Univerzitet u Kragujevcu

Ekonomski fakultet

SEMINARSKI RAD
Tema: Sistem tekueg finansiranja penzija

Mentor: Student:

Dc. dr Milena Jaki Petrovi Gordana 2007/11

Kragujevac, maj 2017.godine

Sadraj:
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Uvod ...........................................................................................................2

1. Penzioni fondovi pojam i osnovne karakteristike...................................................3

2. Vrste penzionih fondova.............................................................................4

2.1. Dravni penzioni fondovi.........................................................................................4
2.2. Privatni penzioni fondovi.........................................................................................4
2.3. Dobrovoljni penzioni fondovi..................................................................................4

3. Vrste finansiranja penzionih fondova.........................................................5

3.1. Sistem potpune kapitalizacije ( fully
funded)...........................................................5
3.2. Sistem tekueg finansiranja penzija (pay as you
go)................................................5
3.2.1. Problemi sistema tekueg finansiranja penzija.............................................6
3.2.2. Izraunavanje prosenih penizija u sistemu tekueg finansiranja................7

4. Sistem tekueg finansiranja penzija u Srbiji...............................................8

Zakljuak.....................................................................................................9

Literature...................................................................................................10

2
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Uvod

Ovim radom elim da vam pribliim funkcionisanje sistema tekueg finansiranja

penzija.
Penzioni fondovi predstavljaju instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se
prikuplja i ulae penzijski doprinos u razliite vrste imovine, sa ciljem ostvarenja prihoda i
smanjenja rizika ulaganja. Oni obezbeuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle
okonanja radnog veka. U velikom broju zemalja savremenog sveta spadaju u red najveih
institucionalnih investitora na finansijskim tritima, pa se otuda oni ponekad oznaavaju
pojmom veliki igrai, jer raspolau velikim sumama kapitala koji su spremni da investiraju
u razliite finansijske instrumente.
Cilj rada jeste da se kroz analizu samog pojma penzionih fondova, kao i zastupljenosti
razliitih vrsta penzionih fondova, a sa tim i razliiti sistemi njihovog finansiranja, ukae na
njihovom znaaju na finansijskom tritu svake nacionalne ekonomije i sveta uopte, sa
posebnim akcentom na sistem tekueg finansiranja penzija. Koji do skoro predstavlja jedan
od dominantnijih vidova sistema finansiranja penzija.
Rad se sastoji iz etiri celine, u kojima se pojedinano govori o osnovnim
karakteristikama penzionih fondova, vrstama, kao i vrstama njihovog finansiranja.
Predstavljeni su i neki podaci iz sistema tekueg finansiranja penzija u Srbiji, kao i
oteavajui aspekti sa kojima se susree domai sistem.

3
 Sistem tekueg finansiranja penzija

1. Penzioni fondovi pojam i osnovne karakteristike

Penzioni fondovi su institucionalni investitori koji obezbeuju pojedincima sigurnost i

stabilnost prihoda posle okonanja radnog veka.1
Poeci penzionog sistema i penzionog osiguranja javili su se jo u Antikoj Grkoj i
Rimu. Sa istorijskim razvojem penzionih fondova, dolazi do samog razvoja finansiranja
penzija, koje se prevashodno finansiraju iz dravnih (javnih) prihoda, pre svega poreza,
carina, taksi, stvarajui pri tome budetsko optereenje. Zatim se uvodi obavezno socijalno
osiguranje, kao i program medjugeneracijske solidarnosti. Do naglog razvoja penzionih
fondova dolo je u periodu posle Drugog svetskog rata.
Penzioni fondovi predstavljaju znaajan inilac pri planiranju penzija. U njihovoj
osnovi, penzioni fond preduzea prima doprinose od strane preduzea, zaposlenih u
preduzeu, ili na oba naina. Investiranje vre kako bi radnicima obezbedili planirani tok
primanja nakon njihovog penzionisanja. Visina penzija je obino odreena faktorima kao to
su plate radnika, vreme slube ili i jedno i drugo. Preduzea isplauju svake godine znaajne
sume za ostvarenje penzionog plana. Njihova visina, tj. visina doprinosa preduzea zavisi od
oekivanog rasta buduih zarada i stope prinosa na planirani iznos sredstava koji je definisan
planom. U skladu sa definisanim penzionim planom kompanije prenose rizik plaanja
buduih penzija na penzione fondove; meutim ukoliko se investira pogreno ili ukoliko
preduzee nije sposobno da uplati planirani iznos doprinosa, manjak mora biti nadoknaen u
sledeim godinama. Loe performanse investicionih ulaganja znai da aktuelna stopa prinosa
na sredstva koja su obuhvaena planom padne ispod prihvaene aktuarske stope prinosa.
Ciljevi i ogranienja u penzionom planu razliiti su zavisno od toga da li se radi o
planu definisanih penzija ili planu definisanih doprinosa.2
Za razliku od klasinih finansijskih posredinka, penzioni fondovi omoguavaju
indirektno posedovanje finansijskih instrumenata od strane krajnjih investitora, jer ne emituju
sekundarne finansijske instrumente. Penzioni fondovi su obavezni da obezbede penzijski
dohodak, pa su pod stalnom kontrolom drave. Jedan od vanih zadataka svake drave jeste
da stvori uslove za stabilno poslovanje penzionih fondova.
1 Branko Vasiljevi, (1999), Osnovi finansiranja trita, Beograd: Princip, str. 103

2 http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-0373/2003/0350-
03730302061D.pdf#search=%22penzioni%20fondovi%22

4
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Na njihovom elu se nalaze menaderi, koji dobijaju proviziju (menagement fee), koja
zavisi od novanog iznosa kojim se upravljaju ili se odreuje na bazi performansi koje taj
penzioni fond ostvari u odnosu na neku repernu stopu prinosa. Investicioni menaderi
penzionih fondova biraju najpovoljniji tajming za kupovinu hartija od vrednosti, imajui u
vidu da finansijska trita prolaze kroz oscilacije koje se ogledaju u volumenu transakcije i u
trinim cenama papira. Kao to znamo, penzioni fondovi ostvaruju svakog meseca masivan
priliv sredstava, to oni nisu prinueni da prodaju jedne vrednosne papire da i kupili druge sa
povoljnijim prinosima.
U pogledu kompozicije aktiva penzioni fondovi moraju da vode rauna o nekoliko
poslovnih kriterijuma:
- visini prinosa
- stepenu rizika
- diversifikaciji plasmana i
- likvidnosti.

2. Vrste penzionih fondova

Penzioni fondovi su:

1. Dravni penzioni fondovi
2. Privatni penzioni fondovi i
3. Dobrovoljni penzioni fondovi
U novije vreme preporuuje se razvoj trostubne strukture penzionog sistema.

2.1. Dravni penzioni fondovi

Dravni penzioni fondovi koji rade na principu protonih bojlera tee da u svakoj
tekuoj godini ostvare ravnoteu priliva i odliva novca. Stoga dravni penzioni fondovi mogu
da imaju minimalne rezerve likvidnosti, ali nemaju matematike rezerve koje bi se
potencijalno mogle plasirati na tritu kapitala.3

3 Milutin irovi,(2007), Finansijska trita-instrumenti, institucije, tehnologije,

Beograd: Nauno drutvo Srbije, str.233

5
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Najvaniji dravni penzioni plan je zapravo socijalno osiguranje koje pokriva gotovo
sva lica zaposlena u privatnom sektoru. Radnici obezbeuju sredstva na osnovu Zakona o
federalnom osiguranju doprinosa, odnosno odbitaka od zarada radnika i na osnovu poreza na

zarade zaposlenih koji plaaju poslodavci. Beneficije socijalnog osiguranja obuhvataju isplatu
penzija, plaanje zdravstvenih usluga i pomo licima sa invaliditetom.

2.2. Privatni penzioni fondovi

Privatnim penzionim planovima upravljaju banke, kompanije za ivotno osiguranje

ili menaderi penzionog fonda. Kada su u pitanju penzioni planovi koje sponzorie
poslodavac, doprinosi padaju na teret i poslodavaca i zaposlenog. Penzioni planovi mnogih
kompanija nedovoljno su finansirani jer one izmirenje svojih obaveza planiraju na osnovu
tekuih zarada kada za isplatu doe vreme. Dok kompanije dovoljno zarauju, takvo
nedovoljno finansiranje ne stvara problem, ali ukoliko one ne ostvare dovoljnu zaradu, nee
biti u stanju da izmire svoje penzione obaveze. Zbog problema koji mogu nastati usled
nedovoljnog finansiranja, loeg upravljanja, prevara i drugih zloupotreba privatnih penzionih
fondova, Kongres je 1974. godine doneo Zakon o zatiti primanja penzionisanih lica.4

2.3. Dobrovoljni penzioni fondovi

Reforma dravnog penzijskog osiguranja dovee do smanjenja dravnih penzija u

odnosu na plate za budue penzionere. Imajui to u vidu, zaposleni, posebno mladi, moraju da
tede za dodatna primanja, koja e im dopunjavati dravnu penziju. to se due tedi, dodatna
penzija je vea. To e buduim penzionerima omoguiti da odre ivotni standard i u starosti.
Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su jedan od moguih vidova tednje za penziju.
Neke prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova kao vrste dugorone tednje su:
koriste se iskljuivo za penzijsku tednju,
potpuno su regulisani i pod strogom su kontrolom Narodne banke Srbije,
pruaju dodatna primanja u starosti, uveana za prinos od ulaganja,
diversifikacija i investiciona politika trebalo bi da minimiziraju rizik ulaganja

4 Frederik Mikin, (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita,

Beograd: Data Status, str.295

6
 Sistem tekueg finansiranja penzija

mogue poreske olakice.5

3. Vrste finansiranja penzionih fondova

Postoje dva osnovna sistema finansiranja penzija:

- Sistem tekueg finansiranja (pay as you go)
- Sistem potpune kapitalizacije (fully funded)
Javni penzijski sistemi po pravilu se zasnivaju na tekuem finansiranju, neki od javnih
sistema (npr. u SAD) sadre i elemente kapitalizacije.
Privatni penzijski sistemi zasnivaju se na modelu potpune kapitalizacije.

3.1. Sistem potpune kapitalizacije (fully funded)

Sistem akumulacije kapitala, kao drugi model finansiranja socijalnog osiguranja,

poiva na ideji da se sredstva od naplaenih doprinosa investiraju kako bi ostvarila
odgovarajui prihod u obliku kamate ili dividende. Osiguranici se ukljuuju u tedne planove
kod kojih se doprinosi pojedinca registruju i akumuliraju na njegovom linom raunu. Krajnje
stanje na raunu osiguranika rezultat je uplaenih doprinosa, broja godina uplaivanja
doprinosa, kao i kretanja prinosa na investirani akumulirani kapital. Vano je istai da
uplaena sredstva na raunu pojedinca sve vreme ostaju njegova privatna svojina. Po
zavretku radnog veka, svaki osiguranik prima penziju u zavisnosti od stanja njegovog
penzijskog rauna, odnosno od iznosa koji je uplaivao i prinosa ostvarenih od investiranja tih
sredstava.

3.2. Sistem tekueg finansiranja (pay as you go)

Sistem tekueg finansiranja penzija je sistem finansiranja bez fondova, a ti sistemi su

u teoriji definisani kao pay as you go. To znai da su sredstva od tekuih uplata isplauju
korisnicima u obliku penzija. Penzioni fond se u ovom sluaju javlja kao kanal za transfer
sredstava u vidu tekuih uplata ka penzionerima. To je najprimitivniji vid penzione zatite, s
obzirom na to da se penzioni fondovi ne pojavljuju kao igrai na finansijskom tritu. U
praksi ak i razvijene zemlje imaju ovu emu, kao to je to na pr. sluaj sa V.Britanijom, u
kojoj zdravstvo, policija, profesori, vladini inovnici penzije dobijaju na ovaj nain. Neki
autori govore da je ovakav vid penzionih fondova zapravo jedna demografska vremenska

5 http://www.penzijskifond.rs/active/sr-latin/home/pitanja_i_odgovori.html

7
 Sistem tekueg finansiranja penzija

bomba, jer sve vie ljudi ide u penziju, a uz to, postoji dodatno optereenje poreskih
obveznika, jer se penzije dravnim inovnicima isplauju iz buduih poreza.

U sistemu pay as you go, socijalni osiguranici, uplauju doprinose za svoje

osiguranje. Drugim reima, socijalni osiguranici, uplaujui doprinose za svoje budue
socijalno osiguranje, finansiraju trenutne korisnike socijalne sigurnosti. Ovaj sistem
finansiranja je odriv u uslovima povoljnih demografskih parametara koji obezbeuju
zadovoljavajui koeficijent zavisnosti, odnosno proporciju izmeu onih koji ostvaruju prava
iz socijalnog osiguranja i samih osiguranika. Pay as you go dobro funkcionie u uslovima
kada je stanovinitvo neke zemlje demografski mlado i kada nacionalni dohodak po glavi
stanovnika dugorono raste, ime je obezbeeno da se iz doprinosa koje plaaju sadanje
generacije zaposlenih neometano finansiraju penzije aktuelnih penzionera.
Osnovna prednost ovog sistema finansiranja penzija je to onemoguava da tednja
za starost propadne na tritu, to je realna opcija u sistemu akumulacije kapitala i to
obezbeuje prevazilaenje problema kratkovidosti ljudi koji sami ne bi tedeli za svoju
starost.

3.2.1. Problemi sistema tekueg finansiranja penzija

Problem kod sistema tekueg finansiranja penzija nastaje kada doe do poremeaja
koeficijenta zavisnosti, u kom sluaju ovaj sistem ne moe da obezbedi uredno finansiranje
penzija, pa postaje u znaajnoj meri zavistan od transfera iz budeta. Do poremeaja
koeficijenta zavisnosti dolazi usled dejstva vie faktora od kojih su najznaajniji: starenje
stanovnitva (prouzrokovano smanjenjem prirodnog prirataja stanovnitva i produavanjem
ivotnog veka populacije), rano sticanje statusa korisnika penzijsko-invalidskog
osiguranja (usled liberalnih uslova penzionisanja) i smanjenje broja osiguranika (kao
rezultat rasta nezaposlenosti ili evazije). Posledice su brojne i radikalne promene u sistemu
penzijsko-invalidskog osiguranja koje postaju nune.
Nedostaci sistema tekueg finansiranja penzija:
- zavisnost od drave (vlade),
- postojanje izuzetno velikih oportunitetnih trokova,
- prekid veze izmenu individualnog doprinosa I individuane koristi,
- prua veliki podstrek za prevremeni odlazak u penziju.

8
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Drugi problem u funkcionisanju ovog sistema karakteristian je za zemlje koje iz

sistema tekueg finansiranja , usled njegove neodrivosti, ele da preu na sistem akumulacije
kapitala, pa se otvara problem prelaznog perioda: kako finasirati penzije starijih zaposlenih,

koji u momentu prelaska na sistem akumulacije kapitala ve imaju zavidan radni sta ali
nikakav akumulisani kapital, s obzirom da su njihovi doprinosi uplaivani tokom sistema
tekueg finansiranja upotrebljeni za isplate tekuih penzija. Dosadanja praksa reavanja ovog
problema u brojnim zemljama definisala je nekoliko mehanizama ublaavanja posledica
prelaznog perioda: u zemljama u kojima dominira mlaa populacija drava moe da emituje
obveznice kojima obezbeuje iznos koji treba da se nae na privatnim penzionim raunima
pripadnika starije generacije. Meutim, u zemljama u kojima demografska struktura ne ide u
prilog ovakvom finansijskom zaduivanju drave, na raspolaganju stoji i mogunost besplatne
podele akcija privatizovanih dravnih (drutvenih) preduzea svakom zaposlenom i
penzioneru, prema godinama radnog staa, a za pokrie nedostajuih sredstava za ulazak u
sistem finansiranja putem akumulacije kapitala. Ali kako najee ni ova sredstva nisu
dovoljna za otkup kompletnog duga socijalnog osiguranja po sistemu tekueg finansiranja, u
veini sistema koji imaju izraen problem funkcionisanja sistema tekueg finansiranja
penzionog osiguranja dolo je do kombinacije ovog sa sistemom akumulacije kapitala i
razvoja sistema finansiranja koji poiva na tri stuba.

Slika 1. Trostubni penzioni sistem

Izvor: www.eknfak.ni.ac.rs/dl/2010/.../Reforma%20penzionih%20sistema.ppt

Svetska banka je 94.godine predloila sistem sa tri stuba.

9
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Prvi stub ili nivo penzionog osiguranja odnosi se na obavezno penzijsko osiguranje
zasnovano na meugeneracijskoj solidarnosti (pay as you go). Kod ovog, tzv. tekueg

koncepta finansiranja fravnog penzionog fonda iz doprinosa poslodavaca i zaposlenih

isplauju se penzijske naknade sadanjim penzionerima.
Drugi stub je dopunsko obavezno penzijsko osiguranje, zasnovano na principu
akumulacije sredstava na linim raunima osiguranika. Ovu vrstu penzijskog osiguranja
sprovode privatni penzioni fondovi, zadueni za investiranje prikupljenog novca. Pokazalo se
u praksi da drava nije dobar investitor prikupljenog novca u okviru penzionog fonda, a
problemi su sve vei sa smanjenjem priliva novca u fondove. Tu prazninu popunjavaju
privatni fondovi koji su u zakonskoj obavezi da prikupljeni novac ulau i da, na tom osnovu
ostvarenu dobit preraspodele na raune onih koji su taj novac uloili.
Trei stub je dopunsko dobrovoljno penzijsko osiguranje koje je na raspolaganju
svakom graaninu posebno. Novac se ulae u fond koji ta sredstva plasira, ostvaruje dobit i
periodino preraspodeljuje na individualne raune osiguranika. Time je omogueno dobijanje
penzija iz jo jednog (odnosno dva) nezavisna izvora, to garantuje sigurnost i kontinuitet
isplate.
Kada je starosna struktura poela radikalno da se menja, bilo je jasno da se sistem
tekueg finansiranja penzija moe zadrati samo uz dva uslova.
Prvi, da se poveaju doprinosi za penzijsko i invalidsko i ukupno socijalno osiguranje;
a drugi da se nedostajua sredstva pay as you go sistema finansiraju iz dravnog budeta.
Poto i jedna i druga varijanta podrazumevaju poveanje poreskog optereenja privrede,
nijeda opcija se nije mogla prihvatiti. To je razlog to su ove zemlje morale da sprovode
reviziju svojih poreskih sistema.

3.2.2. Izraunavanje prosenih penizija u sistemu tekueg finansiranja

Da bi pay as you go bio u ravnotei :

Nb B = t Nw w

...gde je:
Nb broj penzionera,
B prosena penzija,

10
 Sistem tekueg finansiranja penzija

t stopa doprinosa,
Nw broj osiguranika i
w prosena zarada.

Na osnovu prethodne jednaine dobija se da je prosena penzija jednaka:6

Nw
B t w
Nb

iz prethodne jednaine sledi da prosene penzije rastu kada rastu prosene zarade, odnos broja
zaposlenih prema broju penzionera ili stopa doprinosa.
Odrivo poveanje prinosa u sistemu tekueg finansiranja moe se ostvariti samo kroz
kombinaciju rasta zarada i rast odnosa broja osiguranika i penzionera.

4. Sistem tekueg finansiranja penzija u Srbiji

Penzijsko-invalidski sistem Srbije je zasnovan na modelu obaveznog dravnog

penzijskog osiguranja i tekuem finansiranju putem doprinosa (pay as you go). Ovaj sistem
podrazumeva da se penzije finansiraju iz doporinosa koje uplauju zaposleni i po tom osnovu
stiu pravo na penziju.
U okviru modela obaveznog dravnog penzijskog osiguranja koji je u Srbiji u primeni
realizuju se i komponenta penzijskog sistema koja se odnosi na obezbeivanje minimalnih
prihoda penzionera putem minimalnih penzija i komponenta koja se odnosi na
obezbeivanje odranja prihoda posle penzionisanja putem bodovnog sistema obrauna
penzija.
Pored ovog, tzv. prvog stuba penzijskog osiguranja, od 2006. godine je potpuno
zakonski utemeljen i tzv. trei stub dobrovoljno privatno osiguranje. On, meutim, nije do
sada dobio vei zamah: evidentirano je manje od 200 hiljada korisnika. Ovakav sistem (prvi i
trei stub) koncipiran je reformom penzionog sistema izveno u period 2001-2003. godine i
2005. godine.

6 www.ekof.bg.ac.rs/upload/12069.%20Penzije%20-%20vezbe.ppt

11
 Sistem tekueg finansiranja penzija

pay as you go sistem je veoma osetljiv na demokgrafska i privredna kretanja i moe

nesmetano da funkcionie kada postoji adekvaran tzv. koeficijent zavisnosti, koji izraava
odnos broja zaposlenih koji uplauju doprinose i korisnika penzija. U suprotnom, javlja se
manjak sredstava i drava mora da intervenie. Sistem tekueg finansiranja ulazi u krizu
ukoliko keoficijent zavisnosti padne ispod 2,5: ugroena je mogunost finansiranja penzija iz

tekuih doprinosa, potrebna je intervencija drave transferisanjem sredstava iz budeta u

penzijske fondove i reformisanje penzijskih sistema.
Kretanje prinosa pay as you go sistema stazmerno je kretanju mase doprinosa, dakle
broja zaposlenih i prosenih zarada. Koeficijent zavisnosti u Srbiji iznosi oko 1,2 na jednog
penzionera dolazi samo 1,2 zaposlenih, to je daleko ispod nivoa koji bi osiguravao
finansiranje penzija iskljuivo iz prihoda od doprinosa. Prognoze buduih demokgrafskih
kretanja su veoma nepovoljne, a brzina izlaska iz ekonomske krize i oporavak privrede su
neizvesni, time i kretanje zaposlenosti. Zato, kratkorono posmatrano, nije realno da se
oekuje znaajnije poveanje koeficijenta zavisnosti na osnovu pozitivnih promena ovih
parametara.7
Situacija koja je bila poetkom dvadesetih godina 20. veka je dobar primer loeg
okruenja za kapitalizovane penzione fondove. Situacija koja je bila u Srbiji poetkom
devedesetih godina 20. veka je dobar primer loeg okruenja za kapitalizovane penzione
fondove. Ratno okruenje, hiperinflacija i nesigurne investicije koje su se u Srbiji ogledale u
vidu devizne tednje, su uslovi u kojima penzioni fondovi mogu ostati bez sredstava i ak
nestati.

7 www.eknfak.ni.ac.rs/dl/2010/.../Reforma%20penzionih%20sistema.ppt

12
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Zakljuak

U okviru ovog rada predstavila sam vam i pribliila sistem tekueg finansiranja
penzija. Sa svim njegovim prednostima, a i nedostacima, koji onemoguavaju normalno
funkcionisanje penzijskih fondova. I ako, kao to moemo i sami zakljuiti, ovaj sistem
finansiranja u sebi sadri i elemente dobrovoljnosti, on se pojavio jo za vreme Bizmarka, kao
jedan od novijih i dominantnijih vidova sistema finansiranja penzija.
Sistem tekueg finansiranja penzija je sistem finansiranja bez fondova, a ti sistemi su
u teoriji definisani kao pay as you go. To znai da su sredstva od tekuih uplata isplauju
korisnicima u obliku penzija. Penzioni fond se u ovom sluaju javlja kao kanal za transfer
sredstava u vidu tekuih uplata ka penzionerima. To je najprimitivniji vid penzione zatite, s
obzirom na to da se penzioni fondovi ne pojavljuju kao igrai na finansijskom tritu.
Problem kod sistema tekueg finansiranja penzija nastaje kada doe do poremeaja
koeficijenta zavisnosti, u kom sluaju ovaj sistem ne moe da obezbedi uredno finansiranje
penzija, pa postaje u znaajnoj meri zavistan od transfera iz budeta.
Od samog nastanka ovaj sistem je izazvao mnogo kontroverzi i imao je mnogo
protivnika naroito u SAD. Tako je jedan senator protivei se uvoenju ove vrste penzionog
sistema rekao: Ne razumem zato bi racionalan ovek predlagao akumulaciju ogromnih
sredstava sa isuvie komplikovanim i centralistikim sistemom upravljanja u demokratskom
sistemu. To su svakako konceptualne razlike.

13
 Sistem tekueg finansiranja penzija

Literatura

Dr Jaki Milena,(2011), Finansijsko trite-instrumenti i institucije-, Univerzitet u

Kragujevcu, Ekonomski fakultet, Kragujevac
Mikin Frederik, (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data Status,
Beograd
Dr irovi Milutin, (2007), Finansijska trita-instrumenti, institucije, tehnologije, Nauno
drutvo Srbije, Beograd
Branko Vasiljevi, (1999), Osnovi finansiranja trita, Princip, Beograd
Finrar broj11, XI, novembar 2010. Godine, Mjeseni nauno-struni Savez raunovoa i
revizora Republike Srbije
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Slubeni glasnik RS
http://www.penzijskifond.rs/active/sr-latin/home/pitanja_i_odgovori.html
www.eknfak.ni.ac.rs/dl/2010/.../Reforma%20penzionih%20sistema.ppt
www.ekof.bg.ac.rs/upload/12069.%20Penzije%20-%20vezbe.ppt
http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-0373/2003/0350-03730302061D.pdf#search=
%22penzioni%20fondovi%22

14
Sistem tekueg finansiranja penzija

15