UNIVERZITET U NOVOM SADU

MEDICINSKI FAKULTET

FARMAKOLOGIJA
TEMA: Infuzije
UVOD:

Intravenske infuzije (infundibilia - pl) jesu sterilni vodeni rastvori ili emulzije sa
vodom, namenjeni za parenteralnu primenu u kolicinama vecim od 100 ml. Takodje
postoje i sterilni praskovi za infuzije i koncentrati za infuzije.
Ovi preparati moraju biti sterilni, apirogeni, bez hipotenzivnih materija i obicno su
izotonicni s krvnom plazmom. Ne sadrze konzervanse i boje. Infuzijski rastvori za
posebne medicinske potrebe (rast. za dijalizu, hemofiltraciju,hipertonicni rastvori lekova)
ne moraju biti izotonicni. Gotovo uvek se daju intravenski.
Rastvori za intravenske infuzije moraju da budu bistri i bez prisustva cestica.
Kod emulzija za intravenske infuzije ne sme da dodje do odvajanja faza (moraju biti
homogene). Obicno su mlecnog izgleda, a velicina dispergovanih cestica mora da bude
manja od 5 mikrona!

Koriste se za:
-regulaciju elektrolita i acidobazne ravnoteze,
-regulaciju sadrzaja vode u organizmu,
-parenteralnu prehranu (dohranu),
-osmoterapiju,
-parenteralnu dijalizu,
-nadoknadu krvi,
-direktnu i.v. primenu lekova u infuziji, ili u druge delove tela.

Kada se primenjuje lek u infuziji, treba ga rastvoriti u fizioloskom rastvoru (0,9%

NaCl) ili u rastvoru 5% glukoze. Infuzioni rastvori se daju sporo, pa je mnogo veca
mogucnost kontrolisanja nezeljenih dejstava nego kada se lekovi daju kao intravenske
injekcije.
Infuzije se pune u sterilne, neobojene, prozirne staklene boce, ili u vrecice i providne
boce od polimernih plasticnih materijala, koje moraju biti odredjene otpornosti. Zatvaraju
se gumenim cepovima i ucvrscuju metalnim ili plasticnim poklopcima. Kroz gumeni cep
se uvodi igla sistema za infuzije.
U zavisnosti od infuzionog rastvora koji se primenjuje, brzina infuzije je 20-80 kapi
rastvora u minutu. Posto su vecina rastvora vodeni rastvori ( u 1 ml sadrze 20 kapi),
znaci da u minutu istekne od 1 do 4 ml rastvora.
Sadrzaj preparata izrazava se procentom. Posto se koncentracija pojedinih supstancija u
plazmi ili serumu izrazava brojem milimola na litar (mmol/l) na isti nacin ce se izraziti i
koncentracija rastvora natrijum-hlorida i glukoze u rastvoru za intravensku infuziju.
Oznaka na boci koja sadrzi infuzioni rastvor treba da ima sledece podatke:

1. Latinsko ime infuzije

2. Sadrzaj svih supstancija izrazen u mmol/l. Kod elektrolita se posebno izrazava sadrzaj
katjona i anjona u mmol/l.
3. pH vrednost rastvora koja mora da je u dozvoljenim granicama
4. Teoretski osmolaritet, tj. pritisak rastvora u miliosmolima na litar (mOsmol/l)
5. Ukoliko rastvor sadrzi neelektrolite, tj. hranljive materije koje se daju u cilju
parenteralne ishrane (etanol, fruktoza, galaktoza...) treba da je oznacena i enegetska
vrednost rastvora
6. Datum sterilizacije, serija i rok trajanja
7. Ustanova koja proizvodi rastvor.

Infuzije se propisuju kao gotovi lekovi.

Rastvori za intravensku primenu

Rastvori za intravensku primenu su:
- rastvori za parenteralnu ishranu,
- infuzijski rastvori elektrolita,
- rastvori za ispiranje,
- rastvori za peritoneumsku dijalizu,
- razni dodaci intravenskim rastvorima.

Rastvori za parenteralnu ishranu

Parenteralna ishrana jeste ishrana putem direktne infuzije hranljivih materija u krvotok.
Sprovodi se onda kada je ishrana pacijenta putem normalnog uzimanja hrane nemogua-
kod hirurkih operacija, u kaheksiji, pri gubitku belanevina zbog opekotina, u
dugotrajnom besvesnome stanju. Rastvori za perenteralnu ishranu podrazumevaju
rastvore aminokiselina, eera kao to su glukoza, fruktoza i ksilitol, ili su u pitanju
emulzije masnih materija.
Rastvori aminokiselina sadre sve esencijelne, poluesencijalne i neesencijalne
aminokiseline izmeane u balansiranim razmerama kako bi njihovo iskoriavanje bilo
optimalno. Takoe, sadre i sve neophodne elektrolite (minerale), organske kiseline i
ugljenohidratni izvor u obliku nekog eera ili eernog alkohola. Ovi rastvori se koriste
kod kaheksije i slabosti kako bi se ispravio negativni azotni balans.
Rastvori koji sadre samo ugljene hidrate obino sadre glukozu ili kombinaciju
glukoze i ostalih eera poput fruktoze ili ksilitola. Koriste se kod stanja koja zahtevaju
deliminu ili potpunu parenteralnu ishranu (npr. predoperativno i postoperativno,
maldigestija, malapsorpcija, anoreksija i dr.). iste izotonine infuzije glukoze koriste se
u sluajevima hipoglikemije i kao osnovni rastvor za primenu lekova i elektrolita
intravenskom infuzijom. Hipertonini rastvori glukoze u obliku injekcija koriste se za
brzo ispravljanje hipoglikemije (hiperinsulinemija, insulinski ok, predoziranje peroralnih
antidijabetika, akutno trovanje alkoholom, adrenalna kriza, simptomatska hipoglikemija u
dece, nedostatak glukagona, akutna i hronina tea oteenja jetrinog parenhima) ili kao
sklerozans (varikozne vene, nastanak adhezivnoga pleuritisa...) i u leenju akutne
porfirije i ektopijske trudnoe. U sluajevima da upotreba glukoze nije mogua tada se
koriste rastvori fruktoze. Fruktoza je monosaharid koji se u organizmu prerauje u
glukozu, ali polagano. Primenjuje se kod onih osoba kod kojih je pojava hiperglikemije
opasna.
Emulzije masti su bele, poput mleka neprovidne tenosti, a sadre proiene prirodne
masne materije, poput sojinog ulja i fosfolipida iz jaja i glicerol. Koriste se u sluajevima
kada je pacijentu neophodno dati vee koliine energije (npr. kaheksija kod tumorskih
bolesti) ili kad se nalazi u stanju nedostatka esencijalnih masnih kiselina zbog
neadekvatne apsorpcije iz creva. Takva stanja jesu tumori digestivnih organa ili hronine
gastrointestinalne bolesti kao to su ulcerozni kolitis ili terminalni ileitis. Takoe, infuzije
emulzija masti mogu posluiti kao nosa kod este intravenske primene lipofilnih lekova.

Rastvori elektrolita
Pod pojmom elektrolita podrazumevamo soli iji su joni vani sastojci krvne plazme i
vanelijske tenosti. U te jone ubrajamo natrijumove, kalijumove, kalcijumove i
magnezijumove katjone i hloridne, acetatne i laktatne anjone. Disbalans i gubljenje ovih
elektrolita vrlo je ozbiljna patoloka situacija. U takvim sluajevima poremeena je
funkcija brojnih organa (nervni sistem, miii, srce) iji normalni rad direktno zavisi od
koncentracije minerala u krvi i vanelijske tenosti. Najee se javlja kod opekotina,
gubitka soli putem znojenja, jakih proliva i dr. U svim sluajevima disbalansa elektrolita
potrebno je hitno primeniti infuzije elektrolita radi brzog uspostavljanja elektrolitne
ravnotee.

Rastvori koji izazivaju osmotsku diurezu

Osmotska diureza ili forsirana diureza poseban je terapijski zahvat, koji se primenjuje u
svim sluajevima kada je potrebno brzo i obilno izluivanje tenosti iz organizma putem
bubrega. To su stanja poput edema, pogotovo edema mozga, povienog intrakranijalnog
pritiska, glaukoma, kada treba to je mogue pre smanjiti ukupan volumen krvi. Forsirana
diureza vrlo se esto primenjuje kod brojnih sluajeva trovanja raznim otrovima.
Forsiranom diurezom dolazi do izluivanja velike koliine tenosti kroz bubreg, a s njom
odlaze i otrovne materije. Forsiranom diurezom mogu se uklanjati neki lekovi,
etilenglikol i ugljen monoksid. Kao agensi za izazivanje forsirane diureze koriste se
manitol i urea, s tim da se manitol koristi mnogo ee.
Manitol je eerni alkohol niske molekularne mase. Kisele je reakcije (srednja vrednost
pH = 5,8). Zanemarive je energetske vrednosti. Deluje kao osmotski diuretik. Zadrava se
u vanelijskom prostoru i zbog poveanog osmolariteta povlai vodu iz elija u
intersticijalni i intravaskularni prostor. Manitol se veoma brzo izluuje pa izaziva veoma
jaku diurezu uspostavljanjem brze glomerularne filtracije i izostankom reapsorpcije
popratne izoosmotske koliine vode.

Dodaci intravenskim rastvorima

Tokom primene infuzija, pri operacijama ili u nekim drugim situacijama, moe doi do
stanja kada je pacijentu potrebno primeniti odreenu koliinu nekih elektrolita ili materija
bez poveanja volumena krvi. Tada se primenjuju injekcije koncentrisanih, hipertoninih
rastvora raznih elektrolita, aminokiselina (arginina, glutamina ili lizina) ili vitamina.
Kalijum hlorid dolazi u obliku koncentrisanog rastvora, a primenjuje se intravenski
nakon odgovarajueg razreenja. Primenjuje se kada je potrebno korigovati
hipokalijemiju, u stanjima hipokaliemine i hipohloremine alkaloze, manjka kalijuma
zbog raznih uzroka (jako povraanje i proliv, neodgovarajua ishrana, dugotrajna
upotreba diuretika ili kortikosteroida) i trovanja glikozidima digitalisa.
Natrijum hidrogenkarbonat - hidrogenkarbonatni jon je deo najvanijeg vanelijskog
puferskog sistema. Primenom se postie brza korekcija poremeene acidobazne
ravnotee.
Indikacije za infuziju:
 - stanja dehidracije (gubitka tecnosti) koja se ne mogu oralno kompenzovati (pri
povraanju, prolivu, visokoj temperaturi, krvarenju)
- nadoknada velikog gubitka belancevina
- parenteralna ishrana
- razne intoksikacije lekovima I drugim sredstvima
- potreba unoenja lekova u veim razreenjima i dugotrajnog odravanja njihove
koncentracije u organizmu.

Komplikacije pri davanju intravenske infuzije

Komplikacije su retke i veinom se mogu izbei pravilnim izvodjenjem postupka i
redovnim posmatranjem bolesnika u toku terapije. Posmatramo opte stanje pacijenta i
mesto uvoenja i.v. infuzije.

- paravenski infiltrate nastaje kada se rastvor daje izvan vene

- hematom na mestu uboda posledica je oteenja vene
- preoptereenje cirkulacije je posledica prebrzog davanja velike koliine tenosti
- vazduna embolija nastaje ulaskom vazduha u krvni sud I krvotok do plune
arterije, gde uzrokuje njeno zaepljenje
- alergija na primljeni rastvor ili lek, moe se manifestovati kao anafilaktiki ok ili
kao lokalna reakcija.