Srani

zalisci

Srce
Srce, glavni organ pribora za krvotok, nalazi se u

donjem delu medijastinuma, smeteno u svojoj kesi,

perikardu. Ono je oblika zarubljene kupe ija je baza
okrenuta nazad i udesno, ka kimenom stubu.
Srce je normalno teko oko 270-300 g. Prilikom
svoje kontakcije ono istisne oko 170 ccm krvi.
Srani rad, odnosno tonovi prilikom otvaranja i
zatvaranja zalistka njegovim velikim otvora sluaju
se na odreenim takama prednjeg zida grudnog
koa.

Srce sa prednje i zadnje

strane

Sraani zalistak
Zalistak (valva atrioventricularis) sputa se od

pretkomorno-komornog otvora u vidu levka . On se

sastoji od dva ili tri listia (cuspis), koji se prilikom sistole
srca zatvaraju i sreavaju vraanje krvi u pretkomoru.
Kod otvora plunog arteriskog stabla i kod otvora aorte
sustiu se endokard i unutranja opna krvog suda i
obrazuju tri polumeseasta zaliska. Polumeseasti
zalistak ima oblik lastinog gnezda.
On je pojaan slojem kolagenih snopova, koji na
slobodnoj ivici zaliska gradi jedno zadebljanje.
Polumeseasti zalistci spreavaju vraanje krvi iz velikih
arterija u srane komore prilikom irenja srca, dijastole.

Desna i Leva pretkomora i komora srca

Fibriozni skelet srca i srcani zalisci

MANE AORTNOG ZALISKA

Aortni zalistak se nalazi izmeu leve komore srca i

aorte, najvee arterije tela. Sastoji se od tri listia

ija je funkcija da regulie protok krvi izmeu leve
komore i aorte, tj. otvaranjem zaliska krv iz leve
komore ulazi u aortu, a njegovim zatvaranjem se
spreava vraanje krvi iz aorte u levu komoru.
Mane aortnog zaliska su:
-aortna insuficijencija (slabost)
-aortna stenoza (suenje aorte).

AORTNAINSUFICIJENCIJA

Aortna insuficijencija nastaje kada se listii aortnog

zalistka ne zatvaraju pravilno pa dolazi do vraanja

krvi iz aorte u levu komoru srca. Aortna insuficijencija
moe nastati naglo ili se razvijati decenijama.

KOJI SU UZROCI AORTNE

INSUFICIJENCIJE?
Oboljenje listia aortnog zalistka: bikuspidna aortna

valvula (ima dva listia umesto tri kako je normalno),

reumatska groznica, infektivni endokarditis, kolagene
vaskularne bolesti i degenerativna bolest aortnog
zaliska
Visok krvni pritisak (dijastolni donji >110mmHg).
Proirenje aortnog korena
Oboljenje ulazne aorte: proirenje zbog povienog
krvnog pritiska, Marfanom sindrom, senilno
proirenje poetnog dela aorte, sifilis, Takayasu
arteritis, trauma grudnog koa moe pocepati ulaznu
aortu ili njene zaliske i dr.

TA SE DEAVA KOD AORTNE INSUFICIJENCIJE

Aortna insuficijencija uzrokuje poveanje volumena krvi u

levoj komori srca. Leva komora se u ovom sluaju puni

krvlju iz leve pretkomore , ali i iz aorte, poto se krv vraa
zbog nemogunosti potpunog zatvaranja aortnih listia. Leva
komora nema vremena da se dovoljno proiri i preuzme svu
koliinu krvi to dovodi do poveanja pritiska na kraju njene
relaksacije
To uzrokuje retrogradni zastoj krvi: u levoj pretkomori i u
pluima. Kako se pritisak krvi u pluima poveava, tako se
kod obolelog javlja nedostatak vazduha, guenje, a u naglo
nastalim situacijama i voda na pluima.
Ako se krv ovako vraa preko aortnog zaliska godinama,
dolazi do uveanja i zadebljanja leve komore srca. Veliki
pritisak krvi dovodi i do ishemije (nedostataka kiseonika), pa
i izumiranja unutranjeg sloja sranog miia (endokarda).

KAKO SE LEI AORTNA INSUFICIJENCIJA

Leenje zavisi od teine aortne

insuficijencije, simptoma i naruenosti

funkcije srca. Blaga aortna insuficijencija
ne zahteva leenje, ali mora da se prati.
Zbog toga su neophodne redovne kontrole
kod kardiologa. Aktivno praenje
stabilnosti ili progresije bolesti je vano da
bi se ukljuila prava terapija u pravo
vreme.

Medikamentozna terapija:

Lekovima se ne moe eliminisati aortna regurgitacija, ali se

moe smanjiti njena teina, kontrolisati krvni pritisak i

spreiti nakupljanje tenosti.
Osobe sa aortnom insuficijencijom treba da izbegavaju
teke fizike napore, takmiarske sportove i izometrijske
vebe.
Vazodilatatori su lekovi koji ire krvne sudove i tako smanjuju

njihov otpor na periferiji a time poveavaju izlazak krvi iz srca i

smanjuju vraanja krvi preko aortnog zaliska.
Diuretici su lekovi koji eliminiu tenost iz organizma i tako
rastereuju srce. Korisni su kada postoji srana slabost
(insuficijencija).
Lei se aritmija ako postoji, odrava se sinusni ritam, ako je
mogue.

Hirurka terapija:
Radi se: najee zamena aortnog zaliska ili

ponekad reparacija postojeeg zaliska.

U sluaju zamene zaliska koristi se mehaniki
zalistak ili bioloki (svinjski, kravlji ili od ljudskog
lea). Ako imate mehaniki zalistak, morate redovno
uzimati antikoagulantnu terapiju (Sintrom, Farin),
Ishod bolesti zavisi od vie faktora: stanja funkcije
leve komore, njene veliine, stepena proirenja leve
komore, NYHA funkcionalne klase, starosti pacijenta,
udruene koronarne bolesti ili drugih tekih bolesti.

Hirurka terapija se preporuuje za pacijente koji:

imaju simptome
nemaju simptome, ali ima je EF (ejekciona frakcija) u
miru <55%
nemaju simptome, ali imaju proirenu levu komoru (na
EHO-u) >55cm na kraju dijastole
imaju blagu aortnu insuficijenciju ali uz koronarnu
bolest srca
nemaju simtome, imaju normalnu ejekcionu frakciju,
ali im se leva komora progresivno poveava i imaju
lou toleranciju napora.

Vrste implatanata
Implatanti za srane zaliske mogu da budu:
Biomehaniki srani zalistak
Bioloki srani zalistak
Plastini srani zalistak

Bioloki srcani zalisci mogu da budu raznog biolokog

porekla najee se koriste srani zalistci koji su
dobijeni od svinja. Najnoviji su srani zalisci koji su
dobijeni od svinjskih creva.

Srani zalistak od creva svinje

Ova vrsta zalistka pravi od sluzokoe svinje, koja se

specialno uzgaja i kad bude stara est meseci uzima se

sluzokoa tankog creva i specialnom obradom u laboratoriju
remodelira u bioloki implant. Inae, i klasine bioloke
valvule se esto prave od zalistaka svinja.
Ovi implatanti menjaju 100 procenata funkicju prirodnog
sranog zalistka koji se menja.
Ovi srani zalisci su pogodni kada treba da se menja,
takozvani etvrti zalistak
Prva operacija u ovom delu evrope je uradjena 12. Maja
2015 godine u KC Srbije. A u svetu se koriste od pre godinu
dana.

Biomehaniki srani zalistak

Zamena sranog zaliska se moe izvriti i bez otvaranja

grudnog koa. To je izvodljivo pomou Biomehanikih

zalistaka.
Edwards LifeSciences (najvei svecki proizvoa sranih
implatanata) i CoreValve (proizvoa iz Pariza) su otkrli
biomehaniki srani zalistak, koji su sklopljeni i napravljeni
od biomaterijala (najee ivotinjskog porekla) ili u sebi
sadre i mehanike delove, zbog eka ti implatanti
podseaju na mreice koje se ugradjuju pacijentima kod
zaepljena sranog puta. Pri tome sto doktori ne uklanjaju
stari srani zalistak nego ga podupiru novim sranim
zalistkom.

U toku Edwards-ovih studija srani zalistak je dovoen

kroz sranu aortu na nozi pacijenta, dakle bez

otvaranja prsa. Jos jedna pogodnost ovog sranog
zaliskta, je to se tokom operacije ne zaustavlja rad
srca pacijenta. Zbog toga najvei izazov predstavlja
odravanje regularnog toka krvi kako ne bi krv odnela
novi zalistak pre implantacije. Kada je novi zalistak na
mestu, hirurzi ubrzavaju otkucaje srca pacijentu sve
dok normalno pumpanje ne prestane na nekoliko
sekundi, tada hirurzi brzo umeu novi zalistak.
Napumpavanjem balona do etvrtine svoje veliine,
smesta se na mesto i razvija kao novi zalistak koji
organizam istog trenutka prihvata.

Prednosti: Mehaniki ili metalni zalisci lako se

ugrauju i praktiki traju veno. Telo ih ne odbacuje.

Mane: Pacijenti moraju svakodnevno piti lek koji

spreava stvaranje krvnih ugruaka. Osim toga,

esto se uje rad zaliska, zbog
ega pacijentima moe biti neugodno ili im zvuk
smeta.

Plastini srani zalisci

Proteza u formi sranog zaliska, mogla bi ubudue da

se proizvodi uz pomo 3D tampaa.

3D tampa, koji je isprogramiran da proizvodi ili bolje
reeno tampa vetake srane zaliske.
On radi na sledei nain, prah je stavljen u proizvodnu
kutiju, taj prah je nastao specijalnim usitnjavanjem
plastike. Taj prah e biti distribuiran po kompletnoj
podlozi. Odozgo toplotu diriguje laser, koji reaguje na
nacrt modela koji je prethodno definisan. Drugim
reima, laser je odgovoran za nastanak vetakog
zaliska.

U ultra-tankim slojevima usitnjena plastika se uvek iznova,

uz pomo brisaa usmerava ka mestima na kojima bi

trebalo da nastane zalistak. Tamo gde laser ne preleti
svojim zrakom, prah ostaje prah, vraa se na prvobitnu
poziciju. Korak po korak, 3D tampa proizvodi ono to mu
je dato kao nalog za tampanje. Pri tome, konani proizvod
izgleda gotovo identino kao prirodni srani zalistak
pacijenta
Najpre se mora uraditi precizna kompjuterska tomografija
(CT) sranog zaliska pacijenta. Zatim se ti podaci koriste
pri izradi kompjuterski izraenog modela u tri dimenzije.
CT je zasnovana na detaljnim snimcima ljudskog ograna,
koji belee svaki sloj u vidu dvodimenzionalnih fotografija.
Meutim, uz pomo odgovarajueg softvera, nalaz te vrste
je mogue pretvoriti u 3D model organa, u ovom sluaju
srca, odnosno sranog zaliska.

Razni izgledi sranih implatanata

Video materijal
https://www.youtube.com/watch?v=G5S0yQhK4
2s
https://www.youtube.com/watch?v=qmpd82mp
VO4
https://www.youtube.com/watch?v=Te-JZftquOM
https://www.youtube.com/watch?v=C-sIdppyaP
Q
https://www.youtube.com/watch?v=E0RD6-foB
KQ
https://www.youtube.com/watch?v=z5yRcRHuo
w8
https://www.youtube.com/watch?v=1a8iinBkJJ8

Hvala na
pazni