DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI

1.1.UVOD

U cilju reformi penzijskog sistema u Srbiji je uveden sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih
fondova kako bi omogucila njenim gradjanima da obezbedi dodatni prihod pored drzavne penzije ,da
umanje razlike i obezbede svoje prihode u daljem,starijem dobu.

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima usvojen je u septembru 2005,a

stupio na snagu aprila 2006.godine.Osnovne institucije neophodne za rad fonda su:

> Drustvo za upravlj anj e penzij skim fondom

> Dobrovoljni penzijski fond

> Kastodi banaka

Drustvo za upravljane fondom moze da upravlja jednim ili vise fondovima.Ono moze biti osnovano
jedino kao zatvoreno akcionarsko drustvo sa minimalnim kapitalom u iznosu od jedan milion
evra.Domaca i strana lica mogu biti osnivaci drustva i akcionari.Drustvo za upravljanje mora zaposliti
najmanje jednog menadzera i jednog ovlascenog internog revizora.

Punoletstvom se stice pravo na uplatu penzijskog doprinosa,a pravo na penziju tj na povlacenje i

raspolaganje sredstvima stice se sa navrsene 53 godine zivota ,a najkasnije sa 70.Takodje u slucaju
vanrednih troskova lecenja i trajne ne sposobnosti za rad moguce je povlacenje i raspolaganje sredstvima i
pre 53 godina zivota korisnika.

2.1.DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIONIM

FONDOVIMA U SRBIJI

Najveća novina koju je doneo Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima jeste odvojenost
imovine samog fonda u koji članovi uplaćuju penzijske doprinose i imovine Društva za upravljanje, koje
prikupljeni novac ulaže kako bi ostvarila dobit, a koja se pripisuje na individualne račune članova.
Imovina tog društva i fonda je potpuno odvojena i time zaštićena, a mogućnost da se u slučaju odlaska u
stečaj Društva za upravljanje dugovi namiruju iz imovine fonda ne postoji. Na taj način se štiti imovina
članova fonda.

Page 1
 Osnivači
Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo. Na društva za
upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako zakonom o
dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nije drukčije određeno. Društvo za
upravljanje mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica. Domaće pravno lice sa većinskim
državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, ne može biti osnivač društva za
upravljanje. Izuzetno banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim
kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje. Pravna i fizička lica mogu biti akcionari u samo
jednom društvu za upravljanje.

Delatnost društva za upravljanje

Društvo za upravljanje obavlja delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim

fondovima, može organizovati i upravljati sa više dobrovoljnih penzijskih fondova. Delatnost:

• upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom,

• donosi investicione odluke,
• vrši programirane isplate,
• obavlja administrativne i marketinške poslove
• i aktivnosti i druge poslove.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti

drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.
Poslovno ime

U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči "društvo za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondom". Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje ne
može koristiti u pravnom prometu naziv "društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom" ili
drugi sličan naziv.

Osnivački kapital

Osnivački kapital od milion evra, što je deset puta manje od novca potrebnog za osnivanje
banke, na prvi pogled može da stvori utisak da nije teško osnovati društvo za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondom. Međutim, ako se zna da su ovlašćenja nadzornog tela, odnosno NBS tolika da je
njena saglasnost neophodna čak i za tekst oglasa u kom se dobrovoljni penzijski fond oglašava, onda se
čini da je situacija donekle drugačija. Funkcija NBS u regulisanju 1 ove oblasti su:

1 NBS je donela 21 akt, a 2 akta Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Zakonom je propisano da NBS utvrđuje pravila i način vršenja nadzora nad poslovanjem društva za upravljanje i nad samim
dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i pravila indetifikovanja, merenja, kontrole i upravljanja rizicima. Izvor - Slobodanka Pops Dragić (zamenik generalnog direktora Sektora NBS za nadzor društava za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima) Sl Glasnik RS, dodatak ZIP, broj 49 od 7. april 2006. godine

Page 2
 - NBS izdaje dozvolu za rad društvu za upravljanje i dozvolu za organizovanje i upravljanje
fondom i istovremeno odobrava imenovanje uprave društva. NBS izdaje dozvole istovremeno, u roku od
45 dana od dostavljana dokumentacije, a ukoliko dokumentacija nije potpuna njena dopuna se može
izvršiti u roku od 15 dana,
- Odobrava pravila poslovanja društva, prospekt i drugi marketinški materijal,
- Vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova,
- Vrši nadzor nad obavljanjem delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima,
- Prima dnevne izveštaje kastodi banke o vrednosti neto imovine i investicionejedinice
dobrovoljnog penzijskog fonda,
- Prima godišnje, polugodišnje i mesečne izveštaje društva za upravljanje.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa
društva za upravljanje u registar privrednih subjekata. Novčani deo osnovnog kapitala društva za
upravljanje ne može da potiče iz zajmova ili kredita, niti sme biti opterećen na bilo koji način. Društvo za
upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da kapital društva uvek bude u visini koja nije manja
od dinarske protivvrednosti 1.000.000 (jedan milion) evra.

Kadrovska osposobljenost
Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera i ovlašćenog
internog revizora zaposlene na neodređeno vreme. Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne
uslove organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Prospekt fonda

U Prospektu dobrovoljnog penzijskog fonda objavljuju se najvažnije informacije o društvu,

fondu i kastodi banci na osnovu kojih se donosi odluka o pristupanju fondu. Pre svega se objavljuju
informacije o investicionoj politici, trenutnoj strukturi imovine fonda, visini naknada društva za
upravljanje i prinosu fonda. Društvo za upravljanje ima obavezu da Prospekt daje na uvid svakom
zainteresovanom licu pre zaključenja Ugovora o članstvu.

Naknade

Društvo za upravljanje naplaćuje naknade za svoje usluge:

• prilikom uplate penzijskih doprinosa, do 3% od vrednosti uplate,

• naknada za upravljanje fondom, do 2% od vrednosti imovine fonda,
• za prenos računa u drugi fond član plaća samo stvarne troškove prenosa računa.

Page 3
 Zaključenjem Ugovora o članstvu i otvaranjem Individualnog računa (gde se evidentiraju sve
uplate) domaća i strana fizička lica mogu postati članovi jednog ili više penzijskih fondova. Članstvo u
penzijskom fondu može se ostvariti kao pojedinačno ili preko penzijskog plana. Članstvo u fondu je
potpuno na dobrovoljnoj osnovi i ne postoji obaveza niti sankcije za neredovnu uplatu penzijskih
doprinosa.

Kastodi banka

Kastodi banka je banka koja ima dozvolu za obavljanje kastodi usluga izdatom od strane
Komisije za hartije od vrednosti. Ona vodi račune hartija od vrednosti i novčane račune fonda. Kastodi
banka vrši prikupljanje penzijskih doprinosa, vrši prenos novčanih sredstava koje čine imovinu fonda u
novčane depozite i vrši isplate akumuliranih sredstava za svakog člana fonda. Kastodi banka izvršava
naloge društva u vezi sa upravljanjem imovinom fonda samo ako su u skladu sa zakonom i prospektom
fonda. Kontroliše neto vrednost i prinos fonda izračunat od društva za upravljanje i o tome svakodnevno
obaveštava NBS.
nnct> KacTOflM OaHKa

Deita Generali Unicređit Bank Srbija-

Raiffeisen Future Unicredit Bank Srbija
TapaHT KoMepL|ujajina BaHKa
flflOP Sedefe Generafe Vugostav tiank
HFB Hoaa neH3MJa iJrticređit Bank Srbija
Societe Generaie Y>jgosiav tiank

2
Izvestaj o poslovima nadzora drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,

Prvi kvartal 2007.god, sajt NBS

3.1.ODGOVORI NA NEKA OD UOBICAJENIH PITANJE

Zašto je donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima?

• Neodrživost postojećeg državnog penzijskog sistema.
• Starenje stanovništva.
• Mogućnost ostvarenja dodatnih prihoda u starosti.

• Korak u razvoju tržišta kapitala.

Koje su prednosti članstva u fondu?
Reforma državnog penzijskog osiguranja dovešće do smanjenja državnih penzija u odnosu na plate za
buduće penzionere. Imajući to u vidu, zaposleni, posebno mladi, moraju da štede za dodatna primanja,
koja će im dopunjavati državnu penziju. Što se duže štedi, dodatna penzija je veća. To će budućim
penzionerima omogućiti da održe životni standard i u starosti. Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su
jedan od mogućih vidova štednje za penziju.

Neke prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova kao vrste dugoročne štednje su:

Page 4
• koriste se isključivo za penzijsku štednju,
• potpuno su regulisani i pod strogom su kontrolom Narodne banke Srbije,
• pružaju dodatna primanja u starosti, uvećana za prinos od ulaganja,
• diversifikacija i investiciona politika trebalo bi da minimiziraju rizik ulaganja

• moguće poreske olakšice.

Kako su organizovani dobrovoljnipenzijski fondovi?
Da bi dobrovoljni penzijski fond bio organizovan, potrebno je da Narodna banka Srbije društvu za
upravljanje penzijskim fondovima izda dve dozvole: dozvolu za rad i dozvolu za upravljanje. Osnivači
društva za upravljanje moraju da dokažu pouzdanost i osposobljenost za obavljanje
2 Izveštaji o poslovima nadzora društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, I kvartal 2007. godine, sajt NBS

ovog posla. Narodna banka Srbije će izdavati dozvole nakon što proceni da su osnivači pouzdani i
ugledni. Narodna banka Srbije ima pravo da zahteva dodatne informacije od osnivača i s njima povezanim
licima i da ispita njihovu finansijsku sigurnost i ugled. Osnivački kapital društva za upravljanje je milion
evra.

Kako izabrati penzijski fond?

Na početku, dok se fondovi još nisu dokazali svojom stvarnom uspešnošću u upravljanju imovinom
penzijskog fonda, izbor fonda će biti sličan izboru banke kod koje štedite svoj novac, to jest odabraćete
onaj fond u koji imate poverenja. Bilo bi dobro da se najpre raspitate o licima koja upravljaju fondom i
saznate nešto više o njihovim prethodnim poslovima. Postoji mogućnost da se fondovi međusobno
razlikuju po visini naknada koje naplaćuju za svoje usluge, te i taj faktor treba uzeti u obzir. Međutim,
mnogo toga će uticati na konačnu uspešnost fondova i teško je unapred predvideti učinak bilo kog od tih
faktora.

Kasnije, kada penzioni fondovi razviju poslovanje, izbor fonda će se zasnivati na prinosu koji ostvaruje
fond. Ako je stopa prinosa niska član fonda može svoja sredstva prebaciti u drugi fond gde je stopa
prinosa viša, pri čemu ne plaća nikakvu naknadu, osim stvanih izdataka koji su potrebni da bi se prenos
fizički izvršio. Ova sloboda izbora povećava odgovornost menadžera fonda i unapređuje zdravu
konkureciju na tržištu.

Kako se učlaniti u fond?

Zainteresovana osoba treba da bude dobro informisana. Prvi korak predstavlja prikupljanje informacija o
različitim penzijskim fondovima radi izbora fonda. Prospekt i skraćeni prospekt su dokumenti u kojima
se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, mogu naći bitne informacije o fondu i društvu koje upravlja tim
fondom. Društvo za upravljanje je odgovorno za tačnost i ažurnost prospekta. Prospekt se ažurira jednom
godišnje, kao i svaki put kada se dogodi neka značajnija promena. Odluku o učlanjivanju u fond treba
doneti na osnovu sagledavanja finansijskog položaja, stopa prinosa i ugleda društava za upravljanje.

Drugi korak je potpisivanje ugovora o članstvu i izjave o potpunom razumevanju prospekta i svih naknada
koje će biti naplaćene. Potpisivanjem ugovora član se obavezuje na uplate. Te uplate ne mogu biti niže od
propisanog minimuma.

Page 5
Ko vrši uplate?
Penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje:

• fizičko lice (može biti i nezaposleno lice) ili drugo lice za račun fizičkog lica,
• organizator, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa
penzijskim planom,

• poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog
penzijskog fonda i društva za upravljanje. Ko određuje iznos doprinosa?
Kao što im i ime kaže, dobrovoljni penzijski fondovi nisu obavezne institucije i član sam odlučuje koliko
će uplaćivati, s tim što svaki fond ima donju granicu (minimum) za doprinose. Iznos uplate precizira se
ugovorom o članstvu.

Koliko često se uplaćuje?

Ugovorom o članstvu precizira se učestalost uplaćivanja. Obično se radi o mesečnom intervalu. Šta ako
član fonda prestane da uplaćuje doprinos?
Ako član prestane da uplaćuje doprinose, članstvo ne prestaje i član će i u tom slučaju moći da nakon
navršene 53 godine života raspolaže svojim akumuliranim sredstvima.

Šta ako član fonda promeni poslodavca?

Ako je zaposleni bio član preko penzijskog plana koji je organizovao njegov prethodni poslodavac, onda
su moguće dve situacije. Član fonda može nastaviti sa članstvom u fondu u koji je njegov prethodni
poslodavac uplaćivao. Ako i novi poslodavac ima penzijski plan, onda se sredstva iz prethodnog
penzijskog plana mogu preneti u penzijski plan novog poslodavca. Ako novi poslodavac nema penzijski
plan, zaposleni stiče pravo na obračunatu penziju sa prethodnog radnog mesta kada napuni 53 godine.
Društvo za upravljanje će dotle nastaviti da ulaže uplaćeni novac.

Šta ako član fonda ostane bez posla?

Član fonda ostaje i dalje u fondu u koji je bivši poslodavac uplaćivao, to jest članstvo neće prestati, uplate
neće biti izgubljene, individualni račun člana fonda neće biti zatvoren, a društvo za upravljanje će
nastaviti da ulaže novac.

Koje troškove snosi član fonda?

Zakon ograničava naknadu prilikom uplate penzijskih doprinosa na najviše 3% vrednosti uplate i godišnju
naknadu za upravljanje fondom na najviše 2% neto imovine fonda.

Na koji način su fondovi zaštićeni?

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva koje upravlja tim fondom.
Ukoliko se nad društvom za upravljanje pokrene stečajni postupak, imovina penzijskog fonda ne može
postati predmet prinudnog izvršenja, niti zaloge. Ova imovina ne može ući u sastav likvidacione ili
stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti može biti korišćena za
izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima. Redovno
izveštavanje je jedan od ključnih elemenata zaštite članova penzijskih fondova. Finansijski izveštaji se

Page 6
izrađuju i predaju Narodnoj banci Srbije mesečno, polugodišnje i godišnje. Na osnovu tih izveštaja
Narodna banka Srbije kontroliše da li se imovina fonda ulaže u skladu sa ograničenjima propisanim
Zakonom, podzakonskim aktima i prospektom fonda.

Šta je kastodi banka?

Kastodi banka je banka koja vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi usluge za
račun fonda, a u pogledu sredstava fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje, u skladu sa
zakonom i prospektom fonda. Imovina penzijskih fondova nije i ne može biti imovina kastodi banke, niti
može biti deo stečajne mase banke ukoliko ona propadne. U tom slučaju, celokupna imovina fonda biće
prebačena u drugu kastodi banku.

Šta su vrednost neto imovine i investiciona jedinica?

Društva za upravljanje imaju obavezu da dnevno izračunavaju vrednost neto imovine svojih fondova.
Neto vrednost imovine penzijskog fonda je jednaka razlici između ukupne imovine fonda i obaveza fonda.
Penzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice na dan uplate. Neto vrednost imovine fonda je
proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice
pokazuje trendove u prinosima na ulaganja, odnosno rezultate investiranja društva za upravljanje.

Gde može da se proveri vrednost investicione jedinice?

Da bi se postigli najviši standardi dostupnosti i javnost informacija, društva za upravljanje su u obavezi da
objavljuju vrednost investicione jedinice dnevno u najmanje jednim novinama dostupnim na čitavoj
teritoriji Srbije, sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svom veb-sajtu.

Koji su rizici štednje u penzijskim fondovima?

Članovi fonda snose rizik ulaganja! Međutim, taj rizik trebalo bi da bude nizak, s obzirom na to da se
penzijski doprinosi ulažu u najlikvidnije i najkvalitetnije domaće i inostrane hartije od vrednosti i druge
finansijske instrumente i domaće nekretnine. Zakon određuje ograničenja ulaganja s ciljem diversifikacije,
a Narodna banka Srbije propisuje dodatne uslove i načine ulaganja kako bi se ograničila izloženost
penzijskih fondova riziku.

Može li se novac ranije povući?

U slučaju ozbiljne bolesti ili trajne nesposobnosti za rad, član fonda može povući akumulirani iznos
ukoliko dostavi dokaz o teškoj zdravstvenoj situaciji.

Šta se dešava u slučaju smrti člana fonda?

Sav novac akumuliran na individualnom računu penzijskog fonda biće prenet licu koje je član fonda
odredio. Ukoliko član nije odredio takvo lice, stanje na računu postaje deo njegove zaostavštine.

Page 7
Ko se brine da sve funkcioniše kako treba?
Kao što je već pomenuto, Narodna banka Srbije je odgovorna za praćenje, regulisanje i nadzor delatnosti
dobrovoljnih penzijskih fondova. Ona će nadgledati rad društava za upravljanje proverom finansijskih i
drugih izveštaja, neposrednom kontrolom i izricanjem mera.

Zašto ima toliko institucija?

Osnovni razlog za to jeste maksimalna zaštita sredstava na računu. Fond je odvojen od društva koje njime
upravlja zbog toga da ukoliko društvo propadne sredstva ostanu nedirnuta. Kastodi banka je takođe
odvojena institucija da bi se odvojila imovina fonda od imovine društva za upravljanje, čime se podstiče
veća sigurnost imovine fonda i realno, to jest tržišno vrednovanje imovine fonda, a takođe se sprečava i
moguća zloupotreba.
4.1.Zbog cega treba biti clan dobrovoljnog penzijskog fonda

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da traže od svojih poslodavaca da o svom trošku
(trošku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru
zaposlenog. Svaki zaposleni. Zašto? Zato što im se to isplati. Evo i kako i koliko.

Prosečna neto plata u Srbiji u avgustu je iznosila oko 28.000 din. Toliko u proseku jedan zaposleni
ponese kući svaki mesec. Prosečna bruto plata (koja je samo osnovica koja se koristi za obračun poreza i
doprinosa) je iznosila oko 39.000 din. Od ovog iznosa bruto plate se odbijaju doprinosi na teret
zaposlenog da bi se dobila neto plata i to:
- doprinos za penziju - oko 4.300 din
- doprinos za zdravstvo - oko 2.400 din
- doprinos za nezaposlenost - oko 300 din
- ukupno doprinosi - oko 7.000 din
- porez na dohodak - oko 4.000 din
Na istu tu osnovicu (bruto platu) poslodavac plaća navedena tri doprinosa, tako da ukupan prosečan trošak
poslodavca iznosi oko 46.000 din po zaposlenom svaki mesec.

U zakonima o doprinosima i porezu na dohodak ima par članova koji kažu da je do 3.000 din mesečno
koje se preusmeri u dobrovoljni penzioni fond oslobođeno svih poreza i doprinosa.

Znači ovako:
1. odete kod svog poslodavca i zamolite ih(ga/je) da potpišu(potpiše) ugovor sa fondom koji ste odabrali -
ugovor je pola kucane strane koji faktički kaže da penzioni fond otvara račun za vašeg poslodavca tako da
može da za vas uplaćuje vaše pare na vaš penzioni račun. Nema veze da li vam je poslodavac mesar Pera
ili Delta.
2. lično potpišete sa penzionim fondom ugovor o otvaranju računa
3. zamolite poslodavca da zadrži isti bruto trošak vaše plate (kao što smo videli to je u proseku 46.000
din) s tim da 3.000 din svaki mesec uplaćuje vašem penzinom fondu a ostatak (43.000 din) koristi za
isplatu plate.

Page 8
Nova računica izgleda ovako:
1. Vaša bruto plata (osnovica) se smanji za 2.500 din na oko 36.500 din
2. Porezi i doprinosi na račun zaposlenog iznose:
- doprinos za penziju - oko 4.000 din
- doprinos za zdravstvo - oko 2.250 din
- doprinos za nezaposlenost - oko 250 din
- ukupno doprinosi - oko 6.500 din
- porez na dohodak - oko 3.800 din
2. Doprinosi na račun poslodavca iznose 6.500 din
3. Vaša neto plata iznosi 26.200 din

Ukratko:
- trošak poslodavca ostao isti - 46.000 din
- vaša neto plata smanjena za 1.800 din na 26.200 din
- vaši doprinosi obaveznom državnom fondu smanjeni sa 8.600 din mesečno na 8.000 din mesečno
- za ta dva smanjenja dobijate 3.000 din svaki mesec u dobrovoljnom penzionom fondu

Penzije u državnom fondu se isplaćuju u skladu sa osnovicom utvrđenom 2002 godine koja se usklađuje
sa rastom troškova života. To što vi plaćate 8.600 din mesečno, nema nikakve veze sa visinom vaše
buduće penzije. Tim parama "krpimo" rupu u protočnom bojleru zvanom državni "fond" PIO.

A privatni fond? Ne treba vam spektakularan fond, sa spektakularnim prinosima. Samo stabilan i siguran
fond. Za njegovu stabilnost i sigurnost treba da se pobrine delom NBS a delom i vi sami. Treba vam fond
koji će praviti prinos od recimo 2% iznad rasta troškova života. Skromno. Kolika bi to onda penzija bila?

Pre nego što uđem u računicu da objasnim ukratko pojam: vremenska vrednost novca. Naravno samo za
potrebe ove kalkulacije 3.000 din danas i kroz godinu dana nije isto. Za ovu našu kalkulaciju, razliku
predstavlja inflacija, ili bolje rečeno rast troškova života u toj jednoj godini. Ukoliko je rast troškova
života u toku jedne godine bio 5%, to znači da ću na kraju godine za 3.150 din moći da kupim istu
količinu roba i usluga iz korpe troškova života kao i na početku godine. Ovo mogu da iskažem i tako što
ću kroz godinu dana da kažem da je 3.150 din vredno 3,000 din u novcu pre godinu dana. Tako na primer,
kroz 10 godina, uz prosečan rast troškova života od 5%, današnjih 3,000 din će vredeti 4.887 din. Kroz 10
godina, za tih 4886.68 din ću moći da kažem da je vredno isto toliko koliko i 3.000 din pre deset godina.

U sklopu ovoga, ja ću sve cifre izraziti u današnjim dinarima. Pretpostavljeni prinos nam je 2% iznad
inflacije.

Vašu penziju treba da gledate kao nešto što treba da vam pokrije osnovne troškove života. Penzija ne
zamenjuje ostale oblike štednje. Ona ne zamenjuje kupovinu i otplatu stana ili kuće. Ona ne zamenjuje
investicije u akcije. Ona je osiguranje za starost.

Radni vek čoveka iznosi 40 godina. U penziju se ide najkasnije sa 65 godina. 3.000 din (oko 38 evra) na
40 godina. Za radni vek, pre odlaska u penziju, čovek će za penziju uštedeti:
- Fond sa prinosom 0% iznad inflacije - 1.440.000 din
- Fond sa prinosom 2% iznad inflacije - 2.194.332 din
- Fond sa prinosom 4% iznad inflacije - 3.483.191 din

Page 9
Prosečan životni vek u Srbiji je 75 godina. Recimo da će porasti na 80 godina, tako da će životni vek u
penziji biti 15 godina. Možete da se odlučite da vam čitav akumulirani iznos bude isplaćen odjednom.
Recimo da se odlučite da vam dobrovoljni pezioni fond isplaćuje penziju 15 godina i da tokom tih 15
godina, prosečan prinos sva tri fonda bude 0% iznad inflacije:

- Fond sa prinosom 0% iznad inflacije - 8.000 din mesečno

- Fond sa prinosom 2% iznad inflacije - 12.200 din mesečno
- Fond sa prinosom 4% iznad inflacije - 19.300 din mesečno

Znači: odreknete se 1.800 din neto plate, i to će vam doneti bruto penziju od 12.200 din.

Za državni penzioni fond izdvajate mesečno u proseku 8.600 din, niko vas ne pita da li hoćete ili ne, a to
vam nakon 40 godina daje mesečnu bruto penziju od oko 16.400 din. Ovaj iznos se povećava samo u
iznosu rasta troškova života, tako da će i za 40 godina ostati isti, naravno u današnjim dinarima. Pa
uporedite. Doduše, s' vremena na vreme poneki ministar finansija će sigurno praviti i vanredna povećanja
penzija u skaldu sa situacijom u budžetu.

Da bi došli do neto penzije, od bruto penzije se odbija 10.4% za zdravstveno osiguranje. Pretpostavljam
će ovaj izdatak biti isti i važiti i za državne i za privatne penzije.

Ko treba da pazi na fondove? NBS i vi sami. NBS da reguliše industriju, donosi propise, detaljno prati
finansijske izveštaje i oduzima licence neodgovornim. A vi, ako vam se ne sviđa politika jednog fonda,
prebacite svoj novac u drugi. Čitajte njihove izveštaje. Tražite transparentnost. Slušaće vas sigurno. Od
vašeg novca zavisi njihova zarada. A ona nije loša.

A druga uloga penzionih fondova? Oni treba da budu najveći investitori u najvažnije kompanije u Srbiji.
Oni treba da budu stubovi berze. Oni treba da budu značajni vlasnici NIS-a, EPS-a, Železnica, ... svih
velikih monopola u Srbiji. Građani treba da budu vlasnici, ne država. Svi zaposleni, 38 evra mesečno,
skoro 1 milijarda evra godišnje. Državi ne treba NIS, ima akcize. Državi ne treba dividenda od vlasništva,
ima poreze. Penzionim fondovima trebaju stabilne kompanije. Vama trebaju dividende. Između ostalog i
za to da bi imali penzije .

5.1. ZAKLJUCAK

Kao i u vecem delu Evrope nepovoljna demogravska situacija je doprinela tome da je odnos
broja zaposlenih prema broju pensioner mnogo nizi nego u proslosti.jaz izmedju penzija i plata poslednjih
godina postaje sve veci. Zato, svako moze postati clan nekog od ovih fondova bilo to licnim uclanjenjem
ili preko penzijskog plana koji organozuje poslodavac.Uplate se mogu vrsiti za sebe licno ili za nekog
drugog clana porodice.Uspesnost fonda se moze pratiti preko vrednosti investicione jedinice.

Page 10
Prednost stednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima ogleda se u cinjenici das u sredstva fonda
razdvojena od imovine drustva za upravljanje tim fondom,samim tim kada bi I doslo do bankrota drustva
to ne bi uticalo na sredstva clanstva,kao i uvecanje uplacenih sredstava.

Svako od nas ima drugaciju viziju savrsene stvarnosti ,ali zajednicka crta je svakako imati divoljno novca
kako bi olaksali starost.u koliko pogledamo koliko trenutno iznosi prosecna penzija u Srbiji mozemo
samo da se zapitamo da li ce nam standardno penzijsko osiguranje omoguciti da odrzimo zivotni standard
na koji smo navikli i starost kakvu zelimo da imamo.

Potrebno je na vreme misliti o penziji i tokom karijere stedeti.vreme je za promenu navika.moramo da

shvatimo da uclanjenjem u fond postajemo deo finansijskog sistema,das mo investitori i da povedemo
malo racuna o sebi.da ujutru dok citamo novine, poput americkih penzionera prvo pogledamo stranu sa
izvestajem sa berze i proverimo vrednost nase investicione jedinice

Page 11
 LITERATURA

-Finansijska trzista i berzanski menadzment :prof.dr Jovan Savic prof.dr Jovan Kvrga -Finansijska

ekonomija Visoka poslovna skola ,Beograd -Investicioni fondovi ,Irma Ahmetovic

- Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, "Službeni glasnik RS",
br. 85/2005

-Zakon oporezu na dohodak građana, "Službeni glasnik RS"

-Internet adrese:

www.nbs.rs

www.deltageneral e.com

www.glasnaroda.com

Page 12