Dobrov oljni penzioni fondovi

1.1.UVOD

U cilju reformi penzijskog sistema u Srbiji je uveden sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova kako bi omogucila njenim gradjanima da obezbedi dodatni prihod pored drzavne penzije ,da umanje razlike i obezbede svoje prihode u daljem,starijem dobu. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima usvojen je u septembru 2005,a stupio na snagu aprila 2006.godine.Osnovne institucije neophodne za rad fonda su: Drustvo za upravljanje penzijskim fondom Dobrovoljni penzijski fond Kastodi banaka Drustvo za upravljane fondom moze da upravlja jednim ili vise fondovima.Ono moze biti osnovano jedino kao zatvoreno akcionarsko drustvo sa minimalnim kapitalom u iznosu od jedan milion evra.Domaca i strana lica mogu biti osnivaci drustva i akcionari.Drustvo za upravljanje mora zaposliti najmanje jednog menadzera i jednog ovlascenog internog revizora. Punoletstvom se stice pravo na uplatu penzijskog doprinosa,a pravo na penziju tj na povlacenje i raspolaganje sredstvima stice se sa navrsene 53 godine zivota ,a najkasnije sa 70.Takodje u slucaju vanrednih troskova lecenja i trajne ne sposobnosti za rad moguce je povlacenje i raspolaganje sredstvima i pre 53 godina zivota korisnika.

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 1

Dobrov oljni penzioni fondovi

2.1.DRUTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIONIM FONDOVIMA U SRBIJI

Najvea novina koju je doneo Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima jeste odvojenost imovine samog fonda u koji lanovi uplauju penzijske doprinose i imovine Drutva za upravljanje, koje prikupljeni novac ulae kako bi ostvarila dobit, a koja se pripisuje na individualne raune lanova. Imovina tog drutva i fonda je potpuno odvojena i time zatiena, a mogunost da se u sluaju odlaska u steaj Drutva za upravljanje dugovi namiruju iz imovine fonda ne postoji. Na taj nain se titi imovina lanova fonda. Osnivai Drutvo za upravljanje osniva se iskljuivo kao zatvoreno akcionarsko drutvo. Na drutva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva, osim ako zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nije drukije odreeno. Drutvo za upravljanje mogu osnovati domaa i strana fizika i pravna lica. Domae pravno lice sa veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, ne moe biti osniva drutva za upravljanje. Izuzetno banke i drutva za osiguranje sa veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom mogu biti osnivai drutva za upravljanje. Pravna i fizika lica mogu biti akcionari u samo jednom drutvu za upravljanje.

Delatnost drutva za upravljanje Drutvo za upravljanje obavlja delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, moe organizovati i upravljati sa vie dobrovoljnih penzijskih fondova. Delatnost:

upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom, donosi investicione odluke, vri programirane isplate, obavlja administrativne i marketinke poslove i aktivnosti i druge poslove.

Drutvo za upravljanje moe poveriti obavljanje administrativnih i marketinkih poslova i aktivnosti drugim licima, pri emu se odgovornost drutva za upravljanje ne iskljuuje.

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 2

Dobrov oljni penzioni fondovi

Poslovno ime U poslovnom imenu drutva za upravljanje moraju biti sadrane rei "drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom". Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad drutva za upravljanje ne moe koristiti u pravnom prometu naziv "drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom" ili drugi slian naziv.

Osnivaki kapital Osnivaki kapital od milion evra, to je deset puta manje od novca potrebnog za osnivanje banke, na prvi pogled moe da stvori utisak da nije teko osnovati drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Meutim, ako se zna da su ovlaenja nadzornog tela, odnosno NBS tolika da je njena saglasnost neophodna ak i za tekst oglasa u kom se dobrovoljni penzijski fond oglaava, onda se ini da je situacija donekle drugaija. Funkcija NBS u regulisanju1 ove oblasti su: - NBS izdaje dozvolu za rad drutvu za upravljanje i dozvolu za organizovanje i upravljanje fondom i istovremeno odobrava imenovanje uprave drutva. NBS izdaje dozvole istovremeno, u roku od 45 dana od dostavljana dokumentacije, a ukoliko dokumentacija nije potpuna njena dopuna se moe izvriti u roku od 15 dana, - Odobrava pravila poslovanja drutva, prospekt i drugi marketinki materijal, - Vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova, - Vri nadzor nad obavljanjem delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, - Prima dnevne izvetaje kastodi banke o vrednosti neto imovine i investicionejedinice dobrovoljnog penzijskog fonda, - Prima godinje, polugodinje i mesene izvetaje drutva za upravljanje. Novani deo osnovnog kapitala uplauje se na privremeni raun kod banke u celosti pre upisa drutva za upravljanje u registar privrednih subjekata. Novani deo osnovnog kapitala drutva za upravljanje ne moe da potie iz zajmova ili kredita, niti sme biti optereen na bilo koji nain. Drutvo za upravljanje duno je da u svom poslovanju obezbedi da kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 1.000.000 (jedan milion) evra.

Kadrovska osposobljenost
1 NBS je donela 21 akt, a 2 akta Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike. Zakonom je propisano da NBS utvruje pravila i nain vrenja nadzora nad poslovanjem drutva za upravljanje i nad samim dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i pravila indetifikovanja, merenja, kontrole i upravljanja rizicima. Izvor Slobodanka Pops Dragi (zamenik generalnog direktora Sektora NBS za nadzor drutava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima) Sl Glasnik RS, dodatak ZIP, broj 49 od 7. april 2006. godine

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 3

Dobrov oljni penzioni fondovi

Drutvo za upravljanje je duno da angauje najmanje jednog portfolio menadera i ovlaenog internog revizora zaposlene na neodreeno vreme. Drutvo za upravljanje je duno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehnike osposobljenosti, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Prospekt fonda U Prospektu dobrovoljnog penzijskog fonda objavljuju se najvanije informacije o drutvu, fondu i kastodi banci na osnovu kojih se donosi odluka o pristupanju fondu. Pre svega se objavljuju informacije o investicionoj politici, trenutnoj strukturi imovine fonda, visini naknada drutva za upravljanje i prinosu fonda. Drutvo za upravljanje ima obavezu da Prospekt daje na uvid svakom zainteresovanom licu pre zakljuenja Ugovora o lanstvu.

Naknade Drutvo za upravljanje naplauje naknade za svoje usluge:

prilikom uplate penzijskih doprinosa, do 3% od vrednosti uplate, naknada za upravljanje fondom, do 2% od vrednosti imovine fonda, za prenos rauna u drugi fond lan plaa samo stvarne trokove prenosa rauna.

Zakljuenjem Ugovora o lanstvu i otvaranjem Individualnog rauna (gde se evidentiraju sve uplate) domaa i strana fizika lica mogu postati lanovi jednog ili vie penzijskih fondova. lanstvo u penzijskom fondu moe se ostvariti kao pojedinano ili preko penzijskog plana. lanstvo u fondu je potpuno na dobrovoljnoj osnovi i ne postoji obaveza niti sankcije za neredovnu uplatu penzijskih doprinosa.

Kastodi banka Kastodi banka je banka koja ima dozvolu za obavljanje kastodi usluga izdatom od strane Komisije za hartije od vrednosti. Ona vodi raune hartija od vrednosti i novane raune fonda. Kastodi banka vri prikupljanje penzijskih doprinosa, vri prenos novanih sredstava koje ine imovinu fonda u novane depozite i vri isplate akumuliranih sredstava za svakog lana fonda. Kastodi banka izvrava naloge drutva u vezi sa upravljanjem imovinom fonda samo ako su u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Kontrolie neto vrednost i prinos fonda izraunat od drutva za upravljanje i o tome svakodnevno obavetava NBS.
Jovana Krivacic 200-022-08 Page 4

Dobrov oljni penzioni fondovi

Izvestaj o poslovima nadzora drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Prvi kvartal 2007.god , sajt NBS

3.1.ODGOVORI NA NEKA OD UOBICAJENIH PITANJE

Zato je donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima? Neodrivost postojeeg dravnog penzijskog sistema. Starenje stanovnitva. Mogunost ostvarenja dodatnih prihoda u starosti.
Korak u razvoju trita kapitala. Koje su prednosti lanstva u fondu? Reforma dravnog penzijskog osiguranja dovee do smanjenja dravnih penzija u odnosu na plate za budue penzionere. Imajui to u vidu, zaposleni, posebno mladi, moraju da tede za dodatna primanja, koja e im dopunjavati dravnu penziju. to se due tedi, dodatna penzija je vea. To e buduim penzionerima omoguiti da odre ivotni standard i u starosti. Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su jedan od moguih vidova tednje za penziju.

Neke prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova kao vrste dugorone tednje su:

koriste se iskljuivo za penzijsku tednju, potpuno su regulisani i pod strogom su kontrolom Narodne banke Srbije, pruaju dodatna primanja u starosti, uveana za prinos od ulaganja, diversifikacija i investiciona politika trebalo bi da minimiziraju rizik ulaganja

mogue poreske olakice. Kako su organizovani dobrovoljni penzijski fondovi? Da bi dobrovoljni penzijski fond bio organizovan, potrebno je da Narodna banka Srbije drutvu za upravljanje penzijskim fondovima izda dve dozvole: dozvolu za rad i dozvolu za upravljanje. Osnivai drutva za upravljanje moraju da dokau pouzdanost i osposobljenost za obavljanje ovog
2 Izvetaji o poslovima nadzora drutava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, I kvartal 2007. godine, sajt NBS

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 5

Dobrov oljni penzioni fondovi

posla. Narodna banka Srbije e izdavati dozvole nakon to proceni da su osnivai pouzdani i ugledni. Narodna banka Srbije ima pravo da zahteva dodatne informacije od osnivaa i s njima povezanim licima i da ispita njihovu finansijsku sigurnost i ugled. Osnivaki kapital drutva za upravljanje je milion evra. Kako izabrati penzijski fond? Na poetku, dok se fondovi jo nisu dokazali svojom stvarnom uspenou u upravljanju imovinom penzijskog fonda, izbor fonda e biti slian izboru banke kod koje tedite svoj novac, to jest odabraete onaj fond u koji imate poverenja. Bilo bi dobro da se najpre raspitate o licima koja upravljaju fondom i saznate neto vie o njihovim prethodnim poslovima. Postoji mogunost da se fondovi meusobno razlikuju po visini naknada koje naplauju za svoje usluge, te i taj faktor treba uzeti u obzir. Meutim, mnogo toga e uticati na konanu uspenost fondova i teko je unapred predvideti uinak bilo kog od tih faktora. Kasnije, kada penzioni fondovi razviju poslovanje, izbor fonda e se zasnivati na prinosu koji ostvaruje fond. Ako je stopa prinosa niska lan fonda moe svoja sredstva prebaciti u drugi fond gde je stopa prinosa via, pri emu ne plaa nikakvu naknadu, osim stvanih izdataka koji su potrebni da bi se prenos fiziki izvrio. Ova sloboda izbora poveava odgovornost menadera fonda i unapreuje zdravu konkureciju na tritu. Kako se ulaniti u fond? Zainteresovana osoba treba da bude dobro informisana. Prvi korak predstavlja prikupljanje informacija o razliitim penzijskim fondovima radi izbora fonda. Prospekt i skraeni prospekt su dokumenti u kojima se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, mogu nai bitne informacije o fondu i drutvu koje upravlja tim fondom. Drutvo za upravljanje je odgovorno za tanost i aurnost prospekta. Prospekt se aurira jednom godinje, kao i svaki put kada se dogodi neka znaajnija promena. Odluku o ulanjivanju u fond treba doneti na osnovu sagledavanja finansijskog poloaja, stopa prinosa i ugleda drutava za upravljanje. Drugi korak je potpisivanje ugovora o lanstvu i izjave o potpunom razumevanju prospekta i svih naknada koje e biti naplaene. Potpisivanjem ugovora lan se obavezuje na uplate. Te uplate ne mogu biti nie od propisanog minimuma.

Ko vri uplate? Penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond uplauje:

fiziko lice (moe biti i nezaposleno lice) ili drugo lice za raun fizikog lica, organizator, u svoje ime i za raun zaposlenog, odnosno lana sindikata, u skladu sa
Page 6

Jovana Krivacic 200-022-08

Dobrov oljni penzioni fondovi

penzijskim planom, poslodavac, u ime i za raun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o lanstvu izmeu lana dobrovoljnog penzijskog fonda i drutva za upravljanje. Ko odreuje iznos doprinosa? Kao to im i ime kae, dobrovoljni penzijski fondovi nisu obavezne institucije i lan sam odluuje koliko e uplaivati, s tim to svaki fond ima donju granicu (minimum) za doprinose. Iznos uplate precizira se ugovorom o lanstvu.

Koliko esto se uplauje? Ugovorom o lanstvu precizira se uestalost uplaivanja. Obino se radi o mesenom intervalu. ta ako lan fonda prestane da uplauje doprinos? Ako lan prestane da uplauje doprinose, lanstvo ne prestaje i lan e i u tom sluaju moi da nakon navrene 53 godine ivota raspolae svojim akumuliranim sredstvima. ta ako lan fonda promeni poslodavca? Ako je zaposleni bio lan preko penzijskog plana koji je organizovao njegov prethodni poslodavac, onda su mogue dve situacije. lan fonda moe nastaviti sa lanstvom u fondu u koji je njegov prethodni poslodavac uplaivao. Ako i novi poslodavac ima penzijski plan, onda se sredstva iz prethodnog penzijskog plana mogu preneti u penzijski plan novog poslodavca. Ako novi poslodavac nema penzijski plan, zaposleni stie pravo na obraunatu penziju sa prethodnog radnog mesta kada napuni 53 godine. Drutvo za upravljanje e dotle nastaviti da ulae uplaeni novac. ta ako lan fonda ostane bez posla? lan fonda ostaje i dalje u fondu u koji je bivi poslodavac uplaivao, to jest lanstvo nee prestati, uplate nee biti izgubljene, individualni raun lana fonda nee biti zatvoren, a drutvo za upravljanje e nastaviti da ulae novac. Koje trokove snosi lan fonda? Zakon ograniava naknadu prilikom uplate penzijskih doprinosa na najvie 3% vrednosti uplate i godinju naknadu za upravljanje fondom na najvie 2% neto imovine fonda. Na koji nain su fondovi zatieni? Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine drutva koje upravlja tim fondom. Ukoliko se nad drutvom za upravljanje pokrene steajni postupak, imovina penzijskog fonda ne moe postati predmet prinudnog izvrenja, niti zaloge. Ova imovina ne moe ui u sastav likvidacione ili steajne mase drutva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti moe biti koriena za izmirenje obaveza lana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema treim licima. Redovno izvetavanje je jedan od kljunih elemenata zatite lanova penzijskih
Jovana Krivacic 200-022-08 Page 7

Dobrov oljni penzioni fondovi

fondova. Finansijski izvetaji se izrauju i predaju Narodnoj banci Srbije meseno, polugodinje i godinje. Na osnovu tih izvetaja Narodna banka Srbije kontrolie da li se imovina fonda ulae u skladu sa ogranienjima propisanim Zakonom, podzakonskim aktima i prospektom fonda. ta je kastodi banka? Kastodi banka je banka koja vodi raun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi usluge za raun fonda, a u pogledu sredstava fonda postupa samo po nalozima drutva za upravljanje, u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Imovina penzijskih fondova nije i ne moe biti imovina kastodi banke, niti moe biti deo steajne mase banke ukoliko ona propadne. U tom sluaju, celokupna imovina fonda bie prebaena u drugu kastodi banku.

ta su vrednost neto imovine i investiciona jedinica? Drutva za upravljanje imaju obavezu da dnevno izraunavaju vrednost neto imovine svojih fondova. Neto vrednost imovine penzijskog fonda je jednaka razlici izmeu ukupne imovine fonda i obaveza fonda. Penzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice na dan uplate. Neto vrednost imovine fonda je proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice pokazuje trendove u prinosima na ulaganja, odnosno rezultate investiranja drutva za upravljanje.

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 8

Dobrov oljni penzioni fondovi

Gde moe da se proveri vrednost investicione jedinice? Da bi se postigli najvii standardi dostupnosti i javnost informacija, drutva za upravljanje su u obavezi da objavljuju vrednost investicione jedinice dnevno u najmanje jednim novinama dostupnim na itavoj teritoriji Srbije, sa tiraom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svom veb-sajtu. Koji su rizici tednje u penzijskim fondovima? lanovi fonda snose rizik ulaganja! Meutim, taj rizik trebalo bi da bude nizak, s obzirom na to da se penzijski doprinosi ulau u najlikvidnije i najkvalitetnije domae i inostrane hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente i domae nekretnine. Zakon odreuje ogranienja ulaganja s ciljem diversifikacije, a Narodna banka Srbije propisuje dodatne uslove i naine ulaganja kako bi se ograniila izloenost penzijskih fondova riziku. Moe li se novac ranije povui? U sluaju ozbiljne bolesti ili trajne nesposobnosti za rad, lan fonda moe povui akumulirani iznos ukoliko dostavi dokaz o tekoj zdravstvenoj situaciji. . ta se deava u sluaju smrti lana fonda? Sav novac akumuliran na individualnom raunu penzijskog fonda bie prenet licu koje je lan fonda odredio. Ukoliko lan nije odredio takvo lice, stanje na raunu postaje deo njegove zaostavtine. Ko se brine da sve funkcionie kako treba? Kao to je ve pomenuto, Narodna banka Srbije je odgovorna za praenje, regulisanje i nadzor delatnosti dobrovoljnih penzijskih fondova. Ona e nadgledati rad drutava za upravljanje proverom finansijskih i drugih izvetaja, neposrednom kontrolom i izricanjem mera.

Zato ima toliko institucija? Osnovni razlog za to jeste maksimalna zatita sredstava na raunu. Fond je odvojen od drutva koje njime upravlja zbog toga da ukoliko drutvo propadne sredstva ostanu nedirnuta. Kastodi banka je takoe odvojena institucija da bi se odvojila imovina fonda od imovine drutva za upravljanje, ime se podstie vea sigurnost imovine fonda i realno, to jest trino vrednovanje imovine fonda, a takoe se spreava i mogua zloupotreba.

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 9

Dobrov oljni penzioni fondovi

4.1.Zbog cega treba biti clan dobrovoljnog penzijskog fonda

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da trae od svojih poslodavaca da o svom troku (troku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru zaposlenog. Svaki zaposleni. Zato? Zato to im se to isplati. Evo i kako i koliko. Prosena neto plata u Srbiji u avgustu je iznosila oko 28.000 din. Toliko u proseku jedan zaposleni ponese kui svaki mesec. Prosena bruto plata (koja je samo osnovica koja se koristi za obraun poreza i doprinosa) je iznosila oko 39.000 din. Od ovog iznosa bruto plate se odbijaju doprinosi na teret zaposlenog da bi se dobila neto plata i to: - doprinos za penziju - oko 4.300 din - doprinos za zdravstvo - oko 2.400 din - doprinos za nezaposlenost - oko 300 din - ukupno doprinosi - oko 7.000 din - porez na dohodak - oko 4.000 din Na istu tu osnovicu (bruto platu) poslodavac plaa navedena tri doprinosa, tako da ukupan prosean troak poslodavca iznosi oko 46.000 din po zaposlenom svaki mesec. U zakonima o doprinosima i porezu na dohodak ima par lanova koji kau da je do 3.000 din meseno koje se preusmeri u dobrovoljni penzioni fond osloboeno svih poreza i doprinosa. Znai ovako: 1. odete kod svog poslodavca i zamolite ih(ga/je) da potpiu(potpie) ugovor sa fondom koji ste odabrali - ugovor je pola kucane strane koji faktiki kae da penzioni fond otvara raun za vaeg poslodavca tako da moe da za vas uplauje vae pare na va penzioni raun. Nema veze da li vam je poslodavac mesar Pera ili Delta. 2. lino potpiete sa penzionim fondom ugovor o otvaranju rauna 3. zamolite poslodavca da zadri isti bruto troak vae plate (kao to smo videli to je u proseku 46.000 din) s tim da 3.000 din svaki mesec uplauje vaem penzinom fondu a ostatak (43.000 din) koristi za isplatu plate. Nova raunica izgleda ovako: 1. Vaa bruto plata (osnovica) se smanji za 2.500 din na oko 36.500 din 2. Porezi i doprinosi na raun zaposlenog iznose: - doprinos za penziju - oko 4.000 din - doprinos za zdravstvo - oko 2.250 din - doprinos za nezaposlenost - oko 250 din - ukupno doprinosi - oko 6.500 din - porez na dohodak - oko 3.800 din
Jovana Krivacic 200-022-08 Page 10

Dobrov oljni penzioni fondovi

2. Doprinosi na raun poslodavca iznose 6.500 din 3. Vaa neto plata iznosi 26.200 din Ukratko: - troak poslodavca ostao isti - 46.000 din - vaa neto plata smanjena za 1.800 din na 26.200 din - vai doprinosi obaveznom dravnom fondu smanjeni sa 8.600 din meseno na 8.000 din meseno - za ta dva smanjenja dobijate 3.000 din svaki mesec u dobrovoljnom penzionom fondu Penzije u dravnom fondu se isplauju u skladu sa osnovicom utvrenom 2002 godine koja se usklauje sa rastom trokova ivota. To to vi plaate 8.600 din meseno, nema nikakve veze sa visinom vae budue penzije. Tim parama "krpimo" rupu u protonom bojleru zvanom dravni "fond" PIO. A privatni fond? Ne treba vam spektakularan fond, sa spektakularnim prinosima. Samo stabilan i siguran fond. Za njegovu stabilnost i sigurnost treba da se pobrine delom NBS a delom i vi sami. Treba vam fond koji e praviti prinos od recimo 2% iznad rasta trokova ivota. Skromno. Kolika bi to onda penzija bila? Pre nego to uem u raunicu da objasnim ukratko pojam: vremenska vrednost novca. Naravno samo za potrebe ove kalkulacije 3.000 din danas i kroz godinu dana nije isto. Za ovu nau kalkulaciju, razliku predstavlja inflacija, ili bolje reeno rast trokova ivota u toj jednoj godini. Ukoliko je rast trokova ivota u toku jedne godine bio 5%, to znai da u na kraju godine za 3.150 din moi da kupim istu koliinu roba i usluga iz korpe trokova ivota kao i na poetku godine. Ovo mogu da iskaem i tako to u kroz godinu dana da kaem da je 3.150 din vredno 3,000 din u novcu pre godinu dana. Tako na primer, kroz 10 godina, uz prosean rast trokova ivota od 5%, dananjih 3,000 din e vredeti 4.887 din. Kroz 10 godina, za tih 4886.68 din u moi da kaem da je vredno isto toliko koliko i 3.000 din pre deset godina. U sklopu ovoga, ja u sve cifre izraziti u dananjim dinarima. Pretpostavljeni prinos nam je 2% iznad inflacije. Vau penziju treba da gledate kao neto to treba da vam pokrije osnovne trokove ivota. Penzija ne zamenjuje ostale oblike tednje. Ona ne zamenjuje kupovinu i otplatu stana ili kue. Ona ne zamenjuje investicije u akcije. Ona je osiguranje za starost. Radni vek oveka iznosi 40 godina. U penziju se ide najkasnije sa 65 godina. 3.000 din (oko 38 evra) na 40 godina. Za radni vek, pre odlaska u penziju, ovek e za penziju utedeti: - Fond sa prinosom 0% iznad inflacije - 1.440.000 din - Fond sa prinosom 2% iznad inflacije - 2.194.332 din - Fond sa prinosom 4% iznad inflacije - 3.483.191 din Prosean ivotni vek u Srbiji je 75 godina. Recimo da e porasti na 80 godina, tako da e ivotni vek u penziji biti 15 godina. Moete da se odluite da vam itav akumulirani iznos bude isplaen
Jovana Krivacic 200-022-08 Page 11

Dobrov oljni penzioni fondovi

odjednom. Recimo da se odluite da vam dobrovoljni pezioni fond isplauje penziju 15 godina i da tokom tih 15 godina, prosean prinos sva tri fonda bude 0% iznad inflacije: - Fond sa prinosom 0% iznad inflacije - 8.000 din meseno - Fond sa prinosom 2% iznad inflacije - 12.200 din meseno - Fond sa prinosom 4% iznad inflacije - 19.300 din meseno Znai: odreknete se 1.800 din neto plate, i to e vam doneti bruto penziju od 12.200 din. Za dravni penzioni fond izdvajate meseno u proseku 8.600 din, niko vas ne pita da li hoete ili ne, a to vam nakon 40 godina daje mesenu bruto penziju od oko 16.400 din. Ovaj iznos se poveava samo u iznosu rasta trokova ivota, tako da e i za 40 godina ostati isti, naravno u dananjim dinarima. Pa uporedite. Dodue, s' vremena na vreme poneki ministar finansija e sigurno praviti i vanredna poveanja penzija u skaldu sa situacijom u budetu. Da bi doli do neto penzije, od bruto penzije se odbija 10.4% za zdravstveno osiguranje. Pretpostavljam e ovaj izdatak biti isti i vaiti i za dravne i za privatne penzije. Ko treba da pazi na fondove? NBS i vi sami. NBS da regulie industriju, donosi propise, detaljno prati finansijske izvetaje i oduzima licence neodgovornim. A vi, ako vam se ne svia politika jednog fonda, prebacite svoj novac u drugi. itajte njihove izvetaje. Traite transparentnost. Sluae vas sigurno. Od vaeg novca zavisi njihova zarada. A ona nije loa. A druga uloga penzionih fondova? Oni treba da budu najvei investitori u najvanije kompanije u Srbiji. Oni treba da budu stubovi berze. Oni treba da budu znaajni vlasnici NIS-a, EPS-a, eleznica, ... svih velikih monopola u Srbiji. Graani treba da budu vlasnici, ne drava. Svi zaposleni, 38 evra meseno, skoro 1 milijarda evra godinje. Dravi ne treba NIS, ima akcize. Dravi ne treba dividenda od vlasnitva, ima poreze. Penzionim fondovima trebaju stabilne kompanije. Vama trebaju dividende. Izmeu ostalog i za to da bi imali penzije .

5.1. ZAKLJUCAK

Kao i u vecem delu Evrope nepovoljna demogravska situacija je doprinela tome da je odnos broja zaposlenih prema broju pensioner mnogo nizi nego u proslosti.jaz izmedju penzija i plata poslednjih godina postaje sve veci. Zato, svako moze postati clan nekog od ovih fondova bilo to licnim uclanjenjem ili preko penzijskog plana koji organozuje poslodavac.Uplate se mogu vrsiti za sebe licno ili za nekog drugog clana porodice.Uspesnost fonda se moze pratiti preko vrednosti investicione jedinice.
Jovana Krivacic 200-022-08 Page 12

Dobrov oljni penzioni fondovi

Prednost stednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima ogleda se u cinjenici das u sredstva fonda razdvojena od imovine drustva za upravljanje tim fondom,samim tim kada bi I doslo do bankrota drustva to ne bi uticalo na sredstva clanstva,kao i uvecanje uplacenih sredstava. Svako od nas ima drugaciju viziju savrsene stvarnosti ,ali zajednicka crta je svakako imati divoljno novca kako bi olaksali starost.u koliko pogledamo koliko trenutno iznosi prosecna penzija u Srbiji mozemo samo da se zapitamo da li ce nam standardno penzijsko osiguranje omoguciti da odrzimo zivotni standard na koji smo navikli i starost kakvu zelimo da imamo. Potrebno je na vreme misliti o penziji i tokom karijere stedeti.vreme je za promenu navika.moramo da shvatimo da uclanjenjem u fond postajemo deo finansijskog sistema,das mo investitori i da povedemo malo racuna o sebi.da ujutru dok citamo novine, poput americkih penzionera prvo pogledamo stranu sa izvestajem sa berze i proverimo vrednost nase investicione jedinice

LITERATURA

-Finansijska trzista i berzanski menadzment :prof.dr Jovan Savic prof.dr Jovan Kvrga -Finansijska ekonomija Visoka poslovna skola ,Beograd -Investicioni fondovi ,Irma Ahmetovic - Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, "Slubeni glasnik RS", br. 85/2005 -Zakon o porezu na dohodak graana, Slubeni glasnik RS
Jovana Krivacic 200-022-08 Page 13

Dobrov oljni penzioni fondovi

-Internet adrese: www.nbs.rs www.deltagenerale.com www.glasnaroda.com

Jovana Krivacic 200-022-08

Page 14