Turbo Elisni Motori

TURBO-ELISNI AVIONSKI POGON
1
POGONSKI I MOBILNI SISTEMI II SEMINARSKI RAD

TEMA :

Sadraj :

OBLAST PRIMENE....................................................................................3


2
ISTORIJAT RAZVOJA................................................................................4
POZNATI PROIZVOAI..........................................................................5
PRINCIP RADA ........................................................................................7
PERFORMANSE TURBO-ELISNOG POGONA............................................9
PERFORMANSE ELISNOG POGONA.......................................................10
PERSPEKTIVA PRIMENE.........................................................................12
LITERATURA.14

Oblast Primene
Primenu nalaze u avio industriji (putnicki avioni,avioni za obuku
pilota,poljoprivreda), neke vrste helikoptera.


3
Najbolji I najiskorodeniji avion u oblasti poljoprivrede sa turbo elisnim
pogonom je SSSR-ov AN-3 / Antonov (slika 1) ,samim dokazom o ekonominosti
motora u drugoj polovini dvadesetog veka AN-3 je napravio veliki uspeh.
Koriden motor je TVD-20 ( slika 2), ije demo karakteristike navesti u jednom
od slededih slajdova
Slika 2 (TVD-20)

Slika 1 (AN-3)

Istorijat Razvoja
Alan Grifit je objavio rad o dizajnu turbina 1926. koji bi se mogao koristiti za
napajanje vratila pa odatle do properela. d 1929, Frenk Rezati, poeo rad


4
na dizajnu centrifugalnih turbina je bi izvodile potiskom mlaza. Dord
Jendraik je bjavio rad o elisno-mlaznom motoru 1928, 12.03.1929
patentirao elisno-mlazni motor. Prvi britanski turbo-elisni motor je Rols
Rojs RB.50 Trent (slika 3) , prepravljen Derwent II opremljen sa reduktorom
i Rotol elisama duine 213.36cm , sa 11 na 5 lopatica. 1945 .Kasnije je Rols Rojs
razvio DART , koji je postao jedan od najpouzdanijih turbo elisnih motora
ikada napravljenih. Dart proizvodnja je trajala vie od 50 godina. Dok je
SSSR imao tehnologiju da napravi Strateki mlazni bombarder slian Boingu B-
52,oni su umesto toga kreirali Tupolev Tu-95 sa pogonom od etiri turbo prop
motora Kuznetsov NK-12 (slika 4), sa osam kontra-rotirajudih elisa I sa
maksimalnom brzinom krstarenja od 935,27 kmh, bri nego bilo koji mlaznjak
do tada . Prvi ameriki turbo-elisni motor bio je General Electric XT31,
prvobitno eksperimentalno koriden za avion Vultee XP-81.XP-81 je imap
prvi let u decembru,bio je prvi avion koji je koristio kombinaciju turbo-elisnog I
mlaznog pogona. Jedan od naproizvedenijih turbo-elisnih motora je Pratt &
Whitney Canada PT6,motor.Prvi helicopter sa turbinskim pogonom bio je Bell
XH-13F

slika 3 ( Rols Rojs RB.50) slika 4 (Kuznetsov NK-12 )

Poznati Proizvoai
Antonov An-32 ( slika5 ) (NATO naziv: Cline) je vojni transportni avion sa
dva turbo-elisna motora.


5
Izraen je na osnovi An-26 na koji su ugraeni skoro dvostruko jai motori.
Proizvedeno je 357 aviona a prvi let bio je 1976.godine. Visoko smeteni nosai
motora iznad krila omogudili su ugradnju elisa sa krakovima vedeg dijametra.
Vedim elisama i snanijim motorima avion je dobio izvrsne osobine uzletanja i
leta, pogotovo na aerodromima u tropskim krajevima i na vedim nadmorskim
visinama, odnosno u uslovima gde turboelisni motori znatno gube na snazi.
Teretni prostor moe poneti do 6.700 kg tereta koji se u 12,48 m dugi, 2,30 m
irok i 1,84 m visok prostor utovaruje preko sputene "rampe" u repnom
delu aviona. Prostor za putnike ima 55 sedita.
Tehnike karakteristike Antonov An-32
Osnovne karakteristike: posada: 3 , Kapacitet: - 42 putnika, 50 padobranaca
,24 nosila + 3 pripadnika medicinskog osoblja , Duina: 23,78 m, Raspon
krila: 29,20 m, Povrina krila :75 m
2
, Visina: 8,75 m, Masa aviona: 16.800 kg,
Maksimalna masa uzletanja: 27.000kg, Karakteristike pri letenju: najvea
brzina 540 km/h ,ekonomska brzina : 480km/h, dolet: 2500km, brzina
penjanja: 6,4m/s, najveca visina leta: 9.500m , motor: 2 ZMKB Progress AI-
20DM turbo-prop motora (slika 6).

slika 5 (Antonov An-32) slika 6 ( ZMKB Progress AI-20DM )
Transportni avion proizvoaa Lokid Martin C-130 Herkul (emgl. Lockheed C-
130 Hercules)(slika 7) je detvoromotorni turbo-elisni avion koji slui kao glavni
taktiki prevoznik za vojne snage irom sveta. Sposoban je za sletanje i
poletanje sa kratkih ili nepripremljenih poletno-sletnih staza, dizajniran tza


6
potrebe prevoza tereta i vojnih jedinica. Danas se ovaj avion izmeu ostalog
koristi i za izvianje vremena, snabdevanjem gorivom u vazduhu, gaenje
poara iz vazduha kao i evakuaciju bolesnika.
Vie od 40 razliitih modela Herkula se koristi u vie od 50 zemalja svata i to je
avion koji se due proizvodi nego bilo koji drugi vojni vazduhoplov u istoriji.
Tokom vie od 50 godina u operativnoj upotrebi, Herkul se ustalio kao pouzdan
i izdrljiv avion uestvujudi u vojnim,civilnim i humanitarnim operacijama.
Uloga : vienamenska , Prvi let prototipa : 23 avgust, 1954, U operativnoj
upotrebi : April, 1955, Proizvoa : Lokid , Projektant : Vilis Houkins ,
Kapacitet : Posada : 4-6, Putnici : 92 regularno, 64 vojnika , Teret : 20,000 kg,
Evakuacija : 74 bolesnika , Dimenzije : Duina : 29,8 m, Raspon krila : 40,4 m,
Visina : 11,6 m, Povrina krila : 162,1 m, Teina : Prazan avion : 37,650 kg,
Maksimalna teina : 70,300 kg, Performanse : Maksimalna brzina nepoznata ,
Brzina krstarenja : 602 km/h, Operatibni plafon leta : 10,058 m, Dolet : 3.791
km, Pogonska grupa : , Motori : 4 x T56-A-15 turbo-elisni (slika 8) , Proizvoa
: Alison , Snaga (svaki) : 3,210 kW

Slika 7 (C-130 Herkul ) slika 8 ( T56-A-15 )

Princip Rada
Turbo-elisni motori vedinu energije mlaza izduvnih gasova koriste za pokretanje
turbine koja preko osovine direktno ili preko zupcanika pokrede elisu. Brzina


7
okretanja elise uglavnom je nepromenjiva. Sila potiska koju stvaraju ti motori
neznatna je. Motori se ugrauju na manje putnike i cargo avione koji lete na
manjim visinama i manjim brzinama. Kao i ostali mlazni motori sastoji se od
1)usisnika vazduha, 2) kompresora, 3)komora za sagorevanje i 4) turbina.
Vazduh koji ulazi u kompresor sabija se. Gorivo se dodaje kompresovanom
vazduhu, te smesa sagoreva u komorama sagorevanja. Vrudi gasovi stvoreni
procesom sagorevanja prolaze kroz turbine. Deo stvorene energije troi se na
pokretanje turbine za pogon kompresora a preostala energija pokrede turbinu
za pogon elise.
Slika 9 ( presek turbo elisnog motora)
1) Usisnik vazduha je deo konstrukcije aviona i motora koji omogudava
dovod stabilne struje vazduha do kompresora. Kod podzvunih aviona
usisnik je konstrukcijski nezahtevan. Sastoji se od aerodinamiki
oblikovanog otvora kako bi stvarao to manji otpor i kako bi to manje
remetio strujanje zraka. Vazduh koji dolazi do kompresora mora imati
manju brzinu od brzine zvuka to kod nadzvunih aviona zahteva
konstrukciju usisnika koja de tu brzinu smanjiti na podzvunu.
2) Kompresor (slika 9)je deo mlaznog motora koji sabija vazduh. Kompresor
koristi niz rotirajudih diskova na kojima su uvrdene lopatice
aerodinamikog oblika, profila slinog profilu krila, koje progresivno
sabijaju vazduh. Nepokretne statorske lopatice, smetene iza svakog
rotirajudeg diska, usmeravaju strujanje vazduha na slededi rotirajudi disk.
Prostor prolaska strujanja vazduha se smanjuje prema izlazu iz
kompresora, smanjuje se brzina i povedava pritisak. Brzina ni u kom delu
ne sme predi brzinu zvuka. Kompresor preko osovine pokrede turbina.


8
3) komore za sagorevanje (slika 10) su deo elisnog motora izmeu
kompresora i turbine. U njima mea smea vazduha i goriva stvarajudi
vreo gas. Zbog izuzetno visoke temperature na izlaz iz komora
sagorevanja dovodi se vazduh iz kompresora koji smanjuje temperaturu
izduvnih gasova. Protok vazduha iz kompresora deli se na primarni, onaj
koji se mea s gorivom i sagoreva u komorama za sagorevanje, i
sekundarni koji struji oko komora (i jednim delom kroz otvore ulazi u
komore i zadrava plamen u sredini), sputajudi temperaturu na
zadovoljavajudu vrednost.
4) Turbina (slika 11)je rotirajudi disk na koji su uvrdene lopatice
aerodinamikog oblika. Vreo gas koji izlazi iz komora za sagorevanje
usmerava se preko statorskih lopatica na turbinske lopatice i okrede ih.
Turbina zatim preko osovine pokrede elisu ili kompresor. Relativno
hladan vazduh uzima se od kompresora i usmerava na lopatice turbine
kako bi se spreilo njihovo pregrejavanje.

slike (9,10,11)
Performanse Turbo-Elisnog Pogona
Turbo-elisni pogon predstavlja kombinaciju turbomlaznog


9
motora i elisnog pogona, izduv zadrava sposobnost potiska, koji iznosi i do
20% ukupnog potiska sistema zbog toga je neophodno snagu turbo-elisnog
pogona izraavati u ekvivalentnoj snazi, gde se potisak motora prevodi
u efektivnu snagu. U statikim uslovima se ekvivalent snage grubo procenjuje
kada se ekvivalentna snaga horizontalnog leta podeli sa 2.5. U letu se
ekvivalent snage dobija na osnovu jednaine:

Pe =TV/P
gde se uzima za P = 0.80

T= potisak elise,V=brzina elise

Ukupna snaga se dobija sabiranjem izraunatog ekvivalenta I snage koju uzima
elisni pogon. Kao i kod klipnog pogona, tako i kod turbo-vratilskog pogona
brzina vrha lopatice je ograniena na M 0.70. Turbo-elisni pogon je efikasniji
od klipno-elisnog pogona za M > 0.5 jer na to utie potisak turbo-vratilnog
motora. Nova generacija elisa sa zakrivljenim i skradenim lopaticama
omogudava let do M 0.85. (slika 12) prikazuje pogon sa kontrarotirajudim
elisama (propfan)

slika 12 (kontrarotirajue elise)

Elisa pretstavlja rotirajude krilo sa mogudstvom zaokretanja pozitivnog ili
negativnog ugla podeenim prema promeni tangencijalne komponente brzine


10
U proraunskom reimu rada preseci elise treba da budu tako postavljeni da su
lokalni aeroprofili postavljeni u odnosu na nadolazedu brzinu da je odnos L/D
preseka maksimalan. Brzi prorauni se baziraju na reprezentativnom preseku
elise koji se nalazi izmedju 0.7 R i 0.74 R. Sa gledita konstuktora interesuju
nas samo karakteristike elise koje obino obezbedjuje proizvodja.
Karakteristike elise se daju preko niza parametara od kojih su najvaniji :

1) Koeficijent rada: = V/nD, gde je V [m/s] brzina leta, n [o/s] broj obrtaja u
sekundi
2) Koeficijent snage: cP = P/( n
3
D
5
); gde je [kg/m
3
] gustina vazduha, P
[kW] snaga motora, D [m] prenik elise.
3) Koeficijent snage: cT = T/( n
2
D
4
); gde je T [kN] potisak elise
4) Koeficijent izbora : cS = V
= /

5) Efikasnost elise : P =TV/P

Koeficijent rada je povezan sa pomeranjem letelice za jedan obrt elise

Koeficijent izbora ne zavisi od dimenzija elise i koristi se za poreenje razliitih
elisa

Proizvodjai daju karakteristike elise u razliitim oblicima, ali se jednaina

T=

uvek koristi da bi se izraunao potisak za date uslove leta

Performanse Elisnog Pogona


11

Slika 13.( statika karakteristika trokrake elise)

Dvokrake elise imaju za oko 5% manji potisak od datih karakteristika

etvorokrake elise imaju za oko 5% vedi statiki potisak od prikazanog

Drvene elise imaju za 10% manji potisak zbog debljih aeroprofila

Elise promenjivog koraka se postavljaju u optimalan poloaj zadravajudi
konstantni broj obrtaja motora

Za EPK elise cP i su nezavisne veliine koje se mogu proitati sa dijagrama

Perspektiva Primene


12
Za primer demo navesti avion DASH Q-400 (slika 14) koji je jedan od
najsavremenijih aviona na svetu po sposobnostima pri letenju, tehnolokim
dostignudima i ekonominosti.
Potvrda kvaliteta ovog aviona, izmeu ostalog, dolazi i u broju dosad
proizvedenih turboelisnih aviona tog tipa, a re je o vie od 650 proizvedenih
letelica i vie od 13 miliona sati leta. Proizvodnja turboprop aviona doivela je
veliku ekspanziju u poslednjih nekoliko godina zbog povedanja cene nafte i
povedanja prometa na regionalnim kradim relacijama, na kojima turboprop
avioni zbog manje potronje goriva imaju prednost u odnosu na mlazne.
Bombarder Q-400 ima vrlo nizak nivo buke, zbog ega serija i ima oznaku Q po
engleskoj rei quiet, to znai tih. Q-400 je jedan je od najtiih aviona jer mu
je nivo buke smanjen za 10 dB (slika 15). Buka se javlja kao veliki problem u
prometnom sektoru. Kao posedica buke mogu se navesti ne samo
uznemiravanje stanovnitva, nego i druge fizike i psihike posedice. Tako npr.
buka od 85 dB moe ostaviti posedice na sluh dok manji nivo buke, buka preko
60 dB, moe proizvesti stres i nervozu, promenu pulsa, povedanje krvnog
pritiska te hormonalne poremedaje. Izlaganje preteranoj buci takoe povedava
rizik od kardio-vaskularnih bolesti.

Slika 14 (DASH Q-400) slika 15 ( nivo buke Q400 u DB )


13
Ovaj avion pripada meu ekoloke najprihvatljivije avione po koliini
isputenog ugljen dioksida (slika 16). Q-400 isputa 30-40% manje ugljen
dioksida godinje nego konkurentni avioni. Zagaenje vazduha je takoe veliki
problem u prometnom sektoru pogotovo u vazdunom saobradaju. Zagaenje
vazduha utie na ljudsko zdravlje, materijale i graevine. Vazduni saobradaj
zbog injenice da se odvija na velikim visinama gde su negativne posledice
tetnog CO
2
jo izraenije, mnoe tetne uinke u odnosu na druge prometne
grane sa dva. Avionom tipa DASH Q-400, odnosno njegovom primenom dolo je
do zaokreta u koncepciji razvoja prevoznih sredstava prema ekoloki
prihvatljivijim prevoznim sredstvima.
DASH Q-400 troi 30-40% manje goriva (slika 17) nego stariji tipovi aviona istog
ili slinog kapaciteta putnika to je takoe velika eksploatacijska prednost jer su
time dodatno smanjeni trokovi.

Slika 16 (emisija Co2 u kg po godini) slika 17 (potronja goriva)


14
Literatura

http://avioni123.blogspot.com
http://www.raketnicentar.com
http://www.wikipedia.org
http://modli.rs/flying
http://www.udruzenjepilota.org


15


16


17


18


19

Turbo Elisni Motori

Caricato da

Informazioni sul documento

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Turbo Elisni Motori

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

TURBO-ELISNI AVIONSKI POGON

uvek koristi da bi se izraunao potisak za date uslove leta

Potrebbero piacerti anche