UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA

Fakultet za preduzetniki biznis

SEMINARSKI RAD
Tema rada: DOPRINOSI

Student:

Mentor:

Stojakovi Ivan 65/2013

prof.Nataa Simi

Jun 2016

Sadraj
UVOD..............................................................................................................................................3
1. POJAM I OSNOVNA OBELEJA DOPRINOSA.....................................................................4
2. DOPRINOSI FISKALNI JAVNI PRIHODI............................................................................7
3. DOPRINOSI ZA SOCIJALNO OSIGURANJE.........................................................................9
3.1. Obavezni doprinosi za socijalno osiguranje.........................................................................9
3.2. Razlika izmeu doprinosa i poreza.....................................................................................10
4. KARAKTERISTIKE I OBELEJA DOPRINOSA..................................................................13
5. DOPRINOS ZA PENZIJSKO ILI MIROVINSKO OSIGURANJE.........................................14
5.1. Razlika izmeu obaveznog (dravnog) penzionog osiguranja i dobrovoljnog (privatnog)15
6. POJAM I ZNAAJ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA..................................16
7. CILJ DOPRINOSA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE I ZATITU..................................17
8. DOPRINOS ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI......................................................................19
ZAKLJUAK................................................................................................................................21
LITERATURA...............................................................................................................................22

UVOD

Doprinosi su vaan finansijski instrument kojim se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih

rashoda. U literaturi se svrstavaju u red tzv. parafisklanih davanja. Neka obeleja doprinosa su:
-

Doprinosi nisu prihod budeta,

Namena troenja doprinosa je unapred utvrena,
Obaveza plaanja se odnosi na odreeni krug korisnika koji su povezani odreenim
ekonomskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima i po pravilu obaveza plaanja
doprinosa nije utvrena propisima dravnog organa.

Doprinosi su javni prihodi novijeg datuma i jo nedovoljno priznati i poznati u mnogim

zemljama. Porodica doprinosa je danas veoma brojna, a najznaajniji lan je socijalno
osiguranje. Socijalno osiguranje predstavlja zatitu koju drutvo prua svojim lanovima kroz
niz javnih mera kako bi ih obezbedio od ekonomskih i socijalnih potekoa nastalih usled
znatnog smanjenja njihove ekonomske snage (prihoda) zbog bolesti, povreda na radu,
nezaposlenosti, invalidnosti, starosti i smrti. Ono obezbeuje i pokrie trokova leenja, kao
posebnu pomo u sluaju due bolesti.
Doprinosi su karakteristini po tome to su javni prihodi, ne plaaju ih sva lica nego samo oni
koji e imati korist od tako prikupljenih sredstava, predstavljaju prinudno plaanje, tj.obaveznu
naknadu pojedinaca ili grupa za uinjene usluge, prikupljena sredstva su strogo namenska
sredstva, ne prolaze kroz budet i budetsku proceduru.

1. POJAM I OSNOVNA OBELEJA DOPRINOSA1

Osnovni izvor finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja (penzijsko i invalidsko, osiguranje,

zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti) predstavljaju doprinosi.
Uplatom propisanih doprinosa, iju kontrolu obraunavanja i plaanja vri Poreska uprava,
formiraju se sredstva kojima nosioci obaveznog socijalnog osiguranja izvravaju obaveze
utvrene zakonima i drugim propisima kojima si regulisane te oblasti, odnosno obezeuju
davanja iz odgovarajuih oblasti osiguranja (penzije, novane naknade, medicinske usluge, itd.).
Institut doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ureen je jedinstveno, Zakonom o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovim zakonom su utvreni obveznici
obraunavanja i plaanja doprinosa, osnovice i stope doprinosa, dodatni doprinosi za period
osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem (beneficirani sta), nain obraunavanja i
plaanja doprinosa i dr.2
Osnovne karakteristike doprinosa su:
1. vezuju se za odreeni krug graana koji imaju stvarnu ili pretpostavljenu korist od
aktivnosti drave i drugih javnopravnih tela;
2. visina doprinosa zavisi od trokova koje drava ima kod obavljanja odreene aktivnosti
ili od vrednosti neposredne koristi koju imaju obveznici doprinosa od usluga drave;
3. doprinosi imaju obavezan karakter;
4. nepostojanje neposrednog zahteva;
5. prinudom se ubiraju.
Razlika izmeu poreza i doprinosa ogleda se i u svrsi za koju slui kao i nainu ubiranja.
Razlika se moe posmatrati i po sledeim momentima:
1. doprinosi su bez izuzetka neposredna davanja;
2. obuhvataju ui krug od poreza. Mogu se naplaivati samo iz dohotka organizacije
udruenog rada, linih dohodaka radnika i ljudi i prihoda graana,
3. Uvek su sa proporcionalnim stopama,

1 http://bs.scribd.com/doc/123206533/Doprinosi-seminarski
2 http://www.zso.gov.rs/domaci-propisi-doprinosi.html

4. Destinirani se prihodi po oblastima u granicama delatnosti potreba za ije finansiranje

slue, odnosno sa SIZ-ovima. Ne obuhvataju pojedine drutvene i druge delatnosti i
potreba.3
Doprinosi se razlikuju od taksa po tome to obavezu plaanja doprinosa nisu inicirali sami
obveznici, i to je za te obveznike proistekla neka materijalna korist od odreene aktivnosti
dravnih tela.
Doprinosi su javni prihodi novijeg datuma i jo nedovoljno priznati i poznati u mnogim
zemljama. Porodica doprinosa je danas veoma brojna, ali je neosporno da je najznaajniji lan
ove porodice doprinos za socijalno osiguranje.
Socijalno osiguranje predstavlja zatitu koju drutvo prua svojim lanovima kroz niz javnih
mera kako bi ih obezbedilo od ekonomskih i socijalnih potekoa nastalih usled znatnog
smanjenja njihove ekonomske snage (prihoda) zbog bolesti, povreda na radu, nezaposlenosti,
invalidnosti, starosti ili smrti. Pored toga, socijalno osiguranje obezbeuje, jednim svojim delom,
i pokrie trokova leenja, kao i posebnu pomo u sluaju due bolesti.4
Na primer, na Islandu, socijalno osiguranje finansirano je iz dravne blagajne. Graani ne
plaaju socijalno osiguranje, ve su firme dune da plate doprinose na svaki plaeni dohodak. Ti
doprinosi idu u dravnu blagajnu i slue za finansiranje opteg socijalnog osiguranja. Dravni
osiguravajui zavod je izvrni organ socijalnog osiguranja, ukljuujui i porodiljsku pomo i
dodatak.
Fiskalnom reformom iz 1991. godine obezbeena je puna uporedivost naeg sistema obaveznog
socijalnog osiguranja sa socijalnim osiguranjem zemalja sa razvijenom trinom privredom.
Realizivano je opredeljenje zakonodavca da obavezno socijalno osiguranje obuhvata penzijsko i
invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti.

3 A. Milojevi, M. Trklja: Javne finansije, str.380

4 Finansijski menadment, Mirko Kuli
5

Doprinosi kao parafiskaliteti imaju svoje karakteristike. One se sastoje u sledeem:

1.
2.
3.
4.
5.
6.

To su direktna davanja i plaa se u novcu;

Naplauju se od onih kojih su ostvarili direktnu korist od rada javno pravnih tela;
Prisutan je element prinude;
Doprinosi su derivativan ili izveden prihod;
To je destiniran javni prihod;
Nema univerzalan karakter.

'' Kod utvrivanja visine doprinosa kod socijalnog osiguranja, odnosno visine socijalnih
transfernih davanja, pored ostalog potrebno je efikasno utvrditi:
1. Vrste osiguranih rizika,
2. Obim prava na osnovu osiguranja,
3. Korisnika osiguranja.''5

2. DOPRINOSI FISKALNI JAVNI PRIHODI

5 Dr. Mehmed Alijagi, Poreski menadment i poreski konsalting, strana 145.
6

Javni prihodi se sastoje od razliitih elemenata, koji su klasifikovani prema razliitim

karakteristikama, zavisno od vrste prihoda. Tako su, na primer, porezi klasifikovani uglavnom
prema tome ta ini njihovu osnovicu za oporezivanje. Donacije se grupiu prema izvoru iz
kojeg takav prihod potie (tj. prema tome ko je davalac dotacije, transfera ili donacije), dok se
prihodi od imovine klasifikuju prema vrsti takvog prihoda (kamata, dividenda, zakupnina).
Fiskalni (dabinski) javni prihod budeta odgovarajue politiko-teritorijalne jedinice, ali se ona
upravo plaa kao naknada za odreenu uslugu koju neki dravni organ (npr. sudski ili upravni)
prua obvezniku. Prihodima od taksi se, dakle, ne podmiruju opti javni rashodi, ve trokovi
koji su prouzrokovani radnjama dravnih organa, koji ine konkretnu uslugu odreenom licu.
One su, po pravilu, budetski prihod.

Slika 1. Klasifikacija javnih prihoda

Doprinosi se smatraju davanjem koje se izdvaja za finansiranje optih drutvenih potreba.

Doprinosi su fiskalni oblici pomou kojih se prikupljaju sredstva za finansiranje odreenih
javnih potreba. Najpoznatiji doprinos u zemljama zapada, danas je doprinos za socijalno
osiguranje. Doprinosi se razlikuju od zemlje do zemlje (neke drave osiguravaju samo najniu
socijalnu zatitu za svoje zaposlene, dok je u drugim dravama socijalna zatita na zavidnoj
visini).
Kod nas se danas plaaju za socijalno osiguranje doprinosi za:
-

Doprinos za penzijsko osiguranje,

Invalidsko osiguranje,
Zdravstveno osiguranje i zatita,
Zapoljavanje odnosno doprinos za sluaj nezaposlenosti.

3. DOPRINOSI ZA SOCIJALNO OSIGURANJE

8

Novim zakonskim reenjima regulisan je sistem socijalnog osiguranja koji se zasniva na etiri
osnovna naela i to :
- Naelo obaveznosti: znai da je sistem doprinosa za socijalno osiguranje odreen zakonom
kao obavezujui kako za fizika tako i za pravna lica na koja se odnosi.
- Naelo pluraliteta izvora finansiranja: znai da se sistem doprinosa za socijalno osiguranje
zasniva na ekonomskoj snazi osiguranika, poslodavca i drugih obveznika.
-Naelo proporcionalnosti: znai da se doprinosi za socijalno osiguranje plaaju po proporcionalnim stopama.
- Naelo namenskog korienja sredstava: znai da su sredstva mobilisana po osnovu doprinosa
za socijalno osiguranje strogo destinirana i ne mogu se koristiti za neke druge potrebe.

3.1. Obavezni doprinosi za socijalno osiguranje

Obavezni doprinosi za socijalno osiguranje su vrsta izravnih poreza te prema tome ulaze u
irem smislu u porezni sistem. Oni su temeljni prihodi kojima se finasiraju izdaci za penzijsko
osiguranje za zdravstveno osiguranje i za zapoljavanje.
Sistem obaveznog socijalnog osiguranja sastoji se od: obaveznog penzijskog osiguranja na
temelju generacijske solidarnosti. Dorinosi za ovo osiguranje uplauju se u Zavodu za penzijsko
ili mirovinsko osiguranje. Tako da se doprinosi za ovo osiguranje uplauju u mirovinske ili
penzijske fondove prema odabiru osiguranika. Doprinos obaveznog zdravstvenog osiguranja se
naplauju u zavodu za zdravstveno osiguranje, dok se doprinosi za zapoljavanje uplauju u
zavodu za zapoljavanje.
Zakon o samodoprinosu sadri:
-nain donoenja odluka odluku o uvoenju samodoprinosa donose graani referendumom ili
davanjem pismenih izjava.
- obaveznik samodoprinosa je graanin po osnovu stanovanja ili posedovanja nepokretnosti u
mestu raspisivanja samodoprinosa.
- osnovica samodoprinosa ine javni prihodi graana i njihova imovina.
9

- osloboenja samodoprinos se ne moe uvoditi na primanja fizikih lica koja nisu predmet
oporezivanja prema zakonu o porezu na dohodak graana. Samodoprinos danas ima mali
bilansni znaaj. Tako da neke zemlje samodoprinos svrstava u kontni okvir za budetski sistem
odnosno konto Porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke. Porezi i druge dadbine uvode se za
celu dravnu teritoriju, a samodoprinosi na nivou grada, optine, mesne zajednice, naselja ili dela
naselja. Prihodi od samodoprinosa idu na poseban raun. Visinu samodoprinosa odreuju sami
graani dok visinu dabina jednostavno odreuje nosilac finasijske vlasti. Samodoprinosi se
mogu plaati u novcu, materijalnim dobrima i uslugama.
Doprinosi se ubiru iz plate ( tj. na teret zaposlenika) i na platu ( tj. na teret poslodavca).
Tako da se doprinosi za penzijsko osiguranje plaaju na teret zaposlenog, a doprinosi na
zdravstveno osiguranje i za zapoljavanje naplauju na teret poslodavca.

3.2. Razlika izmeu doprinosa i poreza

Doprinosi su, kao i porezi, javna davanja dravi. No temeljna je razlika izmeu doprinosa i
poreza u tome to se za poreze nema unapred odreene namene njihova troenja, a za doprinose
namena postoji. Primer: Kada platimo porez na dohodak, onda ne znamo hoe li se od tog novca
finansirati izgradnja ceste, obnova zemlje ili plate carinika. 6
Dok je za doprinose njihova namena unapred utvrena. Primjer : ako se plaa doprinos za
zdravstveno osiguranje tako se zna da je njihova namjena pruanje zdravstvenih usluga. Tako da
bi za doprinose morao postojati i odreeni odnos izmeu visine uplaenog iznosa i protivusluge
koja se za uzvrat dobije. Tako da vei iznos doprinosa plaenog za penzijsko osiguranje po
pravilu treba znaiti i veu penziju. Za poreze takva veza ne postoji jer teoretski svi dobijaju
jednaki kvalitet javne usluge ( javne sigurnosti, dravnih kola itd.) bez obzira na visinu
plaenog poreza.

Osnovicu doprinosa ini:

1. plata zaposlenog radnika, rukovodnog radnika i pripravnika,
6 Prof.dr.Slobodan Komazec, Monetarne finasije,Beograd 2002, str.659

10

2. plata ili druga naknada funkcionera, koja zamenjuje platu,

3. naknada plate za prekid rada koji nije prouzrokovao radnik,
4. naknada plate za vreme praznika za koje se po zakonu ne radi,
5. naknada plate za vreme odsustva sa posla radnika u vreme korienja godinjeg odmora,
6. naknada plate za vreme odsustva sa posla u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom itd.
7. naknada plte za vreme odsustva radnika sa posla radi obrazovanja i strunog osposobljavanja i
prekvalifikacije radnika,
8. naknada plate u sluajevima privremene spreenosti za rad usled bolesti do 42 dana,
9. naknada plate zbog povrede na radu ili oboljenja od profesionalne bolesti, koja se isplauje iz
sredstava pravnog, odnosno fizikog lica kod kojeg je osiguranik zaposlen,
10. izuzetno, mnoenik prosene plate iz lana 6.a stav 2. i koeficijenta 0,25 za zaposlenike u
rudnicima uglja, tekstilnoj, konoj i industriji obue kojima se isplauje najnia plata i nisko
akumulacijskim delatnostima tradicionalnih esnafskih zanata utvrenih posebnim propisom
kantonalne skuptine,
11. svako pojedinano primanje od lanstva u predstavnikim organima vlasti, ako to primanje
nije obuhvaeno osnovicom iz lana 6. ta. od 1. do 9., na osnovu lanstva u skuptini,
nadzornom odboru privrednog drutva, lana upravnog odbora, upravnog vea i drugih njima
odgovarajuih tela drugih pravnih lica, lana komisije i odbora tih tela, steenog upravitelja i
sudije porotnika koji nema svojstvo zaposlenika na sudu, primanje, umanjeno za porezno
priznati iznos izdatka za povremene delatnosti naunika, umetnika, strunjaka, novinara, sudskih
vetaka, trgovakih putnika, akvizitera, sportskih sudija i delegata i na osnovu drugih delatnosti
koje se obavljaju uz neku osnovnu samostalnu ili nesamostalnu delatnost.
12. ostala primanja i naknade fizikih lica koja nisu obveznici doprinosa po drugom osnovu, sa
propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju i osiguranju nezaposlenosti.
Znai grupu obveznika ine lica koja za svoj rad primaju platu ili ostvaruju neku drugu naknadu.
Zatim imamo lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu djelatnost kao osnovno
zanimanje. Poslodavci, sva pravna ili fizika lica koja imaju zaposlene.
Osnovicu doprinosa za socijalno osiguranje kao za zaposlene tako i za poslodavca ini:
Zarada odnosno plata i druga lina primanja,
Naknada zarade, odnosno plate za vrijeme privremene spreenosti zarade koje isplauje
poslodavac, porodiljskog iskustva, kao i za vreme plaenog odsustva,
11

 Naknada zarade, odnosno plate za vreme korienja prava na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju,

ekanja na rasporeivanje i sl.
U sluaju poduzetnika osnovica u doprinosu predstavlja neto prihod utvrena nain kojim se
ureuje porez na dohodak graana. Doprinose za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja
obveznici plaaju po proporcionalnim stopama u zavisnosti od vrste osnovice i vida socijalnog
osiguranja.7
Stope doprinosa: Najvie stope doprinosa prema osnovici su:
1. na teret obveznika doprinosa iz osnovice (lan 6. ta. od 1. do 10., taka 12. i lan 7.):
" 17,00 % za penzijsko i invalidsko osiguranje,
" 12,50 % za osnovno zdravstveno osiguranje,
" 1,50 % za osiguranje od nezaposlenosti;8
2. na teret poslodavca na osnovicu (lan 6. ta. od 1. do 10., taka 12. i lan 8.):
" 6,00 % za penzijsko i invalidsko osiguranje,
" 4,00 % za osnovno zdravstveno osiguranje,
" 0,50 % za osiguranje od nezaposlenosti;
3. na osnovicu, za dodatni doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i to:
a) 2,00 % za osiguranike rasporeene na radno mesto na kojem se 12 meseci efektivnog
rada rauna kao 14 meseci staa,
b) 3,00 % za osiguranike rasporeene na radno mesto na kojem se 12 meseci efektivnog
rada rauna kao 15 meseci staa,
c) 6,00 % za osiguranike rasporeene na radno mesto na kojem se 12 meseci efektivnog
rada rauna preko 15 meseci staa.
4. Poseban doprinos za zdravstveno osiguranje, za zdravstvenu zatitu u inostranstvu, iz
lana 7. stav 4. ovog Zakona odredie Vlada.

4. KARAKTERISTIKE I OBELEJA DOPRINOSA

7 Dr.Jovan Sejmenovi, Jovana Gligi. Javni prihodi, Banja Luka, 2012, str.49
8 http://zuko.ba/pdf/download/zakon_o_doprinosima
12

Doprinosi su vaan finansijki instrument kojim se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih

rashoda. Oni se u literaturi svrstavaju u red tzv. parafiskalnih davanja.
Njihova obeleja su sledea:
- Namena troenja doprinosa je unapred utvrena to su destinirani prihodi,
- Doprinosi nisu prihod budeta,
- Obaveza plaanja se odnosi na odreeni krug korisnika koji su povezani odreenim
ekonomskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima i
- Po pravilu obaveza plaanja doprinosa nije utvrena propisima dravnog organa.
Doprinosi su javni prihodi novijeg datuma i jo nedovoljno priznati i poznati u mnogim
zemljama. Porodica doprinosa je danas veoma brojna, a najznaajniji lan je socijalno
osiguranje. Socijalno osiguranje predstavlja zatitu koju drutvo prua svojim lanovima kroz
niz javnih mera kako bi ih obezbedilo od ekonomskih i socijalnih potekoa nastalih usled
znatnog smanjenja njihove ekonomske snage (prihoda) zbog bolesti, povreda na radu,
nezaposlenosti, invalidnosti, starosti i smrti. Ono obezbedjuje i pokrie trokova plaanja, kao
posebnu pomo u sluaju due bolesti.
U naoj zemlji doprinosi za socijalno osiguranje su obavezni, a obaveza njihovog obraunavanja
i naplate je odreena zakonima.
Prema veem broju autora, doprinosi kao oblici drutveni prihoda karakteristini su po etiri
osnovna elementa:
-

Javni su prihodi koji predstavljaju takva davanja kod kojih je element protiv usluge.

Ne plaaju ih kao to je sluaj kod poreza, sva lica ve samo ona koja e imati neku
korist od tako prikupljenih javni sredstava.

Predstavlja prinudno plaanje,odnosno obaveznu naknadu pojedinaca ili grupa za

uinjene usluge ili radove koji se u potpunosti ili delimino finansiraju doprinosom.
Prikupljena sredstva su strogo namenska sredstva, te ne prolaze kroz budet i budetsku
proceduru saimajui sutinu definicija domaih i stranih teoretiara, istie se da su
doprinosi posebna vrsta namenski javni prihoda koja se na osnovu uvedene obaveze ubira

od fizikih i pravnih lica.9

U jugoslavenskom finansijskom sistemu doprinosi se javljaju 1952. godine prilikom donoenja
Osnovnog zakona o drutvenom doprinosu i porezima, od tada pa sve do danas se bogato koristi

9 Prof.dr.Slobodan Komazec,Monetarne finansije,Beograd 2002,str.658

13

u naem finansijskom sistemu. Nekada oznaava prihod koji se alimentira iz privrednog sektora,
da bi kasnije doprinosima uivali prihode koji se optereuju lina primanja graana.
Doprinosi imaju izvesne slinosti s porezima i taksama. Porezima su slini po sledeim
karakteristikama:
-

Prinudnost plaanja
Obino su to novana davanja, po obliku naplate i tehnici.

Taksama su slini po tome to se radi o nekoj linoj koristi koja se oekuje, bilo neposredno ili
posredno, ve prilikom plaanja doprinosa.
Doprinosi kao kategorija javnih prihoda po svojim karakteristikama zauzimaju mesto izmeu
taksa i poreza. Doprinose plaaju zainteresovana lica ili grupe lica da bi na taj nain realizovala
odreenu korist. Meutim korist o kojoj je re nije samo korist za tu grupu lica. Radi se o
zajednikim interesima, pa se kategorija doprinosa znatno pribliava porezima.10

5. DOPRINOS ZA PENZIJSKO ILI MIROVINSKO OSIGURANJE

Kako sam ve naveo doprinose imamo za:
- doprinos za penzijsko osiguranje,
- invalidsko osiguranje,
- zdravstveno osiguranje i zatita,
- zapoljavanje odnosno doprinos za sluaj nezaposlenosti.
Doprinos za penzijsko osiguranje ima tri stuba i sadri:
Prvi stub je obavezno dravno penzijsko osiguranje, odnosno sistem meugeneracijske
solidarnosti.
Drugi stub je obavezno dopunsko penzijsko osiguranje koje se odnosi samo na zaposlene, a koje
administriraju privatni penzijski fondovi. Ono funkcionie tako to se zakonom odredi da se deo
procenta obaveznih doprinosa namenjenih za finansiranje prvog stuba usmeri u drugi, tako da
zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, dravnu iz prvog i privatnu iz drugog stuba.
Prvi i drugi stub su obavezni.

10 Doc.dr.Miroslav Dini, Prof.dr.Slavko Vuka,Dr.arko Ristic, Poreska i Budetska kontola i revizija ,

Beograd,2011 str. 108

14

Trei stub je dobrovoljno dopunsko penzijsko osiguranje, namenjeno svim graanima, bez obzira
da li su zaposleni ili ne, da li imaju redovne prihode, studiraju, bave se samostalnom delatnou,
itd. Trei i drugi stub su dopunski.

5.1. Razlika izmeu obaveznog (dravnog) penzionog osiguranja i dobrovoljnog (privatnog)

Obavezno (dravno) penzijsko osiguranje funkcionie tako to se penzijski doprinosi sadanjih
zaposlenih uplauju u fond PIO iz kog se isplauju penzije sadanjim penzionerima.
Globalni demografski trend pada nataliteta i produenja ivotnog veka prisutan je i u naoj
zemlji. To znai nepovoljan odnos broja zaposlenih kao izvora finansiranja penzija i penzionera
koji ih uivaju. Kada se tome doda i spor opti ekonomski rast i deficit u fondu PIO, kao rezultat
se dobija neminovan pad dravnih penzija.11
Pored toga, Zakonom su odreeni minimalni i maksimalni iznosi doprinosa, kao i minimalna i
maksimalna visina dravne penzije. Uplata penzijskih doprinosa je iskljuivo mesena i
obavezna, a isplata penzije mesena. Za ostvarivanje prava na privatnu penziju nije od znaaja
da li je pojedinac zaposlen i da li ima redovne prihode.
Uplate penzijskih doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove su dobrovoljne, mogu biti
mesene, periodine i jednokratne, ne moraju da budu redovne, a moe da ih uplauje pojedinac
za sebe, ili da to za njega ini neko drugi (brani drug, roditelj, poslodavac, udruenje ili sindikat
iji je lan, itd.). Uplate se vode na individualnim raunima lanova i svaki lan preko interneta
ima neposredan uvid u svoj raun. Sredstva iz fonda se investiraju i pripisom ostvarenog prinosa
uveavaju. lan bira na koji nain e povui i raspolagati sredstvima: jednokratnom isplatom,
programiranom, doivotnim anuitetima ili kombinacijom ovih naina.
Drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima odreuju iznos minimalnog
doprinosa, dok maksimum ne postoji. Takoe, uplate ne moraju da budu redovne i ukoliko se
preskoe, to ne dovodi do prestanka lanstva u fondu.

11 Internet,www.porezni vodi.hr,2005,penzisko osiguranje Dunav

15

6. POJAM I ZNAAJ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

Sadraj specijalistikog rada Penzijsko i invalidsko osiguranje jedna od grana prava
osiguranja i socijalnog prava ukazuje na to da je kako pravo osiguranja, tako i njegova grana,
penzijsko i invalidsko osiguranje, su izali iz faze poetnog konstituisanja i da se sada nalaze u
svojoj visokoj fazi uspona i razvoja. U prvom delu ovog rada razmatrana su osnovna i opta
pitanja i pojmovi prouavanja prava osiguranja, a u drugom delu detaljno je obraena jedna od
grana prava osiguranja tj. penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kroz razmatranje i prouavanje osnovnih pojmova i pitanja penzijskog i invalidskog osiguranja
doi emo do veeg obima saznanja o veoma vanoj funkciji prava osiguranja i to socijalnoj
zatitnoj funkciji ivotnog standarda kako pojedinca, tako i celog drutva uopte u svim
zemljama.
Kroz razvoj drutva funkcija osiguranja je uvek ista, a to je zatita lica i imovine.
Delatnost osiguranja stalno raste i ono je neophodno u svakom drutvu, u svakoj dravi. Funkcije
osiguranja su univerzalne bez obzira na stepen razvoja drutva, karakter drutveno - politikih,
drutveno-ekonomskih odnosa, te su od izuzetnog znaaja za svako drutvo. Na univerzalnotehnikoj organizaciji osiguranja se zasniva osiguranje, kako u savremenim razvijenim
dravama, tako i u zemljama u tranziciji. Osnovno obeleje savremenog osiguranja je stalno
irenje obuhvatanja rizika. Osiguranici se i osiguravaju zbog rizika, tete koji se stalno
poveavaju u rastuoj su putanji a to dovodi do stalnog irenja osiguranja.
Definicije osiguranja razlikuju se shodno ekonomsko-pravnim teorijama:teorija potrebe, teorija
sigurnosti, tehniko-pravne i meovite teorije (teorija preduzea, teorija rizika, teorija rizine
zajednice i teorija kompenzacije) i pravnim teorijama (teorija odtete itd.).
Pravo osiguranja ine sve pravne norme koje se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti
kako one koje reguliu pravni poloaj drutva za osiguranje (ukljuujui i nadzor), tako i one
norme koje reguliu osiguranje - pravne odnose kojima se zasniva djelatnost osiguranja imovine
lice, poslovi sa osiguranja, poslovi reosiguranja, te poslovi neposredno povezani sa poslovima
osiguranja te u irem smislu i pruanje drugih usluga u osiguranju.

16

7. CILJ DOPRINOSA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE I ZATITU

Pojam zdravstvene zatite obuhvata organizovanu i sveobuhvatnu delatnost drutva u cilju
ouvanja zdravlja graana. Pored zdravstvenih usluga, ovaj pojam ukljuuje i podruje
upravljanja i finansiranja u svim segmentima drutva koji su znaajni za socijalnu sigurnost i
zatitu stanovnitva. Zdravstveno osiguranje predstavlja posebni oblik drutvene organizovanosti
pri kojoj se pacijenti osiguravaju od rizika oboljevanja i povreivanja, posredstvom ustanova
zdravstvenog osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe nadoknaujui tetu osiguraniku u
sluaju odtetnog zahteva. Zaetke modela obaveznog zdravstvenog osiguranja u formi koja je
prisutna i danas, postavio je Bismarckov sistem socijalnog osiguranja. On poiva na doprinosima
koje u bolesnike kase uplauju zaposleni i poslodavci. Posle Drugog svetskog rata u
Engleskoj se uspostavlja Beveridge-ov model ili sistem nacionalne zdravstvene zatite koji
poiva na obaveznom zdravstvenom osiguranju finansiranom iz dravnog budeta na osnovu
poreza. U zemljama sa socijalistikim drutvenim poretkom razvijen je Semakov model
socijalistikog zdravstvenog osiguranja kao pandan Beveridge-ovom modelu, samo sa
ideolokom razlikom. U radu su u najznaajnijim elementima prikazani navedeni sistemi
zdravstvenog osiguranja . Sutina savremenog koncepta zdravstvene osiguranja u Evropi je u
uvaavanju principa solidarnosti. Ovaj princip predstavlja osnovni postulat u afirmaciji
demokratije i ekonomske razvijenosti drutva. Nainjen je i osvrt na privatno zdravstveno
osiguranje u SAD. Za ovaj sistem vai da, iako je najskuplji i esto omoguuje visok standard
zdravstvenih usluga, ne obuhvata princip solidarnosti.
Ovo podrazumeva i cilj da se to vei procenat stanovnitva obuhvati pravom na korienje
osnovne zdravstvene zatite bez doplate. Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zatite
su:
Univerzalnost - obezbediti pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja svim stanovnicima.
Ekonominost - ouvanje trokova zdravstvene zatite na odreenom nivou.
Pravinost - ljudima koji imaju jednake zdravstvene potrebe mora biti osiguran jednak kvalitet
zdravstvenih usluga.
Sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga.
Autonomija za davaoce zdravstvenih usluga.
Sistem zdravstvene zatite obuhvata osnovne elemente zdravstvene zatite i njihovu meusobnu
ureenost. Meu navedene elemente spadaju:

17

Korisnici zdravstvene zatite koji u tom sistemu nastupaju direktno, tako to sami plaaju
zdravstvene usluge i proizvode ili indirektno kao osiguranici organizacija obaveznog ili
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Dobra zdravstvene zatite koja ine usluge i proizvodi kojima pojedinci mogu zadovoljiti svoje
potrebe u u pogledu zdravstvene zatite
Organizacije zdravstvene zatite koje pruaju usluge i proizvode12
Drava koja u sistemu zdravstvene zatite uobliava drutveni interes i ostvaruje ga u okviru tog
sistema bilo da to ini neposredno utiu na upravljanje u organizacijama zdravstvene zatite ili
organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja, bilo da odgovarajuim postupcima regulie
aktivnosti i uinke zdravstvenih organizacija. Kada definiemo podruje zdravstvenog
osiguranja, onda po teoriji osiguranja mora podruje zdravstva ispunjavati odreene uslove
osiguravanja, i to:
postojanje potencijalnog rizika postojanje "stranke" odnosno osiguranika koji je spreman da se
pred rizikom osigura postojanje onog koji je spreman da taj rizik preuzme na sebe, koji je
spreman da se od tog rizika osigura. Podruje ueg zdravstvenog osiguranja ispunjava sve
navedene uslove. Dakle, pred realnim rizikom oboljevanja i povreivanja pacijenti se od tog
rizika osiguravaju, plaajui odreenu cenu premiju a Fond ili Zavod za zdravstveno
osiguranje preuzima taj rizik na sebe, kao i rizik od dela socijalnih posledica bolesti i povreda i u
sluaju odtetnog zahteva osiguraniku nadoknauje tetu .
Finansiranje na osnovu tree stranke, odnosno fonda za osiguranje, postoji u svim sistemima
zdravstvene zatite, pa i u modelima privatnog ili linog dodatnog osiguranja. Trini model u
kojem potroa (pacijent) za uinjene usluge zdravstvenih radnika plaa celokupni iznos nije
poeljan i retko se pojavljuje kao oblik finansiranja zdravstvenih usluga.
Razlog posrednog plaanja zdravstvenih trokova, odnosno osiguranja, lei u injenici to niko
ne zna kada e i da li e se i od ega razboleti i kakve e ekonomske posledice to imati po njega.

12 Prof.dr.Slobodan Komazec, Monetarne finasije,Beograd 2002 str.

18

8. DOPRINOS ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI

Zakonom o doprinosima ureeno je plaanje doprinosa za socijalna osiguranja te su unesene
odreene izmene u odnosu na do tada vaei Zakon o doprinosima za obavezna osiguranja.
Izmenama se potie zapoljavanje i primanje na volonterski rad kroz odreivanje olakica za
poslodavce koji zaposle osobe koje se prvi put zapoljavaju, to jest za poslodavce koji prime na
volonterski rad osobe koje su stekle izobrazbu u odreenom zanimanju za koje je zakonom ili
drugim propisom odreeno radno iskustvo u nekom vremenu kao uslov obavljanja poslova tog
zanimanja. Poticanje zapoljavanja oituje se u sluaju osoba koje se prvi put zapoljavaju u
oslobaanju poslodavaca plaanja doprinosa na plate (doprinosa za zdravstveno osiguranje, za
zatitu zdravlja na radu i zapoljavanje), a u sluaju volontera u oslobaanju poslodavaca
plaanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za zatitu zdravlja na radu. Obe
olakice Zakon ograniuje na vremensko razdoblje maksimalno jedne godine od zasnivanja
radnog odnosa odnosno volonterskog rada.

DOPRINOSI NA PLATU
STOPA u %
Udeo doprinosa koje plaa zaposlenik

Doprinos za obvezno penzijsko i invalidsko osiguranje

Doprinos za zdravstveno osiguranje zatite zdravlja
Doprinos za zapoljavanje

17%

12,5%

1,5%

Prikazani doprinosi na platu obveza su poslodavci, oni poveavaju troak plata i padaju na teret
poslodavca. Od doprinosa na platu razlikujemo doprinose iz plate (doprinose za mirovinsko
osiguranje), koji su sadrani u plati radnika i predstavljaju deo plate koji se posebno izdvaja za
radnikovo lino mirovinsko osiguranje u starosti. Znai, doprinosi na platu obveza su
poslodavca, a doprinosi iz plae obveza su radnika, no sve vrste doprinosa prema Zakonu duan
je obraunati i platiti poslodavac.13
13 http://www.ekonos.hr/ostalo/poticaji-zaposljavanju
19

Osloboenje na koje poslodavac prema Zakonu ima pravo u sluaju zapoljavanja radnika koji se
prvi put zapoljava odnosi se na osloboenje poslodavca od plaanja doprinosa na platu radnika i
ono za tog poslodavca znai smanjenje troka rada za ukupno 17,2 % (videti gornju tablicu).
Treba napomenuti da poslodavac nije osloboen plaanja doprinosa na plate za sta osiguranja s
poveanim trajanjem, iako je obveznik obrauna i plaanja tog doprinosa takoe poslodavac.
Naime, taj doprinos se odnosi lino na pojedinog radnika radi priznavanja poveanog staa za
svaku godinu rada u oteanim uslovima. Isto tako, poslodavac koji je obveznik plaanja
doprinosa za zapoljavanje (po stopi 0,1 % ili 0,2 %) nije osloboen njegovog plaanja.14

14 http://www.ijf.hr/upload/files/file/skrivena_javna_potrosnja
20

ZAKLJUAK

U ovom seminarskom radu sam se dotakao pojma doprinosa, njihov znaaj zatim razliku izmeu
poreza i doprinosa. Meutim naveo bih da se poreski sistem razlikuje od zemlje do zemlje u
pogledu uea pojednih poreskih oblika zavisno od strukture javnih prihoda i njenog fiskalnog
karaktera. Navedene razlike nastaju zbog razliitih faktora. U razvijenim dravama vee uee
imaju porez na dohodak i porez na imovinu, dok je uee ovih poreznih oblika u manje
razvijenim zemljama znatno nii. U nerazvijenim zemljama porezi i drugi javni prihodi koriste
se kao transfer sredstava iz dravnih preduzea u budet.
Doprinosi se obraunavaju na temelju bruto plate, koja obuhvata neto platu zaposlenika
pomnoenu sa utvrenim koeficijentom plus doprinosi i porezi. Sredstva za penzijsko i
invalidsko osiguranje u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju obezbeuju
se iz doprinosa o penzijskom i invalidskom osiguranju, budeta i drugih izvora. Osnovica za
obraun doprinosa znai predstavlja novani i svaki drugi prihod, bez obzira na oblik isplate,
oporeziv porezom na dohodak, koji je poslodavac isplatio ili bio duan isplatiti zaposleniku na
temelju radnog odnosa. Rok za obraun i uplatu doprinosa za poslodavca je zadnji dan u mesecu
u kojem je i plata trebala biti isplaena pa ak i ako nije isplaena doprinos se mora uplatiti
najdue do narednog desetog u mesecu. Porezna uprava je nadzorni organ za uplatu doprinosa.
Meutim postoje uvedene i olakice. Olakice i osloboenja od obaveze plaanja doprinosa za
socijalna osiguranja trebale bi doprinositi poticanju gospodarske aktivnosti i fiskalnom
rastereenju odreenih drutvenih skupova za koje postoji interes za olakavanjem njihovog
socijalnog poloaja.

21

LITERATURA

1. Doc. Dr. Miroslav Dini, Prof.Slavko Vuka, Dr.arko Risti, Poreska i Budzetska
kontrola i revizija, Beograd, 2011
2. Dr.Jovan Sejmenovi, Jovana Gligi. Javni prihodi, Banja Luka, 2012
3. Prof.dr.Jovan Sejmenovi,Prof.dr.Slobodan Komazec, Prof.dr.arko Risti,Monetarne
i javne finasije, Banja Luka, 2008
4. Prof.dr.Slobodan Komazec, Monetarne finasije,Beograd 2002
Internet:
- http://bs.scribd.com/doc/123206533/Doprinosi-seminarski
- http://www.zso.gov.rs/domaci-propisi-doprinosi.html
- http://zuko.ba/pdf/download/zakon_o_doprinosima
-http://www.porezni vodi.hr,2005,penzisko osiguranje Dunav
-

http://www.ekonos.hr/ostalo/poticaji-zaposljavanju

- http://www.ijf.hr/upload/files/file/skrivena_javna_potrosnja

22

23