Sei sulla pagina 1di 17

Studijski program:

Geodezija i geomatika

SEMINARSKI RAD
- Integrisani sistemi premera -

Profesor: Vladimir Bulatović Student: Maja Nikolić, 362

Novi Sad, Maj 2014.


Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Sadržaj

1 Uvod........................................................................................................................................ 2
2 Istorijat inkinometra ................................................................................................................ 3
3 Opšta primena inklinometara .................................................................................................. 4
3.1 Primena inklinometara za određivanje visine objekata .................................................... 4
3.1.1 Određivanje visine objekta primenom procentne skale ............................................ 5
3.1.2 Određivanje visine objekta pomoću skale na inklinometru ...................................... 5
3.2 Inklinometar za merenje nagiba i orijentacije .................................................................. 6
4 Primena inklinometara u monitoring građevinskih objekata .................................................. 7
4.1 Pojam deformacije objekta ............................................................................................... 7
4.2 Senzori za monitoring građevinskih objekata .................................................................. 8
4.3 Mogućnost primene monitoringa sa alarmnim sistemom ................................................ 9
4.4 Automatski monitoring mostova koristeći elektronski inklinometar ............................. 10
4.4.1 Princip rada elektronskog inlinometra .................................................................... 11
4.4.2 Rekonstrukcija deformacija .................................................................................... 12
5 Inklinometri........................................................................................................................... 13
5.1 Leica Nivel210/Nivel220 ............................................................................................... 13
5.2 Precizni Triaxal inklinometar i akcelerometar ............................................................... 14
6 Zaključak............................................................................................................................... 15

1
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Inklinometri u monitoringu građevinskih objekata

Rezime

U radu se daje prikaz inklinometara, njihova primena u šumarstvu, geologiji,


građevinarstvu i drugim oblastima. Opisani su postupci rada sa inklinometrima, određivanje
visina objekata i drugi vidovi primene, njihov istorijski razvoj i značaj primene. Posebno je
obraćena pažnja na monitoring građevinskih objekata, prvenstveno na praćenje stanje mosta
tokom eksploatacije. Prikazane su neke od vrsta senzora i instrumenata koji se koriste pri
monitoringu građevinskih objekata. Inklinometri Leica Nivel210/Nivel220 i ADIS16210 iSensor
su opisan i date su njihove karakteristike. Cilj rada je prikaz važnosti senzora, tačnije
inklinometra, u monitoring građevinskih objekata. Shvatanje principa rada senzora kako u
građevini, tako i u drugim povezanim oblastima. Brzina izgradnje objekata i njihova masovna
eksploatacija nameće potrebu za razvojem sve savršenijih i ekonomičnijih senzora.

Kljične reči: senzor, inklinometar, monitoring, deformacija

1 Uvod

Inklinometar je uređaj koji koriste mnoge profesije u


svakodnevnom radu. Neki ga koriste za merenje visine, dok ga
drugi koriste za merenje nagiba ili ugla deklinacije. Geolozi ga
koriste kako bi utvrdili visinu i ugao stene, planina ili drugih
geoloških karakteristika. Takođe koriste ga i za merenje dubine
pećina i visine drveća. Skijaši i planinari ga koriste kao
sigurnosni uređaj. Padine prekrivene snegom koje su pod uglom
između 25° i 45° imaju veći rizik od lavina i treba ih izbegavati.
Jedna vrsta inklinometra se koristi za određivanje visine oblaka.
Mornari poseduju inklinometre koje koriste za predviđanje
Slika 1 - Primena inklinometra
mogućih opasnosti od oluje. U građevinarstvu, inklinometri takođe
1
imaju veliku primenu, jedna od primena je određivanje visine objekta, dok je primena

2
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

inklinometra u monitoringu veoma komleksna i zahtevna metoda, koja će biti detaljno opisana u
ovom radu.
Inklinometar je uređaj za merenje nagiba. Princip rada zasniva se na određivanju ugla
između vizure i horizontalne ravni, tj. merenje promene nagiba u odnosu na horizontalnu ravan.
Monitoring građevinskih objekata kao pojam podrazumeva praćenje stanja objekta tokom
vremena.

Slika 2 - Inklinometar Slika 3 - Inklinometar Slika 4- Inklinometar Slika 5 - Precizni


- nekad - senzor inklinometar

2 Istorijat inkinometra

Prvi inklinometri su bili sastavljenji od dva osnovna dela,


jedan koji je jedan jednostavan i služi kao baza, a drugi šuplji disk
sa do pola napunjen tečnošću (slika 6). Gornja strana diska je
staklena, sa ugraviranom uglovnom podelom, koja označava ugao
pod kojim tečnost stoji u odnosu na horizontalnu ravan. Kada
tečnost zauzima ugao od 0°, to znači da je tečnost horizontalna,
tj,da se ravan nalazi u horizontalnom položaju. Kada tečnost
zausima ugao od 90°, linija je upravna na bazu, što znači da je
posmatrana ravan vertikalna. [1]
Slika 6 - Prvi inklinometar
Početkom 1900-ih inklinometri poprimaju drugačiji oblik i
postaju sve precizniji i sve više korišćeni u građevinarstvu. Izrađuju se tako što se zakrivljena
cev puni tečnošću nakon u koju su ubačene kuglice, kako bi se preciznije mogao odrediti ugao,
nakon čega se cev hermetički zatvara (slika 7). Ovakav uređaj sa elektronskim senzorom za
merenje nagiba, I senzorom za merenje ubrzanja, brzo postaje novi standard, zbog male veličine
i niske cene. Ovi uređaji generišu veštački horizont i mere ugao ka horizontu. Koriste se u

3
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

kamerama, kontroli leta, I automobilskim sigurnosnim sistemima. Ugaoni opseg se meri u


stepenima [1]

Slika 7 - Rieker Model P-1057

Prvi moderniji i po konstrukciji kompleksniji koji podseća na današnje, javlja se 1950.,


razvijen od strane istraživača sa Hardvard univerziteta. Prvi vertikalni inklinometar konstruisan
je 1954. 1959. Konstruisana je vodootporna sonda koja dostiže dubinu i do 150m. The Slope
Indicator Company bila je centar za komercijalizaciju tehnologije. Do 1962. The Slope Indicator
Company razvila je ojačanu poprečnu sondu koja je ostala u proizvodnji sve do ranih 80-ih.
Senzori u inklinometrima počeli su da se razvijaju 80-ih godina. Poboljšanja u senzorima su
povećali tačnost i smanjili greške. Najnoviji senzori su mikro-elektro mehanički senzori
(MEMS). Digitalna signalizacija omogućava tanje i snažnije kablove. Bežične veze sa tabletima
ili PDA uređajima zamenule su glomazan i manje razumljiv način razmene podataka. [2]

3 Opšta primena inklinometara

3.1 Primena inklinometara za određivanje visine objekata

Jedna od upotreba inklinometara je indirektno određivanje visina drveća, objekata,


dimnjaka, tornjeva i drugih visokih objekata. Za određivanje visina objekata postoji nekoliko
metada, korišćenjem procentne skale, upotrebom skale koja je ugravirana na objektivnom sočivu
inklinometra, upotrebom topografske i metričke skale inklinometra.

4
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

3.1.1 Određivanje visine objekta primenom procentne skale

Da bi se odredila visina drveta primenom procentne metode, za tačku kao stanicu


neophodno je izabrati tačku sa koje se vidi I vrh I dno objekta. Zatim se očitaju procentne
vrednosti I po odgovarajućoj formuli u zavisnosti koja je metoda primenjena, sračuna visina
objekta [3].

Slika 8 - Vizura iznad dna objekta Slika 9 - Vizura ispod dna objekta

% do vrha - % do dna = ukupna % visina


ukupna % visina x horizontalna dužina = visina

3.1.2 Određivanje visine objekta pomoću skale na inklinometru

Određivanje visine objekta moguće je i pomoću skale koja je ugravirana na objektivnom


sočivu. Očita se vrednost i pomnoži sa rastojanjem, kako bi se dobila tačna vrednost visine
objekta [3].

Slika 10 - Visina objekta Slika 11 - Izgled končanice Slika 12 - Visina drveta

5
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Slika 13 - Princip određivanja visine

3.2 Inklinometar za merenje nagiba i orijentacije

Sonda za merenje nagiba i orijentacije (inklinometar) predviđena je za merenje u


karotažnim bušotinama. Dva osnovna parametra koja određuju nagib i orijentaciju kanala
bušotine su: inklinacija (odstupanje pravca bušotine od vertikale) i azimut (zakrenutost pravca
bušotine u odnosu na geografsku referencu – sever). Inklinometar je realizovan uz pomoć dva
senzora: akcelerometra za merenje inklinacije i magnetometra za merenje azimuta. Elektronski
sklop obrađuje informacije sa senzora i prilagodjava izlazni digitalni signal protokolu po kojem
komunicira sa površinskom jedinicom. Veza između sonde i površinske jedinice koja vrši
akviziciju podataka, ostvarena je preko jednožilnog kabla. Kabl koji se preko odogovarajućeg
konektora spaja sa sondom, pored napajanja sonde vrši i prenos informacija postupkom
utiskivanja digitalnog signala u linijski napon [4].
Inklinometar je projektovan tako da omogući kontinualno praćenje nagiba i orijentacije.
Merenja se mogu vršiti sa učestanošću od 1 do 10 puta u sekundi, zavisno od potrebe. Kao
izlazne parameter uređaj može davati direktna očitavanja senzora ili gotove uglove orijentacije.
Kontinualno se registruju tri ugla:
1. Ugao inklinacije (INK) - nagib ose kanala bušotine u odnosu na vertikalu,
2. Ugao relativnog položaja (relative bearing - RB) - rotacija oko uzdužne ose sonde,
3. Azimut pravca bušotine (AZI) - ugao meren u pravcu kretanja kazaljke na satu, od
pravca magnetnog severa do pravca ose bušotine.

6
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Slika 14 - Sonda inklinometra

Inklinometri se takođe koriste i za merenje bočnih deformacija u bušotinama. Merenja se


mogu izvoditi manualno pomoću jedne sonde, koja se korak po korak pomiče kroz bušotinu, ili
pomoću lanca od više sondi stacionarno instaliranih u bušotini. Za merenja nagiba objekata i
delova objekata primenjuju se jednoosni ili dvoosni senzori nagiba u jednom kućištu za zaštitu
od vremenskih nepogoda.

4 Primena inklinometara u monitoring građevinskih objekata

4.1 Pojam deformacije objekta

Pod pojmom monitoring podrazumeva se praćenje stanja objekta tokom vremena.


Monitoring građevinskih objekata je neophodan zbog raznih vidova deformacija. Deformacija
predstavlja promenu veličine i oblika objekta tokom vremena, nastaje kao posledica delovanja
unutrašnjih i spoljašnjih sila, kao što su uticaj vetra, promena temperature i nivoa podzemnih voda,
tektonski i seizmološki uticaji, dinamička i statička opterećenja objekta, itd. Kao posledica
delovanja ovih sila javljaju se deformacije na objektu u vidu ugiba, nagiba, torzije, iskrivlјenosti,
zaokreta, iskrivljenja objekta, a moguća su i oštečenja u obliku pukotina, pa i lomova.
Kvantifikovanje pomeranja i deformacija je neophodno prvenstveno zbog ocene stanja
konstrukcije u toku građenja, sanacije, ojačanja konstrukcije i provere teorijskih pretpostavki.

7
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Ispitivanje konstrukcija kvantifikovanjem pomeranja i deformacija sa geodetskog aspekta,


odnosi se na određivanje promena položaja i geometrije objekta u odnosu na referentni sistem i
vreme. Osnovni pokazatelјi za interpretaciju rezultata merenja baziraju se na smer, veličinu i
karakter deformacija [5].
Cilj i svrha osmatranja objekta jeste otkrivanje oštećenja konstrukcija radi pravovremenog
reagovanja. Da bi konstrukcija objekta imala duži vek trajanja, neophodno je intenzivno
osmatranje u cilju provere njene stabilnosti [6].

4.2 Senzori za monitoring građevinskih objekata

Monitoring deformacija zahteva pažljivo prikupljanje i analizu merenja različitim vrstama


senzora. Senzore ne samo da treba pažljivo odabrati, već ih je neophodno adekvatno i postaviti
na objekat. Raspored i pravilno postavljanje senzora na objekat, od ključnog su značaja za
monitoring deformacija. Senzori se postavljaju na mestima gde će najverovatnije doći do
deformacija [7].
U praksi se za tu namenu koristi veliki broj senzora. Senzori se po tipu mogu podeliti u tri
osnovne kategorije, i to: 1) za potrebe pozicioniranja, 2) geotehničke i 3) meteorološke. Izbor
senzora zavisi od karakteristika objekta koji se prati.
Globalni navigacioni satelitski system (GNSS) nudi prednosti u odnosu na
konvencionalne terestričke metode. Međusobna vidljivost između stanica nije striktno
neophodna, omogućava veću fleksibilnost u izboru lokacija stanica nego kod konvencionalnih
terestričkih metoda [5].
Terestrička fotogrametrija se koristi u monitoringu inženjerskih konstrukcija. Ako je objekat
fotografisan sa dve ili više tačaka sa poznatim relativnim pozicijama (poznatim koordinatama) sa
poznatom relativnom orijentacijom kamere, mogu se odrediti relativne pozicije tačaka bilo kojih
identifikovanih objekata iz geometrijske veze između optičkih zraka koji vezujufotografiju i tačke na
objektu. Glavne prednosti primenefotogrametrije su smanjeno vreme terenskog rada, kao i simultano
određivanje trodimenzionalnih koordinata, pri čemu se neograničen broj tačaka može opažati [5].
Pseudoliti (slika 15) su uređaji koji su zasnovani na terestričkom prenosu signala sličnim
GNSS signalima i mogu značajno pobolјšati geometriju satelita, pa čak i zameniti GNSS
konstelaciju satelita u nekim okolnostima, kao što je monitoring deformacija u zatvorenom
prostoru. Geometrija rasporeda satelita može se pobolјšati pažlјivim izborom lokacija pseudolita
[5].
Robotizovana totalnastanica (RTS) predstavlјa revolucionarnu tehniku prikupljanja
podataka,opremlјena je servo-mehanizmomi uređajem za automatsko prepoznavanje mete i
praćenje kretanja, kao što je reflektor u vidu prizme. RTS (slika 17) meri promenu trenutnih
koordinatau izabranom koordinatnom sistemu [5].

8
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Tiltmetri predstavljaju uređaje za merenje odstupanja od horizontalne ravni, dok se


inklinometrima (slika 18) meri odstupanje od vertikale. Isti instrument koji meri nagib može se
nazvati i tiltmetar i inklinometar, zavisno od interpretacije rezultata [5].
Pored navedenih senzora, za deformaciona merenja se koriste još i akcelerometri,
ugibomeri, ekstenziometri, piezometri, instrumenti za merenje naprezanja, dinamometri, klatna,
merne trake, itd.

Slika 15 - Pseudolit Slika 16 - GNSS Slika 17 - RTS Slika 18 - Inklinometar

4.3 Mogućnost primene monitoringa sa alarmnim sistemom

Za potrebe monitoringa velikih objekata, kao što su tuneli, brane ili mostovi, lokalnih i
regionalnih geomehaničkih procesa (naselja u rudarstvu, klizišta) aktuelno je projektovanje
alarmnih sistema, koji se sastoje od geodetskih GNSS senzora, robotizovanih totalnih stanica i
geotehničkih senzora, kao što su ekstenziometri, inklinometri bušotina, senzori za temperaturu i
ubrzanja. U kontrolnim centrima izmerene vremenske serije se direktno koriste za detekciju
kritičnih događaja. Uobičajeni pokazatelјi su relativne promene pomeranja u kombinaciji sa
pratećim brzinama i/ili ubrzanjima. Ako ove vrednosti prevazilaze definisane granice tolerancije,
upozorenja u vidu alarmnih poruka se pojavljuju na ekranu korisnika sistema. Tipična strategija
za upozorenje/uzbunu može biti šema semafora, počev od zelene za normalno stanje i promene
preko žuto (nivo upozorenja) na crveno, u slučaju opasnosti. Komunikacione tehnologije koje se
koriste su žičane ili bežične. Senzori su često povezani preko serijske komunikacije do čvora koji
ga pretvara u Ethernet ili bežičnu komunikaciju. Bežični protokoli koji se koriste najčešće su Wi-
Fi, radio modemi i od nedavno dalekodometni Bluetooth. Priklјučak na kontrolni centar, koji
može biti daleko od lokacije monitoringa, može se uspostaviti korišćenjem GPRS konekcije ili
neke "žičane” internet konekcije. Veoma je važno da je veza stabilna i da je kašnjenje što je
moguće manje. Na tržištu postoji više komercijalnih rešenja [5].

9
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Slika 19 - Alarmni sistem

4.4 Automatski monitoring mostova koristeći elektronski inklinometar

Automatski monitoring je efikasan način da se sačuva postojeća struktura objekta, pri


praćenju ponašanja objekta. Podaci prikupljeni pri praćenju koriste se za ocenu stanja objekta.
Na osnovu merenja rotacije objekta, može se rekonstruisati kompletno stanje mosta. Postupak je
primenjiv kako za kratkoročna, tako i za dugoročna opažanja, kao i za praćenje mosta tokom
opterećenja u fazi pre eksplatacije objekta.
Monitoring je postao uobičajen način praćenja objekata tokom vremena. Daje preciznu
sliku efektivnog ponašanja objekta i omogućava praćenje objekta tokom vremena. Redovne
kontrole sadašnjeg stanja objekta, u odnosu na početne vrednosti, daju preciznu predstavu o
procesu starenja I mogućeg pogoršanja objekta.
U kontekstu savremenih sistema upravljanja mostom, automatsko kontinuirano praćenje
struktura je efikasan način da se prikupe informacije za predviđanje i planiranje radova na
održanju mosta. Kao dopuna tradicionalnim metodama osmatranja, automatsko praćenje
omogućava finiju analizu [6].

10
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

4.4.1 Princip rada elektronskog inlinometra

Metodologija korišćenja za automatsko praćenje deformacija sastoji se u korišćenju


mreže malih, visoko preciznih elektronskih inklinometara, povezanih sa centralnim delom koji se
nalazi na računaru. Sva oprema se može lako instalirati u kutiji nosača mosta. Senzori sa
rezolucijom od 1 μrad (jedan milimetar po kilometru) se jednostavno montiraju na površini
betona, bilo na jednostavnim držačima (slika 20) ili na složenim uređajima (slika 21), koji
omogućavaju ponovnu kalibraciju rotacijom za 180° oko vertikalne ose. Senzori se aktiviraju u
određenim vremenskim intervalima, kako bi prikupili podatke. Na kraju tog perioda (obično 10s)
svi instrumenti prijavljuju izmerenu vrednost, bilo kao prosečnu vrednost tokom vremena ili kao
pojedinačne vrednosti. Vrednosti se zatim čuvaju lokalno i prikazuju na računaru. Obično se
uzimaju i simultana merenja temperature tokom vremena, relevantnih pozicija kako bi se
obezbedila relevantna tumačenja.
Sami senzori imaju frekvenciju uzorkovanja od 10 do 20Hz, u zavisnosti od modela i
propusnog opsega senzora. Merenja se obično uzimaju u opsegu od 20 do 100, sa frekvencijom
od 10Hz. Standardna devijacija daje dobru predstavu o stanju mosta tokom vremena. Pa je s toga
lako automatski filtrirati vrednosti sa visokom standardnom devijacijom, koja ukazuje na
prisustvo saobraćaja na strukturi tokom vremena. Da bi se dozvolilo efektivno prikupljanje
podataka tokom vremena, čak i u period gustog saobraćaja, obično se koristi period merenja od 1
minuta. Ovo garantuje da će merenja tokom jednog sata biti validna [6].

Slika 20 - Fiksiran inklinometar Slika 21 - Rotirajući sistem

11
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

4.4.2 Rekonstrukcija deformacija

Iako rotacija može dati validne podatke o stanju objekta, obično je potrebno da se
rekonstruiše pravac skretanja objekta iz merenih rotacija kako bi se došlo do lakšeg tumačenja.
Kada se rekonstruiše pravac skretanja I kombinuje sa rotacijom, dolazi se do odgovarajućeg
oblika deformacije strukture. Najjednostavniji pristup se sastoji od jednostavnog polinoma
rekonstrukcije. Tri inklinometra definišu polinom drugog reda. Integrisanjem jednog polinoma I
postavljanjem početne vrednosti na nula y(0) = 0, definiše se oblik skretanja.
Slika 22 prikazuje primer sa tri inklinometra, postavljenjih na x = 0, x = 0,3l I x = l. kao
što se sa slike može videti, ovaj metod daje dobre rezultate za deformacije u srednjem rasponu.
Može se primetiti da se kriva (N=3) ne vraća u prvobitan polažaj. Ovaj efekat nestaje ako se
koristi više inklinometara ili ukoliko je polinom definisan da se vrati u početan položaj. Ovo je
nepoželjan efekat, s toga je ovaj metod prihvatljiv samo u slučaju kada želimo da odredimo
deformacije u središnjem delu konstrukcije [6].

Slika 22 - Rekonstrukcija deformacije primenom prostog polinoma

Rekonstrukcija deformacije primenom prostog polinoma I njena primena veoma je teška,


osetljiva je na greške merenja, pre svega što primorava polinom da prođe kroz svaku merenu
vrednost. Kako je to u nekilm slučajevima gotovo neizvodljivo , neophodno je koristiti drugačiji
pristup problem. U ovom postupku skretni oblici se rekonstruišu pomoću linearne kombinacije
niza predračuna skretanja. Osnovna ideja ovog pristupa je da se dobije “glatka” kriva od stvarnih
proračina. U suštini, svaki oblik skretanja poštuje svojstva mosta, a može da objasni I
diskontinuitet, kao što su nagle promene inercije, mnogo bolje nego primenom prostih polinoma
[6].

Slika 23 – Primer postavljanja inklinometra

12
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Slika 24 pokazuje da iste konfiguracije kao na slici


22b, rezultati su veoma blizu stvarnog skretanja objekta.
Rezultati rekonstrukcije prema unapred sračunatim
skretnim oblicima veoma su bliski sa rezultatima polinoma
bez pomeranja u oba pravca (slika 22b). Interesantna
karekteristika ove metode je da rekonstruisana deformacija
daje dodatne informacije o skretnom obliku. U slučaju na
Slika 24 – rekonstrukcija kombinacijom
slici 23, gde se koriste dve od četiri ulaznih podataka,
kombinacijom daju najbolje rezultate. 10% od pojedinačnog unosa, plus 102% od jedinice
opterećenja na 0,75l. tumačenje ovih koeficijenata i njihovih varijacija tokom vremena, dobijaju
se dodatne informacije o stvarnom ponašanju mosta tokom vremena [6].

5 Inklinometri

5.1 Leica Nivel210/Nivel220

Leica Nivel210/Nivel220 je precizni sensor za simultano merenje nagiba, pravca nagiba i


temperature.
Karakteristike senzora: dve ose senzora visoke preciznosti sa rezolucijom od 0,001mrad.
Omogućuje visoko precizna merenja i visoku stabilnost, kontinuirani relal-time podaci,
povezivanje na softver za monitoring Leica GeoMoS
Koristi se za praćenje I inženjering velikih konstrukcija, kao što su brane, mostovi i
visoke zgrade. Opremljen je interfejsom RS232 za direktno povezivanje. Koristi se kada je
potrebna visoka preciznost [8].

Slika 25 – Nivel220
13
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Slika 27 – Integracija inklinometra i računara

5.2 Precizni Triaxal inklinometar i akcelerometar

ADIS16210 iSensor je digitalni inklinometar koji


obezbeđuje precizna merenja uglova u punom opsegu. On
kombinuje MEMS trokoordinatni sensor ubrzanja sa obradom,
registar prikupljenih podataka i SPI kokompatibilni serijski
interfejs [9].
Elementi MEMS senzora su sa aluminijumskim jezgrom I
odličnom mehaničkom stabilnošću. Interni sat pokreće system
uzorkovanja podataka, koji eliminiše potrebu za spoljnim
Slika 28 – ADIS16210
izvorom određivanja vremenskog interval između dve epohe
merenja. SPI I bafer struktura podataka obezbeđuju pogodan pristup tačnim podacima senzora i
kontroli podataka.
ADIS16210 je veličine 15mm x 24mm x 15mm, i u njemu se nalazi kartica veličine M2.
Temperaturni opseg rada je od -40°C do +125°C [9].

14
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Karekteristike: ±0,1° tačnosti merenja uglova


±0,05° poravnanja osa
Izlaz za inklinometar I akcelerometar
Digitalno unutrašnje merenje temperature
Programirabilna korisnička kalibracija
Programilabilna kontrola i alarmi [9].

6 Zaključak

Brzina izgradnje objekata i potreba za neprestanim praćenjem objekata na zemlji, u vodi i


vazduhu, dovela je do potebe razvoja mnoštva senzora. Danas senzori postoje u raznim oblicima,
veličinama, konstruisani u različite svrhe. Kako samostalni, tako postoje i integrisani, koji su po
svojim karakteristikama i mogućnostima neuporedivi po tačnosti i kvalitetu dobijenih podataka
sa samostalnim. Trend sve više predstavlja permanentni monitoring u realnom vremenu sa
alarmnim sistemom, koji je od velikog značaja za predikciju i sprečavanje neželjenih
ekololoških, materijalnih, a prvenstveno eventualnih ljudskih katastrofa.

15
Integrisani sistemi premera Maja Nikolić, 362

Literatura

[1] http://ezinearticles.com/?History-of-the-Inclinometer&id=3257373

[2] http://www.fmgm2015.com/__data/page/8258/M_Fowler_Dec2013_nl_article.pdf

[3] Technical Bulletin M0003, How To Use a Clinometer

[4] Novi proizvod: Inklinometar 201, Rukovodilac projekta: Živanov Miloš, Autori: Dogan
Viktor, Brkić Miodrag, Milosavljević Vladimir, Živanov Miloš, Godina: 2008.-2009.

[5] Savremene tehnologije i metodologije detekcije promena položaja i stanja na zemlji, u vodi i
vazduhu, Z. Sušić, M. Marković, Đ. Ninkov, P. Maksimović

[6] 16TH CONGRESS OF IABSE, LUCERNE, 2000, Automatic Monitoring of Bridges using
Electronic Inclinometers, Olivier BURDET, Jean-Luc ZANELLA

[7] http://www.slopeindicator.com/instruments/inclin-intro.html

[8] Leica Geosystems, Leica Nivel210/Nivel220, Precision inclination sensor for structural
monitoring

[9] Analog devices, Precision Triaxial Inclinometer and Accelerometer, Digital inclinometer
system from Analog Devices that provides precise measurements for both pitch and roll angles

16