvravanja odluka, zapovesti i nareenja pretpostavljenog stareine.
1

1116

1117

Vukovarska tragedija 1991 podrobno obrazloeni u publikaciji JNA iz 1983. godine pod naslovom Rukovoenje i komandovanje2. 16. Komandovanje je nain na koji komandant donosi odluke i svoju volju i namere prenosi svojim podreenima. Ono, prema tome, obuhvata autoritet komandanta, njegovu odgovornost i dunost da deluje. Od komandanta se oekuje da odlui o tome ta treba preduzeti i da to provede. Prema tome, rukovoenje i odluivanje su njegove glavne odgovornosti. Komandovanje takoe ukljuuje odgovornost i rukovoenje. Odgovornost podrazumeva dunost i obavezu da se nadreenom podnosi izvetaj o tome da li su na odgovarajui nain izvrene dunosti, iskoriena ovlaenja i upotrebljeni resursi koji su podreenom komandantu povereni. Rukovoenje je nain na koji komandant, uz asistenciju svog taba, organizuje, nadzire i koordinira aktivnosti snaga koje su mu dodeljene. On i njegov tab koriste opteprihvaenu doktrinu komandovanja i standardizovane procedure rukovoenja, ukljuujui tapski rad i veze i sisteme informisanja. Prema tome, komandovanje i rukovoenje su tesno povezani. Da bi svoje dunosti efikasno obavljali, komandanti i tabovi treba da budu upoznati kako s komandovanjem tako i s rukovoenjem i da ta dva procesa razumeju. 17. Prirunik JNA iz 1983 Rukovoenje i komandovanje3 obuhvata mnogo od onoga to bi trebalo da je poznato svakoj razvijenoj vojsci. Pod razvijenom vojskom mislim posebno na vojske u okviru NATO-a i, u optem smislu, na kontinentalne armije, izraz koji je u svojoj izjavi upotrebio Milovan Zorc, general-major JNA u penziji.4 Razmatrajui rukovoenje i komandovanje u bivoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji, general-major Zorc navodi da je sistem rukovoenja i komandovanja u oruanim snagama bive Jugoslavije, po svojoj internoj organizaciji i svom delovanju, bio veoma slian sistemima u drugim evropskim armijama, poto se tokom vremena razvio pod uticajem kontinentalne vojne tradicije.5 Sloio bih se s general-majorom Zorcom. itajui vojnu doktrinu SFRJ, iznenadila

Vukovarska tragedija 1991 me je njena podrobnost i opa slinost sa, na primer, doktrinom Britanske vojske i NATO-a. U svakoj vojsci u okviru NATO-a bila bi prihvaena doktrina SFRJ o rukovoenju i komandovanju, o ulozi i dunostima komandanata, o primerenom ponaanju i potovanju meunarodnog prava. 18. Na primer, u doktrini JNA se, u vezi s elementima uspenog rukovoenja i komandovanja, naglaavaju ciljevi, autoritet, odgovornost, poverenje, disciplina, moral, propisi, vreme.6 U vezi s autoritetom navodi se da su za efikasno komandovanje potrebni ugled i lini autoritet i nekoliko vanih linih osobina.7 Navodi se da odgovoran stareina mora poznavati vojne propise i da ih se mora pridravati. Dalje se navodi da je moralna odgovornost najvaniji oblik odgovornosti viih vojnih oficira. O disciplini se govori na uobiajen nain i za nju se kae da proima odnose izmeu svih pripadnika i celu organizaciju. Naglaava se vanost samodiscipline, kao i discipline koja se oekuje od stareine.8 Za disciplinu u jedinici je navedeno da je ogledalo efikasnosti rukovoenja i komandovanja, a za slabu disciplinu da je put ka neuspehu i u miru i u ratu.9 U odeljku o propisima, koji nalau da se, kad god doe do situacije koja pravilima nije predviena, postupa u skladu s optim stavovima i nareenjima, naglaeno je da je odgovornost stareina da poznaju zakone, propise, pravila i uputstva i da budu u stanju da ih primenjuju.10 19. Komandovanje na nivou brigade razmatra se u dokumentu JNA iz 1984. godine o pravilima vezanim za brigadu.11 12 U tom dokumentu se

2 Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Rukovoenje i komandovanje, Beograd 1983. Poev od stranice MKSJ br. L0063322. Govori se o sedam naela: jednostareinstvo, subordinacija, jedinstvo, neprekidnost, elastinost, operativnost i tajnost. 3 Ibid. 4 Izvetaj Milovana Zorca, general majora u penziji, od 1. februara 2004. godine, u vezi s predmetom koji se tie Dubrovnika (IT-01-42). MKSJ 0299-2820-02854ET/revidiran prevod 5 Ibid, str. 3.

Ibid. Poev na stranici MKSJ br. L0063336 Ibid. Stranica MKSJ br. L0063338. Meu line osobine spadaju potenje, iskrenost, [...] strunost i potpuno poznavanje posla. 8 Ibid. Stranica MKSJ L0063343. Stareina naih oruanih snaga mora usvojiti i izgraivati samosvesnu disciplinu i to pomou sadraja i metoda koji se zasnivaju na socijalistikim odnosima, a to je, pre svega, potovanje ljudske linosti. Dosledno sprovoenje disciplinskih normi najbolji je pokazatelj disciplinovanosti stareine. 9 Ibid. Stranica MKSJ L0063344. 10 Ibid. Stranica MKSJ L0063346. 11 Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka (1984). Poev od stranice MKSJ 03030230 12 Ibid. Stranica MKSJ 03030232: Cilj Pravila je da, u skladu sa namenom i mogunostima svake brigade posebno, obezbedi usvajanje i primenu jedinstvenih pogleda, stavova i taktikih postupaka u pripremanju, organizovanju i izvoenju borbenih dejstava brigade u optenarodnom odbramebnom ratu. Sve stareine i
7

1118

1119

Vukovarska tragedija 1991 navodi da je, da bi se postigli najbolji mogui rezultati u obavljanju datog zadatka, potrebno da komandovanje bude jedinstveno, neprekidno, sigurno, elastino, efikasni i operativno.13 Ta naela su slina naelima koja se koriste u drugim evropskim i NATO armijama. Da navedemo nekoliko primera: Za ostvarivanje jedinstva komandovanja potrebno je organizovati jedinstven sistem veza Neprekidnost komandovanja brigadom i drugim snagama u zoni borbenih dejstava obezbeuje se (izmeu ostalog) dobrom obuenou stareina za samostalno i samoinicijativno odluivanje Bitan preduslov elastinosti je visok stepen osposobljenosti stareina da u razliitim uslovima, samostalno, samoinicijativno i brzo cene situaciju i reavaju sloene borbene zadatke ... dobra osposobljenost komande za neprekidno praenje situacije, donoenje odluka i njihovo prenoenje na potinjene; Odmah se moe videti da je sve ovo slino doktrini Britanske armije i NATO-a. Rezimirajui ovaj deo, Pravilo brigade JNA naglaava da je Proces komandovanja ... neprekidan, jedinstven i uzajamno povezan. Obuhvata neprekidno sticanje podataka, praenje situacije, donoenje odluka i izdavanje zapovesti i nareenja. Ostvaruje se: planiranjem, organizovanjem, nareivanjem, koordinacijom i kontrolom.14 20. Ovo je, po mom miljenju, sveobuhvatna, vrsto utemeljena i dobro napisana doktrina rukovoenja i komandovanja kojom su utemeljeni naela i osnovna pravila s kojima bi trebalo da su upoznate sve stareine. General major JNA Zorc u penziji i ja, general major Britanske vojske u penziji, koji sam komandovao vojnim jedinicama iz nekoliko razliitih evropskih, NATO i ne-NATO zemalja, delimo miljenje da doktrina JNA ima mnogo slinosti s doktrinom koju primenjuju evropske zemlje.

Vukovarska tragedija 1991 PRIMENA PRINCIPA RUKOVOENJA I KOMANDOVANJA OD STRANE OPERATIVNE GRUPE JUG Na osnovu dokumentacije 1. vojne oblasti i Operativne grupe Jug koju Vam je Tuilatvo pokazalo, opiite kako je tokom operacija u Vukovaru te principe rukovoenja i komandovanja primenjivala Operativna grupa JNA Jug. 21. Pregledavi dokumente koje mi je Tuilatvo stavilo na uvid (vidi Dodatak A), stekao sam vrst utisak da je komandant Operativne grupe JNA Jug raspolagao dobro uvebanim i funkcionalnim sistemom za rukovoenje i komandovanje u skladu s goreopisanim naelima i doktrinom JNA. Nareenja su primana s vieg formacijskog nivoa (1. vojna oblast (: 1. VO)) i uglavnom su zavedena u Ratnom dnevniku Operativne grupe Jug. Uglavnom je zavedeno i kojim jedinicama pod komandom Operativne grupe Jug su ta nareenja dalje prenoena, esto u malo detaljnijem obliku. Zavedeni su i izvetaji primljeni od podreenih jedinica. Uglavnom je zabeleeno i ono to je preduzeto na osnovu tih izvetaja i primljenih nareenja, ali ne u svim sluajevima. 22. Pismena nareenja Operativne grupe Jug koja sam video sadre zadatke za jedinice pod njenom komandom.15 Te jedinice su se sastojale od regularnih profesionalnih jedinica Gardijske motorizovane brigade (Gmtbr), teritorijalnih jedinica (TO) i dobrovoljaca, iz ega se jednostareinstvo koje je neophodno za koordinirane operacije. Ta nareenja jasno pokazuju odgovarajuu primenu naela rukovoenja i komandovanja JNA, naime jednostareinstvo, subordinacija, jedinstvo, neprekidnost, elastinost, operativnost, tajnost. 23. Ta nareenja se odnose na operativne grupe i jurine odrede. Definicija operativnih grupa (OG) data je u Vojnom leksikonu JNA iz 1981. godine i Pravilima slube u korpusu kopnenih snaga (privremena) iz 1990. godine.16 Sutinu jedne operativne grupe ine formacije koje su privremeno
15 Vidi, na primer, nareenje Gmtbr od 1. oktobra 1991. godine, poev od stranice MKSJ L0112833, paragraf 5, Zadaci jedinica, i nareenje Operativne grupe Jug 106-1 od 15. oktobra 1991, poev od stranice MKSJ L0110595, paragraf 2, Zadaci jedinicama, i ekspedicionu listu, stranica L0110601 16 ERN B/H/S 0039-5376-0039-5376; eng. 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno), 1990, paragraf 27; ERN 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd 1981, na stranici 362

komande obavezne su da svestrano proue odredbe ovog pravila i da ih u toku obuke ispitaju i provere za svaku vrstu brigade i za uslove u kojima one dejstvuju. 13 Ibid. Stranica MKSJ 03030264, paragraf 107. 14 Ibid. Stranica MKSJ 03030265, paragraf 113.

1120

1121

Vukovarska tragedija 1991 podvedene pod istu komandu jednog komandanta u svrhu izvoenja konkretne operacije u odreenom vremenskom periodu. OG po sastavu i snazi moe varirati od nekoliko brigada do nekoliko divizija sastavljenih od razliitih vrsta jedinica (peadijskih, oklopnih, ininjerijskih, artiljerijskih i drugih). OG Jug, na primer, u poetku se sastojala od Gardijske motorizovane brigade (Gmtbr), 80. motorizovane brigade (80. mtbr), drugih jedinica JNA, dobrovoljaca i odreda vukovarskog TO17. OG Jug je kasnije reorganizovana za izvoenje operacija u periodu od 29. oktobra do 21. novembra 1991. godine i sastojala se od jurinih odreda, koji su pojedinano bili meovitog sastava i sastojali su se od pripadnika regularnih jedinica JNA, jedinica lokalnog srpskog TO, TO Srbije i dobrovoljaca.18 Ukljuivanje jedinica TO u OG razmatra se u doktrini JNA na nivou korpusa.19 24. Jurini odredi (JOd) su takoe definisani u Vojnom leksikonu JNA iz 1981. godine.20 To su privremene borbene jedinice sastavljene od raznolikih jedinica (peadije, oklopnih snaga, ininjeraca itd.) neophodnih za izvrenje datog zadatka. Sve jedinice bile bi pod komandom jednog glavnokomandujueg, odnosno komandira jurinog odreda. Jurini odred se mogao deliti na vie jurinih grupa. Komandir svake jurine grupe bio bi odgovoran komandiru jurinog odreda. Jurini odredi su slini britanskim borbenim grupama, snagama za specijalne zadatke i borbenim timovima. Sve te oruane grupacije su pod komandom jednog komandanta. Takve grupacije mogu se sastojati od peadijskih, oklopnih, artiljerijskih, ininjeriskih i logistikih jedinica, koje su spajane u grupe kako bi se za obavljanje datih zadataka obezbedila potrebna kombinacija specijalnosti. Glavnokomandujui
17 Na primer, Nareenje OG JUG 106-1 od 15. oktobra 1991. godine ERN B/H/S 0340-5671-0340-5673; eng. L011-0595-L011-0601; Nareenje OG Jug 235-1; Nareenje OG Jug 464-1, od 21. nopvembra 1991. godine, 06:00 sati : ERN B/H/S 0340-5685-03405685; eng. L011-4047-L011-4048 18 Vidi, na primer, nareenje Komande OG Jug br. 235-1, od 29. oktobra 1991. godine, u kojem se navodi Odluka za produenje napadne operacije Vukovar. U Zadacima jedinica (paragraf 2) veoma detaljno su navedeni zadaci za Jod1-5. 19 Vidi JNA 1990, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno), poev od stranice MKSJ 00797104, paragraf 27. 20 ERN 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981, na stranici 205: Element borbenog poretka zdruenih taktikih jedinica u napadu na jako utvrene poloaje, ili vee naseljeno mesto radi ovlaivanja utvre nim zgradama (objektima). Privremenog je sastava, jaine ete do bataljona, ojaanih oklopnim borbenim vozilima, pionirima, artiljerijom i sredstvima veze. Dejstvuje skupno ili po jurinim grupama.

Vukovarska tragedija 1991 bi obino bio komandant najvee borbene jedinice u grupi, peadijske ili oklopne. On bi zapovedao svojom vlastitom jedinicom i svim drugim jedinicama koje su s njom grupisane i podvedene pod njegovu komandu. 25. Prema nareenjima OG Jug koje mi je Tuilatvo dalo na uvid, Operativnoj grupi Jug bili su podreeni TO i dobrovoljci, to je bilo u skladu s doktrinom JNA. OG Jug formirana je od Gardijske motorizovane brigade (Gmtbr) i popunjena dodatnim jedinicama. Dunost komandanta Gardijske motorizovane brigade, pukovnika Mileta Mrkia, takoe je bila da komanduje Operativnom grupom Jug. Te jedinice TO i dobrovoljake jedinice spojene su u jurine odrede (JOd1-5) OG Jug.21 Jurinim grupama komandovali su aktivni oficiri iz Gardijske motorizovane brigade (Gmtbr)22. U okviru Jurinog odreda 1 (JOd-1), na primer, jedan odred TO Vukovar integrisan je u Jurinu grupu 1. Jedan drugi odred TO Vukovar iji pripadnici su bili iz Petrove Gore i Leve Supoderice integrisan je u Jurinu grupu 3.23 Jedinice TO i dobrovoljci, koji su integrisani u odrede TO, zavisili su od JNA u pogledu snabdevanja borbenim materijalom, posebno municijom24. tavie, kada je podrka zakazala, to je bio povod za nareenje 1. vojne oblasti25 komandantima podreenih jedinica da poprave situaciju. 26. Rezultat dosledne primene doktrine JNA o rukovoenju i komandovanju i pravila brigade bio bi i treba da bude primereno ponaanje i efikasno izvoenje operacija. Komandanti, od najnieg do najvieg nivoa, bili bi dobro informisani. Svo osoblje bi znalo ta treba da radi i kakvo ponaanje se od njega oekuje. Nareenja i informacije bi na odgovarajui nain proticali u oba pravca po lancu komandovanja. Meutim, integracija jedinica TO i dobrovoljaca, o kojoj je u gornjem tekstu bilo rei, ima oigledne nedostatke26. Komandanti na svim nivoima, koji su bili aktivna vojna lica, bili bi svesni

Vidi, na primer, izjavu svedoka br. 61, paragraf 15: Sredinom oktobra 1991.godine, po nareenju OG Jug, ta dva gardijska bataljona Gardijske motorizovane brigade promenili su nazive u jurine odrede (JOd), a njihove gardijske ete postale su jurine grupe. Tom promenom naziva TO Vukovar je integrisan u jurine ete, odnosno TO Vukovar je potpao pod komandu JNA, i to na mnogo niem nivou nego ranije. 22 Vidi, na primer, izjavu svedoka br. 20, Dejana Jovanovia, iz 1. motorizovanog bataljona Gardijske motorizovane brigade, paragraf 31. 23 Svedok br. 61, Borivoje Tesi, str. 5, paragraf 15. 24 Ibid, paragrafi 27, 30, 31 i 35 25 Nareenje 1. vojne oblasti 1614-82/79 od 16. novembra 1991. godine. 26 Ibid.

21

1122

1123

Vukovarska tragedija 1991 razliitih standarda discipline tih neregularnih i slabije obuenih jedinica i njihovih pripadnika. Njima bi takoe bilo poznato ponaanje mnogih pripadnika tih jedinica, koje bi imali priliku neposredno da vide, posebno prema ratnim zarobljenicima i zatvorenicima. U dokumentima koje sam video navedeno je puno sluajeva flagrantne nedisciline i krenja meunarodnog ratnog prava27 koje su svedoci prijavili i u vezi s kojima nita nije preduzeto. Na primer, svedok br. 70 (Milorad Vojnovi), komandant 80. motorizovane brigade (80. mtbr) bio je oevidac zlostavljanja kojem su evakuisana lica podvrgnuta po dolasku na Ovaru i o tome je kasnije te veeri obavestio svog nadreenog stareinu, pukovnika Mileta Mrkia, koji mu je, kako je naveo u svojoj izjavi, koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, rekao da o tome ne pria.28 27. Sada u konkretno govoriti o delovanju komandanta OG Jug. Pukovnik Mile Mrki je bio profesionalni vojnik koji je uznapredovao do viih poloaja u JNA29. On je u periodu relevantnom za predmetnu optunicu nosio in pukovnika i komandovao elitnom Gardijskom motorizovanom brigadom JNA. Sudei po tome, on je tokom svoje karijere morao pokazati izuzetnu sposobnost kao oficir i proi strunu obuku. On je, prema tome, raspolagao obimnim i temeljnim vojnim znanjem i morao je posebno poznavati doktrinu oruanih snaga SFRJ i biti svestan svojih odgovornosti prema meunarodnom ratnom pravu30, kao i svojih odgovornosti kao komandanta31. 28. Pukovnik Mile Mrki je, nakon dolaska u Vukovar (verovatno oko 8. oktobra 1991. godine32) postavljen za komandanta Operativne grupe Jug, na mesto pukovnika Baje Bojata. Komandovanje Operativnom grupom Jug podrazumevalo je za pukovnika Mileta Mrkia vee odgovornosti od odgovornosti vezanih za komandovanje samo Gardijskom motorizovanom brigadom, jer je, pored komande nad Gardijskom

Vukovarska tragedija 1991 motorizovanom brigadom koju je zadrao, preuzeo komandu nad dodatnim jedinicama. Njegova odgovornost je sada obuhvatala kako jedinice TO tako i neregularne jedinice.33 (Pod izrazom neregularne jedinice mislim na jedinice koje ne pripadaju ni regularnim snagama JNA ni organizacijama koje su zvanino u sastavu TO. U takve jedinice bi, na primer, spadale jedinice koje su formirali Arkan, eelj i drugi. Te jedinice su bile pod slabom vojnom kontrolom i esto su bile poznate po surovosti i nedisciplini). 29. Jedinice TO i dobrovoljci integrisani su u OG Jug radi operacija u Vukovaru. Pukovnik Mile Mrki je, prema tome, za njih bio direktno odgovoran. On je bio odgovoran za ponaanje tih jedinica i njihovo angaovanje. On je bio svestan njihove reputacije i nediscipline i to bi uzimao u obzir kada ih je potinjavao radi izvoenja operacija. Kao iskusan komandant, on bi, prilikom obilaska rejona borbenih dejstava, posebnu panju poklanjao jedinicama TO i dobrovoljcima, ili je trebalo da to ini. Te jedinice su bile podreene OG Jug sve do neposredno pre nego to je Gardijskoj motorizovanoj brigadi nareeno da se povue. OG Jug je tek 21. novembra 1991. godine izdala nareenje pod naslovom Regulisanje pitanja prepotinjvanja i vraanja u matini sastav.34 Tim nareenjem, koje se tie pripreme za povlaenje Gardijske motorizovane brigade iz Vukovara, nalae se neophodno privremeno prepotinjavanje jedinica OG Jug/Gardijske motorizovane brigade Operativnoj grupi Jug. Prema spisku primalaca nareenja OG Jug br. 464-135 moe se videti da su u te jedinice spadali pomenuti dobrovoljaki odredi, meu kojima su bili eeljevci (eeljev dobrovoljaki odred), iji komandant je jedan od onih na koje je nareenje naslovljeno, i jedinice vukovarskog TO. Jedinice vukovarskog TO su prepotinjene 80. motorizovanoj brigadi koja je bila zaduena za bezbednost i kontrolu u zauzetom podruju Vukovara. 30. Prema tome, pukovnik Mile Mrki je trebao biti svestan toga da jedinice TO i dobrovoljake jedinice nee ispoljiti isti nivo profesionalne sposobnosti i discipline kao njegove elitne regularne jedinice. On je, stoga, trebao znati da e na te jedinice morati da obrati posebnu panju kada je re o
33 Vidi ekspedicionu listu za nareenja koje je izdala 1. gardijska motorizovana brigada, od 1. oktobra 1991. godine, poev od stranice L0112833. Vidi takoe nareenje OG Jug br. 464-1, od 21. novembra 1991. godine, 06:00 sati : ERB B/H/S 0340-56850340-5685; eng. L011-4047-L011-4048. 34 Nareenje OG Jug 464-1od 21. novembra 1991. godine, 06:00 sati, poev od stranice MKSJ L0114047 35 Ibid

Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988. godine, poev od stranice MKSJ 00807685. 28 Vidi izjavu svedoka br. 70, paragraf 36 29 Objedinjena izmenjena optunica, predmet br. IT-95-13/1 30 Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988. 31 Zakon o optenarodnoj odbrani - ONO, 1982. Vidi takoe dokumente navedene na 3. stranici izvetaja general-majora Milovana Zorca. 32 Vidi Ratni dnevnik OG Jug pod datumom 8. oktobar 1991, u 08:10 sati, u kojem se navodi da se pukovnik Bojat, komandant OG Jug, oprostio od osoblja OG Jug, zahvaljujui im se na saradnji i elei im mnogo uspeha u daljim dejstvima.

27

1124

1125

Vukovarska tragedija 1991 nadzoru, disciplini, razumevanju nareenja i njihovom izvravanju, te zvaninom raportiranju. Dokumentacija koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid sadri nekoliko primera oigledne nediscipline tih neregularnih jedinica. 31. Gardijska motorizovana brigada je nesumnjivo bila jedna dobro obuena i profesionalna formacija. Nareenja koja je ta formacija izdavala bila su detaljna i podrobna.36 Ratni dnevnik37 je iscrpno napisan dokument, sve do dogaaja od 20. novembra 1991. godine, u vezi s kojima se navodi zapanjujue malo podataka. Pre tog datuma, upisana su sva nareenja i zabeleene akcije koje su preduzete. To nije sluaj i kada je re o dogaajima vezanim za evakuaciju bolnice i nainu na koji se postupalo prema ratnim zarobljenicima nakon predaje hrvatskih snaga. Iako dokumentacija potvruje da su stareine, sve do najvieg u lancu komandovanja, ukljuujui i pukovnika Mileta Mrkia lino, obavetavane o nedisciplini jedinica TO i posebno neregularnih jedinica38, o tome u Ratnom dnevniku nema evidencije. Nigde nema evidencije o nareenjima vie komande39 kojima se konkretno nalae da se izbegava zlostavljanje ratnih zarobljenika ili civila, a koja su od najvieg stareine u lancu komandovanja prosleena do najnieg, kao ni o preduzetim akcijama. To iznenaujue. 32. Nareenje Komande 1. vojne oblasti br. 1614-82/81 izdao je general-potpukovnik ivota Pani, koji je bio nadreen pukovniku Miletu Mrkiu. Nareenje je bilo naslovljeno na linost komandanta - naelnika i na njemu je pisalo Vrlo hitno i Uruiti odmah. Mrki je sigurno odmah shvatio vanost tog nareenja i to da njegov nadreeni od njega trai da odmah preduzme potrebne korake i izvri nareenje. Mrki je video da njegov nadreeni njemu lino nareuje da se posebno pobrine za to da se, sada kada je Vukovar pao, ispotuju svi aspekti enevskih konvencija koji se tiu ratnih zarobljenika40 i da najenerginije sprei svaku pojavu nediscipline, nevojnikog izgleda i ponaanja.41 tavie, u tom nareenju general potpukovnika ivote Pania naglaeno je da niko nema pravo na odmazdu i

Vukovarska tragedija 1991 druge oblike osvete, kao to su to vrile neke jedinice mesne TO.42 To nareenje stareine neposredno nadreenog pukovniku Miletu Mrkiu formulisano je veoma snanim reima. Mrkiu nisu mogli promai ni njegov ton ni njegov sadraj. On je bio potpuno svestan toga da je duan da postupa prema nareenjima i u skladu sa stavovima svog nadreenog. On bi takvo nareenje odmah preinaio u svoje nareenje koje bi lino uputio podreenim komandantima u OG Jug, ili je to trebao uiniti. Nakon to bi to nareenje prosledio, on bi ga, prilikom obilaska podreenih jedinica, usmeno ponovio, ili je to trebao uiniti. On bi podreenim komandantima pogledao u oi i jasno im dao do znanja da od njih oekuje da se nareenju potpuno povinuju, ili je to trebao initi. On bi to naglasio osoblju svog taba kako bi znali da deluju u njegovo ime. Vojnoj policiji je verovatno dat zadatak da za bilo kakvo naruavanje reda hapsi poinioce. Vukovar je pao i trebalo je, pored registrovanja civila, prikupiti podatke i o brojnim pripadnicima neprijateljskih snaga i licima koja nisu uestvovala u borbenim operacijama. Postojala je mogunost da mnogo toga krene naopako. Pobeda je s mukom izvojevana i strasti su se razbuktale. U tim okolnostima bi svaki komandant bio svestan svojih odgovornosti. Meutim, proitavi dokumente koje mi je Tuilatvo stavilo na uvid, zakljuujem, na osnovu delovanja pukovnika Mileta Mrkia i njegovih podreenih, da pukovnik Mile Mrki nita u tom smislu nije preduzeo. ak postoje dokazi da on nije obraao panju na izvetaje upravo o takvoj vrsti ponaanja u vezi s kojom je njegov nadreeni oigledno bio veoma zabrinut.43 Sudei po onome to sam proitao, ono to je on preduzimao bilo je, po mom profesionalnom miljenju, daleko od onog to bi se oekivalo od komandanta njegovog ranga i iskustva. 33. U Ratnom dnevniku ak nije ni zabeleeno da je primljeno nareenje 1. vojne oblasti br. 1614-16744. Ne navode se ni upozorenja u vezi s primerenim ponaanjem sadrana u nareenjima vie komande OG Jug od 20. i 21. novembra 1991. godine.45 Dokumentacija koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid ne sadri nijedno nareenje u kojem se detaljno navodi kako treba izvriti evakuaciju bolnice. Oekivao bih da jedna tako vana i osetljiva operacija bude predmet konkretnih nareenja u kojima se detaljno navode
42 43

Ibid Stranice Ratnog dnevnika poev od L0100496 odnose se na period od 09:00 sati 1. oktobra do 08:00 sati 22 novembra. 38 Izjava svedoka br. 70, paragraf 36, svedoka br. 72, str. 13 i 25 i dr. 39 Nareenje Komande 1. vojne oblasti br. 1614-167 i 1614-82/81 od 18. novembra 1991. godine. 40 Nareenje Komande 1. vojne oblasti br. 1614-82/81 od 18. novembra 1991. godine, paragraf 3. 41 Ibid, paragraf 5
37

36

Ibid, paragraf 8 Vidi, na primer, izjavu svedoka br. 70. 44 Nareenje Komande 1. vojne oblasti br. 1614-167 od 18. novembra 1991. godine
45 Nareenje OG Jug br. 439-1 izdato 20. novembra 1991. godine u 06:00 sati i nareenje OG Jug br. 464-1 izdato 21. novembra 1991.godine u 06:00 sati

1126

1127

Vukovarska tragedija 1991 zadaci i sve to se tie koordinacije i subordinacije, te konkretna uputstva koja je komandant smatrao potrebnim da izda, poput uputstva da se prema ratnim zarobljenicima i civilima korektno postupa. ak se ni u borbenim izvetajima koje je OG Jug uputila Komandi 1. vojne oblasti, kao to su izvetaji upueni, u 18:00 sati, 20. i 22. novembra 1991. godine46, gotovo nita ne navodi o onome to se zaista dogaalo u vezi s odvoenjem ratnih zarobljenika i ponaanjem jedinica TO i dobrovoljakih jedinica, kao, u pojedinim sluajevima, i samih jedinica JNA. tavie, u borbenom izvetaju od 20. novembra konkretno se navodi da se prema ratnim zarobljenicima postupa u skladu sa enevskom konvencijam o postupanju s ratnim zarobljenicima47, a samo etiri sata pre tog izvetaja, ratne zarobljenike su, prema izjavi svedoka P-010 koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, teko tukli i primoravali da tre kroz palir pripadnika JNA, TO i dobrovoljakih jedinica koji su ih pritom tukli, to je bio uvod u ubijanje tih zatvorenika kasnije te veeri48, i to nakon to je komandant, pukovnik Mile Mrki, primio line izvetaje o zlostavljanju ratnih zarobljenika.49 Nigde se ne spominju evakuacija i odvajanje ratnih zarobljenika i kako se s njima kasnije postupalo na Ovari, kao ni zastoji koji su nametnuti MKCK-u i PMEZ-u kojima je spreen nadzor postupka, kako je predviao Zagrebaki sporazum. Ne spominje se neprimereno ponaanje TO/neregularnih snaga.50 Po mom profesionalnom miljenju, odsustvo izvetavanja u tom obimu krajnje je nepropisno. tavie, u Borbenom izvetaju od 20. novembra, koji je potpisao Komandant OG Jug, pukovnik Mrki navodi se da se Prilikom selekcije, transporta i predaje ratnih zarobljenika u svemu postupalo po enevskoj konvenciji o ratnim zarobljenicima. Preduzete su i mere na uvrivanju rukovoenja i komandovanja, reda i discipline u jedinicama.51 Pukovnik Mrki je znao, ili je morao znati, da tvrdnja u vezi sa enevskim konvencijama nije istinita. Po mom miljenju, malo je verovatno da su preduzete bilo kakve mere da bi se u jedinicama pojaali rukovoenje i komandovanje i red i disciplina, premda injenica da pomenuti borbeni

Vukovarska tragedija 1991 izvetaj sadri takvu tvrdnju ukazuje na to da se znalo da sve nije onako kako bi trebalo biti. 34. Miletu Mrkiu je, kao komandantu Operativne grupe Jug, bilo jasno kakve su njegove odgovornosti. Njemu je bilo sasvim poznato da je evakuacija bolnice, to je bio predmet sporazuma vojnih vlasti SFRJ na najviem nivou, koji je potpisan u ime JNA i Republike Hrvatske52 (Zagrebaki sporazum), predstavljala operaciju u vezi s kojom se od njega oekivalo da, kao odgovorni komandant, sprovede vrstu kontrolu i nadzor. On je, uz to, znao da e izvoenje te operacije pratiti meunarodne organizacije kao to su MKCK i PMEZ, a pogotovo svetski mediji. Svaki stareina koji bi imao iskustvo pukovnika Mileta Mrkia bio bi potpuno svestan svojih odgovornosti, stratekih implikacija i profesionalnih posledica po sebe i meunarodnih posledica po SFRJ ako bi evakuacija krenula naopako. On bi posebno bio svestan svojih odgovornosti u vezi s postupanjem sa svim evakuisanim licima u skladu s meunarodnim ratnim pravom i enevskim konvencijama.53 Bilo koji oblik angaovanja jedinica TO ili neregularnih jedinica u takvoj operaciji bio bi svakom iskusnom komandantu dovoljan razlog za uzbunu, pogotovo u ovom sluaju u kojem je nedisciplina tih jedinica i njihovo surovo postupanje s ratnim zatvorenicima ve bilo poznato vojnoj policiji Gardijske motorizovane brigade o emu je Mile Mrki ve bio lino obaveten.54 Stoga je razumljivo to je to ve bilo optepoznato i to su usmene ili pismene informacije o tome proticale lancem komandavanja sve do vrha. Dokumentacija koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid sadri izjave svedoka koje se na to odnose.55 35. Pukovnik Mile Mrki bi, kao komandant, stalno obilazio rejon operativnih dejstava i jedinice koje su bile pod njegovom kontrolom, to je bilo u skladu s doktrinom rukovoenja i komandovanja u JNA i to je uobiajena praksa u zapadnim armijama. On se ne bi oslanjao samo na zvanine pisane ili radio izvetaje. Komandant njegovog iskustva bi, obilazei jedinice i razgovarajui s podreenim komandantima, pri emu bi ih gledao u oi, odmah osetio puls i zauzeo stav o onome to se stvarno deava u njegovom rejonu borbenih dejstava. On bi posebno bio svestan ta znai

46 Borbeni izvetaji OG JUG br. 457-1 od 20. novembra 1991. godine, br. 467-1 od 21. novembra 1991. godine i br. 437-1 od 22. novembra 1991. godine 47 Borbeni izvetaj OG Jug od 20. novembra 1991. godine, u 18:00 sati. 48 Izjava svedoka P-010, stranica 15-18, i drugih. 49 Izjava svedoka br. 70, paragraf 36 50 Izjave svedoka br. 70, br. P-014, br. P-003, br. 19 (Dragutin Berghofer), br. 82 i drugih 51 Borbeni izvetaji OG Jug 457-1 od 20. novembra 1991, stranica 2, paragraf 2 (1). MKSJ ET 0119-2665-0119-2666

Zagrebaki sporazum potpisan od strane Republike Hrvatske, JNA i drugih Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988. godina 54 Vidi fusnotu 7 55 Izjava svedoka br. 70, svedoka br. 72 i drugih
53

52

1128

1129

Vukovarska tragedija 1991 angaovanje jedinica TO, dobrovoljaca ili etnika56. Angaovanje takvih snaga za jednu tako osetljivu operaciju kao to je evakuacija pomenute bolnice, ukljuujui odvajanje i zatvaranje ratnih zarobljenika, nakon tekih borbi u kojima su pretrpljeni veliki gubici i prilikom kojih su se, sasvim prirodno, razbuktale strasti, predstavlja, po mom miljenju, nepromiljen potez. Ono to se dogodilo moglo se gotovo sasvim predvideti s obzirom na iscrpno dokumentovanu nedisciplinu i surovo ponaanje jedinica TO i dobrovoljakih jedinica. To bi jedan iskusni komandant visokog ranga poput Mileta Mrkia znao ili bi morao znati. 36. U dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid nigde se ne spominje da je nakon pomenutog dogaaja (ubijanja ratnih zarobljenika) sprovedena istraga ili preduzeta neka disciplinska mera. No, i pored toga, za taj dogaaj se znalo i o njemu se svuda prialo. U doktrini oruanih snaga SFRJ sasvim jasno su navedene dunosti komandanta u vezi s ponaanjem u skladu s meunarodnim ratnim pravom i mere koje se od njega oekuju kada sazna za krenja tog prava. ak je, kao to je gore navedeno, u ratni dnevnik upisano da je, pre evakuacije bolnice, od vie komande primljeno nareenje kojim se podreene formacije upozoravaju na takvu opasnost.57 Nije zabeleeno da je bilo ta preduzeto, ali je komandant, pukovnik Mile Mrki, za to nareenje bez sumnje znao i bio svestan njegovog sadraja. U Ratnom dnevniku OG Jug nigde nije zabeleeno da su upozorenja sadrana u nareenju Komande 1. vojne oblasti br. 1614-167 i 1614-82/81 od 18. novembra 1991. godine prosleena podreenim komandantima u lancu komandovanja. KLIMA KOMANDOVANJA Objasnite pojam klima komandovanja i vanost te klime/njen uticaj na vojne operacije, posebno u vezi s Operativnom grupom JNA Jug i snagama koje su u Vukovaru delovale pod njenom komandom

Vukovarska tragedija 1991 37. Snagom svoje linosti, stilom rukovoenja i komandovanja i ponaanjem uopte, komandant znatno utie na moral, oseaj usmerenosti i delovanje svog osoblja i podreenih komandanata. Svaki komandant, ma koje nacionalnosti bio, ima uticaj na svoje osoblje i podreene komandante, u pozitivnom ili negativnom smislu. Kada je re o viim komandantima (kao to je bio pukovnik Mile Mrki), klima komandovanja je isto onoliko relevantna koliko je relevantna kada je re o niim komandantima (kao to je bio kapetan Miroslav Radi) i onima koji su privremeno imali komandnu odgovornost (kao to je, po mom profesionalnom miljenju zasnovanom na dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, bio sluaj s majorom Veselinom ljivananinom). Jednostavno reeno, to vii komandant to iri uticaj klime komandovanja koju on lino iri. Pukovnik Mile Mrki je dao ton celoj Gardijskoj motorizovanoj brigadi i OG Jug. Kapetan Miroslav Radi je dao ton svojoj eti i jurinoj grupi. Klima komandovanja je esto predmet razmatranja u prirunicima o vojnoj doktrini kako bi se komandanti potaknuli na razmiljanje o onome to donosi poboljanje klime komandovanja. Tome je u doktrini JNA posveena potrebna panja, a u Pravilu brigada dat poseban znaaj58. 38. Komandant ima vlast nad svojim osobljem i podreenim komandantima. I dok komandovanje moe znatno varirati po stilu, od tiranskog i autokratskog do onog kojim se potuje i prihvata miljenje potinjenih i koje je oputeno, komandant e uvek biti onaj koji stvara klimu komandovanja u kojoj deluju njegovo osoblje i podreeni. Komandant daje opti ton svojom linou, stilom i ponaanjem uopte. Neki komandanti pokazuju razumevanje prema svom osoblju i podreenim komandantima, uvaavajui njihovo miljenje i potiui ih na uestvovanje u diskusiji dok se odluka ne donese. Drugi se ponaaju autokratski i opresivno, stvarajui tako klimu u kojoj osoblje nevoljno izraava svoje miljenje ili se plai da to ini. Za neke komandante e se znati da ispravno postupaju i da se strogo pridravaju pravnih normi vezanih za oruani sukob. Za druge e se znati da zatvaraju oi pred zloinima. Svojim ponaanjem i merilima, komandant prua primer i usmerava delovanje osoblja i podreenih komandanata.
58 Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Pravilo brigada, 1984, poev od str. MKSJ 03030230, paragraf 115: Linim dranjem, radom, angaovanjem u sprovoenju politike SKJ, moralnim likom, hrabrou, sposobnou, pravednou, hladnokrvnou, doslednou i potovanjem linosti i miljenja potinjenih komandant bitno utie na celokupno stanje u brigadi, a posebno na moral jedinica i komandovanje.

56 Izjava svedoka 72, stranica 11. Svedok, koji je pukovnik JNA srpske nacionalnosti, govori o etnicima i navodi jednog od njih kao vojvodu Topolu, opisujui ga kao visokog i bradatog. Topola se pojavljuje i u drugim izjavama svedoka u kojima se navodi njegovo zlostavljanje ratnih zatvorenika (izjava svedoka br. 74, paragraf 9) 57 Nareenje 1. vojne oblasti 1614-82/81 od 18. novembra 1991. godine, paragraf 3.

1130

1131

Vukovarska tragedija 1991 39. Stoga smatram da se izraz klima komandovanja, zvalo se to tako ili ne, a u doktrini JNA taj izraz se ne koristi, odnosi na optevaei aspekt komandovanja. Teoretski, taj aspekt se tie svakog vieg komandanta koji komanduje nekom formacijom ili veim brojem jedinica. To je prihvaeno u doktrini JNA: Autoritet se definie kao ugled i taj ugled ocenjuje sredina (kolektiv, zajednica i sl.) u kojoj starein rukovodilac deluje. Autoritet stareine vezan za in i poloaj predstavlja formalni autoritet. ... Potreban je i lini autoritet, jer ova dva autoriteta daju onaj pravi potreban za uspeno rukovoenje i komandovanje. ... Neke od najvanijih osobina stareine koje obezbeuju autoritet u jedinici (kolektivu, sredini) su ... (nabrojane su line osobine, u koje spadaju potenje, iskrenost, smirenost, dobro postupanje s ljudima itd.).59 tavie, u priruniku JNA pod naslovom Rukovoenje i komandovanje60 konkretno se navodi da Stareina jake volje i vrstog karaktera vaspitno utie na potinjene linim primerom, autoritetom i zahtevima. Svojim ponaanjem, koje je svakodnevno izloeno sudu potinjenih, osobinama koje oduevljavaju ili odbijaju, svojom linou, stareina vri veliki vaspitni uticaj na potinjene. Poznato je da potinjeni nastoje da oponaaju stareinu i u tome je znaaj linog primera.61 U ovom citatu iz doktrine JNA klima komandovanja je opisana na jezgrovit nain. 40. U doktrini JNA razmatra se uticaj ljudskih problema.62 Primere za to predstavljaju sledei odabrani citati: Sve veze i odnosi na relaciji organizacija pojedinac i obratno, kao i odnosi izmeu pojedinaca, pretpostavljeni - potinjeni i obratno, odnosi izmeu organizacija (komandi i jedinica) u sutini su ljudski problemi. ...jer su i organizacioni pa i struni problemi u stvari ljudski problemi. U izvravanju borbenog zadatka, najobuenije i potpuno uvebano ljudstvo i sa najmodernijim borbenim sredstvima nee postii uspeh ako nisu pravilno reeni ljudski problemi. Lini primer stareina ima veliku ulogu u stvaranju dobrih meuljudskih odnosa u jedinici. Ljudski problemi su raznovrsni, stalni, oni se ne mogu reiti jednom zauvek period. Njih treba neprekidno reavati. Vrlo je vano da stareina

Vukovarska tragedija 1991 predvia ljudske probleme, a to e mu omoguiti da sprei neeljene posledice. 41. Da li klima komandovanja podreenim komandantima daje povoda za pristup sve moe i takav pristup doputa ili zahteva primereno ponaanje i odgovornost, to zavisi od komandanta, od toga kakav on primer prua i kakve standarde namee. Svaki razuman komandant e se stoga pobrinuti da stvori klimu komandovanja koja e se zasnivati na njegovom delovanju i primeru koji prua i koja od njegovih podreenih zahteva razumno ponaanje i dranje. Na ovom mestu bih, u vezi s razumnim ponaanjem i dranjem rekao da je to ponaanje koje je, izmeu ostalog, u skladu s pravnim normama oruanog sukoba. Tamo gde je to definisano u doktrini, kao to je to bio sluaj u oruanim snagama SFRJ,63 zadatak komandanta nije teak. On jednostavno treba da, u klimi komandovanja koju je stvorio, jasno d do znanja da od svakoga oekuje da deluje u skladu s prihvaenom doktrinom. Ako komandant to propusti da uini, disciplina e vrlo brzo popustiti, i ako ne preduzme neophodne disciplinske mere, nedisciplinovano ponaanje e postati norma. to ee borbe to vea opasnost od odmazde, posebno ako je bilo mnogo gubitaka, kao to je bio sluaj s napadakom silom u urbanim uslovima u Vukovaru. Situacija se pogorava i postaje jo nejasnija kada se suprotstavljene snage smatraju neregularnim snagama u oruanoj pobuni protiv drave. U tim okolnostima sutinski je vano da komandant uspostavi vrste norme ponaanja i pritom naglasi da one proistiu iz ratnog prava i enevskih konvencija. to je situacija konfuznija, to je komandantova odgovornost vea. 42. U dobro obuenim jedinicama, to bi trebalo da se podrazumeva. Na primer, prema izjavi svedoka br. 58, kapetan Saa Bojkovi, koji je u Vukovaru komandovao 1. etom 1. motorizovanog bataljona elitne Gardijske motorizovane brigade, pre svake operacije bi naglasio da je neophodno pridravati se enevskih konvencija64, naroito onih koje se odnose na ratne zarobljenike i civile. Svedok P20, komandir voda pri 3. gardijskoj eti (pod komandom kapetana Miroslava Radia) 1. gardijskog (motorizovanog) bataljona Gardijske brigade, u svojoj izjavi datoj Tuilatvu navodi kome je dostavljen tekst od jedne stranice u kojem su navedeni ciljevi

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Rukovoenje i komandovanje, 1983, stranice MKSJ L0063337/8 60 Ibid. 61 Ibid, str. 53, stranice MKSJ L0063374/5 62 Ibid, stranica L0063332

59

Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, objavio Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Stranica MKSJ-a 00807686. 64 Svedok br. 64, paragraf 16.
63

1132

1133

Vukovarska tragedija 1991 u Vukovaru i koji sadri uputstva u vezi s potovanjem zakona i obiaja ratovanja i enevskih konvencija u sluaju zarobljavanja ratnih zatvorenika.65 43. Komandant odrava klimu komandovanja koju je stvorio putem doslednog delovanja. On namee normu ponaanja, izraava svoje stavove, razmenjuje miljenja i informacije sa svojim osobljem i podreenim komandantima, preduzima disciplinske mere ili mere kojima se ublaavaju posledice, ili takve mere ne preduzima, zavisno od situacije, tako da oni koji su pod njegovom komandom znaju ta oekuje, znaju ta e tolerisati, a ta ne, i kako e najverovatnije reagovati na dogaaje. Takva klima komandovanja moe sluiti dobru ili zlu. Komandant se moe pridravati zakona ili ne obraati panju na zakon. Postupajui na taj nain, on e u svakom sluaju biti odgovoran za svoje postupke. U jednom delu doktrine JNA govori se o odgovornosti66. Iz tog dela izvueni su sledei citati: Odgovornost nalae od stareina poznavanje ... vojnih propisa. Za rukovoenje ljudima potrebna je jaka volja, vrst karakter i potpuna odgovornost. Ako se potinjeni ponaa nevojniki to ne daje pravo pretpostavljenom da se i on tako ponaa, i obratno. Zavisno od posledica koje su rezultat neodgovornog rada, odgovornost moe biti: moralna, materijalna, disciplinska i krivina. Smatra se da je moralna odgovornost najjai vid odgovornosti stareina. 44. Iz gorenavedenog je jasno da doktrina JNA pridaje vanost odgovornostima komandanta, a time i klimi komandovanja, premda se taj konkretni termin u njoj ne koristi. 45. Iz toga proizlazi da, ako komandant ne stvori dovoljno razumnu klimu komandovanja, onda e rezultat toga verovatno biti nerazumno ponaanje. Ako komandant sasvim jasno da do znanja da, na primer, sredstvo opravdava cilj, te da ne samo da su prihvatljiva zverstva nad onima koji se smatraju neprijateljem, bilo da je re o vojnicima ili civilima, ve su i poeljna, onda se zverstva moraju dogoditi, ukoliko pojedinci ne odbiju da u tome uestvuju zato to im to ne doputa savest ili se plae zakonskih posledica. Ako se zna da je komandant svestan toga da zatvorenike streljaju ili zlostavljaju i da nita ne preduzima da tome stane u kraj, bilo u proaktivnom
Svedok P-020, paragraf 16 Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Rukovoenje i komandovanje, vojna tajna - interno, Beograd, 1983. godine (referentna stranica br.: L00633). Stranice br. L0063338/9.
65 66

Vukovarska tragedija 1991 bilo u reaktivnom smislu, i poinioce izvede pred lice pravde, on onda stvara klimu komandovanja u kojoj se zna da su protuzakonita dela prihvatljiva. 46. Komandant koji je uspostavio primereno razumnu klimu komandovanja sasvim jasno e time dati do znanja kakve norme ponaanja oekuje, kao i kakvu ulogu treba da odigraju podreeni komandanti u obezbeivanju da se oni koji su pod njihovom komandom razumno ponaaju. On e takoe jasno dati do znanja kakva vrsta ponaanja se nee tolerisati i kakve su posledice neposlunosti. Komandant i svi koji su pod njegovom komandom treba da budu sasvim svesni toga da za svakog od njih vae propisana pravila vojne discipline. Komandanti na svim nivoima treba da budu svesni svojih odgovornosti koje proistiu iz ovlaenja koja su im data kako bi obezbedili primereno ponaanje onih koji su pod njihovom komandom. Ako razuman komandant na bilo kom nivou postane svestan pojava u vezi s kojima je potrebno provesti disciplinsku istragu ili mu neko na njih skrene panju, on treba da se pobrine za to da budu preduzete odgovarajue disciplinske mere koje su propisima predviene. To obino podrazumeva odreen oblik istrage u svrhu utvrivanja injenica i podizanje odgovarajue optube, ako injenice upuuju na to da dati sluaj treba dalje zvanino istraiti i da jedno ili vie lica treba smatrati odgovornim. U JNA, tu istragu bi obino vrila vojna policija zaduena za prekraje u okviru vojne jurisdikcije.67 47. Ako komandant ne uspe da nametne disciplinu, onda e posledica toga biti nedisciplina, ukoliko svako pod njegovom komandom u svim trenucima ne pokae besprekoran nivo samodiscipline. Ako se vidi da komandant ne namee disciplinu kada je potrebno preduzeti disciplinske mere, onda e se smatrati da je slab, da odobrava poinjeno delo ili da je i jedno i drugo sluaj. Komandant je, prema ovlaenjima koja su mu data, duan da se pobrine za odravanje discipline. Ako se vidi da tu dunost ne izvrava, namerno ili nenamerno, on e stvoriti klimu komandovanja u kojoj e nedisciplinovano ponaanje biti prihvaeno kao norma. Moda je ei sluaj da se prihvate odreeni oblici nediscipline, a drugi ne. Malo je verovatno da bi ijedan komandant bio spreman da prihvati neizvravanje nareenja ili nepotovanje autoriteta nadreenog poto bi to znailo potpuni raspad reda meu onima koji su pod njegovom komandom. Meutim, moe se dogoditi, na primer, da komandant prihvati streljanje zatvorenika ili

67 Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, poev od stranice MKSJ 03041628

1134

1135

Vukovarska tragedija 1991 silovanje ena, koji predstavljaju protupravna dela jer se njima kre pravne norme vezane za oruane sukobe i, u svakom sluaju, norme ponaanja utvrene u doktrini JNA68. Ako, u tim okolnostima, on ne nametne disciplinu, to e onda biti shvaeno kao njegovo prihvatanje takvog ponaanja i takva dela e postati uobiajena. 48. Kada nema dovoljno vremena za odgovarajuu pripremu jedinica za rat, iskusni komandant zna, ili bi trebalo da zna da e biti potrebno da se jedinice stalno usmeravaju i nadziru dok budu kroz iskustvo uile. Isto vai i kada su njegovoj komandi podreene slabije obuene jedinice, poput jedinica TO i dobrovoljaca, posebno ako su te jedinice poznate po nedisciplini ili je komandant o tome primio informacije, ili je pak lino svedok njihove nediscipline. U tim okolnostima, od vitalne je vanosti klima komandovanja koju komandant stvori. Od svojih podreenih komandanata on mora strogo zahtevati odgovarajue norme ponaanja i insistirati da ti isti podreeni komandanti te iste norme zahtevaju od jedinica kojima zapovedaju. Krenja pravila ponaanja e uvek biti, ali e se o komandantu suditi na osnovu onoga to on u vezi s tim preduzima. Ono to komandant bude prihvatio postae norma. On je taj koji uspostavlja normu. General-major Zorc u penziji takoe naglaava vanost linog angaovanja komandanata u nadziranju oficira koji su pod njihovom komandom i pomaganju istima, posebno u sluajevima kada su oni nedovoljno iskusni ili se radi o rezervnim jedinicama koje su nedovoljno obuene za zadatak.69 RATNI ZAROBLJENICI Navedite pravila i propise koji se odnose na postupanje s licima zarobljenim tokom oruanog sukoba (pritvor, nadzor, zatita, prebacivanje u pritvorenike centre itd.) 49. Vaea pravila i propisi koji se tiu postupanja s ratnim zarobljenicima i civilima koji su se zatekli na ratnom popritu su enevske konvencije. enevska konvencija III odnosi se na ratne zarobljenike, a enevska konvencija IV na civile. JNA je, na osnovu meunarodnog prava,
Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, objavio Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, stranica MKSJ-a br. 00807686. 69 Izjava Milovana Zorca, general-majora u penziji, u vezi s predmetom Dubrovnik (IT-01-42), stranica 9.
68

Vukovarska tragedija 1991 izdala svoje vlastite propise70 u vezi s primenom meunarodnog ratnog prava, oslanjajui se, koliko je potrebno, na meunarodne konvencije. Svrha toga je ovako opisana: Pravila meunarodnog ratnog prava imaju svrhu da spree nepotrebne rtve i patnje, koje bitno ne utiu na vojni ishod rata a njihovo potovanje neposredno doprinosi da se ratne okrutnosti ublae i da se olaka uspostavljanje mira.71 U uvodu tog dokumenta navodi se da je cilj da se pripadnici oruanih snaga Jugoslavije upoznaju s pravima i dunostima boraca u oruanom sukobu.72 U nastavku se navodi da se ta prava i te dunosti zasnivaju ... na meunarodnom ratnom pravu, tj. na ugovorima i drugim aktima iz oblasti meunarodnog ratnog prava, koje je Jugoslavija ratifikovala i priznala73 i, to je znaajno, da se ta prava i te dunosti zasnivaju ... na optepriznatim naelima i obiajima meunarodnog ratnog prava.74 75 Ovo je vaan dokument poto se njime izraava stav da se meunarodno ratno pravo ... primenjuje u svakom oruanom sukobu meunarodnog znaaja, bez obzira na to da li je objavljen ili priznat kao rat.76 On je, prema tome, trebalo da predstavlja prirunik s osnovnim pravilima ponaanja oruanih snaga SFRJ. tavie, uvod tog dokumenta zavrava se nareenjem77, s peatom predsednika SFRJ, u kojem se nalae povinovanje meunarodnom ratnom pravu i navodi da e se komandanti i svaki pojedinac smatrati odgovornim u pogledu primene tog prava, te zahteva da, u sluaju krenja ratnog prava, nadleni stareina primeni odreeni postupak i da se tokom obuke taj postupak primenjuju i uvebava.78 50. Pomenuti dokument sadri sveobuhvatne smernice u vezi sa svim aspektima ponaanja pojedinaca i grupe u sluaju sukoba i ulogama i odgovornostima pojedinaca i stareina koji komanduju jedinicama. Lina odgovornost opisana je u drugom poglavlju Spreavanje povreda pravila

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, poev od stranice MKSJ br. 00807686 71 Ibid, stranica 5 72 Ibid, stranica 5 73 Ibid. Ti dokumenti su navedeni na stranici 11 74 Ibid. Ta optepriznata naela detaljno su navedena na stranici 10 75 Ibid. Stranica 5 76 Ibid. Stranica 5 77 Ibid. U fusnoti se navodi objavljeno u Slubenom vojnom listu br. 7, od 28. aprila 1988. godine 78 Ibid. Stranica 6.

70

1136

1137

Vukovarska tragedija 1991 meunarodnog ratnog prava i krivina odgovornost za ratne zloine79 Tome sledi deo u kojem se govori o odgovornosti za dela potinjenih.80 Stareina snosi linu odgovornost za povrede pravila meunarodnog ratnog prava ako je znao ili je mogao da zna da njemu potinjene ili druge jedinice ili pojedinci pripremaju izvrenje takvih povreda, pa u vreme kada je jo bilo moguno spreiti njihovo izvrenje ne preduzme mere da se te povrede spree.81 Naglaeno je da je lino odgovoran i onaj vojni stareina koji zna da su povrede pravila ratnog prava izvrene, a protiv prekrioca ne pokrene disciplinski ili krivini postupak ili ako ... prekrioca ne prijavi nadlenom vojnom stareini.82 51. Ti paragrafi, uzeti zajedno, i propisi uopte, trebalo bi da su dovoljni da svi pripadnici barem budu svesni svojih odgovornosti. Oekivalo bi se da redovna vojska, a posebno profesionalni oficiri, budu svesni svojih dunosti. U vojsci koja je mobilizovana na brzinu, profesionalni oficiri bi posebno bili svesni dunosti koju imaju da slabo obuene jedinice naue propisnom ponaanju u sukobu. 52. U sedmom /kao u originalu/ poglavlju dokumenta govori se o ratnim zarobljenicima.83 Pripadnici oruanih snaga SFRJ treba da prema ratnim zarobljenicima postupaju bez grubosti i neopravdanog nasilja.84 Zabranjeno je ma u kom sluaju preduzimati represalije prema ratnim zarobljenicima,85 i prema ratnim zarobljenicima se mora postupati oveno. Oni se naroito moraju zatititi od nasilja, uvreda i zastraivanja.86 U dokumentu se, osim o ratnim zarobljenicima, govori o evakuaciji, kretanju, ishrani, oblaenju i mnogo emu drugom. Dokument je detaljan i sveobuhvatan. 53. Deveto poglavlje dokumenta posveeno je postupanju prema civilima.87 Ukratko, prema ovim licima mora se u svako doba postupati oveno. Naroito je zabranjeno svako nasilje i zastraivanje .88

Vukovarska tragedija 1991 54. Pored gorepomenutog dokumenta, u enevi je 27. novembra 1991. godine, na sastanku koji je sazvao MKCK, potpisan Memorandum o saglasnosti. U Memorandumu su utvreni obim delovanja MKCK, obaveze zaraenih strana prema Meunarodnom komitetu i prema primeni pravila humanitarnog prava. Potpisnici Memoranduma jasno su se obavezali da e strogo i u celosti primenjivati sve etiri enevske konvencije.89 Dokument JNA zavrava se sledeim upozorenjem: Konano, iz dosada uoenih problema u pogledu izvravanja ovih obaveza jasno proizilazi potreba da stareine, neposredno angaovane na ovim poslovima, ponovo paljivo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oruanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu. U JNA je oigledno postojala bojazan da nije sve onako kako bi trebalo da bude u vezi s pridravanjem meunarodnog ratnog prava, uprkos tome to je objavljen sveobuhvatan i podroban dokument u kojem je iznesena doktrina o tom pitanju. 55. elio bih sada da se vratim pitanjima koja se tiu ratnih zarobljenika, civilnih zatvorenika, ranjenih i bolesnih, ena, dece i starijih lica, kao i navodnih ratnih zloinaca. Jasno je da konfuzna situacija kakva je vladala u Vukovaru povlai nekoliko sloenih pitanja. Meutim, i ovde vai jedan sveobuhvatan opti princip: da prema svima treba humano postupati.90 Bolesnim i ranjenim licima treba pruiti isto leenje i negu kao i pripadnicima vlastitih snaga. Ranjeni pripadnici obeju strana mogu se, prema tome, nai u istim previjalitima, bolnicama i ambulantnim kolima. Moe se pokazati potrebnim da se ranjeni ratni zarobljenici uvaju pod straom, zavisno od teine njihovih ozleda. im se oporave ili se zakljui da su u dovoljno dobrom fizikom stanju da budu prebaeni u logor za ratne zarobljenike, njih treba staviti u pritvor s drugim ratnim zarobljenicima. 56. Pritvaranje ratnih zarobljenika treba vriti prema odredbama enevskih konvencija. U doktrini JNA svi vidovi postupanja prema ratnim zarobljenicima utvreni su u skladu s ratnim pravom.91 Ratne zarobljenike treba odvojiti od civila koji nisu uestvovali u borbama, i potom ih ispitati i pritvoriti. Taj postupak je u doktrini JNA detaljno opisan, kao i zabrana
89

79 80

Ibid. Stranica 14, paragraf 20 Ibid. Stranica 15, paragraf 21 81 Ibid. Stranica 15, paragraf 21 82 Ibid. Stranica 15, paragraf 21 83 Ibid. Stranica 60. 84 Ibid. Stranica 62, paragraf 204 85 Ibid. Stranica 63, paragraf 209 86 Ibid. Stranica 63, paragraf 210 87 Ibid. Stranica 74 88 Ibid. Stranica 74, paragraf 253.

Komanda 5. korpusa, ..... br. 398-3. Dokument MKSJ, poev od stranice

03031375 Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Stranica MKSJ-a br. 00807686, stranica 63, paragraf 210. 91 Ibid, poglavlje VIII, poev od paragrafa 60.
90

1138

1139

Vukovarska tragedija 1991 zlostavljanja ratnih zarobljenika.92 Ako se ratni zarobljenici predaju nekom drugom telu, onda je dunost onih koji vre tu predaju zarobljenika da se pobrinu za to da telo koje prima ratne zarobljenike bude svesno odgovornosti koje mu nalau enevske konvencije i da se tim konvencijama povinuje.93 Pored toga, ako postane oigledno da se prema ratnim zarobljenicima, nakon to su predati drugom telu, ne postupa na taj nain, oni koji su ih prvobitno zarobili duni su da ih vrate i stave pod svoj nadzor. Prvo to e svaki odgovorni stareina uraditi, ako mu se naredi da ratne zarobljenike preda nekome ko nije obuen da prema ratnim zarobljenicima ispravno postupa i ko nije sposoban niti eli da tako postupa, bie da potestuje kod nadreenih stareina, sve do najvie instance u lancu komandovanja. U krajnjoj liniji, taj stareina e ispravno postupiti i ako odbije da izvri nareenje poto bi bilo protupravno svesno uestvovati u zlostavljanju zarobljenika. 57. Civili se mogu pritvarati prema odredbama enevskih konvencija, no to je obino potrebno samo ako se smatra da bi njihovo slobodno kretanje predstavljalo opasnost. Postupanje prema civilima (graanskim licima koja pripadaju neprijateljskoj strani) utvreno je u doktrini JNA.94 Situacija u Vukovaru namee pitanje kako se borci koji nisu nosili uniformu ili su je odbacili mogu razlikovati od obinih civila ne-boraca. Prvo, opte uzev, ene, deca i lica starije dobi mogu se izdvojiti kao lica koja verovatno nisu uestvovala u borbama. U sluajevima u kojima postoji sumnja, ti pojedinci se mogu ispitati da bi se utvrdili njihov pravi identitet i uloga. Paljivo ispitati vojno sposobne mukarce koji su izjavili da nisu uestvovali u borbama predstavlja razumnu meru. Isto vai i za otkrivanje navodnih ratnih zloinaca. No, takvo ispitivanje se mora obavljati paljivo i u skladu s ratnim pravom. Tvrdnja da se u datoj grupi ljudi nalaze ratni zloinci ne sme biti opravdanje za optu surovost, ve treba da bude razlog za obradu i ispitivanje osumnjienih.

Vukovarska tragedija 1991 58. U JNA, obradu osumnjienih obino su vrili vojna policija i organi bezbednosti. Osnovano je pretpostaviti da su vii komandanti bili sasvim svesni toga da je neophodno obezbediti da se svi koji su u to ukljueni primereno ponaaju, to bi verovatno bio predmet usmenih i/ili pismenih nareenja. Tamo gde bi bile angaovane meunarodne humanitarne organizacije, vii komandanti bi posebno bili svesni svoje dunosti da se pobrinu da ponaanje jedinica pod njihovom komandom bude, nakon javne inspekcije, ocenjeno kao zadovoljavajue, poto bi, takoe, bili svesni posledica po sebe lino i meunarodnih implikacija ako bi se ustanovilo da te jedinice deluju u suprotnosti s ratnim pravom. Dokazni materijal koji sam video95 jasno pokazuje da je postojao sistem obrade i ispitivanja osumnjienih lica. Svedok br.78 navodi redosled dogaaja pre nego to je izveden pred sud, naime, da ga je, na podruju Vukovara, vojna policija najpre pretresla, a zatim mu zavezala oi i odvela ga u pritvor, gde su ga ispitivali i od njega uzeli pismenu izjavu. Potom su ga prebacili u Beograd, u vojni istrani zatvor. To me navodi na zakljuak da je oigledno postojao sistem ispitivanja i isleivanja osumnjienih u cilju pokretanja krivinog postupka koji je po potrebi korien za svakog navodnog ratnog zloinca. Takva procedura se koristila za navodne ratne zloince. Sud bi dato lice proglaavao nevinim ili krivim za ratni zloin. Takva odluka ne bi spadala u zakonsku obavezu i nadlenost isturenih jedinica. 59. Sve to je utvreno u doktrini JNA96. Situaciju u Vukovaru je, meutim, iskomplikovala potencijalna konfuzija oko prirode sukoba. Da bi se radilo o ratu ili pobuni? Organi bezbednosti su, u optem smislu, zadueni za prikupljanje obavetajnih podataka i za bezbednost, ukljuujui, na primer, otkrivanje i spreavanje neprijateljske delatnosti pojedinaca, grupa ili

Ibid, stranica 64, paragrafi 214 i 215 enevska konvencija III o postupanju sa ratnim zarobljenicima, usvojena 12. avgusta 1949. godine na Diplomatskoj konferenciji odranoj u enevi od 21. aprila do 12. avgusta 1949. godine u cilju uspostavljanja meunarodnih konvencija za zatitu rtava rata, stupila na snagu 21. oktobra 1950. godine. 94 Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, objavio Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Stranica MKSJ-a br. 00807686, poglavlje IX
93

92

Izjava svedoka br. 78 (Zlato Zlogleda) Vidi, na primer: 1. Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, objavio Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Stranica MKSJ-a br. 00807686 2. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, 1984, poev od stranice MKSJ-a br. 00920099 3. Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, poev od stranice MKSJ-a 03041628
96

95

1140

1141

Vukovarska tragedija 1991 organizacija prema oruanim snagama i pripadnicima oruanih snaga97. Organi bezbednosti se takoe bave otkrivanjem i spreavanjem delatnosti usmerenih na podrivanje ili ruenje Ustavom SFRJ utvrenog drutvenog ureenja i ugroavanje bezbednosti zemlje, kao i ugroavanje oruanih snaga itd.98 U haotinim okolnostima kakve su vladale u Vukovaru bilo bi prirodno oekivati da organi bezbednosti odigraju vodeu ulogu u prikupljanju obavetajnih podataka i obavljanju zadataka vezanih za bezbednost u najirem smislu. Organi bezbednosti su tesno saraivali s vojnom policijom i bili su, pre svega, odgovorni za rukovoenje pripremama vojne policije za rad u ratu99. Organi bezbednosti takoe uestvuju u radnjama koje prethode zapoinjanju krivinog postupka, kao i u krivinom postupku saglasno odredbama saveznih zakona kojima je ureen krivini postupak i nadlenost vojnih sudova.100 60. Organ bezbednosti je neposredno potinjen stareini komande, jedinice.101 U ovom sluaju, organi bezbednosti OG Jug/Gardijske motorizovane brigade trebalo bi da su bili neposredno podreeni pukovniku Miletu Mrkiu lino. Direktna odgovornost organa bezbednosti za delovanje vojne policije jasno je definisana: Stareina organa bezbednosti, komande, jedinice, ustanove ili taba oruanih snaga rukovodi u strunom pogledu jedinicom vojne policije. On predlae stareini komande, jedinice, ustanove ili taba upotrebu jedinice vojne policije i odgovoran mu je za stanje i aktivnost te jedinice.102 Davanje zadataka vojnoj policiji takoe je spadalo u nadlenost organa bezbednosti: Angaovanje jedinica ili pojedinih pripadnika vojne policije na izvrenju zadataka iz delokruga organa bezbednosti odreuje stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take uz saglasnost pretpostavljenog vojnog stareine.103 61. U doktrini JNA jasno su definisana ovlaenja vezana za komandovanje vojnom policijom. Vojnom policijom rukovodi i komanduje stareina vojne jedinice i ustanove u ijem se formacijskom sastavu nalazi

Vukovarska tragedija 1991 jedinica vojne policije ili joj je pridodata.104 To znai da je pukovnik Mile Mrki bio odgovoran za rukovoenje i komandovanje vojnom policijom. Postojalo je jednostareinstvo. Vojna policija nije bila odgovorna posebnom lancu komandovanja. Nareenja za njeno delovanje dolazila bi od Mrkia i/ili, u njegovo ime, od njegovog osoblja. S druge strane, u doktrini JNA se navodi da vojnom policijom u strunom pogledu rukovodi stareina organa bezbednosti .... On predlae stareini vojne jedinice i ustanove upotrebu jedinica vojne policije i odgovoran je za borbenu gotovost jedinice vojne policije i izvravanje zadataka.105 Prema tome, dunost majora ljivananina bila je da pukovnika Mileta Mrkia savetuje u vezi s operacijama vojne policije. Mislim da je formulacija odgovoran je za ... izvravanje zadataka nedovoljno jasna. Nije jasno da li to spada u komandnu ili nadzornu odgovornost. Ono to je jasno jeste da su organi bezbednosti izvan direktnog lanca komandovanja, koji ine komandant i komandanti koji su mu podreeni. 62. Stoga iz gorenavedenog zakljuujem da je izmeu organa bezbednosti (majora Veselina ljivananina) i njemu nadreenog komandanta (pukovnika Mileta Mrkia), koji je bio ovlaen da rukovodi i komanduje vojnom policijom, postojala tesna profesionalna saradnja. Mrkiu je bilo poznato ili je moralo biti poznato sve to major ljivananin s njegovim odobrenjem radi. On je, tavie, jedinicama vojne policije izdavao nareenja. Dunost majora ljivananina bila je da svog nadreenog, pukovnika Mileta Mrkia, potpuno obavetava o stanju stvari. Major ljivananin je bio duan da vojnoj policiji daje uputstva i da je u njenom delovanju usmerava. On je tu odgovornost, po svemu sudei, proirio tako to je praktino preuzeo komandu nad vojnom policijom, ili barem na to upuuje nekoliko izjava svedoka u kojima se navodi da je on vojnoj policiji direktno izdavao nareenja, a ne preko komandanta jedinice vojne policije.106 Ako je to bio sluaj, onda je komandno ovlaenje majora ljivananina bilo predmet nareenja pukovnika Mileta Mrkia poto organi bezbednosti obino ne potpadaju direktno pod lanac komandovanja. Bez jednog takvog nareenja, jedinicama angaovanim u evakuaciji ne bi bilo jasno kome su odgovorne, i time bi bio prekren princip jednostareinstva. Pukovnik Mile Mrki je,
Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, poev od stranice MKSJ-a br. 03041628, paragraf 12. 105 Ibid, paragraf 13 106 Vidi, na primer, izmeu ostalih, izjave svedoka br. 78 (Zlato Zlogleda) i svedoka br. 70 (Milorad Vojnovi)
104

97 Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, 1984, poev od stranice MKSJ.a 00920099, stranica 7, paragraph 6 98 Ibid, paragraf 6b 99 Ibid, paragraf 6g 100 Ibid, paragraf 7e 101 Ibid, paragraf 16 102 Ibid, paragraf 23 103 Ibid, paragraf 23

1142

1143

Vukovarska tragedija 1991 stoga, po mom profesionalnom miljenju, bio potpuno svestan, ili je morao biti svestan, onoga to major ljivananin preduzima u vezi s evakuacijom bolnice i postupanja s ratnim zarobljenicima. 63. Odnos izmeu vojnih i civilnih vlasti moe biti veoma sloen. To je u velikoj meri pitanje u vezi s kojim glavnokomandujui treba da razgovara s civilnim vlastima i usaglasi stavove. Postupajui na taj nain, on bi se drao uputstava svog nadreenog, koji bi, sa svoje strane, postupao prema uputstvima koje bi dobio odozgo. U ovom sluaju, pukovnik Mrki je dobijao upute od 1. vojne oblasti. Mrki je zatim jedinicama pod svojom komandom izdavao odgovarajua nareenja i uputstva. Jednostareinstvo podrazumeva da podreeni primaju nareenja samo od komandanata koji su im u lancu komandovanja nadreeni. Civilne vlasti ne bi bile ovlaene da vojnim jedinicama izdaju nareenja, niti bi vojne jedinice primale nareenja od civilnih vlasti. Vojna nareenja bi bila prosleivana od najvie do najnie instance u lancu komandovanja. Tako, na primer, nareenje koje bi civilne vlasti uputile vojnoj policiji nalaui joj da im preda ratne zarobljenike ne bi imalo pravnu osnovu. Vojna policija ne treba da se povinuje takvom nareenju i treba da odbije da zarobljenike preda ukoliko nareenje da to uradi ne dobije od komandanta kojem je u lancu komandovanja podreena, i to samo ako se uveri da e se prema ratnim zarobljenicima korektno postupati. Pri izdavanju takvog nareenja neizostavno bi se morale uzeti u obzir odgovornosti koje proizlaze iz enevskih konvencija, kako je gore navedeno. 64. Prva vojna oblast je 16. novembra 1991. godine izdala nareenje 107 u vezi s dva pitanja: nezadovoljavajui nivo komandovanja, rukovoenja i upravljanja pripojenim i prepotinjenim jedinicama i potreba da se JNA, TO i dobrovoljake organizacije potpuno integriu; i uspostavljanje komandi mesta. Podreenim komandantima je nareeno da odmah pristupe uspostavi vojne vlasti i formiranju komandi mesta na osloboenoj teritoriji i naseljenim mestima.108 U nareenju je navedeno da su komande u etama najnii oblik komandi mesta. U njemu se civilne vlasti uopte ne spominju. Svedok br. 70 (Milorad Vojnovi), koji je bio komandant 80. motorizovane brigade (: 80. mtbr), navodi, na primer, da je on usmenim nareenjem Mileta Mrkia postavljen za komandanta grada Vukovara.109

Vukovarska tragedija 1991 65. Prema informaciji koju sam primio od Tuilatva, lokalno civilno rukovodstvo sastojalo se od samoproglaenih vlasti koje nisu odigrale nikakvu ulogu tokom operacija napada na Vukovar. JNA je oigledno shvatila da je potrebno da ostvari saradnju s civilnim vlastima koje su poele da se uspostavljaju i da su s tim u vezi potrebna uputstva. 66. General armije Veljko Kadijevi je izdao Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima.110 U tom dokumentu detaljno je obrazloeno zbog ega je potrebno ostvariti maksimalno moguu saradnju s nadlenim civilnim organima. Na kriznim podrujima, vojni organi zadueni za civilna pitanja moraju odravati vezu s civilnim vlastima i s njima saraivati. Na svakom nivou vojnog komandovanja treba postaviti zamenika komandanta za civilna pitanja. Jasno je da se ovo uputstvo tie saradnje izmeu vojnih vlasti i propisno uspostavljenih lokalnih civilnih vlasti. Nigde se ne sugerie da vojne vlasti pod bilo kakvim okolnostima treba da potpadnu pod komandu lokalnih civilnih vlasti. Razlog za to je, kao to se moe pretpostaviti, taj to bi se time odstupilo od doktrinalnih principa JNA, jedinostareinstva i rukovoenja. Nigde se ne navodi ni to da bi, na kriznim podrujima, civilne vlasti trebalo da preuzmu odgovornost za ratne zarobljenike. 67. General-major dr Milan Puji, pomonik zamenika saveznog sekretara za narodnu odbranu, izdao je 25. novembra 1991. godine prvi nacrt dokumenta Zadaci organa za civilne poslove u komandama JNA i komandama mesta; Savezni sekretarijat za narodnu odbranu.111 Navedeno je da su ta uputstva samo smernice i da e biti izmenjena i dopunjena na osnovu budueg praktinog iskustva. Isti oficir je 6. decembra 1991. godine izdao dopunska uputstva.112 U tom dokumentu se dalje obrazlae potreba da se s civilnim organima uspostavi koordinacija i saradnja. I dalje je opti smisao tih uputstava saradnja, koordinacija i uzajamno pomaganje. Vojne jedinice treba stalno da budu pod vojnom komandom i da se povinuju Zakonu o slubi u

Nareenje 1. vojne oblasti br. 1614.82/79 od 16. novembra 1991. godine Ibid, paragraf 2 109 Izjava svedoka br. 70 (Milorad Vojnovi), paragrafi 16 i 17
107 108

110 Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, izdao general armije Veljko Kadijevi. Dokument MKSJ-a br. ET 0417-9484-0417-9487 111 Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, potpisao general-major dr Milan Puji, pomonik zamenika saveznog sekretara za narodnu odbranu, 25. novembar 1991. godine, Nareenje br. 588-1 112 Zadaci organa za civilne poslove u komandama JNA i komandama mesta, poverljivo, br. 588-3, od 6. decembra 1991, potpisao-general major dr Milan Puji, pomonik zamenika saveznog sekretara za narodnu odbranu.

1144

1145

Vukovarska tragedija 1991 oruanim snagama i Pravilniku o vojnoj disciplini113. To se sasvim jasno vidi iz obrasca Ovlaenje u kojem se navodi ... na osnovu ovog ovlaenja, navedeno lice (naimenovani pomonik komandanta za civilne poslove u komandi) ostvarie kontakt sa civilnim organima vlasti ... i u saradnji s istim reavae postojee probleme i probleme koji nastaju u vezi s formiranjem komande. EVAKUACIJA Oslanjajui se na svoje poznavanje (meunarodnih) pravnih propisa i vlastito vojno iskustvo, objasnite kako, u optem smislu, jedan komandant treba da planira, organizuje i izvri evakuaciju zatvorenika iz zatienog objekta (na primer, bolnice) preko neprijateljske teritorije, koja je dogovorena na viem nivou. 68. Prvo to bi u tim okolnostima komandant trebalo da shvati jeste da bi takva evakuacija predstavljala veoma vaan dogaaj. To bi bila operacija od stratekog znaaja u vezi s kojom bi se verovatno na najviem nivou postigao sporazum izmeu sukobljenih drava i verovatno bi ga sve vreme pratile meunarodne humanitarne organizacije poput MKCK-a. Za tu operaciju bi bez sumnje mediji bili veoma zainteresovani. Komandant i snage pod njegovom komandom bili bi u centru panje. Komandantu bi, stoga, lino bilo veoma vano kako se izvodi ta operacije, kakva su nareenja izdata i koje jedinice su za nju angaovane. To ne bi bila operacija koju bi on jednostavno prepustio svom osoblju, naloivi mu da je organizuje i nadzire. 69. Prilikom planiranja te operacije, uzelo bi se u obzir vie inilaca. Meu tim iniocima mogli bi biti i ovi: Pojedinosti iz sporazma na visokom nivou. Oko ega je postignut sporazum? Da li su postavljena bilo kakva ogranienja? Angaovanje meunarodnih posmatraa. Veza s protivnikim snagama. Transport i pratnja Bezbednost odabrane rute i potvrda da je ruta bezbedna Bezbednost lica koja se evakuiu Komunikacija s protivnikim snagama Obezbeivanje uslova i pratioca/vodia za posmatrake organizacije Obezbeivanje uslova za rukovoenje i komandovanje

Vukovarska tragedija 1991 Obezbeivanje uslova za predaju i prijem lica koja se evakuiu hrvatskim vlastima Preduzimanje administrativnih mera vezanih za snabdevanje hranom i vodom, pruanje lekarske pomoi i potovanje enevskih konvencija 70. Osnovano je pretpostaviti da je pukovnik Mile Mrki, oficir visokog ranga i velikog iskustva, bio potpuno svestan svega toga. Jedan od niih komandanata njegovog motorizovanog bataljona izvrsno je objasnio ta bi obuhvatala jedna operacija evakuacije.114 S obzirom na veliku vanost i sloenost takve operacije, bilo bi razumno oekivati da OG Jug izda zvanino pismeno nareenje. ak i ako bi se izdala samo usmena nareenja na u tu svrhu sazvanom sastanku grupe zaduene za izdavanje nareenja, oekivalo bi se da to bude zabeleeno u ratnom dnevniku. O tome nema nikakve evidencije u Ratnom dnevniku OG Jug pod datumima 18. ili 20. novembra, premda se u vezi s evakuacijom od 18. novembra navodi da je komandant OG Jug naredio ... da se upute MIV i autobusi radi evakuacije i uputio ekipu koja e regulisati sva pitanja.115 71. Evakuacija koja bi trajala nekoliko dana i kojom bi bili obuhvaeni ratni zarobljenici, civili, ranjeni borci i civili, ene i deca i starija lica, bolesnici iz bolnice, lica nepoznatog statusa i verovatno lica koja na taj nain ele da se spasu, bila bi sloena operacija u kojoj bi uestvovalo vie razliitih jedinica. U konkretnom sluaju radilo se o razliitim jedinicama Gardijske motorizovane brigade, TO i dobrovoljaca, tako da su rukovoenje i komandovanje morali biti potpuno jasno organizovani. Moralo se znati koje jedinice su podreene kojem komandantu, u koju svrhu i u kom trajanju. 72. Pored toga, OG Jug je od 1. vojne oblasti primila nareenje kojim je upozorena da rat jo nije zavren (... rat nije zavren i sada ulazimo u jo ei i okrutniji rat sa ustakim snagama) i da treba da se pripremi za dalje operacije u saradnji s OG Sever.116 U tom nareenju se konkretno navodi da niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao to su to vrile neke jedinice mesne TO. Komandantima je naloeno da vinovnike takvih dela ubudue hapse i preduzimaju odgovarajue zakonske mere. Komandant OG Jug je oigledno imao pune ruke posla. Njegova
114 Izjava svedoka br. 61, Borivoja Tesia, komandanta bataljona pri Gardijskoj motorizovanoj brigadi. Stranica 12. 115 Ratni dnevnik OG Jug, poev od stranice MKSJ br. L0100496, str. br. L0100535 14:00 sati, 18. novembar 116 Nareenje Komande 1. vojne oblasti br. 1614-82/81od 18. novembra 1991. godine

113

Ovo se navodi u Slubenom vojnom listu br. 10/90

1146

1147

Vukovarska tragedija 1991 odgovornost je bila sveobuhvatna utoliko pre je on bio duan da se pobrine da operacija za koju je zaduen, kao to je bila evakuacija bolnice, bude dobro organizovana i izvedena pod odgovarajuom komandom i da svakome bude jasna njegova uloga i funkcija. 73. U doktrini JNA definisana je uloga vojne policije u miru i ratu.117 Njen zadatak u ratu je i da uestvuje u obezbeenju ratnih zarobljenika u logorima za ratne zarobljenike.118 Dunost vojne policije je takoe da sprovodi lica liena slobode koja su izvrila krivino delo iz nadlenosti vojnog suda, lica ije privoenje zahtevaju nadleni organi, ratne zarobljenike i odreenu vojnu imovinu.119 Pored toga, u doktrini se posebno navodi da kada se posebno naredi, vojna policija moe sprovoditi i ratne zarobljenike.120 Stoga je opravdano pretpostaviti da je vojna policija odigrala vanu ulogu u evakuaciji vukovarske bolnice. Opravdano je pretpostaviti i da je uloga vojne policije bila predmet nareenja komandanta OG Jug, te da su organi bezbednosti savetovali komandanta formacije u vezi s ulogom i zadacima vojne policije. Drugim reima, opravdano je pretpostaviti da je major ljivananin savetovao pukovnika Mileta Mrkia u vezi s angaovanjem vojne policije u evakuaciji bolnice i da je pukovnik Mile Mrki potom izdao nareenje da se vojna policija angauje, navodei njene zadatke i komandni status. 74. Opravdano je pretpostaviti da je snage TO koje su bile pod komandom JNA (Gardijska motorizovana brigada) bilo mogue angaovati po potrebi. Te snage su bile lokalno mobilizovane i njeni pripadnici su mogli posluiti kao vodii i pomoi pri identifikaciji stanovnika Vukovara. Kao takve, te snage su za organe bezbednosti mogle biti korisne pozadinske snage. Meutim, bilo koji oblik angaovanja jedinica TO morao se veoma paljivo organizovati i kontrolisati s obzirom da su te jedinice bile poznate po nedisciplini i da je postojao stvarni rizik osvete. To su bili lokalno mobilisani pripadnici koji su gledali kako se za njihov grad vode borbe, kako se taj grad sve vie unitava i kako njihove porodice pate. Bilo je manje potrebe za angaovanjem dobrovoljaca. Neki od dobrovoljaca su bili s podruja

Vukovarska tragedija 1991 Vukovara, no mnogi su bili dovedeni iz Srbije121 i oni gotovo nita nisu znali o Vukovaru. S obzirom na to da su bili poznati po nedisciplini i surovosti, njih je, po mom miljenju trebalo drati podalje od upravo takve vrste operacije kakva je bila evakuacija bolnice. 75. Lokalne civilne vlasti oigledno nisu mogle odigrati nikakvu vaniju ulogu u toj evakuaciji. To je bila vojna operacija koja je izvedena po nareenju najvie instance u lancu komandovanja prosleenom podreenim komandantima, koje se zasnivalo na sporazumu sklopljenom na visokom nivou izmeu Srbije i Hrvatske. Bezbedna evakuacija svih pomenutih lica i odgovarajui pritvor ratnih zatvorenika spadali su u nadlenost vojnih organa. 76. U sporazumu o evakuaciji koji je postignut na visokom nivou (Zagrebaki sporazum)122 navedeno je da su Republika Hrvatska i JNA sporazumne da Posmatraka misija EZ nadzire celu operaciju i da pritom ima pristup svim elementima evakuacije. Obe strane e takoe olakati odgovarajue uee MKCK, Lekara bez granica i Maltekog reda, omoguivi im time da odigraju ulogu koja im bude odreena u pruanju podrke i nadziranju evakuacije.123 Uloga Posmatrake misije Evropske zajednice bila je sasvim jasna. Njen zadatak je bio da celu tu opraciju prati. Drugim reima, ona je trebalo da, u ulozi posmatraa, operaciji prisustvuje od poetka do kraja. Premda je jasno u kojoj nameri su angaovani MKCK i organizacije Lekari bez granica i Malteki red, nain na koji je taj sporazum formulisan ostavlja dosta prostora za pozitivno ili negativno tumaenje. Angaovanje takvih organizacija zahtevalo bi pratnju i pomo JNA (OG Jug) i bilo bi predmet posebnih nareenja. Te organizacije bi, konkretno, nadgledale operaciju da bi ustanovile da li se ona odvija u skladu s meunarodnim ratnim pravom i enevskim konvencijama, posebno u vezi s postupanjem prema pritvorenim licima i njihovom bezbednou. Ako bi se takva vrsta rada spreila i tim organizacijma uskratio pristup, to bi dalo povoda za pitanje Zbog ega? i probudilo bi opravdanu sumnju da se prikriva neka aktivnost.

Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, poev od stranice MKSJ-a 03041628 118 Ibid, paragraf 25h 119 Ibid, paragraf 55 120 Ibid, paragraf 57

117

Izjava svedoka P-001, stranica 6: Oni su regrutovani u Srbiji ... i borili su se s regularnim jedinicama. 122 Zagrebaki sporazum, stranica MKSJ-a 00331397 123 Ibid, paragraf 7
121

1148

1149

Vukovarska tragedija 1991 ZAKLJUAK 77. Nije na meni da izraavam miljenje u vezi s krivicom ili nevinou lica navedenih u Objedinjenoj izmenjenoj optunici protiv Mileta Mrkia, Miroslava Radia i Veselina ljivananina (predmet br. IT-95-13/1). 78. Sudei po dokumentaciji koju mi je Tuilatvo dalo na uvid i koju sam pregledao, moje profesionalno miljenje je da je pukovnik Mile Mrki bio sasvim svestan, ili je trebao da bude svestan onoga to se deava pod njegovom komandom (OG Jug) i da su postojale utvrene procedure izvetavanja i prosleivanja nareenja. S obzirom na njegovu profesionalnu obuenost i iskustvo, on je morao biti svestan koliko su oseljive okolnosti u kojima je trebalo izvriti evakuaciju, a posebno ta moe znaiti angaovanje TO i dobrovoljaca. Osnovano je pretpostaviti da je on shvatio da e biti potrebna jasna nareenja i da e biti potrebno da se operacija paljivo nadzire. Ako je tano ono to se navodi u izjavama svedoka i na ta upuuje dokazni materijal koji sam video, njemu je u nekoliko navrata lino skrenuta panja na zlostavljanje ratnih zatvorenika i on nije preduzeo nikakve efektivne mere. 79. Neizvetavanje, neprosleivanje jasnih upozorenja u vezi s disciplinom primljenih od 1. vojne oblasti i njegovo nepreduzimanje odgovarajuih efektivnih mera pre, tokom i nakon datog dogaaja kako bi obezbedio primereno ponaanje sve to mi pokazuje da pukovnik Mile Mrki nije postupao u skladu s doktrinom JNA i da nije izvrio svoju dunost kao vii komandant. 80. Doktrina JNA je, kao to sam gore naveo, podrobna i sveobuhvatna. Njen vei deo je izdat u prvoj polovini osamdesetih. Osnovano je pretpostaviti da su profesionalni oficiri bili, ili je trebalo da budu dobro upoznati s tom doktrinom. U doktrini se na izuzetno detaljan i jasan nain govori o ponaanju u skladu s meunarodnim ratnim pravom. Stoga iznenauje, sudei po dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, da je ponaanje vojnih jedinica tokom pomenute operacije u Vukovaru toliko esto bilo u opreci s tom doktrinom. 81. Rat je surov. Jasna je odgovornost oficira uopte i komandanata posebno u pogledu obezbeivanja primerenog ponaanja. Moje profesionalno miljenje je, sudei po dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, da je ponaanje Mileta Mrkia bilo daleko ispod nivoa koji zahtevaju doktrina JNA, prihvaene norme utvrene u doktrini zapadnih ili evropskih oruanih snaga uopte i konkretne obaveze koje je imao kao vii komandant u pogledu meunarodnog ratnog prava.

Vukovarska tragedija 1991 82. Moje profesionalno miljenje je da je major Veselin ljivananin, sudei po dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, lino uestvovao u operacijama koje su predmet pomenute optunice. On je, pored toga, izgleda odigrao vaniju ulogu u organizovanju evakuacije bolnice i rukovoenju prilikom njenog izvoenja nego to bi se moglo oekivati od oficira na njegovom poloaju. Moje je miljenje da je i on bio potpuno svestan onoga to se deava, ponaanja snaga JNA, TO i dobrovoljaca prema ratnim zarobljenicima i civilima, i da je zajedno s tim elementima odvajao pojedince i odreivao u koji autobus treba da uu, navodno, radi ispitivanja. 83. Takoe mi je, na osnovu dokumentacije koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, jasno da je major Veselin ljivananin odigrao kljunu ulogu u onemoguavanju pristupa posmatraima, slubenicima MKCK-a i PMEZ-a, kako je Zagrebaki sporazum zahtevao u vezi s evakuacijom. Pored toga, iz dokumentacije koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid takoe zakljuujem da je major Veselin ljivananin prisustvovao tekom premlaivanju ratnih zarobljenika na Ovari i da je morao biti potpuno svestan posledica predavanja ratnih zarobljenika snagama TO i dobrovoljcima. Osnovano je pretpostaviti da je on znao, ili je trebalo da zna da e takvim potezom ratni zarobljenici bili stavljeni u smrtnu opasnost. On je bio svestan, ili je morao biti svestan injenice da je pukovnik Mile Mrki primio izvetaje o zlostavljanju ratnih zatvorenika na Ovari. Ti izvetaji su primljeni pre nego to je dolo do ubijanja ratnih zarobljenika i major Veselin ljivananin je bio u mogunosti da lino potvrdi njihovu tanost i predloi preventivnu meru i insistira na preduzimanju takve mere. Po mom profesionalnom miljenju, major Veselin ljivananin je bio potpuno svestan onoga to se deava, i u tome je ak uestvovao, od evakuacije bolnice do zatvaranja ratnih zarobljenika na Ovari, ukljuujui i postupanje s ratnim zarobljenicima i ponaanje jedinica TO i dobrovoljaca. Njemu je bilo jasno, ili mu je moralo biti jasno da su ratni zarobljenici u velikoj opasnosti i on mogao i trebao neto uiniti. To to major Veselin ljivananin nije preduzeo odgovarajue efektivne mere pre, tokom ili nakon dogaaja na koje se odnosi predmetna optunica, i time obezbedio primereno ponaanje, pokazuje da on nije delovao u skladu s doktrinom JNA i da nije izvrio svoju dunost kao oficir i vii savetnik svog komandanta, pukovnika Mileta Mrkia. 84. Na osnovu dokumentacije koju mi je Tuilatvo dalo na uvid, moe se pretpostaviti da je kapetan Miroslav Radi bio potpuno svestan raspoloenja i ponaanja pripadnika TO i dobrovoljaca poto je u svom

1150

1151

Vukovarska tragedija 1991 jurinom odredu mnogima od njih bio komandir.124 ak se njegovo komandno mesto nalazilo u kui komandanta lokalnog TO125. Kapetan Miroslav Radi je, po svemu sudei, tokom evakuacije 19. i 20. novembra126 bio prisutan u bolnici, ni po ijem nareenju i ne u svojstvu komandira svog jurinog odreda. On je tamo bio prisutan kao privatno lice.127 Kapetan Miroslav Radi je, kao i major Veselin ljivananin, prisustvovao zlostavljanju evakuisanih lica od strane TO i dobrovoljaca. On nita nije preduzeo da to sprei. On je takoe, po svemu sudei, pomagao majoru Veselinu ljivananinu prilikom organizovanju evakuacije i biranju lica za evakuaciju.128 85. Prema dokumentaciji koju mi je Tuilatvo stavilo na uvid, kapetan Miroslav Radi izgleda nije bio prisutan na Ovari, ali je narednog dana bio prisutan na svom komandnom mestu kada se s komandantom lokalnog TO vodio razgovor o pokolju ratnih zarobljenika.129 Osnovano je pretpostaviti da je on znao da su u tom pokolju uestvovali pripadnici TO i dobrovoljci koji su u to vreme bili pod njegovom komandom, te da je kao njihov komandant on bio svestan toga da mu je dunost da, u skladu s doktrinom JNA, preduzme disciplinske mere, ili je toga trebao biti svestan. 86. injenica da kapetan Miroslav Radi nije preduzeo odgovarajue efektivne mere pre, tokom ili nakon dogaaja na koje se odnosi predmetna optunica kako bi obezbedio primereno ponaanje tokom evakuacije i da, nakon to je saznao da su pripadnici TO i dobrovoljci, koji su tada bili pod njegovom komandom, izvrili pokolj nad ratnim zarobljenicima, nije pokrenuo odgovarajuu istragu pokazuje, po mom miljenju, da kapetan Miroslav Radi nije postupio u skladu s doktrinom JNA i da, kao oficir i komandant, nije izvrio svoju dunost. Andrew Pringle, general major (u penziji) Britanska vojska 10. septembar 2005. Dodatak A

Vukovarska tragedija 1991

Spisak dokumenata koji su general majoru (u penziji) Andrewu Pringleu dati na uvid 1. Pravni dokumenti JNA a. Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982: ERN B/H/S 0216-6067-0216-6102; eng. L004-8941-L004-9076 b. Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno), 1990: ERN B/H/S 0039-5376-0039-5376, eng. 0079-71040079-7232 c. Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarika peadija i laka (1984): ERN B/H/S 0202-8796-0202-8796; eng. 0303-0230-0303-0405 d. Pravilo slube Vojne policije oruanih snaga SFRJ (1985): ERN B/H/S 0207-2092-0207-2115; eng. 0304-1627-0304-1654 e. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, 1984: ERN B/H/S 0090-98170090-9843; eng. 0092-0099-0092-0131 f. Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ (1988): ERN B/H/S 0013-6803-0013-6937; eng. 00807685-0080-7768 2. Dokumenti 1. V.O. ili OG JUG a.Nareenje Gmtbr, bez broja, 10. oktobar 1991. godine, ERN B/H/S 0340-5667-0340-5670; eng. L011-2833-L011-2833 b. Nareenje OG Jug, 15. oktobar 1991. godine ERN B/H/S 0364-3213-0364-3213; eng. 0364-3213-0364-3213, u kojem se spominje uspostavljanje komandi mesta c. Nareenje OG Jug, Str. pov, br. 106-1, 15. oktobar 1991. godine, ERN B/H/S 0340-5671-0340-5673; eng. L011-0595-L011-0601 d. Nareenje OG Jug, Str. pov, br. 235-1. 29. oktobar 1991. godine, potpisao pukovnik Mile Mrki, ERN B/H/S 0119-2667-0119-2669; eng. 0119-2667-0119-2669

124 125

Vidi, na primer, izjavu svedoka P-020 Vidi, na primer, izjave svedoka P-002, P-010 i P-018 126 Vidi, na primer, izjavu svedoka br. 61, Borivoja Tesia 127 Ibid. 128 Vidi, na primer, izjavu svedoka P-030 129 Izjava svedoka P-002

1152

1153

Vukovarska tragedija 1991 e. Nareenje OG Jug, Str. pov, br. 349-1, 9. novembar 1991. godine, potpisao pukovnik Mile Mrki ERN B/H/S 0340-5680-0340-5680; eng. L0114034-L011-4034 f. Nareenje OG Jug, Str. pov, br. 398-1, 14. novembar 1991. godine, ERN B/H/S 0340-5681-0340-5682; eng. L011-4037-L011-4039 g. Nareenje OG Jug, Str. pov, br. 439-1, 20. novembar 1991. godine, potpisao pukovnik Mile Mrki, ERN B/H/S 0364-3216-0364-3216; eng. 0364-3216-0364-3216 h. Nareenje OG Jug, Str. pov, br. 464-1, 21. novembar 1991. godine, potpisao pukovnik Mile Mrki: ERN B/H/S 0340-5685-0340-5685; eng. 0340-5685-0340-5685 i. Ratni dnevnik, 1. gmtbr, 1. oktobra 1991. godine - 21. novembra 1991. godine; ERN B/H/S 0293-5434-0293-5482; eng L010-0496-L010-0537 j. Redovni borbeni izvetaj OG Jug, Str. pov. br. 457-1, 20. novembar 1991. godine: ERN B/H/S 0119-2665-0119-2666; eng 0119-2665-2666 k. Redovni borbeni izvetaj OG Jug, Str. pov. br. 467-1, 21. novembar 1991. godine, ERN B/H/S 0327-1248-0327-1248; eng. 0327-1248-03271248 l. Redovni borbeni izvetaj OG Jug, Str. pov. br. 473-1, 22. novembar 1991. godine, ERN B/H/S 0327-1249-0327-1249; eng 0364-3213-0364-3213 m. Nareenje 1 v.o., br. 1614-82/27, 15. oktobar 1991. godine; potpisao general-potpukovnik ivota Pani; ERN B/H/S 0364-3213-0364-3213; eng 0364-3213-0364-3213 n. Nareenje 1. v.o., br. 1614-82/79, 16. novembar 1991. godine; potpisao general-potpukovnik ivota Pani; ERN B/H/S 0364-3214-0364-3214; eng. 0364-3214-0364-3215 o. Upozorenje, Komanda 1. vojne oblasti, br. 1614-167, 18. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0327-1245-0327-1245; eng 0327-1245-03271245 p. Nareenje 1. vojne oblasti, br. 1614-82/81, 18. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0021-0345-0023; eng. 0345-0021-0354-0023, potpisao general-potpukovnik ivota PANI q. Dnevni operativni izvetaj 1. vojne oblasti, Str. pov., br. 60325, 18. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0018-0345-0018; eng/radna verzija prevoda 0345-0018-0345-0018 r. Borbeni izvetaj 1. vojne oblasti, br. 1614-171, 19. novembar 1991. godine; ERN

Vukovarska tragedija 1991 B/H/S 0345-0024-0345-0025; eng/radna verzija prevoda 0345-0024-03450025 s. Borbeni izvetaj 1. vojne oblasti, br. 1614-177, 20. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0026-0345-0029; eng/radna verzija prevoda 03450026-0345-0029 t. Borbeni izvetaj 1. vojne oblasti, br. 1614-178, 21. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0030-0345-0031; eng/radna verzija prevoda 345-00300345-0031 u. Dnevni operativni izvetaj 1. vojne oblasti, 22. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0032-0345-0034; eng/radna verzija prevoda 03450032-0345-0034 v. Dnevni operativni izvetaj 1. vojne oblasti, br. 823-86/144, 22. novembar 1991. godine ERN B/H/S 0345-0035-00345-0036; eng/radna verzija prevoda 0345-0035-00345-0036 w. Borbeni izvetaj 1. vojne oblasti, 23. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0037-0345-0038; eng/radna verzija prevoda 0345-0037-03450038 x. Izvetaj 1. vojne oblasti, br. 823-86/146, 24. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0042-0345-0043; eng/nacrt prevoda 0345-0042-03450043 y. Dnevni operativni izvetaj 1. vojne oblasti, 24. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0345-0039-0345-0041; eng./radna verzija prevoda 03450039-0345-0041 3. Ostali dokumenti a. Agreement signed at Meeting on Humanitarian Convoy to Evacuate Wounded and Sick from Vukovar Hospital, 18 Nov 91, ERN 0038-13970038-1397 /Sporazum potpisan na Sastanku o humanitarnom konvoju za evakuaciju ranjenih i bolesnih iz vukovarske bolnice/, 18. novembar 1991. godine, ERN 0038-1397-0038-1397 b. Dopis 5. korpusa od 1. maja 1992. godine o izvetaju Pravne uprave SSNO koji je usledio nakon potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991.ERN B/H/S 0124-1849-0124-1854; eng 0303-13750303-1379 c. Izvetaj Milovana Zorca, general-majora u penziji, za predmet Strugar, 1. februar

1154

1155

Vukovarska tragedija 1991 2004. godine, ERN B/H/S 0299-2820-0299-2854; eng/revidirani prevod 0299-2820-0299-2854 d. Vojni leksikon, bez ERN e. Uputstvo SSNO br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991. godine ERN B/H/S 0417-9484-0417-9487; eng. 0417-9484-0417-9487 f. SSNO, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, 25. novembar 1991. godine; ERN B/H/S 0400-6468-0400-6479; eng 0400-64680400-6479 Spisak izjava svedoka koje su general majoru (u penziji) Andrewu Pringleu date na uvid 84 25 41 17 42 7 68 57 56 43 18 63 26 9 37 27 44 4 48 61 69 39 38 70 72 54 15 28 46 10 29 30 31 85 71 32 78

Vukovarska tragedija 1991 KARLOVI Vilim P-030 KOLESAR Binazija P-007 KUPANOVAC Mirko KYPR Petr P-014 P-018 P-009 NJAVRO Juraj, dr. P-011 PANI Miodrag RAGAC Zdenko SCHOU Jan P-012 P-029 P-021 STRINOVI Davor SUSA Vojin TESI Borivoje VEZMAROVI Dragan P-019 P-013 VOJNOVI Milorad VUJI Bogdan P-001 P-016 FORO arlota KOPRCINA Mira KRIEGER-WOINOWSKY Serge KUBIJAN Dragutin LICINA ivko POLOVINA Zvezdana UHLARIK Mladen VUKOSAVLJEVI Dragi VILHELM Rudolf ZLOGLEDA Zlatko

BROJ 13 19 47 58 40 20 21 82 83 77 22 23 12 24 2 55 36 59 79 60 35 14

Ime svedoka P-003 BERGHOFER Dragutin BOGUNOVI Borislav BOJKOVI Saa BOSANAC Vesna, dr. BUCKO Irinej BUCKO Mara CAKALI Emil OVI Josip DODAJ Hajdar DOEN Ljubica DOEN Tanja P-002 FRANI Vlado GRUJI Ivan P-005 P-006 HRKA Anto P-010 P-020 P-017 KACAREVI Slavoljub

1156

1157

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 Spisak mojih objavljenih radova priloen je u dodatku moje biografije. Izjava koja sledi pripremljena je na zahtev Tuilatva. Ona sadri kratak pregled u kojem se iznose bitni faktografski podaci o politikoj strukturi i nacionalno-demografskom profilu predratne Jugoslavije, pregled istorije, raspada i ulaska u rat te zemlje, saeti pregled dogaaja u Hrvatskoj 1990-91, prikaz borbi u istonoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u leto i jesen 1991. godine i, na kraju, ocenu snaga koje su uestvovale u opsadi, odbrani i osvajanju Vukovara. Ova izjava je vie orijentaciona nego sveobuhvatna. Zasnovana je na mojim linim saznanjima, steenim iz objavljenih radova naunika, novinara i aktera, iz razgovora sa kolegama iz UN-a i metanima Vukovara i Osijeka, kao i iz dokumenata koje mi je stavilo na raspolaganje Tuilatvo. Nacionalna struktura Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) sastojala se 1991. godine od est republika: Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije. Srbija je bila dalje podeljena na dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodinu) koje su do 1989. posedovale veinu atributa i ovlaenja republika. injenica da je u prolee 1991. obavljen popis prua jedinstvenu, a pokazae se i munu sliku nacionalne sloenosti Jugoslavije uoi raspada, rata i masovnog raseljavanja ljudi. Sve republike, izuzev Slovenije (u kojoj su Slovenci inili preko 90 odsto stanovnitva), bile su izrazito vienacionalne. Meutim, u svakoj od njih, izuzev Bosne i Hercegovine, postojale su i nacionalne veine koje su nominalno predstavljale narod te drave. Bosna i Hercegovina je, sa svoje strane, imala najvie Muslimana (ili Bonjaka) kojih je bilo 43,7 odsto, a za njima su sledili Srbi (31,3 odsto), Hrvati (17,3 odsto) i Jugosloveni i ostali (sedam odsto). Posle Slovenije, Hrvatska je bila nacionalno najhomogenija republika. Od 4,76 miliona stanovnika u 1991. godini, 77,9 odsto su bili Hrvati. Srbi su inili 12,2 odsto stanovnitva, a sledili su Jugosloveni (2,2 odsto), Muslimani (1 odsto), Maari (0,5 odsto), Slovenci (0,5 odsto) i ostali (5,7 odsto). Od blizu 600.000 Srba u Hrvatskoj, veina nije ivela na seoskim podrujima (severna Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, zapadna Slavonija, istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem) koja e 1991. formirati pobunjeniku Republiku Srpsku Krajinu (koja je, prema procenama, imala 200.000 stanovnika), ve u veim gradovima Hrvatske. U Zagrebu je, na primer, ivelo vie od 50.000 Srba.

IZJAVA MARKA CRAWFORDA WHEELERA Ja sam istoriar, sada radim kao ef Odseka za drutvene nauke na Fakultetu za evropske i meunarodne studije Univerziteta Derbi. Obrazovanje sam stekao na Univerzitetu Miigen (diplomirao 1970.) i Univerzitetu Kembrid (doktorirao 1978.). Moje prvo akademsko nametenje, kao predava na jugoslavistici, bilo je na Univerzitetu Lankaster (1975-83). Zatim sam preao na Fakultet za slovenske i istonoevropske studije Londonskog univerziteta, gde sam predavao savremenu istonoevropsku, balkansku i jugoslovensku istoriju. Teite mojih naunih istraivanja i objavljenih radova bilo je na Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Godine 1988. britanska vlada me je zaduila da napiem zvaninu istoriju Uprave za specijalne operacije (SOE) u Jugoslaviji za vreme rata. Meutim, u leto 1994. ostavio sam posao predavaa i nauni rad u oblasti istorije u Londonu i postao direktor programa za bivu Jugoslaviju pri humanitarnoj organizaciji HelpAge International. Boravio sam redom u Zagrebu, zapadnoj Slavoniji i srednjoj Bosni i bio zaduen za razvoj i rukovoenje projektima podrke starijim izbeglicama, raseljenim licima i drugim ugroenim starijim ljudima u Hrvatskoj (ukljuujui Republiku Srpsku Krajinu) i Bosni i Hercegovini. U prolee 1996. postao sam direktor projekta u Sarajevu pri Institutu za izvetavanje o ratu i miru, izdajui nedeljni bilten praenja medija pre i posle izbora u septembru 1996, a rukovodio sam i raznim inicijativama za podrku tampi. Zahvaljujui tom poslu, zamoljen sam u martu 1997. da postanem predsedavajui Komisije eksperata za medije (MEC) koju je osnovao Komitet za zajedniko sprovoenje izbora pri Privremenoj administraciji Ujedinjenih nacija u istonoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (UNTAES). MEC, ije je sedite bilo u Vukovaru, imao je zadatak da nadgleda ponaanje tampanih i elektronskih medija za vreme izborne kampanje u martu-aprilu - u celoj Hrvatskoj, a posebno na podruju koje je bilo u nadlenosti UNTAES-a. Pored toga to sam relativno nedavno (1994-97) proveo tri godine radei u bivoj Jugoslaviji, iveo sam i bavio se naunim radom u toj zemlji (Srbija, Kosovo i Hrvatska) tokom duih perioda 1970, 1972-73. i 1984. godine. Od 1969. sam svake godine najmanje dvaput poseivao jednu ili vie jugoslovenskih republika.

1158

1159

Vukovarska tragedija 1991 Nijedan od junoslovenskih naroda i nijedna od glavnih (nejunoslovenskih) nacionalnih manjina nisu u punom korpusu iveli unutar bilo koje pojedinane republike. Srbi su, meutim, bili ne samo najbrojniji narod (36 odsto od ukupno 23,5 miliona stanovnika u 1991.), ve i najrasprostranjeniji, tako da je treina Srba ivela izvan Srbije. Ta injenica je esto navoena kao objanjenje zato oni, vie od svih ostalih, nisu nikada hteli odustati od Jugoslavije. Srbi, Hrvati, Muslimani (Bonjaci) i Crnogorci govorili su jezik koji je strancima bio poznat kao srpsko-hrvatski. (Slovenci i Makedonci su govorili svojim, razliitim junoslovenskim jezicima.) U Jugoslaviji je, meutim, posle 1970-ih poeo sve manje da se prihvata termin srpsko-hrvatski ili hrvatskosrpski. Devedesetih su ulagani veliki napori da se napravi razlika izmeu navodno zasebnih srpskog, hrvatskog i, kasnije, bosanskog jezika, iako dosad jo niko nije negirao da ljudi koji te jezike govore meusobno nesmetano komuniciraju. Iako su zagovornici zapadne (hrvatske) odnosno istone (srpske) varijante u sve veoj meri smatrali da je svaka od njih nacionalni knjievni standardni jezik - upotreba irilinog pisma postala je meu Srbima gotovo obavezna - govorne varijante su zapravo bile jednako regionalne koliko i nacionalne. Na primer, Srbi u zapadnoj Slavoniji govorili su isti hrvatski kao i njihovi susedi Hrvati; dok su Hrvati u istonoj Slavoniji govorili isti srpski kao i njihove srpske komije. Vera - ili versko naslee - bila je pouzdaniji pokazatelj nacionalnog identiteta od jezika. Mali broj Srba bili su katolici. Jo manji broj Hrvata bili su pravoslavci. Junoslovenski Muslimani su, meutim, u poslednje vreme jo vie iskomplikovali tu nacionalno-versku dimenziju, poevi ponovo da za sebe koriste naziv Bonjaci. Taj naziv nije iskljuiv u smislu veroispovesti, ve je ukljuiv u kulturnom smislu. U praksi se, meutim, pojmovi Musliman i Bonjak mogu koristiti jedan umesto drugog. S druge strane, Bosanac je onaj ko ivi u Bosni. Istorijski kontekst Prva Jugoslavija Jugoslavija je bila apsolutno vienacionalna drava. Njena 73 godine duga istorija moe se shvatiti kao dugotrajan pokuaj da se nae odriva politika formula koja bi omoguila da se izrazi, prizna, prilagodi i prihvati neminovna injenica da nekoliko blisko povezanih junoslovenskih naroda

Vukovarska tragedija 1991 nastanjuju iste ili granine teritorije, zajedno sa brojnim nejunoslovenskim nacionalnostima. Poprilian broj zagovornika i aktera jugoslovenskog ujedinjenja 1918. verovali su da stvaraju ne samo dravu, ve i naciju i da e zajedniki jugoslovenski nacionalni identitet, uz paljivu negu, na kraju potisnuti zasebne plemenske identitete koje su oni smatrali nesrenim ostatkom mrane prolosti. To se nije desilo. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (pod tim imenom je Jugoslavija zvanino stvorena izmeu 1918. i 1929.) ne samo da nije uspela da postigne narodno jedinstvo, ve je nasledila brojna nacionalna nezadovoljstva koja su muila njene prethodnike - Habzburko i Otomansko carstvo. Ona je takoe stvorila sopstvena nezadovoljstva. Kao najmoniji, politiki najiskusniji, meunarodno favorizovani i jednostrani prema narodima nove drave, Srbi iz ranije nezavisne Kraljevine Srbije mogli su da stvore Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca samo po sopstvenom vienju. Ubrzo su tom dravom poeli da dominiraju njihova dinastija, vojska, birokratija, glavni grad i nacionalni etos. Hrvati, iji su intelektualci i doli na jugoslovensku ideju, bili su najvie zabrinuti kada su videli da se ona pretvara u instrument srpskog centralizma i dominacije. Zbog njihovog nezadovoljstva, izraenog kroz bojkot parlamenta u zemlji i agitaciju u inostranstvu, demokratska vlast postala je nemogua. Kralj Aleksandar je 1929. uveo diktaturu da bi spasio svoje carstvo i krenuo u jo radikalniji (i kontraproduktivniji) eksperiment sa centralizmom (izraz toga bila je i promena naziva zemlje). Na to je jedan zanamarljiv broj Hrvata, koji e kasnije postati znaajan, reagovao osnivanjem ustake teroristike organizacije. Jedini veliki uspeh koji su pre 1941. postigle ustae, iji je pokrovitelj bio Musolini, bio je taj to su ubili kralja Aleksandra po njegovom dolasku u dravnu posetu Francuskoj 1934. godine. Meutim, suprotno oekivanjima ustaa, Jugoslavija se nije raspala. U stvari, jedna od posledica kraljevske diktature bila je ta to je ujedinila demokratski nastrojene politike partije u celoj zemlji, ukljuujui glavne srpske i hrvatske partije u Hrvatskoj. Jugoslavijom je od 1934. do 1941. upravljao knez namesnik Pavle. On nije ponovo uspostavio demokratiju, ali jeste ublaio stroga pravila diktature. Kako se na vidiku pomaljao rat u Evropi, on je preduzeo mere da bi naao izlaz iz ustavnog orsokaka (i razbio demokratski opozicioni blok), sklopivi separatni mir sa najveom hrvatskom partijom. Sporazumom iz avgusta 1939. data je samouprava velikoduno proirenoj Banovini Hrvatskoj. Iako je za ovim sporazumom trebalo da usledi iri prenos ovlaenja na nacionalno-

1160

1161

Vukovarska tragedija 1991 istorijske jedinice zemlje, takve promene se nisu desile pre nemake invazije i raspada Jugoslavije u aprilu 1941. Drugi svetski rat Invaziju koju je predvodila Nemaka i podelu zemlje (delove su dobile Italija i njen satelit Albanija, kao i Maarska, Bugarska i sama Nemaka) Hitler je smislio sa ciljem da za sva vremena uniti svaku pomisao na jugoslovensku dravu i da uvede jeftin, ali unosan okupacioni reim tokom rata. Ovaj plan je propao u svakom pogledu. Ne samo da su saveznici Nemake bili nezadovoljni svojim komadima ratnog plena i apsolutno nevoljni da obave dodeljene zadatke, ve je i to to je ustaama pripala Hrvatska, koja je bila i proirena (na Bosnu i Hercegovinu) i smanjena (otcepljenjem Dalmacije), izazvalo otpor i haos u razmerama koje su praktino ponitile koristi koje je Hitler nameravao da izvue. Iako nijedan od junoslovenskih naroda bive Jugoslavije - bez obzira na njihovo predratno nezadovoljstvo i poetnu radost zbog izbavljenja 1941. nije mogao dugo da zamisli da im novi poredak sila Osovine nudi bilo kakve prednosti, Srbi su od samog poetka izdvojeni za zaslueno kanjavanje. Krnjoj Srbiji je uskraena ak i prividna nezavisnost. Srpski oficiri iz poraene jugoslovenske vojske transportovani su u logore za ratne zarobljenike u Rajhu. to je najgore, ustaki reim je ubrzo poeo da deportuje, prisilno prevodi u katolianstvo i ubija - namera je bila da te aktivnosti budu zastupljene u otprilike istoj meri - pripadnike srpske manjine na teritorijama koje su bile pod njihovom vlau. Upravo je sprovoenje te genocidne politike u prolee 1941. nateralo Srbe na pobunu koja je poela u istonoj Hercegovini, ali se tokom leta proirila na vei deo takozvane Nezavisne Drave Hrvatske (NDH). Hitlerov napad na SSSR (kojem je prikladno prethodilo povlaenje nemakih vojnika sa linija fronta na Balkanu) podstaklo je Komunistiku partiju Jugoslavije (KPJ) da krene u akciju i pokua da organizuje i usmeri ovu pobunu koja se u julu i avgustu proirila na Crnu Goru i Srbiju. Na elu sa svojim generalnim sekretarom, Hrvatom Josipom Brozom Titom, mala, dugo zabranjivana i krajnje konspirativna KPJ bila je manje pogoena unitenjem Jugoslavije od drugih potencijalnih organizatora otpora. Ona je zadrala operativne kadrove u veini delova bive drave. Komunisti, koji su za sebe prihvatili ruski naziv partizani, nisu, meutim, bili jedini koji su se organizovali. Oficiri koji su izbegli hapenje,

Vukovarska tragedija 1991 andari, voe predratnih nacionalistikih udruenja i ugledni metani takoe su formirali odrede. Te gotovo iskljuivo srpske jedinice - poznate i u narodu i generiki kao etnici - postepeno su priznale vrhovnu komandu pukovnika Drae Mihailovia koga je vlada u izbeglitvu istovremeno postavila za komandanta Jugoslovenske vojske u otadbini. injenica da su se Tito i Mihailovi nali u situaciji da dele kontrolu nad prvim velikim delom teritorije koji je osloboen od okupatora u zapadnoj Srbiji u jesen 1941. prisilila ih je da definiu meusobne odnose. Svaki je pokuavao da iskoristi onog drugog i da ga istovremeno potini svojoj komandi. Zato su njihova saradnja i suivot bili kratkog veka. Iako je obojici bio cilj da posle rata dou na vlast, njihove koncepcije te vlasti razlikovale su se isto toliko koliko i sredstva kojima su pokuavali da je osvoje. Cilj KPJ bio je revolucionarni preobraaj Jugoslavije po sovjetskom uzoru. Ona je nameravala da stigne na taj cilj mobiliui maksimalni mogui otpor silama Osovine i njihovim domaim pomagaima. Opta, svenarodna borba ne samo da bi sutinski pomogla prvoj zemlji socijalizma u trenutku kada je ona bila u nevolji, ve bi i garantovala da e KPJ na kraju doi na vlast. etnici su, s druge strane, teili da obnove Jugoslaviju kao kraljevinu u kojoj dominiraju Srbi. S obzirom na neravnoteu snaga izmeu njih i sila Osovine, oni su smatrali da sa totalnim otporom treba da se saeka do iskrcavanja saveznika na Balkan. U meuvremenu, nameravali su da srpskom civilnom stanovnitvu prue onoliku zatitu koliku su mogli, da hrvatske i muslimanske progonitelje Srba kazne kako mogu i sebe promoviu kao garante posleratnog poretka. Dva tako razliita cilja i strategije nisu mogli da istovremeno postoje. Borbeni ar partizana i poetni revolucionarni zanos posebno su ugroavali taktiku ekanja i drutveni konzervativizam etnika. Nadmetanje izmeu te dve koncepcije za ratnu i posleratnu dominaciju bilo je obeleeno ne samo graanskim ratom, ve i saradnjom sa silama Osovine, poto je svaka strana poela da doivljava onu drugu kao najljueg neprijatelja, a saveznici su i dalje bili daleko. Iako je Tito neuspeno pokuavao da postigne primirje sa Nemcima 1943. godine kako bi mogao da se usredsredi na etnike, Mihajlovi (a naroito njegovi lokalni komandanti) je bio taj koji je rano i nepovratno uao u zavistan odnos sa silama Osovine, a na kraju ak i u taktiko saveznitvo sa ustaama. Mihailovi, meutim, nije izgubio ni podrku saveznika ni graanski rat zato to je saraivao sa neprijateljem. On je izgubio zato to je njegova strategija da vidi ta e se desiti iscrpela snagu i moral njegovih snaga;

1162

1163

Vukovarska tragedija 1991 njegova organizatorska nesposobnost i politika kratkovidost uinilele su njegov pokret neprivlanim za veinu Srba; a njegovi protivnici, predvoeni komunistima, nadmaili su ga na praktino sve mogue naine koji su imali znaaja. Ne samo da su partizani postali nadmoni brojano, po disciplini, neustraivosti u borbi i pokretljivosti, ve su uspeli da preotmu i sauvaju moralnu i politiku superiornost. Oni su istovremeno igrali na kartu tradicionalnih vrednosti i sve radikalnije elje za promenama. Moda je ipak najvanije to to su uspeli da veno nacionalno pitanje preokrenu u svoju korist. Oba pokreta su u poetku zavisila od regrutovanja Srba i Crnogoraca u njihove redove. Meutim, partizani su uspeli da privuku veliki broj Slovenaca i Hrvata, a na kraju i Makedonaca i Muslimana. (etnici su samo Slovene videli kao potencijalne partnere u svojoj obnovljenoj Jugoslaviji.) I komunistike parole (npr. Bratstvo i jedinstvo i Smrt faizmu - sloboda narodu!) i to to su za vreme samog rata rairili itavu mreu lokalnih, regionalnih i protorepublikih antifaistikih vea potvrdilo je njihove izglede za obnovu i pomirenje. Time su uspeli da u svojoj propagandi i praksi ouvaju delikatnu ravnoteu izmeu posebne privlanosti za jugoslovenske narode pojedinano i optejugoslovenskog pristupa. Njihova privrenost federalizmu (po sovjetskom uzoru) otvoreno je proklamovana 1943. godine; a narodnooslobodilaka borba je predstavljana kao prilika za svaki narod da jednom za sva vremena iskoristi mogunost za nacionalno samoopredeljenje. Partizani su do kraja 1943. godine praktino dobili graanski rat svuda, izuzev u uoj Srbiji. Do tog vremena dobili su i priznanje i podrku saveznika. Na vlast u Beogradu doli su posle kratkog ulaska Crvene armije u jesen 1944. (tokom koje se etniki pokret raspao u svojoj bazi, Srbiji); meutim, uspeli su da oslobode Zagreb i Ljubljanu tek kada su se Nemci predali u maju 1945. U meuvremenu su ulagani dodatni vojni napori da se zauzmu predratne italijanske teritorije Istra i Trst pre nego to zapadni saveznici stupe na scenu. Strah da bi saveznici mogli da im ukradu pobedu - mobiliui raznorodne antikomunistike kolaboracioniste i pobornike raznih tabora (Hrvate, Slovence i Srbe) koji su se okupljali na severozapadu Jugoslavije i pokuavali da pobegnu u Italiju i Austriju - naveo je komuniste da izvre pokolj onih koje bi zarobili ili koje su im predali Britanci. Mogue je da je ubijeno ak 40.000 ljudi. Za razliku od ustaa ili etnika, partizani pre toga nisu pribegavali masovnim ubistvima kao ratnom sredstvu. rtve rata

Vukovarska tragedija 1991

U Drugom svetskom ratu stradalo je neto malo vie od milion Jugoslovena. Iako zastraujui, ovaj broj, do koga su osamdesetih godina, posle trezvene, precizne i nezavisne statistike rekonstrukcije, doli jedan Srbin koji je radio u inostranstvu (Bogoljub Koovi) i jedan Hrvat u zemlji (Vladimir erjavi), bio je mnogo manji od zvaninog broja od 1,7 miliona rtava izraunatog u svrhu dobijanja ratnih reparacija 1946, a kamoli od morbidno preuvelianih podataka koje su kasnije iznosili nacionalisti. Neki Srbi su, na primer, tvrdili da je i do milion njihovih sunarodnika pobijeno u ustakom koncentracionom logoru u Jasenovcu. Izvesni Hrvati su, sa svoje strane, nastojali da broj Srba ubijenih u Jasenovcu svedu na minimum (podeavajui brojke da ukljue i Jevreje, Rome i Hrvate antifaiste koji su tamo takodje pobijeni), dok su istovremeno poveavali broj Hrvata koje su komunisti otpremili na svoj omiljeni poligon za ubijanje u Blajburgu. Prema Koovievim podacima iz 1985, najvee apsolutne gubitke imali su Srbi (487.000), Hrvati (207.000), Muslimani (86.000), Jevreji (60.000) i Crnogorci (50.000). Meutim, u odnosu na njihov ukupni broj pre rata, redosled broja rtava sasvim je drugaiji: najvie su stradali Jevreji (77,9 odsto), Romi (31,4 odsto), Crnogorci (10,4 odsto), Srbi (6,9 odsto) i Muslimani (6,8 odsto). Procentualno su gubici Srba i Muslimana, meutim, bili blizu ukupnoj jugoslovenskoj stopi smrtnosti od 6,4 odsto. U geografskom smislu, najvei stvarni gubici zabeleeni su u Bosni i Hercegovini (11,8 odsto), Crnoj Gori (10,2 odsto) i Hrvatskoj (7,3 odsto). Najvie Srba stradalo je u NDH: 334.000 u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj zajedno. Statistiki podaci, meutim, ne mogu da prue pouzdan pokazatelj toga kako su i od ije ruke ti ljudi stradali. Ipak, moe se sa sigurnou pretpostaviti da je vie Jugoslovena poginulo borei se jedni protiv drugih ili se meusobno proganjajui nego kao direktna posledica operacija sila Osovine, deportacija i odmazdi. Juni Sloveni su povremeno meusobno ratovali kao zaetnici modernih bandita, kao vojnici u redovima otomanske i habzburke vojske, u balkanskim ratovima i na suprotnim stranama u Prvom svetskom ratu, ali je period od 1941. do 1945. bio bez presedana po razmerama i estini pokolja.

1164

1165

Vukovarska tragedija 1991 Druga Jugoslavija Mo komunista 1945. godine ojaale su razmere stradanja koja su se prethodno dogodila. Odgovornost za sve zloine prebaena je na sile Osovine i njihove sluge meu razvlaenim buroazijama razliitih naroda. Narodne mase koje su se okupile pod zastavom partizana bili su, po pravilu, nevini. Njihov istorijski zadatak bila je socijalistika obnova nove Jugoslavije, a ne okajavanje ili ispravljanje grehova starog poretka. Ipak, grobljanski mir kojim su komunisti vladali 1945. godine bio je varljiv i opasan. Nacionalne mrnje, mitovi, stereotipi i nezadovoljstva bili su potisnuti, a ne iskorenjeni. U stvari, stavljeni su u svojevrstan istorijski zamrziva iz koga e, kada komunistika vlast bude atrofirala i hladni rat popustio, ponovo izai sa novom estinom i suludom uverljivou u generaciji koja se ni ne sea 1940-ih. Jer, komunisti su pobedili u ratu, a ne u sporu; a njihov neuspeh da na kraju ostvare bratstvo i jedinstvo i da ispune obeanja svoje ideologije omoguio je da ponovo ponu i spor i rat. Pozicije komunista 1945, 1948, 1950-ih i zapravo tokom itavog Titovog ivota bile su, meutim, daleko jae od pozicija vladara prve Jugoslavije. Vlast KPJ bila je nedodirljiva, kao i uverenost partije da jedino ona ima i pravo i potrebno znanje da je vri. Marksizam-lenjinizam - bilo u prvobitnoj staljinistikoj verziji ili u kasnijoj revidiranoj, samoupravljanju - bio je klju za sve misterije. Isto toliko je bilo vano i to to su u Titu imali izvor trajne moi. Mit o Titu, maralu, oslobodiocu, patrijarhu, arbitru i kultnoj linosti, nastavio je da daje legitimitet ak i njegovim slabim naslednicima tokom dobrog dela 1980-ih. Postojanje Tita i nepostojanje bilo kakve mogue ili prihvatljive alternative komunistima zapravo im je i omoguilo da tako slobodno eksperimentiu sa svojom zemljom. Oni su najmanje pet puta pokuali da nau pravu jugoslovensku nacionalnu i socijalistiku formulu. Ti pokuaji bi mogli da se definiu na sledei nain: (1) staljinizam, 1945-49; (2) antistaljinizam, 1949-53; (3) titoizam, 1954-63; (4) trini socijalizam, 1964-73; i (5) konfederalizam, 1974-89. U svojoj vratolomnoj urbi posle 1945. da sprovedu sovjetski model u zemlji i da izvezu svoju revoluciju u inostranstvo, Tito i njegovi drugovi navukli su ne samo gnev svog zatitnika u Moskvi (koji je smatrao da je njihov ar preuranjen i opasan za interese sovjetske drave), ve su i rtvovali prilian deo podrke u zemlji koju su pridobili za vreme rata. Meutim,

Vukovarska tragedija 1991 paradoksalno, samo su jedna apsolutno staljinistika partija i drava mogle da se usude i usprotive Staljinu, a kamoli da to preive i ponu iz poetka. Izbacivanje iz Informbiroa 1948. pruilo je i iziskivalo novi poetak. Tokom 1950-ih oni su pokuali da u izvesnoj meri prenesu ovlaenja na zaposlene i komune, ali nisu ojaali isto formalnu vlast republika niti olabavili stege demokratskog centralizma u partiji. Odbaeni su bili i isto toliko neprihvatljivi ekstremni koncepti informbirovaca (tj. predaja SSSR-u) i ilasovaca (tj. predaja njihovog monopola na vlast klasnom neprijatelju). To je takoe bio period kada su njihove samouverene tvrdnje da su reili nacionalno pitanje imale najvie osnova. Socijalistika industrijalizacija e stvoriti Jugoslovena. A hladni rat je njihovoj zemlji doneo znaaj u meunarodnom poretku srazmeran ambicijama koje je Staljin sputao. Ekonomske tekoe koje su pratile zavretak prve etape industrijalizacije dovele su 1960-ih godina do drugog ciklusa reformi. Ali, ono to je poelo kao rasprava meu elitom oko strategija ulaganja i uvoenja trinih mehanizama ubrzo je razotkrilo da nacionalno pitanje nije mrtvo. Poto su ga na svetlost dana izvukli i pobornici trita (koji su veinom poticali sa razvijenijeg severozapada) i stari vernici ortodoksnog socijalizma (koji su predstavljali zaostali jugoistok), oivljen je nacionalizam, zaogrnut specifinim republikim platovima, kako bi se pridobila podrka i razoruala opozicija. Partijski reformisti i njihovi saveznici tehnokrate pobedili su u tom sporu (pobedu je obeleila Titova odluka 1966. da iskljui iz partije svog srpskog naslednika i biveg efa tajne policije Aleksandra Rankovia), ali su izgibili bitku da sprovedu svoju politiku. Poto su uvideli da partijska i savezna birokratija, kao i beogradske banke i trgovinska preduzea predstavljaju bastione otpora trinom socijalizmu i osloboenju ekonomskog potencijala njihovih republika, reformisti su krenuli u stvaranje alternativnih i konkurentskih baza moi u glavnim gradovima republika. Ukinuta je Staljinova doktrina da komunistiki federalizam mora da bude nacionalan po formi, ali socijalistiki po sadraju. Funkcija je sada pratila formu, a ustavni amandmani su ozvaniili nove funkcije republika (i dveju autonomnih pokrajina Srbije). Nacionalizam republika i pokrajina pokazao se kao ma sa dve otrice. On je podstakao liberalizaciju na kojoj su Jugoslovenima zavideli ostali istoni Evropljani; ali, on je takoe izrodio ovinizam i pometnju u partiji, to je navelo Tita da upozori na graanski rat i zapreti upotrebom vojske. Proroki, neredi su 1968. godine prvo izbili na Kosovu koje su nastanjivali Albanci.

1166

1167

Vukovarska tragedija 1991 Polovinom 1971. godine izgledalo je da je hrvatski maspok (masovni pokret) potopio i istisnuo republiku partijsku hijerarhiju. Izgledalo je da e direktori, bankari i tehnokrate u drugim republikama, koji su neposredno pre toga dobili vea ovlaenja, marginalizovati radnike i svoju partiju, ne osvrui se na oekivanu disciplinu trita. Na kraju, inilo se da je truli liberalizam obuzeo srpsku i slovenaku partiju. Tito je svuda izvrio istku 1971-72. Ono to se sledee dogodilo osujetilo je oekivanja. Uprkos Titovim apokaliptinim propovedima i oivljenoj staljinistikoj retorici, nije bilo povratka na neostaljinistiko ledeno doba. Umesto ponovne centralizacije dravne i ekonomske vlasti jednake onoj koju je Tito mislio da je nametnuo partiji, nastavila se potraga za odrivim, rutinskim i decentralizovanim instrumentima odluivanja i dodele resursa. Titove poslednje godine nisu dovele do stvaranja jednog novog Tita, ve do gotovo potpune konfederalizacije partije, poto su baze moi nastavile da prebacuju kontrolu nad ulaganjima na republike i pokrajinske centre. Nije nimalo sluajno to su preostale godine 1970-ih bile i vreme vrtoglavog prosperiteta, potroakog rasipnitva i izdanog zaduivanja u inostranstvu. Poto su i euforini nacionalizam i otpadnike partijske frakcije smireni, ustavom iz 1974. (bio je to najdui ustav na svetu, etvrti socijalistike Jugoslavije, a esti od 1921.) i Zakonom o udruenom radu iz 1976. nastojalo se da se privede kraju stvaranje samoupravnog drutva i ekonomije. Cilj je bio da se postigne ravnotea izmeu konkurentskih nacionalno-republikih, regionalnih, socijalnih i ekonomskih interesa uspostavljanjem mehanizama za objedinjavanje problema, razreenje sukoba, izgradnju konsenzusa i sprovoenje politike, mehanizama koji ne bi ni iziskivali ni dozvolili pojavu jo jednog Tita. Umesto toga, integritet, jedinstvo i trajnost socijalistikog ureenja obezbeivala bi partija (koja je delovala na i kroz svaki nivo usitnjenog, ali meusobno povezanog sistema) a garantovala Jugoslovenska narodna armija (ili JNA, koja je sada bila zaduena kako za odbranu drave, tako i socijalizma). Malo je drutveno-politikih sistema koji su tako loe ispunili svoje ciljeve. On ne samo da je previe zahtevao od onih koji su trebali da obezbede njegovo funkcionisanje, ve je i uveo zatupljui politiki renik koji je sve ostale otuio ili kod njih podsticao infantilnost. Pokazalo se da je iziskivao ne samo Titovo dalje prisustvo kao arbitra, to je trebalo da potisne, ve je pretpostavljao i dalje obilje (i to obilje stranih zajmova) da bi uopte funkcionisao. Ne samo da je potvrdio apoteozu nacionalizma kao glavnog faktora definisanja identiteta i vrednosti, faktora o kojem se sve manje moglo

Vukovarska tragedija 1991 pregovarati, ve je republike i pokrajinske komunistike partije pretvorio praktino u neprijatelje. I, na kraju, ne samo da je, po svemu sudei, Jugoslaviju sveo na manje od zbira njenih delova, ve su Srbi poeli da je doivljavaju kao podmuklu zaveru protiv svojih interesa, istorije, teritorije i naroda. Raspad Tito je umro 1980. Kriza je izbila gotovo odmah i ubrzavala se poetkom i sredinom 1980-ih. Uguena pobuna narastajue albanske veine na Kosovu, najsiromanijem jugoslovenskom regionu, bila je dokaz meusobnog jaanja nacionalnih i ekonomskih nezadovoljstava. Neplaeni dugovi, loa srea i paraliza partije i drave na saveznom nivou iznedrili su pravu oluju inflacije, osiromaenja i politike meurepublikog reciprociteta. Meutim, albanski buntovnici koji su zahtevali da Kosovo dobije status republike - ili, kad ve o tome govorimo, ujedinjenje sa Albanijom - nisu mogli da unite Jugoslaviju. Nisu to mogli ni slovenaki mirovni pokreti, alternativni novinari, pank rokeri ni ekonomski nacionalisti. Ta ast je bila rezervisana za Srbe. Jer, Hrvati su za to vreme i dalje utali kao to su to inili od 1971. Godine 1987. Slobodan Miloevi je iskoristio ogorenost Srba demografskim otuenjem Kosova - i sve raireniju uverenost da je Titova Jugoslavija bila podmukla zavera da se oni namame u nju i da im se podvali da svrgne staru gardu u srpskoj partiji i pokrene, kako je on to nazvao, antibirokratsku revoluciju. To je donelo jo radikalniju represiju nad Albancima, kampanju masovnih okupljanja na kojima se zahtevalo ponovno ujedinjenje Srbije sa njenim poluodvojenim pokrajinama, a zapravo i sa Crnom Gorom, do hukanja i mobilizacije Srba iz dijaspore i ovekoveenja komunistike vlasti u Srbiji na bazi populistikog ovinizma i antititoizma. Miloevi je sve to vreme govorio o svojoj privrenosti Jugoslaviji, samo kad bi bio zamenjen nefunkcionalni ustav iz 1974. godine. U pokuaju da umire Miloevia i nevieni talas masovne histerije koju je on raspalio, savezno i republika rukovodstva su 1988-89. prihvatila to to je on ukinuo autonomiju Kosova i Vojvodine i sruio crnogorsku vladu. To je bila velika greka. Prvo, to je predstavljalo nasrtaj na ustav iz 1974. koji je obezbeivao njihove vlastite prerogative. Drugo, Miloeviu je to dalo monu vlast nad kolektivnim saveznim i partijskim predsednitvima (gde je on sada imao najmanje polovinu glasova). Tree, pojaalo je istorijski uslovljene strahove nesrba od srpskog hegemonizma. Najzad, diskreditovalo je partijske

1168

1169

Vukovarska tragedija 1991 elite ostalih republika kod njihovih vlastitih naroda koji su sada bili skloni da sudbinu Albanaca doive kao obrazac onoga to e se i njima desiti. Shvativi svoju greku i nadajui se da e izbei vihor koji je zahvatio ostale zemlje Istone Evrope, slovenaki i hrvatski komunisti su napustili poslednji kongres savezne partije u januaru 1990. godine, promenili imena svojih partija i zatraili produetak svojih mandata na slobodnim izborima koje su zakazali za april i maj 1990. godine. Tobonji bivi komunisti bolje su proli u Sloveniji nego u Hrvatskoj, ali su ih na optim izborima u obema republikama porazili nekompromitovani, pa stoga i uverljiviji nacionalisti. U decembru 1990. u Sloveniji i u maju 1991. u Hrvatskoj, nove vlasti su obezbedile ubedljivu podrku graana na referendumima o njihovim namerama da se odvoje od Jugoslavije, ako do juna 1991. ne bude postignut sporazum o preobraaju zemlje u labavi savez ili asimetrinu konfederaciju suverenih republika. Pokazalo se da to nije bio blef, bez obzira na sve otrija upozorenja hrvatskih Srba (podsticanih iz Beograda i podranih na lokalnom nivou od JNA) poev od leta 1990. da na njih ne treba raunati. Miloevi je u meuvremenu, potpomognut time to su Albanci bojkotovali izbore, obezbedio impresivan mandat za svoje preimenovane komuniste (Socijalistiku partiju Srbije, ili SPS) na izborima u decembru 1990. Njegove crnogorske udvorice uspele su tog istog meseca da pobede, iako se nisu potrudile ak ni da uklone komunistiku etiketu. U Bosni i Hercegovini su u novembru i decembru i bivi komunisti i novoformirani Savez reformskih snaga, partija koju je osnovao savezni premijer, pretrpeli poraz od muslimanskih, srpskih i hrvatskih nacionalistikih partija koje su formirale krhku koalicionu vladu srazmerno svojim rezultatima. Na kraju, u Makedoniji su izbori krajem 1990. doveli do nerenog ishoda u parlamentu i koalicione vlade sa predsednikom bivim komunistom. Sve je to, krajem 1990. godine, znailo da je raspad Jugoslavije vie nego verovatan. CIA je u jesen prognozirala da e se to desiti u roku od 18 meseci, moda propraeno nasiljem. To to su hrvatski Srbi poeli da preuzimaju policijske stanice, formiranje milicija, odravanje referenduma, proglaavanje autonomija i preutni pristanak JNA na ove dogaaje - sve to je uinilo ovu mranu prognozu jo teom, ali nije doprinelo da se preduzmu hitni meunarodni napori da se to sprei. Ipak, Jugosloveni su godinama iveli sa krizom. Pozivanje upomo bilo je omiljeni hobi svih naroda. Reenja u minut do dvanaest ostala su specijalnost. Izgledalo je da iskustva i iz perioda neposredno posle Titove smrti i, ponovo, za vreme spektakularno uspenog -

Vukovarska tragedija 1991 mada kratkog - mandata Ante Markovia na mestu saveznog premijera 198990. pokazuju ili da bi konfederalni sistem mogao, u nudi, da profunkcionie ili da bi Jugoslavija mogla da nadivi komuniste oslanjajui se na sposobnu, tehnokratsku vladu centra koja bi uivala meunarodnu podrku. U stvari, tek kada je JNA 27. juna krenula da poniti slovenaku deklaraciju o nezavisnosti usvojenu dva dana ranije zauzimanjem graninih prelaza u Sloveniji - a Slovenci tome pruili otpor - igra je konano zavrena. Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija bila je mrtva. Kada je Jugoslavija umrla? Drave retko propadaju brzo ili glatko. Dugotrajne navike je teko napustiti. Zajednike institucije je teko izbei. Vlade Slovenije i Hrvatske nisu bile sigurne - kada su izmenile i dopunile svoje ustave kako bi afirmisale primat tih dokumenata nad ustavom federacije, ili kada su odrale referendume da bi sebi obezbedile ovlaenja da trae nezavisnost, ili ak i kada su odredile datume usvajanja deklaracija o nezavisnosti - da su se upustile i bilo ta presudnije od podizanja uloga u igri u nastojanju da iznude temeljnu rekonstrukciju savezne drave. Trend je oigledno iao ka potpunom odvajanju; ali, on nije postao nepovratan sve dok nije poela pucnjava u Sloveniji. ak i tada, s obzirom na ne ba naklonjeno meunarodno okruenje, masovno prisustvo JNA na njihovim teritorijama i njihovu vlastitu nepotpunu spremnost da afirmiu svoju vlast, one su morale su da budu spremne da pregovaraju, prave kompromise i ekaju. U to vreme nije bilo dovoljno jasno u kojoj meri je njihov glavni suparnik - Slobodan Miloevi - prvi stigao na cilj. Zato to je Srbija, gotovo po definiciji, smatrana braniocem Jugoslavije; zato to su Miloevi i njegovi srpski sledbenici u Hrvatskoj i Bosni i dalje tvrdili da nastoje da spasu Jugoslaviju; i zato to se za JNA mislilo da je reena da se bori za Jugoslaviju posmatraima, i u zemlji i u inostranstvu, bilo je teko da procene u kojoj je meri Miloevi ve odbacio SFRJ, dao blagoslov za otcepljenje Slovenije, pomirio se sa gubitkom veeg dela Hrvatske, podrio JNA i odluio da stvori Veliku Srbiju. Gledano unazad, mogue je prepoznati niz dogaaja, izjava i pregovora za koje se moe rei da su obeleili smrt SFRJ, a u gotovo svima njima prednjaio je Miloevi: - Ustavno zagarantovana autonomija Kosova i Vojvodine ukinuta je 1989.

1170

1171

Vukovarska tragedija 1991 - Vladajui Savez komunista Jugoslavije (SKJ) raspada se u januaru 1990. - Miloevi u junu 1990. preti da e proglasiti nezavisnost Srbije ako Jugoslavija formalno postane konfederacija. - Miloevi krade oko 1,8 milijardi dolara iz savezne kase kako bi finansirao svoju izbornu kampanju krajem 1990. - Miloevi uverava predsednika Slovenije Milana Kuana u januaru 1991. da nee stajati na putu otcepljenju Slovenije, ali da Srbi trae da i oni imaju to pravo. - Miloevi javno izjavljuje u januaru i februaru 1991. da e Srbija traiti promene granica tako da joj pripadnu teritorije naseljene Srbima, ako Jugoslavija postane konfederacija ili se raspadne. - Kuan tvrdi da je Jugoslavija prestala da postoji u februaru 1991. - Polovinom marta 1991. srpski predstavnik Borisav Jovi podnosi ostavku na funkciju predsednika saveznog Predsednitva poto su njegove kolege odbile da prihvate zahtev JNA da se uvede vanredno stanje. Miloevi izjavljuje da je Jugoslavija gotova i da Srbija vie ne priznaje ni Predsednitvo (koje je odavno prestalo da funkcionie i sada je ulo u poslednju fazu svoje agonije) ni vlast savezne drave. - Poto je prilikom susreta sa studentima Beogradskog univerziteta rekao da nama ne pada na pamet da osporavamo pravo hrvatskog naroda da se otcepi od Jugoslavije - dodue, bez oblasti Hrvatske nastanjenih Srbima Miloevi se tajno sastaje sa predsednikom Hrvatske Franjom Tumanom krajem marta 1991. u Karaorevu. Miloevi navodi Tumana da poveruje da JNA nee upotrebiti silu da bi spreila otcepljenje proirene Hrvatske (koja bi ukljuivala veliki deo Bosne i Hercegovine i ak i delove Vojvodine i Srema). - Jovi i blok pod srpskom kontrolom, vrativi se u Predsednitvo posle neuspelog pokuaja da JNA oslobode ustavne kontrole, polovinom maja 1991. stavljaju veto na dolazak predstavnika Hrvatske Stipe Mesia na mesto predsednika Predsednitva. SFRJ sada nema efa drave. Kuan to kvalifikuje kao kamuflirani dravni udar i ponovo izjavljuje da Jugoslavije nema. Svi ovi dogaaji i izjave, ako ostavimo po strani postepeno i sve nasilnije otcepljenje budue Republike Srpske Krajine od Hrvatske u periodu od avgusta 1990. do decembra 1991, pokazuju da su smrt SFRJ isplanirali, pospeivali i registrovali njeni prividno naodaniji branioci jo pre nego to su Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost 25. juna. Hrvatska klizi u rat

Vukovarska tragedija 1991

Slovenaki jednonedeljni rat za nezavisnost potvrdio je propast Jugoslavije. Nekompetentnost i nerelevantnost akcija JNA jasno su pokazale da se nije radilo o poslednjem pokuaju odbrane Jugoslavije, ve o definitivnom preobraaju armije u sredstvo za stvaranje velike Srbije. Kompromitovana predvidljivim i nesumnjivo namernim neuspehom svoje akcije u Sloveniji, armija nije imala kome da se zavetuje na venu vernost osim Miloeviu. Dogaaji u Hrvatskoj su predskazali ovakav razvoj. Sada je trebalo da ga oni privedu kraju. Isti obrazac bie upotrebljen u Bosni. Ratovi za otcepljenje od Jugoslavije poeli su u sredstvima informisanja mnogo pre nego to su poeli na terenu. Miloevi je shvatio mo medija u borbi za Kosovo. Stoga su mediji u Srbiji krenuli u hajku protiv neposlunih reima u Vojvodini i Crnoj Gori, protiv Titovog naslea, protiv sebinih Slovenaca i svih drugih koji su hteli da podvale Srbima i srpskim interesima. Mnogo pre nego to su se Tuman i njegova Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) pojavili kao ozbiljni pretendenti na vlast u Hrvatskoj, hrvatski komunisti i njihov predsednik Ivica Raan igosani su kao ustae. Cilj je bio da se hrvatski Srbi podstaknu da na svako eventualno labavljenje saveznih karika gledaju kao na pretnju svojim egzistencijalnim interesima i da, zapravo, zatrae da se ponovo ujedine sa Srbijom. Tuman je bio neuporedivo uverljivija meta. Njegova neoprezna retorika za vreme kampanje i trijumfalistiko ponaanje posle pobede ili su na ruku Miloevievim medijima, posebno kada je i njegova, i sama ukroena, tampa prihvatila baenu rukavicu. Televizija Beograd je neselektivno predstavljala Hrvate kao krvoedne ustae, eljne da nastave tamo gde su stali 1940-ih godina. Zagrebaka tampa je, sa svoje strane, poela da ismeva Srbe kao pijane, nasilne etnike, direktne potomke njihovih predaka iz Drugog svetskog rata. Psiholoka ranjivost Srba iz ruralnih delova Hrvatske - onih koji su iveli u siromanim krajevima gde su uspomene na teror ustaa lako oivljene, gde su sredstva za ivot vie nego na bilo kom drugom mestu zavisila od radnih mesta u dravnom sektoru koja su sada bila ugroena i gde je raspad SKJ stvorio duboki oseaj politike dezorijentacije - probudila je u njima elju da pronau i slede novog vou. Srpska demokratska stranka (SDS), osnovana poetkom 1990, nije na poetku bila sklona da u Miloeviu vidi tog vou. Ali, kao to je uradio i sa JNA, on je ovu stranku uzdrmao i zaveo. To isto se desilo sa Udruenjem srpskih optina, osnovanim u maju, koje je povezivalo gradove pod srpskom

1172

1173

Vukovarska tragedija 1991 kontrolom u severnoj Dalmaciji, Lici, na Kordunu i u Baniji. Miloevi je u junu rekao Joviu da e to biti jezgro za amputaciju Hrvatske, poto je izbacivanjem Slovenije i Hrvatske iz federacije obezbeena saradnja JNA. Tuman je u tome pomogao kada je u junu predloio novi ustav koji Srbe vie nije pominjao kao konstitutivni narod Republike Hrvatske, sveo ih na status nacionalne manjine i izbacio irilicu kao zvanino pismo. Optine u Lici i severnoj Dalmaciji, predvoene SDS-om, proglasile su ujedinjenje u julu. Bio je to poetak pobune Srba protiv ponovo uspostavljene ustake vlade u Zagrebu. JNA je oduzela gotovo sve naoruanje koje je pripadalo hrvatskoj Teritorijalnoj odbrani (TO) pred izbore u aprilu. (Sovenci su, poto su bili bolje pripremljeni, tajno izneli dobar deo svog naoruanja pre nego to je JNA reagovala.) Tuman je tako lien oruja koje bi inae postalo jezgro hrvatske vojske. On nije mogao da se osloni ni na policiju, poto je jedna od glavnih zamerki koje je izneo u kampanji bila ta da u policiji (kao i gotovo svuda u Hrvatskoj) po sastavu ima nesrazmerno mnogo Srba. Meutim, ako je Hrvatska predvoena HDZ-om bila praktino bespomona, njeni Srbi to nisu bili. Oruje koje je JNA oduzela TO-u podeljeno je nervoznim Srbima, poevi od kninskog podruja. Kako su napetosti rasle, konfrontacije se intenzivirale i Tuman kupovao vreme da bi rekonstruisao svoju policiju i kupio oruje u inostranstvu, uporedo su se nastavile akcije Srba u pravcu otcepljenja. Novoproglaeno Srpsko nacionalno vijee saoptilo je da e u avgustu biti odran referendum o srpskom suverenitetu i autonomiji u Hrvatskoj. Improvizovani pokuaj Hrvata sredinom meseca da poalju dva helikoptera puna lojalnih policajaca u Knin da zauzmu zgradu Skuptine optine i policijsku stanicu osujetili su MiG-ovi JNA, ali je to posluilo kao varnica za otvorenu pobunu u Kninu. Hrvatska je preseena na dva dela: drumske i eleznike veze izmeu kontinentalne Hrvatske i Dalmacije preseene su ovom balvan revolucijom (nazvanom po barikadama koje su podigli pobunjenici). Odran je referendum na kojem su uestvovali samo Srbi i krajem avgusta u Kninu je roena Autonomna oblast Srpska Krajina, iako taj grad nikada nije pripadao staroj habzburkoj Vojnoj krajini. Teritorija koju je obuhvatala pobunjenika oblast prostirala se na sever preko Like i Korduna i na istok do Banije, poto su joj se prikljuivali gradovi sa srpskom veinom. Zastraivani od SDS-a i nahukani propagandnom mrnjom koja je dolazila iz Beograda, hrvatski Srbi su se odazvali na zov da ostvare nacionalnu solidarnost. Jo niko nije bio izgubio ivot, ali je sada bilo

Vukovarska tragedija 1991 samo pitanje vremena kada e se to desiti. To se gotovo desilo u Pakracu (zapadna Slavonija) poetkom marta 1991, kada su Srbi lojalni SDS-u zauzeli policijsku stanicu i proglasili ovu oblast delom dravice iji je centar bio Knin. Reformisana i ponovo naoruana hrvatska policija, zajedno sa novoformiranim paravojnim specijalnim snagama, odmah je reagovala, dejstvujui svim snagama po Pakracu i izbacivi pobunjenike. Tenkovi JNA koji su kasnije stigli da razdvoje sukobljene strane mogli su samo da konstatuju da Hrvati imaju kontrolu i da su srpski ustanici otili. Iako su beogradski mediji javili da su ustae izvrile pokolj, niko nije nastradao. U roku od mesec dana dvoje ljudi jeste stradalo. Srpska milicija je poetkom marta zauzela Nacionalni park Plitvice - oblast koja je povezivala krajeve pod srpskom kontrolom u severnoj Dalmaciji sa onima u Lici. Zakasneli protivudar Hrvata doveo je do razmene vatre 31. marta, kada su Srbi autobusu sa hrvatskim policajcima postavili zasedu. Na svakoj strani ubijen je po jedan ovek, ali su Hrvati povratili kontrolu. Umeala je JNA i traila da Hrvati napuste park. Tuman je povukao svoje specijalce, ali je rasporedio vie policajaca iz redovnog sastava. Lokalne srpske vlasti su u meuvremenu zatraile veu pomo od Beograda i glasanjem odluile da postanu integralni deo ujedinjenih teritorija Srbije. Borbe se ire na istonu Slavoniju U plodnoj oblasti istonoj Slavoniji do tada nije bilo mnogo problema. Delikatno policijsko patroliranje oblasnog naelnika u Osijeku i tradicionalno odsustvo vatrenih nacionalista i meu Srbima i meu Hrvatima verovatno je doprinelo ouvanju mira. Izmeanost nacionalnih grupa u ovoj oblasti bila je izuzetno kompleksna, mada neto manja od kada su pripadnici nemake manjine pobegli ili proterani posle Drugog svetskog rata. S druge strane, starosedeoci su smatrali da je dolazak na njihovo mesto srpskih i hrvatskih kolonista iz dinarskih krajeva doneo napetosti izmeu Srba i Hrvata za koje se ranije nije znalo. Iako su Raanovi reformisani komunisti pobedili u Vukovaru na izborima 1990, u maju je ova podunavska optina postala poprite dotad najstranijeg nasilja u Hrvatskoj. Teko da je bila sluajnost to to je grad bio i meta operacija paravojnih bandi iz Srbije. Vukovarski okrug je 1991. godine imao 84.000 stanovnika. Od toga su Hrvati inili 43,7 odsto, Srbi 37,4 odsto, Maari 1,6 odsto, Jugosloveni 7,3 odsto i ostali (Slovaci, Rusini, Ukrajinci, Muslimani itd.) 10 odsto. Procenat Jugoslovena u to vreme bio je drugi po redu u Hrvatskoj (iza Belog

1174

1175

Vukovarska tragedija 1991 Manastira u Baranji). Kada se neko izjanjavao kao Jugosloven po nacionalnosti, to je obino znailo da potie iz meovitog braka, ali je moglo da bude i izraz ideolokog ubeenja. U prolee su se u ovoj oblasti aktivirale razne paravojne grupe iz Srbije, koje su najpre izolovale srpska sela s obe strane autoputa Vukovar-Osijek i irile strah. Bande koje su se stacionirale u selima Vera, Bobota i Bijelo Brdo navodno je naoruavalo i obezbeivalo im objekte za obuku i propagandu za vrbovanje srpsko Ministarstvo unutranjih poslova. S druge strane, Tigrovi eljka Ranatovia Arkana stacionirali su se u Erdutu u junu. Profesionalni pljaka banaka i bivi agent jugoslovenske tajne slube zaduen za likvidacije, Arkan je navodno uivao pokroviteljstvo KOS-a (vojne kontraobavetajne slube). Druga paravojna formacija u tom kraju koja e ubrzo postati ozloglaena bila je ona koja je pripadala Vojislavu eelju, Srbinu roenom u Bosni. Prihvativi ideologiju, simbole i oznake etnika iz 1940-ih, eeljevi Beli orlovi bili su poznati kao novi etnici. eelj je bio i politiar koji je imao svoju partiju; njegova Srpska radikalna stranka tada je bila pod patronatom Miloevia kao magnet za srpske ekstremne nacionaliste koji nisu mogli da svare predsednikovu komunistiku prolost. eelj je propagirao tezu da gde god su srpski grobovi, to su zauvek srpske zemlje. Kada je re o secesionistikoj Hrvatskoj, tvrdio je da njene granice ne smeju da se prostiru dalje na istok od linije koja ide od Karlobaga na Jadranu preko Ogulina i Karlovca do Virovitice, blizu maarske granice. Pored toga to je na ovaj nain pozivao na komadanje Hrvatske, eelj je javno pretio da e klati Hrvate, ali ne noevima, ve zaralim kaikama. Beli orlovi su svoj tab za istonu Slavoniju osnovali u preteno srpskom Borovom Selu, industrijskom gradiu severozapadno od Vukovara. Izgleda da ih je JNA snabdevala orujem i davala im logistiku podrku. Tokom prolea su usijane glave poele da preuzimaju istaknutu ulogu i na hrvatskoj strani. Izgleda da su organizovane namerne provokacije lokalnih Srba. Krajem aprila, umerenog osijekog naelnika policije ubio je jedan od njegovih ljudi. Do eksplozije je dolo u roku od nekoliko dana. Prvog maja su dvojica hrvatskih policajaca zarobljena u Borovom Selu. Sledeeg dana su njihove kolege iz Osijeka u jednom autobusu pokuale da im pritekne u pomo. Autobus je upao u zasedu i ubijeno je 12-15 policajaca. Pronosile su se stravine prie o tome da su im odrubili glave i na druge naine telesno

Vukovarska tragedija 1991 unakazili. JNA se umeala da razdvoji sukobljene strane. Vukovar je sada praktino bio odseen od ostalog dela Hrvatske. Zavretak slovenakog rata za nezavisnost - tokom koga je Tuman sedeo skrtenih ruku - i kasnije povlaenje JNA iz Slovenije u Hrvatsku i Bosnu doveli su, kao to se i moglo predvideti, da izbijanja sukoba u Hrvatskoj. Glina i Petrinja, gradovi u centralnoj Hrvatskoj, pali su u ruke srpskih pobunjenika tokom jula. Hrvati su jo gore proli u istonoj Slavoniji. itelji elije su proterani, a selo spaljeno. Dalj je krajem jula pregaen i ubijeno je oko 70 hrvatskih policajaca. Oko 20 ljudi je stradalo u borbama u selu Mirkovci i za vreme granatiranja susednog grada Vinkovaca, 22. jula. Devetoro je potom poginulo u napadu na Erdut. Pobunjenici su sada proglasili drugu mini dravu: Srpsku Autonomnu Oblast Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem. U Zagrebu Tuman je rekonstruisao vladu, formiravi vladu nacionalnog jedinstva u kojoj su bili i ministri iz opozicionih partija, a 11. avgusta je formirana hrvatska vojska o kojoj se dugo sporilo - ZNG ili Nacionalna garda. Borbe su se nastavile. Okuani, u zapadnoj Slavoniji, pali su polovinom avgusta, posle zajednikog napada milicije krajinskih Srba i Banjalukog korpusa JNA. Time su preseene drumske i glavne eleznike veze sa istonom Slavonijom. JNA je, u sadejstvu sa svojim paravojnim pomagaima, 24-25. avgusta zauzela itavu hrvatsku Baranju. Srbi su inili samo 25,5 odsto stanovnika ove oblasti; u njoj ranije nije bilo gotovo nikakvog meunacionalnog sukoba. Gotovo svi Hrvati (koji su inili 41,7 odsto stanovnitva) i Maari (16,5 odsto) sada su bili oieni. Ove ofanzive su ne samo pokazale da JNA tesno sarauje sa srpskim milicijama u nastojanju da se od niza enklava stvori Velika Srbija, ve su ukazale na to da su se namerili i na etvrti po veliini grad u Hrvatskoj - Osijek. Meutim, da bi se krenulo na Osijek (66,6 odsto hrvatskog i 20 odsto srpskog stanovnitva) ili dalje, najpre je bilo potrebno uguiti uporni hrvatski otpor u centru Vukovara i osvojiti taj grad. U svakom sluaju, Vukovar je odreen za glavni grad nove srpske pokrajine tako da ga je trebalo osloboditi iz politikih razloga. Vukovar je od sredine avgusta bio praktino u okruenju i izloen stalnoj artiljerijskoj vatri. Sredinom septembra, bio je teko oteen, ali se jo drao. Krajem oktobra, pretvoren je gotovo potpuno u ruevine, pri emu je preostalih oko 10.000 stanovnika (i Hrvata i Srba) ivelo u podrumima, a 1.000 do 1.500 raznorodnih branilaca borili su se iz ruevina. Bombardovan iz vazduha i neprekidno granatiran iz artiljerijskih orua na kopnu i sa topovnjaa na Dunavu, ovaj grad koji je odbijao da padne poeo je

1176

1177

Vukovarska tragedija 1991 da se naziva hrvatskim Staljingradom. Meutim, dok su Hrvati, sa svoje strane, matali o vojnom udu, kod Srba je, na drugoj strani, to pobuivalo sve veu frustriraciju i gnev zbog osujeenih ambicija. JNA je nastojala da grad osvoji oruanom silom, a ne ljudstvom. Dezerterstva - i nesrba i Srba - i izbegavanje mobilizacije bili su masovni. Pripadnici lokalnih paravojnih snaga i iz Srbije bili su potrebni da popune taj sve vei manjak. Meutim, njihovo angaovanje - i stalna nesigurnost niih oficira JNA u pogledu toga zato se vodi ovaj rat - stvorili su operativni haos i jo vie podrili moral. U oktobru, vrilac dunosti ministra odbrane, general Blagoje Adi, poverio je komandu nad celokupnim slavonskim frontom generalu ivoti Paniu, komandantu Prve vojne oblasti. On je uveo jedinstvenu komandnu strukturu, u koju je potpuno integrisao pripadnike paravojnih snaga i nevoljno zamenio mobilisane vojnike dobrovoljcima. S obzirom na to da se sezona vojnih dejstava bliila kraju - a s njom i uveno slavonsko blato - bilo je neophodno pouriti. etvrta po veliini armija u Evropi te godine je ve doivela dovoljno ponienja. Hrvati, sa svoje strane, nisu bili u mogunosti da spasu Vukovar, iako je njegov konani pad pokrenuo bujicu optubi za prevaru, velezdaju i cinizam zbog Tumanovog navodnog rtvovanja ovog grada ne bi li izdejstvovao meunarodno priznavanje i oslobodio se paravojne formacije HOS (faistiki nastrojenih Hrvatskih obrambenih snaga, koje su se pridruile ZNG-u i lokalnim braniocima u gradu). Tuman je naredio protivnapad na JNA gde je i kako je mogao: opkolio je kasarne JNA u oblastima nad kojima je inae sigurno drao kontrolu. Oigledno ragnevljen ovom taktikom (a prieljkujui i da u svoj rat ukljui i kompromituje Crnogorce), vrh JNA naredio je napad na Dubrovnik krajem septembra. aljui pojaanja i u istonu Slavoniju i oko Dubrovnika posle sporazuma u Hagu po kojem je trebalo da se povue iz delova Hrvatske koji nisu bili sporni, JNA je polovinom oktobra napala i Ilok. Hrvatski ivalj koji je prethodno oien iz oblasti jugoistono od Vukovara tada je ve bio okupljen u ovom gradu sa hrvatskom veinom. Njih i tamonje Hrvate, ukupno ak 8.500 ljudi, deportovala je potom sama armija. Vukovar je konano pao u ruke napadaa 17. novembra, a zadatak je ovog Suda da oceni direktne posledice tog pada. Meutim, etnici meu napadaima uli su u grad uzvikujui: Slobo, daj salate, bie mesa, bie mesa, klaemo Hrvate. Kratkorono gledano, pad Vukovara bio je vojni uspeh JNA i Srba, a tragedija Hrvata. Gledano na duge staze, srea se preokrenula. Ima nekih

Vukovarska tragedija 1991 rasprava oko toga koliko su Miloevi i/ili JNA ozbiljno nameravali da idu dalje: do Osijeka i samog Zagreba. U svakom sluaju, nedostatak ljudstva i poodmakla jesen verovatno su iskljuili tu mogunost polovinom novembra 1991. Gubitak severnog dela isturenog poloaja u zapadnoj Slavoniji koji je usledio svakako govori o tome da su srpski resursi ve bili prenapregnuti. tavie, meunarodna dimenzija je naterala Miloevia da ogranii i konsoliduje svoja osvajanja. On se sada spremao da prihvati ulogu UN i Vanceov plan, kako bi izolovao hrvatsko ratite od rata koji e uslediti u Bosni - i da dozvoli UNPROFOR-u da, umesto njega, titi teritorije koje je osvojio u Hrvatskoj. To to je neto takvo uopte bilo neophodno, meutim, bilo je u izvesnoj meri i rezultat propagandne katastrofe izazvane opsadom, razaranjem i osvajanjem Vukovara. Za Hrvate je gubitak Vukovara bio jo traumatiniji u psiholokom smislu nego to je bio razoran u vojnom. Dubinu njihove nesree nije ublaila injenica da je savest meunarodne zajednice, kojoj su se obraali za priznavanje za koje su mislili da bi spreilo poraz, bila mnogo dublje pogoena relativno zanemarljivom tetom koju je JNA nanela Dubrovniku nego potpunim sravnjenjem Vukovara sa zemljom. Meutim, zajedniki uinak sudbina ova dva grada u novembru 1991. bio je taj da je unitena moralna jednakost sa kojom je veina spoljnog sveta do tada gledala na srpsko-hrvatski sukob. Srbi su Hrvatima napravili neprocenjivu uslugu time to su uinili da njihova borba izgleda opravdana i herojska. M. C. Wheeler 12. januar 1998.

1178

1179

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Dobro, vratimo se na paragraf 14, na penzionisanje generala na osnovu nekompetentnosti, mislim da je o tome bilo rei. ta se dogaalo izmeu optuenog i ministara Simovia na ovu temu u ovom smislu? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Kako mi je govorio general Simovi, predsednik Miloevi je od generala Simovia traio da napravi spisak nesposobnih generala i da pripremi spiskove za njihovo penzionisanje. Ja sam pitala generala kako on to misli da napravi kad on nije za to nadlean, kad nema nikakve nadlenosti, zato to nije rekao predsedniku, a on je rekao, Pa valjda moj predsednik to zna. Kako zna, da on zna, on vam to ne bi rekao? . On je rekao: On neprestano od mene trai da penzioniem generale i nesposobne generale i da spremim spiskove, a ja niti znam kome da se obratim niti to mogu da uradim . (...) TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 16. 26. septembra, kao to navodite u svom rezimeu, saznali ste od dobrovoljca po imenu Mira da je oruje transportirano iz Srbije u podruja gde se odvijao sukob. Mislim da je ministar Simovi imao jedan sastanak sa optuenim 30. septembra. Recite nam ta je optueni tom prilikom rekao u vezi sa dobrovoljcima srpske vojske, odnosno dobrovoljcima generalno? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Dobrovoljci su trebali da predstavljaju okosnicu budue srpske vojske, nadstranake neprofesionalne vojske za odbranu srpstva i srpskih nacionalnih interesa. Kada se tog dana ministar Simovi vratio od predsednika Miloevia, ljut kao ris, poeo je da diktira da mu je predsednik Miloevi rekao da se formira jedan bataljon dobrovoljaca od 1200 dobrovoljaca, da se mobiliu dodatni dobrovoljci za ratom zahvaena podruja, da se obezbede sredstva za pomo dobrovoljcima, da se napravi spisak generala za penzionisanje, da se, ja sam nabrojala jo nekoliko stvari koje sam ja zapisala i koje ja sad imam u svom dnevniku, a mislim da ih imate i vi tu. TUILAC NAJS PITANJE : Moda bih vam mogao pomoi, a da ne prekrim pravila suda. Da li je ita reeno o obuci o elitnim jedinicama moda? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Obuke su se ve sprovodile i to je bilo pre dolaska generala Simovia i to je bilo u centru za obuku dobrovoljaca, prvo u Kninu, pa onda u Erdutu, a posle toga su osnovani jo na nekoliko mesta.

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU - ISPITIVANJE SVEDOKA -

Svedok Dobrila Gaji-Glii ef kabineta generala Simovia...

Utorak, 21. oktobar 2003. TUILAC NAJS PITANJE: (...) Da li je ministar Simovi imao informaciju o onome to se deava na bojnom polju, da li mi je podnoen izvetaj u vezi s tim i ako je odgovor da, moete li nam onda rei u kom stepenu je on prenosio te informacije optuenom? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Informacije koje se deavale na ratom zahvaenim podrujima bile su iz razliitih izvora, bile su retke, bile su esto nedoreene, dolazile su od strane onih koji su dolazili u kabinet da nam se ale. Najvie smo informacija dobijali iz taba Vojislava eelja, onda smo dobijali informacije od gospodina ministra Zorana Sokolovia i povremeno smo dobijali informacije i od generala Ace Vasiljevia. Sve vane informacije i informacije koje su traile hitno reagovanje bile su odmah prenete predsedniku Slobodanu Miloeviu. TUILAC NAJS PITANJE: Informacije sa terena, sa bojita, da li su one sadravale takoe i informacije o herojskim podvizima dobrovoljaca i informacije kao to su pljake? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Najvie je bilo informacija o herojskim borbama dobrovoljaca, o zatiti srpskog ivlja na teritorijama, ratom zahvaenim podrujima, na oslobaanje pojedinih bolesnih i zarobljenih sa tog podruja. Bile su uasne informacije o deci zatvorenoj u kasarnama u Hrvatskoj, ali bili je i informacija koje su se odnosile na razne vrste pljake, na pljakanja i srpskih i hrvatskih kua. (...)

1180

1181

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Oprostite, ponovo u vas zaustaviti. Zanima me ono to je optueni rekao Simoviu, da li je on njemu ita rekao o obuci i elitnim jedinicama? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: General Simovi mi je rekao da svi ti dobrovoljci koji se javljaju preko centara za obavetavanje treba prethodno da se upute u centre za obuku, da se sa njima izvri doobuka i kad je, kad su spremni i da se alju u centre u Erdutu i u Kninu i da se otuda rasporeuju u jedinice teritorijalnih odbrana mesta koja su ratom ugroena. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Gospoo Gaji-Glii, pre pauze, bavili smo se onim to je ministar Simovi rekao da mu je rekao optueni na tom sastanku koji je odran 30. septembra. Ima nekoliko stvari koje bih hteo da raistimo u ovom trenutku. Da li je optueni rekao gospodinu Simoviu bilo ta o pomoi koju treba pruiti Hadiu? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da, da treba punu podrku pruiti Goranu Hadiu, predsedniku SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je on bilo ta rekao? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Treba mu dati punu medijsku podrku, predstaviti ga sredstvima informisanja, dati mu zatim materIjalnu pomo i malu vojniku pomo. Ali kao to je predsednik Miloevi malopre rekao, ja zbilja to nikada nisam ula to od predsednika Miloevia, ja samo prenosim ono ta je general Simovi meni govorio da mu je ... TUILAC NAJS PITANJE: Da li je optueni bilo ta rekao nakon tog sastanka od 30. septembra o postavljenju Radovana Stojiia (na mesto komandanta Teritorijalne odbrane u Istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da, ali ja sam isto tako ula telefonski razgovor koji su predsednik Miloevi i general Simovi govorili gde je predsednik Miloevi rekao generalu Pa opet je dolo do zbrke tamo u toj Zapadnoj Slavoniji. Zamisli da je tamo postavio Goran Hadi tog Radovana Stojiia za predsednika Teritorijalne odbrane. I tada mi je general Simovi, u toj prii rekao: Pa dolo je do zbrke, Goran Hadi je postavio Stojiia za predsednika, za komandanta Teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema . (...)

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: A sada prelazimo na paragrafe od 11 do 35 u rezimeu. Od Simovia je traena oprema za dobrovoljce kada se ispraznio fond narodne odbrane i vi ste u vaem rezimeu opisali kako ste uspostavili kontakte sa finansijskim strunjakom Jezdimirom Vasiljeviem i drugim ljudima. Kao rezultat odreenih sastanaka, a ja elim da se time vrlo kratko bavimo, da li je uprilieno kako da se nabavi najrazliitija oprema, dalekovodi, dipovi, pitolji, oklopna vozila? Recite nam samo da ili ne. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Molim vas, dalekovodi nemaju veze sa vaim pitanjem. Dalekovodi su sasvim neto drugo. Dalekovode ja nikad nisam pomenula. Dalekovodi spadaju u elektrotehniku, sa time nismo radili, ali trebalo je nabaviti opremu za dobrovoljce, trebalo je, fondovi za narodnu odbranu su bili prazni. General Simovi je jednom, vraajui se od predsednik Miloevia rekao: Kako da obezbedimo dodatna sredstva, kako da obezbedimo finansije za dobrovoljce?. Ja sam rekla: Generale, da pozovemo strunjake iz oblasti finansija?. Koje strunjake?. Ja sam rekla: Ja poznajem jednog strunjaka, za koga mislim da je veliki strunjak, zove se Ljubivoje undi , bio je finansijski direktor Centrotekstila. On je rekao da ga pozovem. Ja sam ga pozvala, ali Ljubivoje je rekao Ja u da doem sa svojim gazdom, sad radim u privatnom preduzeu . Doao je sa Jezdimirom Vasiljeviem ... TUILAC NAJS PITANJE: Zastanite za trenutak. Svi detalji su o tome u rezimeu, vi ste potvrdili tanost tog rezimea. Ako moemo da idemo dalje, da li je odran sastanak izmeu Simovia i optuenog u vezi sa tim 1. oktobra 1991. godine i ako jeste, ta vam je rekao Simovi, kakvo je bilo reagovanje optuenog na planove koje ste vi pripremali? To je paragraf 18. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: To jutro je general Simovi otiao da informie predsednika Miloevia o svim detaljima sa tog sastanka koji smo tokom noi odrali, vratio se sa sastanka i rekao da je predsednik Miloevi rekao da se otvori novi raun za pomo dobrovoljcima. Tada je Jezdimir Vasiljevi dao ek dinarske protiv-vrednosti koji je Vladimir Kovaevi dao na neki novi raun koji je kasnije sluio za nabavku, za nabavku iz Zavoda Crvene Zastave , opreme i oruja za dobrovoljce. TUILAC NAJS PITANJE: A da li se seate na koji je iznos bio taj ek? To je paragraf 22. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ja sam videla ek, ali ja se broja ne seam. Govorilo se tada da je to vrednosti izmeu 750 i milion nemakih maraka u dinarskoj protivvrdnosti. Ali ja onda nisam videla.

1182

1183

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste ovde naveli hronologiju tih sastanaka. elim samo da vam postavim pitanje u vezi sa nekoliko detalja. Paragraf 21, da li je u nekoj fazi napravljen plan koji se sastojao u tome da se novac, gotovinski novac prenese u jednom koferu preko granice? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ne bih ja ba tako rekla. Postojala je potreba da se nabave lemovi i pancir prsluci iz inostranstva i za to su bila potrebna devizna sredstva. Poto novca nije bilo na raunima i poto je bilo teko nabaviti to, traili smo nain kako da se prenesu, kako da se obezbede ta devizna sredstva za plaanje u inostranstvu. Ministar Zoran Sokolovi je rekao, poto je Jezdimir Vasiljevi imao pare, da ovek iz Dravne bezbednosti po imenu Savi moe preko granice da u koferu prenese pare, ke pare sa kojima bi Jezdimir Vasiljevi platio lemove, pancir prsluke i ostalu opremu, opremu, naglaavam opremu, za dobrovoljce. (...) TUILAC NAJS PITANJE: U redu, to e biti dovoljno za sada. Organizacija i obuka dobrovoljaca je sledea tema, paragraf 26. Ovde je navedeno kako su razliite vrste dobrovoljaca i pod kakvom kontrolom bile, da li pod Ministarstvom odbrane, Teritorijalnom odbranom Srbije ili JNA i kako su dolazili iz razliitih politikih stranaka. Arkanovi Tigrovi su bili pod kojim telom? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ja bih malo da vas ispravim. Dobrovoljci nisu bili pod Ministarstvom odbrane Srbije, mi smo samo preko centara za informaciju imali sva obavetenja o dobrovoljcima koji se prijavljuju centrima za obavetavanje, a koji su bili u sastavu Ministarstva odbrane Srbije. Dobrovoljci su bili vezani, pre svega, za Teritorijalnu odbranu i to mesta u kojima su se nalazili. Meutim, po mojim znanjima, postojalo je vie vrsta dobrovoljaca. Postojali su dobrovoljci... TUILAC NAJS PITANJE: Da, to se sve nalazi u rezimeu. Arkanovi Tigrovi su bili vezani za koje telo? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Za Ministarstvo unutranjih poslova Srbije, po onome to je nama rekao gospodin Zoran Sokolovi. Hoete vie? TUILAC NAJS PITANJE: Ne. Da li je Sokolovi ikada ita rekao o kriminalcima u Arkanovim snagama? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Jednom je doao i rekao da su neki kriminalci iz zatvora puteni i da su otili na ratite kod Arkana. General Simovi je bio zgranut i rekao: Pa ko je to odobrio, kako to moe, zar je to mogue?. A on je slegao ramenima i rekao: Gazda .

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Na osnovu vaeg iskustva, na koga je mislio kada je rekao gazda? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: To sam ja shvatala da je to bio predsednik, ali danas nisam sigurna ko je to sve bio gazda. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je donesena jedna uredba sa zakonskom snagom u vezi organizovanja, odnosno otvaranja centra za obuku za dobrovoljce? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da, ta uredba sa zakonskom snagom o dobrovoljcima doneta je pre Simovievog i mog postavljenja u Ministarstvo odbrane. Ministar Simovi mi je tu odredbu pokazao na samom poetku mog rada u Ministarstvu odbrane, a ja sam tu uredbu videla i kod vas u vaem Tuilatvu. Mislim da je ta uredba bila sa zakonskom snagom i ja duboko verujem da je sve to je raeno sa dobrovoljcima i to smo mi radili sa dobrovoljcima bilo je pokriveno naim zakonima u koje sam ja verovala. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Prvi centar za obuku, mislim da ste rekli da je bio pod Vasiljkoviem, drugi pod Arkanom. Vi ste u rezimeu naveli to se onde dogaalo, a zamoliu vas samo da identifikujemo neke dokumente u istom dokaznom predmetu, broj 567, ne, 568, hvala. Dokument pod tabulatorom broj 2, samo emo ga na kratko pogledati. Vi ste videli ovaj dokument, njega je potpisao Vasiljkovi sa imenom Dragan, a tu stoji, podvueno je na engleskom, na ekranu, datirano 8. novembra 1991. godine, dakle pie: Ja imam obaveza prema Slubi dravne bezbednosti Republike Srbije i moje angaovanje mora biti u punoj saglasnosti sa pomenutom slubom, kraj citata. Da li je to u skladu sa vaim saznanjima o Vasiljkovievom izvravanju njegove uloge? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Nama je ministar Sokolovi, insistirajui da ministar Simovi primi Dragana Vasiljkovia, rekao da je Vasiljkovi njihov ovek i Sluba dravne bezbednosti je organizovala sastanak u Botievoj vili sa Draganom Vasiljkoviem i mi smo imali informacije da je on radnik, saradnik Slube dravne bezbednosti. Kasnije ovo to ste mi pokazali, ja imam ovde dokument koji mi je Dragan potpisao i koji je Dragan uputio ministru odbrane Srbije na kome pie ova reenica. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Sledei paragraf se ne tie optuenog, ali zamoliu da nakratko pogledamo tabulatore 4 i 5. Tabulator 4 je jedan novinski lanak, nekoliko prvih redaka me zanima, ali nemam datum, trebao bi se nalaziti negde u sadraju, naiemo datum, ali ovde se kae da se

1184

1185

Vukovarska tragedija 1991 izmeu 25. i 29. septembra 1991. godine 1377 dobrovoljaca javilo jedinicama JNA i Teritorijalne odbrane. Zatim dalje u dokumentu pod tabulatorom 5 dokaznog predmeta 568 u tekstu pod naslovom Petokraka, na stranicama 3 od ukupno 7 stranica negde u donjoj treini teksta govori se o ustavnom zadatku Srbije da titi interese Srba izvan administrativnih granica postojee republike. Ona tu obavezu izvrava tako to angauje svoj vojni potencijal, to razmeta ljudstvo u jedinice JNA i to mobilie svoje ljude u sastav JNA. Da li je to u skladu sa vaim iskustvom? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ti tekstovi se odnose tano na kraj septembra i poetkom oktobra, znai na period pre nego to je meunarodna zajednica priznala republike kao samostalne drave. Prema tome, i po mom miljenju, to je bilo u skladu sa naim Ustavom i sa naim zakonima u to vreme. A to se tie broja od 1377 dobrovoljaca koji su se za tri dana javili, tek u centar za obavetavanje, to je informacija koju su prikupili centri za obavetavanje sa kojima sam ja kontaktirala i te informacije ja imam i sada zabeleene u svojoj svesci i po odobrenju ministra, ja sam ih dala sredstvima informisanja. A drugi tekst, koji vi govorite kao petokraka je intervju koji je general Simovi dao Zoranu Bogavcu , ali koji nikada nije bio objavljen. TUILAC NAJS PITANJE: Prelazimo na sledeu temu, odnos izmeu Ministarstva odbrane i Arkana. O njemu se detaljno govori u vaem rezimeu. Da li se 3. oktobra Arkan naao okruen u Vukovaru i jesu li preduzeti neki koraci da se oslobodi? Da li je optueni imao neku ulogu u tome i ako jeste, kakvu? Vrlo kratko, molim vas. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Mi smo dobili informaciju od Duana Stupara Kuma , i ljudi koji su bili sa nama na vezi da je Arkan ostao u obruu u Vukovaru i ja sam sigurna da je predsednik Miloevi bio o svemu informisan. Koliko mi je general Simovi rekao, predsednik Miloevi ga je zamolio da on moli Ratno vazduhoplovstvo da nadlee nad Vukovarom kako bi dobrovoljci koji su ostali u obruu Vukovara mogli da se izvuku. Mi smo tada proveli 48 sati u kancelariji i general Simovi je stvarno molio i molio avijaciju da samo nadlee nad Vukovarom da bi se dobrovoljci zajedno sa Arkanom izvukli i vratili ivi. TUILAC NAJS PITANJE: Da li se Arkan pojavio u zgradi Vlade? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: O da, Arkan se pojavio u zgradi Vlade, na ramenu je nosio snajperku puku i na njoj ustaku kapu umrljenu krvlju. Bili su, ja mislim, kod generala orevia, Milisava orevia i u radnim grupama i ja sam ih pozvala da uu i kod generala

Vukovarska tragedija 1991 Simovia, da uu kod nas, jer mi jo uvek nismo bili otili iz Ministarstva, nalazili smo se jo uvek ekajui ta e sa njima biti, a oni nam nisu ni javili da su se oslobodili i da stiu u Ministarstvo. I tom prilikom je odran krai sastanak sa njima. I to je bio jedini... TUILAC NAJS PITANJE: Da li je neto reeno o zarobljavanju od strane Arkana kada je pobegao iz Vukovara? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Vi ste me malopre ba prekinuli kad sam htela da kaem da je to bio jedini sastanak generala Simovia sa Arkanom . A, da, general Simovi ga je pitao izmeu ostalog: A ta vi radite sa zarobljenim?. On je rekao: Ih, generale, imamo dve kokoke zarobljene, ostale, rekao je praktino time da nemaju zarobljenih apsolutno. General je pitao: Kako to u ratu nema apsolutno zarobljenih?. Mi, generale nemamo zarobljenih. Tada je rekao da je on u obruu ubio 24 ustae tihom likvidacijom. Ja sam se zgranula: Kako to?. Onda je on rekao: Gospoo, vi napolje ako ne moete to da sluate . A Kum je rekao: Ma ona je vie muko nego to ti misli. TUILAC NAJS PITANJE: Za zapisnike, svedokinja je rukom pokazala jedan pokret ispod grla i pripisala ga Arkanu. Ova strana, grozna verzija, da li je ona prenesena optuenom? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da, i general Simovi se tada zakleo da vie nikad nee primiti Arkana niti da e bilo ta sa njim razgovarati, da on kao general ne moe da razgovara sa nekim ko vodi rat na ratitu, a nema zarobljenih, da je to nemogue biti na ratitu, a nemati zarobljenih. (...) TUILAC NAJS PITANJE: U redu, paragraf 35. Da li je Duanka Vorkapi iz ida i lokalnog TO za Vukovar 5. oktobra dola u vae Ministarstvo i rekla da hrvatske snage koriste kanalizacioni sistem kao sklonite iz kojeg napadaju Srbe? Ako je to tano, ta je Simovi u vezi toga uinio? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: U na kabinet je dola ena potpuno u crnom koja nije htela da se predstavi. Na moje izriito insistiranje rekla je da se zove Duanka Vorkapi, ali da ne eli da se ikada njeno ime objavi. Ovo naglaavam zbog toga to ja i danas ne znam da li je njeno ime stvarno Duanka Vorkapi, ali ona je donela nacrte podzemnih hodnika, u stvari stare kanalizacije koja je u Vukovaru pretvorena u sklonita u kome su se sklanjale ustae i Zenge i sve paravojske koje su bile u Vukovaru i koje su obavezno izlazile sa zadnje strane, otpozadi od dobrovoljaca i od vojske i

1186

1187

Vukovarska tragedija 1991 likvidirale veliki broj srpskih vojnika i dobrovoljaca. Mi smo bili svi vrlo iznenaeni, jer za te hodnike stare kanalizacije mi to nismo znali. TUILAC NAJS PITANJE: Vi, naravno, shvatate da se veliki deo ovoga ve nalazi u rezimeu, pa emo utedeti vreme. Hteo bih prei sa prie o Duanki Vorkapi ako to jeste njeno pravo ime na nain na koji je to reio general Simovi. Da li je on ita pitao optuenog i da li je donesen kakav plan? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: General Simovi je sa tim nacrtima otiao, kako je on meni rekao, kod predsednika Slobodana Miloevia. Kad se vratio otuda rekao je: Dobrila, rekao je predsednik da Arkanovi dobrovoljci dobiju zadatak da zabetoniraju te hodnike, a da ih Bada sa svojim jedinicama pomae. Ja sam na tome radila, ja sam uspostavljala kontakt sa Arkanom i sa Badom i ja sam nekoliko godina kasnije, kad sam traila zatitu za moj ivot i ivot moje porodice od predsednika Miloevia o tome pisala njemu otvoreno pismo objavljeno u NIN-u. To je za mene bilo veoma teko. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Stranake vojske, o tome govorite u paragrafu 36, 37 i 38 rezimea. Zanima me samo jedan pasus. Vi ste u jednom trenutku pripremili izvetaj o eeljevim dobrovoljcima i hrabrim borcima. Da li je optueni dao neka uputstva Simoviu u vezi toga treba li taj dokument dostaviti Skuptini ili ne? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ja sam pripremila dokument za Skuptinu u kome sam veliala eelja i njegove borce i traila sam od generala Simovia da to iznese na Skuptinu kao pozitivan primer. Kad sam gledala izvetaj koji je general Simovi podneo Skuptini, tog dela apsolutno nije bilo. Kad se vratio general Simovi sa Skuptine, ja sam ga pitala: Zato to niste izneli, jer to je tano, mi svakog dana dobijamo od gospodina eelja izvetaje, zato to niste rekli da znaju svi? On je rekao: Naredio predsednik, rekao je zato da ga veliamo. TUILAC NAJS PITANJE: Ali mislim da je jednom drugom prilikom, da li je pomo ukazana eelju kada su bili na frontu i da li je tom prilikom neku ulogu imao optueni? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: E, samo to je bilo pre toga. To je bilo kad je gospodin eelj traio helikopter da poseti borce na prvoj liniji fronta i on je traio helikopter, da mu Ministarstvo odbrane da helikopter da leti na front. Ja sam rekla da mi nemamo helikopter i da ne moemo da mu damo. General Simovi je rekao da mu dam telefon Broveta, on je rekao: Brovet nije Srbin, on je srpski izdajnik . Ja kaem: Kadijevia , on: Ne, Kadijevi je hrvatski kadar, neu s njim da razgovaram. Ja kaem: Generala

Vukovarska tragedija 1991 Adia. E dobro, moe general Adi. I posle smo pratili eelja i izvetaje eelja sa prve linije fronta. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Rekli ste nam o informacijama u vezi zloina u paragrafu 40, o tome vam ne moram postaviti pitanje. Paragraf 41, osoba po imenu Marak Gulding izaslanik UN-a ili funkcioner UN-a, da li je on 18. novembra 1991. godine doao u Beograd? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da, on je bio visoki podsekretar Ujedinjenih nacija, komandant snaga Ujedinjenih nacija u vreme rata i veliki prijatelj sa generalom Slavkom Joviem. On je doao u Beograd, kako su nama preneli, tajno i sastao se u nekoj kafani sa generalom Joviem jedno vee. Ujutro smo mi dobili obavetajne podatke da je general Jovi razgovarao sa nekim vrlo interesantnim ovekom, ali da Sluba bezbednosti nije mogla da snimi i da identifikuje ceo njihov razgovor. Zamolili su generala Simovia da pozove generala Jovia i da ga pita o emu se zapravo radi. General Jovi je po pozivu doao u na kabinet, za to vreme je general Simovi obavestio predsednika Miloevia o dolasku generala Jovia u na kabinet i odmah po dolasku generala Jovia, a tu se nalazio i predsednik Hadi i jo nekoliko ljudi, iz kabineta je specijalnom vezom pozvan predsednik Miloevi gde je general Slavko Jovi priao generalu, ovaj, predsedniku Miloeviu detalje njihovog sinonjeg razgovora. Ja sam po zadatku beleila razgovor koji, ta pria Slavko Jovi. TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste vodili beleke, meutim vi ste uli samo jednu stranu tog razgovora. Na osnovu onoga to ste mogli konstruisati, moete li nam rei ta je optueni rekao Joviu o broju dobrovoljaca na frontu? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Molim vas, mi se nismo razumeli, ja sam ula obe strane, tu je bio ukljuen spikerfon, ali ja nisam imala ovlaenje da piem ta pria predsednik i ta pita predsednik Miloevi, mada je on najvie i utao, postavio je samo nekoliko pitanja i samo nekoliko reenica rekao. Ja sam pisala samo ono ta pria general Jovi. TUILAC NAJS PITANJE: I ega se seate, ta je optueni rekao Joviu o broju dobrovoljaca na frontu i kako se o njima treba govoriti? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: General Jovi, koji bio ve nekoliko godina penzionisan, kako mi se ini, rekao je predsedniku Miloeviu da je Maraku Guldingu rekao da na frontu ima oko 1000 dobrovoljaca, na ta je predsednik Miloevi rekao Ima oko pet stotina paravojnika, ta naa, tako neto, u tom stilu. TUILAC NAJS PITANJE: I ta je Jovi na to odgovorio?

1188

1189

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: O, drue predsednie, nisam znao da ih ima pet stotina, mislio sam, a ja sam mu rekao da ih nema vie od hiljadu. TUILAC NAJS PITANJE: Ovo moemo nai u dokumentu tabulatora pod brojem 7 dokaznog predmeta 568.To je zapisnik, beleka o tom sastanku, ali po vaim ovlaenjima, vi ste zapisali samo ono to je rekla vaa strana, uslovno reeno. Na stranama 3 i 9, nekoliko redova od dna dokumanta, kae se sledee: E to nisam znao, nisam znao da ih ima 500, rekao sam mu da broj ne prelazi 1000. Mi nismo zavrili razgovor. Kraj citata. Prema vaim saznanjima, koliko je dobrovoljaca bilo? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Kada su traili opremu i kad su traili pomo, uvek su govorili o est hiljada, osam hiljada. Traili su osam hiljada lemova, traili su osam hiljada dugih cevi, traili su dve hiljade, ovaj, uvek se govorilo o nekoliko hiljada. Ja to govorim na osnovu onoga to su traili, to su traili kao pomo, a zapravo koliko ih je bilo, to postoji u centrima za obavetavanje jer su se dobrovoljci, oni koji su redovno ili, koji su legalno ili na front i koji su hteli da brane srpsko, Srbe ugroene u Hrvatskoj, ovaj, bili su registrovani u centrima za obavetavanje u celoj... (...) TUILAC NAJS PITANJE: Hvala lepo. Oprostite to sam to propustio. Da, dakle, to se tie informacija o ratnim zloinima, da li ste vi doli do informacija u vezi jedinice Duan Silni Mirka Jovia ili moda nekih drugih nezavisnih etnikih grupa? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Mi smo, mi smo dobijali od, ovaj, od onih koji su se vraali sa fronta i koji su demonstrirali pred Vladom, dobijali smo informacije od brojnog, od velikog broja invalida koji su sedeli kod, koji su sedeli ispred Vlade i ekali da ih neko primi. Od majki koje su protestvovale to su im sinovi zarobljeni u hrvatskom kasarnama dobijali smo informacije da na, da odreene grupe dobrovoljaca ine razne zloine i oni su se najvie plaili da e se Hrvati osvetiti, i ustae osvetiti njihovim zarobljenim sinovima za ono to ine te dobrovoljake jedinice na ratitu. Ja isto tako napominjem... TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. U redu, zavrite ta ste poeli. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Hvala vam lepo za dozvolu da zavrim. Ja samo hou da kaem da te jedinice, Duan Silni, jedinice Parokog, jedinice nekog Mauzera za koga su govorili da je iz Demokratske stranke, da mi sa njima nismo imali nikakve veze, da niko nije imao informacije koliko ih ima, kad idu na front, ko ih vodi, kako ih prevode i, i o

Vukovarska tragedija 1991 njima mi u Ministarstvu nismo imali, mi nismo imali informacije. To hou da kaem, da je na ratitu bilo i onih koji nisu bili u okviru sistema. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 42, da li je bila jedna prilika kada je general Simovi trebalo da se pojavi na televiziji sa Arkanom i njegovim dobrovoljcima, ali se pojavio neko drugi umesto njega? Moete li nam objasniti kako je do toga dolo? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Bilo je, ja sam se bila dogovorila sa gospodinom Alimpijeviem sa Studija B da pozove dobrovoljce, predstavnike dobrovoljaca i predstavnike vlasti da govore o njihovom ukljuivanju u legalne sisteme i o tome da dobrovoljci budu izjednaeni sa redovnim rezervistima i vojnim obveznicima. Bilo je dogovoreno da general Simovi gostuje na televiziji sa grupama dobrovoljaca, sa grupom dobrovoljaca i njihovim predstavnicima. Neposredno pre polaska, ispred samog polaska, kad je trebalo da krene na taj sastanak, u kabinet je uao pukovnik Mladen Kovaevi i rekao: Generale, ja sad idem na televiziju, zvao me je predsednik Miloevi i rekao mi da ja tamo predstavljam, budem sa dobrovoljcima na televiziji. I mi smo utali, gledali u njega, i mi smo se namestili pored ekrana i gledali program i svi zaueni, pukovnik Mlaa Kovaevi sa svojim strogim vojnikim licem govorio je kako nema veze nikakve sa dobrovoljcima, kako su to paravojska, kako mi ne znamo ni koliko ih ima, mi nemamo, mi nita o njima ne znamo. I mi smo bili, ja nikad neu da zaboravim lice generala Simovia: ta je sad ovo?. TUILAC NAJS PITANJE: U rezimeu ste se bavili koordinacionim grupama u Ministarstvu odbrane, mislim da se tu niste konkretno bavili optuenim. U paragrafu 45 kaete da jedan od glavnih zadataka koordinacionih grupa bio da koordiniraju aktivnosti izmeu Vlade Srbije, Teritorijalne odbrane, policijskih snaga autonomnih oblasti i vojske. Da li je to tano? Samo nam recite da ili ne? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Te oblasti u Hrvatskoj su dobijale logistiku, pravnu i ekonomsku pomo od Vlade Srbije preko svih ministarstava Vlade Srbije. To pie u vaem rezimeu, da li je to tano? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Idemo sada na kratko na temu koja se bavi Goranom Hadiem. 29. septembra 1991. godine da li je va ministar razgovarao telefonom sa optuenim, a nakon toga da li ste vi morali da odete u kabinet predsednika Vlade Zelenovia da biste ga povezali sa Hadiem?

1190

1191

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Taj telefonski razgovor ja nisam ula, ali mi je ministar Simovi rekao da je predsednik Miloevi rekao da odem u, kod predsednika Zelenovia, tamo je bio gospodin ministar Zoran Sokolovi i sa njim su bili Goran Hadi , Arkan i Kum. Meni su rekli da treba da predstavim Gorana Hadia srpskoj javnosti, da mu damo publicitet jer on treba da, on je predsednik i da on treba da prestavlja Srbe u Hagu. Ja sam pitala Gorana Hadia ega je on predsednik, on nije znao nita da kae, ja ne znam kako da ga predstavim sredstvima informisanja i ta da kaem. Ja sam pozvala Zorana Bogavca, novinara i rekla mu da treba da obui Gorana Hadia koji je predsednik neega, da mu kae ega je predsednik i ta treba da pria na sredstvima informisanja i na radiju. Pozvala sam mog biveg urednika Momu Brkia i zamolila sam ga da primi predstavnike dobrovoljakih jedinica i predstavnike sa ratom zahvaenih podruja i da ih predstavi u udarnoj emisiji u 3 sata na Radio Beogradu. Nakon toga, Moma Brki me je pozvao i rekao: Pobogu Dobrila, pitaj ministra to mi je poslao te kriminalce u radio stanicu. Uli su pod punom ratnom spremom i sve mi ljude poplaio. I kad mi takog nekog alje, kai mi koga mi alje, da ne predstavljamo kriminalce. Posle toga, vie nisu govorili da je Goran Hadi i Arkan kriminalci. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste u vaem kontaktu Momiru Brkiu objasnili ko vam je dao uputstvo da taj ovek treba da se promovie putem televizije? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Naravno, jer kako bih mogla dalje da ga promoviem da mu nisam objasnila, i onda je on utao i radio dalje. TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 49 se bavi Krajinom. Da li je Babi redovno dolazio u Ministarstvo odbrane i traio pomo? Odgovorite nam samo sa da ili ne, molim vas. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da li moete da mi dozvolite da se vratim na prethodno pitanje malo, samo malo. TUILAC NAJS PITANJE: Da, izvolite. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Predsednik Miloevi je u jednom telefonskom razgovoru pitao ko je taj Goran Hadi i general Simovi je pozvao generala Nenezia da objasni ko je Goran Hadi, ali tada su zakljuili da je Goran Hadi ve daleko stigao, da je stigao ak do Haga i da se nije moglo natrag. Ja samo ovim hou da kaem da je general Nenezi Gorana Hadia podmetnuo predsedniku Miloeviu i da predsednik Miloevi zapravo nije ni znao ko je Goran Hadi kad je s njim kontaktirao.

Vukovarska tragedija 1991 Ja se predsedniku Miloeviu izvinjavam to ovo kaem, ali to su bila moja saznanja koja su me uvek bolela i optereivala, to se to tako radilo. Dalje, da odgovorim na vae pitanje, da li mogu da ujem vae pitanje? TUILAC NAJS PITANJE: Da li je optueni izneo neko zapaanje Simoviu u vezi sa Babiem i tome da Babi na svoju ruku postavlja osoblje u Krajini? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da. Predsednik Miloevi se alio generalu Simoviu na ponaanje Milana Babia. Mira, sekretarica Mira i ja smo esto satima traili Milana Babia po Beogradu gde se on nalazio, on nikada nije stizao na vreme na sastanak koji je zakazao kod predsednika Miloevia, zatim Goran... TUILAC NAJS PITANJE: Nestaje nam vremena. Recite nam samo da li je optueni ita rekao i ako jeste, ta je rekao u vezi s tim da je Babi na svoju ruku postavljao lica u Krajini? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Rekao je: On ne pita nikoga, ni Kadijevia, ni tebe, ni mene, on postavlja ujia , postavlja potpukovnika Mladia kome su ubili nekoga i koji e tamo da se sveti. ta to on tamo radi, taj Milan Babi, on ne znam da l radi na struju ili na baterije?. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Sledee pitanje. Da li ste bili prisutni na sastanku sa generalom ujiem... SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: ...u kancelariji Simovia kada je on traio novac, i ako jeste, kako je reen taj zahtev i kakvu ulogu je imao optueni u svemu tome? Ali samo kratko, jer smo u stisci sa vremenom. SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da, bila sam u kabinetu kad je general uji upao sa svojom svitom, sa nekoliko pratioca koji su ostali ispred naih vrata i tada vie niko nje mogao da ue u na kabinet. General uji je govorio: Pare Tomo, pare Tomo, pare Tomo. General je zvao Zebia, zvao je predsednika Miloevia i onda je se pokupio i otiao, kako nam je rekao, kod predsednika Miloevia. Kad ja nisam mogla da izaem iz kabineta, ni da odgovaram na telefone, general uji je ekao u kabinetu da se donesu pare. Kad se general Simovi vratio, on je pitao: ta je bilo, ta je bilo, ta je bilo? General je utao. Posle izvesnog vremena doao je Zebi, doneo je jedan kufer veliine, malo vei od akten tane i stavio ga na sto pred generala ujia. General uji je samo otvorio kofer, gornju stranicu od kofera, zatvorio je, podigao kofer ovako u ruku, ustao i izaao na vrata. General Simovi i Zebi su samo slegli ramenima, rairili ruke jedan prema drugome,

1192

1193

Vukovarska tragedija 1991 pogledali se, Zebi otiao na vrata, a general Simovi vie nije progovorio nijednu jedinu re. TUILAC NAJS PITANJE: U vaem rezimeu se bavite i uticajem Socijalistike partije Srbije i propagandom. Kada je re o propagandi, kada je Radovan Karadi promovisan od strane Jevrema Damjanovia, glavnog i odgovornog urednika Ilustrovane politike i Ekspresa, na osnovu ijih instrukcija je to uinjeno? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Pogreno postavljeno pitanje. Ja sam napisala jedan tekst koji sam odnela mom glavnom i odgovornom uredniku Ilustrovane politike Jevremu Damjanoviu. Ja se vama izvinjavam to vam ovo kaem, ali je ovako bilo. I ja sam u tom tekstu obraivala temu gde su bili Jovan Rakovi, Karadi, jo mnogi drugi i moj urednik Jevrem Damjanovi mi je rekao: Dobrila, ovaj tekst ne sme niko da ti objavi. Zato . Zbog Radovana Karadia. Zato? Zato to je predsednik Miloevi naredio da se Radovan Karadi promovie, a ja sam postavljen na mesto glavnog i odgovornog urednika Ekspres politike da izvrim taj zadatak. I nemoj da izgubi glavu zbog tvojih ludosti. Uz izvinjenje vama za moju korekciju vaeg pitanja. 22. oktobar 2003. godine TUILAC NAJS: Dakle, postavljeno je pitanje javno Arkanu ko je njegov vrhovni komnadant, citat: U kabinetu je nastao tajac, svi smo oekivali da e Arkan posle par trenutaka utanja progovoriti i da e tu sad pred itavom javnou rei, general Simovi. Patrijarh Pavle. Nastao je opti smeh, to je bilo neozbiljno u njegovom stilu. Mi nikoga ne priznajemo, mi sve radimo na svoju ruku. Neki dan kasnije nam je Kum doneo kasetu koju je opet Studio B snimio i na kojoj dobrovoljci pozdravljaju ministra Simovia i kako ga proglaavaju svojim vrhovnim komandantom to im je neko od zvaninika prilno zamerio. To nije bio Simovi. OPTUENI MILOEVI: Da ispravim, to pitanje da ne priznaje nikoga to je nesumnjivo, nisam postavio ja, nego gospodin Tapukovi. SUDIJA MEJ: Po mom seanju stranica 41 je neto to ste vi izneli ili se ja varam. TUILAC NAJS PITANJE: Da, tano, prihvatam ispravku, to je rekao gospodin Tapukovi, on je to rekao. Molim vas gospoo Gaji-Glii, vi ste nam rekli kome je Arkan odgovarao ve na poetku pa sad me zanima tano da ponovimo, kome?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Arkan odgovarao na poetku? Je l to vae pitanje? TUILAC NAJS PITANJE: Ne, ne, vi ste nam na poetku vaeg svedoenja rekli kom telu je bio podreen, odnosno kome je odgovarao? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Drug Zoran Sokolovi je rekao, oni su odgovarali SUP-u Srbije. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. U toj emisiji, s obzirom na njegove naine, da li je neto moglo izazvati sumnju kod vas? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Mi smo oekivali da e on da kae: O, na vrhovni komandant je general Simovi, zbog toga to je general Simovi deklarativno izjanjavao da su dobrovoljci okosnica budue srpske vojske, nadstanake, neprofesionalne vojske za odbranu srpstva i srpskih nacionalnih interesa i u koju je spadala u to vreme i Srpska dobrovoljaka garda. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Govorili ste o avizo nalozima i opisali ste na koji nain je optueni te naloge donosio. Rekli ste da je bilo prikladno, u to vreme, s obzirom na neposrednu ratnu opasnost initi tako neto. Ono to je optueni radio, da li je to bilo u skladu sa onim to ovek na njegovom poloaju i treba da ini s obzirom na neposrednu ratnu opasnost? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ja sam rekla da je avizo nareenje bilo neto uobiajeno u organima dravne uprave i ak u naem razgovoru sa vama rekla, O pa ponekad sam i ja koristila da dam avizo nareenje svojim saradnicima i to je bilo uobiajeno. Onda se avizo nareenje daje u etiri oka i pretpostavljeni daje svom podreenom. Naravno, ja nisam ula i ja nisam bila u prisustvu predsednika Miloevia, nisam ula ni jedno avizo nareenje koje je direktno presednik Miloevi nekome izdao. Ja sam samo ula ono to je meni general Simovi govorio: Predsednik Miloevi mi je rekao to, to, to, ja sam onda pisala, ja imam ovde svoje dnevnike koje mogu da vam pokaem, asni Sude, vi svojom ekspertizom... TUILAC NAJS PITANJE: Prekinuu vas zbog vremena. Vi ste u vaem odgovoru povezali ovaj tip nareenja s neposrednom ratnom opasnou, a pitanje je bilo na osnovu onoga to je Simovi inio, odnosno to je Simovi rekao konzistentnost injenice da je postojala neposredna ratna opasnost ili je on postupao kao da jeste postojala takva opasnost? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Koliko se meni ini u nekim optinama, pograninim, bila je i uvoena neposredna ratna opasnost tako da je, da se naravno moe rei da je potovao te propise. Ali o avizo nareenju,

1194

1195

Vukovarska tragedija 1991 toliko ste imali vojnih lica koji su o tome znali kao iz rukava, o tome su trebali da govore oni koji su ih propisivali. TUILAC NAJS PITANJE: U redu, u redu, idemo dalje. Postavljeno vam je pitanje u vezi granatiranja iz jednog dela Jugoslavije u drugi deo. Prema vaim saznanjima, odakle se granatirao Vukovar u Istonoj Slavoniji, je li to uvek bilo sa teritorija unutar granica ili van granica? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Ja ne znam da odgovorim na to pitanje. TUILAC NAJS PITANJE: Dobro. Takoe vam je postavljeno jedno pitanje od optuenog da li je Bada bio dobrovoljac ili ne. Pitanje se povezalo sa jednim drugim pitanjem, stranica 38, red 15. Radi pojanjenja, je li Bada bio dobrovoljac ili ne? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Kako je nama drug Zoran Sokolovi rekao, on je bio poslat iz Ministarstva odbrane da pomogne Arkanu i da pomogne tom ivlju na tim podrujima. Da li je on dobrovoljno, to je rekao, ja idem tamo, i otiao, ja to ne znam. TUILAC NAJS PITANJE: Optueni vas je takoe pitao o postupcima, odnosno delovanju vazduhoplovstva u Vukovaru u vreme kada se Arkan izvukao iz Vukovara. Sugerirano je da je tamo bilo puno civila. Da li je to delovanje vazduhoplovstva zapravo bilo zbog civila ili zbog situacije u kojoj se Arkan naao? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: U Vukovaru je bilo dosta civila, i srpskih civila i hrvatskih civila, ali delovanje je tada bilo ba zbog toga to se Arkan naao u takvoj situaciji, zbog toga se Arkan naao u takvoj situaciji. Zbog toga smo mi molili, general Simovi je molio Ratno vazduhoplovstvo da samo nadlee i da ne gaa da ne bi neko stradao, a predsednik Miloevi je... TUILAC NAJS PITANJE: Samo trenutak, jer moje sledee ptanje se na to odnosi. Mislim da je optueni zamolio Simovia i da je Simovi onda to uinio, da je to bila, naime re koja se koristila. Da li ste vi ikad uli i videli, odnosno uli Simovia da je poricao da je optueni ikada od njega neto traio? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Nisam razumela pitanje. TUILAC NAJS PITANJE: Kad je re o njihovom odnosu, naime optueni i Simovi, da li je Simovi ikada negirao da je optueni ikada neto od njega traio? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Da li je optueni negirao, da li je predsednik Miloevi negirao da je Simovi negirao, ko je negirao?

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Kad je optueni zatraio od Simovia da neto uradi, da li je Simovi uvek to uradio ili je odbio da uradi? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Pa neto nije mogao da uradi. Nije napravio spiskove nesposobnih generala, nije mobilisao nikoga, ali nije rekao Predseniku da to nee da uradi. Najee je izvravao ono to mu je predsednik Miloevi rekao. TUILAC NAJS PITANJE: Dolazim do poslednjih pitanja. Kada je re o paravojsci i o tome da su pripadnici paravojske bili ilegalni, jeste li ikada uli da se bilo ko od njih krivino gonio to je van zakona? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Bili su pokretani neki postupci sudski i znam da je Vojislav Kotunica sa svojom ekipom stavio na raspoloenje da brani te optuene za koje je pokrenut sudski postupak. Meutim, najee kada smo dobijali neke informacije da su napravljeni neki ratni zloini od strane tih nelegalnih paravojnih formacija, mi nismo dobijali ni gde, ni kada, ni ko, ni ime, ni nita i onda nismo ni mogli da vrimo neku veliku istragu. A i bilo je kratko vreme, sve se dogaalo u okviru dva i po meseca. TUILAC NAJS PITANJE: Dobrovoljci, odnosno podrka koje je njima prualo Ministarstvo odbrane, kako se to nastavljalo nakon obuke, gde bi oni bili rasporeeni? SVEDOK GAJI-GLII ODGOVOR: Oni su bili rasporeeni u jedinice Teritorijalne odbrane mesta, ugroenih mesta. Znai tamo gde je postojala opasnost da se izvri genocid nad srpskim stanovnitvom. I oni su imali tretman isto kao stanovnitvo tog mesta, ako se ja ne varam.

1196

1197

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 mogu da se sloe. Takvi su meunacionalni odnosi bili jer se ratovalo. Mi smo zakljuili da svi moraju da se vrate na svoja mesta, mora im se omoguiti i da svima mora da se omogui da normalno ive, da se sve vrati u prvobitni poloaj, to e rei, ono to im je spaljeno, mora da se nanovo napravi i popravi. To je zakljuak Predsednitva, a ovek je rekao to to je rekao. Zakljuak je potpuno u smeru koji je politiki jedino bio mogu. TUILAC NAJS PITANJE: Samo da bih shvatio pa emo onda ii dalje. To je vae objanjenje izraza uniteni i spaljeni, da bi se spreili da se vrate, je li tako? SVEDOK JOVI ODGOVOR: Instiktivno, molim vas. Insistiram na rei, ovek je rekao instiktivno, ne da je planirala vlast, ne da je neko naredio, nego instiktivno, a to znai revolt srpskoga naroda prema njima, jer su oni zavaeni meu sobom. Revolt graana.

Borislav Jovi, o etnikom ienju:

TUILAC NAJS PITANJE: (...) Prema tome, gospodine Joviu, ovde se vidi da je gospodin Zeevi uzeo re odmah nakon vas. Molim vas da sada u originalu pronaete taj pasus gde je zabeleeno ono to govori Zeevi, on poinje reima: Ovo je jedno vrlo kompleksno, sloeno pitanje. To je verovatno na sledeoj strani. Dakle, to je etvrti red na ovoj strani koju sada vidimo na engleskom jeziku, govori Zeevi i ovde stoji: Ovo je jedno vrlo komplikovano pitanje, molim vas, gospodine Joviu, da to pokuate da pronaete u originalu gde stoji Ovo je jedno vrlo kompleksno, sloeno pitanje. Pronaite to u originalu, gde stoji: Instiktivno sve hrvatsko je bilo uniteno i spaljeno da bi se oni spreili da se vrate. Ali ovde postoji jo jedna druga istina, a to je da mi ne moemo da ivimo zajedno. Mi to ne elimo i neemo. Dakle, vi ste bili na tom sastanku koji je odran u martu 1992. godine. Za optuenog u rei da se to nalazi na strani 78 i 79 pod tabulatorom 7 u dokumentu koji je na BHS-u. Moete li nam molim vas objasniti da li je to bilo reeno dok ste vi bili prisutni na tom sastanku? SVEDOK JOVI ODGOVOR: Pa ja ne mogu da naem tu reenicu o kojoj vi govorite ali po sadraju vidim da je to tu. Vidite, to je jedan vrlo veliki stenogram, moda ima stotinak stranica, nisam siguran i ovo se moe razumeti samo ako se razumeju zakljuci koji su doneti, a naroito ako se razume, ako se proita sve to je tamo govoreno. Sutina toga sastanka bila je priprema za dolazak mirovnih snaga Ujedinjenih nacija na teritoriju Republike Srpske Krajine i zadaci ta treba uraditi kada se to desi. Jedan od zadataka o kome je bilo rei jeste da se obezbedi da se svi graani koji su prognani i pobegli ili na bilo koji nain napustili svoje kue, vrate svojim kuama i da im se obezbedi ne samo da tamo ive, nego i da normalno rade, da zarauju i da se ivot nastavi onako kako treba da bude. To je i u zakljucima Predsednitva napisano. Jedna od epizoda ovde jeste bila da je gospodin Zeevi rekao Ali mi imamo jedno selo u kome su bili Hrvati i oni su instiktivno prognani. Instiktivno, to znai nije po naem nalogu, nije po nekom planu, nego su graani jedni druge proganjali koliko su mogli i ovi su instiktivno prognani i na alost, on je vie, on je vie jadikovao ta da radi kad se to desilo, a ne to je to pozdravljao. Na alost, i njihova je imovina spaljena. I rekao je da se boji ako i njih vrate, da e tu teko biti, jer Srbi i Hrvati tu teko

1198

1199

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 Takoe, bilo je pokuaja od ovog drugog stanovnitva znate nekome je sruena kua, osveta je to da neko nekog ubije i unakazi. Ali, dok smo mi situaciju drali pod kontrolom toga nije bilo. Nisam siguran da je bilo ikakvih masovnih grobnica. E, sad, mi poaljemo 50 autobusa u 20 km udaljene Vinkovce, a oni nam ih vrate. Kau im: Nek vas armija hrani! Pa, nemam ja toliko prostora i smjetaja. Mi smo ih ostavljali da spavaju po zgradama i kuama, nismo ih dirali poto su bili razoruani. MONITOR: Dva i po kilometara jugoistono od farme Ovara tvrdi se da postoji masovna grobnica. Govori se o dvije noi stalnog klanja i preko 300 pobijenih, meu kojima su civili i ene. Vlada tzv. SAO Krajine, Mazovjeckom i ekspertima UN, nije dovolila da se obavi istraivanje na tom lokalitetu... ljivananin: Zato se tu pominje Ovara? Mi smo komandanta Mitnice, nekog Mitra Kraulu, pitali da sav narod izae, mi mu sve garantujemo. On je doao do mene i rekao da on hoe njemu da sudimo, da narod ne diramo to sam ja cijenio, mada je bio najvei zlikovac. Nije tana cifra koja se tu pominje (175), bilo ih je 183, ini mi se imam taj spisak negdje. Oni su se sami javili i rekli: Mi smo ustaka vojska. MONITOR: Ali, ovdje se govori o pacijentima vukovarske bolnice... ljivananin: Rei u Vam... Mi smo te zarobljenike doveli na tu Ovaru. To je neko selo, ta ja znam. Ali, oni su bili obezbijeeni svim straama i mi smo sprijeili bilo kakav masakar nad njima. Oni su tu bili dandva (vie se ne sjeam) i odatle smo ih sproveli direktno u zatvor, u Sremsku Mitrovicu. Mnogi od njih nedavno su puteni na slobodu. A ti svi, u bolnici, su u pratnji EZ i drugih organizacija sprovedeni u Hrvatsku. Istog dana, Hrvati su ih sami otuda vratili. MONITOR: Vi ne znate za nono odvoenje pacijenata autobusima sa Ovare? ljivananin: Ne. Svi su po spisku odvedeni u mitrovaku kaznionicu. Taj spisak imaju meunarodne organizacije i one su ga provjeravale. Znai, strijeljanja i ubijanja nije bilo. Dodue, postojali su leevi koji su skupljani na gomilu prilikom ienja grada. Bile su to veinom ustae. Zamislite kako je bilo teko sada njih sahranjivati, a uz to im i davati neke vojne poasti... MONITOR: Vi znate ko je Arkan? ljivananin: Da. MONITOR: On je uestvovao sa Vama, na Vaoj strani u svim tim stvarima. Njegovi dobrovoljci bili su, odlukom SSNO-a, tretirani kao sastavni i regularni dio zvaninih Oruanih snaga. Da li su Vam poznati njegovi zloini?

Intevju: Potpukovnik Veselin ljivananin, naelnik taba Prve motorizovane brigade VJ

Zato sam sruio Vukovar

Nakon to smo se sloili da smo neistomiljenici, razgovor je mogao da pone. Potpukovnik ljivananin, utisak je, ne pria ono to m isli: rijei koje je izgovarao kao da su bile neije tue, skinute sa matrice propagande. Na neki nain mi je ao ovog krnog Durmitorca, ini se da nije svjestan ta je uradio i u emu je uestvovao. Na kraju razgovora, htio sam da ga pitam ima li griu savijesti, ali se ispostavilo da bi to bilo suvino. Rekao sam mu da je igraka u ruci krvavih manipulanata. Ne ini mi se da je shvatio. MONITOR: Gospodine potpukovnie, vjerovatno ste uli za izvjetaj specijalnog izvjetaa UN o stanju ljudskih prava za oko 175 pacijenata iz vukovarske bolnice, 20. novembra prole godine, nakon oslobaanja, dakle. Mnogi od njih su, dok ste vi stajali ispred bolnice i ljudima iz Meunarodnog Crvenog krsta branili ulazak u nju (Ovo je moja zemlja) odvedeni na zadnja vrata bolnice. ta Vi znate o svemu tome, o zloinima i masovnim grobnicama? ljivananin: Ja dosta znam o svemu to se deavalo i elim da govorim poteno i objektivno. Prvo, jo u vrijeme oslobaanja Vukovara, tvrdio sam da su svi Evropejci protiv Srbije i srpskog naroda, kao i protiv armije. Mnogo toga lijepoga to je bilo oni nisu eljeli da uju. Drugo, tada je bilo jasno ta oni hoe. Oni ele da srpski i crnogorski narod bace na koljena. Evropejci ni danas ne pominju stradanja i golgotu srpskog naroda. Ja sam ubijeen, i znam sigurno, da mi iz Gardijske jedinice nismo s nikim postupali van meunarodnih propisa. Mi smo formirali kolone ljudi, i to sledeim redosljedom: prvo da se zbrinu ene i djeca, a potom ostali. Tu kolonu smo poslali u Hrvatsku, a oni su ih istog dana vratili natrag. Tako, jednostavno, nismo imali mogunosti da ih zbrinjavamo. Bilo je pokuaja od strane tih zarobljenika i tog naroda, nou, da sami bjee preko kukuruzita itd.

1200

1201

Vukovarska tragedija 1991 ljivananin: Hou da ovo obavezno napiete: Arkanova vojska nije uestvovala u oslobaanju Vukovara, ve Borova Naselja. To mora da se razgranii... MONITOR: To ne mijenja stvar... ljivananin: Oni su pokuali da stupe u kontakt sa nama, ali ja nisam htio da primim nikog u Oprerativnu grupu JUG, ko nije bio spreman da izvrava moja nareenja ili mijih pretpostavljenih. to se Arkana lino tie, ja sam nekad... Ne, nikad se u Vukovaru nismo sreli, niti je dolazio u Vukovar, dok smo mi bili tamo. Nikad! MONITOR: Vi, dakle, tvrdite da on nije radio zloine? ljivananin: Ne zna. To ja ne mogu da govorim i ne elim ni o kome da govorim nita... Ja nikada nisam bio sa Arkanovim jedinicama u borbi, nisam te ljude nikada vodio. Ne elim da govorim o njihovim dobrim i loim stranama jer nisam bio i nisam vidio o tome Vam ne mogu nita rei. MONITOR: Vi znate za zloine hrvatske vojske? ljivananin: Da, znam. MONITOR: Ali, Vi ste u pozadini imali Arkana, mnoge dobrovoljce i teritorijalce koji su klali. To niste ni uli ni vidjeli? ljivananin: Ne, ja ne tvrdim za zloine Arkana, niti bilo koga drugog. To je boljka nas samih, to o tome govorimo. Mi stalno meu sobom traimo zaevice... Ja mogu da primim samo ono to vidim, a ne ta sluam. Tako hrvatski asopis Globus, na primjer, za mene tvrdi da sam najvei zloinac hrvatskog naroda. To ne mogu ni da sanjam, to to mi oni pripisuju. Ali, ja o ustakim zloinima mogu da govorim zato to sam to doivio (kada su mi ubli vozaa, npr.). Hrvati su prvi poeli da prave zlodjela. MONITOR: Da li Vam je, g. Potpukovnie, poznato da su Vukovar branili i Hrvati i Srbi? ljivananin: Da su ga branili Srbi? Ne, nije bilo takvih. Bilo je samo njih dvojica, iz mijeanih brakova. Predali su mi se i rekli da su prisilno mobilisani. MONITOR: Kaite, zato ste sruili Vukovar? ljivananin: Mi nismo htjeli da ruimo Vukovar. Ali, ako hoemo da vodimo neku vojniku operaciju... Postavljalo se pitanje: kako ruiti gradove? Kako ruiti svoju otadbinu? Kako ubijati svoj narod, s kojim si do jue bio prijatelj? Ali, kad je svim silama od strane ustake Hrvatske, od strane Evrope, od strane svih, navaljeno na armiju i srpki narod, onda smo mi krenuli u odluujuu bitku za Vukovar. Recimo, da je tada taj ustaki komandant Dedakovi poao prema meni i rekao: Sluaj, ljivo, ej, majore, oficire,

Vukovarska tragedija 1991 etnie da mi je rekao Sluaj da se dogovorimo kao ljudi, ja bih svim vojnicima zabranio da pucaju. Ali, kada su mi 6. oktobra ubili vozaa..., neka mi pria ko ta hoe, ja vie milosti prema tim ustaama nisam imao, niti u imati. Onda sam na komandnom mjestu rekao: ako treba, ruiemo sve do temelja, ali emo spasiti ivote naih vojnika, graana, ena i ostalih ali da imamo to manje mrtvih pa emo sruiti taj grad i kazaemo ustaama da oni ne mogu nama komandovati. I uspjeli smo! ao mi je, ja sad gledam iz drugog ugla, to je Vukovar sruen, ali to treba da bude opomena svima onima koji hoe silom da rjeavajku politika pitanja. MONITOR: ta mislite o braniocima Vukovara? ljivananin: Oni su dali mangupima i huliganima da vode rat. Kad sam zarobio Marina Vidia, ja sam mislio da je to linost on je bio povjerenik hrvatske4 vlade za Vukovar a li kada sam ga prvi put vidio, to je bio najobiniji uliar. A on je rukovodio hrvatskim narodom. On!? Dok smo razgovarali, popio je flau rakije koju sam mu dao. Da li takvi ljudi mogu da vode jedan narod u slobodu i demokratiju? MONITOR: G. Potpukovnie, da li eelj moe da vodi jedan drugi narod? ljivananin: Ja ne kaem da moe i mislim da nee nikad... MONITOR: Nemojte tako, jue ste bili u Vukovaru s njim, askali ste. ljivananin: On je za mene normalan, kao i svaki drugi. Ja elim da razgovaram sa svakim ovjektom, ukoliko je on spreman na razgovor. MONITOR: ta za Vas znai Velika Srbija? ljivananin: Ja i nisam razmiljao o Velikoj Srbiji, ali sam siguran da e Jugoslavija postojati, makar ovolika. U njoj se prua ruka Albancima i Muslimanima i Hrvatima, ali moraju da potuju njene zakone. Oni hoe da primaju plate i drugo, a nee da budu njeni vojni obveznici, nee da rade u fabrikama, nee da rade nita. MONITOR: Sve je to dobro, g. Potpukovnie, ali Vi priate o pravima koja ne postoje. Ja se lino ne osjeam slobodan sa Miloeviem i eeljem na elu i zloinakom vojskom u pozadini. Shvatam osjeanja neslobode pripadnika nacionalnih manjina, ali i dobrog dijela veinskog naroda. Sluio sam, prije izvjesnog vremena, JNA. Sada, u vojsku, koja je podsticala i vrila zloin ne bih iao. ljivananin: Dobro je to titite protivnike i to je jedan od obiaja naeg ojstva.

1202

1203

Vukovarska tragedija 1991 MONITOR: Ljudi druge nacionalnosti mi nijesu protivnici... Da Vas pitam: Vi ste Srbin? ljivananin: Ja sam Crnogorac. MONITOR: Ako VJ uvede ajkau, pa onda pride i kokardu, kao slubene oznake, da li ete to staviti na glavu? ljivananin: Stavio bih, zato ne...? MONITOR, 27. novembar 1992. Intervjuisao: Vladimir Jovanovi

Vukovarska tragedija 1991

Nenad anak: Dnevnik dobrovoljca

Doivljaji vojnika anka

08. 11. 1991. Vratio sam se kui oko ponoi. Jueranji dan bio je pun dogaaja, kao i nekoliko ranijih. Dogaaji u Senti i Adi bili su zaista impresivni. Okupljeni ljudi odluni da se ovo ratno ludilo zaustavi, razliiti maternji jezici ali zajednika elja za mirom. Sa druge strane, lokalni politiari zateeni situacijom i nespremni da reaguju. Odvojeni od onih koje bi trebalo da predstavljaju, navikli da se uvek odluke donesu i saopte negde odgore. Delegati optinskih skuptina osokoljeni masom pod prozorima suprotstavljaju se lokalnim monicima i u svoje diskusije unose sve o emu su morali da ute ko zna koliko dugo. Momci u ojanim uniformama okrueni majkama, porodicama, komijama, sa nekom deicom u rukama, stoje na ulici. Kratko sam govorio u Adi. Govorio sam o svim ugroenim i svima onima kojima je naa pomo potrebna i os premnosti da ih branimo, ali ne ovako. Da ne elimo da ivimo u zemlji krojenoj generalskim makazama. Da smo svi mi, bez obzira na naciju i veru, svoji, i da se u ovom trenutku delimo samo na one koji su za rat i one koji su protiv njega. Policajci (poznanici iz Sente) ljubazno su nas pozdravili kada smo odlazili. U Beogradu smo obili nekolik prijatelja. Bio sam u Vremenu, i rekao im da je ova mobilizacija genocid na Vojvoanima i neistomiljenicima uopte. (U Senti je i sam predsednik optine u jednom trenutku rekao da je iz Vojvodine do sada mobilisano oko osamdeset i tri hiljade ljudi. Hoe li iko ostati ako se ovako nastavi?) U B92 smo svratili na kafu. Dok smo askali, dobili su vest da nas je pokrajinski odbor SPS estoko napao nazivajui nas pomagaima Tumana i genocida nad Srbima. Direktan poziv na lin. Uostalom, ta sam mogao drugo i oekivati. Kako drugaije i mogu da reaguju oni koji ive od nedostatka dokaza i obraza. Izglasavanje referenduma o miru u Senti i Adi je prva pobeda mirotvorne opozicije, jer se najzad uspelo kako-

1204

1205

Vukovarska tragedija 1991 tako prodreti u nekakve strukture legalne vlasti. I naeti sistem koji i tako slui samo za prenoenje nareenja odozgo (prvo to mi pada na pamet crveni pravoslavni sultan), a ni na koji nain ne vodi rauna o volji naroda u koju su se tako glasno kleli. Ovo e mi teko oprostiti. Ivana je rekla da e ubrzo doi, samo da popije kafu sa drugaricama u kafiu. ekala me je do 11, pa su otile. 4:30 Oko jedan je neko zvonio na vrata. Mislio sam da je Ivana, pa sam odmah otvorio. Bila su dva policajca u civilu, znam ih iz vremena septembarskih demonstracija u Novom Sadu (oni su me tada odveli na informativni razgovor). Pozvao sam ih unutra, i rekli su mi da neko hoe da me vidi. Neto mi se tu nije dopalo. Jedan od njih kae da imaju nalog u kolima, mogu mi ga pokazati ako hou. NE treba, kaem. Pitam ih hoe li me likvidirati. Malo su zateeni pitanjem, i kau da nee, ali da obuem neto toplije. Presvukao sam se i poao sa njima. U policiji, jedan od njih kae ja sam fer igra. Pokazuje mi nalog za hapenje po zahtevu vojnih vlasti, sa obrazloenjem nemogunost uruivanja poziva za sluenje u oruanim snagama. Datum, jueranji. Kako nemogue, pitam, kada ste ve tri dana znali da u biti jue u Adi. Nema odgovora. Pozivaju vojnu policiju da doe po mene. Dola su etiri vojnika sa belim opasaima i jedan oficir. Pozdravio sam se sa policajcima i dobacio uvajte mi Vojvodinu! Policajac kae vojnicima da ne moraju da me veu, miran sam i ne pravim probleme. Guraju me u sivomaslinasti kombi. Tamo je ve jedan uplaeni momak u uniformi SAO Krajine. Pita me da li e nas tui. Kaem da ne znam. Kada smo stigli u njihovu kasarnu, gurnuli su nas u neku garau i zakljuali. Nekoliko rashodovanih vojnikih kreveta, neki ljudi ve spavaju pokriveni pocepanim konjskim ebadima preko glave. SAO momak lee na slobodan krevet i pokriva se. Nabacujem na njega i moju ebad, meni se neto ne spava. Sedam na stolicu bez jedne noge i pokuava da saberem utiske. Dobro je to su mi ostavili cigarete. Neverovatno je koliko je sada sve ogolieno. Nacionalsocijalisti beskrupulozno zloupotrebljavaju ostatke sistema koji nije njihov. U svemu ovom e do sada, nema nijedne formalnopravne mane. Poziv nisu mogli da mi urue, vojska moe da trai od civilne policije da za njih uradi posao privoenja, vojna policija moe da me zatvori, da me prosledi u kasarnu i uputi na vojnu vebu. Ali, to su sve pravila iz nekog prolog vremena.

Vukovarska tragedija 1991 Nisam u putanju ja nego funkcija koju obavljam, misao koju zastupam. Kako se moe govoriti o demokratiji u uslovima kada se svaki ovek od osamnaest do bog-zna-koliko godina moe bez suda i presude, bez advokata i prava albe, voljom nekoga, udaljiti iz javnog ivota na neogranieno vreme? ta titi oveka od reima? ta titi od volje referenta koji te moe zbog enske ili mrkog pogleda u kafani ukloniti do daljnjeg. Izgleda, nita. Odnos snaga je jedino to postoji kao merilo prava. A organizacija je to jaa to u svojim redovima ima vie batinaa i koljaa. Reim nas sve zajedno decivilizuje u opor u kome je vrhovni i jedini princip pravo jaeg da tlai slabijeg. O kakvoj onda demokratiji tu moe biti rei. Zato ne pokuaju da ovo urade sa Vukom, ili Ugljaninom, ili Suroijem? Kao i svaki siledija, plae se da zbog strukture njihovih organizacija, ne dobiju batine. Nema demokratije bez vrstih pravila igre jednakih za sve. Nacisti se dre stare paievske mudrosti Zakoni su za protivnici. Jutro je bilo hladno i maglovito. Jedan podoficir i jedan vojnik su me odvezli do kasarne i predali deurnom oficiru. Izgleda da nita vie ne zavisi od mene. Da li u biti jo jedna rtva Blagoje Li Peng doktrine Zgazi tenkom, par dana galame i gotova pria. Posle opere ulicu mrkom i idemo dalje. 10. 11. 1991. Jutros sam doveden u Ilok. Predaju me kapetanu i odlaze. Rasporeen sam u dobrovoljaku jedinicu. Ne mogu da verujem. Da li je to cinizam? Ili lukavstvo? Verovatno oboje. Dobrovoljci me primaju sa nepoverenjem, ali korektno. Upoznajem se sa svima. Nude mi kafu i pokazuju gde u spavati. Smeteni smo u naputenoj ciglani Razvitak, kacelarije u pogonu nam slue za spavanje,l a laboratorija za testiranje uzoraka kao dnevni boravak. Svuda oko zgrade su naslagane palete sa ciglama. U hali zaustavljena postrojenja za peenje cigle. Naao sam baen bilten firme. Prole godine je imala dve stotine pedeset i jednog zaposlenog. Gde su oni sada? Od ega ive? Uvee smo ili u patrolu. Obilazimo pust gradi i kontroliemo policijski as koji je od osam uvee do est ujutro. Dobrovoljci mi priaju kako je bilo kada je Ilog osloboen. Vojska je dala ultimatum da se Ilok preda, a da svi oni koji nee da ostanu mogu slobodno da odu. Tako je i bilo. Otilo je oko sedam hiljada ljudi. Kau mi da su zenge presrele konvoj kada je odmakao od mesta i da su ene i decu uputili na Hvar, a mukarce mobilisali i poslali da se bore, te da su mahom izginuli. Video sam mnogo velikih i lepih

1206

1207

Vukovarska tragedija 1991 naputenih kua. Mnogo je naputenih pasa na ulicma, uglavnom epaju. Izgleda da vojska puca na svaki um. uo sam da je jedna vranjanska jedinca na mostu otvorila usred noi besomunu vatru preko ograde u vodu. Kada su ostali uspanieno dotrali pitajui se ta je, odgovor je bio Ene gi podmornica! U stvari je Dunav podlokao i poneo neki busen sa obale. Posle su morali da im reflektorima osvetljavaju reku. Neki rezervisti su opasni. Piju i pucaju od straha, pa moe neko da strada. 12. 11. 1991. ivot u Iloku me nepodnoljivo asocira na le prikljuen na aparate koji simuliraju ivot. Nema nikakve socijalne infrastrukture, kao da svi uestvujemo u velikoj pozorinoj predstavi. Ljudi odivljavaju svakodnevni ivot, sa jedinim motivom da sauvaju imovinu za neko normalno vreme. Mi smo sve. Imamo puke i boje nas se. Straan je oseaj kada je itav jedan grad preputen na milost i nemilkost kunog vaspitanja onoga ko ima puku. Jedan deki mi je traio okoladu. Kada sam mu dao, kae A sada pucaj pa da sutra ne idem u kolu. Jo kae da nas vie voli od zengi zato to su zenge od njegovog tate traile rakiju. A nai ne trae, ali uzmu ako im se ponudi. Brka pria kako je vodio patrolu po groblju 1. 11. na Dan mrtvih. U dnu groblja (punog ljudi), naao je traktor sa prikolicom na kojoj se nalazilo est unakaenih leeva, pet mukaraca i jedna ena. Iz besa i oaja, poeo je da puca u vazduh, pa su svi pobegli (... a pop zadigao mantiju do pola dupeta pa bei...). Ne zna se ni ko su bili ti nesrenici, ni odakle su se tu stvorili. Posle su ih sahranili ukraj groblja u zajedniku jamu. Ko li ih eka? Ko se jo nada da su moda ivi? Koliko e dugo posle ovog rata ljudi obilaziti stratita i neobeleene grobove u potrazi za sebi dragima? Posle je Suvi odneo cvee na grob jer ga niko drugi ne obilazi. Dobrovoljci su me ve pomalo prihvatili i oslobodili se. Jedan kae da bi (kada bi se njega pitalo), prvo stavio uza zid Dragana Veselinova i mene. Na radiju ide pesma Marirala, marirala kralja Petra garda. Pozdrav borcima na ratitima. Naeno je mnogo baenih zenga-uniformi u okolini. Izgleda da ni kod njih ne cvetaju rue to se tie motivisanosti za ueem u ovom ratu.

Vukovarska tragedija 1991 18. 11. 1991. Sino je objavljeno da je osloboen Vukovar. Televizija bombarduje slikama ruevina, leeva i izbezumljenih ljudi koji izlaze iz nekakvih sklonita. Dobrovoljci slave. Nadaju se da e biti premeteni negde gde e biti vie akcije. Razmiljam o Vukovaru. Ako su ljudi bili u sklonitima nekoliko meseci, sklanjali su se od granata. Granate je ispaljivala JNA. Sada te iste ljude oslobaaju iz sklonita vojnici JNA. Save me to podsea na sliku Gadafija koji buldoerom rui zatvor u Libiji okruen oduevljenim ljudima koji su ve zaboravili da ih je taj isti Gadafi u taj isti zatvor i poslao. Znam da to nije isto, ali mi ipak nije jasno. Kome sad treba bivi grad sa bivim stanovnitvom, moda jo jedino treba sve to poreorati i posuti solju da nikada vie ni travka ne nikne, pa dau bude mir. Generali obino i donose mir groblja. Nema problema smetaja, a i komiluk je veoma tolerantan. Reeno je suivot. Uinjeno je susmrt. Priaju da u Vukovaru na jednom mestu stoji napis: Sauvajte ovaj zid, moe vam doneti kolor televizor. Uvee sam dugo sedeo sa Zoranom. On je rezervista, otprilike moje godite, pokupili su ga u fabrici. Nije mu jasno ta e on ovde. Pokazuje mi slike ene i erke. Kaem mu da je za njega najbolje da sve ovo shvati kao elementarnu nepogodu. Slae se. Neverovatna je koliina pogrenosti u ovom ratu. Ne zna se ko ratuje, ta su kome ciljevi rata, dokle e da ratuje. Rat sa dve pogrene strane u kome se sopstvena pogrenost (umanjena sopstvenom propagandom) pravda protivnikom pogrenou (uveanom istom tom propagandom). U ratu su hrvatski secesionisti i JNA (tako kau). Danas su opet Tuman, Kadijevi i Miloevi neto potpisivali. To me podsea na situaciju u kojoj bi mi se komije razvodile, a na papiru o razvodu stajao i moj potpis. Pa ti sad ubedi bilo koga da nisi imao nita sa kominicom. Obe strane rade na tome da ponovo uspostave jednopartijske centralistike drave. Opozicija u Hrvatskoj je ve skoro sasvim legla na tu priu (ne menja se konj usred trke). Opozicija u Srbiji u ovom trenutku treba samo da preivi kako sam uo na televiziji. Ko sada samo preivi, mrtav je sigurno. Bez aktivnog uea u okonavanju ove tragedije niko nema budunosti ni u kom smislu. Stara panonska mudrost kae: Kada ti konji zaglave kola u blato, odma ih isprezi dovodi druge da ih izvade. Oni koji su ih zaglavili, izvaditi ih ne mogu. Sada svi vode pravedan rat. Hrvati tite teritoriju, Srbi tite narod. Od teritorije ostaju zgarita, od naroda ostaju grobnice. Kome ovo treba? Ratnim profiterima, najboljim drugarima Slobi i Franji. Nikom vie ni za ta ne odgovaraju, ko im se suprotstavi bude

1208

1209

Vukovarska tragedija 1991 nacionalni izdajnik i kraj. Na kraju e postojati dve velike kasarne, jedna do druge, obe ograene bodljikavom icom, obe sa meunarodnim subjektivitetom, obe sa deurnim oficirima i straama koje motre na one druge i pronalaze njihove koji su ubaeni ovde. Jedni drugima veiti izgovor za nesposobnost i surovost. I opet drugovi, mi moramo biti budni jer spoljanji neprijatelj vreba a unutranji rovari. A za to vrme e pukovnici i satnici odravati redovne sastanke na biranim mestima bogatih lovita u cilju iznalaenja miroljibivog reenja krize, i ostvarivati korisne kontakte putem pregovora. 19. 11. 1991. Gledali smo na televiziji neki lo film, ameriki maturanti, kola i kokakola. Dobrovoljac Ljuba (izbeglica iz Osijeka) kae: Menjaj ovo govno, nije to za nas. Za vojsku je karanje i ubijanje. Prebacujemo na neki kung-fu. Karanje i ubijanje. Nikada nisam uo saetije i kompletnije objanjenje tanatos-eros principa ovih prostora. 21. 11. 1991. Rano jutros su nas digli da se pakujemo i idemo negde kod Bogojeva. Kia pada, a cerada na kamionu prokinjava. Sa nama su i nekoliko rezervista iz neke druge jedinice. Oni su bili smeteni u neki osloboeni vinski podrum, o emu nedvosmisleno svedoe veoma crvene oi i loa koordinacija pokreta. im smo krenuli, otvaraju flae sa izvrsnim ilokim vinom i nazdravljaju. Jedina tema im je kako bi bilo lepo da s sada neto desi pa da budu demobilisani. Brka mi je na polasku dao kabanicu, lem i veliki no koji je sam iskovao. U ali ga naziva hrvosek. Zabrinut je za mene. Kae mi da ni u kamionu ne skidam lem. Ratno drugarstvo je udna, snana i plemenita stvar. Gledam no koji mi je dao. Seivo je dugo etrdesetak santimetara a iroko est. Stavio sam ga za pojas kao najstraniji podsetnik ovog vremena. Prenosivi spomenik ludilu. Usput nas ljudi pozdravljaju po mestima, neko celom akom, neko sa tri prsta. Svako u nama vidi ono to hoe da vidi. Trucka se sanduk sa bombama, flae, puke, mi. Stigli smo u neku osloboenu kafanu koja slui kao sabirno mesto. Sve je puno neke strane vojske, blatnjave i iscepane, nagorele. Oi su im staklene i gledaju kroz nas. Seli smo u oak. Gledam oko sebe. Na zidu ispisana pravila ponaanja: Nareuje se: Uvaavati i potovati osoblje.

Vukovarska tragedija 1991 Popijeno pie uredno i u celosti platiti. Zabranjuje se psovanje vojnih referenata i dovoenje enskih. Prilazi nam jedan visok mladi i pita da li moe da vidi moj no. Pitam ga odakle je. Kae iz Han Pijeska. Ratuje ve odavno. Vadim hrvosek iz kanije i dajem mu. On ga razgleda i vadi iz izme jo vei i deblji no. Kae: Ovo je original srbojsjek. Nali smo ga kod jednoga kad smo osvajali neke kue. Vidi ovo ovdje (pokazuje mrlje sasuene krvi na otrici), to je srpska krv, djecu je srpsku klao ovim noem. E, ja sam ga onda istim tim noem zaklao. Gledao sam strani alat u mirnoj ruci. Oi su mu potpuno mrtve. I on je mrtav a hoda, i die, i jede. Nema u njemu ak ni mrnje. Sudbina je pakleno cinina. Setio sam se dvadesetpetomajske tafete, sleta na stadionu u Beogradu, iskrene sree koju smo oseali kada je najdrai gost estitao naciji svoj roendan. tafeta je ila iz ruke u ruku. Sada srbohrvo-sek ide iz ruke u ruku. Na drci se mea znoj oznojenih dlanova najboljih sinova svih naih naroda i narodnosti. Na otrici se mea krv ovih prostora. Kod kog zarobljenika bude naen taj no, tim noem ga pobednik zakolje. Pa ga nosi sobom dok on ne bude zarobljen i njime zaklan. Svako svog sudiju i delata nosi u izmi ili za pojasom. Samo no ostaje kao trajno prisutan, svakom veran, uvek na pobednikoj strani, zaboravan za dojueranje gospodare i gazde. Setio sam se emocija sa kojima je osi opisivao no. Nikada to do sada nisam mogao da razumem ali, sada shvatam. Shvatam i gutu koja obuzima one kojima je rat prirodnos tanje kada im se nekim sramnim mirom noevi oduzmu. Onda su svedeni na sebe i moraju da se bore reima i argumentima. A to ne umeju. Momak iz Han Pijeska odlazi do vrele manjerke i neosetljivim pristima vadi iz nje komad mesa koji se pui, stavlja ga na hleb i jede. Gleda preda se. Nisam saznao njegovo ime, ni bilo ta o njemu. Rat je sramota ljudske golotinje. 22. 11. 191. Prenoili smo u nekom naputenom postrojenju za prebacivanje vode iz Dunava u kanal. Zaustavljene ogromne turbine i mi mokri i smrznuti okupljeni oko uarene bubnjare. Tu je pord iveo i ovek koji je to odravao, pa ga je neki rezervista ranio u nogu mislei da je zenga. Suvi je ve organizovao da se na pei ispee slanine i sira, pa jedemo. Malo je bolje, ali utisak rata, blata i razvaljenosti ne jenjava. Ima mnogo mieva. Mievi i

1210

1211

Vukovarska tragedija 1991 vojnici. Vojnici su iva bia koja ive u naputenim ljudskim stanitima. Mievi su mievi. 23. 11. 1991. Suvi pee kestenje na pei. Sluamo radio-pozdrave borcima, uz popularne pesme Boe pravde, Mar na Drinu i sl. Izgleda da narod u svemu ovom na neki suludo-mahohistiki nain uiva. Kulisa opteg uea svakome daje oseaj epske istorinosti koja ga odvaja od neistorijskih persona. Puno je tenkova otilo na drugu stranu mosta. 24. 11. 1991. Bio sam do grada da pomognem oko nekog kamiona. Posle smo svratili na pivo. Konobarica je Ukrajinka iz Odese, ovde je ve mesec dana. Ima tesnu suknju, kratku, od strea. Ima mutne oi, lo ten, proraslu izblajhanu kosu i sama zaraunava baki kada naplauje ceh. Prihvata ponueno pie i sedi za stolom. Vijetnam je ruan i kada je hiljadama kilometara daleko od kua, a ne kada te od njega deli sat vonje. Dok te deli. Dok ti ne doe i do trpezarije i do spavae sobe. Suvi kae: velika zaraza za male pare. 26. 11. 1991. Jutros sam se pogledao u pare ogledala. Zakrvavljene oi od praine u kojoj spavamo, brada od nekoliko dana (problemi sa vodom), blatnjava uniforma, crni izlomljeni nokti. Skrama civilizacije je veoma tanka. 27. 11. 1991. Proneo se glas da Arkanovi hoe da me likvidiraju. Ne znam od kuda potie. Dobrovoljci su nezadovoljni. Kau da to nee dozvoliti. Suvi kae: ta ima on da te ubije? Mi te hranimo, mi te oblaimo, a ko treba, mi emo te i ubiti. 30. 11. 1991. Nisam bio tu jue, a bilo je guve. ujem da je oboreno nekoliko neprijateljskih migova. Jedan vojnik mi kae: Kako sad da verujemo da oni nemaju migove kao to nam kau, kad smo ih videli? Zabrinut sam. Ako neto zakripi, ZGB i BGD e se dogovoriti da se bombarduje, recimo, Novi Sad. Sa one strane: Ura, pokazali smo etnicima!!!, sa ove: Aman, napadoe nas!!!. Sa one strane: A sada u odluujui napad,

Vukovarska tragedija 1991 sluajte ia Franju koji tako lepo pobeuje, sa ove: Napadoe nas, sada moramo svi zajedno, nemoj da je neko rovario, sabotirao ili mirotvorio, sae Sloba da im pokae. A u svemu tome Novi Sad u ruevinama. Pogodili su se i oko Vukovara. Sve su se pogodili. 01. 12. 1991. Bio nam je u poseti jedan visoki oficir (doao da vidi i to udo od mirotvorca). Ruali smo zajedno i dosta razgovarali. On smatra da treba ee udarati i da je linija Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica kojeta (... Kakav Karlobag? Metlika, Metilka mora biti naa granica...) Pitao sam ga kakve mi imamo veze sa Metlikom kada to sigurno nikada nije bila srpska teritorija. Jeste da nije naa, ali nije ni njihova, kae on. Pitam ga koje je on to vojske oficir i kakva je to JNA kojoj smotru vri etniki vojvoda. Kae da mu je svejedno da li neko nosi zvezdu ili kokardu ako se bori na naoj strani. Pitao sam ga zato je dopustio da se od profesionalnog vojnika pretvori u mog zatvorskog uvara u miloevievskom zatvoru. Zar ja to tako vidim, pitao je. Ne, ne vidim to ja tako, nego je to tako, odgovorio sam mu. Nije mu se dopalo. 03. 12. 1991. uo sam razgovor dva oficira gde jedan kae kako je u mstu L. jedan s nae strane naterao sedamdeset i tri njihova zarobljenka na minsko polje da ga razminiraju. Svi su izginuli ali su ga razminirali. Neki nai dobrovoljci jue uhvatili tri mupovca. Tukli su ih ceo dan i terali da pevaju Boe pravde i da viu Slobodan Miloevi je najbolji ovek na svetu, Franjo je svinja i slino. Ujutru su naeni zaklani. Nije teta, komentarie jedan od njih, zna se da su i oni klali. 04. 12. 1991. Ceo dan grme topovi sa one strane Dunava. Rue Osijek. Zima je neumitno dola. Ova zemlja je neverovatni nadrealistiki eksperiment. Felini bi se trenutno povukao kada bi mogao da vidi nae favorite: krvolini poslastiar osvetnik, nekrofilni egzibicionista sa govornom manom, tajanstveni kapetan koga nee metak ali ga hoe novci, dravotvorni bankarski inovnik koji otkupljuje tue kue i stali. Otac mi je uvek govorio da bi italijanski faizam bio janvea opereta na svetu da nije stradalo toliko ljudi. Ovo bi pod istim uslovom bio komad sa pevanjem i pucanjem.

1212

1213

Vukovarska tragedija 1991 05. 12. 1991. Bili smo danas u gradu. OD ranog jutra smo se spremali kao da idemo na ne znam kakav put. U civilizaciju berberin. Brijali smo se, prali kose i uivali. Bog blagoslovio onoga ko je izmislio toplu vodu. Posle smo etali. Jedan momak prodaje beretke na pijaci. Pria nam kako je i on sluio dva meseca. ao mu je samo to je straa dan pred skidanje nesporazumom ubila njihovog drugara koji je hteo da i njima odnese neto da pojedu sa oprotajne veere. Jedino to je stigao da kae bilo je: to me ubi, to me ubi! Krivo mu je to su zaklali osamdesetogodinju staricu koja je snajperom sa tavana ubila dva njihova vojnika. Vratili smo se u logor posle podne. Brka nam je iz Iloka poslao pola peenog praseta. Ima i rakije. Piva nema, popili smo. Uz veeru mi Nea objanjava zato je na kapi kapetana Dragana srpski grb sa naopako nacrtanim ocilima. Ja sam mislio da je to neka greka, ali nije. To je, valjda, Mili od Mave dao predlog da se ocila okrenu prema unutra da ne bi bila otvorena i nezatiena. Pa je to sada znak SAO. Svata sam video u ivotu, ali toliko koa na jednom mestu nikada. 05. 12. 1991. Ljuba je negde naao puno naruje nevaeih novanica od 10, 20 i 50 dinara. Gledam Aliju Sirotanovia, smeka se ponosno. Iz kog si ti filma? Neko potpuno drugo vreme revolucionarnog zanosa, ko e iskopati vie uglja?! Sirotinja i beda, udarnike znake umesto svega to nema, ali si ponosan. Ugrauje se u svetski proces i neumitni dolazak komunizma. ta je on imao od svog lica na novanici? I koliko takvihnovanica u novaniku? Setio sam se jednog davnog razgovora sa Radetom Konstantinoviem kada je priao kako je kao jo mlad novinar iao da pie lanak o Aliji. Siao je u okno da prati kako se rui rekord u kopanju uglja, kada je video da je ceo zid ve unapred izbuen i pripremljen da bi rekord bio spektakularniji. Od kada su prevare poele? I kada e se zavriti? I da li e? U daljini ujem kako neko pijano vie Za Srbiju i puca u vazduh. Brojim metke i mnoim sa dve marke. Puno para. 06. 12. 1991. Boli me stomak. 07. 12. 1991. Boli me stomak.

Vukovarska tragedija 1991 08. 12. 1991. Jako me boli stomak. Jebem ti cigarete. Zamolio sam da me danas zamene na strai. 12. 12. 1991. Rano je jutro. Celu no tuku topovi sa druge strane. A kako su uli da plavi lemovi ne dolaze, tako udri opet, isponova. Jedan porunik to je proao u pratnji razbijenih tenkova koje stalno donose od preka kae: pola Osijeka smo sruili, jo pola, pa gotovo. Strano je videti razlupane eline grdosije, garave koljke u kojima su ivoti prekinuti. Najstranija je spoznaja da je ovo vreme, vreme lanih legitimacija. Sve ima neku prikrivenu sadrinu, a narod je tu da veruje laima i plaa glavom. Da je neko pre godinu dana rekao da armija i vlasti u Srbiji naoruavaju ljude u Krajini, svi bi mu skoili u oi jer podriva poverenje u garanta bezbednosti svih naroda i narodnosti... Danas to vie niko ne krije, ali tu je naknadni legitimitet: ta ti misli, da se nije tako radilo, ustae bi ih sve poklale mesto da im se pomogne, ti sada tera mak na konac... ta li se tek sada radi to emo (uz obrazloenje) saznati kroz desetak godina? Koji je to ratni cilj zatite ugroenog srpskog naroda, kada ljudi bee po Papuku kao gonjene zveri a vojska opseda Dubrovnik? Nije li to sprovoenje u ivot SANU-SPS koncepta razmene stanovnitva? Da li oni koji celu ovu krvavu obmanu grade na rei ognjite znaju ta ta re uopte znai ako misle da e onim nesrenicima iz zbegova biti jednako draga neka nova ognjita u naputenim hrvatskim kuama Baranje i istone Slavonije? Oteto prokleto! Na radiju razaznajem da je Zelenovi podneo ostavku. Dosta je i potrajao, kud se i turao. Daj boe samo da ga nasledi Boovi. Ovako slabana opozicija bi se teko tukla sa nekim pametnim, skromnim i nekompromitovanim, a sa R. B. tih problema nema. Razmiljam: ako stvarno doe Boovi, to e biti zaredom trei premijer Srbije iz Vojvodine. Ljudi e u Srbiji misliti da su kod nas samo takvi. Ne verujte, dobri ljudi, oni nemaju veze sa nama isto koliko ni sa vama! Uz veeru se potegla neka rasprava o istorijskim i neistorijskim narodima. Zoran u prolazu kae: Nemojte srati, narodi se dele na narodne i zabavne. 13. 12. 1991. Danas je objavleno produenje rezervistima do etiri meseca, a redovnoj vojsci do tri. Svi su poludeli. Nezadovoljstvo je ogromno i nije mi

1214

1215

Vukovarska tragedija 1991 nikako jasno ko vue ovako blesave poteze. kako bilo ko misli da ratuje uz vojnike koji ne znaju nita o svojoj sudbini, a iz dana u dan ih lau. Oekujem da e uskoro biti ogromnih potresa, odlazaka vojnika sa ratita, i niz slinih problema. A to e isprovocirati novi talas nasilnih mobilizacija, hapenja, straha i terora. Mislio sam da e se neto slino uraditi, ali ovo je strano. Uostalom, ta sam ja oekivao? Ljudi ginu, kako to opravdati? Ovako oni koji pokuavaju da sakriju sve svoje neuspehe i rtve tih neuspeha dobijaju jo nekoliko meseci vremena da ne moraju da odgovaraju na pitanja. Kada bi sada bila demobilizacija, kako bi objasnili gde su oni za koje se misli da su jo negde na frontu, a odavno vie nisu meu ivima. Ovo me podsea na staru legendu o kralju, lopovima i konju. Jednom kralju dovedu dva lopova da im sudi i on ih osudi na smrt. Meutim, jedan od njih kae: Kralju, potedi nam ivot, ja mogu da za godinu dana nauim tvog konja da govori. Kralj se zaudi, i potedi im ivot mislei: U mojoj su vlasti, ako ne naue konja da govori, smaknuu ih za godinu dana. Kada su ih pustili, drugi lopov ree prvom: ta si to uradio? Ti ne ume da ui konje da govore!, a prvi mu odgovori: Ne umem, ali se za godinu dana svata moe dogoditi. Moda umre kralj, ili moda umrem ja. A moda i konj progovori. Uvee je doao jedan oficir iz komande i rekao da se ujutro skidam, da sam demobilisan, da idem kui. Bez objanjenja. elim da verujem da je pritisak javnosti zasluan za moje putanje. elim da verujem da je razum prevladao, i da je to znak nekog oseaja za spoljni ivot u ovim krugovima, i da javno mnjenje ima bar neki uticaj na postupke vojske. Da je to otklon od miloevievskog reima koji je zloupotrebio sve u ovoj zemlji ukljuujui i njenu armiju. Ako je tako, ima nade. Neu biti nita bezbedniji napolju nego to sam ovde, jer razlozi zbog kojih sam uhapen nisu nestali. Ali ipak je ovo vaan presedan. 14. 12. 1991. Kada sam polazio iz logora, dobrovoljac Nea me je izljubio i rekao: elim ti to vie sree u ivotu, a to manje u politici. Hvala, takoe, rekao sam. Posle svega, bogatiji sam i siromaniji. Koliko sam metaka dobio, toliko sam i vratio. Ruke nisam okrvavio. Upoznao sam Brku, Suvog, Milana , Braneta, Ostoju, Ljubu, Neu, Crnogorca, Kuma, Zorna, Andreja, utog, Omera i sve druge, a i oni mene. Ako do sada nisam bio sasvim siguran zato se mora boriti protiv ovog rata, sada jako dobro znam zato. Kome je do rata, ratovalo mu se u kui. Na Dedinju. Dabogda.

Vukovarska tragedija 1991 18. 12. 1991. Tekst ovog dnevnika nije menjan, samo su izuzeti striktno lino delovi. Da mi je neko rekao da u objaviti ratne memoare sa trideset i dve godine, a samo nekoliko dana posle dogaaja koje opisujem u njima, ne bih mu verovao. Ba su ovo neka luda vremena. Objavljeno u dva nastavka, Vreme, 23. decembar 1991. i 30. decembar 1991.

1216

1217

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

PRED HAKIM TRIBUNALOM

1218

1219

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

MEUNARODNI KRIVINI SUD ZA BIVU JUGOSLAVIJU Predmet br. IT-02-54-T PRED PRETRESNIM VEEM U sastavu: sudija Richard May, predsedavajui sudija Patrick Lipton Robinson sudija O-Gon Kwon Sekretar: g. Hans Holthuis Datum podnoenja: 22. oktobar 2002. TUILAC protiv SLOBODANA MILOEVIA ANEKS A ZAHTEVA OPTUBE ZA DALJU IZMENU NALOGA PRETRESNOG VEA OD 17. SEPTEMBRA 2002. Izmenjena optunica za Hrvatsku MEUNARODNI KRIVINI SUD ZA BIVU JUGOSLAVIJU PREDMET BR. IT-02-54-T TUILAC MEUNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILOEVIA PRVA IZMENJENA OPTUNICA Tuilac Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovlaenjima iz lana 18 Statuta Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: Statut Meunarodnog suda), optuuje: SLOBODANA MILOEVIA

1220

1221

Vukovarska tragedija 1991 za ZLOINE PROTIV OVENOSTI, TEKE POVREDE ENEVSKIH KONVENCIJA i KRENJA ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kako sledi: OPTUENI: 1. Slobodan MILOEVI, sin Svetozara Miloevia, roen je 20. avgusta 1941. godine u Poarevcu u dananjoj Srbiji. Godine 1964. diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zapoeo karijeru kao privredni rukovodilac i bankar. Do 1978. godine bio je zamenik direktora, a zatim generalni direktor preduzea Tehnogas, velikog naftnog preduzea u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljnjem tekstu: SFRJ). Zatim je postao predsednik Beogradske banke (Beobanke), jedne od najveih banaka u SFRJ, i na tom radnom mestu je ostao do 1983. godine. 2. Slobodan MILOEVI je postao lan Saveza komunista Jugoslavije 1959. godine. Godine 1984. postao je predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. Za predsednika Predsednitva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije izabran je 1986, i ponovo 1988. godine. Savez komunista Srbije i Socijalistiki savez radnog naroda Srbije ujedinili su se 16. jula 1990. u novu stranku, koja je nazvana Socijalistika partija Srbije (u daljnjem tekstu: SPS). Dana 17. jula 1990. godine za njenog predsednika izabran je Slobodan MILOEVI i na toj funkciji ostao je do danas, osim u periodu od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992. godine. 3. Slobodan MILOEVI je izabran za predsednika Predsednitva tadanje Socijalistike Republike Srbije 8. maja 1989. godine, i ponovo 5. decembra 1989. godine. Posle usvajanja novog Ustava 28. septembra 1990. godine, Socijalistika Republika Srbija postala je Republika Srbija, a Slobodan MILOEVI je na viestranakim izborima odranim u decembru 1990. godine izabran na novo-ustanovljenu funkciju predsednika Republike Srbije. Ponovo je izabran na ovu funkciju na izborima odranim 20. decembra 1992. godine. 4. Po isteku dva mandata na funkciji predsednika Republike Srbije, Slobodan MILOEVI je 15. jula 1997. godine izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (u daljnjem tekstu: SRJ), a zvanino je stupio na dunost 23. jula 1997. godine. Posle poraza na predsednikim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odranim u septembru 2000. godine, Slobodan MILOEVI je 6. oktobra 2000. godine prestao da obavlja ovu funkciju.

Vukovarska tragedija 1991 INDIVIDUALNA KRIVINA ODGOVORNOST lan 7(1) Statuta Meunarodnog suda 5. Slobodan MILOEVI snosi individualnu krivinu odgovornost za zloine navedene u lanovima 2, 3 i 5 Statuta Meunarodnog krivinog suda i opisane u ovoj optunici, koje je planirao, podsticao, naredio, poinio ili ije je planiranje, pripremu ili izvrenje na drugi nain pomagao i podravao. Kad koristi u ovoj optunici re poiniti tuilac nema nameru da sugerie da je optueni fiziki poinio ijedan od zloina za koji se lino tereti. Re poiniti se u ovoj optunici odnosi na uestvovanje u udruenom zloinakom poduhvatu u svojstvu saizvrioca. 6. Slobodan MILOEVI je uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu kako je navedeno u paragrafima od 24 do 26. Svrha ovog udruenog zloinakog poduhvata bila je prisilno uklanjanje veine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva priblino s jedne treine teritorije Republike Hrvatske, teritorije za koju je on planirao da postane deo nove drave pod srpskom dominacijom, injenjem zloina kojima se kre odredbe lanova 2, 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda. Ova podruja obuhvatala su oblasti koje su srpske vlasti pominjale i koje se ovde u daljnjem tekstu pominju pod nazivima Srpska autonomna oblast (u daljnjem tekstu: SAO) Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem (za koje su srpske vlasti od 19. decembra 1991. koristile zajedniki naziv Republika Srpska Krajina (u daljnjem tekstu: RSK)) i Dubrovaku republiku. 7. Ovaj udrueni zloinaki poduhvat nastao je pre 1. avgusta 1991, a trajao je najmanje do juna 1992. Meu pojedincima koji su uzeli uea u ovom udruenom zloinakom poduhvatu bili su Slobodan MILOEVI, Borisav JOVI, Branko KOSTI, Veljko KADIJEVI, Blagoje ADI, Milan BABI, Milan MARTI, Goran HADI, Jovica STANII, Franko SIMATOVI zvani Frenki, Tomislav SIMOVI, Vojislav EELJ, Momir BULATOVI, Aleksandar VASILJEVI, Radovan STOJII zvani Bada, eljko RANATOVI zvani Arkan, i drugi poznati i nepoznati uesnici. 8. Zloini nabrojani u takama od 1 do 32 ove optunice bili su u okviru cilja udruenog zloinakog poduhvata. Alternativno, zloini nabrojani u takama od 1 do 13 i od 17 do 32 bili su prirodne i predvidive posledice ostvarenja cilja udruenog zloinakog poduhvata, a optueni je bio svestan toga da su takvi zloini mogui ishod izvrenja udruenog zloinakog poduhvata.

1222

1223

Vukovarska tragedija 1991 9. Da bi se uspeno realizovao cilj udruenog zloinakog poduhvata, Slobodan MILOEVI je radio u dogovoru sa ili preko nekolicine pojedinaca, uesnika ovog udruenog zloinakog poduhvata. Svaki uesnik ili saizvrilac udruenog zloinakog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vie uloga koje su znaajno doprinosile ukupnom cilju poduhvata. Uloge tih uesnika ili saizvrilaca, izmeu ostalog, ukljuuju sledee: 10. Borisav JOVI, koji je bio nosilac razliitih funkcija kao lan, potpredsednik i predsednik Predsednitva SFRJ od 15. maja 1989. do aprila 1992. godine, predsednik SPS-a od maja 1991. do oktobra 1992. godine, te drugih kljunih funkcija u SPS-u do novembra 1995. godine, i Branko KOSTI, potpredsednik i zatim vrilac dunosti predsednika Predsednitva SFRJ u relevantnom periodu, zajedno sa drugima, komandovali su, rukovodili ili na drugi nain vrili efektivnu kontrolu nad jedinicama Jugoslovenske narodne armije (u daljnjem tekstu: JNA), Teritorijalne odbrane (u daljnjem tekstu: TO) i dobrovoljakim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod njenim nadzorom. 11. General Veljko KADIJEVI, kao savezni sekretar za narodnu odbranu od 15. maja 1988. do 6. januara 1992. godine, komandovao je, rukovodio ili na drugi nain vrio efektivnu kontrolu nad jedinicama JNA i TO-a i dobrovoljakim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod njenim nadzorom. 12. General Blagoje ADI, u svojstvu naelnika taba JNA od oktobra 1989. do 8. maja 1992. godine i vrioca dunosti saveznog sekretara za narodnu odbranu od januara 1992. do 8. maja 1992. godine, zajedno sa drugima, komandovao je, rukovodio ili na drugi nain vrio efektivnu kontrolu nad jedinicama JNA i TO-a i dobrovoljakim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod njenim nadzorom. 13. General Aleksandar VASILJEVI, u svojstvu generala JNA i do 8. maja 1992. godine naelnika Uprave za bezbednost JNA, a naroito vojne Kontraobavetajne slube (u daljnjem tekstu: KOS), uestvovao je u aktivnostima smiljenim da pobude mrnju, strah i nasilje, to je znatno pomoglo da se ostvare ukupni ciljevi udruenog zloinakog poduhvata. Agenti KOS-a usmeravali su i pruali podrku lokalnim voama hrvatskih Srba, lokalnoj srpskoj policiji i vojnim snagama, ukljuujui i pripadnike TO-a i dobrovoljce iz Srbije. 14. Jovica STANII, u svojstvu zamenika naelnika ili naelnika Dravne bezbednosti (u daljnjem tekstu: DB) Republike Srbije od marta 1991.

Vukovarska tragedija 1991 do oktobra 1998. godine, komandovao je, rukovodio ili na drugi nain vrio efektivnu kontrolu nad pripadnicima DB-a koji su uestvovali u injenju zloina koji se navode u ovoj optunici. Pored toga, obezbeivao je oruje, finansijska sredstva, obuku i drugu znaajnu pomo ili podrku srpskim dobrovoljakim jedinicama i policijskim jedinicama koje su poinile zloine koji se navode u ovoj optunici. 15. Franko SIMATOVI, zvani Frenki, kao naelnik odeljenja za specijalne operacije DB-a Republike Srbije, komandovao je, rukovodio ili na drugi nain vrio efektivnu kontrolu nad agentima DB-a koji su poinili zloine koji se navode u ovoj optunici. Pored toga, obezbeivao je obuku, finansijska sredstva, oruje i drugu znaajnu pomo ili podrku pripadnicima Martieve policije i srpskim dobrovoljakim jedinicama koje su poinile zloine koji se navode u ovoj optunici. 16. Tomislav SIMOVI, zahvaljujui svom poloaju ministra odbrane Republike Srbije na kojem se nalazio od 31. jula 1991. pa najmanje do 19. decembra 1991. godine, formirao je, rasporeivao i pruao znatnu pomo ili podrku srpskim dobrovoljakim jedinicama i drugim srpskim snagama koje su uestvovale u injenju zloina koji se navode u ovoj optunici. 17. Milan MARTI, kao sekretar Sekretarijata unutranjih poslova SAO Krajine od 4. januara 1991. do 29. maja 1991. godine; kao ministar odbrane SAO Krajine od 29. maja 1991. do 27. juna 1991. godine; i kao ministar unutranjih poslova SAO Krajine (kasnije Republike Srpske Krajine) od 27. juna 1991. do januara 1994. godine, osnovao je, komandovao, rukovodio i na drugi nain vrio efektivnu kontrolu nad pripadnicima svojih policijskih snaga (koji se pominju kao Martieva policija, Martievci, Policija SAO Krajine ili Milicija SAO Krajine.) 18. Milan BABI, kao predsednik Izvrnog vea SAO Krajine najmanje od 19. januara 1991. do 29. maja 1991. godine, predsednik Vlade SAO Krajine od 29. maja 1991. do decembra 1991. godine i predsednik Republike Republike Srpske Krajine od 19. decembra 1991. do 26. februara 1992. godine, organizovao je i upravljao postupcima udruenog zloinakog poduhvata u SAO Krajini. 19. Goran HADI, u svojstvu predsednika Srpskog nacionalnog vea SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema (u daljnjem tekstu: SBZS) od 17. marta 1991. pa najmanje do 25. septembra 1991. godine, predsednika Vlade SAO SBZS-a najmanje od 25. septembra 1991. do 26. februara 1992. godine, a zatim predsednika Republike Republike Srpske Krajine do januara 1994. godine, osnovao je, komandovao, rukovodio i na drugi nain vrio

1224

1225

Vukovarska tragedija 1991 efektivnu kontrolu nad jedinicama policije (zvanom milicija) i nad Srpskom nacionalnom bezbednou (u daljnjem tekstu: SNB) SAO SBZS-a. Obezbeivao je finansijska sredstva i drugu znaajnu pomo i podrku jedinicama TO-a SAO SBZS i Republike Srpske Krajine. Pored toga, lino je uestvovao u zloinima navedenim u paragrafima od 50 do 55 optunice. 20. Radovan STOJII zvani Bada, nekadanji komandant jedne specijalne policijske jedinice na Kosovu, otiao je po nalogu Slobodana MILOEVIA u Hrvatsku u leto 1991. godine i osnovao jedinice TO-a SBZS, iji su pripadnici poinili zloine opisane u ovoj optunici. Od poetka jeseni 1991. pa do decembra 1991. godine lino je uestvovao u tim zloinima kao komandant TO-a SBZS. 21. eljko RANATOVI zvani Arkan je 1990. godine osnovao i postao komandant Srpske dobrovoljake garde, dobrovoljake jedinice uglavnom poznate pod imenom Arkanovci ili Arkanovi tigrovi, koja je bila pod komandom TO-a SBZS-a. Za vreme na koje se odnosi ova optunica imali su znaajnu vojnu bazu u Erdutu u SAO SBZS-u, odakle su pripadnici ove jedinice uestvovali u zloinima opisanim u ovoj optunici. Ova vojna baza sluila je i kao centar za obuku drugih jedinica TO-a. Sm eljko RANATOVI bio je komandant baze u Erdutu i lino je uestvovao u zloinima navedenim u paragrafima od 50 do 51, od 53 do 54 i od 56 do 58 optunice. 22. Vojislav EELJ, kao predsednik Srpske radikalne stranke (u daljnjem tekstu: SRS), najmanje od februara 1991. godine pa tokom celog vremenskog perioda na koji se odnosi ova optunica, regrutovao je ili na drugi nain pruao znaajnu pomo ili podrku srpskim dobrovoljcima, uglavnom poznatim pod nazivom etnici, eeljevci ili eeljevi ljudi, koji su poinili zloine navedene u ovoj optunici. Pored toga, otvoreno je zagovarao i podsticao stvaranje Velike Srbije nasiljem i drugim protivpravnim sredstvima i aktivno uestvovao u ratnoj propagandi i irenju meunacionalne mrnje. 23. Momir BULATOVI, kao predsednik Republike Crne Gore od 1990. do 1998. godine, mobilisao je i pruao znaajnu pomo crnogorskim jedinicama, ukljuujui jedinice TO-a, te policijske i dobrovoljake jedinice koje su kao deo snaga JNA poslate u Republiku Hrvatsku i koje su poinile zloine navedene u ovoj optunici. 24. Od 1987. do kraja 2000. godine, Slobodan MILOEVI bio je dominantna politika linost u Srbiji. Stekao je kontrolu nad svim aspektima vlasti u Srbiji, ukljuujui policiju i druge slube dravne bezbednosti. Pored

Vukovarska tragedija 1991 toga, stekao je kontrolu nad politikim liderima Kosova, Vojvodine i Crne Gore. 25. U svojstvu predsednika Srbije i zahvaljujui svom rukovodeem poloaju u SPS-u, Slobodan MILOEVI je vrio efektivnu kontrolu ili je imao znatan uticaj na gorenavedene uesnike u udruenom zloinakom poduhvatu te je, sam ili u dogovoru s njima i drugim poznatim i nepoznatim osobama, efektivno kontrolisao ili u znatnoj meri uticao na postupke saveznog Predsednitva SFRJ i kasnije SRJ, Ministarstva unutranjih poslova Srbije (u daljnjem tekstu: MUP), JNA, pripadnika TO-a kojim su rukovodili Srbi na teritorijama koje su predmet ove optunice, kao i grupa srpskih dobrovoljaca. 26. Slobodan MILOEVI, delujui sam ili u dogovoru s drugim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, uestvovao je u udruenom zloinakom poduhvatu na sledei nain: a.davao je uputstva i pruao pomo politikom rukovodstvu SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija, SAO Krajina i RSK u preuzimanju vlasti na tim podrujima i kasnije prisilnom uklanjanju hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva. b. pruao je finansijsku, materijalnu i logistiku podrku regularnim i neregularnim vojnim snagama neophodnim za preuzimanje vlasti na tim podrujima i kasnije prisilno uklanjanje hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva. c. dao je uputstva organima vlade Republike Srbije da formiraju oruane snage odvojene od saveznih oruanih snaga radi angaovanja u borbenim dejstvima van Republike Srbije, a posebno na navedenim podrujima u Hrvatskoj, i kasnije u prisilnom uklanjanju hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva. d. uestvovao je u formiranju, finansiranju, snabdevanju, pruanju podrke i rukovoenju specijalnim snagama Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. Te specijalne snage su formirane i data im je podrka da bi pomogle u ostvarivanju cilja udruenog zloinakog poduhvata poinjenjem zloina koji predstavljaju povredu lanova 2, 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda. e. uestvovao je u pruanju finansijske, logistike i politike podrke i rukovoenju srpskim neregularnim i paravojnim snagama. Takva podrka davana je kao potpora udruenom zloinakom poduhvatu poinjenjem zloina koji predstavljaju povredu lanova 2, 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda.

1226

1227

Vukovarska tragedija 1991 f. uestvovao je u planiranju i pripremama za preuzimanje vlasti u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i Dubrovakoj republici i kasnije prisilno uklanjanje hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva. g. vrio je efektivnu kontrolu ili znatan uticaj na JNA koja je uestvovala u planiranju, pripremi i izvrenju prisilnog uklanjanja hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva iz SAO SBZS, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i Dubrovake republike. h. pruao je finansijsku, logistiku i politiku podrku jedinicama TO-a i srpskim dobrovoljakim jedinicama koje su delovale u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i u Dubrovakoj republici, a koje su pomagale u sprovoenju cilja udruenog zloinakog poduhvata poinjenjem zloina koji predstavljaju povredu lanova 2, 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda. i. efektivno je nalagao donoenje zakona i propisa vezanih za angaovanje jedinica JNA, TO-a i srpskih dobrovoljakih jedinica u Hrvatskoj. j. rukovodio je, komandovao, kontrolisao ili na drugi nain pruao znaajnu pomo ili podrku JNA, pripadnicima TO-a kojim su rukovodili Srbi i dobrovoljakim jedinicama razmetenim u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i u Dubrovakoj republici, angaovanim na sprovoenju cilja udruenog zloinakog poduhvata poinjenjem zloina koji predstavljaju povredu lanova 2, 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda. k. rukovodio je, komandovao, kontrolisao ili na drugi nain pruao znaajnu pomo ili podrku policijskim snagama MUP-a Republike Srbije, ukljuujui DB, iji su pripadnici pomagali da se sprovede cilj udruenog zloinakog poduhvata u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i u Dubrovakoj republici. l. finansirao je srpsku vojsku, policiju i neregularne snage u Hrvatskoj koji su poinili zloine navedene u optunici. m. kontrolisao je, doprinosio ili na drugi nain koristio dravna sredstva javnog informisanja u Srbiji da bi manipulisao srpsko javno mnenje irenjem preuvelianih i neistinitih poruka o nacionalno motivisanim napadima Hrvata na srpski narod kako bi se meu Srbima koji ive u Srbiji i Hrvatskoj stvorila atmosfera straha i mrnje. Propaganda koju su stvarala srpska sredstva javnog informisanja bila je vano orue koje je doprinelo tome da se u Hrvatskoj poine zloini. 27. Slobodan MILOEVI je svesno i hotimino uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu, imajui istu nameru kao i drugi uesnici udruenog zloinakog poduhvata ili svestan predvidivih posledica njihovih

Vukovarska tragedija 1991 postupaka. Po tom osnovu snosi individualnu krivinu odgovornost za ove zloine po lanu 7 (1) Statuta Meunarodnog suda, a po istom lanu odgovoran je i za to to je planirao, podsticao, naredio ili na neki drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu i izvrenje ovih zloina. 28. Optuenom i drugim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata bila je zajednika ista namera i stanje svesti koji su neophodni za poinjenje svakog od zloina koji se terete u takama od 1 do 32. lan 7(3) Statuta Meunarodnog suda 29. Slobodan MILOEVI, za vreme dok se nalazio na najviim poloajima vlasti, takoe snosi individualnu krivinu odgovornost za dela i propuste svojih podreenih, u skladu sa lanom 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Nadreeni je odgovoran za krivina dela svojih podreenih ako je znao ili je bilo razloga da zna da se njegovi podreeni spremaju da poine takva dela ili da su ih ve poinili, a nadreeni nije preduzeo neophodne i razumne mere da sprei takva dela ili kazni poinioce. 30. Najmanje od marta 1991. do 15. juna 1992. godine, Slobodan MILOEVI je imao kontrolu nad etvorolanim srpskim blokom u Predsednitvu SFRJ (kasnije SRJ). Te etiri osobe bile su Borisav JOVI, predstavnik Republike Srbije, Branko KOSTI, predstavnik Republike Crne Gore, Jugoslav KOSTI, predstavnik Autonomne Pokrajine Vojvodine i Sejdo BAJRAMOVI, predstavnik Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Slobodan MILOEVI je koristio Borisava JOVIA i Branka KOSTIA kao svoje glavne zastupnike u Predsednitvu i preko njih rukovodio postupcima srpskog bloka. Od 1. oktobra 1991. godine, u odsustvu predstavnika Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, etvorolani srpski blok vrio je vlast Predsednitva, koja je ukljuivala i ovlaenja kolektivnog vrhovnog komandanta JNA. Ovo krnje Predsednitvo bespogovorno je izvravalo politiku Slobodana MILOEVIA. Savezno predsednitvo imalo je efektivnu kontrolu nad JNA u svojstvu vrhovnog komandanta, te nad jedinicama TO-a i dobrovoljakim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa i pod nadzorom JNA. Generali Veljko KADIJEVI i Blagoje ADI, koji su rukovodili i nadzirali snage JNA u Hrvatskoj, stalno su komunicirali s optuenim i konsultovali se sa njim. 31. Slobodan MILOEVI je imao efektivnu kontrolu nad KOS-om, kontraobavetajnom komponentom JNA. Zahvaljujui kontroli koju je imao nad rukovodiocima KOS-a, a posebno nad generalom Aleksandrom

1228

1229

Vukovarska tragedija 1991 VASILJEVIEM, u Hrvatskoj su angaovani agenti KOS-a. Agenti KOS-a su u Hrvatskoj sprovodili politiku Slobodana MILOEVIA, usmeravajui postupke lokalnih politikih rukovodilaca hrvatskih Srba, usmeravajui i pruajui podrku lokalnoj srpskoj policiji i snagama bezbednosti, te dovodei u Hrvatsku srpske dobrovoljake grupe i pruajui podrku njihovim aktivnostima. 32. Slobodan MILOEVI, shodno lanu 7 (3) Statuta Meunarodnog suda, stoga snosi individualnu krivinu odgovornost za uee pripadnika jedinica JNA, TO-a i dobrovoljakih jedinica, koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod njenim nadzorom, u zloinima opisanim u ovoj optunici. 33. Od trenutka kada je Slobodan MILOEVI doao na vlast u Srbiji, imao je kontrolu nad najvanijim funkcionerima MUP-a Srbije, meu kojima su bili Radmilo BOGDANOVI i Zoran SOKOLOVI, obojica ministri unutranjih poslova Srbije, ali u razliito vreme, Radovan STOJII, zamenik ministra unutranjih poslova, te Jovica STANII i Franko SIMATOVI, visoki funkcioneri DB-a. Preko ovih funkcionera, Slobodan MILOEVI je imao efektivnu kontrolu nad agentima MUP-a i DB-a koji su rukovodili i podravali aktivnosti lokalnih politikih lidera Srba u Hrvatskoj, srpske policije i snaga bezbednosti, te dovodili u Hrvatsku srpske dobrovoljake grupe i pruali podrku njihovim aktivnostima. Optueni Slobodan MILOEVI, shodno lanu 7 (3) Statuta Meunarodnog suda, stoga snosi individualnu krivinu odgovornost za uee pripadnika MUP-a i DB-a Srbije u zloinima opisanim u ovoj optunici. OPTUBE: TAKA 1 (PROGONI) 34. Od 1. avgusta 1991. godine ili priblino tog datuma do juna 1992. godine, Slobodan MILOEVI, delujui sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, poinio ili na neki drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje progona hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovnitva na podrujima SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija, SAO Krajina i Dubrovake republike.

Vukovarska tragedija 1991 35. Tokom celog tog perioda, srpske snage, koje su sainjavale jedinice JNA, lokalnog TO-a i jedinice TO-a iz Srbije i Crne Gore, lokalne policijske jedinice i policijske jedinice MUP-a Srbije i paravojne jedinice, napadale su i preuzimale vlast u gradovima, selima i naseljima na gorenavedenim podrujima. Nakon preuzimanja vlasti, srpske snage, u saradnji sa lokalnim srpskim vlastima, uspostavile su reim progona smiljen da bi se hrvatsko i drugo nesrpsko civilno stanovnitvo isteralo sa tih podruja. 36. Ovi progoni bili su zasnovani na politikom, rasnom ili verskom osnovu i obuhvatali su sledee: a.istrebljenje ili ubistvo vie stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila, ukljuujui ene i starije osobe, u Dalju, Erdutu, Klisi, Lovasu, Vukovaru, Voinu, Bainu, Saborskom i okolnim selima, kabrnji, Nadinu, Brukoj, te u Dubrovniku i okolini, kao to je detaljno opisano u paragrafima od 38 do 59 i od 73 do 75. b. dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatoenje vie hiljada hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zatoenikim objektima u Hrvatskoj i izvan nje, ukljuujui zatvorenike logore koji su se nalazili u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao to je detaljno opisano u paragrafu 64. c. uspostavljanje i odravanje nehumanih ivotnih uslova za hrvatske i druge nesrpske civile zatoene u pomenutim zatoenikim objektima. d. viekratno muenje, premlaivanje i ubijanje hrvatskih i drugih nesrpskih civila zatoenih u pomenutim zatoenikim objektima. e. izbrisano f. izbrisano g. protivpravni napadi na Dubrovnik i nebranjena hrvatska sela irom gorenavedenih podruja. h. izbrisano i. premlaivanje i pljakanje hrvatskih i drugih nesrpskih civila. j. muenje i premlaivanje hrvatskih i drugih nesrpskih civila za vreme i nakon njihovog hapenja. k. deportacija ili prisilno premetanje najmanje 170.000 hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih podruja, ukljuujui i deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju, te prisilno premetanje na druge lokacije u Hrvatskoj najmanje 2.500 stanovnika Erduta, kao to je detaljno opisano u paragrafima od 67 do 69. l. hotimino unitavanje stambenih objekata i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata

1230

1231

Vukovarska tragedija 1991 hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva u Dubrovniku i njegovoj okolini, Vukovaru, Erdutu, Lovasu, arengradu, Bapskoj, Tovarniku, Voinu, Saborskom, kabrnji, Nadinu i Brukoj, kao to je opisano u paragrafima 71 i od 77 do 82. 37. Ovim delima i propustima, Slobodan MILOEVI je poinio: Taka 1: Progone na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(h), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. TAKE od 2 do 5 (ISTREBLJENJE, UBISTVO, HOTIMINO LIAVANJE IVOTA) 38. Od 1. avgusta 1991. do juna 1992. godine, Slobodan MILOEVI, delujui sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, poinio ili na neki drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje istrebljenja, ubistva i hotiminog liavanja ivota hrvatskih i drugih nesrpskih civila na podrujima SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i SAO SBZS-a, kako je navedeno u paragrafima od 39 do 59 ove optunice. SAO ZAPADNA SLAVONIJA 39. Poev od avgusta 1991. godine, srpske snage, meu kojima i dobrovoljake jedinice eeljevaca i Belih orlova, imale su kontrolu nad Voinom. Dana 13. decembra 1991. godine, dok su se srpske snage povlaile iz Voina i okolnog podruja, oni su ili od kue do kue i ubili veliki broj preostalih hrvatskih civila. Pre nego to su se povukli 13. decembra 1991. godine, pripadnici ove dve jedinice ubili su ukupno trideset dva civila. Preiveli su samo oni koji su se sakrili, a koje srpske snage nisu pronale. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. SAO KRAJINA 40. Otprilike od 7. oktobra 1991. godine, srpske snage koje su se sastojale od JNA, pripadnika TO-a i pripadnika Milicije SAO Krajine (zvane i policija SAO Krajine i Martieva policija), kontrolisale su podruje Hrvatske Kostajnice. Veina hrvatskih civila pobegla je iz svojih kua za vreme napada u septembru 1991. Oko 120 hrvatskih civila, uglavnom ena, starih i nemonih

Vukovarska tragedija 1991 osoba, ostalo je u selima Dubica, Cerovljani i Bain. Ujutro 20. oktobra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga uhvatili su pedeset tri civila u Dubici i zatoili ih u seoskom vatrogasnom domu. Tokom tog dana i noi, desetoro je puteno na slobodu zato to su bili Srbi ili su imali veze sa Srbima. Dana 21. oktobra 1991. godine, srpske snage odvele su preostala etrdeset tri Hrvata na jedno mesto u blizini sela Bain. Pored njih, srpske snage su iz Baina i Cerovljana na to isto mesto dovele najmanje trinaest nesrpskih civila. Tu su ubili svih pedeset est rtava. Otprilike u isto vreme, pripadnici srpskih snaga su na jedno nepoznato mesto odveli jo trideset civila iz sela Bain i jo dvadeset etiri civila iz sela Dubica i Cerovljani, i tamo ih ubili. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 41. Od poetka avgusta 1991. do 12. novembra 1991. godine, srpske snage, ukljuujui JNA, TO i Martievu policiju, napale su hrvatska sela Saborsko, Poljanak i Lipovani. im su srpske snage ule u ova sela, ubile su sve preostale nesrpske stanovnike koje su tamo zatekli. 42. Dana 28. oktobra 1991. godine, jedinice TO-a ule su u Lipovani i ubile osam civila. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 43. Dana 7. novembra 1991. godine, jedinice JNA i TO-a, a posebno specijalna jedinica JNA iz Nia, ule su u zaselak Vukovii u blizini Poljanka i pogubile devet civila. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 44. Dana 12. novembra 1991. godine, pripadnici JNA, Martieve policije i TO-a uli su u selo Saborsko, gde su ubili najmanje dvadeset hrvatskih civila. Posle toga, selo je sravnjeno sa zemljom. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 45. U novembru 1991. godine, srpske snage koje su se sastojale od JNA, TO-a i Martieve policije, napale su selo kabrnja u blizini Zadra. Dana 18. novembra 1991. godine, srpske snage ule su u kabrnju. Idui od kue do kue, ubile su najmanje trideset osam nesrpskih civila u njihovim domovima i na ulicama. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 46. Pored toga, kada su srpske snage sledeeg dana napale susedno selo Nadin, ubile su sedam nesrpskih civila. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 47. Izmeu 18. novembra i februara 1992. godine, ivote su izgubili svi preostali hrvatski civili u kabrnji. Srpske snage ubile su dvadeset est

1232

1233

Vukovarska tragedija 1991 preostalih starih i nemonih hrvatskih civila. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 48. Dana 21. decembra 1991. godine, srpske snage, a posebno pripadnici Martieve policije, uli su u selo Bruka i zaselak Marinovi i ubili deset civila, meu kojima devet Hrvata. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. VUKOVARSKA BOLNICA 49. 49. Na dan ili priblino 20. novembra 1991. godine, kao deo opte kampanje progona, srpske vojne snage, pod komandom, kontrolom ili uticajem JNA, TO-a SBZS i drugih uesnika udruenog zloinakog poduhvata, odvele su oko dve stotine pedeset pet Hrvata i drugih ne-Srba iz Vukovarske bolnice nakon preuzimanja vlasti u tom gradu. rtve su prebaene u kasarnu JNA, a zatim na poljoprivredno dobro Ovara, oko pet kilometara juno od Vukovara. Tu su pripadnici srpskih snaga satima tukli i muili rtve. Tokom veeri 20. novembra 1991. godine, vojnici su rtve u grupama od 10-20 prevozili na jedno udaljeno stratite izmeu poljoprivrednog dobra Ovara i Grabova, gde su ih ubili vatrenim orujem. Njihova tela pokopana su u masovnu grobnicu. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. SAO SBZS 50. 50. U septembru i oktobru 1991. godine, srpske snage, pripadnici TO-a i Milicije SAO SBZS, hapsile su hrvatske civile i zatvarale ih u jedan zatoeniki objekat u zgradi policije u Dalju. Dana 21. septembra 1991. godine, Goran HADI i eljko RANATOVI posetili su u ovaj zatoeniki objekat i naredili da se dva zatoenika puste na slobodu. Pripadnici TO-a SAO SBZS, predvoeni eljkom RANATOVIEM, ubili su vatrenim orujem jedanaest zatoenika i pokopali njihova tela u masovnu grobnicu u selu elije. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 51. 51. Dana 4. oktobra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvoeni eljkom RANATOVIEM, uli su u zatoeniki objekat u zgradi policije u Dalju i vatrenim orujem ubili dvadeset osam zatoenika, hrvatskih civila. Tela rtava odneta su iz zgrade i baena u oblinju reku Dunav. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 52. Dana 18. oktobra 1991. godine, pripadnici JNA, TO-a SAO SBZS, i dobrovoljake jedinice Duan Silni prisilili su pedeset hrvatskih civila, zatoenih radi prisilnog rada u zgradi zadruge u Lovasu, da odu do jednog

Vukovarska tragedija 1991 minskog polja na izlazu iz sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. Na putu prema tom minskom polju, pripadnici ovih srpskih snaga ubili su vatrenim orujem jednog zatoenika. Kada su doli do minskog polja, zatoenici su prisiljeni da uu u minsko polje i da nogama iste tlo ispred sebe kako bi polje oistili od mina. Najmanje jedna mina je eksplodirala i srpske snage su otvorile vatru na zatoenike. Poginuo je dvadeset jedan zatoenik, neki u eksplozijama mina, neki u puanoj vatri. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 53. Dana 9. novembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvoeni eljkom RANATOVIEM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su maarske i hrvatske civile u Erdutu, Dalj Planini i Erdut Planini i odveli ih u centar za obuku TO-a u Erdutu, gde su narednog dana vatrenim orujem ubili njih dvanaestoricu. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. Nekoliko dana posle 9. novembra 1991. godine, pripadnici SNB-a SBZS, u saradnji sa nekoliko pripadnika Arkanovih tigrova, uhapsili su i pogubili troje civila, od kojih su dvoje bili lanovi porodice prvobitno uhapenih rtava, Maara, koji su se raspitivali za sudbinu svojih roaka. Tela osam od prvobitnih dvanaest rtava pokopana su u selu elije, a jedna rtva pokopana je u Daljskom Ataru. Tela jo tri rtve baena su u jedan bunar u Borovu. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. Dana 3. juna 1992. godine, pripadnici SNB-a, u saradnji sa pripadnicima Arkanovih tigrova, uhapsili su Mariju Senai (roenu 1937. godine), lana porodice prvobitnih rtava Maara, koja se i dalje raspitivala za sudbinu svojih roaka. Ova ena je kasnije ubijena, a njeno telo baeno je u jedan naputen bunar u Dalj Planini. 54. Dana 11. novembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, pod komandom eljka RANATOVIA, uhapsili su sedam nesrpskih civila u selu Klisa. Dva zatoenika koja su imala roake Srbe, putena su na slobodu. Preostalih pet civila odvedeno je u centar za obuku TO-a u Erdutu. Nakon ispitivanja, rtve su ubili i pokopali u masovnu grobnicu u selu elije. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 55. Izmeu 18. i 20. novembra 1991. godine, kad su zavrene vojne operacije u Vukovaru i okolini, JNA je deportovala na hiljade Hrvata i drugih nesrpskih stanovnika na teritoriju Republike Srbije. Na zahtev Gorana HADIA da se zadre oni ne-Srbi za koje se sumnja da su uestvovali u vojnim operacijama, JNA je 20. novembra 1991. godine ili priblino tog datuma prebacila veliki broj stanovnika Vukovara u zatoenike objekte u Dalju. Tu su pripadnici srpskog TO-a izdvojili one za koje se sumnjalo da su

1234

1235

Vukovarska tragedija 1991 uestvovali u odbrani Vukovara. Izdvojene zatoenike su ispitivali, tukli i muili. Pogubljeno je najmanje trideset etvoro. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 56. Dana 10. decembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvoeni eljkom RANATOVIEM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su pet nesrpskih seljana iz Erduta. rtve su odvedene u centar za obuku TO-a u Erdutu i kasnije ubijene. Tela tri rtve kasnije su baena u jedan bunar u Daljskom Ataru. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 57. 57. Od 22. decembra 1991. do 25. decembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvoeni eljkom RANATOVIEM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su u Erdutu sedam civila, Maara i Hrvata, i doveli ih u centar za obuku TO-a u Erdutu. Dana 26. decembra 1991. godine, ubijeni su vatrenim orujem. Tela est rtava pokopana su u Daljskom Ataru. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 58. Dana 21. februara 1992. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvoeni eljkom RANATOVIEM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su u Erdutu etiri nesrpska civila. Sve rtve ispitivane su u centru za obuku TO-a u Erdutu, a zatim ubijene. Tela rtava pokopana su u masovnoj grobnici u Daljskom Ataru. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 59. Dana 4. maja 1992. godine, pripadnici odeljenja za specijalne operacije DB-a uhapsili su u selu Grabovac pet nesrpskih civila. Ovi civili su odvedeni i ubijeni. Njihova tela kasnije su pokopana u Tikve Parku. Imena rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optunice. 60. Delima i propustima vezanim za incidente koji se navode u paragrafima od 39 do 49, Slobodan MILOEVI poinio je: Taka 2: Istrebljenje, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. 61. Delima i propustima vezanim za sve incidente koji se navode u paragrafima od 39 do 59, Slobodan MILOEVI poinio je: Taka 3: Ubistvo, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 4: Ubistvo, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda.

Vukovarska tragedija 1991 62. Delima i propustima vezanim za sve incidente koji se navode u paragrafima od 39 do 49 i od 52 do 59, Slobodan MILOEVI poinio je: Taka 5: Hotimino liavanje ivota, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. TAKE od 6 do 13 (PROTIVPRAVNO ZATOENJE, ZATVARANJE, MUENJE i NEHUMANA DELA) 63. Od avgusta 1991. do marta 1992. godine, Slobodan MILOEVI, delujui sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje protivpravnog zatoenja ili zatvaranja pod nehumanim uslovima hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva sa podruja SAO SBZS-a, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i Dubrovake republike. 64. Srpske vojne snage, koje su se sastojale od JNA, TO-a i dobrovoljakih jedinica koje su delovale u saradnji sa lokalnim policijskim osobljem i policijskim osobljem iz Srbije, te lokalnim srpskim vlastima, uhapsile su i zatoile vie hiljada hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa navedenih podruja u sledeim kratkoronim i dugoronim zatoenikim objektima: a.vojno skladite JNA u Morinju, Crna Gora, oko trista dvadeset zatoenika. b. kasarna u Kumboru, Crna Gora, tranzitni zatoeniki objekat kojim je upravljala JNA, u kome se nalazilo i na desetine zatoenika koji su tu drani dugorono, c. kasarna JNA u Bilei, Bosna i Hercegovina, oko stotinu zatoenika. d. poljoprivredno dobro JNA STAJIEVO, Srbija, oko hiljadu sedamsto zatoenika. e. kasarna JNA u Begejcima, Srbija, oko dvesta ezdeset zatoenika. f. kasarna JNA u Zrenjaninu, Srbija, na desetine zatoenika. g. vojni zatvor JNA u Sremskoj Mitrovici, Srbija, na stotine zatoenika. h. zatvor JNA u Kninu, SAO Krajina, oko sto pedeset zatoenika.

1236

1237

Vukovarska tragedija 1991 i. stara bolnica u Kninu, SAO Krajina, kojom je upravljala Martieva milicija, oko sto dvadeset zatoenika. j. zgrade policije i hangar JNA i TO u blizini eleznike stanice u Dalju, SAO SBZS, na stotine zatoenika. k. zgrada zadruge u Lovasu, SAO SBZS, kojom su upravljali pripadnici TO-a i dobrovoljake jedinice Duan Silni, oko sedamdeset zatoenika. l. centar za obuku TO-a u Erdutu, zvan i Arkanova vojna baza, SAO SBZS, kojim su upravljali pripadnici TO-a i Arkanovih tigrova, oko pedeset dva zatoenika. m. poljoprivredno dobro JNA Ovara, u blizini Vukovara, SAO SBZS, oko trista zatoenika. n. skladite Veleprometa u blizini Vukovara, SAO SBZS, kojim je upravljala JNA, oko stotinu zatoenika. o. vojni zatvor JNA u idu, Srbija, oko stotinu zatoenika. p. policijska stanica u Opatovcu, SAO SBZS, kojom je upravljala JNA, na desetine zatoenika. q. tala ili radionica u Borovom Selu, SAO SBZS, kojom su upravljali pripadnici milicije i TO-a, oko osamdeset zatoenika. 65. ivotni uslovi u ovim zatoenikim objektima bili su surovi i karakterisalo ih je neoveno postupanje, pretrpanost, izgladnjivanje, prisilni rad, neadekvatna zdravstvena zatita i konstantno fiziko i psihiko zlostavljanje, ukljuujui lana pogubljenja, muenje, premlaivanje i seksualno zlostavljanje. 66. Ovim delima i propustima, Slobodan MILOEVI je poinio: Taka 6: Zatvaranje, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(e), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 7: Muenje, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(f), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 8: Nehumana dela, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(i), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 9: Protivpravno zatoenje, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(g), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 10: Muenje, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda.

Vukovarska tragedija 1991 Taka 11: Hotimino nanoenje velikih patnji, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(c), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 12: Muenje, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 13: Okrutno postupanje, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. TAKE od 14 do 16 (DEPORTACIJA, PRISILNO PREMETANJE) 67. Od 1. avgusta 1991. do maja 1992. godine, Slobodan MILOEVI, delujui sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, poinio ili na neki drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje deportacija ili prisilnog premetanja hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovnitva sa podruja SAO SBZS, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i Dubrovake republike. 68. Da bi ostvarile ovaj cilj, srpske snage koje su se sastojale od JNA, TO-a i dobrovoljakih jedinica, meu kojima su bili Beli orlovi, eeljevci, Duan Silni i Arkanovi tigrovi, u saradnji sa policijskim jedinicama, ukljuujui Martievu policiju, SNB i MUP Srbije, i drugi pod efektivnom kontrolom Slobodana MILOEVIA ili drugih uesnika udruenog zloinakog poduhvata, opkolili su hrvatske gradove i sela i zatraili od njihovih stanovnika da predaju svoje oruje, ukljuujui i lovake puke koje su zakonito posedovali. Nakon toga su napali te gradove i sela, pa i onda kada su se stanovnici povinovali zahtevima. Namera ovih napada bila je da se stanovnitvo natera u beg. Preuzevi kontrolu nad gradovima i selima, srpske snage su ponekad sakupljale preostalo hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnitvo i prisilno ga premetale na lokacije u Hrvatskoj pod kontrolom hrvatske vlade ili ga deportovale na lokacije van Hrvatske, naroito u Srbiju i Crnu Goru. U drugim prilikama, srpske snage u saradnji s lokalnim srpskim vlastima, nametale su nesrpskom stanovnitvu restriktivne i diskriminatorne mere i vodile kampanju terora smiljenu da ih istera sa tog podruja. Veinu

1238

1239

Vukovarska tragedija 1991 preostalog nesrpskog stanovnitva su nakon toga deportovali ili prisilno premestili. 69. Prema popisu stanovnitva iz 1991. godine, hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnitvo bilo je u tim podrujima zastupljeno kako sledi: SAO Krajina: 28% Hrvata (70.708), 5 % ostalih (13.101) SAO Zapadna Slavonija: 29% Hrvata (6.864), 11% ostalih (2.577) SAO SBZS: 47% Hrvata (90.454), 21% ostalih (40.217) Praktino celokupno hrvatsko i nesrpsko stanovnitvo sa tih podruja prisilno je uklonjeno, deportovano ili ubijeno. Prema popisu stanovnitva iz 1991. godine, struktura hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva u Dubrovakoj republici bila je oko 82% Hrvata (58.836), 11% ostalih (7.818). Nije ostvaren cilj udruenog zloinakog poduhvata da se itavo hrvatsko i nesrpsko stanovnitvo Dubrovake republike prisilno ukloni, deportuje ili ubije. 70. Ovim delima i propustima, Slobodan MILOEVI je poinio: Taka 14: Deportaciju, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 15: Nehumana dela (prisilno premetanje), ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(i), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 16: Protivpravnu deportaciju ili premetanje, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(g), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. TAKE od 17 do 20 (BEZOBZIRNO RAZARANJE, PLJAKA JAVNE ILI PRIVATNE IMOVINE) 71. Od 1. avgusta 1991. do maja 1992. Slobodan MILOEVI je, delujui sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao, podsticao, naredio, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje bezobzirnog razaranja i pljake javne i privatne imovine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva na teritorijama SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija i SAO Krajina mada te akcije nisu bile opravdane vojnom nudom. To namerno i bezobzirno razaranje i pljaka ukljuivali su pljaku i razaranje stambenih, te verskih i kulturnih objekata, a odigrali su se u sledeim gradovima i selima: SAO SBZS, od avgusta do oktobra 1991: gradovi i sela Dalj, elije, Vukovar, Erdut, Lovas, arengrad, Bapska i Tovarnik.

Vukovarska tragedija 1991 SAO Zapadna Slavonija, od avgusta do decembra 1991: grad Voin. SAO Krajina, od avgusta do decembra 1991: gradovi i sela Saborsko, kabrnja, Nadin i Bruka. 72. Ovim delima i propustima, Slobodan MILOEVI je poinio: Taka 17: Unitavanje i oduzimanje imovine irokih razmera koje nije opravdano vojnom nudom, a sprovedeno je protivpravno i bezobzirno, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 18: Bezobzirno razaranje sela ili pustoenje koje nije opravdano vojnom nudom, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 19: Unitavanje ili hotimino nanoenje tete ustanovama namenjenim obrazovanju ili religiji, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 20: Pljaku javne ili privatne imovine, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(e), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. DUBROVNIK TAKE od 21 do 27 (UBISTVO, HOTIMINO ODUZIMANJE IVOTA, HOTIMINO NANOENJE VELIKIH PATNJI, OKRUTNO POSTUPANJE, NAPADI NA CIVILE) 73. Od 1. oktobra 1991. do 7. decembra 1991. Slobodan MILOEVI, delujui sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje vojne kampanje usmerene na grad Dubrovnik i njegovu okolinu da bi se postiglo prisilno uklanjanje njegovog nesrpskog stanovnitva. 74. U tom vremenskom periodu, srpske snage koje su se sastojale od kopnenih, vazdunih i pomorskih jedinica JNA, kao i jedinica TO-a, te dobrovoljakih jedinica i jedinica specijalne policije iz Srbije i Crne Gore podreenih JNA i pod efektivnom kontrolom Slobodana MILOEVIA i drugih uesnika udruenog zloinakog poduhvata, posebno Momira BULATOVIA, pokrenule su vojni napad velikih razmera na obalska podruja Hrvatske izmeu grada Neuma, u Bosni i Hercegovini, na severozapadu, i crnogorske

1240

1241

Vukovarska tragedija 1991 granice na jugoistoku. Cilj srpskih snaga bio je da odvoje to podruje od Hrvatske i pripoje ga Crnoj Gori. Iako su srpske snage zauzele teritoriju jugoistono i severozapadno od Dubrovnika u roku od dve nedelje, sam grad bio je izloen napadu tokom celog perioda navedenog u ovoj optunici. 75. Tokom protivpravne kampanje granatiranja irokih razmera sa uzvisina istono i severno od Dubrovnika, odakle se prua neometan pogled na grad i njegovu okolinu, i sa brodova JNA na puini, poginula su etrdeset tri hrvatska civila, a brojni drugi su ranjeni. Incidenti granatiranja i imena poginulih civila navedeni su u Dodatku II ove optunice. 76. Ovim delima i propustima, Slobodan MILOEVI je poinio: Taka 21: Ubistvo, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 22: Hotimino liavanje ivota, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 23: Ubistvo, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 24: Nehumana dela, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(i), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 25: Hotimino nanoenje velikih patnji, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(c), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 26: Okrutno postupanje, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 27: Napade na civile, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano lanom 51(2) Dopunskog protokola I i lanom 13(2) Dopunskog protokola II enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. TAKE od 28 do 32 (BEZOBZIRNO RAZARANJE, PLJAKA JAVNE ILI PRIVATNE IMOVINE) 77. Od 1. oktobra 1991. do 7. decembra 1991, tokom tog istog artiljerijskog napada, Slobodan MILOEVI je, delujui sam ili u dogovoru

Vukovarska tragedija 1991 sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao, podsticao, naredio, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu i izvrenje bezobzirnog razaranja ili hotiminog nanoenja tete i pljake javne i privatne imovine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva na podruju Dubrovake republike. Ta kampanja ukljuivala je razaranje, nanoenje tete ili pljaku stambenih, te verskih, istorijskih i kulturnih objekata i drugih javnih ili privatnih zgrada, koje nije bilo opravdano vojnom nudom. 78. Tokom te kampanje granatiranja, otprilike 1000 granata koje su ispalile srpske snage palo je na podruje Starog grada. Predeo Starog grada Dubrovnika bio je u celosti pod zatitom UNESCO-a kao svetska kulturna batina. Vie zgrada u Starom gradu i tvrave na gradskim bedemima bili su obeleeni znakovima koje nalae Haka konvencija o zatiti kulturnih dobara u sluaju oruanog sukoba (1954). Na zidinama Starog grada, kao ni unutar njih, nije bilo nikakvih vojnih ciljeva. 79. Tokom granatiranja grada Dubrovnika od 8. do 13. novembra 1991. oteene su zgrade u Starom gradu, kao i hoteli u kojima su bile smetene izbeglice i drugi civilni objekti u drugim delovima grada. 80. Tokom granatiranja grada Dubrovnika 6. decembra 1991. najmanje est zgrada u Starom gradu je u potpunosti uniteno, a oteeno ih je na stotine. Hoteli u kojima su bile smetene izbeglice, i drugi civilni objekti teko su oteeni ili uniteni u drugim delovima Dubrovnika, posebno u podruju Lapada i Babinog Kuka. 81. U oktobru 1991. srpske snage uspostavile su kontrolu nad hrvatskim gradovima i selima Konavle, upa Dubrovaka i Primorje blizu grada Dubrovnika. U danima nakon tog zauzimanja, od 2. do 24. oktobra 1991, vojnici JNA sistematski su pljakali javnu, privrednu i privatnu imovinu u gradovima i selima Brgat, ilipi, Dubravka, Gruda, Moii, Osojnik, Slano, Donja Ljuta, Popovii, Mihanii, Drivenik, Konavle, Plat, epikue, Uskoplje, Gabrili, Pridvoje, Molunat, Donja ibaa, Karasovii i Zvekovica. Veliki deo te imovine transportovan je u Crnu Goru u vojnim vozilima JNA. JNA je nakon toga uvela mere da bi se opljakana imovina evidentirala i odravala. 82. Jedinice JNA takoe su sistematski unitavale javne, poslovne i verske zgrade, kao i privatne stambene objekte u gorenavedenim gradovima i selima. Do tog unitavanja dolazilo je nakon prestanka borbi, kad su ta podruja bila pod sigurnom kontrolom JNA. 83. Ovim delima i propustima, Slobodan MILOEVI je poinio:

1242

1243

Vukovarska tragedija 1991 Taka 28: Unitavanje i oduzimanje imovine irokih razmera koje nije opravdano vojnom nudom, a izvedeno je protivpravno i bezobzirno, TEKU POVREDU ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, kanjivu po lanovima 2(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 29: Bezobzirno razaranje sela, ili pustoenje koje nije opravdano vojnom nudom, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 30: Unitavanje ili hotimino nanoenje tete istorijskim spomenicima i ustanovama namenjenim obrazovanju ili religiji, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 31: Pljaku javne ili privatne imovine, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(e), te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. Taka 32: Protivpravne napade na civilne objekte, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano lanom 52(1) Dopunskog protokola I enevskih konvencija iz 1949. i obiajnim pravom, kanjivo po lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Meunarodnog suda. OPTI NAVODI: 84. Sva dela i propusti koji se terete u ovoj optunici izmeu 1. avgusta 1991. i juna 1992. dogodili su se na teritoriji bive Jugoslavije. 85. Najmanje od 1. avgusta 1991. do najmanje juna 1992. u Hrvatskoj je postojalo stanje oruanog sukoba. Do 7. oktobra 1991. taj oruani sukob je po svojoj prirodi bio unutranji. Od 8. oktobra 1991. u Republici Hrvatskoj postojali su meunarodni oruani sukob i delimina okupacija. 86. Sva dela i propusti koji se terete kao teke povrede enevskih konvencija iz 1949. dogodili su se tokom meunarodnog oruanog sukoba i delimine okupacije Hrvatske. 87. Za sve vreme na koje se odnosi ova optunica rtve tekih povreda enevskih konvencija iz 1949. bile su lica zatiena odredbama odgovarajuih enevskih konvencija. 88. Sva dela i propusti koji se terete u vezi sa unitavanjem imovine kao teke povrede enevskih konvencija iz 1949. obuhvatali su zatienu imovinu prema relevantnim odredbama enevskih konvencija. 89. Za sve vreme na koje se odnosi ova optunica Slobodan MILOEVI morao se pridravati zakona i obiaja koji reguliu voenje

Vukovarska tragedija 1991 oruanih sukoba, ukljuujui enevske konvencije iz 1949. i njihove dopunske protokole. 90. Sva dela i propusti koji se terete kao zloini protiv ovenosti bili su deo rasprostranjenog i sistematskog napada uperenog protiv hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovnitva u velikim delovima Hrvatske. DODATNE INJENICE: 91. Republika Hrvatska, nekada jedna od est republika SFRJ, nalazi se u jugoistonoj Evropi i granii sa Slovenijom i Maarskom na severu i severoistoku i Saveznom Republikom Jugoslavijom i Bosnom i Hercegovinom na istoku i jugu. 92. Teritorije SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija, SAO Krajina i Dubrovake republike prikazane su u Dodatku III koji se nalazi u prilogu. 93. Prema popisu stanovnitva iz 1991. u Hrvatskoj je bilo 4.784.265 stanovnika, od ega 3.736.356 (78,1%) Hrvata, 581.663 (12,2%) Srba, 43.469 (0,9%) Muslimana, 22.355 (0,5%) Maara, 106.041 (2,2%) Jugoslovena i 294.381 (6,1%) ostalih ili neopredeljenih. 94. U aprilu i maju 1990. u Republici Hrvatskoj odrani su izbori na kojima je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila veinu glasova i osigurala veinu mesta u hrvatskom Saboru. Novi Sabor je tada izabrao kandidata HDZ-a Franju TUMANA za predsednika Hrvatske. 95. Pre izbora odranih 1990. godine u Kninu je osnovana nacionalistika Srpska demokratska stranka (u daljnjem tekstu: SDS) koja je zagovarala autonomiju, a kasnije i otcepljenje veinski srpskih podruja od Hrvatske. 96. Izmeu 19. avgusta i 2. septembra 1990. hrvatski Srbi odrali su referendum o pitanju srpske suverenosti i autonomije u Hrvatskoj. Glasanje je odrano u veinski srpskim podrujima Hrvatske i bilo je ogranieno samo na srpske glasae. Hrvatima koji su iveli u tim podrujima bilo je onemogueno da uestvuju na referendumu. Rezultat glasanja bio je velikom veinom u prilog srpskoj autonomiji. Dana 30. septembra 1990. Srpsko nacionalno vee, kojim je predsedavao Milan BABI, proglasilo je autonomiju srpskog naroda na etnikim i istorijskim teritorijama na kojima on ivi a koje su unutar sadanjih granica Republike Hrvatske kao federalne jedinice Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. 97. Dana 21. decembra 1990. hrvatski Srbi u Kninu objavili su stvaranje Srpske autonomne oblasti i proglasili svoju nezavisnost od

1244

1245

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatske. Sukobi izmeu Srba i hrvatskih policijskih snaga izbijali su tokom celog prolea 1991. 98. U martu 1991. sukob se pojaao kad su srpske policijske snage pokuale da konsoliduju vlast nad podrujima sa znaajnim udelom srpskog stanovnitva. Srpska policija kojoj je na elu bio Milan MARTI preuzela je kontrolu nad policijskom stanicom u Pakracu i dolo je do borbi kad je hrvatska vlada pokuala da ponovo uspostavi svoju vlast u tom podruju. Na Plitvicama su Srbi napali autobus koji je prevozio hrvatske policajce pa je i tamo dolo do borbe. JNA je razmestila svoje trupe u tom podruju i izdala ultimatum hrvatskoj policiji da se povue sa Plitvica. 99. U martu 1991. rad kolektivnog saveznog Predsednitva SFRJ bio je blokiran zbog nekoliko pitanja, meu kojima je bilo i pitanje uvoenja vanrednog stanja u Jugoslaviji. lanovi Predsednitva iz Republike Srbije, Republike Crne Gore, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija dali su ostavke na svoje poloaje. U svom govoru od 16. marta 1991. koji je emitovala televizija, Slobodan MILOEVI u svojstvu predsednika Republike Srbije izjavio je da je sa Jugoslavijom svreno i da Srbiju vie ne obavezuju odluke saveznog Predsednitva. 100. Dana 19. maja 1991. Hrvatska je odrala referendum na kojem su glasai velikom veinom glasali za nezavisnost od SFRJ. Dana 25. juna 1991. Hrvatska i Republika Slovenija proglasile su nezavisnost od Jugoslavije. Dana 25. juna 1991. JNA je preduzela akciju da sprei otcepljenje Slovenije. 101. Evropska zajednica nastojala je posredovati u sukobu. Dana 8. jula 1991. postignut je sporazum da Hrvatska i Slovenija suspenduju stupanje na snagu odluke o nezavisnosti na rok od 90 dana, do 8. oktobra 1991. Evropska zajednica na kraju je priznala Hrvatsku kao nezavisnu dravu 15. januara 1992. i Hrvatska je postala lanica Ujedinjenih nacija 22. maja 1992. 102. Dana 18. jula 1992. savezno Predsednitvo, uz podrku srpske i crnogorske vlade i generala Veljka KADIJEVIA, izglasalo je povlaenje JNA iz Slovenije, ime je pristalo na njeno otcepljenje i raspad SFRJ. 103. Pozivi Slobodana MILOEVIA na ujedinjenje svih Srba u jednoj dravi poklopili su se sa pozivima za stvaranje Velike Srbije. Srbi u podruju kninske Krajine, u istonoj Slavoniji i u zapadnoj Slavoniji poeli su primati sve vie podrke od vlasti Republike Srbije. U avgustu 1991. srpske dobrovoljake i policijske snage u tim podrujima snabdevali su i vodili funkcioneri Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. 104. U podruju Knina, snage JNA poele su otvoreno pomagati srpskim policijskim snagama kojim je na elu bio Milan MARTI. Zajedno su

Vukovarska tragedija 1991 uestvovali u napadu na hrvatsko selo Kijevo u avgustu 1991. Tokom avgusta i septembra 1991. velika podruja Hrvatske dospela su pod srpsku kontrolu kao rezultat akcija srpskih vojnih, dobrovoljakih i policijskih snaga sprovedenih uz podrku JNA. 105. U podrujima severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, zapadne Slavonije i Baranje pod srpskom okupacijom, sistematski je proterivano hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnitvo, a ta podruja su ula u sastav raznih srpskih autonomnih oblasti. JNA je ostala razmetena u podrujima gde su srpski pobunjenici preuzeli kontrolu, obezbeujui tako osvojena podruja. 106. U avgustu 1991. JNA je preduzela operacije protiv gradova u istonoj Slavoniji, to je rezultiralo njihovom okupacijom od strane JNA i drugih srpskih snaga. Hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnitvo tih podruja je prisilno proterano. Krajem avgusta JNA je zapoela opsadu grada Vukovara. Do sredine oktobra 1991. srpske snage su zauzele sve druge veinski hrvatske gradove u istonoj Slavoniji, osim Vukovara. Ne-Srbi su podvrgnuti brutalnom okupacijskom reimu koji se sastojao od progona, ubistva, muenja i drugih oblika nasilja. Gotovo sve nesrpsko stanovnitvo je na kraju ubijeno ili silom isterano iz okupiranih podruja. 107. Opsada Vukovara nastavila se do 18. novembra 1991, kada je grad pao u ruke srpskih snaga. Tokom tromesene opsade grad je u velikoj meri razoren granatiranjem JNA, a poginulo je na stotine lica. Kad su JNA/srpske snage okupirale grad, srpski vojnici su ubili jo na stotine Hrvata. Nesrpsko stanovnitvo proterano je iz grada u samo nekoliko dana nakon to je on pao pod kontrolu Srba. 108. U enevi su 23. novembra 1991. Slobodan MILOEVI, savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko KADIJEVI i Franjo TUMAN sklopili sporazum, koji su potpisali pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Cyrusa VANCEA. Sporazumom se trailo da hrvatske snage deblokiraju kasarne JNA, a da se snage JNA povuku iz Hrvatske. Obe strane obavezale su se da e jedinice pod njihovom komandom, kontrolom ili politikim uticajem odmah sprovesti prekid vatre u celoj Hrvatskoj, a obavezale su se i da e obezbediti da sve paravojne ili neregularne jedinice povezane sa njihovim snagama takoe potuju prekid vatre. 109. Dana 3. januara 1992. Franjo TUMAN i Slobodan MILOEVI potpisali su jo jedan sporazum o prekidu vatre kojim su stvoreni uslovi za sprovoenje mirovnog plana Ujedinjenih nacija koji je predloio Cyrus VANCE. Prema Vanceovom planu u podrujima koja su okupirale srpske snage stvorene su etiri zone pod zatitom Ujedinjenih nacija (UNPA).

1246

1247

Vukovarska tragedija 1991 Vanceovim planom trailo se povlaenje JNA iz Hrvatske i povratak raseljenih lica u njihove domove u UNPA. Iako se JNA zvanino povukla iz Hrvatske u maju 1992, veliki delovi njenog naoruanja i ljudstva ostali su u podrujima pod srpskom kontrolom i predani su policiji Republike Srpske Krajine (RSK). Raseljenim licima nije bilo dozvoljeno da se vrate u svoje domove, a ono malo Hrvata i drugih ne-Srba koji su ostali u podrujima pod srpskom okupacijom proterano je sledeih meseci. Teritorija RSK ostala je pod srpskom okupacijom sve do 1995, kad su hrvatske snage u dve operacije povratile velike delove te teritorije. Preostalo podruje pod srpskom kontrolom u istonoj Slavoniji mirnim putem je reintegrisano u Hrvatsku 1998. godine. 110. SFRJ je postojala kao suverena drava do 27. aprila 1992, kad je usvojen Ustav Savezne Republike Jugoslavije kojim je zamenjen Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije iz 1974. godine. Dana 23. oktobra 2002. U Zagrebu, Hrvatska /potpis na originalu/ Carla del Ponte tuilac

Vukovarska tragedija 1991

Uvodna re Tuilatva za onaj deo optunice protiv Slobodana Miloevia koji se odnosi na Hrvatsku i BiH
26. septembar 2002

TUILAC NAJS: (...) u ovoj uvodnoj rei samo podsetiti Vee na dogaaje iz ove dve optunice i kako smo postavili na sluaj. Pokazau vam i nekoliko mapa za koje mislim da e biti od pomoi u popunjavanju slike, i koje e biti od koristi za rasvetljavanje okolnosti ovog sluaja. Na kraju u se vratiti da kaem jednu ili dve stvari u vezi samog sudskog postupka. Mi ve imamo prilino dokaza u vezi dogaaja, posebno od svedoenja dobijenih tokom kosovskog dela suenja. Slom bive Jugoslavije sa razvijanjem razliitih oblika nacionalizma je dobro poznat Veu. U ranim fazama, Srbi su uglavnom izraavali stav da biva Jugoslavija treba da se razloi na sastavne etnike grupe a to su Srbi, Hrvati i druge grupacije koje su zvanino bile priznate ali naravno, ne i Kosovari. Verujem da je Vee dobilo foldere mapa pa bih zamolio posluitelja da bude ljubazan i stavi prvu mapu na projektor. Naravno, ne traim da to trenutno bude uraeno, moemo to uiniti i kasnije jer su to samo pomoni dokumenti. Ova prva karta je uzeta iz Tajmsove mape Balkana. To je karta sa prilino komplikovanom legendom na kojoj sa leve strane moemo videti razdvajanje, podelu stanovnitva prema nacijama i nacionalnim manjinama. Ova karta razliitim bojama prikazuje Hrvate, Makedonce, Crnogorce i ostale, uz naznaku koje konkretne oblasti oni zauzimaju i koliko procenata ukupne populacije ine. Ne treba da to detaljno razmatramo, ali daje vizuelnu sliku. Ideja da se ova karta nacrta drukije, na takav nain da jedna nacionalna grupa ivi u jednoj dravi je izuzetno teka za sprovoenje na miran nain, teka odnosno nemogua. Vratiemo se kasnije na ovu kartu, za sada je moemo ostaviti po strani dok se sledea ne stavi na projektor. Tuilatvo tvrdi da je srpski plan bio sastavljen onako kako planovi ponekad mogu da se prave, to ne znai nuno da ljudi moraju da sede oko

1248

1249

Vukovarska tragedija 1991 jednog okruglog stola sa voom koji im sve objanjava. I taj plan se sastoji se od srpske pretenzije da se zauzme veliko pare teritorije bive Jugoslavije. Njihov plan je bio, u svakom sluaju, uvijen u formulaciji o tome kako narodi ele da ostanu u Jugoslaviji, mada sama ta fraza, po tvrdnji Tuilatva, predstavlja samo pokrie za elju da se stvori srpska drava. Pre nego to preemo na dogaaje iz ove dve optunice, na hrvatsku i bosansku optunicu, hteo bih da kaem neto o tome da treba da odolimo jednom iskuenju. Postoji moda iskuenje da se ovaj optueni prikae kao jedini stvaralac tog plana, jedini arhitekta svih tih dogaaja. Tom iskuenju treba odoleti, sve dok se tano ne utvrdi njegova uloga onako kako na nju budu ukazivali konkretni dogaaji. Ponekad se planovi javljaju a da nemaju jednog jedinog autora. Takvim planovima se moe pridruiti, moe biti onih koji se takvim planovima priklanjaju ili izbore za sebe rukovodeu ulogu u takvim planovima. To mogu biti i oportunisti, ljudi koji su se nali u toj situaciji i koji su kasnije sticajem okolnosti dobili vrlo bitnu ulogu u tom planu. To moe biti zapravo i istina o biografiji ovog optuenog. To je ovek kome su se drugi priklonili u sprovoenju plana, drugi su traili vou koji bi bio sposoban da taj plan sprovede. Sada emo da preemo na Hrvatsku malo detaljnije. Hrvatska je napustila komunistiko stado u maju 1990. godine. U Hrvatskoj su od onda zapoele pobune, u oblasti poznatoj kao Krajina, u avgustu 1990. godine. uemo dokaze o tome kako su u to vreme Jovica Stanii i Frenki Simatovi ija su nam imena, kao i raspravnom Veu, dobro poznata, boravili u ovom kraju, naoruavali, obuavali i organizovali lokalnu srpsku policiju i naoruane grupe, u saradnji sa ovekom po imenu Milan Marti, za koga naravno znate. Sada stiemo na poetak 1991. godine. U martu te godine, kao to e sledee nedelje govoriti gospodin Mesi, predsednik Hrvatske, u Karaorevu su odrani pregovori gde se nesumnjivo radilo o nekom sporazumu izmeu ovog optuenog i predsednika Tumana, tadanjeg predsednika Hravatske, o podeli Bosne. To je plan koji je ve tada bio na vidiku i koji nimalo nije smetao u predstojeem ratu u Hrvatskoj. U isto vreme Radovan Karadi, voa bosanskog krila SDS-a (Srpske demokratske stranke), delio je Miloeviev cilj. Za njega se zna da je izgovarao stvari kao to je sledea reenica Mi smatramo da o ovome ne treba uopte razgovarati, da Srbi treba da ive iskljuivo u jednoj dravi. Isto kao to je prirodno da pada kia, tako je prirodno da Srbi ive u istoj dravi. 15. marta 1991. godine ovaj optueni je obznanio da Predsednitvo Jugoslavije vie ne postoji, i na jednom sastanku predstavnika lokalnih vlasti objasnio je ta je mislio kada je rekao

Vukovarska tragedija 1991 Uvek je bilo da jaki odreuju granice a ne slabi. Takoe je rekao da Srbija vie nije vezana odlukama saveznog Predsednitva mada je on zapravo bio na elu tog predsednitva, mada je ono zapravo bilo pod njegovom kontrolom. Taj rat, koji se tie hrvatske optunice, zapoeo je zapravo u avgustu 1991.godine. Optueni je tada bio predsednik Srbije, a savezne institucije su jo samo nominalno ostale cele, netaknute. Meutim, otkriemo da je Kadijevi, savezni sekretar za odbranu, ve tada bio uoljivo podloan uticaju optuenog i sluao ga, iako je optueni tada, kao to sam ve rekao, bio predsednik Srbije i samim tim nije imao formalni autoritet nad Armijom, ali je bio u mogunosti da vri efektivnu kontrolu. Ti mehanizmi kontrole su pokazali poetak jednog novog poretka. On je, ne samo u okviru svojih zvaninih saoptenja, imao kontrolu nad JNA, ili Vojskom Jugoslavije a nezvanini naini te kontrole bili su vaniji od zvaninih. Prva krv u ovom ratu prolivena je u prolee 1991. godine, izmeu hrvatske policije i srpskih pobunjenika, uz intervencije od strane JNA koja je podravala Srbe a ne jugoslovenske institucije. Ovaj optueni je vrio pritisak na vojsku da podrava srpsku stvar, bez obzira na svoje javne izjave i stavove koje je zvanino zauzimao. Izjave su ve tada bile usmerene na otklanjanje meunarodne osude. Ova obmana je bila vrlo bitna, kao to je bilo vrlo bitno i da se sakrije srpsko uee u tom ratu a mi emo pokazati da su neke srpske voe u trenucima nesmotrenosti to uee priznali. Upravo zbog toga je optueni toliko toga radio preko posrednika, kao to su savezno i krnje Predsednitvo ili kroz druge voe u Kninu i na drugim mestima, kojima se moglo upravljati i koji su se mogli podsticati, kojima su se mogle slati potreptine i obezbeivati zalihe ali kojih se kasnije on mogao odrei. Gospodin Mesi ili bi trebalo da kaem predsednik Mesi, trebalo je tada da postane lan, tanije predsednik rotirajueg Predsednitva bive Jugoslavije. Meutim, on dugo nije mogao da zauzme tu dunost, ak nekoliko meseci, izmeu maja i jula, kada mu je dozvoljeno da ue u kabinet, ali zapravo nije mogao da vri tu funkciju jo nekoliko meseci, do septembra. Sada moemo da pogledamo kartu koja pokazuje nacionalni sastav Hrvatske. To je mapa broj 2. Nisam siguran da su boje na ovim kartama koje u vam pokazivati iste na svakoj od karata ali videete gde Srbi predstavljaju dominatno stanovnitvo. To su krajevi oznaeni crvenom bojom a utom je oznaeno hrvatski veinsko stanovnitvo. I ono to ovde treba primetiti je da na zapadu ove karte, to je na istoku Hrvatske, imamo dosta tih jarko crveno oznaenih krajeva. Dalje na istoku, iako imamo nijanse crvenog, videete da srpsko stanovnitvo nije zastupljeno u velikom broju. Nema jasnih veina, ima

1250

1251

Vukovarska tragedija 1991 samo nekih izmeanih zajednica i mnogo naselja sa hrvatskom veinom, kao to je i za oekivati. Ostaviemo ovu kartu na grafoskopu i nastaviemo. Poetkom avgusta, JNA je poela da zauzima Baranju u istonoj Slavoniji, to je ovde na severoistonom delu karte, pojaavajui napade na sela koja su drali Hrvati i na druge krajeve Baranje gde je hrvatsko stanovnitvo bilo u veini. Meutim, JNA je te krajeve predala u ruke lokalnih Srba, koje je u to vreme predvodio Goran Hadi. Tada je zapoela kampanja terora, kao to vidimo u optunici, koju su karakterisali proizvoljna hapenja, odvoenja, masovna ubijanja, proterivanja, unitavanja i razaranje dobara koje su vrili pripadnici paravojnih formacija, lokalne srpske snage, i u nekim sluajevima ak i sama JNA. Tako polako poinje da izbija na videlo cela slika o tome kako su razne vrste snaga operisale zajedno. Paravojska koja je bila deo tih snaga, kao to emo pokazati, imala je vrlo bliske veze sa MUP-om Srbije, sa bliskim saradnicima ovog optuenog koje je on nastavio godinama da podrava, pa i sa samim optuenim. Hrvati su blokirali kasarne JNA u Hrvatskoj sredinom septembra. Moemo da se oslonimo na ovu injenicu kao na objanjenje za neke od dogaaja koji su usledili. Ono to je usledilo je to da je JNA iz drugih krajeva zajedno sa lokalnim Srbima udarila u pet pravaca, sa ciljem da se Hrvatska raskomada i potpuno porazi, mada cilj JNA u to vreme moda i nije bio ba taj, moda je bio i drugaiji od ciljeva ovog optuenog, kako sam ih ja utvrdio i rezimirao. Sada moemo da stavimo na grafoskop kartu broj 3. Na njoj vidimo srpske autonomne oblasti koje su proklamovane. Ja u koristiti ovu mapu u drugu svrhu. Ovde imamo strelice koje prikazuju napade koje su srpske snage izvrile na istonu Slavoniju, onda ovde imamo jednu trafiranu povrinu u kojoj se naravno nalazi Vukovar. Napadi su izvreni sa ciljem da se odseku bitne magistrale u Hrvatskoj, iz Bosne na sever prema Slavoniji, to je sredina ovog trafiranog dela, zatim imamo napade iz Bosne prema slovenakoj granici, koji su imali za cilj da se odvoji Zagreb od obale. Zatim, sa juga i sa zapada, na ovoj karti vidimo napade iz Knina prema Zadru i ibeniku, koji su bili usmereni na obalu i iji je cilj bio razbijanje, razdvajanje Dalmacije. Kao to vidite, ovde je selo kabrnje koje je oznaeno zajedno sa mestom Nadin koje u uskoro pomenuti. I na kraju, iako nije obeleeno ali asni Sud e to znati, napadi iz Crne Gore i istone Hercegovine na Dubrovnik. Vidimo kabrnje blizu Zadra, koje je bilo mesto jednog vanog dogaaja. Ratko Mladi, naelnik taba devetog korpusa JNA je izvrio svoju pretnju da e unititi ova dva sela, to je i uradio bez ikakvog opravdanja, ubijajui pri tome 45 starijih Hrvata, a kasnije u mesecima koji su usledili, jo njih 26. Tada je on bio

Vukovarska tragedija 1991 komandant zvanino neutralne JNA, ali su on i Milan Marti, komandant pobunjenike srpske milicije, koji je takoe uestvovao u ovim zloinima, kasnije javno govorili o svojoj punoj saradnji i integraciji. Ova dva oveka, Mladi i Marti, kasnije su imali koristi od odluka koje je ovaj optueni donosio, zajedno sa drugima. Mladi je postao komandant bosanskih Srba, a Marti je postao politiki voa hrvatskih Srba. Dubrovnik, grad u kome je bilo vrlo malo legitimnih ciljeva, ukoliko ih je uopte bilo, granatiran je oko hiljadu puta, bez ikakvog vidljivog razloga. Ovde i u celom tom podruju ubijeno je oko 40 civila. Raspravno Vee imae priliku da odlui o tome, morae da odlui da li su ovi napadi moda bili opravdani ili su bili apsolutno kriminalni i zloinaki zbog prekomerne upotrebe sile ili su uinjeni apsolutno namerno, zata optueni snosi odgovornost. Vukovar u istonoj Slavoniji, imate ga na vrhu vaih mapa, uniten je i tu je dolo do velikog razaranja i velikih gubitaka ivota, otprilike negde izmeu 200 i 300 ljudi je pogubljeno, ljudi koji su bili u bolnici. Vukovar je moda primer toga kako je tokom vremena JNA donela sudbonosnu odluku da sarauje, odnosno da u svoje redove integrira ono to se nazivalo dobrovoljcima. Vrlo esto se radilo o pojedincima kojima nije bilo mesta u vojsci, odnosno pripadnicima paravojske, kao to su jedinice eljka Ranatovia Arkana. Vremenska ogranienja na ovom suenju nuno su dovela do selekcije optubi pa treba biti prilino paljiv u postupanju kako se ne bi dolo do pogrenog dojma. Vukovar i Dubrovnik su gradovi koji su ovde opisani i koji su bili izloeni tekim napadima. Ali, bilo je i ostalih koje ne smemo zaboraviti, Zadar, Osijek, Vinkovci u istonoj Slavoniji, a isto tako i neki drugi manji gradovi i sela u Hrvatskoj. Najvaniji i po zlu poznati dogaaji, kao to je na primer Vukovar, ne smeju zaseniti injenicu da su sela u toj oblasti, kao i sela u zaleu Dubrovnika bila razarana i unitavana, da je tu dolo do velike pljake i da je odatle stanovnitvo pobeglo. Te prie ne treba zaboraviti. Njih ne moe zaseniti drama veih gradova. to se tie kriminalnih bandi, kao to je bila Arkanova, ne moe se zamisliti nikakav razumljiv i ubedljiv razlog da bi se takve grupe, takvi pojedinci pustili na ratite. Dokazi e pokazati da je to optueni uinio sa umiljajem. Mi emo izvesti dokaze o njegovoj kriminalnoj nameri. I ne moe biti sumnje, kao to e svedok sa sastanka sa Sajrusom Vensom obelodaniti, nema sumnje da je ovaj optueni bio suoen, i to na vrlo otar nain, sa detaljima onoga to je Arkan uradio. U septembru, dok su se napadi pripremali, bosanski Srbi su se organizovali i dolo je do uspostavljanja

1252

1253

Vukovarska tragedija 1991 srpskih autonomnih oblasti u Bosni, i to u velikom delu Bosne, na slian nain kao to je to pre injeno drugde. Videete, ovde emo pokazati kakav je bio kontakt optuenog i tih bosanskih Srba. Ja u, budui da se ovde radi o saetku, kada doe vreme ostaviti Hrvatsku, ali treba imati na umu sledee: mnogi od najgorih zloina u Hrvatskoj dogaali su se uglavnom pred sam kraj borbi i vrlo esto nisu imali nikakve veze sa vojnim ciljevima, dakle radi se o istim zloinima. Naveu kao primer bolnicu u Vukovaru, masakr u Voinu, koji se dogodio na dan srpskog povlaenja, zatim ubistva u kabrnji nakon prekida vatre, kao i najgora granatiranja Dubrovnika koja su se dogodila dan pre prekida vatre. Dolazimo do meseca oktobra 1991. godine koji je vrlo lo ali znakovit mesec, gde se poinju nazirati neki obrazci delovanja koji jasno ukazuju na postojanje plana. JNA je u svoje redove poela inkorporirati dobrovoljce koje sam ve opisao, i usko saraivati sa Arkanom. Takvo delovanje vidljivo je oko Dubrovnika, gde su oficiri ne samo tolerisali, ve su i predvodili pljaku i unitenje sela u dubrovakom zaleu i gde je dolo do neselektivnog granatiranja i velikog gubitka ivota. Slina sudbina zadesila je i Bosnu. Svaki mir, svaki privid mira je bio varljiv i mi emo pokazati, budui da raspolaemo sa snimcima telefonskih razgovora, da je rukovodstvo bosanskih Srba bilo ukljueno, odnosno da je sudelovalo u ratu u Hrvatskoj. aljui dobrovoljce i regrute na front, na liniju fronta u toj zemlji, bosanski vrh SDS-a finalizira svoje planove za preuzimanje vlasti i nametanje etnike separacije a Karadi izmeu ostalog preti da e Muslimani nestati. Mi emo uti i videti, mi emo izvesti pisane dokaze koji e pokazati da su se Srbi pripremali za uzimanje vlasti i da su se pripremali za etniku separaciju, to e se vrlo jasno videti i iz karata, a pokazaemo da je to bilo nemogue uiniti bez velikog premetanja stanovnitva. U Beogradu je srpski blok u potpunosti napustio zakonito legalno postupanje i preuzeo efektivnu kontrolu. Ovaj optueni je imao efektivnu kontrolu nad situacijom, kao to e, na primer, pokazati svedok Mesi. Pokazaemo takoe, da su aktivnosti odnosno delovanja bila deo jednog te istog obrazca, kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni, i Vee e se moi uveriti da se neto vrlo slino dogodilo i na Kosovu nekoliko godina kasnije. Obrazac je bio slian, najee bi prvo dolo do opkoljavanja i granatiranja sela, uglavnom od strane JNA, a onda bi u dotino selo uli Teritorijalna odbrana, policija, paravojska i lokalni dobrovoljci. Dolazilo je do ubistava, ponekad nekoliko ljudi, ponekad mnogo, bilo je kampanje terora, proterivanje neeljenog dela stanovnitva, pljakanja domova i unitenja sela i svega to je preostalo

Vukovarska tragedija 1991 eksplozivom i vatrom. Ukupan, opti napredak je proizveden ako je pojedinano oruje postiglo poseban cilj, vei i gori nego to je bilo individualno i sastavno ubijanje ili neki drugi akti. A pitanje za ovo sudsko Vee je, naravno, ko je bio sposoban, ko je bio u mogunosti da kontrolie, da utie i iskoriava ovo oruje. Ko je vrio uticaj na ove operacije, u vezi ove optunice a i inae? Tuilatvo tvrdi da je dolo do jednog sistematskog i organizovanog naina napada na nesrpsko stanovnitvo u Hrvatskoj, iz ega e biti vidljivo da je postojala vrlo paljivo razraena ema i strategija koja se uklapala u jedan opti cilj i koje je mogla biti voena od strane ovog optuenog. A sada u moliti da pogledamo kartu broj 4. Ambicije Srba u Hrvatskoj nisu u potpunosti ostvarene. Ova karta plavom bojom pokazuje proglaene nezavisne teritorije, a crvenom bojom teritorije gde su imali uspeha, odnosno podruja koja su uspeli okupirati. U Bosni emo videti materijal koji se tie popisa stanovnitva i koji pokazuje do koje mere su Srbi bili uspeni u okupiranju, zauzimanju teritorija. Mi nemamo podatke popisa stanovnitva iz posleratnog razdoblja u Hrvatskoj jer su se ljudi, kada je dolo do popisa stanovnitva, ve bili vratili. Meutim, ova karta u izvesnoj meri pokazuje koliko su bili uspeni u promeni etnikog sastava i etnikog balansa stanovnitva. (...) A sada molim da se vratimo na kartu broj 5. Mi smo pogledali samo gornje delove karte broj 5, a sada moemo pogledati i gornji i donji deo zajedno, a ne zaboravite da imate i kartu broj 8 koja je iseak ove druge. Mi emo sasluati dokaze statistike prirode o smrtnim sluajevima, o preseljenjima stanovnitva u Hrvatskoj i u Bosni. Ovo ne vidimo na kartama koje su naravno, grafike prirode. Kao to sam rekao, ne moemo isto uraditi za Hrvatsku jer rezultati popisa nisu dostupni, odnosno radi se o razdoblju posle rata, no gornja slika pokazuje koliko je raznolika u etnikom smislu bila Bosna. Na njoj moete videti ljudsko lice Bosne, kakvo je bilo pre rata. Ova donja karta, moliu da je sada pogledamo, daleko je, da tako kaem, istija, urednija, sa jasnim veinskim podrujima, srpskim veinskim podrujima, muslimanskim veinskim podrujima i hrvatskim veinskim podrujima. Hrvatska i muslimanska veina su bile, sastavljale su federaciju, razdvojenu po upravama, kao to Vee ve zna. Ova uredna mapa je bila cilj raznih pojedinaca, ukljuujui i ovog optuenika. Upravo ta sreena, uredna mapa rezultat je tisua i tisua ubistava, bezbrojnih nehumanih inova i nebrojanih akata etnikog ienja. Kada bi karta Hrvatske bila dostupna na isti nain,

1254

1255

Vukovarska tragedija 1991 ona bi mogla pokazati slinu sliku. Dakle, put od jedne neuredne do jedne vrlo uredne karte. A ta lei u srcu svega toga? ta je uzrok svih tih promena? Nehumano postupanje, nehumanost koju mi ovde moramo istraiti. (....)

Vukovarska tragedija 1991

AGENCIJA SENSE O SUENJU VUKOVARSKOJ TROJCI

VOJNA PRECIZNOST OPERACIJE U VUKOVARSKOJ OVARI HAG/DEN HAAG, 11.10.2005 U uvodnoj rei na poetku suenja Vukovarskoj trojki, tuilac je ukazao da su selekcija ljudi iz vukovarske bolnice, njihov transport, privremeno zatoenje, egzekucija i sahranjivanje u masovnu grobnicu... predstavljali operaciju koja je zahtevala vojnu preciznost. ljivananin i Radi odriu svaku odgovornost za zloin u Ovari i veruju u istinu i pravdu. Izvoenje dokaza poinje 25. oktobra. Optueni Mile Mrksi, Veselin ljivananin i Miroslav Radi nisu fiziki poinili ni jedan od zloina za koje se terete ali su doprineli da se sprovede zajedniki zloinaki plan istakao je tuilac Marks Mur/Moore u uvodnoj rei na poetku suenja Vukovarskoj trojki oficira bive JNA. Plan je, prema tuiocu, bio da se ubiju, sahrane i sakriju tela vie od 200 Hrvata odvedenih 20. novembra 1991. godine iz vukovarske bolnice, a ostvaren je korienjem snaga koje su bile pod komandom optuenih. Tuilatvo e, najavio je Mur, dokazati da su optueni znali ta se deava i imali efektivnu kontrolu nad svojim snagama, ali nisu uinili nita da spree zloine ili kazne podreene koji su ih poinili. etrnaest godina nakon zloina i deset godina od podizanja optunice, u Tribunalu je konano poelo suenje Vukovarskoj trojki oficira bive JNA, optuenoj za masakr u Ovari. Tuilac Mur je, u uvodnoj rei, u najoptijim crtama izloio tok dogaaja od 18. do 20. novembra 1991. godine: od ulaska JNA u razoreni Vukovar, pregovora i sporazuma o evakuaciji bolnice, onemoguavanja evropskih posmatraa i predstavnika Meunarodnog crvenog krsta da nadziru realizaciju tog sporazuma, zatim selekcije bolesnika, ranjenika i civila u dvoritu bolnice, odlazak autobusa sa odabranim Hrvatima u dvorite kasarne JNA a potom u Ovaru, zlostavljanje

1256

1257

Vukovarska tragedija 1991 zarobljenika u hangaru i njihovo pogubljenje u Grabovu, gde je bila pripremljena jama velikih dimenzija to, po tuiocu, otkriva nameru da se ubije i sahrani veliki broj ljudi. Selekcija, transport, privremeno zatoenje, egzekucija i sahranjivanje tako velikog broja ljudi su, prema tuiocu, predstavljali operaciju koja je zahtevala vojnu preciznost. Tuilac je rekao poneto i o ulozi svakog od optuenih u tim dogaajima. Mrki je zapovedao Operativnom grupom Jug koja je bila odgovorna za evakuaciju bolnice i pod njegovom komandom su, osim Prve gardijske brigade, bile i jedinice teritorijalne odbrane kao i dobrovoljci iz Srbije. ljivananin je bio oficir bezbednosti podreen Mrkiu a nadreen Radiu, kojeg je smatrao svojom desnom rukom. Radi je komandovao jednom od jurinih grupa u ijem su sastavu, pored vojnika JNA, bili i dobrovoljci iz Srbije i lokalne jedinice TO Leva supoderica i Petrova gora, iji su pripadnici, prema tuiocu, neposredni izvrioci zloina u Ovari. Optueni su, tvrdi tuilac, mogli da predvide da e se tako neto desiti. Zbog tekih borbi i rtava i velike mrnje, postojala je bojazan da bi moglo doi do odmazde i osvete nad ratnim zarobljenicima i civilima, pa je tadanji naelnik Generaltaba ivota Pani 18. novembra 1991. izdao nareenje u kojem se izriito navodi da su zapovednici na svim nivoima lino odgovorni za potovanja enevskih konvencija o ratnim zarobljenicima, kako bi se spreile odmazde i osvete. ljivananin i Radi su bili svesni ta e se dogoditi sa ljudima iz vukovarske bolnice, tvrdi tuilac i kao dokaz navodi iskaze dvoje svedoka: ene kojoj je ljivananin rekao da e te ljude pojesti mrak usred dana i novinara kojem je Radi govorio da su oni svi mrtvi ljudi. Branioci trojice optuenih su najavili da e svoje uvodne rei izgovoriti na poetku dokaznog postupka odbrane, a ljivananin i Radi su iskoristili mogunost da se sudijama obrate izjavama bez polaganja zakletve. Obojica su porekli svaku odgovornost za zloin u Ovari i izrazili nadu da e se na suenju utvrditi prava istina. U svom 20 minutnom izlaganju, ljivananin je rekao da su taj zloin poinili oni koji su mrzeli JNA i spreavali je u tenji da ouva Jugoslaviju. Izvoenje dokaza na suenju Vukovarskoj trojki poee 25. oktobra, kada e se pred veem pojaviti prvi svedok optube - upravnica vukovarske bolnice doktorka Vesna Bosanac.

Vukovarska tragedija 1991 CRVENI KRST KAO META ZA AVIONE I TENKOVE HAG/DEN HAAG, 25.10.2005. Ve na poetku sukoba dr. Vesna Bosanac prvi svedok optube na suenju Vukovarskoj trojki - je zgradu bolnice u Vukovaru obeleila velikim znakom Crvenog krsta koji je, kako su joj kasnije zamerali, posluio JNA kao odlina meta za avione, tenkove i topove. Prikazivanjem snimka vukovarske bolnice uoi njene evakuacije 20. novembra 1991. godine, tuilac Marks Mur/Moore poeo je izvoenje dokaza na suenju oficirima bive JNA Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu, optuenim za masakr u vukovarskoj Ovari. Snimak je sudnici komentarisala dr. Vesna Bosanac, tadanja i sadanja upravnica vukovarske bolnice. Gladajui kadrove stepenita, hodnika i bolnikih soba prepunih ranjenika i bolesnika, dr. Bosanac se priseala vojnog rasporeda u bolnici, iji su gornji spratovi, usled stalnog bombardovanja i granatiranja, postali potpuno neupotrebljivi. Ve u avgustu 1991. godine, posle prvih napada, bolnica je jasno obeleena ogromnim znakom Crvenog krsta ali je na nju prema svedoenju dr. Bosanac - svakodnevno padalo 80 do 90 bombi, projektila, granata. Kasnije su joj, rekla je, mnogi prebacivali, smatrajui da je crveni krst na beloj podlozi zapravo bio odlina meta za avione, tenkove i topove JNA. Tuilac Marks Mur je tokom dananjeg ispitivanja detaljno proao kroz vie desetina pisama koje je doktorka Bosanac, tokom oktobra, slala kancelariji Evropske posmatrake misije u Hrvatskoj ili Lekarima bez granica. Navodei podatke o ranjenim i bolesnim - kojih je 18. novembra u bolnikoj zgradi bilo oko 450 doktorka je apelovala na meunarodnu zajednicu da prekine agresiju i uspostavi mir. Doktorka Bosanac je rekla da je vie puta pokuala da stupi u kontakt sa elnicima JNA i obavesti ih da u bolnici nema hrane, vode, struje, lekova i sanitetskog materijala. Oni sa kojima je razgovarala general Raeta u Zagrebu i admiral Brovet u Beogradu - su, ocenila je, sve znali ali nisu hteli da prestanu sa granatiranjem bolnice. Hteli su nas unititi, zakljuila je doktorka. Iako povreenog glenja i u invalidskim kolicima, doktorka Vesna Bosanac je i etvrti put dola da pred Tribunalom svedoi o grantiranju bolnice i odvoenju bolesnika, ranjenika i ljudi koji su se tu sklonili na poljoprivredno dobro Ovara. Prethodno je svedoila na raspravi o

1258

1259

Vukovarska tragedija 1991 potvrivanju optunice 1996, potom dve godine kasnije na suenju bivem predsedniku vukovarske optine Slavku Dokmanoviu optuenom za isti zloin, a u februaru 2003. i na suenju Slobodanu Miloeviu. Tuilatvo je ipak odluilo da se ne slui transkriptima njenog svedoenja u drugim predmetima, ve da doktorka ponovo svedoi o svim relevantnim okolnostima, kako bi i branioci trojice optuenih imali priliku da je unakrsno ispitaju. Ovo je inae, prvo elektronsko suenje u Hagu i ve prvog dana je zadalo dosta muke tuilatvu. Kako bi suenja bila efikasnija, optuba i odbrana su u obavezi da dokazne predmete dokumenta, fotografije, video snimke - unesu u elektronski sistem i uine ih dostupnim svima. Tuilatvo je meutim previdelo da pored dokaznih predmeta koje planira da koristi, u kompjuterski sistem unese i prevode tih dokumenata tako da su i danas sudnicom kruili papiri. Doktorka Vesna Bosanac e svoje svedoenje nastaviti sutra. MRKI NIJE ZNAO ZA DETALJE SPORAZUMA O EVAKUACIJI BOLNICE HAG/DEN HAAG, 26.10.2005. Optueni Mile Mrki se, prema svedoenju doktorke Vesne Bosanac, nije protivio evakuaciji vukovarske bolnice ali navodno nije znao kako bi ona trebalo da se odvija prema sporazumu koji su dan ranije u Zagrebu potpisali predstavnici JNA i hrvatskih vlasti. Razgovarali smo o evakuaciji ranjenih i bolesnih, opisala sam situaciju u bolnici, rekla sam da je bolnica prljava, bez zaliha hrane, vode, struje, rekla sam da se irila gangrena. Tako je u dananjem nastavku svedoenja na suenju Vukovarskoj trojki doktorka Vesna Bosanac opisala razgovor koji je 19. novembra 1991., u tabu Operativne grupe Jug, vodila sa komandantom Miletom Mrkiem. Mrki je zajedno sa Veselinom ljivananinom i Miroslavom Radiem optuen da je bolesnike i ranjenike iz vukovarske bolnice umesto u Hrvatsku ili Srbiju, 20. novembra 1991. prebacio na poljoprivredno dobro Ovara, gde su ti zarobljenici, kojih je bilo blizu tri stotine, mueni a potom i ubijeni. Razgovor upravnice vukovarske bolnice i komandanta Operativne grupe Jug, trebalo je da dovede do primene sporazuma koji je dan ranije

Vukovarska tragedija 1991 potpisan u Zagrebu, a prema kojem bi bolesnici i ranjenici iz vukovarske bolnice bili prebaeni u Vinkovce. Iako se nije protivio evakuaciji Mrki je tvrdio da ne zna kakav je sporazum general Andrija Raeta potpisao sa hrvatskim vlastima. Rekao joj je da je situacija sada bolja, poto se vie ne puca i da e moi bolje da sprovedu evakuaciju. Pre nego to je svedokinju pitao za sastanak sa optuenim Mrkiem, tuilac Marks Mur/Moore u spise uveo niz dokumenata pisama i beleki o telefonskim pozivima koje je doktorka Bosanac tokom oktobra i novembra 1991., upuivala kancelariji Evropske posmatrake misije u Zagrebu. U njima je apelovala da meunarodna zajednica zaustavi granatiranje bolnice i organizuje evakuaciju bolesnika i ranjenika. Ona je objasnila da se bojala ta e biti ako jugoslovenski vojnici, koji su razarali grad i ubijali dou u bolnicu bez posmatraa i Meunarodnog crvenog krsta. Vesna Bosanac je danas negirala da je vukovarska bolnica koriena u vojne svrhe. Hrvatski vojnici ni na koji nain nisu koristili bolnicu, insistirala je ona dodajui da je svaki dan bila u bolnici i obilazila sve prostorije, pa bi samim tim ili videla ili bi joj neko rekao da je bolnica koriena na vojni nain. Svedoenje Vesne Bosanac bie nastavljeno sutra kada bi trebalo da govori o dogaajima od 20. novembra 1991.: selekciji pacijenata i civila iz vukovarske bolnice i njihovom odvoenju na Ovaru. ETIRI SUSRETA DOKTORKE BOSANAC SA MAJOROM LJIVANANINOM HAG/DEN HAAG, 27.10.2005. U nastavku svedoenja na suenju Vukovarskoj trojki, dr. Vesna Bosanac opisala svoja etiri susreta sa arogantnim i strogim majorom Veselinom ljivananinom. Veselin ljivananin je bio arogantantan i strog, rekla je doktorka Vesna Bosanac treeg dana svedoenja na suenju Vukovarskoj trojki. Nekadanji oficir za bezbednost Operativne grupe Jug ostavio je takav utisak posle informativnog razgovora koji je sa upravnicom vukovarske bolnice vodio u svom tabu u Negoslavcima, 19. novembra 1991. Te veeri, vojnici JNA prosledili su doktorku Bosanac iz bolnice - u kojoj se spremala evakuacija ranjenih, bolesnih i civila - u tab Operativne grupe. Ispitujui doktorku major ljivananin je eleo da sazna gde se kriju

1260

1261

Vukovarska tragedija 1991 hrvatski vojnici i zapovednik odbrane Vukovara. Pitao je, takoe, ko je ubio njegove mladie, vojnike JNA i koliko bi Tuman platio za nju. Doktorka mu je, kako je danas izjavila, odgovorila da ne zna ni ko ih je ubio, ni zato ih je doveo da rue Vukovar. Odgovarajui na pitanja tuioca Marksa Mura/Moore, Vesna Bosanac je rekla da se tog dana jo dva puta susrela sa ljivananinom. U prvom od tih susreta major je upozorio doktorku da se ne petlja u ono to nije njen posao. Drugi put je ljivananin, u prisustvu Nikolasa Borsingera, predstavnika Meunarodnog crvenog krsta, zatraio od nje spiskove sa imenima 400 teih i lakih ranjenika, insistirajui da mu se predaju sve kopije. Borsinger je, tvrdi svedokinja, bio uplaen i priznao je da nije sposoban da utie na nain sprovoenja evakuacije. Vesna Bosanac je majora ljivananina poslednji put videla sledeeg dana, u bolnici, kada je sazvao medicinsko osoblje i saoptio mu da je JNA oslobodila Vukovar i da bolnica prelazi u nadlenost Vojno-medicinske akademije u Beogradu Tuilac je glavno ispitivanje zavrio uvoenjem u dokazni materijal spiska sa imenima vie od 250 rtava masakra na Ovari, za iju se smrt terete Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi. Vesna Bosanac je, prethodno, obeleila ko je od ljudi na spisku bio civil, ranjenik a ko hrvatski vojnik. Unakrsno ispitivanje prvog svedoka optube otvorio je Mrkiev branilac Miroslav Vasi, ija su se pitanja odnosila uglavnom na poetak sukoba na vukovarskom ratitu i dogaaje koji su prethodili blokadi grada. Posebno ga je zanimalo kako je doktorka izraunala da je na bolnicu svakodnevno padalo 80 do 90 granata. Vesna Bosanac je ostala pri toj tvrdnji, navodei da je na bolnicu sigurno padalo toliko a na grad jo 100 puta vie. Vidno razljuena pitanjem, uputila je branioca da to pitanje uputi nazonim tienicima - Mrkiu, Radiu i ljivananinu poto oni to jako dobro znaju. Unakrsno ispitivanje doktorke Bosanac sutra e nastaviti advokat Borivoje Borovi koji zastupa optuenog Miroslava Radia. IZGUBLJENI U PREVODU HAG/DEN HAAG, 28.10.2005. Branilac Miroslava Radia optuuje doktorku Vesnu Bosanac da je, u saradnji sa zapovednicima odbrane Vukovara, upuivala meunarodnoj

Vukovarska tragedija 1991 zajednici apele u kojima je pogreno predstavljala situaciju u bolnici i gradu. Da li je dr. Bosanac istraiteljima tuilatva izjavila da se neto dogodilo u novembru ili do studenog? U otrom unakrsnom ispitivanju prvog svedoka optube, branilac Miroslava Radia je tvrdio da je doktorka Vesna Bosanac tokom itavog trajanja sukoba na vukovarskom ratitu saraivala sa pripadnicima Zbora narodne garde i lokalne policije. U prilog tome, beogradski advokat Borivoje Borovi navodi da su apele meunarodnoj zajednici u kojima se trai obustava granatiranja Vukovara i hitna evakuacija gradske bolnice umesto doktorke pisali hrvatski policajci i vojnici. Radiev branilac je svoju tvrdnju nastojao da potkrepi pozvajui se na jedan od tih dokumenta, sainjen 22. oktobra 1991. u kome se navodi da su tog dana u bolnicu primljena tri vojnika JNA. On je ukazao da se taj podatak razlikuje od izjave doktorke Bosanac date istraiteljima Tribunala jula 1995, gde stoji da su vojnici primljeni u bolnicu u novembru. Svedokinja je protestovala, objanjavajui da je datum netaan. Ona naime tvrdi, da u izjavi istraiteljima o datumu prijema vojnika, nije rekla u novembru ve do studenog, to jest novembra. U unu raspravu u kojoj su uestvovali sudija Kevin Parker, advokat Borovi, i doktorka Bosanac, umeao se i tuilac Marks Mur/Moore, ukazujui da se reenje moda nalazi u injenici da ja jedna od verzija sporne izjave sainjena na hrvatskom a druga na srpskom jeziku. Mislio sam da je to isti jezik, ali ko sam ja da sudim o tome, zbunjeno je rekao tuilac. Spor je konano rareen preporukom sudije Parkera da se pronae original izjave iz 1995. godine. Nastavak unakrsnog ispitivanja, obeleila su nastojanja Radieve odbrane da ospori kredibilitet svedokinje optube. Odbrana naime tvrdi da je doktorka Vesna Bosanac bila pod istragom vojnih organa u Srbiji zbog sumnje da je i sama poinila ratni zloin odbijanjem da prui pomo ranjenom vojniku JNA. Branilac Borovi je tokom unakrsnog ispitivanja optuio doktorku Bosanac da je nehumana, da je ranjenike i bolesnike drala kao taoce u bolnici dok je sama svaku no spavala kod kue, u kako je rekao udobnom krevetu i vozila automobilom troei benzin umesto da ga tedi za pokretanje bolnikog agregata. Svedokinja je uzvratila da se automobil kree na benzin dok agregati koriste naftu, kao i da u Vukovaru u to vreme nije

1262

1263

Vukovarska tragedija 1991 bilo udobnog kreveta, kada su na grad svakodnevno padale granate, tako da je stanovnitvo ivelo u podrumima i sklonitima. Unakrsno ispitivanje doktorke Bosanac u ponedeljak e nastaviti branilac Veselina ljivananina, advokat Novak Luki. ZAVRENO SVEDOENJE DOKTORKE BOSANAC HAG/DEN HAAG, 31.10.2005. U unakrsnom ispitivanju upravnice vukovarske bolnice, branilac Veselina ljivananina sugerisao da u Ovari nisu bili pacijenti bolnice. Doktorka Bosanac, meutim, tvrdi da je u obdukciji pozitivno utvreno da su najmanje 97 od ukupno 192 identifikovane osobe bili pacijenti vukovarske bolnice. Najmanje 97 od ukupno 192 identifikovane osobe iji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice u Ovari bili su pacijenti vukovarske bolnice tvrdi doktorka Vesna Bosanac na osnovu poreenja bolnike baze podataka iz 1991. godine i nalaza amerikih vetaka koji su izvrili obdukciju rtava. Odbrana Vukovarske trojke, meutim, tvrdi da su u hangar na Ovari pored nekoliko ranjenika i bolesnika - odvedeni pripadnici Zbora narodne garde i policije, koji su se posle pada Vukovara sakrili u bolnicu u nadi da e biti evakuisani zajedno sa bolnikim pacijentima. Branilac Veselina ljivananina, beogradski advokat Novak Luki je tokom unakrsnog ispitivanja doktorke Bosanac sugerisao da hrvatskim vlastima moda ne bi odgovaralo da se objave izvetaji o bolesnim i ranjenim poslati u Zagreb 17. i 18. novembra 1991, jer bi se pokazalo da na Ovari nisu bili pacijenti bolnice. Odbijajui tu sugestiju, svedokinja se pozvala na nalaze amerikih forenziara koji su kod najmanje polovine rtava nad kojima su izvrili odbukciju pozitivno utvrdili da je re o bolesnicima ili ranjenicima, pacijentima vukovarske bolnice. Advokat Luki se u unakrsnom ispitivanju Vesne Bosanac pozvao na podatke Evropske posmatrake misije prema kojima je iz vukovarske bolnice evakuisano ukupno 400 osoba. Prvog dana, 20. novembra, prema podacima ECMM evakuisana su 82 tea i 263 laka ranjenika, a sledeeg dana jo 52 ranjenika. Luki tvrdi da je, od 400 bolnikih pacijenata, 110 elelo da budu evakuisani u Srbiju, ali za sada ne nudi nikakve dokaze za tu tvrdnju.

Vukovarska tragedija 1991 Doktorka, meutim, insistira da je u ta dva dana evakuisano samo 174 od ukupno 400 do 450 pacijenata koliko ih je 20. novembra 1991. bilo u vukovarskoj bolnici. Mada, kako je rekla, veruje Evropskoj posmatrakoj misiji, smatra da oni ipak nemaju tane podatke jer nisu doli na vreme u bolnicu. Doli su, naime, tek nakon to je est autobusa sa pacijentima napustilo bolnicu u pravcu kasarne JNA i Ovare. Nakon doktorke Bosanac, na klupu za svedoke je sela Binazija Kolesar, glavna medicinska sestra na odeljenju hirurgije u vukovarskoj bolnici 1991. godine, ije e se svedoenje nastaviti sutra. LJIVANANINOVA LISTA HAG/DEN HAAG, 01.11.2005. Svedoenje Binazije Kolesar, bive glavne medicinske sestre hirurkog odeljenja bolnice u Vukovaru, o dogaajima od 20. novembra 1991. godine. Neposredno po ulasku JNA u grad, u vukovarsku bolnicu je 20. novembra 1991. doao dr. Marko Ivezi, lekar Vojno medicinske akademije (VMA) iz Beograda, koji je pregledao nekoliko pacijenata sa spiska koji je imao sa sobom svedoila je u nastavku suenja Vukovarskoj trojki Binazija Kolesar, glavna medicinska sestra hirurkog odeljenja bolnice u Vukovaru. Ti pregledi, tvrdi svedokinja, nisu bili detaljni: on bi pomerio zavoj, pogledao ranu a ako neki od pacijenata (sa njegovog spiska) nije bio pronaen... on ne bi mnogo insistirao na tome. Sve vreme vizite, svedokinju i lekara sa VMA pratio je naoruani vojnik JNA. Kolesar je rekla i da je pet do est pregledanih ranjenika odvezeno iz bolnice pre svih ali nije mogla da navede kojim vozilima ili u kom pravcu, niti ta se sa njima dogodilo. Veselin ljivananin i Miroslav Radi terete se da su lino uestvovali u selekciji 400 nesrba iz vukovarske bolnice koji su potom ukrcani u autobuse, znajui da e zatoenici biti dalje progonjeni i ubijeni. Trei optueni, tadanji pukovnik Mile Mrki, se kao komandant vukovarske operacije JNA tereti za zloine koje su nad bolesnicima, ranjenicima i drugim ljudima odvedenim 20. novembra iz bolnice na farmu u Ovari poinile snage pod njegovom komandom. Binazija Kolesar je danas svedoila i o sastanku medicinskog osoblja ujutro 20. novembra na kojem ih je major ljivananin obavestio da je

1264

1265

Vukovarska tragedija 1991 evakuacija poela i da treba saekati autobuse. Svedokinja nije mogla da kae na iju je inicijativu sastanak sazvan, a sve dok se nije predstavio, nije prepoznala majora ljivananina koga je opisala kao oveka u maskirnoj uniformi. Ovom sastanku su pored osoblja bolnice prisustvovali i lekari iz Beograda, meu kojima je i doktor Ivezi, tada imenovan za upravnika bolnice umesto dotadanje upravnice doktorke Vesne Bosanac. Dok je sastanak trajao, rekla je svedokinja, bolniko dvorite je poelo da se puni mukarcima i pokretnim ranjenicima kojima je bilo naloeno da napuste bolnike sobe. Meu njima je, navela je svedokinja, bilo zdravstvenih radnika, tehnikog osoblja, kao i njihovih mueva koji su, prema njenim reima, jedini preiveli odvoenje iz bolnice. Po izlasku u dvorite, ranjenici i oni koji su potraili utoite u bolnici, a meu njima se nalazio i suprug Binazije Kolesar, autobusima su odvezeni u pravcu kasarne JNA. Pokuavajui da spasi supruga, svedokinja je potraila pomo i od majora ljivananina, kome su prethodno dali spisak lanova porodice medicinskog osoblja koje se tog dana nalazilo u bolnici. On me nije odbio, ali mi nije ni pomogao rekla je svedokinja i dodala: Rekao mi je samo ako je u autobusu, izai e. Veina odvedenih lanova porodica medicinskg osoblja je kasnije tog dana vraena u bolnicu, a meu njima i suprug Binazije Kolesar. Ispriao joj je da su odvezeni do kasarne, govorei im da ih vode na streljane. Potom su ih prozivali po spisku koji je dat ljivananinu i naterali ih da - trei kroz palir sainjen od nekih ljudi koji su ih tukli - preu iz jednog autobusa u drugi. Kada se vratio u bolnicu, opisala je Kolesar, njen suprug je epao, jer su ga tukli u desno koleno i trbuh, pa je posledice tih udaraca oseao do smrti. Koliko je svedokinji poznato, barem dvojica sa ljivananinovog spiska Josip Zeljko i Jozo Adaga - se nisu vratili u bolnicu i njihova su tela kasnije ekshumirana iz masovne grobnice u Ovari. Binazija Kolesar je svedoila i o dogaajima koji su prethodili evakuaciji bolnice u kojoj je, prema njenim procenama, bilo oko hiljadu civila - ena, dece, izbezumljenih ljudi. To su bili ljudi koji su vie od 80 dana proveli u podrumima, gladni i edni. Doli su u bolnicu da potrae mir i spas, rekla je svedokinja. Potvrdila je i iskaz Vesne Bosanac da se 20. novembra u bolnici nalazilo oko 400 pacijenata, ukazujui da su to bile sve osobe kojima je bila potrebna lekarska pomo, ranjenici ali i bebe, porodilje, ljudi sa psihijatrije. Binaziju Kolesar e sutra unakrsno ispitivati branioci trojice optuenih.

Vukovarska tragedija 1991 BOLNIKA PRERUAVANJA HAG/DEN HAAG, 03.11.2005. Odbrana Vukovarske trojke tvrdi da su se po ulasku JNA u Vukovar pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) krili u bolnici preobueni u lekare ili su stavljali zavoje i gips kako bi izgledali kao ranjenici. Medicinska sestra Binazija Kolesar teko moe u to da poveruje, mada ne moe sa sigurnou da tvrdi da takvih sluajeva nije bilo. Branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia su tokom unakrsnog ispitivanja Binazije Kolesar tvrdili da su se po ulasku JNA u Vukovar pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) krili u bolnici preobueni u lekare ili su stavljali zavoje i gips kako bi izgledali kao ranjenici.. Svedokinja optube, koja je u novembru 1991. bila glavna medicinska sestra na hirurkom odeljenju vukovarske bolnice, nije ni potvrdila, ali ni demantovala, tu tvrdnju branilaca. Dodala je, meutim, da njoj nije udno da se ljudi bore za poloaj ranjenika s obzirom da su znali da su ranjenici zatieni meunarodnim konvencijama. Takoe je ukazala da niko nije mogao samog sebe da pretvori u ranjenika, stavi gips i napie nalaz ve je svako morao da proe pregled o emu je postojala i dokumentacija. Pripadnici ZNG, prema svedokinji, nisu nosili bele mantile koji su bili rezervisani za osobe odreene da pomau pri transportu ranjenika. Mada joj je teko u to da poveruje, Binazija Kolesar priznaje da ipak ne moe da bude sigurna da ni jedan zenga nije obukao beli mantil poto je, kako je rekla, bilo teko pogoditi ko je u onoj masi nosio beli mantil. Ukazujui na izjavu koju je svedokinja pre deset godina dala istraiteljima tuilatva, branioci su nastojali da pokau da su se srpski civili pre izbijanja sukoba plaili da potrae medicinsku pomo u vukovarsku bolnicu, kao i da se loe postupalo sa onim Srbima koji su to ipak uinili. U izjavi iz 1995. godine svedokinja je, naime, rekla da se od sukoba u Borovu selu u maju 1991. godine, bolnica brinula o ranjenicima, koje su uvali naoruani policajci a srpski pacijenti su prestali da dolaze jer su se bojali. Sada je tu izjavu korigovala rekavi da pacijenti nisu mogli da dolaze u bolnicu zbog barikada na putevima ka Vukovaru, ali je dozvolila mogunost da su se Srbi plaili policajaca koji su na odeljenju hirurgije uvali kolege, ranjene u Borovu selu. Smatra, ipak, da je malo verovatno da su ti policajci nosili oruje u bolnici.

1266

1267

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana takoe tvrdi da povreeni vojnici JNA nisu adekvatno leeni i da su drani u bolnici kao taoci, da bi ih pokazivali meunarodnim posmatraima. Branioci su to pokuali da dokau na primeru ranjenog vojnika JNA Sae Jovia, ije rane, po njima, nisu bile toliko ozbiljne da bi proveo u bolnici vie od mesec dana. Nikad nisam ula za tako neto rekla je svedokinja navodei da ne zna kakve su bile njegove povrede. Pomenula je, zatim, sluaj vojnika Trifunovia koga su pripadnici ZNG pronali teko ranjenog u jednoj naputenoj kui, gde je leao dva dana. Prebacili su ga u bolnicu gde su ustanovili da je rana inficirana i da, kako je rekla svedokinja, nemaju izbora nego da mu amputiraju nogu. Optuba nije imala dodatnih pitanja za Kolesara, a suenje Vukovarskoj trojki e se nastaviti danas posle podne, izkazom zatienog svedoka. DA LI JE DRUG MRKI BIO U VUKOVARSKOJ BOLNICI? HAG/DEN HAAG, 07.11.2005. Zatiena svedokinja tvrdi da je 20. novembra 1991. u vukovarskoj bolnici videla oficira kojeg je lekar u njegovoj pratnji oslovljavao sa drue Mrkiu. Odbrana najavljuje da e dokazati da pukovnik Mile Mrki, tadanji zapovednik Vukovarske operacije JNA, tog dana uopte nije bio u bolnici. Ujutro 20. novembra 1991. zatiena svedokinja je, kako tvrdi, u hodniku vukovarske bolnice videla oficira JNA u pratnji lekara koji ga je oslovljavao sa drue Mrkiu. U hodniku su bili kreveti sa teim ranjenicima a lekar je, tvrdi svedokinja, iao od jednog drugog i govorio drugu Mrkiu: Ovo je na, ovo nije. Po njoj, kako je objasnila, nai su Srbi, a oni drugi su Hrvati. Svedokinja zatiena ifrom 013 je 1991. godine radila u kuhinji vukovarske bolnice. Na suenju Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu svedoila je da je rano ujutro 20. novembra 1991. svim lakim ranjenicima, bolesnicima i civilima nareeno da napuste zgradu bolnice. Na ulazu u bolnicu stajao je vojnik koga je svedokinja oznaila kao Nikolu Dukia a koji je mukarcima govorio da idu na levu stranu ka autobusima, dok su ene, deca i starci upuivani na desnu stranu. U bolnikom dvoritu je stajao major ljivananin i, tvrdi svedokinja, izriito zapovedao vojnicima, koji su radili sve kako im je on govorio. Tvrdi, takoe, da je ula razgovor majora ljivananina sa ovekom u belom verovatno pripadnikom evropske posmatrake misije koji je insistirao da se

Vukovarska tragedija 1991 napravi spisak ranjenika koji se izvode iz bolnice. ljivananin je, sea se svedokinja, to odbio reima: Ovo je moja drava i ovde ja zapovedam. U vaoj dravi vi zapovedajte. Svedokinja, dalje, tvrdi da je tog 20. novembra ula i razgovor vojnika JNA sa jednom gospoom koja ga je pitala ta e biti sa ljudima koji su odvedeni iz bolnice. Vojnik je, rekla je svedokinja, odgovorio da e svi biti ubijeni i da je to ve dogovoreno. Branilac Mileta Mrkia, beogradski advokat Miroslav Vasi, je u unakrsnom ispitivanju ukazao da svedokinja nije pomenula druga Mrkia u izjavi koju je hakim istraiteljima dala 1995. godine. U istoj izjavi, primetio je Vasi, svedokinja je za lekara koji je govorio Ovo je na, ovo nije rekla da je bio uniformisan, dok je u dananjem svedoenju rekla da je bio u belom mantilu. Vasi je, takoe, najavio da e odbrana dokazati da Mile Mrki, tadanji zapovednik Operativne grupe Jug, nije 20. novembra 1991. bio u vukovarskoj bolnici. Nakon Vasia, svedokinju e unakrsno ispitivati branioci Miroslava Radia i Veselina ljivananina. SVEDOENJE IZ KNJIGE I SA TELEVIZIJE HAG/DEN HAAG, 08.11.2005. Da li je svedokinja lino videla razgovor Majora ljivananina i oveka u belom, ili ga je gledala na televiziji i itala o njemu u knjizi Ovo je moja zemlja? Branioci Vukovarske trojke osporili su u unakrsnom ispitivanju deo iskaza svedokinje zatiene ifrom P-013 koja je tvrdila da je 20. novembra 1991. u dvoritu vukovarske bolnice ula delove razgovora optuenog majora ljivananina sa ovekom u belom, za koga je rekla da je najverovatnije predstavnik meunarodne posmatrake misije. Odgovarajui na pitanja tuioca, svedokinja je jue rekla da je ovek u belom traio da se sastavi spisak svih ranjenika koji se izvode iz bolnice ali da je ljivananin odbio taj zahtev reima: Gospodine, ovo je moja zemlja. Gospodine, ovde je rat. Ovde ja zapovedam a kad doem u vau zemlju, ja u se ponaati kako vi budete traili, pa se i vi tu tako ponaajte. U unakrsnom ispitivanju od strane branioca Momila Bulatovia, svedokinja je danas dodala da je ljivananin tom prilikom izgovorio i reenicu: Gospodine, ovde su i veeras ginuli moji vojnici. Ta je reenica, inae, registrovana na televizijskom snimku unog razgovora majora ljivananina

1268

1269

Vukovarska tragedija 1991 sa predstavnikom Meunarodnog Crvenog krsta Nikolasom/Nicholas Borsingerom, voenog 19. novembra 1991. na jednom od vukovarskih mostova. Snimak je na poetku suenja prikazala optuba a detalji tog razgovora su, tvrdi odbrana, zapisani i u knjizi Ovo je moja zemlja posveenoj majoru ljivananinu. U unakrsnom ispitivanju, svedokinja je priznala da je tu knjigu proitala tri meseca pre dolaska u Hag na svedoenje. Po zavrenom svedoenju P-013, odbrana je prigovorila na uestale izmene iskaza svedoka, to je, smatraju branioci, postalo praksa tuilatva. Branioci su, naime, neposredno pred svedoenje zatienih svedoka dobili dopune njihovih iskaza datih istraiteljima tuilatva 1995. godine ili na suenju Slavku Dokmanoviu 1998. godine. Te dopune, tvrde branioci, bitno menjaju injenino stanje, svedocima se sugerie u kom pravcu treba da ide njihova izjava i ugroava se interes optuenih poto odbrana nema dovoljno vremena da se pripremi za unakrsno ispitivanje svedoka. Optuba meutim na ove dopune gleda kao na mogunost da svedok pojasni svoju izjavu, s obzirom da, kako kau, svedoci nisu imali prilike da vide te izjave od 1995. ili 1998. godine do danas. Predsedavajui sudija Kevin Parker prihvatio je argumente odbrane i naloio tuilatvu da ubudue ostavi odbrani dovoljno vremena da proui dopunjene izjave jer e Vee, u suprotnom, biti prinueno da odlae unakrsno ispitivanje svedoka. Sudija Parker je uputio branioce da u takvim sluajevima, u unakrsnom ispitivanju, ukau na promene u iskazima i pokuaju da ospore kredibilitet svedoka. Po miljenju sudije Parkera, izmene u iskazima dosadanjih svedoka optube mogu se pripisati normalnim ogranienjima ljudskog pamenja ili, u jednom sluaju, time to je svedok proitao knjigu koja se odnosi na dogaaje na suenju. Suenje Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu bie nastavljeno sutra iskazom novog svedoka tuilatva. VOJNIKA VIZITA U VUKOVARSKOJ BOLNICI HAG/DEN HAAG, 09.11.2005. Jo jedno svedoenje o vojniku ili lekaru VMA koji je 20. novembra 1991. pregledao pacijente vukovarske bolnice i odvajao one koji, po njegovoj oceni, nisu bili pravi ranjenici ili bolesnici. I pored najave da e nastojati da dokazni postupak protiv Mrkia, Radia i ljivananina zavri za tri meseca, tuilatvo i dalje izvodi dokaze o

Vukovarska tragedija 1991 dogaajima koji su prethodili evakuaciji vukovarske bolnice i masakru u Ovari. Kao peti svedok optube o tome je danas govorila lekarka vukovarske bolnice, zatiena pseudonimom P-021. Prema njenom svedoenju, u bolnicu je 20. novembra ujutro doao vojnik JNA koji je pregledao neke od ranjenika sa spiska koji je imao kod sebe. Poto su na spisku bili i njeni pacijenti Josip Bradari i Nikica Holjevac, od kojih je jedan imao ruku u gipsu a drugi u zavoju, vojnik je traio od lekarke da ga upozna sa prirodom njihovih povreda. Nakon toga je sam pregledao Bradaria i Holjevca i poslao ih u drugi deo bolnice. Njihova se imena, inae, navode u dodatku optunice, na spisku ekshumiranih rtava iz vukovarske Ovare. Vojnika JNA koji je 20. novembra 1991. pregledao i vrio selekciju ranjenika je jedna od prethodnih svedokinja optube, medicinska sestra Binazija Kolesar, identifikovala kao doktora Marka Ivezia sa Vojno medicinske akademije u Beogradu. Prema spisku koji je sastavila nekoliko dana uoi evakuacije, svedokinja P-021 je imala ukupno 25 pacijenata. Poslednji put ih je videla sat vremena posle opisane vojne vizite, nakon sastanka medicinskog osoblja sa majorom Veselinom ljivananinom. Vojnici JNA su ih izvodili iz bolnice i prolazili su pored prostorije u kojoj je jo bilo okupljeno medicinsko osoblje. Odgovarajui na pitanja tuioca, svedokinja je priznala da su se na listi njenih pacijenata nalazile i 4 zdrave osobe. Kada je, meutim, pokuala da objasni zato ih je stavila na listu, intervenisao je branilac optuenog Mrkia koji je traio da se rasprava zatvori za javnost. Odbrana Vukovarske trojke tvrdi da su se, poto je JNA zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine, pored civila u bolnicu sklonili i pripadnici Zbora narodne garde, koji su se, stavljajui gips i zavoje, pretvarali da su ranjenici. Svedoenje P-021 nastavlja se sutra, unakrsnim ispitivanjem od strane branilaca optuenih Mrkia, ljivananina i Radia. ODBRANA: VUKOVARSKA BOLNICA JE BILA LEGITIMNA META HAG/DEN HAAG, 10.11.2005. Teza odbrane Vukovarske trojke je da je bolnica bila legitimni vojni cilj, s obzirom da se, prema braniocima, sa njenog krova pucalo na avione JNA kao i da su se u njoj nalazili i pripadnici policije i Zbora

1270

1271

Vukovarska tragedija 1991 narodne garde, a znak crvenog krsta je bio mali i nije se video sa leve obale Dunava, gde je bila artiljerija JNA. Posle tri nedelje dokaznog postupka na suenju za vukovarsku Ovaru, nazire se pravac kojim se kree odbrana oficira bive JNA Mileta Mrkia, Veselina lijvananina i Miroslava Radia. Branioci najpre postavljaju sukob na vukovarskom ratitu u okvir drugaiji od onog koji je navelo tuilatvo i tvrde da su opsada i granatiranje Vukovara usledili nakon postavljanja barikada na ulazu u grad u junu 1991. godine, odnosno, posle miniranja objekata koji su pripadali Srbima i blokade kasarne JNA tokom leta 1991. godine. O ovim dogaajima je danas u unakrsnom ispitivanju govorila i svedokinja optube zatiena pseudonimom P 021 koja je 1991. godine bila lekar u vukovarskoj bolnici. S obzirom da, kako su rekli, pred sobom imaju intelektualca, branioci su je pitali da li istorija Hrvatske poinje 1991. godine, da li je ona bila za odcepljenje Hrvatske, ko su bile ustae, ko je bio Franjo Tuman... ali je svedokinja uglavnom odbijala da odgovori na ta i slina pitanja. Teza odbrane je, dalje, da je vukovarska bolnica bila legitimni vojni cilj, s obzirom da se, prema braniocima, sa njenog krova pucalo na avione JNA kao i da su se u njoj nalazili i pripadnici policije i Zbora narodne garde. Kao i prethodni svedoci iz bolnice, i svedokinja P 021 je danas odgovorila da nema saznanja o takvim delovanjima, kao to ne zna ni da su ranjeni vojnici JNA, kako to tvrdi odbrana, drani u vukovarskoj bolnici kao taoci u iekivanju evropskih posmatraa. Svedokinja je potvrdila da znak crvenog krsta, postavljen u dvoritu i na krovu stare bolnice, nije bio dovoljno uoljiv. Time odbrana nastoji da dokae da bolnica nije bila jasno obeleena kao medicinski objekat, poto se taj znak nije mogao videti sa leve obale Dunava odakle su dolazile granate JNA. Pozivajui se na izjavu hirurga Juraja Njavra, datu istraiteljima tuilatva 1995. godine, odbrana takoe tvrdi da je taj znak posle izvesnog vremena uklonjen. Deo unakrsnog ispitivanja svedoka optube odbrana posveuje i apelima koje je upravnica bolnice, doktorka Vesna Bosanac, slala meunarodnoj zajednici. Branioci tvrde da je u tim apelima neistinito predstavljano stanje u bolnici. Svedokinja P 021 e svoje svedoenje zavriti sutra kada bi tuilatvo trebalo da izvede novog svedoka.

Vukovarska tragedija 1991 Mrki, ljivananin i Radi terete se za ubistvo najmanje 264 Hrvata koji su se, posle ulaska JNA u grad, 18. novembra 1991., kao bolesnici i ranjenici zatekli u bolnici, ili su se u nju sklonili u nadi da e biti evakuisani u druge delove Hrvatske. Umesto toga su odvedeni najpre u kasarnu JNA u Vukovaru a potom na farmu Ovara gde su po kratkom postupku pogubljeni. DR. NJAVRO: LJIVANANIN KOMANDOVAO, RADI MALTRETIRAO HAG/DEN HAAG, 11.11.2005 Doktor Juraj Njavro tvrdi da je optueni major ljivananin je komandovao vojnicima i teritorijalcima koji su doli u vukovarsku bolnicu, a kapetana Radia identifikuje kao osobu koja je vrila selekciju ranjenika i bolesnika. Doktor Juraj Njavro, hirurg vukovarske bolnice prvi je svedok na suenju Vukovarskoj trojki koji je jednog od optuenih, kapetana Miroslava Radia, identifikovao kao osobu koja je vrila selekciju ranjenika i bolesnika u vukovarskoj bolnici. Doktor Njavro je svedoio da je Radi doao u bolnicu 18. novembra 1991. godine oko 13 asova i u pratnji nekadanjeg portira bolnice i pripadnika Teritorijalne odbrane Bogdana Kuzmia, obavio inspekciju. Radi i Kuzmi su obili sve ranjenike i civile, kako bi, tvrdi svedok, prepoznali one koji e 20. novembra biti izvedeni i zavriti na Ovari. Kada je Radi oko 17 asova napustio bolnicu, svedok je obiao neke od ranjenika i bolesnika. Poalili su se da su ih kapetan Radi i Bogdan Kuzmi psihiki maltretirali, nazivali ih ustaama i koljaima i pretili im ubistvom. Svedok je rekao i da su pacijenti pretpeli i fiziku bol, jer im je kapetan Radi dirao one delove tela koji su zbog ozleda najbolniji. Doktor Juraj Njavro je prvi kontakt sa optuenim kapetanom imao sledeeg dana, 19. novembra oko 8 sati ujutro. Radi se predstavio inom, imenom i prezimenom i obavestio doktora da je od tog trenutka uhapen i da ne sme da naputa prostoriju u kojoj ga je uvao vojnik JNA. Kada je doktor protestovao zbog torture kojoj se izlau bolesnici i ranjenici, Radi mu je odgovorio da se to deava po nareenju ili doputenju zapovednika majora ljivananina. ljivananin je, tvrdi svedok, i sam potvrdio da on jedini rukovodi bolnicom. Prema dr. Njavri, optueni se prvi put predstavio kao zapovednik

1272

1273

Vukovarska tragedija 1991 18. novembra u razgovoru sa predstavnikom Meunarodnog crvenog krsta Nikolasom/Nicholas Borsingerom. Drugi put je na sastanku bolnikog osoblja, 20. novembra, rekao da je bolnica pod njegovim zapovednitvom. Oko devet sati tog dana, improvizovana ekaonica u podrumskim prostorijama, nekada prepuna ranjenika i bolesnika, bila je skoro potpuno ispranjena. Doktor Njavro je pokuao da sazna ta se dogodilo ranjenicima i gde su odvedeni ali mu je kolega sa vojno medicinske akademije, doktor Marko Ivezi, rekao da ne moe da odgovori na to pitanje i da se sve odvija po nareenju majora ljivananina. Optunica tereti ljivananina i Radia da su komandovali srpskim snagama odgovornim za zlostavljanje i liavanje ivota nesrba odvedenih iz vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro Ovara te da su lino uestvovali u njihovom odvoenju i selekciji znajui da e biti zatvoreni a potom progonjeni i ubijeni.

Vukovarska tragedija 1991 Svedok je ostao u sremsko-mitrovakom zatvoru sledeih 18 dana. Rekao je da su ga esto sasluavali, a da su mu straari pretili i ponekad ga ozledili. To, meutim, nije bilo njegovo poslednje iskustvo sa JNA. Naime, doktor Juraj Njavro je optuen pred Viim vojnim sudom u Beogradu za organizovanje oruane pobune, transplantaciju i prodaju ljudskih organa a na osnovu navodnih izjava kolega iz vukovarske bolnice, doktora Mladena Ivankovia i Tomislava uranca. Taj sudski proces, rekao je svedok, nikada nije okonan a doktori koji su ga navodno optuivali se nikada nisu pojavili u sudnici Vojnog suda da potvrde navode svojih izjava. Doktor Njavro je tokom glavnog ispitivanja dao sud o toj dvojici kolega: za dr Ivankovia je rekao da je bio dobar hirurg ali kadar komunistike partije, dok je dr Tomislava uranca opisao kao prosenog lekara, sklonog aici. Unakrsno ispitivanje dr Juraja Njavra poelo je danas posle podne i nastavie se sutra. Nakon njega e, kako je danas najavljeno, svedoiti ambasador Herbert Okun, koji je zajedno sa Sarjusom Vensom/Cyrus Vance, specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UN, 19. novembra 1991. bio u Vukovaru i bezuspeno pokuavao da doe do bolnice. Ambasador Okun je o toj poseti Vukovaru ve svedoio na suenju Slobodanu Miloeviu, koji se takoe tereti za masakr u Ovari. NEZABORAVNI SUSRET DR NJAVRA SA LJIVANANINOM I RADIEM HAG/DEN HAAG, 15.11.2005. Na sugestiju branilaca Vukovarske trojke da se optuenih sea samo sa televizije, bivi hirurg vukovarske bolnice dr Juraj Njavro odgovara da nikada ne moe da zaboravi susrete sa majorom ljivananinom i kapetanom Radiem u novembru 1991. i potvruje da je optuenog Mrkia video na televiziji, ali ne i u bolnici. Uporeivanjem sadanjeg svedoenja doktora Juraja Njavra sa navodima iz knjige Glava dole, ruke na lea, koju je svedok objavio 1992. godine, advokat Borivoje Borovi je nastojao da ospori delove njegovog iskaza koji se odnose na optuenog Miroslava Radia. Dr Njavro je u glavnom ispitivanju identifikovao kapetana Radia kao oficira JNA koji je 20. novembra 1991. u vukovarskoj bolnici vrio selekciju ranjenika i bolesnika. U knjizi je, meutim, napisao da su to radili etnici, odnosno pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara, Bogdan Kuzmi i Simo

OD BOLNICE U VUKOVARU DO ZATVORA U SREMSKOJ MITROVICI HAG/DEN HAAG, 14.11.2005. Na suenju oficirima bive JNA optuenim za masakr u Ovari, doktor Juraj Njavro zavrio glavno svedoenje opisom putovanja iz Vukovara preko zatvora u Sremskoj Mitrovici do Zagreba. Hirurg vukovarske bolnice dr Juraj Njavro je na suenju Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu svedoio kako je 20. novembra 1991. godine, nakon to su vojnici evakuisali vukovarsku bolnicu, odveden najpre u kasarnu JNA, a potom preko ida i Beograda u zatvor u Sremskoj Mitrovici. U Sremsku Mitrovicu su, zajedno sa doktorom Njavrom, odvedeni i upravnica vukovarske bolnice doktorka Vesna Bosanac i medicinski tehniar Ante Ari. Ari, koji je prethodnog dana ve proao kroz ispitivanje JNA, ispriao je svedoku da su vojnici eleli da znaju da li je dopremao, skrivao ili koristio oruje, koga je ubio i ko mu je nareivao. Poto nisu bili zadovoljni odgovorima, vojnici su Aria, vezanog za stolicu, napili litrom vina i u potpunosti ga oamutili. Ari mu je, tvrdi dr. Njavro, rekao da je tom dogaaju prisustvovao i major ljivananin. Po dolasku u Sremsku Mitrovicu, svedok i doktorka Bosanac bili su oevici premlaivanja kolege Aria koji je, kako je opisao dr Njavro, pretuen poput betije, toliko da su se udili da je ostao iv.

1274

1275

Vukovarska tragedija 1991 Samardi. Ostajui pri iskazu koji je dao pred sudom, svedok je objasnio da su sve razlike izmeu sadanjeg iskaza i knjige pisane pre 13 godine posledica slobodne intervencije urednika koji je eleo da uini knjigu zanimljivijom. Branilac je, takoe, ukazao da je dr Njavro u svojoj knjizi napisao da ga je 19. novembra 1991. godine uhapsio major Veselin ljivananin i rekao mu da ne sme da se udaljava iz bolnice, dok je u svedoenju tvrdio da je to bio kapetan Radi. Dalje, nastavio je branilac, oficira kojeg je u knjizi opisao kao kapetana KOS-a dr Njavro je u sadanjem svedoenju identifikovao kao kapetana Radia. Svedok je, meutim, odbacio Borovievu sugestiju da se radi o zabludi u pogledu linosti, insistirajui da je istina samo ono to je rekao pred Veem. Kako svedok nije umeo da opie kako je izgledao kapetan kojeg je u novembru 1991. video u vukovarskoj bolnici a kojeg je sada pred sudom identifikovao kao optuenog Radia, advokat Borovi je sugerisao da se dr Njavro optuenih sea samo sa televizije. Svedok je revoltirano odgovorio da je ljivananina i Radia sigurno video u bolnici i da ih nikada ne bi zaboravio, a da je pukovnika Mrkia prvi put video na televiziji. Odbrana Mileta Mrkia je suoila i ovog svedoka sa serijom pitanja o politikoj situaciji u tadanjoj SFRJ i Hrvatskoj tokom 1991. godine. Dr Njavro, koji je 1992. godine izabran za ministra zdravlja u hrvatskoj vladi, odgovarao je da nije obraao panju na politika deavanja, da se u to vreme nije bavio politikom i da njegov zadatak nije bio da slua ta se pria po selu ve da pita pacijente za zdravlje. Doktor Juraj Njavro sutra odlazi u Vukovar kako bi prisustvovao komemoraciji povodom 14. godinice pada grada i masakra u Ovari, a u Hag e se vratiti sledee sedmice, na unakrsno ispitivanje od strane branilaca majora Veselina ljivananina. U glavnom ispitivanju, svedok je za njega rekao da je u novembru 1991. komandovao vojnicima i teritorijalcima u vukovarskoj bolnici. LJIVANANINOVA NEZGRAPNA I OIGLEDNA LA HAG/DEN HAAG, 16.11.2005. Ambasador Herbert Okun je na suenju Mrkiu, ljivananinu i Radiu opisao posetu Vukovaru 19. novembar 1991. godine, u pratnji Sajrusa Vensa, tadanjeg specijalnog izaslanika UN. Njihove pokuaje da dou do bolnice spreio je major ljivananin, najpre nezgrapnim i oiglednim laima o navodno miniranom mostu, a zatim i pukom koju je, tvrdi Okun, uperio u specijalnog izaslanika Vensa.

Vukovarska tragedija 1991 Ni posleratni Berlin nije bio razruen koliko Vukovar, rekao je ambasador Herbert Okun opisujui prizor koji je, zajedno sa Sajrusom Vensom, zatekao prilikom posete Vukovaru, 19. novembra 1991. godine. Opis razruenog Vukovara i detalji svih sastanaka Sajrusa Vensa tokom mirovnih misija 1991. i 1992. godine, zapisani su u dnevnicima, odnosno belekama koje je ambasador Okun vodio tokom tih putovanja u svojstvu Vensovog savetnika. Prema navodima iz dnevnika, pre nego to su iz Beograda stigli u Vukovar gde je trebalo da posete bolnicu, ambasador Okun i Sajrus Vens, tadanji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, su se nakratko zaustavili u Negoslavcima u komandi operativne grupe Jug kojom je zapovedao optueni Mile Mrki. Tokom poluasovnog razgovora o optoj vojnoj situaciji i eventualnim mirovnim reenjima krize, pukovnik Mrki je, kako je zapisano u dnevniku, odavao utisak vojno korektnog ali vrstog oveka. Pojanjavajui danas tu beleku ambasador Okun je rekao kako je to samo utiv nain da se za nekoga kae da je bio brutalan. Okun i Vens su iz Negoslavaca nastavili ka Vukovaru sa eljom da dou do bolnice ali ih je u tome spreio major Veselin ljivananin. On ih je uveravao da je nemogue doi do bolnice, poto je most koji bi morali da preu miniran. Poto je Vens nastavio da insistira i u jednom je trenutku ak krenuo ka bolnici, ljivananin je, po reima Okuna, podigao puku, uperio je ka specijalnom izaslaniku i tako ga i fiziki spreio da doe do bolnice. Pria o miniranom mostu je, rekao je danas Okun, bila nezgrapna i oigledna neistina poto su i on i Vens mogli da vide kako se preko tog mosta odvija saobraaj. Poto im je bilo jasno da ta god da urade nee videti bolnicu, Vens i Okun su u popodnevnim asovima 19. novembra 1991. godine napustili Vukovar. Ambasadora Herberta Okuna e u nastavku suenja unakrsno ispitati branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. ODBRANA: VUKOVARSKI TERITORIJALCI POD KONTROLOM HADIA HAG/DEN HAAG, 18.11.2005 Odbrana Vukovarske trojke u unakrsnom ispitivanju ambasadora Okuna ukazivala da u novembru 1991. Hrvatska jo nije bila nezavisna drava i da su pripadnici Teritorijalne odbrane neposredni izvrioci zloina na Ovari - bili pod kontrolom Gorana Hadia a ne JNA

1276

1277

Vukovarska tragedija 1991 Branilac Mileta Mrkia nastojao je da, u unakrsnom ispitivanju ambasadora Herberta Okuna, pokae da su se pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara nalazili pod kontrolom Gorana Hadia, predsednika SAO Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem. Prema tvrdnjama odbrane, Goran Hadi je imao kontrolu nad vie od 95 odsto teritorijalaca u tom podruju. Svedok je rekao da je Sajrus Vens/Cyrus Vance, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, bio svestan te injenice i da je o tome razgovarao sa Slobodanom Miloeviem koji je tada, sea se Okun, preuzeo na sebe obavezu, da Hadia stavi pod kontrolu. Na podruju Hrvatske su, ukazuje dalje odbrana, delovale brojne paravojne formacije a njihovo dejstvo je nastavljeno i nakon odluke krnjeg predsednitva SFRJ i tadanjeg predsednika Srbije Slobodana Miloevia da se te jedinice rasformiraju. Svedok je citirao izreku da su dela jaa od rei i primetio da se te naredbe niko nije pridravao a da je on sam, tokom posete Hrvatskoj, video pripadnike srpskih paravojnih formacija i JNA kako jedni drugima dodaju ljivovicu. Iako je predstavljen kao internacionalni svedok koji bi trebalo da svedoi o optem kontekstu dogaaja u Hrvatskoj, ambasador Okun nije mogao da odgovori na brojna ustavno - pravna pitanja odbrane jer, kako je rekao, nije specijalista za jugoslovensko ustavno pravo. Poto je braniteljica Miroslava Radia, insistirala da je Hrvatska u novembru 1991. godine i dalje bila republika u sastavu bive SFRJ i da je to konstatovala i Badinterova komisija u svom prvom izvetaju, svedok je podsetio da su kasniji izvetaji, koji su jedini validni, govorili o Jugoslaviji kao dravi u procesu raspadanja. Tuilac Marks Mur/Moore je prigovorio zbog ovakvog pravca ispitivanja odbrane, ali je predsedavajui sudija Kevin Parker ukazao da je pravni status Hrvatske relevantno pitanje za navode iz optunice Nastojei da dokae da ljivananin nije bio u mogunosti da odvede ambasadora Okuna i specijalnog izaslanika Vensa u vukovarsku bolnicu, njegov branilac Novak Luki rekao je da je JNA ula u bolnicu tek u popodnevnim asovima 19. novembra 1991., pa u vreme posete mirovne misije optueni major nije imao nikakvih nadlenosti u odnosu na bolnicu. Advokat Luki je, takoe, ukazao da su meu pratiocima mirovne misije prilikom njene posete Vukovaru bili i oficiri sa viim inom od majora ljivananina, pukovnici Neboja Pavkovi, Dragoljub uki i Petar Stoji, sugeriui da je optueni zapravo izvravao njihova nareenja kada je spreio Vensovu posetu vukovarskoj bolnici.

Vukovarska tragedija 1991 VEZA LJIVANANIN MRKI HAG/DEN HAAG, 21.11.2005 U odgovoru na hipotetiko pitanje o evakuaciji neke bolnice, penzionisani general HV i bivi obavetajac JNA Imra Agoti odgovorio da bi oficir za bezbednost (u konkretnom sluaju ljivananin) morao je da izvesti nadreenog komandanta (u konkretnom sluaju Mrki) o nainu sprovoenja dobijenog nareenja o evakuaciji. JNA je bila upoznata sa svim dogaajima na terenu, ukljuujui i zloine koje su srpski dobrovoljci poinili nad hrvatskim civilima, tvrdi penzionisani general Hrvatske vojske Imra Agoti pozivajui se na lanac komandovanja i dokumente jugoslovenske vojske.. Prema generalu Agotiu, iza kojeg je dvadesetogodinja karijera u vojnim slubama bezbednosti, JNA je imala jedinstveni komandni lanac. Meutim, u slubama bezbednosti je, rekao je svedok, postojala dvostruka linija komandovanja: bezbednosna i redovna. Oficiri za bezbednost su, s jedne strane, podnosili izvetaje komandantima jedinica kojima su bili pripojeni, a s druge strane nadreenim stareinama u slubi bezbednosti. Svi ti izvetaji su, po bezbednosnoj liniji, ili do generala Aleksandra Vasiljevia, kao tadanjeg naelnika vojne slube bezbednosti. U odgovoru na tuioevo hipotetiko pitanje u sluaju evakuacije neke bolnice, svedok je odgovorio da bi oficir za bezbednost morao da izvesti nadreenog komandanta o nainu sprovoenja dobijenog nareenja. Na taj nain tuilac je ukazao na vezu izmeu pukovnika Mileta Mrkia, komandanta operativne grupe Jug i njegovog oficira za bezbednost, Veselina ljivananina, koji se tereti da je 20. novembra 1991. godine rukovodio evakuacijom vukovarske bolnice. S obzirom da general Agoti svedoi po pravilu 92 bis, tuilac je samo proitao saetak njegovog prethodnog svedoenja sa suenju Slobodanu Miloeviu a potom je u spise uveo brojne dokumente izmeu ostalih i naredbu od 12. oktobra 1991., koju je naelnik generaltaba JNA Blagoje Adi uputio jedinicama na terenu. Ovom naredbom, koja je objavljena samo etiri dana poto su poeli pregovori o povlaenju JNA sa teritorije Hrvatske, vojsci se zabranjuje povlaenje a sve oruane formacije stavljaju se pod jedinstvenu komandu JNA ukljuujui i jedinice Teritorijalne odbrane i dobrovoljce.

1278

1279

Vukovarska tragedija 1991 Pregovore sa JNA i generalom Andrijom Raetom vodio je upravo general Agoti. On je rekao da je od 8. oktobra 1991. kada su pregovori poeli, svakodnevno zahtevao prekid granatiranja bolnice. Meutim, mandat za pregovore generala Raete zavisio je od uputstava koja je dobijao od generala ivote Pania, komandanta I vojne oblasti u ijoj se zoni odgovornosti nalazila vukovarska bolnica. Pozivajui se na razgovore sa Raetom, svedok je rekao da je general Pani posmatrao bolnicu sa osmatranice i vodio operacije, a da je otvaranje vatre na nju pravdao tvrdnjama da se iz bolnice granatiraju poloaji jugoslovenske vojske . Sporazum o evakuaciji ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice zakljuen je 18. novembra 1991. godine, ali ga JNA svedoio je Agoti - nije potovala, poto pojedini pacijenti, prema njegovim reima, nisu stigli na odredite. Kada je pokuao da sazna ta se sa njima dogodilo, general Raeta mu je rekao da ne zna gde su.. Prema Agotiu, JNA nikada nije dala objanjenje ta se desilo sa nestalim pacijentima. Po optunici, Mrki, ljivananin i Radi su odgovorni za ubistvo vie od 250 ljudi koji su 20. novembra odvedeni iz vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro Ovara i tamo ubijeni i zakopani u masovnu grobnicu. ZAVRENO SVEDOENJE GENERALA AGOTIA HAG/DEN HAAG, 22.11.2005 Na suenju Vukovarskoj trojki, branioci kapetana Radia i majora ljivananina pokuali su da diskredituju svedoka optube, hrvatskog generala Imru Agotia, navodei da je vei deo vojnike karijere proveo rame uz rame sa politikim strukturama, prvo uz komunistiku partiju a potom Hrvatsku demokratsku zajednicu. Branilac Mileta Mrkia pokuao je tokom unakrsnog ispitivanja generala hrvatske vojske Imre Agotia da dokae da su se tokom 1991. godine najvanije informacije u JNA prenosile po takozvanoj bezbednosnoj liniji, bez znanja i obavetavanja vojnog vrha. Penzionisani general i nekadanji naelnik slube bezbednosti u 5. korpusu ratnog vazduhoplovstva bive SFRJ je potvrdio da je u vreme rata na prostoru Hrvatske tadanji ministar odbrane Veljko Kadijevi imao najvie poverenja u takav nain prenoenja informacija. Meutim, dodao je Agoti, komanda JNA imala je uvid u sve aktivnosti slube bezbednosti. Ponovio je da su oficiri za bezbednost u JNA bili potinjeni prevashodno

Vukovarska tragedija 1991 vojnoj komandi a tek po vertikalnoj, strunoj liniji, nadreenima u vojnoj slubi bezbednosti. U glavnom ispitivanju generala Agotia, tuilac je nastojao da ukae na vezu koja je postojala izmeu komandanta Operativne grupe Jug Mileta Mrkia i njegovog oficira za bezbednost Veselina ljivananina. Insistirajui na vezi izmeu niih i viih struktura u slubi bezbednosti, Mrkieva odbrana je u unakrsnom ispitivanju, majora ljivananina povezivala sa generalom Aleksandrom Vasiljeviem, tadanjim naelnikom vojne slube bezbednosti. Branilac je sugerisao da su odluke Ace Vasiljevia imale istu teinu kao i one koje bi doneo vojni vrh ali se svedok nije s tim sloio. Rekao je, ipak, da je general Vasiljevi imao veliki autoritet i izazivao strahopotovanje kod potinjenih, tako da su njegove procene potovane. General Agoti, koji je, po naputanju JNA u julu 1991. imenovan za komandanta Zbora narodne Garde, je odgovarajui na pitanja odbrane Veselina ljivananina, potvrdio da je Hrvatska krajem 1990. i tokom 1991. godine uvozila oruje iz Nemake, Paname i Maarske. On je meutim dodao da je u maju 1990. razoruna Teritorijalna odbrana i da je razvoj politike situacije bio takav da su anse da se oduzeto oruje vrati bile ravne nuli, a procenjeno je da je Hrvatska ugroena pa je snabdevanje orujem reila na taj nain. Branilac Miroslava Radia je u unakrsnom ispitivanju ukazivao da su se Srbi u Hrvatskoj plaili novog Jasenovca i da su, prema tome, imali razloga da se bore protiv nezavisnosti Hrvatske. Poto je, prema konstrukciji branioca, u Vukovaru bila stacionirana velika vojna sila sastavljena od pripadnika Zbora narodne garde, Hrvatske obavetajne slube i branitelja Vukovara, Srbima je bila neophodna pomo JNA da se izbore sa tim snagama. Svedok je odgovorio da pripadnicima srpskog naroda nije bila potrebna nikakva pomo jer jedinice u Vukovaru nisu bile organizovane niti da pojedu pripadnike srpskog naroda niti da ih proteraju. Branioci kapetana Radia i majora ljivananina pokuali su da diskredituju svedoka navodei da je vei deo vojnike karijere proveo rame uz rame sa politikim strukturama, prvo uz komunistiku partiju a potom Hrvatsku demokratsku zajednicu. Takoe su ga optuili da je kao komandant hrvatskog ratnog vazduhoplovstva uestvovao u sukobu u Bosni i Hercegovini 1993. i operaciji Oluja 1995 godine. Predsedavajui Vea, sudija Kevin Parker, prekinuo je tu liniju ispitivanja rekavi da dogaaji iz 1993. i 1995. nisu relevantni za optunicu koja se odnosi na dogaaje iz 1991. godine a prema kojoj se Mrki, ljivananin i Radi terete za ubistvo 264 osobe u vukovarskoj Ovari, 20. novembra 1991.

1280

1281

Vukovarska tragedija 1991 MRTVI IVI LJUDI HAG/DEN HAAG, 24.11.2005. Svedok optube na suenju Vukovarskoj trojki tvrdi da su optueni Mrki i ljivananin naredili ubistvo ljudi iz vukovarske bolnice a da je Radi za ive ranjenike koje su iznosili vojnici JNA rekao da su mrtvi ljudi. Zatieni svedok optube na suenju Vukovarskoj trojki tvrdi da su pukovnik Mile Mrki i major Veselin ljivananin naredili ubistvo ranjenika, bolesnika i ljudi koji su 20. novembra 1991. godine izvedeni iz vukovarske bolnice i streljani na Ovari. Oficir JNA ijeg se imena ne sea, tvrdi svedok P016, mu je u novembru 1992. rekao da su Miroslav Radi i ljivananin odredili oficire, ljude od poverenja, koji su obezbeivali bolnicu i da su ljudi iz bolnice pobijeni u nekoj pustari. Svedok je naknadno, kako tvrdi, saznao da se pustara nalazi na poljoprivrednom dobru Ovara, kod Vukovara. O profesiji zatienog svedoka bilo je rei na zatvorenim sednicama, a iz onoga to je javnost mogla da uje moglo se zakljuiti da se bavio nekom vrstom novinarskog posla i da je tim poslom doao u Vukovar 18. novembra 1991. dan nakon to su u grad ule jedinice JNA. Moglo se, takoe, zakljuiti da je bio u maskirnoj uniformi, da je poznao neke od oficira JNA angaovanih u vukovarskoj operaciji i da je slobodno komunicirao sa njima kao i sa pripadnicima Teritorijalne odbrane i paravojnih grupa, pa bi se moglo rei da je bio neka vrsta insajdera, Svedok tvrdi da se je u vukovarskoj bolnici sreo kapetana Miroslava Radia, kojeg je poznavao od ranije i koji mu je za dvadesetpetogodinje mladie iznoene na nosilima iz bolnice rekao da su sve to mrtvi ljudi. Na njegovu primedbu da su ti ljudi ivi, Radi mu je navodno odgovorio da ne vidi dobro i ponovio da su oni zapravo mrtvi. U parku u blizini bolnice svedok je, tvrdi, video 80 leeva u plastinim kesama. U razgovoru sa civilima koji su, naputajui podrume u kojima su se skrivali, dolazili iz okolnih ulica, saznao da su to umrli iz bolnice, koji zbog ratnih uslova, nisu mogli da budu sahranjeni. Sledeeg dana, 19. novembra, zatieni svedok je posetio Borovo naselje. Video je, tvrdi, kako pripadnici paravojnih formacija pljakaju i pale kue. Ljudi u gumenim kabanicama i sa zatitnim maskama, rekao je, su iz

Vukovarska tragedija 1991 dvorita i iz kua iznosili leeve i bacali ih u rupe. Objanjeno mu je da se tako tite od zaraze. Na ulazu u neko dvorite svedok je, tvrdi, video zagrljene leeve sedamdesetogodinje starice i oveka za kojeg pretpostavlja da je bio njen sin i da je pokuavao da je zatiti. Nedaleko je lealo telo ene i trogodinjeg deteta sa rupom na elu. U istoj ulici je, prema svedoku, bilo jo leeva dece i itavih porodica i svi su, tvrdi on, stradali od metka, a ne od gelera. Danas posle podne, zatienog svedoka P016 e unakrsno ispitivati branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. NEPOZNATI POZNANIK OFICIRA-NOVINARA HAG/DEN HAAG, 25.11.2005. Odbrana oficira bive JNA optuenih za masakr u vukovarskoj Ovari osporava verodostojnost zatienog svedoka optube, ukazujui na njegovo kratko pamenje i naknadna seanja Branioci Mileta Mrkia i Miroslava Radia su u unakrsnom ispitivanju osporavali verodostojnost zatienog svedoka optube P- 016 ukazujui na brojne drastine izmene njegovog svedoenja u odnosu na izjavu datu istraiteljima Tuilatva 1996. godine. Svedok je u glavnom ispitivanju tvrdio da su Mile Mrki i Veselin ljivananin naredili ubistvo pacijenata i ranjenika koji su 20. novembra 1991. godine izvedeni iz vukovarske bolnice i pogubljeni na Ovari. To je, kako je rekao, uo od poznanika oficira antiteroristike jedinice JNA - ije je ime u meuvremenu zaboravio. Kao i glavno, i unakrsno ispitivanje najveim delom protie na zatvorenim sednicama, kako bi se zatitio identitet svedoka, biveg oficira JNA koji je u novembru 1991. bio u Vukovaru na novinarskom zadatku. Na delovima sednice otvorenim za javnost, odbrana je ukazivala na kratko pamenje svedoka. On je, naime, u izjavi tuilatvu rekao da zna ime tog oficira ali ne eli da otkrije njegov identitet poto hoe da ga zatiti. Advokat Miroslava Radia pozivao se tokom unakrsnog ispitivanja na drugu svedokovu tvrdnju - da su ljivananin i Radi, kao oficiri Prve gardijske brigade, odredili ljude koji e obezbeivati tamo neku pustaru u kojoj su ubijeni pacijenti i ranjenici iz vukovarske bolnice. Branilac je tu izjavu nazvao izmiljotinom i upitao svedoka zato o tome nije govorio tuilatvu 1996. godine. Zatieni svedok je odgovorio da se naknadno setio da mu je

1282

1283

Vukovarska tragedija 1991 poznanik tako rekao a na pitanje zato se taj oficir ba njemu poverava, objasnio je da su ljudi imali potrebu da priaju i da su priali. Na primedbu branilaca da je samoinicijativno ponudio usluge tuilatvu 1996. godine, zato to je, ozlojeen zbog prestanka slube, eleo da se osveti svedok je odgovorio da on nikada nije bio osvetoljubiv i da je bio duan da kae istinu. Unakrsno ispitivanje svedoka P016 e tokom popodneva, nastaviti branilac Veselina ljivananina. EVAKUACIJA CIVILA U ZATVOR HAG/DEN HAAG, 28.11.2005. Prema svedoenju arlote Foro na suenju Vukovarskoj trojki, oko 120 civila iz predgraa Mitnica je 18. novembra 1991., umesto u delove Hrvatske u kojima nije bilo ratnih dejstava, evakuisano u zatvor u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. Prva evakuacija civila iz Vukovara organizovana je 18. novembra 1991., nakon to su pripadnici Zbora narodne garde iz predgraa Mitnica predali oruje poto im je, kako je danas svedoila arlota Foro, postalo jasno da vie ne mogu da se odupru JNA. Predaja oruja je ugovorena na pregovorima na kojima je JNA predstavljao major Veselin ljivananin. Dogovoreno je, takoe, da se civili iz Mitnice istog dana evakuiu u delove Hrvatske u kojima nije bilo ratnih dejstava, a da se sa vojnicima koji predaju oruje postupa kao sa ratnim zarobljenicima, u skladu sa meunarodnim konvencijama. Evakuacijom mitnikih civila je, tvrdi svedokinja, komandovao major ljivananin. Jedna grupa civila odvedena je autobusima u pravcu Srbije ili Hrvatske, a oni koji su imali automobile - njih oko 120 - krenuli su za vozilima JNA u pravcu Ovare. Kada su stigli u Ovaru, nareeno im je da napuste automobile, ostave kljueve na prednjem seditu i preu u autobuse. Prethodno im je major ljivananin odrao govor i objasnio da je Vukovar osloboen a da su graani Vukovara ubijali njegove golobrade vojnike. Na Ovari su se pored vojnika JNA, nalazili i pripadnici paravojnih formacija, kojima je, tvrdi svedokinja, takoe komandovao optueni ljivananin. Iz hangara u Ovari su autobusima nastavili put kroz sela nastanjena uglavnom srpskim stanovnitvom koja su, prema reima svedokinje, bila

Vukovarska tragedija 1991 potpuno neoteena, kao da tu nije bilo rata, a nalaze se na samo nekoliko kilometara od Vukovara. arlota Foro i oko 120 mitnikih civila su zavrili put u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Svedokinja je ostala u zatvoru do 5. decembra 1991., kada je razmenjena. Poto je stigla u Zagreb, poela je da radi u Uredu za nestala lica. Ured, rekla je svedokinja, nije imao popis osoba koje su 20. novembra 1991. odvedene iz vukovarske bolnice. Na osnovu prijava porodica nestalih, sainjen je spisak sa 300 imena ali se on, kako je rekla, u meuvremenu smanjio poto se saznalo za sudbinu nekih od nestalih. Na pitanje tuioca ta se desilo sa ostalima, arlota Foro je odgovorila da je 200 ljudi sa spiska nestalih iz vukovarske bolnice pronaeno odnosno ekshumirano iz masovne grobnice u Ovari. SLIKOM NA SLIKU HAG/DEN HAAG, 29.11.2005. Istim snimcima pregovora i predaje pripadnika ZNG u naselju Mitnica, tuioci i odbrana na suenju Vukovarskoj trojki pokuavaju da dokau razliite stvari. Predsedavajui sudija Kevin Parker je danas obema stranama na suenju Vukovarskoj trojki skrenuo panju da je njihovo ispitivanje usmereno na beznaajne stvari umesto na pravno relevantne injenice. Najavio je da e im narednih dana dati detaljnije sugestije kako bi, po miljenju vea, trebalo da nastave sa izvoenjem dokaza. Prilikom unakrsnog ispitivanja nekoliko poslednjih svedoka optube, vee je upozoravalo branioce da pitanja kojima pokuavaju da dovedu u pitanje kredibilitet svedoka jesu vana ali ne i presudna. Branioci su svedokinju arlotu Foro ispitivali o njenom stavu prema Hrvatskoj demokratskoj zajednici, promenama hrvatskog Ustava, uniformama i naoruanju pripadnika Zbora narodne garde (ZNG), razlikama izmeu rakete i minobacaa, o tome gde je bila linija fronta i da li su branioci Vukovara imali protivavionsku odbranu. Svedokinja je odgovarala da se nije bavila politikom, da je rat provela u sklonitu, da nema vojno iskustvo ali je brzo nauila da razlikuje zvuk granate od rakete, kao i da vojnika JNA razlikuje od pripadnika paravojnih formacija, kojih se, kako je rekla, najvie plaila. Poto je arlota Foro tokom granatiranja boravila u sklonitu u predgrau Mitnica, gde je bio smeten i lokalni tab ZNG, advokat Borivoje

1284

1285

Vukovarska tragedija 1991 Borovi, branilac Miroslava Radia, je u nekoliko navrata insistirao da je i ona bila pripadnica ZNG i nosila uniformu. Svedokinja je to negirala ali je advokat nastavio da insistira na svojim tvrdnjama, to je dovelo do une rasprave koju je prekinuo sudija Parker. Novak Luki, branilac Veselina ljivananina, je unakrsno ispitivanje usmerio na tvrdnje koje je svedokinja iznela u glavnom ispitivanju. Za ruku koja se vidi na jednoj od fotografija sa pregovora o predaji mitnikog bataljona 18. novembra 1991. godine, koju joj je pokazao tuilac, ona je rekla da je verovatno ruka Veselina ljivananina. Takoe je rekla da je ljivananin komandovao predajom pripadnika ZNG u Mitnici i da su tome prisustvovali predstavnici Meunarodnog crvenog krsta koji su popisivali vojnike i Sajrus Vens/Cyrus Vance, tada specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN. Da bi pobio njene tvrdnje, branilac je prikazao dva snimka. Na prvom je zabeleeno da je pregovore o predaji sa strane JNA predvodio tadanji pukovnik JNA Neboja Pavkovi a ne major ljivananin. Snimak potvruje i drugu tezu odbrane: da je 18. novembra 1991. u Vukovaru bilo oficira JNA sa viim inom od optuenog majora. Na drugom snimku vidi se predaja pripadnika mitnikog bataljona ZNG, ali ne i ko je popisivao te vojnike. Odbrana tvrdi da je spisak sastavila JNA a ne Meunarodni crveni krst. Tvrdi, takoe, da ljivananin nije komandovao predajom oruja i evakuacijom civila, kao i da je Sajrus Vens 18. novembra bio u Beogradu a ne u Vukovaru. Tuilac Aga Kan je u, dodatnom ispitivanju, prikazao drugi deo snimka predaje u Mitnici na kojem se vidi prisustvo predstavnika Crvenog krsta a od svedokinje Foro je traio da sudu naknadno dostavi fotografiju sa pregovora o predaji na kojoj se, prema njenim tvrdnjama, jasno vide tri pregovaraa ZNG i major ljivananin kao pregovara JNA. LJIVANANIN RAZDVAJAO MUKARCE OD ENA HAG/DEN HAAG, 30.11.2005. Novinarka Zvezdana Polovina je na suenju Vukovarskoj trojki svedoila da je Veselin ljivananin razdvajao mukarce od ena u vukovarskoj bolnici 20. novembra 1991. Kada su ga neke od ena pitale ta e biti sa njihovim muevima, odgovorio im je da ne brinu i da e im se oni prikljuiti kasnije. Mukarac u uniformi koji je 20. novembra 1991., na izlazu iz vukovarske bolnice razdvajao mukarce od ena bio je Veselin ljivananin,

Vukovarska tragedija 1991 tvrdi Zvezdana Polovina, novinarka Hrvatskog radija Vukovar koja se tada nala meu odvojenim enama. Nakon to je JNA zauzela Vukovar, zaposleni vukovarskog radija su se, prema reima svedokinje, 18. novembra 1991. godine podelili u dve grupe. Jedni su, smatrajui da je tako sigurnije, pokuali da se izvuku iz okupiranog grada sa braniteljima Vukovara a drugi, meu kojima su pored svedokinje bili i njen suprug Branimir Polovina, novinar Sinia Glavaevi i novinarka Vesna Vukovi su otili u bolnicu. Tamo su 20. novembra doekali evakuaciju. Zvezdana Polovina je rekla da tada nije znala ko je oficir koji je razdvajao mukarce od ena. Da je u pitanju major ljivananin saznala je iz razgovora sa drugim enama koje su, u dvoritu bolnice, ekale evakuaciju. Neke od njih su mu prile elei da saznaju ta e se desiti sa njihovim muevima, a ljivananin im je, tvrdi svedokinja, odgovorio da ne brinu i da e im se muevi prikljuiti posle kraeg ispitivanja u kasarni JNA. Meu odvojenim mukarcima bio je i Branimir Polovina, suprug svedokinje. Nakon to su mukarci odvedeni, ene i deca su autobusima evakuisani u Zagreb, Beograd i Novi Sad. Posmrtni ostaci Branimira Polovine ekshumirani su, sa telima jo 200 ubijenih, iz masovne grobnice u Ovari. U dodatku optunice protiv Vukovarske trojke, na spisku osoba ekshumiranih iz Ovare nalazi se i ime novinara vukovarskog radija Sinie Glavaevia. Branilac Mileta Mrkia je u unakrsnom ispitivanju pokuao da dokae da su prvi napadi JNA na Borovo selo i Vukovar 1991., bili isprovocirani napadima hrvatske vojske, a da je granatiranje Vukovara usledilo nakon to je 24. avgusta nad gradom oboren avion ratnog vazduhoplovstva JNA. Odbrana Miroslava Radia je nastojala da ukae da je vukovarski radio stavljen u slubu bolnice i korien za prikrivanje pripadnika Zbora narodne garde (ZNG) i drugih paravojnih formacija. Svedokinja je to negirala ocenivi da braniteljica grei. Unakrsno ispitivanje svedokinje Zvezdane Polovine nastavie sutra odbrana Veselina ljivananina. LJIVANANIN I ZAKONI FIZIKE HAG/DEN HAAG, 01.12.2005. Nakon to su prethodni svedoci optube tvrdili da je major ljivananin ujutro 20. novembra 1991. zakazao i vodio sastanak bolnikog osoblja, svedokinja Zvezdana Polovina izjavila da je majora u to vreme

1286

1287

Vukovarska tragedija 1991 videla u dvoritu bolnice. Odbrana ukazuje da njen klijent nije ovek koji rui zakone fizike. Tuilac: ljivananin je u dvoritu smirivao ene, kako bi mukarci bili izdvojeni i kasnije ubijeni na Ovari. U unakrsnom ispitivanju svedokinje optube Zvezdane Polovine, branioci Veselina ljivananina su pokuali su da dokau da 20. novembra 1991. godine optueni nije prisustvovao sastanku medicinskog osoblja, ve je, u to vreme, bio u dvoritu bolnice. Svedokinja, koja je 20. novembra 1991. u vukovarskoj bolnici ekala na evakuaciju, je jue rekla da je oko 8 sati ujutro njoj, njenom suprugu i koleginici sa vukovarskog radija vojnik JNA naredio da izau iz bolnike zgrade. Na izlazu, tvrdila je svedokinja, stajao je major ljivananin koji je mukarce usmeravao na levu a ene na desnu stranu. ljivananinov branilac Momilo Bulatovi je danas pitao svedokinju da li je, u vreme razdvajanja, u dvoritu bolnice bilo i medicinsko osoblje. Poto je na to odreno odgovorila, branilac je svedokinju podsetio na izjavu koju je 1995. godine dala hakim istraiteljima, a u kojoj je navela da je medicinsko osoblje u to vreme bilo na sastanku sa JNA. Zvezdana Polovina je potvrdila da je osoblje bolnice bilo na sastanku i ponovila je da je major ljivananin u to vreme bio u dvoritu. Prema optunici i prethodnim svedocima optube, sastanak u bolnikoj gipsari je zakazao i vodio upravo major ljivananin. Ukazujui da odbrana ne osporava da je ljivananin 20. novembra bio u bolnici, branilac je primetio da njegov klijent nije ovek koji rui sve zakone fizike i prostora, time to bi u isto vreme mogao da bude na dva razliita mesta: u dvoritu bolnice i na sastanku sa medicinskim osobljem. Bulatovi smatra da svedoenje Zvezdane Polovine potvruje da nije sve onako kako je to zamislio tuilac. U razmeni koja je potom usledila izmeu tuioca i ljivananinovog branioca, voa tima optube Marks Mur/Moore je prisustvo optuenog u dvoritu i uveravanja koja je tom prilikom dao enama da e im se odvedeni muevi brzo prikljuiti, tumaio kao dokaz o nameri da se te ene smire, kako bi mukarci bili izdvojeni i kasnije ubijeni na Ovari. Optuba e sutra poeti glavno ispitivanje Mare Buko, medicinske sestre vukovarske bolnice iji je mu odveden u kasarnu JNA. Na njenu inicijativu, prema ranijim svedoenjima, je sastavljen spisak imena odvedenih mueva medicinskih radnica koji su zahvaljujui tome, nakon nekoliko sati iz kasarne vraeni u bolnicu.

Vukovarska tragedija 1991 ISTE RUKE - GARANT SLOBODE HAG/DEN HAAG, 02.12.2005. Svedokinja optube Mara Buko je na suenju Vukovarskoj trojki svedoila o odvoenju mua Irineja iz bolnice u kasarnu JNA. Poto je ustanovio da Irinej Buko nije okrvavio ruke, Veselin ljivananin je dozvolio da se, sa suprugom, evakuie u Zagreb. Veselin ljivananin je medicinskom osoblju vukovarske bolnice odrao dva govora jedan 19. novembra 1991. godine kada je vojska ula u bolnicu a drugi 20. novembra, kada su ranjenici i pacijenti iz bolnice odvedeni u kasarnu JNA a potom na Ovaru gde su pogubljeni. Prema svedoenju medicinske sestre Mare Buko, ljivananin je oba puta obeao da e sa lekarkama i bolniarkama biti evakuisani i njihovi muevi. Irinej Buko, suprug svedokinje je, meutim, u jutarnjim asovima 20. novembra autobusom odvezen u kasarnu JNA. Za to vreme je, rekla je svedokinja, ljivananin medicinskom osoblju predstavljao novog upravnika, lekara Vojno medicinske akademije u Beogradu Marka Ivezia, koji je zamenio dotadanju upravnicu Vesnu Bosanac. Pre nego to je odveden, Irinej Buko je potraio suprugu i obavestio je ta e se dogoditi. Mara Buko je zatim od ljivananina traila objanjenje zato vojnici odvode mueve, podseajui ga da je prethodnog dana obeao da e porodice biti zajedno evakuisane. ljivananin je, rekla je svedokinja, najpre negirao da su muevi odvedeni, a potom je traio da mu naprave spisak sa njihovim imenima, obeavajui da e se pobrinuti da se oni vrate, ako nisu okrvavili ruke. Nakon to je utvrdio da su ruke Irineja Buko iste ljivananin mu je dozvolio da izae iz autobusa koji je u meuvremenu vraen iz vukovarske kasarne. Brani par Buko je istog dana evakuisan u Sremsku Mitrovicu a zatim u Zagreb. Branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia su tokom unakrsnog ispitivanja svedokinje ukazivali da je njen suprug Irinej Buko bio pripadnik Zbora narodne garde (ZNG) i da se 19. novembra 1991., sakrio u bolnici kako bi izbegao hapenje. Svedokinja je potvrdila da se njen suprug prikljuio braniteljima Vukovara i rekla da je u bolnicu doao 19. novembra kako bi pomogao u evakuaciji ranjenika. Zbog toga je, objasnila je, imao beli mantil, jer je njegova civilna garderoba bila zaprljana.

1288

1289

Vukovarska tragedija 1991 Branioci tvrde da su se pripadnici ZNG sakrili u bolnici i preobukli u bele mantile kako se ne bi videlo da su vojnici. Svedokinja je, meutim naglasila da je njen suprug, kada je vojska trebalo da ga odvede u kasarnu, vratio beli mantil i preobukao se u svoju civilnu garderobu. Branioci e imati prilike da to provere ve u ponedeljak, kada optuba izvodi svog novog svedoka Irineja Buko. KO JE BIO GAZDA U VUKOVARSKOJ BOLNICI? HAG/DEN HAAG, 05.12.2005. Tuilatvo pokuava da dokae da je JNA imala kontrolu nad pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara, kojima je komandovala i u bolnici i u kasarni JNA. Veselin ljivananin je novom svedoku optube Irineju Buko, predstavljen kao gazda bolnice. Iako su pripadnici teritorijalne odbrane ili etnici - kako ih naziva svedok optube Irinej Buko, 19. novembra 1991. godine uspeli da uu u vukovarsku bolnicu traei nekog ustau da ga zakolju, vojska je ipak imala kontrolu nad njima. Opisao je kako je etnikog vojvodu i jo nekoliko etnika, meu kojima je bila i jedna ena, tog dana iz bolnice isterao vojnik JNA koji im je zapretio kalanjikovim. Irinej Buko tvrdi da je doao u bolnicu nakon to je JNA zauzela Vukovar kako bi pomogao pri evakuaciji ranjenika, pacijenata i civila. Meutim, pre nego to je poela evakuacija, on je i sam, sa ostalim mukarcima iz bolnice, prisilno odveden u kasarnu JNA. Prethodno se, u jednom od hodnika, sluajno susreo sa optuenim Veselinom ljivananinom za koga mu je jedan od lekara, kome se obratio za pomo, rekao da je novi gazda bolnice. U kasarni je, svedoio je Irinej Buko, bilo ukupno pet autobusa punih ljudi koji su, prema tvrdnjama tuilatva, kasnije prevezeni na poljoprivredno dobro Ovara gde su ubijeni i zakopani u masovnu grobnicu. Samo njih petnaestak su iz kasarne vraeni natrag u bolnicu, zahvaljujui spisku koji je sastavila supruga dananjeg svedoka, Mara Buko, medicinska sestra vukovarske bolnice. Irinej Buko je svedoio da su teritorijalci i vojni policajci vreali, psovali, zastraivali i tukli ljude u kasarni dok su oficiri JNA stajali po strani i nisu radili nita da spree zlostavljanje. Nakon to je autobus sa muevima medicinskih radnica, vraen u bolnicu, Veselin ljivananin, koji je prema opisu svedoka podigao rep kao

Vukovarska tragedija 1991 paun im je naredio da se postroje na ploniku. Svedoka je pustio da se pridrui eni tek kad je postao siguran da nije okrvavio ruke. Irinej i Mara Buko su 20. novembra 1991. evakuisani u Sremsku Mitrovicu a potom i u Zagreb. Branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia e sutra unakrsno ispitati svedoka koji je ve danas pokazao da nerado odgovara na njihova pitanja. SUDIJA POSREDUJE IZMEU SVEDOKA I BRANILACA HAG/DEN HAAG, 06.12.2005. S obzirom da je svedok optube Irinej Buko tokom unakrsnog ispitivanja bio izuzetno uzrujan, branioci Vukovarske trojke su teko dobijali odgovore na pitanja o belim mantilima u vukovarskoj bolnici ili aktivnostima civilne odbrane. Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optube Irineja Buka, branioci Vukovarske trojke su sa manje ili vie strpljenja pokuavali da dokau da su se meu ranjenicima i bolesnicima vukovarske bolnice nalazili i pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) preobueni u bolnika odela. Odbrana tvrdi da su se u bolnicu sklonili nakon to je JNA zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine, elei da izbegnu hapenje. Svedok je, meutim, negirao da je u novembru 1991. godine postojala 204. brigada ZNG, tvrdei da u Vukovaru nije bilo regularne vojske ve samo branitelja, obinih ljudi, koji su voleli svoj grad i za njega se rtvovali zbog ega su zavrili na Ovari. Branitelji Vukovara, ukazao je Buko, su se samostalno organizovali a nisu imali ni komandanta ni oruje, ve lovake puke, kojima su uvali naputene srpske kue od pljake. Nakon to mu je jedan od branilaca proitao izjavu koju je 1995. godine dao istraiteljima Tuilatva, svedok je priznao da je u novembru 1991. bio razoaran to su branitelji Vukovara u bolnici vojnike uniforme zamenili bolnikim. Kada je upitan zbog ega je on nosio beli mantil, Irinej Buko je ponovio da je bio uprljan i da takav nije mogao da prenosi ranjenike tokom evakuacije. S obzirom da je bio izuzetno uzrujan, Irinej Buko je teko i nerado odgovarao na pitanja branilaca, traei od njih da prihvate krivicu za ubistvo pacijenata vukovarske bolnice. Zbog toga je predsedavajui vea, sudija Kevin Parker, u nekoliko prilika, preuzeo ulogu posrednika izmeu advokata i

1290

1291

Vukovarska tragedija 1991 svedoka, ukazujui da branioci nemaju nameru da ga provociraju ili vreaju seanja na ljude koji su poginuli ili bili ranjeni u Vukovaru. Kako su, meutim, branioci Vukovarske trojke izneli tvrdnju da je dvorac Grofa Elca - u kojem je Irinej Buko doekao pad grada - bio vojni objekat a ne muzej, svedok je to doiveo kao njihov novi pokuaj da ga zbune, pa je demonstrativno prekinuo da odgovara na ta pitanja. Suenje Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu bie nastavljeno sutra, sasluanjem svedoka iji je identitet zatien pseudonimom P 032. PREIVELI IZ SOBE SMRTI HAG/DEN HAAG, 07.12.2005 Ukazujui na injenicu da je optueni Veselin ljivananin u Vukovaru nareivao teritorijalcima, optuba nastoji da dokae da je optueni imao kontrolu nad njima, pa je mogao da sprei ubistvo civila na poljoprivrednom dobru Ovara 20. novembra 1991. godine. Prvo svedoenje o sobi smrti u skladitu Veleprometa u Vukovaru. Premda je u maju 1991. bio maloletan, svedok optube iji je identitet zatien pseudonimom P-032 se dan posle ubistva hrvatskih policajaca u Borovu selu, 2. maja, pridruio Zboru narodne garde (ZNG) i ostao u rezervnom sastavu do 18. novembra kada je JNA zauzela Vukovar. Na suenju oficirima bive JNA Mrkiu, ljivananinu i Radiu - P032 je danas opisao kako je 19. novembra krenuo ka bolnici verujui da su mu tamo roditelji. Na putu, zaustavio ga je major ljivananin, rekao mu da ue u kola i odvezao ga do bolnice. Kada su stigli major je, tvrdi svedok, naredio pripadnicima teritorijalne odbrane da ga priuvaju dok ne poalje nekog da ga vodi na Velepromet. Ukazujui na injenicu da je ljivananin nareivao teritorijalcima, optuba nastoji da dokae da je optueni imao kontrolu nad njima, te je mogao da sprei ubistvo civila na poljoprivrednom dobru Ovara 20. novembra 1991. Svedok je, zatim, vojnim transporterom prebaen do skladita Veleprometa gde je predat teritorijalcima. Oni su ga pretresli i malo pretukli a potom ga sa jo 50 do 60 mukaraca zatvorili u sobu smrti, prostoriju u koju se, prema njegovim reima, niko nije vraao, kada bi ga jednom izveli. P-032 se ipak vratio, nakon ispitivanja u kojem je od njega traeno da prizna koliko je srpske dece pobio i kada ga je dobrovoljac Topola naterao da proguta dva metka. U sobi smrti je ostao tri dana, a onda

Vukovarska tragedija 1991 se pojavio izvesni paravojni kapetan koji je konstatovao da su etnici dovoljno ljudi poubijali, te je 38 preivelih mukaraca vratio u vukovarsku kasarnu. Istog dana svedok i ostali mukarci su odvedeni u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde su ostali 4 meseca. Branioci su tokom unakrsnog ispitivanja pokuavali da dokau da je skladite Veleprometa tokom borbenih dejstava i po zauzimanju Vukovara bilo pod kontrolom Teritorijalne odbrane a ne JNA. Takoe su ukazali da se iskaz svedoka pred sudom razlikuje od onoga to je rekao istraiteljima tuilatva 1995. godine, izmeu ostalog i u delu kada govori o osobi koja ga je iz Veleprometa vratila u kasarnu. Svedok je potvrdio da je u izjavi istraiteljima tu osobu oznaio kao kapetana a ne paravojnog kapetana. Svedoka P-032 e sutra ispitati odbrana Veselina ljivananina. ODBRANA: PREPOZNAVANJE SA SLIKE IZ NOVINA HAG/DEN HAAG, 08.12.2005 Odbrana tvrdi da zatieni svedok nikako nije mogao da vidi optuenog Veselina ljivananina 19. novembra 1991., budui da se P 032 u to vreme nalazio u skladitu Velepromet u Vukovaru. Nastavak suenja 23. januara 2006. godine Odbrana Veselina ljivananina tvrdi da svedok zatienog identiteta P 032 nije 19. novembra 1991. godine mogao da razgovara sa optuenim na putu do bolnice, budui da je dan ranije lien slobode i nalazio se u skladitu Veleprometa u Vukovaru. Svedok, nekadanji pripadnik Zbora narodne garde (ZNG) je to negirao i ponovio ono to je rekao i u glavnom ispitivanju da se 19. novembra u jutarnjim asovima, sa jo jednim pripadnikom ZNG uputio ka vukovarskoj bolnici kako bi potraio roditelje. Na putu im se, meutim, ispreio dip iz koga je izaao ljivananin i naredio im da uu u kola kojima su zajedno nastavili ka vukovarskoj bolnici. Svedok je rekao da su ispred bolnice uhapeni i odvedeni u Velepromet a potom u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Odbrana danas osporava ovaj deo svedoenja dokumentom srpske Vlade, sainjenim, prema njihovim tvrdnjama, na osnovu informacija dobijenih od svedoka tokom njegovog etvoromesenog zatoenitva. Prema tom dokumentu, pored svedoka su istog dana, 18. novembra 1991. uhapena i njegova dva brata, dok se za drugog pripadnika ZNG koji je prema svedoenju kad i on krenuo ka bolnici, tvrdi da je uhapen tek dva dana kasnije.

1292

1293

Vukovarska tragedija 1991 Branilac Momilo Bulatovi je tvrdio da svedok nikada nije video ljivananina ve njegov lik poznaje sa slike koju je tokom boravka u zatvoru video u novinama. Svedok je, meutim i to negirao opisujui ljivananina kao visokog oveka sa brkovima u maskirnoj uniformi i sa kapom titovkom na glavi. Svedoenjem P 032 je, za ovu godinu, zavreno izvoenje dokaza optube protiv oficira bive JNA Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. Tuilatvo e svoj dokazni postupak, koji bi prema najavama trebalo da traje do aprila, nastaviti posle novogodinje pauze, 23. januara 2006. NASTAVAK SUENJA ZA OVARU 23. JANUARA HAG/DEN HAAG, 13.12.2005. Iako je tuilatvo, od 25. oktobra kada je poelo izvoenje dokaza za zloin na Ovari, izvelo 14 svedoka, dokazni postupak samo to je izaao iz vukovarske bolnice. Izuzev generala hrvatske vojske Imre Agotia i amerikog diplomate Herberta Okuna, svi dosadanji svedoci su ili radili u bolnici ili se tu sklonili kako bi saekali najavljenu evakuaciju. U prvih mesec dana suenja za zloin na Ovari, vee australijskog sudije Kevina Parkera saslualo je 14 svedoenja o granatiranju vukovarske bolnice, odvoenju pacijenata u kasarnu JNA i odgovornosti koju Vukovarska trojka, prema tuiocu, snosi za ubistvo najmanje 264 hrvatska zarobljenika 20. novembra 1991. godine. Tuilatvo koje predvodi Marks Mur/Moore je u prvoj rundi dokaznog postupka, svedoenjima lekara, medicinskih sestara i pomonog osoblja nastojalo da dokae da je major Veselin ljivananin 19. novembra 1991. godine, nakon ulaska JNA u Vukovar preuzeo kontrolu nad bolnicom. On se tereti i da je zajedno sa Miroslavom Radiem, komandantom jurinika gardijske brigade, a uz pomo pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane, vrio selekciju bolesnika i ranjenika koji su 20. novembra 1991. iz vukovarske bolnice odvedeni u Ovaru i pogubljeni. Svedoci su ljivananinu pripisali i razdvajanje mukaraca od ena u krugu bolnice, a kada su opisivali situacije u kojima je pomogao nekim pojedinaca, zapravo su svedoili o njegovoj komandnoj odgovornosti. ljivananin je, prema tvrdnjama tuilatva, imao kontrolu ne samo nad vojnicima JNA ve i pripadnicima Teritorijalne odbrane i eeljevcima

Vukovarska tragedija 1991 ili etnicima, kojima je, pokazala su svedoenja, mogao da nareuje i koji su ga, sudei po iskazima svedoka, sluali. Vezu izmeu komandanta operativne grupe jug Mileta Mrkia, u ijoj je zoni odgovornosti bila vukovarska bolnica, i njegovog oficira za bezbednost ljivananina, tuilac je dokazivao svedoenjem generala Agotia, nekadanjeg bezbednjaka JNA, koji je do detalja objasnio dvostruku liniju izvetavanja u bivoj JNA. Prema njegovim tvrdnjama oficiri za bezbednost su bili podreeni kako komandantu jedinice tako i naelniku u slubi bezbednosti, te su i jednog i drugog morali da obavetavaju o nainu sprovoenja nareenja. Branioci Vukovarske trojke koje predvode beogradski advokati Miroslav Vasi (Mrki), Novak Luki (ljivananin) i Borivoje Borovi (Radi) su vei deo vremena, tokom unakrsnih ispitivanja, potroili na osporavanje verodostojnosti svedoka optube. Pored pitanja - ko su bile ustae i Franjo Tuman, branioce je zanimalo i da li su muevi medicinskih sestara vukovarske bolnice bile pripadnici Zbora narodne garde. Takoe su optuivali lekare vukovarske bolnice za nesavesno leenje pacijenata srpske nacionalnosti, a neke od svedoka da su i sami pripadnici ZNG. Odbrana je do sada nastojala da postavi sukob na vukovarskom ratitu u okvir drugaiji od onog koji je navelo tuilatvo tvrdei da su opsada i granatiranje Vukovara usledili nakon postavljanja barikada na ulazu u grad u junu 1991. godine, odnosno, posle miniranja objekata koji su pripadali Srbima i blokade kasarne JNA tokom leta 1991. godine. Teza branilaca Vukovarske trojke je da su se pripadnici ZNG skrivali u bolnici i preruavali u ranjenike kako bi sa osobljem i pacijentima napustili Vukovar i izbegli hapenje. Dokazni postupak optube bie nastavljen 23. januara 2006. i trebalo bi da bude okonan u aprilu. Vee u kojem pored sudije Parkera sede i Kristin Van den Vajngart/Christine Van Den Wyngaert iz Belgije i vedski sudija Krister Telin/Thelin, e od januara sluati svedoenja nekadanjih i sadanjih oficira JNA, iskaze preivelih rtava i oevidaca zloina u Ovari. SABLASNI GRAD HAG/DEN HAAG, 24.01.2006. Suenje Vukovarskoj trojki oficira bive JNA, posle estonedeljne pauze, nastavljeno svedoenjem ratnog izvetaa televizije Skaj Njuz barona Ernouta Van Lindena. Vukovar je delovao sablasno a ljivananin se ponaao kao ovek koji sve dri u svojim rukama

1294

1295

Vukovarska tragedija 1991 Major Veselin ljivananin se novembra 1991. u Vukovaru ponaao kao ovek koji dri stvari u svojim rukama, rekao je baron Ernaut Van Linden/Aernout Van Lynden svedoei na suenju oficirima bive JNA optuenim za masakr u vukovarskoj Ovari. Nekadanji dopisnik britanske televizijske kue Skaj Njuz/Sky News je ovaj utisak stekao tokom razgovora sa optuenim ljivananinom kada je pokuavao da se iz Negoslavaca probije do prvih linija fronta. Potvrujui tezu optube da su optueni Mrki, ljivananin i Radi kontrolisali paravojne jedinice, svedok je rekao da je JNA intervenisala svaki put kada bi joj neko ukazao na neprimereno ponaanje dobrovoljaca iz Srbije eeljevaca, etnika ili Arkanovih Tigrova . Optuba tvrdi da su pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoljci iz Srbije, pod kontrolom JNA, 20. novembra 1991. godine odveli iz vukovarske kasarne blizu 300 Hrvata, koje su liili ivota na poljoprivrednom dobru Ovara. Svedok je tog dana prisustvovao evakuaciji mukaraca, ena i dece iz bolnice i njihovom odvoenju u Sremsku Mitrovicu. Kada ih je, sledeeg dana, posetio, primetio je da nekih od tih ljudi nema, meutim nije dobio odgovor ta se sa njima dogodilo. Budui da su ga vojnici JNA spreili da ue u zgradu bolnice, Van Linden je u njenom dvoritu kamerom zabeleio raspravu majora ljivananina sa predstavnikom Meunarodnog crvenog krsta Nikolasom Borsingerom. Prema snimku koji je prikazan u sudnici, Borsinger je optuivao JNA za onemoguavanje rada i krenje sporazuma prema kojem je vojska trebalo da se dri podalje od bolnice dok traje evakuacija, dok je ljivananin zamerao pristrasnost Meunarodnom crvenom krstu. Tokom vie poseta Vukovaru u oktobru i novembru 1991. godine, Van Linden je imao prilike da se uveri u nadmo JNA koja je tekom artiljerijom otvarala vatru na hrvatske poloaje. Vukovar, u kome se tokom noi ula muzika sa razglasa JNA, je delovao sablasno i podseao na scene iz filma Apokalipsa danas, rekao je svedok. Granatiranje je, prema njegovim reima, bilo jednosmerno, jer osim sporadinih snajperskih hitaca nije primetio druga vatrena dejstva branitelja. Baron Van Linden je ve svedoio pred Tribunalom na suenjima Slobodanu Miloeviu i Stanislavu Galiu o dogaajima u Bosni i Hercegovini kojima je takoe prisustvovao kao ratni izveta. Svedoenje na suenju Vukovarskoj trojki nastavie danas posle podne u unakrsnom ispitivanju odbrane.

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOCENJE PREIVELOG SA OVARE HAG/DEN HAAG, 25.01.2006. Novi svedok optube na suenju Vukovarskoj trojki je jedan od sedmorice hrvatskih zarobljenika koji su 20. novembra 1991. osloboeni iz hangara na Ovari. Zahvaljujui intervenciji poznanika Srbina, koji ga je prepoznao u hangaru poljoprivrednog dobra Ovara, svedok optube zatien pseudonimom P 031 izbegao je sudbinu ostalih zarobljenika iz vukovarske bolnice, koji su u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine ubijeni na oblinjem stratitu Grabovo. Zajedno sa njim, sa Ovare je u Vukovar vraeno jo est zarobljenika, koje su takoe prepoznali i izveli iz hangara njihovi srpski poznanici. Pre nego to su napustili hangar, svedoio je P 031, zarobljenici su bili izloeni psihikom i fizikom zlostavljanju. Najpre su morali da prou kroz palir teritorijalaca i dobrovoljaca, a potom su u hangaru stajali okrenuti licem prema zidu, podignutih ruku, izloeni batinama, pretnjama i provokacijama. Iako je u hangaru bilo vojnika JNA, niko nije uinio nita da zatiti zarobljenike. Iz hangara na Ovari, sedmorica srenika su odvedeni u skladite Veleprometa i smeteni u sobu smrti, nazvanu tako jer se oni koji su iz nje odvedeni nikada nisu vraali. Dok je boravio u toj sobi, svedok je video odvoenje trojice ljudi koje je poznavao, a ija se imena danas nalaze u dodatku Vukovarske optunice, na spisku nestalih osoba iji posmrtni ostaci jo nisu identifikovani. Po nareenju kapetana JNA koji im je rekao da bi, ako ostanu u Veleprometu, mogli tokom noi stradati od teritorijalaca i dobrovoljaca, svedok i ostali zarobljenici osloboeni sa Ovare su sprovedeni u vukovarsku kasarnu, odakle su sutradan odvedeni u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Svedoenje preivelog sa Ovare bie nastavljeno sutra, unakrsnim ispitivanjem od strane branilaca optuenih oficira bive JNA: Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. SMENA BATINAA U HANGARU OVARE HAG/DEN HAAG, 26.01.2006. Odbrana optuenih oficira bive JNA u unakrsnom ispitivanju pokuava da ospori svedoenje zatienog svedoka optube P 031 koji je

1296

1297

Vukovarska tragedija 1991 Veselina ljivananina opisao kao glavnog u vukovarskoj bolnici a paravojnike u hangaru na Ovari kao batinae. Mada je u glavnom iskazu rekao da je major Veselin ljivananin bio glavni u vukovarskoj bolnici i da se sve odvija pod njegovom kontrolom, svedok optube zatien pseudonimom P 031 je tokom unakrsnog ispitivanja priznao da nikada nije video ili uo optuenog majora da izdaje nareenja. Branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia su, tokom unakrsnog ispitivanja pokuali da dokau da su se na Ovari nalazili samo zarobljeni pripadnici Zbora narodne garde koji su se prethodnih dana skrivali u bolnici kako bi bili evakuisani sa civilnim stanovnitvom. Svedok, meutim, to negira i ukazuje na primer esnaestogodinjeg mladia koji je, i pored intervencije poznanika Srbina, zadran u hangaru i kasnije ubijen, samo zato to mu je otac bio u Hrvatskoj vojsci. Svedok P 031 je jedan od desetorice zarobljenika odvedenih iz vukovarske bolnice koji su sticajem razliitih, po njih srenih okolnosti, u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine izbegli smrt na poljoprivrednom dobru Ovara. Dok je ispred hangara iz kojeg ga je izveo poznanik Srbin ekao da ga vrate u Vukovar svedok je, kako je svedoio, uo zviduk pitaljke to je, po njemu, bio znak za smenu teritorijalaca i dobrovoljaca koji su u hangaru tukli i zlostavljali zarobljenike sa paravojnicima koji su pred vratima hangara ekali svoj red. Odbrana je to pokuala da ospori ali je svedok ostao pri svojoj tvrdnji, ukazujui kako su se posle smene batinaa iz hangara ponovo uli jauci. Suenje oficirima bive JNA e, posle krae pauze koju je zatraio tuilac, biti nastavljeno 31. januara. KAKO JE EVOLUIRALA MISIJA JNA HAG/DEN HAAG, 27.01.2006 Vojno-obavetajni analitiar tuilatva Rejnoa Tunens svedoi na suenju Milanu Martiu o evoluciji JNA tokom 1991. godine, stvaranju oruanih snaga SAO Krajine i ulozi koju je optueni imao u komandovanju njima. Nakon krajinskog insajdera Veljka Dakule, optuba je kao drugog svedoka na suenju Milanu Martiu izvela svog vojno-obavetajnog analitiara Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens, autora ekspertskog izvetaja o

Vukovarska tragedija 1991 organizaciji i strukturi oruanih snaga Krajine tokom sukoba u Hrvatskoj i njihovom odnosu sa optuenim. U periodu koji pokriva optunica (1991-1995. godina), Marti je obavljao dunosti ministra unutranjih poslova i odbrane, zamenika komandanta Teritorijalne odbrane i, konano, predsednika takozvane Republike Srpska Krajina. Osim samog ekspertskog izvetaja na oko 300 stranica, tuilatvo je tokom njegovog svedoenja uvelo u dokaze niz dokumenata koji, po Tunensu, ukazuju da je na poetku sukoba u Hrvatskoj dolo do evolucije JNA od armije tadanje SFRJ u vojsku koja predstavlja i titi samo jednu etniku grupu i njene interese. Pored nareenja i naloga Generaltaba i tadanjeg krnjeg Predsednitva SFRJ, u dokaze su uvedeni i delovi memoara generala Veljka Kadijevia u kojima se, prema Tunensu, vojniki metodino i jasno opisuje kako je tokom 1991. godine radikalno promenjena misija JNA . O toj promeni svedoi i jedno pismo naelnika Generaltaba, generala Blagoja Adia iz oktobra 1991. godine, u kojem se definie da je uloga JNA odbrana delova srpskog naroda od genocida. U jednom od dokumenata Kninskog korpusa iz tog vremena, koji je takoe uvren u dokaze, navodi se da je njegov zadatak zatita stanovnitva i objekata u zoni odgovornosti, bez pominjanja etnike pripadnosti tog stanovnitva. Meutim, kako je primetio Tunens, dokumenti niih jedinica u kojima se razrauje nareenje Korpusa jasno ukazuju da je zatita usmerena na jedan srpski deo stanovnitva na tom prostoru. Tuilatvo je, takoe, prezentiralo dokumente o formiranju Teritorijalne odbrane tadanje SAO Krajine, mobilizaciji njenih pripadnika i njihovom stavljanju pod komandu JNA. Priloeno je i nekoliko nareenja i izvetaja koje je potpisao Milan Marti, upuenih ne samo snagama MUP ve i Teritorijalnoj odbrani SAO Krajine. Poseban kuriozitet nekih od tih dokumenata je njihova lista primalaca: pored Vrhovne komande i ministarstava odbrane i unutranjih poslova stoji da se dokumenti upuuju i Frankiju. Prema Tunensu, radi se o Franku Simatoviu, tadanjem visokom funkcioneru Dravne bezbednosti Srbije, to po njemu ukazuje na Martievu vezu sa MUP-om Srbije. O Martievim velikim de facto ovlaenjima, prema Tunensu, svedoi i zahtev koji je uputio tadanjem ministru odbrane Srbije, generalu Simoviu, u kojem trai velike koliine municije i vojne opreme za potrebe Teritorijalne odbrane SAO Krajine. Svedoenje Rejnoa Tunensa bie nastavljeno sledee sedmice.

1298

1299

Vukovarska tragedija 1991 NEJASNA STRATEGIJA ODBRANE HAG/DEN HAAG, 30.01.2006 Predsedavajui sudija upozorio branioca Milana Martia na nejasnu strategiju odbrane i pitanja koja nisu relevantna za pobijanje navoda optunice o odgovornosti optuenog za zloine u Hrvatskoj i BiH Umesto da se usresredi na odbranu, branilac Milana Martia stalno postavlja pitanja ija je relevantnost nejasna sudskom veu. Pritom, branilac Predrag Milovanevi, prema miljenju predsedavajueg sudije Bakone Molotoa, od poetka izvoenja dokaza vodi odbranu oko sluaja a ne na samom sluaju i ini celokupnu strategiju odbrane nejasnom. Ova primedba junoafrikog sudije usledila je nakon to je Martiev branilac, tokom unakrsnog ispitivanja svedoka tuilatva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens citirao odluku Meunarodnog suda pravde iz 1966. godine koja se odnosi na pitanja secesije na afrikom kontinentu. Budui da je svedok vojno obavetajni analitiar, a ne pravni ili politiki vetak, on nije mogao da govori ni o afrikoj secesiji, ni o istorijskim okvirima sukoba ili detaljima republike i savezne legislative u bivoj Jugoslaviji, o emu ga je sve pitao Milovanevi. Martiev branilac je, takoe, insistirao na pitanjima koja su se odnosila na ulogu meunarodne zajednice u balkanskoj krizi ili na aktivnosti hrvatskih oruanih snaga uoi sukoba 1991. godine. Tunens je vie puta naglasio da je u svom ekspertskom izvetaju govorio iskljuivo o organizaciji i strukturi oruanih snaga Krajine tokom sukoba u Hrvatskoj i njihovoj povezanosti sa optuenim. Marti, optuen za zloine u Hrvatskoj, je od 1991. do 1995. godine bio na funkcijama ministra unutranjih poslova i odbrane, zamenika komandanta Teritorijalne odbrane i predsednika takozvane Republike Srpska Krajina. Posle primedbe branioca da se neposredno pred rat dravni vrh Jugoslavije nalazio u rukama Hrvata Ante Markovia i Budimira Lonara, Tunens je odgovorio da su se operativni i vojni poloaji nalazili u rukama Srba i Crnogoraca dok su svi nesrbi ili otili ili bili uklonjeni sa poloaja u vojsci. U prilog tome svedok je ponovio tvrdnje iz glavnog ispitivanja - da je u leto 1991. godine JNA preuzela ulogu vojske koja titi samo srpski deo stanovnitva i njihove interese.

Vukovarska tragedija 1991 DIVLJANJE EELJEVACA U DVORITU VELEPROMETA HAG/DEN HAAG, 31.01.2006. Prema svedoenju Josipa ovia, u dvoritu vukovarskog Veleprometa je u noi 19. novembra 1991. ubijeno duplo vie ljudi nego na Ovari, gde je prema optunici streljano oko 260 bolesnika, ranjenika i civila odvedenih iz bolnice u Vukovaru. U dvoritu preduzea Velepromet u Vukovaru, prema procenama svedoka optube Josipa ovia, ubijeno je duplo vie ljudi nego na poljoprivrednom dobru Ovara. Ti ljudi su u Velepromet dovezeni kamionima iz vukovarske bolnice, gde su 19. novembra 1991. godine ekali evakuaciju u slobodne delove Hrvatske. Sledeeg dana na Ovari je ubijeno oko 260 ljudi za ta se terete oficiri bive JNA Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi Iz pravca hangara u dvoritu Veleprometa su se, prema svedoenju Josipa ovia, u intervalima od svaka 2 do 3 minuta uli prigueni pucnji. Iz grupe od oko 50 mukaraca koji su zajedno s njim odvedeni iz bolnice, tvrdi svedok, izdvojeno je najmanje 25 koje su eeljevci sproveli iza hangara, odakle se nakon priguenih pucnjeva nisu vraali. Neki su ubijeni pred oima ostalih zarobljenika koji su stajali u koloni ispred hangara. Svedok tvrdi da je video dvojicu etnika, sa kokardama i bradama kako su prerezali grkljan jednom od zarobljenika za koga su sumnjali da je branitelj Vukovara. Rekao je da bi se isto desilo i njemu, jer su ve poeli da ga udaraju, da mu prete i nazivaju ga ustaom, meutim pojavio se oficir JNA i pozvao etnike, pa su se oni udaljili, poruujui da e se vratiti i obraunati sa svedokom. Meutim, pre povratka etnika, drugi oficir JNA je zarobljenicima u dvoritu Veleprometa naredio da se upute ka autobusima kojima su potom odvedeni u logor Stajievo u Srbiji. Usled batinanja koje tamo preiveo, prolazei svakodnevno kroz palir eeljevaca pri izlasku i ulasku u hangar, svedok je zadobio teke telesne povrede ije posledice i danas, nakon 15 godina, osea. Voa tima optube Marks Mur/Moore je danas najavio da e dokazni postupak protiv oficira bive JNA Mileta Mrkia, Veselina jljivananina i Miroslava Radia optuenih za masakr u Ovari, okonati do kraja aprila. Tuilatvo e do tada ispitati jo oko 30 svedoka pripadnika JNA, zarobljenika odvedenih u skladite Veleprometa i preivelih sa vukovarske Ovare.

1300

1301

Vukovarska tragedija 1991 S druge strane, s obzirom da su izjave pojedinih, ve sasluanih svedoka dopunjene novim detaljima, branioci Vukovarske trojke e do poetka izvoenja svojih dokaza dodatno unakrsno ispitati te svedoke meu njima i doktore Vesnu Bosnac i Juraja Njavra. Kako je ranije najavljeno, doktorka Bosanac e iskaz dopuniti svedoenjem o dokumentu kojim tulatvo nastoji da dokae da je meu ubijenim na Ovari bilo najmanje 97 ranjenika iz vukovarske bolnice. UNIFORME I ORUJE SU ODLOENI IZVAN BOLNICE HAG/DEN HAAG, 02.02.2006 Svedok optube Josip ovi je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da su se hrvatski branitelji po padu Vukovara sklonili u gradsku bolnicu, preobueni u civilnu odeu i bez oruja. Meutim, suprotno tvrdnjama odbrane, ukazao je da su oruje i uniforme branitelji odloili izvan bolnice, a ne u njoj. Budui da svedok optube Josip ovi u glavnom iskazu nije spomenuo optuene Mrkia, ljivananina i Radia, branioci su unakrsno ispitivanje usmerili na ve ustaljene teme naoruavanje i nasilna secesija Hrvatske i brojnost i oruje branitelja Vukovara. Teza odbrane je da je granatiranje Vukovara usledilo nakon to su pripadnici Zbora narodne garde (ZNG), protivavionskim naoruanjem oborili dva aviona JNA koji su nadletali grad. Svedok je to delom potvrdio, tvrdei da su tokom sukoba pogoena ne dva, ve dvadeset aviona ratnog vazduhoplovstva, to je on lino video iz svog naselja udaljenog samo 2 kilometra od mesta gde su avioni oboreni. Svedok je u unakrsnom ispitivanju delimino potvrdio i tezu odbrane da su se hrvatski branitelji po padu Vukovara sklonili u gradsku bolnicu, preobueni u civilnu odeu i bez oruja. Meutim, suprotno tvrdnjama odbrane, ukazao je da su oruje i uniforme branitelji odloili izvan bolnice, a ne u njoj. Navodei da je svedok bio oevidac samo jednog ubistva, branioci su pokuali da ospore deo glavnog iskaza koji se odnosio na broj mrtvih u Veleprometu gde je i sam odveden 19. novembra 1991. godine. ovi je, naime, u glavnom iskazu rekao da je u Veleprometu ubijeno najmanje duplo vie ljudi nego na Ovari. Na poljoprivrednom dobru Ovara, nadomak

Vukovarska tragedija 1991 Vukovara je, prema optunici koja tereti Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia, ubijeno vie od 260 ljudi. Svedok je i u unakrsnom ispitivanju ponovio da su se u Veleprometu pored pripadnika Teritorijalne odbrane, eeljevaca i etnika, nalazili i pripadnici JNA koji nisu uinili nita da spree zloine. Precizirao je da je video dva ili tri oficira JNA, ali je na sugestiju odbrane dopustio mogunost da bi jedan od njih mogao da bude i pripadnik teritorijalne odbrane Vukovara, koga nije dobro video, jer je bio mrak. TRAGEDIJA PORODICE DOEN HAG/DEN HAAG, 06.02.2006. Udovica Martina Doena opisala kako je njen mu 20. novembra 1991. na nosilima iznesen iz vukovarske bolnice, a za njim i njegova braa Tadija i Ivan. Svoj trojici se od tada gubi svaki trag. Tri roena brata Tadija, Martin i Ivan Doen odvedena su iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. i od tada im se gubi svaki trag. O okolnostima koje su prethodile tragediji porodice Doen danas je video linkom svedoila Ljubica Doen, udovica srednjeg brata Martina. U granatiranju Vukovara poginula im je i roena sestra, dok je sin druge sestre takoe odveden iz vukovarske bolnice a njegovo je telo ekshumirano iz masovne grobnice na Ovari. Ljubica Doen je na poetku svog svedoenja opisala atmosferu u Vukovaru tokom intenzivnog granatiranja grada od strane JNA koje je, kako je rekla, bio glavni razlog zbog kojeg je njen mu morao da uzme oruje i brani svoju porodicu. Martin Doen je u vukovarsku bolnicu odveden 17. novembra poto je teko povredio kimu posle pada sa terase spasavajui ljude iz granatirane i zapaljene zgrade. Iz bolnice je iznesen na nosilima tri dana kasnije, poto su snage JNA i srpski dobrovoljci zauzeli grad. Poto je tokom ta tri dana i ona bila u bolnici zajedno sa muem, pratila je izlazak ranjenika iz bolnice. Dvojica vojnika koje je opisala kao rezerviste uli su u bolnicu i objavili da poinje evakuacija i poeli da prozivaju ranjenike sa spiska koji su imali kod sebe. Ranjenici su pourili ka vratima, mislei da e biti spaseni, rekla je ona. Ljubica Doen je, zajedno sa erkom, mua otpratila do etiri autobusa u koje su ukrcavani laki ranjenici. Nepokretni ranjenici, meu kojima i njen mu, su kao snoplje ubacivani u vojne kamione koji su

1302

1303

Vukovarska tragedija 1991 naknadno doli. Pored kamiona i autobusa svedokinja je videla visokog crnog oficira sa brkovima koji je komandovao operacijom ukrcavanja ranjenika. To je shvatila poto su mu se svi obraali sa gospodine majore i sluali njegova nareenja. Tu je, kako je svedoila, ula da je to major ljivananin. Pitala ga je ta e biti sa njenim muem i rekla mu kako se zove, a ljivananin je na to uzvratio Aha, Doen i naredio dvojici vojnika da Martina premeste na izlaz iz bolnikog dvorita. Tu ga je, kako je rekla, poslednji put videla, poto je ljivananin uputio da sa erkom ide u drugi deo dvorita gde su ene i deca ekali da budu evakuisani. Pored Veselina ljivananina, za masakr vie od 260 bolesnika, ranjenika i civila odvedenih 20. novembra 1991. iz vukovarske bolnice i streljanih iste veeri na poljoprivrednom dobru Ovara, terete se jo i Mile Mrki i Miroslav Radi. Svedoenje Ljubice Doen bie nastavljeno sutra. DA LI JE SVEDOKINJA MAJORA SA BRKOVIMA VIDELA NA TV ILI UIVO? HAG/DEN HAAG, 07.02.2006. Branilac Veselina ljivananina je nastojao da dokae da Ljubica Doen nije istinito opisala svoj razgovor sa optuenim majorom, tvrdei da joj je visoki crni major sa brkovima postao poznat tek kada ga je posle rata viala na televiziji. Svedokinja je uveravala branioca da moe biti siguran da ga je videla u bolnici, pored autobusa i kamiona u koje su 20. novembra 1991. ujutro utovarani ranjenici Branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia su tokom unakrsnog ispitivanja Ljubice Doen nastojali da dokau da je meu oko tri stotine ljudi odvedenih iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. bilo i pripadnika hrvatskih oruanih snaga. Ta injenica je, inae, navedena i u optunici, a ni svedokinja, supruga jednog od odvedenih iz bolnice, nije to poricala. Svedokinja je tokom dananjeg ispitivanja jo jednom ponovila detalje u vezi sa odvoenjem njenog nepokretnog mua Martina i dva njegova brata, ne pokuavajui da sakrije da su sva trojica tokom leta i jeseni 1991. bili pripadnici hrvatskih snaga u Vukovaru. Ona, takoe, nije pobijala navode branilaca vukovarske trojke da je meu odvedenima iz bolnice bilo i onih koji su na rukama imali lani gips, ali je ponovila i da je meu 300 izvedenih, od kojih ih je vie od 260 pogubljeno, bilo mnogo tekih, pa i nepokretnih ranjenika.

Vukovarska tragedija 1991 Branilac Veselina ljivananina je nastojao da dokae da Doenova u jueranjem iskazu nije istinito opisala svoj razgovor sa optuenim majorom i suoio je sa tvrdnjom da joj je visoki crni major sa brkovima postao poznat tek kada ga je posle rata viala na televiziji. Svedokinja je potvrdila da je ljivananina viala na televiziji, ali je uveravala branioca da moe biti siguran da ga je videla ispred bolnice, pored autobusa i kamiona u koje su 20. novembra ujutro utovarani ranjenici. ljivananinov branilac je, dalje, traio od svedokinje da objasni zato prilikom popunjavanja formulara u Ministarstvu za nestale osobe 1993. godine nije detaljno kao danas opisala svoj razgovor sa majorom ljivananinom niti ga navela kao jednog od ljudi koji su bili prisutni kada je njen mu odveden. Doen je, meutim, ostala pri svojoj izjavi da su prilikom ukrcavanja ranjenika u autobuse vojnici izvravali njegova nareenja, kao i da joj je ljivananin naredio da supruga ostavi na nosilima i sa erkom se prikljui enama i deci na drugom kraju bolnikog dvorita. Nastojei da ospore verodostojnost svedokinje, branioci su tragali za nedoslednostima izmeu njenog sadanjeg iskaza pred sudom i izjave date istraiteljima Tribunala u avgustu 1995. godine. Poto su se njene tadanje i sadanje izjave uglavnom poklapale, branioci su insistirali na pojanjenju detalja. Tako je jedan od branilaca insistirao da Doenova odgovori da li je njen mu, koji je sa ozbiljnom povredom kime i prostrelnom ranom na ruci iznet na nosilima iz bolnice, mogao da mrda prstima na nogama, kako je rekla 1995., ili da nije, kako je rekla tokom jueranjeg glavnog svedoenja. MRAK U PODNE HAG/DEN HAAG, 08.02.2006. Vojnici koji su 20. novembra 1991. ujutro izvodili ranjenike i bolesnike iz vukovarske bolnice i ukrcavali ih u autobuse i kamione, ukljuujui i majora ljivananina koji je komandovao tom operacijom, znali su da e te ljude pojesti mrak tvrdi svedokinja Tanja Doen. Srpski vojnici koji su 19. novembra 1991. godine uli u bolnicu i verbalno poniavali hrvatske ranjenike prestali su to da rade nakon to se na vratima bolnice pojavio major Veselin ljivananin, rekla je svedokinja tuilatva Tanja Doen tokom dananjeg suenja oficirima bive JNA Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu. Svedokinja koja je u to vreme imala samo 14 godina je tako potvrdila tezu optube da je major

1304

1305

Vukovarska tragedija 1991 ljivananin komandovao jedinicama koje su 20. novembra 1991. iz bolnice izvele ranjenike i bolesnike od kojih je veina iste noi ubijena na Ovari. Slino je ulogu ljivananina opisala i prethodna svedokinja, Tanjina majka Ljubica Doen, koja je tvrdila da su vojnici koji su ukrcavali ranjenike u autobuse izvravali nareenja visokog crnog oficira sa brkovima. Ljubica i Tanja su svog mua i oca Martina Doena, tada nepokretnog i ranjenog u ruku, kao i njegova dva brata Tadiju i Ivana i jo nekoliko bliskih roaka, poslednji put videle u ili ispred autobusa parkiranih nadomak vukovarske bolnice. Tanja Doen je ponovila navode iz jueranjeg svedoenja svoje majke koja je rekla da je major ljivananin tokom ukrcavanja u autobuse znao za prezime Doen, te da joj je rekao da Martinu torba sa njegovim stvarima nee vie biti potrebna. Na taj nain obe su potvrdile navod optunice da je ubistvo ranjenika bilo planirano. Takoe, obe svedokinje su rekle da su i ostali srpski vojnici znali da e ranjenici biti ubijeni. Opisale su da im je tokom ukrcavanja ranjenika jedan od vojnika rekao da e te ljude pojesti mrak u sred bela dana, a da je Ljubici Doen drugi vojnik dao novac oduzet od Ruice Mrkobai jer ovoj sigurno vie nee biti potreban. Ruica Mrkobai, majka troje dece i tada u petom mesecu trudnoe, jedna je od dve ene ubijene na Ovari. Advokati odbrane su tokom unakrsnog ispitivanja ukazivali na nedoslednosti u iskazima majke i erke Doen, kao i razlike izmeu iskaza koji je Tanja Doen dala istraiteljima tuilatva 1995. godine i dananjeg svedoenja. Iako je danas rekla da je ula razgovor svoje majke i Veselina ljivananina i detaljno ga opisala u skladu sa onim to je i Ljubica Doen rekla prekjue, advokat Novak Luki je svedokinju danas suoio sa njenom izjavom iz 1995. godine. Tada je ona rekla da pomenuti razgovor nije ula jer se majka udaljila, a ona ostala pored oca. Objasnila je da je moda 1995. napravila lapsus zbog uzbuenja i da je tadanja izjava bila povrna, a ne ovako detaljna kao dananja. Svedoenje Tanje Doen je okonano, a suenje Vukovarskoj trojki nastavlja se sutra. LJUDI, A NE USTAE HAG/DEN HAAG, 09.02.2006. Govorei o progonu nesrpskih civila koji su se zatekli u vukovarskoj bolnici i ubistvima, muenjima i poniavanjima koja su usledila, zatieni svedok P7 opisao kako je pod nadzorom vojnika JNA

Vukovarska tragedija 1991 odveden u Velepromet i kako ga je jedan oficir odatle spasao. Njegov je sin, meutim, sa jo oko 260 ljudi ubijen na Ovari Osim za muenje i ubistvo vie od 260 ljudi na Ovari, Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi terete se i za progon hrvatskih civila koji su se zatekli u vukovarskoj bolnici poto je JNA ula u grad. Zatieni svedok optube P7 je danas potvrdio te navode optunice opisujui svoj put od vukovarske bolnice do logora u Sremskoj Mitrovici. Svedok je etiri ratna meseca proveo u Vukovaru i, poto je invalid, nije bio u hrvatskim snagama, a ulazak vojske u grad doekao je u bolnici, gde se sa suprugom sklonio u nadi da e biti evakuisani. Meutim, poto je major ljivananin uao u bolnicu, P7 je u popodnevnim satima 19. novembra 1991., utovaren u kamion i odveden u dvorite preduzea Velepromet. Tamo je vladao, kako je rekao, opti, opti, opti haos jer su vojnici, meu kojima je prepoznao mnoge svoje komije, tukli, pljakali i poniavali ljude. Opisujui dogaaje u Veleprometu, rekao je da je tog popodneva video Mirka Vojnovia zvanog apalo sa krvavim noem u jednoj i odseenom ljudskom glavom u drugoj ruci. Siguran sam 99% da je to bila ljudska glava, rekao je danas P7. Vojnovi je, inae, bio optuen za zloin na Ovari pred Veem za ratne zloine u Beogradu, ali je preminuo neposredno pred poetak procesa u kojem je na visoke zatvorske kazne osueno 17 pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara, u sastavu tadanje JNA. U optunici je, inae, navedeno i da su trojica optuenih oficira ve 20. novembra ujutro bili obaveteni o muenjima i ubistvima nesrpskih zatoenika na Veleprometu, ali da nisu preduzeli nita da poinioci budu kanjeni. Posle vieasovnog boravka u jednoj maloj prostoriji, nazvanoj soba smrti, svedok P7 je spasen zajedno sa jo pedesetak komija nesrba i odveden u Sremsku Mitrovicu. Izbavio ih je oficir JNA koji je uao u prostoriju i rekao: Ljudi, ustanite i krenite ka autobusu koji se nalazi na ulici. Svedok kae da je to bilo prvi put tog dana da ih je neko nazvao ljudima, poto su ih do tada zvali ustaama i drugim pogrdnim imenima. Poto je spasen iz Veleprometa i prognan iz Vukovara, P7 je po povratku iz Sremske Mitrovice saznao da je njegov sin nestao, a kasnije e saznati da se nalazi meu vie od 260 Vukovarana ubijenih na Ovari. O sinu je svedoio na sednicama zatvorenim za javnost. Tokom sutranje sednice zatienog svedoka e unakrsno ispitivati advokati optuenih.

1306

1307

Vukovarska tragedija 1991 OFICIRI (NI)SU ZNALI TA RADE OSTALI SRBI HAG/DEN HAAG, 10.02.2006. Odbrana Vukovarske trojke nastoji da dokae da optueni oficiri nisu znali da e ostali Srbi kako je svedok opisao lokalne teritorijalce i dobrovoljce iz Srbije - poiniti zloine u skladitu Veleprometa i na Ovari. Svedok pod pseudonimom P7 je tokom dananjeg suenja tvrdio da je Veselin ljivananin preuzeo komandu nad vukovarskom bolnicom, ali i da vojnici JNA nisu prisustvovali muenju zarobljenika u Veleprometu 19. novembra 1991. Svedoei protiv Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia, P7 je rekao i da je crni markantni oficir u arenoj uniformi sa titovkom na glavi 19. novembra popodne uao u bolnicu, predstavio se kao major ljivananin, naredio civilima da se ukrcaju u kamione i pou ka skladitu preduzea Velepromet gde e se obaviti razdvajanje. Svedok je tvrdio da ljivananin nije rekao ta pod tim razdvajanjem podrazumeva, ali da im je kada su u Velepromet stigli reeno da se odvoje u tri grupe na Srbe, Hrvate i ostale. Poto je u jueranjem svedoenju detaljno opisivao zlostavljanje zarobljenika u Veleprometu, branioci su nastojali da dokau da u skladitu tada nije bilo pripadnika JNA, to je svedok i potvrdio. U glavnom ispitivanju, on je rekao da je njega i jo 50 zatoenika tog 19. novembra uvee spasao jedan oficir JNA i smestio ih u autobus da bi bili prebaeni u Srbiju u logor. Svedok P7 proveo je u logorima u Stajievu i Sremskoj Mitrovici ukupno est meseci. Nastojei da dokae da su muenja i premlaivanja u Veleprometu i ubistva na Ovari poinjeni bez znanja trojice optuenih oficira, branilac Mileta Mrkia je svedoka podsetio na deo izjave koju je dao tuiocima Tribunala 1995. godine. Moj zakljuak je bio da JNA nije znala da e ostali Srbi izvriti zloine nad nama, rekao je tada P7. Danas je precizirao da pod terminom pripadnici JNA podrazumeva samo profesionalne oficire i redovnu vojsku, a da su svi drugi, ukljuujui i teritorijalce i rezerviste paravojske. Poto je P7 zavrio svoje svedoenje, u sudnici se pojavio jo jedan zatieni svedok, ali je taj deo sednice sve vreme bio zatvoren za javnost.

Vukovarska tragedija 1991 PRVI JNA INSAJDER NA SUENJU VUKOVARSKOJ TROJKI HAG/DEN HAAG, 16.02.2006. Opisujui svoj angaman na evakuaciji ratnih zarobljenika iz skladita vukovarskog preduzea Velepromet, pukovnik bive JNA govorio o tome ta su sve znali optueni Mrki i ljivananin, koje su povrede imali hrvatski zatoenici i kako je autobus sa ranjenicima koje je on izveo iz Veleprometa i otpremio za Sremsku Mitrovicu... zavrio na Ovari Na suenju Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu, optuenim za masakr u vukovarskoj Ovari, optuba je danas izvela svog prvog insajdera iz bive JNA. Pukovnik Bogdan Vuji, tada oficir vojne slube bezbednosti sa tridesetogodinjim iskustvom, je zajedno sa jo nekoliko oficira upuen 19. novembra 1991. u Negoslavce. Nareeno im je da se jave komandantu Operativne grupe Jug Miletu Mrkiu i da dalje postupaju po njegovim nareenjima. U tabu u Negoslavcima, pukovnik Mrki im je rekao da je Gardijska brigada kojom je komandovao uspostavila red i mir u zoni zahvaenoj borbenim dejstvima, a da predstoji evakuacija hrvatskih zarobljenika o emu e ih detaljnije informisati njegov pomonik za bezbednost major ljivananin. Vuji je ocenio da je Mrki drao pod kontrolom situaciju u svojoj zoni odgovornosti i da je upoznat sa planom evakuacije koji im je kasnije izloio major ljivananin. Mrki je, svedoio je Vuji, naglasio da je nejasna situacija jedino u vukovarskoj bolnici gde se skriva veliki broj ratnih zloinaca. ljivananin im je, nastavio je Vuji, rekao da su se u bolnicu posakrivale ustae i da su neki od njih ak izvrili i samoranjavanje. Vuji je dobio zadatak da sa svojim ljudima ode u Velepromet i postara se za izdvajanje vojnosposobnih zatoenika od 16 do 60 godina i evakuie ih autobusima u Sremsku Mitrovicu, u Srbiji. ljivananin je, prema Vujievom svedoenju, rekao da skladitem komanduje vojna policija pod njegovom kontrolom, ali je svedoka i njegove kolege upozorio i da se ne zaude ako tokom veeri u Veleprometu etnici budu klali ustae. Po dolasku u Velepromet Vuji i njegovi ljudi su, zajedno sa pripadnicima vojne policije, evakuisali sve zarobljenike osim njih 30-40 smetenih u prostoriju pod straom etnika, odnosno pripadnika TO sa bradama i kokardama.

1308

1309

Vukovarska tragedija 1991 etnici su, svedoio je Vuji, spreili njegova nastojanja da te ljude izvede u autobus i otpremi za Sremsku Mitrovicu, uz objanjenje da se radi o okorelim ustaama i ratnim zloincima. Opisao je da su zarobljeni Hrvati imali teke povrede i da su nekima bili odseeni nos ili ui. Pod pretnjom da e upotrebiti sva raspoloiva sredstva i da e zadatak izvriti iv ili mrtav, Vuji je nakon izvesnog vremena ukrcao zarobljenike u autobus. Za Vujiem je, meutim, uao jedan od teritorijalaca sa bradom i kokardom pod nadimkom vojvoda Topola, stavio mu no pod grlo i rekao da autobus ne moe da krene, jer ustae moraju da plate. Svedok je, kako je tvrdio, tada izvadio pitolj i vie puta ponovio: U pamet se vojvodo! Nanosi tetu srpskom narodu. Kada je vojvoda Topola ustuknuo, autobus je krenuo prema Sremskoj Mitrovici. Ubrzo je meutim presretnut i na kraju je ipak zavrio na Ovari, to e Vuji saznati tek 1998. godine. Svedoenje Bogdana Vujia nastavlja se sutra. KAD KOMANDANT GLEDA KROZ PRSTE HAG/DEN HAAG, 17.02.2006. Svedok optube - bivi pukovnik vojne bezbednosti JNA - potvrdio tezu optube da su optueni Mile Mrki i Veselin ljivananin bili upozoreni da teritorijalci u vukovarskom Veleprometu mue i ubijaju ljude, kao i da su znali da e hrvatski zarobljenici na silu biti odvezeni na Ovaru Poto je jue detaljno opisao svoju ulogu u evakuaciji oko 800 hrvatskih zarobljenika iz vukovarskog Veleprometa u vojni zatvor u Sremskoj Mitrovici 19. novembra 1991., pukovnik Bogdan Vuji je tokom dananjeg svedoenja tvrdio da je iste veeri Mrkia i ljivananina izvestio pod kakvim je okolnostima izvrio zadatak koji su mu poverili. Vuji, koji je tada bio oficir vojne slube bezbednosti, je komandantu operacije Vukovar Miletu Mrkiu preneo da su u Veleprometu ubijani ljudi, kao i da je umalo i sam bio rtva etnika, ali je ovaj samo utao. Isto je Vuji preneo i majoru ljivananinu, kolegi po bezbednosnoj liniji, koji nije hteo o tome da govori ve je samo ponavljao da je zadatak izvren, da su autobusi ispraeni za Srbiju. Svedok je tako potvrdio navod optunice prema kojem su ljivananin i Mrki bili upoznati sa situacijom na terenu, a nisu nita preduzeli da istrae zloine i kazne poinioce. Jedan od Vujievih kolega sutradan je obiao Velepromet i tamo zatekao 17 leeva.

Vukovarska tragedija 1991 Vuji je svedoio o pritiscima kojima je bio izloen zbog stoga to je, kako su mu govorili, spasao ustae i ratne zloince. Prvo je imao bliski susret sa eljkom Ranatoviem Arkanom, komandantom srpskih dobrovoljaca, koji mu je rekao da je glup i lud kad je mogao da pusti 2.000 ustaa i rekao mu da e morati da ih vrati. Svedok je uzvratio pitanjem: A otkud ti, pametnjakoviu, zna da ih je bilo toliko i da su zloinci? Arkan je potom, tvrdi Vuji, odgovorio da ne priznaje status ratnih zarobljenika i da one koji su ubijali treba likvidirati. Slinoj verbalnoj torturi Vuji je 20. novembra bio izloen i na sednici Vlade SAO Istona Slavonija, Baranja i Zapadni Srem kojoj je prisustvovao u ime JNA, a kojom je predsedavao tadanji premijer Goran Hadi. Svedok je naveo da mu je bivi predsednik optine Slavko Dokmanovi dao rok od dva sata da zarobljene Hrvate vrati u Vukovar. Oseao sam se kao talac zbog toga, rekao je Vuji. U vreme sednice zarobljenici iz vukovarske bolnice ve se nalazili u kasarni pod straom vojnika JNA i okrueni srpskim teritorijalcima. Vuji je to saznao za vreme sednice kada mu je reeno da mu nee biti dozvoljeno da zloince iz bolnice odvede kao to je odveo one iz Veleprometa. To e, reeno mu je, biti spreeno ako treba i orujem. Nakon sastanka Vlade, Vuji je otiao u Negoslavce na komandno mesto pukovnika Mrkia i tamo zatekao svog saradnika pukovnika Slavka Tomia koji mu je preneo da je u dva navrata Mileta Mrkia upozorio da teritorijalci nastoje da na silu odvezu autobuse na Ovaru. Mrki, preneo je Tomi, nije nita odgovorio, osim to je podigao aku, rairio prste i pogledao kriz njih. To je, smatra Vuji, trebalo da znai da bi teritorijalcima trebalo progledati kroz prste. Glavno svedoenje Bogdana Vujia danas je zavreno, a u ponedeljak e ga unakrsno ispitivati branioci optuenih Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. ZONA ODGOVORNOSTI PUKOVNIKA MRKIA THE HAGUE, 20.02.2006. Branilac Mileta Mrkia prvog dana unakrsnog ispitivanja pukovnika Bogdana Vujia nastojao da ospori verodostojnost svedoka ali ne jo i konkretne optube koje je svedok izrekao na raun zapovednika Vukovarske operacije JNA da je znao da su pripadnici Teritorijalne odbrane poinili masakr na Ovari ali je odluio da im progleda kroz prste

1310

1311

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana Mileta Mrkia je prvog dana unakrsnog ispitivanja nastojala da ospori navode svedoka optube, pukovnika Bogdana Vujia, koji je u glavnom iskazu rekao da je evakuacija civila i ratnih zarobljenika u Vukovaru sprovoena planski, pod kontrolom optuenog komandanta Gardijske brigade i Vukovarske operacije JNA. Budui da je svedok tokom glavnog ispitivanja rekao da se Vukovar nalazio u zoni odgovornosti pukovnika Mileta Mrkia, advokat Miroslav Vasi sugerisao je svedoku da bi za to podruje, pa samim tim i poinjene zloine moda mogli da budu odgovorni i ivota Pani, Mile Babi ili Aleksandar Vasiljevi. Re je o komandantu i bezbednjaku Prve vojne oblasti odnosno naelniku Uprave za bezbednost, koji su u vojnoj hijerarhiji bili nadreeni optuenima Mrkiu, ljivananinu i Radiu. Pukovnik Vuji je, meutim, odbacio takvu mogunost, ukazujui da je Gardijska brigada imala tano odreenu zonu odgovornosti, a da je njen komandant pukovnik Mile Mrki, znao gde se ta odgovornost prostirala i koje su mu jedinice bile potinjene. Iako je svedok u glavnom ispitivanju optuio Mrkia da je znao da su pripadnici Teritorijalne odbrane pogubili vie od 260 ratnih zarobljenika na Ovari ali je odluio da im progleda kroz prste, odbrana jo nije pokuala da ospori tu konkretnu optubu. Umesto toga, branilac je nastojao da umanji kredibilitet svedoka traei nedoslednosti u izjavama koje je, od 2000. do danas, davao pred vojnim istranim sudijom, istraiteljima tuilatva, tokom svedoenja pred Posebnim odeljenjem Vea za ratne zloine u Beogradu i u glavnom ispitivanju u Hagu. Advokat Vasi e unakrsno ispitivanje Bogdana Vujia nastaviti sutra, posle ega e svedok odgovarati i na pitanja odbrane Miroslava Radia i Veselina ljivananina. DA LI JE MRKI SPAVAO DOK SU TERITORIJALCI UBIJALI HAG/DEN HAAG, 22.02.2006. Branioci Mileta Mrkia i Veselina ljivananina tvrde da optueni nisu mogli da budu obaveteni o ubistvima hrvatskih zarobljenika u vukovarskom Veleprometu budui da je prvi spavao a drugi propitivao osoblje bolnice Pukovnik Mile Mrki, prema tvrdnjama branioca, u noi 19. novembra 1991. nije bio u tabu Gardijske brigade u Negoslavcima ve je

Vukovarska tragedija 1991 spavao, te samim tim nije razgovarao sa svedokom optube, pukovnikom Bogdanom Vujiem. To nije tano, odgovorio je Vuji i naglasio da Mrki te noi nije mogao da spava u pidami s obzirom na to to se dogaalo u Vukovaru. Ostao je pri svom iskazu iz glavnog ispitivanja da je te noi, po povratku iz skladita Veleprometa, obavestio komandanta Gardijske brigade o ubistvima koja su poinili pripadnici Teritorijalne odbrane (TO). Mrki je tada, svedoio je Vuji, samo utao. Prema navodima branioca, optueni Mrki nije bio obaveten ni da pripadnici TO ele da na silu preuzmu ratne zarobljenike iz kasarne 20. novembra 1991. godine. Takoe nikada nije bio pristalica navodne ideje da se bilo kome gleda kroz prste zbog zloina poinjenih u Veleprometu i na poljoprivrednom dobru Ovara, kako je to tvrdio svedok. Vuji je, meutim, ostao pri stavu da je Mrki bio izvetavan o dogaajima. Tokom unakrsnog ispitivanja od strane branioca Miroslava Radia, svedok je potvrdio da tokom 19. i 20. novembra, kada je boravio u Vukovaru, nije video optuenog kapetana ni u Veleprometu, ni u vukovarskoj bolnici, ni u kasarni JNA. Branilac Veselina ljivananina je osporavao tvrdnju pukovnika Vujia da je optuenog majora obavestio o zloinima koji su se desili u dvoritu Veleprometa. ljivananin, preneo je branilac, tvrdi da se u noi izmeu 19. i 20. novembra 1991. uopte nije susreo sa pukovnikom Vujiem ve je razgovarao sa Vesnom Bosanac, Marinom Vidiem, Acom Vasiljeviem i obilazio hangar na Ovari. Svedok je, meutim, ostao pri navodima iznetim tokom glavnog ispitivanja i dodao da je ljivananin odlazio i dolazio ali je ipak odrao sastanak na kojem je obaveten o dogaajima na Veleprometu i preneo nove zadatke u vezi sa evakuacijom bolnice. Razlike u svedoenju pred Tribunalom i izjavama koje je dao istraiteljima hakog tuilatva kao i pred Vojnim sudom i Veem za ratne zloine u Beogradu, pukovnik Vuji je objasnio posebnom metodologijom koju su u ispitivanju imali razliiti tuioci, istraitelji i sudije. BOLNICA KASARNA BOLNICA HAG/DEN HAAG, 23.02.2006. Svedoei protiv Vukovarske trojke oficira bive JNA koji se terete za masakr na Ovari, svedok optube Vilhelm Rudolf opisao tretman kroz koji je 20. novembra 1991. proao u kasarni JNA. Potvrdio je da su se

1312

1313

Vukovarska tragedija 1991 meu njegovim saputnicima na putu od bolnice do kasarne nalazili i ljudi ija su imena navedena na spisku rtava ija su tela ekshumirana iz masovne grobnice na Ovari Meu zarobljenicima koji su 20. novembra 1991. godine autobusima odvezeni iz vukovarske bolnice u kasarnu JNA naao se i svedok optube Vilhelm Rudolf. On je u bolnicu doao tri dana ranije iz skladita Veleprometa gde se tokom sukoba u Vukovaru, kako je rekao, skrivao od etnika. Za razliku od vie od 260 zarobljenika, koji su, posle kraeg zadravanja u kasarni nastavili put ka Ovari gde su i pogubljeni, svedok je vraen u bolnicu poto je jedan od vojnika proitao njegovo ime sa spiska mueva bolniarki i lekarki vukovarske bolnice. Zarobljenici su prethodno morali da protre kroz palir, sastavljen od rezervista i regularne vojske, koji su ih tukli i rukama i nogama i pukama. Prisutni oficiri JNA, prema tvrdnjama svedoka nisu uinili nita kako bi prekinuli premlaivanje. Samo su gledali i smejali se, niko nije ni prstom mrdnuo, rekao je svedok. Po povratku u bolnicu zarobljenici su postrojeni ispred autobusa gde je Veselin ljivananin uz pomo pripadnika Teritorijalne odbrane Miroljuba Vujovia odreivao ko je od zarobljenika podoban, odnosno ko e biti osloboen a ko poslat na Ovaru. Tuilac na taj nain eli da ukae na vezu JNA i pripadnika TO, neposrednih izvrilaca zloina na Ovari. Vujovi je, inae, u meuvremenu u Beogradu osuen na 20 godina zatvora zbog zloina u Ovari. Iako ga je Vujovi oznaio kao nepodobnog, odnosno ustau, svedok je posle intervencije jednog od lekara evakuisan u Sremsku Mitrovicu. Neki od ljudi koji su se nalazili u njegovom autobusu, meu njima Josip Zelko, Ivan Aaga, i otac i sin Andrija i Zoran Meei, proglaeni su nepodobnim a njihova imena su navedena na spisku rtava ija su tela ekshumirana iz masovne grobnice na Ovari. Branioci Vukovarske trojke su u unakrsnom ispitivanju ukazivali na razlike izmeu izjave koju je svedok dao hakim istraiteljima 1995. godine i njegovog dananjeg svedoenja. Izmeu ostalog, svedok je istraiteljima rekao da je 17. novembra prisustvovao sastanku na kojem je upravnica bolnice Vesna Bosanac savetovala braniteljima Vukovara da obuku bele mantile i da se predaju, dok je pred Tribunalom negirao da je bio na tom sastanku i tvrdio da je za savet doktorke Bosanac uo od sina.

Vukovarska tragedija 1991 Tokom dodatnog ispitivanja tuilac je ukazao na dodatak izjave Rudolfa Vilhelma u kojem je svedok uoi svedoenja - uneo ispravke o upravo onim stvarima na koje su se danas pozivali branioci Vukovarske trojke. BATINE I JAUCI U HANGARU OVARE HAG/DEN HAAG, 02.03.2006. Dragutin Berghofer na suenju Vukovarskoj trojki svedoi o munoj atmosferi, batinama i jaucima u hangaru na poljoprivrednom dobru Ovara 20. novembra 1991. godine Ljudi u hangaru i izvan hangara su doslovno bili pretueni do smrti duplih glava da ih ni majka roena ne bi prepoznala, svedoio je Dragutin Berghofer opisujui prizor koje je zatekao po dolasku na Ovaru, 20. novembra 1991. godine. Berghofer je u Tribunalu ve svedoio 1998. godine, na suenju nekadanjem predsedniku optine Vukovar Slavku Dokmanoviu, koji je izvrio samoubistvo neposredno uoi izricanja presude. Danas je ponovio da je Dokmanovi u hangaru uestvovao u batinanju ljudi dovedenih iz vukovarske bolnice i da je jednog od zarobljenika u stilu nogometaa utnuo u lice. Svedok je opisao i premlaivanje Sinie Glavaevia, novinara radija Vukovar, koga su, rekao je, tukli gvozdenim ipkama - toliko da se posle dva sata nije pomerio. Damjana Samardia, komandira jednog od odreda Zbora narodne garde (ZNG) je pripadnik Teritorijalne odbrane Milan Buli pretukao do smrti, svedoio je Berghofer. Buli je za taj zloin osuen na osmogodinju zatvorsku kaznu pred Veem za ratne zloine u Beogradu. Najbrojniji meu batinaima su, po seanju svedoka, bili rezervisti lokalni Vukovarani koje je prepoznao dok je dobijao udarce prolazei kroz palir na ulasku u hangar. U samom hangaru je, prema Berghoferu,moglo da bude i oficira JNA i mladih vojnika, ali ih on nije razlikovao. Zahvaljujui posredovanju poznanika Srbina, Berghofer je sa jo estoricom zatoenika, posle tri sata provedena u hangaru, odveden sa Ovare najpre u preduzee Modateks, a sutradan u skladite Veleprometa. Ostali zarobljenici, kojih je prema proceni svedoka bilo oko 270, su u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. odvedeni na oblinje stratite Grabovo, gde su ubijeni i zakopani u masovnu grobnicu.

1314

1315

Vukovarska tragedija 1991 Berghofer je na kraju glavnog ispitivanja proitao 32 imena sa spiska koji je sainio po dolasku u Hag. Na njegovom spisku nalaze se ljudi za koje se sea da ih je video u hangaru a njihova imena su navedena i u dodatku vukovarske optunice, na spisku 200 rtava eksumiranih iz masovne grobnice. Za zloin na Ovari terete se oficiri bive JNA Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi. Branilac Mileta Mrkia je vei deo dananjeg unakrsnog ispitivanja posvetio ueu svedoka u odbrani Vukovara i dejstvovanjima 204. vukovarske brigade iji je Berghofer bio pripadnik. Odbrana takoe dokazuje da rezervisti koji su se, prema svedoenju nalazili u hangaru na Ovari i izvan njega, nisu bili pripadnici JNA, ve lokalne Teritorijalne odbrane. BRANILAC NA GRANICI NEPROPISNOG PONAANJA HAG/DEN HAAG, 03.03.2006. Zbog tvrdnji da svi svedoci optube izmiljaju nove injenice, sudija Kevin Parker ukorio beogradskog advokata Borivoja Borovia, branioca optuenog Miroslava Radia Predsedavajui sudija Kevin Parker upozorio je danas beogradskog advokata Borivoja Borovia da je na granici vrlo, vrlo nepropisnog ponaanja, nakon to je branilac optuio svedoka Dragutina Berghofera da izmilja. Prema Boroviu, braniocu optuenog Miroslava Radia, svi svedoci optube protiv Vukovarske trojke izmiljaju nove injenice, pa tako i Berghofer. Svedok je u glavnom ispitivanju tvrdio da su autobusi sa zarobljenicima iz vukovarske bolnice dovezeni na Ovaru u pratnji vojne kampanjole. Meutim, ukazao je Borovi, svedok je to prvi put rekao na suenju, dok je u ranijim svedoenjima govorio samo o prisustvu mladih vojnika u autobusu a ne i o vojnom vozilu koje je pratilo kolonu. Budui da je branilac insistirao na optuivanju svedoka, predsedavajui sudija Parker ga je upozorio da se ponaa na granici nepropisnog, te da nove injenice kojih se svedok seti ili iskaz koji je razliit od prethodnih ne znae da svedok izmilja. Takvo poimanje, ukazao je Parker, nije posledica razliite prirode pravnog sistema, kako to tvrdi Borovi, ve je posledica ljudske prirode. I branilac Veselina ljivananina je u unakrsnom ispitivanju esto citirao ranija svedoenja Dragutina Berghofera, pokuavajui da ospori navod

Vukovarska tragedija 1991 optunice koja ljivananina tereti da je lino rukovodio odvoenjem i selekcijom oko 400 nesrba iz vukovarske bolnice. Berghofer je o komandnoj ulozi ljivananina ve svedoio 2004. godine pred Veem za ratne zloine u Beogradu. Danas je, meutim rekao da ne eli da optuuje ljivananina ali da major bive JNA jeste u prolazu doviknuo da se ljudi iz dvorita bolnice ukrcaju u autobuse. Ti autobusi su kasnije odvezeni u kasarnu JNA a potom na Ovaru gde je vie od 260 ljudi ubijeno. Berghofer je u glavnom ispitivanju svedoio da su on i jo estorica zatoenika preiveli masakr tako to su iz hangara izveli prijatelji Srbi. Nakon toga su odvezeni najpre u preduzee Modateks a potom u skladita Veleprometa gde su se, prema Berghoferu, nalazili i rezervisti i mladi vojnici. Iako je ljivananinov branilac to pokuao da ospori, svedok je ostao pri tvrdnji da su to bili mladi vojnici u novim uniformama JNA. Do uskrnje pauze u aprilu, tuilatvo e, prema najavama ispitati sve svedoke o injeninom stanju, izmeu ostalih i osobu koja je bila zaduena da iskopa masovnu grobnicu na Ovari. SVEDOK: JNA JE MOGLA DA SPREI OVARU HAG/DEN HAAG, 07.03.2006. Ako je JNA mogla da oslobodi jednog oveka, mogla je da oslobodi sve ljude koji su novembra 1991. ubijeni na Ovari, zakljuak je Hajdara Dodaja koji svedoi na suenju optuenim oficirima bive JNA Hajdar Dodaj je prvi svedok optube koji govori o prisustvu oficira JNA na poljoprivrednom dobru Ovara i tvrdi da su oni mogli da odlue ko e ostati u hangaru na Ovari a ko e biti puten. Do takvog zakljuka Dodaj je doao nakon to je oficir JNA udovoljio molbi pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane da se jedan njegov hrvatski poznanik oslobodi iz hangara. Budui da je JNA oslobodila tog oveka, mogla je da oslobodi svih 260 ljudi koji su 20. novembra 1991. ubijeni na Ovari, zakljuio je Dodaj. Za ovaj zloin terete se oficiri bive JNA Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi. Zarobljenici su do hangara dovezeni autobusima iz vukovarske bolnice, gde su po nareenju optuenog majora Veselina ljivananina, mukarci razdvojeni od ena, dece i staraca. Dodaj je svedoio da im se

1316

1317

Vukovarska tragedija 1991 ljivananin tada predstavio i rekao da je JNA oslobodila Vukovar i da se nikome nita nee dogoditi. Hajdar Dodaj je i sam odveden na Ovaru, ali je preiveo zahvaljujui snalaljivosti jednog od zarobljenika - Petra Kuevia - koji je dok su ga teritorijalci u paliru tukli povikao da je vojnik JNA. Poto je izaao iz palira, Kuevi je pokazao jo trojicu zarobljenika, meu njima i Dodaja, govorei da su i oni vojnici JNA koje su zarobile ustae . Njih etvorica su izdvojeni na stranu i ispitivani od strane dvojice oficira JNA, a zatim su prebaeni u Negoslavce i zatvoreni u podrumu neke kue, gde su nastavljena ispitivanja i batinanja. Za masakr koji je izvren nakon njihovog odlaska sa Ovare saznali su ve sledeeg dana kada je, kako je rekao Dodaj, doao vojnik JNA koji ih je obavestio da su nai etnici na Ovari ubili oko 600 ustaa. Tokom ispitivanja u Negoslavcima Dodaj je priznao da je od marta 1991. bio na odsluenju vojnog roka i da je nekoliko puta pokuao da pobegne ali mu je to polo za rukom tek u septembru, nakon ega se pridruio vukovarskim policajcima. Iz Negoslavaca, Dodaj je prebaen u Beograd gde je, kao dezerter, osuen na 5 godina zatvora. U unakrsnom ispitivanju, Dodaj je rekao da je iz JNA pobegao zato to je tu vojsku smatrao zloinakom i agresorskom. To je branioca Mileta Mrkia navelo da zakljui da je razlog za ovakvo svedoenje upravo odnos svedoka prema JNA i Srbiji. Svedok je odgovorio da svedoi samo o onome to je video i doiveo od te vojske. BEKSTVO IZ KAMIONA ZA GUBILITE HAG/DEN HAAG, 08.03.2006. Na suenju Vukovarskoj trojki, poelo svedoenje jedinog preivelog hrvatskog zarobljenika iz Ovare koji je, u noi 20. novembra 1991., pobegao iz kamiona koji je vozio sa gubilitu u Grabovu Jedini preiveli iz hangara na Ovari sauvao je ivu glavu tako to je iskoio iz vojnog kamiona koji je 20. novembra 1991. zarobljenike vozio do oblinjeg stratita Grabovo. Svedok se prikljuio braniteljima Vukovara polovinom septembra 1991. Komandovao je grupom od desetak ljudi koji su imali zadatak da na linijama fronta postavljaju protivtenkovske i protivpeadijske mine. Kada je JNA zauzela Vukovar, otiao je u bolnicu kako bi sa roditeljima saekao

Vukovarska tragedija 1991 evakuaciju u slobodne delove Hrvatske. Tu je 20. novembra 1991. zarobljen, zajedno sa jo oko 300 bolesnika, ranjenika i drugih ljudi koji su se okupili u bolnici. Svedoei na suenju optuenim oficirima bive JNA Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu - svedok optube sa zatienim likom i izmenjenim glasom je opisao put od vukovarske bolnice gde je zarobljen, preko kasarne JNA do hangara na Ovari. Posle nekoliko sati batinanja, svedoio je, vojnici su poeli da izvode zarobljenike iz hangara u grupama od po 10 do 20 ljudi. Zarobljenici su potom ukrcani u vojni kamion, prekriven ciradom, koji se kretao u pravcu Grabova. Svedok je bio u treoj grupi izvedenih zarobljenika, a vojnik koji ih je vodio do kamiona im je rekao da ih prevoze u drugi hangar. U prvom trenutku svedok je u to poverovao poto je, kako je rekao, znao da u Grabovu ima nekoliko hangara. Svedok se detaljno sea puta kojim su proli: kod jedne udoline, vozilo je naglo prikoilo i skrenulo na levu stranu, a potom je uz movaru i deo poljoprivrednog dobra vozilo ka Grabovu. Jedan od zarobljenika, koga je svedok poznavao, pomiljao je da iskoi iz kamiona ali ga je drugi zarobljenik u tome odvraao. Svedok je u tom trenutku odluio da bei. Uhvatio se za gornji deo kamiona i iskoio, a onda je nastavio da tri u pravcu Vukovara. Pole nekoliko minuta uo je kratak rafal i nekoliko pojedinanih hitaca iz pravca Grabova. Cele noi je trao kroz kukuruze da bi, sutradan ujutro, u selu Ceri pao u ruke rezervistima JNA. O tome kako je preiveo zarobljenitvo bie rei u sutranjem nastavku svedoenja. Prema optunici, na stratitu u Grabovu su 20. novembra 1991. pogubljene najmanje 264 osobe. Njihova tela su potom zakopana u masovnu grobnicu koja je ekshumirana 1996. godine. IZ KAMIONA ZA GUBILITE U VOJNI ZATVOR HAG/DEN HAAG, 09.03.2006. Zatieni svedok na suenju Vukovarskoj trojki je opisao kako je, nakon bekstva iz kamiona kojim je voen na streljanje, itave noi beao da bi u zoru ponovo pao u zarobljenitvo i sledeih sedam meseci proveo u vojnom zatvoru u Beogradu Nakon to je iskoio iz vojnog kamiona kojim je sa jo desetak ljudi iz hangara na Ovari voen na gubilite u Grabovu, svedok optube zatien

1318

1319

Vukovarska tragedija 1991 pseudonimom P 011 je sledeeg jutra ponovo zarobljen od strane rezervista JNA. Nekadanji branitelj Vukovara jedini je preiveli od oko 260 ljudi koji su noi 20. novembra 1991. izvoeni iz hangara u grupama od po desetak i kamionom odvoeni do Grabova, udaljenog oko kilometar od Ovare. Ostali su te noi streljani a njihova su tela zakopana u masovnu grobnicu koja je ekshumirana 1996. godine. Za taj zloin optueni su oficiri bive JNA - Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi. Nakon to je itave noi beao kroz kukuruze, svedok se pred zoru 21. novembra zaustavio u selu Ceri, nekoliko kilometara od Vukovara, kako bi se okrepio. Umesto civila, u kui kod koje se zaustavio bili su rezervisti JNA koji su ga odmah zatvorili i pretukli toliko da je prokrvario od batina. Kada se razdanilo, pod pratnjom vojnika JNA je odveden u Stare Jankovce gde ga je preuzela, i opet tukla, vojna policija. Od njihovih udaraca, rekao je, bio je plav po celom telu. Budui da je tokom rata komandovao grupom ljudi iji je zadatak bilo postavljanje protivpeadijskih i protivtenkovskih mina, svedok je u komandi vojne policije podvrgnut ispitivanju - o lokacijama na kojima je postavio mine i njegovoj ulozi u odbrani grada. Tu je prenoio, lisicama zavezan za radijator, da bi ga sledeeg jutra odvezli na ispitivanje u policijsku stanicu u idu, u Srbiji. Inspektor u idu mu je rekao da ga poznaje sa Ovare i pitao ga je koliko je ljudi tamo ubijeno. Svedok negirao da poznaje inspektora i nije mu odgovorio na pitanje o ubijenim ljudima, a inspektor nije na tome insistirao tako da je posle nekoliko minuta razgovor zavren. Iz ida, svedok je 22. novembra 1991. godine odveden u zatvor u Sremskoj Mitrovci a u februaru sledee godine je prebaen u vojni istrani zatvor u Beogradu. Optuen je za zloine protiv civilnog stanovnitva i oruanu pobunu, da bi posle sedam meseci zarobljenitva, 14. avgusta 1992. godine, bio razmenjen i vraen u Zagreb. BATINAI I POSMATRAI HAG/DEN HAAG, 14.03.2006. Emil akali je na suenju Vukovarskoj trojki svedoio da su tri oficira JNA 20. novembra 1991. doli u hangar na Ovari i prisustvovali prebijanju zarobljenika koji su nakon toga ubijeni u Grabovu. Optueni ljivanan je, kae akali, bio popularna vojna linost u Vukovaru. Potovao ga je kao vojnika... ali ne i kao oveka

Vukovarska tragedija 1991 Emil akali je jo jedan od svedoka optube koga je poznanik Srbin oslobodio iz hangara na Ovari pre nego to su ostali zarobljenici ukrcani u vojni kamion i odvedeni na oblinje stratite Grabovo gde su streljani. Spaen je, veruje, zato to je pre rata radio u vukovarskoj optini kao sanitarni inspektor, tako da je, zaduio neke od Vukovarana a meu njima i srpskog poznanika koji ga je izveo iz hangara. ekajui da ga odvedu sa Ovare, akali je video dolazak trojice oficira bive JNA pukovnika i dvojice potpukovnika. Njihov dolazak je na kratko zaustavio prebijanje zarobljenika poto su, rekao je svedok, paravojnici pobegli a u hangaru je nastupio tajac. A onda su u hangar uli ljudi sa kacigama, batinama i bejzbol palicama koji su bili podeljeni u dve grupe i na smenu tukli zarobljenike. akali tvrdi da su se jauci pretuenih daleko uli i da je tada ubijeno nebrojeno ljudi. Svedok je sa jo oko 260 pacijenata i civila, 20. novembra 1991. odveden iz vukovarske bolnice gde je doao tri dana ranije, smatrajui da je humanitarna ustanova sigurno mesto. U bolnici je video majora Veselina ljivananina koga je opisao kao operativnog oficira, koji je po neijem nalogu ili svojoj zamisli upravljao svim poslovima najbolje kako je mogao. Zbog toga ga je svedok, kako je rekao, potovao kao vojnika... ali ne i kao oveka. Nakon to je osloboen iz hangara, akali je sa jo estoricom zarobljenika odvezen najpre u fabriku tekstila Modateks a potom dva dana kasnije u skladite Veleprometa. Svedoio je da su bili zatvoreni u sobi smrti, tako nazvanoj zato to se tamo svata dogaalo. Iako su ih uvali mladi vojnici na odsluenju vojnog roka, ljudi su, po tvrdnjama akalia, izvoeni i ubijani. Nakon dolaska kapetana KOS i upozorenja da sa njim treba da napuste Velepromet jer e ih etnici ubiti, svedok i estorica zarobljenika su odvedeni u kasarnu JNA a potom u zatvor u Sremskoj Mitrovici. akali danas nastavlja svedoenje odgovarajui na pitanja branilaca Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia koji se terete za maskar na Ovari. KOBNA MEDICINSKA ODEA HAG/DEN HAAG, 15.03.2006. Emil akali je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da su branitelji Vukovara koji su se sklonili u bolnicu nosili bele mantile i zakljuio da je neke od njih to kotalo ivota. Da li je Slavko Dokmanovi bio u civilu ili uniformi i ko je izvodio zarobljenike iz bolnice i autobusa?

1320

1321

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana Vukovarske trojke je u unakrsnom ispitivanju svedoka optube Emila akalia nastavila da dokazuje svoju tezu da su se u vukovarskoj bolnici skrivali prerueni branitelji grada. Svedok je to najpre negirao i rekao da nije obraao panju na odore, jer je razmiljao o budunosti. Nakon podseanja na ranije izjave setio se da je u autobusima ispred bolnice, u kasarni i na Ovari video ljude u bolnikim mantilima i da im je savetovao da ih skinu kako bi se zatitili. akali smatra da su oni koji su ga posluali mnogo bolje proli. Ukazao je na primer Damjana Samardia, voe jednog odreda Zbora Narodne Garde (ZNG), koji je pretuen do smrti upravo zbog medicinske odee. Tuilac, inae, ne negira da je meu ljudima koji su 20. novembra 1991. odvedeni na Ovaru, pored ranjenika, bolesnika i civila bilo i branitelja Vukovara. Prikazivanjem razliitih video snimaka branioci su nastojali da ospore neke od tvrdnji iz akalievog svedoenja. Na jednom od snimaka zabeleenom u centru Vukovara 20. novembra 1991. vidi se bivi predsednik vukovarske optine, Slavko Dokmanovi u civilnom odelu. Svedok tvrdi da je Dokmanovi tog dana bio na Ovari, u plavoj uniformi JNA i da je jednim svojim komentarom na raun akalia naveo teritorijalce da ga prebiju. Doputajui mogunost da je Dokmanovi bio i u centru Vukovara, akali je ostao pri tvrdnji da ga je tog dana video na Ovari. Na drugom snimku je zabeleen razgovor majora ljivananina sa predstavnikom Crvenog krsta Borsingerom na jednom od vukovarskih mostova. Svedok je u glavnom ispitivanju tvrdio da je iz autobusa kojim je iz bolnice prevoen u kasarnu JNA video majora u razgovoru sa Sajrusom Vensom/Cyrus Vance ili ovekom koji je podseao na njega. Branilac je nastojao da dokae da je svedokovo seanje na taj dogaaj posledica toga to je snimak razgovora na mostu esto prikazivan na televiziji, bar svaki put za godinjicu Vukovara. Branilac je, takoe, ukazao da akali ni u jednoj od prethodnih izjava istraiteljima nije pomenuo da je ljivananina, kako je tvrdio u glavnom ispitivanju, video da iz bolnice izvodi Marina Vidia, poverenika hrvatske vlade za Vukovar. U prethodnim izjavama akali, takoe, nije pominjao da je ljivananin ulazio u autobuse ispred bolnice i traio da se izvedu zarobljenici koji su imali bolnike legitimacije. akali je, meutim, ostao pri tvrdnji da je optueni - lepo obuen i armantan kao i uvek - doao i odveo Marina Vidia, ali je prihvatio

Vukovarska tragedija 1991 branioevu sugestiju da je zarobljenike iz autobusa mogao da izvede neko drugi. LJIVANANIN VIEN I NA OVARI? HAG/DEN HAAG, 16.03.2006. Svedoenjem insajdera iz Teritorijalne odbrane optuba ukazuje na saradnju teritorijalaca i JNA u Vukovaru. Zatieni svedok tvrdi da je optuenog ljivananina 20. novembra 1991. video i u kasarni i na Ovari Posle pukovnika Bogdana Vujia koji je protiv Vukovarske trojke svedoio kao insajder iz JNA, optuba je izvela i prvog insajdera iz lokalne Teritorijalne odbrane. Premda je odrastao u Vukovaru, svedok zatien pseudonimom P 009 je svedoio skrivenog lika i na tenom engleskom jeziku. Budui da potie iz meovitog braka, svedok se 1991. naao na udaru obeju strana, tako da je bio prinuen da se preseli najpre u Beograd, a posle nekoliko meseci u Bijeljinu. Poetkom novembra otiao je u id da vidi prijatelje iz lokalne TO koji su ga, tvrdi, uhapsili i vojnim kamionom odvezli u skladite Veleprometa, u Vukovaru. Iz pritvora ga je izbavio prijatelj Srbin, pripadnik TO, koji ga je skrivao u kui u srpskom delu Vukovara. A onda su ga, kako je rekao, drugi teritorijalaci prisilili da obue srpsku uniformu i uzme oruje. U Veleprometu, sada u uniformi, ponovo se naao 18. novembra 1991. Objekat je obezbeivala vojna policija, iji su pripadnici takoe bili i na ulazu u vukovarsku bolnicu. U dvoritu bolnice je, sledeeg dana, video i oficira JNA kojeg je opisao kao istinskog vojnika, kome biste se divili. Prema svedoku P 009 to je bio major Veselin ljivananin. Ponovo ga je video 20. novembra 1991. prvo u kasarni JNA a potom na Ovari. Dok su u kasarnu pristizali autobusi sa zarobljenicima iz bolnice, ljivananin se, tvrdi svedok, raspravljao sa zapovednicima lokalne TO. Vojna policija je za to vreme obezbeivala autobuse, a okupljeni teritorijalci su rekao je svedok - pretili da e preklati ustae. Tadija i Ivan Doen ija tela jo nisu pronaena, su pred svedokom prebijeni do smrti. ljivananin, prema tvrdnjama P 009, nije prisustvovao njihovom prebijanju u kasarni ali je nekoliko sati kasnije, na Ovari gledao kako teritorijalci u paliru prebijaju zarobljenike. Opisao je da je ljivananin bio ljut i da je stajao po strani. Svedok je u hangaru na Ovari, po nareenju vojne policije, uvao strau. Nakon petnaestak minuta uspeo je da oslobodi nekoliko zarobljenika.

1322

1323

Vukovarska tragedija 1991 Po izlasku je video da je dovezen kamion sa prikolicom prekriven plastinom ciradom koji odgovara opisu vozila kojim su, prema optunici koja tereti Mrkia, ljivananina i Radia, zarobljenici odvedeni na Grabovo i tamo streljani. Svedok P 009 nastavie svedoenje sutra u unakrsnom ispitivanju branilaca Vukovarske trojke. ODBRANA: SVEDOK NIJE VIDEO LJIVANANINA NA OVARI HAG/DEN HAAG, 17.03.2006. ljivananinova odbrana osporavala tvrdnje svedoka da je optuenog oficira JNA video ne samo u bolnici ve i u kasarni JNA i na Ovari U unakrsnom ispitivanju insajdera optube zatienog pseudonimom P 009, branilac Veselina ljivananina je nastojao da ospori tvrdnje svedoka da je majora video ne samo u vukovarskoj bolnici ve i u kasarni JNA i na Ovari. ljivananinov branilac, advokat Novak Luki tvrdi da se svedok 1998. godine, kada je davao izjavu tuilatvu, plaio mogunosti da e ga neki od izbeglih Hrvata koji su poeli da se vraaju u Vukovar, prepoznati kao srpskog teritorijalca. Za razliku od svedoka koji kae da je 1991. bio prisiljen da se prikljui srpskoj Teritorijalnoj odbrani (TO), Luki tvrdi da je insajder tuilatva to dobrovoljno uinio. Prema reima branioca on je kao pripadnik TO uvao strau ispred skladita preduzea Velepromet i ispred hangara na Ovari gde je vreao zarobljene Hrvate nazivajui ih ustaama. Svedok je zato februara 1998, nastojao da napusti Vukovar, a u razgovoru sa istraiteljima je, po Lukiu, video ansu da to i ostvari. Zbog toga je, sugerisao je dalje branilac, ispriao tuilatvu da je video ljivananina tamo gde on, po odbrani nije bio u kasarni JNA i na Ovari. Luki je svoje tvrdnje potkrepio i zakljukom da je jedina osoba koja bi mogla da potvrdi navode svedoka, njegov prijatelj i stalni pratilac u Vukovaru 1991., koji je, dve godine kasnije, poginuo u saobraajnoj nesrei. Mada se s tim sloio, svedok je negirao sve druge tvrdnje odbrane ostavi pri svom iskazu da je ljivananina video i u kasarni JNA i na Ovari gde je prema optunici streljano vie od 260 ljudi izvedenih iz vukovarske bolnice. Svedok P 009 je osim na suenju Vukovarskoj trojki oficira bive JNA Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu, pre tri svedoio

Vukovarska tragedija 1991 godine i na suenju Slobodanu Miloeviu, u oba sluaja uz mere zatite i na engleskom jeziku. KAKO JE TUKA SPASAO ZENGU OD ETNIKA HAG/DEN HAAG, 20.03.2006. Vilim Karlovi svedoi kako se spasao iz hangara na Ovari iz koga je 260 ljudi odvedeno na Grabovo i tamo streljano. Za taj zloin tereti se Vukovarska trojka oficira bive JNA Tek sklopljeno poznanstvo sa izvesnim tukom, sauvalo je ivot svedoku optube Vilimu Karloviu koji je zajedno sa jo oko 260 ljudi 20. novembra 1991. iz vukovarske bolnice doveden u hangar poljoprivrednog dobra Ovara. Karlovi se sa tukom, kojeg je opisao kao redovnog vojnika JNA, upoznao ispred hangara, ekajui da proe kroz palir u kojem se, kako je rekao, nalazilo oko tridesetak pripadnika redovnog i rezervnog sastava JNA, lokalnih teritorijalaca i etnika. Posle kraeg razgovora u kojem se ispostavilo da imaju zajednike poznanike, svedok se ohrabrio i upitao novosteenog prijatelja da li moe nekako da ga oslobodi. Iako je najpre rekao da ne moe nita da uini, tuka se posle nekog vremena pojavio u hangaru, sa ovekom koga je nazivao kapetanom. Uz odobrenje i upozorenje da je bolje da sauva prijatelja da ga etnici ne bi ubili, tuka je izveo Karlovia iz hangara. Na suenju sedamnaestorici neposrednih izvrilaca masakra u Ovari pred Veem za ratne zloine u Beogradu, tuka je identifikovan kao Spasoje Petkovi i imao je status svedoka-saradnika. Od svih osloboenih iz hangara Karlovi se razlikuje po tome to je u Vukovar doao iz Zagreba i od kraja septembra do 17. novembra 1991. borio se u sastavu Zbora Narodne Garde. Kada je shvatio da je samo pitanje dana kada e Vukovar pasti, potraio je utoite u gradskoj bolnici, odbacivi prethodno uniformu i oruje. Dva dana kasnije je, meutim, izveden iz bolnice, ukrcan u jedan od pet autobusa i odveden najpre u kasarnu JNA a potom na Ovaru. Iz Ovare, Karlovi je odveden u preduzee Modateks, pa u Velepromet i na kraju u zatvor u Sremskoj Mitrovici gde je proveo est meseci. Po povratku u Zagreb, ponovo se prikljuio hrvatskoj vojsci.

1324

1325

Vukovarska tragedija 1991 Karlovi je jedan od sedmorice ljudi koje su srpski poznanici oslobodili iz hangara. Neki od njih, Dragutin Berghofer i Emil akalli ve su, prethodnih nedelja, svedoili protiv Vukovarske trojke oficira bive JNA Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. REBIEV OBAVETAJNI PRODOR U TRIBUNAL HAG/DEN HAAG, 21.03.2006. Branilac Miroslava Radia je u unakrsnom ispitivanju svedoka optube Vilima Karlovia prezentirao dokument Markice Rebia koji je nedavno osuen na globu od 15.000 eura zbog nepotovanja suda a u kojem se tvrdi da je hrvatska vojna sluba sigurnosti izvrila obavetajni prodor u Meunarodni krivini sud, i pripremala svedoke optube kako e svedoiti pred Tribunalom Predoavajui dokumente koje je odbrani obelodanilo tuilatvo a koji potiu od hrvatske vojne obavetajne slube, branilac Miroslava Radia je u dananjem unakrsnom ispitivanju Vilima Karlovia sugerisao da je ta sluba pripremala ovog i druge svedoke optube koji su 1996. svedoili na raspravi na kojoj je potvrena optunica protiv Vukovarske trojke, kao i na suenju Slavku Dokmanoviu 1998. godine. Branilac, zapravo, i nije imao potrebe da to sugerie, ve je samo proitao dokument sa potpisom Markice Rebia, tadanjeg pomonika hrvatskog ministra odbrane i efa Sigurnosno informativne slube (SIS), u kojem se izriito navodi da je sluba pripremala svedoke optube. I ne samo to. Rebi, naime, dalje navodi kako je sluba izvrila obavetajni prodor u Meunarodni krivini sud to bi, valjda, trebalo da znai da je Tribunal infiltrirala svojim agentima. Svedok Vilim Karlovi je potvrdio da je 1996. godine, kao penzionisani podoficir Hrvatske vojske, stupio u kontakt sa vojnom obavetajnom slubom i da je dva dana razgovarao sa njenim pripadnicima. Tvrdi da im je tom prilikom govorio o tome ta je u novembru 1991. preiveo u Vukovaru, kako je osloboen iz hangara na Ovari, zatim ponovo zarobljen od strane etnika i na kraju zavrio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Tvrdi, meutim, da mu pripadnici slube koji su tada s njim razgovarali nisu ni na koji nain sugerisali ta bi trebalo da govori na suenjima pred Tribunalom. Jedini savet koji je tom prilikom dobio, tvrdi Karlovi, bio je da u Hagu kae istinu o onome to mu se dogodilo, jer je ona dovoljna. Tvrdi, takoe, da mu

Vukovarska tragedija 1991 pripadnici vojne obavetajne slube nisu sugerisali o emu u Hagu ne bi trebalo da govori, kako ne bi ugrozio bezbednost Hrvatske. to se, pak, Rebieve tvrdnje o obavetajnom prodoru u Tribunal tie, Karlovi je rekao da o tome ne zna nita i da prvi put vidi taj dokument. Radiev branilac Borivoje Borovi nije mnogo insistirao na pitanjima o pripremama svedoka i obavetajnom prodoru, ali je traio da se Rebiev dokument uvrsti u dokazni materijal. Vee je to prihvatilo. REDOSLED PO KOJEM SE RADILO U VUKOVARU HAG/DEN HAAG, 21.03.2006. Nakon to je izveden iz hangara na Ovari, svedok Vilim Karlovi odveden u jednu kuu nedaleko od skladita Veleprometa gde su se etnici iivljavali nad njim. Po drugi put je spaen intervencijom dvojica teritorijalaca Selekcija zarobljenika u vukovarskoj bolnici, njihovo odvoenje u kasarnu JNA, zatim zatvaranje u hangar na Ovari, batinanje i streljanje na stratitu u Grabovu, po svedoku optube Vilimu Karloviu, ukazuju da je 20. novembra 1991. godine u Vukovaru postojao nekakav redosled po kojem e se raditi. Svedok nekadanji pripadnik Zbora narodne garde (ZNG) je, meutim, osloboen iz hangara na Ovari, posle intervencije vojnika sa nadimkom tuka. Taj nadimak se, inae, vezuje za Spasoja Petkovia, nekadanjeg pripadnika TO Vukovara i svedoka- saradnika na beogradskom suenju za masakr u Ovari. tuka je, po svedoku, imao nameru da mu pomogne do kraja i izvede ga iz Vukovara. Lino je otpratio Karlovia i jo sedmoricu osloboenih sa Ovare do preduzea Modateks gde su ene, deca i starci ekali evakuaciju. Sledeeg dana su, meutim, vraeni u sabirni centar u Veleprometu, gde su ih preuzeli vojni policajci. Dok su pripadnici JNA uvali ulaz u prostoriju, etnici su, rekao je Karlovi, izvodili jednog po jednog zarobljenika, nakon ega su usledili pla, zapomaganje, urlikanje, vritanje i neprirodni zvuci koji su prestajali tek nakon to bi se uli pucnjevi. Vilim Karlovi je rekao da je iz prostorije izveden uz psovke, pretnje i pljuvanje i nakon toga odveden u jednu kuu gde su etnici sa nadimcima Belgija i edo nastavili sa iivljavanjem. Svedoio je da su upaljaem a onda i plamenom svee pokuali da mu upale kosu i spre delove tela, ena sa

1326

1327

Vukovarska tragedija 1991 ajkaom koja se takoe nalazila u prostoriji je traila a ga siluju, dok bi ona, kako je rekao, na sebe preuzela odsecanje genitalija. Poto je svedok pokuao da se odbrani, trei etnik ga je flaom udario po glavi a potom mu je rasekao lea i desnu ruku. Maltretiranje je, svedoio je, okonano kada su u prostoriju uli Predrag Milojevi Kinez i Marko Ljuboja, dvojica teritorijalaca kojima se za zloin na Ovari sudilo pred beogradskim sudom. Milojevi je osuen na dvadesetogodinju zatvorsku kaznu dok je Ljuboja osloboen odgovornosti za ubistvo oko 260 zarobljenika. Svedok je rekao da su ga dvojica teritorijalaca uvali svojim telima i posle nekog vremena predali jednom kapetanu JNA, ijeg se imena ne sea a koji ga je odveo u Velepromet. Svedok je nakon toga upuen u kasarnu JNA a sutradan 22. novembra 1991. godine, je sa jo oko 60 zarobljenika prebaen u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Posle desetine ispitivanja i batina, svedok je est meseci kasnije u razmeni zarobljenika vraen u Hrvatsku. Optuba tereti trojicu oficira bive JNA Mrkia, ljivananina i Radia - da su sve vreme trajanja vukovarske operacije radili u dogovoru sa pripadnicima srpske Teritorijalne odbrane, te da su 20. novembra 1991. godine teritorijlacima prepustili nadzor nad zatvorenicima koji su tokom noi ubijeni nedaleko od poljoprivrednog dobra Ovara. KAKO JE JNA RASELJAVALA HRVATE SA PODRUJA VUKOVARA HAG/DEN HAAG, 24.03.2006 Ambasador Petr Kipr svedoi o planu JNA da raseli hrvatsko stanovnitvo iz sela u okolinu Vukovara, kao i o obrascu po kojem je taj plan ostvarivan Suenje Vukovarskoj trojki oficira bive JNA nastavljeno je posle dvodnevne pauze, nakon to je optuba prevela niz dokumenata neophodnih za svedoenje Petra Kipra/Petr Kypra, ekog diplomate koji je oktobra 1991. upuen u Posmatraku misiju EZ u Zagrebu. Pored ambasadora Kipra, u misiji su bili i Hju Kaningam/Hugh Cunningham i Jan Alan u/Schou naredni svedok optube. U dokumentima koji ine deo analize Posmatrake misije EZ od 10. novembra 1991. a koja je poslata svim lanicama Evropske zajednice se detaljno govori o obrascu po kojem je JNA delovala u selima u okolini

Vukovarska tragedija 1991 Vukovara. Posmatrai su zakljuili da je namera JNA bila da raseli to je mogue vie Hrvata i to saraujui saetnicima, rezervistima i lokalnom srpskom teritorijalnom odbranom. Ta namera je, zakljuili su tada posmatrai, sprovoena tako to bi JNA, svojim prisustvom u blizini sela izazivala napetost, zbrku i strah, nakon ega bi usledilo granatiranje iz artiljerije ili minobacaa u trajanju od nekoliko dana, prevashodno usmereno na katolike crkve i hrvatske delove sela. Sledio bi ultimatum stanovnitvu da preda oruje, ali kako pregovori nisu dovodili do miroljubivih reenja, sela su napadana tenkovima ili peadijom. Paralelno sa akcijama JNA, navodi se dalje u izvetaju evropskih posmatraa, etnici su ulazili da zavre posao. Ubijanje, paljenje kua, pljaka i diskriminiacija, pogaali su uglavnom starije stanovnitvo koje nije bilo u stanju da pobegne i odbrani se. Kako jedino Ilok nije bio razoren on je, zakljueno je u izvetaju, predstavljao kapital koji je sluio kao model za pokazivanje predstavnicima Posmatrake misije Evropske zajednice. Kako je naznaeno u uvodnoj rei optube, ambasador Kipr e svedoiti i o sastanku evropskih posmatraa sa Miletom Mrkiem, komandantom operativne grupe Jug u Negoslavcima 20. novembra 1991. godine, kao i o sukobu sa Mrkievim oficirom za bezbednost ljivananinom. Optuba tvrdi da je ljivananin, 20. novembra 1991. ujutro, na mostu preko reke Vuke, spreio evropske posmatrae da dou do vukovarske bolnice, pod izgovorom da bi tamo bila ugroena njihova bezbednost. Upravo u to vreme, navodi se u optunici, iz vukovarske bolnice su izvoeni ranjenici, bolesnici i drugi koji su se tu sklonili. Autobusima su odvoeni prvo u kasarnu JNA a zatim na Ovaru, gde su iste veeri streljani i zakopani u masovnu grobnicu. Za taj zloin terete se oficiri bive JNA Mile Mrki, Miroslav Radi i Veselin ljivananin. JNA NIJE DOZVOLILA EVAKUACIJU RANJENIH VOJNIKA HAG/DEN HAAG, 28.03.2006. Uvodei u spis beleke koje je ambasador Kipr sainio novembra 1991, tuilac nastoji da dokae da je JNA, suprotno zagrebakom sporazumu, spreila evakuaciju jednog broja ranjenika iz vukovarske bolnice. Plan je, tvrdi svedok, bio da se ratni zarobljenici iz bolnice razmene za zarobljenje teritorijalce

1328

1329

Vukovarska tragedija 1991 Tuilac Marks Mur/Moore je tokom svedoenja ambasadora Petra Kipra/Petr Kypr uveo u spis niz dokumenata - beleaka koje je eki diplomata sastavio tokom trodnevnog boravka u Vukovaru nakon to su u grad ule snage JNA. U belekama su detaljno opisane pripreme za evakuaciju vukovarske bolnice koja je - prema sporazumu JNA i hrvatskih vlasti - trebalo da se izvri 20. novembra 1991. godine. Sporazum je predviao da evakuaciju nadgledaju predstavnici Meunarodnog crvenog krsta (MCK) i Evropske posmatrake misije u koju je svedok upuen oktobra 1991. godine. Sporazumom je, rekao je ambasador, bilo predvieno da e se evakuisati svi ranjenici i bolesnici koji po oceni medicinskog osoblja mogu da se kreu. Meutim, komanda gardijske brigade se, tvrdi svedok, ogluila o potpis generala Andrije Raete na zagrebakom sporazumu i nije dozvolila njihovu evakuaciju navodei da jedan broj pacijenata smatra ratnim zarobljenicima. Pitanje ranjenih hrvatskih vojnika je prvi put postavljeno na sastanku odranom 18. novembra 1991. u tabu Operativne grupe Jug u Negoslavcima. Sastanku su pored svedoka Kipra prisustvovala jo dva lana posmatrake misije - pukovnik Hju Kaningam/Hugh Cunningham i doktor Jan Alan ou/Jan Allan Schou kao i predstavnici MCK. Svedok je rekao da im je jedan od dvojice prisutnih oficira JNA - komandant Mile Mrki ili pukovnik Neboja Pavkovi - preneo poruku lokalnih teritorijalaca da nee dozvoliti evakuaciju ranjenih pripadnika Zbora narodne garde te da e, ukoliko se to dogodi, likvidirati i predstavnike posmatrake misije i straare JNA koji prate evakuaciju. Sledeeg dana je, tvrdi svedok, isti stav izneo i komandant Operativne grupe Jug. Kada je tuilac traio pojanjenje ko je komandovao operativnom grupom, ambasador Kipr je rekao da je to bio pukovnik Neboja Pavkovi. On je, naglasio je Kipr, insistirao da nee pustiti ratne zarobljenike ve e ih zameniti za, kako je rekao, zarobljene iregularne vojnike lokalno stanovnitvo. Insistirao je da je to usaglaeno sa pregovaraem JNA, generalom Andrijom Raetom. Taj plan je, po svedoku, ostvaren u jutarnjim asovima 20. novembra 1991. kada je oko 300 ljudi izvedeno iz bolnice i upueno u kasarnu JNA. Ambasador Kipr je za to saznao poto je proao blokadu koju je major ljivananin postavio na mostu preko reke Vuke. Za to vreme su ljudi iz bolnice odvedeni na Ovaru i u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine pogubljeni a njihova tela zakopana u masovnu grobnicu.

Vukovarska tragedija 1991 TA JE PUKOVNIK PAVKOVI RADIO U VUKOVARU? HAG/DEN HAAG, 29.03.2006. Branioci Vukovarske trojke tvrde da je pukovnik Neboja Pavkovi bio zaduen za komunikaciju sa predstavnicima Evropske posmatrake misije, Meunarodnog crvenog krsta i kontrolu nad ratnim zarobljenicima iz vukovarske bolnice Branioci Mileta Mrkia i Veselina ljivananina su unakrsno ispitivanje svedoka optube Petra Kipra/Kypr iskoristili kako bi ukazali na ulogu pukovnika Neboje Pavkovia u evakuaciju oko 300 ljudi iz vukovarske bolnice uoi masakra na Ovari. I ambasador Kipr i pukovnik Pavkovi su u novembru 1991. bili posmatrai Kipr je u Vukovar upuen kao lan Posmatrake misije tadanje Evropske zajednice kako bi nadgledao evakuaciju vukovarske bolnice dok je drugi u ime Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu trebalo da nadgleda predaju grada. Prema belekama koje je ambasador Kipr sainio tokom trodnevnog boravka u Vukovaru, a o emu je svedoio u glavnom ispitivanju, sa Pavkoviem se sastao dva puta, 19. i 20. novembra 1991. u tabu Operativne grupe Jug u Negoslavcima. Odbrana tvrdi da je Pavkovi tada obavestio evropske posmatrae o pripremama za evakuaciju vukovarske bolnice, uverio ih da je JNA sposobna da korektno organizuje i realizuje evakuaciju ranjenika i bolesnika, kao i da je saoptio da su ratni zarobljenici pod kontrolom JNA i da im nee dozvoliti da napuste Vukovar. Svedok je potvrdio da su sastancima prisustvovali i Pavkovi i Mrki, meutim, i pored beleaka koje je sainio, nije mogao da se seti koji od dvojice pukovnika mu je to rekao. Branilac Veselina ljivananina je, s druge strane, nastojao da dokae da je pukovnik Pavkovi, a ne major ljivananin, zaustavio konvoj evropskih posmatraa i predstavnika Meunarodnog Crvenog Krsta nedaleko od mosta preko reke Vuke. Advokat Luki je u sudnici prikazao snimak na kojem predstavnik MCK Borsinger trai od Pavkovia da propusti konvoj ka bolnici, pozivajui se na sporazum JNA i hrvatskih vlasti o evakuaciji bolesnika i ranjenika. Pavkovi je, meutim, negirao da je upoznat sa bilo kakvim sporazumom. Ambasador Kipr je odgovorio da se ne sea tog razgovora i ponovio je ono to je rekao u glavnom ispitivanju - da je siguran da je prisustvovao

1330

1331

Vukovarska tragedija 1991 unoj raspravi ljivananina i Borsingera na mostu preko Vuke. Prema optunici, dok je ljivananin na mostu onemoguavao posmatrae i predstavnike Crvenog krsta da dou do bolnice, oko 300 ljudi je iz vukovarske bolnice odvedeno u kasarnu JNA a kasnije na poljoprivredno dobro Ovara gde su pogubljeni. LJIVANANIN NE DA (U) BOLNICU HAG/DEN HAAG, 30.03.2006. Predstavnici Meunarodnog crvenog krsta su, prema svedoenju danskog lekara Jana Alana Shoua, dva puta spreeni da uu u vukovarsku bolnicu, a oba puta ih je u tome onemoguio major ljivananin Na suenju Vukovarskoj trojki oficira bive JNA svedoio je jo jedan predstavnik Evropske posmatrake misije, doktor Jan Alan Shou/Jan Allan Schou, koji je u oktobru i novembru 1991. godine boravio u Vukovaru. Danski lekar bio je zaduen da nadgleda dve evakuacije pacijenata vukovarske bolnice u kojima je, kako je svedoio, optueni major bive JNA Veselin ljivananin imao presudnu ulogu. Doktor Shou se prvi put susreo sa ljivananinom 19. oktobra 1991. godine kada je sa konvojem od 109 ranjenika i bolesnika naputao Vukovar. Put im je, kako je svedoio, prepreio major ljivananin sa tenkom i borbenim vozilom i naloio im da krenu drugim putem. Na putu kojim ih je poslao major ljivananin jedan kamion Lekara bez granica je naleteo na minu, od ije su eksplozije povreene dve bolniarke. Mesec dana kasnije, doktor Shou je ponovo upuen u Vukovar da prati evakuaciju ranjenika i bolesnika u skladu sa zagrebakim sporazumom koji su 18. novembra 1991., potpisali predstavnici JNA i hrvatskih vlasti. Sledeeg dana, na informativnom razgovoru u tabu Operativne grupe Jug u Negoslavcima, JNA je obavestila evropske posmatrae da je vojska preuzela bolnicu i da su neki ljudi, meu njima i upravnica doktorka Vesna Bosanac, odvedeni zato to su kriminalci. Evropski posmatrai su tada pokuali da stignu do bolnice ali ih je spreio ljivananin, tvrdei da nije sigurno, jer i dalje traju borbe. Svedok je naveo da u bolnicu nije mogao da ue ni predstavnik Meunarodnog crvenog krsta (MCK) Nikolas Borsinger/Nicholas iako je, prema zagrebakom sporazumu, trebalo da sastavi popis svih ranjenika i bolesnika i pripremi ih za evakuaciju.

Vukovarska tragedija 1991 Nakon intervencije kancelarije Evropske posmatrake misije iz Zagreba, dogovoreno je da e doktor Shou i njegov kolega ambasador Petr Kipr/Kypr ipak moi da nadgledaju evakuaciju. Meutim, na mostu preko reke Vuke ih je ponovo doekao major ljivananin tvrdei da put do bolnice i dalje nije siguran. Konvoj meunarodnih posmatraa, predstavnika Crvenog krsta i lekara je proputen tek nakon ustre rasprave izmeu ljivananina i Borsingera. Zaustavljeni su, ponovo, pred bolnicom, u koju su proputeni samo Shou i Kipr. Evropski posmatrai su 20. novembra 1991., u bolnici zatekli uglavnom ene i decu. Kada su upitali ljivananina gde su ljudi iz bolnice, odgovorio im je da su odvedeni u zatvor zato to su kriminalci i ratni zarobljenici. Tih ljudi je, po optubi, bilo oko tri stotine i umesto u zatvor, odvedeni su na poljoprivredno dobro Ovara. Nihova tela su 1996. godine ekshumirana iz masovne grobnice u oblinjem Grabovu. POSMATRAKA A NE OBAVETAJNA MISIJA HAG/DEN HAAG, 31.03.2006 Evropski posmatra negira tvrdnje odbrane da je iz Vukovara novembra 1991. danskoj obavetajnoj slubi dostavljao podatke o vojnoj opremi JNA Nastojei da diskredituje danskog lekara Jana Alana Shoua/Jan Allan Schou, branilac Mileta Mrkia je, u unakrsnom ispitivanju odbrane na suenju Vukovarskoj trojki oficira JNA, tvrdio da je svedok prikupljao podatke o opremi i jedinicama JNA koji su predstavljali vojnu tajnu i dostavljao ih danskoj vojno-obavetajnoj slubi, te je na taj nain, prema odbrani, poinio krivino delo pijunae. Negirajui da je slao bilo kakve ifrovane ili nezatiene podatke ili fotografije obavetajnoj slubi danske armije svedok je potvrdio da je kao rezervni kapetan, uoi dolaska u Vukovar, imao krai razgovor sa predstavnicima danske armije. Tada je dobio zadatak da uporedo sa dunostima u okviru evropske posmatrake misije, osmatra kakvom opremom raspolau jugoslovenska i hrvatska vojska. Naglasio je meutim da je njegov prevashodni zadatak bio da pomogne posmatrakoj misiji. Sporazumom koji je potpisan u Zagrebu 18. novembra 1991. bilo je predvieno da evropski posmatrai, meu kojima i doktor Shou nadgledaju evakuaciju ranjenika i bolesnika.

1332

1333

Vukovarska tragedija 1991 Po braniocu Miroslava Radia, cilj evropskih posmatraa bio je da, sa civilima i ranjenicima, evakuiu i pripadnike Zbora narodne garde, koji su se, po odbrani skrivali u bolnici, i tako ih sauvaju od progona zbog oruane pobune. Doktor Shou je i to negirao, tvrdei da je jedini zadatak posmatraa bio evakuacija bolnice i bolnikog osoblja. Svedok tvrdi da ih je u tome onemoguio major Veselin ljivananin koji im ak dva puta nije dozvolio da priu bolnici. Dok su predstavnici Meunarodnog crvenog krsta, Evropske posmatrake misije i lekari ekali ljivananinovo odobrenje da preu most preko reke Vuke, oko 300 pacijenata bolnice je odvedeno u kasarnu JNA a potom na Ovaru gde su pogubljeni. Doktor Shou e na pitanja odbrane Veselina ljivananina odgovarati i u ponedeljak, posle ega bi svoje iskaze trebalo da dopune doktorka Vesna Bosanac i doktor Juraj Njavro, koji su ve svedoili o dogaajima u vukovarskoj bolnici. Tokom sledee nedelje tuilac e zatraiti da se spisak svedoka optube dopuni sa jo dva imena Antom Ariem, radiologom bolnice i Florans Artman/Florence Hartmann, predstavnicom za medije hakog tuilatva koja je 1991. godine iz Vukovara izvetavala za pariski list Mond/Le Monde. KONFLIKTNI PREDSTAVNIK CRVENOG KRSTA HAG/DEN HAAG, 03.04.2006 Unakrsnim ispitivanjem evropskog posmatraa Jana Alana Shoua odbrana majora ljivananina nastoji da dokae da je predstavniku Meunarodnog crvenog krsta ipak bilo dozvoljeno da ue u vukovarsku bolnicu. Doktorka Vesna Bosanac sutra ponovo na klupi za svedoke Dok optuba tvrdi da je major Veselin ljivananin spreio evropske posmatrae i predstavnike Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) da nadgledaju evakuaciju vukovarske bolnice, odbrana optuenog majora nastoji da dokae da JNA nikome nije branila da ue u bolnicu. Da bi to potvrdio, branilac Veselina ljivananina je u unakrsnom ispitivanju doktora Jana Alana Shoua/Allan Schou, posmatraa Evropske zajednice, prikazao snimak rasprave izmeu pukovnika Neboje Pavkovia i predstavnika MCK Nikolasa Borsingera/Nicholas Borsinger na mostu preko reke Vuke. Snimak se zavrava Pavkovievim uveravanjem da Borsinger moe da pone da radi svoj posao u bolnici im konvoj stigne na odredite.

Vukovarska tragedija 1991 Branilac je sugerisao da je Nikolas Borsinger konfliktna linost i ovek koji nije radio nita i da samo zbog toga nije ispunio zadatak utvren sporazumom o evakuaciji bolnice koji su 18. novembra 1991. u Zagrebu potpisali predstavnici hrvatskih vlasti i JNA. Prema sporazumu, MCK je trebalo da izvri popis bolesnika i ranjenika i uestvuje u njihovoj evakuaciji u slobodne delove Hrvatske. Doktor Shou je rekao da je i sam zakljuio da Borsinger nije dobro uradio svoj posao, ali je dodao da je to to Borsinger sa mnogima nije bio u dobrim odnosima, bio samo jedan od razloga za osujeenu evakuaciju 20. novembra 1991. godine. On je u glavnom ispitivanju svedoio da je ljivananin spreio predstavnike MCK i evropske posmatrake misije da uestvuju u evakuaciji ranjenika i bolesnika. Izvoenje dokaza protiv trojice oficira bive JNA, optuenih za masakr u Ovari, bie nastavljeno sutra posle podne dodatnim svedoenjem doktorke Vesne Bosanac, upravnice vukovarske bolnice. Doktorka Bosanac je bila prvi svedok optube u oktobru 2005. godine a ponovo je pozvana u Hag kako bi svedoila o bazi podataka bolnice, prema kojoj je najmanje 97 od ukupno 192 identifikovane osobe iji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice u Ovari, bilo na leenju u vukovarskoj bolnici. DOPUNSKO SVEDOENJE DOKTORKE BOSANAC HAG/DEN HAAG, 04.04.2006. est meseci nakon svedoenja na suenju Vukovarskoj trojki, doktorka Vesna Bosanac se vratila u Hag da bi dopunila svoj iskaz o evidenciju ranjenih i bolesnih pacijenata vukovarske bolnice koji su novembra 1991. pogubljeni na Ovari Kada je u oktobru prole godine svedoila protiv trojice oficira bive JNA, upravnica vukovarske bolnice Vesna Bosanac je rekla da je novembra 1991. prema bolnikoj bazi podataka najmanje 97 od ukupno 192 identifikovane osobe iji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice u Ovari, bilo na leenju u bolnici. Budui da je dokument koji to potvruje naknadno dostavila tuilatvu, svedokinja je jo jednom dola u Hag da dopuni svoj iskaz. Doktorka Bosanac je danas svedoila da je evidenciju o ranjenim i bolesnim pacijentima sainilo hrvatsko Ministarstvo zdravlja na osnovu informacija iz bolnice, lokalne policije i od predstavnika Crvenog krsta.

1334

1335

Vukovarska tragedija 1991 Bolnika baza je, kae, bila najpotpunija jer je pored linih podataka i lokacije na kojoj je osoba povreena sadrala i dijagnozu ali i informaciju da li je pacijent doao u bolnicu kao civil ili branitelj Vukovara. Lini podaci o pacijentima su, rekla je dalje, svakodnevno unoeni u bolniku evidenciju odakle su potom elektronskom potom dostavljani Ministarstvu zdravlja. Kada su poetkom novembra 1991. prekinute elektronske veze bolnice sa Zagrebom, podaci su prenoeni putem faks poruka. Svedokinja tvrdi da su kopije svih lista sa podacima o ranjenicima i bolesnicima arhivirane u Ministarstvu zdravlja i da se meu tim ljudima nalaze i osobe ija su imena navedena u dodatku optunice protiv Mrkia, ljivananina i Radia. Originali su, prema uverenju svedokinje, na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu gde su odneseni nakon evakuacije bolnice novembra 1991. godine. Branioci Vukovarske trojke su izrazili sumnju u autentinost dokumenata i traili su da se podaci kojima raspolae tuilatvo uporede sa originalnim elektronskim i faks porukama koje su pohranjene u hrvatskom Ministarstvu zdravlja. Umesto o evidenciji ranjenika i bolesnika, branioci su doktorku Bosanac unakrsno ispitivali o druga dva dokumenta - izjavama koje je 1993. dala kanadskim istraiteljima i na suenju u odsustvu nekadanjem saveznom sekretaru za narodnu odbranu Veljku Kadijeviu u Hrvatskoj, takoe 1993. godine. NEZABORAVNI SUSRET DOKTORA NJAVRA SA MAJOROM LJIVANANINOM HAG/DEN HAAG, 05.04.2006. Doktor Juraj Njavro se posle gotovo pet meseci vratio u Hag na unakrsno ispitivanje od strane odbrane majora Veselina ljivananina, za kojeg je u glavnom iskazu u novembru prole godine rekao da je zapovedao vukovarskom bolnicom nakon zauzimanja grada od strane JNA Odgovarajui na pitanja branioca Veselina ljivananina, hirurg vukovarske bolnice Juraj Njavro je danas priveo kraju svedoenje na suenju trojici oficira bive JNA, zapoeto u novembru prole godine. Njegovo unakrsno ispitivanje je bilo prekinuto uoi 18. novembra, kako bi prisustvovao komemoraciji povodom etrnaestogodinjice pada Vukovara i masakra u Ovari.

Vukovarska tragedija 1991 Doktor Njavro je u glavnom ispitivanju tvrdio da je major ljivananin zapovedao vukovarskom bolnicom. To je, rekao je svedok, potvrdio i sam optueni, tokom une rasprave sa predstavnikom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, Nikolasom/Nicholas Borsingerom, 18. novembra 1991. Svedok tvrdi da je na udaljenosti od nekoliko metara uo ljivananinove rei da on zapoveda bolnicom, da je to njegova zemlja i da e se sluati njegova nareenja. ljivananinov branilac je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da svedok nije video tu raspravu ve se detalja sea sa televizije. Takoe je sugerisao da je doktor Njavro verovatno prisustvovao drugom dogaaju susretu Borsingera i ljivananina sa upravnicom bolnice Vesnom Bosanac, koja im je 19. novembra 1991. predala popis sa ranjenicima i bolesnicima. Doktor Njavro je, meutim i u unakrsnom i u dodatnom ispitivanju ostao pri svome tvrdei da je moda i video snimak na televiziji ali da to nee promeniti ono to je doiveo i to nikada nee zaboraviti. Svedok je negirao i tvrdnje odbrane da je ljivananinu rekao da se u bolnici kriju pripadnici Zbora narodne garde koji su odloili uniforme i preobukli se u civilna odela, kao i da se zdravim ljudima stavljaju gips i zavoji kako bi ih predstavili kao ranjenike. Naveo je da on tada nije ni mislio da se Zenge nalaze u bolnici, a da su gips i zavoji stavljani samo teim ranjenicima kako bi ih pripremili za evakuaciju. U tome, zakljuio je svedok, nije bilo niega novog ili neuobiajenog. Poput doktora Njavra i doktorke Bosanac koji su jue i danas dopunili svoje izjave, optuba e sutra ponovo izvesti i svedokinju iji je identitet zatien pseudonimom P 021. Ona je protiv Mrkia, ljivananina i Radia ve svedoila u novembru prole godine. KOBNA POPULARNOST MAJORA LJIVANANINA HAG/DEN HAAG, 06.04.2006 Veselin ljivananin i Miroslav Radi su 24. novembra 1991., samo etiri dana nakon masakra u Ovari, u razgovoru za beogradski nedeljnik Intervju priznali da su komandovali teritorijalcima koji se terete kao neposredni izvrioci tog zloina Slavoljub Kaarevi, bivi direktor beogradskog dnevnog lista Glas Javnosti a u vreme na koje se odnosi optunica protiv Vukovarske trojke novinar nedeljnika Intervju, doao je u Vukovar 24. novembra 1991. s

1336

1337

Vukovarska tragedija 1991 namerom da razgovara sa tada sve popularnijim oficirom JNA Veselinom ljivananinom. Optueni major je slavu stekao etiri dana ranije, kada su TV ekipe zabeleile njegovu raspravu sa predstavnikom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta Nikolasom/Nicholas Borsingerom u blizini gradske bolnice. Snimak koji je emitovan u mnogim informativnim emisijama, je po svedoku optube uinio ljivananina apsolutno najpoznatijim oficirom JNA. U odlomcima iz teksta koji je Kaarevi objavio poslednje nedelje novembra 1991. u nedeljniku Intervju, ljivananin objanjava kako je JNA ratovala. Ispriao je svedoku da je u noima pred pad Vukovara, nakon to bi podelio zadatke u komandi, odlazio u obilazak ratita, da je znao ko je u svakoj kui, da je obilazio artiljerijske osmatranice sa kojih je JNA navodila granate na Vukovar. ljivananin je svedoku rekao da se nije desilo da vojnik ili teritorijalac pod njegovom komandom pokua da se osveti i jednom zarobljenom ustai i da su se paravojnici ponaali dostojanstveno i viteki. Pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara su, inae, prole godine u Beogradu osueni na maksimalne zatvorske kazne nakon to su proglaeni krivim za pogubljenje 196 zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara. Osim sa ljivananinom, Kaarevi je u Vukovaru razgovarao i sa kapetanom Miroslavom Radiem. U intervjuu na koji teko pristao, Radi sebe naziva komandantom skupine od oko 500 ljudi redovnih i rezervnih vojnika ali i etnika, dobrovoljaca i teritorijalaca koje je, kako je tvrdio, objedinio pod jedinstvenu komandu. Prema optunici nadreeni Miroslavu Radiu su bili komandant Gardijske brigade Mile Mrki i njegov naelnik za bezbednost Veselin ljivananin. Pre Kaarevia, dodatno je ispitana lekarka vukovarske bolnice iji je identitet zatien pseudonimom P 021. Ona je posle skoro pet meseci ponovo pozvana da svedoi o tri dokumenta koje je tuilatvo naknadno obelodanilo odbrani. Iako se ispitivanje od strane odbrane optuenih oficira uglavnom odvijalo na sednicama zatvorenim za javnost, iz dodatnog ispitivanja tuioca se moglo naslutiti da je jedan od dokumenta o kojima je svedoila, spisak njenih pacijenata koji je sainila uoi evakuacije ranjenika i bolesnika. Imena osoba sa spiska doktorke P 021 se nalaze na popisu rtva iz Ovare u dodatku optunice protiv Mrkia, ljivananina i Radia, kojom se terete za ubistvo vie od 260 ljudi 20. novembra 1991. godine.

Vukovarska tragedija 1991 STAREINA A NE MANEKEN HAG/DEN HAAG, 07.04.2006. Beogradski novinar unakrsno ispitan o karakteru optuenih ljivananina i Radia, koje je intervjuisao u novembru 1991. godine Slavoljub Kaarevi je krajem novembra 1991. godine, samo etiri dana nakon pogubljenja oko 260 ljudi na Ovari, kao novinar dvonedeljnika Intervju razgovarao sa majorom Veselinom ljivananinom i kapetanom Miroslavom Radiem. Intervjui u kojima oficiri Gardijske brigade JNA potvruju da su imali kontrolu nad pripadnicima TO - neposrednim izvriocima zloina, su objavljeni u prazninom broju magazina, 29. novembra 1991. godine. Kaarevi je u odgovorima na pitanja branilaca rekao da su obojica optuenih ostavili na njega dobar utisak. Radia je opisao kao uzornog oficira o kojem je vladalo uverenje da je hrabar i odgovoran, protivnik pljaki i ubijanja dok je ljivananin, po svedoku, bio vrsni vojnik i iskusni starenina, kojeg su i mediji i javnost doivljavali kao heroja. Na insistriranje ljivananinovog branioca, advokata Novaka Lukia, svedok je potvrdio da je optueni major bio ponosan na vienacionalni sastav JNA i da se zalagao za ouvanje celovitosti Jugoslavije. Po Kaareviu, major je verovao da je JNA jedina regularna vojska ija je dunost da odri red na svojoj teritoriji. Iako je u glavnom ispitivanju rekao da ljivananin nikada nije sporio sadraj intervjua, svedok se naknadno setio da je major bio nezadovoljan zbog naslova Vitez iz Vukovara povratak ratnika i portreta koji je objavljen na naslovnoj strani nedeljnika. Smatrao je da je to preterano ali je tekst na kraju odtampan, rekao je Kaarevi. Odgovarajui na pitanja branilaca svedok je govorio o motivima JNA za osvajanje Vukovara i svojim saznanjima o navodnim zloinima hrvatske strane i propagandi srpskih medija. U dodatnom ispitivanju od strane tuioca rekao je da je vehinu informacija o srpskim civilima koje je trebalo spaavati, leevima oko etrdesetoro srpske dece nonim likvidacija Srba dobijao iz medija koji su, kako je rekao ranije, bili pod kontrolom drave, tada oliene u predsedniku Slobodanu Miloeviu.

1338

1339

Vukovarska tragedija 1991 ODGOVORNOSTI KOMANDANATA HAG/DEN HAAG, 02.05.2006. Uvodei u dokaze niz zakona, pravilnika i prirunika JNA, tuilac nastoji da dokae komandnu odgovornost oficira bive JNA Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia, optuenih za zloin u vukovarskoj Ovari Da bi potkrepio optube o komandnoj odgovornosti trojice oficira bive JNA Mrkia, ljivananina i Radia - za zloine koje su poinili njihovi potinjeni, tuilac je na klupu za svedoke izveo vojnog eksperta Radoja Trifunovia, penzionisanog pukovnika Vojske Srbije i Crne Gore (VSCG). Analizirajui Zakon o optenarodnoj odbrani, Trifunovi je potvrdio da su oruane snage tadanje SFRJ predstavljale jedinstvenu celinu i sastojale se od redovne vojske i Teritorijalne odbrane (TO). U vreme rata, rekao je, oruane snage su mogle da budu dopunjene dobrovoljakim jedinicima koje su imale isti status kao regularna vojska. Komandovanje svim tim jedinicima je, ukazao je Trifunovi, bilo jedinstveno i zasnivalo se na principima jednostareinstva. A to, kako je objasnio, znai da su jednom komandantu bili potinjeni svi subjekti u zoni njegove odgovornosti, pa su i sve jedinice na podruju Vukovara bile pod komandom jednog stareine, pukovnika Mileta Mrkia. Prema optunici, Mrki je komandovao Prvom gardijskom brigadom a zatim i Operativnom grupom Jug koja je obuhvatila i rezervni sastav JNA, odnosno pripadnike TO, dobrovoljce i paravojnike. Mrkiev oficir za bezbednost Veselin ljivananin je komandovao bataljonom vojne policije Gardijske brigade dok je Miroslav Radi bio komandir Prvog jurinog odreda takoe u sastavu Gardijske brigade. Pukovnik Trifunovi je analizirao i Uputstvo za rad komandi i tabova u JNA prema kojem je komandant bio u obavezi da u svakom trenutku zna stanje svih jedinica i da zahteva da mu se dostavljaju izvetaji. Takva praksa se, po svedoku, odnosila na sve situacije, i u doba mira, i tokom rata. Analizom ovog dokumenta optuba nastoji da dokae da su trojica oficira znali i morali da znaju da e jedinice pod njihovom kontrolom poiniti zloin za koji se terete. Svedok je, takoe, govorio i o Propisima o primeni pravila meunarodnog ratnog prava prema kojima su pripadnici oruanih snaga

Vukovarska tragedija 1991 SFRJ bili duni da neprijatelju, koji se preda i koji preda oruje, potede ivot i sa njim postupaju oveno. Ovi propisi su, navodi se u optunici, ureivali obaveze i odgovornosti oficira JNA, odreivali njihov poloaj u komandnom lancu i obavezivali optuene da se pridravaju ratnog prava. Svedok je, inae, u vreme vukovarske operacije i sam bio u Gardijskoj brigadi na poziciji Prvog referenta u Odseku za operativne poslove. Jedna od njegovih dunosti bilo je voenje ratnog dnevnika. O tome i konkretnim nareenjima koje je u novembru 1991. godine dobijala Gardijska brigada bie vie govora sutra, u nastavku glavnog ispitivanja. TA JE MRKI ZNAO ILI MORAO DA ZNA HAG/DEN HAAG, 04.05.2006 Zvanini dokumenti Operativne grupe Jug ne sadre informacije o zlostavljanju zarobljenika na Ovari 20. novembra 1991. Ako su izvetaji postojali, prosleeni su direktno komandantu Mrkiu, tvrdi pukovnik Radoje Trifunovi Komandant Operativne grupe Jug Mile Mrki je morao da zna da pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoljakih odreda zlostavljaju zarobljenike u vukovarskoj kasarni, skladitu preduzea Velepromet i na poljoprivrednom dobru Ovara, svedoio je vojni ekspert optube, pukovnik Radoje Trifunovi. Konkretne informacije o zlostavljanjima zarobljenika na Ovari Mrki je, tvrdi svedok, trebalo da dobije od pukovnika Milorada Vojinovia, komandanta 80. motorizovane brigade koja je 20. novembra 1991. godine obezbeivala hangar na Ovari. U hangaru se nalazilo vie od 260 zarobljenika koji su tog dana dovedeni iz vukovarske bolnice, odnosno kasarne JNA. Oni su tokom noi odvedeni na stratite Grabovo gde su ih pripadnici Teritorijalne odbrane pogubili. Vojinovi se, rekao je svedok, u veernjim asovima 20. novembra pojavio u komandi traei da razgovara sa komandantom Mrkiem o problemima sa Teritorijalnom odbranom koji su se odnosili na zlostavljanje zarobljenika na Ovari. O tome, meutim, ne postoji zvanina informacija budui da se problemi na Ovari ne navode u nareenjima ili izvetajima Operativne grupe Jug koje tuilac ve trei dan uvodi u dokaze nastojei da dokae

1340

1341

Vukovarska tragedija 1991 komandnu odgovornost trojice oficira bive JNA Mrkia, ljivananina i Radia. Sudei po izvetaju koji je, dan nakon masakra, iz Prve vojne oblasti upuen Generaltabu JNA, pukovnik Mrki je imao problema sa metanima i dobrovoljcima koji samostalno preduzimaju aktivnosti suprotne nareenjima komande. Ti problemi se, stoji u izvetaju, ne odnose na ratne zarobljenike sa kojima se, kako je napisano, postupalo striktno u skladu sa enevskim konvencijama. Dobrovoljci i teritorijalci su se, u vreme pogubljenja u Grabovu, nalazili pod komandom Operativne grupe Jug. Oni su prikljueni drugim vojnim jedinicama nakon to je Mrki izdao nareenje o pretpotinjavanju i povratku Gardijske brigade u Beograd 21. novembra 1991. godine. Pukovnik Trifunovi, koji je u vreme vukovarske operacije bio referent za operativne poslove Gardijske brigade, tvrdi da i pored saznanja o zlostavljanjima, koja je dobijao od komandanata potinjenih jedinica, Mrki nije insistirao na zatiti zarobljenika niti je po dolasku Gardijske brigade u Beograd pokrenuo istragu da se utvrdi ko je odgovoran za ubistva. Koliko ja znam, rekao je, Ovaru niko nije spominjao. KO JE KOME KOMANDANT HAG/DEN HAAG, 05.05.2006 Odbrana tvrdi da se u vreme masakra, poljoprivredno dobro Ovara nalazilo u zoni odgovornosti 80. motorizovane brigade i pukovnika Milorada Vojinovia a ne njemu nadreenog komandanta Operativne grupe Jug Mileta Mrkia Vojni ekspert optube pukovnik Radoje Trifunovi je u unakrsnom ispitivanju rekao da je pukovnik Mile Mrki trebalo da predvidi da e se desiti neto tee od vreanja, psovanja i lakih fizikih povreda, koje su pripadnici Teritorijalne odbrane nanosili zarobljenim civilima i vukovarskim braniteljima nakon pada grada 18. novembra 1991. godine. Mrki je, tvrdio je jue svedok, bio obavetavan o zlostavljanju zarobljenika u Vukovaru, ali nije preduzeo nita da ih zatiti, smatrajui da se radi o pokuajima fizikih nasrtaja, bez teih posledica. Mrkiev branilac Miroslav Vasi je meutim negirao odgovornost komandanta Operativne grupe Jug, tvrdei da se u vreme masakra na vukovarskoj Ovari, 20. novembra 1991. godine, poljoprivredno dobro

Vukovarska tragedija 1991 nalazilo u zoni odgovornosti 80. motorizovane brigade i njenog komandanta pukovnika Milorada Vojinovia. Ta brigada je, prema naredbi izdatoj istog dana, ojaana sa jo tri jedinice, koje su zajedno brojale oko hiljadu ljudi. Njihov osnovni zadatak je, prema navodima Mrkieve odbrane, bio obezbeivanje podruja Ovare, Grabova i Jakobovca gde je u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991., ubijeno oko 260 ljudi, dovedenih iz vukovarske bolnice i kasarne JNA. Advokat Vasi je danas osporavao i da je Vojinovi 20. novembra u veernjim asovima obavestio Mrkia o, kako je svedok rekao, problemima sa Teritorijalnom odbranom na poljoprivrednom dobru Ovara. Prema odbrani, tog razgovara nije bilo jer se Mrki tada nalazio u Beogradu, na prijemu u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu. Pukovnik Trifunovi je rekao da se, na osnovu zapisa u ratnom dnevniku, moe zakljuiti da je Mrki iao na prijem u Beograd, ali ne 20. ve 21. novembra. Kao potvrdu, svedok je naveo da se sea da je prethodne noi dobio zaduenje da pripremi mapu vukovarske operacije koja je trebalo da bude predstavljena saveznom sekretaru prilikom referisanja. Advokat Vasi tvrdi da je to referisanje odrano na drugom sastanku sa saveznim sekretarom, nakon 24. novembra 1991. i povratka Gardijske brigade u Beograd. OSPORAVANJE KOMANDNE ODGOVORNOSTI HAG/DEN HAAG, 08.05.2006 Vojni ekspert tuilatva u unakrsnom ispitivanju potvruje da jedinica Miroslava Radia nije imala odrede Teritorijalne odbrane u svom sastavu. Veselin ljivananin je, po svedoku, rukovodio vojnom policijom ali nije imao komandnu funkciju Vojni ekspert tuilatva Radoje Trifunovi je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da Trea eta Prvog motorizovanog bataljona Gardijske brigade kojom je komandovao kapetan bive JNA Miroslav Radi nije u svom sastavu imala odrede Teritorijalne odbrane. Ti odredi su dejstvovali na istom podruju na kojem i Radieva jedinica, ali su se, prema pukovniku Trifunoviu, nalazili pod komandom majora Borivoja Teia, zapovednika Prvog jurinog odreda u ijem je sastavu bila i eta optuenog Radia. Tuilatvo inae tvrdi da je kapetan Radi komandovao pripadnicima JNA i Teritorijalne odbrane, dobrovoljcima i

1342

1343

Vukovarska tragedija 1991 paravojnicima koji su u Beogradu ve osueni kao neposredni poinioci zloina na Ovari. Nastojei da ospori Radievu komandnu odgovornost u vukovarskoj operaciji, branilac Borivoje Borovi je uveo u dokaze nareenje komandanta Operativne grupe Jug Mileta Mrkia po kojem je 14. novembra 1991. godine, Prvi motorizovani bataljon izdvojen iz sastava Prve jurine grupe. Svedok je objasnio da su na osnovu te naredbe, teritorijalci i dobrovoljci ostali pod Teievom de iure i de facto komandom dok je Radieva jedinica dobila novi zadatak. I branilac majora Veselina ljivananina je tvrdio da nekadanji naelnik bezbednosti Gardijske brigade i Operativne grupe Jug nije komandovao jedinicama vojne policije. Prema Pravilima slube koje je branilac danas uveo u dokaze, stareina organa bezbednosti nema komandnu funkciju ve rukovodi u strunom pogledu jedinicama Vojne policije, predlae kako e te jedinice biti upotrebljene i odgovoran je za njihovo stanje i aktivnosti. Iako je u unakrsnom ispitivanju rekao da nikada nije video naredbu kojom je Gardijska brigada preuzela komandu nad Operativnom grupom Jug, svedok je u dodatnim odgovorima na pitanja tuioca razjasnio da je bilo mogue da je pukovnik Mrki usmenom naredbom postavljen na mesto komandanta. To, po svedoku, nije bilo logino ali je bilo mogue. Posle petodnevnog svedoenja pukovnika Trifunovia, tuilatvo je poelo ispitivanje novog vojnog svedoka - rezervnog kapetana Dragana Vezmarovia. On je komandovao etom vojne policije koja je u novembru 1991. godine obezbeivala hangare na poljoprivrednom dobru Ovara. KAPETAN NIJE NITA MISLIO HAG/DEN HAAG, 09.05.2006. Vojna policija je 20. novembra 1991. napustila Ovaru po nareenju bezbednjaka iz Gardijske brigade, preputajui zarobljenike teritorijalcima - svedoio je kapetan bive JNA Dragan Vezmarovi. Na pitanje ta je mislio da e se desiti sa tim zarobljenicima, kapetan je odgovorio da nije nita mislio ve je samo bio srean to se nee i dalje mrznuti na Ovari. Zarobljenici iz vukovarske bolnice su preputeni pripadnicima Teritorijalne odbrane po nareenju bezbednjaka iz Gardijske brigade,

Vukovarska tragedija 1991 svedoio je rezervni kapetan Dragan Vezmarovi koji je 20. novembra 1991. godine, sa etom vojne policije, obezbeivao hangar na poljoprivrednom dobru Ovara. U hangaru je, rekao je, vladala haotina atmosfera. Zarobljenici u zavojima su bili sa leve i sa desne strane hangara a izmeu njih su se kretali vojni policajci, vojnici u uniformama JNA i pripadnici Teritorijalne odbrane. To nije liilo na obezbeenje zarobljenika ve na rasulo, opisao je svedok koji je pokuao da uspostavi red tako to je sve zarobljenike prebacio na jednu stranu, a vojnicima i paravojnicima je naredio da napuste hangar. Pripadnici Teritorijalne odbrane su se bunili, pretili i psovali ali on ipak nije stekao utisak da e se neto desiti sa tim ljudima. U jednom trenutku, svedoio je Vezmarovi, na Ovaru je doao kapetan Boro Karanfilov, oficir bezbednosti Gardijske brigade, koji mu je naredio da na osnovu dogovora izmeu JNA i TO Vukovara zarobljenike iz hangara prepusti teritorijalcima koji e preuzeti kontrolu. Stareine Teritorijalne odbrane su uveravali Vezmarovia da imaju dovoljan broj ljudi da obezbede hangar tako da se eta Vojne policije povukla u komandu u Negoslavcima. Na pitanje tuioca ta je mislio da e se desiti sa tim zarobljenicima, Vezmarovi je odgovorio da nije nita mislio ve je samo bio srean to se nee i dalje mrznuti na Ovari. Vezmarovi je ostao u Vukovaru narednih dvadesetak dana. Rekao je da su gradom kruile glasine da su ljudi ubijeni ali ih niko nije smatrao ozbiljnim. Svedoenje se nastavlja sutra. KO JE NAREDIO POVLAENJE JNA SA OVARE HAG/DEN HAAG, 10.05.2006. Po komandiru ete vojne policije JNA se povukla sa Ovare nakon nareenja oficira za bezbednost Gardijske brigade. Odbrana Veselina ljivananina tvrdi da oficiri za bezbednost nemaju ovlaenje da komanduju, ve samo da rukovode jedinicama vojne policije. Nareenja izdaje neko drugi Odbrana majora Veselina ljivananina, nekadanjeg naelnika bezbednosti Gardijske brigade je u unakrsnom ispitivanju kapetana Dragana Vezmarovia nastojala da ospori svedokovu tvrdnju da su zarobljenici iz

1344

1345

Vukovarska tragedija 1991 vukovarske bolnice preputeni pripadnicima srpske Teritorijalne odbrane (TO) po nareenju ljivananinovog bezbednjaka. Komandir ete Vojne policije Dragan Vezmarovi je 20. novembra 1991. godine obezbeivao hangare na Ovari. On je u glavnom ispitivanju rekao da je po nareenju nadreenog stareine, oficira za bezbednost Bora Karanfilova, povukao etu iz Ovare u Negoslavce, u komandu jedinice kojoj je pripadao. Advokat Novak Luki, branilac optuenog majora ljivananina, tvrdi da oficir bezbednosti nije ovlaen da izda takvo nareenje jer po pravilima slube Vojne policije, komandant komanduje a oficir za bezbednost rukovodi vojnim policajcima. Teza advokata Lukia je da je Karanfilov samo preneo strune instrukcije kapetanu Vezmaroviu, a da je nareenje za povlaenje jedinice izdao neko drugi. Branilac nije rekao ko bi taj neko drugi mogao da bude. Jedna od teza branilaca trojice oficira bive JNA je da se Ovara nalazila u zoni odgovornosti potpukovnika Milorada Vojinovia, komandanta 80. motorizovane brigade a ne Operativne grupe Jug u kojoj su bili optueni. Iako je pred Veem za ratne zloine u Beogradu to potvrdio, kapetan Vezmarovi je danas tvrdio da se ne sea ko je bio odgovoran za Ovaru. Odgovarajui na pitanja branilaca, kapetan Vezmarovi je tvrdio da dok je on bio na Ovari nije bilo zlostavljanja zarobljenika u hangaru. Rekao je i da ga niko nije obavestio o premlaivanju, ubijanju ili izvoenju zarobljenika pre njegovog dolaska na Ovaru. Meutim, neki od ranijih svedoka, preivelih sa Ovare, se seaju vojnika sa belim opasaima koji su obezbeivali hangar u vreme dok su ih tukli pripadnici TO i dobrovoljci. Bele opasae, potvrdio je kapetan Vezmarovi, nose pripadnici Vojne policije. MRKI NEMA VREMENA ZA ZAROBLJENIKE HAG/DEN HAAG, 11.05.2006. Nakon obavetenja o guvi na Ovari, pukovnik Mrki odgovorio da nema vremena time da se bavi, svedoio bivi bezbednjak 80. motorizovane brigade Dragi Vukosavljevi. Ispitivanje kapetana Dragana Vezmarovia zavreno pitanjem: ko je naredio povlaenje vojne policije sa Ovare eta vojne policije povukla se 20. novembra 1991. sa Ovare po nareenju naelnika bezbednosti 80. motorizovane brigade Dragog

Vukovarska tragedija 1991 Vukosavljevia, tvrdio je danas branilac Veselina ljivananina u zavrnici unakrsnog ispitivanja komandanta te ete, kapetana Dragana Vezmarovia. Vezmarovi je, meutim, i danas ponovio da mu je nareenje o povlaenju izdao kapetan Boro Karanfilov, ljivananinov referent za bezbednost u Gardijskoj brigadi. Na insistiranje branioca, svedok je dopustio mogunost da je moda i kapetan Dragi isto izgovorio. Kapetan Dragi - jo jedan oficir JNA koji svedoi protiv Vukovarske trojke - je tokom popodneva dobio priliku da kae po ijem su nareenju, prema njegovoj verziji, zarobljenici preputeni teritorijalcima i nakon toga ubijeni. Vukosavljevi je svedoio da je na Ovaru otiao sa zadatkom da vidi kakva je to guva tamo i ispita da li neto moe da se uradi. Zatekao je, kae, oko 300 naoruanih pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane koji su uzvikivali da zarobljeni pacijenti vukovarske bolnice pripadaju njima a ne JNA. Poto je zakljuio da eta kapetana Vezmarovia ne moe da obezbedi hangar, Vukosavljevi je potraio pomo od svog pretpostavljenog, komandanta 80. brigade Milorada Vojinovia. O dogaajima u hangaru i oko njega izvestio je i komandanta Operativne grupe Jug Mileta Mrkia koji, meutim, nije imao sluha za probleme sa teritorijalcima ve je, tvrdi Vukosavljevi, ljutito rekao da nema vremena da se bavi time. Vojinovi je zatim Vukosavljevia poslao natrag na Ovaru da, kako je rekao, prenese nareenje o povlaenju jedinice Vojne policije. Meutim, kada je tamo stigao, zatekao je vojnu policiju koja se pripremala za povlaenje tako da nije imao razloga da prenosi nareenje. Ostalo je nejasno ije je nareenje Vukosavljevi trebalo da prenese ali e to, verovatno, biti rasvetljeno u sutranjem nastavku njegovog svedoenja. MRKI SE NE SEA RAZGOVORA SA SVEDOKOM HAG/DEN HAAG, 12.05.2006. Nedoumica oko toga po ijem su nareenju zarobljenici vukovarske bolnice preputeni Teritorijalnoj odbrani 20. novembra 1991. nije u potpunosti razjanjena ni u unakrsnom ispitivanju svedoka optube Dragog Vukosavljevia. Mrki se ne sea da je te veeri razgovarao sa svedokom

1346

1347

Vukovarska tragedija 1991 Nekadanji naelnik bezbednosti 80. motorizovane brigade Dragi Vukosavljevi je jue, svedoei protiv Vukovarske trojke oficira bive JNA, rekao da mu je nadreeni komandant Milorad Vojinovi naloio da ode na Ovaru i prenese nareenje o povlaenju ete Vojne policije. Nije, meutim, precizirao ije je nareenje trebalo da prenese. Taj iskaz je danas, u unakrsnom ispitivanju, dopunio objanjenjem da se Vojinovi pre nego to mu je izdao taj nalog - konsultovao sa pretpostavljenim stareinom, komandantom Operativne grupe Jug Miletom Mrkiem. Dodao je, meutim, da lino nije uo Mrkia da izdaje nareenje o povlaenju. Optueni Mrki se inae, rekao je njegov branilac, uopte ne sea da je predvee 20. novembra 1991. s bilo kim razgovarao o dogaajima na Ovari. Ne sea se ni da je, kako tvrdi Vukosavljevi, rekao da ima prea posla kada ga je svedok obavestio o guvi na Ovari. Mrki tvrdi da je oko 18 asova te veeri, nakon redovnog raporta komandanta jedinica, otiao u Beograd na sastanak sa tadanjim saveznim sekretarom za narodnu odbranu. I branilac kapetana Miroslava Radia je u unakrsnom ispitivanju pokuao da odgovornost za ubistvo oko 260 ljudi na Ovari prebaci na 80. motorizovanu brigadu i njenog komandanta Vojinovia. Svedok je odgovorio da je komandant radio po nareenju pretpostavljene komande i zato ne moe da bude odgovoran. Vojinovieva brigada se u vreme masakra na Ovari nalazila pod komandom Operativne grupe Jug i njenih stareina - Mrkia, ljivananina i Radia. MRKI ODMAHNUO RUKOM HAG/DEN HAAG, 15.05.2006 Kako je komandant vukovarske operacije reagovao kada je obaveten o zlostavljanju zarobljenika na vukovarskoj Ovari Kada je svedok optube Milorad Vojinovi 20. novembra 1991. godine izvestio pretpostavljenog stareinu Mileta Mrkia o zlostavljanju zarobljenika dovedenih iz vukovarske bolnice na Ovaru, on je samo odmahnuo rukom i rekao nemoj o tome da mi pria. Bivi komandant 80. motorizovane brigade je svedoio da je Mrkiu preneo kako se pripadnici srpske Teritorijalne odbrane (TO) nekorektno ponaaju prema zarobljenicima, da ih proputaju kroz palir i tuku. Mrki je

Vukovarska tragedija 1991 istom prilikom obaveten i da je vojna policija koja je obezbeivala zarobljenike potisnuta i da je dolo do gurkanja sa teritorijalcima ali je njegov odgovor i na to bio da ga vie ne gnjave i ne optereuju , rekao je svedok. Vojinovi je svedoio da je pre referisanja kod Mrkia proveo oko pola sata u hangaru na Ovari, pokuavajui da zatiti zarobljenike od batina. U hangaru su se, opisao je, nalazili i bezbednjaci iz Operativne grupe Jug kojom je komandovao optueni Mrki. Oni, meutim, nisu ni pokuali da spree batinanje, rekao je pukovnik Vojinovi. 80. motorizovana brigada se tokom veeri povukla sa Ovare i zarobljenici su preputeni srpskim teritorijalcima koji su ih ubrzo pogubili na oblinjem stratitu u Grabovu. Ni svedoenje pukovnika Vojinovia, meutim, nije razjasnilo odakle je stiglo nareenje za povlaenje JNA. Svedok je naveo da je Mrkievo pitanje ta e ti na Ovari shvatio kao nareenje da ne treba da bude tamo, pa je povukao vojnike u kasarnu. O pogubljenju ljudi na Ovari, svedoio je pukovnik Vojinovi, poelo je da se pria ve sledeeg dana. On Mrkia nije obavestio o tome ta se pria, poto je, kako kae, smatrao da komandant Operativne grupe Jug to ve zna budui da su njegove najodgovornije stareine bile ukljuene u tu akciju. ta je pod tim mislio pukovnik Vojinovi e verovatno vie govoriti sutra kada bude odgovarao na pitanja branilaca Vukovarske trojke oficira bive JNA Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. MEUSOBNE OPTUBE OFICIRA BIVE JNA HAG/DEN HAAG, 16.05.2006 Branilac Mileta Mrkia optuuje komandanta 80. motorizovane brigade JNA da je odgovoran za masakr na vukovarskoj Ovari. To je isto kao kad neko baci bombu, a vi optuite onog ko je nije uhvatio i tako spasio druge, odgovara pukovnik Milorad Vojinovi U ispitivanju poslednjih nekoliko svedoka optube oficira JNA branioci Vukovarske trojke su tvrdili da je za masakr na Ovari 20. novembra 1991. godine odgovorna 80. motorizovana brigada i njen komandant Milorad Vojinovi. Tuilac za taj zloin tereti oficire Operativne grupe Jug Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. Odbrana je u unakrsnom ispitivanju pukovnika Vojinovia tu svoju tvrdnju dokazivala nareenjem Operativne grupe Jug od 18. novembra 1991. kojim je svedoku poverena komanda nad mestima Ovara, Grabovo i Jakobovac.

1348

1349

Vukovarska tragedija 1991 Odgovarajui na te optube, pukovnik Vojinovi je rekao da je komanda Operativne grupe Jug naknadno poslala dvojicu svojih oficira na Ovaru i tako preuzela nadlenost nad hangarom i zarobljenicima. Pokuaj branioca da ga na njega svali odgovornost za masakr na Ovari, svedok je ovako opisao: To vam je isto kao kad idete pored zida i prebacite bombu u moje dvorite pa kaete da nije kriv onaj to je bacio bombu, ve onaj ko je nije uhvatio i nekoga spasio. U Vojinovievom ratnom dnevniku je 19. novembra 1991. godine, kako je ukazao Mrkiev branilac, zapisano da 80. Motorizovana brigada treba da bude pripravna za organizaciju uvanja zarobljenika. Prema braniocu, to je bilo nareenje za obezbeivanje zarobljenika na Ovari, dok je prema Vojinoviu koji je tvrdio da prvi put vidi taj zapis u ratnom dnevniku to samo informacija. Ponavljajui da njegova jedinica nije imala zadatak da obezbeuje zarobljenike, Vojinovi je tvrdio da se na Ovari naao sluajno, poto se tim putem vraao iz obilaska jedinica. Pukovnik Vojinovi je i danas ponovio da je optueni Mrki odmahnuo rukom i rekao nemoj o tome da mi pria kada je obaveten o zlostavljanjima zarobljenika na Ovari. Odbrana, meutim, tvrdi da Mrki, nakon to je to rekao, izdao Vojnoviu nareenje da preduzme sve mere iz svoje nadlenosti i sve jedinice koje ima na raspolaganju a ako to nije dovoljno, da upotrebi i vojnu policiju i oklopne transportere, kako bi zaustavio zlostavljanja zarobljenika. Svata, ja to nikada nisam uo uzvratio je Vojinovi. Razlike izmeu iskaza u sudnici i prethodne izjave koju je dao istranom sudiji u Beogradu, svedok je objasnio naknadnim raspitivanjem o tome to se dogodilo na Ovari. Rekao je da su njegova saznanja o tom zloinu skromna, pa ih je dopunio itajui izjave drugih svedoka u tampi i na internetu. Pred kraj dananje rasprave je unakrsno ispitivanje pukovnika Vojinovia poeo branilac Miroslava Radia, a nakon toga e svedok odgovarati i na pitanja odbrane Veselina ljivananina. ODBRANA: SPORNA ODGOVORNOST ZA OVARU HAG/DEN HAAG, 17.05.2006. U ustrom unakrsnom ispitivanju, pukovnik Milorad Vojinovi tvrdi da nije imao zadatak da obezbeuje hangar na Ovari. Da je dobio takvo nareenje zarobljenike bi, kako je rekao, predao samo legitimnim organima vlasti a ne pripadnicima vukovarske Teritorijalne odbrane

Vukovarska tragedija 1991 Pukovnik Milorad Vojinovi je, u unakrsnom ispitivanju, ponovio da njegova 80. motorizovana brigada nije imala zadatak da obezbedi zarobljenike koji su 20. novembra 1991. godine pogubljeni nadomak poljoprivrednog dobra Ovara. Da je od komandanta Mileta Mrkia dobio takvo nareenje, Vojinovi bi, kako je rekao, zarobljenike predao samo legitimnim organima vlasti a ne pripadnicima vukovarske Teritorijalne odbrane. Odgovarajui na pitanja branilaca Miroslava Radia i Veselina ljivananina, svedok je tvrdio da je za zarobljenike bio odgovoran oficir bezbednosti Operativne grupe Jug Ljubia Vukainovi koji ih je i doveo iz vukovarske bolnice. On je, po svedoku, stajao na sred hangara i posmatrao zlostavljanje zarobljenika a nije uinio nita da to sprei. Major Vukainovi je, inae, bio podreen optuenim oficirima Operativne Grupe Jug komandantu Miletu Mrkiu i njegovom naelniku bezbednosti Veselinu ljivananinu. ljivananinov branilac, advokat Novak Luki, ne negira da je major Vukainovi bio na Ovari, ali tvrdi da se kratko zadrao u hangaru. Kao i sa prethodnim svedocima, Luki je nastojao da dokae da je nareenje za povlaenje ete Vojne policije sa Ovare i preputanje zarobljenika teritorijalcima, dolo od oficira za bezbednost 80. brigade a ne Operativne grupe Jug. Najvie to je svedok dozvolio kao mogunost bilo je da su naredbu prenela oba oficira. Tuilac je u dodatnom ispitivanju najvie panje posvetio zoni odgovornosti u koju, po svedoku, bez odobrenja moe da ue samo oficir pretpostavljene komande, koji samim tim, preuzima rizik za sve to se dogaa nakon toga. Pukovnik Vojinovi je rekao da je u hangaru na Ovari video majora Vukainovia i poto se, zbog toga, oseao sigurnim da se zarobljenicima nita nee desiti, odluio je da nita ne preduzme u obezbeenju hangara. AS ISTORIJE HAG/DEN HAAG, 18.05.2006. Unakrsno ispitivanje istoriara Marka Vilera/Willer koji govori o kontekstu dogaaja u bivoj Jugoslaviji, Hrvatskoj i Vukovaru 1991. godine. Tuilatvo najavljuje kraj dokaznog postupka protiv Vukovarske trojke za sredinu juna Od posrednika izmeu uznemirenih i pobunjenih Srba i policijskih vlasti nove Tumanove vlade, JNA je od jula 1991. godine poela da preuzima

1350

1351

Vukovarska tragedija 1991 aktivnu ulogu u osvajanju teritorija, ocenio je ekspert tuilatva istoriar Mark Viler/Willer na suenju trojici oficira bive JNA. Viler je danas kratko odgovarao na pitanja tuioca, budui da se o njegovom ekspertskom izvetaju o istorijskom kontekstu koji je prethodio oruanim sukobima u bivoj Jugoslaviji, govorilo 1998. godine na suenju Slavku Dokmanoviu, bivem gradonaelniku Vukovara. Dokmanovi je kao i Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi, bio optuen za masakr koji je 20. novembra 1991. godine poinjen na poljoprivrednom dobru Ovara. Nije doekao presudu, poto je jula 1998. izvrio samoubistvo u eliji Pritvorske jedinice UN. Opisujui nain delovanja JNA u Hrvatskoj, Viler je rekao da je regularna vojska dejstvovala u savezu sa ostacima Teritorijalne odbrane i drugim paravojnim formacijama poslatim iz Srbije. JNA i TO su zajedniki zastraavali i proterivali seljane, posle ega bi zauzimala teritorije. U tome su, po izvetaju profesora Vilera, imali svesrdnu pomo srpskog Ministarstva unutranjih poslova (MUP). Zajednikim snagama, profesor Viler i Mrkiev branilac Vladimir Domazet su odrali as istorije u sudnici, od formiranja jugoslovenske drave 1918. godine do njenog raspada 1991. Saglasili su se da je Srbima bila potrebna Jugoslavija daleko vie nego drugim junim Slovenima, jer bi u tom sluaju svi Srbi iveli u jednoj dravi. Zbog toga se pretpostavljalo da e se reim u Beogradu truditi da odri Jugoslaviju ali kada se pojavio Miloevi ta istorijska mudrost nije vie vaila, zakljuio je profesor Viler. Braniteljica Miroslava Radia, Mira Tapukovi, je svoje unakrsno ispitivanje posvetila burnoj ustavnoj istoriji Jugoslavije i ustavnim promenama koje su dovele do buenja nacionalizma. Ona je zastupala tezu da se nacionalizam najpre javlja u Hrvatskoj sedamdesetih godina prolog veka, ali je vetak taj navod korigovao i rekao da je sve poelo 1968. sa Srbima i Kosovom, dodajui da su svi politiari, bez obzira na nacionalnu pripadnost, igrali na nacionalnu kartu. Tuilatvo je danas najavilo da e svoj dokazni postupak protiv trojice oficira bive JNA zavriti sredinom juna. Optuba, odbrana i sudije e do tada sasluati i ispitati jo osam svedoka. OD JUGOSLOVENSKE DO VELIKOSRPSKE ARMIJE HAG/DEN HAAG, 19.05.2006. Istoriar Mark Viler potvruje da je JNA bila zloupotrebljena od strane Slobodana Miloevia. Iako se jedan broj oficira tome protivio,

Vukovarska tragedija 1991 armija je podlegla pritiscima i zajedno sa teritorijalcima poela da radi na ostvarivanju interesa velikosrpske politike Odbrana Veselina ljivananina je u unakrsnom ispitivanju zahtevala od istoriara Marka Vilera/Wheeler da pojasni tezu po kojoj je JNA na poetku rata u bivoj Jugoslaviji bila zloupotrebljena. Profesor je na to rekao da je JNA zloupotrebio Slobodan Miloevi koji se jo 1990. hvalisao da e tu Armiju prilagoditi sebi. Na pitanje branioca da li se ekspert slae sa tvrdnjom da Slobodan Miloevi 1991. godine nije podravao ustavnu ulogu i poloaj JNA jer to nije odgovaralo interesima velikosrpske politike, Viler je odgovorio potvrdno. esto se tvrdi, rekao je on, da je razlog slanja JNA u Sloveniju dva dana nakon potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, 27. juna 1991. godine, bila elja da se Armija diskredituje i uniti kako bi ostala bez alternative, osim da izrazi lojalnost Miloeviu. Vojska je, prema Vileru, poetkom rata i dalje teila ostvarenju ustavne uloge zatiti teritorijalnog integriteta bive Jugoslavije. Ubrzo se, meutim, priklonila Miloeviu i poela da titi srpske interese. Takav razvoj dogaaja Viler objanjava time to je, raspadom SFRJ, 1991. godine, JNA ostala bez drave. Mnogi oficiri koji nisu bili srpske nacionalnosti su dezertirali i po ekspertu tuilatva, nije bilo iznenaujue to su se ostaci JNA priklonili Velikoj Srbiji. Miloevi, meutim, nikada nije verovao JNA, rekao je svedok, i uinio je sve da stvori alternativnu vojsku koju e drati pod kontrolom. To je, kae Viler, i uinio formiranjem Specijalnih jedinica MUP Srbije. U dodatnom ispitivanju tuioca, profesor Viler je potvrdio da je JNA saraivala sa Teritorijalnom odbranom (TO) i da su te zdruene snage bile nadmonije od hrvatskih protivnika i u ljudstvu i oruju. Paravojske su, po Vileru, bile fenomen kojem su se oficiri JNA protivili. Oni su paravojnike smatrali krvoednim, pijanim banditima, eljnim silovanja. Ipak, rekao je Viler, usled brojnih dezertiranja, JNA nije mogla da se upusti u uline borbe ve se oslanjala na vatrenu silu a prljave poslove je preputala TO. Ovaj scenario je, prema optubi, primenjen i u Vukovaru, 20. novembra 1991. godine. Ranjenici i bolesnici vukovarske bolnice su odvedeni u kasarnu JNA, a nakon toga preputeni teritorijalcima koji su ih tokom noi pogubili na poljoprivrednom dobru Ovara.

1352

1353

Vukovarska tragedija 1991 POLOVINA STRELJANIH RANJENICI HAG/DEN HAAG, 23.05.2006. Specijalista sudske medicine Davor Strinovi svedoi o ekshumaciji i identifikaciji 200 rtava iz masovne grobnice na poljoprivrednom dobru Ovara. Obdukcijom utvreno da su prostrelne rane uzrok smrti veine ekshumiranih Meunarodni forenziari, predvoeni doktorom Klajdom Snouom/Clyde Snow, su u oktobru i novembru 1996. godine ekshumirali ukupno 200 tela iz masovne grobnice na Ovari. Iako je grobnica pronaena 1992. godine, tela rtava su ekshumirana tek etiri godine kasnije, zato to su se srpske vlasti tome protivile. Te podatke je na suenju Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu prezentovao specijalista sudske medicine, doktor Davor Strinovi koji je, kao posmatra ispred Ureda hrvatske Vlade za zatoena i nestala lica, nadgledao ekshumaciju na Ovari. Prema izvetaju o obdukciji koji je tuilac uvrstio u dokaze zajedno sa jo oko 100 fotografija ekshumacije, veina rtava iz masovne grobnice na Ovari njih 188 stradalo je od posledica prostrelnih rana. Obdukcijom je utvreno da su rtve bile starosti od 16 do 72 godine i da su se meu njima nalazile i dve ene. Izvetaj meunarodnih patologa takoe pokazuje da je 86 od 200 ekshumiranih rtava imalo prethodne ozlede to po dr. Strinoviu upuuje na zakljuak da je re o ranjenicima i bolesnicima iz vukovarske bolnice. Identifikacija 192 rtve uraena je na osnovu medicinske dokumentacije pronaene u masovnoj grobnici, stomatolokih nalaza, odee, linih predmeta ili DNK analize. Nije utvren identitet 8 ekshumiranih osoba. Imena svih rtava sa Ovare nalaze se u dodatku optunice protiv trojice oficira bive JNA dok se 64 osobe koje su 20. novembra 1991. godine odvedene iz vukovarske bolnice i dalje vode kao nestale. Dr. Strinovi ve trei put svedoi pred sudijama Hakog tribunala. Prethodno je, takoe u ulozi eksperta tuilatva, svedoio 2003. godine na suenju Slobodanu Miloeviu, a ove godine i u procesu protiv Milana Martia.

Vukovarska tragedija 1991 ZAVOJI I GIPS BEZ POVREDA HAG/DEN HAAG, 24.05.2006. Ekspert tuilatva Davor Strinovi u unakrsnom ispitivanju potvruje da je od 200 ekshumiranih rtava sa Ovare, 41 osoba imala gips i zavoje ali ne i povrede. U dodatnom ispitivanju ukazuje da je siguran da je 86 rtava imalo ozlede pre izvoenja iz vukovarske bolnice Branioci trojice oficira bive JNA su u unakrsnom ispitivanju sudskog patologa Davora Strinovia tvrdili da je od 200 rtava ekshumiranih iz masovne grobnice na vukovarskoj Ovari, 41 osoba imala zavoje ili gips ali ne i povrede. Odbrana, inae, od poetka suenja Mrkiu, ljivananinu i Radiu nastoji da dokae da su 20. novembra 1991. godine, iz vukovarske bolnice izvedeni hrvatski branitelji koji su se tu skrivali prerueni u ranjenike.. Doktor Strinovi, koji je ekshumaciji rtava sa Ovare prisustvovao kao posmatra hrvatske Vlade, je potvrdio da se u izvetajima Zavoda za sudsku medicinu u Zagrebu navodi da neke od rtava nisu imale povrede iako su na njihovom telu pronaeni zavoji ili gips. Dodao je da su to utvrdili meunarodni patolozi koji su obavili ekshumaciju i obdukcije. Jedan deo unakrsnog ispitivanja dr Strinovia posveen je uzroku smrti ekshumiranih rtava. On tvrdi da je za 188 od 200 ekshumiranih osoba, starosti izmeu 16 i 72 godine, utvreno da su stradale od posledica prostrelnih rana. Odbrana, meutim upuuje na druge ekspertske izvetaje u kojima se navodi da za vei procenat rtava ne moe da se utvrdi uzrok smrti. Doktor je objasnio da, nakon 6 godina - od 1991. do 1996. - koliko su tela bila u zemlji, dolazi do promena na odei, koi i kostima koje se raspadaju, to je razlog za razliite interpretacije i razliiti stepen sigurnosti koje se javljaju kod strunjaka prilikom utvrivanja uzroka smrti. Tuilac je u dodatnom ispitivanju ukazao da se u jednom od ekspertskih izvetaja navodi da je 110 osoba od 200 ekshumiranih imalo ozlede pre ubistva na Ovari. Doktor Strinovi, koji je jue rekao da je za 86 osoba sa sigurnou utvreno da su bili prethodno leeni u vukovarskoj bolnici, danas je objasnio da su verovatno primenjeni razliiti kriterijumi i da je ponekad dovoljno da neko bude u piami, da bi ga proglasili ranjenikom. Zagrebaki zavod za sudsku medicinu je, po Strinoviu, utvrdio da su kod 86 osoba postojala prethodna ranjavanja ili ozlede zbog kojih su bili u bolnici.

1354

1355

Vukovarska tragedija 1991 SPONTANI ODGOVOR MAJORA LJIVANANINA HAG/DEN HAAG, 25.05.2006. Na proslavi prve godinjice oslobaanja Vukovara, 18. novembra 1992., francuska novinarka Florans Artman je majora ljivananina pitala ta je bilo na Ovari? Major joj je, izjavila je danas Artman svedoei na suenju Vukovarskoj trojki, odgovorio: Morali smo negde da pokopamo tela Prve vesti o postojanju masovne grobnice na podruju Vukovara saoptene su na konferenciji za novinare Komisije za ljudska prava UN, 22. oktobra 1992. godine u Zagrebu. Nekoliko nedelja ranije je zagrebaki Vjesnik objavio ispovest jedinog preivelog sa Ovare, sa detaljnim opisom kretanja kamiona koji je zarobljenike iz hangara na Ovari vozio do gubilita u Grabovu. Tragom tih informacija, tadanja beogradska dopisnica pariskog Monda/Le Monde, Florans Artman/Florence Hartman se, zajedno sa koleginicom iz AFP, uputila u potragu za, kako je rekla, prvom masovnom grobnicom od Drugog svetskog rata. Sledei opis koji je u Vjesniku dao ovek koji je iskoio iz kamiona za gubilite, francuske novinarke su 27. oktobra 1992. od hangara na poljoprivrednom dobru Ovara poljskim putem krenule ka jezeru u Grabovu. Nedaleko od mesta na kojem je patolog Klajde Snou/Klyde Snow pronaao ostatke lobanja i ljudskih kostiju, zatekle su ruske plave lemove kako prodaju gorivo lokalnim Srbima. Da ih ne bi prijavile, Rusi su pristali da Francuskinje odvedu do lokacije na kojoj je otkrivena masovna grobnica. Lokaciju je uvalo est plavih lemova od kojih im je jedan, pokazujui nekoliko kostiju i lobanja na povrini, rekao: Sigurno ih je pod zemljom mnogo vie. Florans Artman je to napisala u izvetaju koji je sledeeg dana objavio Mond i koji je danas uveden u dokaze. Artman je 18. novembra 1992. ponovo otila u Vukovar, na ceremoniju povodom godinjice osloboenja grada. Prepoznavi majora Veselina ljivananina kao jednog od glavnih zapovednika evakuacije ljudi u bolnici, Artman je odluila da mu prie sa pitanjem ta je bilo na Ovari? Oekivala je, kae, da e joj major odgovoriti otkud znam ili nita ne znam o Ovari. Umesto toga major joj je, tvrdi, odgovorio: Morali smo negde da pokopamo tela.

Vukovarska tragedija 1991 ljivananinov odgovor nije zapisala u novinarskoj belenici, zato to se, kako je rekla, ne oekuje spontan odgovor na takvo pitanje i ne postavljate ga sa olovkom i belenicom u rukama, jer inae ne bi ni razgovarali s vama. Ono to je major rekao, objasnila je Artman, urezalo joj se u pamenje i na osnovu tog seanja, ona danas svedoi. No, taj njegov odgovor nije unela u lanak koji je 20. novembra 1992. objavila u Mondu jer ga je smatrala optuujuim i jer nije imala ime da ga potkrepi. Nekadanja portparolka hakog tuilatva Florans Artman nastavlja svedoenje u unakrsnom ispitivanju od strane branilaca Vukovarske trojke Mrkia, ljivananina i Radia. OVARA I HRVATSKE VEZE HAG/DEN HAAG, 25.05.2006. Branilac Veselina ljivananina insistirao da Florans Artman do dananjeg svedoenja nije nikad i nigde javno spomenula ili napisala da joj je optueni major u novembru 1992. godine rekao da je trebalo negde pokopati tela sa Ovare. Branioci Vukovarske trojke pokuali da diskredituju francusku novinarku ukazujui na njene hrvatske veze. Nekadanja novinarka pariskog Monda/Le Monde Florans Artman/Florence Hartman je u glavnom ispitivanju izjavila da joj je na pitanje ta je bilo na Ovari, major ljivananin 18. novembra 1992. na vukovarskom groblju spontano odgovorio da smo morali negde da pokopamo tela. Bila je, kako je svedoila, zaprepaena tom izjavom koja je, po njoj, predstavljala priznanje da major zna ta se dogodilo sa ljudima koji su godinu dana ranije odvedeni iz vukovarske bolnice i nestali. Citirajui deo izvetaja koji je Florans Artman objavila u Mondu dva dana nakon posete Vukovaru, ljivananinov branilac Novak Luki je ukazao da se optueni major u njenom lanku izjanjava samo o masovnim grobnicama u kojima su sahranjene rtve rata ali ne i o Ovari. Advokat Luki je insistirao da svedokinja objasni zato tu ljivananinovu izjavu nije pomenula ni u jednom od svojih lanaka za Mond, kao ni u knjizi Miloevi Dijagonala laufera, koju je objavila 1998. godine. Nakon vie puta ponovljenog pitanja o tome, Florans Artman je primetila da je osnovni problem u komunikaciji sa braniocem u tome to on ne razume posao novinara. Objasnila je da novinari sakupe hiljade podataka, to ne znai da e ih sve iskoristi, posebno ako nemaju ime da ih

1356

1357

Vukovarska tragedija 1991 potkrepe. Da je objavila takvu optubu protiv ljivananina, bez mogunosti da je bilo ime potkrepi, Artman bi se, kako je rekla, izloila riziku da bude optuena za klevetu. Branioci Miroslava Radia i Mileta Mrkia su pokuali da svedokinju diskredituju sugeriui da je udata za Hrvata, kao i da joj je tast bio general KOS (kontraobavetajne slube JNA). Artman je odgovorila da njen suprug potie iz meovitog braka a da je tast, kada se udala, ve dugo bio u penziji. U nastojanju da diskredituje svedokinju najdalje je otiao Radiev branilac Borivoje Borovi, citirajui dokument hrvatske Sigurnosno informativne slube (SIS) u kojem se navodi da je izvren obavetajni prodor u Tribunal zahvaljujui kojem se sluba dokopala velikog broja znaajnih dokumenata i informacija. Radilo se o jedva prikrivenoj insinuaciji da bi Florans Artman s obzirom na svoje hrvatske veze mogla da bude krtica, odnosno izvor SIS u Tribunalu. Borovi je, meutim, prevideo jedan mali detalj na koji mu je, u prigovoru, ukazao tuilac. Da je, naime, dokument SIS na koji se pozvao napisan u junu 1998. godine, a da je Artman u Tribunal, na dunost portparola tuilatva, dola u oktobru 2000. godine. LJIVANANIN ZAPOVEDA, RADI IZVRAVA HAG/DEN HAAG, 30.05.2006. Svedok optube zatien pseudonimom P 030 tvrdi da je major ljivananin zapovedao odvoenjem pacijenata iz vukovarske bolnice, a da je kapetan Radi izvravao njegova nareenja Kapetane Radiu, pretresite ove ljude, bila je naredba koju je svedok zatien pseudonimom P 030 vie puta uo u dvoritu vukovarske bolnice, u jutarnjim asovima 20. novembra 1991. godine. Nareenje je, tvrdi, izdao oficir JNA sa brkovima, kojeg je identifikovao kao majora Veselina ljivananina. Svedok je, kako je rekao, u bolnicu doao prethodnog dana s namerom da se prikljui evakuaciji ranjenika, bolesnika i civila u delove Hrvatske koji nisu bili zahvaeni ratnim dejstvima. Umesto toga je sa jo oko 300 mukaraca izveden iz bolnice i odveden u kasarnu JNA. Priseajui se dogaaja od pre 15 godina, svedok je rekao da je odvoenjem ljudi iz bolnice zapovedao major ljivananin a da je kapetan Miroslav Radi izvravao njegova nareenja. Radia je, tvrdi, video i u kasarni, kako sa nekakvog spiska ita imena ljudi koji su kasnije posebnim

Vukovarska tragedija 1991 autobusom vraeni u bolnicu. Poto se njegovo ime nije nalazilo na spisku, svedok je ostao u autobusu koji je vozio do hangara na Ovari. Po dolasku, proao je kroz palir teritorijalaca koji su, kako je rekao, brutalno tukli sve iz autobusa. Svedoio je da su najmanje dva oveka koje je poznavao premlaeni toliko da vie nisu davali znakove ivota. Opisao je da je na sredini hangara stajao bezbednjak JNA sa zvidaljkom koji je govorio teritorijalcima da ne tuku ljude, a onda bi okrenuo glavu dok su oni skakali po besvesnim telima. Za razliku od ranijih svedoka koji su o izbavljenju iz hangara svedoili javno, dananji svedok je o tome govorio na zatvorenoj sednici. Zna se, meutim, da je bio u grupi od sedam mukaraca koji su hangar napustili zahvaljujui poznanstvima sa lokalnim Srbima. Sa Ovare, svedok je odveden u skladite preduzea Velepromet i iste noi u fabriku tekstila Modateks, odakle ga je izveo jedan srpski prijatelj. Svedok je rekao da se kod tog prijatelja raspitivao za sudbinu ljudi iz hangara na Ovari, i da je saznao da su svi oni ispod trave. Pred kraj dananje rasprave svedok je petnaestak minuta odgovarao na pitanja branilaca Vukovarske trojke, ali je taj deo suenja bio zatvoren za javnost. Unakrsno ispitivanje svedoka bie nastavljeno sutra. RAZUMEM DRUE MAJORE! HAG/DEN HAAG, 31.05.2006. Da je major ljivananin naredio: Kapetane Radiu, pretresite ove ljude, kapetan bi morao da odgovori: Razumem drue majore ljivananinu! Poto svedok nije uo da je Radi tako odgovorio, njegov branilac tvrdi da mu ljivananin nije ni izdao takvo nareenje i da optueni kapetan nije uestvovao u selekciji i odvoenju ljudi iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine Branilac Miroslava Radia je svedoka zatienog pseudonimom P 030 optuio da je svedoio pod uticajem hrvatskih medija, uz pripremu od strane tajnih slubi hrvatskog ministarstva odbrane, sa zlom namerom da optereti poloaj optuenog kapetana bive JNA. Radi, tvrdi njegov branilac Borivoje Borovi, nije 20. novembra 1991. godine uestvovao u selekciji oko 300 ljudi iz vukovarske bolnice, nikome nije izdavao nareenja, niti je prozivao zarobljenike iz autobusa u kasarni JNA kako je to tvrdio svedok u glavnom ispitivanju.

1358

1359

Vukovarska tragedija 1991 Pozivajui se na izjave drugih svedoka koji su kao i P 030 izvedeni iz vukovarske bolnice, odvedeni u kasarnu JNA i nakon toga na Ovaru, a koji su preiveli maskar zahvaljujui snalaljivosti ili intervenciji prijatelja, advokat Borovi je tvrdio da je ovaj svedok jedini uo majora ljivananina kako izdaje nareenje: Kapetane Radiu pretresite ove ljude. I on sam je, tvrdi branilac, to prvi put rekao na suenju bivem predsedniku vukovarske optine Slavku Dokmanoviu kojem je, kao i trojici oficira bive JNA, sueno za ubistvo oko 260 ljudi na stratitu Grabovo, nedaleko od Ovare. P 030 je ostao pri svojim tvrdnjama i kada ga je advokat Borovi podsetio na izjavu istraiteljima iz 1995. godine u kojoj umesto kapetana Radia, spominje izvesnog kapetana Simia. Po objanjenju branioca, radi se o komandiru ete Vojne policije, koji je bio zaduen za pretres zarobljenika u dvoritu vukovarske bolnice. Svedok je rekao da je Simi moda bio u bolnici ali da to ne menja stvari jer se ljivananin obraao oveku do sebe sa kapetane Radiu. Po braniocu, meutim, takvo obraanje nije mogue, jer se prema pravilima slube oficir uvek oslovljava po inu a nikad po imenu. Iz toga, po Boroviu, sledi da je Radi morao da odgovori reenicom: Razumem drue majore ljivananinu. Svedok je odgovorio da on ne zna nain ophoenja u JNA, ali zna ta je uo. Advokati Mileta Mrkia i Veselina ljivananina su svoja unakrsna ispitivanja posvetili uobiajenoj tezi odbrane da su se u vukovarskoj bolnici skrivali pripadnici Zbora narodne garde prerueni u ranjenike ili medicinsko osoblje. Svedok, koji je i sam bio u ZNG, je to potvrdio i rekao da je i on, iz straha od moguih sankcija zbog pripadnosti hrvatskoj vojsci, 20. novembra 1991. otiao u bolnicu u civilnoj odei. Prethodno je, svedoio je, odloio sva obeleja a oruje zakopao u zemlju iza sklonita u kojem je boravio prethodna dva meseca. HILJADE UBIJENIH, ZATOENIH, PROGNANIH I NESTALIH HAG/DEN HAAG, 01.06.2006. Nakon svedoenja na suenjima Slobodanu Miloeviu i Milanu Martiu, predsednik Ureda hrvatske vlade za zatoene i nestale Ivan Gruji je u postupku protiv trojice oficira bive JNA svedoio o statistici rtava zloina u Hrvatskoj, posebno u Vukovaru i Ovari

Vukovarska tragedija 1991 Broj rtava iji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice na Ovari a ija su imena navedena u dodatku optunice protiv Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia poklapa se sa zvaninom statistikom Ureda hrvatske vlade za zatoene i nestale. Prema podacima koje je na suenju prezentovao predsednik tog Ureda Ivan Gruji, iz masovne grobnice na Ovari je ekshumirano 200 osoba koje su, po optunici protiv trojice oficira bive JNA, 20. novembra 1991. godine izvedene iz vukovarske bolnice i pogubljene na stratitu Grabovo, kilometar udaljenom od Ovare. Prema izvetaju koji je Gruji sainio na zahtev tuilatva, do sada je identifikovano 190 rtava iz masovne grobnice na Ovari. U prilogu optunice navedena su imena jo 74 osobe odvedene iz vukovarske bolnice od kojih se 58 i dalje vodi kao nestalo, tela 14 rtava pronaena su u drugim grobnicama na podruju Vukovara, dok su posmrtni ostaci dve osobe sa tog spiska preuzeti iz tadanje SR Jugoslavije. Gruji je naveo da je u Vukovaru i okolini pronaeno 14 masovnih grobnica od kojih je ona na Novom groblju najvea u Hrvatskoj i iz nje su ekshumirana tela 938 rtava. U znaajnom delu glavnog ispitivanja, ekspert tuilatva je svedoio o ukupnom broju nestalih, zatoenih, prognanih ili ubijenih na podruju Hrvatske. Prema tim podacima, kao posledica rata u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine, oko 220.000 ljudi je prognano, 7600 je zatoeno, 1140 osoba se i dalje vodi kao nestalo a vie od 12.000 ljudi je ubijeno. Oko 60 odsto ubijenih su, rekao je Gruji, bili hrvatske nacionalnosti. Ivana Grujia e sutra unakrsno ispitivati branioci Vukovarske trojke. ODBRANA: SPORAN STATUS EKSHUMIRANIH NA OVARI HAG/DEN HAAG, 02.06.2006. Analizom izvetaja hrvatskog Ureda za zatoene i nestale, timovi odbrane trojice oficira bive JNA zakljuili su da postaje preklapanja statusa ekshumiranih osoba iz masovne grobnice na Ovari Zastupnica odbrane Miroslava Radia je u unakrsnom ispitivanju predsednika Ureda hrvatske vlade za zatoene i nestale Ivana Grujia tvrdila da su podaci predstavljeni u njegovom izvetaju o zloinima u Vukovaru i na Ovari - nepotpuni i netani.

1360

1361

Vukovarska tragedija 1991 Da bi to potvrdila, Mira Tapukovi je podatke iz izvetaja koji sadri imena 192 identifikovane rtve sa Ovare uporedila sa podacima iz upitnika o nestalim osobama. Navodei nekoliko sluajeva, ukazala je da se podaci ne poklapaju, posebno u delu koji se odnosi na status. Naime, neke od osoba za koje se u izvetaju hrvatske vlade navodi da su civili, su u upitnicima o nestalim osobama, koje su popunjavali njihovi blinji, oznaene kao pripadnici hrvatskih oruanih snaga ili civilne zatite. Gruji je priznao da Ured nije vrio uporeivanje podataka iz upitnika i izvetaja i da su ljudi koji trae nestale esto upisivali dva statusa za jednu osobu. Kako je objasnio, nestale su esto traili i oni koji nemaju ni osmogodinje obrazovanje a podaci koje su upisivali su sluili za lociranje osoba a ne sudske procese. Branilac Mileta Mrkia je tvrdio da podaci iz izvetaja ne odgovaraju stanju iz 1991. godine jer je statistika raena po drugaijoj administrativnoj podeli. Dok su 1991. godine postojale optine, sadanje upanije obuhvataju manji ili vei prostor i zbog toga je, po njemu, netaan broj nestalih, zatoenih, ubijenih i ekshumiranih. Ivan Gruji e svoje svedoenje nastaviti tek 12. juna, poto zbog obaveza u Hrvatskoj nije u mogunosti da saeka unakrsno ispitivanje odbrane Veselina ljivananina. PUCNJI POSLE POVLAENJA JNA HAG/DEN HAAG, 06.06.2006. Svedok optube, insajder iz JNA tvrdi da je povukao vojnike sa Ovare po nareenju zamenika Veselina ljivananina, majora Ljubie Vukainovia. Dok je odlazio, iz pravca Ovare su se uli pucnji Svedok P 001 je jo jedan insajder iz JNA koji izmenjenog glasa i zatienog lika svedoi protiv trojice nekadanjih komandanta i uesnika vukovarske operacije Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia, optuenih za masakr na Ovari. Iako je najvei deo svedoenja bio zatvoren za javnost, iz glavnog ispitivanja se moglo zakljuiti da je svedok i sam bio oficir JNA i da je 20. novembra 1991. godine izvesno vreme obezbeivao zarobljenike u hangaru na Ovari. Svedoio je da je ve posle petnaestak minuta od dolaska u hangar, oko 22 sata, povukao vojnike, po nareenju majora Ljubie Vukainovia,

Vukovarska tragedija 1991 pomonika majora Veselina ljivananina, naelnika bezbednosti Gardijske brigade. Naputajui Ovaru, svedok je, tvrdi, uo pucnje iz vatrenog oruja, sa udaljenosti od nekoliko stotina metara. Po optunici, pucnji su se uli sa Grabova, stratita nedaleko od Ovare na kojem je pogubljeno oko 200 zarobljenika dovedenih iz vukovarske bolnice. Svedok je u kratkom glavnom ispitivanju rekao da je poetkom 1992. godine, iz razgovora sa oficirima koji su u novembru 1991. takoe bili u Vukovaru, saznao da je eta ininjerije JNA buldoerom zatrpavala leeve na Ovari. Tadanji referent bezbednosti iz Gardijske brigade Sreko Borisavljevi mu je, tvrdi, rekao da je eljko Ranatovi Arkan, voa srpskih dobrovoljaca, po zavretku borbi zahtevao da mu se predaju zarobljenici smeteni u vukovarskoj kasarni, ali je Borisavljevi, po svedoku, to odbio. EUFORINA PUCNJAVA A NE POGUBLJENJE HAG/DEN HAAG, 07.06.2006. Odbrana Vukovarske trojke tvrdi da je svedok insajder pod pseudonimom P 001 - bio u hangaru na Ovari 18. a ne 20. novembra 1991. godine. Kada je uo rafale iz pravca Ovare, svedok je pomislio da je re o euforinoj pucnjavi a ne ubistvu zarobljenika iz vukovarske bolnice Oficir bive JNA koji svedoi protiv Vukovarske trojke pod pseudonimom P 001 je u unakrsnom ispitivanju prihvatio mogunost da je obezbeivao grupu zarobljenika na Ovari 18. a ne 20. novembra 1991. godine, kako je rekao u glavnom ispitivanju. Po odbrani pukovnika Mileta Mrkia, to mogu da potvrde i pripadnici jedinice kojom je svedok komandovao u novembru 1991. godine. Unakrsno ispitivanje svedoka P 001 se kao i njegov glavni iskaz u veem delu odvijalo na zatvorenim sednicama. Branioci su u delu otvorenom za javnost ukazivali na razlike u njegovom svedoenju pred Tribunalom i izjavama koje je prethodno dao istraiteljima tuilatva. Branilac Miroslava Radia je nastojao da dokae da je vukovarsku bolnicu obezbeivala eta Vojne policije kojom je komandovao kapetan Simi a ne eta kapetana Radia, kako se navodi u optunici. I nakon insistiranja branioca, svedok nije mogao precizno da odgovori koga od dvojice kapetana je video u bolnici 19. novembra 1991. godine.

1362

1363

Vukovarska tragedija 1991 Potvrdio je meutim, da je bio u dobrim odnosima sa tadanjim naelnikom Uprave bezbednosti Aleksandrom Vasiljeviem i da su razgovarali o Vukovaru. Branilac je nastojao da utvrdi da su tim susretima prisustvovali novinari nedeljnika Vreme, izmeu ostalih Jovan Dulovi koji je o dogaajima na Ovari svedoio pred Veem za ratne zloine u Beogradu i na suenju Slobodanu Miloeviu. Svedok je rekao da je upoznao novinare Miloa Vasia i Filipa varma ali nije mogao da se seti da li je ikada razgovarao sa Jovanom Duloviem. Odgovarajui na pitanja ljivananinovog branioca, svedok je potvrdio da je naputajui hangar na Ovari uo rafalnu pucnjavu iz vatrenog oruja sa udaljenosti od nekoliko stotina metara. Rekao je da je tada pomislio da je to euforina pucnjava koja se ula u Vukovaru nakon pada grada i da sa pripadnicima jedinice nije diskutovao o tome. Suenje Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu nastavljeno je svedoenjem Zlatka Zloglae, nekadanjeg regruta JNA, koji je upuen na vukovarsko ratite ali je dezertirao jer nije pristao da ubija svoje. JNA ZAROBILA, JNA OSLOBODILA HAG/DEN HAAG, 07.06.2006. Svedok optube tvrdi da je 20. novembra 1991. godine na Ovari sigurno video majora ljivananina a moda i pukovnika Mrkia. Zlatka Zloglau je JNA zarobila u vukovarskoj bolnici i onda oslobodila u hangaru na Ovari poto se predstavio kao vojnik JNA Svedok optube Zlatko Zloglaa tvrdi da je 20. novembra 1991. godine dva puta video optuenog majora Veselina ljivananina - jednom u vukovarskoj bolnici i drugi put na poljoprivrednom dobru Ovara. Nakon to mu je tuilac prikazao snimak oficira JNA, meu kojima je i pukovnik Mile Mrki, svedok je rekao da je moda i njega video na Ovari, ali nije u to siguran. Zloglaa je u jesen 1991. godine kao regrut JNA upuen u Vukovar. Dezertirao je ne elei da, kako je rekao, puca na svoje i prikljuio se vukovarskim braniteljima, sa kojima je ostao do pada grada. Poto je jedan od njegovih saboraca ranjen, Zloglaa je otiao u vukovarsku bolnicu, gde se zatekao i 20. novembra 1991. godine. Iz bolnice je izveden sa jo oko 300 mukaraca, koji su potom postrojeni i pretreseni u dvoritu bolnice. Selekcijom zarobljenika je, tvrdi, rukovodio visok crn oficir sa brkovima,

Vukovarska tragedija 1991 koga je ve viao na televiziji i prepoznao ga kao majora Veselina ljivananina Zarobljenici su potom upueni u kasarnu JNA gde je nekolicina njih, tvrdi svedok, prebaena u poseban autobus kojim su vraeni u vukovarsku bolnicu. Zloglaa je, sa jo oko 250 ljudi, odveden u hangar na poljoprivrednom dobru Ovara gde su ih, kao i u kasarni, doekali lokalni srpski rezervisti, koji su na ulazu u hangar formirali palir. Svedok je rekao da su tukli sve koji su izlazili iz autobusa ime su stigli dok su se, za to vreme, ispred hangara nalazili redovni vojnici JNA. Izlazei iz autobusa, svedok je ugledao dvojicu poznanika kako stoje na ulazu u hangar i razgovaraju sa oficirom JNA. Pokazali su na Zloglau i Hajdara Dodaja koji je takoe svedoio protiv Vukovarske trojke, tvrdei da su sva etvorica vojnici JNA koje su zarobili Hrvati. Izdvojeni su na stranu i ispitivani od strane oficira JNA koji ih je, nakon to je saznao da se radi o dva Hrvata, Albancu i Muslimanu, nazvao dezerterima i upozorio da je kazna za dezertiranje streljanje. Taj oficir, za koga je svedok u izjavi istraiteljima tuilatva rekao da je pukovnik Pani, im je savetovao da govore istinu jer e se samo tako izvui i biti prebaeni u vojni istrani zatvor u Beogradu. Svedok danas nije identifikovao Pania na snimku koji mu je pokazalo tuilatvo ali je prepoznao pukovnika Mrkia kao oficira koga je moda video na Ovari. Za majora ljivananina je, s druge strane, siguran da je 20. novembra 1991. bio na Ovari. Svedok je rekao da je ljivananin doao vojnim vozilom, da je priao srpskim rezervistima u paliru, neto im rekao i nakon 5 minuta napustio Ovaru. Svedok Zloglaa je sa Ovare odveden u Negoslavce, gde je pod batinama i pretnjama smru, proveo 3 ili 4 dana. Svedoenje e zavriti sutra. DA LI SU MRKI I LJIVANANIN BILI NA OVARI HAG/DEN HAAG, 08.06.2006. Branioci oficira bive JNA u unakrsnom ispitivanju Zlatka Zloglae osporavali svedokovu tvrdnju da su Mile Mrki i Veselin ljivananin 20. novembra 1991. godine bili na Ovari, u vreme kada je u jednom od hangara bilo zatvoreno vie od 200 ljudi odvedenih tog jutra iz vukovarske bolnice

1364

1365

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana Mileta Mrkia tvrdi da optueni pukovnik bive JNA nikada nije bio na Ovari, osporavajui iskaz svedoka optube Zlatka Zloglae koji je u glavnom ispitivanju rekao da ga je tamo moda video 20. novembra 1991. godine, u vreme kada je u jednom od hangara bilo zatvoreno vie od 200 ljudi odvedenih tog jutra iz vukovarske bolnice. Budui da je Zloglaa danas ponovio da nije siguran da li je video optuenog Mrkia, branilac Domazet nije dalje insistirao na toj temi. S druge strane, branilac Veselina ljivananina je na razliite naine nastojao da ubedi svedoka da je optuenog majora video samo u vukovarskoj bolnici ali ne i na Ovari. Ukazao je da je svedok jue rekao da je ljivananin na Ovaru doao sam, u pratnji vozaa, dok je u prethodnim izjavama istraiteljima i na suenju Dokmanoviu tvrdio da je bio u pratnji vojnika ili oficira JNA. Svedok je na to danas odgovorio da je ljivananin doao sa vozaem a da su na Ovari bili i oficiri JNA. Suoen sa branioevom tvrdnjom da niko od svedoka koji su, poput njega, osloboeni iz hangara pre nego to su zarobljenici pogubljeni, nije pred sudom izjavio da je ljivananin bio na Ovari, Zloglaa je uzvratio da za njih ne zna, ali da sam dobro zna ta je video i preiveo. Konano, ljivananinov branilac je sugerisao Zloglai da ne pamti i ne prepoznaje likove ba najbolje, na ta je svedok odgovorio da dobro prepoznaje kada je siguran da je nekoga video. A ljivananina je, zakljuio je, nesporno video na Ovari. Suenje Vukovarskoj trojki nastavlja se u ponedeljak, unakrsnim ispitivanjem svedoka optube Ivana Grujia, koji je svoje svedoenje poeo prole nedelje. PROGNANI SILOM ILI OTILI IZ PREDOSTRONOSTI? HAG/DEN HAAG, 12.06.2006. Predsednik Ureda hrvatske vlade za zatoene i nestale Ivan Gruji vratio se danas u Hag, kako bi dovrio svedoenje na suenju Vukovarskoj trojki oficira bive JNA. Odbrana nastoji da ospori optube za progone tvrdnjom da su Vukovarani odlazili iz grada iz predostronosti i pre sukoba Odbrana Veselina ljivananina je danas dobila priliku da nakon gotovo dve nedelje zavri unakrsno ispitivanje Ivana Grujia, predsednika Ureda hrvatske vlade za zatoene i nestale.

Vukovarska tragedija 1991 Gruji je kao ekspert tuilatva poetkom juna svedoio o statistici zloina poinjenih u Hrvatskoj i posebno u Vukovaru 1991. godine. Prema podacima koje je izneo u izvetaju, sainjenom na zahtev optube, tokom i nakon sukoba iz Vukovara je prognano oko 22.000 ljudi. Odgovarajui na pitanja ljivananinovog branioca, Gruji je rekao da je najvei broj prognanih, oko 14.000, napustilo Vukovar od poetka 1991. godine do 18. novembra, kada je JNA zauzela grad. Ukazujui da je re o statistikim a ne personalnim podacima Gruji je dodao da ne moe da precizira koliko je ljudi napustilo Vukovar od kraja avgusta do novembra 1991., to je period obuhvaen optunicom protiv Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. Branilac Veselina ljivananina nije osporavao Grujievu statistiku, ve razlog zbog kojih su ljudi koji se zvanino vode kao prognani napustili mesto boravka. Po Grujiu, prognanici su osobe koje su napustile domove zbog sile ili pretnje silom. Odbrana, meutim, smatra da sila nije jedini razlog zbog kojeg su stanovnici Vukovara naputali mesto boravka. Deo njih je, tvrdi branilac, otiao od kue i pre nego to su izbili sukobi iz predostronosti, zbog nesigurnosti ili straha. Zakljuio je da Ured hrvatske vlade nema podatke da je te ljude proterala JNA. Trojica oficira bive JNA su, inae, optueni za progon civilnog stanovnitva u Vukovaru 1991. godine. Drugi deo unakrsnog ispitivanja odnosio se na broj nestalih u Vukovaru. Po podacima iz Grujievog izvetaja, za 353 osobe se i 15 godina od pada Vukovara i dalje ne zna gde su. Oko 250 ljudi je, po svedoku, nestalo u periodu od poetka oktobra do decembra 1991. godine. Kada ga je branilac upitao na emu zasniva tu tvrdnju, Gruji je ponovio da nema podatke o svakom pojedincu ali to tvrdi na osnovu spoznaja iz dosadanjeg rada. Gruji je na elu Ureda za zatoena i nestala lica od 1993. godine. Suenje Vukovarskoj trojki bie nastavljeno u sredu, iskazom svedoka iji je identitet zatien pseudonimom P 002 i ije e svedoenje biti zatvoreno za javnost. KOMANDANT JE UVEK ODGOVORAN HAG/DEN HAAG, 19.06.2006. U ekspertskom izvetaju vojnog analitiara tuilatva Rejnoa Tunensa se navodi da je u bivoj JNA vladao princip jednostareinstva i jedinstva komande, po kojem komandant i kada delegira ovlaenja, ostaje odgovoran za dela svojih potinjenih

1366

1367

Vukovarska tragedija 1991 Vojno obavetajni analitiar tuilatva Rejno Tunens/Reynaud Theunens je prvi od tri vetaka koji e svedoiti u zavrnici dokaznog postupka optube na suenju Vukovarskoj trojki oficira bive JNA. Tunens je autor dvodelnog ekspertskog izvetaja o komandnoj strukturi oruanih snaga SFRJ i ulozi Operativne grupe Jug u vukovarskoj operaciji, u jesen 1991. godine. Uz izvetaj, tuilatvo e u dokaze uvesti jo oko 150 dokumenata pravila o organizaciji i delovanju oruanih snaga i naredbi komande Operativne grupe Jug i potinjenih jedinica. Optunica za zloine na Ovari 20. novembra 1991. godine tereti Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia po oba osnova odgovornosti: individualno krivinoj i komadnoj. Prema personalnim dosjeima koje je tuilac uveo u dokaze, Mrki je u to vreme komandovao Prvom gardijskom brigadom i privremeno formiranom Operativnom grupom Jug; livananin je bio njegov oficir za bezbednost a Miroslav Radi je komandovao jednom etom u okviru Gardijske brigade. Analizom propisa koji su bili na snazi 1991. godine, Tunens je zakljuio da je u JNA vaio princip jednostareinstva prema kojem je jedan komandant izdavao nareenja potinjenima i bio odgovoran za njihovo delovanje. Na osnovu principa jedinstva komande, ova pravila su vaila i za Mrkievu Operativnu grupu Jug. Prema optunici, Mrki je preneo ovlaenje za evakuaciju vukovarske bolnice na optuenog Veselina ljivananina. I pored toga, tvrdi Tunens, Mrki je ostao odgovoran za sve to se deavalo u Operativnoj grupi Jug. S druge strane, ljivananin, kao naelnik bezbednosti je, u skladu s pravilima rukovoenja i komandovanja na koje se Tunens poziva u svom ekspertskom izvetaju, imao zadatak da izvri procenu bezbednosti i savetuje komandanta o upotrebi jedinica vojne policije koje su se 20. novembra nalazile u vukovarskoj bolnici, potom u kasarni JNA i na kraju na Ovari. Po Tunensu, ljivananin je bio svestan slabosti u sistemu komandovanja pa je poetkom novembra 1991. komandi Operativne grupe uputio izvetaj u kojem upozorava na posledice tih slabosti. U istom dokumentu, koji je tuilac uvrstio u spis, ljivananin govori o pozitivnom uticaju dobrovoljakih grupa sa Petrove gore. Ti dobrovoljci su pred veem za ratne zloine u Beogradu osueni na maksimalne zatvorske kazne, kao neposredni izvrioci zloina na Ovari. Eksperta Rejnoa Tunensa e sutra unakrsno ispitivati branioci Vukovarske trojke.

Vukovarska tragedija 1991 ODBRANA OSPORAVA VOJNOG EKSPERTA TUILATVA HAG/DEN HAAG, 20.06.2006. Branioci Vukovarske trojke nastoje da ospore delove ekspertskog izvetaja analitiara tuilatva Rejnoa Tunensa, tvrdei da su zakljui do kojih je doao nepotpuni i pristrasni. Svaku eventualnu prazninu u izvetaju, Tunens objanjava odbijanjem vlasti u Beogradu da dostave relevantna dokumenta pod izgovorom da ne postoje Branilac Mileta Mrkia je u unakrsnom ispitivanju vojno obavetajnog analitiara Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens sugerisao da je analiza koju je sainio za potrebe tuilatva nepotpuna i pristrasna. Ekspertski izvetaj se sastoji iz dva dela u optem delu Tunens objanjava komandnu strukturu oruanih snaga SFRJ a u posebnom delu govori o ulozi i funkcijama Operativne grupe Jug u vukovarskoj operaciji, u jesen 1991. godine. Po sugestijama odbrane, u izvetaj nisu uvrteni materijali koji bi potencijalno mogli da budu oslobaajueg karaktera za optuene Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia. Takoe, smatra odbrana, analiza je nepotpuna jer je sainjena na osnovu malog broja relevantnih dokumenata iz Operativne grupe Jug kojom je komandovao pukovnik Mrki. Svedok je rekao da je izvetaj sainjen u avgustu 2005. godine i da su u njega ukljueni svi do tada obelodanjeni oslobaajui materijali. S druge strane, rekao je Tunens, odreeni broj relevantnih dokumenata nije bio dostupan u vreme kada je izvetaj sainjen. Objasnio je da su vlasti SCG, na svaki zahtev tuilatva da se dostave materijali koji se tiu Mrkia ili izvetaji organa bezbednosti iz vremena na koje se odnosi optunica, odgovarale da takvi dokumenti ne postoje i da se ne nalaze u vojnim arhivama. Budui da je Tunens izmeu 1994. i 1997. godine radio za UN u Zagrebu i Vukovaru i istovremeno bio u obavetajnoj slubi belgijske vojske, branilac je sugerisao da je imao dvostruku ulogu u bivoj Jugoslaviji i slao izvetaje kako centrali UN tako i belgijskoj obavetajnoj slubi. Mada je ukazao da je i dalje pod obavezom utanja, Tunens je odgovorio da je sugestija Mrkievog advokata tana. Branilac Miroslava Radia je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da se zakljuci Tunensa o Radievoj komandnoj odgovornosti zasnivaju iskljuivo na intervju koji je Radi, nakon operacija u Vukovaru, dao jednom beogradskom novinaru. Radi je tada rekao da je komandovao grupom od

1368

1369

Vukovarska tragedija 1991 oko 500 vukovarskih teritorijalaca, koji su, prema optunici, bili neposredni izvrioci zloina na Ovari. Predoavajui ekspertu niz naredbi iz komande Operativne grupe Jug koje govore o komandovanju i rukovoenju jedinicama, branilac Miroslava Radia je ukazivao da su teritorijalci bili pod komandom Borivoja Teia, komandanta Prvog bataljona Gardijske brigade a ne Radieve ete u sastavu tog bataljona. Tunens je kratko odgovorio da se na osnovu predoenih nareenja ne moe izvesti zakljuak pod ijom su se komandom nalazili pripadnici Teritorijalne odbrane. Svedok nije prihvatio ni stav odbrane Veselina ljivananina da je optueni major u jesen 1991. godine bio na poloaju naelnika bezbednosti Gardijske brigade ali ne i Operativne grupe Jug. U prilog tome, odbrana navodi da ljivananin nije potpisivao izvetaje i nareenja u svojstvu bezbednjaka Operativne grupe Jug. Tunens je, meutim, ostao pri svom stavu da je ljivananin - kada je komanda Gardijske brigade preimenovana u komandu Operativne grupe Jug postao njen naelnik bezbednosti. Suenje Vukovarskoj trojki sutra se nastavlja svedoenjem medicinskog vetaka optube Ivice Kostovia. STATISTIKA KAO POTVRDA ZLOINA HAG/DEN HAAG, 21.06.2006 Na Ovari su ubijeni pacijenti vukovarske bolnice, tvrdi bivi naelnik Odjela za informisanje hrvatskog Ministarstva zdravlja, na osnovu podataka o ranjenim i ozleenim pacijentima koje je 1991. godine svakodnevno dobijao od doktorke Vesne Bosanac i upisivao u centralnu bazu podataka Doktor Ivica Kostovi je u avgustu 1991. godine, na zahtev hrvatskog Ministarstva zdravlja formirao Odjel za informisanje sa zadatkom da saini bazu podataka o ranjenim, ozleenim i poginulim pacijentima na podruju Hrvatske. Odjel je radio pri Medicinskom fakultetu u Zagrebu, a Kostovi je kao dekan imao funkciju naelnika. Svrha Odjela, rekao je Kostovi, bila je da se, na osnovu dnevnih izvetaja iz hrvatskih bolnica, saini detaljna centralna statistika koja bi obuhvatala podatke o vrsti zadobijenih povreda, dijagnozama, podatke o smrti i uzrocima smrti.

Vukovarska tragedija 1991 Podatke je dostavljala i upravnica vukovarske bolnice, doktorka Vesna Bosanac, najpre redovno a kasnije sve ree i to putem elektronske pote iz bolnice ili telefaks poruka iz vukovarskog MUP-a. Odjel za informisanje, tvrdi Kostovi, nije doao u posed originalnih dokumenata o istoriji bolesti pacijenata vukovarske bolnice. Te dokumente je, kako je saznao od medicinskog osoblja, JNA odnela u Beograd prilikom evakuacije iz Vukovara. To je pre nekoliko meseci tvrdila i doktorka Bosanac, koja je takoe svedoila na suenju Vukovarskoj trojki. Kada je drugi put dola u Hag da dopuni svoj iskaz, doktorka Bosanac je sa sobom donela dokument nazvan Plava knjiga, u kojem se poredi spisak rtava iz optunice sa listom pacijenata vukovarske bolnice. Doktor Kostovi je danas rekao da se ti spiskovi, u veem delu, podudaraju sa bazom podataka o ranjenim i ozleenim kojom raspolae njegov Odjel. Po njemu, spiskovi potvruju da su 20. novembra 1991. godine na Ovari ubijeni ljudi koji su prethodno leeni u vukovarskoj bolnici. Odbrana Vukovarske trojke je najvie vremena za unakrsno ispitivanje ovog svedoka ustupila advokatu Miri Tapukovi koja brani kapetana Miroslava Radia. Ona je nastojala da ukae na propuste u bazi podataka i kao primer je navela jednu osobu ije se ime nalazi na spisku rtava iz Ovare, a ije je telo ekshumirano iz masovne grobnice na vukovarskom Novom groblju. Prema njoj, 14 osoba ija su imena navedena u optunici za masakr na Ovari, ekshumirano je na Novom groblju, gde je pronaena najvea masovna grobnica u Vukovaru sa vie od 900 tela. Radiev advokat je svedoka suoila i sa tvrdnjom da je masovna grobnica na Ovari prekopana. Mada je dozvolio mogunost da su ljudi ubijani na drugim mestima a njihova tela potom zakopana na Ovari, doktor Kostovi je rekao da nikad nije pronaao dokaze za takvu tvrdnju. ODBRANA VUKOVARSKE TROJKE POINJE U AVGUSTU HAG/DEN HAAG, 21.06.2006 Dokazni postupak trojice oficira bive JNA optuenih za masakr u Ovari poinje 14. avgusta ove godine. Odbrana najavila oko 50 svedoka i tri vojna vetaka Dokazni postupak odbrane Vukovarske trojke oficira bive JNA koji se terete za masakr na Ovari poee nakon redovne letnje pauze u Tribunalu, 14. avgusta ove godine.

1370

1371

Vukovarska tragedija 1991 Odluka Vea usledila je nakon to je Mrkiev branilac, advokat Miroslav Vasi objasnio da je nemogue i neizvodljivo da odbrana pone izvoenje dokaza za dve nedelje jer se tokom letnjih meseci veina svedoka nalazi na godinjim odmorima. Drugi problem sa kojim se odbrana suoava, ukazao je Radiev branilac advokat Borivoje Borovi, je na alost, raspad Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Naime, Savet ministara koji je donosio odluke o oslobaanju obaveze uvanja vojne tajne vie ne postoji, tako da su svedoci suoeni sa pravnim vakuumom i ne znaju kome da se obrate, rekao je Borovi. Pomeranjem datuma poetka izvoenja dokaza, odbrana Mileta Mrkia prva po redu u pozivanju svedoka, dobie vie vremena da se pripremi za svoj dokazni postupak, koji bi trebalo da traje 30 do 40 dana. U Mrkievu odbranu svedoie oko 20 svedoka, meu kojima bi mogli da se nau i neki koje je optuba planirala da pozove ali je od toga odustala. Po Mrkievoj odbrani, re je o najznaajnijim svedocima, meu kojima su komandant Drugog bataljona Vojne policije Radoje Paunovi i komandant Prvog bataljona Gardijske brigade Borivoje Tei, koji su esto pominjani tokom dokaznog postupka optube. Odbrana Miroslava Radia je najavila desetak svedoka dok bi u korist Veselina ljivananina iskaze trebalo da d izmeu 15 i 20 svedoka. Konanu odluku o broju svedoka, svedoenju optuenih i dokaznim predmetima koje namerava da uvede u spis, odbrana e izneti u predraspravnim podnescima koje je u obavezi da dostavi do 12. jula. Predsedavajui Vea, australijski sudija Kevin Parker je i tuilatvu i odbrani stavio da znanja da je Vee postupak protiv Vukovarske trojke videlo kao kratko suenje i da je duina dosadanjeg dokaznog postupka optuba je iskoristila 125 radnih dana uticala i na optuene i na njihove porodice. Zbog toga, ukazao je sudija Parker, od obrane oekuje da, kad god je mogue primeni postupak depozicije, odnosno uvoenja pisanih izjava svedoka , umesto svedoenja pred Veem. OPTUBA OKONALA IZVOENJE DOKAZA PROTIV VUKOVARSKE TROJKE HAG/DEN HAAG, 23.06.2006. Vojni vetak, general britanske vojske Endrju Pringl bio je 52. svedok optube na suenju Vukovarskoj trojki. Uvoenjem u spis njegovog izvetaja o komandnoj ulozi trojice oficira bive JNA, optuba je nakon 125 dana zavrila svoje izvoenje dokaza

Vukovarska tragedija 1991 Koristei se izjavama svedoka i transkriptima sa suenja Vukovarskoj trojki, penzionisani britanski general Endrju Pringl/Andrew Pringle je, na zahtev optube, sainio izvetaj o ulozi trojice oficira bive JNA u vukovarskoj operaciji. Njegovi nalazi podudaraju se sa zakljucima eksperta tuilatva, belgijskog pukovnika Rejnoa Tunensa/Reynaud Thunens, koji je tvrdio da je komandant uvek odgovoran za dela svojih potinjenih, ak i kada delegira deo ovlaenja na podreene komandante. Po optunici za masakr na Ovari 20. novembra 1991. godine, pukovnik Mile Mrki bio je komandant Operativne grupe Jug, Veselin ljivananin njegov naelnik bezbednosti dok je Miroslav Radi komandovao jednom etom u Prvog motorizovanog bataljona Gardijske brigade. Optuba tvrdi da su pod Radievom komandom bili i odredi srpske Teritorijalne odbrane i dobrovoljaca iji su pripadnici osueni kao neposredni izvrioci zloina na Ovari. Zakljuujui svoj dokazni postupak, tuilac Marks Mur/Moore je citirao delove izvetaja generala Pringla u kojima on tvrdi da komandant Operativne grupe Jug nije preduzeo akcije koje se oekuju od komandanta njegovog iskustva. Tako je, smatra vetak, doprineo dogaajima koji su usledili ubistvu oko 260 ljudi koji su iz vukovarske bolnice odvedeni na poljoprivredno dobro Ovara. General Pringl je zakljuio i da je Veselin ljivananin komandovao evakuacijom bolnice i bio svestan ponaanja teritorijalaca i srpskih dobrovoljaca. Miroslav Radi, po nalazima britanskog generala, nije bio prisutan na Ovari u vreme zloina, ali je ve sledeeg dana u razgovoru sa pripadnicima TO, saznao ta se dogodilo a nije o tome izvestio pretpostavljene niti je preduzeo ita da istrai zloin. Branioci Vukovarske trojke su u unakrsnom ispitivanju nastojali da komandnu odgovornost za zloin na Ovari prebace sa optuenih na njihove nadreene ili podreene komandante. Ovara je, po braniocu Mileta Mrkia, bila u zoni odgovornosti 80. motorizovane brigade pukovnika Milorada Vojinovia koja se nalazila u sastavu Mrkieve Operativne grupe Jug. Radiev branilac tvrdi da teritorijalci i dobrovoljci nisu bili u sastavu njegove ete ve deo Prvog jurinog odreda majora Borivoja Teia. Odbrana Veselina ljivananina negira komandnu ulogu majora JNA u evakuaciji bolnice tvrdei da naloge za pretres zarobljenika nije izdavao on ve komandir ete Vojne policije, koji se 20. novembra 1991. takoe nalazio u bolnici.

1372

1373

Vukovarska tragedija 1991 Izvetaj generala Pringla uveden je u spis kao 601. dokazni predmet tuilatva. Svedoenjem britanskog generala, tuilac Marks Mur je, nakon vie od 120 dana i 52 sasluana svedoka, zavrio svoj dokazni postupak. Po uobiajenoj proceduri, Vee e sledee sedmice sasluati argumente strana o tome da li ima navoda optunice koja optuba nije dokazala, tako da odbrana ne treba da ih pobija u svom dokaznom postupku, iji je poetak zakazan za 28. avgust ove godine. ODBRANA VUKOVARSKE TROJKE IMA TA DA OSPORAVA HAG/DEN HAAG, 28.06.2006. Nakon jednodnevne rasprave i poluasovnog veanja sudije zakljuile da je optuba u svom dokaznog postupku iznela dovoljno dokaza koji bi, ukoliko ih odbrana ne ospori i Vee na kraju suenja prihvati, bili dovoljni za osuujuu presudu Vukovarskoj trojki oficira bive JNA Poto je saslualo argumente odbrane i optube po pravilu 98 bis, pretresno Vee australijskog sudije Kevina Parkera zakljuilo je da u ovom trenutku nema osnova za donoenje oslobaajue presude po bilo kojoj od taaka optunice za masakr na Ovari i u odnosu na bilo kog od optuenih oficira bive JNA. Vee je zakljuilo da se, na osnovu iznetih dokaza tuilatva, moe utvrditi da su pukovnik Mile Mrki, major Veselin ljivananin i kapetan Miroslav Radi imali efektivnu komandu i kontrolu nad redovnom vojskom i jedinicama Teritorijalne odbrane i srpskih dobrovoljaca. Optuba je po miljenju Vea izvela dovoljno dokaza koji potvruju da su trojica oficira bive JNA bili svesni da se jedinice pod njihovom komandom pripremaju da izvre zloin. Vee takoe smatra da postoje dokazi da su optueni znali da su pripadnici TO i dobrovoljakih jedinica pogubili oko 260 ljudi na poljoprivrednom dobru Ovara 20. novembra 1991. godine. Na osnovu izloenih dokaza se, procenilo je Vee, moe zakljuiti i da su optueni, uprkos svesti i znanju o zloinima, propustili da kazne poinioce. Predsedavajui sudija Parker je naglasio da je, tokom dokaznog postupka optube, izvedeno dosta suprotstavljenih dokaza i kontradiktornih navoda. Konanu procenu iznetih dokaza Vee e izvriti nakon to saslua i svedoke odbrane. Poetak dokaznog postupka odbrane zakazan je za 28. avgust ove godine.

Vukovarska tragedija 1991 NERAZUMNA LISTA SVEDOKA VUKOVARSKE TROJKE HAG/DEN HAAG, 28.08.2006. Ako branioci Vukovarske trojke pozovu svih 67 svedoka koji su navedeni u njihovim spiskovima, dokazni postupak odbrane e potrajati do aprila 2007. godine, to bi po oceni vea bilo nerazumno. Odbrana bi svog prvog svedoka trebalo da izvede u sredu, 30. avgusta Uzimajui u obzir broj svedoka i vreme koje su branioci predvideli za njihovo ispitivanje, dokazni postupak Vukovarske trojke mogao bi da potraje do sredine aprila sledee godine. Budui da vee takvu procenu trajanja dokaznog postupka odbrane smatra nerazumnom, predsedavajui sudija Kevin Parker je pozvao branioce da jo jednom razmisle o nainu i vremenu potrebnom za izvoenje dokaza. Kako je saopteno na dananjoj konferenciji pred poetak izvoenja dokaza odbrane, branioci Vukovarske trojke su planirali da pozovu oko 67 svedoka meu kojima su i optueni Miroslav Radi i Veselin ljivananin. Po sadanjim najavama, u korist pukovnika Mileta Mrkia e svedoiti 36 svedoka. Taj broj bi, meutim, mogao da bude znaajno smanjen nakon konsultacija sadanjeg Mrkievog branioca Vladimira Domazeta sa glavnim zastupnikom odbrane Miroslavom Vasiem koji je obavio najvei broj razgovora sa svedocima, ali se u meuvremenu razboleo. Odbrana majora ljivananina namerava da pozove 24, a kapetana Radia 7 svedoka. Oba optuena e svedoiti na poetku svojih dokaznih postupaka, nakon uvodnih rei branilaca. Trojica optuenih pozvae i svoje vojne vetake, kako bi osporavali optube za odgovornost nadreenog. Mrki, ljivananin i Radi se terete po osnovama individualne i komandne odgovornosti za ubistvo 264 osobe na poljoprivrednom dobru Ovara nadomak Vukovara, 20. novembra 1991. godine. Prvi svedok odbrane pukovnika Mrkia trebalo bi da se pred Veem pojavi ve u sredu, 30. avgusta. Re je o svedoku ije je identitet zatien a koji se prethodno nalazio na listi svedoka optube. Poto je odbio da svedoi u korist Mrkia, odbrana je traila da se izda obavezujui nalog kojim e osigurati njegov dolazak u Hag.

1374

1375

Vukovarska tragedija 1991 ODBRANA: MRKI NIJE KRIV ZA ZLOINE U VUKOVARU HAG/DEN HAAG, 30.08.2006. U uvodnoj rei, branilac Mileta Mrkia najavio da e dokazati da optueni pukovnik nije naredio da se 264 pacijenta vukovarske bolnice prepuste pripadnicima srpske Teritorijalne odbrane i pogube na Ovari 20. novembra 1991. godine Dokazni postupak Vukovarske trojke oficira bive JNA poeo je uvodnom reju odbrane optuenog pukovnika Mileta Mrkia, koji je u vreme borbi na vukovarskom ratitu komandovao Prvom gardijskom motorizovanom brigadom a od oktobra 1991. godine i Operativnom grupom Jug. Mrkiev branilac, Vladimir Domazet je najavio da e u to kraem vremenu dokazati da optueni pukovnik nije odgovoran za zloine koja mu optuba stavlja na teret. Tuilatvo tvrdi da su snage pod Mrkievom komandom 20. novembra 1991. godine, izvele iz vukovarske bolnice vie od 250 ljudi koje su odveli najpre u kasarnu JNA, a potom na poljoprivredno dobro Ovara, a zatim na stratite u Grabovu gde su ih pogubili. Za isti zloin terete se i major Veselin ljivananin i kapetan Miroslav Radi. Branilac ukazuje da u noi masakra u Ovari izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine, Mrki uopte nije bio u Vukovaru, ve u Beogradu, gde je ostao i naredna dva dana, pre nego to se helikopterom vratio na vukovarsko ratite. Ali ne u sam grad, ve u Negoslavce tako da, po braniocu, nije imao kada ili gde da sazna za masakr u Ovari, jer se ve 24. novembra sa Gardijskom brigadom vratio za Beograd. Branilac je podsetio Vee i na argument odbrane koji je mogao da se uje kroz itav dokazni postupak optube da je za evakuaciju bolesnika bila zaduena grupa oficira Prve vojne oblasti i Uprave bezbednosti iz Beograda. Mrki je, istina, razgovarao o evakuaciji pacijenata sa doktorkom Vesnom Bosanac, upravnicom vukovarske bolnice ali, tvrdi branilac, nije bio upoznat ni sa kakvim zagrebakim sporazumom koji je predviao evakuaciju bolesnika, kako navodi optuba. Prema najavama branioca, svedoenjima tridesetak Mrkievih svedoka, odbrana e pokuati da dokae i da je u Hrvatskoj u toku 1991. godine dolo do oruane pobune nelegalnih naoruanih formacija te da je JNA jedina imala ustavno ovlaenje da razorua te formacije i povrati mir i sigurnost na vukovarskom podruju. Prvi svedok Mrkieve odbrane je njegova supruga, urica Mrki.

Vukovarska tragedija 1991 SUPRUGA SVEDOK ALIBIJA MILETA MRKIA HAG/DEN HAAG, 30.08.2006. Prvi svedok odbrane, supruga optuenog Mrkia, tvrdi da je u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine, kada su ubijeni hrvatski zarobljenici na Ovari, optueni pukovnik bio u Beogradu a ne u tabu u Negoslavcima kod Vukovara Moj mu nikada ne bi dozvolio da se desi to to se desilo, tvrdila je danas urica Mrki, prvi svedok odbrane i supruga optuenog Mileta Mrkia. Ono to njen mu nikada ne bi dozvolio jeste ubistvo vie od 250 ljudi na poljoprivrednom dobru Ovara u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine. Te noi Mrki je, po optubi, bio u svom tabu u Negoslavcima u blizini Vukovara, gde su ga potinjeni komandanti, kako su svedoili u dokaznom postupku optube, obavetavali o maltretiranjima i ubistvima hrvatskih zarobljenika u hangaru na Ovari i oblinjem stratitu Grabovo. Mrkieva supruga se, meutim, jasno sea da je komandant vukovarske operacije te noi bio u Beogradu. Kae da je stigao tokom emitovanja Drugog dnevnika RTS koji je sa svim tadanjim dodacima mogao da potraje i po dva sata, do pola deset navee. Svedokinja je rekla da je sigurna da je njen suprug doao kui ba tog datuma jer se sledeeg dana, 21. novembra, u Srbiji slavi velika slava Sveti Arhanel. Ujutro je, tvrdi svedokinja, Mrki sa njom i sa sestrom popio kafu, a nakon toga otiao na prijem kod saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevia, to je i bio razlog njegovog dolaska u Beograd. Ve 22. novembra Mrki se, po svedoenju njegove supruge vratio u Negoslavce, gde je ostao do 24. novembra kada je Gardijska brigada vraena u Beograd. Osim o tom konkretnom dogaaju, urica Mrki je svedoila i o karakteru svog supruga. Rekla je da je odrastao u multietnikoj sredini, sluio u multietnikoj armiji i da ima multietniku rodbinu. Njegova sestra je naime, itav sukob provela u Vukovaru. Svedokinja je ukazala i da Mile Mrki nije bio nacionalista i da je imao veliko potovanje prema drugim ljudima. Voa tima optube Marks Mur/Moore je pred svedokinju izneo stav tuilatva da je Mrki doao u Beograd tek 21. novembra ujutro i da je sa porodicom proveo samo jednu a ne dve noi. urica Mrki je, meutim, ostala pri tvrdnji da je sigurno doao 20. novembra i da nije upleten u

1376

1377

Vukovarska tragedija 1991 ubistvo. Tuilac je nastojao da utvrdi i da li je optueni pred porodicom spominjao svog nekadanjeg naelnika bezbednosti Veselina ljivananina ali mu svedokinja nije bila od pomoi poto sa muem nikada nije razgovarala o vojnim stvarima. Ipak, ubeena je da nije upleten u ubistvo. APSOLUTNO NEZNANJE HAG/DEN HAAG, 01.09.2006. Po nareenju koje je dolo iz Beograda, niko nije smeo da dira hrvatske vojnike koji su 18. novembra 1991. godine dovedeni u hangar na Ovari, tvrdi Stevo Bisi, svedok odbrane pukovnika Mileta Mrkia. O masakru koji je usledio dva dana kasnije kada je ubijeno vie od 250 ljudi, svedok ne zna apsolutno nita. Dok su neki vojnici JNA pekli prase u vukovarskoj gimnaziji i proslavljali zauzimanje Vukovara nakon 3 meseca opsade, svedok odbrane Stevo Bisi je sa komandirom njegove antiteroristike ete vozio ka Ovari. Dobili su dojavu da hitno odu tamo jer se neto deava. Po svedoku, sve se to dogaalo 18. novembra 1991. godine. Oficiri antiteroristike jedinice su se pred hangarom na Ovari pojavili neobrijani i bez inova na uniformama. Upravo zbog toga to je, kako je zakljuio, izgledao najstarije, njemu je priao jedan kapetan vojne policije i rekao da ne dira zarobljenike koje je vojna policija obezbeivala u hangaru. Nareenje da niko ne dira zarobljenike je, kae, stiglo iz Beograda. Voza Bisi je opisao da je uhvatio tog kapetana za revere i naredio mu da se makne kako bi uao u hangar. Zatekao je, tvrdi, 86 zarobljenih hrvatskih vojnika koji su se, kako je saznao u razgovoru sa vojnim policajcima, predali u naselju Mitnica. Svi su bili u civilnoj odei i glatko izbrijani. Na jednom od zarobljenika je, meutim, video crnu trenerku, to je za njega bio znak da se radilo o ratnim profesionalcima pripadnicima HOS Dobroslava Parage. Poto su zakljuili da je situacija u hangaru normalna, Bisi je sa komandirom i jo jednim vojnikom, otiao u gimnaziju na ve spremno prasee peenje. Nakon etiri dana, svedok odbrane optuenog pukovnika Mileta Mrkia se sa Gardijskom brigadom, vratio u Beograd. Tek nekoliko godina kasnije je, kae, uo da je 20. novembra 1991. godine na Ovari ubijeno vie od 250 ljudi.

Vukovarska tragedija 1991 Voa tima optube Marks Mur/Moore tvrdi da je svedok odbrane bio na Ovari upravo 20. novembra 1991. godine a ne dva dana ranije. Doao je, navodi tuilac, sa jednim vojnikom i komandirom ete koji je svedoio protiv Vukovarske trojke pod pseudonimom P 001. Tuilac tvrdi da je komandir antiteroristike jedinice nakon razgovora sa bezbednjacima Gardijske brigade, dobio nareenje da se povue sa Ovare. U meuvremenu se, po optunici, povukla i jedinica vojne policije a zarobljenici dovedeni iz vukovarske bolnice su preputeni pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih pogubili. Svedok Stevo Bisi je odgovorio da ceni miljenje tuioca ali da iza svojih stavova stoji svim svojim biem. ALIBI ZA KOMANDANTA HAG/DEN HAAG, 04.09.2006. Nakon supruge optuenog, jo jedan svedok odbrane tvrdi da je Mileta Mrkia video u Beogradu 20. novembra 1999. godine. Prema odbrani, to znai da Mrki te veeri nije mogao da bude obaveten o zlostavljanjima i ubistvu hrvatskih zarobljenika na Ovari Nele Relji je drugi svedok odbrane Mileta Mrkia ijim iskazom branioci nastoje da ospore tvrdnje svedoka tuilatva da je optueni pukovnik 20. novembra 1991. godine, na redovnom sastanku sa potinjenim komandantima, bio obaveten o zlostavljanjima hrvatskih zarobljenika na Ovari. Mrki je u jesen 1991. godine kao komandant Vukovarske operacije svakodnevno, oko 18 asova, odravao sastanke sa komandantima potinjenih jedinica koji su mu podnosili izvetaje o borbenim aktivnostima na terenu. Odbrana, meutim, dokazuje da je Mile Mrki 20. novembra 1991. godine u veernjim asovima stigao u Beograd, kako bi se sutradan sastao sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu. Poto je bio u Beogradu, optueni pukovnik ukazuje odbrana - nije mogao da istovremeno bude i u komandi u Negoslavcima, pa tako nije mogao ni da bude obaveten o zbivanjima na Ovari. Svedok odbrane Nele Relji je u novembru 1991. godine bio voza u Gardijskoj brigadi JNA. U dananjem svedoenju je tvrdio da je 20. novembra 1991. godine dobio nareenje od Mrkia da ode po njegovu sestru koja je rodom iz Vukovara a u to se vreme nalazila na Avali, nadomak Beograda. Poto ju je dovezao do Mrkievog stana, svedok se zadrao jo neko vreme, a onda se dogovorio da ujutro doe po komandanta, kako bi ga odvezao na

1378

1379

Vukovarska tragedija 1991 prijem kod saveznog sekretara. Sutradan je, tvrdi Relji, bio praktino sve vreme uz Mrkia, do veeri kada ga je odvezao do kue. Narednog dana, 22. novembra 1991. godine, svedok je trebalo da vozi Mrkia na vojni aerodrom kako bi se helikopterom vratio u komandu u Negoslavcima. Mrki se, meutim, nije pojavio u dogovoreno vreme, ve se svojim kolima odvezao u komandu Gardijske brigade, odakle je produio za vojni aerodrom. Ovaj deo svedokovog iskaza razlikuje se od onoga to pie u saetku njegove izjave koji je odbrana dala tuilatvu, gde stoji da je Relji 22. novembra vozio Mrkia na vojni aerodrom. Tuilac je, zato, u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je Relji izmenio iskaz kako bi ga prilagodio prolonedeljnom svedoenju urice Mrki, supruge optuenog. Ona je, naime, rekla da se Mrki na aerodrom odvezao sopstvenim kolima. Svedok je, meutim, odbio tu sugestiju tuioca, tvrdei da u njegovom iskazu apsolutno nema nikakvih prilagoavanja. Suenje Vukovarskoj trojki oficira bive JNA Mrkiu, ljivananinu i Radiu - bie nastavljeno u sredu, kada e se pred Veem pojaviti novi svedoci odbrane. ANTITERORISTIKI VOD PROTIV PIJANOG KAPETANA HAG/DEN HAAG, 06.09.2006. Razvigor Virijevi je drugi svedok Mrkieve odbrane koji osporava tvrdnje svedoka optube P001 da je antiteroristika jedinica JNA obezbeivala zarobljenike na Ovari 20. novembra 1991. godine. Na Ovaru su, tvrdi svedok, otili kako bi zarobljenike zatitili od pijanog kapetana koji im je pretio Posle Steve Bisia, biveg vozaa u antiteroristikoj eti Gardijske brigade, odbrana pukovnika Mileta Mria je na klupu za svedoke izvela jo jednog podoficira iz te jedinice, zastavnika Razvigora Virijevia. Obojica su osporavali tvrdnje komandira njihove ete, svedoka optube zatienog pseudonimom P 001, koji je tvrdio da je 20. novembra 1991. godine izvesno vreme obezbeivao zarobljenike na Ovari. Svedok P001 je tada rekao da se sa Ovare povukao po nareenju majora Ljubie Vukainovia, tadanjeg pomonika optuenog majora ljivananina, te da je naputajui Ovaru iz pravca Grabova uo pucnje iz

Vukovarska tragedija 1991 vatrenog oruja. Zarobljenici su, po optunici, preputeni pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara koji su ih pogubili na stratitu u Grabovu. Razvigor Virijevi je danas svedoio da su pripadnici antiteroristike ete bili na Ovari na dan kada je JNA zauzela Vukovar, 18. novembra 1991. godine. Iako su dobili obavetenje da se tamo neto dogaa, kada su doli do hangara sve je bilo mirno. Kasnije je saznao da je trebalo da interveniu na Ovari poto je neki pijani kapetan doao i poeo da preti zarobljenicima. Po Virijeviu, u hangaru je bilo pedsestak zarobljenika starosti oko 30 godina. Bili su uredno oiani i obueni u civilna odela. Nakon to im je kapetan jedinice koja je obezbeivala hangar rekao da je odozgo, iz Beograda, stiglo nareenje da niko ne sme da dira zarobljenike, pripadnici antiteroristike ete su se povukli sa Ovare. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju ukazivao da svedok nije mogao u svakom trenutku da zna gde su se nalazili pripadnici njegove ete. Svedok je to potvrdio. U odgovoru na pitanje sudije Parkera da li je mogue da se dogaaj o kojem je svedoio dogodio nekog drugog datuma, Virijevi je odgovorio da se ne sea datuma, ali zna da je na Ovaru otiao na dan pada Vukovara. Objasnio je da je tog dana bio srean to se zavrio rat u tom gradu i da mu je bilo teko kada je komandir naredio da krenuo ka Ovari. OVARSKA ZEMLJA ZDRAVICA HAG/DEN HAAG, 08.09.2006. Svedoei u odbranu Mileta Mrkia, bivi pukovnik JNA tvrdio da nije video nikakvu grobnicu na Ovari, iako je posle 20. novembra 1991. godine boravio na tom poljoprivrednom dobru i nadgledao pokop ivotinja uginulih tokom opsade Vukovara. Ovarske njive je, kae, krasila samo zemlja zdravica i nikakvih grobnica nije bilo Svedoei u korist biveg pukovnika JNA Mileta Mrkia, jednog od trojice optuenih za masakr na Ovari, penzionisani pukovnik jugoslovenske armije Zoran Bai je negirao da je kao ef Komisije za asanaciju terena po ulasku JNA u Vukovar bilo ta znao o masovnoj grobnici na Ovari u kojoj je pokopano oko 200 Hrvata. Za nju je, kae, saznao tek u prolee 1993. godine kada su ga o tome obavestili neki australijski novinari. Tvrdio je da je posle 20. novembra 1991. godine nedaleko od hangara na Ovari u toku asanacije terena prisustvovao pokopavanju leeva uginulih ivotinja, ali da tom prilikom nije otkrio nikakve druge grobnice. Da bi

1380

1381

Vukovarska tragedija 1991 pokazao kako nita nije ukazivalo na postojanje humki, opisao je da je njive oko Ovare krasila samo zemlja zdravica. Pronalaenje i identifikovanje leeva je, kako je rekao, bio ponos ljudi koji su radili na asanaciji terena i zato bi oni, po njemu, vrlo rado otkopali i grobnicu na Ovari da su za nju znali. Tvrdi, meutim, da on i njegovi saborci iz JNA nisu imali nikakvih podataka o grobnici, osim to su pojedini teritorijalci o tome poneto nabacivali. Na tim nabacivanjima teritorijalaca tuilac se najdue zadrao u svom unakrsnom ispitivanju, jer je, po njemu, to znak da je Bai uo za postojanje masovne grobnice na Ovari, ali da se njome nije bavio jer su tamo pokopani zarobljeni Hrvati. Svedok je vidno uzrujan takvom konstatacijom, povienim tonom odgovorio su sve to imaginacije tuioca kojima pokuava da mu naturi neto to nije imao ni u podsvesti. Rekao je i da se ne osea odgovornim to je na teritoriji za iju je asanaciju bio zaduen godinu dana kasnije otkrivena masovna grobnica, jer, objasnio je, nije mogao da zna ono to je prikriveno. Odbrana e svog narednog svedoka izvesti u ponedeljak. MRKIEVA ODBRANA ISTRAJAVA NA ALIBIJU HAG/DEN HAAG, 11.09.2006. Pukovnici Velimir ori i Mile Mrki su, tvrdi odbrana, 20. novembra 1991. godine zajedno otili iz Negoslavaca za Beograda. askajui su proveli put koji je, prema oriu, moda trajao dva a moda i nekoliko sati, s obzirom da su u Beograd kako je prvo rekao stigli pre ponoi, da bi se zatim ispravio i rekao da je to bili izmeu 9 i pola 10 sati uvee Branioci Mileta Mrkia ne odustaju od namere da optuenom pukovniku potvrde alibi za no 20. novembra 1991. godine kada je na poljoprivrednom dobru Ovara pogubljeno vie od 250 hrvatskih zarobljenika. Velimir ori je, naime, ve etvrti svedok odbrane koji tvrdi da je Mile Mrki te noi bio u Beogradu, a ne u komandi u Negoslavcima. Siguran je u svoje tvrdnje zato to je, kae, lino prevezao Mrkia do Beograda, slubenim vozilom kojim je ranije istog dana doao u Vukovar. ori je upuen u jednodnevni obilazak jedinica Gardijske brigade u Vukovaru po nalogu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu u kojem je tada obavljao posao referenta.

Vukovarska tragedija 1991 Nakon zavrenog posla a u vreme vojnike veere oko 19 asova, ori, Mrki i jo dve osobe su se uputili ka Beogradu. Za taj put im je, po proceni svedoka trebalo oko sat i trideset minuta do 2 sata, to bi znailo do su u Beograd stigli pre ponoi. Poto ga je branilac ispravio sugeriui mu da je to bilo izmeu 9 i pola 10 uvee, svedok je korigovao svoj iskaz i prilagodio ga prethodnim svedoenjima o alibiju pukovnika Mrkia. Po optubi, Mrki je u noi masakra bio u tabu u Negoslavcima, nadomak Vukovara, gde su ga komandanti podreenih jedinica obavestili o zlostavljanjima zarobljenika u hangaru na Ovari. Da bi to dokazao, tuilac je danas svedoku predoio iskaze koje je Mrki dva puta tokom 1998. godine dao istranom sudiji u Beogradu. U tim iskazima, Mrki kae da je iz Negoslavaca otiao 21. novembra 1991. u jutarnjim asovima, na sastanak sa saveznim sekretarom Kadijeviem. Kae, takoe, da je u Beograd otiao helikopterom a ne automobilom. Uprkos predoenim izjavama samog optuenog, svedok je ostao pri svojim tvrdnjama - Mrki i on su 20. novembra 1991. godine otili za Beograd istim kolima i stigli su posle otprilike dva sata. Branioci su prigovorili to se izjave koje je Mrki dao u istranom postupku u Srbiji koriste u unakrsnom ispitivanju. Sudije su, meutim privremeno dozvolile da se svedok suoava sa sadrinom tih izjava, s tim to e naknadno ceniti snagu tog dokaza. Novi svedok odbrane je Ivan Mini, pilot helikoptera koji je saobraao izmeu Beograda i Negoslavaca. Po dnevniku letenja, koji je odbrana pokuala da uvede u dokaze, 20. novembra nije bilo letova iz Vukovara. Sledeeg dana bila su dva jutarnja leta. Tuilac se usprotivio uvoenju tog dokumenta tvrdei da nije potovan red letenja i da je bilo mogue da je Mrk jednim od helikoptera u jutarnjim asovima 21. novembra doleteo u Beograd. NOVI SVEDOCI MRKIEVOG ALIBIJA HAG/DEN HAAG, 12.09.2006. Odbrana Mileta Mrkia nastoji da dokae da optueni pukovnik nije odleteo za Beograd 21. novembra ve se odvezao kolima dan ranije. To, po odbrani, potvruju dvojica pilota helikoptera koji su u novembru 1991. godine saobraali izmeu Negoslavaca kod Vukovara i aerodroma u Batajnici

1382

1383

Vukovarska tragedija 1991 Svedoenjem Nenada Novievia i Milana Babia, pilota 890. helikopterske eskadrile bive JNA, branioci nastoje da ospore tvrdnju optube da je pukovnik Mile Mrki odleteo za Beograd 21. novembra 1991. godine. Po odbrani, Mrki se do Beograda prevezao automobilom 20. novembra uvee, upravo u vreme kada su pripadnici Teritorijalne odbrane pogubili oko 250 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara. Milan Babi je svedoio da je 21. novembra vozio samo zapovednika lokalne TO Miroljuba Vujovia i komandanta Prvog jurinog odreda Borivoja Teia, koji su kao i Mrki pozvani na prijem za oslobodioce Vukovara kod generala Veljka Kadijevia, tadanjeg Saveznog sekretara za odbranu. Drugi svedok, Nenad Novievi je tog dana bio u Negoslavcima i prvi let za Beograd je, tvrdi, imao tek 24. novembra 1991. godine, kada je vozio Mrkia u komandu Prve vojne oblasti. Meutim, na beogradskom suenju za masakr u Ovari, optueni Miroljub Vujovi je svedoio da se u helikopteru kojim je 21. novembra leteo za Beograd pored njega nalazio i pukovnik Mrki. Iako ga je tuilac suoio sa tim Vujovievim iskazom, svedok Babi je ostao pri tvrdnji da Mrki nije bio u njegovoj letelici, a da li je bio u nekoj drugoj to, kae, nije mogao da zna. Dokazni postupak odbrane pukovnika Mrkia nastavie se u etvrtak kad bi trebalo da svedoi Duan Jaki, prethodnik Miroljuba Vujovia na mestu komandanta Teritorijalne odbrane Vukovara. ODLUNO NE PUKOVNIKA MRKIA HAG/DEN HAAG, 14.09.2006. Pukovnik Mrki se svom estinom suprotstavio zahtevu teritorijalca da im se prepuste ratni zarobljenici kako bi im bilo sueno pred lokalnim sudovima, tvrdi svedok odbrane Duan Jaki. Ljudima odvedenim iz vukovarske bolnice je i pored toga presueno po kratkom postupku na poljoprivrednom dobru Ovara, 20. novembra 1991. godine Duan Jaki se povukao sa pozicije komandanta srpske Teritorijalne odbrane u Vukovaru dva dana uoi zauzimanja grada poto je, kako je rekao, poeo da ga hvata vijetnamski sindrom. Po nareenju majora ljivananina, na mesto komandanta teritorijalaca je doao Miroljub Vujovi koji je prole godine pred beogradskim sudom za ratne zloine osuen na dvadesetogodinju zatvorsku kaznu zbog ubistva oko 250 hrvatskih zarobljenika na Ovari.

Vukovarska tragedija 1991 Svedoei u odbranu biveg komandanta Gardijske brigade, Jaki je opisao kako je formirao Teritorijalnu odbranu, saraivao sa JNA i konano ta mu je Mrki rekao prilikom poslednjeg susreta u tabu u Negoslavcima, 20. novembra 1991. godine. Tog dana je, po svedoku, u vukovarskom preduzeu Velepromet odrana sednica vlade SAO Istone Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Istovremeno su, tvrdi optuba, pripadnici JNA i Teritorijalne odbrane izvodili pacijente iz vukovarske bolnice koji su trebalo da budu evakuisani ka slobodnim delovima Hrvatske. Uoi sednice Vlade, Jakiu se obratio predsednik suda i predloio da odu kod Mrkia, kako bi dogovorili da ratni zarobljenici - a pacijenti vukovarske bolnice su smatrani zarobljenicima ostanu u Vukovaru da bi im se sudilo pred lokalnim sudovima. Jaki je prihvatio predlog i otiao u Mrkievu komandu u Negoslavcima. Meutim, kada mu je izloio ideju predsednika suda, Mrki se, tvrdi svedok, svom estinom suprotstavio i rekao da zarobljenici idu u Srbiju i da e im tamo biti sueno. Nakon decidnog odgovora komandanta vukovarske operacije, svedok je zakljuio da vie ne moe da utie na Mrkia da promeni odluku, te je to i preneo predsedniku suda i predstavnicima Vlade na sednici u Veleprometu. Po svedoenjima oficira JNA koji su na njoj uestvovali, sednica je zavrena odlukom da se zarobljenici preuzmu od JNA kako bi im se sudilo Vukovaru. Autobusi sa zarobljenicima su iz bolnice odvezeni u kasarnu JNA a potom na poljoprivredno dobro Ovara. Vojna policija koja je obezbeivala autobuse i hangar na Ovari se u jednom trenutku povukla i zarobljenici su preputeni teritorijacima koji su ih pogubili na kilometar udaljenom stratitu Grabovo. ZA MRKIA, PROTIV LJIVANANINA HAG/DEN HAAG, 15.09.2006. Duan Jaki je doao u Hag kao svedok odbrane pukovnika Mileta Mrkia. O Veselinu ljivananinu, koji ga je etiri dana pre masakra u Ovari smenio sa poloaja komandanta lokalne TO je, meutim, imao da kae samo najgore podravao je olo, kriminal i nesposobne ljude a asne i potene je uklanjao Momilo Bulatovi, branilac Veselina ljivananina, optuio je danas svedoka Duana Jakia da ne govori istinu i da ima lini animozitet prema

1384

1385

Vukovarska tragedija 1991 optuenom majoru koji ga je, nakon bezbednosne procene i obavetajne kontrole smenio sa poloaja zapovednika lokalne srpske Teritorijalne odbrane zbog sumnje da je bio umean u verc oruja i automobila. Bulatovi je, time, izazvao burnu reakciju Jakia, koji je u Hag doao kao svedok odbrane Mileta Mrkia, prvooptuenog za zloin u vukovarskoj Ovari. Tvrdei da nije imao nikakvu korist od rata i ostao siromaniji nego to je bio, Jaki je uzvratio da je problem gospodina ljivananina bio u tome to je olo, kriminalce i nesposobne ljude postavio, a asne i potene skinuo. To je, po Jakiu, bila ljivananinova velika greka i zato danas i jeste tu. Jaki je smenjen 16. novembra 1991. a na njegovo mesto ljivananin je postavio Miroljuba Vujovia. etiri dana kasnije pripadnici Teritorijalne odbrane pod njegovom komandom su na poljoprivrednom dobru Ovara ubili vie od 250 hrvatskih zarobljenika, zbog ega je Vujovi prole godine pred Veem za ratne zloine u Beogradu osuen na 20 godina zatvora. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju ukazivao da je Vujovi bio ljivananinov izbor i da je to imalo tragine posledice. Pitao je Jakia da li je, dok je bio komandant TO, uinio bilo kakav propust ili odbio da izvri neko nareenje. Svedok je to negirao, tvrdei da nije bilo praktinih razloga da bude smenjen sa funkcije. Sledea serija pitanja odnosila se na to da li je Jaki dobio nareenje da ubije civile, da li bi takvo nareenje izvrio i da li bi svojim potinjenima naredio da ubijaju zarobljenike. Apsolutno nikada odgovorio je Duan Jaki. KAKO JE MRKI IAO NA PRIJEM ZA OSLOBODIOCE VUKOVARA HAG/DEN HAAG, 19.09.2006. Odbrana je pozvala jo jednog pilota 890. helikopterske eskadrile kako bi dokazala da 21. novembra 1991. godine nije bilo leta kojim je Mile Mrki mogao da odleti za Beograd. Prethodno je Mrkieva supruga tvrdila da je njen mu doao u Beograd uvee 20. novembra, slubenim automobilom. Duan Miloevi je etvrti pilot 890. helikopterske eskadrile koji kao svedok odbrane Mileta Mrkia nastoji da ospori tvrdnje tuioca da je optueni pukovnik poleteo za Beograd ujutro 21. novembra 1991. godine. Teza branilaca je da se Mrki odvezao u Beograd prethodne veeri,

Vukovarska tragedija 1991 slubenim automobilom, te da nije bio prisutan u Vukovaru kada je na poljoprivrednom dobru Ovara pogubljeno 250 hrvatskih zarobljenika. Pozivajui se na dnevnik letenja 890. helikopterske eskadrile, svedok Miloevi je tvrdio da 21. novembra 1991. godine nije bilo letova iz Negoslavaca ka Beogradu. U dnevniku su, istina, upisani neki letovi, ali je Miloevi kao i ostala trojica pilota koji su svedoili za odbranu - tvrdio da se radi o greci u pisanju. Tuilac meutim tvrdi da je postojao jo jedan let koji nije upisan u dnevnik i to onaj kojim je Mrki, zajedno sa komandantom TO Vujoviem i jo jednim oficirom Gardijske brigade 21. novembra ujutro odleteo za Beograd, na prijem koji je za oslobodioce Vukovara priredio tadanji savezni sekretar za odbranu, general Kadijevi. Optuba se poziva na ratni dnevnik Gardijske brigade i svedoenje pukovnika Radoja Trifunovia, koji tvrdi da je u dnevnik lino upisao da je Mrki otiao helikopterom u Beograd u 8:15 ujutro 21.novembra 1991. godine. Na sugestiju optube da taj let nije upisan u dnevnik letenja svedok je odgovorio da nikada nije uo da neki let nije upisan i da ne moe da shvati kako bi se to desilo. Piloti, ukazao je svedok, uvek trae da se upie gde, kada i na kojoj letelici lete jer se iz toga vidi njihov lini nalet. Poto je Miloevi zavrio svedoenje, odbrana pukovnika Mrkia ostala je privremeno bez svedoka. Suenje Vukovarskoj trojki oficira bive JNA nastavie se u etvrtak ujutro, svedoenjem potpukovnika Leanovia, naelnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane pri komandi Gardijske brigade. POSLEDNJE UPOZORENJE NEVOLJNOM SVEDOKU HAG/DEN HAAG, 20.09.2006. I pored obavezujueg naloga, nesueni svedok optube zatien pseudonimom P019 odbio da svedoi u korist pukovnika Mileta Mrkia. Ako se ne odazove poslednjem pozivu da doe u Hag, mogao bi da bude optuen za nepotovanje suda Svedok zatien pseudonimom P 019 ni nakon obavezujueg sudskog naloga, ni po koju cenu, nije spreman da svedoi u odbranu pukovnika Mileta Mrkia, saoptio je danas sudija Kevin Parker, predsedavajui Vea koje sudi Vukovarskoj trojki oficira bive JNA. Sudije su zbog toga odluile da upute jo jedan formalni poziv svedoku, pre nego to pristupe jedinoj meri

1386

1387

Vukovarska tragedija 1991 koja im ostaje na raspolaganju da pokrenu postupak za nepotovanje suda i narede hapenje i transfer svedoka u Hag. Sudija Parker je odbrani skrenuo panju da je pokretanje postupka za nepotovanje suda zbog neodazivanja na poziv suda dramatian korak, toliko radikalan da do sada jo nije preduzet u praksi Tribunala. Najdalje je otilo vee koje sudi Momilu Krajiniku kada je izdalo nalog za hapenje svedoka Branka eria, ali ga je povuklo kada se eri predomislio i pristao da se dobrovoljno pojavi u Hagu. Poto smatraju da je njegovo svedoenje zaista vano za odbranu pukovnika Mrkia, branioci su istrajni u zahtevu da se svedok prinudno dovede u Hag. P 019 se prvobitno nalazio na listi svedoka tuilatva, meutim kako je optuba odustala od tog svedoenja, odbrana nije imala prilike da ga unakrsno ispituje. Kako je danas ukazao Mrkiev advokat Vladimir Domazet odbrana do sada nije uspela ni da razgovara sa tim svedokom jer je izriito zabranio optubi da braniocima dostavi podatke koji bi im omoguili da s njim stupe u kontakt. O razlozima za pozivanje ovog svedoka Mrkiev branilac je govorio na sednici zatvorenoj za javnost. Iz otvorenog dela rasprave se moglo zakljuiti da je P 019 bio na visokim poloajima i obavljao razliite funkcije. Ne zna se, meutim da li je re o poloajima u saveznim, hrvatskim ili srpskim organima politike ili vojne vlasti. Branioci druge dvojice optuenih Veselina ljivananina i Miroslava Radia su se saglasili da bi rado unakrsno ispitivali ovog svedoka da je ostao svedok optube. U ovom sluaju se Radiev branilac protivi da se bilo koji svedok natera da svedoi dok ljivananinov branilac prenosi stav optuenog majora da eli da uje samo svedoke koji dobrovoljno svedoe Ukoliko se P 019 ne odazove poslednjem pozivu za svedoenje mogao bi da bude optuen za nepotovanje suda i suoen sa zatvorskom kaznom u trajanju do 7 godina i/ili novanom kaznom u iznosu do 100.000 evra. PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI HAG/DEN HAAG, 22.09.2006. Za Ovaru je, po odbrani pukovnika Mrkia, bio odgovoran komandant 80. brigade Milorad Vojinovi kojem je 18. novembra preputena ta zona odgovornosti. Kao Mrkiev naslednik na mestu komandanta Operativne grupe Jug, Vojinovi je bio nadlean i za krivino gonjenje poinilaca masakra na Ovari

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana Mileta Mrkia tvrdi da je poljoprivredno dobro Ovara 20. novembra 1991. godine - u vreme masakra nad vie od 250 hrvatskih zarobljenika - bilo u zoni odgovornosti 80. motorizovane brigade pukovnika Milorada Vojinovia a ne Operativne grupe Jug kojom je komandovao optueni Mrki. Da bi potvrdili tu tezu, branioci su na klupu za svedoke izveli pukovnika Milovana Leanovia, naelnika taba protivvazdune odbrane pri Mrkievoj Gardijskoj brigadi. Leanovi je svedoio da je komandant Vojinovi, postupajui po Mrkievom nareenju od 18. novembra 1991. godine, preuzeo zonu odgovornosti u podruju Ovare, Jakobovca i Grabova. Sledeeg dana Vojinovi je tu zonu podelio na dva dela, tako da se Ovara nala pod komandom Lakog artiljerijskog diviziona protivvazdune odbrane (LAD PVO) 80. brigade. Po nareenjima koje je branilac predoio svedoku, Ovara je ostala u zoni odgovornosti artiljerijskog diviziona do 21. novembra 1991. godine. Sledeeg dana je komandant 80. brigade Vojinovi od Mrkia preuzeo komandu nad Operativnom grupom Jug. Odbrana tako nastoji da ukae da Mrki ne samo da nije bio odgovoran za Ovaru ve nije bio duan ni da preduzme mere da se poinioci zloina kazne. On se, navodi odbrana, 22. novembra vratio na poloaj komandanta Gardijske brigade, a dva dana kasnije je jedinicu povukao u Beograd. Pozivajui se na jedno nareenje od 23. novembra 1991. koje je Mrki potpisao kao komandant Operativne grupe Jug, tuilac je tvrdio da je optueni i tog dana bio nadlean za sve jedinice na podruju Vukovara. Po tuiocu, i artiljerijski divizion je morao da bude pod komandom OGJ jer se i 80. brigada nalazila pod Mrkievom komandom. Leanovi je potvrdio da je Vojinovi primao nareenja od Mrkia, ali se nije sloio ni sa jednom drugom tezom optube, ponavljajui da jedinice 80. brigade nisu bile prepotinjene Operativnoj grupi Jug. KO JE BIO ODGOVORAN ZA ZAROBLJENIKE NA OVARI HAG/DEN HAAG, 25.09.2006. Analizom zapisa iz Operativnog dnevnika 80. motorizovane brigade, svedok Mrkieve odbrane Rade Danilovi zakljuuje da je za Ovaru bio odgovoran Laki artiljerijski divizon protivvazdune odbrane (LAD PVO) 80. brigade

1388

1389

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana Mileta Mrkia je izvela jo jednog svedoka koji tvrdi da se Ovara nije nalazila u zoni odgovornosti optuenog pukovnika, ve Milorada Vojinovia, komandanta 80. motorizovane brigade i njenog Lakog artiljerijskog diviziona protivvazdune odbrane (LAD PVO). Da bi to dokazali, Mrkievi branioci su za svedoka pozvali Radeta Danilovia, biveg naelnika taba 80. brigade koji je analizirao zapise iz Operativnog dnevnika te jedinice. Prema dnevniku, pritvoreniki objekat Ovara je do 20. novembra 1991. godine bio pod Danilovievom komandom, to je on kao svedok i potvrdio. Nareenjem komandanta Vojinovia od 20. novembra 1991. godine, komandu nad Ovarom je preuzeo Laki artiljerijski divizon protivvazdune odbrane koji je, po svedoku, imao zadatak da sprei svako maltretiranje i uredi pravila po kojima e se postupati u pritvoru . Tokom svog dokaznog postupka, tuilac je ukazivao da je pukovnik Mrki bio odgovoran za zarobljenike na Ovari jer je kao komandant Operativne grupe JUG komandovao i 80. motorizovanom brigadom i Lakim artiljerijskim divizionom u njenom sastavu. Svedok je, meutim, danas tvrdio da je Laki divizion sve vreme trajanja borbi na vukovarskom ratitu ostao u sastavu 80. brigade i da nikada nije pretpotinjen Mrkiu. Danilovi e na pitanja tuioca odgovarati sutra. SLOJEVI MRKIEVE KOMANDNE ODGOVORNOSTI HAG/DEN HAAG, 26.09.2006. Pukovnik Mrki je bio odgovoran za celokupni prostor na kojem su rasporeene njemu potinjene jedinice, rekao svedok odbrane u unakrsnom ispitivanju i priznao da nikada nije dobio pismeno nareenje generala Pania da sprei odmazdu nad hrvatskim civilima. Prosleivanje tog nareenja je, po optubi, bio Mrkiev zadatak Pukovnik Mrki nije podreenim jedinicama preneo nareenje generala ivote Pania od 18. novembra 1991. godine, kojim se jedinicama JNA angaovanim u vukovarskoj operaciji nalae da spree odmazdu srpske Teritorijalne odbrane nad civilnim stanovnitvom. I to ga, smatra optuba, ini komandno odgovornim za ubistvo vie od 250 ljudi na poljoprivrednom dobru Ovara 20. novembra 1991. godine koje su poinili pripadnici lokalne TO.

Vukovarska tragedija 1991 Tuilac je tu tezu izneo nakon to je svedok Mrkieve odbrane Rade Danilovi, u unakrsnom ispitivanju, rekao da ali to su ljudi na Ovari ubijeni na neljudski nain ali isto tako ali i to su trojica oficira bive JNA po komandnoj odgovornosti optueni za taj zloin. Tuilac je nakon toga svedoku predoio izvode iz Operativnog i Ratnog dnevnika 80. motorizovane brigade u kojoj je Danilovi bio naelnik taba. Zajedniki su pregledali upise od 18. 19. i 20. novembra 1991. godine, ali nigde nisu nali zapis o nareenju generala Pania da se sprei odmazda nad civilima. Takvo nareenje, smatra optuba, moralo da bude zabeleeno... da je preneto. Svedok se sa time saglasio ukazujui da je odmazda ozbiljan zloin. Jo jedan od segmenta Mrkieve odgovornosti je, po optubi, komanda nad podrujem u kojem se nalazila Ovara. Odbrana je do sada dokazivala da je Ovara bila u zoni odgovornosti diviziona 80. brigade. Tuilac meutim tvrdi da se i 80. brigada, budui u sastavu Operativne grupe Jug, nalazila u zoni odgovornosti pukovnika Mrkia. Prema tome, ukazao je tuilac, ako komandant 80. brigade izvesti komandanata Operativne grupe Jug da se neto dogaa u njegovoj zoni odgovornosti, onda Mrki ima odgovornost da reava taj problem. Mada je rekao da svaki komandant ima svoju zonu odgovornosti, svedok se saglasio sa tuiocem da je komandant Operativne grupe Jug pukovnik Mrki bio odgovoran za celokupni prostor na kojem su bile rasporeene njemu potinjene jedinice. Dananje i jueranje zasedanje odvijalo se bez prisustva optuenog Mrkia koji je nakon redovnih lekarskih pregleda, zadran u bolnici. Mrki je, saoptio je predsedavajui sudija Parker, dao doputenje da se izvoenje dokaza nastavi u njegovom odsustvu. ZAGUBLJENO NAREENJE KAO DOKAZ HAG/DEN HAAG, 27.09.2006. Mada tvrdi da postoji Mrkievo nareenje podreenim jedinicama da spree odmazdu, odbrana taj dokument nema, poto je, kao i ratni dnevnik, zagubljen u vojnom arhivu Gardijske brigade Dodatnim ispitivanjem Radeta Danilovia, odbrana pukovnika Mrkia je najverovatnije zavrila izvoenje svojih dokaza. Na listi svedoka Mrkieve odbrane nalaze se jo tri osobe jedna i pored obavezujueg naloga suda ne eli da svedoi, druga je nakon obavezujueg naloga odluila da svedoi, a trea je usled loeg zdravstvenog stanja onemoguena da doe u

1390

1391

Vukovarska tragedija 1991 Hag. Odbrani je naloeno da do ponedeljka popodne organizuje dolazak tih svedoka u sudnicu ili njihovo svedoenje putem video linka, poto je za taj dan zakazan poetak izvoenja dokaza odbrane Miroslava Radia. Na listi Radievih svedoka nalazi se 8 imena, ukljuujui i optuenog. Svedok Mrkieve odbrane Rade Danilovi je u nastavku unakrsnog ispitivanja tvrdio da on, kao naelnik taba 80. motorizovane brigade, nije bio zvanino obaveten o ubistvu 250 hrvatskih zarobljenika na Ovari ve je uo samo govorkanja da su zloin poinili pripadnici TO. Nije se, meutim, time bavio poto je smatrao da e mere preduzeti komandant Milorad Vojinovi koji se u noi masakra nalazio u komandi. Takve Danilovieve tvrdnje tuilac je nazvao glupostima. Danilovi je do kraja unakrsnog ispitivanja tvrdio da ne zna da li su se jedinice TO nalazile pod Mrkievom komandom i uporno je govorio da mu je veoma teko da se seti dogaaja od pre 15 godina. Tuilac je rekao da je njemu teko da u to poveruje, jer je zloin na Ovari zverstvo koje se obino ne deava u ivotu. Poto se svedok pobunio da ga vrea to mu tuilac ne veruje, dobio je kratak odgovor da optuba ne sumnja u njegovu iskrenost ali sumnja u njegovu estitost. U dodatnom ispitivanju, odbrana pukovnika Mrkia je pokuala da popravi tetu koja je prouzrokovana svedokovom tvrdnjom iz unakrsnog ispitivanja da mu nikada nije prosleeno pismeno nareenje generala ivote Pania da se sprei odmazda nad hrvatskim civilima. Prosleivanje nareenja je, po optubi, bio Mrkiev zadatak a dokaz da nije prosleeno, tvrdio je tuilac, je taj to ne postoji zapis o tome u Operativnom dnevniku 80. brigade. Branilac je, meutim, ukazivao da je takvo nareenje postojalo ali da nije upisano u Operativni dnevnik jer to nije bila praksa u Vukovaru 1991. godine. Da bi to potvrdio branilac je pokazao niz nareenja komande Prve vojne oblasti, Operativne grupe Jug i 80. brigade koja nisu upisana u Operativni dnevnik. Konkretno nareenje generala Mrkia podreenim jedinicama da spree odmazdu branilac nije pokazao jer odbrana nije uspela da pronae taj dokument. Izmeu ostalih dokumenata, u vojnom arhivu nedostaje i Ratni dnevnik komandanta Gardijske brigade Mileta Mrkia. PUKOTINE U VUKOVARSKOJ TROJKI 02.10.2006 Na samom poetku izvoenja dokaza Miroslava Radia, novi zastoj u suenju Vukovarskoj trojki, zbog bolesti prvo-optuenog Mileta Mrkia

Vukovarska tragedija 1991 koji se ne slae da se postupak nastavi u njegovom odsustvu. Radiev branilac pozvao Vee da stane na put odugovlaenju prvooptuenog Suenje Vukovarskoj trojki oficira bive JNA optuenih za masakr u Ovari novembra 1991. godine je danas prekinuto po trei put u poslednjih dva meseca, nakon to je branilac Miroslava Radia izloio uvodnu re i tako zapoeo dokazni postupak odbrane nekadanjeg kapetana JNA. Razlog za odlaganje je, saoptio je predsedavajui sudija Kevin Parker, bolest Mileta Mrkia koji je prethodne nedelje imao operativni zahvat i nije dao saglasnost da se suenje nastavi bez njegovog prisustva. Mrki se saglasio da u njegovom odsustvu Radieva odbrana moe izneti svoju uvodnu re, ali ne i sasluavati svedoke od kojih je prvi trebalo da bude sam optueni. Radiev branilac Borivoje Borovi se otro usprotivio novom odlaganju postupka ukazujui da neki nemaju razloga da odugovlae sa suenjem i pozivajui vee da stane na put odugovlaenju prvookrivljenog. Prethodno je suenje bilo odloeno u avgustu, na vie od mesec dana, zbog zdravstvenih problema advokata Miroslava Vasia, branioca Mileta Mrkia. Novak Luki branilac Veselina ljivananina se takoe izjasnio protiv odlaganja, prenosei Veu elju optuenog majora da se suenje odvija u kontinuitetu. Poto Mrki, po savetima lekara, nee biti sposoban da dolazi u sudnicu jo najmanje nedelju dana, advokat Borovi je predloio da se izmeu Tribunala i Pritvorske jedinice UN uspostavi video link i direktna telefonska linija. Po miljenju Borovia, optuenom e tako biti omogueno da ima stalnu vezu sa advokatima i direktno prati Radievo svedoenje. Vee e odluku o upotrebi video linka doneti u toku sutranjeg dana, nakon to utvrdi da li za to postoje tehnike mogunosti i da li je optueni Mrki zdravstveno sposoban da na taj nain prati suenje. KAPETAN RADI JE SAMO IZVRAVAO NAREENJA HAG/DEN HAAG, 02.10.2006 Odbrana Miroslava Radia e dokazati da optueni kapetan bive JNA nije odgovoran za ubistvo vie od 260 hrvatskih zarobljenika iz vukovarske bolnice odnosno da nije komandovao neposrednim izvriocima tog zloina na Ovari

1392

1393

Vukovarska tragedija 1991 Miroslava Radia je u kratkoj uvodnoj rei najavio da e tokom dokaznog postupka izvesti osam svedoka meu kojima e biti i sam optueni. Dvoje svedoka e svoj iskaz dati putem pisane izjave a meu svedocima i jedan vojni vetak. Beogradski advokat Borivoje Borovi je, kako je rekao, uveren da e tokom dvonedeljnog izvoenja dokaza pokazati da optueni Radi nije uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu, niti je znao ili bio svestan koji su njegovi ciljevi. Takoe, tvrdi branilac, optueni nije radio u dogovoru sa bilo kojom osobom koja je navedena kao uesnik udruenog zloinakog poduhvata. Po optunici, to su pored Radia bili bivi oficiri JNA Mile Mrki, Veselin ljivananin i neposredni izvrioci zloina na Ovari komandanti i pripadnici Teritorijalne odbrane (TO) Vukovara, od kojih se u optunici navode Miroljub Vujovi i Stanko Vujanovi. Suprotno tvrdnjama optube, Radieva odbrana negira da su se TO i dobrovoljake jedinice u vreme zloina na Ovari nalazili pod Radievom komandom. Radi je, tvrdi branilac, komandovao samo svojom etom dok su TO i dobrovoljci bili nezavisno telo koje je sadejstvovalo sa JNA. Radi je tokom borbi u Vukovaru komandovao jednom etom Gardijske brigade JNA i, kako je istakao branilac, potovao je nareenja pretpostavljenih, postupao u skladu sa tada vaeim pravilima slube i visokim linim, profesionalnim standardima i principima. Zbog uspeha postignutih na vukovarskom ratitu, Radi je, naveo je Borovi, unapreen i odlikovan ordenom za hrabrost. MRKI ODLOIO RADIEVO SVEDOENJE HAG/DEN HAAG, 03.10.2006. Poto Mile Mrki ne daje saglasnost da u njegovom odsustvu pone svedoenje suoptuenog Miroslava Radia, suenje Vukovarskoj trojki je privremeno obustavljeno i moglo bi da pone u ponedeljak... ukoliko se Mrki do tada oporavi Mile Mrki se protivi da svedoenje Miroslava Radia pone u njegovom odsustvu, zbog ega je suenje otkazano i nastavie se najranije u ponedeljak. Pod uslovom, naravno, da se Mrki do tada oporavi. Kako se postupak ne bi odugovlaio, Radiev branilac Borivoje Borovi je jue predloio da se izmeu Pritvorske jedinice i sudnice uspostavi

Vukovarska tragedija 1991 video link i direktna telefonska linija kako bi Mrki, iako nije u sudnici, mogao direktno da prati svedoenje kolege sa optuenike klupe. Vee predsedavajueg sudije Kevina Parkera je bilo spremno da izae u susret Borovievom predlogu, ali je nakon konsultacija sa lekarima utvrdilo da za Mrkia ne bi bilo dobro da prati suenja ak ni posredno, preko video linka. Zbog toga je Vee odluilo da e se Vukovarska trojka u punom sastavu vratiti u sudnicu tek u ponedeljak. Bivi pukovnik JNA Mile Mrki je kao komandant vukovarske operacije bio nadreen kapetanu Miroslavu Radiu. Osim njih dvojice, za zloin na Ovari u novembru 1991. je optuen i Mrkiev oficir za bezbednost Veselin ljivananin. POELO SVEDOENJE MIROSLAVA RADIA HAG/DEN HAAG, 09.10.2006. Na poetku svedoenja u svoju odbranu, Miroslav Radi rekao da je Gardijska brigada bila jedinica za obezbeenje linosti i objekata, protokole i ukazivanje poasti a ne elitna jedinica za borbu, kako su tvrdili svedoci optube. Na regrute JNA je gledao kao na svoju decu i savetovao ih da ne okrvave ruke a sauvaju ivote. Teritorijalcima, kae, nije komandovao nego ih je koordinirao. Kapetan Miroslav Radi je danas sa optuenike preao na klupu za svedoke i tako zapoeo svoj dokazni postupak. Zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkiem i majorom Veselinom ljivananinom, Radi je optuen za ubistvo vie od 250 ljudi na poljoprivrednom dobru Ovara, 20. novembra 1991. godine. Radiev iskaz je trebalo da pone prole nedelje, ali je odloen zbog zdravstvenih problema optuenog Mrkia koji je odbio da saglasnost da se Radievo svedoenje odvija u njegovom odsustvu. Poto se predstavio, Radi je opisao dolazak njegove Tree ete I motorizovanog bataljona Gardijske brigade na vukovarsko ratite, poetkom oktobra 1991. godine. Gardijska brigada je, po Radievom tumaenju, imala zadatak da oslobodi vukovarsku kasarnu koja se nalazila pod blokadom, kako ih je opisao, neprijateljskih paravojnih formacija Republike Hrvatske. To je za mlade regrute pod njegovom komandom, smatra Radi, bio teak teret, nametnut silom zakona, jer su se nalazili u uslovima u kojima se lako gubio ivot. Oni, kae, nisu bili sposobni da se bore sa neprijateljem u gradskoj borbi, jer je obuka kroz koju su proli bila povrna. Pritom su,

1394

1395

Vukovarska tragedija 1991 tvrdi, bili i psihiki nepripremljeni za ratovanje, tako da je meu njima vladao veliki strah koji je mogao rukom da se opipa. Radi kae da se prema svojim vojnicima odnosio kao prema deci i savetovao ih da obavljaju zadatke koji su im povereni tako da ne okrvave ruke a sauvaju ivot. Na poetku svedoenja, Radi je negirao neke od teza koje su mogle da se uju tokom dokaznog postupka optube. Tako je tvrdio da Gardijska brigada nije bila elitna jedinica obuena za borbena dejstva, ve da je do upuivanja na vukovarsko ratite imala zadatak da obezbeuje objekte i odaje poasti stranim dravnicima prilikom dolaska u Beograd. Optuba tereti Radia je da je komandovao pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su - kao neposredni poinioci zloina na Ovari - pred beogradskim sudom za ratne zloine osueni na maksimalne zatvorske kazne. Iako je svedoio o prvim danima dolaska na vukovarsko ratite, Radi je ve nagovestio da e se braniti tvrdnjom da je samo koordinirao akcije teritorijalaca i da im nije bio nadreeni komandant. KAPETAN RADI NEGIRA DA JE KOMANDOVAO ETNICIMA 10.10.2006 Miroslav Radi osporava tvrdnje zatienih svedoka optube da je uestvovao u selekciji zarobljenika u vukovarskoj bolnici, njihovom odvoenju u kasarnu JNA i na poljoprivredno dobro Ovara. Negira da je komandovao etom od 1.000 etnika, dobrovoljaca, teritorijalaca ukazujui da nije etniki oficir ve oficir JNA Svedoei u svoju odbranu, kapetan Miroslav Radi je osporavao izjave zatienih svedoka koji su ga tokom dokaznog postupka optube teretili za pripreme masakra oko 260 ljudi na Ovari, 20. novembra 1991. godine. Radi je negirao da je uestvovao u selekciji ljudi u vukovarskoj bolnici, njihovom zarobljavanju, odvoenju u kasarnu JNA i na poljoprivredno dobro Ovara gde su pogubljeni. Radi priznaje da je tog dana bio u vukovarskoj bolnici ali tvrdi da se kratko zadrao poto nije bio zainteresovan za ono to se deava. U bolnici su se, kae, ve nalazili njegov komandant Borivoje Tei i pukovnik Neboja Pavkovi, oficir iz pretpostavljene komande. Svedok-optueni tvrdi da nikada nije imao razloga da svoje vojnike alje na Ovaru i da nije znao da se u hangarima poljoprivrednog dobra bilo ta dogaa. Da je znao da se neto dogaa i uverio se da za to postoji potreba,

Vukovarska tragedija 1991 kae da bi lino tamo otiao. U vreme masakra optueni je, prema sopstvenom svedoenju, bio na praseem peenju i proslavi osloboenja Vukovara gde je ostao do ranog jutra 21. novembra 1991. Pozivajui se na svoj oficirski in i ulogu stareine, Radi je danas rekao da bi preduzeo potrebne mere protiv svakoga ko je poinio zloin samo da je znao da je zloin poinjen. A on je, kae, saznao za ubistvo nekoliko stotina hrvatskih zarobljenika tek 1992. godine, itajui tampu. Masakr na Ovari su poinili pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoljakih odreda koji su se, po tvrdnjama optube, nalazili pod Radievom komandom. Optueni to negira tvrdei da je samo koordinirao njihove akcije. Radi je danas nastojao da ospori i svedoenje novinara Slavoljuba Kaarevia koji je nakon razgovora sa Radiem u asopisu Intervju napisao da je optueni komandovao grupom od 1.000 ljudi, meu kojima je bilo etnika, dobrovoljaca, pripadnika Teritorijalne odbrane. Kaarevi je, kae Radi, to napisao mislei da kapetan eli da se hvali. Istina je da on nije komandovao tim ljudima, ve ih je samo nauio da daju strau. Meu njima je, ukazao je bilo razliitih grupacija, izmeu ostalih i etnika, a on, kae Radi nije etniki oficir ve oficir JNA. Danas posle podne Miroslav Radi e odgovarati na pitanja tuioca. TA SVE KAPETAN RADI NIJE RADIO U VUKOVARU HAG/DEN HAAG, 10.10.2006. U unakrsnom ispitivanju, Miroslav Radi tvrdio da mu je seanje na dogaaje u Vukovaru danas mnogo bolje nego to je bilo pre osam godina, kada je dao izjave Upravi bezbednosti VJ i Vojnom sudu u Beogradu. Od dolaska u Hag Radi je, kae, imao vremena da razmisli. Kapetan Miroslav Radi je u unakrsnom ispitivanju ostao pri tvrdnji da je u vukovarsku bolnicu prvi put uao 19. novembra 1991. godine a ne dan ranije kako je rekao radnicima Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije u izjavi iz 1998. godine. Tuilac je tvrdio da Radi menja svoj iskaz iz 1998. godine zato to ga je doktor Juraj Njavro u prologodinjem svedoenju optuio da je 18. novembra 1991. godine fiziki zlostavljao pacijente bolnice i vrio inspekciju kako bi utvrdio ko su ranjenici a ko prerueni pripadnici Zbora Narodne Garde.

1396

1397

Vukovarska tragedija 1991 Radi, meutim, odgovara da nikada nije izvrio ni jednu akciju koja bi ugrozila bilo iji ivot. Za izjavu iz 1998. godine je rekao da je neprecizna i rezultat nepripremljenosti za razgovor u Upravi bezbednosti. Tek po dolasku u Hag Radi je, tvrdi, razmislio i setio se ta se deavalo 18. a ta 19. i 20. novembra 1991. godine. Po njegovoj verziji dogaaja, 20. novembra je uz prasee peenje slavio osloboenje Vukovara. U bolnicu je doao na kratko i tada je video kako se ene, deca i starci ukrcavaju u vojne autobuse i po sopstvenom izboru, bez prisile odlaze u Hrvatsku ili Srbiju. Svedoci optube su, meutim, tvrdili da je Radi tog dana u vukovarskoj bolnici po nareenju majora Veselina ljivananina vrio selekciju ranjenika i bolesnika. Odabrani su, po optunici, iz bolnice odvedeni u kasarnu JNA a nakon toga na Ovaru gde su pogubljeni. Radi kae da se uopte ne sea da je bilo ikakve selekcije, a ako je i bilo on za to nije znao. Rekao je i da nije imao utisak da je bilo kakva akcija u toku i da u to vreme, nije ni znao da postoji Ovara. Za optubu da je pacijente izvoene iz vukovarske bolnice nazvao mrtvim ljudima - to mu je na teret stavio jedan od zatienih svedoka optube - Radi je rekao da je nelogina. Takva situacija se, po njemu, nikada nije odigrala a taj svedok je i ranije pisao neistine o njemu. Neistine su, po Radiu, govorili i drugi svedoci koji su tvrdili da je prisustvovao sastanku sa Vojislavom eeljem kada je voa radikala rekao da ni jedan ustaa nee iv izai iz Vukovara. Unakrsno ispitivanje Miroslava Radia bie nastavljeno sutra. ZA UI PA PRED PRAVDU HAG/DEN HAAG, 11.10.2006. Miroslav Radi tvrdi da u noi masakra na Ovari, 20.novembra 1991. nije mogao da bude obaveten o ubistvima jer se nalazio na veeri u Vukovaru. Da je znao ko su poinioci ubistva uhvatio bi ih za ui i priveo pravdi. Svedoci koji kau drugaije - izmiljaju Poput pukovnika Mileta Mrkia i kapetan Miroslav Radi deo odbrane zasniva na alibiju, tvrdei da je u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine, kada su na Ovari pogubljena 264 hrvatska zarobljenika, bio na veeri sa ostalim stareinama Prvog bataljona Gardijske brigade. Zbog toga,

Vukovarska tragedija 1991 kae, nije mogao ni da bude obaveten o masakru, za koji je saznao tek godinu dana kasnije. Slinim alibijem su se, ukazao je danas tuilac, na beogradskom suenju za zloin na Ovari branili i optueni pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoljakih odreda ali su sudije odbacile takvu odbranu i osudile ih na maksimalne zatvorske kazne kao direktne poinioce ubistva. Osueni teritorijalci i eeljevci su, po tuiocu, bili pod Radievom komandom. Radi je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da ni sledeeg jutra, 21. novembra 1991. godine nije bio obaveten o poinjenim ubistvima. Najmanje dva svedoka optube su izjavili da su 21. novembra sa Radiem razgovarali o masakru na Ovari, ali je njihove iskaze optueni danas nazvao izmiljotinama. Da je znao za ubistva on bi, kako je danas rekao, poinioce uhvatio i za ui i za ruku i priveo ih pravdi. Poto Radi tvrdi da je vrio samo koordinaciju teritorijalaca i eeljevaca, tuilac je u unakrsnom ispitivanju ukazivao da je koordinacija aspekt komandovanja i da je optueni imao ovlaenje da tim jedinicama izdaje nareenja. Radi je odgovorio da ne moe da preuzme odgovornost za ivot i rad vie od hiljadu ljudi, koliko ih je po njegovim procenama bilo u podruju na kojem je imao komandu. Nareenja nije izdavao ve samo prenosio ono to je nareivao njemu nadreeni major Borivoje Tei. Po Radiu, teritorijalci su se nalazili pod Teievom komandom sve do povratka Gardijske brigade u Beograd 24. novembra 1991. godine. Radi je nazvao izmiljotinama i tvrdnje zatienih svedoka optube koji su bili u sastavu odreda TO i dobrovoljaca i svedoili da im je Radi komandovao. Rekao je i da je siguran je da ak ni tuilac vie ne veruje u tezu o njegovoj komandnoj odgovornosti. Radi se danas posle podne vratio na optueniku klupu a na mestu za svedoke ga je zamenio Slavko Stijakovi, zamenik komandanta Prvog bataljona Gardijske Brigade u ijem je sastavu bila i Radieva eta. HRABROST, ODLUNOST I DISCIPLINA HAG/DEN HAAG, 12.10.2006. Kapetan Miroslav Radi je, tvrdi njegov pretpostavljeni stareina Slavko Stijakovi, bio hrabar, odluan i disciplinovan oficir ije su jedinice najuspenije obavljale dodeljene zadatke. Teritorijalna odbrana i eeljevci nisu bili pod komandom optuenog, kae Stijakovi

1398

1399

Vukovarska tragedija 1991 Kapetan bive JNA Slavko Stijakovi je u novembru 1991. godine bio zamenik komandanta Prvog bataljona Gardijske brigade u ijem se sastavu nalazila i eta kapetana Miroslava Radia. Svedoei u Radievu odbranu, Stijakovi je tvrdio da optueni nije komandovao pripadnicima Teritorijalne odbrane i dobrovoljakih odreda koji su 20. novembra 1991. godine poinili ubistvo vie od 250 ljudi na poljoprivrednom dobru Ovara. Prema odbrani, teritorijalci i eeljevci su se do povratka Gardijske brigade u Beograd nalazili pod komandom Borivoja Teia, komandanta Prvog bataljona i Jurinog odreda. Stijakovi je dodao da su neregularne formacije do 14. novembra 1991. bile u sadejstvu sa Radievom etom, ali ne i pod njegovom komandom. Nakon tog datuma Radieva eta, po nareenju pukovnika Mrkia, vie nije bili u sastavu Jurinog odreda u kojem su ostali teritorijalci i dobrovoljci, koji su nedelju dana kasnije poinli zloin na Ovari. Nakon to je opisao Radievu komandu ulogu, svedok je ukazao i na njegove vojnike sposobnosti. Rekao je da je Radi bio hrabar, odluan i disciplinovan oficir ije su jedinice najuspenije obavljale dodeljene zadatke. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju ukazao na dva nareenja pukovnika ivote Pania od 19. oktobra i 18. novembra 1991. godine u kojima se nalae razoruavanje dobrovoljaca i upozorava na rizik odmazde nad hrvatskim zarobljenicima. Svedok je odgovorio da je Prvi bataljon u potpunosti vladao stanjem na terenu i dodao da on, u to vreme, nije znao za sluajeve odmazde. Mada je tuilac sugerisao da je od jutra 21. novembra 1991. godine ceo Vukovar - ukljuujui civile, neposredne poinioce zloina, pripadnike teritorijalnih i dobrovoljakih odreda - govorio o ubistvima na Ovari, Stijakovi je tvrdio da je za masakr uo tek 1995. godine. Radieva odbrana e svoj dokazni postupak zavriti do kraja sledee nedelje, svedoenjem vojnog vetaka a nakon toga bi na klupu za svedoke trebalo da pree optueni Veselin ljivananin. NE KOMANDUJE NEGO NAREUJE HAG/DEN HAAG, 13.10.2006. Po svedoku odbrane, Miroslav Radi kao komandir ete nema ovlaenje da komanduje ve samo da izdaje nareenja u vezi sa borbenim dejstvima. Poto je njegova eta prestala sa borbenim dejstvima 10.

Vukovarska tragedija 1991 novembra, tog datuma je prestalo i sadejstvo sa teritorijalcima i eeljevcima koji su deset dana kasnije poinili masakr na Ovari Nekadanji stareina u jedinici Miroslava Radia je danas, pod merama zatite lika i glasa, svedoio da je Trea eta Prvog bataljona Gardijske brigade prestala sa borbenim dejstvima 10. novembra 1991. godine. Tog datuma je, po odbrani, prestalo i sadejstvo Radieve ete sa pripadnicima Teritorijalne odbrane i eeljevog dobrovoljakog odreda. Deset dana kasnije, teritorijalci i eeljevci su na poljoprivrednom dobru Ovara pogubili vie od 250 ljudi. Optuba tvrdi da su se oni i tada nalazili pod Radievom komandom a da je optueni, u meuvremenu, redovno odravao sastanke sa komandantima teritorijalaca i dogovarao dalje borbene operacije. Svedok je danas to negirao ukazujui da Radi, kao komandir ete, nije mogao da ima komandno mesto ve osmatranicu, kao i da nikada nije odravao sastanke i komandovao ve izdavao nareenja u vezi sa borbenim dejstvima. A to je kae svedok mogao da radi i na ulici i nije mu bilo potrebno komandno mesto, kako sugerie optuba. Svedoci optube su tvrdili i da je Radi bio prisutan kada je Vojislav eelj rekao da ni jedan Ustaa nee iv izai iz Vukovara. Svedok je potvrdio da je voa radikala krajem oktobra 1991. godine doao u Vukovar ali se, tvrdi, nije zadravao. Radi je za to vreme bio na izvrenju zadatka i nije se susreo sa eeljem, kae svedok. NEZABORAVNA VEERA U VUKOVARU HAG/DEN HAAG, 16.10.2006. Odbrana dokazuje da su nakon 10. novembra 1991. godine, prestala sadejstva Radieve ete sa teritorijalcima i eeljevcima. U noi masakra na Ovari, 20. novembra 1991., Radi je bio na veeri, tvrdi njegov nekadanji vukovarski kolega Kapetan Miroslav Radi, nakon 10. novembra 1991. nije sadejstvovao sa pripadnicima Teritorijalne odbrane i dobrovoljakog odreda Leva Supoderica, tvrdi Zoran Zirojevi, komandir jedne od eta u sastavu Prvog bataljona Gardijske brigade. Zirojevi svedoi u odbranu Miroslava Radia optuenog da je komandovao teritorijalcima i

1400

1401

Vukovarska tragedija 1991 eeljevcima koji su 20. novembra 1991. godine pogubili 264 hrvatska zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara. Radi je prvi sledei zadatak, kae Zirojevi, dobio tek nakon pada Vukovara, 19. novembra 1991. godine, kada je po nareenju pretpostavljenog komandanta Borivoja Teia obezbeivao vukovarsku bolnicu. Zirojevi je to mogao da potvrdi poto je preko radio veze uo kako Tei izdaje nareenje Radiu da obezbedi bolnicu. Optuba inae tvrdi da je Radi 19. i 20. novembra samovoljno otiao u vukovarsku bolnicu gde je, zajedno sa optuenim majorom ljivananinom, vrio selekciju bolesnika i ranjenika koji su tokom noi pogubljeni. U svom dokaznom postupku, odbrana nastoji da ospori tvrdnje svedoka optube koji su svedoili da je uoi masakra Radi bio na Ovari. Zirojevi je to negirao navodei da je u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine sedeo za istom stolom sa Radiem do ranih jutarnjih asova, na veeri kod komandira minobacakog voda Prvog bataljona. Te veere se, rekao je svedok, dobro sea poto su za dva meseca na ratitu samo dva puta jeli kuvanu hranu. RADIEV ALIBI: DRUENJE DO SVANUA HAG/DEN HAAG, 17.10.2006. Radieva odbrana nastavila da dokazuje da su teritorijalci i eeljevci - neposredni izvrioci zloina na Ovari - primali nareenja od majora Borivoja Teia. Svedok Davor Vukovi potvruje da je u noi 20. novembra 1991. Radi do svanua bio u njegovoj osmatranici, na druenju i praseem peenju Odbrana Miroslava Radia je na klupu za svedoke izvela oficira bive JNA Davora Vukovia koji je u novembru 1991. godine, komandovao minobacakom baterijom Prvog bataljona Gardijske brigade. Vukovi je svedoio da je po nareenju majora Borivoja Teia pruao artiljerijsku podrku eti kapetana Radia. Kao oficir sa najviim inom u Prvom bataljonu Tei je, po svedoku, dobio zadatak da komanduje Prvim Jurinim odredom u ijem su se sastavu, tvrdi odbrana, nalazili i pripadnici dobrovoljakog odreda Leva Supoderica i lokalni teritorijalci. Vukovi je rekao da su dobrovoljci i teritorijalci primali nareenja direktno od Teia. Optuba tvrdi da su se ove paravojne formacije

Vukovarska tragedija 1991 nalazile pod komandom kapetana Radia i da su njihovi komandanti dolazili na redovne sastanke na Radievom komandnom mestu. Kao i prethodni svedoci odbrane Vukovi je to negirao, tvrdei da nikada nije video komandante teritorijalaca i dobrovoljaca na Radievoj osmatranici. Osporio je i navode optube da je kapetan Radi na svom komandnom mestu - zajedno sa suoptuenim pukovnikom Mrkiem i majorom ljivananinom - planirao operaciju osloboenja Vukovara. Pozivajui se na nekoliko svedoenja iz svog dokaznog postupka, optuba navodi da je Radi rukovodio selekcijom zarobljenika u vukovarskoj bolnici i da je u noi maskara na Ovari za koji se tereti bio na poljoprivrednom dobru Ovara. Radi se od tih optubi brani alibijem, tvrdei da je 20. novembra 1991. godine bio na veeri kod jednog od komandanata iz Prvog bataljona. Vukovi je danas potvrdio da je veera organizovana u njegovoj osmatranici i da se Radi na druenju i praseem peenju zadrao do svanua. Optuba ne negira druenje, ali tvrdi da se Radi ve oko ponoi vratio na svoje komandno mesto gde je obaveten o ubistvima na Ovari. EKSPERTIZA RADIEVE ULOGE U VUKOVARU HAG/DEN HAAG, 18.10.2006. Svedoenje vojnog eksperta odbrane o ulozi kapetana Miroslava Radia u borbenim dejstvima u Vukovaru novembra 1991. godine. Vetak potvruje osnovnu tezu odbrane da Radi nije bio nadreen lokalnim teritorijalcima i eeljevim dobrovoljcima neposrednim izvriocima masakra u vukovarskoj Ovari Pukovnik Vojske Srbije Boidar Forca je na zahtev odbrane Miroslava Radia sastavio dvodelni izvetaj o ulozi i zadacima optuenog kapetana bive JNA u vukovarskoj operaciji u novembru 1991. godine. Izvetaj je sastavljen na osnovu brojnih vojnih dokumenta koje Radieva odbrana dostavila svom vojnom ekspertu. U prvom delu izvetaja profesor Forca uopteno govori o organizaciji, rukovoenju i komandovanju oruanim snagama bive Jugoslavije. Drugi deo dokumenta posveen je komandnom lancu u Gardijskoj brigadi i borbenim aktivnostima Tree ete Prvog bataljona kojom je komandovao Miroslav Radi.

1402

1403

Vukovarska tragedija 1991 Potvrujui tezu odbrane, vojni vetak je zakljuio da Radi nije bio pretpostavljeni komandant Miroljubu Vujoviu koji se nalazio na elu odreda Teritorijalne odbrane Petrova Gora ili dobrovoljcima iz odreda Leva Supoderica pod vostvom Milana Lanuanina. Oni su, tvrdi vetak, kao i Radi primali nareenja od komandanta Prvog bataljona, Borivoja Teia. Profesor Forca je dalje, na osnovu Ratnog dnevnika Prvog bataljona i nareenja pukovnika Mileta Mrkia, zakljuio da je angaovanje Radieve jedinice u borbenim dejstvima prestalo 10. novembra 1991. godine kada je eta ispunila dodeljeni zadatak. Teritorijalci i dobrovoljci su, ukazao je vetak, etiri dana kasnije i fiziki razdvojeni od Radieve ete, po nareenju komandanta Operativne grupe Jug Mileta Mrkia. Vetak odbrane osporava jo jedan navod iz optunice protiv Vukovarske trojke - da je Miroslav Radi uestvovao u selekciji i odvoenju ljudi iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine. Vetak, naime, zakljuuje da Radi nije imao zadatke u vezi sa transportom i obezbeenjem konvoja civila i ranjenika. Usmeno nareenje da obezbedi krug bolnice dobio je 19. novembra 1991. a ve u popodnevnim asovima ga je na toj poziciji smenila eta vojne policije, zakljuio je ekspert odbrane. Profesor Forca e u nastavku svedoenja odgovarati na pitanja branilaca Mileta Mrkia i Veselina ljivananina kao i na pitanja optube. HIPOTETIKA ODGOVORNOST HAG/DEN HAAG, 19.10.2006. Postavljajui vetaka odbrane Miroslava Radia u niz hipotetikih situacija, tuilac dobio odgovore koje je traio da je znao da je u toku izvrenje zloina, oficir JNA je morao da preduzme mere da sprei zloin i izvesti nadlene organe o onome to se dogodilo... Optuba tvrdi da Radi nije uinio nita od toga i tako doprineo ubistvu oko 260 ljudi na Ovari Optuba je u unakrsnom ispitivanju pukovnika Vojske Srbije Boidara Force nastojala da ospori deo njegovog ekspertskog nalaza u kojem zakljuuje da se pripadnici odreda Teritorijalne odbrane Petrova Gora i dobrovoljakog odreda Leva Supoderica nisu nalazili pod komandom Miroslava Radia. Da bi potvrdio svoju tezu o Radievoj komandnoj odgovornosti, tuilac je citirao izjavu koju je komandant njegove jedinice dao tuilatvu, a u kojoj se navodi da je Radiev odnos sa komandantima odreda Petrova Gora i

Vukovarska tragedija 1991 Leva Supoderica bio prijateljski i da su se njegova nareenja sledila. To, po vetaku, i dalje ne znai da je kapetan Radi izdavao nareenja koja su potinjeni izvravali. Pukovnik Forca je ostao pri tom miljenju i kada je tuilac citirao Radievo svedoenje u kojem je on rekao da je izraivao planove za borbene akcije i na osnovu toga delio zadatke komandantima. Po tumaenju vetaka to samo znai da je Radi odreivao trenutak kad e se krenuti u akciju, dok su nareenja ranije pripremali i izdavali drugi. Ostatak unakrsnog ispitivanja protekao je u tuioevim hipotezama o mogunostima koje je komandir ete mogao da iskoristi da je znao da je u toku izvrenje zloina i aktivnostima koje je trebalo da preduzme poto je identifikovao poinioce. Optuba naime tvrdi da je Radi ve tokom masakra na Ovari, 20. novembra 1991. godine, bio obaveten o ubistvima a nije uinio nita da sprei ili kazni poinioce, ve je naprotiv zatajio zloin. Unakrsno ispitivanje je esto prekidano prigovorima advokata odbrane Borivoja Borovia koji je ukazivao da takva pitanja nisu od velike koristi veu. Mada se predsedavajui sudija saglasio sa stavom odbrane, tuilac je nastavio sa svojom linijom ispitivanja, sve dok vetak nije zakljuio da je hipotetiki komandir ete ako je znao za zloin morao da preduzme mere da sprei zloin, pozove etu vojne policije, naredi svojim vojnicima da napuste mesto zloina, izvesti nadlene organe o onome to se dogodilo. A Radi, tvrdi tuilac, nije uinio nita od toga, mada je znao ta se dogaalo na Ovari . Suenje trojici oficira bive JNA za masakr na Ovari bie nastavljeno sledee srede kada e na klupu za svedoke prei i poslednji optueni, major Veselin ljivananin. LJIVANANINOVA ISTINA O OVARI HAG/DEN HAAG, 25.10.2006. Major bive JNA Veselin ljivananin, optuen za masakr na Ovari, poeo dokazni postupak najavom da e u narednih tridesetak dana izneti svoju istinu o vukovarskim zloinima Odbrana Veselina ljivananina e u svom dokaznom postupku izneti ubedljive dokaze u prilog utvrivanja istine o dogaajima u Vukovaru iz novembra 1991. godine, najavio je u dananjoj uvodnoj rei Novak Luki, voa tima ljivananinove odbrane.

1404

1405

Vukovarska tragedija 1991 Po braniocu, istina je da je major ljivananin 20. novembra 1991. godine bio u vukovarskoj bolnici ali ne i u kasarni JNA i na poljoprivrednom dobru Ovara gde su ga navodno videli neki od svedoka optube. Tuilac je, naveo je advokat Luki, preko svojih svedoka pokuao da predstavi da je ljivananin bio na razliitim mestima u isto vreme pa e odbrana zbog toga deo svog dokaznog postupka posvetiti tanom utvrivanju gde se optueni nalazio u tri dana koja su obuhvaena optunicom za masakr na Ovari. Odbrana e, najavio je advokat Luki, osporavati i komandnu odgovornost ljivananina u odnosu na pripadnike vojne policije i teritorijalce koji su, po optunici, uestvovali u evakuaciji bolnice, zlostavljanju zarobljenika u kasarni JNA i njihovom pogubljenju na poljoprivrednom dobru Ovara. Takoe e, najavio je branilac, dokazati da sukob u kojem je Gardijska brigada uestvovala nije imao karakter napada na civilno stanovnitvo, to je jedan od uslova da se krivina dela za koja se ljivannin tereti kvalifikuju kao zloini protiv ovenosti. Gardijska brigada u kojoj je optueni bio na poloaju naelnika bezbednosti je, naprotiv, uinila sve da pomogne civilnom stanovnitvu, ukazao je branilac. U dokaznom postupku koji e trajati najdalje do boine pauze u radu Tribunala, odbrana Veselina ljivananina izvee ukupno 16 svedoka. Prvi je sam optueni koji je danas preao sa optuenike na klupu za svedoke. U prvom delu iskaza je govorio o svojoj vojnoj karijeru, zaduenjima Gardijske brigade u mirnodopsko i ratno vreme, zatim o zadacima, rukovoenju i komandovanju bezbednosnim strukturama Gardijske brigade i ueu vojne policije u vukovarskoj operaciji. Budui da je dananje svedoenje zavreno dolaskom Gardijske brigade na vukovarsko ratite, moe se pretpostaviti da e ljivananin u sutranjem nastavku izneti svoju istinu o ubistvu 250 hrvatskih zarobljenika na Ovari. PRECIZNA SATNICA KRETANJA HAG/DEN HAAG, 26.10.2006. Svedoei u svoju odbranu, Veselin ljivananin detaljno opisuje ta je radio 18. i 19. novembra 1991. godine, dan uoi ubistva oko 260 ljudi na Ovari Major bive JNA Veselin ljivananin je negirao da je bio oficir za bezbednost Operativne grupe Jug, nadlene za podruje Vukovara u novembru 1991. godine. Drugog dana svedoenja je tvrdio da je prisustvovao

Vukovarska tragedija 1991 iskljuivo sastancima komande Gardijske brigade, u kojoj je, kae, obavljao dunost naelnika bezbednosti, te da nikada nije primio bilo kakvo nareenje ili papir kojim je postavljen na poloaj bezbednjaka u Operativnoj grupi. Prolazei kroz brojna nareenja, izvetaje i izvode iz ratnog dnevnika, ljivananin je ukazao da je vojska ve polovinom oktobra imala informacije da se centri odbrane hrvatskog MUP i Zbora narodne garde nalaze u vukovarskoj bolnici ili njenoj neposrednoj blizini. Odbrana je inae tokom dokaznog postupka optube tvrdila da su se u bolnici skrivali pripadnici Zbora narodne garde preobueni u bolniko osoblje. Ti ljudi su, po optunici, izvedeni iz bolnice, odvedeni u kasarnu JNA i tokom noi 20. novembra 1991. godine pogubljeni na Ovari. ljivananin se zajedno sa Miletom Mrkiem i Miroslavom Radiem tereti za taj zloin. Major bive JNA je drugog dana svedoenja opisao razliite dogaaje kojima je prisustvovao tokom vukovarske operacije. Detaljno je govorio o dve evakuacije ranjenika i bolesnika iz oktobra 1991. godine, pregovorima i predaji hrvatskih paravojnih formacija na Mitnici nadomak Vukovara 18. novembra 1991. i uspenoj evakuaciji oko 4.000 civila iz vukovarskog naselja Vuedol. Tog dana ljivananin se susreo i sa evropskim posmatraima koje je proveo kroz Vukovar i izlazio im u susret mada je, kae, znao da se bave obavetajnim radom. ljivananin je svedoio da je pre podne i rano popodne 19. novembra 1991. godine proveo sa specijalnim izaslanikom UN Sajrusom Vensom/Cyrus Vance i amabasadorom Herbertom Okunom koji su doli da posete Vukovar. Okun je o svojim zapaanjima iz Vukovara ve svedoio tokom dokaznog postupka optube. Tada je, izmeu ostalog, rekao da ih je ljivananin nezgrapnim i oiglednim laima o navodno miniranom mostu preko reke Vuke spreio da odu u vukovarsku bolnicu. Major ljivananin je to danas negirao tvrdei da se bolnica, u to vreme, nije nalazila u zoni dejstva njegove jedinice. O detaljima svojih aktivnosti u preostalim asovima 19. i 20. novembra, ljivananin e govoriti sutra, u nastavku svedoenja. EVAKUACIJA PO PLANU HAG/DEN HAAG, 27.10.2006. Veselin ljivananin negira da je imao komandnu ulogu u evakuaciji ranjenika i bolesnika vukovarske bolnice, njihovom odvoenju u kasarnu JNA i pogubljenju na Ovari. Kada se raspitivao o zarobljenicima

1406

1407

Vukovarska tragedija 1991 iz kasarne, reeno mu je da je evakuacija obavljena po planu. Kasnije su i on i pukovnik Mrki obaveteni da se teritorijalci na Ovari ponaaju nasilniki Major bive JNA Veselin ljivananin je treeg dana svedoenja tvrdio da je 20. novembra 1991. godine vei deo dana proveo u vukovarskoj bolnici. Po navodima optube, ljivananin je rukovodio evakuacijom bolesnika i ranjenika i selekcijom ljudi u bolnici, a potom u kasarni nadgledao maltretiranja zarobljenika, da bi na kraju prisustvovao njihovom pogubljenju na Ovari. Optueni major je danas negirao tvrdnje svedoka optube nazivajui ih raznim izmiljanjima. On kae da je u bolnicu doao ve oko 6 sati ujutro i zadrao se do kasnog popodneva. Trijau ili odvajanje preruenih pripadnika Zbora narodne garde (ZNG) od pravih ranjenika su, svedoio je, vrili organi bezbednosti i pripadnici Teritorijalne odbrane, ali pre svih lekari vukovarske bolnice, dok je pretres odvojenih obavljala vojna policija. Kada je konvoj sa ranjenicima napustio bolnicu, ljivananin se, kae, jo neko vreme zadrao u bolnici gde je pio kafu i razgovarao sa lekarima a predvee je doao do kapije na ulazu u kasarnu gde ga je komandir ete vojne policije obavestio da je evakuacija sprovedena po planu. ljivananin tvrdi da je u veernjim asovima od svojih referenata za bezbednost saznao da su ljudi iz bolnice odvedeni na Ovaru gde su ih ve ekali pripadnici TO koji su se ponaali nasilniki. Tvrdi da je i Mrki o tome bio obaveten, ali da nita nije rekao. Na redovnom referisanju, Mrki je, kako svedoi njegov naelnik bezbednosti, saoptio da je odrana sednica Vlade SAO Istone Slavonije na kojoj je odlueno da se zarobljenici prepuste terotorijalcima. ljivananin je u potpunosti negirao svoju odgovornost za evakuaciju bolnice i za tretman prema zarobljenicima u kasarni JNA. On tvrdi da je za evakuaciju bio nadlean pukovnik Neboja Pavkovi koji je u Vukovar doao po nareenju Saveznog sekretara za narodnu odbranu, da se o zarobljenicima u kasarni starao komandant kasarne, a hangar na Ovari je obezbeivala vojna policija iz 80. motorizovane brigade. Kada se vojna policija povukla sa Ovare, teritorijalci su ljude iz hangara odveli na oblinje stratite Grabovo, gde su ih streljali.

Vukovarska tragedija 1991 LJIVANANIN: OVARA JE BILA U MRKIEVOJ ZONI ODGOVORNOSTI HAG/DEN HAAG, 30.10.2006. Optueni Veselin ljivananin tvrdi da su masakr na Ovari poinili kukavice i psihopate koji su eleli da ukaljaju ugled i dostojanstvo JNA. Kae da se nije udruivao sa Mrkiem i Radiem sa ciljem progona nesrpskog stanovnitva u Vukovaru. Za masovnu grobnicu na Ovari je saznao iz medija ali nije verovao dezinformacijama Kao to je uinio u oktobru prole godine na poetku suenja za zloin na Ovari, major bive JNA Veselin ljivananin je danas pod zakletvom ponovio da su ubistvo oko 260 ljudi poinili kukavice i psihopate kako bi ukaljali ugled i dostojanstvo JNA i onih koji su voleli Jugoslaviju. Zbog toga ga, rekao je, pogaa kao oveka to se nalazi na optunici za masakr od 20. novembra 1991. godine. ljivananin tvrdi da je za postojanje masovne grobnice na Ovari saznao iz sredstava javnog informisanja nakon to su mediji poeli da piu o tome. Nije, meutim, verovao dezinformacijama iz ute tampe niti im je, rekao je, pridavao znaaja. Pre nego to je poeo da odgovara na pitanja branilaca suoptuenih Mrkia i Radia, ljivananin je ukazao da nikada nije bio deo udruenog zloinakog poduhvata to mu tuilac stavlja na teret. Rekao je i da se profesionalno odnosio prema dodeljenim zadacima, da mu Mrki nikada nije naredio bilo ta suprotno zakonu i da se nije udruivao sa Radiem koji je, po ljivananinu, imao svoje stareine i od njih dobijao zadatke. Branilac Mileta Mrkia je u unakrsnom ispitivanju negirao ljivananinovu tvrdnju da je optueni pukovnik znao da je deo ljudi odvedenih 20. novembra 1991. godine iz vukovarske bolnice, na zahtev vlade SAO Istone Slavonije preputen pripadnicima lokalne Teritorijalne odbrane. Radiev branilac je dokazivao da Radi tog dana nije vrio selekciju i pretres zarobljenika u bolnici i da nije dobijao nareenja od ljivananina. Na poetku unakrsnog ispitivanja, tuilac je podsetio na ljivananinovu tvrdnju da je nevin ovek i traio je od optuenog da kae ko je po njemu odgovoran za ubistva. Posle uobiajenog odgovora da se radi o kukavicama, da se Ovara nije nalazila u zoni odgovornosti njegove jedinice ili tvrdnje da nije imao prilike time da se bavi, ljivananin je rekao da mu je teko da bude sudija i presuuje ko je poinio gnusni zloin.

1408

1409

Vukovarska tragedija 1991 Na vie puta ponovljeno pitanje tuioca u ijoj se zoni odgovornosti nalazila Ovara, ljivananin je najpre izbegavao direktan odgovor da bi na kraju ipak potvrdio da to bila zona odgovornosti Operativne grupe Jug, iji je komandant bio optueni Mile Mrki. Unakrsno ispitivanje Veselina ljivananina se nastavlja sutra. OVEK ZA SVE HAG/DEN HAAG, 31.10.2006. Veselin ljivananin je, po tuiocu, imao mnogo veu ulogu od one koja je odgovarala naelniku bezbednosti Gardijske brigade. Optueni major je potvrdio da mu komandant Mrki nije preneo nareenje pretpostavljene komande da se sprei odmazda nad hrvatskim zarobljenicima. To nareenje je, tvrdi optueni, prvi put video u Hagu. Nareenje generala ivote Pania da se zabranjuje svaka odmazda nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru, major Veselin ljivananin je, tvrdi, prvi put video tek kada je doao u Hag. On je tako, u unakrsnom ispitivanju, potvrdio tezu optube da je komandant Operativne grupe Jug Mile Mrki propustio da potinjene jedinice upozori na ponaanje teritorijalaca koji su dva dana nakon upuenog nareenja, 20. novembra 1991. godine, pogubili 264 ljudi na poljoprivrednom dobru Ovara. ljivananin je, meutim, dodao da je Mrki svakodnevno izdavao takve zadatke, a da je Panievo nareenje uopteni zadatak, prepisan iz vojnih pravila. Citirajui odredbe pravila meunarodnog ratnog prava, tuilac je tvrdio da su oficiri JNA bili odgovorni ne samo za dela svojih potinjenih, ve i za dela drugih jedinica pa ak i pojedinaca. Optueni oficir bive JNA je potvrdio da je uvek bio svestan da je u potpunosti odgovaran za svoje postupke kao i za postupke potinjenih. Rekao je da bi, u sluaju da su saznali za zloin, oficiri JNA bili duni da poinioce kazne ili prijave nadlenom komandantu. To se po ljivananinu odnosilo na sve oficire, ukljuujui i Mrkia. Voa tima optube Marks Mur/Moore je optuenog pitao i ta je on, major Veselin ljivananin, uradio da bi spreio napade na zarobljenike, koji su, po njegovoj ideji iz vukovarske bolnice upueni u kasarnu JNA. ljivananin je odgovorio da nije ni pretpostavio da e autobusi biti

Vukovarska tragedija 1991 napadnuti a kasarna je, kako je rekao, bila najbezbedniji objekat u tom trenutku. ljivananin je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da nije bio na poloaju naelnika bezbednosti u Operativnoj grupi Jug, ve u Gardijskoj brigadi. Tuilac je, meutim, na kraju dananjeg ispitivanja ukazao da je ljivananinova uloga u Vukovaru bila daleko vea od one koju je imao kao naelnik bezbednosti Gardijske brigade. ljivananin je, po tuiocu, uestvovao u borbenim dejstvima, korigovao artiljerijsku paljbu vodova Gardijske brigade, bio je odgovoran za evakuaciju vukovarske bolnice i naredio je transfer zarobljenika iz bolnice u kasarnu JNA. Unakrsno ispitivanje Veselina ljivananina bie nastavljeno sutra posle podne. ODABIR PO SPISKU HAG/DEN HAAG, 01.11.2006. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju Veselina ljivananina ukazivao da se meu ubijenima na Ovari nalaze i ljudi sa spiskova pripadnika ZNG ili MUP koje su tokom Vukovarske operacije sastavljali oficiri bezbednosti Gardijske brigade i Uprave bezbednosti JNA Tuilac je u nastavku unakrsnog ispitivanja majora bive JNA Veselina ljivananina tvrdio da su na Ovari ubijeni ljudi ija su imena prethodno zabeleena u izvetajima oficira bezbednosti Gardijske brigade i beogradske Uprave bezbednosti. U izvetajima su se, po optubi, nalazila imena ljudi koji su smatrani politikim i vojnim protivnicima JNA i bili pripadnici Zbora Narodne Garde (ZNG) ili vukovarskog MUP. Tuilac je ukazivao i da se na spiskovima organa bezbednosti nalazilo mnogo imena a ne samo 10 do 15 voa otpora u Vukovaru, kako je ljivananin tvrdio u unakrsnom ispitivanju. Optueni major se ustro suprotstavljao tuioevim tvrdnjama navodei da su se na spiskovima nalazili samo osumnjieni na koje su ukazali ili pripadnici Teritorijalne odbrane ili drugi ljudi u informativnim razgovorima sa oficirima za bezbednost. Tvrdio je i da je dokumente koja je tuilac koristio u unakrsnom ispitivanju sainila Uprava bezbednosti kako bi ukazala na one koji su smatrani uesnicima oruane pobune. ljivananin je, tvrdi tuilac, 20. novembra 1991. godine postupio po jednom od tih spiskova osumnjienih kada je u vukovarskoj bolnici izvrio

1410

1411

Vukovarska tragedija 1991 odabir ljudi za koje se smatralo da su bili pripadnici ZNG, preobueni u bolnika odela. Taj spisak je, potvrdio je ljivananin, zaista postojao u bolnici ali vojnici JNA koji su vrili trijau nisu znali ko je ko. Na pripadnike ZNG i MUP su im, tvrdi ljivananin, ukazali lekari vukovarske bolnice, meu njima upravnica Vesna Bosanac i glavni hirurg Juraj Njavro. Unakrsno ispitivanje Veselina ljivananina bie nastavljeno i zavreno sutra. EGOISTA ILI SLAMKA MEU VIHORIMA HAG/DEN HAAG, 02.11.2006 Dok tuilac ljivananina smatra egoistom koji je komandovao evakuacijom vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine, optueni za sebe kae da je slamka me vihorima . Tuilac, po shvatanju ljivananina, vodi unakrsno ispitivanje sa pozicije sile Veselin ljivananin je bio ne samo pravno ve i faktiki komandant u vukovarskoj bolnici i na drugim mestima, zakljuio je tuilac Marks Mur/Moore na kraju unakrsnog ispitivanja optuenog majora bive JNA. ljivananin je, po tuiocu, dobro znao da je zona odgovornosti Gardijske brigade u kojoj je bio naelnik za bezbednost obuhvatala teritoriju bolnice, kasarne JNA i poljoprivrednog dobra Ovara. Time tuilac ukazuje da je major ljivananin bio odgovoran za ubistvo vie od 260 ljudi na Ovari 20. novembra 1991. godine. ljivananin je u odgovoru na tvrdnje optube ponovio vie puta izgovorenu reenicu: bio je samo naelnik bezbednosti Gardijske brigade a ne i Operativne grupe Jug i trudio se da svoje obaveze izvrava profesionalno. Rekao je da je poverovao da su na Ovari ubijeni ljudi tek kad je doao u Hag i uo ta govore svedoci optube. Poslednji dan unakrsnog ispitivanja majora ljivananina protekao je u otrim suprotstavljanjima tuioca i optuenog. Tuilac je optuenog nazvao egoistom koji je u bolnicu u Vukovaru doao da bi kontrolisao situaciju. ljivananin nije odgovorio na tu optubu, ukazujui da je on samo slamka me vihorima nasuprot tuioca koji, po njemu, istupa sa pozicije sile. Tuilac Mur je potom ljivananinu predoio brojne iskaze svedoka koji su tvrdili da je on odvajao mukarce u vukovarskoj bolnici i poslao ih u kasarnu JNA gde su bili izloeni maltretiranjima od strane pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane. ljivananin meutim tvrdi da je u kasarni bilo

Vukovarska tragedija 1991 pokuaja da se hrvatski zarobljenici izvedu iz jednog u drugi autobus ali da njegov oficir za bezbednost Vukainovi nikome nije dozvolio da im prie. Kada je saznao da su zarobljenici iz kasarne odvedeni na Ovaru, ljivananin je, tvrdi, bio iznenaen i zabrinut, poto je prethodno dogovoreno da se osumnjieni za izvrenje krivinih dela prebace u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Poto je od komandanta Mrkia te veeri saznao da je vlada SAO Istone Slavonije preuzela zarobljenike i da je vojna policija uspostavila potpunu kontrolu u Ovari, verovao je da su ti ljudi bezbedni. Osim toga, kae, nije bio zaduen ni za kasarnu, ni za Ovaru i nije mogao svaki as da podsea Mrkia koje su njegove obaveze. ljivananin e svedoenje zavriti sutra, nakon dodatnog ispitivanja od strane njegovog branioca. LJIVANANIN: EELJ JE KOMIAR A NE POLITIAR HAG/DEN HAAG, 03.11.2006. Veselin ljivananin poslednjeg dana svedoenja tvrdio da nikada nije prihvatao ideologiju Vojislava eelja ukazujui da je lidera srpskih radikala prihvatao kao komiara u pozoritu a ne politiara Veselin ljivananin je u dodatnom ispitivanju od strane svog branioca dobio priliku da odgovori na neke od tvrdnji optube, koja ga tereti za uee u udruenom zloinakom poduhvatu sa ciljem progona hrvatskog stanovnitva iz Vukovara. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da je ljivananin podravao ideologiju lidera srpskih radikala Vojislava eelja i bio prisutan na sastanku u Vukovaru kada je eelj rekao da nijedan ustaa nee otii iv iz grada. Predoio je ljivananinu izvod iz jednog intervjua iz 1996. godine kada je optueni major rekao da nema niega loeg u onome to eelj govori kada kae da smo dovedeni u situaciju da moramo da se borimo. ljivananin je taj citat opisao kao proizvoljne rei novinara, ukazujui da je vie puta pokazao da se ne slae sa eeljevim stavovima. Danas je u dodatnom ispitivanju kao primer svog neslaganja sa eeljem naveo situaciju u kojoj je lider srpskih radikala sa svojim pristalicama doao u Kuu cvea da rui grob druga Tita. ljivananin kae da je eelja odmah hteo da uhapsi ali je on pobegao. Rekao je i da eelja nikada nije prihvatao kao politiara nego kao komiara u pozoritu.

1412

1413

Vukovarska tragedija 1991 Tuilac je u unakrsnom ispitivanju tvrdio i da ljivananin nita nije uradio kako bi spreio maltretiranje ljudi koji su 20. novembra 1991. godine iz vukovarske bolnice odvedeni u kasarnu JNA. Optueni major je i danas ponovio da je kasarna bila najbezbedniji objekat u Vukovaru i da su se tamo, tog jutra, nalazile odgovorne stareine koje bi trebalo njemu da izdaju nareenja a ne on njima. ljivananin je tvrdio da nikada nije zabranjivao predstavnicima Evropske posmatrake misije i Meunarodnog crvenog krsta da uu u bolnicu, da nikoga nije spreavao da sazna gde su osobe iz bolnice odvedene i da je bilo predvieno da ti ljudi idu u zatvor u Sremskoj Mitrovici na ispitivanje a ne na Ovaru. Na kraju osmodnevnog svedoenja u svoju odbranu, ljivananin je ukazao da ni po jednom dokumentu nije bio komandant u bolnici kako je tvrdio tuilac. Potvrdio je da je rekao da je bio na elu svojih vojnika ali, dodao je, kakav bi to stareina bio kad ne bi predvodio svoje vojnike. Dokazni postupak odbrane Veselina ljivananina nastavie se u ponedeljak. VUKOVARSKI ETNICIMANEKENI HAG/DEN HAAG, 06.11.2006. Svedok ljivananinove odbrane Radoje Paunovi tvrdi da se pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara koji su proglaeni krivim za ubistvo oko 260 ljudi na Ovari, dan uoi masakra nisu ponaali nasilniki. Svedok ih je zvao etnicimamanekenima jer nisu uestvovali u borbenim dejstvima niti su predstavljali bilo kakvu opasnost Nakon to je Veselin ljivananin prole sedmice zavrio svedoenje i vratio se na optueniku klupu, njegova odbrana je kao svedoka pozvala pukovnika Radoja Paunovia, komandanta Drugog bataljona vojne policije Gardijske brigade. Paunovi je potvrdio navode odbrane da je eta Vojne policije obezbeivala vukovarsku bolnicu u popodnevnim asovima 19. novembra 1991. godine. Rekao je da su se tog dana ispred bolnice okupili civili sa lakim naoruanjem, kako je nazvao pripadnike TO, koje meutim nije smatrao opasnim poto se nisu ponaali nasilniki ve samo provocirali, nazivajui pripadnike JNA komunjarama. Poto su to bili ljudi koji, po Paunoviu,

Vukovarska tragedija 1991 uglavnom nisu uestvovali u borbenim dejstvima niti su predstavljali bilo kakvu opasnost, on ih je nazivao etnicima-manekenima. Jedan vod Vojne policije je, kae Paunovi, obezbeivao bolnicu i 20. novembra 1991. godine. U bolnici su se, po informacijama koje je Paunovi dobio od organa bezbednosti Gardijske brigade nalazili pripadnici Zbora narodne garde prerueni u ranjenike, medicinsko osoblje i bolesnike pa je, po njemu, bilo neophodno da se zbog bezbednosti izvri njihova selekcija od stvarnih ranjenika i bolesnika. Ukazujui da su iz bolnice izvedeni pripadnici vojne formacije osumnjieni da su poinili zloine, odbrana nastoji da ospori odgovornost optuenih za zloine protiv ovenosti. Da bi se jedan zloin okarakterisao kao zloin protiv ovenosti neophodno je da bude poinjen prema civilnom stanovnitvu. Paunovi je rekao da 20. novembra u krugu bolnice, nije primetio grupe koje su ugroavale ljude. Iako u tom trenutku nije postojala nikakva opasnost, Paunovi je izdao nareenje da vojni policajci prate autobuse koji je trebalo da idu u kasarnu JNA i nakon toga u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Po optunici, autobusi su, meutim, iz kasarne upueni na poljoprivredno dobro Ovara a ljudi su preputeni pripadnicima Teritrijalne odbrane koji su ih pogubili u veernjim asovima 20. novembra 1991. godine. Odbrana je svedoenjem Paunovia nastojala da ospori i tezu optube da je ljivananin, kao naelnik bezbednosti Gardijske brigade i Operativne grupe Jug, imao komandna ovlaenja u odnosu na Vojnu policiju. Svedok je to negirao, tvrdei da ljivananin njemu nikada nije izdavao nareenja. Teza odbrane je da je ljivananin mogao da struno rukovodi ali ne i komanduje vojnom policijom. Pukovnik Paunovi e sutra odgovarati na pitanja optube. SVEDOK A NE PRIJATELJ HAG/DEN HAAG, 07.11.2006. Pukovnik Radoje Paunovi u unakrsnom ispitivanju negira da je menjao iskaz kako bi pomogao optuenom majoru bive JNA Veselinu ljivananinu. Kae da je doao u Hag u ulozi svedoka a ne prijatelja Tuilac je u unakrsnom ispitivanju pukovnika Radoja Paunovia tvrdio da je svedok prilagodio neke delove svog iskaza kako bi pomogao prijatelju, majoru ljivananinu. Nekadanji komandant bataljona vojne

1414

1415

Vukovarska tragedija 1991 policije Gardijske brigade, meutim, kae da nema veze da li je ljivananin njegov prijatelj ili ne, poto je u Hag doao kao svedok a ne kao prijatelj. Tvrdnje optube zasnivaju se na razlikama izmeu sadanjeg svedoenja Radoja Paunovia i izjava koje je 1999. i 2005. godine dao pred Vojnim sudom i Veem za ratne zloine u Beogradu. Paunovi je, na primer, jue prvi put izjavio da su lekari vukovarske bolnice uestvovali u selekciji ranjenika i bolesnika. Ranije je tvrdio da su trijau vrili organi bezbednosti Gardijske brigade, kojima je komandovao major Veselin ljivananin. Tuilac je potom svedoka suoio sa dve hipotetike situacije. Pitao je Paunovia kako bi postupio da mu je komandant Gardijske brigade naredio da sa etom vojne policije ode na Ovaru i zatiti ljude koji su 20. novembra 1991. godine odvedeni iz vukovarske bolnice u kasarnu JNA a potom na poljoprivredno dobro gde su pogubljeni. Komandant bataljona Vojne policije je odgovorio da bi izvrio takvo nareenje da ga je Mrki izdao. U drugom sluaju tuilac je nastojao da ukae na komandnu odgovornost Veselina ljivananina u evakuaciji vukovarske bolnice. Predoio je Paunoviu njegovu izjavu pred Vojnim sudom u Beogradu, kada je rekao da je ljivananin moda rukovodio evakuacijom, a potom mu je sugerisao da bi u tom sluaju kao naelnik bezbednosti ljivananin imao komandna ovlaenja u odnosu na vojnu policiju. Pukovnik Paunovi je odgovorio da on ne zna da je optueni major bio zaduen za evakuaciju ali nije rekao da li bi u sluaju da jeste rukovodio evakuacijom bio nadreen vojnoj policiji. SKUPA ODLUKA JNA HAG/DEN HAAG, 08.11.2006. General Miodrag Pani svedoi da je evakuacijom zarobljenika iz vukovarske bolnice komandovao pukovnik Neboja Pavkovi a ne major Veselin ljivananin. Tvrdi da mu je komandant Mrki, uoi sednice Vlade SAO Istone Slavonije, rekao da e se sa zarobljenicima postupiti onako kako predstavnici Vlade odlue Major Veselin ljivananin se tereti da je 20. novembra 1991. godine komandovao evakuacijom ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice. Optuba tvrdi i da je lino rukovodio selekcijom ljudi koji su iz bolnice odvedeni u kasarnu JNA a nakon toga na poljoprivredno dobro Ovara gde su pogubljeni.

Vukovarska tragedija 1991 Odbrana optuenog majora, meutim, tvrdi da je komandant evakuacije bio pukovnik Neboja Pavkovi koji je kao i ljivananin optuen pred Tribunalom, ali za zloine poinjene na Kosovu osam godina kasnije. Pavkovi je, po svedoenju generala Miodraga Pania, biveg naelnika taba Gardijske brigade, doao u Vukovar kao pojaanje Operativnoj grupi Jug. Na dan evakuacije je, kae Pani, bio vodei ovek dok su po pitanjima bezbednosti bili angaovani oficiri iz Uprave bezbednosti JNA. ljivananinov branilac je jo u uvodnoj rei najavio da e odbrana deo svog dokaznog postupka posvetiti dogaajima u kasarni JNA i sednici vlade Istone Slavonije koja je odrana u prepodnevnim asovima 20. novembra. Pani je svedoio da je tog jutra bio u kasarni JNA i da je u dvoritu video autobus koji je, po njegovim reima, dovezen iz vukovarske bolnice. Lokalni pripadnici Teritorijalne odbrane su, rekao je, nastojali da priu autobusu, kako bi pokazali ko im je navodno ubio blinje, ali ih je u tome onemoguila vojna policija. Po nareenju komandanta Mileta Mrkia, ljivananinovog suoptuenog za masakr na Ovari, Pani je iz kasarne otiao na sednicu Vlade SAO Istona Slavonija, gde je zatekao tadanjeg predsednika Gorana Hadia, sve ministre i eljka Ranatovia Arkana. Ministri su traili da se sprei transport ratnih zarobljenika u Sremsku Mitrovicu i ne dozvoli razmena svi za sve. Pani kae da su zapretili da e zarobljenici napustiti grad samo preko mrtvih graana Vukovara a na kraju su izglasali da e ljudima odvedenim iz bolnice suditi njihova vlada i da e zatvor biti na Ovari. Kada je Mrkia pitao ta da radi sa zarobljenicima, on mu je, tvrdi Pani, rekaoda e biti kako oni (predstavnici Vlade) odlue. Po optunici protiv Vukovarske trojke, oko 260 ljudi je iz kasarne JNA odvedeno na poljoprivredno dobro Ovara, preputeni su teritorijalcima koji su ih tokom noi pogubili. JNA POKLEKLA PRED ZAHTEVIMA TERITORIJALACA HAG/DEN HAAG, 09.11.2006. Naelnik taba Gardijske brigade Miodrag Pani tvrdi da je pukovnika Mileta Mrkia dva puta obavestio o nameri predstavnika vlade SAO Istona Slavonija da ne dozvole transfer zarobljenika iz Vukovara u istrani zatvor u Sremskoj Mitrovici. Mrki je oba puta rekao da e biti kako vlada odlui

1416

1417

Vukovarska tragedija 1991 General Miodrag Pani je 20. novembra 1991. godine, po nareenju komandanta Mileta Mrkia prisustvovao sednici vlade SAO Istona Slavonija na kojoj je odlueno da e se zarobljenicima iz vukovarske bolnici suditi u Vukovaru. Zarobljenici su se u tom trenutku nalazili u kasarni JNA gde su dovezeni autobusima iz bolnice. Mrki je, kae njegov naelnik taba, i pored upozorenja da lokalni teritorijalci ele da spree transfer zatvorenika u istrani zatvor u Sremskoj Mitrovici, rekao da e biti kako predstavnici vlade odlue. Na isti nain Mrki je, po svedoku, odgovorio i kada ga je nakon sednice izvestio o ustroj raspravi teritorijalaca sa predstavnicima JNA, pretnjama da e lei pred vozila ako vojska pokua da razmeni zarobljenike i zakljucima Vlade o formiranju suda i zatvora na Ovari. Pre nego to je na redovnom izvetavanju u tabu Gardijske brigade obavestio komandanta o zakljucima sa sednice Vlade, Pani je odluio da ode na Ovaru i vidi da li su ljudi iz bolnice ve smeteni u hangar. Zatekao je naoruane teritorijalce koji su, po tvrdnjama Pania, cirkulisali na putu Ovara Grabovo a vojna policija 80. brigade JNA je obezbeivala hangar. Iz razgovora sa komandantom te brigade Miloradom Vojinoviem, Pani je stekao utisak da je postojao revanizam ali ga je komandant uverio da nije dozvolio osvetniko ponaanje. Pani tvrdi da je po povratku u Negoslavce, izvestio Mrkia o dogaanjima na Ovari i da mu je savetovao da u hangare poalje dodatno obezbeenje. Nije, meutim, sa sigurnou mogao da kae da li ga je komandant posluao. Kasnije tokom te veeri, vojna policija se povukla sa Ovare a oko 260 hrvatskih zarobljenika je preputeno teritorijalcima, koji su ih tokom noi pogubili na oblinjem stratitu Grabovu. Veselin ljivananin, po reima Pania, tog dana nije bio na Ovari, svedok ga nije video ni u kasarni, ni na referisanju u tabu Gardijske brigade. Optuba tvrdi da je ljivananin lino nadgledao maltretiranje zarobljenika u kasarni JNA i da je 20. novembra 1991, kao osoba odgovorna za evakuaciju bolnice, bio lino prisutan na Ovari, dok su vrena pogubljenja. KO ZNA ISTINU O SLUAJU OVARA HAG/DEN HAAG, 10.11.2006. Odbrana Mileta Mrkia optuila svedoka Miodraga Pania da je u glavnom ispitivanju prebacio odgovornost za masakr na Ovari na komandanta Mrkia kako bi sebe zatitio. Tvrdi da e se istina o sluaju

Vukovarska tragedija 1991 Ovara saznati tek kada se utvrdi ko je naredio da se zarobljenici iz vukovarske bolnice prepuste lokalnoj Teritorijalnoj odbrani. On nema odgovor na to pitanje General Miodrag Pani, svedok odbrane Veselina ljivananina, je u glavnom ispitivanju tvrdio da su zarobljenici iz vukovarske bolnice preputeni teritorijalnoj odbrani uz blagoslov komandanta Gardijske brigade Mileta Mrkia. Pukovnik Mrki je, po svedoku, 20. novembra 1991. godine rekao da e se sa zarobljenicima postupati kako su predstavnici Vlade Istone Slavonije odluili. Oni su u zakljucima sa sednice naveli da e zarobljenicima suditi u Vukovaru i da e zatvor biti na Ovari. Mrkiev branilac je u unakrsnom ispitivanju sugerisao Paniu da je odgovornost za ubistvo oko 260 ljudi na Ovari prebacio na pukovnika Mrkia kako bi sebe zatitio jer je 20. novembra 1991. godine, u noi masakra, zamenjivao odsutnog komandanta. Mrki je, po odbrani, te veeri otiao u Beograd kako bi se sutradan sastao sa Saveznim sekretarom Kadijeviem. Branilac Mileta Mrkia je tvrdio i da nije bilo nikakve predaje zarobljenika kao i da o tome ne postoji nijedan pisani dokument. Pani je na sugestiju branioca odgovorio da nikada nije beao od svoje odgovornosti i dodao da je cenio komandanta Mrkia. Mada tvrdi da su zarobljenici preputeni uz Mrkiev blagoslov, ljivananinov svedok ne zna ko je naredio predaju ljudi Teritorijalnoj odbrani. Kada se bude saznalo ko je naredio povlaenje jedinice Vojne policije sa Ovare, tada e se, po Paniu, znati istina o sluaju Ovara. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da je bilo mogue da se pretpostavi da e biti izvren zloin na Ovari. Podsetio je svedoka na nareenje komandanta Prve vojne oblasti ivote Pania, u kojem on dva dana uoi masakra nalae da se sprei svaka odmazda nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru. Potom je svedoku Paniu predoio delove svedoenja u kojima kae da je vlada SAO Istone Slavonije bila neprijateljski raspoloena prema JNA. Na kraju je zakljuio da je svedok trebalo da razmotri Mrkievu odluku i sprei da zarobljenici budu preputeni pripadnicima Teritorijalne odbrane. Svedok je odgovorio da nita nije nagovetavalo da e se desiti krivino delo kao i da je Mrki imao informacije o situaciji u vukovarskoj bolnici, kasarni JNA, na sednici Vlade i na poljoprivrednom dobru Ovara. Unakrsno ispitivanje bie nastavljeno u ponedeljak.

1418

1419

Vukovarska tragedija 1991 IZJAVA KOJU SVEDOK NIKADA NE BI PONOVIO HAG/DEN HAAG, 13.11.2006 Na osnovu dokumentacije koju je video kada je doao u Hag, svedok odbrane Miodrag Pani zakljuio da je evakuacijom vukovarske bolnice i selekcijom ljudi kasnije pogubljenih na Ovari komandovao pukovnik Neboja Pavkovi a ne Veselin ljivananin. Taj se zakljuak, meutim, razlikuje od onoga to je svedok rekao u prologodinjoj izjavi tuilatvu General Miodrag Pani je u izjavi koju je prole godine dao istraiteljima tuilatva rekao da je major ljivananin 20. novembra 1991. godine komandovao evakuacijom vukovarske bolnice i obavljao selekciju ljudi koji su iz bolnice odvedeni u kasarnu JNA a potom na Ovaru gde su pogubljeni. ljivananin je prema Panievoj izjavi na taj poloaj postavljen odlukom komandanta Gardijske brigade Mileta Mrkia. Meutim, odgovarajui proteklih dana na pitanja ljivananinove odbrane, Pani je tvrdio da je evakuacijom vukovarske bolnice komandovao pukovnik Neboja Pavkovi, koji je u Vukovar poslat iz Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu kako bi pomogao u izvrenju zadataka Gardijske brigade. Svedok je pri tom iskazu ostao i kada ga je tuilac, u dananjem unakrsnom ispitivanju, podsetio na izjavu koju je dao i potpisao 2005. godine. Rekao je da je od dogaaja u Vukovaru prolo mnogo godina i da je on nenamerno pojedincima dodelio zadatke koje ti ljudi nisu obavljali. Tuilac, meutim, tvrdi da je Pani promenio iskaz u nastojanju da sa Gardijske brigade i sebe lino ukloni odgovornost za zloin na Ovari, gde je 20. novembra 1991. godine pogubljeno vie od 260 ljudi koji su tog jutra odvedeni iz vukovarske bolnice. Pani to pobija i tvrdi da je do razlika izmeu prologodinje izjave i sadanjeg svedoenja dolo kada je pogledao dokumentaciju koja govori drugaije od njegovog seanja. Mada nikad nije video dokument kojim je Pavkovi imenovan za komandanta evakuacije - a priznaje da je bio prisutan kad je Mrki na tu poziciju postavio Veselina ljivananina - svedok je ostao pri tvrdnjama da optueni major nije imao komandna ovlaenja u bolnici. U izjavi istraiteljima, meutim, svedok je rekao i da je ljivananin mogao da izdaje naredbe vojnoj policiji ili bilo kojoj drugoj jedinici koja je uestvovala u evakuaciji, a da je naredba za povlaenje vojne policije iz

Vukovarska tragedija 1991 Ovare i preputanje zarobljenika teritorijalcima morala da doe od Mrkia. Danas je u dodatnom ispitivanju ukazao da su to bile samo pretpostavke i da nikada ponovo ne bi izjavio ono to je prole godine rekao hakim istraiteljima. SVEDOK: LJIVANANIN NIJE KOMANDOVAO VOJNOM POLICIJOM HAG/DEN HAAG, 14.11.2006. Svedoei u odbranu Veselina ljivananina, komandir ete vojne policije Milivoj Simi tvrdi da nije dobijao nareenja od optuenog majora. Simi je u novembru 1991. godine vrio pretres zarobljenika izvedenih iz vukovarske bolnice. Ne zna koja su bila ljivananinova zaduenja Odbrana majora Veselina ljivananina izvela je na klupu za svedoke Milivoja Simia, jo jednog oficira Gardijske brigade JNA koji je u jesen 1991. godine uestvovao u operacijama na vukovarskom ratitu. Pukovnik Simi je bio komandir jedne ete i zamenik komandanta Drugog bataljona vojne policije. Na dan evakuacije vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine, Simi je dobio zadatak da izvri pretres ljudi koji su, nakon trijae, izvedeni iz vukovarske bolnice. Simi tvrdi da je nalog za pretres ali i sva druga nareenja dobijao od komandanta bataljona vojne policije Radoja Paunovia, jednog od prethodnih svedoka ljivananinove odbrane. Svedoenjem vojnih policajaca, odbrana nastoji da ospori navode optunice po kojoj je ljivananin, kao oficir za bezbednost i komandant evakuacije vukovarske bolnice, komandovao i vojnom policijom. Nakon obavljenog pretresa, svedok je zarobljenike sproveo do autobusa i napustio bolniki krug. Dok je on bio odgovoran za bezbednost ljudi iz bolnice, tvrdi Simi, niko nije bio fiiki napadnut. Istina, dodao je, bilo je verbalnih provokacija lokalnih teritorijalaca koji su vojnike JNA optuivali da brane ustae, ali se sve zavravalo na tome. Po optunici protiv Vukovarske trojke, oko 260 ljudi od 400 koliko ih je tog dana izvedeno iz bolnice odvedeno je na poljoprivredno dobro Ovara. Tamo su preputeni pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine pogubili na stratitu u Grabovu. Simi je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da je major ljivananin 20. novembra 1991. godine doao u bolnicu, raspitao se da li je tokom noi bilo

1420

1421

Vukovarska tragedija 1991 problema i uao u zgradu. Takoe je potvrdio da je u ranijim izjavama Vojnom sudu u Beogradu 1999. i pred Veem za ratne zloine 2005. godine, rekao da je imao utisak da ljivananin rukovodi evakuacijom. Na direktno pitanje tuioca da li je optuzeni major bio odgovoran za evakuaciju, Simi je danas odgovorio da je on dobijao nareenja od komandanta Paunovia, a da ne zna ta je ljivananin radio u bolnici i koja su bila njegova zaduenja. PALI KOLA, IDEMO! HAG/DEN HAAG, 15.11.2006. Podoficir bive JNA Branko Korica svedoi o trijai koju je 20. novembra 1991. godine obavljao u vukovarskoj bolnici, susretu sa Arkanom i odlasku na poljoprivredno dobro Ovara. Poto nije bilo uslova za ispitivanje, sa Ovare se vratio u id Branko Korica je 19. novembra 1991. godine doao u Vukovar kao penzionisani podoficir JNA sa zadatkom da pomogne majoru Veselinu ljivananinu u trijai ljudi u Vukovaru. U vukovarskoj bolnici i u Veleprometu se, po informacijama koje je po dolasku dobio od majora ljivananina, nalazilo puno zarobljenih hrvatskih vojnika i izbeglica. Korica se, odmah nakon sastanka sa ljivananinom, uputio ka Veleprometu gde je, kae, zatekao guvu i pijane teritorijalce kako se komeaju. Mukarci su se, po reima Korice, nalazli u hangarima dok su ene, deca i stariji ljudi ekali u dvoritu Veleprometa. O onome to je video odmah je obavestio pukovnika Bogdana Vujia koji je te veeri doao u Vukovar po nalogu beogradske Uprave bezbednosti. Vuji je, inae, o istom dogaaju i na isti nain svedoio u dokaznom postupku optube. Po reima Korice, pukovnik Vuji se sukobio sa teritorijalcima koji su traili da JNA ne odvodi zarobljenike ve da ih prepusti njima. Poto su doli autobusi, zarobljenici su popisani i poslati u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Ista procedura trebalo je da bude obavljena i narednog dana u bolnici. Kako je saznao od ljivananina, u vukovarskoj bolnici je bilo pripadnika Zbora narodne garde i hrvatskog MUP koji su se zakamuflirali u lekarske uniforme, te ih je trebalo izdvojiti i poslati na ispitivanje u Sremsku Mitrovicu. Korica kae da je on izdvojio oko dvadesetak ljudi, na koje mu je ukazao bivi zaposleni iz bolnice. Izdvojeni su sprovoeni do vojne policije koja je obavljala pretres a nakon toga ih ukrcavala u autobuse.

Vukovarska tragedija 1991 Po obavljenom zadatku Korica je zajedno sa Vujiem otiao na Velepromet gde su se sukobili sa eljkom Ranatoviem Arkanom, koji je Vujia nazvao ludim ovekom i budalom zato to eli da zarobljenike iz bolnice sprovede u Sremsku Mitrovicu. Na sednici Vlade Istone Slavonije, odranoj sat kasnije, odlueno je da e te ljude preuzeti lokalna teritorijalna odbrana. Vuji koji je prisustvovao sednici je rekao Korici da je za preputanje zarobljenika postojala saglasnost JNA jer je izvesni potpukovnik obavestio uesnike da je dobio odobrenje da formira logor, ako Vlada tako odlui. Sa jo dvojicom oficira koji su uestvovali u trijai, Korica je predvee 20. novembra otiao na Ovaru sa namerom da ispita neke od zatvorenika odvedenih tog jutra iz vukovarske bolnice. Ostao je u kolima, dok su ostala dvojica uli da izvide situaciju u hangaru. Vratili su se posle pet minuta i rekli: Pali kola, idemo. Nema uslova za rad. Korica i njegovi pratioci su produili ka Srbiji, a zarobljenici su tokom noi pobijeni i baeni u masovnu grobnicu. Korica e sutra odgovarati na pitanje branilaca Mileta Mrkia i Miroslava Radia, nakon ega e ga unakrsno ispitati tuilac. PREDLOZI KAO NAREENJA HAG/DEN HAAG, 16.11.2006. Penzionisani zastavnik prve klase Branko Korica negira da je dobijao nareenja od majora Veselina ljivananina. Mada svedok kae da su to bili samo predlozi a ne nareenja njihov efekat je, po tuiocu bio isti Korica ih je sledio Branko Korica, svedok odbrane Veselina ljivananina je doao u Vukovar 19. novembra 1991. godine, iste veeri kada se kao ispomo Gardijskoj brigadi prikljuio i svedok optube pukovnik Bogdan Vuji. Njihov zadatak je, tvrdi Korica, bio da pomognu optuenom majoru ljivananinu i Gardijskoj brigadi u trijai ljudi koji su se nalazili u skladitu preduzea Velepromet i vukovarskoj bolnici. Korica i Vuji su zajedno obavljali zadatke u Vukovaru pa je branilac komandanta Gardijske brigade Mileta Mrkia u ispitivanju Korice nastojao da ospori delove Vujievog svedoenja. Vuji je, naime, tvrdio da su Mile Mrki i Veselin ljivananin bili obaveteni o muenju i ubijanju ljudi u vukovarskom Veleprometu.

1422

1423

Vukovarska tragedija 1991 Vuji je, rekao je Korica, dodao pojedine detalje u svoje svedoenje, kako bi dao sebi na znaaju. Jedan od detalja koje je svedok osporio je Vujieva tvrdnja da je u Veleprometu naredio primenu sile i upotrebu vatrenog oruja da bi evakuisao hrvatske zarobljenike. Neistina je, kae, i da je bilo ko pretio Vujiu da e ga ubiti, kako je ovaj svedoio u februaru ove godine. Branilac Miroslava Radia je u kratkom ispitivanju dobio odgovor koji je traio. Korica je naime rekao da se ne sea da je video Radia u vukovarskoj bolnici tokom selekcije ljudi 20. novembra 1991. godine. Optuba Radia tereti da je pod komandom ljivananina izdvajao ljude u bolnici koji su potom odvedeni u kasarnu JNA i tokom noi pogubljeni na poljoprivrednom dobru Ovara. Odgovarajui na pitanja tuioca, svedok je negirao da je major ljivananin nareivao njemu i Vujiu. Rekao je da je ljivananin samo davao predloge ali nije izdavao nareenja. Po tuiocu, i Vuji i Korica su postupali po Sljivananinovim predlozima, pa je efekat bio isti. Tuilac je Korici predoio niz izjava drugih svedoka koji su govorili o muenjima i ubijanjima uVeleprometu. Svedok kae da je to, ako se zaista odigralo, moralo da se desi pre nego to su on i drugi oficiri iz Beograda stigli u taj sabirni centar. Potvrdio je, meutim, da je, kada su doli, vladala panika, komeanje i, u poetku, potpuni haos. NAORUANI CIVILI PROTIV CIVILA HAG/DEN HAAG, 17.11.2006 Pukovnik Mile Mrki je 20. novembra 1991. godine bio obaveten da naoruani civili prete hrvatskim zarobljenicima u kasarni JNA u Vukovaru. O pretnjama ga je obavestio svedok odbrane majora Veselina ljivananina, pukovnik Jovan ui Pukovnik Jovan ui je u vreme vukovarske operacije komandovao Prvim bataljonom vojne policije Gardijske brigade a jedna njegova eta je 20. novembra 1991. godine obezbeivala kasarnu JNA u Vukovaru. usi je svedoio da je tog dana oko 11 sati dobio poziv od komandira ete da hitno doe u kasarnu, poto su naoruani civili opkolili 4 autobusa sa hrvatskim zarobljenicima dovezenim iz vukovarske bolnice. Naoruani civili, kako ih svedok i branilac majora ljivananina nazivaju su, tvrdi optuba, pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane. Neki od njih su pred

Vukovarska tragedija 1991 beogradskim sudom za ratne zloine osueni na maksimalne zatvorske kazne kao neposredni izvrioci maskara na Ovari. Poto je sagledao situaciju u kasarni, ui je odmah obavestio komandanta Gardijske brigade Mileta Mrkia, da teritorijalci vreaju ljude u autobusima, psuju i viu da su im ovi nekoga ubili. Mrki je, kae ui, naredio da Vojna policija u potpunosti obezbedi autobuse dok se ne zavri sednica Vlade Istone Slavonije koja je bila u toku i na kojoj se, kako mu je Mrki preneo, reava gde e biti upueni autobusi iz kasarne. usi je, po nareenju nadreenog komandanta Mrkia, pojaao obezbeenje i u narednih pola sata udaljio nepoeljne iz kasarne. Oko 14 asova u kasarnu su, rekao je, doli jedan pukovnik JNA i kapetan Teritorijalne odbrane koje svedok nije poznavao i odveli su kolonu autobusa u pravcu Negoslavaca. Na elu kolone se nalazilo vojno vozilo, koje je, smatra ui moglo da bude ili iz Gardijske brigade ili iz Prve vojne oblasti JNA. Autobusi su, po optunici protiv Vukovarske trojke, umesto u Sremskoj Mitrovici, zavrili na poljoprivrednom dobru Ovara i to nakon odluke predstavnika Vlade SAO Istone Slavonije da e se zarobljenicima suditi u Vukovaru. Iz kasarne je izvedeno ukupno 264 oveka koji su u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine pogubljeni na Ovari a njihova tela su baena u masovnu grobnicu. ZATAKAVANJE ISTINE O OVARI HAG/DEN HAAG, 20.11.2006. Optuba tvrdi da oficiri Gardijske brigade koji su svedoili u odbranu trojice optuenih kolega Mrkia, ljivananina i Radia znaju ko je, po ijem nareenju i kuda odveo ljude izvedene iz vukovarske bolnice na dananji dan pre 15 godina. Svedoci odbrane meutim zatakavaju istinu, smatra tuilac Na dananji dan pre 15 godina pripadnici Gardijske brigade su tokom evakuacije vukovarske bolnice izdvojili vie od 250 ljudi koji su autobusima odvezeni u kasarnu JNA. Optuba tvrdi da je vojska u kasarni ekala kraj sednice Vlade SAO Istone Slavonije na kojoj je trebalo da bude odlueno ta e biti sa zarobljenicima. Vlada je, po iskazima svedoka, odluila da e se tim ljudima suditi u Vukovaru i da e na Ovari biti formiran zatvor. JNA je nakon sednice zarobljenike prepustila pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih tokom noi pogubili.

1424

1425

Vukovarska tragedija 1991 Niko od uesnika dananje rasprave nije pomenuo injenicu da su se dogaaji o kojima se pred sudom govori odigrali pre tano 15 godina. Branioci Mileta Mrkia i Miroslava Radia, kao i voa tima optube Marks Moore, nastavili su sa ispitivanjem svedoka Jovana uia, komandanta Prvog bataljona vojne policije ija je eta tog dana obezbeivala kasarnu JNA u Vukovaru. Mrkiev branilac je tvrdio da je svedok izmislio razgovor sa optuenim pukovnikom u kojem je, kako je rekao u glavnom ispitivanju, navodno obavestio komandanta Gardijske brigade da teritorijalci vreaju ljude u autobusima, psuju i viu. Odbrana takoe tvrdi da nije tano da je ui dobio zadatak od Mrkia da obezbedi zarobljenike dok se ne zavri sednica Vlade Istone Slavonije. Tuilac je svedoka optuio da dobro zna ko je, po ijem nareenju i kuda odveo ljude iz kasarne ali da kao i svi drugi oficiri Gardijske brigade to zatakava. Svedok to negira i kae da nije bilo na njemu da zna ko je i gde vodio zarobljenike. ui je inae potvrdio da je kasarna bila u njegovoj zoni odgovornosti. Odbrana majora ljivananina je nakon svedoenja majora uia izvela novog svedoka, pukovnika Ljubiu Vukainovia, koji je u jesen 1991. godine bio zamenik naelnika bezbednosti Gardijske brigade, majora ljivananina. Vukainovi e sutra izpriati ta je on radio 20. novembra 1991. godine. ljivananin je svedoio da je Vukainovi tog dana, po njegovom nareenju, vratio 20 osoba iz kasarne JNA u vukovarsku bolnicu. po tvrdnjama optube Vukainovi je u noi masakra bio u hangaru na Ovari. LIKVIDACIJA BEZ POTVRDE HAG/DEN HAAG, 21.11.2006. Major Vukainovi, svedok odbrane Veselina ljivananina, je ve 21. novembra 1991. uo da su zarobljenici sa Ovare negde odvedeni ili likvidirani ali nije poverovao tim glasinama... poto ih niko nije potvrdio Mada je dan nakon masakra, 21. novembra 1991. godine, uo da su zarobljenici iz hangara na Ovari negde odvedeni ili likvidirani, major Ljubia Vukainovi nije na to obratio panju. Kae da je verovao da je to bila jo jedna u nizu glasina koje su u to vreme kruile Vukovarom. Vukainovi je svedoio da je od majora ljivananina, iji je pomonik u to vreme bio, predvee 19. novembra 1991. godine dobio zadatak

Vukovarska tragedija 1991 da narednog jutra lica izdvojena iz vukovarske bolnice preveze do kasarne JNA a potom organizuje konvoj za Sremsku Mitrovicu. Meu izdvojenima su se, tvrdi on, nalazila lica koja nisu bili bolesnici, ranjenici ili bolniko osoblje, a meu njima i borci Zbora narodne garde koji nisu eleli da se predaju, pa su se preobukli u bolnike uniforme. Vukainovi je, kako je rekao, lino komandovao ukrcavanjem ljudi u autobuse. Situacija je, po njegovim reima, bila mirna sve dok autobusi nisu odvezeni u kasarnu JNA. Tamo je zatekao grupu od oko 30 do 40 pripadnika TO koji su, kae, negodovali, pretili, pokuavali da dou do autobusa. Prvi put se s njima sukobio kada je, po ljivananinovom nalogu, pokuao da vrati dvadesetak zarobljenika u bolnicu. Teritorijalci su udarali i njega i te ljude, optuujui JNA da je zatitnica hrvatskih zarobljenika. Vukainovi se drugi put sukobio sa teritorijalcima na Ovari, gde su zarobljenici dovedeni po, kako tvrdi, nareenju komandanta. U to vreme, svim jedinicama na podruju Vukovara komandovao je pukovnik Mile Mrki. U hangaru na Ovari, opisao je svedok, zatekao je vidno pretuene, krvave i uplaene ljude. Tu su bili i lokalni teritorijalci koje je Vukainovi pokuao da izbaci, govorei im da ti ljudi nisu dovedeni u hangar da bi ih oni prebijali i da bi im tu sudili. Uz pomo komandanta Teritorijalne odbrane je, tvrdi, uspeo da zavede red, izbaci teritorijalce i postavi obezbeenje koje su inili vojni policajci, a nakon toga se povukao sa Ovare. Tokom veeri 20. novembra je o prebijanjima u hangaru obavestio i pukovnika Mrkia i majora ljivananina. Mrki mu je, tvrdi, rekao da je slobodan da ide a ljivananin je pohvalio njegove napore da zatiti zarobljenike. Nakon toga je, kae, saznao da je prethodno odrana sednica vlade SAO Istone Slavonije i da je doneta odluka da su svi zarobljenici u nadlenosti lokalne vlasti. Iste noi, pripadnici lokalne TO su na Ovari pogubili oko 260 zarobljenika. MRKIEV ALIBI POD SUMNJOM HAG/DEN HAAG, 22.11.2006. Ljubia Vukainovi tvrdi da bi sve bilo u redu da zarobljenici iz vukovarske bolnice, po nareenju optuenog Mrkia, nisu premeteni iz kasarne JNA na Ovaru. Svedok obara Mrkiev alibi tvrdei da je komandant Gardijske brigade otiao u Beograd 21. novembra 1991. godine a ne dan ranije kako tvrdi optueni

1426

1427

Vukovarska tragedija 1991 Major Ljubia Vukainovi je jo jedan svedok odbrane Veselina ljivananina koji bi voleo da zna ko je naredio da se vojska povue iz hangara na Ovari 20. novembra 1991. godine i da se vie od 260 ljudi prepusti teritorijalcima koji su ih tokom noi pogubili. To je, smatra Vukainovi, jedino to treba da se dokae u ovom predmetu. Njegovo miljenje deli i Miodrag Pani, tadanji naelnik taba komandanta Gardijske brigade Mileta Mrkia i jedan od prethodnih svedoka odbrane majora ljivananina. Vukainovi je u unakrsnom ispitivanju rekao da je nareenje za transfer zarobljenika iz kasarne JNA na poljoprivredno dobro Ovara dolo od komandanta Mrkia. Zarobljenike koji su tog jutra izvedeni iz vukovarske bolnice Vukainovi je autobusima prevezao do kasarne, a odatle je trebalo da ih prebaci do vojnog zatvora u Sremskoj Mitrovici. Kada je uo da je Mrki promenio miljenje Vukainovi je shvatio da neto nije u redu. Odgovarajui na pitanje tuioca zbog ega ta situacija nije bila normalna, svedok je odgovorio da je promena zadatka bila udna i iz toga je nastao problem jer da su zarobljenici ostali u kasarni sve bi, smatra on, bilo u redu. Vukainovi je sve vreme unakrsnog ispitivanja nastojao da zatiti ljivananina dok o interesima Mrkieve odbrane nije vodio mnogo rauna. Tako je na primer, promenio izjavu iz 1998. godine u kojoj je tvrdio da je Mrki njega i ljivananina 20. novembra 1991. godine oko 22 sata uputio na Ovaru. Danas je tvrdio da se to sve deavalo dan ranije, da je pobrkao datume i da 20. novembra ni on ni ljivananin nisu bili na Ovari. Prava zbrka je meutim nastala kada je tuilac sugerisao svedoku da je taj iskaz promenio kako ne bi doveo u pitanje alibi pukovnika Mrkia, koji tvrdi da je 20. novembra 1991. godine predvee otiao za Beograd. Vi to niste znali kada ste davali izjavu jer vam to nisu rekli. Niste znali da je Mrki otiao kui u Beograd, ukljuio bojler i u 22 sata se kupao, sugerisao je tuilac svedoku. Mislei da se suprotstavlja tuiocu, Vukainovi je rekao da Mrki nije mogao da ukljui bojler te veeri jer je u Ratnom dnevniku Gardijske brigade zapisano da je otiao za Beograd tek narednog jutra, 21. novembra 1991. godine a ratni dnevnik je, kae, najtaniji dokument. Vukainovi je tako potkrepio tezu optube koja Mrkiev alibi smatra lanim i dokazuje da se komandant Gardijske brigade u noi masakra nalazio u tabu u Negoslavcima, gde je obaveten o poinjenim ubistvima.

Vukovarska tragedija 1991 NEMO VOJNE POLICIJE HAG/DEN HAAG, 23.11.2006. U trenutku kada su zarobljenici iz vukovarske bolnice dovedeni u kasarnu JNA taj objekat je obezbeivala jedna eta vojne policije a u krugu kasarne su se nalazili i komandir protiv-teroristike ete i komandant bataljona Vojne policije. Uprkos tome, tvrdi optuba, teritorijalci su u kasarni pretukli neke od zarobljenika Kapetan prve klase Mladen Mari je 20. novembra 1991. godine dobio zadatak da u kasarni JNA u Vukovaru razdui opremu svoje protivteroristike ete. U kasarni je, meutim, zatekao pripadnike Teritorijalne odbrane (TO) kako protestuju zbog namere JNA da se zarobljenici iz vukovarske bolnice koje su teritorijalci nazivali zlikovcima - prebace u vojni zatvor u Sremskoj Mitrovici. Svedok kae da su teritorijalci pretili, psovali i traili da se zarobljenicima sudi u Vukovaru. Po njegovim reima, u kasarni je bilo 30 do 50 pripadnika TO i tri do etiri autobusa puna ljudi dovedenih iz bolnice. Kada je shvatio da e se situacija oteti kontroli, Mari je odluio da pomogne komandiru ete vojne policije koja je obezbeivala kasarnu. Najpre su se, kae, verbalno sukobili sa teritorijalcima a nakon toga ih udaljili iz kasarne. U tome im je pomogao i Jovan ui, komandant Prvog bataljona vojne policije, koji je ve svedoio o istom dogaaju. Optuba je u svom dokaznom postupku tvrdila da su teritorijalci, dok su se nalazili u kasarni, ulazili u autobuse i pretukli neke od zarobljenika. Mari o tome nije svedoio. Mari je rekao da je nakon to su teritorijalci izbaeni iz kruga kasarne otiao da razdui opremu i da se u zgradi zadrao oko dva sata. Kada je ponovo izaao u dvorite, autobusa vie nije bilo. Tvrdi da ne zna ta se dogodilo sa zarobljenicima nakon toga. Po optunici protiv vukovarske trojke autobusi su iz kasarne odvezeni na Ovaru a hrvatski zarobljenici su u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine pogubljeni na oblinjem stratitu u Grabovu.

1428

1429

Vukovarska tragedija 1991 NEVOJNIKO ODEVANJE ILI NEVOJNIKO PONAANJE HAG/DEN HAAG, 24.11.2006 General Stoji negira da je major Veselin ljivananin spreio Sajrusa Vensa da poseti vukovarsku bolnicu 19. novembra 1991. godine i tvrdi da se jedina Vensova primedba tokom posete Vukovaru odnosila na prisustvo dobrovoljaca i teritorijalca koji su zbog naina odevanja odavali nevojniki utisak. Tuilac smatra da problem nije bio u nevojnikom odevanju ve nevojnikom ponaanju Svedoenjem generala Petra Stojia odbrana Veselina ljivananina je nastojala da ospori tvrdnju tuilatva da je optueni major bive JNA spreio specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa/Cyrus Vance da 19. novembra 1991. godine poseti vukovarsku bolnicu. General Stoji je poslat u Vukovar kao pratnja Vensu, ispred Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu u kojem je rukovodio Upravom za vezu sa diplomatskim vojnim predstavnitvima. Svedoei o poseti Vukovaru, Stoji je negirao tvrdnje ambasadora Herberta Okuna, koji je u Vukovaru bio u Vensovoj pratnji. Okun je prole godine svedoio da je major ljivaanin uperio puku u specijalnog izaslanika, spreavajui ga da ide u bolnicu. General Stoji je danas rekao da je to apsolutna neistina i da Vens nije insistirao ve je samo dva-tri puta pitao da li bi mogao da poseti bolnicu, a da ljivananin nije ni nosio puku da bi mogao da je uperi u Vensa. Da se to desilo, on bi svakako tvrdi Stoji - imao zabeleku o tom incidentu u izvetaju koji je iste veeri predao saveznom sekretaru. Jedina primedba koju je, po reima generala Stojia, imao specijalni izaslanik odnosila se na prisustvo pripadnika dobrovoljakih jedinica i Teritorijalne odbrane ispred kasarne JNA. Oni su, po navodima iz Stojievog izvetaja i Vensovim zakljucima, odavali nevojniki utisak zbog naina odevanja i motali se, pa bi ih zbog toga trebalo to pre staviti pod kontrolu regularne Armije. Tuilac je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je nevojniki utisak koji su odavali teritorijalci, ukazivao na odreeno ponaanje neregularnih jedinica a ne samo na njihovo odevanje. Stoji je odgovorio da je Vens verovatno mislio na nevojniko odevanje koje je ukazivalo da ti ljudi nisu deo regularnih struktura i da bi u skladu s tim mogli da urade neto to nije po vojnim propisima.

Vukovarska tragedija 1991 Tuilac je takoe tvrdio da je Vens na sastanku sa saveznim sekretarom 21. novembra bio besan zbog postupanja JNA, da je Kadijeviu rekao da je bio opstruiran tokom posete Vukovaru, i da mu je JNA servirala lai i neistine. Poto je Stoji rekao da su i te tvrdnje netane, tuilac je zakljuio da svedok moda i nije bio na sastanku kod saveznog sekretara. Moje prisustvo na takvim sastancima je bilo obavezno, kratko je odgovorio general Stoji. BEZBEDNJACI NE NAREUJU VOJNIM POLICAJCIMA HAG/DEN HAAG, 27.11.2006. lijvananinov oficir za bezbednost Boro Karanfilov negira tvrdnju svedoka optube da se eta vojne policije povukla sa Ovare po njegovom nareenju. Tvrdi da tog dana nije bio na Ovari ve u Beogradu. I da je bio u Vukovaru, kae, ne bi imao pravo da izdaje nareenja pripadnicima vojne policije Po tvrdnjama svedoka optube, eta vojne policije JNA se 20. novembra 1991. godine povukla iz Ovare po nareenju Bora Karanfilova, referenta za bezbednost majora Veselina ljivananina. Time je oko 260 zarobljenika, dovedenih tog jutra iz vukovarske bolnice, preputeno lokalnim pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih tokom noi pogubili. Pukovnik Boro Karanfilov je danas, kao ljivananinov svedok odbrane, negirao te tvrdnje optube, navodei da tog dana nije bio na Ovari. Tvrdi da je na Ovari bio 18. novembra 1991. godine, kada su u hangaru bili smeteni pripadnici Zbora narodne Garde koji su se predali, a potom i sledeeg jutra kada je ta grupa odvedena u Sremsku Mitrovicu. Oba puta je, kae, postupao po nareenju majora ljivananina koji ga je poslao da se uveri da nikome od zarobljenika ne nedostaje dlaka s glave. Karanfilov je tvrdio da je 20. novembra, u vreme kada se eta vojne policije povukla sa Ovare, ve bio u Beogradu, sa zadatkom da Upravi bezbednosti dostavi dokumenta pronaena ranije tog dana u tabu Zbora narodne Garde. Takoe je rekao da je za ime Dragana Vezmarovia, komandira ete vojne policije koja je obezbeivala hangar i koji je kao svedok optube tvrdio da mu je Karanfilov izdao nareenje, prvi put uo deset godina nakon masakra na Ovari, kada je davao izjavu istranom sudiji u Novom Sadu.

1430

1431

Vukovarska tragedija 1991 Vezmarovi je u svom svedoenju tvrdio da mu je Karanfilov bio nadreeni stareina. Karanfilov je i to negirao, ukazujui da ni on ni ljivananin, kao oficiri za bezbednost, nisu mogli da izdaju nareenja vojnoj policiji. Pukovnik Karanfilov e sutra odgovarati na pitanja optube. ODOBRENJE ZA KLANJE HAG/DEN HAAG, 28.11.2006. Tuilac tvrdi da je ljivananinov svedok Boro Karanfilov dobro znao da je povlaenjem vojne policije omoguio klanje vie od 200 ljudi koji su 20. novembra 1991. godine iz vukovarske bolnice dovedeni u hangar na Ovari. Svedok negira da je tog dana i u to vreme bio na Ovari Voa tima optube Marks Mur/Moore je u unakrsnom ispitivanju pukovnika Bora Karanfilova nekoliko puta sugerisao da se eta vojne policije 20. novembra 1991. godine povukla sa Ovare po njegovom nareenju. To su, ukazao je tuilac, potvrdila ak tri svedoka optube: Dragan Vezmarovi, komandir ete vojne policije koja je obezbeivala hangar na Ovari i dvojica svedoka zatienih pseudonimima P 022 i P 001. Tuilac je, takoe, sugerisao da je Karanfilov dobro znao da je povlaenjem ete vojne policije omoguio klanje vie od 200 ljudi koji su u hangar na Ovari dovedeni ranije tog dana iz vukovarske bolnice. Nakon odlaska vojne policije pripadnici lokalne teritorijalne odbrane su, prema optunici protiv Vukovarske trojke, pogubili te ljude na oblinjem stratitu u Grabovu. Karanfilov je odgovorio da su navodi svedoka optube izmiljotine i da su ga naveli kao oficira koji je izdao nareenje za povlaenje zato to je njegovo prezime upameno kao specifino. Ponovio je tvrdnje iz glavnog ispitivanja da tog dana nije bio na Ovari a da se u vreme masakra nalazio u Beogradu. Rekao je i da oficiri kontraobavetajne grupe ne izdaju nareenja te da je zadatak za povlaenje vojne policije mogao da izda samo onaj ko je prethodno naredio da ta eta obezbeuje hangar. Tuilac je, u prilog svojim tvrdnjama, uporedio svedoenje Karanfilova sa njegovim prethodnim iskazima u kojima je rekao da ne moe da se seti kada je napustio Vukovar ali da zna da je otiao za Beograd tri do pet dana pre Gardijske brigade u kojoj je obavljao dunost pomonika majora ljivananina. Tuilac je na osnovu toga zakljuio da je Karanfilov 20.

Vukovarska tragedija 1991 novembra 1991. godine ipak bio u Vukovaru i preneo nareenje majora ljivananina da se vojna policija povue iz Ovare. Karanfilov je odgovorio da je i to pogrena procena tuilatva. Suenje Vukovarskoj trojki nastavljeno je svedoenjem penzionisanog pukovnika bive JNA Mladena Karana, koji je u jesen 1991. godine iz Uprave bezbednosti u Beogradu poslat u Vukovar kao ispomo majoru ljivananinu. TA JESTE A TA NIJE SELEKCIJA HAG/DEN HAAG, 29.11.2006. Svedok ljivananinove odbrane, pukovnik Mladen Karan, tvrdi da 20. novembra 1991. godine u vukovarskoj bolnici nije vrio selekciju, ve je samo pomagao lekarima da utvrde ko je bolestan ili ranjen, a ko nije. A onima koji nisu ranjeni ili bolesni, rekao je Karan, i nije mesto u bolnici. Evakuacija vukovarske bolnice je, po pukovniku Mladenu Karanu, nosila visok stepen rizika jer su se unutra nalazili naoruani pripadnici Zbora narodne garde koji su odbili da se predaju nakon zauzimanja Vukovara 18. novembra 1991. godine. Pukovnik Karan je u Vukovar doao po nalogu Uprave bezbednosti JNA, kako bi majoru Veselinu ljivananinu pomogao u kontraobavetajnom radu. Na dan evakuacije vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine, Karan je dobio zadatak da zajedno sa ljivananinom obezbedi da lekari koji su doli iz Novog Sada nesmetano izvre selekciju ranjenih i povreenih. U tom poslu su im, kae, pomagali i oficiri za bezbednost koji su specijalno po tom zadatku poslati iz beogradske Uprave bezbednosti ali i lekari vukovarske bolnice. Karan je rekao da je plan bio da se osumnjieni za izvrenje krivinih dela prebace u zatvor u Sremskoj Mitrovici. U odgovoru na pitanje ljivananinovog branioca, Karan je objasnio da su sumnjivi bili svi koji su stariji od 16 godina. Karan nije svedoio o kljunim dogaajima iz optunice protiv Vukovarske trojke poto je ve oko 11 sati 20. novembra 1991. godine napustio bolnicu i otiao na komandno mesto u Negoslavcima. Tamo je, kae, organizovao transport upravnice bolnice, doktorke Vesne Bosanac, za Sremsku Mitrovicu. U unakrsnom ispitivanju, pukovnik Karan je precizirao kojim dogaajima nije prisustvovao 20. novembra 1991. godine. Rekao je da nije bio

1432

1433

Vukovarska tragedija 1991 u kasarni JNA kada su zarobljenici dovedeni iz bolnice, da nije znao nita o sednici vlade SAO Istone Slavonije u skladitu Veleprometa na kojoj je odlueno da e zarobljenici biti preputeni pripadnicima teritorijalane odbrane, niti je bio na Ovari gde je ubijeno oko 260 ljudi dovedenih tog dana iz vukovarske bolnice. Optuba ljivananina tereti da je bio na sve tri kljune lokacije na dan kada su ti ljudi pogubljeni. ZAVRNICA SUENJA ZA OVARU HAG/DEN HAAG, 01.12.2006. Naredne nedelje kraj dokaznog postupka odbrane Veselina ljivananina. Optuba najavila mogunost osporavanja izvedenih dokaza odbrane Vukovarske trojke. Zavrne rei najverovatnije 28. februara, 1. i 2. marta 2007. godine Odbrana majora Veselina ljivananina e sledee sedmice zakljuiti svoj dokazni postupak iskazom pukovnika Petra Vuge o strukturi i ovlaenjima organa bezbednosti u Gardijskoj brigadi u jesen 1991. godine. Nakon toga e branioci trojice oficira bive JNA ponovo unakrsno ispitati svedoka optube zatienog pseudonimom P 002 koji bi trebalo da razjasni neke navode iz belenice koju je vodio tokom boravka u Vukovaru u jesen 1991. godine. Taj svedok je, inae, dao iskaz na zatvorenoj sednici, pa e i njegovo dodatno unakrsno ispitivanje biti najverovatnije nedostupno javnosti. U prvoj sedmici nakon zimske sudske pauze, optuba bi mogla da izvede nove svedoke ijim e iskazima nastojati da pobije neke od izvedenih dokaza odbrane. Ukoliko se to dogodi, zavrene rei obe strane, Vee e sasluati poslednjeg dana februara, kao i 1. i 2. marta 2007. godine. Unakrsno ispitivanje poslednjeg svedoka ljivananinove odbrane pukovnika Mladena Karana zavreno je sugestijom tuioca da svedok ne govori istinu. Po tuiocu, jedini razlog Karanovog dolaska u Hag je elja da pomogne svom nekadanjem naelniku bezbednosti u Gardijskoj brigadi, majoru Veselinu ljivananinu. Karan je u novembru 1991. godine bio na poloaju referenta bezbednosti za kontraobavetajne poslove. U unakrsnom ispitivanju je tvrdio da 20. novembra 1991. godine, u vukovarskoj bolnici nije video spiskove po kojima su izdvajani zarobljenici koji su kasnije pogubljeni na Ovari. Tuilac meutim smatra da je Karan znao za postojanje spiskova kao i da je znao da

Vukovarska tragedija 1991 su njegove kolege iz organa bezbednosti u toku noi otili do hangara na Ovari gde je pogubljeno vie od 250 ljudi. Karan je odgovorio da je tuioeva tvrdnja netana konstrukcija a da je on astan ovek koji najvie od svih ljudskih poroka mrzi la. U dodatnom ispitivanju je dodao da u potpunosti stoji iza svake svoje rei i da je ozbiljno shvatio zakletvu da e pred Veem govoriti samo istinu. Vetak odbrane Petar Vuga e svoj iskaz poeti u utorak. ZAROBLJENICI PREPUTENI EKSTERMISTIMA I REVANISTIMA HAG/DEN HAAG, 06.12.2006. Vetak ljivananinove odbrane tvrdi da nema nareenja po kojem je optueni major bio ovlaen da komanduje evakuacijom vukovarske bolnice 20. novembra 1991. Mrki je odobrio preputanje zarobljenika lokalnoj Vladi, zakljuuje vetak i dodaje da Vlada nije bila na nivou preuzetih obaveza pa je tako omogueno jednoj grupi srpskih ekstremista i revanista da to iskoristi za svoje ciljeve Odbrana Veselina ljivananina zavrava svoj dokazni postupak iskazom Petra Vuge, penzionisanog pukovnika JNA koji je na zahtev odbrane sastavio ekspertski izvetaj o funkcijama i delovanju organa bezbednosti i vojne policije u vukovarskoj operaciji u jesen 1991. godine. Vuga je u ekspertskom izvetaju zakljuio da ne postoji pisano nareenje kojim je major ljivananin postavljen za komandanta evakuacije vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine. Sama evakuacija je, po miljenju pukovnika Vuge, bila rizina i neizvesna sa stanovita bezbednosti jer je bolnica koriena kao utoite za pripadnike ZNG i hrvatskog MUP. Bolnica je, na taj nain, bila pogodan cilj za otmice, ucene, diverzantske i teroristike akcije, naveo je vetak odbrane. Obaveza ljivananina je, zakljuio je ekspert odbrane, bila da organizuje brzo i bezbedno sprovoenje ratnih zarobljenika od bolnice do kasarne gde su se mogle obaviti sve pripreme za njihov transport u Sremsku Mitrovicu. Kasarna je odreena kao prostor za privremeni smetaj zarobljenika zato to je bila najsigurnije mesto. Pukovnik Vuga je u izvetaju naveo da je odluka o predaji zarobljenika vladi SAO Istone Slavonije i lokalnim teritorijalcima doneta dok su se zarobljenici nalazili u kasarni JNA. Ta odluka je doneta uz odobrenje

1434

1435

Vukovarska tragedija 1991 pukovnika Mrkia, zakljuio je vetak i tako potvrdio iskaze prethodnih svedoka ljivananinove odbrane. Zarobljenici su potom odvedeni u hangar na Ovari gde su, nakon povlaenja ete vojne policije, pogubljeni. Na osnovu dokumenata koji su mu bili dostupni, pukovnik Vuga nije mogao da utvrdi po ijem se nareenju vojna policija povukla iz hangara. Po njegovoj oceni, vlada nije bila na nivou preuzetih obaveza pa je tako omogueno jednoj grupi srpskih ekstremista i revanista da to iskoristi za svoje ciljeve. Branilac Mileta Mrkia je u unakrsnom ispitivanju ukazao da je netaan zakljuak eksperta da je pukovnik Mrki napustio komandno mesto u Negoslavcima dan nakon masakra na Ovari, 21. novembra 1991. godine. Mrki se naime brani alibijem i tvrdi da je otiao za Beograd u kasnim veernjim asovima 20. novembra i zbog toga nije bio obaveten o zlostavljanjima zarobljenika u hangaru na Ovari. Radiev branilac nije imao pitanja za vetaka a optuba je osporavala dokaznu vrednost izvetaja, tvrdei da je neobjektivan i sastavljen selektivnom metodom. Vuga je, ukazuje tuilac, koristio samo one delove svedoenja koji su ili u korist optuenom ljivananinu. Procena Vea o objektivnosti izvetaja uticae na teinu koju e dati tom dokaznom predmetu prilikom veanja o presudi. ZAVRENO IZVOENJE DOKAZA VUKOVARSKE TROJKE HAG/DEN HAAG, 08.12.2006. Timovi odbrane izveli ukupno 36 svedoka po 14 je svedoilo u odbranu pukovnika Mrkia i majora ljivananina dok je osam svedoka dalo iskaz u korist kapetana Radia. Tuilac najavio da e traiti pobijanje dokaza odbrane Nakon to je odbrana majora Veselina ljivananina jue zavrila izvoenje svojih dokaza, tuilatvo je na zahtev trojice branilaca ponovo pozvalo svedoka zatienog pseudonimom P 002 kako bi dopunio iskaz dat u dokaznom postupku optube. Svedoenje P 002 se i ovog puta odvijalo na sednici zatvorenoj za javnost. Odbrane Vukovarske trojke su od 29. avgusta ove godine kada je poeo dokazni postupak Mileta Mrkia pozvale ukupno 36 svedoka. U odbranu Mileta Mrkia je svedoilo ukupno 14 svedoka koji su nastojali da potkrepe alibi optuneog pukovnika po kojem je je u noi masakra na Ovari 20. novembra 1991. godine bio u Beogradu a ne na komandnom mestu u

Vukovarska tragedija 1991 Negoslavcima. Odbrana je time nastojala da ospori tvrdnje svedoka optube da su pukovnika Mrkia obavestili o premlaivanju zarobljenika dovedenih tog jutra iz vukovarske bolnice u hangar poljoprivrednog dobra Ovara. Kapetan Miroslav Radi i major Veselin ljivananin su na poetku svojih dokaznih postupaka preuzeli uloge svedoka. Radi je tvrdio da bi da je znao ko su izvrioci zloina na Ovari, iste uhvatio za ui i priveo pravdi. Njegovi svedoci oficiri Gardijske brigade i vojni vetak, dokazivali su da optueni nije uestvovao u evakuaciji bolnice 20. novembra 1991. godine niti je od polovine novembra komandovao pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara i eeljevcima. Pripadnici tih formacija su, presudom Vea za ratne zloine na beogradskom suenju za Ovaru, osueni kao neposredni izvrioci masakra. Veselin ljivananin je rekao da je odluio da svedoi kako bi predstavio svoju istinu o dogaajima na Ovari. Osporavao je tvrdnje optube da je lino komandovao evakuacijom vukovarske bolnice i da je vrio izdvajanje ranjenika i bolesnika od navodnih pripadnika Zbora narodne Garde koji su se skrivali u bolnici. Takoe je tvrdio da nije bio u kasarni JNA u koju su zarobljenici dovedeni iz bolnice, niti na Ovari gde su tokom veeri pogubljeni. ljivananin je sveodoio da je uo glasine o ubistvu 250 ljudi, ali je verovao da je re o dezinforamcijama. ljivananinovi svedoci, uglavnom oficiri Gardijske brigade bive JNA nisu svedoili samo u njegovu korist, ve esto i protiv pukovnika Mrkia. Osporavili su Mrkiev alibi i tvrdili da je preputanje hrvatskih zarobljenika teritorijalcima i eeljevcima izvreno uz odobrenje optuenog pukovnika. Tuilac Marks Mur/Moore je najavio da e traiti dozvolu za pozivanje novih svedoka, kojima e osporavati neke od dokaza odbrane. Ukoliko Vee dozvoli pobijanje dokaza, ti svedoci e dati iskaz nakon zimske sudske pauze. Odbrana i optuba e u tom sluaju izloiti zavrne rei poslednjeg dana februara i 1. i 2. marta sledee godine. NOVI DOKAZI PROTIV VUKOVARSKE TROJKE? HAG/DEN HAAG, 14.02.2007. Optuba trai da Vee ponovo otvori dokazni postupak i uvede u spis jedan audio snimak i pratei transkript. Izlaganje zavrnih rei umesto 28. februara poinje 14. marta ove godine

1436

1437

Vukovarska tragedija 1991 Mada je izvoenje dokaza na suenju Vukovarskoj trojki oficira bive JNA i formalno zavreno, tuilac je od Vea zatraio da ponovo otvori dokazni postupak optube i uvede u spis jedan audio snimak i pratei transkript. Sadrina audio snimka je meutim ostala nepoznata budui da je dokument kojim se trai ponovno otvaranje dokaznog postupka optube poverljive prirode. Vee bi o zahtevu tuilatva trebalo da odlui pre nego to strane dostave svoje zavrne podneske. Prvi rok za dostavljanje finalnih podnesaka optube i odbrana je bio 16. februar, meutim, branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia su traili trodnevno odlaganje. Poto je Vee zakljuilo da su branioci pokazali dobar razlog da zatrae dodatno vreme i uzimajui u obzir da bi sudije trebalo da odlue da li e ponovo otvarati dokazni postupak optube, rok za dostavljanje zavrnih podnesaka pomeren je na 26. februar. Istovremeno je odloeno i izlaganje zavrnih rei umesto 28. februara, 1. i 2. marta -optuba i odbrana e svoje poslednje argumente iznositi od 14. do 16. marta ove godine. BEZ NOVIH DOKAZA PROTIV VUKOVARSKE TROJKE HAG/DEN HAAG, 23.02.2007. Uz obrazloenje da nema dokaza koji bi potvrdili autentinost audio snimka i transkripta koje je optuba traila da naknadno uvede u dokaze, Vee odbilo zahtev tuilatva da ponovo otvori dokazni postupak protiv Vukovarske trojke. Zavrne rei od 14. do 16. marta Pretresno vee sudije Kevina Parkera je odbilo zahtev tuilatva da ponovo otvori dokazni postupak optube u predmetu Vukovarske trojke i uvede u spis audio snimak i transkript razgovora Veselina ljivananina sa novinarom podgorikog lista Monitor. Na osnovu tog razgovora, u Monitoru je u novembru 1992. godine objavljen lanak pod naslovom Kako sam ruio Vukovar u kojem se govori o postojanju masovne grobnice u blizini poljoprivrednog dobra Ovara. ljivananin je u svom svedoenju tvrdio da je intervju izmiljen. Tuilac je u postupku pobijanja dokaza odbrane koji je bio najavljen za polovinu januara pokuao da obezbedi dolazak novinara Monitora ali on, kako je zakljuilo Vee nije bio dostupan za svedoenje.

Vukovarska tragedija 1991 U obrazloenju dananje odluke, Vee ukazuje da nema dokaza koji bi potvrdili autentinost audio snimka i transkripta poto je izostalo svedoenje najavljenog svedoka. Vee takoe smatra da bi bilo nepravedno prema optuenom da dozvoli uvoenje u spis audio snimka i transkripta spornog intervjua, poto odbrana nee imati prilike da to ospori u unakrsnom ispitivanju crnogorskog novinara, nesuenog svedoka tuilatva. Nakon ove odluke Vea, optuba i branioci Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia su u obavezi da do ponedeljka 26. februara dostave zavrne podneske. Strane e svoje zavrne rei izneti od 14. do 16. marta ove godine. ZAVRNE REI NA SUENJU ZA MASAKR NA OVARI HAG/DEN HAAG, 14.03.2007. Pukovnik Mile Mrki je imao dovoljno snage i sredstava da preduzme mere i rei svaku situaciju koja bi mogla da iskrsne u njegovoj zoni odgovornosti; major Veselin ljivananin je imao potpunu kontrolu nad evakuacijom vukovarske bolnice i trijaom bolesnika i ranjenika a kapetan Miroslav Radi je kontrolisao pripadnike TO i eeljevce tvrdi se u zavrnoj rei optube na suenju za Ovaru. Sutra predlozi o kaznama Zavrna re optube na suenju Miletu Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu otvorena je istim video snimkom kojim je 11. oktobra 2005. godine poelo suenje za ubistvo 264 osobe na poljoprivrednom dobru Ovara. Na vazdunom snimku Vukovara, napravljenom nekoliko godina nakon opsade grada, najbolje se, smatra tuilac, vidi ukupni stepen razaranja hrvatskog Staljingrada. U zavrnoj rei koja je trajala oko 4 sata tuilac je posvetio znaajnu panju identifikaciji optuenog majora ljivananina koji se, po tvrdnjama brojnih svedoka iji su iskazi citirani, 20. novembra 1991. godine nalazio i u vukovarskoj bolnici i u kasarni JNA i na poljoprivrednom dobru Ovara. Tog jutra je iz bolnice izvedeno oko 300 ranjenika, bolesnika i drugih ljudi ljudi koji su odvedeni u kasarnu JNA i nakon toga na Ovaru. Tamo su, tvrdi tuilac, preputeni pripadnicima lokalne teritorijalne odbrane i eeljevcima, koji su na stratitu Grabovo, kilometar udaljenom od Ovare, pogubili 264 osobe. Mada je ljivananin bio naelnik bezbednosti Gardijske brigade i Operativne grupe Jug, njegova ovlaenja su, po tuiocu, bila jednaka

1438

1439

Vukovarska tragedija 1991 ovlaenjima komandata Mrkia koji ih je preneo na njega. Veselin ljivananin je, zakljuio je tuilac Mur/Moore, imao potpunu kontrolu nad evakuacijom i trijaom ljudi u bolnici i sve to se tog dana deavalo je prolazilo kroz ljivananinove ruke. Iako je Mrki delegirao komandovanje evakuacijom na svog naelnika bezbednosti, optueni pukovnik je, smatra tuilac, ostao odgovoran za ono to se deavalo u njegovoj zoni odgovornosti. Mur tvrdi da je Mrki bio informisan o svim bitnim pitanjima i da je imao potpunu kontrolu nad snagama koje su mu bile podreene. Takoe je, kae tuilac, imao dovoljno snage i sredstava da preduzme mere i rei svaku situaciju koja bi mogla da iskrne ukljuujui i spreavanje masakra na Ovari. Mrki je bio vojniki korektan, ali tvrd, citirao je tuilac rei ambasadora Okuna i njegovo objanjenje da je to pristojan nain da se kae da je Mrki bio brutalan. Kapetan Miroslav Radi je, po tvrdnjama optube, imao i de iure i de facto kontrolu nad pripadnicima teritorijalne odbrane i eeljvcima koji su poinili masakr na Ovari i bilo mu je dobro poznato njihovo kriminalno i nasilno ponaanje. Takoe je bio svestan svog uea u udruenom zloinakom poduhvatu i uloge koju je imao. Tuilac e predloge o kazni za trojicu oficira bive JNA izneti sutra na poetku zasedanja nakon ega e Vee sasluati zavrne rei odbrane kapetana Radia i pukovnika Mrkia. Odbrana Veselina ljivananina e zavrnu re izneti u petak. TUILAC TRAI DOIVOTNI ZATVOR ZA VUKOVARSKU TROJKU HAG/DEN HAAG, 15.03.2007. Optuba trai da se Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi osude na kazne doivotnog zatvora za ubistvo 264 osobe na poljoprivrednom dobru Ovara U zakljuku zavrne rei na suenju Vukovarskoj trojki, tuilac Marks Mur/Moore je danas zatraio da se Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi proglase krivim za uee u udruenom zloinakom poduhvatu i osude na kazne doivotnog zatvora. Istu kaznu tuilac trai i za sluaj da Pretresno vee proglasi trojicu optuenih krivim za nareivanje zloina ili pomaganje i podravanje njegovog izvrenja. Za propust da spree ubistvo velikog broja ljudi tuilac za

Vukovarska tragedija 1991 Mrkia i ljivananina takoe trai kaznu doivotnog zatvora, a za Radia zatvorsku kaznu u rasponu od 10 do 15 godina. Za propust optuenih oficira bive JNA da kazne poinioce masakra u vukovarskoj Ovari, tuilac za Mrkia i ljivananina trai kazne od 10 do 15, a za Radia od 8 do 10 godina zatvora. Ako vee utvrdi da pripadnici Teritorijalne odbrane i eeljevci koji su poinili zloin nisu bili pod kontrolom JNA tada, smatra tuilac, Radia treba osuditi na kaznu od 4 do 6 godina zatvora jer su mu bila podreena najmanje tri pripadnika JNA koji su uestvovali u ubistvima na Ovari. Trojica oficira bive JNA se po oba osnova odgovornosti individualnoj krivinoj i komandnoj - terete za ubistvo 264 osobe na poljoprivrednom dobru Ovara 20. novembra 1991. godine. Nakon to je tuilac predloio kazne, zavrnu re je poela odbrana prvooptuenog Mileta Mrkia. ZAVRNO POBIJANJE DOKAZA OPTUBE HAG/DEN HAAG, 15.03.2007. Nakon to je tuilac zatraio kaznu doivotnog zatvora za Vukovarsku trojku, branioci Mileta Mrkia i Miroslava Radia su u zavrnim reima negirali sve navode optube i traili oslobaajuu presudu za oficire bive JNA, optuene za masakr u Ovari Branioci Mileta Mrkia i Miroslava Radia su u svojim zavrnim reima zatraili da se dvojica oficira bive JNA oslobode odgovornosti za masakr na Ovari, u kojem su 20. novembra 1991. godine ubijene 264 osobe. Advokat Miroslav Vasi, branilac pukovnika Mrkia je rekao da bivi komandant vukovarske operacije JNA nije imao nita sa prevozom i selekcijom zarobljenika u vukovarskoj bolnici. Za taj posao je, po braniocu, bila zaduena grupa bezbednjaka koji su doli u Vukovar iz beogradske Uprave bezbednosti. Tuilac je tvrdio da su zarobljenici po Mrkievom nareenju iz bolnice odvedeni u kasarnu JNA i nakon toga na poljoprivredno dobro Ovara. Mrki je, rekao je tuilac, u veernjim asovima naredio da se eta vojne policije povue iz hangara na Ovari nakon ega su zarobljenici preputeni lokalnim teritorijalcima koji su ih tokom noi pogubili. Odbrana negira i taj navod optube i tvrdi da Mrki nije doneo odluku o preputanju zarobljenika teritorijalcima niti je ikome izdao nareenje za povlaenje vojne policije. On se u to vreme nije nalazio u komandi brigade u Negoslavcima

1440

1441

Vukovarska tragedija 1991 ve na putu za Beograd gde je narednog dana trebalo da se sastane sa tadanjim saveznim sekretarom Veljkom Kadijeviem, navodi odbrana. Branilac je primetio i da je za mnoge svedoke koji su svedoili protiv Mrkia trebalo da se nae mesta u optunici. Meu njima su, smatra branilac, oficiri 80. motorizovane brigade u ijoj se zoni odgovornosti nalazila Ovara i koji su uvali ratne zarobljenike nad kojima se zloin i odigrao. Branilac Miroslava Radia je zapoeo i zakljuio zavrnu re citatom iz Gorskog Vijenca da strah ivotu kalja obraz esto. Takvim filozofskim pristupom se sluio i Radi i zato je odluio da u svom svedoenju kae istinu o dogaajima u Vukovaru, rekao je advokat Borovi ukazujui da Radi osuuje zloin na Ovari kao gnusni in i kukaviki akt. Advokat Borovi je rekao da su svi svedoci protiv Radia, izuzev hirurga vukovarske bolnice doktora Juraja Njavra, svedoili uz zatitine mere, to po njemu znai da javnost Srbije i Hrvatske nikada nee saznati koji su dokazi izvedeni protiv optuenog. Branilac je negirao da je Radi uestvovao u donoenju plana da se progoni stanovnitvo Vukovara, u selekciji zarobljenika u bolnici i njihovom ukrcavanju u autobuse. Radi je, kae branilac, doao u bolnicu kasnije, 20. novembra 1991. godine, nije bio u kasarni JNA kada su dovezeni zarobljenici, niti je bio na Ovari. On nije bio svestan pretnji prema zarobljenicima ni dogaaja koji su usledili, kae branilac. Takoe, tvrdi advokat Borovi, Radi nije kontrolisao pripadnike TO Vukovara i eeljevce iz odreda Leva Supoderica koji su oznaeni kao neposredni izvrioci zloina, niti je bilo na njemu da ih kazni zbog izvrenog zloina jer su te jedinice 21. novembra ujutro pretpotinjene 80. motorizovanoj brigadi. Odbrana Veselina ljivananina e zavrne rei izneti sutra popodne. ZAVRENO SUENJE ZA MASAKR NA OVARI HAG/DEN HAAG, 16.03.2007. Branilac Veselina ljivananina trai od Vea da optuenog majora bive JNA proglasi nevinim. U obraanju sudijama, trojica optuenih negiraju da su uestvovali u masakru i ale zbog rtava Veselin ljivananin nije uestvovao u zloinu na Ovari ni na koji nain, ni u kom obliku odgovornosti. Njegov jedini zloin je bio u tome to je verovao jednoj zemlji, jednoj zastavi i jednoj zakletvi. Zbog te vere vi morate utvrditi da nije kriv za zloin na Ovari. Tako je advokat Novak Luki,

Vukovarska tragedija 1991 branilac Veselina ljivananina zakljuio svoju zavrnu re na suenju Vukovarskoj trojki za ubistvo 264 osobe na poljoprivrednom dobru Ovara, 20. novembra 1991. godine. Advokat Luki je ponovio veinu argumenata iznetih tokom dokaznog postupka odbrane. Rekao je da je ljivananin, kao bivi naelnik organa bezbednosti Gardijske brigade, imao samo jedan zadatak u evakuaciji vukovarske bolnice da bolesne i ranjene odvoji od hrvatskih boraca koji su se, po tvrdnjama odbrane, skrivali u bolnici kao i da obezbedi uslove za bezbednu evakuaciju ranjenika i bolesnika. Ratni zarobljenici koji su iz vukovarske bolnice tokom prepodneva 20. novembra prevezeni u kasarnu JNA a potom na poljoprivredno dobro Ovara su, kae branilac, bili u rukama Vojne policije koja je, kako tvrdi, bila podreena komandantu Gardijske brigade, optuenom pukovniku Miletu Mrkiu. Advokat Luki je, na taj nain, direktno upro prstom u pukovnika Mileta Mrkia, komandanta vukovarske operacije. Branilac je negirao i da je major ljivananin postavljen za komandanta evakuacije vukovarske bolnice jer, kako kae, po pravilima organa bezbednosti, komandant Gardijske brigade Mile Mrki nije imao ovlaenje da na ljivananina prenese zadatke koji su izvan delokruga nadlenosti organa bezbednosti. ak i da je doneo nezakonitu odluku, Mrki je morao da izda pismeno nareenje, a ono ne postoji, ukazao je advokat Luki. Konano, rekao je branilac, na dan evakuacije vukovarske bolnice, niko se nije obraao ljivananinu ve su svi raporti ili izvetaji o delovanju upuivani komandantu Mrkiu. Na kraju, branilac je ukazao da nareenje za povlaenje ete vojne policije sa Ovare nije dolo preko oficira za bezbednost. Komandant 80. motorizovane brigade u ijoj je zoni odgovornosti bila Ovara je poslao pripadnike vojne policije u hangar i povukao ih iz hangara, rekao je branilac. Zarobljenici su, po tvrdnjama optube, potom preputeni pripadnicima lokalne teritorijalne odbrane i eeljevim dobrovoljcima koji su ih pogubili na stratitu Grabovo. Nakon Lukia, Veu su se obratili i trojica oficira bive JNA pukovnik Mrki, major ljivananin i kapetan Radi koji su odbacili odgovornost za masakr na Ovari i iskazali aljenje za rtvama. Posle zavrnih rei optube i odbrane, sudije su zvanino zakljuile suenje Vukovarskoj trojki i saoptile da e presudu doneti u dogledno vreme.

1442

1443

Vukovarska tragedija 1991 MRKI 20, LJIVANANIN 5, RADI OSLOBOEN HAG/DEN HAAG, 27.09.2007. Mile Mrki i Veselin ljivananin proglaeni krivim za pomaganje i podravanje zloina na Ovari i osueni na kazne od 20 odnosno 5 godina zatvora. Miroslav Radi osloboen svih optubi Pukovnik bive JNA Mile Mrki osuen je na kaznu od 20 godina zatvora zbog pomaganja i podravanja ubistva, muenja i nehumanog postupanja prema ratnim zarobljenicima na Ovari 20. novembra 1991. godine. Major Veselin ljivananin je proglaen krivim za pomaganje i podravanje muenja i osuen je na zatvorsku kaznu od 5 godina, dok je kapetan Miroslav Radi osloboen svih optubi. Pretresno vee australijskog sudije Kevina Parkera je komandanta Prve Gardijske brigade Mrkia i njegovog naelnika za bezbednost ljivananina osudilo samo za krenja zakona i obiaja ratovanja ali ne i za zloine protiv ovenosti. Po miljenju sudija, osobe koje su 20. novembra 1991. godine izvedene iz vukovarske bolnice i ubijene na Ovari su identifikovane i izdvojene upravo zato to se znalo ili verovalo da su uestvovali u borbama. Poto je, po miljenju Vea, re o ratnim zarobljenicima a ne civilima, nije zadovoljen osnovni kriterijum koji se trai za osudu za zloine protiv ovenosti. Najmlaa osoba ije se ime navodi u dodatku optunice protiv Vukovarske trojke je sedamnaestogodinji mladi a najstariji je u vreme pogubljenja imao 76. godina. Meu ubijenima su i dve ene. Vee je takoe zakljuilo da trojica oficira bive JNA nisu uestvovali u udruenom zloinakom poduhvatu sa namerom da poine zloin za koji su optueni. U obrazloenju presude se navodi da je prvobitna namera Mileta Mrkia bila da se zarobljenici odvedu u Sremsku Mitrovicu i tamo razmene za zarobljene vojnike JNA. Mrki se, zakljuuje Vee, tokom 20. novembra predomislio i naredio da se zarobljenici koji su iz bolnice odvedeni u kasarnu JNA prevezu u hangar na Ovari. Potom je, iz samo njemu znanih razloga, naredio povlaenje vojne policije iz Ovare ostavljajui ratne zarobljenike u rukama teritorijalaca. To je uinio iako je znao za neprijateljsko raspoloenje pripadnika TO prema hrvatskim snagama i tako je neposrednim poiniocima zloina pruio praktinu pomo i ohrabrenje. ljivananin je, po miljenju Vea, jedini od trojice optuenih za koga je dokazano da je 20. novembra 1991. neko vreme proveo na Ovari dok se

Vukovarska tragedija 1991 odvijalo zlostavljanje zarobljenika. Tamo je mogao da vidi brutalno postupanje prema zarobljenicima i bio je svestan da se vre teka krivina dela, navodi se u obrazloenju presude. Nije, meutim, preduzeo mere koje su mu bile na raspolaganju da zatiti zarobljenike, to je bila dunost koju je dobio od nadreenog Mrkia. Iskazi svedoka koji su teretili Miroslava Radia, po miljenju Vea, nisu bili iskreni i pouzdani i sudije ih nisu uzele u obzir. Kada je sudija Parker proglasio da Radi nije kriv za zloine koji mu se stavljaju na teret, nekoliko lanova njegove porodice i prijatelja ne galeriji za publiku su aplaudirali. Aplauz se ponovio i kada je ljivananinu izreena kazna od pet godina zatvora. U obrazloenju presude, sudija Parker je naveo da je tuilatvo dokazalo ubistvo 194 od 264 osobe za iju je smrt tuilatvo teretilo oficire bive JNA. Po miljenju Vea, dokazi, meutim, ne upuuju da su Mrki i ljivananin naredili ubistva, muenje i premlaivanje zarobljenika ve ukazuju da su za te zloine odgovorni pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i srpskih paravojnih snaga. Radi e pritvorsku jedinicu UN napustiti nakon to se obave administrativne formalnosti. Drugoj dvojici optuenih e u kaznu biti uraunato vreme koje su proveli u pritvoru. Mrki se dobrovoljno predao 15. maja 2002. godine i istog dana je prebaen u Tribunal a ljivananin je uhapen u Beogradu 13. juna 2003. godine, tako da e i on uskoro biti osloboen. U tuilatvu za sada nemaju komentara na presudu Vukovarskoj trojci, sem to glavna tuiteljica Karla/Carla del Ponte prema izjavi njene predstavnice za tampu Olge Kavran smatra neshvatljivim da osoba proglaena krivom za muenje 200 ljudi bude osuena na samo pet godina zatvora. PROTEST VUKOVARACA PRED HAKIM TRIBUNALOM HAG/DEN HAAG, 11.10.2007. U protestnom pismu koje su predali sekretaru Tribunala porodice rtava ubijenih na Ovari godine trae pravdenu kaznu za zloine poinjene u Vukovaru. Da su ubili 265 pasa dobili bi veu kaznu, kae majka Damira Polherta, ubijenog na Ovari 20. novembra 1991. godine

1444

1445

Vukovarska tragedija 1991 Nekoliko desetina majki i roaka rtava ubijenih na Ovari 20. novembra 1991. godine okupilo se danas ispred Tribunala na protestu pod nazivom rtve trae pravdu. Doli su u Hag da bi izrazili nezadovoljstvo prvostepenom presudom kojom su Mile Mrki i Veselin ljivananin proglaeni krivim i osueni na 20 odnosno 5 godina zatvora, dok je Miroslav Radi osloboen odgovornosti. U protestnom pismu koje su predali sekretaru suda Hansu Holthuisu, trai se maksimalna, dakle pravdena kazna za zloine poinjene u Vukovaru, suenje pravednog i nepristrasnog suda i presuda koja e rtvama konano doneti mir i spokoj. U potpisu je naznaeno da je za njih Hag umro 27. septembra 2007, na dan izricanja presude Vukovarskoj trojki oficira bive JNA. U ime rtava Vukovara sa sekretarom suda su se sastali Slavko Juri, predsednik Koordinacije udruga proisteklih iz Domovinskog rata, Zvonimir eparovi koji vodi Hrvatsko rtvoslovno drutvo, gvardijan vukovarski fra Zlatko pehar i Jaka kondro, majka jednog od ubijenih na Ovari. Juri je izjavio da je u Hag doao zbog prijatelja koji su ubijeni na Ovari kako bi svetu pokazao da se ne slae sa sramotnom presudom Trubunala. Poto, kako kae, zna da ne moe da utie na presudu, Juri ovim protestom eli da ispuni moralnu obavezu prema ubijenima. Marija Polhert kojoj je na Ovari ubijen sin kae da je presuda veliki ok i ponienje ne samo za rtve i Hrvatsku ve i za Hag i Evropu. Po njenom miljenju, isto je kao suza da su za ubistva krivi Mrki, ljivananin i Radi koji su prvo unitili grad a onda sa predumiljajem odveli svoje rtve na Ovaru. Sina koji je 22. novembra 1991. godine trebalo da napuni 29 godina je poslednji put videla krajem oktobra te godine u vukovarskoj bolnici. Njegovo telo, ekshumirano iz masovne grobnice na Ovari, je prepoznala po garderobi koju mu je, kako kae, sama spremila. Kada bi imala priliku da se obrati sudijama koji su presudili Vukovarskoj trojki, ezdesetetvorogodinja Marija bi pitala kako ih nije stid doneti takvu presudu. Da su ubili 265 pasa dobili bi veu kaznu, rekla je Marija Polhert. Uesnici skupa su na platou ispred Tribunala zapalili svee u obliku krsta koji je uokviren srcem. U sreditu srca je postavljena drvena figura koja simbolizuje rtve poginule na Ovari 20. novembra 1991. godine.

Vukovarska tragedija 1991

IZRICANJE PRESUDE VUKOVARSKOJ TROJCI

(Eksluzivno za medijsko korienje. Ovo nije zvanian dokument) Hag, 27. septembra 2007. Donji tekst je rezime presude koju je proitao sudija Parker: Ovo vee danas zaseda da bi donelo presudu u suenju tri optuene osobe, Mileta Mrkia, Miroslava Radia i Veselina ljivananina. Radi ciljeva ovoga sasluanja, ovo vee ce dati kratak rezime svojih analiza, to jest rezime istih, to jest samo merodavan opis nalaza vea, i razloga za iste koji se mogu nai u pisanoj presudi, a ije kopije e biti dostupne strankama po zavrsetku ovoga sasluanja. Trojica optuenih, Mile Mrki, Miroslav Radi i Veselin ljivananin, optueni su za navodno uee u zlostavljanju i usmrenju 264 Hrvata i drugih ne-Srba koje su srpske snage odvele iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991, po kapitulaciji hrvatskih snaga u Vukovaru koja se zbila na dan 18. novembra 1991. Navodi se da su te osobe odvedene u hangar u Ovari, gde su ih srpske snage prvo zlostavljale, da bi ih kasnije, istoga dana, i pogubile. Ovi navodi podravaju pet taki optube za zloine protiv humanosti navedene u lanu 5 Statuta Ujedinjenih nacija na osnovu kojeg je ovaj sud i osnovan (to jest, proganjanje, istrebljivanje, ubistvo, torturu i druga nehumana nedela) i tri take optube navedene u lanu 3 Statuta (to jest, ubistvo, torturu i surovo postupanje). Trebalo bi jasno ukazati da se optunica ograniava na navedena krivina dela koja se odnose na zlostavljanje i usmrenje Hrvata i drugih neSrba koji su odvedeni iz vukovarske bolnice na dan 20. novembra 1991. Ona ne ukljuuje napad uperen na grad Vukovar i na njegovo civilno stanovnitvo koje su izvrile JNA i druge srpske snage 1991, ili na razaranje Vukovara tokom dueg vojnog angamana, kao ni na veliki broj civilnih rtava koje su

1446

1447

Vukovarska tragedija 1991 pale kao posledica vojnih operacija, a ni veliku imovinsku tetu nastalu tokom vojnih operacija, niti na druge smrti koje su se dogodile tokom predaje hrvatskih snaga u Vukovaru 18. novembra 1991. Veina ovih pitanja ini predmet jedne druge optunice suda, sa kojom je u vezi jos uvek neizvreni nalog za hapenje Gorana Hadia. No ipak, ta pitanja su od izvesne vanosti za vaspostavljanje elemenata krivinih optuzbi u ovom sluaju i koje su kao takve uzete u obzir prilikom donoenja presude. No nije na ovom veu da donosi bilo kakve zakljuke u vezi krivice ili nevinosti tri optuena po gore pomenutim pitanjima. U vreme navedenih krivinih dela optueni Mile Mrki bio je pukovnik Jugoslovenske narodne armije (koje u u daljem tekstu ovoga rezimea zvati JNA). On je bio komandant kako prestine Garde motorizovane brigade JNA i Operacione grupe za Jug. U svojstvu komandanta Operacione grupe za Jug on je pod svojom komandom imao sve srpske snage ukljuujui JNA, Teritorijalnu odbranu i paramilitarne snage u geografskoj oblasti u kojoj su se sva krivina dela navedena u optunici dogodila. Kasnije je postao general, da bi onda neko vreme komandovao armijom ondanje Srpske Krajine. Miroslav Radi je u vreme kada su poinjena navedena krivina dela bio kapetan JNA. On je bio komandant Prvog bataljona Garde motorizovane brigade. Veselin ljivananin je bio major JNA i bio je na mestu efa bezbednosti kako Garde motorizovane brigade tako i Operacione grupe za Jug u vreme navedenih krivinih dela. Kasnije je unapreen u in pukovnika. Nakon nekoliko meseci intenzivnih vojnih okraja izmeu JNA i drugih srpskih snaga, sa jedne strane i hrvatskih snaga, sa druge strane, potonje su u oblasti Vukovara kapitulirale 18. novembra 1991. Na osnovu sporazuma postignutog tog dana hrvatski borci iz oblasti Mitnice predali su se JNA snagama Operacione grupe za Jug. Kasnije tokom tog dana tu predaju su monitorovali predstavnici Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. Onda su ve odabrani ratni zarobljenici na osnovu nareenja Mileta Mrkia odvedeni u veliki hangar u Ovari u blizini Vukovara. Tamo su drani celu no, a sutradan ujutru su prebaeni u strukturu za ratne zarobljenike u Sremskoj Mitrovici, preko granice, u Srbiji. Za vreme tog prebaaja nije bilo nikakvih incidenata. U Zagrebu je isto tako na dan 18. novembra 1991, postignut sporazum izmeu vlade Hrvatske i predstavnika JNA u vezi evakuacije vukovarske bolnice. Na osnovu toga sporazuma ranjenici ili bolesnici iz vukovarske bolnice sposobni za putovanje trebalo je da budu evakuisani u Hrvatsku,

Vukovarska tragedija 1991 dok je vukovarska bolnica trebalo da ostane pod zatititom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. Tu evakuaciju je trebalo da nadzire Monitoring misija Evropske unije, kojoj je trebalo da bude dozvoljen pristup svim fazama evakuacije. Uprkos suprotnih miljenja izvesnog broja hrvatskih svedoka, ovaj sporazum nije obuhvatao bolniko osoblje, njihove porodice i osobe koje nisu bile pacijenti u bolnici. Na dan 18. novembra vukovarska bolnica, teko oteena za vreme borbi, je bila daleko ispod svog punog kapaciteta, to jest, popunjenosti. U njoj je naime potraio utoite izvestan broj civila u nadi da e i oni biti evakuisani. U bolnici su bili bolesnici, ranjenici, bolniko osoblje, i neki lanovi njihovih porodica. Uprkos suprotnih svedoenja nekih hrvatskih svedoka, u bolnici su bili i neki pripadnici hrvatskih oruanih snaga, koji su se pretvarali da su pacijenti ili da su bolniko osoblje. Operaciona grupa za Jug ula je u vukovarsku bolnicu 19. novembra 1991. Optueni Miroslav Radi postavio je uvare na ulaz bolnice, ali je kasnije toga dana od njih duznost obezbeivanja bolnice preuzela vojna policija Garde motorizovane brigade. U popodnevnim asovima 19. novembra 1991. JNA je veinu civila koji su se skupili u bolnici trasnportovala u Velepromet, veliko, oblinje skladite. Meunarodni predstavnici iz Monitoring misije Evropske unije i Meunarodnog komiteta Crvenog krsta bili su Vukovaru 18 i 19 novembra. JNA je spreila pristup lanova Monitoring misije Evropske unije bolnici i 18 i 19 novembra. Jednom jedinom predstavniku Meunarodnog komiteta Crvenog krsta je bio dozvoljen samo ogranien pristup bolnici 19. novembra. Meunarodnim predstavnicima je jedan vii JNA oficir Operacione grupe za Jug, u prisustvu Mileta Mrkia, rekao da lanovima hrvatskih oruanih snaga, bilo pacijentima, ili aktivnim vojnicima, nee biti dozvoljeno da napuste bolnicu tokom evakuacije, poto bi u sluaju da se odobri njihova evakuacija srpske paramilitarne snage ili lokalni itelji napali taj konvoj. Meunarodnim predstavnicima je isto tako reeno da e te pripadnike hrvatskih oruanih snaga JNA tretirati kao ratne zarobljenike, kao i da e ih kasnije razmeniti za JNA zarobljenike. Predstavnicima Monitoring misije Evropske unije je isto tako reeno da ne smeju da se angauju tokom evakuacije. Sporazum o evakuaciji ranjenika, potpisan prethodnog dana, je tako bio ignorisan. 19. novembra 1991. Mile Mrki je naredio da se evakuacija vukovarske bolnice izvri sutradan, to jest 20. novembra 1991. On je naloio da tom operacijom rukovodi optueni Veselin ljivananin, i to tako to e podeliti ljude u bolnici u dve grupe, prvu u kojoj e biti osumnjieni za ratne zloine, i

1448

1449

Vukovarska tragedija 1991 drugu koju e initi civili. Grupa sainjena od osumnjienih za ratne zloine trebalo je da bude prebaena pod nadzorom JNA do strukture za ratne zarobljenika u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. Civili, su po njihovom sopstvenom izboru, trebalo da budu prebaeni ili u Hrvatsku ili u Srbiju. Veselin ljivananin je bio zaduen za bezbednost ratnih zarobljenika do njihovog prispea u Sremsku Mitrovicu. 20. novembra 1991. u sedam sati ujutru osoblje bolnice pozvano je na sastanak koji je organizovao optueni Veselin ljivananin. Dok je sastanak bio u toku, JNA vojnici obili su bolnicu obavetavajui pokretne da mogu da napuste ustanovu. Na izlazu iz iste JNA vojnici u razdvojili mukarce od ena, dece i starijih osoba. Te mukarce su JNA vojnici prvo pretraili, pa im onda naredili da se popnu u ve parkirane autobuse koju si bili pod oruanom pratnjom. U toj grupi je bilo preko 200 mukaraca, kao i dve ene. Svi oni su bili Hrvati ili ne-Srbi. Oni su bili, ili se tako bar mislilo, povezani sa hrvatskim snagama. U isto vreme na drugoj strani bolnice, formirana je druga grupa u kojoj su bile ene, deca i nekoliko starijih osoba. Oni su ukrcani na autobuse, ija je destinacija bila ili Hrvatska ili Srbija. Autobusi sa mukim zarobljenici napustili su vukovarsku bolnicu oko 10 ujutru. Oni su se u konvoju prvo uputili ka JNA kasarni u Vukovaru. JNA je to jutro spreila predstavnike Monitoring misije Evropske unije i Meunarodnog komiteta Crvenog krsta da dodju u bolnicu. Naime, oni su drani preko dva sata, u gradskom centru, na mostu preko reke Vuka. Jedno JNA borno vozilo im je blokiralo put ka bolnici. Optueni Veselin ljivananin bio je na tom mostu i on je lano sugerisao meunarodnim predstavnicima da ne mogu dalje iz bezbednosnih razloga. Dok su oni zadravani na mostu, autobusi u kojima su bili ljudi iz bolnice, putujui u suprotnom smeru, preli su drugi most preko reke Vuka, i uputuli se ka JNA kasarni. Zbog gore pomenutog zadravanja, meunarodni predstavnici stigli u bolnicu tek oko 10.30 ujutru. Tu su zatekli uglavnom samo ene i decu. Svi mukarci, osim nekoliko bolniara i staraca, su bili odvedeni. Autobusi sa ratnim zarobljenicima, tojest mukarcima iz bolnice, stigli su u JNA kasarnu u Vukovaru oko 10.30. Pripadnici Lokalne srpske teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga poeli su da se tiskaju oko autobusa, poeli su da vreaju i fiziki prete mukarcima u autobusima. No red je ponovo uspostavljen kada je JNA vojna policija odstranila pripadnike Teritorijalne odbrane i paramilitarce iz dvorita kasarne. JNA vojnici su onda izveli iz autobusa nekih 12-15 identifikovanih mukaraca. Prvo su ih tukli kundacima, onda utirali i pesniili, da bi ih kasnije ponovo odveli u bolnicu,

Vukovarska tragedija 1991 gde ih je optueni Veselin ljivananin, u konsultaciji sa liderima Lokalne teritorijalne odbrane, ispitivao o njihovoj moguoj povezanosti sa hrvatskim oruanim snagama. Ti mukarci su uglavnom bili bolniko osoblje ili lanovi njihovih porodica. Neki od njih su kasnije, na osnovu nareenja Veselina ljivananina, ponovo vraeni u JNA kasarnu, a neki su puteni da se pridrue konvoju ena i dece. U meuvremenu je, to jutro, samoproklamovana vlada Slavonije , Baranje i Zapadnog Srema, koje je operisala u oblasti Vukovar, a koju su oformili lokalni srpski itelji, odrala sastanak u Veleprometu. Mi emo u daljem tekstu ovu vladu nazivati lokalnom srpskom vladom. Tom sastanku su prisustvovali Goran Hadi, u svojstvu premijera pomenute vlade, Slavko Dokmanovi, u svojstvu ministra poljoprivrede, kapetan Jaki iz Vukovarske teritorijalne odbrane, kao i dva via oficira JNA, potpukovnik Pani, ef generaltaba Operacione grupe za Jug, i pukovnik Vuji iz bezbednosne administracije u Beogradu. Na tom sastanku izraeno je otro protivljenje mogunosti da JNA prebaci ratne zarobljenike iz Vukovara u Sremsku Mitrovicu, u Srbiji. Neki od prisutnih su zagovarali mogunost da lokalni sudovi organizuju sudjenja ratnim zloincima. Na ovom sastanku potpukovnik Pani je prisutnima preneo saglasnost optuenog Mileta Mrkia da on (Mrki) dela u skladu sa odlukom koju vlada bude donela na ovom sastanku u vezi ratnih zarobljenika iz vukovarske bolnice. Meutim dokazni material ukazuje da nikakva finalna odluka u tom pogledu nije doneta tokom reenog sastanka, mada je kasnije toga dana premijer Goran Hadi izjavio da je postignut sporazum da se zarobljenici dre u naim logorima za zarobljenike u okolini Vukovara. Ono to se kasnije desilo, konsistentno je sa ovom izjavom. Posle ovoga sastanka lokalne srpske vlade, autobusi sa mukarcima, zarobljenicima iz bolnice, pod oruanom pratnjom, u konvoju su napustili JNA kasarnu i uputili se umesto Sremske Mitrovice u Srbiji, u hangar u Ovari. Stigli su izmeu 13.30 i 14.30 asova. Autobusi su sukcesivno ispranjeni, a dok su mukarci izlazili iz njih, polako su se formirala dva reda sa oko 12 do 15 vojnika. Zarobljenici su morali da prodju izmedju ta dva reda vojnika, ili takozvanu, ibu. Dok su prolazili vojnici su ih nemilosrdno tukli kundacima, lancima, drvenim tapovima, ipkama, pa ak i takama. Ratni zarobljenici su onda nasilno uterani u hangar, u kojem su drani pod nehumanim uslovima sve do veeri. Velika veina zarobljenika u hangaru je tuena, esto sa spravama kao to su gvozdene ipke, pa i kundacima, a bili su i utirani. Najee je tueno nekoliko zarobljenika za koje se verovalo da su

1450

1451

Vukovarska tragedija 1991 bili tesno povezani sa hrvatskim oruanim snagama. Svedoci veruju da su neki od njih i preminuli od posledica takvog batinjanja. Oformljena je neka vrsta spiska, sa imenima i smenama onih zaduenih za tuenje i drugo zlostavljanje zarobljenika. Vojnici koji su formirali nasilnu ibu ispred hangara i zlostavljali zarobljenike unutar hangara, bili su pripadnici Srpske teritorijalne odbrane, ukljuujui lidera iste, Miroljuba Vujovia, kao i paramilitarci. Oni su pratili autobuse do Ovare i ostali tamo do kasno uvee. Moda je nekoliko JNA vojnika po sopstvenom izboru isto tako uestvovalo u zlostavljanju zarobljenika. Kada su autobusi sa ratnim zarobljenicima stigli u hangar, u njemu je ve bila straa koju je inilo 15 do 20 JNA vojnika, uglavnom JNA vojnih policajaca. Pojaanje policajcima stiglo je kasnije. Njihovi napori da obezbede sigurnost zarobljenika nisu bili dosledni, a bili su i nedovoljni. Povremeno bi pripadnici Teritorijalne odbrane i paramilitarci bili drani na distanci, van hangara, a povremeno su isti, a naroito kada bi zarobljenici tek prispeli, imali neogranien pristup istima. U popodnevnim asovima 20 novembra izvestan broj viih JNA oficira je stigao u Ovaru. Kada su videli ta se deava, preduzeli su korake da se pobolja efikasnost vojne policije. No ti napori vojne policije ili nisu bili delotvorni ili su bili delotvorni samo u jednom ogranienom vremenskom periodu. To vee, izmeu 20.00 i 21.00 asa komandant Operativne Grupe za Jug, Mile Mrki, izdao je nareenje da se JNA vojni policijaci koji su uvali ratne zarobljenike, povuku. I oni su se pre 21.00 povukli, ime su pripadnicima Srpke teritorijalne odbrane i paramilitarcima odmoguili potpuni pristup zarobljenicima. Ratni zarobljenici bili su ostavljeni na uvanje Vukovarskoj teritorijalnoj odbrani, koja je tada bila pod komandom Miroljuba Vujovia. Onda su pripadnici Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga odveli zarobljenike rasporeene u male grupe na jednu udaljenu lokaciju i usmrtili ih. Njihova tela zakopana su u masovnu grobnicu iskopanu ranije toga dana. Ta grobnica je otkrivena tek godinu dana kasnije, a proces ekshumacije je poeo tek 1996. Izvrena je detaljna autopsija 200 iskopanih tela. Vee je utvrdilo na osnovu svih dokaza da su svih 200 osoba umrli u Ovari u noi izmeu 20. i 21. novembra od trauma izazvane fizikim masiljem, a skoro u svim sluajevima od jedne ili vie puanih rana. 190 od 200 osoba sahranjenih u toj masovnoj grobnici je identifikovano. Njihova imena navedena su u Optunici. Dokazi su isto tako vaspostavili da

Vukovarska tragedija 1991 druge etiri identifikovane osobe, koje su drane kao zarobljenici u hangaru toga dana, vie nisu vidjene. Svaka od njih je bila brutalno pretuena toga dana od strane srpskih snaga. No na osnovu dokaznog materijala ne moe da se utvrdi da li su njihova tela meu 10 neidentifikovanih tela pronadjenih u masovnoj grobnici. U presudi je ovo vee iznelo efekte nekih drugih dokaza koji se odnose na druge osobe pomenute u optunici kao rtve ubistva. Iz ve pomenutih razloga ovo vee nije uspelo da utvrdi da li su neke od tih osoba ili sve one, izgubile ivot u Ovari kao to se tvrdi. Nai nalazi naravno ne iskljuuju mogunost da je vie od 200 osoba, od kojih su 194, identifikovane, umrlo u Ovari toga dana. Medjutim raspoloivi dokazi ne omoguavaju nam da gornje utvrdimo. Vaspostavljeno je da su 194 osobe od svih rtava navedenih u optunici bile ubijene u Ovari od strane srpskih strana u noi izmeu 20 i 21 novembra 1991. Take 1, 2, 3, 5 i 6 optunice odnose se na zloine protiv ovenosti na osnovu lana 5 Statuta suda. Iz razloga iznetih u presudi, a radi ciljeva lana 5 Statuta, potrebno je da rve pomenutih zloina budu civili. Pojam civil po lanu 5 Statuta ne ukljuuje aktivne borce ili neaktivne borce. U sluaju kojim se bavimo osobe koje su JNA snage odvele iz vukovarske bolnice na dan 20 novembra 1991, a koje su srpske snage ubile u Ovari, specifino su identifikovane i odabrane zbog njihove znane ili pretpostavljene povezanosti sa hrvatskim snagama u Vukovaru. Srpske snage koje su zlostavljale rtve i ubile ih, delovale su na osnovu poimanja da je re o ratnim zarobljenicima, a ne o civilima. Jurisdikcioni preduslovi lana 5 Statuta nisi uspostavljeni. Stoga proistie da presude ne bi trebalo doneti u vezi sa takama 1, 2, 3, 5 i 6. Ove optube e biti odbaene u odnosu na sva tri optuena i u ovom rezimeu ovo vee vie nee razmatrati ove take optube. Take optube 4, 7 i 8, koje se u osnovi zasnivaju na istom ponaanju, navode se kao ratni zloini u lanu 3 Statuta. lan 3 odnosi se na krivina dela izvrena prema ratnim zarobljenicima. Vee je zadovoljno to moe da potvrdi da je u pomenutom materijalnom vremenu postojao vojni konflikt u Hrvatskoj, i da su drugi jurisdikcioni predulosvi lana 3 utvrdjeni. Stoga e ponaanje svakog optuenog biti u potpunosti uzeto u obzir u razmatranju optubi za ratne zloine. lan 4 navodi krivino delo ubistva u vezi bar 264 osobe navedene u optunici. Iz ranije navedenih razloga, taka 4 je vaspostavljena u odnosu na 194 identifikovane rtve ubistva. Raspoloivi dokazi ne omoguavaju utvrivanje nalaza u vezi drugih osoba navedenih u optunici.

1452

1453

Vukovarska tragedija 1991 Take 7 i 8 navode krivino delo torture i surovog postupanja. Ove optube odnose se na zarobljavanje ratnih zarobljenika u hangaru u Ovari, njihovo fiziko zlostavljanje, uslove pritvora, i uskraivanje lekarske nege. Dokazi pokazuju da su ratni zarobljenici bili tueni, u mnogim sluajevima, surovo, kao odmazda za njihovu stvarnu ili umiljenu povezanost sa hrvatskim snagama. Time se vaspostavljaju elementi krivinog dela torture (lan 7). Ta ista tuenja bi mogla da predstavljaju surovo postupanje (lan 8), ali poto su fizika dela ista, odgovarajua je samo presuda za torturu. Meutim elementi krivinog dela surovog postupanja (lan 8) su isto tako uspostavljeni u vezi sa uslovima uslovima pritvora u Ovari. Razlozi prednjeg su iscrpnije navedeni u pisanoj optunici. A sada preostaje kritiko pitanje da li je dokazano da su tri optuenika ili bilo koji od njih bila krivino odgovorna za krivina dela vaspostavljena od strane tuilatva. U tom pogledu glavni navod u optunici je da su optueni bili umeani u zajedniki zloinaki poduhvat, iji je glavni cilj bio izvrenje zloina navedenih u optunici. U sutini navod je da su trojica otpuenih delovala zajedno s ciljem zlostavljanja i ubijanja ratnih zarobljenika iz bolnice. Ni nijedan direktan dokaz to ne ustvruje. No sa druge strane, iako se na osnovu nekompletnog poimanja nekih dogaaja iz noi izmeu 20. i 21. novembra 1991, i nekih izolovanih dokaznih materijala, takvo gledite moe sugerisati, u nalazima ovoga vea dokazni material ne utvruje da su se tri optuenika, ili bilo koji od njih, udruili u zajedniki zloinaki poduhvat radi izvrenja krivinih dela za koja ih tereti optunica. Mada su mnoge od ovih injenica bile snano osporavane, dokazi su jasno pokazali, po miljenju ovoga vea, da su po nareenju optuenog Mileta Mrkia, izdatog na dan 19. novembra 1991, a izvrenog od strane optuenog Veselina ljivananina, ratni zarobljenici izvedeni iz bolnice u jutarnje sate 20. novembra 1991, i kasnije odvedeni u Ovaru. Ovo vee medjutim sa zadovoljstvom moe da konstatuje da je prvobitna namera Mileta Mrkia bila da se ratni zarobljenici odvedu u Sremsku Mitrovicu, kako bi, izmeu ostalog, bili kasnije razmenjeni sa srpskim ratnim zarobljenicima koje su drale hrvatske vlasti. Takvo nareenje je dato Veselinu ljivananinu, i kao takvo preneto mnogim drugim osobama angaovanim u evakuaciji. To je trebalo uraditi sa drugim ratnim zarobljenicima i prethodnih dana. Tokom jutarnjih asova 20. novembra 1991, optueni Mile Mrki je prvo promenio miljenje, pa onda i svoje nareenje. Naime, on je naredio da se zarobljenici prvo dre u autobusima, u JNA kasarni, a onda u hangaru u

Vukovarska tragedija 1991 Ovari, ali i da ih u oba sluaja uva, mada manje efikasno, vojna policija JNA. No, kasnije, tokom dana, optueni Mile Mrki, je prvo odluio, pa onda naredio da se povuku vojni policajci JNA koji su uvali zarobljenike. Efekat dokaza je da je u vreme izdavanja potonjeg nareenja, optueni Mile Mrki konano odluio da ratne zarobljenike uvaju pripadnici Vukovarske teritorijalne odbrane. Razlozi takve odluke poznati su samo Miletu Mrkia. Izgleda da su u donoenju takve odluke znaajnu ulogu igrale elje lokalne srpske vlade, koja nije imala zakonsku mo ili pravo da naredi niti optuenom Miletu Mrkiu niti JNA kako da postupe sa ratnim zarobljenicima. Ono to je vano jeste da dokazi ni u jednom trenutku ne ukazuju da su Veselin ljivananin ili Miroslav Radi, imali uticaj na proces donoenja odluke Mileta Mrkia da JNA prestane da uva ratne zarobljenike tako to e se sa te dunosti povui JNA vojni policajci. Ove injenine okolnosti iskljuuju bilo kakav zakljuak da su optueni zajedno delovali u zajednikom zloinakom poduhvatu. U optunici se isto tako navodi da je Mile Mrki izmeu ostalog odgovoran za izdavanje nareenja da se zarobljenici ubiju, za ta je i optuen. Medjutim nema nikakvih dokaza koji podravaju takav zakljuak. Mada je kao komandant Operacione grupe za Jug Mile Mrki imao nadreen poloaj u odnosu na Teritorijalnu odbranu i paramilitarne snage koje su izvrile zloine surovog postupanja, torture, i ubistva u Ovari, nije utvreno da im je on naredio da izvre zloine za koje je optuen. No, sa druge strane, Mile Mrki, je znao koliko su pripadnici Srpske teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga mrzeli hrvatske oruane snage. Ta snana oseanja animoziteta ispoljila su se tokom dana kroz ponaanje pripadnika teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga u JNA kasarni i u Ovari, I kao takva prijavljena su Miletu Mrkiu od strane izvesnog broja JNA oficira. On je isto tako bio obaveten o ubistvima u Veleprometu koja su se dogodila prethodnog dana. Time to je naredio da se vojna policija JNA povue iz Ovare, iako je bio svestan da postoji velika opasnost da ratni zarobljenici budu izloeni velikom nasilju i usmrenju od strane pripadnika Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga, Mile Mrki je u stvari pomogao i podstakao krivino delo ubistva, koja su izvrena kao posledica njegovog naredjenja da se vojna policija JNA povue. Iz tog razloga ovo vee je utvrdilo da je Mile Mrki odgovoran, na onsovu lana 7(1) Statuta za pomaganje u izvrenju i podsticanje krivinog dela ubistva. Nadalje, Mile Mrki nije tokom popodnevnih asova 20. novembra 1991. preduzeo korake da pojaa strau u Ovari, ili da na bilo koji drugi

1454

1455

Vukovarska tragedija 1991 nain pobolja mere zatite ratnih zarobljenika od nasilja i zlostavljanja od strane pripadnika Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga, iako je ve bio obaveten o ozbiljnom zlostavljanju zarobljenika. Time to nije delovao u gore navedenom smislu, Mile Mrki je u stvari praktino pomogao i podstakao one u Ovari koji su pokuavali da se osvete preko ratnih zarobljenika. Stoga je utvreno da je odgovoran na osnovu lana 7(1) Statuta za ispomo u sprovoenju i podstrekivanje zloina surove torture i zlostavljanja. Tuilatvo je, pak, u sluaju Miroslava Radia, iznelo argumente da je on kroz uee u evakuaciji iz bolnice, uestvovao i u zajednikom zloinakom poduhvatu navedenom u optunici, ili da je pomagao i podsticao zloine. Isto tako se navodi da su zloine u Ovari izvrili vojnici pod njegovom komandom i da je on kao nadreeni odgovoran za ponaanje direktnih poinilaca. Dokaznim postupkom je utvreno da je Miroslav Radi bio u bolnici na dan 19. novembra 1991. u da su vojnici JNA pod njegovom komandom u poetku obezbeivali bolnicu. Nadalje je utvreno da je Miroslav Radi bio prisutan u dvoritu bolnice u jutarnjim asovima 20. novembra 1991, ali da nije uestvovao u trijai ispred bolnice. Nema dokaza da je Miroslav Radi bio u Ovari na dan 20. novembra 1991. Iz razloga pomenutih prilikom razmatranja odgovornosti Mileta Mrkia, utvreno je da ne postoje dokazi o ueu Radia u navedenom zajednikom zloinakom poduhvatu. Dva svedoka dala su potupuno razliite iskaze koji su sugerisali da je Miroslav Radi bio informisan da su vojnici pod njegovom komandom uestvovali u zlostavljanju i ubistvu ratnih zarobljenika u Ovari. Jedan drugi svedok je pak ukazao da je Radi imao saznanje o dogaajima u Ovari. Vee nije bilo uvereno u potenost iskaza ta dva svedoka niti u pouzdanost iskaza treeg svedoka. Stoga je vee, iz razloga u potpunosti iznetih u pisanoj presudi, utvrdilo da tuilatvo nije dokazalo da je Miroslav Radi znao ili imao razloga da zna da su vojnici pod njegovom komandom izvrili zloine u Ovari. to se tie sledeeg optuenog, Veselina ljivananina, vee je utvrdilo da iz razloga izraenih tokom razmatranja odogovornosti Mileta Mrkia, dokazni postupak nije uspeo da dokae da je Veselin ljivananin uestvovao u zajednikom zloinakom poduhvatu kao to je navedeno u optunici. Optunica navodi da je Veselin ljivananin odgovoran, po lanu 7(1) Statuta za izdavanje naredbe da se izvre zloine, za koje se tereti u istoj. Ne postoje dokazi koji ukazuju da je Veselin ljivananin naredio bilo kojim snagama da u Ovari poine bilo koje krivino delo navedeno u optunici. Nadalje, zloini su u ovom sluaju bili poinjeni od strane teritorijalne

Vukovarska tragedija 1991 odbrane i paramilitarnih snaga. Ove snage nisu bile pod komandom Veselina ljivananina niti je on imao mo nad njima. Stoga se na osnovu dokaza ne moe smatrati da je Veselin ljivananin na osnovu lana 7(1) Statuta, naredio izvrenje bilo kojih zloina utvrenih u ovom sluaju. Uz to ne postoje dokazi da je on bio odgovoran, na osnovu lana 7(3), za to to nije pokuao da sprei izvrenje zloina i kazni poinioce istih. Ovo vee je utvrdilo da je na dan 20 novembra 1991 Veselin ljivananin vrio komandnu vlast, koju mu je poverio Mile Mrki, nad vojnom policijom angaovanom u evakuaciji ratnih zarobljenika iz bolnice, i obezbeivanju zarobljenika tokom njihovog prebacivanja autobusima do Ovare, i u samoj Ovari. Nije navedeno, niti je to utvreno dokazima da su lanovi policije izvrili bilo koji zloin iz ovoga sluaja. Nasuprot tome, oni su bili angaovani, iako na nezadovoljavajui nain, na zatiti ratnih zarobljenika od zlostavljanja od strane Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga. Kako to injenice ovoga sluaja otkrivaju, bezbednost i zatita ratnih zarobljenika u Ovari nije bila dovoljna. Broj trupa vojne policije u Ovari bio je veoma mali, a njihov uinak je povremeno bio nezadovoljavajui, tako da su veliki deo vremena zarobljenici bili izloeni neprijateljskim postupcima pripadnika Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga koje su se okupile o Ovari. Nasuprot Mrkievim i drugim dokazima, vee je utvrdilo da je Mile Mrki bio u Ovari u vreme kada su zarobljenici zlostavljani. Stoga je on bio u mogunosti da posmatra brutalno ponaanje Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga i tako se lino uveri da se ozbiljni zloini vre nad ratnim zarobljenicima. On je uz to imao saznanje o slinim zbivanjima u prolosti, a posebno o zlostavljanju koje je ukljuivalo ubijanje hrvatskih ratnih zarobljenika od strane Srpske teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga prethodnog dana, kao i o slinim incidentima koji su se dogodili u oblasti Vukovara tokom oktobra i novembra 1991. Medjutim on je odluio da ne potegne ni jednu raspoloivu meru da sprei te dogaaje. On nije ispunio svoju dunost da brine o ratnim zarobljenicima koje je JNA pritvorio, to jest dunost koju su mu nametali zakoni rata, a u koju je spadala i odgovornost koju mu je poverio Mile Mrki. Veselin ljivananin je mogao da trai ili naredi angaman dodatnih trupa u Ovari. Mogao je da izda nareenje da vojna policija prisutna u Ovari pojaa zatitu ratnih zarobljenika. On nije izdao odgovarajua nareenja, niti preduzeo odgovarajuu akciju. Time je olakano dalje zlostavljanje ratnih zarobljenika, i posledino izvravanje zloina i surovog postupanja, to njemu mora da je bilo jasno pod ondanjim okolnostima. Iz istih razloga utvrdjena je odgovornost Veselina ljivananina,

1456

1457

Vukovarska tragedija 1991 u skladu sa lanom 7(1) Statuta, za pomaganje u izvravanju zloina torture i surovog postupanja i podsticanja istih. Medjutim nije utvreno da je on odgovoran za pomaganje u izvravanju zloina surovog postupanja, i podsticanje istog, koji je izvreno nametanjem neljudskih uslova pritvora u hangaru u Ovari. Isto tako dokazni materijal nije pokazao da je Veselin ljivananin uao u hangar, te se tako lino uverio u uslove pritvora u istom. Zloin ubistva je bio poinjen tokom noi, posle povlaenja vojne policije JNA iz Ovare, u skladu sa nareenjem Mileta Mrkia. Na osnovu toga nareenja Veselin ljivananin je prestao da bude odgovoran za bezbednost ratnih zarobljenika, te je posledino prestala njegova komandna vlast nad vojnom policijom koja je obezbeivala zarobljenike. Stoga on nije odgovoran za ubistva koja su poinili pripadnici Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga posle povlaenja vojne policije JNA iz Ovare. to se tie zatvorske kazne, vee je u pisanoj presudi iznelo mnoge faktore koji su uzeti u obzir prilikom ocenjivanja odgovarajuih kazni. Vee je posebno uzelo u obzir, kao to mu je to bilo nuno da uradi, strukturu izricanja kazni u bivoj Jugoslaviji. Vee primeuje da je dananji efekat zakona u Srbiji i Hrvatskoj koji se odnosio na kazne za pomaganje ubistva izvrenog 1991 i podsticanje istog, u pogledu ovoga sluaja, taj da predvia mogunost izricanja maksimalne kazne zatvora od 20 godina. Vee je isto tako uzelo u obzir kazne koje je ovaj sud do sada izrekao, ali nije pronalo druge sluajeve sa okolnostima dovoljno slinim ovom sluaju koje bi mu bile od koristi u razmatranju odgovarajue kazne za ovaj sluaj. Ovo vee eli da naglasi da se ovaj sluaj tie posebno traginih dogaaja u Ovari na dan 20 novembra, kada su, kao to je dokazano, 194 identifikovana zarobljenika bila ubijena, dok su prethodno ratni zarobljenici bili mueni tako to su surovo batinjani u odmazdi za njihov angaman u hrvatskim oruanim snagama u bitci za Vukovar. U njihovo zlostavljanje spada i injenica da su ih snage JNA drale zarobljene pod neljudskim uslovima. Dokazi pokazuju da su stvarni poinioci torture, batinjanja i zloina bili lanovi Srpske teritorijalne odbrane, od kojih su mnogi bili rodom iz same oblasti Vukovar, i srpskih paramilitarnih snaga. Ubistva, torturu, i batinjanja nisu naredili ni Mile Mrki ni Veselin ljivananin. Mile Mrki e biti kanjen za podsticanje i ispomo u ubijanju, jer je uprkos saznanju o prisustvu pripadnika Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga u Ovari i pretnji koji oni predstavljaju za ratne zarobljenike, a oigledno u reakciji na pritisak lokalne srpske vlade, naredio da se povuku

Vukovarska tragedija 1991 JNA trupe koje su obezbeivale zarbljenike, ime je posledino omoguio pripadnicima Teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga da ubiju zarobljenike. JNA snage kojima je komandovao su ranije utvrdile neljudske uslove pritvora, a Mrki tokom popodnevnih asova nije nita uinio da obezbedi valjanu zatitu zarobljenika od strane JNA, to jest da sprei torturu zarobljenika od strane pripadnika Srpske teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga. Veselin ljivananin e biti kanjen za pomaganje u torturi i podsticanje iste, jer nije obezbedio odgovarajue JNA straare u Ovari, niti su JNA straari pod njegovom komandom bilo ta uinili da spree batinjanje ratnih zarobljenika od strane Srpske teritorijalne odbrane i paramilitarnih snaga u odmazdi za njihovu povezanost sa hrvatskim snagama u Vukovaru. Mile Mrki: Molim vas ustanite. Ovo vee vas proglaava KRIVIM, u skladu sa lanom 7(1) Statuta, u vezi sa sledeim takama optunice: Taka 4: Ubistvo, krenje zakona i obiaja rata, po lanu 3 Statuta, za pomaganje u ubistvu i podsticanje ubistva 194 osobe identifikovane u rasporedu ove presude, na mestu lociranom u blizini hangara u Ovari na dan 20. i 21. novembra 1991; Taka 7: Tortura, krenje zakona i obiaja rata, po lanu 3. Statuta, za pomaganje u torturi i podsticanju iste nad zarobljenicima rata u hangaru u Ovari na dan 20. novembra 1991; Taka 8: Surovo postupanje, krenje zakona ili obiaja rata, po lanu 3 Statuta za pomaganje u, i podsticanje odravanja neljudskih uslova pritvora u hangaru u Ovari na dan 20. novembra 1991. Mile Mrki, vi ste osueni na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina. U obzir e u potpunosti biti uzeto vreme koje ste proveli u pritvoru. Vi ete ostati u pritvorskoj jedinici suda sve dok se ne okonaju aranmani za va prebaaj u dravu u kojoj ete izdravati vau zatvorsku kaznu. Moete da sednete. Miroslave Radiu: Molim vas ustanite Ovo vee je utvrdilo da NISTE KRIVI ni po jednoj taki optunice. Ovo vee nareuje da budete puteni iz Jedinice za pritvor Ujedinjenih nacija odmah po ispunjenju nunih modaliteta. Moete da sednete. Veseline ljivananinu : Molim vas da ustanete Ovo vee vas proglaava KRIVIM, u skladu sa lanom 7(1) Statuta, po sledeim takama optunice:

1458

1459

Vukovarska tragedija 1991 Taka 7: Tortura, krenje zakona ili obiaja rata, po lanu 3 Statuta, zbog pomaganja u vrenju torture nad ratnim zarobljenicima i podsticanju iste u hangaru Ovara na dan 20. novembra 1991 ; Ovo vee je utvrdilo da NISTE KRIVI ni po jednoj drugoj taci optunice. Veseline ljivananinu, osuujete se na 5 godina zatvora. U obzir e u potpunosti biti uzeto vreme koje ste proveli u pritvoru. Vi ete ostati u pritvornoj jedinici suda dok se ne okonaju aranmani za va prebaaj u dravu u kojoj ete izdravati vau zatvorsku kaznu. Moete da sednete. Ovim se ovo sudjenje zavrava. Ovo vee se sada povlai.

Vukovarska tragedija 1991

SVEDOENJA PRED HAKIM TRIBUNALOM I NA SUENJU U BEOGRADU ZA OVARU

1460

1461

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

LOVAS: NA MINSKOM POLJU

SVEDOK C-1204 UILAC MEK KION PITANJE: Gospodine, da li ste vi po nacionalnosti Hrvat, roen u Vukovaru 1963. godine? Da li ste iveli u mestu Lovas, Hrvatska, do 24. decembra 1991. godine kada ste bili prisiljeni da napustite to mesto? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam opisati kako je izgledalo selo Lovas pre rata, i pri tome obratite panju na etniki sastav sela, odnosno na odnos hrvatskog stanovnitva i stanovnitva koje nije bilo hrvatske nacionalnosti. SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bilo je to jedno mirno slavonsko selo, bilo je veinsko hrvatsko, bilo je oko 8% nehrvata, neto malo Maara, ostalo su bili Srbi. Nije bilo nikakvih problema, ni nacionalnih ni ovako, zajedno smo ivjeli, druili se, odrastali, ili u kolu i sve do 1991. godine. TUILAC MEK KION PITANJE: Koliko je selo Lovas otprilike udaljeno od granice izmeu Hrvatske i Srbije? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Pa ima zrane linije oko dva, dva i pol do tri kilometra. TUILAC MEK KION PITANJE: A kada je re o stanovnitvu koje nije bilo hrvatske nacionalnosti, moete li nam rei koje je nacionalnosti bilo to stanovnitvo? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bilo je Maara neto i, ovaj, Srbi. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je veina bila Srba ili je veina bila Maara? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Veina Srba.

1462

1463

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam opisati kada je dolo do prvog napada na selo Lovas? Moete li nam rei neto vie o tom napadu? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bilo je jesen, tenkovi su ili prema Vukovaru preko jednog polja repe, mi smo brali jabuke u jednom vonjaku i zauli smo pucnjavu, preko nas je taman ilo, gaali su prema selu. Normalno, od straha smo pobjegli svi prema selu i kad sam dolazio prema crkvi naoj katolikoj u selu, vidio sam da je toranj oteen od tenkovske granate. TUILAC MEK KION PITANJE: Kada kaete pucali su, da li su pucali iz tenkova ili iz puaka? Iz ega su pucali? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Iz tenkova. TUILAC MEK KION PITANJE: I koliko je otprilike granata ispaljeno u pravcu Lovasa? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ispaljeno je par komada, tri ili etiri. Jedna je pogodila, otetila toranj crkve, ove su druge bile u istom pravcu, samo promaile su crkvu. Pale su na rub sela. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je do ovog napada na Lovas dolo pre ili posle zauzimanja sela Tovarnik, dakle pre ili nakon to je JNA zauzela selo Tovarnik? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Prije. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je dolo i do drugog tenkovskog napada na Lovas i ako jeste, moete li nam opisati ta se desilo tokom tog drugog napada? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Isto je bilo posle zauzimanja Tovarnika. Posle nekoliko dana ili su gore, glavnom cestom id Vukovar, pucali su na silose od poljoprivredne zadruge i gaali su sa onom maljutkom, to je navodea raketa, crkvu. Onda se toranj crkve zapalio. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je iko od ljudi u Lovasu ubijen ili ranjen tokom bilo kojeg od ova dva tenkovska napada? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne. TUILAC MEK KION PITANJE: Po vaoj proceni, koliko je granata ispaljeno na Lovas tokom drugog tenkovskog napada? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: etiri do pet komada. TUILAC MEK KION PITANJE: Pomenuli ste da je do drugog tenkovskog napada dolo par dana nakon zauzimanja Tovarnika. Koliko je selo Tovarnik udaljeno od sela Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Oko sedam kilometara.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: Onda pretpostavljam da je selo Tovarnik zauzeto pre nego to je zauzeto selo Lovas. Je li to tano? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Nakon zauzimanja Tovarnika, da li su ljudi iz tog sela napustili selo i ako jesu, da li je iko od njih doao u vae selo, u Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Veina ih je pobjegla u Lovas, neki su otili prema Iloku. Uglavnom bili su razmjeteni kod prijatelja i rodbine po Lovasu. TUILAC MEK KION PITANJE: A zato su ti ljudi napustili Tovarnik? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Kako su nam oni objasnili da je, tenkovi su uli u celo, poeli su pucat, gaali su crkvu, zapalili su crkvu, gaali su kue hrvatske, palili su kue, ljudi su bjeali u strahu. TUILAC MEK KION PITANJE: Ti ljudi koji su beali iz Tovarnika u Lovas, da li su oni bili Hrvati ili Srbi? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Hrvati. TUILAC MEK KION PITANJE: Gospodine, nakon to je Tovarnik zauzet, da li je odran sastanak izmeu seljana Lovasa i JNA da bi se razgovaralo o moguoj predaji sela Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bili su razgovori. Ilo se, etiri su osobe, mjetani sela, dva Srbina i dva Hrvata, ili su u id, tamo su razgovarali sa oficirima JNA. On je zahtjevao da se preda oruje, spominjao je nekih stotinjak puaka automatskih. Meutim, toga nije bilo i stvorila se ve jedna panika koja je ljude, znali smo to je bilo u Tovarniku. TUILAC MEK KION PITANJE: Kada kaete panika, da li mislite na ljude koji su otili na taj sastanak ili na ljude u selu Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: U cijelom selu se stvorila panika, ljudi su se bojali da emo proi kao i susjedno selo Tovarnik. TUILAC MEK KION PITANJE: Ta etvorica metana koji su otili na sastanak sa predstavnicima JNA u idu, jesu li oni bili Hrvati ili Srbi? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Dvojica su bili Hrvati, dvojica su bili Srbi. TUILAC MEK KION PITANJE: Ljudi koji su bili u selu, rekli ste da su se plaili zbog onoga to se desilo Tovarniku. ta su ti ljudi uradili? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ljudi su ekali mrak, ljudi su odlazili prema Iloku i prema, jednostavno nisu znali vie gdje bi. Dalje se nije moglo,

1464

1465

Vukovarska tragedija 1991 niti u Vinkovce, niti u Vukovar, tako da su, zatvarali su se u kue i ekali ta e se dogoditi. TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam rei ta se desilo sledeeg dana nakon tog sastanka u idu? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Sljedeeg dana je doao oficir JNA sa veleasnim sveenikom katolikim iz Tovarnika. Doao je sa vozaem, oficir taj JNA i sveenik. Zahtjevao je, tamo je galamio, vikao i zahtjevao je da se preda oruje, jel da e doi vojska unutra i da e oni pretresati i da e traiti oruje. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je taj oficir JNA na bilo koji nain pretio ili rekao ta e se desiti sa ljudima iz sela Lovas ako se oruje ne preda? I ako jeste, ta je rekao? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Prijetio je, govorio je da e doi vojska unutra, da e oni pretresati, da emo proi kao Tovarnik. TUILAC MEK KION PITANJE: Kada je dolo do glavnog napada na selo Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: 10. desetog 1991. godine. TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam opisati taj napad? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Pa negdje ujutro, oko sedam sati je, zauli smo detonacije, ulo se da udara negdje, tenkovi su pucali, padalo je po selu. Onda se to malo primirilo par minuta, da bi se zatim ula rafalna paljba i od pravca Opatovca. Bili smo pobjegli u podrum. Ja sam, ivim u centru pa sam provirio malo van na ulicu i vidio sam da od pravca Opatovca idu maskirani ljudi sa orujem i vidim da su ispred sebe terali neke moje mjetane. Vratio sam se nazad u podrum da bi za jedno par minuta i kod mene na kapiju lupali i vikali da izlazim van iz podruma jer e bacit bombu unutra. Ja sam izaao van, otvorio kapiju. Oni su uli unutra. Izveo sam djecu vani i obitelj. Oni su tamo vikali, galamili da bi se pojavio jedan Srbin iz sela koji je bio takoer sa njima i govorio im da odu van. Meni je doao i pitao me da li imam oruje. Ja sam rekao da nemam. On je rekao da nee bit problema, da stavim bijelu plahtu na kapiju i da ne idem vani nikuda. Oni su nastavili dalje ulicom. ula se dalje pucnjava. Tako ja sam ostao u dvoritu, nisam vie izlazio van. TUILAC MEK KION PITANJE: Na koji nain ste vi shvatili zato je bilo potrebno da stavite beli arav, belo platno na kuu? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Pa da smo oznaeni da smo pregledani, da smo Hrvati.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: Da li su i od drugih seljana koji su bili Hrvati traili da stave bela platna na svoje kue? I da li su bela platna stavljana i na kue koje su pripadale Srbima? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne, sve su hrvatske kue morale stavit bijelu plahtu van a srpske ne. TUILAC MEK KION PITANJE: Tokom dana koji su usledili nakon zauzimanja Lovasa, da li se od vas trailo da stavite neto na svoju odeu kako bi se lino identifikovali kao Hrvat, da ste Hrvat? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Morali smo, kad smo se kretali kroz selo morali smo imati bijelu krpu oko ruke. TUILAC MEK KION PITANJE: Kad kaete morali smo, da li se to odnosi na hrvatske stanovnike sela, da li su oni morali da nose belu traku? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Samo na hrvatsko. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li su Srbi koji su iveli u selu morali da nose bilo ta na svojoj odei da bi se identifikovali? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne. TUILAC MEK KION PITANJE: Rekli ste da je napad na vae selo poeo tenkovskom vatrom, granatama, a da je onda nakon zatija usledila artiljerijska vatra pa rafali puane vatre. Koliko dugo je trajala tenkovska vatra na selo pre nego to je zapoela pojedinana, rafalna pucnjava? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Pa jedno par minuta. Tu je palo nekoliko granata, onda su prekinuli da bi ovi njihovi mogli ui u selo, da ne bi njih pogodili. TUILAC MEK KION PITANJE: Rekli ste da bi ovi njihovi mogli ui. Vi ste videli neke od tih ljudi kako idu po selu. Je li tako? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Ti ljudi koje ste videli, da li su to bili lokalni Srbi, metani? Ali pre toga, opiite nam ih. SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Oni su bili onako u djelovima uniforme, i one milicijske, i vojne, i u civilu. Imali su oruje svakakvo, zolje, puke automatske, poluautomatske. Onako, bili su i neuredni, bili su mjetani moji iz sela, bilo je nekih nepoznatih, bilo je iz drugih sela koje sam poznao sa posla. TUILAC MEK KION PITANJE: Ti metani koje ste poznavali, da li su oni bili Srbi? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da.

1466

1467

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: Da li su oni ili zajedno sa ostalima koje niste poznavali ili su oni, ili su ti metani bili u zasebnim grupama, a oni koji nisu bili metani u drugim grupama? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bili su izmeani jer oni su pokazivali hrvatske kue. TUILAC MEK KION PITANJE: U tom prvom periodu, tokom prvog dana, da li ste videli vojnike koje ste mogli identifikovati kao redovne vojnike JNA ili rezerviste JNA? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Pa negdje pred veer su doli tenkovi u selo, rasporedili se oko sela, dolo je desetak autobusa vojske. Doli su i desetak kamiona sa prateom opremom nekom. Uglavnom bilo je tu i rezervista, a bilo je mladih vojnika u redovnoj uniformi. TUILAC MEK KION PITANJE: Kad su tenkovi uli u selo? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Predveer. TUILAC MEK KION PITANJE: A kada su uli autobusi puni vojnika? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Poslije njih, odmah za njima. TUILAC MEK KION PITANJE: Pre nego to su tenkovi uli u selo, da li ste tog prvog dana videli nekog vojnika JNA u selu? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Nisam vidio, nisam smjeo izlaziti na ulicu. Gledali smo kroz prozor, malo onako koliko se moglo na ulicu vidjeti, ali bilo je nepoeljno gledati jer oni su pucali na sve strane, onda. TUILAC MEK KION PITANJE: Tokom tog napada 10. oktobra, da li su seljani branili Lovas? Da li su pucali, uzvratili vatru na ljude koji su napali Lovas ili je selo praktino zauzeto bez odbrane? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Zauzeto je bez odbrane. TUILAC MEK KION PITANJE: Koliko ljudi je ubijeno tokom napada na Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Oko 20. TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam rei bilo ta o tim ljudima koji su ubijeni, da li su oni bili mladi, stariji ljudi, mukarci, ene? Moete li nam bilo ta tome slino rei? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bili su veinom stariji ljudi. Tri ene su ubijene po ulici, na ulici gdje su ih zatekli. To su ljudi, njih par od 35 godina, ovo ostalo je sve stariji do 65, 60 godina. TUILAC MEK KION PITANJE: Ti ljudi koji su ubijeni tokom napada, da li su ubijeni granatama, dakle vatrom iz tenkova ili su ubijeni, ustreljeni puanim mecima?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Po mom saznanju, samo je jedan ovjek ubijen u svom dvoritu od granate jer pala mu je u dvorite granata, a ostali su svi ubijeni mecima. TUILAC MEK KION PITANJE: Gospodine, kada je stiglo tih deset autobusa punih vojnika JNA, gde su otili? Jesu li ostali u selu, da li su se smestili u selu? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Smestili su se u osnovnu kolu i na izlazima iz sela. Onda su, tu su Hrvate istjerali iz njihovih kua, da oni budu blie izgleda tim punktovima. TUILAC MEK KION PITANJE: A hrvatske kue u kojima su se oni smestili, ta se desilo sa ljudima koji su iveli u tim kuama? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Njih su jednostavno istjerali van iz kue i rekli im da se snalaze, neka idu kod nekog drugog u kuu. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je bilo ko od Srba izbaen iz svoje kue da bi se u tu kuu smestili vojnici JNA? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je JNA postavila kontrolne punktove oko sela? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da, postavili su na izlazu iz sela. Na par izlaza iz sela su postavili tenkove, to su bili kontrolni punktovi. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je bilo mogue napustiti selo kada su postavljeni ti kontrolni punktovi? Da li je bilo mogue izai iz sela, a da se ne proe kroz te kontrolne punktove? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Prvu no se jo moglo jer su jo pojedini sa obiteljima koji su bili na kraj sela pobjegli, a kasnije su oni pojaali te punktove tako da se vie nikako nije moglo izai. Drugi dan se vie nije moglo nikako izlaziti van. TUILAC MEK KION PITANJE: Ljudi koji su otili nakon napada, kuda su otili? I otprilike koji procenat stanovnitva je napustio selo nakon napada? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Veina ih je pobjegla u Ilok, a negde sve skupa oko 60% ljudi je pobjeglo, to prvi dan u vrijeme napada i tu prvu no. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li ste vi napustili selo? I ako niste, zato niste? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Nisam. Ja sam u centru, tako da nisam mogao vie nikud se kretat, a plus toga imao sam malu djecu i obitelj, tako da sam ostao sa njima i nisam se htio razdvajati od njih.

1468

1469

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: Pored vojnika i rezervista JNA koji su bili u selu, da li je bilo paravojnih grupa koje su ostale u selu? I ako jesu, moete li nam opisati te grupe koje su bile u selu? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bilo ih je dosta. Bili su, zvali su se, oni sami izmeu sebe su se zvali Jovievci, Duan Silni, Beli orlovi, bili su i neki Valjevci. To su sve bili, svi deki jednako obueni, dobro naoruani, u maskirnim uniformama, uredni. TUILAC MEK KION PITANJE: A kakav je bio odnos tih paravojnih grupa u odnosu na JNA? Da li je bilo vie redovnih snaga JNA u odnosu na paravojne grupe ili ih je bilo otprilike jednako? Moete li nam to objasniti? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ovih je bilo, nismo ih mogli brojati, oni su se kretali, mi smo imali, slali su nas na poslove, morali smo radit. Uglavnom, bilo ih je jako puno u selu. Oni su odlazili, dolazili. Ja mislim da je bilo vie JNA, aktivne vojske koja je bila tamo. TUILAC MEK KION PITANJE: A kada su te paravojne grupe dolazile u selo, kada su dolazile i odlazile iz sela, da li su morale da prolaze kontrolne punktove JNA da bi uli ili izali iz sela? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: ta se desilo sa kuama Hrvata tokom napada na Lovas i nakon napada na Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bili su, kad su ulazili bilo je dosta kua zapaljeno. Onda su i kasnije ulazili u kue, pljakali, uzimali to je vrijedno, novac, zlato, tehniku robu, automobile. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li su zapaljene i kue koje su pripadale stanovnicima srpske nacionalnosti? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Niti jedna. TUILAC MEK KION PITANJE: A da li su pljakane kue koje su pripadale stanovnicima srpske nacionalnosti? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne. TUILAC MEK KION PITANJE: Ko je pljakao kue? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ti, paravojne te jedinice, oni su pljakali. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li ste ikada videli da je bilo ko od vojnika JNA, bilo redovni ili rezervista, preduzeo bilo kakve korake da zaustavi ove pripadnike paravojnih grupa da ne pljakaju kue, hrvatske kue? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: Pomenuli ste da su seljani morali da rade. Kakav ste zadatak vi dobili nakon zauzimanja sela? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ja sam radio, par dana smo morali fizike radove obavljati, skupljali smo granje za krunu pe, da bi mi nakon par dana doao jedan seljanin i rekao mi da moram ii da dobujem. TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam rei ta radi doboar? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: On ide kroz selo, ima jedan bubanj, lupa sa jednom palicom, dobije tekst jedan koji mora, pa mora i po selu, na uglovima ulica itat. TUILAC MEK KION PITANJE: I da li ste vi to radili? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Na osnovu teksta koji ste dobili da itate, da li ste mogli da zakljuite ko je zauzeo poloaj predsednika sela Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: A ko je to? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ljuban Devetak. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je gospodin Devetak imao neki zvanini poloaj u selu pre zauzimanja Lovasa? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ne, on je bio mjetanin a ivio je u Osijeku. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je takoe postojao i lokalni komandant snaga teritorijalne odbrane u selu? I ako jeste, ko je to bio? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Postojao je. To je bio Milan Radoji. TUILAC MEK KION PITANJE: I na kraju, da li ste na osnovu dokumenata koje ste videli kao seoski doboar mogli da zakljuite ko je bio komandant snaga JNA u selu, nakon to je JNA zauzela selo? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bio je kapetan Marko Kova. TUILAC MEK KION PITANJE: Sada bih htio da skrenem vau panju na dogaaje od 17. oktobra. Za asni Sud, ovo poinje od paragrafa 19 rezimea napravljenog prilikom razgovora sa svedokom. Gospodine, ja bih vas zamolio da nam svojim reima ispriate ta se desilo tog dana, i da ponete sa obavetenjem koje je proitano, da se svi mukarci moraju javiti u centru sela. SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ja sam dobio obavijest da idem obavijestit ljude da se skupe u centru sela u 17 sati, svi od 18 do 55 ili 60 godina, radi nekog dogovora i obavijesti i tako. Kad su se ljudi skupili, ja sam bio meu njima, oni su nas opkolili, jednog po jednoga putali, uterivali

1470

1471

Vukovarska tragedija 1991 unutra u dvorite mehanike radionice. Tu su nas pretresali na grub nain, oduzimali nam sve, cigarete, upaljae, terali nas da sjednemo na klupe koje su ve bile poreane u dvoritu u dva reda. Tu su nas ostavili cijelu no, popisali su nas, pretili su nam, udarali nas. U toku noi su nas obilazili, a na jednom povienom dijelu su bili postaviti mitraljezi, desetak metara od nas. Pretili su nam da, ako se bude ko micao, da e nas poubijat. Oni su nas u toku noi obilazili, udarali kundacima puaka po leima, po bubrezima, po glavi, tako da smo tu no preiveli puno straha i udaraca i svega. Bilo je dosta hladno, tako da smo ujutro bili svi promrzli, ali eto, preivili smo kao tu no pa mislili smo, bie neto bolje, nee bit, nee nas poubijat tu. TUILAC MEK KION PITANJE: Dozvolite mi da vas neto pitam pre nego to preemo na ono to se dogodilo ujutru. To nareenje da ljudi, odnosno mukarci treba da se okupe, ko je potpisao to nareenje? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ljuban Devetak. SUDIJA MEJ: Samo da razjasnimo. Da li su trebali da se okupe svi ljudi ili svi mukarci? SVEDOK C-1204: Mukarci. TUILAC MEK KION PITANJE: A to su bili mukarci odreene starosne grupe. Mislim da ste rekli starosti od 18 do 55 godina. SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Koliko se otprilike mukaraca okupilo na taj nain? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Oko 70. TUILAC MEK KION PITANJE: I kada ste poeli da opisujete te dogaaje, rekli ste oni su nas opkolili, imali su mitraljeze. Moete li nam rei ko je to bio, ko je drao vas i te ostale mukarce kao zarobljenike? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Valjevci. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li su to bili redovni vojnici JNA, rezervisti ili su to bili pripadnici paravojne grupe koju nazivate Valjevci? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ja bih rekao redovni, jer oni su bili svi jednaki deki, solidno graeni, kao jedna specijalna jedinica, elitna. Disciplinirani su bili. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li je tokom noi tim ljudima, da li je toj sedamdesetorici mukaraca tokom noi bilo dozvoljeno da legnu, da promene poloaj, da ustanu ili su morali da ostanu u istom poloaju tokom cele noi? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Morali smo uspravno sediti i nismo se smeli naginjati i ogrtati.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC MEK KION PITANJE: U redu. Moete li nam rei ta se desilo ujutro? SUDIJA MEJ: Pre nego to preemo na to, mislim da je ovo moda zgodan trenutak da prekinemo jer se sada poinjemo baviti novom temom. Svedoe C-1204, molim vas da imate na umu, tokom ove pauze i bilo koje druge pauze, da ni sa kim ne razgovarate o svom svedoenju dok se ono ne zavri, a to ukljuuje i predstavnike Tuilatva. Sada emo napraviti pauzu na 20 minuta. Posle toga se molim vas, vratite. TUILAC MEK KION PITANJE: Hvala, asni Sude. Mislim da smo doli do jutra nakon ona duge noi. Recite nam ta se dogodilo to jutro? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ujutro je doao Devetak i zapovednik tih Valjevaca, oni su ga zvali Bokser. Poela je neka prozivka i kako je ko prolazio, morao je proi ispred njih. Tamo je njih bilo poslagano, oni su ga udarali kundacima puaka, eljeznim armiranim crijevima, komadima eljeza tako da su ljudi krvavi padali razbijenih i glava i karlica i zdjelica i naili su na neke, na imena oca i dvojice brae, njih nije bilo tamo, poslali su kui po njih a oni su nastavili dalje mlatit, udarat. Kad su ovi doveli ovu trojicu, njih su odmah sa vrata poeli tu, jedan od njih kojega su zvali Petronije ubo je Antu Luketia u slabinu, u predelu bubrega noem. ovjek je pao, krv je liptala iz njega, tamo su ga jo nogama udarali. Nastavili su prozivku da bi odjedanput zaustavili, neta su se dogovarali. Rekli su nam da emo sad ii sa njima van, van sela da bi oni pregledali teren da li ima ustaa okolo. Nas su poredali u dvije kolone, ovi deki to su bili pretueni ostali su tamo leat. Mi smo krenuli van, mi smo ili unutri kao u dva reda, a oni su sa strana nas ili, sa ljeve i desne strane. Kad smo doli na izlaz, vojska je otvorila samo rampu jer bila je napravljeta neka proizvoljna rampa. Mi smo proli, tu su se oni, ovaj, mi smo onda izali na vanjsku stranu, a oni su ili unutra, tako objasnili su, ako ovi pucaju da pucaju prije po nama nego po njima. Kad smo doli na krivinu na izlazu iz sela, jedan deko nije mogao vie, bila mu je razbijena zdjelica, epao je, nije mogo vie hodat, krvario. Oni su vikali da ne sme zaostajat, da ide napred, on je reko da ne moe. On je zaostao, mi smo uli samo rafal i ovjek je ubijen. Mi smo nastavili dalje, doli smo do one djeteline. Tamo su nas poslali prvo da s ceste idemo u pravcu, prema uzvienju i morali smo nogama, tu drat se za ruke i nogama detelinu ruit jer bila je visoka, oko 30 centimetara. Kad smo proli taj dio, onda su nas vratili, morali smo se licem okrenuti prema pogonu Borovo, i prema gore. Tu smo nakon desetak metara naili na neku icu, neko je viknuo ica, najedanput se ula eksplozija i onda pucnjava. Rekli su nam da, ako ita bude, da ne smemo lei

1472

1473

Vukovarska tragedija 1991 prije toga. Ja sam sam, vie od straha od one eksplozije, pucnjave lego, meci su zujali oko glave, ulo se jaukanje. Onda su poeli vikat da prekinemo paljbu, da je neki njihov Joco ranjen. Mi smo ostali leat a oni su tamo oko njega brinuli. Onda su rekli nama da moramo ustat, mi koji smo ustali, koji nisu bili ranjeni, mi smo ustali. Ko je bio ranjen da digne ruku, ljudi su podizali. I u tome je naiao vojno vozilo pincgauer JNA iz pravca sela. Kada je doao, stao je na toj krivini gore, pitao je ta je bilo, a oni su rekli da su to ustae minirale, da smo mi naletili kao na minu. On je rekao da nije istina, da je to vojska minirala kad je ula u selo, i rekao je da se ranjeni odvezu kod doktora, a nas vrate u selo nazad. Seo je u to vozilo i otiao. Oni su meutim nas naterali dok nije doo kamion da vozi ranjene, naterali su da idemo skidat te mine. Ja sam osobno skinio jedno etiri-pet komada. Morali smo skinit minu, bila je vezana nekom, potezna mina, icom, to smo nekako pokidali. Nosili smo pred njih rairenih ruku, u jednoj ruci eksploziv, u jednoj minu, poseli smo tamo. Kad sam se okrenio, video sam da ima etri reda ugaene djeteline u pravcu gdi smo mi ili. Znai da se vidilo da je postavito prije. Kad je doao kamion, ili smo pomo ovim ranjenima da se utovare. Jedan mjetanin je nagazio na malu minu, odnjelo mu je prste na nozi. Njih su onda utovarili u kamion, odvezli, a bio je jedan deko koji je dobio u kimu, on je samo vikao da nema noge. Mi gledamo, ima noge ovjek, a ne moe nita. Njih su odvezli u pravcu Tovarnika, a nas su vratili u selo. Rasporedili su nas da idemo dalje raditi kao da nije nita bilo. Kad smo doli u zadrugu, oni deki to su bili pretueni tamo nije bilo nikog vie, krv je jo ostala, kopali smo ispod kole rovove nekih tamo za vojsku. Vidili smo da iz opine izvode brau Pavli, jedan Nikola, tako su ga zvali... (...) TUILAC MEK KION PITANJE: Gospodine svedoe, vratimo se na onaj trenutak kada su zatvorenike tukli ujutro i kada su ljudi prozivani navodno da odu na rad. Da li je gospodin Devetak bio prisutan dok su se ta batinjanja koja ste vi opisali odvijala? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bio je prisutan on i taj zapovednik tih Valjevaca, taj Bokser. TUILAC MEK KION PITANJE: Ono polje deteline na koje su vas odveli, koliko je ono udaljeno od zgrade zadruge u centru Lovasa gde ste na poetku bili zatoeni? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Jedno 700 do 800 metara. TUILAC MEK KION PITANJE: Kako bi doli od zgrade zadruge do polja deteline, da li ste morali da proete kroz kontrolni punkt JNA? I ako

Vukovarska tragedija 1991 jeste, ta se dogodilo kada je vaa kolona koja je bila pod straom prola kroz taj punkt JNA? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Morali smo pro kroz taj glavni ulaz u selo, nita, kako smo mi nailazili, tako su oni digli samo rampu i mi smo proli bez nekih pitanja ili bilo ega. TUILAC MEK KION PITANJE: Moete li nam rei ko je bio, ali ne treba nam ime ve eventualno jedinica ili opis onih koji su sproveli zatoenike od zadruge do polja deteline. Ko vas je odveo na polja deteline? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Valjevci. TUILAC MEK KION PITANJE: Ti Valjevci, jesu li to bili oni isti koji su drali strau nad zatvorenicima dok ste bili primorani da hodate kroz polje deteline? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Spomenuli ste neko vozilo JNA koje je prolo. Osoba koja je bila u tom vozilu, da li je ona bila oficir JNA ili obian vojnik? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bio je oficir JNA. TUILAC MEK KION PITANJE: Sa onog mesta gde se nalazilo njegovo vozilo odnosno gde je on bio, da li je bilo mogue videti tela ljudi koji su poginuli ili bili ranjeni u toj eksploziji mine? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bilo je mogue vidjeti jer taj put, ta cesta je podignuta jedno pet do est metara od polja deteline. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li ste vi stajali na cesti kad kaete da ste mogli videti etiri reda mina? Jeste li vi tamo stajali? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da, morao sam doi do kanala, preko kanala prei, popet se gore i na cesti uz rub ceste ostaviti te mine. TUILAC MEK KION PITANJE: Mesto na kojem su ostale mine, kada ste se okrenuli i kada ste mogli jasno videti gde su mine postavljene, gde je to mesto bilo u odnosu na mesto gde su stajali Valjevci sa pukama i straarili nad zatvorenicima koji su hodali kroz minsko polje? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Jedni su nam bili iza lea, a jedni su bili gore na cesti. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li su oni bili na poloaju sa kojeg su takoe jasno mogli da vide redove mina na tom polju? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: U trenutku kada su zatvorenici bili prisiljeni da hodaju kroz to minsko polje, da li su im vojnici pokazali gde su bile mine ili su im jednostavno rekli da hodaju kroz to polje?

1474

1475

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Nita nisu pokazali, samo su rekli da se moramo drati za rukle i nogama ruiti djetelinu. TUILAC MEK KION PITANJE: Spomenuli ste nekog mladia, deaka koji je bio ozbiljno ranjen, i onda ste uli pucnjavu i on je ubijen. Znate li njegovo ime? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Ovaj momak to je ranjen, on je umro u Tovarniku. Zove se Turkalj Josip. A deko koji je ubijen uz put na krivini je Boanac Boko. TUILAC MEK KION PITANJE: Gospodin Boanac, da li ste videli njegovo telo kada ste se vraali u Lovas? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da, leao je uz rub ceste. (...) TUILAC MEK KION PITANJE: Gospodine svedoe, od onih sedamdesetoro ljudi koji su bili zatvoreni u zgradi zadruge preko noi, otprilike koliko njih je hodalo kroz polje deteline? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Oko 50. (...) TUILAC MEK KION PITANJE: Gospodine svedoe, recite nam ko su ljudi ija se imena nalaze na ovom spisku? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: To su ljudi koji su poginuli, ubijeni na minskom polju. TUILAC MEK KION PITANJE: Onaj ovek u koga je pucano dok je iao ka minskom polju, da li je se i njegovo ime pojavljuje na ovom spisku? Ukoliko je odgovor da, moete li nam ponovo rei kako se on zvao? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Nalazi se, Boanac Boko. TUILAC MEK KION PITANJE: A ovek koji je ranjen na minskom polju, ali je podlegao ranama kasnije, kako se on zove i da li je i njegovo ime na spisku? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Jeste na spisku, Turkalj Josip. (...) TUILAC MEK KION PITANJE: Nakon tog prvog prolaska kroz polje, jeste li promenili smer i krenuli, gledajui na ovu kartu, negde od sredine polja prema gore i u tom trenutku ste poeli da hodate kroz minsko polje? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Da. TUILAC MEK KION PITANJE: Vojnici koji su vas drali na pukometu i koji su poeli da pucaju kada su prve mine eksplodirale, gde su oni stajali na ovoj karti?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Jedni su bili na broju 10, jedni su bili na cesti. TUILAC MEK KION PITANJE: Recite nam, molim vas, ta se dogodilo sa zatvorenicima koji su ostali u zgradi zadruge i koji nisu odvedeni na minsko polje? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Mi, kad smo se vratili njih tamo nije bilo, ostala je samo krv. Drugi dan smo saznali, ja sam saznao od mojih prijatelja koji su ih ili vaditi po kuama, raznim kuama, po podrumima, iz kapele na groblju, bili su poubijani ili mecima ili bombama i tako. TUILAC MEK KION PITANJE: Da li ste i vi lino u jednom trenutku bili zadueni za sakupljanje tela ljudi koji su poginuli na minskom polju? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Drugi dan su nas pokupili ujutro i vodili su nas na minsko polje i tamo smo morali one nae prijatelje mrtve tovariti u kamion, da bi oni odvezli taj kamion. I on je stajao dva dana na ulasku u selo, na rubu sela. TUILAC MEK KION PITANJE: ta se na kraju dogodili sa tim telima? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Iskopali su bagerom jednu rupu i pobacali su, mislim nai su ih ljudi morali slagat, to je bilo mala rupa, pa su slagali jednog na drugoga i zatrpali kasnije zemljom. TUILAC MEK KION - PITANJE: A gde se nalazila rupa u koju su zakopani ti ljudi? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Na groblju, katolikom groblju. TUILAC MEK KION PITANJE: Nakon incidenta na minskom polju, da li je hrvatsko stanovnitvo Lovasa bilo primorano da napusti selo i ako jeste, ta se dogodilo sa njihovom imovinom nakon odlaska? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Bili su proterivani i morali su potpisati dokumenat kojim kao ostavljaju sve za SAO Krajinu, Zapadni Srem i Slavoniju. TUILAC MEK KION PITANJE: Kada ste vi otili iz sela i zato? SVEDOK C-1204 ODGOVOR: Otiao sam 24. 12. Negde tu oko 20. 12. su se Beli orlovi vratili odneklen, po njihovoj prii su poginuli dosta, negde su naleteli na vojsku i poeli su privoditi ljude, odvoditi ih navee u podrume, prebijati, tui. Meni je osobno doao jedan Srbin i upozorio me da sam za sutra na spisku, i rekao mi je ako ikako mogu da nestanem. Ja sam tu no prespavao kod rodbine da bi ujutro, jedan mi je rezervista nabavio

1476

1477

Vukovarska tragedija 1991 propusnicu, otiao sam do ida, od ida za Bijeljinu, sa obitelji dakako, za Bijeljinu, iz Bijeljine u Tuzlu i za Zagreb. Preuzeto sa http://www.hlc-rdc.org/

Vukovarska tragedija 1991

SVEDOCI O ULOZI JNA U HRVATSKOJ

Svedok Aleksandar Vasiljevi

5. februar 2003. TUILAC NAJS PITANJE: Vae puno ime je Aleksandar Vasiljevi. Je li tako? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste general u penziji? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Na prvoj stranici smo rezimea. Ja u ukratko neto rei o vaem iskustvu i prolosti. Generale, da li ste roeni 1938. godine? Da li ste pohaali Vojnu akademiju izmeu 1958. i 1961. godine? Paragraf 3. Tokom svoje karijere prvo ste radili u Upravi za bezbednost od 1961. do 1964. godine. U paragrafu 5 se kae da ste kasnije tokom karijere 1982. godine postali naelnik Uprave za bezbednost sarajevske vojske, a onda ste od 1986. do 1988. godine bili naelnik Kontraobavetajne slube u okviru Uprave za bezbednost SSNO, odnosno Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Od 08. jula 1990. godine ste bili zamenik naelnika Uprave za bezbednost i na tom ste poloaj ostali do 16. juna 1991. godine kada ste postavljeni za naelnika te Uprave, a onda ste preuranjeno penzionisani 08. maja 1992. godine. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Tano je. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste 07. aprila 1999. godine ponudili svoje usluge vaoj zemlji, i da li ste postavljeni za zamenika naelnika Slube bezbednosti Vojske Jugoslavije i na tom poloaju ste se nalazili do marta 2000. godine, a onda ste postavljeni za savetnika za bezbednost naelnika Generaltaba vojske i penzionisani ste 31. decembra 2000. a konano ste napustili slubu 31. marta 2001. godine?

1478

1479

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Izvinjavam se to se boja na grafoskopu ne vidi dobro, nadali smo se da emo to moi da vidimo. Za one koji to ne vide na monitoru, savezno predsednitvo koje postaje vrhovna komanda ima osam lanova, po jedan iz svake od est republika i po jedan iz dve autonomne pokrajine. A sada prelazimo na ulogu teritorijalne odbrane i koordinaciju teritorijalne odbrane sa JNA. To je paragraf 21, stranica 4. Generale, u vreme mira, ko vodi teritorijalnu odbranu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Teritorijalna odbrana u vreme mira u nadlenosti je dotine republike. Vrhovni komandant teritorijalne odbrane u ratu za sve teritorijalne odbrane je vrhovna komanda. U miru u teritorijalnoj odbrani postoji republiki tab teritorijalne odbrane koji je vojno, struno, profesionalno telo koje je praktino potinjeno predsedniku republike. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Dakle, u stanju mira oni su praktino potinjeni predsedniku republike, a u jednom od ta tri stanja, dakle stanju rata, vanrednom stanju i stanju neposredne ratne opasnosti su potinjeni kome? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai na nivou Jugoslavije, Predsednitvu Jugoslavije kao vrhovnom komandantu, a predsednik republike postaje komandant teritorijalne odbrane. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Ako jedinica teritorijalne odbrane, govorim o paragrafu 22, ako se zatekne da deluje u zoni koja je pod kontrolom JNA, koje telo bi bilo potinjeno kojem telu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Uvek vlada princip jednostareinstva, dakle jedne komande koja objedinjava dejstva svih oruanih snaga na jednom prostoru. U ovom sluaju, ako su dominantna dejstva JNA u tom prostoru u kojem se ona nalazi, potinjene su jedinice teritorijalne odbrane Jugoslovenskoj narodnoj armiji, znai vri se pretpotinjavanje tih jedinica. Meutim, ove jedinice teritorijalne odbrane mogu i da deluju autonomno, ako se radi, na primer, o problemima kontrole teritorije. Ali ako se radi o borbenoj upotrebi i zajednikim dejstvima, onda su potinjeni komandi JNA. TUILAC NAJS PITANJE: Da li se teritorijalna odbrana sastojala i od teritorijalnih i od manevarskih jedinica? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa pravi je prevod, ja sam shvatio da je to teritorijalne jedinice, misli se na prostornu strukturu. Znai,

Vukovarska tragedija 1991 teritorijalna odbrana je imala prostornu strukturu i manevarsku strukturu, ako se misli na ovaj izraz teritorijalna kako je meni prevedeno. Smisao je ja mislim prepoznatljiv. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je manevarskim jedinicama bilo dozvoljeno da deluju izvan svoje teritorije? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mogla je, u situaciji na bojitu, ako je to zahtevalo da se te jedinice upotrebljavaju i tamo gde je neophodno da se upotrebljavaju. Znai nije bilo striktno vezano, da je moralo da bude na teritoriji jedne republike. TUILAC NAJS PITANJE: Ako su manevarske jedinice teritorijalne odbrane delovale na teritoriji druge republike, kome su onda bile potinjene, kome su tada odgovarale? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Po istom principu, znai trebalo bi da budu potinjene jedinicama JNA ako izvode borbena dejstva. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Za jedinice koje dolaze iz Republike Srbije, ije bi ovlaenje bile potrebno da bi te jedinice mogle da se razmeste? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mislim da bi trebalo da o tome da saglasnost predsednik republike, kao vrhovni komandant tih jedinica u republici, ili bi to moglo da ide po liniji vrhovne komande, od predsednitva prema republici i prema JNA. TUILAC NAJS PITANJE: JNA i sukob u Hrvatskoj, to je paragraf 27. Po vaem iskustvu i po vaem shvatanju generale, mislim je JNA imala ciljeve, i vi kaete da su postojala tri takva cilja, to je pasus 27. Koja su bila prva dva cilja, to se vas tie, cilja JNA u toku razvoja sukoba? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa taj sukob je imao razliite etape ali prvi i osnovni cilj je bio u prvoj fazi da JNA razdvoji sukobljene strane u sukobu u kojem ona nije uestvovala. Te sukobljene strane su bile srpske strane na prostoru Hrvatske i paravojni sastavi u Hrvatskoj. Kasnije, ciljevi su da se pre svega zatite jedinice JNA koje su bile tada u najveoj meri u blokiranim objektima i kasarnama na prostoru Hrvatske. I negde od septembra, moda avgusta ili septembra 1991. godine govori se i o zatiti ugroenih naroda koji su na tom prostoru bili napadnuti, bilo sa koje strane. Konkretno se u tom vremenu o kojem govorimo, septembru 1991. godine, radilo o zatiti srpskog naroda u nekim krajevima - Banija, Lika, Kordun - gde je dolo do borbenih dejstava i do napada Zbora narodne garde koji se u to vreme ve bio konstituisao kao vojska.

1480

1481

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Po vaem miljenju, da li je bilo govora o tome da JNA namee politiko reenje za tu krizu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nikada, ni u jednom periodu JNA nije nametala reenja i puteve izlaska iz krize, a proklamovano je bilo, i ja koliko znam toga se JNA pridravala, da e saekati politika reenja i postupiti po njima. TUILAC NAJS PITANJE: 30. juna 1991. godine, da li je Borisav Jovi javno najavio jedan cilj i da li se seate ta je to bilo? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Seam se. To je bila 19. sednica Saveznog saveta za zatitu ustavnog poretka na kojoj sam bio i ja prisutan, a na kojoj se raspravljalo oko sukoba u Sloveniji. U najkraem, na pitanje koje ste postavili, Borisav Jovi koji je predsedavao tom sednicom izneo je stav za koji sam ja tada prvi put uo, da ne treba nikoga silom pa ni Slovence prisiljavati da ostanu u Jugoslaviji ako oni to nee i da vojska, odnosno JNA treba da izae, da se povue iz Slovenije i da izae na nove granice, a da konkretno nije govorio koje su to granice. TUILAC NAJS PITANJE: Dokazni predmet 387 tabulator broj 3, ti dokumenti se bave ovom temom. Da bi utedeli na vremenu, molim da se jedan dokument da svedoku, a engleska verzija da se stavi na grafoskop. Kako je moja uobiajena praksa da original stavim na grafoskop, a imamo jako puno materijala kroz koji treba da proemo pa osim ako ne dobijem druge instrukcije, ja u jednostavno originale dati svedoku i direktno prei na engleski prevod. Generale, da li pred sobom imate direktivu o upotrebi oruanih snaga? Ako je pogledamo, vidimo da pie 10. decembar 1991. godine, od Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i tu se nalazi direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu, to je potpisao general-major Poli. Sama direktiva na narednoj strani, molim da posluitelj okrene stranu, u dnu strane u paragrafu broj tri pod naslovom Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana, molim da preemo na narednu stranu, na vrh strane broj 3. U tom pasusu se kae: Nae oruane snage ulaze u novi izuzetno znaajan period realizacije krajnjih ciljeva rata - zatite srpskog stanovnitva, mirnog razreenja jugoslovenske krize i stvaranja uslova za ouvanje Jugoslavije za one narode koji ele da u njoj ive. Zato je ouvanje borbene gotovosti JNA i oruanih snaga u celini i dalje teini zadatak svih nivoa rukovoenja i komandovanja. I prelazimo na poslednju stranu. Vidimo da je to potpisao general Veljko Kadijevi. Generale Vasiljeviu, da li taj nalog ili ta direktiva odgovara vaem shvatanju ciljeva JNA u to vreme?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja mislim da sam u prethodnom odgovoru ve rekao, i to je identino sa onim to je kazano. Ja sam govorio o periodu negde oko septembra ... TUILAC NAJS PITANJE: U tom sluaju generale, moemo da nastavimo dalje. Prelazimo na pitanje naoruavanja Srba u Hrvatskoj. To je strana 6, paragraf 36. Generale, da li ste poetkom 1991. godine saznali za incident u kome je uestvovao ovek po imenu Arkan u Dvoru na Uni? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: ta je on tada radio i sa kim je to radio? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa po onome to je bilo objavljeno i preko sredstava informisanja, on je uhapen od MUP-a Hrvatske sa Stevanovi Zoranom i Bambiem, ne seam se njegovog imena, u Dvoru na Uni, i tom prilikom je kod njih pronaeno orue koje su transportovali. TUILAC NAJS PITANJE: Ko je stajao iza tog snabdevanja orujem, onako kako ste vi to shvatili na osnovu informacija koje ste imali u to vreme? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja sam shvatio da je iza toga, na neki nain, stajao MUP Srbije, a ovo iz razloga to mi je poznato da je tadanji ministar unutranjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanovi, intervenisao kod ministra unutranjih poslova Hrvatske Josipa Boljkovca da Arkan i ova njegova dva saputnika budu osloboeni i vraeni u Srbiju. TUILAC NAJS PITANJE: Da li znate koji su bili uslovi te transakcije? Da li znate da li je neki novac promenio ruke? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Meni to nije poznato. TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 38. Dolo je do odluke, odnosno do pokuaja da se u Predsednitvu SFRJ donese odluka o proglaenju vanrednog stanja. Meutim, takva odluka nije doneena. Posle toga da li je dolo do uspostavljanja obrasca po kome su se Srbi naoruavali? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prema podacima koje je imala Uprava bezbednosti JNA u to vreme, manje koliine oruja su ile iz Srbije prema Kninskoj krajini. Po mojim saznanjima, to je raeno bilo u tri ture. Radilo se o lovakom oruju koje je nabavljeno preko radne organizacije Sport u Beogradu, a posredstvom firme Univerzal. To oruje je veim delom bilo vraeno nakon izlaska, u januaru 1991. godine, nakon izlaska naredbe Predsednitva Jugoslavije o razoruavanju paravojnih sastava. Iza toga, ja nemam neka precizna saznanja, znam optu situaciju, da nakon neuspele, neuspelog pokuaja u martu 1991. godine da se izvri opte razoruavanje i Hrvata koji nisu vratili oruje po ranije naredbi, moja saznanja su ukazivala da je krenulo neto obimnije naoruavanje srpskih snaga u

1482

1483

Vukovarska tragedija 1991 Kninskoj krajini. Tada, u tom periodu, to je poetak 1991. godine poinje i obuka, dolazimo do saznanja da poinje obuka dobrovoljakih jedinica u kampu u Golubiu pored Knina. etvrtak 6. februar 2003. TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf broj 39. Generale, jue smo se bavili naoruavanjem Srba. Da li ste u drugoj polovini 1991. godine saznali o izvesnim individualnim sluajevima manjih isporuka oruja, isporukama manjih koliina oruja koje su predate Srbima i da su to radili pojedinci iz JNA? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jesam. TUILAC NAJS PITANJE: elim da navedem dva primera iz vaeg rezimea. Da li je postojao oficir bezbednosti po imenu edo Kneevi i ako jeste, moete li nam rei ta je on uradio u vezi toga? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Koliko sam ja saznao, on je bio u Bihau u kontraobavetajnom detamanu koji se iz Zagreba premestio na tu lokaciju. I u tom periodu je vrena evakuacija nekih skladita teritorijalne odbrane i JNA sa prostora koji su ve bili ugroeni od Zbora narodne garde i on je jednu koliinu, ja ne znam koja je, prebacio na neki nain do Zemuna, do Batajnice i planirano je valjda da je negde da po Slavoniji. Meutim, naelnik odeljenja bezbednosti je saznao za to i to je spreio. TUILAC NAJS PITANJE: Drugi primer, u februaru 1992. godine da li je bio pukovnik Zear koji se takoe angaovao u nekoj dostavi oruja? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jeste, on je radio u Upravi bezbednosti i takoe je jednu koliinu oruja trebalo da prebaci, koliko se ja sada seam, negde prema Srpskim Moraviima i u tome je isto bio otkriven, tako da ni to oruje nije otilo. Kada sam ga ja ispitivao, jer je on bio kod mene, zato je to radio, on je naveo neke stareine po ijem je odobrenju navodno to uinio bez mog znanja. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je on rekao odakle su dola ta ovlaenja? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: To nisu bila pismena ovlaenja, to je izgleda bio usmeni, usmena saglasnost od generala jednog. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi kritikovali tog pukovnika zbog toga to je uradio? Ako moete, pomozite nam. Recite nam da li je on konkretno naveo ime. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Izvolite, nastavite. Koga je naveo? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: On je rekao da je to uradio po odobrenju generala ivote Pania. TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 42. Da li vam je bilo poznato kakvu vrstu oruja su nosili odreeni paravojni sastavi i posebno koju vrstu automatskog oruja su imali? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa ja nisam imao tada neke konkretne podatke, mislim o vrsti naoruanja po paravojnim grupama, ali seam se da je jedna vrsta bila karakteristina. Radilo se u Slavoniji o automatima tompson (Thompson) koji su bili vie trofejni, a oni su bili karakteristini po tome to ih je posedovala Teritorijalna odbrana Srbije tako da najverovatnije da je to bilo oruje iz skladita Teritorijalne odbrane Srbije. TUILAC NAJS PITANJE: Bilo vam je poznato da se to deavalo u Slavoniji, u istonoj Slavoniji. Da li je to bila lokalna srpska teritorijalna odbrana ili su to bile paravojne organizacije, paravojne grupe ili i jedni i drugi? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Taj konkretan sluaj su bile paravojne grupe. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Kada se JNA povukla, da li znate ta se desilo sa delom naoruanja koje je ostalo u skladitima JNA? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa jedan deo naoruanja iz skladita koja nisu blagovremeno evakuisana zarobile su snage ZNG-a na tom prostoru, a iz skladita koja su pravovremeno evakuisana oruje je izvlaeno u dubinu teritorije. Jedan deo naoruanja je iao na prostor Bosne i Hercegovine, u skladita jedinica JNA koje su se tamo tada nalazile, a u to vreme se konstituiu i vei sastavi i vei broj jedinica teritorijalne odbrane u Krajini i deo tog naoruanja je bio namenjen i za te jedinice, za naoruavanje po materijalnoj formaciji koja je bila propisana. TUILAC NAJS PITANJE: Molim da se svedoku pokae tabulator 4 da ga on pogleda. Pre nego to zatraim da se uvede kao dokazni predmet, postaviu nekoliko pitanja u vezi sa njim. Generale Vasiljeviu, pogledajte ovaj dokument, upoznajte se sa njim a onda u vam postaviti nekoliko pitanja. Mislim da je to dokument koji vam je lino poznat. Kada ste vi prvi put dobili ovaj dokument ili bolje da kaem kada ste ga prvi put videli? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Prvi put sam video dokumenat negde krajem 1990. godine, konkretno poetkom decembra 1990. godine kada

1484

1485

Vukovarska tragedija 1991 je raeno na dokumentovanju ilegalnog naoruavanja i kod Srba i kod Hrvata, u celoj Hrvatskoj pa i ire. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi videli tu osobu, odnosno da li ste videli i/ili razgovarali sa osobom koja je dala ovu izjavu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ne, ja nisam razgovarao. Razgovarao je organ bezbednosti u Kninu. TUILAC NAJS PITANJE: A da li vam je ova izjava pokazana tokom obavljanja vae dunosti kao izjava nekoga sa kim je obavljen razgovor u vezi sa ilegalnim naoruavanjem? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da, da. To je sve raeno u fazi kada je pripremano razoruavanje svih paravojnih sastava u Hrvatskoj. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste kasnije saznali za neke razloge zbog kojih ne bi trebalo verovati ovom konkretnom svedoku o onome to je rekao o ilegalnom naoruavanju u svojoj izjavi? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ne, i bilo je vie izjava, to su uzete od jednog broja lica srpskog nacionalnosti u Kninskoj krajini i manjevie, one su bile identine. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Molim da se onda tabulator 5 stavi pred svedoka. Tabulator 5 engleska verzija, molim da se stavi na grafoskop. Generale, sada gledate dokument Prvog krajikog korpusa koji je potpisao general-major Tali, datum je 31. avgust 1992. godine, to je inventar oruja koje je izdato u vezi sa vaim poverljivim nalogom. Dodali smo inventar oruja i opreme koji su izdati jedinicama i tabovima teritorijalne odbrane, dakle strukturama izvan oruanih snaga, od poetka aktivnosti iji je cilj da se od genocida zatite Srbi u Hrvatskoj i Srpskoj Republici. Oruje i oprema koji su navedeni na ovoj listi izdavani su po reversima i jo uvek se knjigovodstveno vode kod jedinica Prvog krajikog korpusa koje su uzele naoruanje, te vas molimo da nam date va stav po ovom pitanju. I onda imamo tabelu sa orujem, spisak naoruanja i opreme koja je izdata teritorijalnoj odbrani, tabovima teritorijalne odbrane i jedinicama Petog korpusa, i vidimo puke, pukomitraljeze i tako dalje. Da li ovaj dokument odgovara vaem seanju u vezi sa orujem koje je izdato, odnosno da li imate neki komentar? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ovaj dokumenat je iz Prvog krajikog korpusa iz avgusta 1992. godine, dakle u vreme kada ja nisam u aktivnoj slubi u Vojsci Jugoslavije i ja ne mogu da dam ocenu verodostojnosti peata vojne pote i potpisa komandanta korpusa jer taj potpis nikada nisam

Vukovarska tragedija 1991 viao. Meutim, iz ovog tabelarnog pregleda, u naslovu gore stoji da je to pregled izdatog naoruanja i opreme tabovima i jedinicama teritorijalne odbrane iz Petog korpusa, a to je upravo ono o emu sam govorio, da je deo naoruanja iao iz nekih jedinica JNA za naoruavanje jedinica teritorijalne odbrane koje su se u to vreme konstituisale i formirale po formacijama. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala lepo. Tabulator 6 molim. Original svedoku, engleska verzija na grafoskop, datum 25. april, iz komande Druge vojne oblasti, MUP-u Republike Srpske Krajine, stanici MUP-a u Korenici. Paragraf za koji smo mi, pre svega, zainteresovani: Na osnovu reenja Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, strogo poverljivo - u cilju popune municijom MUP-a Republike Srpska Krajina izdaje se iz naeg skladita Golubii bez naknade za potrebe stanice MUP-a Korenica ... i onda se nabraja municija, u milionima, meci 7,62 milimetara, zatim rune bombe M75, 6 000 komada i tako dalje, itav spisak. Ponovo, ak i ako niste videli ovaj dokument ranije, da li ovaj dokument dolazi na osnovu naloga ili reenja Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, da li je to neto to odgovara vaem iskustvu iz tog vremena? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da, odgovara zbog toga to je ovo faza kada je po Vensovom planu trebalo da se izvri demobilizacija aktivnih sastava na podruju Kninske krajine i da se konstituiu jedinice teritorijalne odbrane i milicije ije naoruanje je trebalo da bude pod kljuem i pod kontrolom meunarodnih snaga. I kada su te jedinice konstituisane, koje treba da budu stavljene u rezervni sastav, jedan deo opreme i naoruanja je iz JNA upuivan na teren da bi te jedinice mogle da budu kompletne. Ja ponovo podvlaim da se ne radi o oruju i municiji za aktivne sastave nego za rezervne sastave na tom prostoru koji e biti pod kontrolom meunarodnih snaga. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Molim da sada preemo na obuku dobrovoljaca. asni Sude, mi emo moda pustiti par presretnutih razgovora, ne vie, isto da bi svedok potvrdio svoju identifikaciju tih glasova tamo gde je materijal ve razmotren ili da nam povremeno da rezime onoga to zna na osnovu tih presretnutih razgovora. Generale, da preemo sada na obuku dobrovoljaca. Da li je Uprava za bezbednost saznala za Frenkija Simatovia u Krajini i ako jeste, kada je to bilo i u kom smislu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa to je bila prva informacija, negde u jesen 1990. godine. U tom periodu nemamo potpune identifikacione

1486

1487

Vukovarska tragedija 1991 podatke, znamo za naziv Frenki i za prisustvo tog oveka na podruju Krajine i da je u to vreme bio funkcioner MUP-a Srbije. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste saznali i za osobu po imenu Kapetan Dragan i ako jeste, ta ste o njemu saznali? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Kapetan Dragan se po saznanjima naim pojavio u Kninu negde poetkom 1991. godine. On je vrio obuku dobrovoljaca iz Kninske krajine u kampu ili u objektu Golubii. Dosta je vremena prolo dok njegov identitet nije ustanovljen. Po tim podacima koji su kasnije i potpuno potvreni, on je doao iz Australije posredstvom ljudi iz Dravne bezbednosti Srbije iji je bio verovatno neki izvor, neka vrsta izvora ili pozicije. To je oko obuke u Krajini. Kada sam bio u idu, to je 28. oktobra 1991. godine, u vezi sa odreenim okolnostima oko zloina koji su poinjeni u tom selu, imao sam kratak susret sa tadanjim organima bezbednosti Prve vojne oblasti, koji su bili stacionirani u idu .... (izbrisano po nalogu sudskog Vea). Tom prilikom, on mi je rekao da na podruju ida i okoline ima nekoliko paravojnih dobrovoljakih jedinica koje nisu pod komandom JNA, i nekih kampova gde se vri prihvat i obuka tih dobrovoljaca za koje se kasnije ne zna gde odlaze i ko ih upuuje. Jedan od takvih kampova je bio kamp Lipovaa koji je imao negde, po njegovom saznanju, oko 100 dobrovoljaca. Pokuavale su neke stareine iz bezbednosti, iz njegovog sektora tamo gde se nalazio da dou do tog kampa ali im nije bio dozvoljen ulaz. Tu je bila jedinica Mirka Jovia koja je imala naziv Duan Silni i koja je neposredno izvrila zloin u Lovasu. Zatim, pojavljivao se jedan odred, kako su ga zvali, Crnogorac koji je bio mobilan, sa vie vozila i koji se premetao sa jednog terena na drugi. Iza ovog odreda su stajali ljudi iz MUP-a, konkretno po njegovim saznanjima je Radovan Stoji Bada imao jurisdikciju nad njime. Zatim je izneo da se u Erdutu nalazi jedinica Ranatovi Arkana ije brojno stanje oscilira od nekoliko desetina do dve ili tri stotine ljudi. I zadnja jedinica koje se ja seam, koja je po nazivu bila specijalna, Jedinica specijalne policije kojom je komandovao Vasilije Mijovi. Ta jedinica je operisala negde kasnije na podruju Baranje, a imala je svoj kamp u nekom salau kod Sombora. Znai, to su moja seanja iz tog perioda. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Jedina pojedinost, a to emo dobiti na drugom mestu, ili moda ipak da to sada uradimo, centar za obuku Kapetana Dragana se nalazio blizu kog grada ili sela u Kninu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Znai nalazio se u Golubiu kod Knina. Ja sam rekao bio, spomenuo sam da je bio u Golubiu. (...)

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Moete li nam rei ta se dogodilo kada su pozivani rezervisti u Srbiji u JNA i ta je, kakav je bio stav optuenog u odnosu na mobilizaciju rezervista i upotrebu dobrovoljaca? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: U Srbiji su bili evidentni problemi oko odziva rezervista 1991. godine. Veliki broj jedinica, ratnih jedinica JNA nije mogao biti formiran, a i neke koje su bile sa velikim problemima formirane, ubrzo su se raspadale. Geslo tada u Srbiji koje je na sceni, koje se plasira i preko medija bilo je da Srbija nije u ratu, a koliko se seam, i optueni je govorio da mi nikoga neemo silom terati da idu u rat, i iz toga je proizalo da e u JNA odlaziti samo oni koji to dobrovoljno hoe. Praktina posledica na terenu je bila da veliki broj vojnih dezertera MUP Srbije nije hteo da procesuira niti da ih privodi u jedinice armijske, to su bili duni po zakonu, i time je otvoren jedan irok prostor za razne dobrovoljake grupe koje su esto imale i stranaka obeleja i koje su mobilisane i poslate od pojedinih stranaka radi njihovog politikog imida u to vreme. JNA ... TUILAC NAJS PITANJE: Pre nego to nastavimo, u isto vreme dok je bilo tih potekoa sa mobilizacijom i sa onim to bi se moglo okarakterisati kao izbegavanje da se odazovu, nisam siguran, ali da li je Teritorijalna odbrana Srbije dala bilo kakve ponude da obezbedi trupe za JNA? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da. Ja sam bio na jednom sastanku, to je bilo u Ministarstvu odbrane Srbije negde krajem oktobra 1991. godine gde je raspravljano, izmeu ostalog, o slabom odzivu i slaboj popuni jedinica JNA. I tada je komandant Teritorijalne odbrane Srbije rekao da oni nemaju nikakvih problema sa popunom jedinica teritorijalne odbrane i da moe da se ponudi armiji da neke jedinice budu angaovane gde god to bude bilo potrebno. Da li je dolo do tog zvaninog predloga meni nije poznato, ali znam da su neki teritorijalni odredi iz Srbije bili angaovani na slavonskom ratitu. TUILAC NAJS PITANJE: Kao to ste nam ve rekli jue, ovlaenje da se jedinice teritorijalne odbrane koriste na taj nain moe da doe samo od koga, u krajnjoj instanci? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja mislim samo od predsednika republike. TUILAC NAJS PITANJE: I samo neto da raistimo to sam propustio jue dok smo govorili o vlastima u Lici, asni Sude, to je paragraf 24. Kada govorimo o tome da bi se traila odgovarajua nadlenost ukoliko bi se koristile jedinice TO iz Valjeva u Lovasu ili teritorijalne jedinice iz Crne

1488

1489

Vukovarska tragedija 1991 Gore na Kordunu, da li vi kaete da su se takvi razmetaji desili i da je za to bila potrebna nadlenost, to jest odobrenje i samog predsednika? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Inae ja znam da su te jedinice bile na ovim prostorima koje ste vi naveli, a rekao sam da pretpostavljam i smatram da je to, da je takva odluka u nadlenosti predsednika republike, zbog toga to je to ipak kategorija koju ja, za koju nisam ekspert da znam koja su ovlaenja predsednika republike. Znam naelno da je on vrhovni komandant i da po tome on daje odobrenje za takvu upotrebu jedinica. TUILAC NAJS PITANJE: Da se vratimo sada na ono to ste govorili o dobrovoljcima koji su bili povezani sa politikim partijama. To je paragraf 48. Da li je u jednom kratkom periodu bilo centara za obuku dobrovoljaca, od kojih su dva bila u Srbiji? Jedan je bio u Smederevskoj Palanci, a drugi u Vojvodini. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da. To su bili centri koje je pokuala da organizuje JNA da bi prihvat dobrovoljaca tekao u skladu sa propisima. Meutim, ti centri su kratko vreme funkcionisali. Ja se seam tog ekscesa sa ovim centrom u Palanci, jer sam dobio izvetaj da tu dolaze ljudi sa stranakim obelejima, neuredni, sa bradama, i nisu hteli da prihvate oblaenje uniforme JNA i stavljanje tada vaeih oznaka. Zatim, nisu hteli da se razdvajaju kao kompaktna celina. A pravili su i nerede, izlazili su u grad i tamo je dolo do ekscesa, do razbijanja izloga nekih radnji koje su drali Albanci u tom mestu. TUILAC NAJS PITANJE: I da li je tano ta dva centra nisu dugo radila? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Sada prelazimo na srpsku teritorijalnu odbranu u Hrvatskoj tokom vremena za koje nam vi moete pomoi. Ako moemo da koristimo termin istona Slavonija za Istonu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem. Moete li da nam ukaete na razlike koje ste uouli izmeu naina na koji su funkcionisale ove teritorijalne odbrane u Krajini i istonoj Slavoniji? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa u najkraem, u Krajini se teritorijalna odbrana konstituie na osnovu do tada vaeih principa po kojima se konstituiu tabovi i jedinice. To je podrazumevalo da su komandanti tabova teritorijalne odbrane uglavnom bili, da je to uglavnom popunjavano sa aktivnim stareinskim sastavom. Konkretno, tu u krajini Kninskoj znam da je jedan broj stareina redovnim putem preko personalne uprave poslat na komandantske dunosti u te jedinice teritorijalne odbrane.

Vukovarska tragedija 1991 Jednog da navedem, to je bio general ui koji je bio postavljen za komandanta taba teritorijalne odbrane. Te jedinice su bile potinjene tamonjim jedinicama JNA u dejstvima. Za razliku od ovoga, u istonoj Slavoniji meni nije poznato da je bilo koji aktivni stareina JNA bio upuen za komandanta nekog taba teritorijalne odbrane u istonoj Slavoniji. ak su i oni koji su se nalazili na tim dunostima do poetka rata, u istonoj Slavoniji bili smenjivani. Konkretno, znam za takvu smenu i komandanta i naelnika taba i organa bezbednosti u optinskom tabu Teritorijalne odbrane u idu. Tako da je to za razliku od ovoga, tu na prostoru istone Slavonije postoje legalne jedinice teritorijalne odbrane. Jedan od ljudi koji su bili na elnim tim funkcijama, koji su u stvari rukovodili tim jedinicama teritorijalne odbrane, koliko se seam, bio je general Mandari koji se nalazio na isturenom komandnom mestu Prve vojne oblasti zajedno sa generalom ivotom Paniem to je sasvim prirodno da se sada u takvoj jednoj operaciji vri koordinacija dejstava izmeu jedinica JNA i jedinica teritorijalne odbrane. TUILAC NAJS PITANJE: Da samo proemo kroz par detalja. Pominjali ste generala uia koji je, ini mi se, bio aktivni oficir JNA i koji je postavljen za komandanta Teritorijalne odbrane SAO Krajine. Mislim da ste rekli da ga je postavila kadrovska sluba SSNO, moram to da proverim. Postavljanje generala na taj poloaj je trailo ovlaenje sa kog nivoa? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Generali su ... TUILAC NAJS PITANJE: Po vaem shvatanju, sa kog nivoa i ko je postavio generala uia na taj poloaj? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja koliko znam, general ui je bio u inspekciji oruanih snaga SFRJ. Generale postavlja bilo na koju dunost ukazom Predsednitvo Jugoslavije i ja koliko se seam, on je iz inspekcije oruanih snaga otiao u Krajinu. Da li je pre toga bio njemu promenjen status u slubi, ja to ne znam. TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, Predsednitvo Jugoslavije je svojim dekretom postavljalo generale i iji bi potpis u krajnjoj instanci oekivali za takvo postavljenje, za takvo ovlaenje? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Znai predsednika Predsednitva ili nekoga ko ga zastupa. TUILAC NAJS PITANJE: Jo malo detalja. Kada je re o istonoj Slavoniji, mogue je da ste vi to ve pomenuli a da sam ja prevideo, vi ste govorili o tome kako mislite da je to tamo uspostavljano i organizovano, ali da li imate neku dokumentaciju koja podrava ta vaa saznanja?

1490

1491

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa pored onoga to ima zabeleeno od 28. oktobra u mojoj radnoj belenici to je, to su kadrovske promene izvrene u tabu Teritorijalne odbrane u idu. Seam se i 25. februara 1992. godine, sastanka koji je bio u Vukovaru izmeu generala ivote Pania, generala Mandaria, Jovice Staniia, Radovana Stojiia Bade i Gorana Hadia, gde je izvreno postavljanje novih komandanata taba Teritorijalne odbrane u Vukovaru. Na te dunosti su, po onome to je mene obavestio organ bezbednosti, postavljeni, postavljena su dva funkcionera MUP-a, dotadanja dva funkcionera MUP-a Srbije. To je ... TUILAC NAJS PITANJE: Zastanite za trenutak, molim vas generale. Dajte nam detalje, ja shvatam da je ovo jo uvek rana faza vaeg svedoenja. Da li je re o materijalu koji biste izneli na javnoj sednici ili biste radije to uinili na zatvorenoj? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Nije problem, mogu da iznesem taj deo. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Znai postavljeni su uri Branko i jo jedan ijeg sad trenutno imena ja ne mogu da se prisetim. Dakle, time se postavljaju ljudi iz MUP-a na dunosti komandanta, iz MUP-a Srbije na dunost komandanta taba Teritorijalne odbrane u Vukovaru. Bilo bi prirodno da se tu postave vojna lica ili vojni strunjaci za to, jer je takva praksa inae bivala. TUILAC NAJS PITANJE: I na kraju to se tie ove teme, da li ste primetili prisustvo grupa kao to su Duan Silni i da li je to na neki nain razlikovalo delovanje u Krajini, operacije u Krajini od operacija u istonoj Slavoniji? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa jeste. Meni je prisutno da je bilo pokuaja nekih stranaka iz Srbije da upute vee grupe dobrovoljaca u Krajinu i znam da je to na tom terenu nerado prihvatano i da su uglavnom te grupe vraane najkraim putem. Radi se, sad mi je u seanju znai grupacija, jedna vea grupacija iz Srpskog pokreta obnove koja je bila i zna se kasnije da su dvojica elnih ljudi iz tog odreda stradali u Krajini. Ali na podruju Krajine nisu harali, da tako kaem, ovaj, ti nazovi dobrovoljaki sastavi koji nisu bili pod legalnom komandom teritorijalne odbrane ili armije, ili nisu mogli dugo opstati kao takvi. Za razliku od toga, u istonoj Slavoniji je situacija obrnuta. TUILAC NAJS PITANJE: Jo par detalja pre nego to moda preemo na zatvorenu sednicu, uz dozvolu Vea. Govorili ste o generalu Mandariu koji je bio komandant redovne Teritorijalne odbrane Vojvodine i

Vukovarska tragedija 1991 koji je bio prisutan, mislim, na isturenom komandnom mestu. Da li je to bilo u vojnom objektu Karaorevo u gradu Mladenovo? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja ba ne znam da li je to grad, ovo Mladenovo. Znai, radi se o toj lokaciji koju ste vi naveli i mislim da ... TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Rekli ste da je on tamo dolazio redovno, ili da li ste rekli da dolazi redovno ili neredovno? Ako je bio tamo redovno, kakav bi to znaaj imalo? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: A redovno je bio, zbog toga to je bilo jedinica teritorijalne odbrane iz Vojvodine i zbog toga to je on bio u to vreme komandant Teritorijalne odbrane Vojvodine, tako da je bio neposredno sa komandantom Prve vojne oblasti i na taj nain je vrena koordinacija dejstava jedinica teritorijalne odbrane i JNA. TUILAC NAJS PITANJE: Da je bila redovna i potpuno efikasna teritorijalna odbrana u istonoj Slavoniji, da li biste onda oekivali da general Mandari bude redovno tamo? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: To zavisi od, zavisi od konkretne situacije. Mislim, nita nije uobiajeno, ak je poeljno da u takvim uslovima dva komandanta budu zajedno. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Moda ste pomenuli jedinicu koja se zvala ajkaka brigada, ako niste, moda sam ja to propustio, ali ako niste, moete li nam rei ta ste za njih saznali? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ne, ja sam to naveo kao ilustraciju da su bile jedinice teritorijalne odbrane Vojvodine na prostoru istone Slavonije, znai kad sam govorio o legalnim tim jedinicama. I to je naziv takve jedne jedinice teritorijalne odbrane. TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine generale, da li je odran jedan sastanak 25. februara 1992. godine u Erdutu? Izvinite, upravo mi je reeno da ste vi ve o tome govorili. U tom sluaju povlaim pitanje. Dajte mi samo trenutak. Izvinjavam se, nisam se dodirnuo svih detalja paragrafa 58. Mislim da ste ga vi pokrili, barem deo, kada ste govorili o sastanku od 25. februara 1992. godine u Erdutu ali moete li nam jo jednom rei ko je bio na tom sastanku? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa rekao sam da je raspravljano oko postavljenja u optinskom tabu Teritorijalne odbrane Vukovar, da je bio general ivota Pani, general Mandari, Jovica Stanii, Radovan Stoji Bada i Goran Hadi. TUILAC NAJS PITANJE: Kakve su odluke donesene u vezi sa tim ko e biti komandant Teritorijalne odbrane u Vukovaru?

1492

1493

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Rekao sam, ovaj, to da su postavljena dva oveka iz sastava MUP-a Srbije. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. asni Sude, u ovom delu rezimea smo naznaili da je karta dokazni predmet 327 tabulator 12 i moda bi bila korisna Veu da bi moglo geografski da se orijentie. Pre nego to preemo na drugu kratku zatvorenu sednicu generale, mislim da ste rekli da je bilo razlike u odnosu prema vama i u odnosu prema Arkanu kada ste doli u posetu srpskom Ministarstvu odbrane. Moete li nam to ukratko objasniti? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: A mogu. Na ulazu u Ministarstvo odbrane, iako sam bio u terenskoj uniformi, na prijavnici je traeno da ostavim oruje, da je takav propis. To je bilo udno i obzirom na vreme i da sam bio u terenskom odelu a ne u slubenoj odei, a meni je bilo prisutno da je na neke sastanke kod nekoga, ovaj, dolazio i Ranatovi u isto to Ministarstvo i da je ulazio sa heklerom, automatskim orujem. I ja sam reagovao: Zato se meni kao generalu oduzima oruje a Arkan ulazi sa automatom?. I ovaj mi je ovek prostosrdano odgovorio Ali vi niste Arkan. TUILAC NAJS PITANJE: Dok ste jo uvek bili na elu Uprave bezbednosti, da li ste otkrili bilo kakvu vezu izmeu angaovanja dobrovoljaca i politikih stranaka? Vi ste malo ve o tome govorili, ali sam zainteresovan za vae komentare ili zapaanja u vezi sa bilo im to je rekao eelj. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa prvo ovo to pitate to je tamo gde ivim, u sredini gde ivim opte poznata stvar. A konkretno oko angaovanja lanova Radikalne stranke u te dobrovoljake sastave koji su upuivani na slavonsko ratite, ja se seam emisije BBC Umiranje Jugoslavije u kojoj je gospodin eelj sasvim otvoreno izjavio da je bio angaovan od Jovice Staniia za prikupljanje dobrovoljaca i da je dobijao oruje od Slube dravne bezbednosti za njihovo naoruavanje. Pada u oi da niko iz MUP-a to nije demantovao tako da je njegova izjava verovatno verodostojna. A inae na terenu ja sam imao saznanja da postoji jedna grupa radikala, grupa sastavljena od lanova Radikalne stranke i taj odred je bio nazvan, znai imao je naziv Leva Supoderica. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Dokazni predmet 387, tabulator 10 molim vas. Pogledaemo ga veoma kratko, posle toga emo pogledati dokument u tabulatoru 11. Engleski prevod je donekle nekompletan zbog rukom pisanog originala. Generale Vasiljeviu, da li ovo pismo od 10. avgusta 1991. godine

Vukovarska tragedija 1991 upueno od osobe po imenu Branislav Vaki? Sadraj pisma je sledei. Upuen je vojnoj poti u Baoiima i kae se: Dana 06. jula 1992. godine u skladu sa nareenjem predat je T1, registarski broj K5459, jedinici Srpske radikalne stranke koja je trenutno rasporeena u Grabu. Ime jedinice je Srpski dobrovoljci ... ili tako nekako i deo je, u sastavu je hercegovakog korpusa pod komandom pukovnika ije ime nije itljivo. Zatim se kae: PG- 4463 je ostao u jedinici dok se ne popravi i zameni. 10. avgusta uz saglasnost generala, ko god da je, PG-4463 je dat pod uslovom da se neto vrati komandi srpskih dobrovoljaca Hercegovine, etnikom majoru. Potpisao Branislav Vaki. Molim da na brzinu pogledamo tabulator 11. Da li je ovo putni nalog, u vezi sa zvaninim izvetajem o putovanju za Pincgauer, i ovde se govori o potronji goriva, a primeujemo da je voza isti ovek po imenu Branislav Vaki? Ova dva dokumenta u tabulatorima 10 i 11 generale, ta nam oni govore u odnosu na ono to ste nam ranije priali o politikim strankama i dobrovoljcima? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Onaj prvi dokumenat, mislim da je ili meni pogreno prevedeno ili nije tano reeno. To je dokumenat iz avgusta 1992. godine, a vi ste rekli 1991. TUILAC NAJS PITANJE: Da. Da, oigledno se radi o greci u prevodu. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Iz oba dokumenta se vidi da su jedinice koje su upuivane po relaciji nekih stranaka iz Srbije na teren, ovde konkretno Crne Gore, bile naslonjene na komande JNA gde su dobijale ili vozila ili tankirali gorivo na vojnim pumpama jer znam da je Branislav Vaki bio lan Radikalne stranke. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala vam. Paragraf 62. U kojoj meri se DB Srbije infiltrirala u politike partije, opozicione partije u to vreme? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Dravna bezbednost Srbije je imala kvalitetne pozicije u gotovo svim u to vreme opozicionim strankama i partijama i dobro je poznavala ukupnu situaciju u njima. TUILAC NAJS PITANJE: Kome je bila direktno podreena Dravna bezbednost Srbije? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Praktino je bila podreena predsedniku Srbije u to vreme, Slobodanu Miloeviu. TUILAC NAJS PITANJE: Znai informacije o opozicionim partijama koje su bile na raspolaganju Dravnoj bezbednosti, da li su one po vaoj proceni bile na raspolaganju i njemu?

1494

1495

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Morale su biti, zbog toga to ni jedna sluba koja skuplja podatke ne skuplja radi sebe nego je o njima duna da obavetava onoga ko je njoj nadreen. TUILAC NAJS PITANJE: Kada je on postao predsednik SRJ, kakav je onda bio poloaj Dravne bezbednosti Srbije, kome je ona tada bila podreena? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Za vrlo kratko vreme bie opet podreena, suprotno propisima koji su tada vaili, bila je ponovo podreena predsedniku Miloeviu kao predsedniku Jugoslavije. TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 63. asni Sude, nakon njega ima nekoliko paragrafa koji nisu numerisani i ja u moda onda malo da vas uvedem u kontekst onoga to se nalazi na dnu strane 11 i u jednom paragrafu na strani 12. Generale, da li je postojao admiral Mamula koji je imao i politike i vojne interese? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Postojao je general Mamula, a odgovor na ovo da li je imao vojne ili politike interese, moralo bi konkretnije pitanje da bude. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je prema vaem miljenju on imao bilo kakve odreene politike interese ili odreeni politiki interes za neku konkretnu politiku partiju? Ako ne, ja u da nastavim. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jasno je meni, ali ja samo treba da govorim o periodu, znai kad je admiral Mamula bio savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno kad je admiral Mamula bio penzionisani admiral. I ja pretpostavljam da vas interesuje ovaj drugi period, kad je admiral Mamula penzionisan. TUILAC NAJS PITANJE: Da, tako je. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: On je nakon penzionisanja bio na, da, jedno vreme, to je 1991. godina, letnji meseci, bio je na visokim pozicijama u Savezu komunista - Pokretu za Jugoslaviju. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala vam, to je sve to sam hteo u vezi toga. Sada prelazimo na stranu 12. Da li je on sa vama traio sastanak? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jeste, negde u letnjim mesecima, ja mislim da je to kraj jula ili eventualno poetak avgusta 1991. godine. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi odbili da se sa njim sastanete, ali ste zato zamolili vaeg zamenika generala Tumanova da se sa njim sastane?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja nisam odbio nego je pravilniji izraz da sam izbegao da se s njim sastanem, zbog toga to je ve bio jedan manji konflikt, ili neki sukob mali izmeu generala Kadijevia i admirala Mamule. To je bilo ... TUILAC NAJS PITANJE: U svakom sluaju, da li se general Tumanov sastao sa njim i da li vam je preneo ono to je admiral traio? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jeste, kratko se sastao i rekao mi je da je uglavnom bio admiralov interes da se neto od kadrova iz Slube bezbednosti poalje na teren Like, Banije i Korduna za bezbednosno obezbeenje tamonjih jedinica koje su se formirale, jedinica teritorijalne odbrane. TUILAC NAJS PITANJE: I da li je to onda Dravna bezbednost uradila ili nije uradila? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Mislim da mislite na vojnu bezbednost. Meni je prevedeno kao dravna bezbednost? TUILAC NAJS PITANJE: Izvinjavam se, moja greka. Da, vojna bezbednost, vae jedinice. Znai, da li su oni onda pruili te usluge to jest oficire u skladu sa njegovim zahtevom? Sada smo na paragrafu 64, asni Sude. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ne, nije to moglo da ide bez mog odobrenja, a ja to odobrenje nisam dao. TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 65. Hvala vam. 28. novembra 1991. godine, da li ste vi razgovarali sa vaim nadreenim Kadijeviem o paravojnim grupama? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jesam. I ranije su povremeno bile generalu Kadijeviu i najuem rukovodstvu dostavljane informacije oko prisustva paravojnih grupa na teritoriji Slavonije. Konkretno, konkretan povod za ovo jedno iscrpnije referisanje bili su problemi nakon zavravanja dejstava u Vukovaru, oko insistiranja nekih dobrovoljakih grupa koje nisu bile u okviru sastava JNA da se i njima izvri isplata sledujuih novanih prinadlenosti. I poto im to nije prihvaeno, jer nisu bili u spisku pripadnika JNA, oni su pravili razne ekscese. Inae su postojale informacije da su nakon zavrenih dejstava u Vukovaru te grupe vrile pljake po naputenim kuama i iz toga je razloga general Kadijevi naredio da se saini naredba o proterivanju i rasputanju i razoruanju svih paravojnih sastava iz zona gde se nalaze vojne jedinice. To je, ta naredba je izala, koliko se seam, 10. decembra 1991. godine, a izdalo ju je Predsednitvo u smanjenom sastavu, Predsednitvo SFRJ.

1496

1497

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 12 dokaznog predmeta 387. Interesuje nas samo gornji deo prve strane gde je Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, to je naslov. Onda ako preemo na drugu stranu, to je paragraf 7, itamo: Dobrovoljaki sastavi koji su trenutno angaovani van oruanih snaga SFRJ na izvravanju odreenih vojnih zadataka i dobrovoljci koji se trenutno nalaze u jedinicama ili ustanovama oruanih snaga SFRJ duni su da ..... u roku od ... nekoliko dana, nisam siguran koliko je to dana postupe u skladu sa propisima iz ove naredbe. Koliko je to dana, generale? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Nije mi poznato, ovaj, koliko dana. TUILAC NAJS PITANJE: To je pasus 7 te naredbe u originalu, aha, radi se o 10 dana i to je naredba koju je potpisao Branko Kosti o kojoj ste nam vi govorili. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da, ja je nisam video ranije, sada je vidim. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je Arkanova grupa posluala ovu naredbu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ne, Arkanova grupa nije posluala ovu naredbu, a to znam po izvetaju koji mi je stigao preko Prve vojne oblasti od pukovnika Petkovia. Konkretno, 28. januara 1992. godine general ivota Pani je naredio pukovniku Petkoviu da stupi u kontakt sa Radovanom Stojiem Badom iz MUP-a Republike Srbije i da ga upozori da Arkanovi sastavi moraju napustiti zone gde se nalaze vojne jedinice. TUILAC NAJS PITANJE: Nastavite. I kakav je bio Badin odgovor? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Badin odgovor je bio da sa Arkanovim Tigrovima nee biti problema, on e njih uzeti u sastav brigade koju formira MUP Srbije. TUILAC NAJS PITANJE: Moete li nam ukratko, u nekoliko reenica rei neto o operativnim grupama. Imajui na umu ono to ste nam jue govorili o konceptu jednostareinstva i objedinjene komande, kako su ove operativne grupe formirale i kako su poele da deluju? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Operativne grupe se po pravilima formiraju kada vie raznorodnih jedinica koje nisu iz istog organskog sastava dejstvuju na jedinstvenom zadatku i na jedinstvenom prostoru. Da bi se obezbedilo efikasnije komandovanje i izvravanja zadatka i da bi se smanjio broj direktnih veza prema komandantu, formiraju se operativne, a kao nia kategorija i taktike grupe. Dakle, operativna grupa je

Vukovarska tragedija 1991 uobiajena kategorija u vojnoj terminologiji, a meni je poznato da je na prostoru Banije, Like i Korduna, bile su formirane tri operativne grupe JNA, esta, Sedma i Osma operativna grupa i operativna grupa Jug na podruju Slavonije. TUILAC NAJS PITANJE: A ko je imao ovlaenja da stvori operativnu grupu koja bi se sastojala od jedinica kako JNA tako i teritorijalne odbrane? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Operativnu grupu stvara komandant vojne oblasti. TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 13, molim. Molim da se engleska verzija stavi na grafoskop. Ovo je od general-majora pire Nikovia. Teritorijalna odbrana, Socijalistika Republika Hrvatska, 19. oktobar 1991. godine, komanda Prve operativne grupe, prepotinjavanje jedinica Teritorijalne odbrane jedinicama JNA komandi Prve operativne grupe, nareenje, drugi pasus: Sve jedinice Teritorijalne odbrane iz zone Teritorijalne odbrane, odnosno taba Teritorijalne odbrane Banije i Korduna .... u gore navedenom naslovu prepotinjavaju se komandi Prve operativne grupe od 19. 10. 1991. godine .... i u daljem dejstvuju i upotrebljavaju se kao organski sastavi jedinica JNA u zonama borbenih dejstava gde se nalaze jedinice JNA. Da li je ovo primer stvaranja operativne grupe? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ne. Ovo je primer prepotinjavanja jedinica teritorijalne odbrane i zonskog taba Teritorijalne odbrane Banije i Korduna komandi Prve operativne grupe, a komandant te operativne grupe je piro Nikovi. Dakle, on je morao dobiti nareenje o formiranju operativne grupe u kojoj bi mu bilo navedeno da e se njemu prepotiniti i ovaj zonski tab Teritorijalne odbrane i na bazi tog nareenja koje je dobio iz komande vojne oblasti, on alje nareenje i zonskom tabu i ovim jedinicama da ulaze u njegov sastav. Znai, ovo nije organizaciono nareenje o formiranju operativne grupe nego nareenje kojim se upuuje ovim sastavima, obavetenje da od sada ulaze pod njegovu komandu. TUILAC NAJS PITANJE: Molim vas pogledajte tabulator 14. Molim da se stavi na grafoskop. Nije sve prevedeno, ali ovo je pismo koje je upueno drugu Martiu i kada je re o samom materijalu kae se, upueno je Ministarstvu SAO Krajine, Marti Milanu: Od strane saveznog Sekretarijata za narodnu odbranu nareeno mi je da sa grupom stareina odreenog dana doem u Vrhovine i pristupim formiranju Druge like brigade este like divizije koja e preuzeti komandovanje od teritorijalne odbrane i objedinjavati

1498

1499

Vukovarska tragedija 1991 delatnost svih struktura na ovom prostoru. Da li ovo objanjava stvaranje Like brigade i kombinovanje aktivnosti u tom podruju? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da. Meni je poznato da je negde u avgustu 1991. godine na sastanku sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, generalom Kadijeviem, doneta odluka o formiranju este like divizije, a iz toga proizilazi i formiranje ovih brigada. I to je u kontekstu o kojem sam govorio, da to nisu paravojne jedinice nego jedinice pod komandom JNA. TUILAC NAJS PITANJE: A sada da se vratimo na temu stvaranja ove divizije, odnosno brigade este divizije, za koju ste nam rekli da je na osnovu odluke generala Kadijevia. Jedinice JNA, govorim o paragrafu 52, ko je bio komandant te divizije? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja sam prvo duan da objasnim zato se formira esta lika divizija, ako dozvoljavate. Taj prostor je nakon reorganizacije JNA 1987. godine objektivno bio bez postojanja veih jedinica JNA na tom prostoru, a poto su poela ratna dejstva i sukobi, javila se potreba da se formiraju i reaktiviraju one jedinice koje su ranije, pre 1987. godine, postojale. I u tom kontekstu je odluka o formiranju este like divizije. Ja ne mogu da kaem ko je bio komandant, mogu pogreiti. Ja znam samo pouzdano da je tada odreen general ui Mio, aktivni general, da ode na ovaj prostor i da pomogne tamonjim komandama u formiranju jedinice. Ko je postavljen za komandanta, ja ne znam. TUILAC NAJS PITANJE: ui je naravno bio oficir JNA. Je li tako? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: General JNA. Tada je bio jo u aktivnoj slubi, ali je bio na raspolaganju. TUILAC NAJS PITANJE: Pasus 72 molim. elim da se sada pozabavimo podrkom JNA koja je pruena vojskama Krajine i Republike Srpske. Moete li nam rei sledee. Od sredine 1992. godine pa do kraja sukoba, koji broj, odnosno koliko je oficira Vojske Jugoslavije bilo u, tanije sluilo u Vojsci Republike Srpske i Vojsci Republike Srpske Krajine? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: ...... (izbrisano po nalogu sudskog Vea). (....) TUILAC NAJS PITANJE: Sad smo na otvorenoj sednici, generale. Da li je krajem aprila ili eventualno poetkom maja 1992. godine krnje Predsednitvo donelo odluku o oficirima JNA koji su roeni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u vezi sa tim gde oni treba da slue?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jeste, ali takva je odluka doneta na bazi razgovora koje su Branko Kosti i Blagoje Adi vodili sa predsednikom Izetbegoviem iz Bosne i Hercegovine u Skoplju 26. aprila 1992. godine. Tada je postignuta saglasnost da svi pripadnici JNA koji su graani Bosne i Hercegovine treba da ostanu u Bosni i Hercegovini i da se Muslimani i drugi graani Bosne i Hercegovine sa teritorije SR Jugoslavije isto imaju u odreenom vremenskom roku vratiti u Bosnu i Hercegovinu, a da e iz Bosne i Hercegovine izai sve one stareine i vojnici koji nisu graani Bosne i Hercegovine. Ja koliko se seam, rok za povlaenje iz Bosne i Hercegovine vojnika i stareina u Jugoslaviju trebalo je da bude do 19. maja 1992. godine. TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 15 molim. Molim da stavite englesku verziju na grafoskop. Kao to emo videti, ovo dolazi od naelnika Generaltaba, odnosno iz operativnog centra taba oruanih snaga, i upueno je komandi Petog, Desetog, 13. i 17. korpusa i etvrte vojne oblasti, a na znanje Drugoj vojnoj oblasti. I kae se: Na osnovu ukupne situacije na prostoru Republike Bosne i Hercegovine, u skladu sa odlukom Predsednitva SFRJ o premetanju pripadnika JNA dravljana SRJ sa teritorije Bosne i Hercegovine na prostor SRJ i obrnuto, nareujem - Pod 1: Izvrite sve potrebne pripreme i premestite ... . I onda prelazimo na drugu stranicu, paragrafi 2 i 3. Stareini, vojnici i civili iz ovih jedinica koji su roeni na teritoriji Srpske Republike Krajine, odnosno Bosne i Hercegovine ili se po planu personalne uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predviaju za popunu Teritorijalne odbrane i milicije Srpske Republike Krajine ili Srpske Republike Bosne i Hercegovine, ostaju na tom prostoru. I onda dalje sledi nareenje. Da li imate komentare o ovom dokumentu, generale Vasiljeviu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Mislim da je ovo u skladu sa ovim to sam ve rekao i sa ovim rokom do 19. maja, dakle izmetaju se i jedinice i kadrovi koji su graani Savezne Republike Jugoslavije. Ovde jedino meni nije dovoljno jasno, ovaj nastavak ovde, u ovoj taci 2. kada se kae: Ili se po planu personalne uprave SSNO predviaju za popunu Teritorijalne odbrane i milicije Krajine. Pretpostavljam da bi to moglo da bude da su to ovi graani iz Krajine i Bosne i Hercegovine koji su aktivni sastav tada jo uvek JNA i koji treba da preu u Krajinu i u Bosnu i Hercegovinu a bie postavljeni po planu personalne uprave. Jer ovo je dokumenat kada sam ja ve penzionisan, ovaj, 11. maj. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Tabulator 16. Ako pogledamo, ovo je dokument iz kasnijeg perioda, od 07. decembra 1993. godine. Ne treba da

1500

1501

Vukovarska tragedija 1991 sada muimo posluitelja da stavlja ovaj dokument na grafoskop. Videemo kasnije da je ovo dokument od general-majora Mileta Novakovia i to je spisak vojnih lica koji su napustili bez odobrenja, odnosno koji su samovoljno napustili Srpsku Vojsku Krajine i to se upuuje, izmeu ostalih, i generalpotpukovniku Periiu. U dokumentu se kae: Naim aktom, poverljivi broj ..., taj i taj, ne vidi se dostavili smo vam spisak stareina koji su samovoljno bez odobrenja napustili Vojsku Srpske Krajine i vratili se u Vojsku Jugoslavije. I zatim dalje pie, Izvetavamo vas da su se sledee osobe odazvale naem pozivu ..., i onda na sredini stranice, molimo da se preduzmu mere za povratak u Srpsku Vojsku Krajine onih koji se nisu odazvali i ija vam imena ponovo aljemo ... i zatim sledi podugaka lista. Generale, u emu nam pomae ovaj dokument? Da li imate nekih komentara u vezi sa ovim dokumentom i u vezi sa nainom na koji je organizovana podrka u ljudstvu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa pomae, pre svega, meni u ovome to sam do sada rekao. Znai, vrena je intervencija da se upute iz Vojske Jugoslavije oni njeni pripadnici koji po osnovi da su roeni na prostoru Krajine ili Bosne i Hercegovine nisu ostali u tim jedinicama na terenu pa se onda apeluje na naelnika Generaltaba da po svojoj nadlenosti ta lica vrati u Vojsku Srpske Krajine. TUILAC NAJS PITANJE: Vidimo da je ranije ve bio podnesen jedan spisak koji nije ostvaren, koji je proputen da se ostvari, tako da je ovo dodatni pritisak koji je posledica ranijeg nepotovanja ili nepridravanja. Da li to tako? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Jo uvek smo na otvorenoj sednici. Moda ste to ve ranije rekli ali ako moete da nam date neke pojedinosti, ako hoete da nam ukratko kaete, ovde su takoe bili i graani a ne samo vojnici kojima je bilo naloeno da slue u Vojsci Krajine ili Republike Srpske? Da li je to tano ili ne? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Na ovom dokumentu koji ste mi sada davali? TUILAC NAJS PITANJE: Ne, ne, zaboravite taj dokument. Idemo dalje. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: I jedni i drugi. Objasnio sam da je vrena praktino neka vrsta mobilizacije na prostoru Savezne Republike Jugoslavije, na kojoj su prikupljani oni graani Bosne i Hercegovine ili Hrvatske koji se nisu odazvali pozivu da se imaju javiti u vojsku svoje krajine

Vukovarska tragedija 1991 ili republike, a nalazi se na prostoru Jugoslavije. I drugi aspekt je gde su aktivni pripadnici Vojske Jugoslavije, evo ovim putem isto dovoeni u situaciju da se moraju javiti. TUILAC NAJS PITANJE: asni Sude, pokrili smo paragrafe 75 i 76, a to se tie paragrafa 77, moda samo nekoliko reenica o tome. Da li su promocije koje su uraene u Srpskoj Vojsci Krajine ili Vojsci Republike Srpske podrane i kada su se oni vratili u Vojsku Jugoslavije? Odgovorite sa da ili ne? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Poto verovatno nije adekvatan prevod jer se govori o promocijama, ja mislim da se to odnosi na unapreenja... TUILAC NAJS PITANJE: Da. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: ... ja mislim da se to odnosi na unapreenja u vie inove u Vojsci Krajine ili Republike. Ako se odnosi na unapreenja, a mislim da se odnosi na unapreenja, onda pri povratku onih stareina koji su posle odreenog perioda vremena ponovo se vraali iz Krajine ili iz Republike Srpske u Vojsku Jugoslavije, ti njihovi inove su morali biti verifikovani od nadlenih organa u Saveznoj Republici Jugoslaviji. I znam za sluajeve gde neki inovi u koje su bile unapreene neke stareine nisu bili verifikovani u Vojsci Jugoslavije, iako je u Vojsci Krajine ili Republike Srpske to bilo ve gotova stvar. TUILAC NAJS PITANJE: Na osnovu vaeg iskustva, da li su oficiri u Srpskoj Vojsci Krajine ili u VRS odravali veze sa jedinicama Vojske Jugoslavije i sa komandantima tih jedinica? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Jesu. Ja sam ih doivljavao, jer sam sa nekima od njih kontaktirao, kao da su to ljudi koji su na nekom privremenom radu, da se privremeno nalaze van Vojske Jugoslavije. A poto su im porodice ivele u Jugoslaviji i oni su dolazili da ih obilaze, onda su bivali u prilici da neformalno kontaktiraju sa svojim ranijim pretpostavljenim stareinama, verovatno da bi se, verovatno u interesovanju da li su njihova mesta popunjena i hoe li biti mogunosti da se na njih vrate. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Generale Vasiljeviu, podrka koju ste opisali, podrka Vojske Jugoslavije Vojsci RSK i Vojsci RS, po vaem miljenju kako se to odraavalo, u smislu da li su to bile potpuno odvojene armije ili su one moda ipak na neki nain bile povezane? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Po faktikom stanju, to su bile dve drave koje su imale dve vojske, a one su finansirane iz jedne tree drave. Ne znam da li to treba da pojanjavam, da bude jasnije. Znai, legalno postoji Savezna Republika Jugoslavija, postoje dve krajine, Krajina i Republika

1502

1503

Vukovarska tragedija 1991 Srpska koje imaju svoju vlast, imaju svoje vojske, ali se finansiranje vri iz Savezne Republike Jugoslavije. TUILAC NAJS PITANJE: Moda emo kasnije da se time pozabavimo malo detaljnije na drugoj raspravi. To je strana 16, radi informacije Veu. Ali, ako se jo bavimo obimom podrke u osoblju, personalnom podrkom, i prihvatajui injenicu da su te vojske bile stacionirane u razliitim zemljama, da li su one na bilo koji nain operisale kao da su stacionirane u istoj zemlji ili su operisale kao da su istinski i potpuno stacionirane u razliitim zemljama? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja oko tih konkretnih operacija ne mogu da budem autoritativan sagovornik za to, tako da ne mogu da dam precizan odgovor na to pitanje, ako mislite na to ko je kojom vojskom komandovao. TUILAC NAJS PITANJE: Ne, ne mislim na to. Ja u se na to vratiti malo kasnije. Dajte sada da pogledamo, molim vas, dokazni predmet broj 327, tabulator 23. Ovo je naravno nakon vaeg penzionisanja ali bio bih vam zahvalan na vaim komentarima na ovaj i jo neke druge dokumente. Ovo je pismo od 09. juna, dolazi od Milana Martia, ministra unutranjih poslova Republike Srpske Krajine i tu se kae, poto je upueno optuenom: Gospodine predsednie, procenjujui vojno-politiku situaciju u Republici Srpskoj Krajini kao izuzetno sloenu, smatramo se obaveznim da vas upoznamo sa istom, uz molbu da svojim autoritetom i funkcijom utiete na poboljanje stava. Prelazimo sada na drugu stranu, na dnu strane. Vojska SRJ nije ispunila svoje obaveze u smislu rezervnih delova i molimo vas da nam ispunite molbu po sledeem - da ostvarite uticaj na Generaltab Vojske Jugoslavije da nam obezbedi traenu municiju, rezervne delove i ostalu opremu ... ; da Radio Televizija Srbije medijski obradi namere Hrvatske i da u udarnom delu dnevnika budu vesti i iz RSK. Bilo bi dobro, ukoliko ima mogunosti, da se iz Radio Televizije Srbije uputi na prostor severnodalmatinskog ratita jedna TV ekipa; da Vojska, Generaltab Vojske Jugoslavije uputi traene stareine u RSK. Sledea strana, molim. Napominjemo da smo naelniku Generaltaba Vojske Jugoslavije uputili ove zahteve ali se sporo ili ak i ne realizuju. to se tie integracije ili zajednikog rada razliitih vojski na razliitim teritorijama, ta imate da kaete u smislu komentara vezano za ovo pismo? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa iz ovoga poslednjeg to ste proitali, normalno bi bilo da se gospodin Marti za probleme koje ima u saradnji sa Vojskom Jugoslavije obrati predsedniku Savezne Republike

Vukovarska tragedija 1991 Jugoslavije koji je nadlean za komandovanje Vojskom Jugoslavije. A ako se obraa onome kome se obratio, on je tada u to vreme bio samo jedan od lanova Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije pa bi bilo prirodno da to uputi i drugom lanu Vrhovnog saveta odbrane Republike Jugoslavije. Znai, on se ovde obraa, u stvari, onome za koga misli da ima stvarni i faktiki uticaj da moe naelniku Generaltaba narediti da ispuni ovo to Marti trai. TUILAC NAJS PITANJE: (...) Ovo je dokument od Gorana Hadia, predsednika Republike Srpske Krajine, primljeno 24. juna 1993. godine, to je van vremenskog okvira vaeg angamana, vi ste ve bili penzionisani. Upuen je predsedniku Republike, gospodinu Miloeviu, elimo da vam skrenemo panju na neka od pitanja koja nismo u mogunosti da samostalno reimo, a predstavljaju urgentan problem za Srpsku Vojsku Krajine. Sledei pasus, tu se trai obezbeivanje osoblja i vojnih sredstava. Sledei pasus, tu se radi o tehnikom odravanju oruja, onda u sledeem se govori o minimalnim koliinama municije i onda u sledeem pasusu se kae: Molim vas da unutar ovlaenja kojima raspolaete utiete da se realizuje bar deo naih zahteva koji su precizirani Generaltabu Vojske Jugoslavije to je pre mogue. Ovo je adresirano na optuenoga. Da li komentari koje ste vi dali u odnosu na prethodno pismo takoe vae i za ovo? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 17 molim. Molim da pogledate prvu stranu i molim da se ta strana stavi na grafoskop. Ovo je izvetaj o situaciji od 25. novembra i moemo da vidimo da je upuen kabinetu predsednika Republike, lino gospodinu predsedniku kao i naelniku Generaltaba, generalu Periiu. Molimo vas da onda preete na treu stranu. To je paragraf broj 2.3 i kae: Mobilizacijska i personalna problematika: od poslednjeg izvetaja nema bitnih promena; dana 23.11.1993. godine dola je nova grupa aktivnih vojnih lica iz Vojske Jugoslavije, od pozvanih 259 odazvalo se 82 ili 31%; postoji problem sa nedostatkom lekara. Ovo je potpisao Borislav uki. Molim va komentar. Ovaj dokument dolazi iz Glavnog taba Vojske Srpske Krajine. Molim vas da date va komentar. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: To je u kontekstu upuivanja stareina Vojske Jugoslavije u Vojsku Republike Srpske Krajine i ponovo intervencija u skladu sa onim dokumentima koja ste ranije pokazivali, intervencija da se moraju odazvati oni koji se nisu odazvali, a o tome se obavetava i naelnik Generaltaba a i Vrhovni savet odbrane. Znai, to je jedan jo dokumenat u tom smislu, i ukazuje i na to gde je Glavni tab Srpske

1504

1505

Vukovarska tragedija 1991 Vojske Krajine prema Vojsci Jugoslavije. Bilo bi interesantno da se vidi sada da li je kasnije na ove intervencije neto uinjeno, da se poalju oni koji se nisu odazvali. TUILAC NAJS PITANJE: I poslednji u ovom nizu dokaznih predmeta tabulator 18, molim. 25. maj, to je dokument od Ministarstva unutranjih poslova Srbije, potpis nije itak ali imamo peat na originalu, predmet je sledei: Potvrda: odobrava se prenoenje iz Skelana stvari koje su preuzete kao ratni plen sa teritorije gde su voena borbena dejstva. Navode se neke nebitne stvari. Ova potvrda se izdaje na osnovu naredbe komandanta taktike grupe Jedan, generala Mile Mrkia. Molim za va komentar na ovaj dokument koji dolazi iz Republike Srpske i u kojem se radi o ratnom plenu, a potpisao ga je Mile Mrki. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Prvo to se vidi to je da je jedinica za posebne namene MUP-a Srbije u maju 1993. godine, da je njena komanda bila u Bajinoj Bati. Ali drugo to se vidi, da se prenose televizor, poret, pisae maine i bojler iz Skelana sa teritorije Bosne i Hercegovine, vidi se da je ta jedinica dejstvovala na tom prostoru, a da postoji taktika grupa Jedan kojom komanduje general Mrki koji je izdao naredbu o tome kako se postupa sa ratnim plenom. Meni nije poznato da je postojala ta taktika grupa Jedan, to je 1993. godine, ja ne znam za to, ali iz dokumenta je ovo oigledno. (...) TUILAC NAJS PITANJE: (...) Generale, mi ovde imamo jedan dokument od 31. decembra 1991. godine, dakle to je iz vaeg perioda, opremanje jedinica teritorijalne odbrane sredstvima Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, opremanje jedinice teritorijalne odbrane orujem i vojnom opremom. I kae se: Od poetka borbenih dejstava formirane jedinice teritorijalne odbrane neposredno ili preko svojih tabova obraale su se direktno SSNO-u radi popune sredstvima, to je na vrhu stranice, radi popune sredstvima NVO, naoruanja i vojne opreme, iz rezervi JNA. U vreme kada su za to postojali uslovi, vreno je opremanje tih jedinica neposredno dodelom sredstava, naoruanja i vojne opreme od strane taktikih nosilaca rodova i slubi SSNO preko 608. , mislim da pie TSB ili tako nekako, nerazumljivo je, ili preko drugih SSNO ili vojnih komandi. Zbor velikog broja zahteva i tekoa da se to i dalje reava na nivou Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, a da bi se i dalje potovali propisi i na taj nain spreile eventualne zloupotrebe, nareujem ... I onda, to je naelnik generaltaba Adi koji nareuje popunu jedinice teritorijalne odbrane u skladu sa vaeim propisima. Izvinjavam se, izgleda da imam pogrean dokument. Izvinjavam

Vukovarska tragedija 1991 se, oigledno da sam itao iz pogrenog dokumenta. Verovatno su se ljudi pitali iz ega itam. Ovo je na osnovu nareenja naelnika Generaltaba oruanih snaga SFRJ, broj 2260: U cilju potovanja propisa i spreavanja eventualne zloupotrebe kod opremanja jedinice teritorijalne odbrane sredstvima NVO iz rezervi JNA, nareujem popunu jedinica teritorijalne odbrane u skladu sa odredbama koje su na snazi. Pod dva: analizirati primljene zahteve, oceniti njihovu opravdanost i prosleivati SSNO-u. Pod tri: nakon odobrenja taktikih nosilaca, pripremiti reenja za ustupanje sredstava NVO. Pod etiri: komande korpusa i pozadinske baze su obavezne da izvetavaju taktike nosioce ove komande o realizaciji donetih reenja o ustupanju sredstava NVO tabovima i komandama jedinica TO. Ovo je tabulator 20. Hvala. Nadam se da su sudije pronale taj dokument i mogle da ga vide na nain na koji sam ja to sada pokazao. Prelazimo na tabulator 21. Generale, moda bi ipak bilo bolje da vi odmah date svoj komentar o ovom tabulatoru 20. ta nam kae ovaj dokument iz januara 1992. godine o logistikoj podrci Vojske Jugoslavije? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ovaj dokumenat je proistekao iz nareenja naelnika Generaltaba iz decembra 1991. godine, a sve se ovo dogaa u periodu kada, po Vensovom planu, JNA treba da napusti odreene prostore, a da naoruanje, sredstva i vojna oprema jedinica teritorijalne odbrane treba da budu pod kontrolom meunarodnih snaga. I u tom periodu se vri dokompletiranje i donaoruavanje nekih jedinica teritorijalne odbrane koje verovatno nisu imale sva sredstva koja im pripadaju po formaciji. Poto smo ranije ve iznosili da su se neke jedinice teritorijalne odbrane, pa i MUP Republike Srpske direktno obraali komandama na terenu gde su se oni nalazili, naelnik Generaltaba je svojim nareenjem uredio postupak kako se to naoruanje moe predavati i kako zaduivati ove jedinice sa onim to im je potrebno. Inae ja prepoznajem potpis generala Kukanjca, u stvari paraf njegov na nareenje naelnika Generaltaba, iako je general Kukanjac dunost primio tek poetkom 1992. godine. Da ne bude zabune to je ovde datum 31.12, a njegov paraf. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Tabulator 21 molim. Ovo je sada dokument iz kojeg sam ranije itao, onaj od ranijeg datuma, od 31. decembra 1991. godine. Ne, izvinjavam se, ovo je sad drugi dokument, od 07. aprila 1992. godine. Na osnovu lana 46. privremenog Pravilnika o nadlenostima organizacijskih jedinica i lana 9. Pravilnika o nadlenosti komande vojne oblasti u miru ..., ovo je sada nareenje Vladana ljivia generalpotpukovnika za logistiku podrku SSNO, i on nareuje: Da pozadinsko

1506

1507

Vukovarska tragedija 1991 obezbeenje svih jedinica i ustanova na teritoriji Republike Srpske Krajine koja je pod kontrolom UNPROFOR-a treba da se pripremi za relokaciju u nove reone ... Razmetaj izvriti sopstvenim snagama i sredstvima. Zatim paragraf 2: Formiranje pozadinske baze Glavnog taba TO Republike Srpske Krajine i zonskih pozadinskih baza i ojaavanje njihovih formacija, u skadu sa zahtevom Glavnog taba Teritorijalne odbrane RSK ... Zatim paragraf 4: Sanitetska uprava SSNO u saradnji sa personalnom upravom donee odgovarajua reenja o zdravstvenom osiguranju aktivnih vojnih lica, graanskih lica na slubi u Vojsci Jugoslavije i penzionisanih vojnih lica .... ta nam to kae ukratko o logistikoj podrci koja je dolazila u Republiku Srpsku Krajinu? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Znai formiranje pozadinske baze Glavnog taba Teritorijalne odbrane Republike Srpske Krajine govori da takva institucija armijska nije postojala na tom prostoru. Pozadinska baza je jedna veoma sloena logistika institucija sa brojnim materijalnim sredstvima, sa remontnim kapacitetima i ta se baza formira u skladu sa jedinicama teritorijalne odbrane koje e ostati na ovom prostoru pod kontrolom meunarodnih snaga. I regulie se u ovoj etvrtoj taci zdravstveno obezbeenje onih lica koja ostaju na teritoriji Republike Srpske Krajine, a ja koliko znam, to obezbeenje je usluno obavljano u vojno-medicinskim ustanovama u JNA u tom periodu, kasnije Vojsci Jugoslavije, uz materijalno regulisanje trokova leenja, zbrinjavanja i svega to iz toga proistie. Znai, ovo je sve pripremna faza za stavljanje kompletne teritorijalne odbrane po svim principima kako ona mora da bude konstituisana na prostoru Krajine u vreme dolaska UNPROFOR-a na taj prostor. TUILAC NAJS PITANJE: I na kraju dokazni predmet 352, tabulator 157. Ovo je ponovo van vaeg perioda, ovo je 23. decembar 1993. godine, od Milana eleketia, pukovnika, komanda 18. korpusa Srpske Vojske Krajine, pretpostavljam, i radi se, kae se: Nareenje o obezbeivanju materijalnih sredstava od Vojske SRJ. Kae se: I pored nareenja i vie upozorenja da se obezbeenje materijalnih sredstava od Vojske Jugoslavije vri planski i preko Glavnog taba Srpske Vojske Krajine, i dalje ima pojava da se komande ili pojedinci direktno obraaju Generaltabu Vojske Jugoslavije ili pojedinim jedinicama. Neposredno obraanje bez odobrenja Glavnog taba Srpske Vojske Krajine odaje utisak neorganizovanog i stihijskog rada, a stvaraju se i nepotrebni trokovi ... U cilju spreavanja samovolje pojedinih komandira i pojedinaca, na osnovu nareenja Glavnog taba Srpske Vojske Krajine nareujem ... i onda sledi nareenje za popunu jedinica koje je poslato

Vukovarska tragedija 1991 direktno komandama korpusa, za dosledno sprovoenje ovog nareenja kao i za sluajeve krenja ovog nareenja. Ovim nareenjem se znai zabranjuje potinjenim komandama da se direktno obraaju Generaltabu. Da li vi imate komentara? Oigledno je da se ovde otkriva podrka Vojske Jugoslavije Komandi 18. korpusa. Da li vi imate nekih komentara o tome? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Pa nemam, mislim, jasno je iz ovoga. Ovo je decembar 1993. godine i to je, iz ovog nareenja se vidi da je bio ureen nain kako se snabdevao Glavni tab Srpske Vojske Krajine, a neki pojedinci su mimo takvog nareenja uspostavljali neke direktne veze, preskaui te zvanine kanale. Ja pretpostavljam, samo pretpostavljam, po liniji gde su neka slubovali u JNA, a posle toga u Vojsci Jugoslavije, da su hteli te veze svoje da iskoriste za popreko ili direktno snabdevanje, a da to nije ilo preko Glavnog taba pa se daju upozorenja da se vie tako ne radi. TUILAC NAJS PITANJE: Generale, sada se bavimo razliitim aspektima onoga to se dogaalo sa vojskama Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i njihovom povezanou sa Vojskom Jugoslavije. Ja sam vas ranije ve neto pitao ali nisam dobro formulisao pitanje, to je bila moja greka. Na osnovu svih ovih razliitih faktora, da li se moglo videti da li su ove dve vojske delovale u razliitim zemljama ili su na bilo koji nain delovale kao da su u jednoj zemlji? Ako mislite da pitanje nije dobro postavljeno ili da ne moe na njega da se odgovori, recite to pa emo ii dalje. SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja sam ve dao odgovor. Znai, objektivno postoje dve vojske u dve drave, a iz tree drave, iz Savezne Republike Jugoslavije, one se tretiraju kao da su vojske te drave, Savezne Republike Jugoslavije, jer se vri finansiranje, kadrovsko obezbeenje, materijalna podrka. I ja nemam vie ta tu da dodam na to. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Molim da sada preemo na uticaj, ako ga je optueni imao na savezne i srpske institucije. Na osnovu vaeg iskustva, da li su lanovi Predsednitva, odnosno u koju kategoriju politiara bi ste ih vi svrstali? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: lanovi Predsednitva Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, a bilo ih je u prvoj fazi osam, po mojoj oceni, a i inae po ocenama koje su opte vladale, predstavljali su treerazredne kadrovske garniture. Mnogi od njih su bili ili nepoznati iroj javnosti ili ono to bi se nazvalo politiki skorojevii. Stvarnu mo u to vreme imaju republiki lideri, a lanovi Predsednitva su, ako ja to mogu tako slikovito da kaem, bili ambasadori iz svojih republika i pokrajina u Predsednitvu. Dakle, oni su morali da zastupaju stavove koje su dobijali iz

1508

1509

Vukovarska tragedija 1991 republike. To je moj utisak oko lanova Predsednitva i stvarne moi Predsednitva. TUILAC NAJS PITANJE: Kakav je bio poloaj optuenog u ovoj strukturi kako ste je vi opisali? SVEDOK VASILJEVI - ODGOVOR: Ja mislim da on nije imao neki razliit poloaj u odnosu na predsednike iz drugih republika, ali poto je on u pitanju, znai nesporno je da je bio jaka politika figura, da je bio autoritativan i da je po toj relaciji bio u mogunosti i stvarnoj poziciji da utie na etiri lana tog Predsednitva koji su bili iz ue Srbije, Kosova i Metohije i Vojvodine. Sreda, 12. februar 2003. TUILAC NAJS PITANJE: Generale Vasiljeviu, moemo li sada da se pozabavimo Vojnom linijom MUP-a Srbije? Molim vas, recite nam ta znai ovaj izraz i ukratko nam je opiite. Mi emo se verovatno baviti detaljima na zatvorenoj sednici, tako da bi bilo dobro da se u ovoj fazi bavite onim materijalom kojim moete, odnosno onim to mislite da je prikladno za javnu sednicu, a zatim emo zamoliti Vee da preemo na zatvorenu sednicu. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa pod Vojnom linijom se podrazumevaju aktivnosti nekih elnih ljudi MUP-a i Dravne bezbednosti Srbije ali i drugih koji su se mimo svoje funkcionalne zakonom propisane dunosti bavili poslovima koji nisu u njihovoj nadlenosti a odnose se na formiranje paravojnih jedinica i njihovo usmeravanje na pojedinim delovima ratita. TUILAC NAJS PITANJE: Da li su te aktivnosti bile zakonite ili nisu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Te aktivnosti, ako se tie izvoenja dejstava na ratitu, svakako nisu u nadlenosti ljudi koji se bave ovim poslovima u MUP-u, znai za te poslove nadlene su odgovarajue vojne jedinice. TUILAC NAJS PITANJE: Intervencija tih konkretnih osoba, da li se to moglo smatrati legalnim, odnosno zakonitim ili nelegalnim ili je to bilo negde izmeu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa oni su pored svojih legalnih funkcija koje su obavljali u MUP-u i u Dravnoj bezbednosti imali jedan deo aktivnosti, ja sam rekao, koji nije u njihovoj nadlenosti. To nije neka posebna ilegalna aktivnost, ali u svakom sluaju nije ni legalna aktivnost.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Re je o MUP-u Srbije. U kom stepenu je ovo bilo usmereno ka paravojnim grupama? Govorili ste o paramilitarcima. U kom stepenu je ovo bilo usmereno na aktivnost paravojnih grupa? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa neki ljudi iz MUP-a Srbije kao i iz Dravne bezbednosti stajali su, na jednoj strani, iza dovoenja nekih instruktora iz inostranstva, preteno onih koji su bili ranije u Legiji stranaca, koji e kasnije sluiti za obuku nekih paravojnih sastava ili direktno njihovo rukovoenje i usmeravanje. Na drugoj strani, angaovani su pojedinci koji su imali svoje kriminalne dosijee u ranijoj prolosti, koji su takoe konstituisali neke paravojne sastave. Ja mogu kasnije da govorim o tome koji su to sastavi i koji ljudi. TUILAC NAJS PITANJE: Da li vas je u julu ili avgustu 1991. godine Zoran Sokolovi, ministar unutranjih poslova Srbije pozvao da doete na sastanak u njegov kabinet? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, jeste. TUILAC NAJS PITANJE: ta je tamo reeno? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prvo, rekao mi je da doem sam kod njega jer ja nisam imao obiaj da idem sam u Ministarstvo unutranjih poslova Srbije. Kada sam doao, u najkraem direktno da vam na to odgovorim, rekao mi je da njegovog efa interesuju podaci o generalitetu. Ja sam pitao: Kojeg efa?, a on je rekao: Nemoj da se ali, ovo je predsednik Miloevi. Mogu da prepriam taj kontakt ako treba. TUILAC NAJS PITANJE: ta ste vi odgovorili na ovaj zahtev za informacije o generalima? Da li je to bilo prikladno da se vama optueni na taj nain obraa, traei informacije? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nije, ne da nije prikladno nego nije ni redovni put niti je to dozvoljeno. Ja sam rekao da te podatke koje on trai slabo poznajem jer sam malo u Beogradu, a i to kratko vreme koliko sam bio, bio sam na terenu dosta. I onda sam mu rekao da te podatke zna jedan general i to vrlo dobro. On je pitao ko a ja sam rekao General Krsti , on je u stvari vodio generalski kadar u personalnoj upravi. A onda je Sokolovi rekao: Pa znam, ali ja ne znam hoe li on te podatke da da. Ja sam odgovorio da hoe, ali ako ne postupi kao sa mnom, da to trai direktno nego da za to dobije odobrenje od generala Kadijevia. I ja sam se izgovorio da imam sastanak, da moram da idem i na tome se ovaj razgovor zavrio. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je u septembru 1991. godine bilo pokuaja da se Kadijevi ukloni sa svog poloaja, sa poloaja saveznog sekretara?

1510

1511

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, bilo je, i to je bilo 29. septembra 1991. godine. Mislim da, hteo bih da napomenem da je etiri dana pre toga, 25. septembra pokuano na slian nain da bude uklonjen general Jurijevi Zvonko, tada komandant Ratnog vazduhoplovstva. TUILAC NAJS PITANJE: Veu bi moda bilo korisno ako bi se podsetilo na strukturu koja je prikazana u dokaznom predmetu 387 tabulator 1, mi imamo kopiju koja moe da se stavi na grafoskop kako bi pomogla. Ko je uestvovao u ovom pokuaju, generale Vasiljeviu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Delovi Prve gardijske motorizovane brigade. TUILAC NAJS PITANJE: To vidimo na desnoj strani ove tabele. Hvala lepo. Kao to se vidi na tabeli, njima je zapovedao pukovnik Mile Mrki. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Ko je jo uestvovao? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa zgradu su blokirali specijalni policijski sastavi. Ja sam kada se to dogodilo bio na terenu i pozvan sam da se vratim. A kada sam stigao, to je ve bila faza u kojoj je general Kadijevi bio izolovan u svojoj kancelariji, a pukovnik Mrki Mile i tada jo pukovnik Vuk Obradovi, koji je bio ef vojnog kabineta, i jedan od komandanata vojne policije bili su u kabinetu kod generala Blagoja Adia i ubeivali ga da prihvati funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu. TUILAC NAJS PITANJE: Ali to nije uspelo? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije uspelo zbog toga to prvo, general Adi je rekao da on u tim njihovim prljavim poslovima nee da uestvuje, a ako hoete, rekao je, moete hapsiti i mene. I drugi elemenat je bio to to sam ja razgovarao sa pripadnicima vojne policije i ubedio ih da je to nerazuman potez, tako da su se povukli i na tome se to zavrilo. TUILAC NAJS PITANJE: Tabela pokazuje da je Prva motorizovana gardijska brigada bila potinjena efu kabineta koji je bio umean, rekli ste da je to Vuk Obradovi. Moda se ini kao detalj ali da li je on imao brata Pavia? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Da li je on, taj brat, bio vaan lan SPS-a u to vreme? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, ja mislim da je bio i na funkciji potpredsednika Skuptine Srbije.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Na osnovu vaeg iskustva, da li je Vuk Obradovi ikada reagovao na bilo kakav uticaj njegovog brata Pavia Obradovia? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Vuk Obradovi je imao nekih stavova u to vreme koji su odudarali od optih stavova i opte klime u SSNO, i ne samo ja nego vei deo ljudi iz SSNO su to tumaili da je Vuk pod odreenim uticajem svoga brata Pavia i da se tim putem reflektuju neki ti politiki uticaji prema kabinetu. TUILAC NAJS PITANJE: Da li vas je 05. marta 1992. godine pozvao Zoran Janakovi koji je u to vreme bio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove da bi ste se sastali sa optuenim? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi pre nego to je dolo do tog sastanka razgovarali o njemu sa generalom Adiem? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Kada sam saznao da sam pozvan na taj sastanak, ja sam o tome obavestio generala Adia koji je u to vreme zastupao saveznog sekretara za narodnu odbranu. TUILAC NAJS PITANJE: ta je on bio u stanju da vam preliminarno kae u vezi sa tim sastankom? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa on je rekao: Hvala ti kao oveku to si mi to saoptio, ali ja znam da njih, mislio je na generale, Slobodan poziva, ali siguran sam da e ti biti prvi i zadnji koji mi je to rekao. TUILAC NAJS PITANJE: Pre nego to doemo do samog sastanka, da li je u to vreme Upravi bezbednosti bilo dozvoljeno da referie, da daje informacije direktno saveznom Predsednitvu ili bilo kom drugom republikom organu ili je imala obavezu da deluje preko SSNO? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, samo preko SSNO. TUILAC NAJS PITANJE: Na vaem sastanku sa optuenim, ta je on ukratko hteo od vas, ako je ita traio da mu kaete? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam moda malo u ali, moda malo vie neozbiljno tada nastupio. Rekao sam, poto sam oekivao da e ga verovatno interesovati neki podaci vojne slube, rekao sam da sam u toj slubi skoro 30 godina, da mi je posao bio uvek da drugim ljudima postavljam pitanja, a da mi oni moraju odgovarati pa ga molim da me sada ne dovodi u obrnutu poziciju, da on postavlja pitanja a ja da moram da odgovaram. I on se nasmejao i rekao: Dobro, kaite ono to mislite da mene moe interesovati. TUILAC NAJS PITANJE: Da. I da li ste vi na to odgovorili?

1512

1513

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesam. Ja sam cenio da je u to vreme najaktuelnija jedna politika neizvesnost bila kako e proi najavljivane masovne demonstracije za obeleavanje 09. marta iz 1991. godine i najiscrpnije sam izneo saznanja vojne slube o tome. TUILAC NAJS PITANJE: Nakon tog dela vaeg razgovora, da li je on od vas traio neto konkretno? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije konkretno, ovaj, nita traio, rekao mi je da je zadovoljan sa ukupnom informacijom koju sam dao i da nema ta da me pita. A onda mi je rekao da je uo da mi u Upravi bezbednosti radimo neke informacije i da bi voleo, ako mogu da mu poaljem da vidi neku od tih informacija. Ja sam mu odgovorio da ja te informacije aljem redovno MUP-u Srbije, MUP-u Crne Gore i saveznom MUP-u i da ih je i on verovatno dobio. Nakon ovoga mi je odgovorio da on neke informacije dobija ali da nije siguran da li mu MUP svaki put tu informaciju dostavlja. Ja sam rekao ako ne bude dobio i za 01. maj, znai da su je sklonili. I u ovom delu se, znai o ovom problemu se razgovor na tome zavrio. Ja sam procenio da u stvari je tada optueni od mene traio kompletnu informaciju koja je imala etvrti deo, to je bilo stanje u JNA koje je dostavljeno samo vojnom vrhu, i moj je utisak bio da je traio u stvari podatke o JNA. A to mi nije direktno rekao ali po onome kako je traio da mu dostavljam informacije, ja sam cenio da ga interesuju posebni podaci o JNA. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Otprilike u isto vreme pukovnik Nedeljko Bokovi je unapreen u generala. ta moete da nam kaete o njegovom naimenovanju i o tome kakve to ima veze sa vojnom linijom? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prvo, dovoenje Nedeljka Bokovia iz penzije u martu 1992. godine za naelnika bezbednosti u Komandi Ratnog vazduhoplovstva nije ilo uobiajenom procedurom, znai izvreno je bez iijeg konsultovanja u Generaltabu, niti sam bio konsultovan ja kao naelnik Uprave bezbednosti. On tada nije bio reaktiviran, bio je privremeno rasporeen do est meseci u Vojsku Jugoslavije. 08. maja on je reaktiviran, dakle primljen u aktivnu vojnu slubu a 11. maja je bio proizveden u in generala, iako za to nije imao ni minimalne uslove zakonske. Iza njega je stajao, to pouzdano znam, tadanji vrh SDB MUP-a Srbije. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Lovas, 23. oktobra 1991. godine. To je bilo mesto gde je dolo do zloina. Kako su to otkrili vai organi bezbednosti?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam dobio jednu kratku nepotpunu informaciju od odeljenja bezbednosti Prve vojne oblasti o tome da je jedna vea grupa civila stradala na minskom polju i da je te civile na minsko polje kao ivi tit ispred sebe terala, terao odred Duan Silni. O tome sam sainio sutradan kratku informaciju za saveznog sekretara i najui vojni vrh, njegove najblie saradnike i traio sam detaljniju informaciju od organa bezbednosti o tom dogaaju. Nju sam dobio u roku od 24 sata i u njoj je opisan, ovaj, taj dogaaj neto ire. Prvo, da je odred Duan Silni bio pod jurisdikcijom i pod nadzorom komandanta mesta u tom selu Ljube Devetaka. Zatim, da su oni pre nego to se, dan pre nego to se zloin ovaj dogodio, iz odreda Duan Silni su sasluavali neke Hrvate koji su iveli u tom selu i u tom njihovom ispitivanju etvoricu su likvidirali. Sutradan, kada je odred teritorijalne odbrane iz Valjeva trebalo da izvri pretres terena oko sela, iz odreda Duan Silni su izdvojili oko tridesetak metana Hrvata, uglavnom su to bili, ovaj, stariji ljudi i kao ivi tit ispred sebe oni su ili u taj pretres terena. Naleteli su na minsko polje. Tu je poginulo 17 ljudi ukupno, od toga 14 metana i tri iz odreda Duan Silni. To je u najkraem o tom dogaaju. TUILAC NAJS PITANJE: Valjevo o kojem ste govorili, asni Sude, u rezimeu je pogreno napisano, gde se nalazi Valjevo, na kojoj teritoriji? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Valjevo je u Zapadnoj Srbiji. TUILAC NAJS PITANJE: Juno od Beograda, mislim. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, jugozapadno. TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, imamo teritorijalnu odbranu iz Valjeva koje se nalazi juno od Beograda zajedno sa paravojnom jedinicom Duan Silni, na teritoriji, a sudije se verovatno toga seaju, ta se teritorija nalazi u Hrvatskoj. Na stranici 23. dokaznog predmeta 336 u kvadratiu E2 se vidi da je Lovas preko reke zapadno, odnosno jugozapadno od Bake Palanke. Va izvetaj o tom dogaaju generale je dostavljen u skladu sa redovnom procedurom. Kome je dostavljen? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, 25. oktobra mi u Upravi bezbednosti izradili smo i deset informacija za devet generala JNA i jednog pukovnika koji je bio vojni tuilac u to vreme Jugoslovenske narodne armije. Naknadno, dva dana iza toga dostavljena je informacija o ovom sluaju i MUP-u Srbije. Od generala koji nisu bili u sastavu JNA, informacija je dostavljena ministru odbrane Srbije i komandantu Republikog taba Teritorijalne odbrane Srbije. TUILAC NAJS PITANJE: asni Sude, vratiu se na dokazni predmet 342, tabulator 11 jer je re o jednom konkretnom pasusu na koji elim

1514

1515

Vukovarska tragedija 1991 da vam ovog jutra ukaem panju, ali moda treba da idemo korak po korak jer se on bavi jednim drugim pitanjem. Vukovar. U vreme dogaaja u Vukovaru, da li je postojala koordinacija izmeu jedinica teritorijalne odbrane preko Bade, Radovana Stojia? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam govorio o dve teritorijalne odbrane u Slavoniji. Znai, govorio sam o legalnim jedinicama teritorijalne odbrane iz Srbije koje su dejstvovale na tom prostoru. Jedan od tih odreda je odred iz Valjeva. I govorio sam o drugoj naoruanoj strukturi na teritoriji, koja po mome nije imala obeleja prave teritorijalne odbrane kako bi trebala da bude ureena. Meutim, dolasci Radovana Stojia na komandno mesto, istureno komandno mesto kod generala Pania oigledno je to bilo u funkciji koordinacije tih jedinica sa drugim snagama. TUILAC NAJS PITANJE: Koliko je vama poznato, koje jedinice su uestvovale u bitkama za Vukovar? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja ne mogu da navedem konkretne jedinice, mislim sve jedinice. Bila je Prva gardijska motorizovana brigada pod komandom tada pukovnika Mrkia. Bile su jedinice Novosadskog korpusa pod komandom generala Biorevia. Bila je jedna oklopna brigada iz Kraljeva. Bila je 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Bili su neke jedinice Teritorijalne odbrane Srbije i neke jedinice Teritorijalne odbrane Vojvodine. To je u globalu to znam od jedinica. TUILAC NAJS PITANJE: Pogledaemo samo par dokumenata, tabulator 26. Molim da se stavi pred svedoka i na grafoskop. Ovo je nareenje. Mislim da je datum 19. oktobar, barem na peatu pie 19. oktobar, iz komande Prve motorizovane gardijske brigade komandi Prve vojne oblasti i Generaltabu oruanih snaga SFRJ: I pored vie upozorenja da u reonima dejstava jedinica nisu objedinjena dejstva svih snaga koje se nalaze u tim reonima, preskaem ostalo, nareujem da sve snage koje dejstvuju u zonama dejstva jedinica stavljaju pod komandu komandanata jedinica JNA koja izvodi borbena dejstva u tim reonima. Zatim detalji na koji nain to treba izvriti. Moda Vee samo moe pogledati ostatak ove stranice bez mog itanja, a mi emo u meuvremenu prei na tabulator 27. Ovo je od 15. novembra, nareenje Mile Mrkia Regulisanje pitanja prepotinjavanja - sa ciljem da se ostvari to uspenija realizacija odluke od 14. novembra i objedinjavanje komandovanja za naredna dejstva, prepotiniti odred Teritorijalne odbrane Stara Pazova, 80. motorizovanu brigadu ..., i onda, 80. motorizovana brigada sa odredom Teritorijalne odbrane Stara Pazova u narednim dejstvima izvravae zadatke u skladu sa odlukom od 14.

Vukovarska tragedija 1991 novembra. Dakle, ovo je nareenje Mrkia koje prepotinjava jedinice teritorijalne odbrane u ovoj operaciji, prepotinjava ih svojoj operativnoj grupi. Te jedinice koje on pretpoinjava, da li su one iz Srbije? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Zatim tabulator 28 molim. Dolazi od Mrkia, a upueno je generalu Paniu, to je izvetaj o evakuaciji vukovarske bolnice. Ako pogledamo izvetaj, paragraf 2: Na osnovu vaeg zahteva dostavljamo izvetaj o realizaciji zadataka koje ste postavili nareenjem. Kako ste u zadatku operativne grupe Jug precizirali da operativna grupa Jug u toku prepodneva do 10 asova 19.11. zauzme bolnicu i MUP i oisti od ustakih snaga Vukovar, ovaj zadatak je izvren do 11 asova 19.11. i obezbeena je sigurnost kretanja gradom. Onda se bavi raiavanjem naselja Mitnica, problemima sa evakuacijom i transportom civilnog stanovnitva koje se alje u Republiku Hrvatsku, zbog blokade na auto-putu, poto hrvatska Vlada nije htela da ih primi. Tvrdi se da se sve izvodi u skladu sa enevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima: Preduzete su mere za uvrivanje komande i kontrole .... Zatim ide raiavanje mina, u podpasusu dva: Aktivnosti na ienju osloboenog prostora i objekata u Vukovaru od ostataka ustakih snaga - preduzete mere za uspostavu potpune kontrole u gradu. Zatim se dalje to pominje na sledeoj stranici. Govori se o transportu civila koji je jue vraen sa autoputa i danas nekoliko puta vraen sa ugovorenog mesta za predaju u reonu Nutara. Isto se desilo i sa transportom civila iz reona Veleprometa koji je nekoliko puta vraen. Regulisali smo da se transport uputi u id poto drugog izbora nismo imali. To bi bio rezime ovog izvetaja koji je upuen generalu Paniu. Govori se o povreenim, ranjenim i poginulim vojnicima. Moemo li sada pogledati dok se jo uvek bavimo temom Vukovara, da pogledamo dva kratka video snimka koji nam mogu pomoi. (Puten video snimak) TUILAC NAJS PITANJE: Ovo je video snimak koji smo gledali prilikom svedoenja prethodnog svedoka. Molim vas da se sada fokusirate na konkretno vojno lice za koje mislimo da e nam ovaj svedok moi, kojeg e ovaj svedok moi da identifikuje. Molim vas zaustavite ovde. ovek na kojeg je usmerena kamera koji sedi na dnu stola, ko je to? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je tada po inu pukovnik Pavkovi Neboja. TUILAC NAJS PITANJE: On je kasnije postao general? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

1516

1517

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS: Molim da pogledamo drugi snimak. Nadam se da je on spreman. Ako nije, moemo kasnije na njega da se vratimo. (Puten video snimak) Tekst sa trake: - Odvode nas kao zloince, otimaju i ono malo niega, zadnjih uspomena to smo ih mogli prikupiti. S mrnjom i nevienom okrutnou nai dojueranji susjedi i tienici lau o nama kako bi nas poslali u logor ili jo bolje, smrt ... jer mrtvi se, misle oni, ne vraaju osim u snovima. Velepromet, obuara, kasarna, bolnica, samo su neka od mjesta na kojima smo treba ... TUILAC NAJS PITANJE: Kasnije emo pogledati drugi snimak, bojim se da sada neemo moi da ga vidimo. U svakom sluaju, ono to smo videli u drugom delu ovog prvog snimka pokazuje Velepromet i Vukovar. Je li tako? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne mogu da budem siguran jer ja taj teren ne znam. TUILAC NAJS PITANJE: Ali moete biti sigurni da prvi deo ovog snimka pokazuje pukovnika, a kasnije generala Pavkovia. Upravo mi tehnika kabina pokazuje da ima spreman drugi snimak. Molim da ga pustimo. To je verovatno neto malo vie od zaustavljene slike. (Puten video snimak) Tekst sa trake: - ... neka, istaknite problem onda, istaknite problem. - Problem je u tome to vidimo kako se vojnici etaju po ulici i da prolaze kamioni. Pogledajte eto tamo. - Mogli ste tamo da idete. Taj most je bio otvoren za saobraaj. - Moje kolege su bile tamo. - Moji vojnici su pratili taj konvoj. TUILAC NAJS PITANJE: Zaustavite molim. Oficir kojeg vidimo napred, koji ne govori, ija se glava okree i vidimo profil na mostu sa ljivananinom, ko je to? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Neboja Pavkovi. TUILAC NAJS PITANJE: Moete li nam rei koja je bila njegova funkcija u to vreme? Na kom poloaju je bio u to vreme dok je bio u Vukovaru? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: On je u Vukovaru boravio kao predstavnik kabineta saveznog sekretara za narodnu odbranu.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, bio je predstavnik vrlo visokog organa, najvieg organa o kojem ste vi govorili. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Taj organ je bio na visokom mestu, morao je imati i visoku funkciju. TUILAC NAJS PITANJE: Ovara. Molim vas, recite nam neto ukratko o tome. Re je o paragrafu 137. Kasnije tokom 1993. godine, da li ste kontaktirali Zjaju Murisa , mislim da se tako zvao? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Da li vam je on priao o onome to se desilo u Vukovaru? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Moete li nam to ukratko rei? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja sam sa Zjajom Murisem imao jedan veoma kratak kontakt u januaru 1993. godine zbog nekih optubi da sam ja maltene ukrao neki novac iz Vukovara. I poto je Zjajo Muris bio komandir specijalne policijske jedinice, ja sam hteo od njega da ujem kolika je koliina novca bila i ta je sa tim uraeno jer stvarno nisam znao nita o tome. On mi je tada rekao da on nije bio angaovan na tom zadatku jer je bio poslat u Ovaru, i ja sam tada prvi put uo za takvo mesto, u stvari nije mi ni bilo jasno da li je mesto ili je to tale za ovce. I onda je rekao: Ne znate taj deo, kasnije u vam to ispriati. I kada se zavrilo, ovaj, moje suenje, ja sam imao priliku da sretnem, ovaj, Murisa koji je ve bio demobilisani oficir i u najkraem ta mi je ispriao da su iz bolnice zarobljenici za koje su postojale sumnje da su presvueni pripadnici Zbora narodne garde koji su hteli da izvre, da iskoriste evakuaciju bolnice i da budu evakuisani sa bolnicom, da su bili prebaeni na Ovaru gde se nalazila 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Njega je neko iz gardijske brigade uputio sa nekoliko policijskih, sa nekoliko policajaca na Ovaru da ode da vidi ta se tamo dogaa, jer navodno, po nekim izvetajima, tamo ima problema. Kada se pribliio Ovari, po njegovoj prii, uo je pucnje i o tome preko radio veze obavestio komandu brigade. Rekao je da se tamo puca. I odgovoreno mu je: U redu, vrati se nazad, to vie nije na problem. Nakon izvesnog vremena, nije mi objasnio kada, saznao je od drugih ljudi u brigadi gardijskoj da su tu vukovarski teritorijalci, kako su ih zvali, streljali oko 160 civila. To je u najkraem to je meni Muris preneo. TUILAC NAJS PITANJE: Molim da pogledamo tabulator 30 i 31. Vi ste nam na poetku govorili neto uopteno o jedinicama koje su bile u podruju Vukovara. Ovde vidimo dokument od 18. oktobra 1991. godine, id,

1518

1519

Vukovarska tragedija 1991 peat Teritorijalna odbrana Vukovara, tab Teritorijalne odbrane Vukovar. Legalizacija rada jedinice, odred Leva Supoderica, komandant jedinice Milan Lanuanin. Preostali deo jedinice evidentiran kod komande jedinice, za dejstva jedinice odgovoran komandant Milan Lanuanin, potpisao Duan Filipovi. Kakve posledice je imalo ovo nareenje u odnosu na ovu jedinicu Leva Supoderica? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ovaj dokumenat upravo ilustruje ono stanje o kojem sam ja govorio, od one takozvane teritorijalne odbrane u Slavoniji. Znai, legalizuje se jedinica. Postavlja se pitanje ta je pre toga bio taj odred Leva Supoderica, znai da nije bio legalan. Sada se kao prima u sastav ovog taba Teritorijalne odbrane u Vukovaru. Mislim, ovaj dokumenat nema formu kako bi trebalo da, ovaj, normalno postoji. Znai, u najkraem, ova se jedinica od ovog datuma ima raunati da je jedinica teritorijalne odbrane taba Teritorijalne odbrane u Vukovaru, ali forma po kojoj se radi govori o stanju kakvo je bilo. I drugo, mislim da po onome to znam, ovaj, kasnije, ovo nije Lanuanin Milan nego Lanuanin Miodrag. Znai, Lanuanin Miodrag je bio komandant odreda Leva Supoderica. A iz onoga to sam kasnije saznavao, iz ovog sastava su uestvovali i u likvidacijama na Ovari. TUILAC NAJS PITANJE: A Leva Supoderica sa koje teritorije dolazi? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa nju su uvek oznaavali meni kao etniku jedinicu, eeljeva jedinica, tako su je zvali. Znai, to je i Zjajo Muris govorio o Levoj Supoderici, jer je meni taj naziv nekako bio veoma udan, ta je to. I onda je to uvek upotrebljavano da je to eeljeva jedinica, da su to radikali njegovi. Kasnije sam saznao i od novinara koji su bili na tom terenu, ovaj, istu kvalifikaciju za tu jedinicu. TUILAC NAJS PITANJE: Ako pogledamo tabulator 31, da li Lanuanin ima nekakav nadimak, molim vas? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ima. Njegov nadimak je Kameni. TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 31, molim vas. Ovo je nareenje od, ovo je odluka od 29. oktobra 1991. godine, od operativne grupe o nastavku napada na Vukovar, nastavku operacije Vukovar. Dokument je potpisao pukovnik Mrki i mislim da se tu odmah prelazi na raspored i na zadatke. I vidimo da je sastav borbenih jedinica, odnosno jurinog odreda sledei - Prva motorizovana brigada, onda odred Leva Supoderica, isto tako odred Petrova Gora i razne druge jedinice koje su stavljene zajedno. Da li

Vukovarska tragedija 1991 onda ovo funkcionie na nain da se potine, na primer dve grupe, Leva Supoderica i Petrova Gora Prvoj motorizovanoj gardijskoj brigadi? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Iz ovoga se vidi nareenja da je odred Leva Supoderica i odred Petrova Gora u sastavu jurinog odreda Jedan iz sastava verovatno operativne grupe Jug, odnosno Gardijske motorizovane brigade. Ja bih hteo ovde da ukaem da po tome kako se oznaava, pie odred Leva Supoderica, odred Petrova Gora, znai ne stavlja se odred Teritorijalne odbrane kako je to, na primer, navedeno u drugim dokumentima, odred Teritorijalne odbrane Valjevo, odred Teritorijalne odbrane Stara Pazova, ovde se jednostavno upotrebljava izraz odred. A to je u stvari ona improvizovana teritorijalna odbrana koja nema sve atribute kakve bi trebalo da ima. Znai vie kao neki paravojni sastavi. TUILAC NAJS PITANJE: Rekli ste nam kako ste vi shvatili eelja i Leve Supoderice. Da li znate ita o Petrovoj Gori? To je ja mislim mesto koje se nalazi u oblasti Knina. Ali da li znate ita o toj jedinici, ako je to uopte bila jedinica? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja ne znam o toj jedinici detalje, kome je ona pripadala. Meutim, znam da u Vukovaru, deo Vukovara se zove Petrova Gora i ja pretpostavljam da se radi o jedinici sa tog podruja, kao to postoji i Leva Supoderica, isto deo grada, tako da se to ne odnosi ni na kakvu jedinicu iz Knina. To je moja procena. TUILAC NAJS PITANJE: Ostaemo jo na Vukovaru. Vi ste prvo obavestili generala Dimitrijevia. Kada ste vi prvi put obavestili generala Dimitrijevia o onome to vam je Muris rekao? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa to je negde nakon njegovog postavljanja na mesto naelnika Uprave, znai negde ili krajem 1993. godine ili u samom poetku 1994. godine. Jer meni nije bilo ba dozvoljeno da mogu da ulazim u Generaltab zbog jo sveih tragova boravka Nedeljka Bokovia tamo. TUILAC NAJS PITANJE: Iako ste imali jo nekoliko kontakata o Vukovaru, neemo time da se bavimo detaljno, ali to se sve nalazi u rezimeu pa ako bude relevantno, mi emo to da uvedemo. U paragrafu 143, da li ste vi u jesen 1998. godine imali kratak sastanak sa penzionisanim generalom Mrkiem, on je tada ve bio penzionisan? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesam. To nije bio sastanak, to je bio kratak iznenadni susret.

1520

1521

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: I da li je bilo govora o tim dogaajima u Vukovaru, da li je o njima diskutovano? Ili ako nije diskutovano, da li su se barem spomenuli na ovom sastanku? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja sam imao stalno elju, ako bih nekog sreo od tog rukovodeeg sastava brigade, da postavim neka tri pitanja koja su mene interesovala. I tako sam generalu Mrkiu uspeo da postavim prva dva. To je bilo ta se to dogodilo na Ovari?. Ja u govoriti doslovno kako mi je odgovarao. On je rekao: Aco, dece mi moje, da sam znao ta e im uraditi, nikad ih ne bi predali. E ja sam ga onda upitao a kad su saznali, ta je uraeno, zato nisu obavestili po liniji izvetavanja. A on je rekao: Kada smo videli ta su im uradili, onda smo se zakleli da utimo. I tree pitanje nisam stigao da mu postavim jer bili smo u saobraaju i morao sam da pomerim kola tako da je na ovome zavren ovaj kratak susret. SUDIJA KVON PITANJE: Generale Vasiljeviu, kakva je vaa procena bila u to vreme, da li ste smatrali da on govori istinu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Delovao mi je veoma iskreno. Mislim, to je est, sedam godina nakon dogaaja koji se zbio. Drugo, ja nisam bio ni u kakvoj funkciji, ja sam bio penzioner, sreli smo se kao dva oveka i moj je utisak da mu je ak bilo teko kad je to govorio. (...) TUILAC NAJS PITANJE: uli smo Slobodana Lazarevia. Da li je on radio za Upravu bezbednosti? I ako nije, da li je imao ikakav odnos sa pukovnikom Zimonjom, i ako jeste, kakav je bio njegov odnos sa pukovnikom Zimonjom? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai kategoriki mogu da kaem da Slobodan Lazarevi nije imao nikakve veze sa Upravom bezbednosti i njenim organima. Znai, meni je taj ovek apsolutno nepoznat, niti znam niti mi je poznat neki njegov naziv u okviru organa bezbednosti JNA, sasvim je sigurno da nije bio ni aktivni stareina u JNA. Pukovnik Zimonja je oficir Obavetajne uprave Generaltaba JNA i nalazio se na razliitim dunostima. Koliko ja znam, negde 1991. godine on je na dunosti u inostranstvu, na dunosti vojnog izaslanika ili pomonika. TUILAC NAJS PITANJE: Znai, ako je, kao to smo uli, Lazarevi imao zvaninu vezu sa pukovnikom Zimonjom, onda je to mogla biti i veza sa Upravom za, sa Obavetajnom upravom Generaltaba JNA? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja za tu njihovu vezu ne znam, ali ako je bio sa njim u slubenoj vezi, onda je to po vertikali naslonjeno na Obavetajnu upravu Generaltaba.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Generale Vasiljeviu, elim da proemo kroz neke stvari koje sam prevideo ili koje sam odloio iz jednog ili drugog razloga. Ako Vee moe da se vrati sada na stranu 25, imam samo par pitanja o Lovasu kao i jedan dokazni predmet u vezi toga. Rekli ste nam gde ste slali svoje izvetaje o Lovasu. To je paragraf 135. Da li ste vi primili izvetaj od oficira, od deurnog oficira u SSNO u vezi onoga to je pronaeno krajem novembra 1991. godine od strane patrole Vojne policije, to jest pronaena su neka tela na farmi Lovas u blizini Dalja? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Recite nam u jednoj reenici sadraj tog izvetaja, ta je pronaeno? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai to je iao izvetaj linijom deurne slube Vojne policije. Po tom izvetaju iz Prve vojne oblasti, negde krajem novembra 1991. godine na farmi Lovas patrola je pronala, patrola Vojne policije je pronala 23 masakrirana lea civila. Oni su ovo mesto snimili i dokumentovali kratko i o tom dogaaju su obavestili teritorijalno nadleni MUP u Dalju, i dalju istragu oko tog sluaja je preuzeo MUP u Dalju. TUILAC NAJS PITANJE: Svi ovi izvetaji, va i ovaj dodatni izvetaj, da li znate da li su oni vodili bilo kakvom krivinom gonjenju? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Trebalo bi verovatno da se pokrene postupak protiv nepoznatog poinioca tog krivinog dela. Znai o dogaaju bi trebao kasnije da bude obaveten nadleni teritorijalni tuilac i on bi postavljao zahteve pred organe unutranjih poslova koje radnje treba da uine. TUILAC NAJS PITANJE: Ali da li je vama na bilo koji nain poznato da li su preduzeti bilo kakvi koraci za krivino gonjenje? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam da li je pokretan ovaj prethodni postupak ili kasniji krivini postupak, to je u nadlenosti MUP-a bilo. TUILAC NAJS PITANJE: Molim da sada pogledamo dokazni predmet koji sam odloio, a to je dokazni predmet 342 tabulator 11. Ovo je pismo od 23. oktobra 1991. godine od Milana Eremije, zamenika komandanta nadlenog za instrukcije o pitanjima morala i politike propagande, upueno je komandi Prve vojne oblasti, Odeljenju za moral. Na drugoj strani, paragraf 4, generale, da li vidimo aktivnosti i pojave koje negativno utiu na stanje morala u jedinicama divizije, to se podvai u treem pasusu i pod crticom kae: U zoni borbenih dejstava nalazi se vie grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije, od etnika preko odreda Duan Silni i raznih samozvanih

1522

1523

Vukovarska tragedija 1991 dobrovoljaca kojima nije osnovni motiv borba protiv neprijatelja ve pljaka narodne imovine i iivljavanje nad nedunim stanovnitvom hrvatske nacionalnosti. Prilikom zarobljavanja 80 metana hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, od strane teritorijalne odbrane Lovasa i odreda Duan Silni vreno je fiziko zlostavljanje nad istima, nakon ega je ubijeno etiri metana sela Lovas. I onda se dalje pominje ubistvo jo 17 metana i tako dalje. I onda pod takom 5 Predlog mera za poboljanje stanja morala u jedinicama da se organizovano pristupi razoruavanju paravojnih formacija, posebno odreda Duan Silni, etnika i Arkanovih vojnika i da se u tu akciju ukljue organi vlasti i organi Republike Srbije. Da li ovaj dokument belei ono to ste nam vi rekli u vezi sa ueem paravojnih snaga iz Srbije u onome to se deavalo? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Molim da preemo na stranicu 27, na etiri navedena dokazna predmeta. Mislim da vas mogu potedeti jednog od njih, dakle preskoiemo 32 i ii emo odmah na tabulator 33. Da li vam je, generale Vasiljeviu, pokazan neki drugi izvetaj ili izvetaji koji su pokrivali dogaaje o kojima niste nita znali iz prve ruke ili ak niste ni uli o njima, a izgleda po onome kako su napravljeni da su to bili redovni izvetaji? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Ovaj sam izvetaj video ovde kada mi je pokazivana dokumentacija. To je izvetaj organa bezbednosti 180. motorizovane brigade, majora Risti Branislava. Po formi, ovaj dokumenat odgovara organima bezbednosti, a iz istog se vidi da je raen u jednom primerku i da nije nikome dostavljen. TUILAC NAJS PITANJE: Mislim da je injenica da postoji samo jedan primerak tog izvetaja neuobiajena ili ne? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ako to notira kao sebi neko saznanje koje e kasnije moda proirivati i produbljavati, onda iz vie ovako pojedinanih dokumenata on moe napraviti zbirnu informaciju. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Ako pogledate tekst ovog izvetaja gde se navode injenice, proi emo relativno brzo kroz to. Ovaj dokument originalno belei razgovore koji su privatno obavljeni, gde jedan vojnik kae oficiru: Kad smo skrenuli prema kabrnji putem, video sam borbeno vozilo BOV (borbeno oklopno vozilo) i jednog mrtvog pripadnika Zengi, a pored njega je bila PAP-ovka. Kad smo uli u selo, iz jedne kue teritorijalci i dobrovoljci koji sebe nazivaju etnicima iz jednog podruma su izveli oko 20 civila. Jedan od njih je imao PAP (poluautomatska puka), njega su odmah odvela iza BOV-a i streljali. Ispred BOV-a su doveli jednu staricu i dva starca, legli ih na zemlju i pucali im u potiljak. Iz jedne od kua u selu izveli su tri

Vukovarska tragedija 1991 mukarca od kojih je jedan imao 35 godina, a ostala dvojica oko 45. Njih su u dvoritu malo ispitivali i onda ih streljali. uo sam po nekim priama da su ubili neku enu od 19 godina sa detetom od osam meseci, ali to lino nisam video. Iz podruma jedne kue izveli su curu, i oca i ker. Oca su joj odmah ubili iz automatske puke. Nju su oborili na zemlju povukavi za kosu i rekli joj: Hoe da proe kao otac?. Viknuo sam ne pucaj i uperio sam puku u njega. Tu curu smo posle doveli u komandu. Video sam da su grupu od pet civila teritorijalci vodili ispred sebe, a onda ih stavili ispred tenka da bi pokazali put i sluili kao tit. Kad smo ili prema Nadinu, videli smo da su teritorijalci zarobili nekog civila. Sa njima je razgovarao Drai, naelnik Slube javne bezbjednosti ali sam potom uo od nekih da su i njega ubili. Oficir koji podnosi ovaj izvetaj daje napomenu: Iz podataka koje je dostavio Mitrovi vidi se da su pojedine grupe teritorijalaca vie delovale kao banda nego kao vojska. Ovako ponaanje i njihov odnos izazvao je revolt kod vojnika koji su skoro dolazili u otvoren sukob sa njima da bi zatitile neke civile hrvatske nacionalnosti. Dakle, da li ovo vama izgleda kao redovni izvetaj s kraja novembra 1991. godine? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, po formi kako je sainjen, znai to nije izvetaj, to je njegova beleka, znai slubena beleka ili slubena zabeleka. A na osnovu ovih prvih informacija, ovaj organ bezbednosti je trebalo da izvri njihovu proveru i dokumentaciju. Prvo, ovo je voza borbenog vozila vojne policije, to vozilo ima komandira, stareinu iz Vojne policije. Znai, trebalo je da trai i zvanian izvetaj komandira Vojne policije koji je bio u tom borbenom vozilu. Da li je on to kasnije radio ja ne znam, ali za ovo to je opisao nemam sumnje. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Nekoliko pitanja za dodatno ispitivanje i pokuau njima da se bavim na uobiajen nain. Ali prvo nekoliko optih pitanja a onda u pokuati da idem hronoloki. Generale, pre par trenutaka vi ste napravili razliku izmeu Makedonije i Slovenije s jedne strane i drugih delova bive Jugoslavije, sa druge strane, kada vam je postavljeno pitanje o mirnom odvajanju Makedonije. ini se da ste vi rekli, a ispravite me ako greim, da je razlika izmeu te dve drave i ostatka bive Jugoslavije to to u Makedoniji i Sloveniji nije bilo Srba. Da li je to karakteristika na osnovu koje ste vi pravili razliku i zbog ega je dolo do odvajanja ovih drava mirnim putem? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja nisam rekao da nije bilo Srba nego nije ih bilo u znaajnijem broju i zbog toga u Makedoniji, odnosno u

1524

1525

Vukovarska tragedija 1991 Sloveniji nisu drani plebisciti Srba, njihovi referendumi oko toga gde hoe da ive, u kojoj dravi hoe da ive. I zbog toga taj problem izlaska JNA u Sloveniji i Makedoniji je iao daleko lake. U Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj Srbi su se na referendumu izjasnili da hoe da ive u Jugoslaviji. Problem je bio u tome to je njima uglavnom se prihvatalo da oni mogu da ive u Jugoslaviji, ali mogu da odu u Jugoslaviju a ne da sa njima odu i prostori na kojima ive. I ta kontradiktornost je u stvari dovodila posle do oruanih sukoba i do graanskog rata. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Ako tokom mog dodatnog ispitivanja neko pitanje skrene vau panju na bilo ta u vezi sa tim aspektom, molim vas recite nam. Kada je re o Kadijevievoj knjizi, mogu li vas zamoliti da komentariete nekoliko drugih pasusa. Ve ste rekli da je pozivanje na Karlobag liniju neto to vi ne prihvatate, ili razumete, mislim da ste tako rekli, sada je re o 49. stranici knjige. On govori da su bile tri faze izvrenja zadatka u konceptu rasporeivanja snaga, i na poetku je zadatak oruanih snaga bio da brani Srbe i nacionalni interes Srba u Hrvatskoj. Drugi je da povue garnizone iz Hrvatske, garnizone JNA iz Hrvatske. Trei je bio da se ostvari puna kontrola nad Bosnom i Hercegovinom i etvrti da se stvori i odbrani nova jugoslovenska drava, drava jugoslovenskih naroda koji ele da budu deo nje. Da li prihvatate da su to bila etiri cilja ili etiri zadatka rasporeivanja snaga? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne. Ja mislim da upravo je tu moje neslaganje sa nekim delovima knjige, imajui u vidu kada je tu knjigu i u kojim okolnostima general Kadijevi sastavljao i pisao. To je period kada se ja nalazim u zatvoru, to je period kada sam ja ispitivan u smislu da, ako se ja otvorim, o tome ta je radio vojni vrh Kadijevi, Adi i Brovet ja u drugaije, ovaj, proi. Znai, tada je postojala objektivno klima u kojoj je na neki udan nain tada Kadijeviu dat i radni prostor i deo materijala da to moe pisati, a kasnije se do nikakvog vojnog materijala nije moglo doi, ak ni do banalnih stvari. Ja mislim da je on pisao u skladu sa onim to se tada elelo uti. Ja ne znam uopte da je bio raspored snaga iz Slovenije u Bosnu radi toga da bi se Bosna, ovaj, kontrolisala. U Bosni je bilo dosta snaga. Bio je problem gde tu toliku vojsku iz Slovenije razvui, a ona je razmetena i u Crnoj Gori, u Baru konkretno i u drugim junim delovima. Tako da ja, meni takav pristup koji je general Kadijevi pisao nije jasan. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Postaviu vam pitanje u vezi sa jo par pasusa jer su vam ekstenzivno postavljana pitanja o tome i vi ste

Vukovarska tragedija 1991 izrazili neslaganje sa njima. U izvesnom smislu vae neslaganje je dovoljno, kao to je rekao asni sudija Mej ali ipak bih elio da vas pitam. Na stranici 52 general je rekao Konstanta rata u Hrvatskoj je da se srpski narod morao braniti, odnosno osloboditi na prostoru gde je iveo. Da li prihvatate da je ovo analiza onoga to se desilo u Hrvatskoj? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa to je veoma pojednostavljeno, jedan deo takve analize i jedan deo takvog ukupnog stanja, sve zavisi o kojoj se fazi govori. Znai, u prvoj fazi kada je dolo do masovnog naoruavanja po stranakoj osnovi, po liniji HDZ-a i minimalne koliine oruja i demonstracije te sile oko krajeva gde su preteno iveli Srbi, govorio sam o onih 19 novoformiranih policijskih ispostava kod srpskih krajeva, onda to vai, takva konstatacija za taj period, da je bilo straha i da su nastojali da se pre svega organizuju mesno po selima, po naseljima, od straha od upada tih snaga, kao to je to bilo zapameno u ranijoj istoriji. TUILAC NAJS PITANJE: Moda u se kasnije vratiti na to, ali bih zamolio da komentariete poslednji pasus na stranici 83, bavi se napadima na JNA. I ja elim da vam postavim pre toga jedno pitanje. Generale, da li ste vi i dalje ponosni na JNA onakvu kakvoj ste vi pripadali, iji ste bili pripadnik? Iz vae perspektive, da li ste i dalje ponosni na nju? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam ponosan kao oficir i kao svaki drugi stareina koji je tu profesiju izabrao po svojoj volji i ponosan sam to sam bio u toj armiji. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala lepo. Kadijevi je rekao sledee o onima koji su napadali JNA ignoriui njena pozitivna dostignua, posebno za novu Jugoslaviju a naroito za srpski narod u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. I on ide dalje i kae: U isto vreme, oni su se nadali da e kompromitovati politiku trenutnog srpskog vostva koje je vodilo JNA, ak i pre toga. Dakle, Kadijevi govori o srpskom vostvu koje je vodilo JNA u svojoj knjizi. Vi se ne slaete sa takvim objanjenjem koje je on dao ili se slaete sa tim? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Slaem se zato to je na sastancima na kojima sam ja bio ak imao i kritiki stav prema srpskom rukovodstvu i to ima i zabeleeno u mojoj belenici. To je bilo opstruisanje mobilizacije, opstruisanje i pruanje pomoi da se oruana sila kompletira. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Pitanje na koje jo uvek elim da mi odgovorite je, naime, ako je oruje koje je izdato Srbima ono oruje koje je prethodno bilo uskladiteno na tom podruju, na kojem nivou vlasti bi se

1526

1527

Vukovarska tragedija 1991 takva odluka trebala doneti? Dakle, da je do toga dolo, koji nivo vlasti bi bio potreban za to? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mislim da bi to morala takva odluka da ide od Predsednitva, a operativno da je realizuje JNA. Ali ja opet ponavljam, vi opet upotrebljavate izraz naoruavanje Srba, ja govorim o teritorijalnoj odbrani. TUILAC NAJS PITANJE: Prema vaim saznanjima, kada je prvi predstavnik Dravne bezbednosti Srbije bio u Kninu? Moete li nam u vezi toga pomoi, kada tokom 1990. godine, ako znate? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je poetak druge polovine 1990. godine. Ja sam doao u Upravu bezbednosti 08. jula 1990. godine i moda u narednih dva meseca ve sam imao prva saznanja o tome. TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Materijal koji se vezuje za pegelja, neu vam postaviti puno pitanja u vezi sa tim, ali taj materijal je bio dostupan negde krajem 1990. godine, zar ne? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam na koji materijal mislite, koji konkretno? TUILAC NAJS PITANJE: Za onaj za koji imate direktnu odgovornost, naime, filmovi, oni tajni filmovi za koje vi kaete da su definitivno njegovi. Kada su oni prvi put bili vama dostupni? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prvi snimak, fono snimak je bio sainjen 14. oktobra 1990. godine. Prvi televizijski snimak je bio sainjen 19. oktobra 1990. godine i sukcesivno dalje. To je to se tie snimaka, a to se tie saznanja ta je pegelj tada radio i ta je zagovarao, ja imam ta saznanja od 02. oktobra 1990. godine a naelnik bezbednosti u Petoj vojnoj oblasti nekih desetak dana pre toga. TUILAC NAJS PITANJE: Da li sam vas ispravno shvatio da je to materijal za koji nedvosmisleno kaete da se na njemu pojavljuje pegelj i da ga je snimila tajna kamera? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Drugi materijal koji je u to montiran nije materijal za koji vi imate linu direktnu odgovornost? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja pretpostavljam da nemam direktnu odgovornost ni za ono to sam tajno snimao jer sam otkrivao pripremanje oruane pobune protiv Jugoslavije, nego, ako je meni to dobro prevedeno, ja zbog toga reagujem. A drugi delovi filma koji su snimljeni su iz javnih nastupa lica koja se tu prikazuju.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Montiranje tog materijala u onaj materijal koji ste vi naruili, odnosno korienje takvog materijala to su inili drugi, to vi niste radili? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja to nisam radio, ja sam objasnio da sam u to vreme bio uglavnom u zatvoru. TUILAC NAJS PITANJE: U redu, ali da razjasnimo. Vi zato niste u poziciji da definitivno decidno kaete da je u tom materijalu snimljen pegeljev glas. Ja ne kaem da to nije njegov glas, ja samo tvrdim da vi niste u poziciji da definitivno kaete da se uvek, u svakoj reenici, radi o njegovom glasu. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja decidirano kaem i tvrdim da je to njegov glas, da sam lino snimao te sastanke tajne koje su odravali, da je materijal tajno snimljen bio sve vreme apsolutno pod mojom kontrolom i da je samo jedan deo materijala dat za snimanje filma i izuzimanje tog materijala i njegovo usnimavanje na budui film. Znai prisustvovao sam, i nakon zavrenog snimanja, kasetu vraao ponovo kod sebe. Znai, nikakve sumnje nema da se radi o apsolutno verodostojnom materijalu jer sam lino snimao i lino je materijal bio kod mene. TUILAC NAJS PITANJE: Moda u se na to vratiti, mada sumnjam. Poslednje pitanje u vezi sa pegeljem. S obzirom na injenicu da je materijal bio dostupan ve u jesen 1990. godine, zato se on nije pustio u javnost sve do prolea 1991. godine? Koja je bila svrha toga? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Svrha snimanja materijala nije bila da se pravi film. Mi smo radili na otkrivanju paravojnog organizovanja i ilegalnog uvoza oruja i to profesionalno dokumentovali za sudsku proceduru i za presecanje te delatnosti. Znai materijal nije sniman da bi se pravio film, a zato je to dolo da je konano puteno 25. januara, to je zbog toga to su sve do prikazivanja tog materijala elnici Hrvatske, od Franje Tumana pa preko Stipe Mesia negirali da je u Hrvatskoj vren ilegalni uvoz oruja i da su pravljene paravojne organizacije u okviru HDZ-a. Ja sam, ja nisam bio u Beogradu kada je to putano ali sam izveten da, kada je video film, da je tek tada Tuman promenio stav i obeao da e krivci biti isporueni sudu. TUILAC NAJS PITANJE: Dosta pitanja vam je postavljeno u vezi sa kontrolom, posebno u vezi sa teritorijalnom odbranom i rekli ste da postoje tri stvari koje mogu dovesti, koje mogu prouzrokovati promene u kontroli proglaenje vanrednog stanja, stanja neposredne opasnosti i ratnog stanja. Do

1528

1529

Vukovarska tragedija 1991 1991. godine da li je u tom smislu dolo do ikakve relevantne deklaracije, da li je tako neto izdano pre 1991. godine? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pre 1991. godine, ja mogu da govorim o 1981. i 1989. godini kada su proglaavana vanredna stanja na Kosovu. TUILAC NAJS PITANJE: To je sve? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, a o 1991. godini ... TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Da li je ikakva deklaracija koja bi imala pravosnanu mo proglaena 1991. godine, tokom 1991. godine? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste. TUILAC NAJS PITANJE: Kada kaete da je do toga dolo? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je dolo, koliko ja mogu da se setim, ali tu ne mogu da budem apsolutno siguran, ja mislim negde ili krajem septembra ili poetkom oktobra kada je proglaeno stanje neposredne ratne opasnosti. TUILAC NAJS PITANJE: Od strane krnjeg Predsednitva, bez predstavnika veine bivih drava? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam rekao da je to za nas bilo Predsednitvo i da je stav vojnog vrha bio ako i jedan lan tog Predsednitva funkcionie, a drugima nije zabranjeno da tu prisustvuju, mi emo to tretirati kao vrhovnu komandu i od Predsednitva u sastavu kako je tada bilo. TUILAC NAJS PITANJE: Generale, 1991. godine teritorijalna odbrana u istonoj Slavoniji je bila tema o kojoj vas je pitao optueni, pitao vas je da li ste bili u pravu kada ste govorili o dve vrste teritorijalne odbrane, da li ste vi bili u pravu kada ste to rekli, i vi ste njemu rekli, to je bilo 13. februara, u proli etvrtak: Ja sam objanjavao o teritorijalnoj odbrani na elu koje su bili ljudi iz vaeg MUP-a. Ne znam da li elite da dodate neto vie detalja u vezi sa tim, bilo na javnoj ili na zatvorenoj sednici. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mislim da smo o tome dosta razgovarali. Ja nemam vie ta da dodam od onoga to sam rekao. TUILAC NAJS PITANJE: To se odnosi na oveka pod nadimkom Bada? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Vama je pokazan ili tanije proitan spisak od 16 generala iz 1991. godine i vi ste stalno pokuavali da napravite razliku izmeu onoga to se desilo poetkom i onoga to se desilo krajem, pri kraju 1991. godine. Ne znam, nisam siguran da li ste na kraju uspeli da to kaete. Pre svega, elim da proverim ako je to neophodno, da li tih 16

Vukovarska tragedija 1991 generala ukljuuju, ja mislim da su etvorica njih bili neka vrsta akademika, dakle ne ukljuuju sve one koji su bili zadueni za borbene jedinice. To je dokazni predmet D101, ali nemamo vremena da ga pogledamo. Ako se ne moete setiti, neemo troiti vrijeme na to, ali recite nam u emu je bila razlika izmeu prve i druge polovine 1991. godine, na ta ste hteli da skrenete nau panju kada je re o sastavu generaliteta sa stanovita njihove etnike pripadnosti? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Optueni je tvrdio uporno da u 1991. godini su samo, ja mislim, dva Srbina ili tri Srbina eventualno bili u generalitetu, a ja sam uporno govorio da je to do juna 1991. godine, a nakon toga, u istoj toj 1991. godini dolo je do pomeranja sa funkcije ili penzionisanja nekih generala, i navodio sam imena o kojima se radi i na kojim funkcijama su bili. A ko je od njih imao akademsko zvanje, ja tu analizu nisam pravio. TUILAC NAJS PITANJE: I da li je to promenilo balans sa stanovita nacionalne pripadnosti ili nije? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: to se tie tog ueg generaliteta i ljudi koji su bili na komandnim funkcijama, jeste. Konkretno u Prvoj vojnoj oblasti je promenjeno, promenjen je u Drugoj operativnoj grupi komandant i sva ona druga lica koja sam navodio. TUILAC NAJS PITANJE: Hadi je postavljao pripadnike teritorijalne odbrane u istonoj Slavoniji i ako je to inio, inio je u svojstvu premijera ili predsednika tamonjih organa. Koliko vi znate, kome je on odgovarao, ako je ikome raportirao? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja ne znam i da je postavljao i ne znam pouzdano kome je i da li je on to raportirao. Ostajem pri onome to sam rekao, da je najuticajniji ovek na tom prostoru u pogledu i kadrovanja i upotrebe tih jedinica te, kako sam ja rekao, druge teritorijalne odbrane bio upravo Stojii Bada. TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, koliko ste vi mogli to videti, nije postojala zvanina linija raportiranja u pravcu nekog zvaninog vladinog tela ili ministarstva ili ministra. Koliko ste vi to mogli primetiti? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja tu liniju nisam video i ne znam za to. TUILAC NAJS PITANJE: Na vaem poloaju tokom 1991. godine oigledno bi ste se brinuli o bilo kakvom izvetaju o pogrenom delovanju. Pre nego to preemo na to, recite mi, da je postojao izvetaj Amnesty International o pogrenom delovanju srpskih paravojnih snaga, da li bi vama bila skrenuta panja na njega?

1530

1531

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam od koga bi trebala da mi bude skrenuta panja. Kod koga je bio taj izvetaj? (....) TUILAC NAJS PITANJE: Onda ne moemo da troimo vreme suda pokazujui ovaj dokazni predmet, ali vi nam pomozite kod sledeeg generale. U vreme do vaeg penzionisanja 1992. godine, s obzirom na nivo na kojem ste vi bili u vojsci, rekli ste da JNA nije uzimala u obzir meunarodne izvetaje o loim stvarima uinjenim od strane JNA. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: JNA nije pratila sistemski, pretpostavljam da u saveznoj dravi je postojala sluba u nekom ministarstvu koja se bavila time ta piu strani mediji, ali u armiji takva institucija nije postojala. Do nas nije dolazilo tako neto na upoznavanje. TUILAC NAJS PITANJE: A ni savezna Vlada ni Vlada Srbije nisu dostavljale takve informacije Vojsci, koliko je to vama poznato? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije, koliko je meni poznato. TUILAC NAJS PITANJE: Da se pozabavimo jednim detaljem. Jutros su vam ponovo postavljena pitanja o Lovasu i Tesliu i vi ste vrlo detaljno odgovorili asnom Veu o tome kome ste vi podnosili izvetaje, kada je dolo do izvesne zabune u pitanjima koja je postavljao optueni. Da li treba da pravimo razliku izmeu Lovasa i Teslia i takoe u vezi sa tim, ko je koga trebao da informie u svakom od ovih sluajeva? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Treba da se pravi razlika zato to oko Lovasa, ja sam tada bio u aktivnoj slubi i po funkcionalnoj dunosti sam slao informacije, a oko Teslia ja nisam u aktivnoj slubi nego su to moja posredna saznanja. TUILAC NAJS PITANJE: Ne, ova tema koju sam hteo da vas pitam bila je na zatvorenoj sednici pa neu sada time da vas zamaram. Idemo dalje. U jednoj fazi je optueni sugerisao da su samo opozicione stranke u to vreme stvarale paravojne grupe. Da li vi to prihvatate ili ne? A onda nakon vaeg odgovora imam jedno dodatno pitanje. SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prihvatam. Ja ne znam da je tadanja stranka na vlasti formirala paravojne sastave. TUILAC NAJS PITANJE: Ako pogledamo stranke koje su ih osnivale, da li su ciljevi tih stranaka, iako su one tehniki bile opozicione stranke, bili u stvari vrlo naklonjeni ciljevima optuenog? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne bih mogao to decidno da kaem. Ja sam to tada tumaio, a i sad sam uverenja, da formiranje tih

Vukovarska tragedija 1991 paravojnih sastava je pre svega bilo radi stvaranja nekog svog politikog imida da se te stranke bore za interese ugroenih Srba. TUILAC NAJS PITANJE: Ako su takvi paravojni sastavi stvarani, da li znate, ako ne, moemo da pogledamo odgovarajui lanak, kakve bi onda bile posledice po Zakonu o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine, kada je re o kontrolisanju tih paravojnih sastava? Da li znate da li je njih trebalo onda smatrati delom oruanih snaga? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, postoji procedura po kojoj se formiraju jedinice koje su sastavni deo oruanih snaga. TUILAC NAJS PITANJE: Molim da pogledamo jedan deo Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine. To je ve uvedeno kao dokazni predmet 352 tabulator 21. Molim da to stavimo na grafoskop. Englesku verziju na grafoskop, original svedoku molim. Gledamo lan 91. Zakona o optenarodnoj odbrani u kome pie: Oruane snage ine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Pripadnik oruanih snaga je i svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv neprijatelja. Da li su paravojni sastavi o kojima su vam postavljana pitanja, o kojima ste govorili, iza kojih su stajale odreene politike stranke, zar se oni ne bi kvalifikovali, da li su se oni trebali kvalifikovati kao pripadnici oruanih snaga po ovom Zakonu? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ovo je samo jedan lan koji govori o tome ko moe da ue u oruane snage, ali postoje mehanizmi po kojima oni mora da budu organizovani - prvo u pogledu uniforme, obeleja, stareinstva i svega onoga to je poznato, ta ini oruane snage, bez obzira da li se radi o teritorijalnoj odbrani ili o Jugoslovenskoj narodnoj armiji. A ovakvih grupa, kao neke od kojih sam ja navodio je bivalo van ovog sistema i postojalo je nareenje oko primanja tih dobrovoljakih sastava, dobrovoljaca u stvari, u legalne sastave oruanih snaga. Ja govorim o JNA i o legalnoj teritorijalnoj odbrani. Znai, nije dovoljno da neko bude naoruan da bi bio pripadnik oruanih snaga nego postoje drugi atributi po kojima se to moe vrednovati kao takvo. TUILAC NAJS PITANJE: A sada kaete da su oni svi bili ukljueni u oruane snage ili kaete da je njima na neki nain bilo dozvoljeno da deluju izvan kontrole? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, ja nisam rekao ni jedno ni drugo. Ja sam rekao da tumaenje samo ovog prvog lana, 91. kojeg ste naveli, znai to nije jedini atribut, da nosi oruje i da je sa time postao pripadnik oruanih snaga. Ja znam za konkretne grupe koje su dolazile po liniji

1532

1533

Vukovarska tragedija 1991 stranaka, to je pre svega u Krajini Kninskoj i koje su bile odatle proterivane, vraane istim autobusom nazad. To su grupe bile iza kojih je uglavnom stajala SPO u to vreme. I govorio sam o onim sluajevima ranije u onim centrima za prihvat dobrovoljaca koje je organizovala JNA 1991. godine, kada nisu hteli da obuku uniformu i stave obeleja koje je nosila tada JNA, i isto su udaljeni ih tih centara. TUILAC NAJS PITANJE: Ukratko jo jedan drugi dokazni predmet koji je ve uveden. To je dokazni predmet 352, tabulator 24. To je Slubeni glasnik Republike Srpske u vezi sa proglaenjem Zakona o odbrani. Za nas samo prva stranica, ao mi je to smo ovoliko kopirali, trebao sam da smanjim broj stranica. Vidimo ovde Zakon o odbrani Republike Srbije, Slubeni glasnik od 27. jula 1991. godine. Za Vee, na drugoj stranici lan 118, u stvari to nije na drugoj stranici, to je mnogo stranica kasnije. Generale, molim vas pogledajte lan 118. Tu se kae: Oruane snage u skladu sa zakonom organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju, osposobljavaju samo nadleni dravni organi. Da li ste bili upoznati sa ovom odredbom i na koji nain se to uklapalo sa postojanjem paravojnih sastava izvan tog sistema? SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja nisam imao prilike da vidim ovaj lan niti ovaj Slubeni glasnik Srbije, a mislim da je to u redu ko moe da naoruava i oprema, znai nadleni dravni organi. Verovatno se misli na Ministarstvo odbrane Srbije, na Ministarstvo unutranjih poslova Srbije, poto je ovo Slubeni list Republike Srbije.

Vukovarska tragedija 1991

Svedok Vesna Bosanac

4. februar 2003 TUILAC NAJS PITANJE: Da li je vae puno ime Vesna Bosanac? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Jeste. TUILAC NAJS PITANJE: Po nacionalnosti ste Hrvatica, roeni ste 1949. godine u Subotici u Srbiji, zavrili ste medicinu, specijalizirali pedijatriju i postali ste direktor Opte bolnice u Vukovaru 25. jula 1991. godine? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da (...) TUILAC NAJS PITANJE: Ja u sada da rezimiram taj transkript, odnosno pitanja koja su pokrivena u tom svedoenju koje ste ranije dali pred Meunarodnim sudom. Vi ste se bavili etnikim sastavom Vukovara, 43% Hrvata, 37% Srba i jo 19 drugih manjina. Paragraf 3, tokom rata koji se nas ovde tie, koliko je ljudi otprilike ostalo u Vukovaru? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: U Vukovaru je ostalo u potpunoj blokadi nakon 25. avgusta oko 15.000 ljudi. TUILAC NAJS PITANJE: Podruje koje je ostalo pod hrvatskom kontrolom koje veliine je bilo, priblino? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: To je bio centar grada, Borovo Naselje i to je otprilike 10 kilometara duine i tri kilometra irine, uz desnu obalu Dunava. TUILAC NAJS PITANJE: Tih 15 hiljada ljudi koji su ostali u Vukovaru, da li su bili raznih nacionalnosti? I koliko vi znate, da li su dve glavne etnike grupe, Hrvati i Srbi, jednako patili tokom napada na Vukovar? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da, sigurno su jednako patili. Ostali su zapravo i Hrvati i Srbi i mnoge druge nacionalnosti. TUILAC NAJS PITANJE: Vukovar je bio opkoljen tako da nije bilo mogue da ljudi izau ili uu, a isto tako ni roba? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. (...) TUILAC NAJS PITANJE: U vaem prethodnom svjedoenju, paragraf 4, da li ste se bavili prvim granatiranjem vukovarske bolnice, 15. avgusta 1991. godine, kada su artiljerijske granate dole iz Borova Sela? Da li ste se bavili time kako je 24. avgusta 1991. godine vozilo JNA naletelo na minu

1534

1535

Vukovarska tragedija 1991 i kako su etiri vojnika koji su bili povreeni dovezeni u vau bolnicu na leenje? Dva zbog veoma tekog stanja nisu mogli da budu prebaena, ali kasnije su odvedeni na insistiranje vojnika JNA. Je li to tano? Moete nam odgovoriti sa da ili ne. SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Sledeeg dana nakon to su ti vojnici odvedeni, govorim o paragrafu 6, da li je JNA po prvi put bombardovala bolnicu iako je bila oznaena velikim crvenim krstom na krovu i jednim koji se nalazio u dvoritu, na tlu? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste mogli da zakljuite da granatiranje dolazi sa poloaja koje je drala JNA sa druge strane Dunava, i takoe iz Negoslavaca i Borovog Sela, i da su avioni JNA nadletali bolnicu gotovo svakodnevno, od 14. septembra do 17. novembra? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Meu bombama je bila jedna koja je eksplodirala na drugom spratu i jedna koja je prola kroz sve spratove ali zapravo nije ekspolodirala? I svaka od tih bombi je bila teine od 400 do 450 kilograma? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Oigledno da je u Vukovaru bila strana situacija, Kasetne bombe, bombe sa fosfornim nabojem su koriene i vaa bolnica je svakog dana primala priblino oko 90 ranjenih ljudi? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Bolnica nije branjena, bilo je ranjenih vojnika tamo ali nije bilo boraca pod orujem jer se oruje oduzimalo kada su dolazili u bolnicu. Je li to tano? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Je. TUILAC NAJS PITANJE: Jedanaestog meseca 1991. godine hrvatski vojnici su doveli tri ranjena vojnika JNA u bolnicu. Vi ste razgovarali sa generalom Raetom i traili ste da prestane granatiranje bolnice. Jedan od tih vojnika je uzeo telefon i razgovarao sa generalom, da mu kae da se bolnica granatira. Raeta je rekao da e pokuati da uradi neto u vezi s tim, ali se nita nije desilo. SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Niste mogli da dobijete snabdevanje lekovima jer ste bili u opsadi, snage su opkoljavale grad. Bilo je i neizbenih

Vukovarska tragedija 1991 nestaica hrane. Gospoo doktor, da li ste vi protestvovali spoljnom svetu u vezi sa onim to se deavalo u Vukovaru? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da, svakodnevno sam slala apele i proteste sa zamolbom za deblokadu, za pomo, za prestanak granatiranja bolnice. TUILAC NAJS PITANJE: Te proteste ste upuivali JNA, kao to smo ve uli, pomoniku naelnika Generaltaba JNA i takoe generalu Raeti, komandantu JNA u Zagrebu? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste i dalje mogli da aljete faksove i da telefonirate spoljnom svetu? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Pa mogla sam do 15. novembra slati faksove, a telefonom sam mogla skroz do kraja, dok me nisu zapravo zarobili, do 20-og. TUILAC NAJS PITANJE: Meu ljudima sa kojima ste komunicirali, da li su bili i lord Karington, gospodin Gener (Genscher) i gospodin Van Den Bruk (Van Den Broek)? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Ja sam slala te moje apele i zahtijeve za pomo Evropskoj promatrakoj misiji u Zagrebu i molila da tim politiarima koji su ondje imali utjecaj na rat i mir u bivoj Jugoslaviji prosljede te faksove. TUILAC NAJS PITANJE: tampana je knjiga i kopije su na raspolaganju Veu, a takoe je obezbeen i prevod svih onih pisama koja ranije nisu bila prevedena ili napisana na engleskom. U toj knjizi se nalaze apeli koje ste vi slali u to vreme. Je li tako? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Doktorka, vidimo iz ove knjige da ste vi pisali pisma, albe, zahteve, izjave zabrinutosti i da ste traili pomo ili je to bilo pisano u vae ime, od 20. oktobra pa sve do kraja, ja mislim novembra 1991. godine. Obeleio sam, oznaio sam jedno pismo koje treba da se stavi na grafoskop. Molim da se pokae prvo originalna hrvatska verzija na grafoskopu, tako da moemo da vidimo ta u stvari gledamo. Vee e da pogleda, to je otprilike na dve treine i broj je 72539, to je ERN broj na vrhu. Ono to vidimo je da na ovom pismu postoji neto napisano rukom, vidimo i potpis u rukopisu. Molim da se ta kopija sada da doktoru, a da se kopija stavi na grafoskop, to jest naredna strana da se stavi na grafoskop. Pismo je datirano 7. novembra, upueno je Evropskoj misiji u Zagrebu i tu se govori o

1536

1537

Vukovarska tragedija 1991 situaciji u bolnici, pominje se tenkovska granata i ugroavanje ivota novoroenadi i tako dalje. etvrti paragraf: Molim hitnu obustavu vatre i povlaenje JNA iz podruja optine Vukovar i dalje, van dometa teke artiljerije. Radi verifikacije a za potrebu istinitosti za gospodina Raetu i sve ostale odgovorne za ovaj masakr nad bolnicom, zamolila sam ranjene vojnike JNA da posvedoe svojim potpisom i napisi koje smo videli na drugoj strani su zapravo bili potpisi vojnika JNA, ranjenih vojnika. Sran Miljkovi, to je vojnik JNA iz Nia, isto tako Jovi Saa, vojnik iz Beograda i Pavle Teofani, rezervista JNA. Da li je to tano? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Da li su oni potpisali to pismo zbog poloaja u kojem su se nalazili, u kojem su bili i oni i vi? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste dogovorili evakuaciju putem telefona sa hrvatskim Ministarstvom zdravlja i sa doktorom Hebrangom. Da li ste organizovali da evakuacija pone 18. novembra i da li su vas obavestili da je napravljen dogovor o uslovima evakuacije? asni Sude, taj dogovor je u stvari jedini prilog svedoenju iz prethodnog predmeta i moe da se nae na predzadnjoj strani dokaznog predmeta 379. I ponovo, to je deo prethodnog svedoenja, dodatak i nije potrebno da se detaljno bavimo time. Gospoo doktor, dogovorena su konkretna putanja i konkretni uslovi te evakuacije, zar ne? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da, taj sporazum je potpisan u Zagrebu u Evropskoj promatrakoj misiji, gospodin Romar ... SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: .. je to potpisao i predstavnik Meunarodnog crvenog kria, a sa strane jugoslavenske armije general Andrija Raeta i za hrvatsku Vladu tadanji ministar zdravstva, profesor Andrija Hebrang. Po tome je trebala biti neutralizirana bolnica i izvrena evakuacija 18. novembra ujutro u 8 sati, s tim da su trebale doi tri ekipe Meunarodnog crvenog kria. TUILAC NAJS PITANJE: A moete li da nam kaete ta se desilo, vi ste u prethodnom svedoenju ve to rekli pa to moemo brzo da preemo. Ti timovi nisu doli, stupili ste u kontakt sa generalom Raetom ponovo, i on vam je rekao da razgovarate, savetovao vas je da razgovarate sa pukovnikom Mrkiem. Reeno vam je da su predstavnici Meunarodnog komiteta Crvenog krsta i JNA na mostu blizu bolnice. Otili ste na most da pokuate da dovedete te ljude do bolnice, i kad ste doli na most, videli ste vojnike JNA i

Vukovarska tragedija 1991 ljude koje ste opisali kao etnike. Videli ste ih kako druge ljude teraju, izbacuju iz kua i kako ih ukrcavaju na kamione koji su tu bili, a lokalni komandant JNA nita nije znao o lokaciji evropskih posmatraa ili ljudi iz Meunarodnog komiteta Crvenog krsta koji su trebali da organizuju evakuaciju. I vi ste se vratili u bolnicu, kako kaete u svom prethodnom svedoenju, kada se pojavio dip i od vas je traeno da odete u Negoslavce, to je nekoliko kilometara juno od Vukovara i moe se videti u atlasu na strani 23. I vi ste otili u taj grad ili u to selo, u jednu privatnu kuu gde ste videli pukovnika Mileta Mrkia, sa kojim ste razgovarali o problemu. I na kraju, on je pristao na evakuaciju. Vi ste se odatle vratili u bolnicu da ekate da pone evakuacija. Usput ste videli jedan beli kombi koji je pripadao posmatraima Evropske zajednice. Odveli su vas nazad u bolnicu. Kada ste se vratili u bolnicu, poslali ste nekoga da potrai vaeg svekra i svekrvu, i oni su pronaeni i dovedeni u bolnicu. Va svekar je posle toga uhapen i njegovo telo je bilo meu telima koja su pronaena u Ovari u masovnoj grobnici, na ta emo se ukratko vratiti kasnije. Naravno, svi su tada u bolnici bili jako preplaeni, bilo je jako puno vojnika a nije bilo nikoga iz Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, bolnicu su uvali vojnici JNA. U vaoj bolnici su bili predstavnici lokalnog Crvenog krsta. Vi ste obili sve spratove, vladala je panika. Vi ste krenuli da smirite ljude i sreli ste osobu po imenu major ljivananin, mislim da ste ga tada prvi put videli. Videli ste da iz bolnice izvode civile i da ih utovaraju na kamione. Pitali ste ljivananina ta se deava. On je rekao da je plan bio da se prvo evakuiu ranjenici a onda civili. Rekao ih je da ih vode u Velepromet. Vi ste protestovali zato to evropski posmatrai i Meunarodni komitet Crvenog krsta nisu bili prisutni, ali ljivananin se nije osvrtao na vae proteste. To je sve pokriveno u vaem prethodnom svedoenju. Da li je to tano? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Negde oko 7 sati uvee ljivananin je doao u vau kancelariju sa osobom iz Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, to je bio gospodin Nikolas (Nicholas). ljivananin je traio spisak ranjenih. Vi ste mu dali tri kopije tog spiska i dali ste jednu gospodinu Nikolasu koji je rekao da e se vratiti narednog dana. Isti oficir JNA vas je ponovo te veeri odveo u Negoslavce, i kada ste tamo doli, da li ste videli ljivananina koji je rekao da pukovnik Mrki nije tamo zato to je na jednom drugom zadatku, neko drugi je bio tamo ko je bio zaduen za sve, i za kontakte sa vama. ljivananin vas je pitao koliko bi predsednik Tuman platio za vas. Odveli su vas u jednu kolsku zgradu i drali zarobljenu preko

1538

1539

Vukovarska tragedija 1991 noi. 20. novembra su vas vratili u bolnicu. Od tada vam vie nije bilo dozvoljeno da koristite telefon zato to je tamo bio jedan oficir JNA sa pukom. ljivananin je doao u 7 sati ujutru i naredio vam je da sazovete sastanak medicinskog osoblja kome se onda on obratio. I vi ste se povinovali, iako ste rekli da elite da ekate predstavnike ICRC (International Committee of the Red Cross), Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. Isti vojnik koji vas je vodio u Negoslavce je uao i rekao da je imao nareenje da odvede vas i Marina Vidia na pregovore sa Meunarodnim komitetom Crvenog krsta. Meutim, ispostavilo se da to nije tano. I kada su vas izvodili napolje iz bolnice, videli smo kako taj put ide od jedne strane bolnice do druge, vi ste izali na jednu stranu i ta ste videli da se deava na drugoj strani tog puta? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Vidjela sam da veliki broj bolnikog osoblja zapravo eka vani da se pripremi evakuacija. Jedna me je medicinska sestra pitala kud me vode, ja sam rekla na pregovore, da u se brzo vratiti i onda sam otila i vie se nisam vraala. Vie mi nisu dopustili da se vratim. TUILAC NAJS PITANJE: Odvedeni ste, a kao posledica tih pogrenih informacija koje su vam dali, vi niste otili na pregovore ve u kasarnu JNA koju smo videli na karti, u junom delu grada, gde su vas drali u jednoj sobi itav dan, tako da niste mogli ni da vidite ta se deava u bolnici niti ste mogli da se alite, niti da protestujete. U 6 sati uvee vam je reeno da je dolo do nekakvih promena i da je ICRC ve obavio evakuaciju. Drali su vas preko noi i narednog jutra su vas odveli u Sremsku Mitrovicu. Da li je to sve tano? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Jeste. Po noi su me vodili. TUILAC NAJS PITANJE: Sada emo da pogledamo jedan postojei dokazni predmet, to smo ve ranije videli, to je dokazni predmet 342 tabulator 10, to je video snimak sa vukovarskog mosta gde se vidi ljivananin. Vee moda eli da se podseti na osnovu karata da postoje dva mosta. Jedan se vidi sa drugog mosta i ljivananin je okrenut leima mostu, on stoji na jednom mostu a leima je okrenut prema drugom mostu na koji pokazuje ovek iz Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. Dokazi e pokazati da u vreme tog razgovora, konvoj sa ljudima koji su izvedeni iz bolnice prelazi preko drugog mosta. U jednom trenutku u ja zaustaviti video da vam skrenem panju na jednog vojnika sa lemom i njega e identifikovati sledei svedok koga emo pozvati. Ja u vam ga sada pokazati tako da sledei put ne bi bilo potrebe da ponovo putamo ceo video snimak. (Putena video traka)

Vukovarska tragedija 1991 Tekst sa trake: - Vidim kako se vojnici etaju po ulici i da prolaze kamioni. Pogledajte eto tamo. Moje kolege su bile tamo. - Padalo oko 400 do 500 granata. ... sino izvrili zarobljavanje ostalih ustakih formacija i drugog dijela graana bio sam ponosan na svoje vojnike koji ni jednog trenutka nisu pokuavali nikome da se svete nego su im pruali pomo koliko god je trebalo. I sve vojnike nae i sve stareine uimo i obuavamo da je velika humanost i velika ast pomagati svakom oveku i svakom narodu. Ujedno gospodine, radi o jednom prljavom ratu koji nije do sada voen ovako u istoriji. Jugoslovenska narodna armija je nikla iz one armije narodne koja je u Drugom svjetskom ratu sa ostalim saradnicima se zajedno borila protiv faizma. - Da li su vojnici koji su tu bili otili kuama, svojim porodicama ili... - Ne, nai vojnici su zajedno na poloajima, uestvovali su zajedno u izvoenju, u oslobaanju grada Vukovara... - Da li postoji bilo kakva mogunost da se dogovorimo sa njima iz severnog, te severne grupe da se nekako doe do bolnice? - Ne, ne. Ja mislim da to trenutno ja ne mogu obezbjediti. To moe da rijei, jer na tom dijelu gdje postoji prelaz preko rijeke Vuke izmeu nas i te operativne grupe sever postojala su minska polja i nismo sigurni da vas vodimo tamo gde nije bezbedno. Mi jo nismo zavrili deminiranje tih minskih polja ... - Neemo da vas vodimo tamo ... - Dajte da ja razgovaram sa kolegom ... - Poto je obiao kasarnu, u Negoslavcima se zadrao krae vreme, ovde razgovarao sa komandantom operativne grupe pukovnikom Miletom Mrkiem i lanovima njegovog taba. - Ovo je selo Negoslavci, tri kilometra juno od Vukovara. TUILAC NAJS PITANJE: Gospoo doktor, u vreme kada su ovi dogaaji snimani, naravno od tada ste vi mogli u svom seanju da se saberete i da sloite sve ove dogaaje, ali u vreme kada je snimjen ovaj video snimak, da li ste vi tada ve bili zarobljeni? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: ljivananin je naravno isti onaj ovek kojeg smo videli i ranije. Mrki koji razgovara sa Sajrusom Vensom, da li je to isti onaj ovek sa kojim ste se vi sreli i razgovarali kada su vas odveli u Negoslavce? Mislim da ste tamo bili sa njim jednom ili dva puta. (...)

1540

1541

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Mislim da je to 19. novembar, ali gospoa doktor se moda moe setiti. SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da, 20. oko deset sati. TUILAC NAJS PITANJE: (...) Gospoo doktor, vas su drali kao zatvorenika u Sremskoj Mitrovici, a takoe i u Beogradu. Je li tako? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Koliko nedelja su vas drali u zatvoru? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Tri tjedna. TUILAC NAJS PITANJE: Tokom vaeg zatoenitva, ta ste primetili u vezi sa ispitivanjem, odnosom prema zatvorenicima i tome kako su izgledali zatvorenici nakon ispitivanja? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Prvi dan sam bila u samici, a iza toga u jednoj sobi sa jo 65 ena iz Vukovara, i zadnja dva dana sam bila u vojno-istranom zatvoru u Beogradu, dva dana. Kada su me provodili na ispitivanje, vraali sa ispitivanja vidjela sam, vidjela sam ljude koji su bili istueni i ula sam krike i veliki broj batinanja po noi. TUILAC NAJS PITANJE: Va suprug je takoe dran u zatvorenikim logorima u Srbiji, ukljuivi Sremsku Kamenicu i Stajievo? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Kako su se prema njemu odnosili, koliko ste vi to znali? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Tako, vrlo brutalno, imao je jako puno udaraca i prijeloma rebara, udaraca po glavi. Po cijeli dan je bio u komi. Ima velike posljedice kao zarobljenik, koji je doivio u Stajievu i Kamenici. Posjetili smo lorda Karingtona u decembru 1991. godine moj suprug i ja. Insistirala sam da, da utjee na to da se nau ljudi ... SUDIJA MEJ: Moete li samo malo glasnije da govorite, prevodioci su molili. SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Moj suprug je bio sa mnom kod lorda Karingtona i insistirala sam da trai od gospodina Miloevia da pusti Vukovarce jer sam ula da tih dana ide na pregovore sa njima. Jo nismo znali gdje su ranjenici, ni moj svekar, ni roaci. Meutim, kasnije smo saznali da su na Ovari ubijeni. Tako da je gospodin Karington znao i za logor Stajievo, ali na alost nisu pustili ljude, tek su ih pustili one koji su preivjeli u proljee, ljeto 1992. godine, a mnogi su pobijeni. Jo uvijek se ne zna za 400 ljudi iz Vukovara, tono 396 gdje su, iako je identifikovano do sad 45 masovnih grobnica.

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS PITANJE: Pokreti ljudi za koje se zna da su ubijeni na ekonomiji Ovara vide se na dve fotografije koje, i dva plana koji su napravljeni uz vau pomo. Je li tako? Molim da prvo vidimo ta dva plana, te skice. Molim da prvi stavimo na grafoskop, da mu se da broj i da ga kratko prokomentariemo. TUILAC NAJS PITANJE: Po vaem shvatanju, da li ta marruta od bolnice do ekonomije Ovara ide kroz JNA, izvinjavam se, ovo nije pravi plan. Molim prvo da stavimo prvi plan, prvu skicu jer e to onda biti logian redosled. Da li je to maruta od bolnice preko mosta gde je ljivananin stajao na drugom mostu, paralelno sa ovim i zatim dole, do kasarne JNA? A onda druga skica, ova druga mapa pokazuje marutu od kasarne do hangara u Ovari i na kraju grobnicu onih koji su ubijeni. Moda bismo mogli da damo isti broj za obe mape. Da li je to mogue? Nije. U redu, onda to preputam sekretaru. TUILAC NAJS PITANJE: asni Sude, vidite da su razliiti identifikaconi brojevi stavljeni na razliite take du ove marute. Sledei dokazni predmet je jedna zbirka fotografija. Proi emo kroz to brzo, ne traim od Vea da to sada uradi ali moete da poveete brojeve koji se nalaze u donjem desnom uglu ovih fotografija sa mestima koja su obeleena istim tim brojevima na karti, tako da moete da vidite na koji nain su ljudi odvoeni. Poeemo sa fotografijom broj jedan, to je fotografija bolnice. Fotografija broj dva je na putu do mosta. Fotografija broj tri je ponovo na putu do mosta. Fotografija broj etiri je na samom mostu, vidimo most na desnoj strani. Fotografija broj pet je neto junije od mosta. Izvinjavam se, fotografija pet je takoe fotografija mosta, kao i fotografija broj est. Tu se vide i jedan i drugi most. Fotografija broj sedam. Fotografija broj osam pokazuje deo marute juno od mosta prema kasarni. Fotografija broj devet isto to, i fotografije broj 10 i 11 takoe. Zatim posle ove fotografije, sledeu fotografiju molim, sledeu. To je to. Ovo je kasarna. Koliko smo shvatili, tu su ljudi drani neko vreme. Zatim sledea fotografija je slina. Zatim dolazimo, molim vas sledeu fotografiju, i sledeu. Ovo je put od kasarne do ekonomije u Ovari. Zatim moemo da sledimo tu marutu. Sledea fotografija je kroz selo, put kroz selo. Sledea fotografija. Sledea fotografija. Sada vidimo po prvi put hangar u Ovari. Sledea fotografija, neto blii snimak hangara. Sledea fotografija. Sledea. Ovo je hangar gde su drali ljude. Tu je sada poljoprivredna oprema. Sledea fotografija. Sledea. Poslednja fotografija pokazuje marutu od hangara, gore levo na dole. Pri dnu fotografije desno je

1542

1543

Vukovarska tragedija 1991 jedna od grobnica gde su po vaem saznanju sahranjeni neki od ubijenih na farmi Ovara. Je li tako? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Da. TUILAC NAJS PITANJE: Samo da podsetimo sudije, da li su svi oni koji su odvedeni pronaeni u toj grobnici ili se za veliki broj jednostavno i dalje ne zna? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Ne zna se jo za veliki broj. Odvedeno je est autobusa. est autobusa je odvedeno, ali tamo je naeno u toj grobnici 200 mrtvih tijela, od kojih je za sada identificirano 186. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Poslednji dokazni predmet za koji predviam da bi mogao biti dokazni predmet broj 385, to su stranice od 44 do 50. Poslednji dokazni predmet su stranice 44 do 50 optunice, hrvatske optunice, koje su ovde oznaene plavom, utom i zelenom bojom. Vi ste oznaili ovaj spisak imena, odnosno on je oznaen po vaim uputstvima. Kakvo je znaenje ovoga to je obeleeno plavo? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Ovi koji su obiljeeni plavom bojom su zaposlenici tadanjeg medicinskog centra Vukovar. To su veina vozai, majstori. Oni su isto odvedeni toga jutra u te autobuse zajedno sa nekim ranjenicima i identificirani su na Ovari. TUILAC NAJS PITANJE: 19 njih, da li ste vi neke od njih lino identifikovali ili ste se oslanjali na identifikaciju drugih? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Oni, ti ljudi koji su pobijeni na Ovari su 1995. godine, kada je identificirana masovna grobnica, 1996. godine su odvedeni na sudsku medicinu, na Medicinski fakultet u Zagrebu. I tamo su familije pozivane koje su traile svoje. TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Dakle, 19 radnika, 19 zaposlenih obeleenih plavom bojom. utom bojom su obeleena deca mlaa od 18 godina, jedan, dva, tri, etvoro njih. A zelenom bojom su obeleeni lanovi vae porodice. Vidimo dva imena. Moete li nam, molim vas, rei neto vie o lanovima vae porodice koji su tamo ubijeni? Ve ste spomenuli vaeg svekra. SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Moj svekar je ekao evakuaciju u bolnici zajedno sa mojom svekrvom i mojom mamom, i bio je star i bolestan i bilo mu je teko sjediti celu no. Jedan vojnik jugoslavenske vojske je proao kroz bolnicu i rekao da svi oni koji mogu hodati izau van, i on je izaao van da prohoda i da vidi kad e biti evakuacija. I kad je izaao, tako su ga otjerali u taj autobus i poslije se vie nikad nije javio dok nismo ga identificirali da je

Vukovarska tragedija 1991 ubijen na Ovari. A ovaj drugi na roak, Bosanac Tomislav, on je bio civil koji je bio u pratnji svoje supruge. Njegova supruga je bila teko ranjena medicinska sestra, jedva je preivjela. Ja sam posebno pitala majora ljivananina da li mogu lanovi obitelji uz ranjeno osoblje i ranjenike sve koji su bili i u pratnju, i on je rekao da mogu. Meutim, evo i ovaj na roak je isto tako odveden i ubijen na Ovari. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Jo dva pitanja i mislim da sam time onda zavrio u vezi tema koje se odnose na vae svedoenje i koje je optueni spominjao, rekavi da u tome nije uestvovala JNA. Govorio je o 200 autobusa, mislim da je rekao 200 autobusa koje su ljude iz Vukovara izveli pod zatitom JNA. Da li je postojao neko, da li je bilo neto zbog ega je ljudima u to vreme u Vukovaru bila potrebna zatita od strane JNA, da ih titi JNA? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Trebali su zatitu od Arkanovih dragovoljaca i etnika, naalost. TUILAC NAJS PITANJE: ta se desilo, dobro, time emo se baviti kroz druga svedoenja ... SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Ali ja vam mogu rei jer znam da su i dvije moje medicinske sestre ubijene nakon okupacije, i suprug od jedne moje suradnice koji je Rusin, ona je Srpkinja. Ostali su u Vukovaru i on je odveden i ubijen samo zato to je bio svjedok Ovare. Ukupno prema podacima naim podacima ... TUILAC NAJS PITANJE: Hvala vam. SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: ... ukupno 347 osoba je ubijeno nakon okupacije Vukovara od strane JNA. TUILAC NAJS PITANJE: Na sudijama je da o tome odluuju, kada za to doe vreme. Ako je ljivananin spreio Crveni krst da vidi ta se deava na drugom mostu ili ako je drao Crveni krst izvan vae bolnice, da li postoji bilo kakav razlog zato u to vreme Crvenom krstu ne bi trebalo da se dozvoli pristup vaoj bolnici? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Ne postoji, jer Crveni krst je ve bio navee, prethodnog dana navee su bili u bolnici. Ratne operacije su potpuno prestale. Uope nije bilo razloga, prema potpisanom sporazumu ve 18-og u ponedeljak su svi mogli doi u bolnicu. TUILAC NAJS PITANJE: U vaem svedoenju u predmetu Dokmanovi mislim da govorite o belom kombiju, o tome govorite i u rezimeu, koji ste videli kada ste odvedeni od strane vojnika JNA. Da li postoji

1544

1545

Vukovarska tragedija 1991 ikakav razlog zato vam taj vojnik JNA nije dopustio da priete tom belom kombiju u kome smatrate da su bili meunarodni posmatrai? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Nije postojao nikakav razlog. TUILAC NAJS PITANJE: I na kraju, postoji mogunost da se ponavljamo, ali isto da bi bilo sasvim jasno, vi govorite o reimu razoruavanja ljudi kada bi doli u bolnicu. U jednoj reenici, moete li da opiete taj protokol sudijama? SVEDOK BOSANAC ODGOVOR: Na ulazu u bolnicu gdje su dovoeni ranjenici i vojnici i civili je bio zaduen ovjek iz policije koji se zvao Lukenda Branko i koji je bio u civilu i koji je preuzimao oruje od ranjenika, popisivao ih i odnosio ga u zgradu policije koja je bila jedno 300 metara od bolnice. Tako da svi kad su doli u bolnicu, ranjeni ili bolesni, oduzeto im je oruje. Kad je neko doao u posjetu, isto je morao ...

Vukovarska tragedija 1991

Svedok VOJISLAV EELJ

Juli 2005 TUILAC NAJS PITANJE: Idemo dalje. Recite, koje je bilo opravdanje za to to su Srbi zauzeli Vukovar? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Prvo, Vukovar je bio srpski grad odvajkada, a pred rat u njemu ni Srbi ni Hrvati nisu imali ... TUILAC NAJS PITANJE: ta ste mislili time da kaete? Kakvo je bilo stanovnitvo Vukovara u vreme kad je napadnut? Da li znate procente? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Nije napadnut, Vukovar je osloboen. TUILAC NAJS PITANJE: U vreme kad je osloboen, kakav je bio nacionalni sastav Vukovara u procentima? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Naravno, to ne moe biti ba do kraja pouzdano, ni Srbi ni Hrvati nisu imali apsolutnu veinu, ali je negde bio ujednaen procenat Srba i Hrvata, bilo je onda neto Jugoslovena, neto drugih nacionalnosti, tako, ni Srbi ni Hrvati nisu imali vie od 50 posto. TUILAC NAJS PITANJE: Zaustavimo se na trenutak. Da li su to bili pravi Hrvati koji su govorili akavski, kajkavski ili lani Hrvati koji su govorili tokavski i nekako zamislili da su Hrvati? ta su oni bili? SVEDOK EELJ ODGOVOR: To su bili lani Hrvati koji su govorili tokavski, a koje je politika, stogodinja politika katolike crkve obmanula da su Hrvati. TUILAC NAJS PITANJE: Dobro, razumem. Znai oni koji su poginuli, oni koji su patili tokom oslobaanja su, u stvari, prema vaim reima bili Srbi i nekako je trebalo da se kazne ili ak ubiju zbog nekih viih interesa, iako oni nisu znali da su Srbi i mislili su da su Hrvati - oni su, zapravo, bili Srbi? Pa ta su onda Srbi radili? Zato su napadali druge Srbe? Kako vi shvatate te dogaaje? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Nisu Srbi napali nego su hrvatske paravojne formacije napale kasarnu JNA u Vukovaru i tako je poeo sukob. Drugo, u Vukovaru su se pojavile hrvatske paravojne formacije Franje Tumana i poele da maltretiraju srpsko pravoslavno stanovnitvo, pre nego to je izbio sukob, kao to su nasrtali i na srpska pravoslavna sela u okolini Vukovara. A vi biste trebali da znate podatak iz Drugog svetskog rata: Bobota,

1546

1547

Vukovarska tragedija 1991 ogromno srpsko selo i mnoga sela u okolini, nasilno su pokatoliavana u vreme Drugog svetskog rata, da bi od njih stvorili Hrvate, navodne.Tamonji Srbi su bili uznemireni dolaskom Franje Tumana na vlast, njima je zaprertila egzistencijalna opasnost, a hrvatski su, hrvatske paravojne formacije su prve napale kasarnu JNA u Vukovaru i tako je poeo sukob sa JNA. Nisu Srbi napali, nego hrvatske paravojne formacije. SUDIJA BONOMI: Da li bite vi ili tako daleko da kaete da je i Tuman bio Srbin, a koji je mislio da je Hrvat? SVEDOK EELJ: Tuman je poreklom Nemac i to je opte poznata injenica. I samo prezime mu kae - tu - man, strani ovek, stranger man (stranac), to je njegovo prezime. TUILAC NAJS PITANJE: Imamo ovde transkript sledeeg vido inserta, to je broj 56. Ovo ide preko softvera Senkn (Sanction). Molim vas, pustite snimak. (Video snimak) Vojislav eelj: Ovo je najjae ustako uporite. Kad padne Vukovar, ustae nemaju ansi. Razume se, onaj ko je doao ovde dobrovoljno da se bori, taj zna zbog ega je doao i zato se bori i njega ne treba ubeivati da ide u borbu ... Vrlo brzo smo stekli to poverenje i onda nam je reim dao i kasarnu u Bubanj Potoku. itava jedna kasarne je bila samo za dobrovoljce Srpske radikalne stranke. I mi smo dobrovoljce okupljali u Beogradu, tu smo dobijali uniforme za njih, oruje za njih, autobuse za prebacivanje na frontove i tako dalje. (Kraj video snimka) TUILAC NAJS: asni Sude, mene je samo zanimalo ... SUDIJA ROBINSON: Izvolite, gospodine Miloeviu. OPTUENI MILOEVI: Ovo su uobuajeni falsifikati na ovim Bi-BiSi-jevim (BBC) snimcima. Nijednom gospodin eelj nije izgovorio re Srbija. Nijednom. U prevodu, u titlovanju, tri puta se ponavlja re Srbija. Nijednom je nije izgovorio u ovome ta je govorio. Ja vie uopte ne znam kako moete da dozvilite da se upotrebljavaju takvi falsifikati iz dana u dan. BBC-jevi falsifikati su neverovatni ... SUDIJA ROBINSON: Gospodine Miloeviu, ako je to tako, mi smo vam zahvalni na vaoj ispravci. TUILAC NAJS PITANJE: Pretresno vee sigurno zna da od kako smo primetili tekoe sa titlovima na filmu, da pravimo uvek nove prevode. Mene sada zanima prvi deo inserta. Tamo se ne spominje re Srbija. Ono ta ste vi tada rekli, gospodine eelj, dok ste bili na elu jedne grupe naoruanih ljudi je da je to najjae ustako uporite i da kad Vukovar padne, ustae nee

Vukovarska tragedija 1991 da imaju anse. Isto tako rekli ste da neko ko je tamo doao dobrovoljno da se bori, da zna zato je doao i zato se bori, da ne mora da se nagovara da ide u bitku. Recite nam sada, molim vas, ta su vai ljudi, eeljevci, koji su ili u Vukovar, radili? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Oni su ili da se bore za slobodu Vukovara i da poraze ustake formacije koje su zauzele Vukovar, a ustae, to su hrvatski faisti. TUILAC NAJS PITANJE: Da li se seate da sam vas na samom poetku ispitivanja pitao kako ste mogli da razlikujete ustae od neustaa, civile od necivila? Kako je u Vukovaru trebalo zatititi one nesrene civile koji su mislili za sebe da su Hrvati? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Prvo, JNA je titila sve civile i pravoslavne Srbe i katolike i sve ostale. Drugo, ustae su se javno i otvoreno eksponirale u Vukovaru, u Zboru, u takozvanom Zboru nacionalne garde. To je bila ustaka paravojna formacija Franje Tumana, potpuno nelegalno formirana. Na severu od Vukovara, u Osijeku, ak jedna formacija je postojala koja je za sebe otvoreno govorila da je ustaka. To je Glavaeva formacija. Oni su nosili i crne uniforme po ugledu na ustae uniforme iz Drugog svetakog rata. Srpski narod je veoma jasno razlikovo ustae od Hrvata i nikada tu nije pravio zabunu. TUILAC NAJS PITANJE: Da li su vai ljudi tamo ili znajui da se od njih oekuje da ubiju one na koje naiu? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ja sam neprekidno drao govore na ispraaju dobrovoljaca u Beogradiu kako srpski vojnici treba da se bore: asno, viteki, hrabro na bojnom polju, a kako treba da postupaju prema civilima, ratnim zarobljenicima, ranjenicima protivne strane i tako dalje. TUILAC NAJS PITANJE: U svakoj operaciji koristi se izraz ienje. ienja odreenog terena od odreene nacionalne grupe neizbeno nosi sa sobom rizik nasilja i smrti, gospodine eelj, zar ne? SUDIJA ROBINSON: Da li se on slae da li je bilo takvih operacija? TUILAC NAJS: Ne znam, za sada ne, to je pripremno pitanje. Videemo kasnije. SVEDOK EELJ: Hou da odgovorim na ovo, gospodine Najs, to se tie ienja. TUILAC NAJS PITANJE: Izvolite. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Vi stalno injenice falsifikujete meajui dve stvari: vojno ienje terena koje predstavlja sasvim legalnu i legitimnu vojnu akciju i etniko ienje koje je apsolutno zabranjeno po

1548

1549

Vukovarska tragedija 1991 meunarodnom pravu. Vi te dve stvari uporno meate i ne samo u ovom procesu nego i u mnogim drugim procesima koji se vode. Operacija ienja terena je operacija ienja zaostalih depova otpora. TUILAC NAJS PITANJE: Zaustavite se, gospodine eelj. Molim vas nemojte da viete. Veoma je teko da se prate vai odgovori sa toliko decibela. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Mislim da vi pratite prevodioce, a oni ne viu, zar ne? TUILAC NAJS PITANJE: Da se vratimo da razjasnimo kakav je va stav: u mom pitanju se radi o etnikom ienju i ponoviu pitanje za sluaj da niste razumeli. U svakom sluaju kada se radi o etnikom ienju, u svakoj takvoj operaciji nuno postoji nasilje i smrt, zar ne? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ako je postojalo etniko ienje. TUILAC NAJS PITANJE: Ne znam ta mislite pod tim da li je postojalo etniko ienje. Etniko ienje je postojalo? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Pitate me ta sa sobom donosi etniko ienje, a onda biste moj odgovor interpretirali kao moju potvrdu da je zaista bili etnikog ienja. Pa to su podvale za malu decu, gospodine Najs. Niste vi meni dorasli na taj nain. Te podavale kod mene ne prolaze. TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine eelj, molim vas ograniite se na odgovore na pitanja. To je vaa funkcija ovde, kao to vam je ve objanjeno. Ako neko, vojni ... OPTUENI MILOEVI: Gospodine Robinson (Robinson) ... SUDIJA ROBINSON: Izvolite, gospodine Miloeviu. OPTUENI MILOEVI: Gospodin Najs je krajnje nekorektno postavio pitanje svedoku u prvoj formulaciji pitanja. Rekao je: ienje terena od pripadnika drugih nacionalnosti, upravo je tako formulisao. Meni je ve transkript pobegao sa ekrana, ali je govorio o ienju terena od drugih nacionalnosti, podrazumevajui, dakle, ve pitanjem netani injenicu. Niko nije uo za ienje terena od drugih nacionalnosti. TUILAC NAJS: asni Sude, mogu li da se vratim ispitivanju? SUDIJA ROBINSON: Preformuliite. TUILAC NAJS PITANJE: Mislim da nema nikakve potrebe da preformuliem pitanje, uz duno potovanje, jer svedok samo odbija da odgovori, ali pitau jo jednom: ako vojni komandant, gospodine eelj, ili neko ko ima komandu nad nekim vojnim snagama, mada se pritom ne smatra vojnim komandantom, ako da instrukcije svojim ljudima da obavljaju etniko ienje, on zna, pri tom, da e neizbeno da uslede nasilje i smrt, zar ne?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK EELJ ODGOVOR: Apstrakto, ali ako sada apstrahujemo od konkretnih injenica, dakle ako odbacimo vau mogunost da zlonamerno zlupotrebite moj odgovor, naravno onaj ko naredi kao vojni komandant etniko ienje, on je svestan da e to izazvati i dodatne zloine. Onaj ko naredi etniko ienje, ali vi jo niste meu visokim srpskim komandantima nali nijednog ko je naredio etniko ienje. TUILAC NAJS PITANJE: Znai bilo ko, ko je poslat u Vukovar, na primer da odbaci Hrvate do linije Karlobag - Virovitica, bi dobio instrukcije koje bi morale nuno da dovedu do nasilja i smrti, zar ne? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Niko nije dobio instrukcije da odbaci Hrvate do linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, nego da porazi hrvatske paravojne formacije Franje Tumana. Do kraja 1991. godine, po mojim informacijama, Generaltab JNA je spremao plan da u potpunosti porazi Tumana i da zauzme Zagreb, da se potpuno poraze njegove paravojne formacije, jer Generaltab JNA je hteo da cela Hrvatska ostane u sastavu Jugoslavije. TUILAC NAJS PITANJE: Sada u da vam prikaem jedan kratak iseak iz jednog programa. Prvi put je prikazan na poetku ovog suenja, vrlo davno i od tada nije zvanino uveden u spis. Tu se uje neko pevanje etnika. To je verovatno pesma koju vi znate. Imaemo i titlove na engleskom, a vi, ako moete, recite nam da li je to tano. (Video snimak) Novinar: Vojnici slave na ulicama za koje su se borili i pevaju primitivne pesme protiv Hrvata. (Kraj video snimka) SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ja nita nisam uo. TUILAC NAJS PITANJE: Prikazaemo ponovo. (Video snimak) Novinar: Vojnici slave na ulicama za koje su se borili i pevaju primitivne pesme protiv Hrvata. (Kraj video snimka) TUILAC NAJS PITANJE: Da li je to pesma gde se govori Slobo, alji nam salate, bie mesa, bie mesa, klaemo Hrvate. Da li je to to ta oni pevaju? SVEDOK EELJ ODGOVOR: To je pesma koja je nastala meu navijaima na fudbalskim stadionima krajem osamdesetih godina. Ova pesma je mogla biti otpevana negde ovde, ali treba videti ko je pevao i s kojim motivima. Ta pesma nije bila oficijalna pesma i nikad je nisu pevali pripadnici

1550

1551

Vukovarska tragedija 1991 Srpske radikalne stranke, a naravno svakakvih pesama je bilo sa svih strana u ovome ratu. SUDIJA ROBINSON: Da li su u toj pesmi sadrane te rei koje vam je upravo naveo tuilac? SVEDOK EELJ: Sada sam bolje uo, sadrane su. TUILAC NAJS PITANJE: A taj Slobo koji se pominje u pesmi je ko? SVEDOK EELJ ODGOVOR: To morate da pitate one koji su pevali pesmu. Ja nikada u ivotu takvu pesmu nisam pevao. Ja ne mogu da vam tumaim tu pseudo narodnu poeziju koja ipak pripada socijalnom podzemlju. Onaj ko je pevao neka vam je tumai. Ja je u ivotu nisam zapevao. SUDIJA BONOMI: Moete li da nam kaete koga smo to videli na ovom filmu? SVEDOK EELJ: Videli ste vojnike. Koje, ja ne znam. To bi trebalo ... SUDIJA BONOMI: Da li je to neki deo JNA? SVEDOK EELJ: Verovatno, ali treba identifikovati, znate, ko je bio. TUILAC NAJS PITANJE: Izvinjavam se, asni Sude. Kaete ne znate ko su ti ljudi, ali da li ste videli zastavu? Moemo da prikaemo insert jo jednom, da bismo pogledali zastavu. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Radi se o tradicionalnoj etnikoj zastavi. Treba imati u vidu jednu injenicu. Posle sloma komunizma, ono klatno koje su komunisti pola veka pomerali u jednu stranu napadajui etnike kao svoje ideoloke protivnike u srpskom narodu, naglo se vratilo na drugu i u ovome ratu mi smo imali injenicu da su se skoro svi srpski borci nazivali etnicima ili su ih drugi smatrali etnicima. TUILAC NAJS PITANJE: Hteo sam upravo da doem na to. Izgleda da su to srpski etnici iz Srpskog etnikog pokreta, a vi nas sad podsetite kakva je bila vaa veza s tim pokretom? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Prvo, etniki pokret se nije pojavljivao od avgusta meseca, od 1. avgusta 1991. godine nigde kao takav na frontovima. Kad se ujedinio Srpski etniki pokret, formiran u Srbiji kao politika partija, sa glavninom Narodne radikalne stranke, ostao je da deluje unutar Srpske radikalne stranke kao podorganizacija koja je negovala slobodarske tradicije srpskog naroda. Mi smo 1995. godine rasformirali Srpski etniki pokret sa obrazloenjem i to vi moete nai u jednoj od mojih knjiga to obrazloenje, da se danas skoro svi srpski borci za slobodu smatraju

Vukovarska tragedija 1991 etnicima, da je etnitvo svesrpska tradicija i da nema pravo nijedna politika partija da je prisvaja. Ovde vi ... TUILAC NAJS PITANJE: Izgleda, vi ste sami rekli da je ovo socijalno podzemlje, meutim izgleda da ti ljudi pod zastavom Srpskog etnikog pokreta ulaze u Vukovar, zar ne? SVEDOK EELJ ODGOVOR: To nije zastava Srpskog etnikog pokreta i nigde ne pie na njoj Srpski etniki pokret. Pogledajte bolje tu zastavu. Ovo je jedna od moguih etnikih zastava, ali ne zastava Srpskog etnikog pokreta. Drugo, pogledajte da su svi ovi vojnici pod lemovima JNA to nije bilo karakteristino za dobrovoljce Srpske radikalne stranke. Izegavali su da nose lemove zbog crvene petokrake na lemovima, pa su najee ili gologlavi. Neko je spontano zapevao ovu pesmu. Ja nisam rekao, nemojte opet da falsifikujete da su ovo ljudi iz podzemlja. Pesma je nastala u socijalnom podzemlju kao oblik inaenja sa hrvatskim navijaima na fudbalskim utakmicama, na kojima je dolazilo do estokih sukoba, a vidite da su ovde skoro svi pod lemovima. TUILAC NAJS PITANJE: Zaustavite se na trenutak i pogledajte sliku. Vidite nekoliko ljudi sa bradama, vidite jednog oveka u sredini sa kokardom, zar to ne lii na grupu ljudi koji su etnici, iji ste vi bili voa, zar ne? Komandant, kako me podseaju kolege. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Prvo, ja nisam bio komandant, a drugo, ja jesam bio, u izvesnom smislu, voa Srpskog etnikog pokreta, bio sam predsednik Srpskog etnikog pokreta, ako vi to smatrate voom. Ali ovde je re oigledno o jednoj jedinici. Zastava nije zastava Srpskog etnikog pokreta, a ja vam mogu dostaviti original zastavu Srpskog etnikog pokreta. Ovo nije ta zastava, ovo je delimino etnika zastava, jer dole pie samo Sloboda ili smrt, koliko ja ovde mogu da proitam. Nema na zastavi Srpski etniki pkret. Dok je postojao Srpski etniki pokret, na zastavi je pisalo Srpski etniki pokret. TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste, naravno, bili vojvoda, zar ne? Rekli ste nam sve o tome. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ja sam i danas vojvoda i ostau do kraja ivota i ponosan sam na zvanje srpskog etnikog vojvode. TUILAC NAJS PITANJE: Molim da ovo ue u dokazni materijal. SUDIJA ROBINSON: Da. Da li ima nekih problema sa dodeljivanjem brojeva? TUILAC NAJS: Ja mislim da ovo ranije nije ulo u spis. SUDIJA KVON: Nema transkripta.

1552

1553

Vukovarska tragedija 1991 TUILAC NAJS: Ovo je prikazano na poetku suenja, ali nije nikada uvoeno u spis i nije nikada dobilo zvanini broj kao dokazni predmet. sekretar: To e da bude broj 904. TUILAC NAJS: Sada emo da pogledamo jo jedan kratak insert. Podeliu i transkript. OPTUENI MILOEVI: Da li se zna gde je snimljeno, kad je snimljeno, na kojoj je to lokaciji snimljeno? SUDIJA ROBINSON: Gospodin Najs? TUILAC NAJS: Novinar Martin Bel (Martin Bell) kae na snimku da je to iz Vukovara. To je ono ta mi znamo. SVEDOK EELJ: A da li vam je rekao taj novinar da je moda pevanje te pesme bilo narueno zbog snimanja? I to je vrlo mogue. I ne bi bilo prvi put. Poto vidim da ste sa nekim novinarima imali veoma uspenu saradnju, vrlo je mogue. TUILAC NAJS PITANJE: Moemo li da pogledamo sledei insert? Ovaj insert je prilog jednog novinara koji se zove baron Van Linden (Baron Aernout Van Lynden). Za njega ste verovatno uli ... SVEDOK EELJ ODGOVOR: Je l mene pitate? (Pretresno vee se savetuje) TUILAC NAJS PITANJE: Sledei tabulator je prilog gde se uje glas barona Van Lindena koji je ovde svedoio i opisuje dogaaje i ta su vojnici rekli. Nadam se da to moe da se pusti ... (Video snimak) (Kraj video snimka) SVEDOK EELJ: Ja prevoda nemam. TUILAC NAJS: Moemo li da se vratimo na poetak. Moja greka to nisam dao broj tabulatora prevodiocima. To je broj 57. Molim da se vratimo na poetak. Svedok treba da dobije prevod, jer mislim da baron Van Linden govori i to u razumnoj brzini. (Video snimak) Baron Van Linden: ... koji nikad nisu stigli do bolnice. Krv je jo svea i bili su oigledno ubijeni. Ukoliko ruevine Vukovara simboliu bilo ta, to mora da bude mrnja koja jo uvek postoji izmeu Srba i Hrvata, koja je latentna, uspavana 45 godina mira, a sada se izraava u uzajamnoj predanosti ratu koja izgleda nije zadovoljena ak ni posle tri meseca borbi ovde. I meu svim ovim uasima vidimo nadrealnu scenu slavlja. Ekstremisti Srbi i ene meu njima poziraju pobedniki za fotografiju na kraju bitke, pre nego to e da se vrate jutarnjem slavlju sa muzikom i

Vukovarska tragedija 1991 smehom potpaljeni alkoholom. Lozinka na njihovoj zastavi je Sloboda ili smrt i zaklinju se da e za to da se bore. Baron Van Linden: ta jo Srbi treba da urade pre nego to se rat zavri? Vojnik: Rat zavren. Rat e da bude zavren kad stignemo do svoje granice Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Sva mesta gde ive Srbi moraju da budu slobodna. Moramo da oistimo Hrvate. Baron Van Linden: U centru grada su i drugi u slinom stanju svesti i slave. (Kraj video snimka) TUILAC NAJS PITANJE: Sada nekoliko pitanja. Prvo zastava. ta biste rekli za ovu zastavu? ija je to zastava? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ovo nije zastava Srpskog etnikog pokreta. Ovo je zastava koja je runo raena od strane lica koje ne zna tano etniku heraldiku. Ono je moglo biti etniki inspirisano ali je ipak neznalica u tom pogledu, a drugo, izjava je oigledno naruena od tog vaeg novinara. I ja bih voleo da sam uo na srpskom jeziku izjavu tog vojnika. Je l ona data izvorno na engleskom? TUILAC NAJS PITANJE: Stanite malo. Prvi vojnik sa velikom bradom koji se prekrstio, po izgledu lii da je jedan od eeljevaca. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Po bradi mislite? Ja nikad u ivotu nisam nosio bradu. On se krsti? Svaki Srbin koji se krsti je eeljevac, ili svaki Srbin koji nosi bradu je eeljevac? To vama izgleda. TUILAC NAJS PITANJE: Ne, ne, ja vas pitam, pitam vas ... SVEDOK EELJ ODGOVOR: Prvi put vidim tog oveka i ne mogu da kaem ni ko je ni ta je, a ovaj koji je dao izjavu Van Lindenu, njega je mogue identifikovati. I ovde umesto Van Lindena, trebalo je njega dovesti da svedoi. Da li je on tu izjavu dao po narudbi novinara ili je bio inspirisan mojim parolama ili ta je on pod tim mislio. OPTUENI MILOEVI: Gospodine Robinson ... SUDIJA ROBINSON: Izvolite, gospodine Miloeviu. OPTUENI MILOEVI: Nesumnjivo je da je taj morao dati izjavu na srpskom. Trebalo bi da ujemo ta kae. Mi smo imali ovde samo prevod prevodioca sa engleskog transkripta, a ne rei svedoka koji navodno to govori pred televizijom, vojnika. SUDIJA ROBINSON: Da li vi stavljate u pitanje prevod ili ... SUDIJA KVON: Ja mislim da je vojnik govorio na engleskom. U ovom insertu vojnik je govorio na engleskom. OPTUENI MILOEVI: Pa onda da ujemo tog srpskog etnika koji govori na engleskom. Meni bi bilo vrlo drago da to ujem, a bie drago i

1554

1555

Vukovarska tragedija 1991 gledaocima u Srbiji da uju srpskog etnika koji govori na engleskom. Da ga ujemo. SUDIJA ROBINSON: Hoete li da prikaemo ponovo? SVEDOK EELJ: Meni sad ne treba prevod, da ga ba ujem na engleskom. (Video snimak) Baron Van Linden: ... koji nikad nisu stigli do bolnice. Krv je jo svea i bili su oigledno ubijeni. Ukoliko ruevine Vukovara simboliu bilo ta, to mora da bude mrnja koja jo uvek postoji izmeu Srba i Hrvata, koja je latentna, uspavana 45 godina mira, a sada se izraava u uzajamnoj predanosti ratu koja izgleda nije zadovoljena ak ni posle tri meseca borbi ovde. I meu svim ovim uasima vidimo nadrealnu scenu slavlja. Ekstremisti Srbi i ene meu njima poziraju pobedniki za fotografiju na kraju bitke, pre nego to e da se vrate jutarnjem slavlju sa muzikom i smehom potpaljeni alkoholom. Lozinka na njihovoj zastavi je Sloboda ili smrt i zaklinju se da e za to da se bore. Baron Van Linden: ta jo Srbi treba da urade pre nego to se rat zavri? Vojnik: Rat zavren. Rat e da bude zavren kad stignemo do svoje granice Karlobag Ogulin - Karlovac - Virovitica. Sva mesta gde ive Srbi moraju da budu slobodna. Moramo da oistimo Hrvate. Baron Van Linden: U centru grada su i drugi u slinom stanju svesti i slave. (Kraj video snimka) SUDIJA ROBINSON: Evo uli ste, gospodine Miloeviu, srpski etnik govori engleski. OPTUENI MILOEVI: Da i vidim hrvatsku zastavu koju razvija na kraju, koju gospodin eelj uopte nije komentarisao. SVEDOK EELJ: Pa kod mene je slab ovde snimak, ali oigledno on ne zna ni da razlikuje srpsku od hrvatske zasatve. Snimak je naruen, izjava je naruena. OPTUENI MILOEVI: A zastava je sa ahovnicom, hrvatska, koju na kraju razvija, nova hrvatska zastava sa ahovnicom. Ovo je sve jedan cirkus. SVEDOK EELJ: Va novinar je naao Hrvata da mu da poeljnu izjavu kako bi Srbima pripisao nameru da etniki iste Hrvate. TUILAC NAJS PITANJE: Uzdrite se od komentara, ja u da vam postavljam pitanja. To je, zapravo, zasatva koja je zapaljena ... SUDIJA KVON: Ja sam shvatio da oni upravo pale zastavu. TUILAC NAJS PITANJE: Sad u da vam postavim pitanje, gospodine eelj. Vi ste otili u Vukovar posle tamonjih dogaaja, zar ne?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ja sam otiao u Vukovar polsle osloboenja Vukovara na proslavu prve godinjice. TUILAC NAJS PITANJE: Vi tamo niste bili tokom samih borbi, ali ste bili kratko ... SVEDOK EELJ ODGOVOR: Bio sam dvaput tokom samih borbi. TUILAC NAJS PITANJE: Ovaj vojnik koji, kako smo uli govori engleski, izraava miljenje da e, kako on kae, rat da bude gotov kad mi budemo imali svoje granice Karlobag - Karlovac - Ogulin Virovitica. To je raspoloenje koje se, pretpostavljam, slae sa vaim eljama, zar ne? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Vi ovde insinuirate, vi morate prvo identifikovati tog vojnika, pa da vidimo ta je on rekao i koji su mu bili motivi. Znate, to je kao kad biste rekli silovao nepoznatu devojku. SUDIJA BONOMI: To nije bilo pitanje. SUDIJA ROBINSON: Ne, vrlo je jednostavno. Pitanje je glasilo da li ovo miljenje koje je izrazio vojnik, da bi srpske granice trebale da budu na liniji Karlobag - Karlovac - Ogulin Virovitica se poklapa sa vaim miljenjem ili raspoloenjem. Ja sam uo od vas lino da ste izrekli neto vrlo slino tome, ako ne i upravo to. SVEDOK EELJ: Ja u izrei vie puta neto vrlo slino tome, a moda i upravo to, ali vam nikada neu potvrditi da se miljenje ovog nepoznatog vojnika slae sa mojim, ni u kom pogledu, jer mene interesuju motivi njegove izjave. Dakle u prvom delu njegove izjave ima podudarnosti sa idelogijom koju ja ... SUDIJA ROBINSON: To je ve drugo pitanje, to je ve drugo pitanje i sada je vreme za pauzu. SUDIJA BONOMI: Samo bih hteo da jedna stvar bude jasna. To nije vezano za ovaj insert, to je neto ta ste rekli mnogo ranije u vaem svedoenju. Kada su se pominjale rane devedesete i masovne grobnice sa Srbima koje su tada otkopavane, malo pre toga u svom svedoenju ste porekli tvrdnju da su ubijanja i genocid iz Drugog svetskog rata bili delo ustaa. Da li sam ja to pravilno shvatio, da li ste vi to porekli? SVEDOK EELJ: Pa u Drugom svestskom ratu ustae, hrvatske ustae su sprovele genocid nad srpskim narodom. Imate svedoenje nemakog Hitlerovog (Adolf Hitler) poslanika u Zagrebu da su hrvatske ustae ... SUDIJA BONOMI: To je dovoljno razjanjenje. Ja sam mislio da ste u odgovoru rekli da nije tako, sad ste razjasnili da jeste i da je to va stav. SVEDOK EELJ: Ja sam rekao da u ovom sadanjem ratu nije bilo genocida, jer ja vrlo dobro znam definiciju genocida iz meunarodne

1556

1557

Vukovarska tragedija 1991 konvencije (Convention on the Preventnion and Punishment of the Crime of Genocide). U ovom ratu koji je sada voen devedesetih godina, nije bilo genocida. Bilo je raznih ratnih zloina, ali krivinog dela genocida nije bilo. Ja sam tu bio jasan, rekao sam da ... SUDIJA ROBINSON: Mislim da znam o emu govori sudija Bonomi, naiemo to tokom pauze. Sada idemo na pauzu od 20 minuta. (...) TUILAC NAJS PITANJE: Poslednje pitanje koje sam hteo da vam postavim u vezi sa dokumentom koji smo gledali pre pauze, nemamo ga sada na grafoskopu, ali emo da ga proitamo. Jedan vojnik u vreme dogaaja u Vukovaru je rekao da se moraju osloboditi sva mesta gde se nalaze Srbi, rekavi na engleskom moramo to da oistimo od Hrvata i on izgleda kao vojnik koji je svoj zadatak shvatio kao zadatak da se Hrvati potisnu na liniju Karlobag - Virovitica, zar ne? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ne, ja mislim da ovde ima jedan problem u prevodu. I ovo mi treba rastumaiti. Ovde stoji u originalu: We must clean up with the Croats (moramo da oistimo Hrvate). Ja koji ne znam engleski, osim pomalo i ponekad, ovo tumaim, mi moramo raistiti sa Hrvatima, a meni prevodilac prevodi mi moramo poistiti Hrvate ili oistiti od Hrvata. Jesam li ja ovde u pravu, vi bolje znate od mene engleski? Ovo We must clean up with the Croats (moramo da oistimo Hrvate) bi znailo obraunati se s njima, a ne oistiti od Hrvata. TUILAC NAJS PITANJE: Zaustavite se, gospodine eelj ... SUDIJA ROBINSON: Da li vi kaete da bi ovde moralo da stoji moramo da raistimo stvari sa Hrvatima, jer u tom sluaju mislim da bismo to trebali ponovo da ujemo. Ne, to je bilo na engleskom, da. SVEDOK EELJ: Na engleskom. Pie We must clean up with the Croats (moramo da oistimo Hrvate), a meni prevodilac prevodi da moramo oistiti Hrvate. SUDIJA BONOMI: Mislim da je to dobro reeno, ali na Sudu je da protumai te rei u svetlu konteksta u kome su te rei izreene. O tome moemo veno da debatujemo. Ja svakako primam na znaje ovo ta je rekao gospodin eelj i to ima neke osnove. TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine eelj, ako pogledamo prethodne dve reenice, taj vojnik identifikuje granicu Karlobag - Virovitica i kae sva mesta gde ive Srbi moraju da budu slobodna. To zvui kao da vojnik ima zadatak da se Hrvati pomaknu iza te granice, zar se ne slaete?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ne, ovo meni uopte ne zvui kao vojnik. Ovo je nepoznati vojnik, neto poput spomenika neznanom junaku. Ja ne znam ni da li je on vojnik, ni kako mu je ime, ni zato je dao takvu izjavu, ni u koje svrhe, ni koji su mu motivi. TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine eelj, vratimo se sada na jedan od prethodnih transkripata kada ste rekli: Podrazumeva se da kad neko doe dobrovoljno ovamo da se bori, on zna zato je doao i zato se bori. Ja sam vam dao priliku da odgovorite na to. I ja sam izrekao tvrdnju da su vai vojnici u Vukovaru znali da se bore za to da e, ako uspeju, Hrvati da budu potisnuti iza linije Karlobag - Virovitica. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ne Hrvati kao narod, odnosno oni koji su se kao Srbi katolici izjanjavali kao Hrvati, nego hrvatske paravojne formacije, a naa linija Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, podrazumeva da svi Srbi katolici koji su vetaki stvarani Hrvati kroz 100 godina, ostanu da ive zajedno sa Srbima pravoslavcima i Srbima muslimanima i to je u skladu sa itavim nizom mojih izjava. Ja vam nijednu moju izjavu neu opovri, ali moje izjave kad dovodite u vezu sa izjavama nepoznetog vojnika, onda vam nei ni potvrivati jeste, taj nepoznati vojnik govori ono ta ja govorim, to je nemogue. ak kada doslovno ponovi moje rei, ni onda vam nei prihvatiti. TUILAC NAJS PITANJE: Poslednje pitanje koje sam hteo da vam postavim u vezi sa dokumentom koji smo gledali pre pauze, nemamo ga sada na grafoskopu, ali emo da ga proitamo. Jedan vojnik u vreme dogaaja u Vukovaru je rekao da se moraju osloboditi sva mesta gde se nalaze Srbi, rekavi na engleskom moramo to da oistimo od Hrvata i on izgleda kao vojnik koji je svoj zadatak shvatio kao zadatak da se Hrvati potisnu na liniju Karlobag - Virovitica, zar ne? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ne, ja mislim da ovde ima jedan problem u prevodu. I ovo mi treba rastumaiti. Ovde stoji u originalu: We must clean up with the Croats (moramo da oistimo Hrvate). Ja koji ne znam engleski, osim pomalo i ponekad, ovo tumaim, mi moramo raistiti sa Hrvatima, a meni prevodilac prevodi mi moramo poistiti Hrvate ili oistiti od Hrvata. Jesam li ja ovde u pravu, vi bolje znate od mene engleski? Ovo We must clean up with the Croats (moramo da oistimo Hrvate) bi znailo obraunati se s njima, a ne oistiti od Hrvata. TUILAC NAJS PITANJE: Zaustavite se, gospodine eelj ...

1558

1559

Vukovarska tragedija 1991 SUDIJA ROBINSON: Da li vi kaete da bi ovde moralo da stoji moramo da raistimo stvari sa Hrvatima, jer u tom sluaju mislim da bismo to trebali ponovo da ujemo. Ne, to je bilo na engleskom, da. SVEDOK EELJ: Na engleskom. Pie We must clean up with the Croats (moramo da oistimo Hrvate), a meni prevodilac prevodi da moramo oistiti Hrvate. SUDIJA BONOMI: Mislim da je to dobro reeno, ali na Sudu je da protumai te rei u svetlu konteksta u kome su te rei izreene. O tome moemo veno da debatujemo. Ja svakako primam na znaje ovo ta je rekao gospodin eelj i to ima neke osnove. TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine eelj, ako pogledamo prethodne dve reenice, taj vojnik identifikuje granicu Karlobag - Virovitica i kae sva mesta gde ive Srbi moraju da budu slobodna. To zvui kao da vojnik ima zadatak da se Hrvati pomaknu iza te granice, zar se ne slaete? SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ne, ovo meni uopte ne zvui kao vojnik. Ovo je nepoznati vojnik, neto poput spomenika neznanom junaku. Ja ne znam ni da li je on vojnik, ni kako mu je ime, ni zato je dao takvu izjavu, ni u koje svrhe, ni koji su mu motivi. TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine eelj, vratimo se sada na jedan od prethodnih transkripata kada ste rekli: Podrazumeva se da kad neko doe dobrovoljno ovamo da se bori, on zna zato je doao i zato se bori. Ja sam vam dao priliku da odgovorite na to. I ja sam izrekao tvrdnju da su vai vojnici u Vukovaru znali da se bore za to da e, ako uspeju, Hrvati da budu potisnuti iza linije Karlobag - Virovitica. SVEDOK EELJ ODGOVOR: Ne Hrvati kao narod, odnosno oni koji su se kao Srbi katolici izjanjavali kao Hrvati, nego hrvatske paravojne formacije, a naa linija Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, podrazumeva da svi Srbi katolici koji su vetaki stvarani Hrvati kroz 100 godina, ostanu da ive zajedno sa Srbima pravoslavcima i Srbima muslimanima i to je u skladu sa itavim nizom mojih izjava. Ja vam nijednu moju izjavu neu opovri, ali moje izjave kad dovodite u vezu sa izjavama nepoznetog vojnika, onda vam nei ni potvrivati jeste, taj nepoznati vojnik govori ono ta ja govorim, to je nemogue. ak kada doslovno ponovi moje rei, ni onda vam nei prihvatiti.

Vukovarska tragedija 1991

Pria s naslovne strane:

Javnost i svedoci
U politikoj ariji: haki Tribunal je ka-ka i no-no. Neki to tvrde iskreno; mnogo vie njih licemerno i izokola pokuava da Gde Treba ukae na svoju novu politiku korektnost. Nije ovde re samo o novinarima koji svedoe u Hagu; ovde je re o svakom svedoku koga optuba izvede pred Miloevia: to je svedok precizniji i pouzdaniji to e ga politika arija vie olajavati pie: Milo Vasi Mora da postoji neki razlog zbog koga su novinari Vremena Dejan Anastasijevi i Jovan Dulovi vie od svih dosadanjih hakih svedoka bili tako napadnuti. Poznato je koliko Miloevi, od samog poetka svoje karijere, ignorie nezavisne i prezire reimske novinare, ali teko da bi to bio razlog za ovako iroku antipatiju kakva je pokazana ovih dana. Pre e biti da je o neemu drugom re: o postoktobarskom taloenju i razdvajanju (diferencijaciji, kako su govorili drugovi komunisti) srpske, tavie beogradske politike scene. S nepogreivim njuhom iskusnih politikih karijerista, nekadanji Miloevievi propagandisti, javni i intimni simpatizeri, novinari u civilu i uopte nacionalni radnici u bankrotiranom preduzeu Velika Srbija d.o.o. (drutvu sa zaista veoma ogranienom odgovornou, ali i znatnim dividendama) potraili su sebi novog generalnog direktora. Ono to se Petog oktobra popodne zavuklo u miju rupu, pokrilo uima i gledalo da bude tie od trave, sada polako ispuzava i die glavu, ohrabreno umerenim nacionalizmom (jo smo u poslu!) Vojislava Kotunice, ali i palanakim faizmom (Dragan Babi) Velje Ilia (Taj Labus nije Srbin, a bie i da je ivut). Prve rtve te postoktobarske obnove i izgradnje ruevina Miloevievog preduzea ispali su novinari; a i ko bi drugi? Dvanaest godina je ta aka jada, naoruana samo sa one Krleine dvije-tri kutije olovnih slova (Banket u Blitvi), iritirala i nervirala i Miloevia i njegove talibane, nacionalne radnike i ostalu bratiju (popovi, topovi, lopovi; Balaevi) svojim hladnim i

1560

1561

Vukovarska tragedija 1991 preciznim izvetavanjem sa raznih mesta gde su se dogaale razne stvari, za koje bi sada nastavljai i zatonici nekako najvie voleli da se zaborave i ne pomenu vie nikada. Ta srpsko-hrvatska antihaka koalicija evo se profilisala sasvim jasno, delei zajedniku filozofiju koju su uglas formulisali iz Zagreba neonacista Mladen varc, a iz Beograda Marija Miloevi, ker: vidite li kako Hrvati brane svog Norca i Gotovinu, njih sto hiljada na splitskoj rivi, a ne kao vi, kukavice, kae Marija; ugledajte se na Srbe kako ne daju svoje u Hag, a ne kao vi, kukavice, kae varc. Ako nam je to neka uteha, mi imamo nekako iru odbranu od Haga: ostatke SPS-a, JUL-a, radikale i dva udruenja Slobodu i ono za odbranu ljivananina; u Hrvata je to bolje strukturisano jer imaju piramidu raznih stoera za obranu digniteta Domovinskog rata, okupljenu u zajednikoj koordinaciji crnokouljaa i otvorenih neoustaa. To je ekipa dobrovoljnih davalaca tue krvi, koja uti i uiva dok drugi rade radnju, a sama glasa telefonom u ivim TV emisijama (Za i protiv na RTS-u; Latinica na HTV-u), apue o pogrenim prezimenima komija i uopte je politiki korektna u bakalnici, na pijaci, kod kue i na poslu. Suprotno rairenom miljenju, ovaj novinar smatra da je ta ekipa puno opasnija od otvoreno deklarisanih neofaista svih pasmina bive Jugoslavije. Naravno da je ta pomenuta iritacija i nervoza, izazvana drugaijim izvetavanjem te ake novinarskog jada koja zamislite! nije htela da zavija u istom oporu s Miloevievim balkanskim krvoslednicima morala da doe do izraaja. Nije, naime, nimalo lako, niti je u ljudskoj prirodi, pogledati se u ogledalo, videti na sebi magaree ui kao u crtanom filmu i rei sam sebi: Budalo glupa, dopustio si da te Miloevi voza tolike godine, davao si pare Jezdi i Dafini, glasao si naizmenice za SPS i radikale, nosio si target i uskao po mostovima i ta sad? Tu, opet sasvim u skladu s ljudskom prirodom, nastupaju dve psiholoke kategorije poznate kao potiskivanje i racionalizacija: nita se nije desilo i ako se i desilo, trebalo je i a ta su oni nama radili?; i sve to istovremeno. Ako ste primetili neku slinost sa strategijom Miloevieve odbrane u Hagu u pravu ste. Optueni, meutim, ima pravo da se brani kako zna i ume; ostali svet bi trebalo da ima neku svoju sopstvenu mrvu morala i savesti, to se od optuenog ne oekuje. Iz takve atmosfere svako je izvukao svoje zakljuke i smernice za napad na Anastasijevia i Dulovia. Kad su se zgodne mete ve namestile, trebalo je samo malo podgrejati desetogodinju Miloevievu orbu, zaprenu pijunima (kako on to dobro zna: Jeste li vi pijun?, pitao je oba svedoka), patriotizmom i belosvetskim zaverama. Tu su se sada ocrtala dva pristupa za napade: direktni (pravo u glavu) i pseudoprincipijelni.

Vukovarska tragedija 1991 Direktni pristup je barem jasan i iskren: svedoci lau i kvit. Tako se, naravno, prvo pojavilo udruenje Sloboda (za Slobu), sa lakonskim saoptenjem: svedok Dulovi govori lai i neistine; ostatak sasluanja zatvoren je za javnost da bi se sakrilo kako ga je Sloba raskrinkao, kae izvesni Dragan Ivanovi iz Slobode. Njemu se pridruio i uveni Goran Mati, koji je odmah, tek to se sasluanje zavrilo, izjavio da je Sloba trijumfovao. Kasnije e se doznati da Miloevi nije hteo da iskoristi preostalih 25 minuta za unakrsno ispitivanje svedoka Dulovia to je prvi takav sluaj od poetka suenja: uvek je Miloevi kukao da nema dovoljno vremena da ispita svedoke. Ta okolnost ukazuje na suprotan zakljuak. Onda se takoe oekivano javio i Odbor za odbranu Veselina ljivananina. Izvesna Vesna Gojkovi izjavila je za Nacional kako ih nije iznenadila koliina lai koje su izrekli Dejan Anastasijevi i Jovan Dulovi. Uostalom, zar iko oekuje da se iz Hakog tribunala uje bilo kakva istina. Iznenadilo nas je da Tribunal za tolike pare nije uspeo da dovede nijednog svedoka koji je zaista bio u Vukovaru. Dulovi u svom svedoenju spominje samo ulicu koja se zove Nova. To je ulica koja se nalazi na Petrovoj gori i teko da je mogao uti i videti ta se deavalo u Vukovaru. Taj sud je najgori svetski cirkus, kae Vesna Gojkovi i najavljuje da e Odbor vrlo brzo objaviti svedoenja novinara, odnosno ratnih izvetaa, koji su zaista bili u Vukovaru, a da je ljivananin otiao u Vukovar da brani narod od ustaa. Nekako istovremeno u Glasu javnosti, a iz pera Dragana Vlahovia, pojavljuje se hvalospev knjizi Masakriranje istine izvesnog Mia Vujovia, beogradskog novinara i publiciste, kao uzora pravog novinarstva. Recenzent Zoran Bogavac (Duga iz najveselijeg perioda) kae da Vujovi preciznim mirom obducenta nad ve pomalo ohladnelim leom srpstva (Srbi e i ovaj svoj novi poraz preiveti, samo nisam siguran da li e mi se taj novi narod, pod starim imenom svideti) i tako dalje rasprema fakta i faktoide i u tom pravcu. Sam vrli autor otkriva da ak ni tokom Drugog svetskog rata svet nije bio toliko homogenizovan u borbi protiv Hitlera, kao u kampanji satanizovanja i bombardovanja Srba. Pa kae: Rame uz rame marirali su islamisti, rimokatolici, sajentolozi, protestanti, baptisti, masoni, satanisti, judaistiki finansijski centri moi, antisemitske organizacije, trilaterale, humanitarni fondovi, narko-karteli, lovci na glave i senzacije, psi rata, hijene za odnose sa javnou i ko ve ne, rekao je Vujovi. A? Toliko nas mrze da su se sojuzili Jevreji i antisemiti sa poraenim komunistima sa Osme sednice. Dve-tri stranice dalje, Glas javnosti objavljuje celu stranu pisma oevica dogaaja Ljubie Vukainovia pod naslovom Minhauzenska

1562

1563

Vukovarska tragedija 1991 priseanja novinara Dulovia. To prilino konfuzno i histerino pismeno puno je polupismenih emocionalnih izliva tipa uesnik ove planetarne lakrdije, novinar Vremena Jovan Dulovi; preispoljne lai itd., zbog ega je autor odluio da doslovce ovim napisom pokuam da ogoljenu sramotu istine pokrijem barem smokvinim listom. To se inae zove frojdovska omaka: upravo je ogoljena sramota istine autorov problem, pa ga stoga on i pokriva smokvinim listom, mada neuspeno. Kad se ovek uz izvesne napore probije kroz taj dosadni i pregrejani tekst, koji kao da je pisan u najslavnija doba Ekspresa i Novosti iz 19911992, stvar se svodi na dva-tri argumenta, podudarna s argumentacijom Odbora za odbranu Veselina ljivananina i oito istog porekla. Argumentacija je, meutim, pogrena u osnovnim injenicama, to ukazuje da oevidac ne zna gde je Dulovi i ta radio po Vukovaru, ve ga je neko sva je prilika ljivananin sam nahranio podacima. Pre svega, Jovan Dulovi ne pije i uopte je umeren ovek, pa su blesave aluzije na alkoholne pare (isparenja), deranje i pijanenje (svoju privrenost srpstvu uglavnom /i jedino/ iskazivao stavljanjem na tantalove /zapazite malo t; M.V./ muke svoj eludac i beiku prilikom bitaka protiv obilne trpeze...) a sve smiljajui usput kako e jednog dana ocrniti svoje tadanje domaine... (greke u padeu su iz originala u Glasu javnosti; svaka ast uredniku), dakle, sasvim neistinite. Slino je i s topografskim detaljima: nije Dulovi dojezdio... u naselje Petrova Gora (ulica Nova) pod firmom borca za srpstvo, ve je re o ulici Novoj na Sajmitu, za koje oevidac kae da Dulovi nije na njega kroio. A firma borca za srpstvo je poslednja pod kojom bi se on ikada javio, kao to znaju svi koji su ga ikada videli za razliku od Vukainovia. Da je Glasov vrli oevidac barem gledao onaj deo direktnog prenosa iz Haga koji je bio otvoren, stigao bi da razmisli. Vukainovi se iuava nad Dulovievim zapaanjem da je tadanji major ljivananin nosio puku; ta puka, AKSU-74, igra izvesnu ulogu u ovoj prii, a to e se videti kasnije. I tako dalje; tu se negde zavrava psiholoki mehanizam potiskivanja i negacije (nalik na izmiljene hladnjae, kakav Sjeverin, koji trpci i slino). Pseudoprincipijelni napadi malo su ne mnogo, meutim prefinjeniji. Tu je pre svega argumentacija Udruenja novinara Srbije koja se oslanja na profesionalne razloge koje nikada ne bi samo smislilo da im ih vaingtonski Post nije ponudio u sluaju Donatana Randala. Ko biva, ako novinari svedoe na sudu, onda e kolegama oteati rad na terenu. Kao da su lanovi tog udruenja ikada videli opasnog terena i radili preko linija fronta u ovim naim ratovima, pa znaju. Novinara uva njegovo poteno izvetavanje i nita

Vukovarska tragedija 1991 drugo. Zatita izvora informacija je neto sasvim drugo, to sa ovom priom nema veze. Tu je o neemu drugome re: o novinarskoj ariji koja operie iz bermudskog trougla (umatovac Lipa Grme) i njegovih depandansi (Preernova klet itd.). Iz tog vrela nepresune mudrosti napojio se i Ivan Nikoli, novinar Danasa, piui portret zlosrenog Jovana Dulovia. Zna se dobro zato dotini Jovan uiva izuzetnu nepopularnost u krugovima Miloevievih propagandista iz redakcija kojima su rukovodili Slobodan Jovanovi, Dragan Milanovi, haija Anti, Teodor Aneli, Rade Brajovi i slini predvodnici pseudopatriotskog opora; da ne ulazimo u detalje... Odatle i pria Danasovog novinara o pranju biografije i ostalom: ta se pria po bermudskom trouglu pria ve danima; priaju je isti oni koji su svojevremeno zapenueno raznosili propagandistike lai, dok su Dejan i Jovan rizikovali kou na terenu. Ako ima neke koristi iz cele ove tune prie, ta je korist nekako klasinog tipa: u cara Trajana kozje ui i to. Pre ili kasnije e ogoljena sramota istine izai ispod onog Glasovog nesrenog frojdovskog smokvinog lista. Ipak su na kraju krajeva one dve Krleine kutijice olovnih slova ispale jae i trajnije od ljivananinovih puaka, Miloevievih crvenih beretki, tenkova i artiljerije. Vreme, br. 616, 24. oktobar 2002.

1564

1565

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 imao stvarno malo svima vama koji me sluate ta moja pria zvui neverovatno zato jer ovoga sam iz Zagreba i nisam imao nikakvih poznatih ljudi koji bi me spasili eto ja pa poto sam jedan pa u rei samo bog i eto tako tri oveka na kraju su bitna zato sam ja danas iv. Na Ovari mi je glavu spasio jedan momak pod nadimkom tuka koji mi se tad predstavio da je iz Rume. Poto sma ja pre rata dolazio u Rumu i s jednim kolegom sam, prijateljem od svoga oca putovali smo u Istambul i tako malo ono biu iskren neku smo robu kupovali tako da sam dolazio u Rumu i u tom redu dok smo ekali da uemo u hangar ja sam uao u razgovor s tim vojnikom tukom pod nadimkom tuka jer imena, seam se da mi je rekao ime, ali ne bih rekao, sluajno da ne bi krivo rekao jer se dobro seam tuke to mi je ostalo u seanju. I u trenucima ono kad je on mene pitao otkud sam ja sam rekao da sam iz Zagreba, on je onda je on meni rekoa pa ta ti je trebalo da se tu nae, i tako u uglavno toj konverzaciji on mi je otkrio da je iz Rume na ta sam ja njemu rekao da sam esto dolazio u Rumu i malo smo usporeivali gde sam ja to dolazio i ispostavilo se da on tamo blizu stanuje. Ja sam ga pitao pa prijatelju, ono mi smo malo pomalo dolazili u tom redu do tog palira gde smo ulazili u hangar, kako smo izvedeni iz autobusa. Ja velim prijatelju pa ta e biti ovo. Veli on, veli bojim se da ete svi biti ubijeni takomi je rekao. Ja velim njemu, pa daj molim te spasi mi ivot ako moe. On je rekao ne znam, teko da u moi ono jer on je isto bio, ja sam tadaimao 20 i mislim jednu godinu, a mislim da je i on bio mojih 20-tak godina, znam da je bio mlai momak, uglavnom kad sam ja proao taj palir i poeo dobijati prve batine, on je sa jednim zapovednikom, ini mi se da je to bio po inu kapetan doao ponovo u taj hangar i kad sam ja ve poeo dobijati batine i izvukao me van. Nas je bilo ini mi se sedam ukupno pod hangarom koji smo izvueni i bilo je tu jo momaka sa srpske strane koji su uvali te svoje koji su izvadili Hrvate vani. Meu njimaje i taj tuka uvao mene ini mi se i da je od doktora sad ne mogu se tono setiti se Ivankovia ili Ivanovia ini mi se Ivankovia sin bio vani i jo je bilo nekoliko tih ljudi iz srpskih formacija koji su nas ueli vani. Seam se dobro da je kapetan rekao tuki veli uvajte ih vani da ih ne bi etnici ubili. Nakon toga, nakon jedno dva sata mi smo vani stajali moda jedno sat, sat i po, dva unutra i dalje su se zarobljenici tukli i poelo je neakvo popisivanje ak mislim da sam u tom popisivanju da je inas sedam popisano da smo uvedeni u hangar kad su batine prestale i nas sedamje popisano tamo kod neakvog oficira, uglavnom smo neakvim kombijem nas sedamje odveeno na skladite Modoteks u Vukovaru. Boravei na tom skladitu doli smo na skladite gde su uglavnom bili starci, ene djeca civili i nakon

Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 13.09.2005. godine

SVEDOK KARLOVI VILIM: Pa evo ja u krenuti od poetka pa do nekakvog svog kraja, do neakog svog privoenja u Sremsku Mitrovicu, inae ako malo budem zastajkivao ja se ispriavam odmah unapred. Malo sam uzbuen i zbog nekih emotivnih razloga, jer sam saznao da su na ovom sudu dva oveka zbog kojih sam ja danas i iv imam obitelj i funkcioniram kao normalan ovek. Ja sam kao dobrovoljac pristupio Zboru narodne garde u vreme onim dogaanja svih koji su bili 1991. godine i po zadatku, po zapovedi kao pripadnik Zbora narodne garde sam bio upuen na ratite u Vukovat. Tamo sam proveo do zadnjih dana gde sam se i predao sa kompletnim ljudstvom, znai koji se zateklo tih dana u bolnici. Iz bolnice 20. studenog, jeli, 20. novembra smo otpremljeni na to poljoprivredno dobro Ovara. Po mom sjeanju na Ovaru je dovezeno 5 i po autobusa. Znai, pet punih autobusa i seam se da je jedan autobus bio na pola pun, a to sjeam jo jer smo pre nego to smo doveeni na Ovaru jedno vreme stajali u mislim da je to Vukovarska kasarna, pa poto smo bili u grupu, ja sam uspeo videti da je taj jedan autobus poluprazan, zato je ta neakva moja procena bila negde oko 270 ljudi da je doveeno na to poljoprivredno dobro Ovara. Kada smo doveeni na samu Ovaru autobusi su stali u koloni i izvoeni smo autobus po autobus i kroz palir smo, prvo smo stajali pred hangarom nae osobne stvari dokumente, novac u biti sve to smo imali kod sebe ak i odeu i onda smo ulazili u taj hangar gde su ljudi normalno, mislim nije normalno ali su tueni, maltretirani i sve ono to je dalje bilo. Dok sam ja boravio na samoj Ovari osobno nisam video niti jedno pucanje ni streljanje niti ubijanje, ali bile su strahovite batine i video sam da su ljudi leali u nesvestici, tamo se tuklo im se god stiglo od batina, lanaca, neakvih, praktiki od puaka, od svega to se nalo pri ruci udarali su ljude. Bitno je samo napomenuti da ima jo jedan ovek ja sam

1566

1567

Vukovarska tragedija 1991 nekog vremena, ja u tako rei, ne bih hteo da uvredim nikoga u ovoj sudnici ali ja u se izraziti izrazom kojim su i sami ti ljudi sebe nazivali pa u tako i upotrebiti izraz ne s namerom da bilo koga vream. Na to skladite su doli ponovo ljudi etnike formacije i oveku pod nadimkom ini mi se deda koji je bilo malo stariji koji je uvao sve civile koji su trebali tu no negde otii ili predjutro, znai to vam jo uek govorim o razdoblju veeri 20. novembra na 21. Uglavnom, ta etnika formacija je zapretila tom dedi da poto je injenica da se nas ttamom skupilo 7 mukaraca meu svim tim ljudima civilima, enama itd. i onda su oni zapretili tom dedi da mi ne moemo na nikakvu razmenu ii nego da nas ujutru mora odvesti negde drugde. I tako je bilo tokom noi su te ene, djeca i ostali su otili sa autobusima i nas je sedam ostalo u tom skladitu i deda i jo neznam koliko vojnika, ini mi se to su bili ovi redovni vojnici su nas otpratili ponovo u novo skladite Velepromet.Ja sam posle saznao od ovih Vukovaraca koji su tamo bili samnom da je to ini mi se to na Veleprometu da se te prostorije zovu prostorije stolarije. Ja to tada nisam znao jer stvarno velim iz Zagreba sam i uope nisam poznavao taj kraj. E sad, na tom, koliko god je, pazite ja u biti slobodan pa u tako mi je najlake da svojim reima, i kroz priu vam ispriam pa onda posle tko bude imao pitanja normalno e me pitati. Koliko god je ta Ovara bila rei u opasna za preivet, tolikoje taj Velepromet bio moda na neki nain isto specifian i teak. Taj celi dan 21. studenog novembra s tog skladita, ja u opet upotrebiti taj izraz i opet velim da ne alim nikoga uvrediti s tim izrazom iz razloga to su ti ljudi sami sebe tako predstavljali cjeli dan su te, ja se seam dve grupe ljudi u etnikim odorama koje su dolazile na to skladite na tu stolariju i izvodili su ljude vani. Specifino je to to je ovoga, neki su se morali odmah i skinuti i uglavnom to su relativno se to blizu sve dogaalo da smo uli i krikove i zapomaganja uglavnom ljudi koji su izvedeni, bile su dve prostorije, ali ja priam o svojoj prostoriji iz koje su izvedeni ti ljudi, znai te dve grupe su se cjeli dan tamo izmenjivale i ljudi su ubijani s tog skladita u Veleprometu. Ja sam doao na red negde pred veer. U tu stolariju, prostoriju stolarije, po mene je dola grupa ljudi koje taj dan nisam ih jo video da su bilo koga izveli, seam se kao dan danas, ja sam posle saznao kako tog oveka zovu. Posle mi se predstavio kao Belgija uglavnom taj Belgija i posle sam saznao i za drugog koji se predstavio kao edo su izveli mene, Belgija mi je doao i rekao mi je to se sjeam kao danas ti lepi crni doi. Kako sam ja na sebi imao neaku jaknu koju mi je tuka s one hrpe odee i garderobe sad se malo vraam retroaktivno na Ovaru, imao sam dve specifine stvari na

Vukovarska tragedija 1991 sebi imao sam tzv. zenga izme ute i kako sam uao u hangar ve sam bio ono skinut i onda mi je tuka sa te hrpe naao neakve cipele i rekao mi je skidaj te zenge neu te moi sauvati i dao mi je neakvu jaknu na nagrnem na sebe, sad se ponovo vraam na tu stolariju kada sam se ja dignuo kad me taj Belgija provao ti lepi crni doi i meni je ta jakna pala on mi je rekao ne treba, nee ti trebati. Ja sam znao to mi se, to me sledi, s obzirom da celi dan je bio takav muan, sluali smo i krikove i pucnjeve i znali smo da se ljudi izvode na ubijanje. Zanimljivo je da te stolarije, te dve prostorije je uvao ovjek seam se da je Makedonac, bio je zapovjednik voda Vojne policije. Ustvari ne znam, da li je bio, pardon, ne zapovjednik voda, znam da su ga zvali vodnik. E sad da li je on bio zapovjednik voda jer je bio samo u osiguranju, uglavnom on je bio zaduen za nas i on nas je dao tim formacijama koje su dolazile. Izveden sam iz te prostorije. Nakon jedno 100 metara je doao neakav auto i svi smo zajedno seli u auto znai, voza, Belgija, edo i ja i odveen sam u jednu kuu na Petrovoj gori. Sad je malo ono specifino mi smo imali odreenu konverzaciju, ja sam rekao Belgiji rekao, veli on meni idemo na neakvo ispitivanje, ja velimreko ma prijatelju znam da ovoga e te me ubit, a ne neemo, neemo, uglavnom kad smo uli u tu kuu onda je nastalo jedno oe veselje ono u stilu, evo ga imamo ga bie zabave i tako. Opet je specifino u tu kuu kad sam doao tu su opet bili ljudi u formacijama, znai obueni u etnike odore i oni su se kao takvim predstavljali. Ja sam posjednut na jednu stolicu. Normalno odmah sa poeo dobijat batine i skinuli su mi odeu i ono poela je tortura. Belgija je bio sa moje ljeve strane. Znam da je bio s njima u drutvu i jedan ovek koji je bio starijih godina, makar neverujem da toliko imao godina kako se on meni predstavio. On je rekao meni kao ja sam jo bio etnik u prolom ratu. Sumnjam da je, ali vjerovatno mu je to inponiralo da me tako uplai ili ne znam ta. edo, koji je imao puku on mi je bio celo vrjeme dok sam ja sedeo njih je bilo jedno 15-tak, 16 vie ne znam u toj prostoriji, uglavnom bio jedan veliki tol kroz celu prostoriju tu ja sam sjedio s druge strane, oni su svi okolo i edo mi je bio iza lea cjelo vreme s pukom na glavi, s desne strane mi je bio taj stariji ovjek i s ljeve strane mi je bio Belgija. I uglavnom u toj cjeloj torturi bio sam, pokuali su me upaljaem paliti bradavice, uho, kosu, meutim kad je te dane ono rominjala kia pa nije mi ba sve to planulo i bio sam onako vlaan, ono je to malo izgorelo ali nije to bilo strano onda je Belgija sa stola uzeo sveu, pa mi je sa sveom palio bradavice, ruku i uho mi je isto palio, imao samneke mehure, a ovaj stariji ovek mi je razbio od flau glavu i sa flaom me je isekao po ruci i po leima.

1568

1569

Vukovarska tragedija 1991 E sad, dolazim do onoga to je meni bitno i to na neki nain mene stavlja u jedno emotivno stanje jer nisam zaista oekivao da u doi u priliku da sve to ispriam i drago mi je to je to sve u Beogradu i nije u Hagu ili bilo gdje drugde. Ja u biti iskren nisam oekivao da mi se mazi, da mi se pazi ali nisam ni oekivao da me netko zakolje. Specifino je to, pre nego to doem na ovu glavnu stvar koja se dogodila i zato sam ja u biti danas doao ovde zbog dvojice ljudi da ispriam svoju priu i da vi kao sudci i sudsko vjee shvatite da, nemojte me krivo razumjeti ali ljudi koji treba odgovarat, neka odgovaraju a oni koji su zaista izloili svoj ivot da bi spasili moj ivot mislim da treba dobro razmisliti o tome to uinit s takvim ljudima. Bitno je jo naglasiti da je cjelo vreme s njima bila u drutvu jedna ena koja ih je nagovorila da, nagovarala dame oni odu silovat, da e mi ona onda odrezat genitalije a onda nek me oni u dvoritu tamo zakolju. U kui se pojavio ovjek koji je, ja ga se sjeam kao dan danas glavna karakteristika po kojeg ga se sjeamimao je zamotanu ljevu ruku i znam da je bio vii od mene i on je Belgiji u jednom trenutku rekao to to radi, on se, ja se ne mogu sada sjetiti, uglavnom taj ovjek se zatekao na vratima doao je u tu prostoriju i poeo se svaat s Belgijom zato to radi. Nemoj to radit, zato to radi, koji ti je, da ne kaem ta i na to mu je Belgija, ja upotrebljavam nadimke koje sam tad uo od njih. Moda taj ovjek se nikad vie nije predstavio Belgija moda nikad ni prije nije bio Belgija. Ja upotrebljavam nadimke koje sam tada uo. I tad je Belgija njemu rekao veli ti ako ne moe veli, ako ne eli gledat, ne mora biti ovdje. Taj ovjek je izaao i jo je i dalje nastavljena ta tortura, tuenje, seam se da sam ovoga, rekao sam im ja znam da ete vi mene ubit reko tri dana nisam pio ni jeo nita ovo kako je ta predaja i ja u upotrebiti zagrebaki sleng i ta frka cjela bila, ljudi dajte imam jednu elju ispunite mi je pa onda neka bude to bude, rekao edan sam i gladan sam dajte mi samo vode da se napijem. I tad naravno nisam dobio ni vode ni nita, kroz to neko vreme taman u trenutku kad su se spremali negde mene izvesti vani ja opet govorim taj ovjek je otiao. Znai to je nekakvo razdoblje 15-tak minuta se dogaa. Znam mogu se sjetiti da je to neakvo krae vreme jer nije bilo puno vremena i poto sam ono u tim trenucima, vjerovatno e te me mnogi od vas shvatiti kad vie nema nikakve mogunosti jedino ono to ti ostane razmiljanje o bogu da e ti moda bog pomo. Sjeam se ja sam onda u tim trenucima samo razmiljao ono kao neakav klinac koji je odgojen u neakvoj vjeri reko Isuse pomozi mi sada da izdrim muke kako si ih ti izdrao jer sam video da je to ozbiljna pria. U tom trenutku dolazi u tu istu prostoriju vraa se taj ovjek, taj ovjek sa zamotanom rukom i s njim dolazi

Vukovarska tragedija 1991 ovjek u odori, ini mi se da je arena odora, a bio mi je specifian po dvije stvari. Seam se dobro da je nosio beretku ini mi se plavu sa zvjezdom petokrakom i ja ne znam da li su optueni tu ne bih hteo ovjeka uvrediti ali to je jedna karakteristika po kojoj sam ga zapamtio da je malo u kri gledao. Uglavnom tu je poela jedna velika svaa. Sjeam se njega sam prvog zapamtio po nadimku jer su ga poeli tako zvati. To je bio ovjek pod nadimkom Kina koji se poeo svaati s njima, sjeam se da je Belgiji govorio koji ti je vrag ne moe veli ruke krvarit. Sjeam se da je rekao ti si mlad ovjek, ta to radi i proao je kroz prostoriju s druge strane stola i primio me za ruku i on me vukao prema van a taj Belgija me vukao na svoju stranu. I uglavnom, ovoga tu je izbila jedna svaa meu njima, meutim, Kina, Kinez nije ope hteo odstupiti izveo me vani na dvorite a uz njega cjelo vreme je bio taj ovjek sa zamotanom rukom. Ja u sad upotrebit njegov nadimak da cjelo vreme ne govorim ovjek sa zamotanom rukom jer sam posle saznao posle se on meni predstavio kako mu je nadimak. Rekao je on meni ime i prezime, ali sam ja to samo zapamtio nadimak nisam mogao ime i prezime zapamtiti. To je bio ovjek pod nadimkom Mare koji je stao skpa sa Kinezom u to dvorite kad su me izveli vani i oni su mene stavili iza svojih lea. Cjela ta formacija ljudi je izala vani. Najgori je bio taj edo koji je s pukom cjelo vreme pokuavao doi nekako do mene i uglavnom Kina je rekao njima, veli ako e te htjet njega moraete prvo u nas pucati pa neete valjda u svoje pucati. I tu je i dalje oni su traili vratite ga, pustite ga nemoj sad, kako ga moe ti nama doi uzet, ta to radi, meutim, Kinez je mene izveo na ulicu skupa sa Marom. Mara i Kinez i rekao mi je kao odi ispred nas par metara i tu su svi ostali u dvoritu nisu vie izlazili na tu ulicu. Ja bih volio da vam mogu rei koja je ulica i to ali zaista nemam pojma, ono bio je mrak, to je taj dio nikad nisam bio niti ne znam gde je to. Znam da je samo Petrova gora. I uglavnom mi smo po toj neakvoj ulici doli i doli smo do jedne kue gde jebila neakva ena i neakav ovjek. Poto sam ja bio gore gol, onda je Kina i Mare su traili od te ene da mi daju vode i ena je iznela i dala mi je jabuku i dobio sam vode i iznela mi je neakav demper da se obuem da se zagrnem. I u tom trenutku je kako smo mi u dvoritu bili ponovo doao Belgija. I ponovo je traio Kinu da mene predaju ipak njima, jo kao samo njega i neu vie, i tako neakve prie, uglavnom opet je Kinez sve to odbio i Kinez i Mare su me dalje dovezli do jedne kue u kojoj je bila,koliko se sjeam, ini mi se da je bila vojna policija i tu je isto bio jedan zapovjednik te vojne policije ovjek srednjih godina. Oni su mene stavili u trasnportera, tj njihov zapovjednik srednjih godina po inu vie ne znam ta je, ini mi se i tada daje bio kapetan

1570

1571

Vukovarska tragedija 1991 ali manje vano i u transporter su uli i Kina i Marei jo jedno dva vojnika, bilo nas je jedno 7-8. I oni su mene, ponovo su me vratili na to mjesto u stolariju Velepromet. Meutim, tu je ovoga, specifino da je dolo do jedne svae izmeu Mare i tog vojnog policajca, jer seam se da je Mare rekao tom vojnom policajcu kako moe, zato to radi, zato ljude daje, pa ta ti je pa ta si govno i tako u tom stilu, ovaj opet na njega. Tu je onako dolo skoro do verbalnog sukoba. I uglavnom taj zapovjednik koji je doao sa Marom i sa Kinom, taj od te Vojne policije, ovjek srednjih godina on je obavjestio zapovjednika vukovarske voarne kasarne koji je tad bio sa vojskom u vukovarskoj kasarni. To je sad jedan zakljuak da ga je obavjestio jer nedugo iza toga je doao on sa vojskom i doao je vidjet to se to dogaa. Kada je ovjek doao ponovo i sjeam se ja sam ponovo vraen u tu eliju. Dodue, ja sam tada Maru pitao sam ga prijatelju kako da te zapamtim, mislim zato mi glavu spaava. Ne razumem. Veli on meni seam se onako uneo mi se u facu, veli dobro me zapamti, ko ti je ivot spasio, veli ti si za sad siguran veli, a to e biti samnom ne znam. I tu sam rastao se od njega, uao sam u tu prostoriju stolarije i nakon nekog vremena dolazi taj gospodin. Posle sam saznao da je on zapovjednik u vukovarskoj kasarni. Sjeam se ja sam ono kako sam bio izrezan, zapaljen, bila mi je tu glava razbijena, tu od flae, tu od puke i onako bio sam zagrnuo onom jaknom koja mi je ostala kad sam odlazio iz te stolarije. Onako sam malo kunjao, uo sam onako grupan glas gdje taj momak to su ga izrezali. Ja se dignem, skinem jaknu i onaj demper to sam dobio od one ene, i on mi je to pogledao. Sjeam se kao dan danas ovjek veliki, iza njega je bio jedan djeko specijalac isto sa orujem, ono psovka, naa klasina balkanska, majku im i do sad smo se sa ustaama veli obraunavali a sad emo morati s etnicima. I uglavnom taj je zapovjednik sad ulazim u dio prie koji nije bitan za ova dva ovjeka skratiu je koliko god mogu. Nas je sa tog Veleprometa nas je stavio u autobus, mene je stavio u svoj osobni auto Opel Omegu sjeam se kao dan danas odvezli su nas u vukovarsku kasarnu. Tu smo no 21. prenoili i 22. ujutro su nas autobusi deportovali u Sremsku Mitrovicu gde sam ja nakon toga jo est mjeseci proveo u logoru. Ja ne mogu vama ni doarat, niti opisat trenutke koje sam ja preivljavao i to je normalno niti ne oekujem od vas da se skroz uivite u to, ali ljudi koji su meni spasili ivot Kina i Mare oni su se zaista morali izboriti da mi spasu ivot. Oni su stali pred oruje oni su bili cjelo vreme sa mnom i titili me. Ja zaista biu iskren nisam znao uope da su ljudi optueni za ratni zloin, inae biu vam iskren, ja sam nekako po strani svih tih dogaanja. Probajte me razumjeti i vi koji vodite optubu i vi koji branite da sam u posebnim

Vukovarska tragedija 1991 emotivnim dojmom. Pokuavam bit realan i svi koji su napravili bilo kakve gadosti trebaju odgovarati bilo s vae strane srpske, bilo s nae strane takav je moj stav. Danas imam estoto djece, imam predivan ivot, uivam u obitelji, odgajam djecu a sve to ne bi bilo mogue da nije bilo trojice ljudi opet moram rei trojice krenuu od malog tuke. Za njega sam jedino saznao da je zatieni svjedok pa do onda Kineza i do Mare. Ja sam u ratu izgubio i brata koji je imao 18 i po godina. Naravno mi smo bili dobrovoljci i ja i on dok smo kao klinci razgovarali znali smo da e moda jedan od nas izgubiti ivot i tako se i dogodilo. Vjerovali smo u neke svoje ideale, i neku svoju stvar isto kao i to su Srbi koji su s druge strane se borili vjerovali u svoje. I ljudi koji su meni sa srpske strane spasili glavu pomogli su mi da ja u sebi, bez obzira na se svoje patnje koje sam proao ne osjeam nikakvu mrnju kao prema narodu to se tie Srba. Tako da, na alost svako zlo ima neko dobro. Velim pod posebnim sam emotivnim dojmom. Ja molim i optubu i odbranu da me razumeju i vas kako sudsko vjee i ja bih osobno volio ako mogu imati ansu ope vidjet ta dva ovjeka pa bio bi red da im stisnem ruku i da im zahvalim za to to sam ja danas iv. PREDSEDNIK VEA: A ta to znai? Imamo tu neka svedoenja koja ne govore o predaji nego o jednom sklanjanju u vukovarsku bolnicu u smislu razoruavanja prethodnog sklanjanja municije, oruja, sklanjanje u vukovarsku bolnicu imamo i jednu zvaninu predaju Mitnikog bataljona koja je znai uraena zvanino po vojnim propisima itd. pa bih Vas u tom smislu pitao kad ste vi uli u vukovarsku bolnicu i kako, jer to kompletna neka jedinica, koja jedinica? Kako je to uopte bilo? SVEDOK KARLOVI VILIM: Pa gledajte ti dani Vukovara su bili specifini. Ja sam doao sa svojom postrojom koja je, jedinicom, koja je brojala 20.tak ljudi. Meutim, tih zadnjih dana Vukovara to vam je bilo jedno rasulo svih tih naih hrvatskih formacija. Praktiki, tu nije bilo neakvih sad jedinica da bih ja mogao rei bio sam ova ili ona jedinica. Mi smo doli tamo kao Zbor narodne garde. Podjelili smo se sa domaim tim lanstvom i uglavnom ono kako je ja u se izraziu se tako protivnika strana kako je stezala obru mi smo sve blie i blie bili ovoga i centru grada i toj bolnici. Uglavnom u bolnicu sam uao veer prije, znai prije tog odvoenja na Ovaru. Znai prije tog 20. PREDSEDNIK VEA: E to Vas pitam. Dan, dva, tri, koliko pre toga? SVEDOK KARLOVI VILIM: Dan prije ulaska, znai. Jer mi smo drali neakve pozicije oko bolnice makar tu vie nije bilo neakvog aktivnog otpora jer je praktiki smo bili ve, bili smo svesni, bilo je pitanje sata i dana

1572

1573

Vukovarska tragedija 1991 da se predamo. I uglavnom znam da je bio na neki nain ultimatum da vie iz kruga bolnice ne sme nijedan metak biti ispaljen. U bolnici je bilo ve par tisua ljudi koji su ekali da se neto zavri i meu njima sam bio ja, bio sam neto lake ranjen. U bolnici je bilo 7 ili 8 mojih kolega vojnika koji su ranjeni i meni je bilo najshodnije da odem isto u bolnicu i da priekamo da se dogodi to to se dogodilo. Mislim ako Vas zadovoljava ope taj odgovor. SVEDOK KARLOVI VILIM: ini mi se da je vojska u bolnicu ula 19. Sad ne mogu se sjetiti da li je to bilo u neakvom podnevnom terminu, popodnevnom, predveernjem zaista to mi je danas kao u magli. U tom prvom ulasku je bilo sve okej. Mi nismo ope osjeali da e se neto dogaati. Tek drugo jutro, znai 20-og je poela ta selekcija. Da budem iskren ja kad sam se zatekao meu tom grupom, ovoga, 200 i neto ljudi za Ovaru, nisam tad ope znao da se selekcioniraju lake ranjeni, tee ranjeni. Vidio sam uglavnom da su ljudi ranjeni.

Vukovarska tragedija 1991

PROCES U BEOGRADU
PONOVO E SE SUDITI ZA ZLOIN NA OVARI 2.1.2007 17:02 BEOGRAD (Tanjug) U Specijalnom sudu ponovo e se suditi optuenima za ubistvo oko 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara kod Vukovara 1991. godine, jer je Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu presudu za ovaj zloin i predmet vratio na ponovno suenje. U Veu za ratne zloine Okrunog suda 12. decembra 2005. godine doneta je prva presuda za ratne zloine - za ubistvo vie od 200 zarobljenika na Ovari u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. Sa glavnog pretresa od 01.10.2004. godine

Svedok JOVAN DULOVI

PREDSEDNIK VEA: Gospodine Duloviu ono o emu bismo eleli da ujemo od Vas jeste, jesu dogaaji kojima ste Vi prisustvovali, shvatio sam da ste bili ratni izvetaj Politike ekspres u jesen 91. godine iz Vukovara? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Priajte nam o tim danima i o deavanjima i o Vaim zapaanjima i tog perioda. SVEDOK JOVAN DULOVI: Pa moje prisustvo na tim ratnim podrujima datira jo od maja, od maja 91., kada sam bio izveta i bio sam u Borovom selu. Izmeu Borovog sela, Borovog naselja Aerodrom, tamo su bile hrvatske oruane snage, s ove strane nae. Tu sam boravio tokom nekoliko meseci, s tim to sam prelazio kod Bogojeva, zajedno sa kolegama. Novinara je bilo puno koji su iskljuivo sa propusnicama mogli da prisustvuju i da budu na tome delu ratita i izvetavo sam, poto sam imao i kola i vozaa i fotoreportera, prelazili smo most kod Bogojeva i iz Odaka je postojala u hotelu u Odacima telefonska veza, pa smo slali, svi smo slali izvetaje na taj nain. Dobro, taj period to je, Vas vie zanima jesen, je li tako? PREDSEDNIK VEA: Naravno.

1574

1575

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK JOVAN DULOVI: Tada sam bio sa druge strane Vukovara, odnosno do Negoslavaca i bio sam u toj ulici Novoj, valjda zove se Sajmite taj deo, tu je uglavnom naseljeno sa Srbima i tu kako sam uo, nikada Hrvati nisu ni napadali, niti, bar ne sa ljudima, sa vojskom, bombardovanja je bilo, ne zna se tano odakle je to bombardovanje bilo, povremeno, zapravo vrlo retko i tu sam bio u ul. Novoj, kod porodice Paji. To je preko puta kue malo u reh samo preko puta kue oca Stanka Vujanovia. Nisam samo ja bio, tu su bili bar jedno 10, 12 do 15 novinara koji su dolazili jer je tu bilo nekako najzgodnije da se dobijaju informacije, jer se odatle polazilo u razne akcije, ratne. U toj kui kod Stanka Vujanovia su vrlo esto bili kapetan Radi, dolazio je povremeno ljivananin, a do te kue, nedaleko od te kue u istom nizu, sa iste strane ulice, je bila jedna, jedna formacija vojna, paravojna, kako bih nazvao, gde su bili Lanuanin, Kameni su ga zvali, imao je neki feler u grlu, kada je govorio, malo je krkljao, i tu su bili njegovi dobrovoljci, ne dobrovoljci, nego pripadnici te jedinice sastavljena od, kako smo je zvali, eeljevaca. Meni je ceo taj oruani sukob liio na pljakaki pohod, tu se dosta nesinhronizovalo i ratovalo, ako moe da se nazove taj rat, pljake je bilo koliko hoete. To sam gledao svojim oima, znate. U tim akcijama vie puta sam iao zajedno sa ekipama koja je bila formirana uoi, na primer, neke akcije, kako su to zvali. Tu je bilo izmeano, tu je bio Stanko Vujanovi je bio, to je bila kombinovana neka eta ili formacija koja nije stalno jedno isto brojno stanje imala, nego je tu bilo i dobrovoljaca i teritorijalaca i raznoraznih tipova. Vojska je tu po meni, tu su bili kapetan Radi, dolazio je i ljivananin povremeno, artiljerci Bojkovski, imam imena sva taj, jer sam ja beleio to i svi su znali da sam novinar kao i svi ostali fotoreporteri i novinari ostalih listova, ak i iz Pritine iz Jedinstva, TV Politike ekipa, televizijska, tako da smo mi tu dobijali informacije i lino se uveravali u dogaanja na tom delu ratita. Ja imam da se osvrnemo na kritine dane, moda ako sam neto preskoio, najverovatnije da Vas najvie zanima 29. na 30. novembar kada se, to je ulica Nova 81, kao to rekoh. Pa na primer, jedan detalj. 13. 11. 91, 17,30 dolazi eelj sa svitom kod Nade i Stanka. Nada Kalaba, Stanko Vujanovi. Ceo komandni kadar je tu, telohranitelji, sa orujem na gotovs, eelj posetio front. Svi smo mi jedna armija, kae eelj, ali ija,dodaje kapetan Bojkovski. Nema pljakaa, alkoholiara - eelj, Ima malih propusta, Vai su borci odlini - potpukovnik Bojkovski. Nisu to moji, svi smo mi jedna armija, eelj kae, ne moe nekanjeno da se dezertira, ire se lai o vojsci. Izdajnike stranke evo sad su pokupile ovog anka koji je bunio Maare u Vojvodini. eelj pria, vrata su otvorena, sedim u kujini, oni u sobi, ceo komandni kadar.

Vukovarska tragedija 1991 Dri govor eelj stareina, svi ga sluaju, Nijedan ustaa ne sme iv da izae iz Vukovara. A pre toga, jo u prolee, kada je eelj dolazio u Borovo selo, isto sa svitom, postoji slika i dokumentacija, bio sam tu kada je rekao: U Vukovaru su svi ustae. Pojednostavljeno, ispade da svi koji su u Vukovaru, niko ne sme da izae iv. Mislim da je to dosta uticalo na ponaanje, naroito tih paravojski, teritorijalaca i ostalih ljudi koji su dolazili tu i prikljuivali se tim jedinicama, kod paravojske, teritorijalnoj odbrani. Bilo je i svetlih momenata. Seam se kad su dola dvojica, Crnogorci su, ini mi se, bili su jedan dan, to se dogaalo u Stankovoj kui, sedeli su i kazali: mi nismo doli ovako da ratujemo i mi naputamo. Niko ih nije dirao, oni su napustili i otili. Odnosno nisu se prikljui tom, jer su videli, ustvari, da je tu jedna od bitnih stvari pljakanje, znate, to se nosilo iz kua, srpskih i hrvatskih i to je bilo masovno, ovako, ba muno, muno je bilo videti i celu jednu jedinicu rezervista koji prolaze i svako nosi oko vrata po jedan par ili dva para cipela, to su one kanaanke ute, poluizme to su lom poslovi pravljeni u toj fabrici obue i to su ostali u magacinu i onda su svi oni to okaili oko vrata i tako ili, malo je bilo, inako, degutantno. Vojska sa orujem i sa cipelama okolo, meni je bar muno bilo. Ja bih Vas molio sudija, mogu da priam ovako dugo, nego da preemo na odreene stvari one to Vas zanima, odnosno sud. PREDSEDNIK VEA: Da li ste bili u vukovarskoj bolnici? SVEDOK JOVAN DULOVI: Unutra ne, bio sam ispred vukovarske bolnice, to je, ini mi se, 20-ti. PREDSEDNIK VEA: Eto, kad ste bili, da li imate u tim belekama kada ste bili ispred vukovarske bolnice? SVEDOK JOVAN DULOVI: Ovara, bolnica, 20. 11. 91., 11,30. PREDSEDNIK VEA: 11,30? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da. Tako pie ovde. Uas. Stotine ljudi, bolesnika, ranjenih, uas, zadah smrti, rane zaputene, mrtvi od sino uvijeni u arave preko puta poreani izmeu kua, civili, ene, deca, jo se puca po gradu. Uporni snajperisti. PREDSEDNIK VEA: Vezano za ovo, vezano za ovo, kako ste doli do vukovarske bolnice, da li znate, lino Vi, da? SVEDOK JOVAN DULOVI: Jeste, do vukovarske bolnice sam doao tako, ne samo ja, nego jo neke kolege, vodio nas je, tuka nas je vodio, jer mi nismo znali iz tog dela Vukovara kako se dolazi, jer to je moj prvi susret sa bolnicom, odnosno prvi put sam tad otiao u bolnicu, i onda nas je odveo on. tuka nas je odvezao, ne odvezao nego doveo, peke smo ili, normalno. PREDSEDNIK VEA: Ko je on bio? Ko je tuka bio?

1576

1577

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK JOVAN DULOVI: Pa on je bio, kako mi je reeno, on je bio redovni vojnik. Bio je sasvim normalan, meni nije nikako, ak smo onako vrlo esto se viali, jer je on tu bio u ul. Novoj, gde je i Radi dolazi, nije mi, posle sam itao po novinama kao, nije mi liio na nekog ko je ubica. Pojednostavljeno, bar po nekim mojim procenama, ja ne znam ta se, nisam bio na Ovari. Ovo je pre Ovare i moj kontakt sa njim. PREDSEDNIK VEA: Kako je bio obuen? Kaete bio je redovni vojnik? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, bo je u uniformi. PREDSEDNIK VEA: U redovnoj uniformi? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, mislim da je zimska bila uniforma, ne seam se ba, ne seam se ba dobro, ali ini mi se. PREDSEDNIK VEA: Na toj svojoj uniformi, garderobi u kojoj je bio? SVEDOK JOVAN DULOVI: U uniformi je bio, koliko se ja seam, ne mogu da se, znao da je kao vojnik, tako je i bio, naoruan sa kalanjikovom, to je drao u ruci, nikada nisam video neto drugo, moda je imao farmerke, moda, ali ne mogu precizno da odgovorim, verujte mi. PREDSEDNIK VEA: Da, da, dobro. On Vas je doveo do bolnice? SVEDOK JOVAN DULOVI: Do bolnice. Usred bolnice zatieno Veselina ljivananina i lekare bez granice, ini mi se da je Francuz, jeste, Francuz je bio u belom mantilu, to je trebalo da bude znak raspoznavanja. Tu je bilo i novinara puno tu oko njega. ljivananin dri govor i kae: gospodo novinari, trudimo se da pomognemo naem narodu i da spreimo ubijanje. Ovo je JNA. Vie od 60-70 ljudi koji nisu uopte ni bolesni sa orujem i bombama u bolnici. Naa elja je da svima pomognemo. Ni jedan lekar ni ostalo medicinsko osoblje nee im biti nita loe. Ovo je zona ratnih dejstava, puca se itd. Svako ovde moe da izgubi glavu svakog trenutka i propisi se moraju potovati. Konvoj ljudi koji su hteli 50 autobusa za Hrvatsku, hrvatske vlasti su ih jutros vratile. To je oko 2.500 ljudi koji su hteli u Hrvatsku, navodno, to je on rekao, ja nisam imao nikakav drugi podatak, sem taj, nisam ga koristio, normalno. Konvoj bi trebalo prema Vinkovcima da ide. I nije dozvolio, kae jo prevodioc, neka gospoa je bila prevodilac, ovaj je insistirao, imao je dozvole lekar da ue u bolnicu, ljivananin nije dao. To je budaletina jedna, kae Veselin ljivananin za tog Francuza i nisu im dali da uu unutra, iako su oni pokazivali, ja nisam proitao, niti video, redovne dozvole da mogu da posete bolnicu. PREDSEDNIK VEA: Koliko ste se Vi tu zadrali?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK JOVAN DULOVI: Pa tu, ta znam, jedno moda 45 minuta. Gledao sam kada su izlazili iz bolnice. To su oni koji nisu bili voeni u kasarnu ili u Velepromet ili tako neto. To su bile asne sestre i neke bebe i ene, koje su slobodno izlazile i izale, kako se izlazi desno, a s druge strane su ovi vadili, ja nisam video lino, ali su mi to priali, kako su na drugoj strani izvodili neke druge ljude iz bolnice, u kamione i vozili negde. PREDSEDNIK VEA: Da li ste se sa tukom i vratili nazad od bolnice? SVEDOK JOVAN DULOVI: Pa ne, nismo, nismo. Mi smo jo sa, imalo je grupe novinara, tako neke su se razdvajale, jer smo vie bazali po teritoriji nekoj, dotle nismo bili jer je tad bilo ve gotovo, puklo je, potpuno odbrana bila. Vratili smo se, ne svi zajedno, kako ko, ja sam sa fotoreporterom, valjda ikicom Jovanoviem iz Ekspresa, ba detalja kako, mnogo je prolo, znate, znam samo da smo ili tamo gde je bolnica i jo neke zgrade koje su bile bombardovane, bilo je dosta onako, posle smo otili na drugu stranu kod fabrike cipela. Tu su bili zatvoreni pripadnici hrvatske vojske i tu su ih tovarili u kamione i navodno rekli da ih vode za Sremsku Mitrovicu. Zanimljivo je to, seam se taj autobus, pa prolaze, unutra su Hrvati sa onim oznakama, ak i mau ovako vojnici onako, to je malo udno bilo meni, bar onako, jer odlaze u Sremsku Mitrovicu, a ta se posle dogaalo, ne znam. Mnogi su stigli u Sremsku Mitrovicu, veina. PREDSEDNIK VEA: Da li ste odlazili do kasarne, do Veleprometa taj dan? SVEDOK JOVAN DULOVI: Ne, taj dan nisam iao. PREDSEDNIK VEA: Taj dan niste? SVEDOK JOVAN DULOVI: Taj dan nisam iao, bio sam ranije u Veleprometu kada je jedna velika grupa koja je bila mesecima jedno 150 ljudi, u nekom podrumu, tu je bilo izmeano, valjda, pa vojska ih je valjda, Zjajo Muris, Zjajo Muris je bio valjda vojnik, jedan otresit, pametan koji je bio onako ba pravi vojnik, on je uestvovao u tom oslobaanju. Naime, naili su na taj podrum, ve su Hrvati, snage se povukle bile, i te ljude su doveli u Velepromet iz tog podruma. Znam da je tu uestvovao Zjajo Muris, on je vodio tu ekipu vojnika, oni su najkorektnije postupali s njima. I ljivananin je bio tu. Vodili su novinare da pokau kako su oslobodili 150 ljudi posle nekoliko meseci boravka u podrumu, jer je to bila zona ratnih dejstava. Taj podrum je pripadao Srbinu nekom i kua, tako su mi rekli, bar. PREDSEDNIK VEA: Dobro, ta se dalje deava, sutradan?

1578

1579

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK JOVAN DULOVI: Ono to stoji kod mene, pie vano: kae u noima izmeu 19. i 10. i 21. novembra teritorijalci Vukovara, Stanko, Daca, kapetan Rale i ostali, nou izvodili i streljali zarobljenike, zarobljene Hrvate koji su osumnjieni za ubistva. Mesto likvidacije je Ovara, u zagradi naputen sala u naselju Petrova gora. Vie njih koji su to inili, priali nam javno, naroito jedan krupni bradonja iz Smedereva, ima jo dva brata, ini mi se ree da je Crnogorac, pui na mutiklu, slava mu je upravo bila Sveti Arhanel, pa kae: sino smo ih od 17 do 01 ubijali, od sedam do jedan nou ubijali na Ovari i mole, plau, tvrde da nisu pucali u nae. Detalje mi te priala i Dragica iz Novog Sada, ima oko 35 godina, crnka, sudei po nausnicama, odnosno ne samo po nausnicama, nego, nou pisano, uvee, borac uvek u prvoj liniji i ima poverenja, nju brine to svi koji su uestvovali u tom ubijanju hvale se s tim i svuda priaju. Na Ovari bager iskopao grobnice, uzimali im vrednije stvari i burme, prstenje, satove. Dragica Daca mi ree i koliko ih je ona sredila. Kae da je major ljivananin uestvovao i traio da i on poslednjeg ubije, to je neprovereno, to ona pria, ja ne znam da li bi joj verovao. I zapravo nisam, ne znam. Taj major im je omoguio da iz kasarne gde su bili ti zarobljenici, oni teritorijalci izvedu na streljanje one za koje ljudi iz teritorijalne odbrane smatraju da ih treba likvidirati. Daci nisam dozvolio, prekidajui je, da mi pria o detaljima. Sa mnom je bio i moj kolega da bih proverio, govorio sam sa Stankom i kapetanom Raletom, to bi bilo nasumice, sve je to ovako. PREDSEDNIK VEA: Koji je datum tih beleaka koje nam sad proitaste? Sa kojim datumom ste Vi to? SVEDOK JOVAN DULOVI: Datum 21., 19., 20. i 21., tako se vodi kod mene. PREDSEDNIK VEA: Da li se seate kada i gde ste bili sa tim visokim to pui na mutiklu i kojima je to priao? SVEDOK JOVAN DULOVI: Kako ne? To, samo trenutak. To je bilo 21. ujutru, pre podne. Kod tog Nikole Pajia kod koga sam spavao i Mara valjda ena, ima kerku i sina. Sin nije bio tu, zajedno sa Tomislavom Peternekom, fotoreporterom poznatim. Radio je tada mislim za Ilustrovanu politiku. Spavali smo u toj zgradi koja je bila oteena, falio je jedan deo zida nou, onda su tu ujutru pili kafu, taj bradonja za koga sam posle saznao da se zove, imam ime kako se zove, Slavia Pavlovi iz Smedereva. On je priao detalje kako je, rekao sam malopre, i to onako ba sa uivanjem. Ovi ostali, koji su najverovatnije uestvovali, nisu bili priljivi, ali on se ba raspriao i priao je do detalja kako se to dogaalo na Ovari i kako su ih ubijali.

Vukovarska tragedija 1991 PREDSEDNIK VEA: Da li Vam je to tada i Dragica priala tu ili je to neki drugi susret? SVEDOK JOVAN DULOVI: Ne, ovo je kod Pajia, sa ovim bradonjom, a Daca mi je priala u kui kod Vujanovia. PREDSEDNIK VEA: Aha, ona je to priala u kui kod Vujanovia? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, da, ali istog dana, isto prepodne. PREDSEDNIK VEA: Da, da. SVEDOK JOVAN DULOVI: Za Dacu ujem da je poginula u Bosni, valjda. PREDSEDIK VEA: Vi rekoste bio je neki kolega sa Vama? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, setiu se sada. PREDSEDNIK VEA: Novinar? SVEDOK JOVAN DULOVI: Mlad, poveo sam ga, niko nije hteo da ide iz redakcije, nego sam poveo setiu se samo, molim Vas, mlad je, nisam ga video od onda, maltene, Branko Prelji. PREDSEDNIK VEA: Prelji? SVEDOK JOVAN DULOVI: Prljevi. Bio je novinar u Ekspresu, posle je otiao u penziju, u invalidsku. Mlad je relativno bio, valjda ivi negde sad u Vojvodini, pored Dunava, ne znam. Pokuao sam da ga naem, ali nisam mogao. E Branko Prelji ba to nije mogao da, on nije mogao da slua te detalje kada je Daca priala, pa je, onako zgroen bio malo i otiao, nije hteo da slua to. Dok je Daca priala to kako su ih streljali, likvidirali na Ovari, da. PREDSEDNIK VEA: Da li je on bio sa Vama i prilikom tog razgovora, tog pijenja te kafe, gde je ovaj bradonja ili sa Dragicom? SVEDOK JOVAN DULOVI: Ne, ne, samo on je bio ve tamo kod Vujanovia, a to smo bili zajedno kada je Daca priala, a ovo je priao ovo kod Nikole Pajia dok su pili kafu. PREDSEDNIK VEA: Da li sam Vas dobro shvatio, da je i Peternik bio tu, Tomislav? SVEDOK JOVAN DULOVI: Kako ne? Toma Peternik je bio tu sve vreme. Ulee jedanput Toma kod Pajia gde smo spavali, tu u tom razruenom delu kue, kae Toma sav usplahiren: tako mi i treba kada ne nosim aparat sa sobom i onda zgrabi svoj aparat i ode tamo kod dela gde su eeljevci, da slika istorijsku sliku, navodno, alim se, eelj go do pola, poliva ga jedan matori sa ukarice, koji je, evidentno lopov bio, znate to je bio strunjak za ono, kad se ue u kuu, vodili su ga jer je bio prvak sveta da otkrije gde su pare i gde je uto, uto je zlato, znate, on to tras, tras, tras tu je i tu bude. To je bila ta prva ekipa, ja sam ih podelio na ekipe, ko je ta pljakao,

1580

1581

Vukovarska tragedija 1991 to je bilo poev od toga, pa do razvaljivanja kue i noenja vrata, prozora i svega, pa ono odeljenje bele tehnike, ovako vidite sa zadovoljstvom kada guraju friidere i tako neto ili stoku vode, tako da je to bilo ovako dosta muno. (...) PREDSEDNIK VEA: O emu ona govori, isto o Ovari? SVEDOK JOVAN DULOVI: Isto o Ovari, isto o Ovari i o ljivananinu i to. PREDSEDNIK VEA: Da, da, da. SVEDOK JOVAN DULOVI: To su me pitali i u Hagu, to oko ljivananina. Znate, Dragica kae kako je Veselin rekao da ne ubijaju sve da bi on, ljivananin, probao svoju novu puku. E sad, to dosta glupo zvui na prvi pogled, meutim, ljivananin je nosio jedno specifino oruje koje niko nije imao tada tu. To je, ustvari, model skraene automatske puke, kalanjikov i napravljen automat, to je krai, znate, ima skriva plamena za razliku od ovih koji nemaju, tako daje to bilo jedinstveno oruje, dosta neefikasno, ne valja, takva varijanta uopte nije ni proizvoena vie, ne kod nas, nego mislim da je to od nekle drugde, a moda i naa varijanta, tako da mi je to onako da proba novo oruje, glupo zvui, ali ako je on imao to oruje koje niko nije imao i kod nikoga nisam video tako neto, onda je to imalo neke veze, ali nemam ni jednog podatka, niti je iko rekao da je Veselin ljivananin uestvovao u masakru na Ovari. Tako da ja verujem da on nije. PREDSEDNIK VEA: Posle tog razgovora sa Dragicom, da li ste vi to s kim razgovarali vezano za to? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da li sam razgovarao sa? PREDSEDNIK VEA: Da li ste to s kim razgovarali oko toga, to Vam je Dragica rekla, to Vam je prethodno rekla, taj Slavia? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, da. Istog dana, moda uvee ini mi se, pitao sam u dvoritu te kue, nekako smo se susreli, Stanku sam kazao: bre Stanko, ta se to dogaa, bre to na Ovari, ovi to priaju na sva usta oko streljanja, a on kae: Jebi ga, nisam imao dovoljno dobrovoljaca, pa sam morao da uzmem ove pijane eeljevce koji e sad da priaju svuda, kao to jeste, i to nee na dobro da ispadne. Tako. Pa sam isto vee i Radia zaustavio i pitao ga isto, on mi je otprilike tako neto isto rekao, odmahnuo rukom, ono kao to nee valjati, to to priaju svi, to se zna, za ta streljanja i za ta ubistva na Ovari. (...)

Vukovarska tragedija 1991 PREDSEDNIK VEA: Da li je neko branio, da li je neko zabranjivao odlazak na Ovaru, Vama kao novinaru? SVEDOK JOVAN DULOVI: Mi smo manje-vie tu bili ljudi koji ne znamo ni gde je Ovara, ni kako se ide, ni koliko je daleko, ni gde je to. Drugo, nije bilo tu ni prevoza neko da vas odvede na Ovaru i tako neto, nikome nije padalo na pamet. Najvei deo je preutkivao taj dogaaj oko Ovare, nije hteo o tome da pria, ali je bilo iluzorno uopte insistirati na odlasku na Ovaru u to doba. I proveravati, eventualno. PREDSEDNIK VEA: Jer, u istrazi ste rekli, u tom delu u istrazi ste rekli da su nake vae kolege pokuale da odu na Ovaru, pa im to nije dozvoljeno? Navodno je sve bilo blokirano? SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, da. PREDSEDNIK VEA: Tako ste rekli u istrazi, evo ja Vam mogu priitati. SVEDOK JOVAN DULOVI: Ja ne znam ko je od ovih mojih koleta, ne seam se vie ko je, najverovatnije ovi koji su radili za AP ili za ne znam ko, ali samo se to prialo. Ja tano ne mogu da se setim ko je u pitanju bio koji su hteli da idu na Ovaru da to provere. Meutim, nije bilo anse nikakve da im neko to, ne bih mogao da preciziram ljude koji su to traili da odu, ja sam shvatio da je to iluzorno, nisam ni pokuavao, shvatajui situaciju. PREDSEDNIK VEA: To jo vezano za kapetana Radia u istrazi ste u ovom delu Vi, ustvari, rekli: on nita nije komentarisao, samo je odmahnuo rukama, jedino je dobacio: ma pusti, sranje je veliko. SVEDOK JOVAN DULOVI: Da, da, ja sam to razumeo kao apsolutno ovo to mi je rekao i Stanko. To je to isto, potvrivanje da se to dogodilo, nei je to dovoljno da je to, im kae sranje je veliko, pusti to, nije, on je bio mnogo krai nego Stanko kada mi je ispriao dogaaj, ali sam ja to poistovetio, to je znai to, to se dogodilo. Ja sam hteo da proverim ta on zna o tome, da li je to istina, da li e to da demantuje i da kae nije to istina ili tako neto. Kada je to rekao, meni je bilo jasno da je to to isto, da je to ustvari jedno potvrivanje da se Ovara dogodila. (...) PREDSEDNIK VEA: ta je Stanko Vujanovi a u tim aktivnostima? SVEDOK JOVAN DULOVI: Bio je komandant kao prve ete, kombinovane teritorijalne odbrane. Ja nikada nisam od njega lino uo, da sam ga pitao ta si ti. Inae to je bilo opte prihvaeno da je on, ustvari, komandant, tako moe da se kae, komandant, ili komandir ili uopte, da

1582

1583

Vukovarska tragedija 1991 rukovodi tom jednom formacijom teritorijalne odbrane u kojoj je bilo i dobrovoljaca. PREDSEDNIK VEA: Jel znate eventualno brojni sastav te formacije? SVEDOK JOVAN DULOVI: Pa ta znam, nisam mogao da odredim to po meni je bilo, tako se menjalo, pa jedno moda dvadesetak, tridesetak. Jedanput sam iao u neku akciju, zajedno sa fotoreporterom i sa Radiem i sa Bojkovskim, tu je bilo odabrano dvadesetak ljudi, da li su to dobrovoljci ili teritorijalci, ali u svakom sluaju nisu ili pod prisilom. Imam ovde i kako se zove, nikada to nije bila formacija koju si mogao da vidi postrojenu, na primer ili uopte, tako da su bili razbacani. Jedan deo je moda mali tu spavao, ovaj tamo, onaj tamo, otkud znam gde se ko, pa to je neto to je bilo promenljivo po meni. (...) PREDSEDNIK VEA: U tom razgovoru sa generalom Vasiljeviem, da li ste iznosili kakva Vaa zapaanja ili utiske, zakljuke vezano za to, ko je to organizovao, ko je to uradio? SVEDOK JOVAN DULOVI: ta ko je? PREDSEDNIK VEA: Ko je to organizovao, ko je to uradio? To streljanje na Ovari? SVEDOK JOVAN DULOVI: Moj, nisam istraivao, raspitivao se, ko je to uradio ili ko je naredio, ili da li je uopte neko naredio? PREDSEDNIK VEA: Ko je to organizovao, kako je dolo do toga? SVEDOK JOVAN DULOVI: Moj zakljuak, koji ne mora da bude taan, je na osnovu svega tamo to sam video i svega, da se tu radilo o jednom potpuno, da tu nikada niko nije dao naredbu, pogotovo ne vojska koja je tamo formalno vodila glavnu re, a ustvari, nije. Vojska je po meni tada bila tamo u vrlo podreenom poloaju jer je, ako se seate, mobilizacija bila neuspela, nije bilo ljudstva, tako da su tu glavnu re vodili teritorijalci, dobrovoljci i paravojska. Jednostavno, vrlo esto se nisu povinovali onome to su oficiri govorili i traili da se uradi. Jednostavno su odbijali. Tako da je to bio, kaem Vam, ini mi se, da je radio ko je ta hteo. Ovo oko streljanja, ja nemam nikakva saznanja da je to neko naredio, mislim da je to bio skup ljudi koji su jednostavno to poinili to su poinili, organizovao se. Da li je neko organizovao i ko je organizovao, da li su bili spremni da urade to to su uradili. Nisam imao saznanja od vojske, ne verujem da je to neki oficir naredio. Mislim da je tu dolo do dosta raiavanja, ne, nego revanizma meu ljudima koji su iveli tamo, a bilo je Srbi i Hrvati, bilo je revanizma, ubijani ljudi, te dve ene na primer, navodno i trea je nestala, meni to malo

Vukovarska tragedija 1991 mi je ovako nepojmljivo. Ne bih mogao izriito da tvrdim da je to neko lino organizovao. Ne lino neko, nego da ima nareenja nekog sa neke vie instance. Znate tu je neki Ivica Andri, zvani eri. To je jedan poseban tip. PREDSEDNIK VEA: Jeste njega poznavali? SVEDOK JOVAN DULOVI: Kako ne, kako ne: Samo da se podsetim, znate... PREDSEDNIK VEA: Da, da. SVEDOK JOVAN DULOVI: To su bile ovako, on je bio poseban, mislim da je imao dosta krvolonosti u sebi, zakrvavljene oi, i on je priao kako je on ubijao, evo kae ovog sam lino ubio, na televizoru, radio, poto taj deo tog gde je Stanko, tu je bio neki agregat koji je davao struju, pa je mogao povremeno i da se vidi televizor, slika, znate ili tako neto i onda se neki fotoreporter pojavio koji pria da je etrdeset zaklane dece video u Borovom naselju, to je bilo onako glupo, strano, iz zabavita, sto dana traje bombardovanje iz sve snage tog Borovog naselja, ive due nema unutra, svi su se povukli, pogotovu deca u zabavitu, pa zaklano etrdeset. To je bilo onako propagandni, onako jeftin trik kako su Hrvati pobili etrdesetoro dece u zabavitu, to znai dve tri godine, to nigde nije bilo deteta, znate. Taj Ivica Andri on je uestvovao u tom streljanju na Ovari. A to zakljuujem, sam je priao, pripit i tu bila su dva oficira, da li Bojkovski ili, imam zapisano, on je doao onako i poeo da puca i da se razmee, a onda je izvukao, zavukao ruku u dep od pantalona vojnikih, sa strane depovi, i kae Nadi: odi sestro da ti neto poklonim. Izvue neko lane i okai joj oko vrata. Ovoj dvojici oficira koji su sedeli onako skrueno, pa navue na prst po prsten, neki prsten i jednom i drugom. Bilo je jasno da su to stvari koje su pokupljene sa stratita. Meni kae ivica: tebi nijesam nita poklonio. Ovako, izvadi u aku burme, prstenje, minue, ne znam ni ja ta je tu bilo, vidim samo da je nakit, muninu ovek mora da ima, meni, kako mi je u tom trenutku sinulo: vidi, pokazuje mi ruke i kae: vidi, pogledaj, nemam nita, ja bih dobio alergiju, a nemam tu injekciju, ponem da ga laem, da diem frku kako bi rekli, tako da nisam uzeo nita i nisam hteo, da sam se izvadio sa te strane. Kaem Vam, to je bio jedan spektakl, spektar tipova koji su po meni, dosta njih psihijatrijski sluajevi.

1584

1585

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 meutim, da, dozvolio sam da se deca vrate. Zavrili su tu kolsku godinu i odmah po zavretku kolske godine, ponovo dolaze u Srbiju. Ja sam ostao sa roditeljima u Vukovaru, iako je ve vei broj Srba uzeli su godinje odmore, navodno idu na godinji. Uglavnom su se ljudi sklanjali iz Vukovara. Pa, ja sam i moje probao i oca i majku, da nagovorim da izaemo, meutim, moja mama je rekla: ja neu, i ta ja znam, 1941. je moja sva familija poubijana na pragu, neka i ja, mislim nije htela da se napusti, pa sam ja jedno vreme bio sa njima u kui, ali vie po batama nego u kui, jer u vie navrata su dolazili, obilazili, pitali, ima li koga, da li sam ja kod kue. ak su hteli inventar da iznesu iz lokala, navodno, nije platila neka reklama, poto je firma bila, ja sam drao firmu preko Vojvodina tursa - ida i kao, navodno, ta reklama to je njihova firma, nije plaena par meseci. To je bio samo izgovor , da bi uli u kuu. Posle nekoliko vremena, ljudi sa jednog dela gradaMitnice, njih trojica, koliko se ja seam, jedan je bio instruktor u SUP-u, uglavnom su pobegli sa tog dela Mitnice i doli su u kuu kod mog tetka da spase glavu. One koje su pohapsili, te su premlaivali i odvozili ih u zatvor u Osijek, pa smo se kod tetka sakupljali, ta da radimo sa njima i onda smo odluili da nekako preemo, da odemo iz sela Negoslavaca, prvo selo srpsko do Vukovara. Ja sam sa njima zajedno, ja sam ih, ustvari, preveo, poto sam tamoznao, tu sam i iveo i odrastao u tom delu i preko tih atara sam ih ja odveo do sela Negoslavaca. Iz Negoslavaca sam se vratio, tamo sam bio od 01. 07. do 01. 08., tako otprilike, vratio sam se ponovo u Vukovar. Tu su ve bile, pa jedna jedinica, ako se moe nazvati jedinica, ljudi su se grupisali u jednu ulicu koja se zove Petrova gora i tako je ta jedinica i dobila ime, upravo Petrova gora. Nije nas tu bilo puno. Bilo nas je tih koji suiveli u toj uliici, jer to je ulica sa, ja ne znam, nema u to vreme, da li je bilo 25-30 kua, tako, po mojoj nekoj proceni, nije bilo puno kua i mi smo se po kuama raspodelili. Imali smo oruje, dobili smo, ne znam ni ja kako, uglavnom smo ga dobili, da li preko teritorijalne odbrane, uglavnom mi smo dobili. Mlai su dobijali automatsko oruje, stariji su dobijali karabine i tomsone, starije tipove one amerike puke. Tu se formiralo na poetku, jer nije bilo dovoljno ljudi, formiralo se, ovaj, dve, tri grupe su se bile formirale, koliko se ja seam. Na elu te tritorijalne odbrane tada je bio Jaki Duko, a njegov zamenik Milan ia smo ga zvali, mislim da se tako ne preziva, ali, Milan, eto, bio je njegov zamenik. Jednu od tih grupa vodio je Miroljub Vujovi, jednu Stanko Vujanovi i jednu je vodio Sinia Fot. Ja sam pripadao grupi Sinie Fota do 02.10., kada je i on poginuo i ta se jedinica raspala. Veina iz te nae grupe je poginula, neto je bilo ranjeno i vie je bilo mrtvih, tako da se ta jedinica faktiki raspala. Ja sam

Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 01. 09. 2005.

Svedok BOO LATINOVI
PREDSEDNIK VEA: Priajte nam, dakle, od poetka rata tamo na tim prostorima, na tim podrujima. Vi ste iveli, kaete, od 1963. godine u Vukovaru? SVEDOK BOO LATINOVI: Prvo da ponem to to sam i pre ve iskazao. PREDSEDNIK VEA: Gde Vam je kua bila, ta ste imali od imovine i ta se deavalo sa Vama, Vaom porodicom i kasnije? SVEDOK BOO LATINOVI: Ulica Sajmite broj 91, izmeu kasarne i Veleprometa, znai, Velepromet je preko puta, kasarna je na istoj strani gde mi je i kua. Svi ovi nemili dogaaji su poeli, ustvari poeli su ve pobedom HDZ, dolaskom HDZ na vlast. Srbi su se oseali ugroenim, dobijali su otkaze na radnim mestima, pa, najbolji drugari, komije, vie nas nisu pozdravljali, ustvari, nas Srbe, vie nije bilo pozdrava. Srpski lokali i kue su, pa, poele napucavati, pa kasnije i miniranjem, tako da je i moja negde, ne znam tano datum, u aprilu, da li polovinom aprila, tu negde 1991. godine, kua izreetana, tj. lokal, a poto je lokal u sastavu kue, to ja smatram kua, jelte. PREDSEDNIK VEA: Kaete lokal. ta je to? SVEDOK BOO LATINOVI: Drao sam kafanu. PREDSEDNIK VEA: Kafana? SVEDOK BOO LATINOVI: Kafanu sam drao u sastavu kue, jedna etaa je bila kafana. Tako da smo se mi Srbi onda poeli samoorganizovati, kako spreiti, kako se odbraniti od tog zla. Poeli smo drati prvo svako svojoj kui strae, nespavanje i to, paziti na familiju, decu i kasnije smo, to je bilo mogue pre i bolje, ja sam makar prvi put decu u Srbiju, tj. tanije u id pbacio, negde u maju, jel oseali smo se ugroenima, pa smo morali i da sauvamo i svoje familije. Onda iz kole sam dobio poziv od nastavnika, razrednika dece da dou, da se vrate, da zavre kolsku godinu, kao bie to sve u redu,

1586

1587

Vukovarska tragedija 1991 se vratio na startno mesto nam je bilo Velepromet, ja sam se vratio dole do Veleprometa. Nakon dan-dva doao je Duko Jaki i rasporedio nas je, koji smo ostali ivi po drugim jedinicama. Ja sam pripao u grupu kod Stanka Vujanovia, neki su otili u druge jedinice, uglavnom, ja mislim nas trojica da smo kod Stanka pripali. Sa Stankom sam bio, znai, od Zelene ulice, dejstvovali smo, znai, iz Zelene ulice, Svetozara Markovia, Kongres kola, to je vezano sa Milovim brdom, do Milovog brda i tako sve do centra. Dana 18.11. bilo je osloboenje, tj. uli smo u sam centar grada. Doli smo do reke Vuke. Na mostu smo bili. Tu je ljivananin, kada smo doli do mosta, doao sa vojnim vozilom, oklopnim vojnim vozilom, zv. BOV i ne znam kako, ali tu se nekako naao Meunarodni crveni krst. Sa ljivananinom su vodili razgovor. Znam da je ljivananin sa njima razgovarao, a o emu, nisam ba, nisam prilazio i to ne bih znao. Uglavnom znam da je ljivananin rekao da svi mi koji nismo uredno, znai, obrijani i sreeni vojniki, da ne moemo prelaziti most, tanije da se ide do bolnice i mi koji nismo tako bili ni sreeni, mi smo se vratili. Od centra prema Mitnici, jednog dela Mitnice, ustvari, to je sve pripadalo vie uem centru, tako da smo i taj deo jo proeljali i to je za nas bio kraj. Taj dan se malo i proslavilo i slavili smo eto osloboenje. Popilo se, popilo se toga i po prilici, tako da taj kritini dan, tj. 19., mi smo svi mislili da je 19, ustvari, to je bilo 20., jer posle tih pijanstava i ta ja znam, taj 19. nekako smo svi, svima je, mi smo mislili da je to bila Ovara 19. Mnogi autobusi su dolazili, to sam video, preko puta svoje kue, znai, dosta, dosta autobusa, to je itava kolona bila. Tanije, bio sam i u Negoslavcima kada su ti autobusi pripremati za prevoz zarobljenika, civila, ena, dece, pa to je bila itava kolona autobusa, od poetka do kraja sela. Tako da sam bio i ispred Veleprometa i u Veleprometu samome kada su se ti, bilo je i civila, dobro, sada ko je bio civil ko nije, ko je uestvovao u njihovim borbama, oni su ispitivani, tamo je bio u Veleprometu Petar Belebit i igi Nenad, bivi inspektori, penzionisani u SUP-u Vukovar. Oni su, uglavnom, oni su njih ispitivali i odreivali status njihov, da li su bili borci, da li su bili ovo, ta ja znam ta su bili. Dobro, za civile se zna, ena, deca, tu nema ta. Tu je, to kau, od jutra do mraka autobusi su odvozili te ljude, kao to sam i rekao, tu je bilonegde od 2.500 do 3.000 stacioniranih ljudi u samome Veleprometu. 20. novembra, kada sam se probudio, otiao sam do podne, znai, ne znam tano koliko je sati, otiao sam u Velepromet. Isto sam video, istu sliku, autobusi odlaze, dolaze, kamerama se tamo snimalo i kada sam se vraao iz Veleprometa, nisam se zadrao puno, moda nekih pola sata, jer bilo je puno i poznanika sa kojima sam se pozdravljao Hrvatima i odlazili. Jedni su odlazili

Vukovarska tragedija 1991 prema Srbiji, jedni u dubinu Hrvatske prema Zagrebu. Tu me susreo Buli Milan na izlasku iz Veleprometa, neki kamionet je vozio. Sada tano se ne seam da li je kombi ili kamion, ali, on me susreo i rekao da je bio u bolnici i da zarobljenici iz bolnice su prebaeni u krug kasarne, tako da sam ja otiao do kruga kasarne. U krugu kasarne video sam pet do est autobusa sa zarobljenicima. U svim tim autobusima bila su po dva vojna policajca sa arenim uniformama i belim oprtaima. Mi koji smo bili u krugu kasarne obilazili smo te autobuse, s tim da niko nije mogao da ue u autobuse, jer vojna policija je bila i nije bilo ba nekih, sada da ja kaem, da je neko ba pokuavao da ue, to ja nisam video, znai nije bilo toga da se ulazi u autobuse. U samom krugu kasarne video sam poznatih lica. Od poznatih sam video Stanka, Miroljuba, ankovia, Husnika, oia, Vojinovi Mirka, Bulia, sada vie, bilo je uglavnom koji su i bili na Ovari, koji su otili na Ovaru bili su tamo, to su uglavnom isti. PREDSEDNIK VEA: Lanuanina? SVEDOK BOO LATINOVI: E, sada, Lunuanina, to sam Vam rekao proli put, video sam ga taj dan. Znai, da li ispred Veleprometa gde je benzinska pumpa ili u samom krugu, ali znam da sam ga video kasnije ispred hangara, kada sam doao na Ovaru. To sada to dvoje nisam toliko, koliko se ja seam, ne moe ba da se popamti sto-posto, ali sam ga video, uglavnom sam ga video do podne, da li ba u samom krugu ili. U tome krugu kasarne postoji jedna platforma gdeje benzinska pumpa, vojna benzinska pumpa za njihove potrebe vojske, betonska platforma, tu je, tu sam video majora ljivananina i jo tih nekoliko oficira, koji su uglanvom iz komande su bili, jer u toku rata, jedan od tih oficira, tako da im ne znam inove, nije niko nosio inove, to je bilo kao, navodno, neemo svi inove, ako me snajperista vidi da me ne bi upucao i tako dalje. ljivananin je razgovarao sa doktoricom Vesnom Bosanac i sa doktorom Njavrom Juraj, ja mislim da mu je ime Juraj, a o emu su razgovarali, ja nisam ni blizu prilazi, to, nije me toliko interesiralo, tako da sam ja jo, kada sam polazio kui, obiao sam jo jednom autobuse i otiao sam kui. Kada sam doao kui, nakon izvesnog vremena, kod mene u dvoritu je bilo dosta ljudi, ustvari, dosta. To su ovi koji su se ve vraali, kada su uli da je 18. osloboenje, ljudi koji su bili u Srbiji, oni su se ve vraali, ali nema se u centar nigde da se vrate negde, kada je to se porueno, pa su kod mene u dvoritu puno poznanika je bilo. Ponudili smo ih sa piem, a i bilo je, bilo je i hrane i suhomesnatog, poto sam drao restoranski deo, tako da sam imao i suhomesnatoga, po prilici, tu sam malo nasekao. Uglavnom, u tom periodu kada sam bio kui, video sam autobuse, znai, nisam video pic kada

1588

1589

Vukovarska tragedija 1991 su prolazili kuu, nego video sam veu kolonu autobusa, vie je bilo civilnih, mnogo vie civilnih automobila i ti isti autobusi koji su bili u kasarni, njih sam video da odoe u pravcu ka Negoslavcima, u kojem je pravcu i poljoprivedno dobro Ovara. Mislio sam ono, normalno, veina stotina autobusa je otilo u tom pravcu, voze ih u Hrvatsku, u Srbiju, ko kome ve pripada i ko je gde hteo, mogao je da ide, da bira, ustvari. Kod mene su nakon izvesnog vremena, ne bih vremenski mogao da se orijentiem da kaem, e sada bilo je pola sata, sat, doli su Duki Nikola i Stamatovi Zoran, kod mene kui, ak mislim da smo kod mene i ruali. Ne seam se, ali to mi je mati rekla posle ovog suenja, vamo-tamo, pa kae, vi ste ruali i koji vas je avo terao da idete. Mi smo izali napolje. Bilo je i tih to su bili kod mene u dvoritu i ispred kue, ispred kue bila je zgrada od drutvene firme Drvopromet, tako da se tu narod malo iskupio i ula se pria kako ti isti autobusi odlaze ka Ovari. I mi smo tu spontano, niko to nije rekao, e sada, Stamatovi je doao sa nekim autom, 128 tanije, plave boje, jer auta je bilo u centru jako mnogo. Znai, bitno je da ima goriva, a iji je auto, tu su auta koja su ostavljena na parkingu, koji je itav, nisu imali kljueva, ali se icama direktno ono palilo, bitno je da ima goriva i da je akumulator ispravan. Tako da smo se mi, nas trojica, ja, Duki i Stamatovi uputili za tim autobusima. Kada smo doli na Ovaru, tamo je zaustavila nas na ulazu, taj deo gde su hangari, tu nas je zaustavila vojna policija, poto je ve bilo mnogo automobila, nije se moglo dalje, pa su nam rekli da auto ostavimo da moemo peke do hangara. To smo i uinili. Doli smo do hangara. SVEDOK BOO LATINOVI: Znai, bio sam jednom pre rata, kupovao sam prasie od njih, sa farme, ali to je opet drugi deo, to nije ovaj deo prvi, nego imaju tamo stari delovi, ta ja znam, koji su se svinjogojstvom se bavili. Kada smo doli, po mom miljenju, koliko se ja seam, da je to bio zadnji autobus koji se istovarao, i stao sam sa strane, kod izlaska, ustvari, ulaza u hangar, stajao sam sa strane, svojih nekih dvadesetak metara, eto, uglavnom sam video da ljudi pretravaju kroz taj palir. Prvo to mi je zapalo, to je bio Vojinovi Mirko, zvani apalo, on je bio i jedan od oficira, ne znam po inu ta je, bio je Mirko je bio nizak, ovaj oficir je bio vilji od njega, taj oficir je prvi stajao do samog ulaza, pa Mirko Vojinovi, Buli Milan i Mugoa Goran. Oni su, koliko sam ja video, oni su pretresali ljude i to to su imali od vrednosti, znai, novac, zlato, to je bacano u jednu kutiju, papirnu kutiju, veu od cigareta, mislim da je bilo od cigareta, ona jedna velika kutija. Tu su se odlagale, znai, vrednosne stvari. U tom paliru, bilo je tu puno i nepoznatih stvarno i ljudi koje ja nisam ni poznavao, a to su verovatno iz jedinica koje su

Vukovarska tragedija 1991 tamo boravile na samoj Ovari. Video sam i Predraga Milojevia, Kineza, Predraga Dragovia, Cecu, ankovi Miroslava, Cetinja, Sau Radaka i jo mnogih lica koji su bili obueni u raznorazne uniforme. Potom smo, kada su pretravali kroz taj palir, veina ih je, znai koji su stajali u samom paliru, tukli su nogama, rukama, ko je sa im stigao kada su prolazili, amarali su kada su prolazili kroz palir, ali oni su jako brzo pretrpavali, tako da nas u samome tome paliru i nisu mogli dobiti, sada ba neke batine, sekundarno, to je desetak metara bilo, projuri kroz onaj palir. PREDSEDNIK VEA: Jesu li ovi u paliru imali i kakvih orua, oruja, puaka? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, svi su imali. PREDSEDNIK VEA: Da li su i time udarali ljude koje pretre? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, bilo je i toga. Jednog vojnika sam video da sa nekom ipkom, tanglom, ta li je, da je udario nekoliko puta, koje moe da zahvati. Bilo je, bilo je sa pukama, ali to je malo nezgodno, jako je nabijeno bilo, pa sada ba pukama, oni koji su bili blie, oni su mogli i pukom da udaraju. Prilikom dolaska u sam hangar, da, tu su jo okolo stajali, Lanuanina sam video, Lanuanina, Stanka i Miroljuba, oni su stajali prema ulazu levo od hangara. Video sam tu i Husnika i oi oreta, Kresovi Jovicu, Duki Nikolu, Mastikosa Dragicu i mnoga druga lica, vie sada stvarno ne mogu se ni setiti. PREDSEDNIK VEA: tuku? SVEDOK BOO LATINOVI: Molim? PREDSEDNIK VEA: tuku? SVEDOK: BOO LATINOVI: Da, i tuku sam video, da, da, tuku sam isto video. On je bio sa tim upravo vojnikom, ja mislim da su oni zajedno iz iste jedinice, njih dvojica su bili zajedno, tuka i taj vojnik to je tukao tanglom. Kada su svi uli u sam hangar. PREDSEDNIK VEA: Sada da Vas za momenat prekinem. Rekli ste da je jako puno automobila civilnih prolo za tim autobusima? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste. PREDSEDNIK VEA: I toliko ih je bilo tamo, da Vas je vojna policija zaustavila i nisu Vam dozvolili da automobilom idete dalje? Da li to znai da je bilo jako puno naroda? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, po mojoj proceni, tu je bilo oko trista, moda i vie ljudi, dvestapedeset, trista, sada, bilo je jako puno naroda, jeste, bilo je puno, ustvari, svi su oni bili uniformisani. PREDSEDNIK VEA: Gde su ti ljudi?

1590

1591

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK BOO LATINOVI: Ispred hangara. PREDSEDNIK VEA: Ispred hangara? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Probajte nas malo vratiti svojim kazivanjem, slikovitijim, da steknemo neku predstavu kako to izgleda. Ja imam predstavu, da tu stoji ispred hangara jako, jako puno ljudi, dvestopedeset, trista ljudi je jedna masa ljudi? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste. PREDSEDNIK VEA: Ali, Vi izdvajate palir? U tom smislu Vi izdvajate palir, pa Vas sada pitam, ta to znai, da li moete da opredelite, koliko je ljudi u paliru, ako ga izdvajate iz te mase ljudi okolo? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, u samom paliru je bilo, bilo je tridesetak, moda i vie osoba. PREDSEDNIK VEA: to s ajedne, to sa druge strane? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, da, da, da. PREDSEDNIK VEA: Pa, ukupno tridesetak? Da li su oni takvi na tom rastojanju od desetak metara odvojeni od ove ostale mase ljudi koja je tu i sa leve i sa desne strane? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, veina je stajala na putu, na samom asfaltu i okolo, uglavnom gde su autobusi parkirani. Autobus staje, znai, ispred samog hangara, ulazi bono i tu su, uglavnom, ta masa je bila na samom asfaltu i malo je, malo je bilo, palir je bio vie zgusnut, znai, oni su bili malo odvojeniji od samog ovog prostora, gde su drugi stajali. Neki su posmatrali, gledali, ta e se desiti, ta e biti. PREDSEDNIK VEA: Da li su svi ljudi koji su u paliru, svih tih tridesetak ljudi, da li su svi oni udarali te ljude koji protravaju? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, uglavnom, jer tamo ko god je stajao, uglavnom su udarali. PREDSEDNIK VEA: Dobro. Kaete, hangari? SVEDOK BOO LATINOVI: I kada su svi zarobljeni uli u sam hangar, i teritorijalci, i vojnici, i rezervisti, znai to niko nije branio ulaz znai, mogao je ui ko je god hteo, zabrane nije bilo, tako da sam i ja uao unutra. Posmatrao sam, gledao sam, bilo je meu njima tamo, meu tim zarobljenim koje sam poznavao, znai, bilo je dosta i poznatih. Neki su dobijali batine, amare, to je, opet, vidim ga, ba upravo tu gde sam ja stanovao ulica, Sajmite, put prema Negoslavcima, uglavnom su ti dobijali, njih nekoliko, Samardi Damjan, Zeljko Josip, Luci Marko, oni su ti bili koji su. PREDSEDNIK VEA: Rekli ste, Marko?

Vukovarska tragedija 1991 SVDOK BOO LATINOVI: Luci. PREDSEDNIK VEA: Luci? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. Oni su ti bili koji su tu barikadu, znai, danonono uvali, pretesali Srbe, maltretirali ih, ak su uzimali, oduzimali su automobile, pojedinim Srbima, navodno za potrebe Zbora narodne garde i ljudi su bili prema njima dosta revoltirani, tako da, kada kau da li su dobijali svi batine unutra, ne, njih nekoliko je dobilo batine, znai, ove druge nije niko tukao, amarao, sada zvanino da se premlauje, ne, ono to je bilo kroz palir pretravanje, to je bilo, znai, ko je dobio amar, ko je dobio nogom, ko je dobio kundakom ili nekom letvom, tanglom, ta ja znam. Uglavnom, ova trojica, to sam zapazio, oni su dobili najvie batina. Video sam kada je Buli Milan, zvani Bulida sa nekom letvom, ustvari tu je tuka nekoga izvodio napolje, ispitivao ga i ovaj, Damjan se taj pobunio, kao, i sada kada je Bulida video da je taj Damjan tu u belom mantilu, obuen je bio kao bolniar, doktor, ta ja znam kako, oni su se kamuflirali, bili su u gipsevima, noge, ruke, ali su mogli trati po svoj prilici i po mom miljenju i veine nas koji smo tamo bili, da su im gipseve stavili da bi se nekako izvukli da prou nekanjeno ili kako su ve bili proli autobusi, put prema dubini Hrvatske da izau napolje. Tako da je Buli tu malo sa ovim Damjanom, Samardiem zakaio. Bio je verovatno i revoltiran i udario ga je jedno nekoliko puta, par puta ga udario, otkud ti, kae, doktor, poto je sam Buli radio u bolnici, bio je mesar i to ga je verovatno isprovociralo da vidi Damjana Samardia koji je bio kamiondija u Vukovaru. Uvek je vozio neke stare kamione, bio je prljav, musav, odjedanput doteran, sreen i tu su se oni onda, otkud ti zna, poto je tuka izveo jednog, kao to sam i pre naveo, za kojeg je Damjan rekao da taj stranac, da li je Belgijanac, Francuz, ne znam tano, mislim, uglavnom, kae to je stranac, novinar koji kao radi svoj posao, da ga se ne dira i tako dalje. E, tu je nastao spor. Posle jednog vremena, otprilike sat i po dva, ne mogu to tano vremenski sebi da predoim, ali u hangar, sada da priam i ovo. PREDSEDNIK VEA: Ko je to sve u hangaru od ovih ljudi koje znate? Ko je sve tu u hangaru? SVEDOK BOO LATINOVI: U hangaru. PREDSEDNIK VEA: Evo, rekoste, tuka je tu? SVEDOK BOO LATINOVI: Bio je tuka, bio je Buli, bio je Husnik, bio je Vujovi, bio je Vujanovi, bio je Kresovi, Duki, bio je i Cetinja, oi, veina koji su bili vani, bili su i unutra, bili su i unutra. Tu sam video i Nadu Kalabu.

1592

1593

Vukovarska tragedija 1991 PREDSEDNIK VEA: Bilo je, rekoste, dvestapedeset, trista ljudi ispred hangara. SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Jesu li ti ljudi ulazili u hangar? SVEDOK BOO LATINOVI: Uglavnom svi su ulazili. PREDSEDNIK VEA: Uglavnom svi? SVEDOK BOO LATINOVI: Uglavnom svi su ulazili, neko je nekoga traio, neko je nekoga gledao, bilo je traenja i familije svoje, to znam, kao to u samoj kasarni, nisam video, ali sam uo kasnije priu da je Husnik izveo svog brata, da li je bio u tom autobusu, to sada stvarno, ali znam da je bio u Zboru narodne garde i da ga je on izvukao iz tih autobusa. Jo je tu bilo ljudi koji su, ivko Liina, njegova supruga ivka Liina, to je, njega poznajem, jer bio mi je profesor u koli, u srednjoj koli, tako da sam ga poznavao, predavao je matematiku i oni su iz tih autobusa izvueni i sada ne znam tano, neko ih je odvezao u Vukovar nazad do Veleprometa. U sam ulazak u hangar, tu su se odmah izdvojila, ja mislim, ja mislim trojica mlaih, da su to bili vojnici koji su se predstavili tome stareini iz autobusa da su oni vojnici i da su ih ustae zarobile, tako da su ostali u bolnici, uglavnom imali su oni te vojne knjiice ili ta ja znam. Oni su ostali na ulazu u hangar, ja mislim sa desne strane da su stajali, da su stajali i bili su tamo jedno vreme. Dola je vojna policija, jedan od tih njihovih pretpostavljenih i naredio, uao u hangar, isterao je, da li sada da priam tuka to je izveo, izvodio je, izveo je, da tuka je izveo toga to sam rekao, novinara, novinara izveo ispred hangara. Kasnije sam uo da ga je i ubio ispred hangara. Pucanj se nije mogao uti u hangaru, jer poto je u samom hangaru agregat bio koji je i proizvodio struju da se osvetli sam hangar. Sada da li je svetlo bilo na ulazu u hangar, to se tano ne seam. PREDSEDNIK VEA: Ali, unutra jeste? SVEDOK BOO LATINOVI: Unutra jeste, da, unutra je bilo, tako da se pucanj nije mogao uti unutra. Video sam Nadu Kalabu, ona, tuka, mislim da je i ipalo Mirko izaao sa njima napolje, izveli su isto jednoga, jednoga oveka srednjih godina tada, navodno da je to bio njen ef u Robnoj kui Nama Zagreb i da je ona dobila otkaz, da je ona dobila otkaz u samoj Nami, da joj je on dao kada je HDZ doao na vlast. E, sada, da li ga je ona ubila ili neko drugi, ja nisam iao napolje, niti to znam. Ali znam da je izveden taj njen ef i da se vie nije vratio u hangar. PREDSEDNIK VEA: Da li se seate, eventualno, kako je bio obuen? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, ja sam njega znao, on je napravio kuu, znao sam ga onako iz vienja kada sam dolazio u Robnu kuu. Imao je

Vukovarska tragedija 1991 neku, ja mislim, svetlu jaknu, ute boje ili kabanicu, tako neto, uglavnom, u civilu je bio. Znai, nije bio ni u kakvoj uniformi. Inae, od njih retko ko da je imao uniformu. PREDSEDNIK VEA: Da li je jo dan, priate o svim ovim deavanjima, da li je jo uvek dan? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, kada sam ja doao, znai, jo je bio dan, ali je brzo suton hvatao, no, jer, ipak je to novembar, polovina, tako da ve oko etiri, pola pet, bude ve suton. Dobro u hangaru su ve bila svetla, vidi se, normalno sve se vidi. Znai, Nada kada je izvela toga zajedno sa tukom, mislim da je i apalo bio sa njima, taj se isto nije vratio. Da li je jo ko koga izvodio, to nisam video, ali ovo sam video, znai, tu dvojicu sam video kada su izvedeni. Kada je vojna policija naredila da svi izau iz hangara, svi su izali. Neko je malo gunao, nije to bilo nikakve pretnje, kao to su neki govorili, pretili su nam orujem, vamo-tamo, ne, to sto-posto znam da nije istina, niko nikome nije pretio. Bilo koji oficir kada ue unutra, mi smo njih ono potovali i stvarno su svi izali, svi do jednoga. Stajali smo jedno vreme napolju i mene je pozvao, ne znam kako, verovatno neko od tih koji su bili u hangaru zarobljeni, koji su me prepoznali, pa su rekli kao da u ja garantovati za njih, da uem unutra i poto sam drao kafanu, da doemo na prepoznavanje, ko je bio njihov vojnik, ko nije, tako da se zna, ko kojem statusu pripada. Mi nismo ni slutili ni znali da e to biti streljanje. Ja sam uvek mislio, kao mnogi autobusi to su otili, da e otii i ovi. I kada je poelo odvajanje i popis, mene je pozvao, zvali su ga Joco Kafi, onako bradu je imao, bio je onda po toj proceni tada, bio je neto stariji od mene i on kae: ui unutra, evo ljudi te zovu, kao da navodno garantujem za njih i ja sam, kada sam uao u hagar, znao sam, to je bio mlad momak, sedamnaest, osamnaest godina, nije imao vie, Kai, Kai Igor i stvarno sam ga stavio, znai kada se ulazi u hangar, sa leve strane, njega, Branka, ne mogu sada da se setim prezimena, Jovanovia, dvojicu, sada tano ne mogu da se setim, znam, ima njih nekoliko, est do sedam ljudi sam stavio sa strane koje sam poznavao preko kafane, Jurii Marka. PREDSEDNIK VEA: Koja je svrha bila toga odvajanja, Vaeg lino, kako ste Vi to doiveli, kako ste to shvatili? SVEDOK BOO LATINOVI: Mi smo shvaali, kao navodno, da ti nisu bili uesnici direktno u borbama protiv nas, jer drugih shvaanja nismo ni mogli imati, nego to. Tu je bio i Emir akali. Ja jesam sa njim razgovarao, ak, mislim, ali po mojoj tvrdnji ja mislim da sam i njega stavio sa strane, koji je kasnije rekao da sam mu rekao da sam sada ubio sto ustaa, mislim, to je

1594

1595

Vukovarska tragedija 1991 bilo za mene, ja mislim i za sve, kako sada, kada niko nije iz hangara izveden, nego to je bila jedna pria, to sam Vam isto i pre rekao, na prolom suenju, kada sam 02.10., ja sam ostao u okruenju, znai, ja sam se vratio 04. ili 05. na Velepromet i onda poto je ta naa jedinica bila razbijena, faktiki, pobijena, ja sam, poto je bio tu u krugu samog Veleprometa moj komija Petar Brozovi, novinar borovski, sada da ne bude pognute glave, ja sam ono malo, kao, sada, ubili smo ih na stotine, a ustvari, taj dan, 02.10., itao sam negde izvetaj, neki, ali ne mogu da se setim, najvie je poginulo taj dan naih boraca. To je bio 02.10., je za Vukovar bio najcrnji dan. E, sada da ja ne budem alopoljka, da ne plaem, onda kada sam ulazio u Velepromet, ja sam rekao, kao mi smo njih sredili, vamo-tamo. To je jedina ta pria, poto se taj Petar Brozovi i Emir akali verovatno sastali u Zagrebu, pa to malo komentarisali, to je ta pria, druge nema. PREDSEDNIK VEA: ta je trebalo da se desi sa jednima, ta sa drugima, poto ih odvajate? Evo, Vi odvajate, rekoste koga? SVEDOK BOO LATINOVI: Kada smo odvojili, to smo mislili odmah vratiti u Velepromet nazad kui, kao, slobodno, ono, a ovi drugi, po svim saznanjima, drugi su odlazili u Mitrovicu, Sremsku Mitrovicu u zatvor, i to je bilo, a mi smo kao za ove garantovali da ih nee niko dirati, da ih niko ne dira, neka prou opet ispitivanje, pa da su ljudi isti. PREDSEDNIK VEA: Ko to radi? Ko popisuje, bukvalno fiziki, u smislu? SVEDOK BOO LATINOVI: Taj Jovica, taj Joco Kafi je popisivao. PREDSEDNIK VEA: Ba on lino? SVEDOK BOO LATINOVI: On i jo jedan, nas dvojica smo bili sa strane, koji smo prepoznavali, tako da su jedni ili desno. Meu njima je bilo, koliko sam ja video i koliko se ja seam, bile su tri enske osobe, znai, tri enske osobe, dve su bile starije, Ruica Markobai je bila mlaa, poto sam je poznavao, neto mlaa od mene, ali bila je tada trudna, a i poznavao sam je lino. Nismo mi ono kontaktirali, ali znam je iz grada jo od malih nogu, tako da njen tata je bio otra noeva na pijaci i znali smo se iz grada. Ona je, inae, bila supruga od Markobaia Davora. Tu se svata prialo, da je taj isti Davor Markobai sekao deci prste, pravio ogrlice od tih prstia, tako da su nju tu ispred hangara isto utirali, amarali. Kasnije je bila smetena na desnu stranu hangara, gde su bile te dve starije ene. Od tih ena starijih, koliko sam ja uo, koliko se seam, kada je tih nekoliko puteno, odvezeno nazad za Vukovar, uo sam da je jedna od tih ena bila putena, da li sa muem, mislim, to ne bih

Vukovarska tragedija 1991 sada, ne seam se, stvarno ne znam. U jednom momentu taj popis, koliko se ja seam, ini mi se da tu popis do kraja nije izvren. PREDSEDNIK VEA: Kako je on vren ovako tehniki, kako to izgleda? Zarobljeni su u hangaru? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, oni su, staviti uz sam zid hangara. PREDSEDNIK VEA: Uz sam zid hangara? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Hangar je dosta velika prostorija? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, jeste, to je po mom nekom miljenju, hangar je svojih pedesetak metara duine. PREDSEDNIK VEA: Gde su uz koji zid? Da li tamo naspram ulaznih vrata? SVEDOK BOO LATINOVI: Pravac kada uete, znai na suprotnu stranu od ulaza, znai, tu je veina bila, a neto je bilo i bono sa leve strane. Kroz sredinu, moda malo vie, kanap jedan, neko postavio, razvuen, da se na drugu stranu ne prelazi. PREDSEDNIK VEA: Dobro, ko je sada unutar hangara, sa ove strane kanapa, Vi rekoste, Vi, Joca Kafi, jo neko je bio sa Vama ko je prepoznavao? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, Vukovarana. PREDSEDNIK VEA: Da li znate, ko je to bio sa Vama? SVEDOK BOO LATINOVI: ak mislim, tu je esto ulazi, izlazio Jovica kresojevi, ja mislim da je ak i on bio. PREDSEDNIK VEA: Popis, da li je bio neki sto, gde se sedi, pa se to pie? SVEDOK BOO LATINOVI: T je bila neki kao, u hangaru, to je verovatno ovek koji radi unutra, ima svoju kancelariju, u toj kancelariji, to je neto provizorno, od dasaka lamperija napravljena ta kancelarija i taj stol su izneli napolje i nekoliko stolica. PREDSEDNIK VEA: Napolje, ali u unutranjosti hangara, napolje iz kancelarije? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Sada, dobro, da li neko od ovih zarobljenih, da li oni prilaze stolu, da li ih neko dovodi, pa da Vi prepoznajete, pa da ovi koji su popisani da idu na jednu stranu, u tom smislu Vas pitam, kako to tehniki ide? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, pitanja su uglavnom bila, u kojoj ste jedinici bili i tako. PREDSEDNIK VEA: Ime i prezime?

1596

1597

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK BOO LATINOVI: Ime i prezime, godite, koja jedinica, osim ena, svi su bili u nekim jedinicama, znai, svi su bili u popisu u jedinicama, jer oni su imali te svoje bojne, bojna ova, bojna ona, po brojevima, 118., 103., 101. i tako, uglavnom i ko im je komandir. Sve svoje generalije su, znai, to se tie. PREDSEDNIK VEA: I to se sve upisivalo? SVEDOK BOO LATINOVI: To se sve upisivalo, da. PREDSEDNIK VEA: Da li ih je neko dovodio do toga stola, pojedinano ili po grupama, to Vas pitam, da bi nam malo pojasnili kako to izgleda? SVEDOK BOO LATINOVI: Oni su stajali, znai, u redu, jedan po jedan prilazili, verovatno je sada, koji su bili tamo malo dalje, neko da li je naredio ili rekao da prilaze ili dovodio, to se sada stvarno ne mogu setiti, ali uglavnom su prilazili, ili su u krug. I tu je bilo razdvajanje, levo-desno, desno su bili ovi koji su smatrani da nisu, za njih se ne zna da li su uestvovali ili nisu, ili su desno, a levo su oni za koje se znalo, jer oni su sami sebe, ti si bio komandir, ti si ovo, ti si ono. Oni su sami sebe poeli da rasklinjkavaju ko je ta radio. U meuvremenu. PREDSEDNIK VEA: Kaete, nije izvren popis do kraja? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne, ne. Ja koliko se seam da popis do kraja nije izvren, koliko se ja stvarno seam. Nakon izvesnog vremena. PREDSEDNIK VEA: Problem Vam je da govorite, hoete au vode? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne, ne, ne, malo sam, sino sladoled jeo, pa me, inae, grlo mui od toga. Nakon izvesnog vremena, dolazio je, vrata su se otvorila, svi su bili isterani napolje, kao to sam i rekao prethodno, prilazila je traktorska prikolica u rikverc sa sputenom zadnjom stranicom. Imala je arnjeve sa ciradom koja je bila prekrivena i metalne lestvice koje su visile po stranici. To su te prikolice koje razvoze radnike poljoprivrednog dobra kada idu na okopavanje, uglanvom, u te svrhe je koriena. Unutra su bile klupe, sa strane u prikolici, samo po sredini nije bilo. Stanko je uao unutra i ove to smo odvojili, poto je i Lanuanin odvojio jedan deo ljudi, Stevan Zori je isto odvojio jedan deo ljudi sa strane u ulaz u hangar. Stanko je rekao, kada je prikolica stala na samom ulazu, znai na sam ulaz hangara, da prvi sa leve strane da ulaze u prikolicu i navodno, da e biti prebaeni za Velepromet. Kada su ti ljudi uli u samu prikolicu, svetla su bila upaljena na traktoru, odnapred su se videla svetla. Mrak je ve bio vani. Prikolica je krenula ka Grabovu, a ne prema Vukovaru nazad i poto je bilo puno automobila i sa jedne i sa druge strane hangara, nekoliko auta, znai, ja sam stajao ispred

Vukovarska tragedija 1991 samog ulaza, ispred samog ulaza, nisam iao ba skroz da vidim ko odlazi, kako odlazi, uglavnom nekoliko auta. Dva auta, otprilike, koliko se ja seam su ila ispred traktorske prikolice i tako dva do tri su ila iza traktorske prikolice. Prikolica je otila u pravcu Grabova. Onda smo mi koji smo bili tamo, shvatili smo ta se deava. Znai prikolica nije otila na Velepromet, ve u pravcu Grabova. PREDSEDNIK VEA: Kako ste shvatili ta se deava? Samo na osnovu toga, ili je bilo neke prie? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, poto se prikolica i ubrzo vratila, moda svojih nekih pola sata, etrdesetpet minuta, prikolica se jako brzo vratila nazad i bilo nam je jasno, znai, da ti ljudi nisu otili, odveeni za Velepromet, jer vremenski ne moe to sa traktorom. U samome, u tom meuprostoru, znai, izmeu odlaska prikolice na Grabovo i vraanja nazad, tu je dolo jedno, ustvari, tanije doao je dip vojni, marke puh. U njemu su bila dva vojna, dva oficira, sada ne znam da li je ovaj to je sa njima doao iza lea, da li je bio sa njima u autu, vojni policajac ili su njih dvojica sami, to sada, toliko ne mogu ba da ocenim, da li su zajedno njih trojica doli i ta dva oficira. Jedan od njih je, poto je Stanko i otiao sa prvom tom grupom, Miroljub je bio vani i sa Miroljubom su razgovarala ta dvojica oficira. Koliko sam ja shvatio i razumeo, rekli su Miroljubu da nisu dali te ljude da se tuku ili ubijaju, ja sam shvatio da se ne ubijaju, nego da se sa njima, da su im dali da se raspolau sa njima i da ih ispituju, a ne da ih tuku, ja sam razumeo da ih ne ubijaju. Meutim, Miroljub je rekao: to je sada naa stvar, to ostaje na nama. Traktor se vratio, kada se vratio prazan, sledea prikolica na isti nain, isto sve, traktorska prikolica, zadnja stranica se sputa. Zarobljenici ulaze, bilo je reeno da idu, ako stoje, krug, otprilike u prikolici je stajalo, po mojoj proceni od trideset, dvadesetpet, trideset ljudi, tako neka moja procena, sada, moda i vie, ali, uglavnom, to je to. PREDSEDNIK VEA: Ko je naredio da ta druga grupe ue u prikolicu? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, Stanko je stalno sa njima, vraao se, dolazio, jer imao je, sa njim su dolazili iri Petar i Nikoli Slavko, Pero i Slavko Cigan, kako smo ih mi zvali, oni su stalno dolazili zajedno sa Stankom i vrali se i odlazili u pratnji te iste prikolice. Nakon tree ili etvrte, to sam i pre rekao isto, prikolice kada je odveena, priao je Jovica Kresojevi i rekao: Boro, ajde ii emo ja i ti i Balaban u pratnju da obezbedimo deo puta kuda prolazi prikolica, navodno, da je neko pobegao. To sada nisam shvatio, da li je pobegao iz same prikolice ili sa rupe, to, uglavnom, da idemo na obezbeenje, jer poto se vie ni jedno auto nije vratilo da ide u pratnju te iste prikolice.

1598

1599

Vukovarska tragedija 1991 Tako da smo nas trojica i krenuli videli smo usput, do same te krivine ulaska u njivu, atar, bilo je ljudi rasporeeno u jednom delu, ali ne ba, na samoj toj krivini, taj jedan od tih to su stajali, to su verovatno bili, jer te ljude nisam nikada video, to su verovatno rezervisti koji su bili artiljerci na samoj Ovari, pa na tom uglu je stajao i pokazivao pravac kuda prikolica treba da prolazi. Uz sami prolaz te prikolice, sa desne strane, znai skree se levo u njive, sa desne strane, tu je bila jedna mlada posejana uma bagremova, mlada, vidi se, to je bilo malo drvee, to je Lovako drutvo presaivalo za fazane i ta ja znam, uglavnom, lovci su to sadili, poto sam ja tamo nedaleko, pre, nekada kada sam bio klinac, imali smo zemlju, pa smo to sve Vupiku prodali, onda su oni to zaokruivali svoje imanje, da ne bude izmeu privatno, nego da bude sve u njihovom krugu. Kada smo doli na samo rupu, iz prikolice su, prikolica je bila parkirana ispred rupe. Tu sam video kada sam doao na samu rupu, sa desne strane, Stanka, Peru i Slavka, Dukia, Dukia Nikolu, Predraga Milojevia, Mastikosa Dragicu. Sada stvarno ne mogu da se setim, taj to je poginuo u Bosni, kako se preziva, nikako da se setim, mada je i on tu bio, ne mogu sada stvarno da se setim. Video sam Topolu, dobrovoljca Topolu. On je stajao kod same prikolice i sa njim je stajao jo jedan stariji ovek, po mojoj proceni je bio stariji, ak mislim, da li je imao neki lem ili neku kapu na glavi, crn, nizak, sa naoarima. Sa leve strane rupe sam video oi oreta i Husnik Ivicu. Oni su sedeli na iskopu zemlje, jer tamo je, sa leve strane rupe, tu je bilo neto vie zemlje i prednje strane rupe. Tu je bilo neto vie zemlje, a sa desne neto manje, tako da se moglo videti sa ove desne strane, maltene, poravnato je bilo. Da li je tu bila neka uvala pa zemlja se taman onda poravnala, to sada ne bih znao, kada nisam bio. PREDSEDNIK VEA: Kolika je rupa bila dimenzija? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, rupa je, koliko sam ja onako mogao da vidim, nekih 6, 7 do 8 metara irine, tako i duine. Leeva je ve bilo, kada sam doao, tako da dubinu i nisam mogao sam da ocenim kolika je ta dubina bila. PREDSEDNIK VEA: Zakljuio bih iz ovoga, da je bila etvrtasta? SVEDOK BOO LATINOVI: Molim? PREDSEDNIK VEA: Iz ovog Vaeg kazivanja o dimenzijama, zakljuio bih da je etvrtasta. SVEDOK BOO LATINOVI: Tako, otprilike. PREDSEDNIK VEA: A ne okrugla? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne, ne, ne, nije bila okrugla, znai, etvrtasta, da. Da, setio sam se ovoga, Dai, Daia koji je bio isto sa

Vukovarska tragedija 1991 Dragicom. Prilikom, kada sam ja doao, tu gde su sedeli Husnik i oi, sa leve strane na iskopu zemlje, tu je bilo jo ljudi. Oni su sedeli na padini tog iskopa, znai, na drugoj strani. PREDSEDNIK VEA: Ova dvojica prema rupi, a ovi ostali? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, njih nekoliko prema rupi, ovi ostali su na padini, na suprotnoj strani. PREDSEDNIK VEA: Tog brega! SVEDOK BOO LATINOVI: Da, njih je tu, onako po mojoj proceni, bilo dvadesetak, moda i vie. Tu su sedeli. Uglavnom, izmeu Husnika i oia je leao mlai ovek. oi je zabadao no u njega, ali je jo taj davao znake ivota. Da li ga je, znai, ja nisam video kada ga je obarao, uglavnom taj je leao i on tako ponekada, kada se ovaj mrdnje, on ubode no u njega. PREDSEDNIK VEA: oi? SVEDOK BOO LATINOVI: oi, da. Na samom izlaenju iz prikolice, Topola je bio, tu je bio i oi i taj ovek sa naoalima, oni su izvodili, kada sam ja doao i isti koji su izvoeni negde od pet do est njih je izvoeno napolje, stajali su ispred rupe. Nareenje je bilo da legnu, znai oni su bili potrbuke, na stomaku leali i streljani su iza njih, dva do tri metra. Menjali su se ljudi koji su tamo bili. Oni su se uglavnom menjali. PREDSEDNIK VEA: Lee, kaete? SVEDOK BOO LATINOVI: Molim? PREDSEDNIK VEA: Lee trbuhom na zemlji? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, da. PREDSEDNIK VEA: Glave blie rupi ili streljakom ovom stroju? SVEDOK BOO LATINOVI: Blie rupi, da, blie rupi. Kada bi streljanje bilo izvreno, uvek su od tih koji su dovoeni, da li je to bilo iz prethodne prikolice ili iz te uvek su dvojica ostajala koji su leeve bacali u samu rupu, u samu rupu, tako da sam i ja, to sam naveo, i ja sam uestvovao isto, poto sam prvo bio sa strane od te prikolice, pazio da se izmeu prikolice, tako, par metara izmeu, da ne bi ko pobegao. Tu su se, ja sam bio u jednom momentu, ja, Husni, Dai, Pero i Slavko Cigan i taj Topola, mi smo bili u jednom momentu isto ispred same rupe, naspram zarobljenika i pucali smo u njih. PREDSEDNIK VEA: Ko je naredio da se to tako radi, da legnu tako? SVEDOK BOO LATINOVI: Pre su pucali kada su stajali rafalno, pa je ponestajalo municije. E, onda, da ne bi ponestalo municije, onda se pucalo pojedinano, radi same municije. Nije se imalo dovoljno municije. PREDSEDNIK VEA: Ko je to tako naredio?

1600

1601

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK BOO LATINOVI: To je Stanko naredio, jer Stanko je konsantno tamo stajao i bio sa desne strane od rupe. On nije nosio puku, imao je, koliko se ja seam, korpion je nosio. PREDSEDNIK VEA: Da li je i on bio u streljakom stroju? Vi rekoste za sebe da jeste bili. Da li je Stanko bio i u jednom momentu? SVEDOK BOO LATINOVI: Ja kada sam bio. PREDSEDNIK VEA: U samom streljakom stroju, ili je, eventualno pucao sa tog mesta gde je bio ili uopte nije pucao? SVEDOK BOO LATINOVI: Ja kada sam bio, znai, ja njega nisam video da je pucao, niti ga video, ali da li je pre, uglavnom tamo ko god je bio, jer tako je i reeno da niko ne moe otii sa rupe a da ne puca, znai, da svi moraju da pucaju, da ne bi sada bilo, ja sam pucao i bilo je koji nisu pucali. To su ovi dalje, znai, to su davali strae uz pratnju tog puta, te ljude nisam ni video, niti znam, ali ti nisu dolazili tamo ka rupi. To je trajalo do kasno u no, do kasno u no, kada je bilo zavreno streljanje. PREDSEDIK VEA: U koliko navrata je traktor dolazio sada na rupu? Ako sam Vas dobro shvatio, Vi ste tu na rupi ostali? SVEDOK BOO LATINOVI: Sa tom prikolicom. PREDSEDNIK VEA: Sa tom prikolicom? SVEDOK BOO LATINOVI: Ja mislim jo dva puta da je dola prikolica, da je jo dv aputa prikolica dola, s tim da je u zadnjoj toj turi bilo neto manje ljudi. I kada je, znai, zavreno streljanje, da bilo je tu jo. PREDSEDNIK VEA: Da li ste uestvovali u streljanjima iz tih narednih prikolica? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne. PREDSEDNIK VEA: Niste, nego samo? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne. Tu su stajali, kasnije sam, te momke nisam nikada video, vidim da su bili mlai, stvarno su bili mlai, ak sam uo za jednoga da je negde od Sombora, dobrovoljac, ali da mu je brat, navodno, poginuo na vukovarskom ratitu i tu poslednju prikolicu, on je to potukao na stojeki nain, rafalno kada su stajali, on ih je potukao rafalno, poto smo mi stajali sa desne strane od rupe, tako da, ak sam mu ja cev podigao, jer puka automatska ako je ne dri dobro na naslonu, znai ona nosi, znai gubi kontrolu nad samim orujem, tako da je, maltene i nas potukao. Tog momka, ja mislim da je onda imao sadamnaest godina, mlad, vidim, ne brije se i kada je to zavreno, da, to sam zaboravio da kaem za ovu Markobaiku isto, ona je u toj zadnjoj turi bila. Ona je bila i Dai Zoran je nju zadnju izveo. Ona je molila, kukala. Bilo je ono, radite od mene ta hoete, ali nemojte me ubiti.

Vukovarska tragedija 1991 Dai joj je prislonio na stomak, na donjem delu stomaka naslonio je puku i opalio rafal, tako da je ona zavrila u desnom delu rupe, na samom oku, tako da je deo tog tkiva i Stanka pogodio, to tkivo kada je Dai rafalom tukao i Stanka su kasnije malo zavrkavali, ta ja znam. PREDSEDNIK VEA: U Vukovaru? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, ono, nisu ba svi, ali ono ko zna, pa nekada su mu nabacivali, kao na ustima ti je i tako dalje. Kada je zavreno kompet streljanje, moda odmah po samom zavretku, ne znam kako, ali koje pozvao, kako je pozvao, to stvarno to nisam nikada pitao, niti sam znao, doao je bager. To je ustvari utovariva, ult kako ga zovu, ti to na njima rade, na ultu, to je kaika, otprilike, nije otprilike, nego je tri kubika, ona velika kaika koja hvata. On je to za svojih desetak minuta tu zemlju preko leeva zagrnuo i mi koji smo tamo bili, oni koji su doli sa kolima, oni su otili sa autima i kolima nazad, a nas nekoliko koji smo doli jedan deo puta kolima, jedan peke, smo se vratili sa samim bagerom. Ja sam se zakaio na onu papuu sa strane, nisam ulazio u prikolicu, nego sa strane na papuicu. Doli smo do, opet smo se vratili, znai, do hangara. To je jedini put dolaska od Grabova do hangara i nazad prema Vukovaru, znai to je jedini put kojim se vraamo, znai, opet do hangara. U dnu hangara, kada sam doao, vrata su bila otvorena irom. Bilo je njih, po mojoj proceni, ne vie od desetak, desetak ih je jo bilo u hangaru, desetak. Ispred hangara je bio Stanko, Miroljub, taj Pero i Slavko. Nije ih bilo vie, mislim, nije ih bilo vie, uglavnom veina ovih to su bili ispred hangara, taj narod, ti ljudi su otili i moda jo tamo nekolicina njih iz samih tih jedinica, koje su bile neposredno blizu hangara, pa, bilo je nekog drvea malog, uglavnom to je blizu, znai, ti su ljudi jo bili tamo. Po naredbi, to sam zaboravio da kaem, po samoj naredbi vojne policije, da se izae iz hangara, to im je bilo nareeno, verovatno od tih nekih oficira koji su ulazili unutra, da se ta vojna policija povue. Jedan deo se povukao moda za jedno pola sata. PREDSEDNIK VEA: Jeste li Vi to uli? SVEDOK BOO LATINOVI. Da, da. PREDSEDNIK VEA: Jeste li videli ko je to naredio i kada je to nareeno? SVEDOK BOO LATINOVI: Ja se stvarno tih, te ljude koje nisam viao na ratitu u Vukovaru, to su, uglavnom to su oficiri koji su bili u Negoslavcima. Ja njih nikada, mislim, ne bih se setio ni lika, niti bi ih prepoznao sada, niti znam kako se zovu. tuka zato i zna imena, poto je to bila njegova jedinica, on je njih nabrajao, ali ja stvarno to znam iz samog

1602

1603

Vukovarska tragedija 1991 Vukovara, njih nekoliko, video sam ljivananina, Radia, Bojkovskoga, ovoga Boru Teia, Borislava Teia, Zirojevia i to je ta grupa, njih pet do est ljudi. PREDSEDNIK VEA: Koje ste Vi znali? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, ali ti su bili, znai, na samim borbenim linijama. Ove druge koje nisam ni viao nikada, niti bi ih ikada u ivotu mogao prepoznati. Uglavnom taj jedan je naredio da se ta vojna policija povue. Vojna policija se uglavnom povukla, njih nekoliko je ostalo, maltene dok sam ja bio u hangaru, jo je nekoliko bilo, i kasnije je i tih nekoliko otilo. PREDSEDNIK VEA: Kada su se oni povukli, po Vama, kada su se oni povukli? To locirajte vezano za deavanja, da li je doao taj prvi traktor, nije? SVEDOK BOO LATINOVI: Jedni su, jedni su. PREDSEDNIK VEA: Rekli se nam za onu dvojicu koji su doli puhom, pa razgovarali sa Vujoviem i rekli ste ta su mu rekli, pa u odnosu na to? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, jedni su se povukli ubrzo, znai, posle odlaska tog dipa, jedni su se ubrzo povukli. Jedan deo, verovatno ovaj drugi deo je ostao malo due, jer nisu imali prevoza. Sada to ne znam tano. Ja sam onda ve otiao, ali jedna grupa, veina je njih otila odmah, posle naredbe jednog od tih oficira to je naredio da se vojska, da se vojna policija povue. A jedni su ostali, dok sam ja bio tamo. PREDSEDNIK VEA: Gde je tu Joca Kafi? SVEDOK BOO LATINOVI: I on je otiao, i on je otiao. PREDSEDNIK VEA: Kada? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, dok sam ja bio tamo, znai, dok je popis vren, bio je, posle ga vie nisam viao, znai i on je otiao, verovatno u toj prvoj grupi. Mislim ja se stvarno ne seam, ali mislim da je otiao meu prvima tamo, koji su bili. Njih je samo dvojica-trojica ostalo, navodno ekali prevoz. Ja sam onda ve otiao na rupu, da li je neko po njih doao, nije, verovatno jeste. Kada sam se vratio, vie nije bilo od vojne policije nikoga. PREDSEDNIK VEA: Nikoga? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Koliko je naroda ostalo tamo kod hangara, kada ste Vi otili na rupu? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, bila je jo moda tu jedna grupica manja. E, sada to vie ne znam da li su to ti koji su tamo bili blizu hangara, ta jedinica, veina tih ljudi, bilo je neto i teritorijalaca, ali, kada sam se vratio, samo njih nekoliko sam video jo ispred samog hangara. PREDSEDNIK VEA: Da, rekli ste, Vujovi, Vujanovi, Pero i Slavko?

Vukovarska tragedija 1991 SVEDOK BOO LATINOVI: Da, njih par je tamo bilo. PREDSEDNIK VEA: I desetak zaroblenih u hangaru jo? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, da. Ja sam onda otiao kui. Otiao sam. PREDSEDNIK VEA: Ovi su ostali? SVEDOK BOO LATINOVI: Ovi su ostali, da. I onda se sa tih, kao navodno, ta grupa to je ostala, njih su smatrali, verovatno su ih smatrali voama hrvatske vojske, pa su ih, uglavnom su oni isto postreljani, to se odmah ulo, drugi dan, drugi dan, trei po gradu, ne po gradu, to nije ni bilo grada. Neko kae grad i narod. Mi smo se svi mogli skupiti, koliko se ratovalo, na primer, koji su ili u samu borbu, pa to je moglo sati, pa po mojoj proceni u jedan onaj harmonika autobus. To nije bilo puno ljudi. Kada neko kae celi grad pa, celi grad, centar, ostalo baba i dedova tih to smo povadili, to je te dve, dve i po hiljade, tri veinom civila iz tih penzionerskih zgrada. To smo ih dopratili, jer mi kada idemo, znai, na ienje, uvek po kuama, kue se blokiraju, ulice se blokiraju, jer, normalno, u svakoj toj blokadi, neko od nas pogine. Nikada se ne zna ko e poginuti. Znai, nikada se ne zna kada e ko poginuti, tako da sam, ovaj, i kada se ilo na Milovo brdo osvajti, onda sam prvi put, nisam direktno kontaktirao sa njim, sa Radak Saom, Cetinjem, on je, ja sam bio malo napred, to je bila jedna mala uliica, on je bio kod Kongres kole na jednoj kapiji, on i Gutovi, taj to je umro pre dve-tri godine, verovatno od posledica ranjavanja, njih dvojica su stali na kapiju. Ja sam im rukom govorio da se sklone iza. Oni su stali uz kapiju, poto je kapija bila limena, sa preke strane kue tog naselja, Boka Buha naselja. Cetinje je negde dobio naprsnue po vratu, a Gutovi je tee ranjen bio, tako da je, uo sam da je pre dve ili tri godine preminuo od tih posledica ranjavanja. PREDSEDNIK VEA: Rekli ste za onu zadnju grupu, o tome da ste priali u gradu, tj. meu vama tamo, to su bile neke stareine i tako dalje? SVEDOK BOO LATINOVI: Oni su verovatno smatrali da su oni. PREDSEDNIK VEA: Nemojte izvoditi zakljuke oni su smatrali ovo ili ono, nego ta Vi od toga znate? SVEDOK BOO LATINOVI: Znam samo da su i njih postreljali. PREDSEDNIK VEA: To ste uli? SVEDOK BOO LATINOVI: Da, to sam uo. PREDSEDNIK VEA: Niste videli, Vi ste otili kui? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne, nisam video, otiao sam kui, tako je.

1604

1605

Vukovarska tragedija 1991 PREDSEDNIK VEA: To Vas pitam. Kada ste to uli, eventualno, od koga ste to uli i u tom kontekstu, kako se to prialo o tom dogaaju? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, bilo je ono prie. PREDSEDNIK VEA: O tom delu deavanja? SVEDOK BOO LATINOVI: ta se desilo sa onih desetak to je ostalo, kae i te smo isto, da li je rekao Stanko ili Miroljub, i te smo kae postreljali. To je to. PREDSEDNIK VEA: Da li je bilo overavanja na rupi? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, jeste. Ja kada sam bio, Kinez je prilazio, prilazio oko rupe, znai u krugu rupe, prilazio i koji bi davao znake ivota, on je prilazio i pucao sa rupe, overavao ih je, znai. PREDSEDNIK VEA: Sa ivice rupe? SVEDOK BOO LATINOVI: Sa ivice rupe, da. PREDSEDNIK VEA: Da li Vas dobro pratim. SVEDOK BOO LATINOVI: Nosio je onu. PREDSENDIK VEA: Ova dvojica bi nakon izvrenog streljanja, ova dvojica zarobljenih bi ubacivali te streljane u rupu? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste. PREDSEDNIK VEA: Pa, Kinez bi potom sa ivice rupe vrio overavanja! SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, da. PREDSEDNIK VEA: A ne pre? SVEDOK BOO LATINOVI: Ne, ne. PREDSEDNIK VEA: Da. SVEDOK BOO LATINOVI: Kada bace unutra. PREDSEDNIK VEA: Opiite malo taj ult? SVEDOK BOO LATINOVI: To je ult ute boje. PREDSEDNIK VEA: ute boje? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. Ne razumem se ba toliko u tu tehniku, ali znam da tri kubika. PREDSEDNIK VEA: Toka, guseniar? SVEDOK BOO LATINOVI: Toka, gumeni veliki tokovi. PREDSEDNIK VEA: Gumeni veliki tokovi? Da li ste tamo na rupi videli, shvatio sam da poznajete gospodina Radak Sau? Shvatio sam da ga znate, sa jednog dogaaja sa Milovog brda? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. Pa, Radak Sau sam tanije i to sa Milovog brda, to je bilo samo povrno, znai na blic sam ga video, ali kasnije kada smo doli dole do pumpe, benzinske pumpe, drvena pijaca, tu

Vukovarska tragedija 1991 smo, on je verovatno doao iz pravca, mislim da su on i ankovi, mislim da su bili zajedno u toj jedinici. Ko ih je vodio, to tano ne znam, ni koja je, ija je to grupa bila, uglavnom njihova je grupa dola do benzinske pumpe iz pravca Milovog brda. A Stanko, ja i naa ta grupa, mi smo se sputali od suprotnog pravca, ustvari, Preradovieva ulica prema Milovom brdu, tanije od fabrike Vuteksa prema istoj pumpi. Tu smo se i sastali, znai na samom uglu, evo ovako ravanje, znai ovo dole put ide ka centru i tu sam ga video, lino sam ga video i jo jednom kada smo. PREDSEDNIK VEA: Kada je to? SVEDOK BOO LATINOVI: To je bilo jedno dva do tri dana. PREDSEDNIK VEA: Koliko je to, do zavretka borbi? SVEDOK BOO LATINOVI: Jedno dva do tri dana, tako, dva, tri moda i dan, ali neznam tano, ne seam se, ali znam da je to bilo. U jednom momentu, mi kada smo doli, ili smo prema pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola, poludesno od te pumpe, poludesno, kada se ide u pravcu grada, znai, to je par stotina metara od samog centra grada i sa brda smo, na nas su bacane bombe, pucalo se po nama, onda smo mi zakljuili da niko ne moe biti gore na tom delu brda, nego neka od naih jedinica. Poto je Stanko nosio motorolu i kada smo preskakali neke zidove tu gde nismo mogli ta da miniramo, da proemo, onda smo preskakali zidove i verovatno, ne verovatno, nego motorola mu je ispala i nismo bili u kontaktu ni sa jednom od naih jedinica i onda sam se vratio da kaem, ja i jo jedan, ne znam kako se zove, taj je bio teko ranjen onda, negde su ga, mislim da je odneen za Beograd u bolnicu, da se tu gde je bio Cetinje i ankovi da kaemo njima, poto su imali motorolu, da nazove ove druge jedinice, da smo mi ispod, dole, kako se to brdo zvalo, Supanevo brdo ili Tri rue, kasnije se to zvalo, dobro, to je nekada bilo ovo ime, nekada ono, da se ne tue dole, da se nalazi Stankova jedinica, eto tako da. PREDSEDNIK VEA: Ko je imao motorolu, rekoste? SVEDOK BOO LATINOVI: Njihova jedinica, ne znam ko u njihovoj jedinici, mislim da li je ankovi imao, da li je sam Cetinje, uglavnom oni su imali motorolu. Svaka grupa je imala motorolu, da se moe kontaktirati. PREDSEDNIK VEA: Zato ga zovete Cetinje? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, tako smo ga i videli, to kau, Cetinje. PREDSEDNIK VEA: Molim? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, poto je iz Crne Gore, Cetinje, verovatno, ne znam.

1606

1607

Vukovarska tragedija 1991 PREDSEDNIK VEA: Kako ste ga Vi upoznali? SVEDOK BOO LATINOVI: Kaem Vam, ja njega ovako da ga znam, sto-posto lino, ja njega znam vie povrno i pisalo je u novinama za njega Cetinje, jer svi smo mi brisali te svoje oznake sa lemova. Na primer, ja sam imao etiri S, uglavnom svi smo crvene petokrake skidali. PREDSEDNIK VEA: Njemu je na lemu pisalo Cetinje? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: I tako ste ga i zvali Cetinje? SVEDOK BOO LATINOVI: Pa, Cetinje, ja sa njima u grupi nisam ni bio, nego sam ga video u dva navrata, dva ili tri navrata, da i bio je, mislim, po mom saznanju, bio je dobar borac, tako da smo se, ako on ide sa neke strane, znai to je neka sigurnost, ipak bila da nee napustiti teren i ta ja znam. PREDSEDNIK VEA: Pa, kako on ide, ta to znai? SVEDOK BOO LATINOVI: Mislim ta njihova grupa. PREDSEDNIK VEA: Ta njihova grupa? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. Jer bilo je ljudi koji krenu, pa se vrate. Ako odete Vi, na primer u pic, a ovi Vam uu sa bone strane, onda tu dolazi, normalno do stradanja jedinice. PREDSEDNIK VEA: Sau Radaka, rekose, da ste ga videli na Ovari? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: I to kada ste doli, Vi kada ste doli tamo? SVEDOK BOO LATINOVI: Da. PREDSEDNIK VEA: Opisali ste tu situaciju, ali nisam siguran da sam Vas dobro shvatio. Gde je Saa Radak kada ste ga videli prvi put tamo? Da li je on u tom paliru? SVEDOK BOO LATINOVI: Jeste, on je bio u tom paliru, da kao i sve druge to sam naveo.

Vukovarska tragedija 1991

Presuda za masakr na Ovari: Sudska overa zloina

Podseajui na Marka Miljanova i njegovo vienje razlike izmeu ojstva i junatva, sudija Vesko Krstaji je obrazloenje zavrio: Junatvo je sebe od neprijatelja sauvati, a ojstvo je drugoga od sebe sauvati. O svemu e istorija doneti sud, a ovu presudu shvatite kao presudu vaem ojstvu pie: Tanja Tagirov

Presudom vijea Specijalnog suda za ratne zloine u Beogradu, u ponedjeljak, 12. decembra, nakon punih 14 godina od pada Vukovara, napokon je i slubeno prekinuta zavjera utnje o ratnom zloinu na poljoprivrednom dobru Ovara, kad je u noi od 20. na 21. novembra 1991. godine pobijeno 200 ratnih zarobljenika, izvedenih iz vukovarske bolnice. Od ukupno 21 optuenog pripadnika nekadanje Teritorijalne obrane Vukovara i paravojne jedinice Leva Supoderica, koju je 1991. godine osnovala u idu Srpska radikalna stranka hakog optuenika Vojislava eelja, njih 16 je kraj suenja doekalo na optuenikoj klupi: dvojica ranije optuenih dobila su status svjedoka saradnika, protiv jednoga (Milana Bulia Bulide) postupak je izdvojen zbog loeg zdravstvenog stanja, Saa Radak zvani Cetinje uhapen je u proljee ove godine, pa mu se takoer zasebno sudi, a Mirko Vojinovi zvani apalo umro je u novosadskoj bolnici neposredno pred lanjski poetak velikog suenja, od ozljeda zadobijenih u pokuaju samoubojstva. Krivci nisu svi ovdje, puno ih je koji nisu u ovoj sudnici, konstatacija je predsjednika sudskog vijea, suca Veska Krstajia u obrazlaganju presude kojom su, od 16 optuenih, osmorica osuena na maksimalnih 20 godina zatvora, trojica na 15, jedan na 12 godina, jedan na pet i jedina ena meu njima, Nada Kalaba, inae supruga drugooptuenoga, na devet godina zatvora, dok su dvojica osloboena zbog nedostatka dokaza.

1608

1609

Vukovarska tragedija 1991 Nakon dugog i esto munog istraivanja zloina u sudnici Specijalnog suda, sasvim je jasno da krivci jo nisu svi na broju. Ovom prilikom, pred dugo ekanu i ipak dostinu pravdu izvedeni su neposredni izvrioci zloina, a izmeu njih i vukovarske trojke, koja je po pravdu privedena u Haki tribunal, ima nekanjena jo cijela galerija likova. U tome se, osim suca Krstajia koji je konstatirao da nisu svi krivci u sudnici, slau mnogi koji su sudjelovali u postupku, ali za nadati se i Tuilatvo, s obzirom na to da prvi ovjek te institucije, tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi kae: Ni u jednom naem predmetu, pa ak niti u Ovari, spisak osoba koje su nama od interesa nije konaan. Po prirodi stvari, u tim krivinim delima uestvuje veliki broj lica i mi stalno dolazimo do novih saznanja i do sve veeg i veeg broja ljudi koji su direktni uesnici ratnih zloina (Pravda u tranziciji, broj 2). PREDAJA ZAROBLJENIKA: Ma koliko kako to i Krstaji ree bilo nemogue istraiti cijelu i potpunu istinu, pogotovo nakon proteka 14 godina, sud je uspio rekonstruirati i dogaaj, i uee optuenih u zloinu. Kroz sudnicu su proli mnogobrojni svjedoci, neki i sami neposredne rtve koje su u posljednjem trenutku spaene neijom milou, neki od armije tugujuih iji su najblii ubijeni na Ovari, ali i pripadnici formacija koje su predvoene JNA, iji su oficiri i nii kadar takoer svjedoili oslobaale Vukovar; izvedeni su brojni drugi dokazi, meu kojima i itanje ratnih i operativnih dnevnika oruanih snaga koje su djelovale pod zapovjednitvom JNA, ispitani vjetaci... Rekonstrukcija je, u nakraem, pokazala slijedee: borbe za Vukovar prestale su 18. novembra. Istoga dana predaje se Mitniki bataljon, iz kojega je oko 170 zengi, kako su ih zvali (Zbor narodne garde), poloilo oruje, te nakon noi provedene u hangaru na Ovari odvedeno u sremsko-mitrovaki zatvor. Iduega dana, 19. novembra, iz podruma i ruevina izlaze civili koji su preivjeli opsadu svoga grada i koji organizirano, autobusima koje je osigurala JNA, odlaze iz Vukovara ili za Srbiju, ili za Hrvatsku. Dan nakon, dogaa se evakuacija vukovarske bolnice: trijau obavljaju organi bezbednosti JNA, odvajajui ranjenike i osoblje bolnice od 250 ili 260 ljudi koji su, po njima, sudjelovali u borbama. Nejasno je, rei e Krstaji u usmenom obrazloenju presude, po kojem kriteriju su izdvojene i dvije ene, od kojih je jedna bila u visokoj trudnoi; svakako, oba su lea ekshumirana, zajedno s jo 198 mrtvih, iz masovne grobnice na Grabovu pokraj Ovare. Ti ljudi su, nakon trijae odvedeni najprije u krug Veleprometa, a od tamo nakon maltretiranja, pa i ubojstava u hangar na Ovari. U razmaku od te

Vukovarska tragedija 1991 dvije toke, nota bene, nestaje jedan broj ljudi, njih oko 60 (jedan autobus, rekli su neki svjedoci), za iju sudbinu se ni dan-danas ne zna. Dok zarobljenici, ne znajui to, idu na svoj posljednji put od Veleprometa do Ovare, u neposrednoj blizini zavrio se sastanak tzv. vlade SAO Istone Slavonije, Baranje i zapadnog Srema: sve najvee glaveine eljne drave, sve dravnik do junaka, od skladitara, ivog i odbjeglog Gorana Hadia do vojvode, mrtvog Arkana, trae od JNA da im se prepuste zarobljenici jer imaju dokaze da je rije o najokorjelijim ustaama kojima narod Vukovara treba suditi to se i dogaa, nakon to napadaju, vrijeaju i pljuju pukovnika Bogdana Vujia, koji im je ispred nosa noas odveo 1500 zloinaca, ustaa. U taj kaos, naime, Mile Mrki donosi odobrenje kojim se daje saglasnost da se predaju zarobljenici lokalnim vlastima. VOJSKA SE POVLAI: Na Ovari su ve svi podanici te samozvane drave i iste takve vlasti: po nareenju zapovjednika TO-a Miroljuba Vujovia i njegovog zamjenika Stanka Vujanovia, ovjeka sa velikim crnim eirom, njihovi podreeni formiraju palir, kroz koji protravaju zarobljenici na putu od autobusa do hangara, koje mlate ime stignu: drvenim palicama, metalnim tangama, kundacima puaka, rukama, nogama... Maltretiranje se nastavlja i u hangaru, gdje se zarobljenici popisuju, ulazi tko kako hoe i udara koga hoe. Tu dolazi i Nada Kalaba, koja kako joj je presueno trai ovjeka koji je kriv za njen otkaz prije nekoliko mjeseci, pa ga ubija ispred hangara metkom u potiljak. Vojska, to malo SMB uniformiranih koji su ipak tamo, pokuavaju uvesti reda, ali nakon silnih natezanja po ne zna se ijem nareenju povlae se s Ovare u sigurne Negoslavce. uje se, priaju neki svjedoci, buka graevinskih maina, pada rani novembarski mrak, dolazi traktor s prikolicom, koja potom, jednu po jednu grupu zarobljenika, odvozi negdje u tamu. Drugooptueni Vujanovi izdvojenoj grupi kae, da bi prikrio da im je namijenjena samo smrt, da ih voze nazad u Velepromet. ta da su znali da idu na streljanje? Za pretpostaviti je da bi dolo do pobune 250 ljudi. To je bila samo maska za ono ta e im se desiti, zakljuuje sudsko vijee. U mraku, na Grabovu, mehanizacijom je ve iskopana rupa: na toj rupi, svi su optueni osim Kalabe, koja je svojih devet godina zaradila ve kod hangara, i dvojice osloboenih, za koje sud nije naao pouzdane dokaze da su ubijali na Ovari. Uz naredbe drugooptuenog Vujanovia: Pucajte, pike ustake, puca se u jednu po jednu grupu zarobljenih, koji posljednje trenutke u ivotu stoje na zemlji izvaenoj iz vlastite budue grobnice, pogoeni padaju, a Predrag Milojevi Kinez potom prilazi i ovjerava rtve. Svaka nova skupina rtava u iskopanu jamu ubacuje prethodno ubijene, da bi

1610

1611

Vukovarska tragedija 1991 potom i oni bili ubijeni. Kad je neko u streljakom stroju, nema sumnje da je uestvovao u streljanju, stav je sudskog vijea, od ega nije izuzet ni komandant Leve Supoderice Milan Lanuanin Kameni, iako njega nitko ne tereti da je lino pucao u zarobljenike. Radili su to, meutim, njegovi podreeni, u njegovom prisustvu. Svi optueni tvrdili su u svojim obranama da nisu krivi, da nisu nikoga ubili, neki su tvrdili da nisu bili ni u Vukovaru, niti na Ovari, niti na Grabovu toga dana. Jedan od njih, optueni Milan Vojnovi zvani Mio Medonja, na primjer, tvrdio je u svojoj obrani da je na Ovaru, do hangara, iao tek da nae svoju ker Zvjezdanu, koja je rat provela u opsjednutom gradu Vukovaru. Nita, meutim, niste govorili o svom zetu (Ismetu Ivi) Ahmetoviu, koji je drugi na spisku rtava, rekao mu je sudac Krstaji obrazlaui dodijeljeni mu petnaestogodinji zatvor. SVEDOCI SARADNICI: Tek su dvojica optuenih priznali zloin: treeoptueni Jovica Peri u policijskom ispitivanju (u prisustvu advokata i tuioca), im je uhapen u aprilu 2003. u akciji Sablja. Od njega su se u civilnoj sudskoj proceduri prvi puta uli detalji o tome to se doista dogaalo na Ovari, mnoge detalje zloina koji su tek kasnije, u mukotrpnom postupku, stvarno dokazani. Drugo priznanje ulo se pri samom kraju dokaznog postupka: Ivan Atanasijevi, prije rata Ivica Husnik, priznao je da je ubio jednog zarobljenika na rupi, nakon to su ga zbog toga to je Hrvat po ocu na to prisilili drugi, u prvom redu teritorijalac zvani Topola, koji je kasnije poginuo negdje u Bosni. Valja saekati pismeni otpravak presude, pa vidjeti zato vijee nije to priznanje, kako su neki oekivali, honoriralo kaznom niom od maksimalnih 20 zatvorskih godina. Atanasijeviev advokat Vojislav Vukoti kae da je njegov branjenik istinu elio rei ve u prvom ispitivanju: Nije to uradio iz straha, zbog pretnji njemu i njegovoj porodici da ne otkrije istinu, ali je injenica da je on, ne mogavi vie izdrati taj teret i govorei istinu na kraju postupka tom istinom veoma doprineo utvrivanju istine o zloinu i rtvama na Ovari. Jo su dvojica optuenih progovorila o zloinu i na njihovim se svjedoenjima, u velikoj mjeri, i temelji presuda: dva svjedoka saradnika, koji su i sami ubijali na Ovari, jedan kod hangara, drugi u streljakom vodu na Grabovu. Obrana je tokom postupka osporavala validnost dvojice svjedoka saradnika, a veina optuenih prebacivala je odgovornost na njih. Oni su ubojice, Svedoka saradnika su zvali Monstrum i sline kontraoptube pljutale su u sudnici na raun dvojca koji je promijenio status optuenih u status suraivaki sa sudom. Takvi su kakvi su, po samoj zakonskoj definiciji,

Vukovarska tragedija 1991 naglasio je sudac Krstaji, taj status dobijaju oni koji su i sami sudjelovali u krivinim djelima. Nema moralnih i etiki ispravnih meu njima, ali oni su neophodan instrument za procesuiranje ovako tekih krivinih dela, kae Krstaji u usmenom obrazloenju, odgovarajui na primjedbe da su drugaije iskazivali o jednom konkretnom dogaaju, ubojstvu trudne Ruice Markobai: oba o nainu lienja ivota Ruice Markobai identino iskazuju, da je ubijena rafalnim pucnjem u trbuh, to dokazuju i vjetaki nalazi nakon ekshumacije i identifikacije. Oba svjedoka saradnika su, inae, na glavnom suenju svjedoili na zatvorenoj sjednici, uz iskljuenje javnosti, ali je drugi svjedoio otvoreno u septembru ove godine u izdvojenom postupku protiv Sae Radaka: Dai Zoran (momak s Karaburme, navodno kasnije poginuo) je nju zadnju izveo. Ona je molila, kukala. Bilo je ono, radite od mene ta hoete, ali nemojte me ubiti. Dai joj je prislonio na donji deo stomaka puku i opalio rafal, tako da je ona zavrila u desnom delu rupe, na samom oku. Deo tog tkiva je i Stanka (druooptuenog Vujanovia) pogodio i Stanka su kasnije malo zafrkavali i zvali ga pikice, ispriao je svjedok u postupku Radak, objanjavajui da je rtvu poznavao od malih nogu, te da se prialo da je njen suprug sekao deci prste, pravio ogrlice od tih prstia. TA JE VOJSKA ZNALA: Kad je o vojsci koja je, kako su to stalno tokom suenja isticali zastupnici porodica rtava, na milost i nemilost prepustila zarobljenike teritorijalcima i ostalima rije, valja zaviriti u Operativni dnevnik 80. motorizovane brigade, iji su pripadnici upravo to uinili. U 16 sati 20. novembra oni jo uvaju zarobljene na Ovari, u 22.35 kako stoji crno na bijelo vojno osiguranje je povueno, a ujutro u sedam sati narednoga dana, 21. novembra, u biljeci se kae da je u toku noi u rejonu Grabovo otvarana vatra iz peadijskog naoruanja, te se istoga jutra na sastanku komande brigade govori o tome da je zloin poinjen. Ipak, veina svjedoka iz JNA paketa tvrdila je, jednako kao i optueni, da su za zloin uli tek nakon nekoliko godina, zahvaljujui medijima, jednako kao to je i Aleksandar Vasiljevi, 1991. naelnik Uprave bezbednosti SSNO-a za zloin uo kako je svjedoio pred sudom tek od novinara Jovana Dulovia, bez obzira na to da su i kamere 19. novembra, ispred vukovarske bolnice, zabiljeile na snimku fino drutvo: majora Veselina ljivananina, Neboju Pavkovia, tadanjeg potpukovnika i efa Kabineta tadanjeg ministra obrane Veljka Kadijevia, te Momira Gavrilovia, radnika Slube dravne sigurnosti MUP-a Srbije, koji je u istonoj Slavoniji bio u jedinici eljka Ranatovia Arkana, to je kako na suenju ree zastupnik oteenih, advokat Rajko

1612

1613

Vukovarska tragedija 1991 Danilovi dokaz da su i ta sluba i Ministarstvo obrane imali uvida u to to se dogaalo u Vukovaru. Ne mogu se kriti oni koji su ubijali i klali nae vojnike i da se izvuku odavde, izjava je ljivananinova koju su tad, ispred bolnice, zabiljeile kamere RTS-a, iji novinar komentira ratne zarobljenike koji su 19. novembra 1991. dovedeni u vukovarski Velepromet: Re je o vie od tri hiljade zarobljenih ustaa, od kojih su mnogi skinuli uniforme i ustaka znakovlja. Dokaz kojim dotini koji se naziva novinarom potkrepljuje svoje tvrdnje da su zarobljeni pripadali ustakim formacijama jest da su mnogi od njih imali vojne izme strane proizvodnje, inae proizvod predratnog vukovarskog Borova, koji se u Beogradu nakon pada toga grada kupovao na crnoj berzi, za sitne pare. Ti zlikovci ne izgledaju tako opasno bez narkomanskih priceva, nastavlja s patriotskim ushitom ratnohukaki dojavnik i dodaje da je svim zarobljenima uzeta parafinska rukavica ime je dokazano da su svi upotrebljavali oruje u poslednja 24 sata, a kod dvojice je naena i krv, koja ne pripada njihovoj krvnoj grupi. OBOSTRANE ALBE: Primjer je to na alost, tek jedan od tada prevladavajuih kako je dravna propaganda ubijala zdravu pamet. I ta je nezaobilazna dimenzija nala mjesto u sudskom postupku protiv 16 optuenih. Gordana Loznalijevi-Danilovi, zastupnica porodica rtava konstatirala je u svojoj zavrnoj rijei da bi politika propaganda kao odgovor na pitanje kako je bila mogua tako bestijalna egzekucija meu dojueranjim prijateljima i susjedima bila previe jednostavan i jednostran odgovor. Ne mogu da verujem da je to neka iskonska mrnja, netrpeljivost koja je duboko usaena, jer se radi o ljudima koji su iveli jedni pored drugih, koji su zajedno radili u istim preduzeima, koji su poseivali iste kafane, koji su se druili na sportskim utakmicama..., kazala je, konstatirajui da odluka da se pogube zarobljenici, sugraani druge nacionalnosti, nije mogla biti ni spontana, niti podstaknuta od strane lokalnih pojedinaca koji su se nametnuli kao voe, ve je morala biti negde doneta gde se takva monstruozna odluka moe doneti, negde u vrhovima neke vlasti, vojne ili u krugovima politikih monika. Sud, jasno, u tu dimenziju nije ulazio, ma koliko se i politika povremeno uvlaila u sudnicu. Sud je u ovom predmetu sudio konkretnim ljudima, po konkretnoj optunici. Podsjeajui na Marka Miljanova i njegovo vienje razlike izmeu ojstva i junatva, sudac Vesko Krstaji je obrazloenje zavrio: Junatvo je sebe od neprijatelja sauvati, a ojstvo je drugoga od sebe sauvati. O svemu e istorija doneti sud, a ovu presudu shvatite kao presudu vaem ojstvu.

Vukovarska tragedija 1991 Presudu prvostepenog vijea oekuje provjera na Vrhovnom sudu Srbije, albe su ve najavili advokati optuenih, ali i Tuilatvo, zasad u odnosu na oslobaanje dvojice optuenih. Ve sad je, meutim, jasno da je odluka da se i sud i tuilatvo specijaliziraju u problematici ratnih zloina bila potpuno pravilna i da je ovo sudsko vijee, ali i Tuilatvo tokom postupka, ve u prvom vrlo zahtjevnom sluaju maksimalno profesionalno provelo suenje, to su priznali i sami uesnici advokati optuenih i oteenih, u prvom redu ali i brojni promatrai. ak i porodice rtava s Ovare, prvi puta u 14 godina, nale su bar komadi smirenosti u svom bolu. Prvi siguran korak ka pravdi za krivce poinjenih zloina je srpsko pravosue uinilo, o emu e i historija, osim vie sudske instance, takoer donositi svoj sud. Pa makar pravda i kasnila 14 godina, nekako je lake kad se pokae da ipak nije nedostina. Kazne Za ratni zloin na Ovari 1991. godine osueno je 14, a osloboena su dvojica pripadnika nekadanje Teritorijalne obrane Vukovara i paravojne, dobrovoljake jedinice Leva Supoderica. Na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora osueni su nekadanji zapovjednik TO Vukovara Miroljub Vujovi i njegov zamjenik Stanko Vujanovi, te zapovjednik Leve Supoderice Milan Lanuanin, kao i Predrag Milivojevi, Predrag Dragovi, Ivan Atanasijevi, ore oi i Miroslav ankovi, svi zbog maltretiranja i ubijanja ratnih zarobljenika na Grabovu kod Ovare. Na 15 godina zatvora osueni su Vujo Zlatar, Jovica Peri i Milan Vojnovi, dok je Predrag Madarac osuen na 12 godina zatvora, Nada Kalaba zbog ubojstva jednog zarobljenika ispred hangara na Ovari na devet godina zatvora i Goran Mugoa, zbog premlaivanja zatvorenika ispred hangara i samom hangaru, na pet godina zatvora. Marko Ljuboja i Slobodan Kati osloboeni su optube, uslijed nedostatka dokaza da su sudjelovali u maltretiranju i ubijanju ratnih zarobljenika, te su nakon izricanja presude puteni na slobodu, kao i Goran Mugoa, koji e pravomonost presude kojom je osuen na pet godina zatvora saekati na slobodi.

1614

1615

Vukovarska tragedija 1991 Optunice Prva optunica Tuilatva za ratne zloine podignuta je protiv osmorice (meu njima i Vojinovia, te prvog svjedoka saradnika) 4. decembra 2003. godine, druga podignuta 24. maja 2004. godine obuhvatila je 11 optuenih, a trea je podignuta dva dana potom, protiv jo jednog optuenog. Ove godine, nakon hapenja i dovretka istrage, podignuta je i etvrta optunica protiv Sae Radaka. Suenje je poelo 9. marta prole godine, najprije po prvoj optunici, kojoj je nakon neto vie od tri mjeseca pripojena i druga u jedinstveno suenje, koje se otad odvijalo svakog mjeseca po tjedan dana, s obzirom na tehnike kapacitete zgrade suda u Ustanikoj ulici. VREME, br. 780, 15. 12. 2005.

Vukovarska tragedija 1991

Nove presude i optunice u sudu za ratne zloine

BEOGRAD, 29. decembar 2006. (Tanjug) - Presude dravljanima Srbije za ratne zloine i podizanje novih optunica obeleili su 2006. godine rad Vea za ratne zloine beogradskog Okrunog suda. Na 13 godina zatvora osudjen je 18. septembra Anton Lekaj, nekadanji pripadnik albanske teroristike organizacije OVK, za ubistvo jedne osobe iz grupe otetih svatova nealbanske nacionalnosti u Djakovici 1999. godine. Lekaj je proglaen krivim i zbog toga to je kao lan takozvane grupe Cipat pod komandom hakog optuenika Ramua Haradinaja, sa jo nekoliko saboraca uestvovao u protivzakonitom zatvaranju i viednevnom zlostavljanju 13 nealbanaca iz svatovske povorke, od kojih su etiri osobe ubijene. Dobrovoljac bive JNA Saa Radak osudjen je 6. septembra na maksimalu kaznu zatvora od 20 godina zbog uee u ubistvu 198 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara 1991. godine. U sluaju Ovara 14 pripadnika teritorijalne odbrane Vukovara i paravojne formacije Leva supoderica osudjeno je 12. decembra 2005. godine na viegodinje kazne zatvora. Vrhovni sud Srbije ukinuo je 14. decembra prvostepenu presudu uz obrazloenje da nije pouzdano utvrdjeno da su glavni optueni Miroljub Vujovi i Stanko Vujanovi bili komandant, odnosno zamenik komandanta, jedinica TO. Sudjenje petorici pripadnika paravojne formacije korpioni koji se terete za ubistvo estorice srebrenikih muslimana u julu 1995. godine ulo je u zavrnu fazu. Preostalo je da, poetkom idue godine, pre izricanja presude, tuilac, punomonici opteenih, branioci i sami optueni iznesu svoje zavrne rei.

1616

1617

Vukovarska tragedija 1991 Na sudjenju estorici optuenih za vie ratnih zloina poinjenjih na teritoriji Zvornika u junu 1992. godine, sasluani su dosad brojni svedoci, medju kojima i dvojica zatienih svedoka Hakog tribunala. U specijalnom sudu za ratne zloine 2. oktobra poelo je sudjenje osmorici bivih policajaca optuenih za ubistvo 48 lanova porodice Beria u Suvoj reci 26. marta 1999. godine. Prvooptueni Radoslav Mitrovi negirao je da je naredio ubistvo albanskih civila tvrdei da je u to vreme bio u Prizrenu. Sudjenje bivim pripadnicima posebnih policijskih jedinica Sretenu Popoviu i Milou Stojanoviu, koji su optueni za ubistvo ratnih zarobljenika brae Bitii: Ilja, Argona i Mehmeta, amerikanaca albanskog porekla, poelo je 13. novembra. Braa Bitii su ilegalno uli na Kosovo i borili se na strani paravojske OVK za vreme NATO agresije na SRJ, a ubijeni su posle putanja iz zatvora jula 1999. godine. Njihova tela otkrivena su u masovnoj grobnici u Petrovom selu 2001. Sudei prema najavama iz Hakog tribunala, specijalni sud za ratne zloine u Srbiji imae pune ruke posla i u narednoj godini. Specijalno tuilatvo je ve dobilo predmet oficira nekadanje JNA Vladimira Kovaevia - Ramba optuenog za bombardovanje Dubrovnika 1991, a kako je najavio portparol tog tuilatva Bruno Vekari, Haki tribunal e pravosudju Srbije ustupiti jo desetak predmeta o kojima je vodio istragu.

Vukovarska tragedija 1991

REAKCIJE NA HAKU PRESUDU VUKOVARSKOJ TROJCI

Sudei po medijskim izvetajima od veeri 27 septembra 2007, cela Hrvatska je zgroena gore pomenutim presudama. Rezime: Politiari i dalje iskazuju svoje javne negativne reakcije na pomenute presude. Premijer Sanader je potvrdio svoju nameru da otvori debatu pri Ujedinjenim nacijama u vezi daljih aktivnosti Meunarodnog krivinog suda suda za biu Jugoslaviju, u svetlu ovih sramnih presuda. Memorandum u vezi presuda je ve poslat Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Pretsednik Mesi predlae da Hrvatska podigne optunicu protiv vukovarske trojke, a izgleda da sudstvo u Hrvatskoj nema nita protiv takve njegove ideje. U stvari sluaj je ve pokrenut, poto je dugo stajao u arhivi, u iekivanju okonanja postupka Meunarodnog suda u Hagu. Negativne reakcije pristiu i iz amerikih izvora, kako zvaninih tako nezvaninih, kao i od bive glasnogovornice Tuilatva suda u Hagu. HSP je zapoela kampanju prikupljanja potpisa za referendum o suspenziji Ustavnog zakona o saradnji sa MKS BJ, a kako se ini ta kampanja na samom poetku uiva dosta iroku podrku. Vlada uruuje protestnu notu Ujedinjenim nacijama Vlada je najavila da e zahtevati debatu u u Ujedinjenim nacijama u vezi opteg rada Meunarodnog suda u Hagu. U memorandumu koji je ve poslat Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Ban Ki Munu, protestuje se zbog sramne presude koje bacaju sumnju na pravinost i nepristrasnost Meunarodnog suda . U memorandumu se dalje kae da je dolo vreme da

1618

1619

Vukovarska tragedija 1991 se postavi ozbiljno pitanje o svim aspektima rada ovoga suda , a posebno u kontekstu njegovog neuspeha da zadovolji pravdu na uravnoteen i nepristrasan nain. Glasnogovornik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Farhan Hak, potvrdio je da e pismo biti poslato lanovima Ujedinjenih nacija i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao dokument Generalne skuptine Ujedinjenih nacija. Hrvatska e predstaviti svoj stav o ovom sluaju detaljno tokom debate Generalne skuptine, pod stavkom 77 dnevnog reda (izvetaj Medjunarodnog suda), kao i u Savetu bezbednosti. Sudei po najnovijim informacijama Savet bezbednosti e razmatrati sam rad Medjunarodnog hakog suda na dan 15 oktobra. Pretsednik Stipe Mesi je izjavio (u Njujorku gde prisustvuje sednici Generalne skuptine Ujedinjenih nacija) da je presuda totalno neprihvatljiva u smislu duine izreenih zatvorskih kazni. Po njegovim reima obrazloenje presude koje je dalo sudsko vee je isto tako neprihvatljivo. Pretsednik Mesi veruje da e apel tuilatva biti prihvaen, jer je to jedini nain da se povrati kredibilitet tribunala. U subotu je Mesi izjavio da s obzirom na nain na koji je Meunarodni sud vodio ovaj sluaj mi moramo da uradimo sve to je u naoj moi da dignemo tube pred naim sudskim organima, i zahtevamo ektradiciju Vukovarske trojke. Premijere je Sanader se u potpunosti sloio sa takvim smerom akcije. Naime on je izjavio sledee: Ovo nije pretnja, ve zahtev koji su nam postavile vukovarske rtve. No prvo emo saekati ishod apela. Komentari Premijera Ive Sanadera Ne elim da komentariem presude, jer su sramne. Prva Sanaderova reakcija je bila sledea: To je poraz Hakog tribunala. Razoarenje nije politika kategorija. No ja sam ipak vie nego zapanjen. Trojica sudija nee pisati nau istoriju. Mi poznajemo nau istoriju. Mi znamo ta se desilo u Vukovaru. Meunarodni sud u Hagu je bacio senku na svoj sopstveni rad sa ovakvim presudama. U Ujedinjenim nacijama emo otvoriti debatu u vezi daljeg rada tog suda, a posebno u svetlu ovakvih sramnih presuda. On je najavio da e u ima hrvatske vlade zahtevati da nekoliko meunarodnih pravnih eskperata iskae vsoje miljenje u vezi svih aspekata presuda i rada Medjunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. No ipak, premijer je insistirao na injenici da politika otvorenosti i potpune saradnje hrvatske vlade sa sudom u Hagu nije bila pogrena i da kao takva treba da se nastavi.

Vukovarska tragedija 1991 U veernjim asovima 27 septembra Premijer Sanader je odleteo za Vukovar da se pridrui graanima, ratnim veteranima i raznim drugim udruenjima u Ovari u odavanju poasti rtvama zloina iz jeseni 1991, i ujedno njihovom protestu protiv odluka suda u Hagu. Miran protest je isto tako odran u Zagrebu. Voi politikih partija i dravni funkcioneri: Njihova gledita narednom smeru akcije moda se razlikuju, no samo etiri dana po izricanju presuda notornoj vukovarskoj trojci, politiari diljem Hrvatske jednoglasno osuuju hake presude. Hrvatska stranka prava (HSP) zapoela je kampanju za prikupljanje potpisa za referendum o suspenziji Ustavnog zakona o saradnji sa MKSBJ. Ovu ideju odbacuju druge parlamentarne stranke, ali se moe pokazati da ona uiva iru podrku gradjanstva. Naime ve prvog dana kampanje peticiju je potpisalo nekih 51,000 graana. Izjave nezadovoljstva i razoaranja mogle su se uti i od znaajnijih izvora u inostranstvu Ameriki ambasador za pitanja ratnih zloina, Klint Vilijamson se slae da su dokazi u sluaju Ovara bili bar adekvatni. On je naglasio da je lino dao par izjava u kojima je izrazio svoje poverenje u snagu rapoloivih dokaza. Ambasador je isto tako naglasio znaaj ovoga sluaja time to je izjavio da su dogaaji u Vukovaru postavili osnovu za dalje masakre u ratovima u bivoj Jugoslaviji, ukljuujui onaj u Srebrenici. No, kako je on izjavio s obzirom na politiku amerike administracije da ne komentarie presude Meunarodnog suda u Hagu, ja ipak imam razumevanja za duboku frustraciju i razoaranje koje oseaju kako oni koji su preiveli vukovarski uas tako i porodice vukovarskih rtava u vezi presuda. Ameriki ambasador u Hrvatskoj, Robert Bratke izrazio je svoje razoarenje i iznenaenje presudama: Jo uvek nisam video detalje, a to je bitno da bi se razumela osnova sudske presude. Meutim teko je shvatiti kako takve kazne zatvora mogu da korespondiraju sa obimom zloina poinjenih u Ovari. Bivi ameriki ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt ito tako je izrazio svoje iznenaenje: Ne mogu da shvatim kako nekom moe da bude

1620

1621

Vukovarska tragedija 1991 izreena kazna zatvora od 5 godina za ubistvo preko 200 ljudi. Ja to jednostavno nemogu da shvatim. On je nadalje izjavio: Ja to pokuavam da shvatim. Moda postoje neke injenice o kojima ja nita ne znam. Ali sumnjam u to, jer sam pomno i izbliza pratio sva ta zbivanja. ovek (odgovoran za ovako neto) trebalo bi da provede ostatak ivota u zatvoru. Biva glasnogovornica Tuilatva Hakog tribunala, Florens Artman izrazila je svoju zapanjenost zakljucima sudskog vea u vezi odgovornosti optuenih JNA oficira: Nain rezonovanja tog vea lii na uputstvo buduim ratnim zloincima kako da izbegnu odgovornost. Pretsednik evropskog parlamenta, Hans-Gert Petering preporuio je Hrvatskoj da nastavi da saradjuje sa Hakim tribunalom za ratne zloine, bez obzira na njeno razoarenje presudom suda u sluaju masakra u Ovari. Petering je izjavio: esto se daava u praksi da se neke sudske presude smatraju pogrenim, ali u tom sluaju postoji institucija apela, koji je glavna tuiteljka Karla del Ponte ve najavila. Evropska unija odbila je da da svoj komentar. Glasnogovornik EU, Amadeu Altafaj Tardio, samo je rekao sledee : Sve to mi moemo da kaemo je da je re o odluci suda koju mi ne moemo da komentariemo, poto ne posedujemo elemente i materijale koje ima tribunal za donoenje takve presude. Srebrenica saosea: Gradonaelnik istonobosanskog grada Srebrenice, Abdurahman Malki, u petak je poslao pismo gradonaelnici Vukovara, Zdenki Buljan, u kojem je izrazio svoje saoseanje sa porodicama rtava koje su ubijene u Ovari. Reakcije iz Beograda: ef kancelarije Specijalnog srpskog suda za ratne zloine, Bruno Vekari, prokomentarisao je da presude Hakog tribunala nee uticati na sluaj Ovara koji se vodi pred Tribunalom za ratne zloine u Beogradu. On je isto tako izjavio da misli da protiv Vukovarske trojke optube nee biti podignute u Srbiji. Vekari je dodao: Spisak optubi Hakog suda bio je tako irok da je sve bilo pokriveno. Stoga je malo verovatno da se bilokakve optube ponovo mogu podii. Sonja Biserko, pretsednica Srpskog Helsinkog komiteta za ljudska prava, izjavila je da Hake presude potpuno skidaju odgovornost za ratne

Vukovarska tragedija 1991 zloine sa jugoslovenskih vojnika i prebacuju je na pripadnike Srpske teritorijalne odbrane. Nataa Kandi, Fond za humanitarno pravo: Ove presude e ozbiljno uticati na domau sudsku praksu, i to je vrlo loa poruka. Osnovno pitanje koje postavljaju kako javnost tako i rtve je kako je mogue suditi direktnim poiniocima zloina, kada oni ne bi bili u mogunosti da poine zloine da njihovi nadreeni nisu znali da e zloini biti poinjeni...Poruka presuda izreenih ljivananinu i Radiu je da ne postoji pravna osnova za zapoinjanje pravnog postupka protiv drugih JNA oficira, mada je beogradsko suenje jasno obelodanilo njihovu odgovornost. Veernje Novosti, beogradski dnevnik, u izvetaju o oslobadjanju Miroslava Radia naglaava da kancelarija tuilatva nije dokazala postojanje zajednikog kriminalnog poduhvata, niti Radievu odgovornost, to baca potpuno drugaije svetlo na prirodu otadbinskog rata i na zbivanja u Hrvatskojg poetkom 190-tih. Rasim Ljaji, ef Srpskog nacionalnog vea za saradnju sa Hakim tribunalom izjavio je da reakcije u Hrvatskoj na presude Vukovarskoj trojci samo mogu da uzburkaju emocije, to nam sada nije potrebno. Ljaji je dodao: Bilo kakvi komentari, pogotovo oni iz Hrvatske, ne bi bili mudri. ak ni ja sam nisam komentarisao ove presude, iako bi moglo to ta da se kae u vezi presuda Hakog suda. Hrvatska- Pravna tela i strunjaci: Hrvatska kancelarija dravnog tuilatva ne vidi nikakvog razloga da se smesta ne nastavi rad tuilatva po ovom pitanju (a koji je ve bio zapoet). Optunica protiv deset osumnjienih, ukljuujui Jugoslovensku armiju, i generale Veljka Kadijevia i Blagoja Adica, podignuta je 2002. Optunica za vukovarske zloine sada je pod jurisdikcijom osjekog suda, jednog od etiri suda u Hrvatskoj zaduenog za ratne zloine. Ako sud ne bude poeo da dela po sopstvenoj inicijativi, onda e ova kancelarija pokrenuti postupak. Glavni dravni tuilac Mladen Baji odbacio je tvrdnje da je njegova kancelarija propustila da sakupi dovoljno dokaza za tereenje viih JNA oficira. On oekuje da e Haki sud, posle apela, izrei adekvatnije kazne. Pravni strunjaci: Istaknuti pravni strunjak, Ivo Josipovi, vidi ove presude kao veliki poraz tuilatva Hakog tribunala. On veruje da se optunica fokusirala na zloin u Ovari (od svih vukovarskih zloina), jer je on najuasniji. No, po

1622

1623

Vukovarska tragedija 1991 Josipoviu, ba iz tog razloga, tuilatvo je trebalo bolje da se pripremi za suenje. On veruje da Hrvatska moe i mora da sudi osumnjienima za vukovarske zloine. Ante Nobilo smatra da je presuda isto toliko okantna i strana kao i ona u sluaju Blakia. No on veruje da apelacioni postupak moe da ispravi ovu greku. Uprkos ove presude koja potkopava kredibilitet Hakog tribunala, trebalo bi da se suzdrimo od negativnih reakcija, jer je MKSBJ uradio ogroman posao da bi vaspostavio pravdu. Lokalne politike elite ne bi teretile bilo koga, i pravda ne bi bila zadovoljena. Naalost neka vea ili nesposobni tuioci potkopavaju kredibilitet Tribunala. edo Prodanovi veruje da je tuilatvo najodgovornije za blage kazne: Izgleda da je tuilatvo napravilo kardinalnu greku. Sudija ne moe da bira za koji zloin e doneti presudu, ako se optube tiu civila, a utvrdjeno je da su u pitanju bili ratni zarobljenici. Sud ne moe da sudi za taj zloin, osim ako tuilatvo ne promeni optunicu. U intervjuu Slobodnoj Dalmaciji Prodanovi je izjavio da je neobjanjiv propust tuilatva da pozove u Hag svedoka koji je ve svedoio na beogradskom suenju za Ovaru, i pruio dokaze protiv ljivananina. Dr. Ivan Simonovi (pravni predstavnik Hrvatske pred Medjunarodnim sudom pravde) rekao je da je optunica suvie uska. On je rekao da ovaj sluaj treba da bude izuzetak od pravila Hakog suda po kome nacionalni sudovi ne mogu da procesuiraju sluajeve koje je prethodno vodio Haki tribunal. On je podsetio da je Meunarodni sud pravde ustanovio da je Mrki isto tako komandovao teritorijalnim i paramilitarnim snagama, i da je po njegovom miljenju ta injenica trebalo da bude iskoriena. Goran Mikulii, Markaev advokat, oekuje da e se miljenje Apelacionog vea, koja treba da bude dato za 14-18 meseci, razlikovati od presude ovog sudskog vea. On smatra da je naproblematinija presuda izreena ljivananinu. Izjave hrvatskih zvaninika i lidera politikih stranaka Spiker parlamenta, Vladimir eks, izjavio je da je presuda ruganje pravdi: ponovljeno ubijanje vukovarskih rtava. Andrija Hebrang, lan pretsednitva HDZ-a (stranke na vlasti) izjavio je da su presude ravne meunarodnoj legalizaciji zloina

Vukovarska tragedija 1991 Pretsednik Socijaldemokratske stranke (SDP) Zoran Milanovi nazvao je presude skandaloznim i dodao da one dalje umanjuju kredibilitet MKSBJ. Pretsednik Hrvatske stranke prava (HSP), Ante api, rekao je da su presude sramne, iako oekivane. Lider mesnog odbora Narodne stranke, Dragutin Lesar, izjavio je da je poruka da se nita nije dogodilo u Vukovaru. On je izrazio svoja strahovanja da ove presude mogu da imaju ozbiljne posledice po sva druga suenja za ratne zloine. Koalicija Hrvatske seljake stranke (HSS) i Socijal Liberala (HSLS) izjavila je da e zapoeti postupak za usvajanje rezolucije u kojoj bi parlament izrazio svoje nezadovoljstvo aktivnou suda Ujedinjenih nacija. Partijski lideri, Josip Frii iz HSS i ura Adlei iz HSLS izjavili su tampi da su zgroeni presudama, te da parlament mora da reaguje i na presude i na funkcionisanje Hakog tribunala. Verski zvaninici/tela: Iusticia et Pax Komsija (telo Konferencije hrvatskih biskupa) izraava iznenaenje i tugu u vezi presuda, i naziva ih u svom subotnjem izvetaju za tampu sramotnima. Nekoliko hrvatskih biskupa, a meu njima i kardinal Josip Boani, su komentariui ove presude, istakli poniavanje vukovarskih rtava, dali ocenu da je MKSBJ politiki sud, itd. Udruenja ratnih veterana zahtevala su od hrvatske vlade i Kancelarije glavnog dravnog tuioca da obustavi sve postupke protiv Hrvata osumnjienih da su poinili zloine u Otadbinskom odbranbenom ratu, kao i da drastino promeni svoj stav prema cinizmu i aroganciji Karle del Ponte glavne tuiteljke Hakog tribunala. NVO etiri udruenja za zatitu ljudskih prava izjavila su da su rtve zloina doivele donoenje ovako neodgovarajuih presuda kao novu viktimizaciju, i nepriznavanje njihovih patnji. U izjavi Dokumentacionog centra za suoavanje sa prolou, Graanskog odbora za ljudska prava, Hrvatskog Helsinkog komiteta za ljudska prava i Osijekog centra za mir, nenasilje i ljudska prava,

1624

1625

Vukovarska tragedija 1991 kae se da ih posebno zabrinjava injenica to ove presude smanjuju mogunost za vodjenje postupaka protiv JNA oficira odgovornih za zloine. Medijski komentari/izvetaji (kratak izbor) JUTARNJI LIST, 29 septembar, Snjeana Pavi -Koga treba kriviti za presudu-Tri kardinalne greke Karle del Ponte Te greke su sledee: 1. pet od 8 taki optube su odbaene zbog loe karakterizacije zloina, 2. Tuilatvo je propustilo da baci svetlost na komandni lanac u Ovari i da ga dokae, 3. Tuilatvo je propustilo da optui JNA lidere za zloine u Vukovaru i u Ovari. JUTARNJI LIST, 1 oktobar, Snjeana Pavi: Da li Ante Gotovina moe da bude osuen u Hagu kao to je osuen Veselin ljivananin Pavieva razmatra nepredvidljivu i neravnopravnu praksu izricanja presuda Hakog tribunala. Ona zakljuuje da su hrvatski generali optueni za mnogo ire shvaen zloinaki poduhvat od onog koji je teretio Vukovarske trojke i da vrsta dokaznog materijala koja postoji u sluaju Gotovina et al (transkripti) nije postojala u sluaju Ovaare. JUTARNJI LIST, 29 septembar, Inoslav Besker- I zloin je isto tako poruka- Besker govori o poruci koju alju zloini koji se ine irom sveta, i u tom konekstu pominje i zloine koje su hrvatske snage poinile protiv srpskih civila. On zakljuuje da e poruka presuda Vukovarskoj troji stii i do Mijanmara: jer e u stvari rei mijanmarskim generalima da oni nee biti surovo kanjeni ako ikada zavre u Hakom sudu. Haka poruka Jangunu je: samo ti nastavi, nas mnogo ne brine cela ta situacija. A Haki tribunal je telo Ujedinjenih nacija. JUTARNJI LIST , 29 septembar, vikend dodatak asopis, Augustin Palokaj, dopisnik Jutarnjeg lista iz Brisela-Najskandalozniji deo presude: istorijska amnestija koja je data JNA za zloine poinjene u ratu u Hrvatskoj Palokaj vidi ove presude kao pobedu Beograda u njegovim stalnim naporima da dokae da Srbija nita nije imala sa ratovima i ratnim zloinima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Isto tako kao to je presuda za Srebrenicu vaspostavila da su snage Republike Srpske, a ne Beograd bile odgovorne za genocid, tako je presuda za Vukovarsku trojku pomerila odgovornost na takozvanu Teritorijalnu odbranu (lokalne Srbe) i paramilitarne jedinice. Palokaj nadalje kae da presuda poveava kredibilitet onih koji tvrde da je Beograd od poetka saradnje sa Hakim sudom bio veoma selektivan u

Vukovarska tragedija 1991 dostavljanju dokaznog mateijala istom, to jest da se trudio da ne dostavi dokaze koji bi potvrdili srpsku odgovornost za zloine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. NOVI LIST, 30 septembar, -Svedoci: Kada bi me sada pozvali da svedoim pred Hakim sudom, ne bih iao tamo. Novi list je razgovarao sa nekoliko hrvatskih svedoka koji su svedoili u Hakom tribunalu. Oni su uglavnom govorili o svom poetnom poverenju u ovaj meunarodni sud, i sadanjem razoarenju u isti. SLOBODNA DALMACIJA, 29 septembar, Jasna Babi-Del Ponteova je nafrizirala detektivsku optunicu U razgovoru sa Babikom nekoliko pravnih strunjaka je izjavilo da misli da tuilatvo nije obavilo dobar posao. NOVI LIST, 29 septembar, Denis Romac-Povrnost Karle del Ponte obezbedila amnestiju za JNA rukovodstvo Osim to zauzima vrlo kritian stav prema Hakom tribunalz, Romac isto tako kritikuje hrvatsko sudstvo i diplomatiju zbog sporosti i nedelotvornosti. On isto tako primeuje da je Hrvatska sada izgubila i onu mravu ansu koju je imala da dobije genocidni proces protiv Srbije pred Meunarodnim sudom pravde. NOVI LIST, 29 septembar, Sergej Abramov-Vukovarska trojka i srpski generali nikada nee odgovarati za vukovarske zloine Abramov primeuje da sudovi u Hrvatskoj i Srbiji nee moi da sude vukovarskoj trojci za iste zloine, ako Apelaciono vee Hakog suda potvrdi presudu koju je skoro izreklo sudsko vee. Poslije presuda za zloin u Vukovaru Drago HEDL, elimir BOJOVI Haki tribunal osudio je biveg zapovjednika JNA Milu Mrkia na 20 godina zatvora, majora Veselina ljivananina na pet godina zatvora, dok je kapetan Miroslav Radi osloboen optubi. Mrki je proglaen krivim za kazneno djelo pomaganja ubojstava, muenja i okrutnog postupanja, ljivananin je proglaen krivim za kazneno djelo pomaganja muenja i okrutnog postupanja prema zarobljenicima na Ovari dok je Radi osloboen po svim tokama optunice. Sva trojica pripadnika Jugoslavenske narodne armije bila su optuena za masovni pokolj poinjen na Ovari 20. studenoga 1991., nakon pada Vukovara.

1626

1627

Vukovarska tragedija 1991 Dananja presuda Hakog suda vukovarskoj trojci izazvala je ok meu tamonjim braniteljima i rtvama obitelji stradalih na Ovari. Ta se presuda danas oekivala s velikim nestrpljenjem i podjednako su je ekale obitelji ubijenih na Ovari, branitelji koji su nakon pada Vukovara zavrili u logorima u Srbiji, ali i obini graani. Nakon hake presude, njihov je prvi komentar: okirani smo, skandalozno, nemamo rijei. Zdravko Komi, nekadanji zapovjednik vukovarskog naselja Mitnica, gdje su se vodile najee bitke za Vukovar, ostao je u oku kada smo ga neposredno nakon to je prvostupanjsko vijee Hakog suda danas popodne objavilo presudu, pitali za komentar. O izreenim kaznama Mrkiu, Radiu i ljivananinu, Zdravko Komi kae: okirali ste me. Jednostavno ne mogu da doem sebi. To je neto to granii s ludou. Ako je to zaista tako iako u to jo uvijek ne mogu da vjerujem onda taj sud treba odmah ugasiti. Kome se tu onda vie sudi? emu to? To je onda farsa od suenja. Ta sudj troi milijarde, do sad je potroio milijarde za neku pravdu. Ali ja nakon ovakve presude, ne vjerujem vie u pravdu. Tu nema vie pravde. Josip Blaevi, nije vjerovao kada je uo presudu Hakog suda vukovarskoj trojci Mrkiu, Radiu i ljivananinu. Blaevi je nakon pada Vukovara, zarobljen i odveden u logor u Srbiji. Kae, imao je sreu da nije zavrio na Ovari, poput ranjenika iz Vukovarske bolnice, koji su ondje pobijeni i zatrpani u masovnu grobnicu. Blaevi smatra skandaloznom presudu Hakog suda Mrkiu, Radiu i ljivananinu. Pita se je li to odgovarajua kazna za 264 ubijenih ljudi na Ovari, a o visini kazne kae: Ako je to tako, to je smijeno. ljivananin pet godina, to je smijeno. Radi osloboen Zateen sam. Oekivao sam doivotne kazne za svu trojicu. Kazna je skandalozno mala. Dragan Crnogorac, predsjednik Zajednikog vijea opina, tijela koje usklauje interese srpske etnike zajednice na podruju hrvatskog Podunavlja, kae da ne moe komentirati visinu kazni koje je Haki sud danas izrekao Mrkiu i ljivananinu, a o samoj presudi kae: Uopte ne sumnjam u nadlenost suda koji je donio ovakvu presudu. Presuda je donijeta vjerovatno po dokazima iznijetim na sudu od strane tube i odbrane. Utvreno je da su krivi, a visinu kazni koju su dobili ne bih komentarisao. Meutim, po dokazima koji su prezentirani Hakom tribunalu, utvrena je njihova krivica.

Vukovarska tragedija 1991 Reakcije u Srbiji kreu se od razoaranja do oduevljenja Direktorka Helsinkog odbora za ljudska prava, Sonja Biserko, kae za RSE, da je izreena presuda skandalozna, pogotovu, kako kae, ako se ima u vidu da je od zloina u Vukovaru, vei i okrutniji jedino onaj koji se dogodio u Srebrenici: Smatram da je ova presuda skandalozna zato to se pokazuje tendencija da Haki tribunal ide na amnestiranje JNA i da niko iz JNA nee odgovarati za te zloine na pravi, adekvatan, nain. Smatram da je ovo jedna velika nepravda, u odnosu na sve ono to se desilo u Vukovaru na Ovari, i da ova haka presuda nee ovde inicirati nikakvu odgovornost niti suoavanje sa onim to se tamo desilo. Naprotiv, ii e u pravcu u kojem su do sada ile sve analize vezane za Vukovar, a to je da je to bilo oslobaanje Vukovara od ustaa. Na alost, kao i sve prethodne presude koje su donete pred Hakim tribunalom ni ova nee imati nikakav politiki, moralni, pravni uticaj na drutvo u Srbiji. I advokat Dragoljub Todorovi, koji zastupa trve zloina poinjenog u Ovari u procesu koji se vodi pred domaim pravosuem, kae za RSE, da je uasnut presudom: Mrki je direktno i viestruko odgovoran za smrt 200 hrvatskih zarobljenika. To je katastrofa, ja sam veoma razoaran i meunarodnom i domaom pravdom u pogledu prevazilaenja posledica zloina, osuivanja zloinaca i regulisanja posledica tih ratova u Jugoslaviji. Ali, s druge strane, ima i onih koji ovakve presude slave. Vesna Gojkovi, koja je svojevremeno bila u Odboru za odbranu Veselina ljivananina, za RSE kae: Moja reakcija na to da je ljivananin dobio pet godina je ta da sam zaista presrena. Presrena u smislu to to znai da e jako brzo biti slobodan ovek. Tamo gde je bio i gde mu se sudilo njemu nije bilo mesto s obzirom od koga je mnogo je i dobro je. Bie mu jako teko da ivi sa tim teretom, da je poinio ratni zloin, do kraja ivota iako svi znamo da nije. Mrki je jedini koji je kriv - drago mi je to Radi izlazi napolje. Iako su graani, te 1991.godine, tenkove nekadanje JNA u Vukovar ispraali sa cveem i osmesima, a trojicu osuenih oficira slavili kao heroje, graani Srbije, te slike, kao da su zaboravili. O tome danas niko ne pria, kae za RSE istoriarka Olga Manojlovi Pintar. Ona naglaava da politike i intelektualne elite imaju najveu odgovornost u procesima suoavanja sa nedavnom prolou:

1628

1629

Vukovarska tragedija 1991 Sigurno je da je veoma teko prihvatiti sopstvene probleme, i na individualnom i na kolektivnom planu, i u jednom trenutku zapoeti proces preispitivanja i izgradnje nekog novog sistema vrednosti koji bi omoguio pravilno prihvatanje onoga to se u prolosti dogodilo. Ipak, nakon pokretanja procesa pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu protiv 17 optuenih za streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovara, inilo se da su neki pomaci u pravcu suoavanja sa zloinima poinjenim u Vukovaru 1991. godine, ipak, uinjeni. Meutim, taj proces je ponovljen, 13. marta ove godine, nakon to je Vrhovni sud Srbije krajem prole godine ukinuo prvostepenu presudu Vea za ratne zloine. Tom presudom, krajem 2005. godine, 15 pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara proglaeno je krivim za taj zloin i osueno na ukupno 231 godinu zatvora, dok je dvoje osloboeno optubi. (Radio slobodna Evropa, 27. septembar 2007) Varadi: Presuda vukovarskoj trojci umanjuje anse Hrvatskoj NOVI SAD - Pravni zastupnik Srbije pred Meunarodnim sudom pravde Tibor Varadi ocenio je da e presuda vukovarskoj trojci drastino umanjiti anse Hrvatske da pred tim sudom dokae da je Srbija u ratu poetkom devedesetih poinila genocid u toj zemlji. I dosad su postojale male anse da Srbija bude proglaena krivom, ali su posle ove presude one jo mnogo manje, rekao je Varadi za dananji novosadski Graanski list. Mile Mrki osuen je pred Hakim tribunalom na 20 godina zatvora, Veselin ljivananin na pet, a Miroslav Radi osloboen je optubi za zloin na poljoprivrednom dobru Ovara kod Vukovara, 1991. godine. Presuda je izazvala veliko nezadovoljstvo u Hrvatskoj, iji su se zvaninici alili UN. Tibor Varadi je ocenio da je presuda izbalansirana i da uspostavlja realne dimenzije. On je jo kazao da ne veruje da e se Meunarodni sud pravde uopte proglasiti nadlenim po tubi Hrvatske protiv Srbije za genocid. Ako bi se sud, za mene potpuno neoekivano, proglasio nadlenim, onda bi Hrvatska morala da dokae genocid, to bi bilo veoma teko, rekao je Varadi. Naveo je da se u presudi vukovarskoj trojci nigde ne pominje genocid i da trenutno niko iz Srbije pred Tribunalom nije ni optuen za to krivino delo. Pravni zastupnik Hrvatske Ivan imonovi rekao je za Graanski list da e presuda imati i pozitivne i negativne efekte, iako, kako je kazao, ona nema nikakve direktne veze s procesom pred Meunarodnim sudom pravde.

Vukovarska tragedija 1991 Sud je u ovom postupku ukazao na to da nedvosmisleno postoji zapovedni lanac, gde se pukovnik, kasnije general Mrki nalazi na elu svih jedinica koje su delovale na podruju ne samo jugoslovenske vojske nego i paravojnih jedinica i teritorijalaca. Za hrvatsku tubu to olakava utvrivanje zapovedne odgovornosti JNA i drave ija je to armija bila, kazao je imonovi. Radio televizija Vojvodine, 01.10.2007 Nema osnova za suenje u Hrvatskoj? Radovan BOROVI, Enis ZEBI U Beogradu smatraju da nema pravnog osnova da se vukovarskoj trojci sudi pred sudovima u Hrvatskoj, pa ak i na osnovu proirene optunice, jer je presuda doneta na osnovu raspoloivih dokaza, koji su ukljuivali i dokaze koje je Hrvatska dostavljala tom sudu. U Hrvatskoj su svesni da nema mogunosti da Srbija izrui bive oficire savezne vojske optuene za ratne zloine u Vukovaru 1991. godine, ali nai sagovornici misle da postoji moralna obaveza da se zatrai njihovo izruenje. Povodom najava iz Zagreba da bi se lanovima vukovarske trojke po proirenoj optunici moglo ponovo suditi pred sudovima u Hrvatskoj, portparol srpskog Tuilatva za ratne zloine u Beogradu, Bruno Vekari, podsea da se vukovarskoj trojci ne moe suditi po istom predmetu u dva procesa. Istovremeno, Vekari kae da nije upoznat sa najnovijom inicijativom da e hrvatsko pravosue i policija raspisati poternicu i obnoviti postupak protiv nekadanjih elnika JNA, odgovornih za zbivanja u Vukovaru, novembra 1991. godine: Ne znam na ta su mislili, ne elim da komentariem niti da se konfrontiram. Shvatam tu ojaenost javnog mnjenja Hrvatske zbog takvih kazni. I ja sam bio ojaen kada je Buli ovde dobio dve godine za ratni zloin ako je u pitanju ratni zloin, po meni i nekom stavu naeg Tuilatva, ne mogu se izricati male zatvorske kazne. Ali, sutina je da se zaista utvrdi da li je neko odgovoran za te zloine, taj princip komandne odgovornosti je posebno veoma sofisticiran, i u tom smislu ne bih eleo da komentariem na ta su mislili hrvatski zvaninici kada su rekli da bi se moglo suditi vukovarskoj trojci. Moda za neko drugo delo, ali za ovo je, po meni, nemogue jer vai to pravilo da se ne moe suditi dva puta za istu stvar. Kako je vukovarskoj trojci donesena oslobaajua presuda, eka se da li e tuilac uloiti albu. Prema pravilniku Tribunala, Tuilatvo mora da obavesti sudsko vee da e biti uloena alba u roku od 30 dana od izricanja presude. Dakle, odluka nije pravosnana, ali, kako za na radio kae Borivoje

1630

1631

Vukovarska tragedija 1991 Borovi, advokat Miroslava Radia, u svakom sluaju odluka nadnacionalnog suda, odnosno Hakog suda, ima prioritet nad nacionalnim sudovima, pa se stoga ne mogu voditi dva postupka, pa ni onaj ponovljeni u Hrvatskoj, kae Borovi: Ako presudi Haki sud onda ne moe nacionalni sud, niti Srbije niti Hrvatske, da po istoj pravnoj stvari vodi novi, kao to nije mogao voditi ni paralelni postupak. Apsolutno nema nita sporno i potpuno sam bezbrian ako se uloi neka alba od strane Tuilatva jer su dokazi koje je predloila i izvela odbrana bili ubedljivo snaniji od dokaza koje je predloilo Tuilatvo. Uostalom, hrvatska javnost ne zna da je veliki broj svedoka imao status zatienih svedoka i ne znaju kako su oni proli, mislim na svedoke koje je predloilo Tuilatvo. Zbog toga postoji izvesna konfuzija i dosta nekompetentnih stavova od strane funkcionera hrvatske vlasti jer se oni uglavnom bave politikom. Ovo je jedna ista pravna odluka jednog uvaenog i kompetentnog vea u Hakom sudu. Pravni zastupnik Srbije pred meunarodnim sudom u Hagu po tubama BiH i Hrvatske Radoslav Stojanovi u izjavi za na radio kae da je Haki tribinal u procesu vukovarskoj trojci sudio na osnovu raspoloivih dokaza, koji su ukljuivali i dokaze koje je Hrvatska dostavljala, to iskljuuje mogunost ponovnog suenja Miroslavu Radiu: Neu da ulazim u politike ni moralne ocene. Pravno, to je smeno Haki tribunal je sudio na osnovu svih raspoloivih dokaza. Oni sada mogu da tue samo za, recimo, genocid jer Haki tribunal nije sudio za genocid niti je optunica bila podignuta za to. Prema tome, ako hrvatski sud podigne optunicu za genocid onda je to novi zloin koji hrvatski sud ima nameru da sudi, pa se onda postavlja pitanje izruenja itd. Kaem vam da sve to, granatiranje Vukovara i streljanje u Ovari, predstavlja ratni zloin i zloine protiv ovenosti za to je nadlean da sudi Haki tribunal. Ako se, na primer, sudi nekome za ratni zloin i zloine protiv ovenosti na Kosovu ili U BiH, a ne sudi im se za pljaku narodne imovine za to moete da im sudite, ali za ovo je nadlean Haki tribunal. Dakle, ne mogu da im sude po istoj stvari ako je Haki tribunal ve presudio pravno je to tako. Postoji moralna obaveza U Hrvatskoj su svjesni da nema mogunosti da Srbija izrui bive oficire savezne vojske optuene za ratne zloine u Vukovaru 1991. godine, ali nai sugovornici misle da postoji moralna obveza da se zatrai njihovo izruenje.

Vukovarska tragedija 1991 Ideju da se, nakon razoaravajue prvostupanjske presude za Ovaru, u Hrvatskoj procesuira oficire nekadanje savezne vojske za razaranje Vukovara i zloine nad civilima, ratnim zarobljenicima i ranjenicima ujesen 1991. godine, iznio je pred koji dan predsjednik Stipe Mesi, nakon razgovora sa glavnim tajnikom Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki-Moonom: Mi moramo poduzeti ono to je u naoj moi, pa da pred svojim pravosuem diemo optunicu, da traimo da nam ih izrue i da im sudimo u Hrvatskoj. Tu inicijativu, sada mnogo konkretnije, ponovio je premijer Ivo Sanader na susretu sa udrugama ratnih stradalnika povodom prvostupanjske presude za Ovaru: Izraavamo nae oekivanje da u Hrvatskoj uskoro pone proces po optunici koja postoji protiv Kadijevia, Adia, Jurjevia, Stevanovia, Pania, Mrkia, ljivananina, Radia, eelja i Hadia. Ta optunica je podignuta 2002. godine. S obzirom da se sudilo ovoj trojici, nije se moglo, po meunarodnoj i hrvatskoj praksi, istovremeno suditi i u Hrvatskoj, a za sve druge postoji tjeralica. Oekujemo da e biti raspisana tjeralica i za ovim koji je osloboen, te da e suenje uskoro poeti. Pravni ekspert Ivo Josipovi pojanjava u izjavi za Radio Slobodna Europa da je ubojstvo ranjenika i medicinskog osoblja iz vukovarske bolnice na Ovari neto to je ve presueno u Hagu: Za ono za to su ve osloboeni ne mogu biti optueni u Hrvatskoj, prema Statutu Hakog suda i prema naem ustavnom zakonu. Dakle, za Ovaru im se nee moi suditi. Hrvatska ve pet godina, od 24. prosinca 2002. godine, ima optunicu protiv 10 oficira nekadanje savezne vojske za razaranje Vukovara i zloine nad civilima, ratnim zarobljenicima i ranjenicima ujesen 1991. godine, koja je ira od one hake, kae za na radio glasnogovornica Dravnog odvjetnitva Republike Hrvatske Martina Mihordin: Njih se tereti zbog ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva, ratnog zloina protiv ranjenika i bolesnika, ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika i ratnog zloina unitavanja kulturnih i povijesnih spomenika. Optunica obuhvaa kaznena djela poinjena na podruju grada Vukovara, kao i u Opoj bolnici Vukovar, na poljoprivrednom dobru Ovara i u skladitima poduzea Velepromet na Sajmitu, otkuda su ljudi odvoeni u logore diljem Srbije. Prema tome, ako se vie ne moe suditi za Ovaru, moe se za ostale inkriminacije. Josipovi podsjea da Srbija ba kao i Hrvatska ima ustavnu

1632

1633

Vukovarska tragedija 1991 zabranu izruivanja svojih dravljana drugim zemljama, ali ocjenjuje da treba traiti izruenje: Mislim da Hrvatska ako ba tako hoemo iz moralnih razloga, bez obzira na male izglede na uspjeh, moe zatraiti izruenje i treba to uiniti. Ali mislim da treba jako paziti da se u javnosti nepothranjuju oekivanja koja nisu realna, da se ne otvori neki novi krug frustracija, kakve imamo vrlo esto zbog nerealnih obeanja, ambicija i oekivanja u odnosu na Hag. (Radio slobodna Evropa, 2. oktobar 2007) Borkovi: Haka presuda vukovarskoj trojci poraz je hrvatske politike Zahtijevam da pravna drava zapone istraivati ratne zloine na nain na kako to i dolikuje i trai hrvatsko zakonodavstvo, kazao Borkovi ustvrdivi kako su se dravne slube, umjesto ratnim zloinima, u godinama nakon sloma obrane Vukovara, vie bavile zapovjednicima obrane grada Vukovara koje su, kako je naveo, uhodili, dizali protiv njih optunice i procesuirali lan HSS-a i posljednji zapovjednik obrane Vukovara 1991. godine Branko Borkovi Na dananjoj je konferenciji za novinare koalicije HSS-HSLS u Vukovaru, lan HSS-a i posljednji zapovjednik obrane Vukovara 1991. godine Branko Borkovi prozvao je dravnog odvjetnika Mladena Bajia i Dravno odvjetnitvo da ne rade dobro svoj posao. Prema rijeima Borkovia, haka presuda vukovarskoj trojci poraz je hrvatske politike iz kojeg Hrvatska mora izai jo jaa. Hrvatska, nakon presude Hakoga suda protiv ljivananina, Mrkia i Radia, nema pravo na pla, suze i alopojke, poruio je Borkovi. Pravna drava u Hrvatskoj ne funkcionira jer da je suprotno, onda bi se Ustavni zakon o suradnji s Hagom primjenjivao u potpunosti, za to se zalaemo jer smatramo da on titi interese hrvatske drave i hrvatskih graana, ocijenio je Borkovi, ustvrdivi da u Dravnom odvjetnitvu ne rade dobro posao za koji su plaeni. Vie od 1400 ljudi nalazi se u slubama dravnog odvjetnitva. Toliko je ljudstva imala 204. vukovarska brigada. Rezultati te brigade su poznati i dobro znani, a gdje su rezultati Dravnog odvjetnitva u procesuiranju ratnih zloina, da ne govorim o vojsci, policiji i tajnim slubama koji bi trebali prikupljati dokaze za ratne zloine, zapitao je Branko Borkovi. Zahtijevam da pravna drava zapone istraivati ratne zloine na nain na kako to i dolikuje i trai hrvatsko zakonodavstvo, kazao je

Vukovarska tragedija 1991 ustvrdivi kako su se dravne slube, umjesto ratnim zloinima, u godinama nakon sloma obrane Vukovara, vie bavile zapovjednicima obrane grada Vukovara koje su, kako je naveo, uhodili, dizali protiv njih optunice i procesuirali. Ukazivali smo na pljaku novca za naoruavanje, pitanje oruja i onih tenkova koji su prodani van. Sve je to ratni zloin kao to je i pljaka koja je poinjena i to nikada nije procesuirano, kazao je Borkovi ocijenivi sramotnim da je za sve ono to je poinjeno u Vukovaru 1991. godine optueno samo deset osoba. (Nacional, 29. septembar 2007) Bruxelles: Osude presude vukovarskoj trojci BRUXELLES - Presuda Hakog suda tzv. vukovarskoj trojci otro je kritizirana na sjednici Zajednikog parlamentarnog odbora EU-Hrvatska u ponedjeljak u Bruxellesu. Raspravu o tome pokrenuo je portugalski veleposlanik pri EU-u Alvaro Mendonca e Moura, koji je u svom obraanju lanovima Zajednikog parlamentarnog odbora, rekao da bi Hrvatska trebala pojaati suradnju s Hakim sudom. Na to je reagirao zastupnik Miomir uul (HDZ), rekavi da se iskreno nada da je tu rije o sluajnoj pogreci. Ponovio bih notornu injenicu da ne samo da Hrvatska nema nijedno otvoreno pitanje s Hakim sudom, nego se svi slau da postoji puna suradnja. Iskreno reeno ta mi reenica zvui kao da je preuzeta iz nekog starog govora... U trenutku kada Hrvatska doivljava estitke za suradnju, naalost ne moe se estitati Hakom sudu na nedavnoj presudi koja je skandalizirala cijeli civilizirani svijet i vjerujem da bismo i mi ovdje o tome trebali porazgovati, rekao je uul, predloivi da se ta reenica izbaci iz slubenog zapisnika. Portugalski veleposlanik je, nakon to je odrao izlaganje napustio sastanak, tako da se nije mogao uti razlog zato je izgovorio tu reenicu. Presudu Mili Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu otro je napao i njemaki zastupnik iz CSU-a Bernd Posselt, nazvavi je neshvatljivom. Od te presude nema boljeg naina da se potkopa vjerodostojnost Hakog suda. Osobno sam bio u Vukovaru u jesen 1991. godine i ta me je presuda pogodila kao i mnoge Hrvate, rekao je Posselt, rekavi da se u Vukovaru dogodio prvi genocid na prostoru bive Jugoslavije.

1634

1635

Vukovarska tragedija 1991 Zastupnik Neven Mimica (SDP) je rekao da sposobnost Hakog suda da procesuira ratne zloine opada, to potvruje i posljednja presuda, dok s druge strane raste sposobnost hrvatskog pravosua da se uhvati u kotac s tim pitanjem. Zajedniki parlamentarni odbor, u ijem se sastavu nalazi 15 zastupnika Hrvatskog sabora i 15 zastupnika Europskog parlamenta, zapoeo je u ponedjeljak popodne dvodnevni sastanak na kojem e se raspravljati o nekoliko pitanja poput stanja pristupnih pregovora s Europskom unijom i pripreme Hrvatske za pristup EU-u, provedbe reformi u pravosuu u javnoj upravi, borbe protiv korupcije, odnosima sa susjedima te ekonomskim reformama. Osim lanova Hrvatskog sabora u radu odbora sudjeluje glavni pregovara Vladimir Drobnjak i dravna tajnica u ministarstvu pravosua Snjeana Bagi. S europske strane, sudjeluje veleposlanik zemlje predsjedateljice Portugala Alvaro Mendonca e Moura i zamjenik glavnog direktora Ope uprave za proirenje u Europskoj komisiji Jan Truszczyski. Sastankom supredsjedaju Pal Schmitt iz Europskog parlamenta i Gordan Jandrokovi iz Hrvatskog sabora. (Hina) eks: Presuda trojci ponovno ubijanje vukovarskih rtava Predsednik Hrvatskog sabora Vladimir eks izrazio je danas ogorenost presudom Hakog tribunala vukovarskoj trojki, ocenivi je ponovnim ubijanjem vukovarskih rtava. Upravo je neverovatno da je bivem majoru JNA Veselinu ljivananinu, osuenom za ratni zloin, koji je pomagao u zarobljavanju, muenju i ubijanju 300 zarobljenika i civila na Ovari, odreena kazna od pet godina zatvora, rekao je eks novinarima u Saboru. Naglasio je da takva osuda izaziva ogorenost i zabrinutost za pravdu, da je ona poruga pravdi, kao i presuda Miletu Mrkiu i oslobaajua Miroslavu Radiu. eks je podsetio da je uz Srebrenicu, u Vukovaru poinjen najvei masovni ratni zloin posle Drugog svetskog rata, a ocenio je i da je hako Tuilatvo u postupku protiv vukovarske trojke prikupilo mnotvo snanih dokaza za osudu po svim takama optunice. Rekao je da je sasvim neprihvatljiva injenica da se izvriocima zloina na Ovari u Beogradu izriu vie kazne od onih to ih je Hag danas izrekao njihovim naredbodavcima. Veina hrvatskih elektronskih medija u svojim izvetajima i javljanjima prenosi i ogorenje i zaprepaenost presudom koje je izrazila veina

Vukovarska tragedija 1991 poslanika u Saboru, a iz Vukovara prenose i nevericu i tugu graana toga grada presudom. Prvostepeno vee Hakog tribunala osudilo je danas biveg komandanta JNA Mileta Mrkia na 20 godina zatvora, majora Veselina ljivananina na pet godina zatvora, dok je kapetan Miroslav Radi osloboen optubi. Trojica pripadnika JNA bili su optueni za masovni pokolj poinjen na Ovari 20. novembra 1991, nakon ulaska srpskih vojnih jedinica u Vukovar. (Beta, 27.09.2007, ZAGREB) Sanader: Istina o Vukovaru je vladin prioritet 1. listopada - Hrvatski premijer Ivo Sanader je nakon sastanka s predstavnicima 32 udruge proistekle iz Domovinskog rata, kojem je nazoila i potpredsjednica Vlade Jadranka Kosor te ministri, istaknuo da je istina o Hrvatskoj Vladin prioritet. Premijer Sanader najavio je da e Vlada nastaviti raditi punim tempom i izvijestio nazone predstavnike udruga o dosad poduzetim potezima, a oni su podrali sve Vladine aktivnosti. Osim to je uputio pismo glavnom tajniku UN-a Ban Ki-moonu, koje je postalo slubeni dokument UN-a i uruuje se svim zemljama lanicama, Sanader je najavio da e govoriti u Opoj skuptini UN-a 15. listopada. Rekao je kako oekuje i skoranju albu hakog tuiteljstva i sudsko preinaenje presude. Takoer, predloit e da se formira meunarodna skuptina eksperata za meunarodno kazneno pravo koja bi procijenila presudu i rad Hakog suda, koji prestaje 2010. Oekujem da bi se i europski parlament mogao oitovati o problematici Haakog suda, rekao je Sanader i izvijestio da je dosad razgovarao s njemakom kancelarkom Angelom Merkel, bavarskim predsjednikom vlade Edmundom Stoiberom, austrijskim vicekancelarom Wilhelmom Moltererom, predsjednikom Europskog parlamenta Hansom Goertom Poeteringom i nizom europskih parlamentaraca. Sanader je naveo kako oekuje da i u Hrvatskoj uskoro pone proces protiv Kadijevia, Adia, Jurjevia, Stevanovia, Pania, Mrkia, ljivananina, Radia, eelja i Hadia. Dodao je da je ta optunica podignuta jo 2002. i napomenuo da se vukovarskoj trojci nije istodobno moglo suditi i u Hrvatskoj. (HRT, 4.oktobar 2007)

1636

1637

Vukovarska tragedija 1991 Presudu vukovarskoj trojci osudio i Bruxelles Raspravu o presudi Haakog suda pokrenuo je portugalski veleposlanik pri EU-u Alvaro Mendonca e Moura. Presuda Hakog suda tzv. vukovarskoj trojci otro je kritizirana na sjednici Zajednikog parlamentarnog odbora EU-Hrvatska u ponedjeljak u Bruxellesu. Raspravu o tome pokrenuo je portugalski veleposlanik pri EU-u Alvaro Mendonca e Moura, koji je u svom obraanju lanovima Zajednikog parlamentarnog odbora, rekao da bi Hrvatska trebala pojaati suradnju s Hakim sudom. Sluajna pogreka Na to je reagirao zastupnik Miomir uul (HDZ), rekavi da se iskreno nada da je tu rije o sluajnoj pogreci. Ponovio bih notornu injenicu da ne samo da Hrvatska nema nijedno otvoreno pitanje s Hakim sudom, nego se svi slau da postoji puna suradnja. Iskreno reeno ta mi reenica zvui kao da je preuzeta iz nekog starog govora... U trenutku kada Hrvatska doivljava estitke za suradnju, naalost ne moe se estitati Hakom sudu na nedavnoj presudi koja je skandalizirala cijeli civilizirani svijet i vjerujem da bismo i mi ovdje o tome trebali porazgovati, rekao je uul, predloivi da se ta reenica izbaci iz slubenog zapisnika. Portugalski veleposlanik je, nakon to je odrao izlaganje napustio sastanak, tako da se nije mogao uti razlog zato je izgovorio tu reenicu. Presudu Mili Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu otro je napao i njemaki zastupnik iz CSU-a Bernd Posselt, nazvavi je neshvatljivom. Od te presude nema boljeg naina da se potkopa vjerodostojnost Hakog suda. Osobno sam bio u Vukovaru u jesen 1991. godine i ta me je presuda pogodila kao i mnoge Hrvate, rekao je Posselt, rekavi da se u Vukovaru dogodio prvi genocid na prostoru bive Jugoslavije. Sposobnost Haga upitna? Zastupnik Neven Mimica (SDP) je rekao da sposobnost Hakog suda da procesuira ratne zloine opada, to potvruje i posljednja presuda, dok s druge strane raste sposobnost hrvatskog pravosua da se uhvati u kotac s tim pitanjem.

Vukovarska tragedija 1991 Zajedniki parlamentarni odbor, u ijem se sastavu nalazi 15 zastupnika Hrvatskog sabora i 15 zastupnika Europskog parlamenta, zapoeo je u ponedjeljak popodne dvodnevni sastanak na kojem e se raspravljati o nekoliko pitanja poput stanja pristupnih pregovora s Europskom unijom i pripreme Hrvatske za pristup EU-u, provedbe reformi u pravosuu u javnoj upravi, borbe protiv korupcije, odnosima sa susjedima te ekonomskim reformama. Osim lanova Hrvatskog sabora u radu odbora sudjeluje glavni pregovara Vladimir Drobnjak i dravna tajnica u ministarstvu pravosua Snjeana Bagi. S europske strane, sudjeluje veleposlanik zemlje predsjedateljice Portugala Alvaro Mendonca e Moura i zamjenik glavnog direktora Ope uprave za proirenje u Europskoj komisiji Jan Truszczyski. Sastankom supredsjedaju Pal Schmitt iz Europskog parlamenta i Gordan Jandrokovi iz Hrvatskog sabora. (Plavi radio, 01.10.2007) MESI RAZOARAN PRESUDOM ZA OVARU Hrvatski predsednik Stjepan Mesi izjavio je da je zabrinut i razoaran zbog presude Hakog tribunala vukovarskoj trojci za zloine na Ovari. Mesi je noas, u izjavi za hrvatske novinare u Njujorku gde uestvuje na zasedanju Generalne skuptine UN, rekao da veruje da se presuda nee odrati i da e drugostepena presuda biti pravedna i utvrditi odgovornost Mileta Mrkia, Veselina ljivananina i Miroslava Radia za zloine koje su poinili. Moramo za zabrinutou rei da smo razoarani i da smo oekivali neto vie pravde na Hakom tribunalu, rekao je Mesi novinarima, naglasivi da veruje da presuda nee opstati, jer drugostepena presuda, kako je rekao, mora uzeti u obzir sve u emu su oni uestvovali. Konstatujui da je glavni problem verovatno bio u optunici, u kojoj se trojica bivih oficira JNA terete samo za zloine na Ovari, Mesi je dodao da smatra da je u nju trebalo staviti sve one zloine koje je poinila Teritorijalna odbrana u Vukovaru. Zamoljen da prokomentarie najavu premijera Ive Sanadera da e uputiti pismo Savetu bezbednosti UN, Mesi je rekao da kao pravnik smatra da Savet bezbednosti ne moe reavati nita u vezi sa presudom, jer bi to znailo da se meaju u suenje. Ali ono to moe, to obrazloeno pismo koje e premijer poslati, ulazi u dokumentaciju Saveta bezbednosti i dobija na teini, kao dokument Saveta bezbednosti koji evidentira i dostupan je svima u Savetu, rekao je Mesi.

1638

1639

Vukovarska tragedija 1991 Jue objavljene presude Hakog tribunala bivim oficirima JNA, Miletu Mrkiu i Veselinu ljivananinu i oslobaajua presuda Miroslavu Radiu, optuenima za ratni zloin nad ranjenicima i zarobljenicima na Ovari, u kojem je ubijeno vie od 260 ljudi, izazvale su ogorenje hrvatske javnosti i vlasti. Haki tribunal je prvooptuenog generala Mrkia osudio na 20 godina zatvora, pukovnika ljivananina na pet, dok je kapetana Radia oslobodio odgovornosti. Premijer Sanader je kasno sino, u prvim komentarima na presudu, najavio da e u ime hrvatske vlade odmah uputiti pismo Savetu bezbednosti UN u kojemu e izraziti otar protest i zatraiti raspravu o presudi, ali i raspravu o radu Hakog tribunala. Premijer je, posle posete Vukovaru u kojoj se pridruio graanima i lanovima porodica poginulih u obilasku spomenika na Ovari i molitvi, kao reakciji na haku presudu, izjavio da e Hrvatska Savetu bezbednosti ponuditi dve mogunosti za raspravu. Sanader je u izjavi za emisiju prvog programa hrvatske televizije Otvoreno, koja je govorila o hakoj presudi, rekao kako e predloiti da to bude 15. oktobra u sklopu ranije najavljene rasprave ili ranije, kao i da e traiti da na toj raspravi bude i hrvatski predstavnik. U istoj emisiji je kao gost uestvovala i predsednica Helsinkog odbora u Srbiji Sonja Biserko, koja je izmeu ostalog izjavila da je tom presudom potpuno amnestirana JNA i da je odgovornost za zloine prenesena na teritorijanu odbranu. (Studio TV B, 04 28.09.2007) Raspirivanje strasti Predsjednik Nacionalnog savjeta za saradnju s Hakim tribunalom, Rasim Ljaji, ocijenio je da bi reakcije iz Hrvatske na presude tribunala vukovarskoj trojci mogle samo da dalje raspiruju strasti, to u ovom momentu nije potrebno. - Svako komentarisanje, kao i ono iz Hrvatske, nije uputno, jer je rije o presuenim stvarima, na koje ni ja nisam do sada davao komentar, ak i kada je bilo puno osnova da se neto kae o dosadanjim presudama Hakog suda rekao je Ljaji novinarima poslije posjete Savezu gluvih i nagluvih Srbije. Hrvatski predsjednik, Stjepan Mesi, ocijenio je da se presuda Hakog suda vukovarskoj trojci nee odrati, izraavajui zabrinutost i razoarenje odlukom Tribunala.

Vukovarska tragedija 1991 Mediji su prenijeli i izjavu hrvatskog premijera, Ive Sanadera, da presuda vukovarskoj trojci dovodi u pitanje dalje postojanje Hakog suda, kao i najavu da e Hrvatska pokrenuti u Savjetu bezbjednosti UN pitanje rada Tribunala u kontekstu presude. Ljaji je rekao da je u kontaktu s advokatima Miroslava Radia, to je potvrdio i advokat Borivoje Borovi. Borovi je naveo da se od cijelog dravnog aparata jedino Ljaji javio da estita Radiu i Boroviu, kao i da je jedini iz vlasti koji je tokom postupka pomagao okrivljenima. Sudsko vijee Hakog tribunala osudilo je jue bive oficire JNA, Milu Mrkia na 20 godina zatvora, Veselina ljivananina na pet godina, a Radia oslobodilo optubi po svim takama optunice i naloilo da bude osloboen. Njih trojicu optunica je teretila za streljanje oko 260 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara, kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine. (Fokus, 28.09.2007 ) Predsjednik Vlade Ivo Sanader pridruio se veeras na mjestu masovne grobnice na Ovari velikom broju okupljenih stradalnika u povodu presude vukovarskoj trojci, istaknuvi da je na Ovaru doao iz osjeaja otpora i prosvjeda prema nepravednoj i neljudskoj presudi te da je njome Haki sud pobio sam sebe. VUKOVAR,27. rujna 2007.(Hina) - Predsjednik Vlade Ivo Sanader pridruio se veeras na mjestu masovne grobnice na Ovari velikom broju okupljenih stradalnika u povodu presude vukovarskoj trojci, istaknuvi da je na Ovaru doao iz osjeaja otpora i prosvjeda prema nepravednoj i neljudskoj presudi te da je njome Haki sud pobio sam sebe. Izjavio je kako se priprema pismo Vijeu sigurnosti UN-a u kojem e Hrvatska iznijeti stav kako je presuda Hakog suda za zloine poinjene na Ovari 1991. godine, izreena danas asnicima bive JNA Veselinu ljivananinu, Mili Mrkiu i Miroslavu Radiu, nepravedna. Hrvatske e uloiti otar prosvjed na tu presudu, koja, kako je rekao premijer Sanader, za Hrvatsku ne vrijedi. Za nas su to zloinci koji su poinili strana nedjela, dodao je rekavi kako je Haki sud presudom u kojoj je Veselina ljivananina osudio na pet, a Milu Mrkia na 20 godina zatvora dok je Miroslav Radi osloboen bilo kakve krivnje za Ovaru, u stvari pobio sam sebe.

1640

1641

Vukovarska tragedija 1991 Doao sam na Ovaru iz jednog estokog osjeaja otpora i prosvjeda prema jednoj ovakvoj nepravednoj i neljudskoj presudi. Doao sam biti s Vukovarcima u ime cijele Hrvatske, rekao je Sanader tijekom susreta sa lanovima stradalnikih i braniteljskih udruga proisteklih iz Domovinskog rata grada Vukovara, koji se od ranih veernjih sati okupljaju na mjestu masovne grobnice na Ovari kako bi izrazili prosvjed zbog presude Hakog suda ljivananinu, Mrkiu i Radiu. Sanader je takoer kazao kako je dao nalog da se pie prosvjedno pismo predsjedniku Hakog tribunala, ponovivi kako oekuje i da Haako tuiteljstvo uloi albu. Koliko je ljudi ovdje na Ovari trebalo da bude ubijeno da ti zloinci dobiju doivotnu kaznu, koju zasluuju? Pozivam cijelu hrvatsku javnost da i u ovom tekom trenutku sauvamo prisebnost jer znamo to treba napraviti i da rtve koje su ovdje pale u Vukovaru nisu bile samo za Vukovar ve za cijelu Hrvatsku a rekao bih i za Europu, kazao je predsjednik Vlade dodajui kako e Vlada poduzeti sve da se presuda protiv ljivananina, Mrkia i Radia pobije. Na pitanje novinara, je li mogue da su od strane Hrvatske napravljeni propusti u pripremi optunice protiv vukovarske trojke, predsjednik Vlade rekao je kako je Hrvatska dala sve dokumente kao i to je dala dokumente koje je Haag traio oko eelja. Hrvatska je uinila sve. Ali mi neemo ulaziti u raspravu izmeu suda i tuiteljstva. Nas samo zanima gdje je uinjena pogreka i zato se nije potovao zahtjev tuiteljstva za veim presudama, rekao je Sanader. U pratnji potpredsjednice Vlade i ministrice obitelji, branitelja i meugeneracijske solidarnosti te ministara u Vladi Ivana ukera i Petra obankovia, dr. Ivo Sanader poloio je vijenac i zapalio svijeu podno spomen obiljeja na Ovari. Na mjestu masovne grobnice, nad kojom je 20. studenoga 1991. godine ubijeno i u grobnicu baeno 200 branitelja i civila odvedenih iz vukovarske bolnice, Sanader se pomolio te o kri objesio krunicu koju je prije nekoliko dana dobio od pape Benedikta XVI. Nakon kratkog susreta sa stradalnicima, izaslanstvo Vlade, predvoeno dr. Ivom Sanaderom, posjetilo je i Spomen dom Ovara. Tijekom veeri na Ovari se izmjenjuju brojni stradalnici Domovinskog rata iz Vukovara te u tiini mole za rtve sa Ovare. Du cijelog puta, od Spomen doma do mjesta masovne grobnice, zapaljeno je na stotine lampiona kojima je obiljeeno i mjesto masovne grobnice.

Vukovarska tragedija 1991 (http://www.vlada.hr/hrvatski/premijer/aktualnosti/novosti/2007/predsj ednik_vlade_sa_stradalnicima_na_ovcari) 27.09.2007. Predsjednik Mesi o presudi Hakog tribunala tzv. vukovarskoj trojci Predsjednik Republike Hrvatske Stjepan Mesi iznenaen je presudama izreenima pred Haakim sudom optuenicima za pokolj na Ovari, Mrkiu, ljivananinu i Radiu. Iako Predsjednik Republike nikada ne komentira sudske postupke koji jo traju, a ovdje je rije o prvostupanjskoj presudi, ve i pokuaj umanjivanja odgovornosti za zloine u Vukovaru trai jasnu reakciju. Presuda izreena tzv. Vukovarskoj trojci apsolutno je neprihvatljiva kako po visini izreenih kazni, tako i po njihovom obrazloenju. Takva presuda dijelom je i rezultat optunice koja nije obuhvatila sve relevantne elemente nedjela u kojima su optueni sudjelovali. Predsjednik Mesi vjeruje da e Tuiteljstvo Hakog suda podnijeti albu i da e ta alba biti uvaena, kako bi se vratilo sada ozbiljno poljuljano povjerenje u Meunarodni tribunal koji nam i dalje - do kraja svojega mandata - treba kako bi se individualizirala krivnja za ratne zloine poinjene u ratovima na tlu bive Jugoslavije i zloinci priveli pravdi. Na kraju, predsjednik Mesi smatra da ove prvostupanjske presude ne bi ni u kojem sluaju trebale biti predmet predizborne kampanje. (http://www.president.hr/) PILOG SUENJA KRVNICIMA S OVARE Kevin Parker - Sudac koji je oslobodio vukovarske zloince SUDAC KEVIN HORACE PARKER blagim je presudama tzv. vukovarskoj trojci ogorio mnoge u Hrvatskoj, ali i meunarodne eksperte za ratne zloine te haako tuiteljstvo KEVIN HORACE PARKER postao je sudac Meunarodnog suda za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije 2003.KEVIN HORACE PARKER postao je sudac Meunarodnog suda za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije 2003.Svjestan sam da e moje imenovanje biti izazov, ali ono istodobno predstavlja vaan zadatak koji se mora izvriti. Haaki sud ima vitalnu ulogu pomagati u odravanju reda u meunarodnoj zajednici i u

1642

1643

Vukovarska tragedija 1991 donoenju pravde ljudima bive Jugoslavije, izjavio je Kevin Horace Parker, kada je 14. studenoga 2003. doznao da e postati stalni sudac Meunarodnog kaznenog suda za bivu Jugoslaviju u Haagu. Nepune etiri godine kasnije, itajui nepravomonu presudu Mili Mrkiu, Veselinu ljivananinu i Miroslavu Radiu, asnicima JNA koji su optueni za ratne zloine u Vukovaru, Kevin Horace Parker nije donio pravdu Hrvatskoj i obiteljima 264 rtve koje su 20. studenoga 1991. muili i likvidirali srpski pobunjenici uz pomo JNA. Kevin Horace Parker naao se u sreditu pozornosti nakon to je zajedno sa svojim kolegama u sudakom vijeu Miroslava Radia oslobodio optubi za ratne zloine na Ovari u Vukovaru, Veselina ljivananina osudio samo na 5, a Milu Mrkia na 20 godina zatvora. Takav epilog suenja vukovarskim krvnicima mnoge je u Hrvatskoj ogorio i uznemirio. Braniteljske udruge organizirale su niz prosvjeda, a HSP je inicirao potpisivanje peticije kojom eli doi do raspisivanja referenduma na komu bi se graani Hrvatske izjanjavali treba li Hrvatska suspendirati Ustavni zakon o suradnji s Haakim sudom. Parkerova presuda okirala je i glavnu haaku tuiteljicu Carlu Del Ponte i njene suradnike, koji su za optuene traili kazne doivotnog zatvora i odmah najavili albu na presudu. Posebno je bio konsterniran Clint Williamson, ameriki veleposlanik za ratne zloine, koji je osobno prisustvovao itanju presude. Williamson je bio haaki tuitelj, vodio istragu u vezi s Vukovarom, nadgledao postupak ekshumacije na Ovari i pripremio poetne optunice u ovom predmetu. Williamson je danas visoki dunosnik u amerikoj vladi, a i ranije je vie puta davao niz izjava o vlastitom povjerenju u snagu dokaza u ovom sluaju. Zato i ne udi da ga je takva presuda konsternirala. VUKOVARSKA TROJKA Veselin ljivananin, osuen na pet godina zatvora, Miroslav Radi, osloboen, Mile Mrki, osuen na 20 godina zatvoraVUKOVARSKA TROJKA Veselin ljivananin, osuen na pet godina zatvora, Miroslav Radi, osloboen, Mile Mrki, osuen na 20 godina zatvora Presuda koju je proitao Kevin Horace Parker otkrila je da je haako tuiteljstvo napravilo nekoliko kardinalnih greaka prilikom postavljanja optunice, ali je prvenstveno pokazala da taj australski sudac zajedno s Krister Thelin i Christine van den Wyngaert, svojim kolegama u sudakom vijeu, nije uspio, ili nije htio razumjeti prirodu sukoba u Vukovaru i Hrvatskoj tijekom Domovinskog rata, niti odnose izmeu JNA i lokalnih paravojnih jedinica koje su djelovale posve koordinirano u razaranju Hrvatske, te

Vukovarska tragedija 1991 muenju i ubijanju preivjelih i zarobljenih vukovarskih branitelja. Parker je na glasu kao jedan od najboljih australskih sudaca. Krister Thelin vedski je sudac koji se usavravao na prestinom amerikom Harvard sveuilitu, a u vrijeme vukovarske tragedije bio je zamjenik vedskog ministra pravosua. Tijekom 90-ih radio je i u BiH, na osnivanju postdaaytonske regulatorne agencije i na suradnji prvostupanjskih sudova BiH s Paktom o stabilnosti. Christine van den Wyngaert prije dolaska na Haaki sud predavala je kazneno i kazneno procesno pravo na belgijskom sveuilitu u Antwerpenu. Brojni pravnici, domai i meunarodni politiari, ukljuujui Petera Galbraitha, biveg amerikog ambasadora u Hrvatskoj, za Nacional su izjavili da je u spornoj presudi najsramotnije Parkerovo izricanje 5-godinje zatvorske kazne Veselinu ljivananinu. Veina njih tvrdi da se 5 godina zatvora moe dodijeliti za ozbiljnije imovinsko kazneno djelo, ali nikako ne za ratni zloin, ma kako sudako vijee pokualo objasniti ljivananinovu ulogu u vukovarskim zbivanjima. U uvodnom dijelu itanja presude Mrkiu, ljivananinu i Radiu, Parker je istaknuo kako se njima ne sudi za razaranja i druge strahote koje su se dogaale u Vukovaru 1991., ve samo za tragediju koja je snala 264 zarobljena Hrvata koje su srpski pobunjenici potpomognuti s JNA likvidirali na Ovari. Neki dijelovi presude koje je Parker itao optuenima i javnosti u najmanju su ruku proturjeni i diskutabilni. (Nacional, 01.10. 2007) UROVA POLITIKA Velika kompromitacija Haaga Hrvatska nikada ne e zaboraviti ubijene na Ovari: stvorena je izravno na njihovoj rtvi, a preko te rtve i danas se posredno razotkriva hipokrizija segmenata u meunarodnoj zajednici koji oslobaaju ubojice, kao to su ih 1991. godine poticali na zloine. Unato svemu, hrvatska politika ne smije dopustiti da aktualna haaka presuda proizvede novu ekspanziju radikalizma i izolacionizma Sreko JurdanaSreko JurdanaAko je iz knjige Florence Hartmann jasno da su odreene drave - vrlo utjecajne na meunarodnoj sceni - spreavale uhienje Karadia i Mladia, i da su nastojale izuzeti Miloevia od optube za genocid u Srebrenici, ne treba se previe uditi ni aktualnim kaznama u Haagu za zloin na Ovari. Malo je vjerojatno da su te kazne iskljuivo proizvod autonomne pravne procjene Suda. Veselin ljivananin, jedna od najistaknutijih dijabolinih figura u vukovarskoj agoniji, ije su morbidnocinine izjave (Poslat emo ih da beru cvijee) citirali mediji, morao je po

1644

1645

Vukovarska tragedija 1991 svakoj pravnoj logici dobiti kaznu adekvatnu svojim postupcima, umjesto de facto oslobaajue. I tako dalje. No Sud je entitet za sebe, podloan specifinim utjecajima, meu kojima hrvatski nije presudan. U svakom sluaju, akumulacija frustracije Hrvatskoj ne e donijeti mnogo koristi. Vukovar je svojedobno trebalo osloboditi vojno, i time bi lekciju za sva vremena dobila ne samo rulja koja ga je zauzela, nego i inozemni centri moi koji su tu rulju i njezinoga vou Miloevia na razne naine podupirali. Tuman je, meutim - otvoreno reeno - Vukovar rtvovao za priznanje Hrvatske, i tada se poela razvijati hrvatska psihologija frustracije koju danas iznova stimulira Haag. Ali ona je bespredmetna i Hrvatsku hendikepira u sueljavanju s realnim svijetom koji joj nije uvijek sklon. Pravna diskriminacija hrvatske ratne rtve Hrvatska nikada ne e zaboraviti ubijene na Ovari: stvorena je izravno na njihovoj rtvi, a preko te rtve i danas se posredno razotkriva hipokrizija segmenata u meunarodnoj zajednici koji oslobaaju ubojice, kao to su ih 1991. godine poticali na zloine. Unato svemu, hrvatska politika ne smije dopustiti da aktualna haaka presuda proizvede novu ekspanziju radikalizma i izolacionizma. Ogorenje presudom izraavaju i mnogi ugledni ljudi iz inozemstva. U javnosti se s razlogom razvija dojam o meunarodnoj pravnoj diskriminaciji hrvatske ratne pozicije i hrvatske ratne rtve, ali u tom kontekstu treba voditi rauna o injenici da politiki krugovi koji stoje iza ovakvih presuda Hrvatsku zapravo ele gurnuti u novi nacionalistiki ciklus, i time kreirati predtekst za generalno zaotravanje stava prema njezinim meunarodnim ambicijama. Nemaju, uostalom, samo Hrvatska i njezino vodstvo razloge za nezadovoljstvo. to bi trebala rei Carla Del Ponte? (Nacional, 01.10.2007) PETICIJU PROTIV HAAGA VE POTPISALO VIE OD 100 TISUA LJUDI HSP-ovu peticiju je ve prvog dana navodno potpisalo vie od 50 tisua ljudiPero Kovaevi tvrdi da je HSP-ovu peticiju ve prvog dana potpisalo vie od 50 tisua ljudiIako se inilo da nita ne moe pobuditi ni priblino veliki interes javnosti kao javna ponuda dionica T-HT-a, ini se da je to uspjelo HSP-u. Naime, kako tvrdi jedan od lidera te stranke Pero Kovaevi, njihovu peticiju kojom se trai suspendiranje Zakona o suradnji s Haakim tribunalom

Vukovarska tragedija 1991 ve je prvog dana potpisalo vie od 50 tisua ljudi. Kovaevi kae kako oekuje da e danas ta brojka biti vea od 100 tisua. Nai aktivisti i simpatizeri e poeti obilaziti kvartove u svim veim mjestima u Hrvatskoj i tako osigurati da svi koji ele mogu potpisati peticiju. Posebno me veseli to su elju za potpisivanjem peticije pokazali i mnogi lanovi ostalih politikih stranaka to dokazuje kako je ovo pitanje nadilazi stranake interese, rekao je Kovaevi. HSP-ova peticija e trajati do 15. listopada, a nadaju se kako e uspjeti skupiti vie od 400 tisua potpisa, koje e nakon toga poslati u Sabor. Peticija takoer podrazumijeva da slijedei saziv hrvatskog Sabora raspie i referendum na kojem bi se graani oitovali o odnosu prema tom sudu. Peticiju su pravai organizirali nakon haake presude Mrkiu, Radiu i ljivananinu, koju smatraju dokazom da Haag eli od rtve napraviti agresora. Kako je prilikom pokretanja ove inicijative u Splitu izjavila Rua Tomai HSP e ovog tjedna u Saboru zatraiti da se pokrene rasprava o ukidanju ovog ustavnog zakona. I sam HSP se prevario to se tie Hakog suda. Mislili smo da Haag eli izjednaiti rtvu i agresora ali vidimo nakon ove skandalozne presude da Haag zapravo eli da rtva postane agresor. To su dokazali ovom najnovijom presudom i zato pozivam sve graane da potpiu ovu peticiju, kazala je dopredsjednica HSP-a Rua Tomai. (Nacional, 01.10.2007) ZATO HRVATSKA IGNORIRA HAKA SUENJA SVE DOK SE NE UKAU KAO POVOD ZA POLITIKO MANIPULIRANJE NEZNANJE JE MO Ivica IKI 4. listopada, 2007. Nijedan ovdanji masovni medij, te Vladina i nevladina organizacija nisu ak ni povrno i usputno pratili suenje Mrkiu, Radiu i ljivananinu, kao ni bilo koje drugo suenje srpskim glaveinama za zloine u Hrvatskoj. Proces, u kojemu se propituje kvaliteta izvedenih dokaza i vjerodostojnost pozvanih svjedoka, jedini je relevantan za presudu, a o procesu ovdje nitko ne zna nita, pa ak ni to da se potkraj

1646

1647

Vukovarska tragedija 1991 suenja razbuktao estoki sukob Mrkia i ljivananina koji su meusobno prebacivali krivnju za vie od dvjesto i ezdeset pobijenih na Ovari Brojni hrvatski politiar, novinar, nadbiskup i biskup, te ostali javni djelatnik ovih je dana sa zgraanjem i u nevjerici komentirao ishod hakog sudskog procesa za zloine nad civilima na Ovari kod Vukovara u studenome 1991. godine: Mile Mrki, tadanji zapovjednik Gardijske brigade JNA, osuen je na dvadeset godina zatvora, Veselin ljivananin, oficir sigurnosti u toj brigadi, osuen je na pet godina robije, dok je Miroslav Radi, nii komandant u istoj elitnoj postrojbi, osloboen optubi. I ne bi bilo nieg problematinog i neobinog u reenoj konsternaciji da je ijedan od ljudi koji su se oglasili u povodu prvostupanjske presude u tom trenutku o dvogodinjem sudskom procesu znao ita vie od maglovitih imena optuenih i vrlo okvirnih i openitih optunih navoda. Zatajeni proces I da je htio nije mogao znati, jer nijedan ovdanji masovni medij, te Vladina i nevladina organizacija nisu ak ni povrno i usputno pratili suenje ovoj trojici, kao ni bilo koje drugo suenje srpskim glaveinama za zloine u Hrvatskoj. Proces, u kojemu se propituje kvaliteta izvedenih dokaza i vjerodostojnost pozvanih svjedoka, jedini je relevantan za presudu, a o procesu ovdje nitko ne zna nita, pa ak ni to da se potkraj suenja razbuktao estoki sukob Mrkia i ljivananina koji su meusobno prebacivali krivnju za vie od dvjesto i ezdeset pobijenih na Ovari. Potpuna neupuenost, meutim, nije brana izricanju kategorinih sudova i poduzimanju radikalnih politikih operacija. Ivo Sanader upustio se u pisanje prosvjednih pisama i u jeftino solidariziranje s obiteljima rtava (ije bi se ogorenje, by the way, moglo razumjeti ak i da su kazne trojici bile drastino tee); apievi pravai smjesta su pokrenuli potpisivanje peticije za suspenziju Ustavnog zakona o suradnji s Hakim sudom i dosad su, navodno, prikupili stotinjak tisua potpisa; katoliko sveenstvo iskoristilo je povod da odmah prione prelativizaciji hrvatskih zloina i hakih suenja za iste; pojedini odvjetnici, pak, pokuali su pronai malo svjetla u hakom mraku, pa procjenjuju da bi pad optube o zloinakom pothvatu u vukovarskom sluaju mogao rezultirati jednakim ishodom i u sluaju optube za zloinaki pothvat koji se stavlja na teret Anti Gotovini, Ivanu ermaku i Mladenu Markau. Koja nam se politika poruka alje ovom presudom?: tako glasi centralno pitanje nakon pravorijeka suca Parkera. No, tom pitanju ne

Vukovarska tragedija 1991 prethode ova: zato sudac Parker nije uvaio ovaj ili onaj materijalni dokaz i zato nije poklonio vjeru ovom ili onom svjedoku? Ne prethode zato to nitko nema pojma ni o izvedenim dokazima ni o sasluanim svjedocima. Industrija emocija Nitko u ovoj zemlji nije pratio ni proces, primjerice, Milanu Martiu, ali izreena kazna bila je dovoljno visoka, pa se nacija suzdrala od provale ogorenja prema antihrvatskom sudu u Haagu. (Usput, nagradno pitanje: koliko je godina presueno Martiu?) Nitko, ali doslovno nitko i ni na bilo koji nain, ne prati tekui haki proces estorici nekadanjih vojno-politikih funkcionara tzv. Herceg-Bosne. (Jo jedno nagradno pitanje: kako glase imena te estorice?) Nitko ne izvjetava o potresnim svjedoenjima bivih zatoenika hercegovakih koncentracijskih logora, o vrstim dokazima hrvatske vojne umijeanosti u rat protiv Bonjaka, o Tuman-ukovoj ambiciji da se Hrvatska proiri do Gornjeg Vakufa... To to politika i mediji javnost tite od spomenutih neugodnih informacija nee ih sprijeiti da istu javnost zaraze histerijom ako iz Haaga stignu osuujue presude Jadranku Prliu & druini, a sva je prilika da e presude biti upravo takve. to manje znamo, to je vea vjerojatnost da nam pamet nee biti smetnja u javnom djelovanju. to je manje ozbiljnih argumenata i upuenosti, to je iri prostor za paualnu zgroenost i za iskazivanje iskrenih ili sasvim neiskrenih, svejedno emocija, a emocionalni pristup materiji kao to je procesuiranje ratnih zloina mora dovesti do razgolienja istinske naravi ovdanjeg veinskog odnosa prema Hakom tribunalu. Odnos je sadran u deurnoj mantri koju ovih dana ponavlja svatko tko dri do sebe: Haki sud izgubio je smisao svoga postojanja! ekala se samo zgodna prilika da se kae ono to se odavno dri u sebi, jer to se ove zemlje tie, sud u Haagu koji, naravno, u mnogim svojim elementima obiluje manama oduvijek je smatran besmislenim. (Feral tribune, 04.10.2007)

1648

1649

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

CIP , 343.143:341.645.5 355.426(497.6) "1992/1995" BOSNA i Hercegovina jezgro velikosrpskog projekta / uredila i priredila Sonja Biserko. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006 (Beograd : Zagorac). 1124 str. ; 21 cm. (Biblioteka Svedoanstva / Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ; br. 27) Tira 750. Napomene i bibliografske reference: str. 1117-1124 i uz tekst. ISBN 8672081277 1. , a) () b) 1992-1995 COBISS.SRID 132751884

1650

1651