KOROZIJA I ZAŠTITA METALA

dr Aleksandar Lj. Bojić

Koroziono pucanje
metala

Koroziono pucanje uz
naprezanje
 pucanje materijala izazvano sinergističkim
delovanjem korozije i naprezanja (SCC –
stress corrosion cracking)
 relativno malo konstantno naprezanje
izvlačenjem + koroziona sredina
 srednje agresivna koroziona sredina + nivo
naprezanja mnogo niži od snage izdržljivosti
metala

1
  naprezanje pritiskom ne prouzrokuje,
 najmanje predvidljiv oblik korozije,
 prisustvo odgovarajuće kombinacije
materijala, naprezanja i korozione sredine

Naprezanje

SCC
Koroziona
sredina Materijal

Kombinacije materijala i korozione

sredine
Legura Sredina
natrijum hidroksid, rastvori nitrata,
niskougljenični čelik
natrijum silikat + kalcijum nitrat
ugljenični čelik i vreli 40% rastvor magnezijum hlorida,
niskolegirani čelik rastvor HCN
rastvor natrijum hlorata, morska voda,
hromni čelik
rastvor vodonik-sulfida
rastvori hlorida, destilovana voda na
austenitni nerđajući čelik
visokoj temperaturi i pritisku
pare amonijaka, rastvori živinih soli,
bakar i legure bakra
atmosfera koja sadrži sumpor dioksid
legure nikla rastvori natrijum hidroksida
legure aluminijuma fluorovodična kiselina
olovo rastvori olovo-acetata
morska voda, rastvori natrijum hlorida i
magnezijum
dihromata
4

2
 Uticaj materijala

 čisti metali otporniji nego legure

 gotovo sve legure podložne (sredina)
 intergranularno ili transgranularno (vertikalno
na smer naprezanja)
 intergranularno pucanje - nehomogenost na
granicama zrna

 transgranularng pucanje pukotina se širi kroz

zrno duž neke specifične kristalne ravni

3
 Uticaj naprezanja
 Korozioni sistem-moguće pucanje: minimalna
vrednost naprezanja ispod koje ne dolazi do
korozionog pucanja
 Minimalna vrednost naprezanja = f(vrsta
materijala, temperatura, koroziona sredina i
metalurško poreklo uzorka)

Vreme do pucanja se smanjuje sa povećanjem

naprezanja u području iznad granične
vrednosti
naprezanje

područje
pucanja

područje bez
pucanja

vreme

4
  Najveće koroziono oštećenje nastaje u
poslednjoj fazi procesa,
 Površina preseka metala izloženog naprezanju
se smanjuje sa povećanjem pukotine, a
naprezanje po jedinici površine se povećava,
 Brzina širenja pukotine se povećava dok ne
dođe do pucanja metala,
 Istezanje metala se naglo povećava pre tačke
pucanja i vrlo je veliko u tački pucanja.

Uticaj korozione sredine

 ne postoji opšti princip prema kome bi se
moglo predvideti u kojoj vrsti sredine će doći
do pucanja,
 pucanje zavisi od T, postoji minimalna
vrednost (< 100C),
 uticaj naizmenične kondenzacije i
isparavanja, ali retko ili mnogo sporije kod
potopljenog materijala.

10

5
 Elektrohemijsko ponašanje materijala i
koroziono pucanje uz naprezanje
 odvija se u području potencijala u kome je
pasivni film nestabilan

zona 1 početak tačkaste korozije -

začetak korozionog pucanja,
zona 2 pasivni film slab,
Anodne polarizacione potencijali su jedva dovoljni za
krive ne mogu stvaranje,
pokazati da li je neki
materijal podložan ili Izgled raspuknute površine
ne! identičan je izgledu raspukline
koja je rezultat samog naprezanja,
Brzina rasta pukotine ≈ anodna
struja

11

Mehanizmi inicijacije korozionog

pucanja uz naprezanje

 Naprezanjem u okviru područja elastičnosti

materijala, raste termodinamička energija
atomskih veza u metalnoj rešetci (lokalizovana
pojava  stvaranje anoda)
 Naprezanjem u području plastične deformacije
metala u kristalnoj strukturi veze pucaju ili se
preusmeravaju, a oblik metala se nepovratno
menja

12

6
 Zaštitni sloj oksida: stepenasto oštećenje otkriva
mikro površinu metala koja u odnosu na okolnu
površinu deluje kao anoda

izloženi čist metal -

aktivno mesto

Kod metala koji se brzo pasiviziraju, ne dolazi do

stvaranja korozionog oštećenja, brzina pasivizacije
mala ⇒ tačkasta korozija - koroziono pucanje

13

Mehanizmi propagacije korozionog

pucanja uz naprezanje
Adsorpcioni mehanizam
 aktivna vrsta narušava mehaničke osobine metala
u području dna pukotine
 agresivni ion se adsorbuje na dnu pukotine,
smanjuje E veze sa metalom, gradi se veza metal-
agresivni ion
 odsustvo naprezanja – nema reakcije Me-agresivni
jon

14

7
 Drugi adsorpcioni mehanizam: uticaj vodonikovih
jona
 neutralni elektroliti - pH rastvora u pukotini
različit u odnosu na elektrolit (npr. 2),
 H+ joni se adsorbuju u području dna pukotine,
 oslabljuju metalne veze i grade se MeH koji
povećavaju krtost metala,
 rast pukotine: difuzija nascentnog vodonika,
rekombinacija u metalnim šupljinama pritisak do
0,3 – 2 GPa.

15

Grafički prikaz adsorpcionih mehanizama

širenja pukotine

agresivni atom atom molekul metalni

jon metala vodonika vodonika hidrid

Brzine rasta pukotine kreću se između 0,5 i 3 mm/h =

gustina struje rastvaranja metala 0,4 – 2 A cm-2

16

8
 Pucanje zbog korozionog
zamora
 Proces koji uključuje koroziju uz naizmenično
naprezanje metala
 Naprezanje koje prouzrokuje korozioni zamor
je ciklično, uslov: istežuća komponenta
 Pukotine se protežu vertikalno na smer
naprezanja
 Korozioni zamor odvija se prema istom
mehanizmu kao i koroziono pucanje uz
naprezanje

17

Razlike korozionog zamora i korozionog

pucanja uz naprezanje:
 ne zahteva nikakvu specifičnu korozionu
sredinu,
 čisti metali jednako su podložni kao i legure,
 napreduje transgranularno - nerazgranate
pukotine tupog vrha,
 pukotine rastu sporije nego kod pucanja uz
naprezanje, unutar pukotina - korozioni
proizvodi,
 nastaju karakteristični oblici na mestu
preloma.

18

9
  zavisi od frekvencije naprezanja – niža ν veća
brzina širenja pukotine po ciklusu naprezanja,
 vrlo visoke ν čine uticaj korozione sredine
zanemarljivim (pucanje zbog cikličnog
naprezanja)

Korozioni zamor nastao zbog

pokretanja ograde na vetru

19

Preventivne mere:
 izbor materijala otpornijeg na ovu vrstu
korozionog oštećenja
 smanjenje naprezanja i oscilacija
odgovarajućim dizajnom
 uklanjanje agresivnih vrsta iz sredine
 primena katodne zaštite (pojava vodonikove
krtosti!)
 upotreba inhibitora korozije

20

10
  Korozioni zamor duplex nerđajućeg čelika iz
izmenjivača toplote

21

Pucanje usled pojave

vodonikove krtosti

 izvori vodonika:
 2H+ + 2e → H2
 2H2O + 2e →H2 + 2OH-
 vodonikova atmosfera
 reakcije tokom korozije, katodne zaštite,
elektroplatiranja, hemijskog čišćenja ili
nagrizanja

22

11
  Vodonik (međuproizvod): adsorbovan na
površini metala, u metalnoj rešetki kao H,
 rastvoreni otrovi: fosfor, arsen, antimon,
sumpor, selen, telur, cijanidi; sprečavaju
rekombinaciju H u molekul - podstiču difuziju
H u Me
 H2S: otrov i izvor H

23

Oštećenja izazvana vodonikom

 Pucanje zbog pojave vodonikove krtosti –
vodonikova krtost + statičko istežuće naprezanje,
intergarnularno i transgranularno, smanjuje se sa T,
povećava se katodnom polarizacijom metala
 Vodonikova krtost nastaje difuzijom vodonika u
metal (metalurške nehomogenosti), rekombinuje se
u molekularni vodonik i stvara visok pritisak unutar
metala čineći ga krtim
 Mehuranje površine metala: stvaranje pritiska
vodonika odmah ispod površine (pucanje
mehurova)

24

12
  Vodonikov napad: visoke temperature - reakcija
H sa karbidima (mehurići metana povećavaju
krtost)
 Formiranje hidrida titana, tantala, nioba,
cirkonijuma i urana - krti metalni hidridi (difuzija
i nastajanje hidrida brzo iznad 250°C).

25

Smanjenje ili sprečavanje oštećenja

izazvanih vodonikom
 promena osobina sredine
 promena materijala
 otklanjanje uticaja katodne zaštite, lutajućih
struja, galvanskih parova itd.
 smanjenje c sulfida ispod 50 ppm
 podešavanje T
 dodatak inhibitora

26

13
 Intergranularna korozija
 Intergranularna korozija (intergranular
corrosion-IGC) mestimična korozija na
granicama zrna metala
 Područje granice zrna izloženo je napadima zbog
prisustva precipitata i segregata
precipitati i segregati fizički odvojeni od ostatka
materijala
Dele se na:
 Intermetalna jedinjenja, anode ili katode u
odnosu na ostatak površine
 Jedinjenja između metala i nemetala, vodonika,
ugljenika, azota, kiseonika – uglavnom su katode
27

 Legura sa intermetalnim komponentama i

jedinjenjima na granicama zrna podložna je
intergranularnoj koroziji
Najčešće zahvata:
 nerđajući čelik
 koroziono otporne legure Ni
 legure na bazi Al (K percipitati: CuAl2, FeAl3,
A precipitati: Mg5Al8 i MgZn3)

28

14
 zona osiromašena
hromom do
udela  12%

precipitat
Precipitacija karbida karbida
hroma
na granicama zrna

zona osiromašena
hromom

karbidi hroma
na granicama zrna

29

Prevencija intergranularne korozije

Manja kiselost i slabiji oksidativni uslovi
Metalurške mere:
toplotni tretman (800°C - naglo hlađenje)
legure  0,03% C
stabilizacija nerđajućeg čelika Nb i Ti (800°C)

karbidi jednoliko raspoređeni po matrici legure

30

15
 Eroziona korozija
Degradacija materijala u protočnim uslovima -
korozija i erozija
 Uticaji toka u jednofaznom sistemu -
elektrohemijska korozija (povećanje O2,
rastvaranje oksida)
 Eroziona korozija u višefaznom sistemu:
mehurići gasa, komadići čvrste materije,
gasovi s kapljicama tečnosti, ulje s kapljicama
morske vode  oštećenja metala ili oksidnog
sloja
 Udar mlaza – turbulentni vrtlog uklanjanje
korozionih proizvoda

31

 Podložne koroziono slabo otporne legure

(C čelik, bakar i aluminijum)
 Čvrstoća legure ne garantuje otpornost (isti
uslovi: nerđajući čelik otporan - C čelik
korodira)
 Nerđajući čelici, legure Ni i Ti otporni
(izdržljivi pasivni filmovi)

32

16
 Koroziono oštećenje
nastalo pod udarom
mlaza

33

Preventivne mere protiv erozione

korozije
 bolji dizajn - smanjenje brzine proticanja,
turbulencije i udara,
 korozivnost sredine (pH ili O2)
 inhibitori i pasivizatori
 katodna zaštita
 smanjenje T ili povećanje P (izbegavanje
kavitacionih procesa)

34

17