BIOGENI ELEMENTI

(BIOELEMENTI)

IAKO BIOMOLEKULI SAINJAVANJU SVA IVA

BIA ONI SAMI SU NAINJENI OD MALOG
BROJA HEMIJSKIH ELEMENATA

-BIOGENI ELEMENTIC, H, O, N, P i S ine 99% mase elija-najvaniji

makroelementi
Pored pomenutih 6 i sledei elementi su esencijalni:

NEMETALI (Cl-, I-, i F-)

NEPRELAZNI METALI (Li+, Na+, K+, Ca2+ i Mg2+) i
PRELAZNI METALI (Mo, Mn, Fe, Co, Cu, Zn)
METALI U TRAGOVIMA (Cr, Ni, V, W)
Lista biogenih elemenata obuhvata takodje i sledee elemente u ultra malim
koliinama:
B, Si, Sn, Se (npr. za Se se ranije verovalo da je nepoeljan ali danas znamo da je
vaan element antioksidantne zatite).

BIOGENI ELEMENTI
ivot je lak
Svi biogeni
elementi
osim Se, I,
Mo i Sn
imaju
atomski broj
manji od 30

Hemijske karakteristike vanijih

makroelemenata
Oksidaciona stanja elemenata Ia, IIa i IIIa
grupe odreena su brojem valentnih
elektrona:
Ia: Li+, Na+, K+...
IIa: Ca2+, Mg2+, Ba2+,...
IIIa: Al3+,
H3BO3 (borna kiselina, soli-borati)

Kod elemenata IV-VII grupe valenca elementa je

promenljiva-iz pravila okteta proizilaze samo najvie i
najnie oksidaciono stanje:
-4

C:

CH4

-3

N:

NH3

+2

N2

N2O
NO
N2O3 +H2O

2 HNO2

NO2
N2O5 +H2O

2 HNO3

+4

CO

+1

N 2O

CO2

+2

+3

NO

+4

N 2O3

+5

NO2

N 2O5

-3

+3

PH3

P4

+5

P 2O 3

P 2O 5

H2PHO3

H3PO4

Fosforasta
(fosfitna) kiselina

-2

H 2S

-1

Cl

HCl

+4

S8

+6

SO2

SO3

H2SO3

H2SO4

+1

Cl2
.

+3

+5

+7

Cl2O

Cl2O3

Cl2O5

Cl2O7

HClO

HClO2

HClO3

HClO4

hipohloritna

hloritna

hloratna

PRVA GRUPA
Izgrauje sva iva bia. H+ (H3O+) odravanje kiselo-bazne ravnotee.
Uestvuje u reakcijama oksido-redukcije.
Deficit utie na endokrini sistem,
fertilnost i izaziva psihijatrijske bolesti.

Li+ je efikasan lek u terapiji

manije kod bipolarnog
poremeaja i izofrenije
medjutim ima
I mnoga nezeljena dejstva.

Glavni ekstracelularni katjon. Na pumpa.

Odrava kiselo-baznu ravnoteu i osmotski pritisak.
0,154 mol/L fizioloki rastvor.
Glavni intraelijski katjon. Utie na rad srca i nervnog sistema.
Aktivator brojnih enzima. Neophodan za biljke sastojak mineralnih ubriva (NPK).
Vee doze toksine.

Vee doze toksine.

Druga grupa
Toksian. Kancerogen za ivotinje.

Sastojak pojedinih enzima ili njihov aktivator.

Sastojak hlorofila. Kod ljudi nedostatak izaziva greve
miia. Deluje antialergijski.
Vaan biogeni element. Bitan sastojak kostiju i zuba kao fosfat. CaF2 je sastojak
zubne glei. Nalazi se u krvotoku i utie na zgruavanje krvi. Uestvuje u
regulaciji metabolizma kao prenosilac signala u eliju i kao prenosilac signala
u kontrakciji miia.

Toksian, akumulira se u kostima. Posebno je toksian 90Sr.(- emiter, poluvreme

raspada 20 godina) Sporo se eliminie.
Toksian, kada su soli rastvorne. BaSO4 za kontrast.

Radioaktivan.

Trea grupa

Esencijelni elemenat za biljke i neke ivotinje. Neka istraivanja

ukazuju da je nedostatak bora povezan sa osteoporozom. Borna
kiselina kao antiseptik.
U viim dozama toksian. Akumulira se u telu
(jetra, bubrezi, kosti, mozak).
Potencijalna veza sa Alchajmerovom boleu.

Mali bioloki i toksikoloki znaaj. Ima afinitet za neoplastina tkiva

pa se koristi za detekciju tumora.

Utvrena toksinost za eksperimenatlne ivotinje.

Jako toksian.

etvrta grupa

Najbitniji element za ivot. Brojna jedinjenja u organskoj hemiji.

Jedinjenja mogu biti toksina CO, HCN

Neophodan element u malim koliinama. Neophodan za pilie.

Nedostatak ubrzava osteoporozu. Nije toksian. Udisanje praha
silikata (peska ili azbesta) izaziva plune bolesti.
Nije dokazano da je neophodan. Mogue je da uestvuje u
imunolokim reakcijama. Niska toksinost.

Neophodan element. Nedostak se manifestuje u poremeaju rasta.

Toksian. Znaajan zagaiva ivotne sredine.

Peta grupa

Znaajan biogeni elemenat. Sastojak aminokiselina i proteina.

Fosforna kiselina je jedno od najznaajnijih jednjenja u biohemiji. U elijama se

nalazi u obliku soli, estara i anhidrida. Ova jedinjenja uestvuju u metabolizmu
eera, masti. Izgrauje membrane. Ulazi u sastav kostiju (60% se nalazi u
kostima u obliku Ca3(PO4)2).
Toksian. Oteuje jetru i bubrege.
Akumulira se u organizmu,
posebno u kosi pa su mogua hronina trovanja.
Posledice akumulacije As u pijaoj vodi

Po toksinosti odgovara arsenu, ali se ne akumulira u telu.

Nije toksian. Jedinjenja su se koristila u medicini zbog antiseptinog i astrigentnog

svojstva.

esta grupa
Ozon O3 je toksian. tit od UV zraenja. O2 je slabo reaktivan,
redukcijom nastaju reaktivne kiseonine vrste (O2-, H2O2, OH).
Kod ivih bia redukcija kiseonika se vri u mitohondrtijama
i prilikom fotosinteze (hloroplasti).

Vaan biogeni element, ulazi sastav proteina. -SH grupa odgovorna za

sekundarnu strukturu proteina. Uestvuje u biohemijskim oksidoredukcionim reakcijama.
Vaan biogeni element u tragovima. U viim dozama veoma
toksian.Ulazi u sastav pojedinih enzima titi od slobodnih radikala.

Manje je toksian od Se.

Radioaktivan.

Sedma grupa

Biogeni element u tragovima. Kod oveka je neophodan radi pravilne

mineralizacije kostiju i zuba. Fluoridi u viim koncentracijama su toksini.
Inhibitiori pojedinih procesa.

Kao hlorid Cl- neophodan je za ivot. Elementarni

hlor je toksian (bojni otrov-I svetskom ratu).

Za sada nije neophodan element u tragovima mada se nalazi u organizmu.

Bromidi imaju sedativno dejstvo.

Neophodnost joda je odavno poznata (150 g). Neophodan je za pravilnu

funkciju titne lezde. Elementarni jod je dezificijens tinktura joda.

Radioaktivan.

Hemija prelaznih metala

 Kod prelznih metala, nespareni elektroni d-podnivoa

takodje mogu da uestvuju u hemijskim vezama pa se
ubrajaju u valentne elektrone.
U IV periodi, do VIIIb grupe, zakljuno sa Mn, broj
valentnih elektrona raste od 3-7, pa i maksimalno
oksidaciono stanje od +3 do +7 (zakon periodinosti).

Posle Mn, ovo pravilo vie ne vai, pa je karakteristino

oksidaciono stanje Fe, Co, Ni, Cu i Zn: +2.

VIb grupa: Hrom

+3

+6

Cr2(SO4)3
Hrom (III)-sulfat

+6

K2CrO4
K-hromat

K2Cr2O7

K-dihromat

Nastajanje dihromata-dehidratacijom hromata:

2 H2CrO4

H2Cr2O7 + H2O

(VI) Cr-vrlo toksian i za biljke i za ivotinje

(III) Cr- u malim koliinama je prisutan u svim tkivima ljudi i ivotinja; koristi
se u leenju eerne bolesti jer regulie nivo glukoze u krvi. uti eer
sadri Cr (III) pa je zdraviji od belog-rafinisanog.

VIIb grupa: Mangan

+2

MnSO4
Mn(II)-sulfat

+4

+6

MnO2
Mn(IV)-oksid

+7

K2MnO4
K-manganat

KMnO4

K-permanganat

Mn se nalazi u svim biljakam i ivotinjama. Sadri ga list cvekle do 0,03%,

u organizmu mrava - do 0,05%, a u nekim bakterijama do nekoliko procenata.
U organizmu oveka (d 0,0004%) sadri srce, jetra i nadbubrene lezde.

Karakteristina oksidaciona stanja

Fe, Co, Ni, Cu i Zn
+1

Cu+

+2
+3
Fe2+ Fe3+
Co2+ Co3+
Ni2+
Cu2+
Zn2+

Ovi elementi uglavnom otpustaju najslabije vezane elektrone

iz 4s orbitale.

I B i II B

Neophodan element u tragovima. Kofaktor vanih enzima kao to su

citohrom oksidaza i enzimi respiratornog lanca. Neophodan za pravilan
metabolizam gvoa. Rastvorne soli su toksine. Antimikotik.
Nije biogeni element.

Bolest argirijaakumulacija srebra

Rastvorne soli toksine.

Jedan od najvanijih biogenih elemenata u tragovima. Neophodan za

ouvanje i prenos genetike informacije. Preko 300 enzima sadri cink.
Dobar je za funkciju prostate. Pojaava imunitet.

Toksian. Deluje na -SH grupe.

Toksian. Deluje na -SH grupe.

Nakuplja se u organizmu.

iva se nekada
primenjivala
za leenje ileusa,
per os.

VI B i VII B

Neophodan element za metabolizam lipida i ugljenih hidrata.

Nedostatak moe biti uzrok dijabetesa II.

Neophodan element u tragovima za izluivanje sumpora, sintezu

mokrane kiseline i oksidaciju aldehida. Sastojak enzima.
Niska toksinost. Kompeticija sa Mo.

Ulazi u sastav mnogih vanih enzima.

Povoljno utie na stvaranje krvi.
Deluje protiv masne degeneracije jetre i zaustavlja rastvor arterioskleroze.
Nedostatak Mn izaziva ometanje rasta, nervno rastrojstvo i anomalije u gradji
skeleta.

Niska toksinost. U radiografiji kostiju.

Toksinost nepoznata.

Trijada gvoa Fe, Co i Ni

Neophodan element. U ljudskom telu veina Fe

se nalazi u hemoglobinu. Pored ove uloge uestvuje
u procesima detoksifikacije i odbrane od bakterija.
Rastvorne soli u veim dozama su toksine.

B12-kobalamin. Sintetiu ga samo neki mikroorganizmi.

Nedostatak izaziva pernicioznu anemiju.

Ulazi u sastav vitamina B12.

Neophodan element za sisare i biljke. Nedostatak se odraava na aktivnost pojedinih

enzima. Rastvorne soli u veim dozama su toksine kao svi teki metali.

Objanjenje bioloke uloge

prelaznih metala

Prelazni metali imaju sposobnost da se vezuju za biomolekule i grade tzv.

kompleksna jedinjenja (koordinaciona jedinjenja ili kompleksi).

Tako se objanjava vezivanje metala za enzime kada igraju ulogu

kofaktora i uestvuju u vanim biolokim procesima kao to je enzimska
kataliza ili druge znaajne bioloke funkcije.

Hemijska veza izmedju metala i organskog jedinjenja je kovalentna veza

(koordinativno kovalentna veza).

Prelazni metali imaju prazne d- i p-orbitale gde mogu da primaju parove e po donorsko-akceptorskom mehanizmu.

Jon metala je akceptor elektronskog para (Luisova kiselina),a atomi O i N

organskog molekula su donori elektronskih parova (luisove baze).

Mehanizam nastajanja
kompleksa

Metalni jon-centralni jon: npr. Fe3+ (akceptor elektronskih parova-pomou

prazih d-orbitala )
H2O: -donor elektrosnkog para (ligand)
Tip veze: koordinativno kovalentna

Hemoglobin-sadri Fe2+
koodinativno vezano za hem

Vezivanje kiseonika za Fe2+ hemoglobina je takodje pomou koordinativne veze

VODA
KAKO HEMIJSKE I FIZIKE OSOBINE
VODE UTIU NA BIOHEMIJSKE I
EKOLOKE SISTEME
VODA INI 60 98% MASE ORGANIZAMA

ZATO JE VODA NEOPHODNA?

VODA DELUJE KAO:
Rastvara medijum za biohemijske
reakcije
Medijum za transport (krv, ksilem)
Metabolit (fotosinteza, hidroliza)
Sredstvo za odravanje temperature
(znojenje, transpiracija)
Strukturni element (turgor)
Medijum za razmnoavanje

STRUKTURA MOLEKULA VODE

H O
H

Molekul vode je
polaran
Izmeu molekula
vode gradi se
vodonina veza

VODONINA VEZA KOD

MOLEKULA VODE

Jedan molekul vode moe da gradi vie

vodoninih veza
Broj vodoninih veza
koje gradi jedan
molekul vode menja
se sa vremenom i
zavisi od temperature
25 oC 3,59
100 oC 3,24
0 oC
3,69
Energija vodonine
veze kod vode iznosi
23,3 kJ/mol

STRUKTURA TENE VODE

KLASTERI

OSOBINE VODE KOJE SU POSLEDICA OVAKVE

STRUKTURE A BITNE ZA ODRAVANJE IVOTA

KOHEZIJA
ADHEZIJA
VISOKA SPECIFINA TOPLOTA
VISOKA TOPLOTA ISPARAVANJA
LED IMA MANJU GUSTINU OD VODE
VELIKA SPOSOBNOST RASTVARANJA
PROVIDNOST
ELEKTROLITIKA DISOCIJACIJA

KOHEZIJA
meusobno povezivanje molekula vode
VODA IMA VISOK POVRINSKI NAPON

ADHEZIJA
povezivanje molekula vode sa drugim supstancama

Kapilarni efekat
Usvajanje i kretanje vode
kod biljaka

UTICAJ VISOKE SPECIFINE TOPLOTE JE ZNAAJAN

OD NIVOA PLANETE DO INDIVIDUALNIH ORGANIZAMA

Velika koliina vode moe apsorbovati velike

koliine toplote u toku leta pri emu se zagreje za
nekoliko stepeni
U toku noi ili zime apsorbovana toplota se odaje i
zagreva ohlaeni vazduh
Prema tome, temperature okeana i priobalja su
znatno stabilnije od unutranjih podruja
Voda koja je glavni sastojak organizama efikasno
ublaava promene temperature kojima je dati
organizam izloen

Visoka toplota isparavanja

Koliina toplote potrebna da se
1 g vode prevede u paru
Visoka vrednost zbog velikog
broja vodoninih veza koje treba
raskinuti
Kako tenost isparava povrina
se hladi toplota isparavanja
Toplota isparavanja ublaava
promene temperature u
jezerima i kod organizama
Isparavanje vode sa listova i
koe odstranjuje viak toplote

VODA JE DOBAR RASTVARA

Krv, koja se sastoji uglavnom od vode,
prenosi hranjive i otpadne molekule
Hranjive materije rastvorene u vodi
prenose se kroz biljku
Jednoelijski organizmi koji ive u vodi
apsorbuju rastvorene materije

LED IMA MANJU GUSTINU OD VODE

LED IMA MANJU GUSTINU OD

VODE

VODA JE PROVIDNA
Svetlost moe prolaziti kroz vodu
Vodene biljke primaju svetlost
Svetlost prolazi kroz ono soivo

AUTODISOCIJACIJA VODE

H2O + H2O H3O+ + OH-

pH
pH = - log [H+]