1. Trudnoca.........................................................................................................................................

7
1.1. Pregledi....................................................................................................................................7
1.1.1. Obavezna provera tezine..................................................................................................7
1.1.2. Ultrazvucni pregled.........................................................................................................7
1.1.3. Razgovori sa ginekologom - akuserom...........................................................................7
1.1.. Provera krvnog pritiska....................................................................................................7
1.1.!. Prenatalna di"agnostika....................................................................................................#
1.1.$. Provera krvne slike..........................................................................................................%
1.1.7. Razlozi za test urina.........................................................................................................%
1.1.#. Provera nogu& glezn"eva i ruku........................................................................................%
1.1.%. 'mniocenteza samo u odred"enim sluca"evima...............................................................%
1.2. (ormalna Trudnoca..............................................................................................................1)
1.2.1. *a"na celi"a.....................................................................................................................1)
1.2.2. Prica o spermatozoidu....................................................................................................1)
1.2.3. (ega grudi u trudnoci i posle toga.................................................................................1)
1.2.. Usad"ivan"e +implantaci"a, oplod"ene "a"ne celi"e..........................................................12
1.2.!. Oplodn"a - na"veci susret na svetu.................................................................................13
1.2.$. -moci"e za vreme trudnoce...........................................................................................1
1.2.7. .grusavan"e krvi u trudnoci...........................................................................................1
1.3 Problemi.................................................................................................................................1!
1.3.1. /lavobol"e u trudnoci....................................................................................................1!
1.3.2. 0oliko kilograma bi zena trebalo da dobi"e tokom trudnoce1.......................................1!
1.3.3. 2ta "e to serklaz1............................................................................................................1$
1.3.. 3ekovi i do"en"e.............................................................................................................1$
1.3.!. 3ekovi u trudnoci...........................................................................................................17
1.3.$. Pusen"e i trudnoca..........................................................................................................1#
1.3.7. 4akcinaci"a u trudnoci...................................................................................................1%
1.3.#. Tabela lekova.................................................................................................................2)
1.3.%. 0ako bolesti usta i zuba uticu na razvo" ploda1............................................................2)
1.3.1). .asto trudnice gube zube.............................................................................................21
1.3.11. 0ako pobediti nesanicu u trudnoci1.............................................................................22
1.3.12. 5lizanacka trudnoca.....................................................................................................22
1.3.13. 5olovi u krstima..........................................................................................................23
1.3.1. 0a6a i trudnoca............................................................................................................23
1.3.1!. (a"bol"i poloza"i za san...............................................................................................2
1.. Ishrana...............................................................................................................................2
1..1. 0o"a 7rana "e na"bol"a za vas i vasu bebu1....................................................................2
1..2. 4itamin - - prevenci"a od porod"a"a..............................................................................2!
1..3. .asto "e gvozd"e na"potrebni"e trudnicama1..................................................................2$
1... 0olike su potrebe za vitaminom 8 u trudnoci1.............................................................2$
1..!. 9e6icit cinka - :bolest: savremene populaci"e...............................................................2$
1..$. 0o"e namirnice su na"vazni"i izvori kalci"uma1............................................................2$
1..7. .asto trudnice treba da uzima"u multivitamine1...........................................................27
1..#. 0o"a "e uloga magnezi"uma u trudnoci1........................................................................27
1.!. Obol"en"a...............................................................................................................................2#
1.!.1. 9a li su srcana obol"en"a prepreka za rad"an"e deteta1..................................................2#
1.!.2. 'nemi"a u trudnoci........................................................................................................2%
1.!.3. Tromboza u trudnoci......................................................................................................3)
1.!.. 9a li ma"ka di"abeticar moze da rodi zdravo dete1........................................................31
1.!.!. 2ta su to gravidalne toksemi"e1.....................................................................................31
1.!.$. Placenta previa +predn"aceca postel"ica,........................................................................33
1
1.!.7. 0o"e antibiotike sme da koristi trudnica1......................................................................3
1.!.#. -pilepsi"a i trudnoca......................................................................................................3!
1.!.%. ;iom u trudnoci............................................................................................................3!
1.!.1). Prevremeno odlubl"ivan"e normalno usad"ene postel"ice............................................3$
1.!.11. 'lergi"e u trudnoci.......................................................................................................37
1.!.12. .apal"en"e slepog creva u trudnoci..............................................................................3#
1.!.13. 9a li ma"ke obolele od '<92-a mogu da rode zdravo dete1.......................................3%
1.$. Priprema................................................................................................................................)
1.$.1. .asto su pozel"ne psi7o6izicke pripreme za poroda"1....................................................)
1.$.2. 2ta podrazumeva aktivost zene za vreme porod"a"a1....................................................)
1.$.3. 2ta se uci na pripremama za bezbolan porod"a"1...........................................................1
1.7. Porod"a".................................................................................................................................1
1.7.1. 8etiri porod"a"na doba...................................................................................................1
1.7.2. 2ve o kontrakci"ama materice........................................................................................2
1.7.3. 2ta su kontrakci"e i naponi1...........................................................................................3
1.7.. 0ada se porod"a" izaziva pre termina1...........................................................................3
1.7.!. 0ako se sprovodi indukci"a1..........................................................................................3
1.7.$. 0osi i poprecni poloza" ploda........................................................................................
1.7.7. 0o"a "e razlika izmed"u kontrakci"a i pokreta ploda1....................................................!
1.7.#. 8arski rez.......................................................................................................................$
1.7.%. .aostala postel"ica nakon porod"a"a...............................................................................$
1.7.1). .asto se deca rad"a"u pre vremena1.............................................................................7
1.7.11. Porod"a" blizanaca........................................................................................................7
1.#. 5abin"e ..............................................................................................................................#
1.#.1. Mastitis........................................................................................................................#
1.#.2. 0o"e promene se desava"u u organizmu zene za vreme babin"a1..................................%
1.#.3. Relaksaci"a nakon porod"a"a..........................................................................................%
1.#.. <munitet nakon porod"a"a...............................................................................................!1
1.#.!. Te7nika do"en"a i izmlazavan"a......................................................................................!1
1.#.$. .apal"ivi procesi u do"ci................................................................................................!2
1.#.7. (ega zene nakon porod"a"a............................................................................................!3
1.%. Saveti..................................................................................................................................!3
1.%.1. 0o"e lekove ne sme da koristi trudnica1........................................................................!3
1.%.2. Ured"en"e dec"e sobe......................................................................................................!
1.%.3. 2pisak stvari potrebni7 za bebu.....................................................................................!
1.%.. =T' TRU9(<8- ('*>-=?- P<T'*U /<(-0O3O/'.............................................!
2. .dravl"e........................................................................................................................................!7
2.1. (ovorod"ence........................................................................................................................!7
2.1.1. 0ada dolazi do zapal"en"a pupcane rane1......................................................................!7
2.1.2. 2ta se na bebi ocen"u"e prilikom rod"en"a1....................................................................!7
2.1.3. Re6leksi vase bebe.........................................................................................................!7
2.1.. .asto se "avl"a"u grcevi kod beba1.................................................................................!#
2.1.!. 0ako izgleda nedoneseno dete1.....................................................................................!%
2.1.$. 2ta "e to angiom i koliko "e opasan1..............................................................................!%
2.2. Lekovi..................................................................................................................................$)
2.2.1. Penicilin i upala pluca....................................................................................................$)
2.2.2. 4reme za antibiotik........................................................................................................$)
2.2.3. 'nti7istaminici i astma..................................................................................................$)
2.2.. 0ako se leci astma1.......................................................................................................$1
2.2.!. 0ako se leci angina1......................................................................................................$2
2.2.$. 0o"i lekovi se primen"u"u u lecen"u in6ekci"e mokracnog sistema1..............................$2
2
2.2.7. 0ako se leci alergi"ska ki"avica1....................................................................................$2
2.2.#. 9a li antibiotici pomazu u lecen"u astme1.....................................................................$3
2.2.%. 'ntibiotski puder za obradu rana...................................................................................$
2.2.1). 9a li "e lek 5ecotide spre" opasan1..............................................................................$
2.3. Vakcine...............................................................................................................................$!
2.3.1. 0o"e su vakcine obavezne u naso" zeml"i1........................................................................$!
2.3.2. 0o"a deca ne sme"u da se vakcinisu1.............................................................................$!
2.3.3. 0o"e vrste vakcina posto"e1...........................................................................................$!
2.3.. 0alendar dec"i7 vakcinaci"a...........................................................................................$$
2.3.!. 0o"e se "os vakcine da"u deci1.......................................................................................$$
2.3.$. 4akcina protiv gripa.......................................................................................................$7
2.3.7. ;oze li se dete vakcinisati protiv 7epatitisa1................................................................$7
2.3.#. 9a li dete moze da dobi"e male bogin"e iako "e pravovremeno vakcinisano1...............$#
2.3.%. 4akcina protiv ovc"i7 bogin"a........................................................................................$#
2.3.1). (ovi nacin vakcinisan"a protiv mali7 bogin"a.............................................................$%
2.3.11. ;ale bogin"e i vakcina.................................................................................................$%
2.. 'lergi"e..................................................................................................................................7)
2..1. 0ucna prasina i po"ava astme........................................................................................7)
2..2. 0ako nasta"e alergi"ska astma1......................................................................................7)
2..3. 0oliko su anti7istaminici vazni u lecen"u napada astme1.............................................71
2... 9ete ima sve znake polenske ki"avice - otkud polen u septembru1..............................71
2..!. 9a li "e svaka bron7oopstrukci"a - astma1.....................................................................72
2..$. (ovi nacin borbe protiv alergi"a....................................................................................72
2..7. 9a li po"ava nekog drugog alergi"skog obol"en"a znaci uvod u astmu1........................73
2..#. 9a li antibiotici pomazu u lecen"u astme1.....................................................................73
2.!. 9isa"ni organi........................................................................................................................7
2.!.1. 9a li "e svaki oblik zapal"en"a grkl"ana opasan1............................................................7
2.!.2. 0ako se kod malisana otkriva zapal"en"e pluca1...........................................................7
2.!.3. 0oliko dugo tra"e terapi"a kod zapal"en"a pluca1..........................................................7!
2.!.. 9ete ima sve znake polenske ki"avice - otkud polen u septembru1..............................7!
2.!.!. 0ako se prepozna"e angina1..........................................................................................7!
2.!.$. 9a li "e grip poranio1.....................................................................................................7$
2.!.7. 0ako se leci angina1......................................................................................................7$
2.!.#. 3ecen"e 7ronicnog sinuzitisa primenom endoskopske 7irurgi"e....................................77
2.!.%. 5ron7ospazam i bosil"ak................................................................................................77
2.!.1). 9a li treba da se vadi treci kra"nik1.............................................................................7#
2.$. Organi za varen"e..................................................................................................................7#
2.$.1. ;oze li dete da ima zapal"en"e slepog creva& a da ima i proliv1...................................7#
2.$.2. .asto se "avl"a"u grcevi kod beba1.................................................................................7#
2.$.3. 9a li "e "edna od komplikaci"a gripa i zapal"en"e slepog creva1....................................7%
2.$.. 5ol posle operaci"e slepog creva...................................................................................7%
2.$.!. 9a li slepo crevo moze da boli i sa leve strane 1...........................................................#)
2.7. Jetra.....................................................................................................................................#)
2.7.1. 0ako se postavl"a de6initivna di"agnoza 7epatitisa1......................................................#)
2.7.2. 0o"i tipovi virusa napada"u "etru1..................................................................................#1
2.7.3. 0ako izgleda 7epatitis kod dece1..................................................................................#1
2.7.. 0o"e komplikaci"e moze da izazove 7epatitis1..............................................................#2
2.7.!. .asto se "avl"a zutica1....................................................................................................#2
2.7.$. ;oze li se dete vakcinisati protiv 7epatitisa1................................................................#2
2.#. Srce.....................................................................................................................................#3
2.#.1. 0ako izgleda virusno zapal"en"e srcanog misica kod dece1..........................................#3
3
2.#.2. 0ako se leci dete sa virusnim zapal"en"em srcanog misica1.........................................#3
2.%. Usta i zubi.............................................................................................................................#
2.%.1. 0oliko rano moze da se "avi cirkularni kari"es kod dece1.............................................#
2.%.2. 9a li "e svaki oblik zapal"en"a grkl"ana opasan1............................................................#
2.%.3. .alivan"e 6isura na griznim povrsinama........................................................................#!
2.%.. 9a li nican"e zuba moze da bude razlog skoku telesne temperature kod bebe1............#!
2.%.!. 9a li treba da se vadi treci kra"nik1...............................................................................#$
2.1). Oci......................................................................................................................................#$
2.1).1. 0ad oko postane umorno.............................................................................................#$
2.1).2. Problemi sa vidom.......................................................................................................#7
2.1).3. 0ako beba vidi svet1....................................................................................................##
2.11. Ortopedi"a...........................................................................................................................#%
2.11.1. 0ada dete treba odvesti na pregled kukova1................................................................#%
2.11.2. .a@to neka deca ima"u noge u obliku slova O& A +iks, ili tzv. Bsabl"asteC noge1........#%
2.12. Zablude............................................................................................................................%)
2.12.1. 0lekovo ul"e i grcevi...................................................................................................%)
2.12.2. Proliv i antibiotik.........................................................................................................%)
2.12.3. 9o"en"e stiti bebu od varicele......................................................................................%)
2.12.. 'ntibiotski prasak i in6ekci"a pise................................................................................%1
2.12.!. .abluda o sapunu i zatvoru..........................................................................................%1
2.12.$. Toplo ul"e "e odlicno za zapal"en"e sredn"eg uva.........................................................%2
2.12.7. Povlacen"e kozice........................................................................................................%2
2.12.#. 'ngina i is7rana...........................................................................................................%3
2.12.%. .eleni sekret u nosu.....................................................................................................%3
2.12.1). 0ada detetu krvari nos nagni mu glavu unazad i neka podigne ruku goreD..............%
2.12.11. Upala pise i raki"a......................................................................................................%
2.12.12. 0oka kola i grcevi......................................................................................................%
2.12.13. ;aslinovo ul"e i bron7itis..........................................................................................%!
2.12.1. 'ntibiotici i upala pise...............................................................................................%!
2.12.1!. 0on"uktivitis i mleko.................................................................................................%$
2.12.1$. Pasul" i grcevi............................................................................................................%$
2.12.17. .abluda o svin"sko" masti..........................................................................................%7
2.12.1#. 5ron7itis i lo".............................................................................................................%7
2.12.1%. 0upan"e i varicela......................................................................................................%7
2.12.2). Posle "abuke& dete bar dva sata ne treba da pi"e vodu - dobice proliv.......................%7
2.12.21. 5ron7ospazam i bosil"ak............................................................................................%#
2.13. Razno................................................................................................................................%#
2.13.1. 0ako da oslobodite dete stra7a od igle1......................................................................%#
3. 9ete..............................................................................................................................................%%
3.1. Beba....................................................................................................................................%%
3.1.1. Razvo" bebe...................................................................................................................%%
3.1.1.1. Puzan"e....................................................................................................................%%
3.1.1.2. Tezina i visina vaseg deteta.....................................................................................%%
3.1.1.3. .a@to "e glava bebe proporcionalno na"veca i kako se razvi"a1............................1))
3.1.1.. .asto "e kod male bebe "edva primetno pomeran"e grudnog kosa prilikom disan"a1
............................................................................................................................................1))
3.1.1.!. 0ako mo"a beba vidi svet1....................................................................................1))
3.1.1.$. 0ako di@e novoroEenFe1.......................................................................................1)1
3.1.1.7. (ega prevremeno roEene bebe.............................................................................1)2
3.1.1.7. 3) na"Fe@Gi7 pitan"a pedi"atru...............................................................................1)

3.1.2. 9ocek bebe...................................................................................................................11

3.1.2.1. Ured"en"e dec"e sobe.............................................................................................11
3.1.2.2. Bebina soba......................................................................................................11
3.1.2.3. 2pisak stvari potrebni7 za bebu............................................................................11!
3.1.3. <s7rana bebe.................................................................................................................11!
3.1.3.1. 2ta "e kolostrum1..................................................................................................11!
3.1.3.2. (ocno bud"en"e i 7ran"en"e...................................................................................11#
3.1.. Nega bebe................................................................................................................11%
3.1..1. 8ime se obrad"u"e +negu"e, pupcani patrl"ak1......................................................11%
3.1..2. 0upan"e bebe........................................................................................................12)
3.1..3. 0ako odrzavati 7igi"enu polnog organa decaka1..................................................12)
3.1... O"ed kod bebe.......................................................................................................121
3.1..!. ;eka i slatka.........................................................................................................121
3.1.!. Problei....................................................................................................................123
3.1.!.1. 9a li va@a beba +ne, voli da spava........................................................................123
3.1.!.2. .asto se "avl"a"u grcevi kod beba1........................................................................123
3.1.$. Prakticni saveti.............................................................................................................12
3.1.$.1. 0ako da smirite bebu ko"a place1.........................................................................12
3.1.$.2. 2ta mora da zna va@a bebisiterka1........................................................................12!
3.1.$.3. 0ako da zabavimo bebu1......................................................................................12!
3.2.1. Razvo!........................................................................................................................12$
3.2.1.1. .agrl"a" razvi"a inteligenci"u.................................................................................12$
3.2.1.2. .a@to "e bitno da 6izicko obrazovan"e otpocne @to rani"e1....................................127
3.2.1.3. :(aporne : 6aze dec"eg odrastan"a........................................................................12#
3.2.1.. 0ad va@e dete udari drugo dete.............................................................................12#
3.2.1.!. .a@to neka deca kasni"e progovore1.....................................................................12%
3.2.1.$. <zracuna"te koliko ce biti visoko vase dete...........................................................12%
3.2.1.7. 0ako podsticati dec"i govor1................................................................................13)
3.2.1.#. .a@to deca ne vole da da"u svo"e igracke1............................................................13)
3.2.1.%. 0ada deca treba da pocnu da se bave sportom1...................................................131
3.2.1.1). 0akve treba da budu prve cipelice1....................................................................131
3.2.1.11. 0ada "e dete spremno za veliki krevet1..............................................................131
3.2.1.12. .asto mo"e dete stalno postavl"a pitan"e :.asto:1..............................................132
3.2.1.13. :(e mogu& ne umem D.........................................................................................133
3.2.1.1. 0ad vase dete pocne da psu"e.............................................................................133
3.2.1.1!. 0ad dete zamucku"e& pravi grimase i tikove.......................................................133
3.2.1.1$. 0ako prebroditi nocne more1.............................................................................13
3.2.1.17. ;oHda niste znali& ali normalno "e da ................................................................13
3.2.1.1#. 0ada mogu da otkri"em da li "e dete desnoruko ili levoruko1............................13!
3.2.1.1%. :(e& necu& ne dam...:..........................................................................................13$
3.2.1.2). 9a li deca traba da ima"u dzeparac1...................................................................137
3.2.1.21. Ponasan"e za stolom............................................................................................137
3.2.2. Ishrana......................................................................................................................13#
3.2.2.1. .drava is7rana - investici"a u buducnost..............................................................13#
3.2.2.2. 9o7ran"ivan"e - uvod"en"e nemlecne 7rane..........................................................13#
3.2.2.3. 9a li bi deca trebalo da "edu cokoladu..................................................................1)
3.2.2.. 9a li "e normalno da dete ima promenl"iv apetit1.................................................1)
3.2.2.!. 0akav pribor za is7ranu treba da ima dete1..........................................................11
3.3. 'ktivnosti............................................................................................................................11
3.3.1. <gre i igracke................................................................................................................11
!
3.3.1.1. <gre& price i ba"ke..................................................................................................11
3.3.2. S"ort .......................................................................................................................13
3.3.2.1. 0o"e sportske discipline na"bol"e obliku"u tela decaka i decov"cica1...................13
3.3.2.2. 0ako da naucite dete da pliva1.............................................................................1
3.3.2.3. 0ako da naucite dete da vozi bicikl1....................................................................1!
3.3.2.. 0oliko roditel"i preteranim stra7om sputava"u dete u razvo"u1............................1$
3.3.3. Igraonice...................................................................................................................1$
3.3.3.1. 0o"i uzrast "e idealan za pocetak muzickog obrazovan"a1...................................1$
3.3.3.2. 9a li dete treba da ima dodatne aktivnosti kada pod"e u prvi razred1..................17
3.3.. 0omp"uteri...................................................................................................................17
3.3..1. 9a li deca treba da se igra"u na komp"uteru1........................................................17
3..1. #ruzen!e...................................................................................................................1#
3..1.1. Rana pri"atel"stva..................................................................................................1#
3..1.2. =ta raditi kada se deca posvada"u1........................................................................1#
3..1.3. 0ada dete treba da krene u obdani@te1.................................................................1%
3..1.. 9a li "e zabrin"ava"uce ako se dete igra sa izmisl"enim pri"atel"em 1...................1%
. Roditel"stvo.................................................................................................................................1!1
.1. 2avetovaliste.......................................................................................................................1!1
.1.1. 9eset roditel"ski7 zapovesti.........................................................................................1!1
.1.2. 9a li su batine neop7odan vaspitni metod1.................................................................1!1
.1.3. 0ako vaspitavati stidl"ivo dete1...................................................................................1!1
.1.. Pod"ednaka l"ubav........................................................................................................1!2
.1.!. 0ad i kako reci stari"em detetu da mama :ceka: bebu1..............................................1!3
.1.$. 0ako detetu oba"sniti :ta"nu: nastanka i radan"a1.......................................................1!3
.1.7. Treba li deca da spava"u sa roditel"ima u krevetu1......................................................1!
.1.#. 0ako da zabavimo bebu1.............................................................................................1!!
.1.%. 0ako prepoznati ziva7no dete1....................................................................................1!$
.1.1). 0ako detetu ob"asniti smrt bliskog clana porodice1..................................................1!$
.1.11. 'ko zelite da sacuvate od zaborava...........................................................................1!7
.1.12. 0ako izaci na kra" sa ziva7nim detetom1..................................................................1!#
.2. ;ama ka6e..........................................................................................................................1!%
.2.1. .bog cega zene dobi"a"u celulit& a muskarci ne1.........................................................1!%
.3. Tata kutak............................................................................................................................1$)
.3.1. O cemu sve razmisl"a muskarac dok ceka bebu1.........................................................1$)
.3.2. 2eks i trudnoca.............................................................................................................1$)
.3.3. 2ta svaki novi tata treba da zna1..................................................................................1$1
.. ;ozaik................................................................................................................................1$2
..1. Psi7oloska priprema porodice za roden"e deteta.........................................................1$2
..2. 0o "e 9eda ;raz1........................................................................................................1$3
..3. Porodicno stablo..........................................................................................................1$
... Porodicni odnosi-trouglovi..........................................................................................1$7
..!. 0ako napraviti musko a kako zensko dete1.................................................................1$%
..$. 0'9' *- PR'4O 4R-;- .' 9RU/O 9-T-1......................................................171
..7. 1! saveta da ponovo osvo"ite svo" krevet....................................................................173
$
1. Trudnoca
1.1. Pregledi
1.1.1. Obavezna provera tezine
Obavezna provera tezine
Priliko svake "osete lekaru treba "roveriti tezinu$ % "rva tri eseca& kada se !avl!a!u
!utarn!e ucnine& oze da dod!e i do gubitka tezine& sto ni!e nista neobicno$ Med!uti& ako
trudnica gubi tezinu u kasni!o! trudnoci& to oze da bude u"ozoren!e da se radi o tesko
obol!en!u u trudnoci ' "reekla"si!i
1.1.2. Ultrazvucni pregled
Ultrazvuk, u kombinaciji sa drugim metodama u akuserstvu, ima veliki znacaj u
pracenju trudnoce
%ltrazvucni "regled se& ukoliko !e u "itan!u noralna trudnoca& obavl!a obicno tri& eventualno
cetiri "uta u toku devet eseci$ Prvi "regled se obicno zakazu!e od ($ do )*$ gestaci!ske
nedel!e +racuna se od "rvog dana "osledn!e enstruaci!e,& da bi se tacno utvrdilo koliko !e
stara trudnoca$ Pregled tra!e )* do )- inuta i ozete da dobi!ete in.oraci!e kao sto su/ da
li !e "lod noralne velicine& da li n!egovo srce kuca noralno& koliko beba nosite$$$Vec tada !e
oguce uociti i neke "roblee& ada se eventualne abnoralnosti otkriva!u uglavno
kasni!e& u 0*$ ili 10$ gestaci!sko! nedel!i$ Posledn!i "regled ultrazvuko oze da se uradi
eventualno dve nedel!e "re terina "orod!a!a da bi se ustanovio "oloza! "loda$
1.1.3. Razgovori sa ginekologom - akuserom
Uobicajena su neka opsta pitanja da bi ginekolog imao tacan uvid u vasu trudnocu
Priliko "rve "osete lekaru uobica!ena su neka o"sta "itan!a& da bi ginekolog iao tacan uvid
u vasu trudnocu$ Osi "ersonalnih "itan!a ozete da oceku!ete i sledeca/ ' "itan!a o o"ste
zdravl!u& "relezani bolestia& alergi!aa& o"eraci!aa itd$ ' o "orodicno! istori!i bolesti&
"osebno o onia ko!e se satra!u nasledni ' o etodaa kontrace"ci!e ko!e ste do tada
koristili ' i "osebno& kada !e bio "rvi dan "osledn!e enstruaci!e& da bi se odredila duzina
trudnoce i terin "orod!a!a$
1.1.4. Provera krvnog pritiska
Potrebno je da se redovno kontrolise
% toku trudnoce "otrebno !e redovno kontrolisati krvni "ritisak$ Noralan krvni "ritisak !e oko
)0*23*& a zabrin!ava!uce !e ako "red!e bro!ku od )4*25*$ Povecan!e krvnog "ritiska oze da
bude znak nogih "roblea& ukl!ucu!uci i tzv$ gravidalnu toksei!u +tesko obol!en!e u
trdunoci,$
7
1.1.. Prenatalna di!agnostika
Zahvaljujuci prenatalnoj dijagnostici danas je moguce jos u ranoj trudnoci otkriti da
li ce se roditi zdravo dete. Medjutim, zbog izvesnih rizika, iako veoma malih, ona se
ne preporucuje svima.
Metode "renatalne di!agnostike se "re"orucu!u sao u sluca!evia kada "osto!e odred!eni
rizici da se dete rodi sa neko anoali!o ili nasledno bolescu$ 6i rizici su& "re svega/
starost trudnice +"reko 1- godina,& "osto!an!e naslednih bolesti u "orodici& "rethodne
neus"ele trudnoce& ako trudnica vec ia dete sa neki "oreeca!e& ako !e bila izlozena
de!stvu nekih toksicnih ateri!a za ko!e se zna da ogu da ostete "lod& da !e iala neku od
in.ekci!a ko!e ogu da uticu na "lod itd$
% to sluca!u "re"orucu!e se neka od sledecih etoda$
7niocenteza
Prien!u!e se kod trudnica stari!ih od 1- godina da bi se utvrdila o"asnost od #aunovog
sindroa +ongoloidnost,& ako u .aili!i roditel!a "osto!e slicna obol!en!a& ako !e a!ka
"renosilac naslednih bolesti i drugo$ Radi se obicno ized!u )8$ i )($ nedel!e trudnoce$ Saa
"rocedura ni!e bolna& ali ni "ri!atna/ nakon "rethodnih "ri"rea& tanko iglo se ulazi kroz
trbusni zid u atericu i uzia ala kolicina anionske tecnosti ko!a okruzu!e "lod$ O"asnost
da se to "riliko "ovredi .etus !e danas san!ena na na!an!u ogucu eru !er se ceo
"ostu"ak "rati "reko ultrazvuka$
Bio"si!a horionskih cu"ica
Ova etoda da!e analize rani!e od aniocenteze& ized!u 3$ i )0$ nedel!e& sto !e "osebno
znaca!no kada& zbog ne"ravilnog razvo!a "loda& treba da se "rekine trudnoca$ Razlozi za
n!eno izvod!en!e su uglavno isti kao i kod aniocenteze& a i saa tehnika !e slicna/ igla se
uvodi kroz stoacni zid u atericu i uzia uzorak$ 9eo "ostu"ak se "rati "reko ultrazvuka$
:orionske cu"ice su sastavl!ene od celi!a .etalnog "orekla "a n!ihova genetska analiza da!e
ko"letnu sliku o "lodu ko!i se razvi!a$
;ordocenteza
%zia se uzorak celi!a krvi iz "u"canika "loda kako bi se odredio karioti" ' slika hroozoa
"loda$ Obavl!a se od 0*$ nedel!e trudnoce& "a do saog "orod!a!a& kako bi se utvrdile
eventualne ne"ravilnosti u razvo!u "loda$
7l.a'.eto "rotein
Povisen nivo al.a'.eto "roteina u krvi a!ke& su"stance ko!u "roizvodi .etus& oze da ukaze
na "osto!an!e de.ekta neuralne cevi& kao sto !e de.oritet kicenog stuba +s"ina bi.ida, ili na
nedostatak dela centralnog nervnog sistea$ S druge strane& n!ihov snizen nivo oze da
ukaze na "osto!an!e #aunovog sindroa ili nekih drugih anoali!a hroozoa$ 6o !e obican
test krvi i radi se ized!u )8$ i )($ nedel!e trudnoce$
#
1.1.". Provera krvne slike
Prilikom prve posete lekaru treba proveriti krvnu sliku iz nekoliko razloga
Priliko "rve "osete lekaru treba "roveriti krvnu sliku iz nekoliko razloga/ ' da bi se odredila
krvna gru"a i rezus .aktor +R:, ' zbog oguce "o!ave anei!e +ovo treba "roveriti !os
!edno oko 10$ nedel!e trudnoce, ' da bi se utvrdilo da li ste iuni na rubeolu ' zbog
ogucih in.ektivnih seksualnih bolesti +hlaidi!a n"r$,
1.1.#. Razlozi za test urina
Bar jednom mesecno treba uraditi test urina
Ova! test se radi iz nekoliko razloga/ ' da bi se "roverilo "risustvo secera& ko!i oze da ukaze
na oguci di!abet ' da bi se "roverile belancevine& ko!e ogu da ukazu na eventualnu losu
.unkci!u bubrega$ 7ko se u okraci otkri!u u kasni!o! trudnoci& ogu da budu znak
"reekla"si!e +karakterise !e visoki krvni "ritisak& "o!ava otoka i belancevina u trudnoci$$$,&
ko!a oze da dovede do ne"ovol!nog ishoda trudnoce$
1.1.$. Provera nogu% glezn!eva i ruku

Da bi se izbegle neprijatnosti u trunoci treba redono kontrolisati stanje nogu i ruku
%koliko se otican!e nogu !avi u "osledn!i nedel!aa trudnoce& "osebno uvece& to ne treba da
zabrin!ava trudnicu$ 7 zbog "o!ave vena u trudnoci& ove "rovere ni!e na odet raditi "riliko
svake "osete lekaru
1.1.&. 'mniocenteza samo u odred!enim sluca!evima
Ovaj test se radi samo u odredjenim slucajevima. Proverite kada
7niocenteza se radi sao u odred!eni sluca!evia& da bi se "roverilo ia li o"asnosti od
"o!ave ongoloidnosti ili tzv$ S"ine bi.ide +ne"ravilan razvo! strukture kicene ozdine,/ '
ukoliko trudnica ia vise od 13 godina ' ako ste iali slicne sluca!eve u "orodici Posebno
iglo se& kroz trbusni zid& "rodire do aterice i uzia uzorak "lodove vode za analizu$
Naravno& "od kontrolo ultrazvuka$
%
1.2. Normalna Trudnoca
1.2.1. (a!na celi!a
Devojcice se radjaju sa oko milion jajnih celija, ali samo oko !"# njih $unkcionise za
vreme reproduktivnog perioda
Ja!na celi!a se stvara u !a!niku& i ta! "roces se naziva ovulaci!a$ Sasto!i se iz nukleusa& ko!i
sadrzi 01 hroozoa$ #evo!cice se rad!a!u sa oko ilion ovih celi!a& ada se do "uberteta
vecina n!ih degenerise +"ro"adne,$ Sao oko 4-* osta!e u .unkci!i za vree zeninog
re"roduktivnog "erioda$ Svakog eseca& u !a!niku se stvara tzv$ .olikul& u koe se nalazi
tecnost i ala !a!na celi!a$ Pod utica!e hi"o.ize luce se horoni ko!i <bude< us"avanu !a!nu
celi!u$ I !edro !a!ne celi!e "ocin!e da "ri"rea svo!e hroozoe za eventualno o"lod!en!e$ %
!edru se nalazi genetski kod& ci!i su nosioci hroozoi$ 9il! o"lod!en!a !e da se dovede do
s"a!an!a hroozoa dve !a!ne celi!e od dva razlicita "ola$ Posto celi!e svakog l!udskog bica
ia!u "o 48 hroozoa& da bi se stvorila nova celi!a& "otrebno !e da svaki "artner "re"olovi
bro! svo!ih hroozoa$ ;od !a!ne celi!e se ovo "re"olovl!avan!e odvi!a "osle signala iz
hi"o.ize$ I za 0* do 18 casova !a!na celi!a obavi neverovatan "reobraza!& nakon cega !e
s"rena za susret sa s"eratozoido$ 7li& ni to ni!e tako !ednostavno& !er !e neo"hodno da
do susreta dod!e u odred!eno trenutku$
1.2.2. Prica o spermatozoidu

Muskarac ce polne celije proizvoditi od puberteta do smrti
Muskarac od "uberteta "ocin!e da "roizvodi s"eru& ko!a se stvara u testisia$ Za razliku od
zene& on nea zalihe "olnih celi!a& vec ce ih "roizvoditi od "uberteta do srti$ Svaki
s"eratozoid !e ikrosko"ske velicine +"et stotih delova ilietara,& a da bi se .orirao u
testisia "otrebno !e 30 dana$ S"eci.icnog !e izgleda +ia glavu i re",& i !edna !e od
na!an!ih celi!a u organizu$ <=lava< sadrzi 01 hroozoa& ko!i <nose< genetsko nasled!e
uskog "ola& a re" oogucava n!egovo kretan!e$
1.2.3. )ega grudi u trudnoci i posle toga
%aveti
% toku trudnoce u organizu zene dolazi do bro!nih "roena ukl!ucu!uci i one na grudia$
Zlezdano tkivo do!ki& dozivl!ava svo!u konacnu zrelost$ 6ada grudi "osta!u bu!ni!e& a "onekad
ogu biti i bolne$ Nekada se trudnicaa& naravno iz na!bol!e naere& savetovalo da
<"ri"rea!u< svo!e grudi +oeksava!u asiran!e,& a "osebno bradavice +ocvrscu!u&
orozava!u trl!an!e .otiro, za do!en!e$ Sada& kada se zna da !e intenzivno dodirivan!e i
drazen!e bradavica direktno "ovezano sa kontrakci!aa aterice& ovakava <"ri"rea< se ne
savetu!e +narocito u "osledn!e triestru trudnoce,& !er to oze da bude kontrae.ekat
+"obaca! ili "revreeni "orod!a!,$
#a bi ste bili sigurni da "ravilno do!ite svo!e dete i "ravilno "ostu"ate "rea svo!i grudia
vodite racuna o sledece/
> Zauzite "ravilan "oloza! dok do!ite$ Sedite udobno zaval!eni unatrag i bebu "rinosite do!ci$
Ne nagin!ite se nad n!u i ne "okla"a!te !e do!ko$
1)
> Beba treba ustia da obuhvati sto vecu "ovrsinu areole kako bi zaista sisala +desi se da
beba "onekad <vuce< u "razno, i da va ne bi "ovredila bradavicu$
> %koliko va se "o!ave ragade na bradavicaa to !e znak da beba ni!e dobro obuhvatila
do!ku$ Za"atite& beba don!o vilico "ritiska tkivo oko bradavice i na ta! nacin "retace
leko iz do!ke u usta$ 6o !e !ednostavna tehnika ko!u ce te "rien!ivati i "riliko izlazan!a
+kada !e to "otrebno,
> 6ehnika izlazavan!a "odrazueva ehanicke "ritiske na areolu$ 6a! "redeo se obuhvati
"rstia tako sto !e "alac gore& a kazi"rst dole$ Zati se vrsi "ritisak ka dubini do!ke& nikako
ka bradavici& i to sa svih strana + n"r$ u "ravcu kretan!a kazal!ki na satu,$ Za"atite& ne treba
da <cedite< do!ke& vec da istisnete leko iz n!ih$
Prvih nekoliko dana "osle "orod!a!a oze "osto!ati neusklad!enost ized!u a!ke i bebe& t!$
<davan!a i uzian!a< leka$ 7ko "osle "odo!a ne izlazate zaostalo leko riziku!ete da
dobi!ete u"alu do!ki' astitis$
Svaki zasto! leka ia "osledice' grudi "osta!u tvrde& "ovecava se "ritisak u n!ia& !avl!a se
bol& a u sluca!u in.ekci!e i otok i crvenilo $ Sve ove "roene na do!kaa su veoa bolne za
zenu i ukoliko ne oze saa da se izlaza& a oseti da grudi "osta!u tvrde& treba da "otrazi
"ooc strucne osobe$
Obavezno radite/
> odrzava!te licnu higi!enu ruku i do!ki& blagi& neutralni sa"uno i lako vodo
> "osle "orod!a!a ozete "osebno tehniko tretirati uvucene bradavice kako bi ih izvukli i
ocvrsnuli i tako olaksali vaso! bebi a i sebi$ Na!bol!e da va babica ili "atronazna sestra
"okazu na ko!i nacin cete to ciniti$
> "re svakog "odo!a svo!i leko "reazite bradavicu i areolu& !er tako stvarate irisni
kontakt sa bebo& a u!edno i zastitu od in.ekci!e& ragada i astitisa$ Naie& a!cino leko
stvara "ravi zastitni .il u to "redelu$
> "raznite do!ke +izlazavan!e, "osle svakog "odo!a sve dok ne "ostanu eke kao sund!er$
6ehnika !e !ednostavna& a na!bol!e !e da va !e "okazu babica u "orodilistu ili "atronazna
sestra ko!a vas obilazi "osle "orod!a!a kod kuce$
> ukoliko su va grudi nabrekle usled naglog nadolazen!a leka i ne ozete da "ostigneta da
ih izlazate u to trenutku& dozvol!eno !e staviti hladne obloge +aksialno )- inuta,$
;ada se s"reite za do!en!e ili izlazavan!e stavite na do!ke to"le obloge +takod!e
aksialno )- inuta,& kako bi se o"ustili lecni kanali i oogucili lakse <"razn!en!e<
nabrekle do!ke$
> vodite racuna o svo!o! ishrani +!edite voce& "ovrce& unosite dovol!no tecnosti,& ne
konzuira!te alkohol& ka.u& koka kolu i nairnice ko!e sadrze ko.ein& a "osebno izbegava!te
cigarete
Nikada neo!te raditi/
> intenzivno nadrazivati bradavice u toku trudnoce& "osebno ne u "osledn!a tri eseca
> azati kree na bradavice& !er cete ih tako razeksati
11
> asirati celu "ovrsinu do!ke& ne gn!ecite !e i ne radite nista na silu& !er ih ozete "ovrediti i
stvoriti krvne "odlive
> "rekidati do!en!e bebe ukoliko va grudi "ostanu tvrd!e nego sto bi trebalo& !er ce se leko
tako !os vise nagoilati i stvoriti va vece "roblee
> "rekidati do!en!e zbog uvucenih bradavica& !er one nisu "re"reka za us"esno do!en!e$ Beba
ne sisa bradavicu& vec celu regi!u oko n!e$
> "revelike grudi& nabrekle od leka ne treba odelirati "rea ustia deteta& !er se na ta!
nacin "ritiska!u kanali ko!ia leko treba da izad!e
> na silu izvlaciti do!ku iz bebinih usta +zbog vakuua ko!i se stvori "riliko sisan!a, & !er
ozete "ovrediti bradavicu i stvoriti ragade$ Znaci& kada !e "odo! zavrsen "rsto blago
odvo!ite do!ku od bebinih usta kako bi vazduh usao i oslobodio se vakuu$
Realizaci!u ovog teksta "oogli/
dr Ili!ana Mazibrada& ginekolog akuser
dr L!il!ana 7braovic Savic& "edi!atar nutricionista
dr Miodrag Ign!atovic& "edi!atar neonatolog
1.2.4. Usad!ivan!e *implantaci!a+ oplod!ene !a!ne celi!e

%lozen proces koji podrazumeva povezivanje zametka sa sluzokocom materice
%sad!ivan!e o"lod!ene !a!ne celi!e "ocin!e ized!u sestog i sedog dana od o"lodn!e& t!$ 0'1
dana "osto !e o"lod!ena !a!na celi!a +ebrion, dos"ela u su"l!inu aterice$ 6oliko !e& naie&
"otrebno sluzokoci aterice +endoetri!uu, da se "ri"rei i "roeni +anatoski i
.unkcionalno, za "ri!e ebriona$ #a bi usad!ivan!e oglo da se obavi kako treba& ora da
"osto!i sinhronizovan razvo! ebriona +blastociste, i trans.oraci!e sluzokoce aterice '
endoetri!ua$
Ova! "roces se odvi!a "od de!stvo horona :9= +huani horiogonatro"in, ko!i ebrion luci
vec od sestog dana$ Po!acano !e i lucen!e "rostaglandina ? i I& ko!i stiulisu siren!e i vecu
"ro"ustl!ivost ka"ilara u to regionu& cie oogucava!u da i"lantaci!a bude sto e.ikasni!a$
Pod utica!e o"lod!ene !a!ne celi!e +blastociste, izen!ena sluzokoca aterice se deli na tri
dela/ slo! na ko!i nalece o"lod!ena !a!na celi!a +blastocista, naziva se bazalna decidua& ona!
ko!i "rekriva usad!enu blastocistu zove se ka"sularna decidua& a ostali deo sluzokoce ko!i
"okriva unutrasn!u "ovrsinu aterice naziva se "arietalna decidua$
Posle usad!ivan!a& ebrion brzo raste i "oste"eno "odice slo! sluzokoce ko!i !e "rekriva
+ka"sularnu deciduu, "rea su"rotno zidu aterice& i sve vise !e "riblicava slo!u ko!i
"okriva unutrasn!u "ovrsinu aterice +"arietalno! decidui,$ ;ra!e treceg eseca trudnoce&
kada ebrion is"uni atericnu su"l!inu& ka"sularna i "arientalna decidua se s"a!a!u u !ednu$
Moce se reci da od oenta usad!ivan!a o"lod!ene !a!ne celi!e u "roen!enu sluzokocu
aterice "ocin!e trudnoca u "ravo sislu te reci$
12
% !a!no! celi!i se vrlo brzo di.erencira s"ol!ni slo! celi!a ' tro.oblast i unutrasn!i ' ebrioblast$
Iz celi!a s"ol!nog slo!a nasta!e "lodova o"na ' horion +cu"anica,& ko!a !e na "ocetku "o celo!
"ovrsini obrasla +oblocena, <cu"icaa<$ ;asni!e& na vece delu horiona te cu"ice atro.ira!u i
zadrcava!u se sao "rea slo!u sluzokoce aterice na ko!i nalece ebrion$ Od cu"astog
horiona i bazalne decidue kra!e treceg eseca .orirace se "ostel!ica$
=ru"u celi!a unutrasn!eg slo!a ebriona +ebrioblast, grade <tri klicina lista< +ektoder&
ezoder i endoder, iz ko!ih ce kasni!e nastati svi organi "loda$
> Iz endodera se razvi!a digestivni trakt i velike endokrine clezde u n!eu +!etra sa cucno
keso& "ankreas$$$,
> Iz ezodera& ko!i !e ized!u ekto i endodera& razvi!a!u se sva "ot"orna tkiva ' kostani
siste& asno i vezivno tkivo& krv& krvni sudovi& srce$
> Iz ektodera nasta!e koca& kosa& nokti& lo!ne& zno!ne clezde& ali i nervni siste ' ozak&
kicena ocdina i "eri.erni civci$
Ova! razvo! "ocin!e !os u "rvi nedel!aa trudnoce& tako da su na kra!u treceg eseca svi
organi ebriona .orirani +zavrsena organogeneza,$ Od tada se zaetak +ebrion, naziva
.etus& sto znaci da na n!eu vec ogu da se "re"ozna!u svi organi& kao i kod odrasle osobe$
Pot"uno !e .orirana i "ostel!ica& kao i "lodovi ovo!ci sa "lodovo vodo& tako da ce sledecih
eseci sve snage biti userene ka razvo!u sicusnog organiza$
1.2.. Oplodn!a - na!veci susret na svetu
&ajna celija je samo jedan dan spremna za oplodnju i da bi se stvorio novi zivot
susret sa spermatozoidom mora da se desi u tom periodu
Stvaran!e novog zivota na "rvi "ogled izgleda sasvi !ednostavno$ Med!uti& o"lodn!a !e& u
sustini& neverovatan "roces& gde odred!ene stvari ora!u da se dese u "ravo vree i na
"ravo estu$ 9il! o"lod!en!a !e da se s"o!e hroozoi dve !a!ne celi!e& od dva razlicita "ola$
Posto celi!e svakog l!udskog bica ia!u "o 48 hroozoa& da bi se stvorila nova celi!a&
"otrebno !e da svaki "artner "re"olovi bro! svo!ih hroozoa$ ;od !a!ne celi!e se ovo
"re"olovl!avan!e odvi!a "osle signala iz hi"o.ize$ Posle san!ivan!a bro!a hroozoa& !a!na
celi!a biva izbacena iz .olikula u "rosireni deo !a!ovoda& gde se nalaze ro!te ko!e su "ril!ubl!ene
uz !a!nik$ S"eratozoid ce orati da "revali veliki "ut od testisa do !a!ne celi!e& "rolazeci "rvo
kroz telo uskarca& a zati i zene$ ;ad s"era na"usti testise& ona "rolazi izuvi!ani
kanalia "rea seenovodia& ko!i o"et vode ka seeni kesicaa& gde se s"eratozoidi
saku"l!a!u ceka!uci dan o"lod!en!a$ Za vree orgaza& riticne isicne kontrakci!e "oazu
da se sa seeno tecnoscu izbaci i nekoliko desetina iliona s"eratozoida$ 6oko "utan!e&
i !a!na celi!a i s"eratozoid dozivl!ava!u trans.oraci!u i san!u!u bro! hroozoa sa 48 na
01$ %lasko u zenino telo nogi s"eratozoidi nece "reziveti& vec ce sao oko stotinak stici
do !a!ne celi!e$ L!ubavni sastanak ized!u !a!ne celi!e i s"eratozoida !e zakazan na kra!u
!a!ovoda$ 6o !e cilindricni isic iznutra "rekriven tre"l!aa i zlezdaa& sto u oogucava da
"renosi !a!nu celi!u& a zati kada se o"lodi& da !e "rebaci u atericu$ Posto !e !a!na celi!a
sao !edan dan s"rena za o"lodn!u& do susreta ora da dod!e u to "eriodu& da bi se
stvorio novi zivot$ Iako ih u veliko bro!u stigne do !a!ne celi!e& u n!u ce uci sao !edan
s"eratozoid$ On odah da!e znak da se zidovi ko!i !e okruzu!u "ot"uno zatvore& da ne bi
"rodro !os neki s"eratozoid ko!i bi u"ro"astio citav "oduhvat$ ;rug stvaran!a zivota !e na
ova! nacin zatvoren$
13
1.2.". ,moci!e za vreme trudnoce
Period zadovoljstva, ali i uznemirenosti
6rudnoca !e dogad!a! "un !akih eoci!a$ Ova! "eriod velikog zadovol!stva& cesto "rati
uzneirenost i briga zbog neizvesnosti sta ce se desiti kada se "riblizi veliki dan& kao i
nogobro!na "itan!a o toe sta ce biti "osle toga$
Buduci roditel!i cesto ne shvata!u koliku zivotnu "roenu nosi sa sobo dolazak bebe na
svet$ Ponekad izgleda da trudnoca "revise trazi od vas/ orate da "azite sta !edete& ne
ozete bas sve da "i!ete& osecate se ne"ri!atno i "onekad iscr"l!eno$
7li ni to ni!e sve$$ Veza sa vaso& stalno rastuco bebo& !e sibolicna/ ona stiulise
"roizvodn!u horona estrogena i "rogesterona ko!i "ri"rea!u vase telo za "orod!a!$
?oci!e kroz ko!e "rolazite "ovezana su sa vasi ocekivan!ia$ Pocin!ete sebi da "ostavl!ate
bezbro!na "itan!a@ zasto ste sebi to dozvolili& da li cete biti u stan!u da se vratite na "osao& da
li cete biti na!gora a!ka na svetu& zasto se osecate tako usal!eno i da li cete biti u stan!u
da se nosite sa onie sto vas cekaA
6akod!e "osta!ete osetl!ivi na o"asnosti ko!e se !avl!a!u u vaso! sredini& tako da drustveni
"roblei& kao sto su stetnost "usen!a& zagad!enosti vazduha i hrane& od!edno "osta!u
"redet vaseg razisl!an!a$ Oseca! odgovornosti ko!i vas !e obuzeo cini vas "osebno
ran!ivo kada su u "itan!u "roblei sa deco& bilo gde da se ona nalaze$ Vi volite vasu& !os
nerod!enu bebu& ali se u isto vree osecate uzasno s"utano$
Vasa osecan!a ogu da uticu na "orod!a!$ Psihicka uzneirenost oze da ga oteza$ "a zato
"okusa!te da sve svo!e velike brige odstranite "re toga$ Pita!te svog lekara o sveu sto vas
uci$
Med!uti& ne zaboravite da !e sasvi "rirodno brinuti& ako to ne "relazi odred!ene granice/
rod!en!e !e velika ne"oznanica i vecina zena brine zbog toga& bilo da se radi o "rvo ili "eto
"orod!a!u$ Ona vas tera da "reis"itate svaku ogucnost& razvi!ete ehanize kako cete
reagovati u odred!eni situaci!aa& da "lanirate una"red i "ri"reite sebe "sihicki i .izicki za
dogad!a!e ko!i vas oceku!u$< Zato neo!te da brinete zato sto brinete$
1.2.#. -grusavan!e krvi u trudnoci
Da bi se otklonila mogucnost nastanka komplikacija u toku trudnoce a posebno za
vreme porodjaja, neophodno je redovno pracenje cinilaca zgrusavanja krvi
Za vree trudnoce u organizu zene se desava!u znaca!ne "roene$ Jedna od n!ih !e i
"ovecana koagulaciona +zgrusavan!e, s"osobnost krvi$ 6o !e noralna i logicna "o!ava !er se
telo trudnice "oste"eno "ri"rea za e"ilog& "orod!a!$ Povecana s"osobnost zgrusavan!a krvi
!e !edna od era o"reza organiza& da u toku rad!an!a bebe& buduca aa eventualno ne bi
iskrvarila$ Med!uti& ova! bezbedonosni siste nekada oze da se "oreeti i izazove
"roblee$
%koliko "osto!i sun!a da u "orodici trudnice ili kod n!e sae "osto!e "odaci o odstu"an!ia
od noralnih odnosa u sisteu zgrusavan!a krvi& treba uraditi osnovne laboratori!ske testove
kao sto su/ bro! trobocita& .ibrinogen& vree krvavl!en!a& vree koagulaci!e& "rotrobinsko
1
vree$ Istovreeno se uzia!u i cinioci .ibrinolize +"lazinogen ' "lazin, i eventualno B#P
+.ibrin degradira!uci "rodukti,$
% savreeno "orodil!stvu cinioci koagulaci!e se laboratori!ski "rate u toku kontrole trudnoce
ali se ora!u obavezno uzeti i ne"osredno "red "orod!a!& "osebno ako se radi o visokorizicni
trudnocaa gde su ovi cinioci na!cesce "oreeceni +gravidarne toksei!e& "reekla"si!a&
hi"ertenzi!e& in.ekci!e& di!abetes$$$,$ Na ta! nacin ce se otkloniti ogucnost nastanka
ko"likaci!a u toku trudnoce a "osebno za vree "orod!a!a$
1.3 Problemi
1.3.1. .lavobol!e u trudnoci
&edna od neprijatnosti u drugom stanju
% toku trudnoce dolazi do velikih "roena u organizu zene$ Neke od n!ih ova! "eriod
"rovedu bez vecih "roblea& dok druge ia!u an!e ili vece setn!e$ Jedna od ne"ri!atnosti
ko!a "rati drugo stan!e su i glavobol!e$ One se !avl!a!u zbog dugog seden!a i lezan!a& de"resi!e
i "sihickih stresova$
;lasicna igrena se u ovo "eriodu ne !avl!a cesto& a saa trudnoca !e ne "ogorsava& niti
izaziva$ ;od (-C trudnica ko!e ia!u ova! "roble& "osle zavrsenog "rvog troesec!a
si"toi se znatno ublazava!u ili "resta!u$ 6o !e "ovezano sa cin!enico da "ostel!ica& ko!a se
stvara toko "rva tri eseca& "rihvata horonske .unkci!e ko!e su bile vezane za centralni
nervni siste& odnosno delove ozdanih struktura$ Zbog toga intenzitet ozdane cirkulaci!e
biva rasterecen& "a se intenzitet glavobol!a evidentno san!u!e& ili cak "resta!e$
Poznato !e& takod!e& da horoni estrogeni ogu da izazovu igrenozne na"ade delu!uci na
zidove krvnih sudova& dok "rogesteron ne izaziva glavobol!e$
% trudnoci ogu da se !ave i organske glavobol!e& ko!e su vezane za teska obol!en!a '
gravidarne toksei!e +ne.ro"ati!e& "reekla"si!a& ekla"si!a,$
Lecen!e .unkcionalnih glavobol!a se sasto!i u "rieni as"irina +"re"arat acetil'salicilne
kiseline,& "aracetaola& acet'aino'.ena& aino"irina$$$ Zbog oguceg delovan!a na krvnu
cirkulaci!u a!ke& "ostel!ice i "loda& "riena ovih edikaenata u "eriodu trudnoce zahteva
veliku o"reznost& u odnosu na n!ihove doze& i oge se uziati sao uz konsultaci!u sa
ginekologo'akusero$ % ovo "eriodu& za lecen!e glavobol!e se ne se!u koristiti "re"arati
ergotaina$
#anas se u lecen!u glavobol!e trudnica insistira na "rieni niacina +vitaina B1,& kao i B
vitainskog ko"leksa& za!edno sa "re"aratia kalci!ua i agnezi!ua$ 6o !e i nas savet&
ukoliko iate ove "roblee u trudnoci$
1.3.2. /oliko kilograma bi zena trebalo da dobi!e tokom trudnoce0
'dealno je da zena u trudnoci ne dobije vise od () kilograma
% "roseku bi trudna zena trebalo da dobi!e 5 do )0 kilograa $ 6ezina se u trudnoci "ovecava
zbog bebe +0&3 ' 1&8 kilograa, i n!enog "oocnog sistea +8&1 ' )*&( kilograa, u ko!i
s"ada!u "alcenta& anioticka tecnost& dodatna krv$$$ 7ko se zena ugo!i vise od )0 kg& dobice
1!
visak asnoce ili nagoilavan!e tecnosti& ko!i ogu da isko"liku!u trudnocu ili da
"rouzroku!u "roblee "osle "orod!a!a$ 6ezina na "ocetku raste "oste"eno& cak se kod neke
zene desava da "rod!e i vise eseci "re nego sto l!udi "riete da su trudne$ Stabilna tezina
znaci da se telo ada"tiralo na novo stan!e$ 7li kako trudnoca na"redu!e& tako se uveceva i
zel!a za hrano$ % "roseku& zena se ugo!i ) ' 0 kg toko "rva tri eseca$ 7ko trudnica "ati
od !utarn!ih ucnina& oze da se desi i da izgubi nekoliko kilograa u "rva tri eseca$ #rugo
troesec!e trudnoce !e vree kada se na!vise dobi!a na tezini/ -&4 kilograa to !est -**
graa nedel!no& od cega na bebu odlazi sao ) kilogra$ 6oko treceg troesec!a dobi!a se
oko 4$- kilograa& ali beba tada vec ia 0$3 do 1$8 kg$ Ne"osredno "red "orod!a!& obicno
"restane da se "ovecava tezina i ni!e nista neobicno ako trudnica u to "eriodu cak i izgubi
neki kilogra$
1.3.3. 1ta !e to serklaz0

%erklaz se radi u lokalnoj ili opstoj anesteziji, uglavnom u *. mesecu trudnoce
Sta !e to serklazA ;ada "osto!i slabost grlica aterice& to !est kada "osto!i o"asnost da se
trudnoca zavrsi "re vreene "rien!u!e se !ednostavna o"erativna etoda ' serklaz$ %koliko
se ginekoloski i klinicki "regledo utvrdi da !e s"ol!asn!e i unutrasn!e usce aterice
otvoreno za *&- do ) "a cak i 0 centietara& serklaz !e neo"hodan$ Serklaz se radi u lokalno!
ili o"sto! anestezi!i& uglavno u )0$ nedel!i trudnoce +1$ esec,$ % izuzetni sluca!evio
oze da se "rieni i rani!e a nekada se serklaz radi u 8$ ili 3$ esecu kako bi se s"recio
"revreeni "orod!a!$ O"eraci!a se sasto!i u stavl!an!u kruznog sava oko grlica aterice& na
nivou unutrasn!eg usca kako bi se ono zatvorilo$ ;oristi se sintetski +na!lonski, konac ko!i se
skida 0) dan "re ocekivanog "orod!a!a$ Posle stavl!an!a serklaza "re"orucu!e se izbegavan!e
.izickih na"ora i koriscen!e "re"arata Pre"ara i Progesterona$ <Slabost< ili o"ustenost
unutrasn!eg usca oze da dovede do siren!a usca& "rsnuca "lodovih ovo!aka i nakon toga
izbacivan!a "loda$ %zroci slabosti unutrasn!eg usca su na!cesce traue iz "rethodnih trudnoca
ili grubo instruentalno siren!e za vree "oboca!a& a nekada !e razlog i in.ekci!a$ Med!uti i
kod zena ko!e nisu rad!ale& zbog horonskih "oreeca!a oze da dod!e do o"ustan!a ovog
dela organa za re"rodukci!u "a !e i kod n!ih neo"hodno uraditi serklaz kako bi se sacuvala
beba$ Pro.esor Milan Jevreovic& ginekolog'akuser
1.3.4. 2ekovi i do!en!e

+ezeljeni e$ekti lekova u toku dojenja
Priena lekova u toku do!en!a !e uslovl!ena n!ihovi "relazo +trans.ero, u leko i zavisna
!e od svo!stva leka& krvotoka do!ke i sastava leka +belancevine& asti& enzii& ug$ hidrati,$
Medikaente& u "rinci"u& treba davati a!ci "osle "odo!a& a "re na!druzeg "erioda sna
novorod!enog deteta$
Posto novorod!ence ia nize vrednosti krvnih seruskih "roteina zbog nedovol!nog vezivan!a
lekova& oni ogu da budu "risutni u veci koncentarci!aa u krvotoku& cie ce is"ol!iti i
snazni!e e.ekte& nego kod odraslih osoba$ Posto lekovi ko!e !e dobila a!ka "relaze i u krvotok
"loda& kod n!ega ogu da is"ol!e nezel!ene e.ekte$ 6o su n"r/ #iaze"a +Bensedin, ' dete !e
"os"ano& sul.onaidi +zutica,& ;o.ein +ka.a uzneireno dete,$ :e"arin& lek za regulisan!e
koagulacionih "oreeca!a skoro i ne "relazi u leko& kao i antibiotici iz reda ainoglikozida
+za in.ekci!e,$
1$
1.3.. 2ekovi u trudnoci

+ezeljeni e$ekti lekova u trudnoci
Is"ol!avan!e nezel!enog +teratogenog, e.ekta leka zavisi od "erioda trudnoce& vreena kada
!e "rien!en& kolicine +doze, ko!a !e data& duzine "riene& kao i genetskih osobina trudnice i
"loda i zdravstevnog stan!a a!ke$
Satra se da ukoliko lek oze da izazove nezel!ene +teratogene, e.ekte& a "rien!en !e u
"rve dve do tri nedel!e "osle zaceca& u na!vece bro!u sluca!eva dolazi do s"ontanih "obaca!a
+u edicini "oznati <e.ekat sve ili nista<,$
Period organogeneze +ebiogeneze,& t!$ "rvih 8* dana od zaceca !e na!kriticni!e za nastanak
al.oraci!a !er se u ovo "eriodu stvara!u organi "loda$ Za ostecen!e centralnog nervnog
sistea na!kriticni!i !e "eriod od )- do 0- dana od zaceca& za srce od 0* do 4* dana& za
eksteritete od 0- do -* dana$ Posto se "eriodi stvaran!a odred!enih organa "okla"a!u&
istovreeno ogu da se !ave al.oraci!e i na vise organa$ Posle "rvog triestra trudnoce
+5* dana,& osi genitalnog sistea& zuba i centralnog nervnog sistea& stvaran!e organa
"loda +organogeneza, !e zavrseno$
Nakon tog "erioda tzv$ <stetni< lekovi vise ne ogu da izazovu al.oraci!e& ali ogu da
uticu na .unkcionalne "oreeca!e organa& kao i na zasto! u rastu "loda$
Lekovi se na osnovu stetnih +teratogenih, e.ekata u trudnoci dele u 1 gru"e/
)$ Lekovi ko!i sigurno ia!u teratogeni e.ekat
0$ Lekovi sa sun!ivi de!stvo
1$ Lekovi ko!i nea!u teratogeno de!stvo
#a bi u trudnoci lecen!e bilo sto racionalni!e& na!"re treba da se "ostavi di!agnoza za "rienu
odreDenog edikaenta$ 7 ukoliko !e tretan "otreban& treba koristiti na!"oznati!e
"re"arate& ko!i su dugo u u"otrebi& i za ko!e se zna da su bezbedni$ Med!uti& i n!ihova
"riena treba da bude sto kraca +t!$ sao ukoliko !e neo"hodna,& uz obaveznu kontrolu
stan!a trudnice i "loda$
I kada se uzia!u antibiotici& neo"hodno !e da se na!"re "ostavi tacna di!agnoza$ Priera
radi& "ovisena telesna te"eratura ne se saa "o sebi da bude razlog za n!ihovu "rienu&
sto se inace cesto dogaDa$ %koliko "osto!i ogucnost& trebalo bi "re "riene antibiotika
uraditi ikrobioloski "regled +sa identi.ikaci!o uzrocnika obol!en!a, i odrediti antibiogra&
kako bi se "rienio odgovara!uci antibiotik$ Oni ko!i "okazu!u toksicne i nezel!ene e.ekte u
odnosu na "lod +tetraciklin& hloran.enikol& doksiciklin& stre"toicin& kanaicin& ri.adin, treba
iskl!uciti iz "riene u "eriodu trudnoce$ Sul.onaidi +heotera"eutska sredstva "rotiv
in.ekci!a, uglavno nea!u toksicnih e.ekata na a!ku& ali ogu izazvati zuticu "loda +zbog
nerazvi!enosti !etre "loda i neogucnosti da neutralise n!egovo de!stvo,$
% trudnoci ogu da se "rien!u!u lekovi kod ko!ih nisu otkriveni stetni +teratogeni, e.ekti na
a!ku i "lod +"enicilin i gru"a antibiotika ' ce.alos"orini +Pentreksil& Longace.& 7"icilin,& a tu
ozeo sa izvesno dozo o"reza da ubro!io i ?ritroicin$
17
Mozda ce neko "rietiti da niso naveli vitaine& oligoeleente i enzie ko!i se takod!e
ku"u!u u a"oteci kao i ostali lekovi$ Med!uti& oni s"ada!u u tzv$ ortoolekularne su"stance&
t!$ "redstavl!a!u ateri!e bez ko!ih organiza ne oze noralno da .unkcionise& i ko!e se
uzia!u noralno redovno ishrano$ 7li& ako nisu u n!o! dovol!no "risutne& treba ih uneti u
vidu edikaenta& tzv$ <lekovitih dodataka ishrani<$
Prea savreeni edicinski shvatan!ia na svaki lek treba& i"ak& gledati kao oguce
teratogen +stetan,& "a se zbog toga treba vrlo striktno "ridrzavati indikaci!a i kontraidikaci!a
datih u u"utstvu svakog od n!ih$ 7 lekar ko!i ih "re"isu!e ce vrlo "azl!ivo "ratiti trudnocu i
stan!e a!ke ko!a ih koristi& kao i stan!e n!enog "loda$
1.3.". Pusen!e i trudnoca
Do sada je pronadjeno vise od "## sastojka duvanskog dima, od kojih je vesina
izuzetno stetna za ljudski organizam, posebno u $azi njegovog $ormiranja
Pusen!e i trudnoca #obro !e "oznata cin!enica da a!ke ko!e u toku trudnose "use& rad!a!u
decu sa san!eno "orod!a!no tezino +za 0-*'1** g an!e,& a cesce i nedonesenu decu$
Ovi navedeni e.ekti su "otvrda delovan!a vise su"stanci iz duvana& a ne sao nikotina& kako
to nogi isle$ #uvanski di !e ko"leksan i u n!eu !e do sada "ronad!eno cak vise od -**
sasto!aka/ nikotin& ugl!en onoksid +9O,& nitrozaini& razni katrani& kadi!u$$$ E"EPlod ne
dobi!a dovol!no kiseonik #uvanski di sadrzi )'-C ugl!enonoksida& sto odgovara kolicini
ko!a se nalazi u izduvni gasovia autoobila$ %gl!enonoksid se vezu!e za heoglobin u
"lucia trudnice ' "usaca i stvara karboksiheoglobin& ko!i ne oze vise da "renosi kiseonik
+sto !e osnovna .unkci!a heoglobina,$ Posto ugl!enonoksid "rolazi kroz "ostel!icu& na ta!
nacin !e ugrozena .unkci!a "ostel!icnog krvotoka& !er "lod ne dobi!a dovol!nu kolicinu
"otrebnog kiseonika$ Poznato !e& naie& da i u na!noralni!o! situaci!i dete u aterici
"okazu!e tzv$ <Mont ?verest sindro<& t!$ uvek u nedosta!e kiseonik$ %koliko a!ka "usi&
ova! "roble "osta!e daleko veci$ Nikotin lako "rolazi kroz "lacentu % eks"erientia na
rezus a!unia !e dokazano da ova! otrovni sasto!ak duvana dovodi do san!enog "rotoka
krvi ized!u a!ke i "loda +"reko "ostel!ice,& cak za 1*C& cie se ob!asn!ava i an!a
"orod!a!na tezina bebe$ 6o oze da bude i razlog "ovesanog bro!a "revreenih "orod!a!a& ali
i s"ontanih "obaca!a$ Interesantna su novi!a istrazivan!a "ro.esora 7rnolda ;lo"era
+?dinburg,& ko!i !e dokazao da nikotin stiulise "rodukci!u oksitocina +ko!i se u akuserstvu
koristi za izazivan!e "orod!a!a,$ On "odstice atericne kontrakci!e& izaziva!usi "revreeni
"orod!a! i s"ontani "obaca!$ Sta se u organizu desava "osle !edne "o"usene cigarete& iz
ko!e se resorbu!e oko !edan g nikotinaA % kardiovaskularno sisteu dolazi do stiulaci!e
vegatativnog nervnog sistea ' si"atikusa +ko!i ni!e "od kontrolo nase vol!e,$ 6o izaziva
grcen!e krvnih sudova u kozi +vazokonstrikci!a,& siren!a +vazodilataci!a, u isicia& zati do
ubrzanog srcanog rada +tahikardi!a,& "ovisen!a gorn!eg +sistolnog ')- hg, i don!eg
+di!astolnog ')* hg, "ritiska$ ;od trudnice sa osteceni srce i krvni sudovia oze
da dod!e do ozbil!nih "osledica$ Nikotin "ovesava koncentraci!u asnih kiselina u krvi&
dovodeci do ateroatoze +talozen!e asti u krvni sudovia,& a kasni!e ogu da se nataloze
i trobociti i da nastane troboza krvnih sudova +"oznate su "usacke noge,$ E"EJedna
cigareta oze da unisti )** g 9 vitaina Zbog toga "usaci treba da "oveca!u unosen!e
vitainskih su"stanci u organiza$ ;adi!u !e "osebno rizican Savreena edicina u
"osebno rizicne .aktore "usen!a svrstava kadi!u$ %tvrd!eno !e da "usaci ia!u 4'- "uta
vecu koncentraci!u kadi!ua u organizu& od ne"usaca$ Ova! etal oze da dos"e u telo i
"ute hrane ili zbog industri!skog zagad!en!a atos.ere$ Is"itivan!a su "okazala da ga u krvi
ne"usaca ia oko ) ikrogra& ali ta koncentraci!a ni!e toksicna$ Jedna cigareta u "roseku
sadrzi )'0 ikrograa kadi!ua& od cega se u organiza unese *&)'*&0g$ ;od "usaca !e
koncentraci!a kadi!ua u organizu ized!u 3'( ikrograa& sto ia toksicni e.ekat$ ;od
osoba ko!e nea!u dovol!no gvozd!a u organizu +sto !e cest sluca! kod trudnica& "osebno
kod onih ko!e "use, koncentraci!a kadi!ua se "ovecava$ Postel!ica "redstavl!a relativno
dobru zastitu .etusa od ovog etala& ali ne u "ot"unosti$ Nivo kadi!ua u .etalno! cirkulaci!i
1#
i "lodovo! vodi !e& i"ak& "ovisen kod dece ci!e a!ke "use$ E"ENeo"hodna do"una Otkriveno !e
da kadi!u izaziva hi"ertenzi!u +visoki krvni "ritisak,& kao i tzv$ oksidativni stres& kada se
"ovecava "risustvo <slobodnih radikala< ko!i negativno delu!u na celi!e i "loda i a!ke$ On
blokira delovan!e cinka& zastitnika .unkci!e enzia& ainokiselina& "roteina& ko!i stite organe
a!ke i "loda$ N!egovo nagoilavan!e oze da izazove ostesen!e bubrega& !etre& "a cak i
"ankreasa$ Ova! etal& takod!e& oneogucava delovan!e selena na iunolosko i
etabolicko "lanu$ #e.icit cinka i selena kod trudnica ko!e su "usaci treba u svako sluca!u
nadoknaditi "rieno "re"arata ko!i ih sadrze$ #e.icit gvozd!a +anei!a, "os"esu!e delovan!e
kadi!ua& "a !e neo"hodno da se i on do"uni& "osebno kod zena ko!e su nastavile da "use i
u trudnoci$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1.3.#. 3akcinaci!a u trudnoci
,akcinacija se ne preporucuje u toku trudnoce, osim u situacijama kada je ozbiljno
ugrozeno zdravlje majke
7ko se vakcinise trudnica& stvorena antitela "relaze od a!ke& "reko "ostel!ice& do "loda$ Na
ta! nacin se "ostize i n!egova zastita& ali se istovreeno delu!e na n!egov iunoloski siste$
7ko se kod trudnice& kao "osledica de!stva vakcine !avi visoka te"eratura i kardiovaskularni
si"toi& oni ogu da izazovu i <"atn!u "loda<$ Zive vakcine ko!e izaziva!u virei!u
+"risustvo virusa u cirkulaci!i trudnice, su "osebno o"asne& !er virusi ogu da "rod!u kroz
"ostel!icu i dovedu do teratogenih +stetnih, e.ekata na "lod$
6akod!e& "osto!i ogucnost ostecen!a "loda ukoliko se "rii vakcina "rotiv rubeole i variole
+velikih bogin!a,& dok "rotiv zute groznice i dec!e "aralize ni!e za"azen stetan e.ekat$ 7ko
trudnica "lanira da "utu!e u zel!e sa endeski bolestia +7.rika& 7zi!a,& na!bol!e !e da
odlozi "utovan!e$ 7li ukoliko ni!e u ogucnosti da saceka "orod!a!& u to sluca!u oze da
"rii "olio vakcinu& vakcinu "rotiv zute groznice& kao i vakcine "rotiv ti.usa i kolere& ko!ia su
a!ka i beba sao relativno zasticeni& a ko!e nea!u stetne e.ekte na "lod$
7ko !e buduca a!ka dosla u kontakt sa obol!en!e ko!e oze ozbil!no da ugrozi n!eno
zdravl!e& tek "osle detal!nih klinickih i laboratori!skih analiza& i uz n!enu saglasnost ' oze da
"rii vakcinu ili seru ako se radi o sledeci obol!en!ia/ he"atitis 7& B& besnilo& tetanus&
di.teri!a& orbili& zuta groznica$
;od ovih bolesti !e veci rizik od ko"likaci!a ko!e izaziva!u& nego od vakcinaci!e$
% trudnoci !e n"r$ dozvol!ena kako aktivna& tako i "asivna zastita od tetanusa$ 7ko trudnica
ia indikaci!u +in.iciranu "ovredu, za antitetanusnu zastitu i ako !e vakcinisana& ali ni!e
"riila revakcinaci!u "osledn!ih deset godina& treba !e obavezno revakcinisati$ Na ta! nacin se
zasticu!e i "lod$ 7ko !e ova! interval kraci od - godina& onda revakcinaci!a ni!e "otrebna$
Prea na!novi!i saznan!ia kod "rve vakcinaci!e "rotiv tetanusa kod trudnica sa * krvno
gru"o otkriveni su "oviseni nivoi antitela za antigene 7 i B krvne gru"e& sto oze izazvati
7B senzibilizaci!u$ Naie& kada "lod ia 7B& 7 ili B krvnu gru"u& a!ka stvara antitela "rotiv
svog "loda sto oze& kao i kod R: senzibilizaci!e da dovede do n!egovog ozbil!nog ostecen!a$
O toe akuser ko!i vodi trudnocu i "orod!a! ora da vodi racuna$
Zato& "re nego sto odlucite da se u trudnoci vakcinisete "rotiv bilo ko!e bolesti& na!bol!e !e da
se "re toga konsultu!te sa svo!i ginekologo ' akusero& ali i odgovara!uci s"eci!alistia
' in.ektologo i iunologo$
1%
% svako sluca!u& vodite racuna o toe da se ukoliko ne "osto!e "osebni razlozi za to&
vakcinaci!a ne "re"orucu!e u toku trudnoce$
1.3.$. Tabela lekova

-abela stetnih i verovatno stetnih lekova u trudnoci
Lekovi ko!i sigurno ia!u stetan e.ekat u trudunoci
9arbaaze"in +"rotiv grceva, ' al.oraci!e +de.oriteti, u "redelu loban!e i lica&
kardiovaskularne al.oraci!e centralnog nervnog sistea
9Fclo"hos"haid +citostatik, ' al.oraci!e "rsti!u& oka& rasce" ne"ca
#iethzlstilbestrol +sintetski estrogen, ' "oreeca! u razvo!u vagine i aterice& slabi!a
razvi!enost testisa& ne"lodnost
#oGFcFcline +antibiotik, ' obo!enost zuba
?thanol +zlou"otreba alkohola, ' al.oraci!e +de.oriteti, u "redelu loban!e i lica&
nenoralnosti ekstreiteta i san!en rast glave
Jodidi +"rotiv kasl!a i in.ekci!a,' .etalna strua +"oreeca! u stvaran!u stitne zlezde,
MethotreGat +za reuatska obol!en!a, ' anoali!e skeleta& srt "loda
6estosteron +uski "olni horon, ' uskoban!ost zenske dece
6etracFclini +antibiotici, ' obo!enost zuba
6halidoid +sedativ za siren!e, ' anoali!e lica i sluha
Lekovi ko!i verovatno ia!u stetan e.ekat u trdunoci
7s"irin +blokira stvaran!e "rostaglandina, ' cesce al.oraci!e
9odein +"rotiv bolova, ' razne al.oraci!e
#iaze"a ' anoali!e usta& lica i srca
)3'B' estradiol +estrogen' zenski "olni horon, ' urinarne anoali!e
:alo"eridol +za uiren!e, ' nesigurne anoali!e
Meclizin +"rotiv alergi!skih reakci!a, ' anoali!e usta i lica
MedroGF"rogesteron +horon, ' uvecan!e klitorisa
1.3.&. /ako bolesti usta i zuba uticu na razvo! ploda0
-rudnice sa bolesnim desnima imaju vecu sansu da rode bebu male telesne tezine
pre odredjenog termina
;ako bolesti usta i zuba uticu na razvo! .etusaA O znaca!u zdravl!a desni u trudnoci na!bol!e
govore rezultati novih istrazivan!a ko!i ukazu!u da trudnice sa bolesni desnia ia!u vecu
sansu da rode bebu ale telesne tezine "re odred!enog terina$ Istrazivaci nisu !os uvek
sigurni sta !e uzrok& ali "ret"ostavl!a!u da su krivci bakteri!e "laka i toksini ko!e oslobad!a!u
direktno u krvotok$ Oni ogu negativno da uticu na razvo! .etusa$ 6oko saog u"alnog
"rocesa u desnia biva!u sintetisane razlicite su"stance ko!e su u stan!u da stiulisu siren!e
grlica i kontrakci!e atericnog isica$ Ova studi!a !e otvorila novo "ol!e istrazivan!a& i
ozeo da oceku!eo da ce se sledecih nekoliko godina ustanoviti da li veza zaista "osto!i& i
ko!i su to ehanizi ko!i dovode do ko"likaci!a$ ;aenac i bakteri!ski "lak& ko!i se nalazi
is"od ivice desni& iritira!u tkivo i dovode do sve vece u"ale$ Ove naslage ne ogu da se
eliinisu "ran!e i .losiran!e zuba& vec !e "otrebno da se& uz inialnu "ovredu tkiva&
2)
uklone +u stoatolosko! ordinaci!i,$ Intervenci!u !e na!bol!e obaviti toko drugog triestra
trudnoce$ Odrzavan!e dobre oralne higi!ene !e na!bol!i nacin da se izbegnu ili bar uan!e
"roblei sa desnia i zubia toko trudnoce$ 6o "odrazueva teel!no cetkan!e zuba
na!an!e dva "uta dnevno i "azl!ivo .losiran!e bar !edno u toku dana$ Is"iran!e usta to"lo
slano vodo ili sredstvia za is"iran!e +nikako ih ne treba gutatiH, oze da siri si"toe
u"ale desni$ doc$ dr #e!an Markovic
1.3.14. -asto trudnice gube zube
+e postoji ni jedan naucni dokaz da se kalcijum gubi iz zubnih tkiva tokom trudnoce
Zasto trudnice gube zubeA Mae se cesto zale da su i zubi <"ro"ali< u trudnoci& zbog toga
sto !e beba <"oku"ila< kalci!u za n!ihovu izgradn!u$ 6o nikako ni!e istina$ Ne "osto!i ni !edan
naucni dokaz da se kalci!u gubi iz zubnih tkiva toko trudnoce$ Ova tvrdn!a !e duboko
ukoren!ena zabluda& ne sao kod nas& nego u celo svetu$ ;alci!u& ko!i !e neo"hodan za
bebin razvo!& a!ka treba da obezbedi "ravilno i izbalansirano ishrano$ 7li& ako se !avi
n!egov nedostatak& aino telo ce& zbog deteta& <zrtvovati< kalci!u iz svo!ih kosti!u$ Sao
zubi biva!u "osted!eni$ E"E%tica! horona I"ak& cin!enica !e da !e zubni kvar +kari!es, cesci
toko trudnoce& dok su u"ale desni +gingivitisi, i "ot"ornog a"arata zuba +"eriodontitisi,
noralna "o!ava$ % ovo "eriodu zubi se cesce klate& "rodubl!u!u se "arodontalni dze"ovi i
"ovecava kolicina gingivalne tecnosti$ 6rudnoca& saa "o sebi& dovodi do stoatoloskih
"roblea$ Bakteri!ski "lak !e iskl!ucivi i !edini krivac za nastanak kari!esa& gingivitisa i
"eriodontitisa$ Med!uti& "osto trudnice !ace reagu!u na bakteri!ski "lak ' dolazi do
"ogorsan!a si"toa u"ale$ Po!acavan!e gingivitisa +u"ale desni, se obicno "rvi "ut !avl!a
toko drugog eseca trudnoce i dostize aksiu u oso$ Naie& u drugo esecu se
"ovecava koncentraci!a "rogesterona i estrogena& a u oso dostize na!visi nivo$ San!en!e
intenziteta u"ale desni u deveto esecu !e "aralelno sa san!en!e nivoa "rogesterona i
estrogena$ Jasno se uocava da "osto!i direktan odnos ized!u koncenraci!e horona i
ste"ena u"ale$ E"E;iselost usne du"l!e Osi ocigledne uloge horona "osto!i !os niz .aktora
ko!i ogu da dovedu do cesce "o!ave zubnog kvara i u"ala desni toko trudnoce$ Mucnine i
"ovracan!a u "rvi esecia en!a!u kiselost u usno! du"l!i& tako da se stvara!u idealni
uslovi za gubitak ineralnih ateri!a sa "ovrsine zuba$ Zati& dolazi do "roena u bro!u i
sastavu ikroorganizaa u zubno "laku& a kao sto so vec rekli& odbrabeni ehanizi
organiza drugaci!e reagu!u na n!ega u "eriodu graviditeta$ E"ELosa oralna higi!ena 6reci i
na!vazni!i .aktor !e losa oralna higi!ena$ 6rudnice cesto& "reoku"irane drugi "robleia
zaboravl!a!u da vode brigu o svo!i zubia i desnia$ Ne islio sao na svakodnevno
"ran!e i cisen!e zuba konce +.losiran!e,$ Vrlo !e vazna i "ravilna ishrana$ 9esti <zaloga!cici<
ized!u obroka& tako uobica!eni u trudnoci& nece sao rezultirati visko kilograa nego i
"o!avo zubnog kari!esa$ ;aenac i bakteri!ski "lak& ko!i se nalazi is"od ivice desni& iritira!u
tkivo i dovode do sve vece u"ale$ Ove naslage ne ogu da se eliinisu "ran!e i .losiran!e
zuba& vec !e "otrebno da se& uz inialnu "ovredu tkiva& uklone +u stoatolosko! ordinaci!i,$
Intervenci!u !e na!bol!e obaviti toko drugog triestra trudnoce$ Odrzavan!e dobre oralne
higi!ene !e na!bol!i nacin da se izbegnu ili bar uan!e "roblei sa desnia i zubia toko
trudnoce$ 6o "odrazueva teel!no cetkan!e zuba na!an!e dva "uta dnevno i "azl!ivo
.losiran!e bar !edno u toku dana$ Is"iran!e usta to"lo slano vodo ili sredstvia za
is"iran!e +nikako ih ne treba gutatiH, oze da siri si"toe u"ale desni$ doc$ dr #e!an
Markovic dr 7na Pucar
21
1.3.11. /ako pobediti nesanicu u trudnoci0
Promenljivi nivo hormona u trudnoci moze da utice na vas san
;ako "obediti nesanicu u trudnociA %"rkos uvek "risutno uoru& "roenl!ivi nivo horona
oze da vas drzi budno toko noci$ Resen!e/ Redovno se bavite laksi vezbaa u toku
dana ko!e ce va "ooci da uvece usnite bez "roblea@ San!ite kolicinu ka.e& "osebno u
drugo delu dana@ S"ava!te u zaraceno! i svezo! "rostori!i@ Po"i!te to"lo leko "red
s"avan!e$ % trece troesec!u "roblei sa s"avan!e "osta!u sve ucestali!i$ %zbud!eni ste i
zabrinuti$ Istusira!te se "re s"avan!a@ Praktiku!te vezbe dubokog disan!a i o"ustan!a@ 9ita!te
ili gleda!te neki le" .il dok ne zas"ite$
1.3.12. 5lizanacka trudnoca
+akon ucestale primene in vitro .vestacke/ oplodnje visestruke trudnoce su postale
sve cesce
;ako nasta!u blizanciA O"lod!en!e !edne ili dve !a!ne celi!e ogu da nastanu !edno!a!cani ili
dvo!a!cani blizanci +onozigotni ' !edno!a!cani )-'0*C i dizigotni ' dvo!a!cani (*C,$
Jedno!a!cani blizanci Jedno!a!cani su uvek istog "ola i veoa su slicni +kao lik u ogledalu,$ Oni
nasta!u deobo !edinstvene zaetne osnove u rano! .azi razvitka +"re nego sto se usadi
!a!asce,$ %vek ia!u za!ednicku "ostel!icu i skoro nikad odvo!ene "lodove ovo!ke$ 6akod!e&
ia!u iste nasledne osobine i iste krvne gru"e +kada n"r$ "osto!i neslagan!e krvnih gru"a
znaci da nisu !edno!a!cani,$ #vo!a!cani blizanci #vo!a!cani blizanci nasta!u iz dve !a!ne celi!e
istog .olikula ko!e biva!u istovreeno o"lod!ene$ Med!uti& "osto!i ogucnost da istovreeno
budu o"lod!eni iz dva .olikula +"oliovulaci!a ' sto !e veoa retko,$ N!ihove "ostel!ice su
odel!ene& svaka ia svo! voden!ak i anionske o"ne$ Ovi blizanci uvek ia!u i "ot"uno
odvo!en "lacentni krvotok$ Zasto !e to vaznoA Priliko "orod!a!a& ukoliko !e rec o
!edno!a!cani blizancia ko!i ia!u isti krvotok& ukoliko se nakon rod!en!a "rvog blizanca ne
"odveze "u"cana vr"ca& drugi blizanac oze da iskrvari$ Nekada krvotok ni!e sietricno
razvi!en "a !edan blizanac oze bol!e da na"redu!e na racun drugog$ Visestruka trudnoca
o"terecu!e nogo vise organiza a!ke nego noralna& "osebno n!en kardiovaskularni
siste& bubrege i !etru$ Zbog toga su i ko"likaci!e nogo cesce +gravidalna toksei!a&
hi"ertenzi!a& "revreeni "orod!a! i s"onatani "obaca!& kao i ne"ravilan "oloza! "ostel!ice&
zbog tesnih uslova u aterici,$ ;ako se sigurno utvrd!u!e blizanacka trudnocaA %ltrazvuko
se na!sigurni!e utvrd!u!e da li trudnica ceka !ednu ili vise beba& ada iskusni!i ginekolozi to
cesto ogu da otkri!u i obicni klinicki "regledo$ ;akav "oloza! blizanci ogu da zauzu
u atericiA Na!cesci !e "oloza! kada su oba deteta okrenuta sa glavo na dole& sto se satra
i na!"ovol!ni!o situaci!o za "orod!a!$ Med!uti& ogu da "osto!e i neke druge ogucnosti/
da !edan zauze "o"recni ili kosi stav& zati da !edan od n!ih "redn!aci glavico a drugi
karlico$ Na!ne"ovol!ni!i "oloza! za "orod!a! !e kada "rvi na"redu!e karlico& a drugi glavo&
sto se naravno oze una"red utvrditi ultrazvuko$ Ova! "oloza! oze da dovede do teske
ko"likaci!e +tzv$ kolizi!a blizanaca,& kada se "lodovi zaglave i oneoguce n!ihovo noralno
rad!an!e$ Zbog velike o"asnosti "o zivot i dece i a!ke& kada dod!e do ovakve situaci!e&
"orod!a! se ora zavrsiti carski rezo$ ;ako se obavl!a "oroda! kada !e u "itan!u blizanacka
trudnocaA ;ada oba deteta "redn!ace glavo& "rvo se "orodi !edno& "a onda drugo i takav
"orod!a! obicno "rod!e bez ikakvih ko"likaci!a$ Proble oze da se !avi zbog toga sto !e
aterica "rerastegnuta& "a su kontrakci!e aterice nogo slabi!e i "orod!a! oze da bude
"roduzen$ %koliko !e !edan od blizanaca zauzeo "o"recni ili kosi "oloza! "orod!a! se resava
carski rezo$ Posle "orod!a!a kod blizanacke trudnoce uvek treba obratiti "azn!u na oguca
krvaren!a zbog "rerastegnute aterice i velike "ovrsine ko!u zauzia "ostel!ica& "a se& zbog
toga& ova! deo "orod!a!a ora s"rovesti sa "osebno "azn!o$ 9eo tok "orod!a!a blizanaca
ora da se vodi uz ultrazvucni nadzor !er se blizanacka trudnoca i sa "orod!a! satra!u
visokorizicni$ Zbog toga !e "otrebno da uslovi za "orod!a! budu aksialno "ovol!ni& da se
22
s"rovodi u dobro organizovano "orodilistu sa eki"aa za stalni i intenzivni nadzor "orodil!e$
Ieleo bih da u"ozori ae ko!e oceku!u blizance da i celoku"na trudnoca ora da se
s"rovodi "od stalni nadzoro lekara i sa "osebni rezio$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1.3.13. 5olovi u krstima
0radja zene ima veliki uticaj na pojavu bolova, kao i kretanje
Zbog cega se !avl!a bol u krstiaA Rani!e se govorilo da se u toku trudnoce karlica
<odl!ubl!u!e<& ed!uti& ta! izraz ni!e adekvatan$ Naie& hrskavica ko!a s"a!a karlicne kosti
tada oeksa& kako bi dozvolila karlici da se& zbog rad!an!a& rasiri$ Zena zbog toga oze da
dobi!e !ake bolove u krstia& ali na svu srecu oguce ih !e ublaziti$ Pedeset odsto trudnica
ia bolove u led!ia& a kod trecine !e uzrocnik u"ravo ' karlica$ Bolovi se !avl!a!u u krstia& i
to naizenicno sa !edne i druge strane& ili sa obe strane istovreeno$ % neki sluca!evia se
!avl!a bol ko!i se siri "rea bedru& zbog "ritiska na ishi!adicni +bedreni, zivac& a takvo stan!e
se zove "eri.erni isi!as$ E"ESta utice na "o!avu bolaA Organiza se "ri"rea za "orod!a! i
gotovo od saog "ocetka trudnoce u n!eu se luce horoni ko!i uticu na karlicu kako bi se
olaksao "orod!a!$ Oni& "ak& delu!u na ligaente ko!i se nalaze na zadn!o! strani karlice$ E"E
;ada se zena "revise rasiri& !avl!a se bol u krstia$ =rad!a zene ia veliki utica! na "o!avu
bolova& kao i kretan!e$ Med!uti& "onekad se desava da zena dobi!e bolove sao u "rvo!
trudnoci& i nikada vise$ ;od drugih& "ak& "rve trudnoce "rod!u bez "roblea& da bi se bolovi
iznenada "o!avili u sledeco!$ Onia ko!e ia!u !ake bolove& obicno se "re"orucu!e da nose
elasticni "o!as ko!i ce stabilizovati kicu$ E"E#a li !e oguce ukloniti bolA Biziotera"euti ia!u
obica! da kazu da se na!bol!i <"o!as< nalazi u glavi i nogi zenaa !e dovol!no da se
"ridrzava!u n!ihovih u"utstava$ Med!uti& kod nekih trudnica "ooc .iziotera"euta nea
e.ekata& "a se n!ia "re"orucu!e da "okusa!u i sa neki drugi& alternativni etodaa$
%koliko su bolovi toliko !aki da uticu na o"ste stan!e trudnice i "o!avu stresa& bolovan!e !e u
svako sluca!u neo"hodno$ ;od vecine zena bolovi nestanu ubrzo "osle "orod!a!a& ed!uti&
ali bro! trudnica ia bolove i duze vree nakon tog "erioda$ E"E;ako da ublazite boloveA '
Skratite korake ' Obratite "azn!u na drzan!e$ ;ada stoak "oraste& ne krivite kicu una"red
' 6rudite se da izbegavate ste"enice$ 7ko va !e tesko kada se "en!ete uz n!ih& "okusa!te da
idete unazad$ Lakse !eH ' #obro !e da se "uno krecete& ali !e na!bol!e da "ravite "okrete ko!i
"od!ednako o"terecu!u kicu sa obe strane$ ' Izbegava!te da nosite i "odizete teske stvari$
7ko neate drugog izbora& o"teretite "od!ednako i levu i desnu stranu$ ;ada nesto "odizete&
bol!e !e da cucnete& nego da savi!ete kicu$ ' Presvlacite se u sedece "oloza!u
1.3.14. /a6a i trudnoca
-rudnice ne bi trebalo da piju vise od jedne solje ka$e dnevno
#a li trudnice se!u da "i!u ka.uA Prosecna dnevna doza ko.eina& ko!i !e sasto!ak ka.e& ca!a&
raznih kola na"itaka i cokolade& trebala bi da bude oko 0-* g +!edna sol!ica ka.e,& a na!veca
-** g +dve sol!ice,$ %koliko se ko.ein unosi u organiza u veci dozaa on oze da bude
toksican& i da izazove nezel!ene "o!ave& kao sto su nesanica& neir& drhtan!e& "rezno!avan!e&
razdrazl!ivost& zu!an!e u usia +tinitus,& kao i ubrzan rad srca i "ovisen nivo krvnog "ritiska$
Prea savreeni klinicki i .arakoloski istrazivan!ia n!egova u"otreba u trudnoci
oze da dovede do snizene "orod!a!ne tezine "loda$ Prea bro!ni studi!aa& ko!e !os nisu
zavrsene& konzuiran!e vece kolicine ka.e u trudnoci oze da "rouzroku!e i s"onatne
"obaca!e$ Stoga se trudnicaa& ko!e insistira!u na n!eno koriscn!u& "re"orucu!e na!vise 0-*
' 1** g dnevno ' sto znaci da !e dozvol!ena sao !edna sol!ica ovog tako "o"ularnog crnog
na"itka$ 6oko graviditeta trudnice bi trebalo da vode racuna o toe da ne "i!u istovreeno
ca!& koka kolu i !edu cokoladu +sve sadrzi ko.ein, !er& i u to sluca!u& ogu da se !ave blazi
si"toi delovan!a ove su"stance& kao sto su nesanica& neir& razdrazl!ivost ili
"rezno!avan!e$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
23
1.3.1. )a!bol!i poloza!i za san

Od petog meseca trudnoce jedan od problema sa kojim se trudnice susrecu je i kako
pronaci odgovarajuci polozaj za spavanje
Na!bol!i "oloza!i za s"avan!e % rano! trudnoci ni!e nikakav "roble "ronaci odgovara!uci
"oloza! za s"avan!e$ 7li& od "etog eseca to vec "ocin!e da "redstavl!a "roble$ Lezan!e na
stoaku ni!e vise "re"orucl!ivo& !er "ritiskate bebu& a ni!e ni ko.orno$ I s"avan!e na led!ia
!e van svake diskusi!e$ ZastoA % ovo "oloza!u aterica "ritiska tzv$ venu <cava<& na!vazni!u
"utan!u ko!a vraca krv u srce$ ?vo ko!e "oloza!e za s"avan!e u trudnoci "re"orucu!u
strucn!aci/ ' Na levo! strani/ Malo "odignite +zgrcite kolena, i stavite !astuke ized!u n!ih$
S"avan!e na levo! strani !e na!idealni!e u trudnoci !er !e <vena 9ava< iza aterice i alo vise
udesno& tako da beba ne oze da !e "ritisne$ ' Na desno! strani/ Ova! "oloza! ni!e tako dobar
kao "rethodni& ed!uti& u svako sluca!u !e "rihvatl!ivi!i od s"avan!a na stoaku ili led!ia$
' Na led!ia& ali sa "odignuti uzglavl!e i blago okrenuti na stranu/ Podu"rite led!a sa
!astucia& tako da va gorn!i deo tela bude "odignut u odnosu na don!i& da biste izbegli
"ritisak na <vena 9avu<$ Stavite !astuk i is"od desne strane don!eg dela led!a& tako da budete
blago okrenuti na levu stranu$ Neki zenaa !e na!udobni!e s"avan!e u udobno! .otel!i& sa
"odignuti nogaa na drugo!$ 9ak i ukoliko "ronad!ete neki so"stveni& originalni "oloza! ' a
koliko cudan bio ' slobodno nastavite tako da s"avate ako va "ri!a$
1.4. Ishrana
1.4.1. /o!a 7rana !e na!bol!a za vas i vasu bebu0
-o sto treba da jedete za dvoje, ne znaci da mora da bude dvostruko
;o!a hrana !e na!bol!a za vas i vasu bebuA ' Na"ravite tabelu ' "odsetnik& na ko!o! cete
"roveravati datue i vrstu hrane ko!u ste uzeli$ ' Pazite kada !e u "itan!u alkohol$ Neke zene
"resta!u da ga konzuira!u u "ot"unosti& druge ' sao u "rva tri eseca$ 7ko nastavite da
"i!ete& uradite to u inialni kolicinaa ' nikako vise od 0 case vina ili !edne case "iva
dnevno$ ' Pazite na na"itke ko!i sadrze ko.ein/ ca!& kakao& koka'kolu& kao i ka.u$ Velike
kolicine nisu dobre ni za vas& ni za vasu bebu$ ' Ras"ita!te se o is"ravnosti vode u vase
kra!u$ 7ko "osto!i i na!an!a sun!a u n!en kvalitet& bice bol!e da "i!ete .lasiranu vodu$ 7ko
!e voda u casi "una hlora& saceka!te da se slegne& "re nego sto !e "o"i!ete$ ' Lekovito bil!e
oze da bude od "ooci toko trudnoce i "o rod!en!u bebe& kada su u "itan!u lakse tegobe$
I"ak& neke bil!ke i ul!a ogu da budu o"asne za trudnicu& zato se "re n!ihovog koriscen!a
konsultu!te sa strucn!ako$ ' #a bi izbegli rizike od in.ekci!a& sirovo eso treba uvek da
drzite s"od kuvane hrane u .rizideru@ "erite ruke nakon sto dod!ete u dodir sa sirovi
eso@ dobro ga skuva!te& "erite "ovrce i voce "re u"otrebe$ ' 7ko do!ite& neo!te da
en!ate nacin ishrane odah nakon "orod!a!a& iako ce vasa "otrazn!a za hrano biti veca
nego toko trudnoce$ Beba ce da navikne na ukuse ci!e !e uzorke "riala "ute "lacente& i
lakse ce da "rihvati do!en!e ako su ukusi slicni$ ' Povrce ne treba "revise da kuvate& !er ce
onda da izgubi hranl!ivost$ ;u"u!te sveze nairnice i kuva!te ih na "ari kad god !e to oguce$
' Neo!te da "usite$ 7nkete su "okazale da !e "usen!e veoa stetno u trudnoci$ E"E
Izbegava!te toko trudnoceH :rana ko!u ceo nabro!ati !e u tesno! vezi sa trovan!e& zato bi
trebalo da !e izbegnete/ ' Jetra i n!eni "roizvodi& ' Stari& slani sirevi ' Sirova i slabo kuvana
!a!a& ili bilo ko!a hrana ko!a sadrzi nekuvana !a!a ' Penast sladoled& "osebno ona! iz a"arata '
Ne"asterizovano leko +izuzev ako ga skuvate, ' ;uvana hrana ko!a !e sta!ala duze vree '
Skol!ke ' Sirovo ili slabo kuvano eso E"E:rana ko!u treba konzuirati ' Zitarice sa leko
2
+korn'.leks, ' ;uvan "asul! naazan na hleb ' ;uvani kro"ir sa kuvani "asul!e ' Sardine
na tostu ' Sendvic sa sunko i siro ' Povrce ili sos od "arada!za ' ;uvani "irinac sa
"iletino ili svin!etino ' Voce i vocni !ogurt$ ' #oaci vocni kolac ' E"ESta !e "otrebno vaso!
bebiA 7ko "lanirate trudnocu& vree !e da "ocnete da razisl!ate o svo!o! ishrani$ %koliko !e
vasa trudnoca stigla kao "ri!atno iznenad!en!e& "ocnite da razisl!ate o "roeni nacina
ishrane +naravno& ukoliko !e neadekvatan,$ Prva tri eseca trudnoce su na!vazni!a u razvo!u
bebinih organa$ Zbog toga !e izbalansirana ishrana izuzetno vazna u ovo "eriodu$ 6ri nedel!e
"osle zaceca& bebino srce& krvni sudovi& ozak i kicena ozdina "ocin!u da se razvi!a!u$
Ized!u cetvrte i ose nedel!e srce "ocin!e da kuca& i .orira!u se "luca& bubrezi i !etra$
Po!avl!u!u se i genitalni organi$ Posle treceg eseca "ocin!e da .unkcionise "lacenta$ Pre toga
!e beba direktno zavisila od toga sta !ede a!ka& a zahval!u!uci "ostel!ici +"lacenti, ona oze
da uzia sao ono sto !o! !e "otrebno$ 7ko se ne hranite kako val!a& oseticete ne"ovol!ne
e.ekte ishrane "re nego beba$ E"ESta !e "otrebno vaaA 6o sto treba da !edete za dvo!e& ne
znaci da ora da bude dvostruko& stalno u"ozorava!u strucn!aci$ 7ko !e vasa ishrana
adekvatna& tezina va nece "redstavl!ati "roble$ % isto vree& u "eriodu trudnoce treba
zaboraviti na bilo kakve di!ete& !er ogu da budu veoa o"asne$ Izbalansirana ishrana od
saog "ocetka trudnoce& oogucava da ne dobi!ete vise kilograa nego sto !e "otrebno& a
da& sa druge strane& unesete dovol!no hranl!ivih sasto!aka i za vas i za vasu bebu$ 6o nikako
ne znaci da "icu& haburgere i slatkise treba "ot"uno da izbacite iz ishrane& ali "azite da
kolaci i cokolade ne zaene hranu ko!a va !e "otrebna$ ;obinaci!a nairnica iz sledecih
gru"a ce vasu ishranu uciniti zdravo i izbalansirano$ Naravno& ne orate uvek da izaberete
istu kobinaci!u/ #orucak ' #!us& korn .leks sa leko& "arce hleba sa dzeo& tvrdo
kuvana !a!a& sol!a ca!a$ %zina ' Voce& ili ka.a i nekoliko biskvita$ Rucak ' Sendvic sa ribo&
vocna salata& !abuka& !ogurt& d!us$ Po"odnevna uzina ' Pre"eceni hleb naazan siro& vocna
salata ili keks$ Vecera ' Peceni kro"ir& "irinac& "iletina& "ovrce& sveze voce i !ogurt$ Pred
s"avan!e ' 9asa leka i "arce hleba& ili cini!ica neslanih grickalica i zitarica$ E"EVitaini
Razgovara!te sa svo!i doktoro o uzian!u vitaina$ Neki su o"asni ako se uzia!u u
veliki kolicinaa& drugi& kao gvozd!e& su sao "onekad "re"orucl!ivi$ Izbegava!te/ ' Sve sto
sadrzi velike kolicine vitaina 7 i # +ne sete da uziate vise od )0-* cg dnevno,$ Posto!e
dokazi da velike kolicine ovog vitaina ogu da "rouzroku!u al.oraci!e "loda "ri
"orod!a!u$ ' Sve sto sadrzi "revise gvozd!a +nikako vise od )* g,& !er oze da dovede do
"roblea +kao sto to oze i "realo gvozd!a, zatvora& loseg varen!a i ucnina$ E"E#obre
kobinaci!e ;obinaci!e ovih nairnica su osnov "ravilne ishrane u trudnoci/ E"E=ru"a )/
:leb& zitarice& "irinac& rezanci i kro"ir Jedite - obroka dnevno& a 8 ili 3 ako ste vegetari!anac
+!edan obrok oze da bude cini!a zitarica,$ E"E=ru"a 0/ Voce i "ovrce& ukl!ucu!uci sveze
sokove kao i suseno voce$ 6akod!e& zaled!eno "ovrce i voce da!u isto vitaina kao i sveze$
Jedite - i vise obroka dnevno& sa na!an!e dva obroka od voca i "ovrca$ E"E=ru"a 1/ Mleko&
!ogurt i sir Izbegava!te "unoasne sireve& !er sadrze aditive$ Jedite 1 ' 4 obroka dnevno&
ukl!ucu!uci ) sol!u leka$ E"E=ru"a 4/ :rana bogata "roteinia& kao sto !e eso& riba&
grasak& "asul!& !a!a& lesnik i razno see Jedite dva obilna obroka dnevno& ako !edete eso$
7ko ste vegetari!anac& !edite obroke graska& "asul!a& kao i 1 velike kasike seenki i lesnika i
!edno !a!e$
1.4.2. 3itamin , - prevenci!a od porod!a!a
1oristan je u trudnoci kao prevencija od spontanih pobacaja
Izvori vitaina ?/ so!a& suncokret& "senicne klice& see bundeve$$$ #nevne "otrebe u trudnoci
' )** g$ Radi "revenci!e s"ontanih "obaca!a nekada se "re"orucu!e i -** g ovog
vitaina$ N!egov e.ekat !e "ovol!ni!i u "risustvu oligoeleenta ' selena& "a se ove dve
su"stance cesto koriste za!edno$
2!
1.4.3. -asto !e gvozd!e na!potrebni!e trudnicama0
+edostatak gvozdja u trudnoci izaziva tzv. sideropenicnu anemiju
Nedostatak gvozd!a u trudnoci izaziva tzv$ sidero"enicnu anei!u& sto oze da se ustanovi
laboratori!ski "ute& odred!ivan!e ne sao bro!a eritrocita +crvenih krvnih zrnaca, vec i
nivoo gvozd!a u krvi trudnice$ Neo"hodno !e znati da kada se gvozd!e uzia u "reventivne
svrhe ili u toku tera"i!e& "osle dve nedel!e koriscen!a treba na"raviti dvonedel!nu "auzu kako
bi enzi ' trans.erin ogao i dal!e da vrsi zastitnu iunolosku i antibakteri!sku .unkci!u$
Naie& ikroorganizia !e za razvo! takod!e "otrebno ' gvozd!e$ S druge strane& trans.erin
i ne dozvol!ava da ga iskoriste za razvo!& vec ga "renosi do tkiva i celi!a$ Zato& ako se
gvozd!e koristi duze vree& oze da dod!e do zasicen!a trans.erina& a tada bakteri!e ogu
lakse da dod!u do gvozd!a$ Priroda se "obrinula da u trudnoci nivo trans.erina bude visi&
"osebno u "lacenti$ Med!uti& on donosi gvozd!e do "lacente& ne "rolazeci kroz n!u$ 6ako
oze da se desi da trans.erin a!ke bude zasicen do 1*C& a "loda cak (*C& sto znaci da
a!ka ora da odbrani "lod$ #nevne "otrebe kod trudnica i do!il!a ' 1 do 1&- g$
1.4.4. /olike su potrebe za vitaminom 8 u trudnoci0
1oristi se u preventivne i terapijske svrhe
Priena vitaina 9 oze da bude dvo!aka/ u "reventivne i tera"i!ske svrhe$ % "rvo sluca!u
se koristi kada se covek "ri"rea za velike na"ore& kada se oceku!e gri" ili "rehlada& "re
o"eraci!a& u trudnoci i "re "orod!a!a$ % tera"i!ske svrhe se koristi kod anei!a& krvaren!a&
in.ekci!a& trovan!a& obol!en!a srca i krvnih sudova& u lecen!u osteo"oroze i otklan!an!u stetnog
utica!a slobodnih radikala$ Ia ga na!vise u "a"rici& "arada!zu& ku"usu& "oorandzi& liunu&
!agodi$$$ #nevne "otrebe kod odraslih l!udi ' )** g$ Ne se se "redozirati& !er se danas
satra da oze da bude stetan u veliki kolicinaa$
1.4.. 9e6icit cinka - :bolest: savremene populaci!e
+ajneophodniji dojiljama i trudnicama
Zasto je vazno da unosimo cink Danas se smatra da je od tzv. oligoelemenata,
posle gvozdja, cink na drugom mestu po vaznosti za ljudski organizam. Posto
organizam nije sposoban sam da ga proizvodi, potrebno je da se unese putem
medikamenata ili dodataka ishrani. 2ink se nalazi u mesu, ribi, jajima, psenicnim
klicama i posebno u pivskom kvascu, mleku i buteru. Dnevne potrebe za trudnice 3
(" mikrograma. Dobro je da se koristi zajedno sa vitaminima 4 i 2.
1.4.". /o!e namirnice su na!vazni!i izvori kalci!uma0

+ajvazniji izvori kalcijuma u ishrani ljudi su mleko i mlecni proizvodi
:rana bogata kalci!uo stabilizu!e nervne i "sihicke .unkci!e +snizava razdrazl!ivost, i
otklan!a nesanicu& sto !e cesto kod zena& "osebno trudnica& ozbil!an "roble$ 6rudnicaa !e
dnevno "otrebno oko ) -** g kalci!ua$ Na!vazni!i izvori kalci!ua u ishrani l!udi su leko i
lecni "roizvodi$ Ia ga dosta i u kostun!avo vocu +orah& lesnik& bade, i so!i$ ;od nekih
2$
trudnica i do!il!a oze da se& zbog nedovol!nog unosen!a kalci!ua& !avi tzv$ <reverzibilna<
+"rolazna, osteo"oroza& ko!a se "osle zavrsetka trudnoce i do!en!a "ovlaci& !er etaboliza
kalci!ua dolazi u okvire u ko!ia !e bio i "re trudnoce$
1.4.#. -asto trudnice treba da uzima!u multivitamine0
Preventivna i terapijska upotreba vitamina, minerala i oligoelemenata se
preporucuje samo u odredjenim situacijama, jer njihovo bezrazlozno koriscenje
moze da bude stetno
Sta su to ultivitainiA Vitaini& kao i inerali i oligoeleenti su su"stance ko!e su
neo"hodne za noralnu razenu ateri!a i regulisan!e rada endokrinog& iunoloskog&
nervnog& krvno'sudovnog i ostalih sistea u organizu$ Posto l!udski organiza ne oze
sa da ih "roizvede& ora!u da se unesu "reko hrane$ ;ada treba u"otrebl!avati ovako
kobinovane "re"arateA #e.icit +nedostatak, "o!edinih vitaina& oligoeleenata i inerala se
cesto !avl!a& "osebno u trudnoci& za vree do!en!a i dec!e dobu$ N!ihova "riena !e& zbog
toga& dobrodosla !er "o!ednostavl!u!e "ostu"ak koriscen!a svakog "onaosob$ Vazno !e znati da
su relativno niske doze "o!edinih sasto!aka kobinovanih "re"arata tako na"ravl!ene da& osi
nadoknade& oni i stiulisu celi!ske .unkci!e organa a!ke i n!enog "loda$ Posto!i& ed!uti& i
"ot"uno "ogresno isl!en!e da velike kolicine ovih ateri!a& ko!e "relaze dnevne "otrebe&
.avorizu!u o"tialno zdravstveno stan!e$ 6o ni!e sao sku"o& vec oze da bude i stetno ako
!e u"otreba nekontrolisana$ #anas !e "ot"uno !asno da !e !edan od na!vazni!ih "reduslova u
ishrani trudnice& kao i dece u .azi intenzivnog rasta& ravnoeran unos ovih ateri!a u
organiza$ Osi vec navedenog stiulativnog delovan!a na etabolicki i iunoloski siste
organiza& "osebno su znaca!ne za izgradn!u kostanog sistea "loda& ali i za s"recavan!e tzv$
"rolazne osteo"oroze a!ke$ % .azi do!en!a su ove "otrebe cak dvostruko vece& !er a!ka
ora da obezbedi hranu i za svo!e odo!ce$ E"E?nergetske i dnevne "otrebe u vitainia i
ineralia Potrebe Van trudnoce 6rudnoca Laktaci!a Vitaini rastvorl!ivi u vodi 6iain ' B)
+g, )$) J*$4 J*$- Ribo.lavin ' B0 +g, )$1 J*$1 J*$- Niacin +g ekvivalenata, )4 J0 J-
Piridoksin ' B8 +g, 0 J*$8 J*$- 9obalain ' B)0 +ikrogr, 1 J) J) Bolna kiselina +'II', 4**
J4** J)** 7skorbinska kiselina ' c +g, 8* J0* J4* Vitaini rastvorl!ivi u astia
+obavezno uz !elo, 7 ' +ikrogr R?, (** J0** J4** # ' +ikrogr, )* J- J- ? ' +g a'6?, (
J0 J1 Mineralne ateri!e ;alci!u +g, (** J4** J4** Bos.or +g, (** J4** J4** Jod
+ikrogr, )-* J0- J-* =vozd!e +g& BeJJ, )( J1*'8* J1*'8* Magnezi!u +g, 1** J)-*
J)-* 9ink +g, )- J- J)*
1.4.$. /o!a !e uloga magnezi!uma u trudnoci0
+eophodan je za $unkcionisanja nerava i misica
Magnezi!u !e neo"hodan za .unkcionian!e nerava i isica$ Bil!na hrana !e bogata ovi
ineralo$ Nalazi se u zeleno grasku& "asul!u& socivu& so!i& ali i u "lodovia kao sto su
orasi& kako& i "lodovi ora$ Posebno !e vazno n!egovo "risustvo u "rocesia stvaran!a ali i
trosen!u energi!e& cie se oogucava noralan rad srca i krvnih sudova$ Povecava i
ot"ornost "rea in.ekci!aa& san!u!e verovatnocu nastanka zucnih i bubreznih kaenova a
"oaze i u odbrani od stresa$ Potreban !e u toku graviditeta i do!en!a$ #nevno "otrebna doza
!e oko 4-* g$ ;oriscen!e ovog eleenta u tabletaa ni!e "re"orucl!ivo u duze
vreensko "eriodu& "osebno kod srcanih i bubreznih bolesnika& t!$ ako trudnice ia!u takve
"roblee$ Ne treba ga uziati za vree !ela !er vezu!e zeludacnu kiselinu i oeta varen!e$
Na!bol!e delovan!e is"ol!ava ako se koristi za!edno s vitaino 7& 9 i kalci!uo$ Vece doze
se "re"orucu!u osobaa ko!e konzuira!u alkohol$
27
1.5. Oboljenja
1..1. 9a li su srcana obol!en!a prepreka za rad!an!e deteta0
5aksa srcana oboljenja nisu prepreka za radjanje zdravog deteta, ali se kod teskih
srcanih bolesnika trudnoca ne preporucuje
#a li su srcana obol!en!a "re"reka za rad!an!e detetaA ;od trudnica sa srcani obol!en!ia
oze da dod!e do "oreeca!a u "rotoku krvi ized!u a!ke i "loda +kroz "ostel!icu,& sto
oze da utice na tok trudnoce$ Prevreeni "orod!a!& s"ontani "obaca! i rad!an!e dece sa
an!o tezino su ozbil!ni!e "osledice ko!e ogu da se !ave zbog srcanih obol!en!a& a
nekada ogu da budu vitalno ugrozeni i "lod i a!ka$ Posto!e dve gru"e kardiovaskularnih
obol!en!a ko!a ogu da ugroze a!ku i n!en "lod/ ), Stecena obol!en!a srca& ko!a su na!cesce
reuatskog "orekla& dovode do "oreeca!a na srcano isicu +iokardu,& na sluzokozi ko!a
oblaze koore i "retkoore +endokard,& kao i na zaliscia ko!i regulisu "rotok krvi$ Proene
na zaliscia ogu da dovedu do suzen!a +stenoze i insu.ici!enci!e, i "oreeca!a "rotoka krvi
ized!u koora i "redkoora i velikih krvnih sudova$ 0, %rod!ene srcane ane& kao sto su
de.ekti u grad!i zidova srca +koora i "redkoora,& ogu da budu i visestruki& i da oteza!u
zdravstveno stan!e zene& "osebno ako !e trudna$ Za "ravilnu ori!entaci!u i di!agnozu srcanih
obol!en!a neo"hodna !e "rocena .unkcionalnog ka"aciteta srca$ Ona se radi kod "aci!entkin!a
ko!e zele da rode dete& ili su vec trudne& a "osto!e si"toi +ili tegobe, ko!i ukazu!u na neko
srcano obol!en!e$ E"E;lasi.ikaci!a u trudnoci #anas !e o"ste "rihvacena "re"oruka N!u!orskog
kardioloskog drustva& t!$ "rakticna& klinicka i .unkcionalna klasi.ikaci!a srcanih obol!en!a u
trudnoci$ Ona se zasniva na sub!ektivni i ob!ektivni si"toia& i u zavisnosti od .izickog
na"ora "osto!e 4 gru"e/ ' 6rudnice sa laksi obol!en!e srca& ko!e nea!u ogranicen!a u
uobica!eno! .izicko! aktivnosti$ ;od n!ih se ne !avl!a!u si"toi kao sto su/ zaor& lu"an!e
srca& otezano disan!e +dis"nea, ili angiozni bol zbog stezan!a srca$ Lakse tegobe ia!u sao u
toku tezih .izickih aktivnosti$ ' 6rudnice sa kardiovaskularni obol!en!ia ko!ia su
ogranicene .izicke aktivnosti$ Kena se& u ovo sluca!u& u stan!u irovan!a ili za vree laksih
.izickih aktivnosti& oseca sasvi dobro$ Med!uti& kod tezih na"ora !avl!a se lu"an!e srca&
nedostatak vazduha& "a !e "otrebno da se .izicki na"ori ogranice$ ' 6rudnice iz trece gru"e
ia!u izrazenu slabost srca$ One se& "riliko irovan!a& relativno dobro oseca!u& ali i na!laksa
.izicka aktivnost oze da izazove razlicite tegobe +lu"an!e srca& nedostatak vazduha& bol,$
Zato i !e ona ogranicena& a ni!e dozvol!en ni na!an!i na"or$ ' % ovu gru"u su svrstane
trudnice ko!e su teski srcani bolesnici$ Za vree svake .izicke radn!e& kod n!ih se !avl!a!u
"oreeca!i srcanog rita i rada$ Ove "aci!entkin!e nisu "osted!ene tegoba cak ni "riliko
irovan!a$ Satra se da trudnice iz "rve i druge gru"e ogu da rad!a!u decu& naravno uz
"azl!ivu kontrolu akusera i kardiologa$ Porod!a! bi& "o "ravilu& trebalo da se zavrsi u
"orodilistia ko!a su o"rel!ena za savreeni nacin vod!en!a "orod!a!a "o "rinci"u !edinice
intenzivne nege& da bi oglo na vree da se reagu!e& ako !e to neo"hodno$ Inace& insistira se
na "orod!a!u vaginalni "ute& bilo s"ontano& ili uz "ooc vakuu ekstraktora i .orce"sa
+kl!esta,$ 9arski rez se izbegava zbog oguce "o!ave troba i eboli!a u "redelu srcanih
zalistaka$ %koliko se radi o "aci!entkin!i iz trece ili cetvrte gru"e& treba !o! ukazati na
"osledice& zbog ko!ih ne bi trebalo da rad!a$ Prea "re"oruci svetskih .orua akusera i
kardiologa& ukoliko bolesnice iz "osledn!e dve gru"e& i"ak& ostanu u drugo stan!u& trebalo bi
"rekinuti trudnocu& u dobro is"lanirano! anestezi!i$ 7li& ako !e trudnoca uzna"redovala& onda
!e neo"hodna izuzetna o"reznost$ ;od "aci!entkin!a iz trece gru"e se insistira na vaginalno
"orod!a!u& uz intenzivnu negu i "rienu vakuua ili .orce"s ekstraktora "loda$ Retko se
desava da "aci!entkin!e iz cetvrte gru"e ostanu u drugo stan!u& a !os red!e da iznesu
trudnocu do saog kra!a$ Med!uti& ako se to i"ak dogodi& "orod!a! ora da se zavrsi
iskl!ucivo carski rezo& na!cesce u saradn!i ginekologa i kardiologa& "a cak i kardiohirurga
+i& naravno& u kardioloski ustanovaa,$ E"E#a li !e obavezna stalna kontrola trudnice ko!a !e
srcani bolesnikA Obavezna !e stalna kontrola trudnice ko!a !e srcani bolesnik& i to u
visokos"eci!alizovani klinicki ustanovaa$ Osi neo"hodnih kardioloskih lekova& treba
voditi racuna o "rieni edikaenata ko!i ogu da ugroze "aci!entkin!u$ Pre"orucu!e se
2#
redovna u"otreba vitainskih "re"arata +"osebno ? i 9,& kao i enziskih su"stanci i inerala$
Zene ko!e "lanira!u "otostvo& a ste"en srcanog obol!en!a kod n!ih ni!e !asno utvrd!en& treba
da se "re trudnoce obavezno konsultu!u sa ginekologo i kardiologo$ 6akod!e& ukoliko !e
"otrebno da se kod "aci!entkin!e uradi kardiohirurska korekci!a& treba !e zavrsiti "re trudnoce$
Laksa srcana obol!en!a nisu "re"reka za rad!an!e zdravog deteta& dok se kod zena ko!e ia!u
tesku slabost srca& cak i u savreeni edicinski uslovia& trudnoca ne "re"orucu!e$ Pro.$
dr Milan Jevreovic
1..2. 'nemi!a u trudnoci

Malokrvnost .anemija/ moze da utice na tok trudnoce i razvoj ploda, i zato je treba
na vreme otkriti i leciti
Zbog cega se !avl!a anei!a u trudnociA % toku noralne trudnoce bro! krvnih celi!skih
eleenata se uvecava& kao i za"reina tecnog dela krvi +"laze, cak za ) do 0 litra$ Priroda
to cini da bi trudnicu odbranila od eventualnog krvaren!a& zbog cega !e za"reina "laze
"ovecana za 0- do -* C& a eritrocita +crvenih krvnih zrnaca, za 0* do 1-C$ S obziro da !e
"ovecan!e ase eritrocita an!e od "ovecan!a za"reina "laze +<razblazavan!e<,& za vree
trudnoce oze da se !avi anei!a +alokrvnost,$ Na ova! nacin nasta!e !edan <relativni< oblik
alokrvnosti& !er uku"an bro! eritrocita& u stvari& ni!e san!en$ Med!uti& "osto za vree
noralnog vaginalnog "orod!a!a dolazi do gubitka oko -** l krvi& n!ena za"reina se vraca
u noralne okvire odah "osle rad!an!a deteta$ E"E;o!i su si"toi alokrvnosti u trudnociA
Bro! leukocita +belih krvnih zrnaca, se za vree trudnoce takod!e "ovecava& dok se bro!
trobocita +krvnih "locica zaduzenih za "rocese zgrusavan!a krvi, bitno ne en!a$ Blage
anei!e obicno "rolaze bez ikakvih tegoba$ 6ezi oblici su "raceni alaksaloscu& bledilo&
gubitko a"etita i ucnino$ %koliko se radi o izuzetno tesko! anei!i& trudnica se oseca
klonulo i otezano dise$ Ona !e veoa rizicna& kako za a!ku& tako i za "lod$ Interesantna !e
cin!enica da los soci!alno ekonoski status utice na "ovecan!e bro!a sluca!eva anei!e u
trudnoci$ E"E;ako se di!agnostiku!e alokrvnostA Pored si"toa o ko!ia ce vas obavestiti
trudnica& a ko!i lako ogu i da se uoce& treba uraditi laboratori!ska is"itivan!a krvne slike& sto
se i u noralno! trudnoci radi bar !edan"ut esecno$ E"EOblici alokrvnosti u trudnoci ;od
trudnih zena ogu da se !ave sledeci oblici alokrvnosti/ Prvi i na!cesci !e anei!a zbog
nedostatka gvozd!a& ko!a utice i na san!en!e bro!a i "roenu kvaliteta crvenih krvnih
zrnaca$ =vozd!e !e "otrebno za stvaran!e heoglobina u eritrocitia& ci!a !e glavna uloga
"renosen!e kiseonika iz "luca u tkiva& i ugl!endioksida ' iz tkiva u "luca$ 6o se "ostize
vezivan!e kiseonika i ugl!endioksida za gvozd!e$ Zato !e vazno da se na "ocetku trudnoce
laboratori!ski utvrdi sa kakvi rezervaa buduca a!ka ulazi u trudnocu$ Na "rier& kod onih
zena ko!e su iale obina enstrualna krvaren!a dolazilo !e do vecih gubitaka gvozd!a i
n!egove rezerve su an!e +!edan l "une krvi& u noralni okolnostia sadrzi *&- g
gvozd!a,$ 6oko trudnoce buduco! a!ci !e "otrebno )00* g cistog gvozd!a& od cega ona
saa koristi oko -** g za .unkci!u svo!ih eritrocita& 1** g za "lod i "ostel!icu& a ostalo za
druge .izioloske "rocese u organizu$ % ovo "eriodu cesto dolazi do de.icita +nedostatka,
gvozd!a zbog nacina ishrane& ko!a !e siroasna ovi eleento& "rekoernog "ovracan!a
+eesis gravidaru,& visestruke trudnoce& krvaren!a u trudnoci$$$ #i!agnoza anei!e zbog
nedostatka gvozd!a +hi"ohrone anei!e, se "ostavl!a vec na osnovu u"adl!ivih si"toa '
bledilo& alaksalost& zaaran!e$$$ Med!uti de.initivnu di!agnozu ozeo da oceku!eo tek
nakon laboratori!skih "regleda krvne slike +nivo seruskog gvozd!a !e snizen i vrednosti
.eritina su takod!e niske,$ Zbog san!ene za"reine eritrocita oze da se !avi i tzv$
ikrocitoza$ %nos "re"arata ko!i sadrze gvozd!e +i to 1* ' 8* g dnevno,& u obliku tableta ili
in!ekci!a i odgovara!uca ishrana +sveze "ovrce& zitarice i !etra, su osnovni "rinci"i lecen!a ove
vrste anei!e$ Nekada !e& narocito blizu terina "orod!a!a& "otrebno da trudnica "rii i
trans.uzi!u krvi$ % trudnoci ogu da se !ave i drugi oblici alokrvnosti& ko!i su znatno red!i$
6akva !e& na "rier& tzv$ Perniciozna anei!a ko!a nasta!e nedostatka .olne kiseline zbog$ Ona
2%
se naziva egaloblasticna& !er !e za"reina crvenih krvnih celi!a& za razliku od "rethodnog
oblika anei!a ' "ovecana$ #nevne "otrebe za .olno kiselino u trudnoci su od *&( do )&*
graa$ +*&4 van trudnoce,$ N!ene rezerve u organizu su ogranicene i istrose se vec u "rvi
esecia trudnoce$ %nosi se "reko hrane& "osebno voca i "ovrca +zelena salata& s"anac&
"oorandza& liun& banana,$ Perniciozna anei!a nasta!e zbog "oreeca!a resor"ci!e hrane
u organia za varen!e ' gastritis$ Lto se tice si"toa& di!agnostika !e ista kao i kod
"rethodno navedene vrste alokrvnosti$ Med!uti& laboratori!ska is"itivan!a ce "okazati da su
eritrociti veci od noralnih +egaloblast,& ali i da !e san!en n!ihov bro!$ % to sluca!u oze
da dod!e do zasto!a rasta "loda u aterici& kao i do "revreenog "orod!a!a$ Zbog toga se u
tera"i!i "rien!u!u "re"arati .olne kiseline u dozi od ) g dnevno$ #rugi oblik& takod!e
egaloblasticne anei!e +"ovecana !e za"reina crvenih krvnih zrnaca, oze da se !avi zbog
nedostatka vitaina B)0$ Ova! red!i oblik alokrvnosti se srece kod onih zena ko!e se hrane
vegetari!ansko ishrano& ili n!ihova ishrana ni!e ko"letna$ Naie& vitain B)0 se
a"sorbu!e iz hrane u crevia i vezu!e se za takozvani <unutrasn!i .aktor< ko!i luce celi!e
sluzokoze zeluca$ ;ada se ova! "roces "oreeti& nasta!e egaloblasticna alokrvnost$
#i!agnostika se zasniva na "re"oznavan!u si"toa& ko!i su slicni kao kod "redhodnih
anei!a$ Laboratori!ska kontrola ce otkriti da& "ored "risustva krvnih celi!a vece za"reine '
egaloblasta u krvi& vrednosti vitaina B)0 su veoa niske& sto oze da bude "raceno i
"ovecani nivoo bilirubina$ Lecen!e se sasto!i u "rieni dodatnih kolicina B)0 vitaina +)
g dnevno,$ % toku trudnoce ogu da se !ave i anei!e zbog razaran!a crvenih eritrocita
+crvenih krvnih zrnaca,$ One se naziva!u <:?MOLI6I9;?<$ % to sluca!u "osto!i "ovecana
destrukci!a +unistavan!e, eritrocita& a stvaran!e ta! an!ak ne oze da nadoknadi$ %zrok
ovakvog "oreeca!a !e enziske "rirode u sai krvni celi!aa i n!ihovi ebranaa$
Lecen!e tada ora da se bazira na trans.uzi!aa krvi$ 7nei!a ' alokrvnost oze da
nastane& na srecu retko& i zbog "oreeca!a u stvaran!u crvenih krvnih zrnaca u kostano! srzi
+7PL7S6I9N? anei!e,$ One ogu da budu "osledica "riene izvesnih lekova& kao sto !e
:loran.enikol i dr$ % ovo sluca!u tera"i!a !e ko"likovana i zahteva& "ored krvnih trans.uzi!a&
"rienu iunoloskih stiulatora$ Posto!e obol!en!a ko!a& takod!e& s"ada!u u vrstu anei!e&
tzv$ 67L7S?MIJ?$ Savreena istrazivan!a su otkrila da u trudnoci dolazi do "oreeca!a u
stvaran!u heoglobina& sto utice na "rodukci!u eritrocita ko!i nisu e.ikasni& i ci!i !e vek
skracen$ Na"oin!eo da !e noralan vek crvene krvne celi!e )** dana & dok !e kod
talasei!a nogo kraci& "a se !avl!a!u si"toi ko!i odgovara!u onia kod anei!e$
Med!uti& oni ogu da budu i nogo izrazeni!i& i da izisku!u ozbil!no heatolosko lecen!e$
Posto !e alokrvnost cesta "o!ava u trudnoci& svaka buduca a!ka bi trebalo da nacino
zivota i ishrane do"rinese da do toga ne dod!e$ 6akod!e& u odred!eni vreenski
intervalia treba da se !avl!a svo lekaru zbog redovnih lekarskih kontrola& a "osebno zbog
laboratori!skih analiza& da bi se na vree otkrila anei!a& ko!a oze da utice& kako na tok
trudnoce& tako i na razvo! "loda$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1..3. Tromboza u trudnoci
5okalni bol u venama, i pojava otoka su simptomi koji najcesce nateraju trudnicu da
se obrati lekaru.
6roboza u trudnoci 6roboza !e "roces zgrusavan!a krvi u venaa$ %zroci ko!i ogu da
dovedu do ove "o!ave su/ ne"okretnost& stan!e "osle o"eraci!e& tera"i!a horonia& traua i
trudnoca$ 6rob se na!cesce "o!avl!u!e u butno! veni& venaa "otkolenice i "otkl!ucno! veni$
% "red"orod!a!no "eriodu se !avl!a u *&0C sluca!eva& da bi se "osle "orod!a!a utrostrucila$
Lokalni bol u venaa& i "o!ava otoka su si"toi ko!i na!cesce natera!u trudnicu da se obrati
lekaru$ Idealno bi bilo da "ostavl!an!e di!agnoze "rethodi za"ocin!an!u tretana$ 6estovi za
otkrivan!e troba ogu da budu neinvazivni +do"ler ultrasonogra.ski "regled, i invazivni
+venogra.i!a,$ Savreena tera"i!a !e u "rvo redu konzervativna +lekovi ' antikoagulansi& ko!i
s"recava!u "atolosko zgrusavan!e krvi,$ Vrlo retko se trob uklan!a hirurski& !er !e ova!
zahvat ko"likovan i relativno rizican$ 6roboza dubokih vena !e na!cesci "oreeca!
zgrusavan!a krvi u trudnoci$ Precizna i brza di!agnoza i odgovara!uci tretan oogucava!u
us"esno zavrsavan!e trudnoce i san!u!e rizik od nastanka teskih i o"asnih ko"likaci!a "o
a!ku i "lod$ 7ss$ dr Milan 6erzic
3)
1..4. 9a li ma!ka di!abeticar moze da rodi zdravo dete0
1ada je rec o secernoj bolesti ili dijabetesu, u trudnoci moze da se javi niz
komplikacija, koje mogu da ugroze i majku i plod
;ako se danas tretira trudnoca "racena secerno bolescuA 6rudnoca "redstavl!a <drugo
stan!e< organiza "a se i ani.estaci!e "o!edinih obol!en!a u ovo "eriodu drugaci!e
is"ol!ava!u$ ;ada !e rec o secerno! bolesti ili di!abetesu& u trudnoci oze da se !avi niz
ko"likaci!a& ko!e ogu da ugroze i a!ku i "lod$ Pre nego sto !e u lecen!e secerne bolesti
uveden insulin& "osto!ao !e veliki rizik za zdravl!e a!ke& kao i za razvo! .etusa$ #anas !e
situaci!a sasvi drugaci!a& !er se& n!egovo "rieno& kao i "osebni di!etaa& ova!
"roble us"esno resava$ Povol!an tok razvo!a i rezultata trudnoce di!abeticarki !e "osledica i
novih saznan!a u kontroli glukoze +secera, u krvi& ali i uvod!en!a novih di!agnostickih etoda
u "orodil!stvu& kao sto su/ ultrazvuk& kardiotokogra.i!a& dozaza horona& aniocenteza&
kordocenteza& kao i odred!ivan!e aktivnosti enzia "ostel!ice$
1... 1ta su to gravidalne toksemi!e0
%matra se da gravidalne toksemije nastaju kao izraz bioloskog neslaganja izmedju
organizma trudnice i ploda
Sta su to gravidalne toksei!eA =ravidalne toksei!e +toksikoze, su obol!en!a ko!a se !avl!a!u
iskl!ucivo u trudnoci$ Satra se da nasta!u kao izraz bioloskog neslagan!a ized!u organiza
trudnice i "loda$ Po!edini einentni edicinski strucn!aci danas cak tvrde da !e agresi!a "loda
na organiza a!ke razlog ovih teskih stan!a u trudnoci& ko!a se ani.estu!u "oreeca!ia u
etabolizu +razeni ateri!a,& endokrinologi!i +.unkcionisan!u zlezda,& kao i "roenaa u
sisteu krvnih sudova& sto !e "raceno ozbil!ni biohei!ski "roenaa u organizu$
%zroci n!ihovog nastanka !os uvek nisu de.initivno otkriveni i istrazeni& ali se "ret"ostavl!a da
ih !e vise$ 6o su& "re svega& endokrini i heatoloski .aktori& ci!e se delovan!e is"ol!ava na
krvni sudovia$ 7ngiotenzin +horonska su"stanca ko!a "ovecava krvni "ritisak, dovodi& na
"rier& do stezan!a +grca, krvnog suda& a sai ti i do "ovecan!a krvnog "ritiska$ Znaca!ne
su i "roene ko!e se desava!u sa su"stancaa ' "rostaglandinia ko!e regulisu
.unkcionisan!e stan!a krvnih sudova& kao i stvaran!e troba u n!ia$ Po na!novi!i
shvatan!ia& iunoloski .aktori igra!u vaznu ulogu !er ne"odudarnost ized!u a!ke i "loda u
ovo sislu dovodi do iunoloskog kon.likta& ko!i "ak& uzroku!e "o!avu gravidalne toksei!e$
Ne "osto!e "ravila kada ogu da se !ave/ u "rvo "eriodu trudnoce se naziva!u rane& a u
drugo kasne gestoze$ 6akod!e !e interesantno da se ne !avl!a!u u svi trudnocaa kod iste
zene$ Na "rier& u "rvo! trudnoci buduca a!ka oze da ia velike "roblee sa zdravl!e& a
druga oze da "rotekne bez ikakvih "roblea ili obrnuto$ E"E6RI OBLI;7 ?P: =?S6OZ7 E"E)$
Laksi +ne.ro"ati!a trudne zene, % ovo sluca!u "ritisak ne "relazi granicu od )4*25*
zivinog stuba na a"aratu za eren!e "ritiska$ Otoci su an!e izrazeni i to obicno na nogaa
+"otkolenice,& nesto an!e na licu& a nivo belancevina u okraci !e do *&- graa na !edan
litar$ 6rudnica i n!en "lod !os uvek nisu ugrozeni& ali ove "roene ogu da budu znak
o"asnosti i u"ozoren!e da !e rec o ugrozeno! trudnoci$ Iena obicno oseca uor i laksu
glavobol!u& a tera"i!a se sasto!i od "roene rezia ishrane/ di!eta bez soli& sa "ileci
eso& neslani siro& obrani leko& zati vitainska tera"i!a& a sve to uz obaveznu
kontrolu "ritiska i biohei!skih nalaza& u saradn!i sa ginekologo$ E"E0$ 6ezi +"reeklasi!a,
=orn!i "ritisak !e iznad )8*& a don!i& sto !e nogo znaca!ni!e& iznad )** zivinog stuba$
Proteinuria +belancevine u okraci, !e oko )&- gr2lit& a kolicina izlucene okrace !e san!ena$
Otoci su izrazeni "o celo organizu +lice& ka"ci& ruke& noge$$$, i testasti +kada ih "ritisnete
"rsto& tesko se vraca!u u "rvobitni oblik,$ Si"toi ko!i "rate ovo stan!e su alaksalost&
zu!an!e u usia& glavobol!a& setn!e u vidu$ Paci!entkin!a ora sto hitni!e da se "rebaci u
31
bolnicu da bi se za"ocelo sa lecen!e ovog& ni alo bezazlenog& stan!a$ 6era"i!a !e sledeca/
di!etalna dozirana ishrana bez soli +!er so zadrzava tecnost sto "ogodu!e otocia,& "riena
lekova "rotiv visokog krvnog "ritiska i onih ko!i regulisu san!en!e otoka$ 6reba obavezno
uraditi i "regled ocnog dna& !er su krvni sudovi u ovo! situaci!i obicno "oreeceni$
Preekla"si!a se na!cesce !avl!a u kra!evia gde se stanovnistvo obilni!e hrani +ishrana
bogata astia i "roteinia ' u naso! zel!i doinira Vo!vodina,& ali !e cesto i u sredinaa
gde !e zdravstveno vas"itan!e zena na lose nivou i zdravstvena kontrola nedovol!no
e.ikasna$ %koliko "rien!ena tera"i!a nea "ovol!ne e.ekte& a zdravl!e "aci!entkin!e i n!enog
"loda !e i dal!e ugrozeno& trudnoca se obicno zavrsava indukci!o ili carski rezo$ E"E1$
Na!teza .ora +ekla"si!a, Obicno se !avl!a "ri kra!u trudnoce& ada nekada i u toku saog
"orod!a!a& a izuzetno retko i za vree babin!a$ % ovo na!teze sluca!u ?P: gestoza& "o
celo organizu se !avl!a!u otoci& "roteini u okraci su "reko )&- gr2lit& a hi"ertenzi!a "reko
)8*2))* zivinog stuba& i vise$ Med!uti& na!karakteristicni!i su na"adi grcen!a isica lica&
ekstreiteta& trbusnog zida& di!a.rage& grudnog kosa i disa!ne uskulature& kao i gubitak
svesti$ Na licu se !avl!a!u ti"icne griase i kolutan!e ocia& a u toku na"ada& zbog grca
disa!nih isica& zena "resta!e da dise& "oodri& udara rukaa i nogaa$$$ Na"ad nasta!e
zbog "roena u cirkulaci!i centralnog nervnog sistea& gde se takod!e "o!avl!u!u otoci +oni
"osto!e i na ozdano tkivu gde se nalaze nervni centri,$ 6ra!e obicno oko 1*'4* sekundi&
nakon cega grc isica "o"usta i "aci!entkin!a "ocin!e duboko i suno da dise$ Posle nekoliko
inuta budi se iz nesvesti i ne seca se nicega sto se dogad!alo$ Inace& "re "o!ave "rvog
na"ada& trudnica se zali na intenzivnu glavobol!u& svetlucan!e i tre"eren!e "red ocia i o"stu
slabost i nelagodnost$ 6reba znati da "osle krace ili duze "auze na"ad oze da se "onovi& i
sto su "auze krace& o"asnost za trudnicu !e veca$ Naie& u !edno trenutku na"adi "ocnu da
se nadovezu!u !edan za drugi& bez "auze& kada !e zivot trudnice ozbil!no ugrozen$ 6era"i!u
!e& u ovo sluca!u& oguce s"rovoditi iskl!ucivo u intenzivni !edinicaa klinicko'bolnickih
instituci!a& uz "rienu odgovara!ucih lekova +u "rvo redu agnezi!ua& antihi"ertenzivnih
edikaenata& lekova za siren!e& visoke doze 9 i B vitaina$$$, u obliku in.uzi!a sa tzv$
hi"ertonicno glikozo& ko!a dovodi do san!en!a edea& narocito u ozdano "redelu$ %
lecen!u ucestvu!u i ginekolog& internista& anesteziolog i eventualno& neurolog$ ;ako !e
trudnoca razlog ovog stan!a& "orod!a! se ora sto "re zavrsiti& na!cesce carski rezo$
%koliko se tera"i!a i "orod!a! s"rovode na adekvatan nacin& ova ne"ri!atna e"izoda oze da
se zavrsi bez zdravstvenih "osledica za kasni!i zivot zene$ 7 ukoliko se naredna trudnoca i
"eriod ized!u dva graviditeta& odgovara!uce "rate& sve ove ko"likaci!e ogu da budu na
vree izbegnute$ #anas se& naie& satra da su sve ove "o!ave rezultat neadekvatnog
"racen!a u toku trudnoce& kao i nedovol!ne zdravstvene kulture& "a se na ovo "lanu& kao i u
svetu& ora !os "uno raditi$ E"ER7N? I ;7SN? =R7VI#7LN? 6O;S?MIJ? E"ERane gravidalne
toksei!e % "rvi esecia trudnoce izrazeno !e "rekoerno lucen!e "l!uvacke +"tializa,&
ko!e se kra!e treceg eseca siru!e& i to !e relativno noralna "o!ava$ Med!uti&
"ovracan!a u "rvi esecia vec ogu da "redstavl!a!u bolest& i ona se ogu svrstati u 0
gru"e/ ' %ereno +eezis, ' desava nekoliko "uta u toku dana& uglavno u!utru$ 6rudnica
noralno !ede i "i!e& ali se cak i ovi ublazeni "roblei ora!u resavati u saradn!i sa
ginekologo$ ' Prekoerno +hi"ereezis, ' !e tezak i o"asan "oreeca!& !er se obicno !avl!a
od )-'1* "uta na dan$ Zena ne oze da !ede i da uzia tecnost& i brzo "ocin!e da alaksava
i slabi& !er dolazi do "oreeca!a u organizu i dehidraci!e +gubl!en!e telesne tecnosti,& cie
se trose tkivne rezerve$ 7ko se ne "reduzu odgovara!uce tera"i!ske ere& oze da se
"oreeti rad !etre i bubrega i cak da dod!e i do koe& a u tezi sluca!evia i zivot oze da
bude ugrozen$ Osi intenzivnog lecen!a odgovara!uci lekovia "rotiv "ovracan!a&
nadoknad!ivan!a tecnosti i "roteina& nekada !e neo"hodno "rekinuti trudnocu& !er !e ona uzrok
ovakvog stan!a$ O toe odlucu!e konzili!u lekara& a lecen!e se s"rovodi isklucivo u bolnici$ E
"E;asne gravidalne toksei!e Javl!a!u se u drugo! "olovini trudnoce i naziva!u se !os i ?P:
gestoze +skracenica od 1 si"toa/ edei +otoci,& "roteinuria +"o!ava belancevina u okraci
' ko!ih nea kada !e o"ste zdravstveno stan!e zadovol!ava!uce, i hi"ertenzi!a +"ovecan krvni
"ritisak,$ ?P: gestoze ogu da se !ave iznenada kod "ot"uno zdrave osobe& ali nekada ogu
da "osto!e i tzv$ su"er"onovane +nakalel!ene,& kada se nadovezu!u na vec "osto!eca
ostecen!a zdravl!a trudnice$ 6o su situaci!e kada zena vec ia urod!eno "ovecan krvni "ritisak
+esenci!alna hi"ertenzi!a,& obol!en!e bubrega i slicno$ Proene se odrazava!u na
.unkcionisan!e "ostel!ice& odnosno& n!enu krvno'sudovnu rezu& sto dovodi do zasto!a u rastu
"loda& "a se rad!a dete ale telesne tezine +<dete alo za datu<,$ Ovakvo stan!e
32
ne"ovol!no utice na .unkcionisan!e krvnih sudova& sto rezultira "oreeca!ia koagulaci!e
+zgrusavan!a krvi u n!ia,$ Na!novi!a istrazivan!a su "okazala da !e glavni uzrok nesklad
ized!u dve vrste "rostaglandina$ Naie& !edan od n!ih& "rostaciklin& siri krvne sudove i ne
dozvol!ava koagulaci!u& dok ih troboksan steze i dovodi do agregaci!e +le"l!en!e krvnih
"locica trobocita izaziva!uci koagulacione "rocese,$ ;od ?P: gestoza !e ova ravnoteza
"oreecena u korist troboksana& sto rezultira grcen!e krvnih sudova i stvaran!e alih
<ogn!ista< sle"l!enih trobocita& a to& o"et& dovodi do ne"ravilnosti u krvotoku "ostel!ice$
1..". Placenta previa *predn!aceca postel!ica+
%vako krvavljenje pri kraju trudnoce .treci trimestar/ treba da izazove sumnju da se
radi o prednjacecoj posteljici
Sta !e "lacenta "reviaA Na!cesci uzrok krvavl!en!a u "red"orod!a!no "eriodu !e "redn!aceca
"ostel!ica +"lacenta "revia,& a ucestalost ove "o!ave !e !edna na 0** ' 4** "orod!a!a +zavisno
od "odnebl!a,$ Pod ovi "o!o se satra "ostel!ica ko!a !e sestena u don!e delu
aterice& is"red "redn!aceceg dela "loda +glave ili karlice,$ Ona se nalazi na "utu "rolaska
"loda iz aterice u vaginalni "orod!a!ni kanal +"ostel!ica& inace& svo!i don!i "olo do"ire
do 3 c iznad atericnog usca,$ Zavisno od toga gde !e sestena na zidu aterice& ogu da
se razliku!u sledeci oblici +ste"eni, "redn!acece "ostel!ice/ ' niskousad!ena "ostel!ica ko!a
na!nizi delo do"ire 0' 1 santietara od atericnog usca ' ivicna +arginalna, ko!a do"ire
do ruba +ivice, atricnog usca ' deliicna +"arci!alna, ko!a se delo "rostire "reko
atericnog usca ' "ot"una +centralna, ko!a "okriva celo atericno usce& zatvara!uci "ut "lodu
E"E;o!i su uzroci nastanka "redn!acece "ostel!iceA E"E;ad !e uzrok ' aa/ Na!cesci uzroci
ko!i se "ri"isu!u buduco! a!ci su kontrakci!e na "ocetku trudnoce& ko!e "otisku!u zaetak
+ebrion, u don!i atericni deo$ Med!uti& i <litava< aterica nekada ne oze da zadrzi
ebrion u gorn!e delu& "a se on s"usta nize$ I "rethodne kiretaze& ko!e ostecu!u .unkci!u
zida aterice u gorn!e delu& se satra!u vazni uzroko& !er se u sledeco! trudnoci "lod
usad!u!e u n!eni nizi delovia$ Naie& na estu gde !e na zidu aterice bila usad!ena
"ostel!ica u "rethodno! trudnoci& ne oze "onovo da se razvi!e "lacenta$ Zbog toga se
"lacenta "revia znatno cesce !avl!a kod zena ko!e su vise "uta rad!ale& dok !e kod a!ki ko!e
"rvi "ut ceka!u bebu izuzetno retka "o!ava$ I ioi atericnog zida ogu da budu uzrok
"redn!acece "ostel!ice$ E"E;ad !e uzrok ' "lod/ %zrok nastanka "redn!acece "ostel!ice oze
da bude i zaetak$ 6o se desava kada on kasno stekne s"osobnost usad!ivan!a +i"lantaci!e,
i uesto da& na "utu od !a!ovoda& ostane u gorn!e delu& dos"eva nize u atericu$ 7 ako se
radi i o tzv$<litavo!< aterici& ova "o!ava !e cesca$ ;od blizanacke trudnoce +kada "osto!e
dva ili vise ebriona, "lacenta "revia !e& takod!e& relativno cest .enoen$ ;od "redn!acece
"ostel!ice& cu"ice ko!e !e sacin!ava!u se razvi!a!u na sluzokozi zida don!eg dela aterice& ko!i
!e znatno tan!i& "a oze da dod!e do o"asne ko"likaci!e& zbog n!ihovog urastan!a u zid
aterice +uesto sao u sluzokozu,$ One ogu da izazovu izuzetno obilna krvaren!a& a
nekada cak treba da se ukloni i cela aterica +histerektoi!a,& ali se to& i"ak& relativno retko
desava$ E"E;ako se "lacenta "revia di!agnostiku!eA Prvi i osnovni si"to !e krvavl!en!e$ Ono
nasta!e zbog rastezan!a don!eg dela aterice gde !e sestena "ostel!ica& sto dovodi do
"rskan!a atericno'"ostel!icnih krvnih sudova$ ;rv !e svetlo crvena i !avl!a se bez ikakvih
nagovesta!a +bolovi& "ritisak,& sto bi se reklo iz cista ira& i to obicno nocu& u snu$ Nekada !e
"rvo krvavl!en!e oskudni!e ali oze da bude i vrlo obilno$ Stoga& kada se "o!avi krvavl!en!e
bez tegoba& svaka trudnica treba da "oisli na ogucnost "osto!an!a "redn!acece "ostel!ice&
odnosno "lacente "revie& i da odah& bez odlagan!a& ode do na!blize klinicko'bolnicko'
akuserske ustanove& gde ce se utvrditi "rava di!agnoza$ =ubitak krvi dovodi do anei!e& ali !e
na ta! nacin i "lod& slabi!e o"skrbl!en kiseoniko$ Naravno& da intenzivni!a krvavl!en!a ogu
trudnicu i n!en "lod i vitalno da ugroze$ E"E#i!agnoza ultrazvuko Svako krvavl!en!e "ri kra!u
trudnoce +treci triestar, treba da izazove sun!u da se radi o "redn!aceco! "ostel!ici$ Zbog
toga !e "otrebno da se odah uradi ultrazvucni "regled& ko!i !e a"solutno siguran za
di!agnostiku ovog "atoloskog stan!a$ Znaci& ci se ustanovi da "osto!i krvavl!en!e& da !e krv
sveza& svetla& izrazito crvene bo!e& treba trudnicu sto "re u"utiti u bolnicku ustanovu& da bi se
33
"ostavila de.initivna di!agnoza$ 7ko se radi o "ot"uno! +centralno!, "redn!aceco! "ostel!ici&
trudnoca ora da se zavrsi o"erativno& carski rezo$ ;od nisko usad!ene "ostel!ice "orod!a!
oze da se zavrsi i vaginalni "ute& uz intenzivni nadzor& kao i trudnoca visokog rizika$ ;od
ivicne i "arci!alne "lacente "revie !e rani!ih godina& takod!e& bilo "okusa!a da se "orod!a!
zavrsi vaginalni "ute& ali danas& sa na"retko anestezi!e i o"erativne tehnike se i ti
sluca!evi resava!u carski rezo& sto !e znatno sigurni!i nacin i za "aci!entkin!u i za n!en
"lod$ % savreeno! akusersko! "raksi "osebna "azn!a& stoga& ora da se& "ri obavezni
"eriodicni ultrazvucni "regledia& obrati na esto usad!ivan!a "ostel!ice$ Na ta! nacin ce
se izbeci svaka ogucnost da se& zbog toga& ugrozi zdravl!e a!ke i "loda& na ceu se u
dobro organizovano! zdravstveno! sluzbi insistira$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1..#. /o!e antibiotike sme da koristi trudnica0
U toku trudnoce u organizmu zene nastaju $izioloske promene koje mogu da izmene
delovanje nekih antibiotika i njihovu e$ikasnost
#a li !e stetna u"otreba antibiotika u trudnociA % toku trudnoce u organizu zene nasta!u
.izioloske "roene ko!e ogu da izene delovan!e nekih antibiotika i n!ihovu e.ikasnost$
Stetni +teratogeni, delovan!e oni ogu da ugroze "lod& a toksicnoscu trudnicu$ Naie& u
toku eliinaci!e antibiotika iz organiza trudnice& ogu da se !ave ozbil!ni Mtetni e.ekti& "a
"rea toe treba biti veoa obazriv ukoliko se "rien!u!u u toku rizicne trudnoce$ % toku
trunoce se "ovecava za"reina i "rotok krvi u "lucia& !etri& bubrezia& sto dovodi do
snizen!a koncentraci!e antibiotika u krvno! "lazi$ Zbog toga n!ihove doze u trudnoci ora!u
da budu korigovane$ 6akod!e& vecina antibiotika "rolazi "ostel!icnu bari!eru i odlazi u
cirkulaci!u "loda$ Ova! "roces se odvi!a "o "rinci"u slobodne di.uzi!e +"rosta razena,$ Novi!a
is"itivan!a su "okazala da se "osle "riene antibiotika& vec "osle kraceg vreena& oni ogu
odrediti i u "lodovo! vodi& sto znaci da se n!ihov e.ekat i tu oze koristiti$ #o sada ni!e
dokazano Mtetno delovan!e "enicilina& kao i vecine antibiotika ' ce.alos"orina na a!ku i n!en
"lod& sto govori da !e n!ihova "riena u trudnoci bezbedna +"enicilin& longace.& "entreksil&
a"icilin,$ E"E;o!i antibiotici se ne "re"orucu!u u trudnociA 6etraciklini ogu da izazovu
ozbil!ne "roene na !etri i drugi organia a!ke& a kod "loda da dovedu do "oreeca!a u
razvo!u kosti!u +<sivi zubi<,$ Stre"toicin& na "rier& izaziva u trudnoci ostecen!e slusnog
zivca& dovodeci do kasni!e gluvoce rod!enog deteta$ :lora.enikol ozbil!no oze da osteti
eleente kostane srzi +krvne celi!e/ leukociti& eritrociti,& tako da ga treba davati sa izuzetno
veliko o"reznoscu i uz obavezno laboratori!sko ' klinicko "racen!e$ =entaicin +garaicin,
!e izrazito ne.rotoksican& sto znaci da delu!e ne"ovol!no na tkivo bubrega$ Med!uti& kod
izvesnih in.ekci!a !e vrlo e.ikasan& "a n!egovu "rienu treba ograniciti na!duze na 3 dana&
naravno uz izuzetnu lekarsku i laboratori!sku kontrolu$ ?ritroicin oze da se u"otrebl!ava u
toku trudnoce& na!vise do dve nedel!e& "osebno ako !e dokazana in.ekci!a hlaidi!aa$
Ri.adin +rin.aicin, !e takod!e veoa toksican& i treba ga izbegavati& izuzev kada to ni!e
oguce& n"r$ kod tuberkuloznih in.ekci!a$ E"E;ada treba biti "osebno o"rezan sa
antibioticiaA ;ao sto se cesto naglasava& u "rvo "eriodu trudnoce +"rvo troesec!e,& treba
izbegavati "rienu antibiotika$ Med!uti& ukoliko intenzitet in.ekci!e to zahteva n!ihovu
u"otrebu treba ograniciti na "eniciline i ce.alos"orine$ Pored naa dobro "oznatih aerobnih
bakteri!a +ko!e se razvi!a!u u "risustvu kiseonika/ stre"tokoke& eserihi!a koli$$$, "osto!e i tzv$
anaerobne bakteri!e& "rotiv ko!ih ora da se "rieni "osebno energicna tera"i!a antibiocia
+na!an!e dve do tri razlicite vrste/ klindaicin& aoksicilin$$$,& !er one ia!u izuzetno
destriuktivno delovan!e na organiza +bi.idus& "ektokok$$$,$ ;od u"otrebe antibiotika u
trudnoci treba "osebno voditi racuna o iunoloski& odnosno odbrabeni s"osobnostia
organiza zene& !er su kod trudnica one cesto izen!ene$ Zbog toga !e neo"hodna intenzivna
kontrola& kako da ne bi doslo do nezel!enih e.ekata$ Savreena edicina& naravno& ne oze
da se zaisli bez "riene antibiotika u trudnoci& ada uvek sa o"rezo$ Pro.$ dr Milan
Jevreovic
3
1..$. ,pilepsi!a i trudnoca
+ajcesci neuroloski problem u trudnoci
6rudnoca oze da utice na tok e"ile"si!e na vise nacina/ ucestalost na"ada +u -*C sluca!eva
se ne en!a& a u 4-C "ovecava,$ Sto !e an!e na"ada u esecia ne"osredno "re zaceca
utoliko !e an!i rizik za "ogorsan!e bolesti u "eriodu graviditeta
?"ile"ticni na"adi& a "osebno <status e"ile"tikus< ko"liku!u trudnocu !er se ogu !aviti
iznenada& cesto sa vrlo ali& "rethodno izrazeni znakovia$ 6rebalo bi ga odah
"rekinuti& "ri ceu !e vazno da se "okusa da ne dod!e do eventualnog "rekida trudnoce$
Inace& u toku na"ada dolazi do hi"oksi!e +san!enog nivoa kiseonika u cirkulaci!i a!ke zbog
"rekida disan!a& a zbog grca disa!ne uskulature, sto& zbog de.icita snabdevan!a kiseoniko&
utice stetno i na o"ste stan!e "loda$ % to sluca!u !e "otrebno intravensko davan!e
antie"ile"ticnih lekova& kako bi se sto brze s"recili eventualni stetni e.ekti na "lod$
Novi!a istrazivan!a ukazu!u na to da "osto!e e"ile"ticni na"adi ko!i se !avl!a!u iskl!ucivo u
trudnoci$ Interesantno !e& ed!uti& da e"ile"si!a i"ak ia relativno ali utica! na trudnocu
+registrovano !e sao 0'1C blagih aneicnih sindroa kod "loda& kao rezultat e"ile"ticnog
na"ada,$ Razlog !e ta! sto "ostel!ica ia dobre ko"ezacione ehanize u odnosu na
anei!u ko!a nasta!e u toku na"ada& t!$ "lod !e dobro zasticen& dok !e a!ka ugrozeni!a$
;od izvesnog bro!a trudnoca +4-C, na"adi su ucestali!i !er se "ovecava etaboliza u
nervni celi!aa +neuronia, centralnog nervnog sistea$ 7li& s druge strane se san!u!e
e.ekat antikonvulzivnih lekova !er !e u trudnoci "ovecana .unkci!a bubrega +vise se izbacu!u
"rodukti razene ateri!a,& "a !e zbog toga "otrebno da "aci!entkin!a u toku graviditeta
uzia vece doze Benobarbitona$
Porod!a! u ovakvi sluca!evia ora da se s"rovede uz intenzivni nadzor u "orodilistia
klinicko'bolnickih centara$ % zavisnosti od tezine obol!en!a oze da se zavrsi vaginalni
"ute& "rieno .orce"sa ili o"erativno +carski rez,$
%koliko a!ka ili otac bolu!u od ovog obol!en!a savetu!e se "rekonce"ci!ski +"re zaceca,
odlazak u genetsko savetovaliste$ 7 kasni!e& "osto trudnice ko!e bolu!u od e"ile"si!e
"redstavl!a!u "aci!entkin!e sa trudnoco visoko rizika& tok graviditeta ora intenzivno da
kontrolisu& i neurolog i ginekolog$
1..&. ;iom u trudnoci
U vecini slucajeva, ukoliko je miom manji, trudnoca moze da se iznese do kraja
Sta su to ioiA Mioi su benigni +dobrocudni, tuori isicnih celi!a aterice& ko!i u
trudnoci "ocin!u da se en!a!u& odnosno da rastu$ Prea svetski statistikaa& danas se
satra da se oni srecu u oko *&- ' )C svih trudnoca& sto !e u sustini veliki "rocenat u odnosu
na uku"an bro! trudnih zena +godisn!e se& na "rier& u naso! zel!i "orad!a oko )-*$***
trudnica,$ Mioi se obicno !avl!a!u tek "osle 1*'te godine zivota& a nekada i rani!e$ 6o znaci
da su na!ugrozeni!e stari!e "rvorotke& ali i viserotke$ #a li ce doci do ko"likaci!a toko
trudnoce& "orod!a!a i babin!a& zavisi od esta gde se io "o!avio& velicine& ali i bro!a +oze
ih biti i vise,$ Sto se tice esta& oni ogu da budu u sao zidu& ili na "ovrsini aterice$
Velicina obicno ni!e izrazita& a sao veoa retko oze da dostigne tezinu i "reko 0 kilograa$
#i!agnoza se "ostavl!a klinicki +ginekoloski, "regledo& ali se ultrazvuko ogu "recizno
videti svi detal!i +velicina i "oloza! ioa& esto gde se nalazi& bro!& i sto !e na!vazni!e& odnos
"rea "lodu i "ostel!ici& kao i "roene u n!egovo! grad!i& odnosno "osto!an!e zona
degeneraci!e,$ E"E#a li io oze da ugrozi trudnocuA Sa na"redovan!e trudnoce se ne
3!
en!a sao aterica& vec i io& !er !e grad!en iz istog isicnog tkiva& kao i ona$ Zbog
horonske stiulaci!e +estrogeni i "ovecan!e "riliva krvi u ta! "redeo,& u "rvi esecia
graviditeta naglo rastu& a u drugo!& kako se zid aterice uglavno rasteze& tako i ioi
"osta!u eksi$ Med!uti& oze da dod!e do vrlo ozbil!nih ko"likaci!a& a to !e& "re svega&
degeneraci!a tkiva ioa& i kao na!alarantni!a ' se"ticka nekroza +se"ticka degeneraci!a i
ras"adan!e ioa,$ %koliko !e io na "ovrsini aterice& n!egove "etel!ke se nekada
<uvrnu<& sto dovodi do "restanka cirkulaci!e i degenerativnih "roena tuorskog tkiva
ioa& "racenog in.ekci!o i intoksikaci!o +dolazi do delovan!a toksicnih su"stanci,$ Ove
"o!ave su& kao sto so rekli& relativno retke& ali se i o n!ia ora voditi racuna$ I krvaren!a iz
ioatoznog tkiva su& u trudnoci& izuzetno retka& ali ogu da ugroze "lod i a!ku& zbog cega
se ora e.ikasno& i na vree& intervenisati$ E"E#a li !e neo"hodna o"eraci!a ioa u toku
trudnoceA Neo"hodno !e da se ove ko"likaci!e lece hirurski "ute u bolnicko ' klinicki
ustanovaa& i to u bilo ko!e "eriodu trudnoce& da bi se zdravstveno stan!e a!ke sacuvalo&
a eventualno i n!enog "loda$ % vecini sluca!eva& ukoliko !e io an!i& trudnoca oze da se
iznese do kra!a$ Med!uti& u to sluca!u cesce dolazi do "revreenog "orod!a!a& sto rezultira
i ne"ravilni "oloza!e "loda$ ;ako !e toko "orod!a!a "rolaz "loda kroz "orod!a!ni "ut zbog
ioa otezan& danas se "ristu"a o"erativno zavrsetku trudnoce +carski rez,$ 6o "riliko
se uklan!a i io ko!i !e odgovoran za ove ko"likaci!e$ Med!uti& ako i"ak dod!e do
s"ontanog& vaginalnog "orod!a!a& u toku "erioda babin!a se& u"oredo sa san!en!e
aterice& san!u!e i io$ 6a! "roces ora intenzivno da se "rati& da ne bi doslo do
krvaren!a i in.ekci!a$ ;ao sto so rekli& tera"i!a ioa u toku trudnoce oze da bude
o"erativna +na "rier& u 1'4 esecu on se hirurski "ute ukloni& a trudnoca oze i da se
nastavi,$ 6reba naglasiti da ukoliko se na "ocetku ili u toku trudnoce utvrdi da "osto!i io&
dal!i tok trudnoce se ora tretirati kao trudnoca visokog rizika$ 6o znaci da kra!n!e "azl!ivo
ora da se "rati i klinicki& i ultrazvuko& i laboratori!ski& odnosno& "otrebno !e da se
intenzivno kontrolise& kako bi se dobilo zdravo dete i sacuvalo zdravl!e a!ke$
1..14. Prevremeno odlubl!ivan!e normalno usad!ene postel!ice
Prevremeno odlubljivanje normalno usadjene posteljice moze da izazove velike
komplikacije i da ugrozi i plod i buducu majku
Prevreeno odlubl!ivan!e noralno usad!ene "ostel!ice % toku trudnoce i "rvog i drugog
"orod!a!nog doba oze da dod!e do "revreenog odlubl!ivan!a noralno usad!ene "ostel!ice$
6o "redstavl!a ozbil!nu ko"likaci!u& i ako se ne otkri!e na vree i ne "reduzu hitne ere&
oze da ugrozi "lod i trudnicu$ Posto!e ne"osredni uzroci ovog "roblea& kao sto su udar& "ad
ili ehanicki "ritisak u "redelu trbuha$ 7li znatno cesci su "osredni/ gestoze& ko!e su "racene
"oviseni krvni "ritisko& otocia& "o!avo belancevina u okraci& cak i "reekla"si!o i
ekla"si!o & ali i slabi!a ishrana i starost trudnica$ E"ESta dovodi do "revreenog
odlubl!ivan!a noralno usad!ene "ostel!iceA Zbog "ovisenog krvnog "ritiska& krvni sudovi se
grce +s"aza,i kiseonik ne oze u dovol!ni kolicinaa da stigne do krvnih sudova
"ostel!ice$ Zbog toga oni "osta!u krti i "rska!u$ Ized!u "ostel!ice i zida aterice se od
naku"l!ene krvi stvara heato& ko!i !os vise odva!a i odlubl!u!e "ostel!icu od zida aterice$
Posto se organiza trudi da ovo krvaren!e s"reci& dolazi do "oreeca!a u zgrusavan!u krvi&
!er se trose koagulacione rezerve ' .ibrinogena$ % atericno i "ostel!icno krvotoku se
stvara!u ali trobi +ikrotrobi,& ali oni nisu dovol!ni da zaustave krvaren!e$ Zbog
aktiviranog "rocesa koagulaci!e& trobi "ocin!u da se stvara!u i u bubrezia& !etri& a cak i u
ozgu& sto stvara ozbil!ne ko"likaci!e$ Prevreeno odlubl!ivan!e noralno usad!ene
"ostel!ice !e rani!e bila cesca "o!ava& ali su savreena "reveci!a i lecen!e& kao i di!agnostika
do"rineli da se teski oblici na vree otkri!u i s"rece$ E"E6ri ste"ena obol!en!a Si"toi ove
ko"likaci!e zavise od ste"ena "revreenog odlubl!ivan!a$ I ' laksi ste"en ' i danas ni!e retka
"o!ava$ Nekada se otkri!e tek "osle zavrsenog "orod!a!a& kada se "regleda "ostel!ica i u n!o!
"ronad!u heatoi$ Inace& u ovo sluca!u ogu da se !ave slabi!a krvaren!a iz aterice& krv
!e tana& a zid aterice se steze +kontrahu!e,$ Ovi si"toi su "raceni i znacia gestoze
+"ovisen "ritisak& otoci& belancevine u okraci,$ Porod!a! oze da se zavrsi vaginalni
3$
"ute& uz "rinci"e savreenog vod!en!a "orod!a!a& ali se& i"ak& sve cesce zavrsava carski
rezo$ II ' sredn!e teski ste"en ' !avl!a!u se intenzivni bolovi u trbuhu& aterica !e duze
vree cvrsta$ Puls trudnice !e ubrzan& krvaren!e obilni!e& krv !e tano crvene bo!e& i ne
zgrusava se$ Plod !e ugrozen& a kardiotokogra.ski se registru!u us"oreni srcani tonovi$ Posto
su a!ka i "lod ozbil!no ugrozeni& "orod!a! ora da se zavrsi o"erativno +carski rezo,$ III
ste"en ' <;uvelerov sindro< ' zena ia !ake bolove u trbuhu& a aterica !e tvrda kao drvo& i
izuzetno osetl!iva$ Srcani tonovi "loda ne ogu vise da se kardiotokogra.ski registru!u$
6rudnica ubrzano dise& "uls !e ubrzan& obliva !e hladan zno!& "osta!e bleda& "ada !o! krvni
"ritisak& sto !e znak ozbil!nih ko"likaci!a u vaskularno sisteu$ Zbog "oreecenih cinilaca
zgrusavan!a krvi& intenzivni!e !e krvaren!e u "ostel!ici& aterici& ali i u drugi organia
+bubrezi& "luca,$ 6o utice na nedovol!no snabdevan!e vitalnih organa +bubrega& "luca& srca&
ozga, kiseoniko& "a !e neo"hodna hitna o"erativna intervenci!a +ne sao carski rez& vec i
uklon!an!e aterice& za!edno sa "ostel!ico,$ 6ek tada ce se& uz intenzivnu reaniaci!u&
"aci!entkin!a o"oraviti od ove teske ko"likaci!e u trudnoci$ E"E;ako se "ostavl!a di!agnozaA
#i!agnosticki "ostu"ci za otkrivan!e "revreeno odlubl!ene "ostel!ice se bazira!u& u "rvo
redu& na klinicko "regledu& gde oze da se ustanovi da li trudnica ia bolove u "redelu
aterice& da li krvari i da li ia znake gestoze$ %ltrazvucni nalaz !e danas !edina etoda
ko!o oze da se otkri!e heato ized!u "ostel!ice i aterice$ Laboratori!sko analizo
se otkriva "oreeca! cinioca koagulaci!e& "re svega san!en!e nivoa .ibrinogena +"rvi .aktor
koagulaci!e,$ E"E% ceu se sasto!i tera"i!aA ;od lakseg ste"ena obol!en!a tera"i!a se sasto!i u
eventualno zavrsavan!u "orod!a!a vaginalni "ute& uz intenzivni nadzor& dok se kod tezih
sluca!eva trudnoca zavrsava carski rezo& uz intenzivno edikaentozno lecen!e$ Zbog
toga& ukoliko oseti bol i stezan!e aterice& ko!e !e "raceno oskudni ili !aci krvaren!e +krv
!e tano crvena,& a da "ri to ia i znake gestoze& trudnica treba sto hitni!e da se !avi svo
ginekologu'akuseru& odnosno akusersko! ustanovi& kako bi se "reduzele odgovara!uce ere i
s"recile ko"likaci!e$ % to sluca!u& trudnoca oze da se zavrsi "ovol!no i "o a!ku i "o
dete$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1..11. 'lergi!e u trudnoci
4stma mo6e da se pogor7a, da ostane nepromenjena, ili cak da se pobolj7a u
trudnoci
7lergi!ski "roblei su edu na!cesci "otenci!alno ozbil!ni obol!en!ia ko!e ogu da
isko"liku!u trudnocu$ Jedan odsto Nena "ati od aste u toku trudnoce& dok !e "rocenat
alergi!e na "olen& nogo veci$ Odgovoriceo na neka od na!ceMcih "itan!a vezana za alergi!e
u trudnoci$ E"E#a li asta oze da utice na o!u trudnocu ili bebuA 7ko !e asta "od
kontrolo& ona ne bi trebalo da ia bilo kakvog stetnog e.ekta na "lod& ali ako ni!e& onda su
oguce ko"likaci!e$ E"E;ako teska& nekontrolisana asta stetno delu!e na "lodA #a bi se on
noralno razvi!ao& "otrebno !e da u a!ka obezbedi dovol!no kiseonika$ On se& rastvoren u
krvi a!ke& "reko "ostel!ice "renosi .etusu$ Nekontrolisana asta oze da utice na san!en!e
a!cinog kiseonika& a sai ti se san!u!e kolicina ko!a !e dostu"na .etusu& i tako utice na
n!egov rast i razvo!$ Zbog toga oze da se !avi zasto! u rastu& a u na!tezi sluca!evia oze
da utice i na ogucnost "rezivl!avan!a .etusa$ E"E#a li se o!a asta oze "ogorsati u
trudnociA 7sta oNe da se "ogorsa& da ostane ne"roen!ena& ili cak da se "obol!sa u
trudnoci$ 6o se zasniva na cin!enici da !e organiza a!ke u toku graviditeta <"re"lavl!en<
kortikosteroidia& za ko!e znao da danas "redstavl!a!u !edan od na!bol!ih lekova "rotiv
aste$ Za sada ne "osto!i ogucnost tacne "rognoze za "rvu trudnocu& ali u sledeci !e
oguca& "osto se asta "onasa na isti nacin i kasni!e$ 9esto se stan!e "aci!entkin!e sa
asto u trudnoci "o"ravl!a$ Razlozi za to su alo "oznati i u toku su o"sezna istrazivan!a$
7li& ako se i !avi akutno "ogorsan!e& uz odgovara!uci tretan& us"esno se izbegava!u
ko"likaci!e$ E"E#a li "aci!entkin!a oze da uradi nesto da bi ublazila si"toe aste i na
ta! nacin san!ila "otrebu za lekoviaA #a$ 6reba da "rekinete sa "usen!e i izbegavate
zadil!ene "rostori!e$ Poznato !e da di od cigareta oze da bude "okretac asaticnih
na"ada$ Izbegava!te vlagu i "rasinu$ % toku "olenske sezone budite u zatvoreno "rostoru$
37
Za vree hladnih dana nosite asku ili arau "reko lica$ Ne "osecu!te esta gde se
saku"l!a "uno l!udi& gde !e visoka koncentraci!a virusa$ Ne koristite hranu i heikali!e na ko!e
sun!ate da ste alergicni$ Zbog dlaka& izbegava!te "risustvo kucnih l!ubiaca$ E"EMogu li neki
od lekova ko!e uzia za alergi!u ili astu da budu stetni za o!u bebuA Na!veci bro! lekova
ko!i se da!e za astu i alergi!e se "okazao kao siguran za trudnicu i .etus& "osebno oni ko!i se
koriste unazad vise godina$ Nazalost& sve ovo !e tesko a"solutno tvrditi& "osto ne "osto!i
ni!edna studi!a uradena kod veceg bro!a trudnica ko!a bi "otvrdila sigurnost bilo kog leka$ E"E
Posto se ne oze dokazati sigurnost lekova za astu u toku trudnoce& ogu li da "rekinuti sa
uzian!e lekova ci utvrdi da sa trudnaA N?$ Sredn!e teska i teska asta ogu da
budu rizik i za vas i bebu$ Rizik da se "rekine sa lekovia !e nogo veci od "otenci!alnog
rizika lekova za bebu$ E"E7ko "ocne otezano da dise& kako ce o! doktor znati da li beba
dobi!a dovol!no kiseonikaA Posto!e testovi& ko!i sa veliko sigurnoscu utvrdu!u vase stan!e$
;oriste se s"iroetri!a& arteri!ska koncentraci!a gasova i "uls oksietri!a$ S"iroetri!a !e
rutinski test ko!i se eri ulazak vazduha u "luca$ ;oncentraci!a gasova iz arteri!ske krvi radi
se u bolnicaa& da bi se izerila koncentraci!a kiseonika$ Puls oksietri!a !e nova etoda
ko!o se eri koncentraci!a kiseonika u krvi neinvazivno& bez uzian!a uzorka krvi$ Rezultati
sva tri testa odah su dostu"ni vase lekaru$ Vrlo !e vazno da se bilo ko!i "roble vezan za
alergi!e i astu "azl!ivo "rati u toku trudnoce$ % vecini sluca!eva i a!ka i beba ia!u dobar
ishod& cak kad !e u "itan!u i teska asta& ukoliko se trudnica "ridrzava saveta lekara$
Za"atite da !e o"asnost od nedovol!ne snabdevenosti kiseoniko vase bebe nogo veca od
bilo kog rizika ko!e nosi sa sobo uzian!e uobica!enih lekova za astu i alergi!e$ 7ss$ r
sci$ dr Moir #un!ic
1..12. -apal!en!e slepog creva u trudnoci
Uobicajeni simptomi su bol u donjem desnom delu trbuha koji je pracen gadjenjem,
povracanjem, nadutoscu trbuha, povisenom temperaturom i ubrzanjem pulsa
Zasto dolazi do za"al!en!a sle"og crevaA Za"al!en!e sle"og creva se satra !edno od
na!cescih akutnih hirurskih obol!en!a u trudnoci +) sluca! na )*** trudnoca,$ #o skora !e
vladalo isl!en!e da trudnoca .avorizu!e ova! "roces& ali danas vecina edicinskih strucn!aka
satra da u toe nea razlike kod gravidnih i negravidnih zena$ % toku trudnoce se na!cesce
!avl!a kod onih zena ko!e su i "re toga iale tegobe sa sle"i crevo& "a !e drugo stan!e
sao intenziviralo i oogucilo is"ol!avan!e za"al!ivog "rocesa$ % toku babin!a su ovi "roblei
izuzetno retki$ Povecana "rokrvl!enost u karlici !e noralna "o!ava u trudnoci& ali ona
oogucava i veci intenzitet za"al!enskih "rocesa$ Slabi!e kretan!e creva u toku graviditeta i
"o!ava koli bakteri!a& uz o"sti"aci!u +zatvor, "ogodu!e za"al!en!u sle"og creva$ 6oe
do"rinosi i "oeran!e +dislokaci!a, dela debelog creva& koe "ri"ada i sle"o crevo& zbog rasta
aterice$ % zavisnosti od starosti trudnoce sle"o crevo oze da bude znatno "oereno sa
esta gde se inace nalazi& tako da se nekada sesti "ored don!e ivice !etre ili "ak dod!e u
"oloza! iza i nize nego sto !e n!egova noralna lokaci!a$ Mogu da se !ave lakse& ali i nogo
teze +gno!ave ili cak i gangrenozne, .ore za"al!en!a$ Na ova! "roces reagu!e i trbusna
araica i ukoliko !e zahvacena n!ena veca "ovrsina& ogu da nastanu ozbil!ne ko"likaci!e$
%koliko se radi o teski .oraa in.ekci!e& u "rvo! "olovini trudnoce oze da dod!e do
s"onatanog "obaca!a& a u toku druge "olovine& do "revreenog "orod!a!a$ Med!uti& sao
izuzetno teski oblici za"al!en!a sle"og creva sa ko"likaci!aa trbusne araice i "aralize
creva ogu ozbil!no da ugroze trudnicu i n!en "lod$ Zato savetu!eo da se kod "o!ave "rvih
tegoba u "redelu desnog trbuha & zena odah !avi lekaru ko!i vodi n!enu trudnocu ili na!blizo!
ginekolosko'akusersko! ustanovi$ E"E;ako se ani.estu!e ovo obol!en!e A %obica!eni si"toi
su bol u don!e desno delu trbuha ko!i !e "racen gad!en!e& "ovracan!e& nadutoscu
trbuha i "oviseno te"eraturo +13&- ' 1( ste"eni,& kao i ubrzan!e "ulsa$ ;arakteristicno
!e da !e bol stalan ali obolela osoba ia "ovreeno utisak kao da !o! se grce creva u to
"redelu$ Vrlo retko se oze !aviti cak i di!are!a +"roliv,$ %koliko bi doslo do "ada te"erature
i us"oren!a "ulsa to bi znacilo da "roces ide ka tezo! .ori za"al!en!a& verovatno gangreni& sto
se na srecu vrlo retko dogaEa& !er se vec kod "rvih o"isanih znakova "aci!ent !avl!a kod
3#
lekara$ #i!agnoza se "ostavl!a na osnovu "rethodno navedenih si"toa u ko!ia doinira!u
bol& nadutost& "ovisena te"eratura$$$ Pritisko obolelog "redela& na osnovu reakci!e
"aci!enta& lekar oze da ustanovi o ceu se radi +"al"aci!a,$ %koliko !e "roces na"redovao&
!avice se <zategnutost< isica trbusnog zida iznad za"al!ivog "redela sto !e veoa vazan
di!agnosticki znak$ % trudnoci dolazi i do "odraza!a aterice ko!a reagu!e kontrakci!aa
atericnog isica& onog dela ko!i se nalazi u blizini za"al!ivog "rocesa +desna zadn!a strana,$
Intenzitet o"isanih si"toa zavisi od .ore za"al!en!a +gno!avo& gangrenozno,$ E"E;ako se
toko trudnoce "ostavl!a di!agnozaA #i!agnoza se lakse "ostavl!a u "rvo delu trudnoce !er
!e sve relativno slicno kod zena ko!e nisu trudne& izuzev sto bro! leukocita +ko!i !e kod
za"al!en!a sle"og creva "ovecan, kao di!agnosticki znak ne oze a"solutno da se koristi !er !e
bro! leukocita u trudnoci inace "ovecan$ % drugo! "olovini trudnoce& kada !e sle"o crevo
"oereno sa svog noralnog esta& "ostavl!an!e di!agnoze !e otezano !er se nekada oze
steci utisak da se radi o za"al!en!u !a!nika& zucne kese& ili "ak bubrega$ Zbog toga !e "otrebno
da se urade detal!ni klinicki "regledi i laboratori!ska analiza$ Sve navedene cin!enice "okazu!u
da di!agnoza cesto oze da bude otezana tako da !e cak i u savreeni edicinski
uslovia "otrebno veliko iskustvo akusera& ali i konsultaci!a sa hirurgo$ E"E;akva !e tera"i!a
u trudnociA 6era"i!a za"al!en!a sle"og creva !e iskl!ucivo hirurska& odnosno ora o"erativno
da se ukloni& uz "rienu odgovara!ucih antibiotika i intenzivni nadzor trudnoce& odnosno
stan!a "loda u aterici$ % to sluca!u trudnoca se satra visokorizicno& zbog cega "orod!a!
ora da se obavi u odgovara!ucci klinicko'bolnicki ustanovaa$ % interesu a!ke i n!enog
"loda& akutno za"al!en!e creva& bez obzira da li se radi o "ocetno! trudnoci& "oodaklo!&
sao "orod!a!u& "a cak i babin!u ora da se resi iskl!ucivo o"erativni "ute$ Pro.$ dr
Milan Jevreovic
1..13. 9a li ma!ke obolele od '<91-a mogu da rode zdravo dete0
Da li majke obolele od 4'D%3a mogu da rode zdravo dete
#a li a!ke obolele od 7I#S'a ogu da rode zdravo deteA Prea "odacia %NI9?B'a ia
vise od )1 iliona dece ko!a su ostala bez !ednog ili oba roditel!a !er su urli od ove bolesti&
a od toga !e )) iliona alisana vec obolelo$ Suoceni so sa <virusno ino< ko!u !os
uvek niko ni!e us"eo da deontira$ E"E;ako se 7I#S "renosi sa a!ke na "lodA Prenosen!e
virusa sa a!ke na "lod se !os uvek intenzivno "roucava ali se& "rea dosadasn!i
rezultatia& satra da se oko 8-C novorod!encadi ci!e su a!ke nosioci zaraze& in.icira na
ova! nacin$ 6o se obicno desava !os u aterici kada virus "rod!e kroz "lacentu +"ostel!icu,&
zati u toku saog "orod!a!a& kao i za vree do!en!a$ Istrazivan!a su "okazala da !e na!cesci
"ut zaraze "reko "lacente& sto se desava relativno rano& vec u toku "etnaeste nedel!e
trudnoce$ Svi .aktori ovog "rocesa !os nisu de.initivno "rouceni$ Posto!e& naie& sluca!evi
kada su rod!eni blizanci& od ko!ih !e !edan :IV "ozitivan& a drugi ni!e in.iciran$ Intenzivno se
"roucava!u i in.ekci!e nastale u toku saog "orod!a!a kada "lod "rolazi kroz zarazeni
"orod!a!ni kanal a!ke$ Na!veci bro! ovih "aci!entkin!a u naso! sredini su narkoanke$ E"E
;akvi su znaci ostecen!a kod in.icirane deceA ;od novorod!ene dece ko!a su in.icirana :IV' o
cesto se !avl!a!u razliciti znaci ostecen!a& ko!a !e ova! virus izazvao$ Na "rier& izrazito !e
san!en razvo! tiusa& grudne zl!ezde ko!a !e centralni organ za regulisan!e iuniteta$ ;od
in.iciranog deteta !e ova .unkci!a bitno san!ena$ 9esto !e ostecen i centralni nervni siste
novorod!enceta& sto rezultira "oreeca!e sluha& vida i "o!avo razlicitih "araliza$ Javl!a!u se
i srcane ane& kao i teski "oreeca!i u heatolosko +krvotvorno, sisteu$ Zbog toga
Svetska zdravstvena organizaci!a insistira na testiran!u zena na "ocetku trudnoce ili bar onih
iz takozvanih rizicnh gru"a +narkoanke& "rostitutke,& kao i osoba ko!e se bave odred!eni
"ro.esi!aa ko!e ogu da budu riskantne za eventualnu in.ekci!u +lekari& edicinske sestre&
laboranti& stoatolozi& s"reacice& cistacice,$ %koliko se otkri!e da !e zena in.icirana viruso
7I#S'a "orod!a! ili "obaca! se s"rovodi u& za to& s"eci!alno odred!eni ustanovaa$
Na!vazni!a stvar za s"recavan!e "o!ave 7I#S'a& s obziro da lekova "rakticno nea& !e
"revenci!a$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
3%
1.6. Priprema
1.".1. -asto su pozel!ne psi7o6izicke pripreme za poroda!0
Priprema za porodaj prva velika stvar koju majka cini za svoje dete
;roz obuku & ko!a obuhvata savladavan!e osnovnih eleenata i .aza "orod!a!nog doba&
trudnica stice uvid u "oroda!& "osta!e svesna tra!an!a i tezine "o!edinih "orada!nih .aza&
zadobi!a sigurnost i u veliko bro!u sluca!eva kroz "oroda! "rolazi nogo s"reni!e&
bezbolni!e i bol!e nego ne"ri"rel!ene trudnice$ Po!edini tehnikaa disan!a i na"in!an!a&
ko!i se uce u skoli za "siho' .izicku "ri"reu& trudnica sebi i svo!o! bebi olaksava dolazak na
svet$ Psiho.izicka "ri"rea se sasto!i od teoretskog dela nastave +u ko!ia se trudnica
u"ozna!e sa kontrakci!aa& znacia "oroda!a i "oroda!ni dobia, i "rakticnog dela ko!i
"odrazueva s"eci.icne vezbe disan!a& na"in!an!a i relaksaci!e$ Saznan!e o onoe sto !e
oceku!e zena se oslobada straha od ne"oznatog i s"reno oceku!e "redsto!eci dogada!$
Biziki vezbaa +ko!e nisu tako na"orne kao sto su bro!ne neo"hodne kucne aktivnosti/
usisavan!e& "ran!e$$, trudnica "ri"rea i svo!e telo za "oroda!$ %koliko se trudnoca iznese bez
ikakvih "roblea& u dobro "sihicko ras"olozen!u i solidno! .izicko! kondici!i& "oroda! se
oceku!e kao !edan noralan zavrsetak "rirodnog toka stvari$ Psiho'.izicka "ri"rea
oogucava zeni da "oroda! oceku!e sa radoscu& nest"rl!en!e i sigurnoscu& a ne sa straho
od onoga sto !e ceka$
7ko se u zivotu "ri"reate za bro!ne stvari& kao sto su "olazak u skolu& "olagan!e is"ita&
"ri"rea za vozacki is"it& "a zasto se onda ne biste "ri"reila i za "oroda! ' ko!i !e svakako
na!vazni!i i na!le"si dogada! u vase zivotu AH
#a li cete se odluciti za "siho.izicku "ri"reu ili ne ostavl!ao vaa& ali ne zaboravite da !e
"ri"rea za "oroda! "rva velika stvar ko!u a!ka cini za svo!e dete$
Babica #ivna Mil!kovic
1.".2. 1ta podrazumeva aktivost zene za vreme porod!a!a0
Za vreme porodjaja zena ne sme da bude pasivna, da bi u svakom trenutku mogla
da primeni potrebnu tehniku disanja i relaksacije
6rudnica treba da bude svesna da bezbolni "orod!a! ne oze da se ostvari bez n!enog
aktivnog ucesca$ #a li ce kontrakci!e osetiti kao bezbolne& slabi!e ili veoa bolne zavisi od
toga kako ih "ria kora ozga$ %koliko !e on u "ovol!no .iziolosko stan!u& utoliko ce se
kontrakci!e slabi!e "robi!ati do svesti "orodil!e& i bol ce biti san!en$ Zato !e veoa vazno da
trudnica na vezbaa za "siho.izicku "ri"reu za "orod!a! savlada nacin disan!a$ Na ta! nacin
ce svi tkivia i organia obezbediti dovol!an "riliv kiseonika$ ;ada "orod!a! "ocne& aterica
se kontrahu!e i "ocin!e da "ritiska nezni dec!i organiza +"rvo "orod!a!no doba,$ % drugo
"orod!a!no "eriodu& kada se "lod istisku!e iz aterice u "orod!a!ni kanal& sao dovol!an
"riliv kiseonika oze da ooguci detetu da lako stigne u a!cino naruc!e$
)
1.".3. 1ta se uci na pripremama za bezbolan porod!a!0
Obezboljavanje porodjaja podrazumeva vezbe disanja i misicne relaksacije
Na "siho.izicki "ri"reaa za "orod!a! trudnica se& na!"re& u"ozna!e sa n!egovi
ehanizo& kao i sa nacino "onasan!a u toku dolaska bebe na svet$ Osi toga& uce se
telesne vezbe "oocu ko!ih se !aca!u one gru"e isica ko!e ucestvu!u u "orod!a!u +trbusni&
led!ni& grudni i nozni,$ Psihicka i .izicka "ri"rea oogucava zeni& ne sao da san!i oseca!
bola u toku "orod!a!a& vec i da ubrza n!egov tok$ Naie& lokalni bol& ko!i !e vezan za
kontrakci!e aterice& ne ora da bude !ak$ Na n!ega oze da se utice "rilivo dovol!ne
kolicine kiseonika u isic aterice$ Razlog !e ta! sto "orod!a!ni bol ia "retezno drustveni
karakter& stvoren negativni stavo i vas"itan!e$ Obuka trudnice "odrazueva i vezbe
disan!a I isicne relaksaci!e& ko!e se koriste za vree "orod!a!a$ 9il! !e da "osebno
tehniko disan!a& kontrakci!e aterice "osta!u signal za disan!e& a ne za bol$ %"oznavan!e
sa toko "orod!a!a trudnica u "rilazi kao vec "oznato cinu i tie "revazilazi strah od
ne"oznatog$
1.7. Porodjaj
1.#.1. 8etiri porod!a!na doba
Postoje cetiri porodjajna doba koja karakterisu odredjena desavanja
9etiri "orod!a!na doba )$ Period siren!a +dilataci!e, i izravn!avan!a grlica aterice& otvaran!e
atericnog usca +oko )* c,& i "o!ava kontrakci!a Voden!ak s"ontano "rska ili se vestacki
"rokida& ukoliko !e to neo"hodno$ Naie& ukoliko se ne bi s"rovodili "rinci"i aktivnog vod!en!a
"orod!a!a& ovo "orod!a!no doba bi kod "rvorotki tra!alo )0 ' )8 sati& a kod viserotki ( sati$
Savrei nacin vod!en!a "orod!a!a& zahval!u!uci "rieni odred!enih klinickih "ostu"aka i
lekova& ova! "eriod znatno skracu!e +na nekoliko sati,$ Produzavan!e "erioda siren!a oglo bi
da ugrozi i a!ku i "lod$ 0$ Period istiskivan!a +eks"ulzi!e, "ocin!e kada !e atericno usce
"ot"uno rasireno& a grlic ravan Javl!a!u se atericne kontrakci!e za!edno sa na"onia& sto
dovodi do istiskivan!a "loda iz aterice u "orod!a!ni kanal i rad!an!a$ Ovo "orod!a!no doba
tra!e oko 0 sata kod zena ko!e "rvi "ut rad!a!u& a oko !edan sat kod onih ko!e su vec a!ke$
#anas !e& sreco& "rieno oksitocinskih "re"arata oguce ova! "eriod skratiti na )-& "a
cak i na - inuta$ Posle "orod!a!a& na!"re se zbrin!ava novorod!ence/ gueni katetero se
nezno as"irira +usisa, sluz iz disa!nih "uteva& "reseca se i "odvezu!e "u"canik +trenutak kada
se a!ka i dete odva!a!u,$ % toku ovog "orod!a!nog doba !e nekada neo"hodno uraditi i
odred!ene intervenci!e& kao sto !e na "rier e"iziotoi!a +zasecan!e ed!ice,$ 1$ Postel!icno
doba ko!e "ocin!e od zavrsetka "orod!a!a a zavrsava se istiskivan!e "ostel!ice Velika !e
zabluda da kontrakci!e ne "resta!u rad!an!e "loda& vec se nastavl!a!u da bi se <rodila< i
"ostel!ica$ 7ko se nista ne "reduze& ova! "eriod oze da tra!e i do dva sata& koliko !e
"otrebno za "rirodni ehaniza odl!ubl!ivan!a i istiskivan!e "ostel!ice$ % savreeni
"orodilistia se danas& ed!uti& "ostel!icno doba oze odred!eni "ostu"cia zavrsiti za
an!e od )- inuta$ %koliko "ostel!ica ne oze saa da se odlubi neo"hodno !e da se ona
rucno izvadi& kako ne bi doslo do ozbil!ni!eg krvaren!a$ Nakon toga !e neo"hodno "regledati
"ostel!icu !er ukoliko ni!e cela ora da se na"ravi rucna revizi!a atericne du"l!e$ 4$ #oba
"osle istiskivan!a "ostel!ice se karakterise delovan!e "rirodnih "rocesa ko!i dovode do
zatvaran!a "okidanih atericno ' "ostel!icnih krvnih sudova "roceso zgrusavan!a krvi kao i
stezan!e zidova krvnih sudova i zida aterice Ovo "orod!a!no doba tra!e od 0 ' 8 sati$
Paci!entkin!a zbog toga treba "rva dva sata da ostane u "orod!a!no! sali "od budni oko
lekara i babice& da bi bili sigurni da se ovi "rocesi odvi!a!u noralno$ % ovo "eriodu se
zbrin!ava!u i eventualne "ovrede +rasce"i ili e"iziotoi!a, u toku "orod!a!a$ Pro.$ dr Milan
Jevreovic
1
1.#.2. 1ve o kontrakci!ama materice
1ontrakcije materice ili trudovi predstavljaju aktivnu snagu koja dovodi do
otpocinjanja i zavrsavanja porodjaja ili pobacaja
;ako nasta!u kontrakci!e atericeA ;ontrakci!e ' trudovi nasta!u kao odgovor na
neurohoronske stiulanse& kada se isIcna vlakna aterice skracu!u& a zati& "o
"restanku kontrakci!a& o"et vraca!u na "ocetnu duzinu$ Mozda cete cuti i za "o!a <retrakci!a<
sto !e takod!e skracen!e isicnih vlakana aterice kao odgovor na iste stiuluse ali bez
vracan!a na "ocetnu duzinu +ova! .enoen se is"ol!ava "osle zavrsenog "orod!a!a,$ ;ao
rezultat kontrakci!a grlic aterice se skracu!e& atericno usce siri i otvara +dilataci!a,& a "lod
s"usta i utisku!e u "orod!a!ni kanal$ #a u "orod!a!u "osto!e saokontrakci!e i "lod bi bio
"otisnut nanize& ali bi se "o n!ihovo "restanku "onovo vratio nagore$ ;ako se registru!uA Za
kontrakci!e !e karakteristicna n!ihova .rekvenci!a& t!$ ucestalost +na!an!e 0 za )* inuta, u
toku noralnog odvi!an!a "orod!a!a$ 6onus ili na"etost atericnog isica se registru!e u vidu
a"lituda +na slici, i eri se na osnovu "ritiska "lodove vode u aterici +u irno stan!u
iznosi )* do )0 zivinog stuba& a u toku noralne kontrakci!e se "en!e do -* zivinog
stuba,$ Period ized!u kontrakci!a se naziva "auza$ Ona sluzi za o"oravak i odor krvnih
sudova zida aterice& !er dolazi do san!enog snabdevan!a krvi toko kontrakci!a$ 7ktivnost
atericnog zida +kontraktibilnost, oze da se otkri!e i klinicki "regledo& ali !e daleko
e.ikasni!a "riena kardiotokogra.i!e& odnosno ultazvuka& cie se "recizno registru!e$ Zasto su
kontrakci!e na!cesce bolneA Zid aterice se rasteze& "osebno n!en don!i deo& i "ritiska okolne
nervne gangli!e& a "riliko kontrakci!e dolazi i do relativne ishei!e +san!enog dotoka krvi u
krvne sudove, sto izaziva bol$ 6reba naglasiti da kontrakci!e ogu nastati s"ontano ili "ak biti
edikaentozno +lekovia, izazvane$ Zbog cega se !avl!a!u i "re "orod!a!a& u toku trudnoceA
Od )0 do )4 nedel!e kontrakci!e ogu da se registru!u klinicki "regledo ili
kardiotokogra.i!o$ 6ra!u kratko& "ovreene su& n!ihova ucestalost raste sa na"redovan!e
trudnoce& ali ne uticu na skracivan!e grlica i siren!e i otvaran!e atericnog usca$ ;ako
izgleda!u kontrakci!e u toku "orod!a!aA % toku "orod!a!a kontrakci!e dovode do "rogresivnog
skracen!a grlica& siren!a i otvaran!a atericnog usca& sto oogucava na"redovan!e "loda u
"orod!a!no "utu$ % to! .azi se "ovecava n!ihova ucestalost na 0'4 u )* inuta& n!ihovo
tra!an!e !e od 0*'4*'8*'5* sekundi& a intenzitet i do 8* :g +zivinog stuba,$ % .azi
eks"ulzi!e +istiskivan!a i rad!an!a "loda, se& "ored kontrakci!a& !avl!a!u i na"oni ko!i su rezultat
delovan!a trbusnog zida& di!a.rage i isica ale karlice$ 6o !e re.leksni "roces& ali !e
deliicno i "od kontrolo vol!e "orodil!e& za razliku od kontrakci!a ko!e se odvi!a!u bez n!enog
utica!a$ ;ontrakci!e "osle rad!an!a deteta ne "resta!u& vec se nastavl!a!u do rad!an!a
"ostel!ice$ Zbog cega !e neo"hodno da se nekada kontrakci!e stiulisu I lekoviaA % toku
"orod!a!a oze da dod!e do "oreeca!a isicne aktivnosti aterice +kontrakci!a,$ 6ada se
!avl!a inerci!a ' kada !e n!ihov intenzitet is"od 0- :g +noralno !e -* :g, a
ucestalost is"od 0 "uta u )* inuta$ 6o utice na na"redovan!e "orod!a!a& t!$ izaziva n!egov
zasto!$ % takvi sluca!evia kontrakci!e ora!u da se stiulisu lekovia +indukci!a
oGitocino,$ Med!uti& atericne kontrakci!e ogu da budu i "re!ake& kada !e n!ihov
intenzitet vise od 8* :g & a ucestalost "reko 4 "uta u )* inuta$ ;od ovakvog toka
"orod!a!a& takod!e& ora da se intervenise lekovia ko!i ce san!iti aktivnost zida aterice$
Stiulaci!a kontrakci!a leko oksitocino se naziva indukci!a& a n!ihovo san!ivan!e
+blokiran!e, ' tokoliza$ ;o!i su razlozi ko!i dovode do ne"ravilnih kontrakci!aA Razlozi "o!ave
navedenih ne"ravilnosti atericnih kontrakci!a ogu biti sledeci/ ne"ravilna +suzena, karlica&
"oloza! "loda +ceoni& karlicni,& "osto!an!e ioa& etabolizki "oreeca!i & starost trudnice&
gravidalne toksei!e ' "reekla"si!a& secerna bolest& di!abetes& strah ' eocionalna
na"etost& rano "rskan!e voden!aka itd$ ;od "oreeca!a aktivnosti ateriznog zida
+kontrakci!a, "orod!a! ora da se vodi "o "rinci"ia intenzivnog akuserskog nadzora& sto
znaci ne"rekidno koriscen!e kardiotokogra.i!e& ultrazvuka& edikaenata& a cesto ora da se
zavrsi o"erativni "ute ' carski rezo$ % savreeno "orodil!stvu ovi "roblei se veoa
us"esno resava!u$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
2
1.#.3. 1ta su kontrakci!e i naponi0
Osnovni $aktori svakog porodjaja su kontrakcije i naponi
Sta su kontrakci!e I na"oniA Bezvol!no stezan!e isica aterice sa& na "ocetku duzi& a
kasni!e sve kraci "auzaa& naziva se kontrakci!aa$ Obicno tra!u od 0* ' 8* sec& u "ocetku
se !avl!a!u na )- ' 0* inuta& a kako se "orod!a! "riblizava one su sve cesce$ ;ontraki!e
dovode do dilataci!e +siren!a, grlica aterice& i n!egovog skracivan!a sa 0 c do izravnan!a&
odnosno d" istiskivan!a "loda iz aterice$ Bezbolna grcen!a +kontrakci!e, di!a.rage trbusne
uskulature i isica ko!i oblazu karlicno dno naziva!u se na"onia$ Nasta!u re.leksno
izazvani "ritisko <"redn!aceceg< dela glave ili karlice na nervne gangli!e don!eg dela
aterice$ Porodil!a ne oze da utice na n!ihovu "o!avu& ali svo!i angazovan!e oze da
"o!aca intenzitet na"ona odnosno kontrakci!a$
1.#.4. /ada se porod!a! izaziva pre termina0
1ada je plod ugrozen u materici, porodjaj se izaziva vestackim putem
;ada se "orod!a! izaziva "re terinaA % sluca!evia kada !e "lod ugrozen u aterici& ada !e
ona n!egova na!bol!a "rirodna sredina& treba izazvati "orod!a! vestacki "ute$ 6o su obicno
sluca!evi kada "osto!i gravidalna toksei!a & R: iunizaci!a +ko!a ugrozava i "lod,& secerna
bolest ili neke teze in.ekci!e$ ;ako se s"rovodi indukci!aA Za izazivan!e "orod!a!a na!cesce se
koristi "re"arat oksitocina +sintocinon, ' horon zadn!eg rezn!a hi"o.ize ko!i dovodi do
grcen!a isica aterice& oogucava siren!e grlica i kasni!e& istiskivan!e "loda$ Obicno se
"rien!u!e u obliku intravenske in.uzi!e& za!edno sa rastvoro glikoze& ko!a !e energetska
ateri!a za atericni isic$ % to rastvoru se nalaze i sredstva za obezbol!evan!e "orod!a!a i
tzv$ anksiolitici +lekovi za o"ustan!e,$ In.uzi!a se da!e "ute s"eci!alnih in.uzionih elektronskih
"u"i& ko!e autoatski regulisu zel!eni "rotok edikaenata$ Oksitocinske "re"arate !e
oguce dati i oralno +u obliku lingvaleta ' ko!e se to"e i tableta,& ali !e n!ihova e.ikasnost u
to sluca!u nogo an!a$ Med!uti& da bi indukci!a iala e.ekat& neo"hodno !e da grlic
aterice bude .izioloski <zreo<$ 6o znaci da treba da bude oeksan +u noralni uslovia !e
cvrsto elastican& !er "osedu!e veci bro! vezivnih vlakana u odnosu na isicne,$ %koliko grlic
ni!e dovol!no zreo& "re indukci!e !e neo"hodno u"otrebiti "re"arate <"rostagladina< ko!i ce
ubrzati n!egovo sazrevan!e$ Prostagladini stiulisu enzie +kolagenaze, ko!i razeksava!u
vezivo +kolagen, u grlicu aterice& a takod!e "o!acava!u i de!stvo oksitocina$ Indukci!a ne
se da se "rien!u!e kod trudnica ko!e su vec iale o"erativne zahvate na aterici& odnosno
oze da se "rieni sao "osle izvesnog vreenskog "erioda i to uz veliki o"rez$ Pro.$ dr
Milan Jevreovic
1.#.. /ako se sprovodi indukci!a0
Da bi indukcija imala e$ekat, neophodno je da grlic materice bude $izioloski 8zreo8
;ada se "orod!a! izaziva "re terinaA % sluca!evia kada !e "lod ugrozen u aterici& ada !e
ona n!egova na!bol!a "rirodna sredina& treba izazvati "orod!a! vestacki "ute$ 6o su obicno
sluca!evi kada "osto!i gravidalna toksei!a & R: iunizaci!a +ko!a ugrozava i "lod,& secerna
bolest ili neke teze in.ekci!e$ ;o!i su razlozi izazivan!a "orod!a!a "osle terinaA %koliko nea
atericnih kontrakci!a +trudova, ko!i bi doveli do "orod!a!a& a dete !e zbog staren!a "ostel!ice
ugrozeno& onda se "rien!u!e indukci!a$ Zasto "orod!a! treba izazvati u terinuA Posto!e dva
razloga zbog ko!ih bi trebalo koristiti indukci!u u ovo sluca!u$ Na!cesce se "rien!u!e u
okviru tzv$ "laniranog "orod!a!a +kada se "roceni da !e na!"ovol!ni!e vree,$ 6akod!e !e
"otrebno da se indukci!o "o!aca!u slabe i nee.ikasne kontrakci!e& da bi se "orod!a! sto "re
3
zavrsio$ ;ako se s"rovodi indukci!aA Za izazivan!e "orod!a!a na!cesce se koristi "re"arat
oksitocina +sintocinon, ' horon zadn!eg rezn!a hi"o.ize ko!i dovodi do grcen!a isica
aterice& oogucava siren!e grlica i kasni!e& istiskivan!e "loda$ Obicno se "rien!u!e u obliku
intravenske in.uzi!e& za!edno sa rastvoro glikoze& ko!a !e energetska ateri!a za atericni
isic$ % to rastvoru se nalaze i sredstva za obezbol!evan!e "orod!a!a i tzv$ anksiolitici +lekovi
za o"ustan!e,$ In.uzi!a se da!e "ute s"eci!alnih in.uzionih elektronskih "u"i& ko!e
autoatski regulisu zel!eni "rotok edikaenata$ Oksitocinske "re"arate !e oguce dati i
oralno +u obliku lingvaleta ' ko!e se to"e i tableta,& ali !e n!ihova e.ikasnost u to sluca!u
nogo an!a$ Med!uti& da bi indukci!a iala e.ekat& neo"hodno !e da grlic aterice bude
.izioloski <zreo<$ 6o znaci da treba da bude oeksan +u noralni uslovia !e cvrsto
elastican& !er "osedu!e veci bro! vezivnih vlakana u odnosu na isicne,$ %koliko grlic ni!e
dovol!no zreo& "re indukci!e !e neo"hodno u"otrebiti "re"arate <"rostagladina< ko!i ce ubrzati
n!egovo sazrevan!e$ Prostagladini stiulisu enzie +kolagenaze, ko!i razeksava!u vezivo
+kolagen, u grlicu aterice& a takod!e "o!acava!u i de!stvo oksitocina$ Indukci!a ne se da se
"rien!u!e kod trudnica ko!e su vec iale o"erativne zahvate na aterici& odnosno oze da
se "rieni sao "osle izvesnog vreenskog "erioda i to uz veliki o"rez$ 6ok "orod!a!a se& na
ova! nacin& evidentno skracu!e& a "rien!u!e se u "orod!a!ni salaa uz intenzivni nadzor
buduce a!ke i "loda& ne"rekidno "rieno kardiotokogra.i!e& etodo ko!o se
registru!e intenzitet atericnih kontrakci!a i srcane akci!e "loda$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1.#.". /osi i poprecni poloza! ploda
1osi i poprecni polozaj ploda u materici mora da se tretiraju kao izuzetno rizini po
majku i plod
;osi i "o"recni "olaza! "loda ;ada se uzduzna osa "loda u aterici ukrsta sa uzduzno oso
a!ke& "od ostri ili "ravi uglo& govori se o koso odnosno "o"recno "oloza!u$ %gao
ko!i ove dve ose zatvara!u krece se ized!u 4- i 5* ste"eni$ Nekada !e tesko "ostaviti granicu
ized!u ova dva "oloza!a$ ;ako su uzroci ovih "o!ava relativno slicni& ni!e od velike vaznosti
da li se ose a!ke i "loda seku "od veci ili an!i uglo$ Med!uti& cin!enica !e da se
trudnoca u oba sluca!a satra izrazito rizicno "o a!ku i "lod$ % toku osog i devetog
eseca trudnoce +10'18 nedel!a,& kod kosog "oloza!a oze da& "osredstvo korekcionih
kontrakci!a aterice& dod!e do tzv$ <s"ontane korekci!e<$$ ;o!i su uzroci ovih ne"ravilnih
"oloza!aA 6o su& u "rvo redu& ne"ravilnosti zida aterice& kao sto !e <dvoroga aterica<&
io& kao i druge ne"ravilnosti n!ene grad!e$ 6uori !a!nika +ciste, takod!e ogu da budu
uzrok& kao i "oreeca!i u kostano! grad!i karlice a!ke +suzena karlica,$ Razlog za "o"recni i
kosi "oloza! oze da bude i labav trbusni zid a!ke& kao i "redn!aceca "ostel!ica +"lacenta
"revia,$ Na"ravl!ena !e i "odela "o"recnih& odnosno kosih "oloza!a na I i II& u odnosu na led!a
"loda$ Naie& ako su led!a na"red onda se radi o I& a ako su nazad& onda o II "oloza!u$ ;ako
se "ostavl!a di!agnozaA Vec s"ol!ni "regledo trbuha a!ke cesto se uocava da !e aterica
"o"recno razvucena +kod noralne trudnoce !e razvucena uzduzno,$ S"ol!ni akuserski
"regledo ogu da se na"i"a!u delovi "loda ko!i su "o"recno "ostavl!eni& t!$ glavica levo& a
karlica "loda na desno! strani trbuha a!ke$ %nutrasn!i& vaginalni akuserski "regled
oogucava da se utvrdi "osto!an!e "o"recnog ili kosog "oloza!a "loda$ 6o "riliko se i
utvrd!u!e da !e ala karlica <"razna<& !er u n!o! nea "redn!aceceg dela& kao kod noralnog
uzduznog "oloza!a$ Med!uti& za vrlo "reciznu di!agnozu u svakodnevno! akusersko! "raksi
danas se koristi ultrazvuk& sto znatno "o!ednostavl!u!e ove di!agnosticke "ostu"ke$ Sta se
oze dogoditi kod kosog ili "o"recnog "oloz!a u toku trudnoce i "orod!a!aA Vrlo cesto& !os "re
terina rad!an!a& "uca voden!ak& sto oze da dovede do ozbil!nih ko"likaci!a +is"adan!e
"u"cane vr"ce& ili rucice "loda,$ % "rvo sluca!u drugi delovi "loda "ritiska!u "u"canik i
oneogucaava!u snabdevan!e "loda kiseoniko i drugi ateri!aa$ 7ko se hitno ne
intervenise& "lod oze da se ugusi$ %koliko "ak dod!e do is"adan!a rucice& nasta!e situaci!a
ko!a se naziva <zaneareni "o"recni "oloza!<$ Ona "redstavl!a !ednu od na!tezih ko"likaci!a
u "orodil!stvu& !er dovodi do neogucnosti na"redovan!a "orod!a!a$ Moze da rezultira& cak i
"rsnuce aterice i tie& ugrozavan!e zivota a!ke$ I u ovo sluca!u se& "osle

s"rovedenog di!agnostickog "ostu"ka& ora hitno intervenisati i zavrsiti "orod!a!$ Na ko!i

nacin se zavrsava "orod!a! kod kosog ili "o"recnog "oloza!aA 6rudnice ko!e nose dete u
ovakvo "oloza!u treba obavezno da se !ave u bolnicu bar deset dana "re terina "orod!a!a$
Nacini zavrsetka "orod!a!a Mozda cete "rocitati& ili cuti& da u neki klinicko ' bolnicki
ustanovaa "okusava!u da u toku 13'1( nedel!e trudnoce urade ' <s"ol!ni okret<& da bi se
"lod doveo u uzduzni "oloza!$ 6akva intervenci!a se izvodi na ta! nacin sto akuser& "reko
s"ol!n!eg trbusnog zida a!ke& "otisku!e glavicu ka alo! karlici& odnosno karlicno ulazu& a
karlicni deo "loda ka dnu aterice$ Med!uti& cesto se desava da ova intervenci!a ne us"e& ili
se "lod "onovo vrati u "o"recni "oloza!& "a se u vecini akuserskih ustanova vise i ne
"rien!u!e$ Med!uti& u toku "orod!a!a kada !e atericno usce dilatirano +otvoreno,& oze da
se uradi ' <unutrasn!i okret<$ 6ada se izvlaci nozica "loda& ko!i se dovodi u uzduzni "oloza!& ali
karlicni& "a se i "orod!a! vodi "o ehanizu <karlicnog< rad!an!a "loda$ I ova akuserska
intervenci!a se danas sve red!e radi& se kod nekih blizanackih trudnoca& gde !e drugi
blizanac u "o"recno "oloza!u$ Savreeno resen!e !e o"erativni zahvat +carski rez,& ko!i se
us"esno resava!u ovi a"solutno ne"ravilni "oloza!i "loda& kod ko!ih vaginalni "orod!a! ni!e
oguc$ Na osnovu svih ovih cin!enica& orao da u"ozorio trudnice& da ako se kod n!ih
di!agnosti.iku!e kosi ili "o"recni "oloza!& treba da se "onasa!u vrlo odgovorno "rea
u"utstvia svog ginekologa'akusera i redovno odlaze na kontrole +akuserski "regled&
ultrazvuk& laboratori!a,& !er takva trudnoca& ne zaboravite& s"ada u red "osebno rizicnih$ Pro.$
dr Milan Jevreovic
1.#.#. /o!a !e razlika izmed!u kontrakci!a i pokreta ploda0
Postoje odredjene osobine na osnovu kojih trudnica moze da razlikuje pokrete ploda
od kontrakcija materice
;ako trudnica oze da razliku!e "okrete "loda od kontrakci!a aterice A ;retan!e "loda u
aterici& udaran!e bebinih kolena& nogu i laktova o zid aterice& trudnica oseca kao "okrete
"loda$ Posto!e izvesne osobine tih "okreta "o ko!ia zena oze da ih razliku!e od kontrakci!a
aterice$ =lavna !e da se !avl!a!u iznenada& bez ikakvih "rethodnih znakova& i da vrlo kratko
tra!u ' obicno cetiri do "et sekundi$ Oseca!u se na ograniceno delu trbuha$ Mesto na koe
se !avl!a!u ni!e uvek isto vec se s vreena na vree en!a& u zavisnosti od "oloza!a "loda u
aterici$ Proena esta "loda !e cesca u rano! trudnoci$ Ponekad "okreti "loda ogu da
budu vrlo snazni i <zivahni<& i sao zahval!u!uci "lodovo! vodi ko!a ublazu!e udarce& oni za
a!ku nisu ucni i bolni$ Pokreti "loda ogu da se izazovu i "otencira!u duboki disan!e&
sto na!bol!e zna!u trudnice ko!e "ohad!a!u vezbe "siho.izicke "ri"ree za "orod!a!$ #o
ucestali!ih "okreta "loda tada dolazi zbog !aceg "ritican!a kiseonika u bebin organiza$ %
toku "osledn!ih nedel!a trudnoce !avl!a!u se i kontrakci!e aterice$ ;ontrakci!e se& kao i
"okreti "loda& ne !avl!a!u u neko odred!eno vreenu& vec "ocin!u u bilo ko trenutku$ Od
"okreta "loda razliku!u se "o toe sto nisu ogranicene na !edno estu& vec zahvata!u celu
atericu ko!a za vree kontrakci!e "osta!e tvrda$ 6rudnica ih oseca kao lako zatezan!e trbuha
ko!e ide od si.ize navise$ Na!!asni!e se za"aza!u kada se stavi ruka na stoak ' trudnica
tada oseca kako se aterica "oste"eno zateze i "osta!e sve tvrd!a& kako ta tvrdoca dostize
svo! aksiu i "oto "oste"eno "o"usta$ Razlika ized!u "okreta "loda i kontrakci!a
aterice ogleda se i u toe sto kontrakci!e tra!u nekoliko "uta duze od "okreta "loda$ #ok
"okreti "loda tra!u nekoliko sekundi& kontrakci!e aterice tra!u od 0* do 8* sekundi$ Po!ava
kontrakci!a cesto zavisi od "oloza!a tela ' trudnica ih na!cesce oseca uvece& kada legne i kada
en!a "oloza! u krevetu$ Vazno !e da trudnica nauci da "re"ozna kontrakci!e aterice& !er ce
tako steci "redstavu o "orod!a!ni kontrakci!aa$ Razlika ized!u kontrakci!a aterice u
trudnoci i za vree "orod!a!a !e sao u toe sto se "osledn!e !avl!a!u u "ravilni razacia
i sto se n!ihova !acina "oste"eno "ovecava$
!
1.#.$. 8arski rez
2arski rez podrazumeva poprecni rez na donjem delu materice, paralelno sa
misicnim vlaknima
% ko!i situaci!aa se lekari odlucu!u za carski rezA Ova! o"erativni zahvat& kada se dete
rad!a rezo na trbusno& a zati i na zidu aterice& se "rien!u!e kada "orod!a! ni!e oguc
"rirodni t!$ vaginalni "ute$ Na!cesci razlozi su/ nesrazera ized!u "orod!a!nih "uteva
a!ke i velicne deteta& ne"ravilan "oloza! deteta u aterici& kao i ogucnost da "lod& zbog
stan!a a!ke +na "rier& visoki krvni "ritisak, ia "roblee u toku "orod!a!a$ Ne"ravilno
"ostavl!ena "ostel!ica& cesto "racena intenzivni krvaren!e !e& takod!e& ozbil!an razlog za
ovu intervenci!u$ #anas "osto!e i tzv$ <"rosirene< indikaci!e& t!$ razlozi za "rienu carskog
reza& kao sto !e kasna trudnoca& "osebno kod zena ko!e su dugo lecene od steriliteta$ %koliko
!e o"erativno urad!ena korekci!a steriliteta& da bi se izbegao svaki oguci rizik od vaginalnog
"orod!a!a& carski rez se una"red "lanira$ 9arski rez "odrazueva "o"recni rez na don!e delu
aterice& "aralelno sa isicni vlaknia& tako da se ne narusava grad!a i .unkcionalnost
isica aterice$ Rani!e !e "rien!ivan uzduzni rez& sto !e dovodilo do niza ko"likaci!a$
Vecina trudnica se "lasi "erioda nakon saog o"erativnog "orod!a!a& !er !e "ovratak u
noralno stan!e nesto duzi$ Med!uti& "otrebno !e da se odrze a"solutno sterilni uslovi da bi
se "orodil!a sto "re o"oravila i& na!cesce& da se uzia!u odred!ene doze antibiotika$ Nakon
seda dana a!ka sa bebo odlazi kuci& a nakon toga !e neo"hodna kontrola u ustanovi gde
!e urad!en carski rez$ Pot"uno su zabran!eni tezi kucni "oslovi& nekoliko nedel!a nakon
"orod!a!a$ Vazno !e znati i to da carski rez& bez obzira na nesto tezi o"oravak nakon
"orod!a!a& ia i odred!ene "rednosti$ Prva !e svakako izbegavan!e <"atn!e< deteta za vree
"orod!a!a& !er n!egov "rolazak kroz "orod!a!ni kanal obicno ni!e ni alo !ednostavan$ 7& sa
druge strane& ni a!ka nea bolove u toku saog "orod!a!a$ #anas se u neki zel!aa
za"ada sve vise "rien!u!e carski rez& ali se& bez obzira na n!egove "rednosti& u ozbil!ni
edicinski krugovia satra da& ukoliko to zaista ni!e neo"hodno& dete treba da se rodi
"rirodni& t!$ vaginalni "ute$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1.#.&. -aostala postel!ica nakon porod!a!a
+ajcesci uzrok zaostale posteljice je njeno neodvajanje od zida materice posle
radjanja deteta.
% noralni uslovia& "ostel!ica se <rad!a< "osle rad!an!a deteta$ 7kuser "ritiska trbuh
"orodil!e i istovreeno "ovlaci "u"canik da bi olaksao izlazak "ostel!ice$ 7ko do toga ne dod!e
1* inuta "osle izlaska "loda& tada se radi o zaostalo! "lacenti$
Ponekad akuser s"rovodi rucno odva!an!e "ostel!ice od zida aterice$ 7ko "aci!entkin!a ni!e
vec u o"sto! anestezi!i& tada !o! se ogu dati "re"arati ko!i otklan!a!u bol +analgetici,$ Posle
vad!en!a "ostel!ice& zbog ogucnosti krvaren!a& aterica uvek ora da se odrzava u stan!u
grcen!a +stezan!a,$ 6o se "ostize n!eno asazo "reko "redn!eg trbusnog zida& kao i
lekovia ko!i se da!u zbog stiulaci!e atericnog stezan!a i do!en!a$ Naie& toko laktaci!e
dolazi do oslobad!an!a horona oksitocina iz hi"o.ize ko!i olaksava istiskivan!e leka iz
kanalica do!ke& ali istovreeno stiulise isic aterice na stezan!e +kontrakci!u,$
1.#.14. -asto se deca rad!a!u pre vremena0
+aucnici ove rezultate mogu da objasne samo nedovoljnim prenosom hranljivih
materija $etusu
$
Zasto se deca rad!a!u "re vreenaA #o sada se& uglavno& satralo da su odstu"an!a od
uobica!enih tezina kod beba na "orod!a!u bila odred!ena u drugo! "olovini trudnoce$ Med!uti&
naucnici iz S7#'a i Velike Britani!e su otkrili da zene& kod ko!ih su .etusi u "rvo troesec!u
trudnoce bili ali& uglavno ia!u "revreene "orod!a!e$ Odred!eni uslovi za vree
trudnoce& ili cak i "re zaceca& uticu na rad!an!e dece sa alo kilazo i "ovecava!u rizik od
"revreenog "orod!a!a$ Istrazivaci su svo!e otkrice zasnovali na "odacia ko!e su dobili
eren!e ultarzvuko duzine glave i tela cak 4 hil!ade 005 .etusa za vree "rva tri eseca
razvo!a u aterici$ Na ova! nacin !e oguce& u veliko! eri& "redvideti tezinu novorod!enceta&
"a cak i "revreeni "orod!a!$ Naucnici ove rezultate ogu da ob!asne sao nedovol!ni
"renoso hranl!ivih ateri!a .etusu$ Pri toe se isli na .aktore ko!i kontrolisu tezinu bebe& a
ko!e !e oguce utvrditi i "re nego sto !e zena svesna da !e u drugo stan!u$
1.#.11. Porod!a! blizanaca
+akon ucestale primene in vitro .vestacke/ oplodnje visestruke trudnoce su postale
sve cesce
;akav "oloza! blizanci ogu da zauzu u atericiA Na!cesci !e "oloza! kada su oba deteta
okrenuta sa glavo na dole& sto se satra i na!"ovol!ni!o situaci!o za "orod!a!$ Med!uti&
ogu da "osto!e i neke druge ogucnosti/ da !edan zauze "o"recni ili kosi stav& zati da
!edan od n!ih "redn!aci glavico a drugi karlico$ Na!ne"ovol!ni!i "oloza! za "orod!a! !e kada
"rvi na"redu!e karlico& a drugi glavo& sto se naravno oze una"red utvrditi ultrazvuko$
Ova! "oloza! oze da dovede do teske ko"likaci!e +tzv$ kolizi!a blizanaca,& kada se "lodovi
zaglave i oneoguce n!ihovo noralno rad!an!e$ Zbog velike o"asnosti "o zivot i dece i
a!ke& kada dod!e do ovakve situaci!e& "orod!a! se ora zavrsiti carski rezo$ E"E;ako se
obavl!a "oroda! kada !e u "itan!u blizanacka trudnocaA ;ada oba deteta "redn!ace glavo&
"rvo se "orodi !edno& "a onda drugo i takav "orod!a! obicno "rod!e bez ikakvih ko"likaci!a$
Proble oze da se !avi zbog toga sto !e aterica "rerastegnuta& "a su kontrakci!e nogo
slabi!e i "orod!a! oze da bude "roduzen$ %koliko !e !edan od blizanaca zauzeo "o"recni ili
kosi "oloza! "orod!a! se resava carski rezo$ Posle "orod!a!a kod blizanacke trudnoce uvek
treba obratiti "azn!u na oguca krvaren!a zbog "rerastegnute aterice i velike "ovrsine ko!u
zauzia "ostel!ica& "a se& zbog toga& ova! deo "orod!a!a ora s"rovesti sa "osebno
"azn!o$ 9eo tok "orod!a!a blizanaca ora da se vodi uz ultrazvucni nadzor !er se blizanacka
trudnoca i sa "orod!a! satra!u visokorizicni$ Zbog toga !e "otrebno da uslovi za "orod!a!
budu aksialno "ovol!ni& da se s"rovodi u dobro organizovano "orodilistu sa eki"aa za
stalni i intenzivni nadzor "orodil!e$ Zeleo bih da u"ozori ae ko!e oceku!u blizance da i
celoku"na trudnoca ora da se s"rovodi "od stalni nadzoro lekara i sa "osebni
rezio$ Pro.$ dr Milan Jevreovic
1.8. Babinje
1.$.1. Mastitis
1ada se javlja mastitis
7
Prvih nekoliko dana "osle "orod!a!a oze "osto!ati neusklad!enost ized!u a!ke i bebe& t!$
<davan!a i uzian!a< leka$ Ponekad leko nadod!e brzo i u veliki kolicinaa$ Male bebe
kod ko!ih se !os ni!e razvio akt sisan!a ili nea!u dovol!no snage& ne ogu da is"razne
a!cine do!ke& "a velike kolicine leka ostanu u n!ia$
7ko "osle "odo!a ne izlazate zaostalo leko riziku!ete da dobi!ete u"alu do!ki' astitis$
Svaki zasto! leka ia "osledice' grudi "osta!u tvrde& "ovecava se "ritisak u n!ia& !avl!a se
bol& a u sluca!u in.ekci!e i otok i crvenilo $ Novorod!ence nea dovol!no snage da iz tvrde
do!ke "ovuce leko ko!e se tada !os vise nagoilava& i ako se ni tada ne "ocne sa
"razn!en!e dolazi do in.ekci!e& a sai ti i do "ovisene te"erature i gno!nih "roena&
ko!e se ora!u hirurski tretirati$ #ruga "osledica !e san!en!e lecnosti$ Sto se do!ka vise
"razni& to se leko vise stvara& i obratno& sto leko vise zaosta!e& do!ka ga an!e luci$
Sve ove "roene na do!kaa su veoa bolne za zenu i ukoliko ne oze saa da se izlaza&
a oseti da grudi "osta!u tvrde& treba da "otrazi "ooc strucne osobe$
Obavezno radite/
> odrzava!te licnu higi!enu ruku i do!ki& blagi& neutralni sa"uno i lako vodo
> "osle "orod!a!a ozete "osebno tehniko tretirati uvucene bradavice kako bi ih izvukli i
ocvrsnuli i tako olaksali vaso! bebi a i sebi$ Na!bol!e da va babica ili "atronazna sestra
"okazu na ko!i nacin cete to ciniti$
> "re svakog "odo!a svo!i leko "reazite bradavicu i areolu& !er tako stvarate irisni
kontakt sa bebo& a u!edno i zastitu od in.ekci!e& ragada i astitisa$ Naie& a!cino leko
stvara "ravi zastitni .il u to "redelu$
> "raznite do!ke +izlazavan!e, "osle svakog "odo!a sve dok ne "ostanu eke kao sund!er$
6ehnika !e !ednostavna& a na!bol!e !e da va !e "okazu babica u "orodilistu ili "atronazna
sestra ko!a vas obilazi "osle "orod!a!a kod kuce$
> ukoliko su va grudi nabrekle usled naglog nadolazen!a leka i ne ozete da "ostigneta da
ih izlazate u to trenutku& dozvol!eno !e staviti hladne obloge +aksialno )- inuta,$
;ada se s"reite za do!en!e ili izlazavan!e stavite na do!ke to"le obloge +takod!e
aksialno )- inuta,& kako bi se o"ustili lecni kanali i oogucili lakse <"razn!en!e<
nabrekle do!ke$
> vodite racuna o svo!o! ishrani +!edite voce& "ovrce& unosite dovol!no tecnosti,& ne
konzuira!te alkohol& ka.u& koka kolu i nairnice ko!e sadrze ko.ein& a "osebno izbegava!te
cigarete
Nikada neo!te raditi/
> intenzivno nadrazivati bradavice u toku trudnoce& "osebno ne u "osledn!a tri eseca
> azati kree na bradavice& !er cete ih tako razeksati
> asirati celu "ovrsinu do!ke& ne gn!ecite !e i ne radite nista na silu& !er ih ozete "ovrediti i
stvoriti krvne "odlive
> "rekidati do!en!e bebe ukoliko va grudi "ostanu tvrd!e nego sto bi trebalo& !er ce se leko
tako !os vise nagoilati i stvoriti va vece "roblee
#
> "rekidati do!en!e zbog uvucenih bradavica& !er one nisu "re"reka za us"esno do!en!e$ Beba
ne sisa bradavicu& vec celu regi!u oko n!e$
> "revelike grudi& nabrekle od leka ne treba odelirati "rea ustia deteta& !er se na ta!
nacin "ritiska!u kanali ko!ia leko treba da izad!e
> na silu izvlaciti do!ku iz bebinih usta +zbog vakuua ko!i se stvori "riliko sisan!a,& !er
ozete "ovrediti bradavicu i stvoriti ragade$ Znaci& kada !e "odo! zavrsen "rsto blago
odvo!ite do!ku od bebinih usta kako bi vazduh usao i oslobodio se vakuu
Realizaci!u ovog teksta "oogli/ dr Ili!ana Mazibrada& ginekolog akuser@
dr L!il!ana 7braovic Savic& "edi!atar nutricionista@
dr Miodrag Ign!atovic& "edi!atar neonatolog
1.$.2. /o!e promene se desava!u u organizmu zene za vreme babin!a0
Ovo je period intenzivnih promena u zeninom organizmu
Babin!e !e terin ko!i !e odoacen u nase narodu i oznacava "eriod sest do osa nedel!a
nakon "orod!a!a$ 6o !e vree kada se beba i roditel!i "rivikava!u na za!ednicki zivot& ali i
"eriod intenzivnih "roena u organizu zene$ Istovreeno se is"ol!ava!u dve vrste "rocesa/
' s !edne strane& aterica se san!u!e +regresira, i vraca u "rvobitno stan!e ' s druge strane&
do!ke se zbog do!en!a "ovecava!u$ % toku ovog "erioda stvara se i karakteristicno babin!e
"ran!e ' lohia& ko!e stiti zenu od in.ekci!a$
1.$.3. Relaksaci!a nakon porod!a!a
9elaksacija je posebno bitna u periodu nakon porodjaja koji je najcesce najnaporniji
za majku
Vrlo !e vazno da "osle "orod!a!a ne zaboravite da ste osi bebe vazni i vi$ 7ko !e a!ka
irna i o"ustena& velika !e verovatnoca da ce takva biti i beba$
Sve ono sto zeni "oaze da se odori& o"usti i obnovi svo!e snage !e dobrodoslo$
Posto!e& ed!uti& i "osebne tehnike relaksaci!e ko!e ogu da se nauce i uvezba!u$ One na
oogucava!u dubl!u relaksaci!u/
dubl!u isicnu o"ustenost
sireni!e disan!e
uravnotezavan!e krvnog "ritiska i "ulsa
kratkotra!no udal!avan!e od aktuelnih briga i "roblea
san!en!e lucen!a horona stresa
aktivaci!u "arasi"atickog nervnog sistea ko!i !e zaduzen za uravnotezavan!e i
uiren!e organiza
Navesceo na!!ednostavni!e od nogobro!nih tehnika relaksaci!e/
Metod (
%
Is"ruzite se ili sedite u "oloza!u ko!i va !e na!udobni!i
Mozete zuriti ili gledati
O"uMta!te !edan za drugi sve iMice na telu& "ocevsi od sto"ala& "oto nogu& karlice&
trbuha& "sti!u& led!a& ruku$$$
Obratite "azn!u na svo!e disan!e
Pokusa!te da se koncetnrisete na svo!e telo& da odstranite ne"ri!atne isli i budete u
kontaktu sa sobo$
Ostanite u to "oloza!u onoliko dugo koliko va "ri!a& ali ia!te u vidu da !e "otrebni
iniu za relaksaci!u )- inuta
Posle o"uMtan!a& ostanite !oM nekoliko inuta u iru i tiMini& otvorenih oci!u& "re nego
Mto ustanete& ne ulecite odah u aktivnost
Ova metoda se preporucuje za one koji su suvise napeti.
Pronad!ite udoban "oloza!& obratite "azn!u na so"stveno disan!e i "ostanite svesni
svog tela
Pocnite od "rsti!u na nogaa$ Stisnite ih sto !ace ozete$ Bro!te u sebi do -& "oto ih
o"usta!te
Stisnite Mto !ace svo!e zglobove i listove na nogaa& bro!ite do - i "oto se o"uMta!te$
Stisnite !edan za drugi svaki iMic& odred!eni redo i to/ bedra& trbuh& "rsa&
strazn!icu& led!a& "odlakticu i nadlakticu& raena& vrat& vilice i usta& oci +zatvorite ih, i
nos& obrve +"odignite ih, i "oto ih o"uMta!te$
6akod!e neo!te odah ustati "o zavrMetku relaksaci!e$ Otvorenih oci!u ostanite
nekoliko inuta u ovo stan!u da osetite kako va krv snazni!e kruzi$
Metod *
Lezeci& zatvorenih oci!u& irno diMite$
%diMite "uni "lucia$ ;ada izdiMete govorite sebi/OOJa sa irna<& i tako nastavite
dok ne osetite da ste o"usteni
Sada recite "ri svako izdisa!u/ <Mo!a desna noga !e teska<$ Priceka!te dok ne osetite
da !e "ostala teska& kao da se zarila u dusek$ %cinite to isto na!"re sa levo nogo&
"a sa desno ruko& levo ruko& celi telo& vrato& glavo$$$$$<
;ada osetite tezinu citavog tela& obrnite "ostu"ak u nazad& "ocnite "onovo sa desno
nogo/ <Mo!a desna noga !e lagana<PI nastavite dal!e isti redo$ Ponovo zavrsite
dozivl!a!e celog tela& ovog "uta kao laganog$
Otvorite oci& ceka!te nekoliko inuta "re nego Mto ustanete i irno nastavite svo!
"osao$
9elaksacija putem slike .vizualizacija/
Lezeci& zatvorenih oci!u& irno diMite$
Zaislite neki "redeo& ili scenu& ili osobu& ili bilo sta Mto u va budi "ri!atnost$
Zaislite sebe u n!eu& ili sa ti& sa l!udia ko!e volite i sa ko!ia va !e "ri!atno$
Ostanite u to! sceni )-'ak inuta& "uneci sebe le"i osecan!ia i "ozitivno
energi!o$
Sve vree vodite racuna o svo disan!u
;ad zavrMite& ostanite !os neko vree otvorenih oci!u u o"usteno "oloza!u$
!)
1.$.4. <munitet nakon porod!a!a
Zenin imunitet je nakon porodjaja pojacan zahvaljujuci speci$icnom odbrambenom
mehanizmu
% toku "erioda babin!a stvara se karakteristicno <babin!e< "ran!e ' lohia& ko!e "redstavl!a
snazan odbrabeni ehaniza od in.ekci!a$ Lohia !e sekret iz aterice i "orod!a!nog "uta$ %
"ocetku !e obilan i sasto!i se iz krvnih eleenata i an!ih delova zaostalih "lodovih ovo!aka&
"a cak i delica "ostel!ice$ On "oste"eno "osta!e bistri!i i sluzav& a oko )*'tog dana dobi!a
belicastu bo!u$ % n!eu ia na!vise leukocita +belih krvnih zrnaca, I akro.aga +iunoloske
celi!e ko!e stite "orodil!u od in.ekci!a,$ Iako zena nakon "orod!a!a cesto izgleda izuceno&
bledo I uorno& n!en iunoloski siste !e "o!acan zahval!u!uci ovo vidu odbrabenog
ehaniza ' lucen!e sekreta ko!i !e intenzivno brani od in.ekci!a$ Pri kra!u babin!a lohie
nesta!u& !er n!ihova "rodukci!a organizu vise ni!e "otrebna$
1.$.. Te7nika do!en!a i izmlazavan!a
Budite sigurni da pravilno dojite svoje dete
#a bi ste bili sigurni da "ravilno do!ite svo!e dete i "ravilno "ostu"ate "rea svo!i grudia
vodite racuna o sledece/
> Zauzite "ravilan "oloza! dok do!ite$ Sedite udobno zaval!eni unatrag i bebu "rinosite do!ci$
Ne nagin!ite se nad n!u i ne "okla"a!te !e do!ko$
> Beba treba ustia da obuhvati sto vecu "ovrsinu areole kako bi zaista sisala +desi se da
beba "onekad <vuce< u "razno , i da va ne bi "ovredila bradavicu$
> %koliko va se "o!ave ragade na bradavicaa to !e znak da beba ni!e dobro obuhvatila
do!ku$ Za"atite& beba don!o vilico "ritiska tkivo oko bradavice i na ta! nacin "retace
leko iz do!ke u usta$ 6o !e !ednostavna tehnika ko!u ce te "rien!ivati i "riliko izlazan!a
+kada !e to "otrebno,
> 6ehnika izlazavan!a "odrazueva ehanicke "ritiske na areolu$ 6a! "redeo se obuhvati
"rstia tako sto !e "alac gore& a kazi"rst dole$ Zati se vrsi "ritisak ka dubini do!ke& nikako
ka bradavici& i to sa svih strana + n"r$ u "ravcu kretan!a kazal!ki na satu,$ Za"atite& ne treba
da <cedite< do!ke& vec da istisnete leko iz n!ih$
Obavezno radite/
> odrzava!te licnu higi!enu ruku i do!ki& blagi& neutralni sa"uno i lako vodo
> "osle "orod!a!a ozete "osebno tehniko tretirati uvucene bradavice kako bi ih izvukli i
ocvrsnuli i tako olaksali vaso! bebi a i sebi$ Na!bol!e da va babica ili "atronazna sestra
"okazu na ko!i nacin cete to ciniti$
> "re svakog "odo!a svo!i leko "reazite bradavicu i areolu& !er tako stvarate irisni
kontakt sa bebo& a u!edno i zastitu od in.ekci!e& ragada i astitisa$ Naie& a!cino leko
stvara "ravi zastitni .il u to "redelu$
> "raznite do!ke +izlazavan!e, "osle svakog "odo!a sve dok ne "ostanu eke kao sund!er$
6ehnika !e !ednostavna& a na!bol!e !e da va !e "okazu babica u "orodilistu ili "atronazna
sestra ko!a vas obilazi "osle "orod!a!a kod kuce$
!1
> ukoliko su va grudi nabrekle usled naglog nadolazen!a leka i ne ozete da "ostigneta da
ih izlazate u to trenutku& dozvol!eno !e staviti hladne obloge +aksialno )- inuta,$
;ada se s"reite za do!en!e ili izlazavan!e stavite na do!ke to"le obloge +takod!e
aksialno )- inuta,& kako bi se o"ustili lecni kanali i oogucili lakse <"razn!en!e<
nabrekle do!ke$
> vodite racuna o svo!o! ishrani +!edite voce& "ovrce& unosite dovol!no tecnosti,& ne
konzuira!te alkohol& ka.u& koka kolu i nairnice ko!e sadrze ko.ein& a "osebno izbegava!te
cigarete
Nikada neo!te raditi/
> intenzivno nadrazivati bradavice u toku trudnoce& "osebno ne u "osledn!a tri eseca
> azati kree na bradavice& !er cete ih tako razeksati
> asirati celu "ovrsinu do!ke& ne gn!ecite !e i ne radite nista na silu& !er ih ozete "ovrediti i
stvoriti krvne "odlive
> "rekidati do!en!e bebe ukoliko va grudi "ostanu tvrd!e nego sto bi trebalo& !er ce se leko
tako !os vise nagoilati i stvoriti va vece "roblee
> "rekidati do!en!e zbog uvucenih bradavica& !er one nisu "re"reka za us"esno do!en!e$ Beba
ne sisa bradavicu& vec celu regi!u oko n!e$
> "revelike grudi& nabrekle od leka ne treba odelirati "rea ustia deteta& !er se na ta!
nacin "ritiska!u kanali ko!ia leko treba da izad!e
> na silu izvlaciti do!ku iz bebinih usta +zbog vakuua ko!i se stvori "riliko sisan!a, & !er
ozete "ovrediti bradavicu i stvoriti ragade$ Znaci& kada !e "odo! zavrsen "rsto blago
odvo!ite do!ku od bebinih usta kako bi vazduh usao i oslobodio se vakuu
1.$.". -apal!ivi procesi u do!ci
Ovo su najcesca oboljenja koja mogu da se jave na dojkama u periodu dojenja
Na!cesca obol!en!a ko!a ogu da se !ave na do!kaa su razliciti za"al!ivi "rocesi zl!ezdanog
tkiva +astitis, ili bradavica +thelitis,$ % "ocetku& ogu da ia!u vrlo buran& akutni tok& a
kasni!e hronicni& sa an!e izrazeni si"toia$ Izazivaci su obicno bakteri!e ' stre"tokok&
sta.ilokok i eserihi!a koli$ % 5(C sluca!eva ovi "rocesi se !avl!a!u u "eriodu babin!a ' do!en!a& i
to obicno na!"re u "redelu bradavica& a zati se "reko kanalica sire dal!e na zl!ezdano tkivo$
%koliko se !os na sao "ocetku ne lece ogu da dovedu do stvaran!a gno!nih a"cesa u
do!ci$ Za"al!en!a su "racena bolovia& "oviseno te"eraturo& otoko do!ke& a na"ete su i
"ovecane i "azusne li.ne zlezde$ ;ada se ne bi "reduzele tera"i!ske ere& za"al!en!e bi se
"rosirilo kroz kozu do!ke i izazvalo ozbil!na ostecen!a$ Med!uti& uz intenzivnu "rienu
odgovara!ucih antibiotika +naravno& sa "rethodno urad!eni antibiograo ' is"itivan!e
osetl!ivosti bakteri!a na odred!eni antibiotik, danas se ne !avl!a!u ovakve ko"likaci!e$ Veoa
retko treba da se uradi "unkci!a& ili incizi!a +zasecan!e,& kao i drenaza a"cesa& bilo na sao
"ocetku& ili u kra!n!e sluca!u& u kasni!e stadi!uu$ Na ta! nacin dolazi do sanaci!e
za"al!ivog "rocesa u do!ci$ Med!uti& treba naglasiti da !e "reventiva daleko bol!e resen!e& sto
znaci da ne treba dozvoliti da do ovakvih ko"likaci!a uo"ste dod!e&
!2
1.$.#. )ega zene nakon porod!a!a
:igijena i nega su neophodni uslovi da se porodilja sto pre vrati u normalnu $ormu
Posle "orod!a!a& zena osta!e na!an!e dva sata "od nadzoro lekara i babice& ko!i kontrolisu
n!eno o"ste stan!e& kao i stan!e "orod!a!nog "uta$ Nakon toga se "rebacu!e na odel!en!e gde
osta!e do ot"usta iz bolnice$ % to "eriodu !e neo"hodno da odrzava redovnu higi!enu tela/
"ran!e dva "uta dnevno& a ukoliko "osto!i !os i sav na ed!ici& onda i nakon svakog odlaska u
toalet$ Zdravstvena kontrola na odel!en!u za babin!are se sasto!i u "racen!u stan!a aterice$
Posle seda dana& "osto se aterica sku"i& n!eno dno se autoatski s"usta na nivo stidne
kosti& a na svo!u noralnu velicinu se vraca nakon 4* dana$ % ovo "eriodu zena se obilni!e
zno!i +!er !e u trudnoci saku"ila visak tecnosti,& a iz do!ki s"ontano "ocin!e da otice leko& "a
!e licna higi!ena izuzetno vazna$ 6akod!e& da bi se do!ke i bradavice "ri"reile za do!en!e& i
izbegla "o!ava ragada i astitisa& neo"hodna !e n!ihova redovna nega$
1.9. Saveti
1.&.1. /o!e lekove ne sme da koristi trudnica0
U toku trudnoce u organizmu zene nastaju $izioloske promene koje mogu da izmene
delovanje nekih lekova i njihovu e$ikasnost
7ko se koriste u toku trudnoce& "o!edini lekovi ogu da ugroze "lod& a i trudnicu$ Na "rier&
u toku eliinaci!e antibiotika iz organiza trudnice& ogu da se !ave ozbil!ni Mtetni e.ekti& "a
"rea toe treba biti veoa obazriv ukoliko se "rien!u!u u toku rizicne trudnoce$ % toku
trunoce se "ovecava za"reina i "rotok krvi u "lucia& !etri& bubrezia& sto dovodi do
snizen!a koncentraci!e antibiotika u krvno! "lazi$ Zbog toga n!ihove doze u trudnoci ora!u
da budu korigovane$ 6akod!e& vecina antibiotika "rolazi "ostel!icnu bari!eru i odlazi u
cirkulaci!u "loda$ Ova! "roces se odvi!a "o "rinci"u slobodne di.uzi!e +"rosta razena,$ Novi!a
is"itivan!a su "okazala da se "osle "riene antibiotika& vec "osle kraceg vreena& oni ogu
odrediti i u "lodovo! vodi& sto znaci da se n!ihov e.ekat i tu oze koristiti$ #o sada ni!e
dokazano Mtetno delovan!e "enicilina& kao i vecine antibiotika ' ce.alos"orina na a!ku i n!en
"lod& sto govori da !e n!ihova "riena u trudnoci bezbedna +"enicilin& longace.& "entreksil&
a"icilin,$ Med!uti& tetraciklini ogu da izazovu ozbil!ne "roene na !etri i drugi organia
a!ke& a kod "loda da dovedu do "oreeca!a u razvo!u kosti!u +<sivi zubi<,$ Stre"toicin& na
"rier& izaziva u trudnoci ostecen!e slusnog zivca& dovodeci do kasni!e gluvoce rod!enog
deteta$ :lora.enikol ozbil!no oze da osteti eleente kostane srzi +krvne celi!e/ leukociti&
eritrociti,& tako da ga treba davati sa izuzetno veliko o"reznoscu i uz obavezno
laboratori!sko ' klinicko "racen!e$ =entaicin +garaicin, !e izrazito ne.rotoksican& sto znaci
da delu!e ne"ovol!no na tkivo bubrega$ Med!uti& kod izvesnih in.ekci!a !e vrlo e.ikasan& "a
n!egovu "rienu treba ograniciti na!duze na 3 dana& naravno uz izuzetnu lekarsku i
laboratori!sku kontrolu$ ?ritroicin oze da se u"otrebl!ava u toku trudnoce& na!vise do dve
nedel!e& "osebno ako !e dokazana in.ekci!a hlaidi!aa$ Ri.adin +rin.aicin, !e takod!e veoa
toksican& i treba ga izbegavati& izuzev kada to ni!e oguce& n"r$ kod tuberkuloznih in.ekci!a$
Pro.$ dr Milan Jevreovic
!3
1.&.2. Ured!en!e dec!e sobe
%tvari u bebinoj sobi treba tako rasporediti da vam uvek budu pri ruci
Bebina soba !e esto u ko!e ce ona narednih eseci "rovoditi na!vise vreena$ Zato !e
veoa bitno da ta! "rostor bude ured!en sa "osebno "azn!o$ Soba ora da bude dobro
osvetl!ena& da se redovno "rovetrava& cisti& a stvari treba ras"orediti tako da va uvek budu
"ri ruci$ Pre"orucl!ivo !e da u "rvi esecia aa +a i tata, budu u isto! sobi sa
novorod!enceto& kako bi ogli da "rati sve sto se desava i da blagovreeno odreagu!u$
;oodica ili oraric za bebine stvari& krevetac& sto za "re"ovi!an!e ras"oredite u zavisnosti
od "rostora ko!i va !e na ras"olagan!u& ali vodite racuna o sledece/ krevetac i sto za
"re"ovi!an!e ne se!u biti blizu "rozora& na "roa!i ili "reblizu gre!nog tela +gre!alica& 67 "ec&
radi!ator,& koodica treba da bude "rostrana i .unkcionalna kako bi u& i na n!u stale sve stvari
ko!e cete koristiti u toku dana i noci +sigurno nekoliko eseci,$ ;revetac treba da bude
okrenut tako da bebi nikada ne ide sunce u oci$ O"tialna te"eratura sobe !e 00 ste"ena& a
"rvih dana kada beba dod!e iz "orodilista oze da bude i do 04 ste"ena$ Vazduh u toku zie
oze da bude dosta suv i zato na gre!na tela treba stavl!ati "osudu sa vodo ili vlaznu
"elenu$ Nikada ne ostavl!a!te ukl!ucenu gre!alicu i bebu sau u sobi$ % toku cele noci oze
da bude ukl!ucena stona la"a& ali ne treba da bude okrenuta u bebino "ravcu$ :igi!ena
bebine sobe se ora redovno odrzavati& ali to radite kada !e ona u drugo! "rostori!i$ ;oristite
vlaznu kr"u ili usisivac$ Sobu svakodnevno "rovetrava!te$ % ziski dania dovol!no !e i "et
inuta& a u "rolece i leto& vise "uta u toku dana ili drziti otvoren "rozor& ali tako da beba bude
zasticena od "roa!e ili vetra$ Nikada& ali zaista nikada& neo!te "usiti u bebino! sobi i ne
dozvolite nikoe da ulazi sa cigareto u n!en ali ra!& "a akar to bilo i <na sekundu<$ #$
7leksic
1.&.3. 1pisak stvari potrebni7 za bebu
Bez obzira da li zele unapred da kupuju ili ne, roditelji bi trebalo bar da naprave
spisak najneophodnijih stvari za bebu
Mnogi roditel!i ne zele una"red& dok se beba ne rodi& da ku"u!u o"reu$ % to sluca!u bi
trebalo bar na"raviti s"isak na!neo"hodni!ih stvari za novorod!ence$ SPIS7; na!neo"hodni!ih
stvari za bebu za "rve dane kod kuce/ 7, ' krevetac +0'1 "ostel!ine& ogradica& usea za
dusek& cebence& .rotir, ' kadica +"eskiri& sa"on za ku"an!eili sa"un& "osuda za is"iran!e
bebe& teroetar za vodu, ' oraric za bebine stvari ' sto za "re"ovi!an!e ' sobni
teroetar ' nocna la"a ' susilica za "elene B, ' "elene "aucne +8*'3* koada, '
svedske "elene +0*'0- koada, ' benkice tan!e +-')* koada, ' benkice debl!e +-')*
koada, ' ka"ice +1'- koada, ' .lasice +0 koada, ' kasicica +"lasticna, ' cucla'laza ' sud
za otkuvavan!e .lasica& cucli ' sta"ici za usi& nos ' vlazne araice ' akazice za nokte 9, '
kuti!a vestackog leka +za svaki sluca!, ' soda bikarbona +za ciscen!e !ezika, ' sterilna gaza '
"avloviceva ast ' 7# ka"i
1.&.4. =ta trudnice na!>e?@e pita!u ginekologa
Zaoku"l!ene svo!i novi stan!e& buduQe ae Nele da budu Mto in.orisani!e kako bi
Rinile na!bol!e za svo!u bebu i us"eMno iznele trudnoQu$ =inekoloMka ordinaci!a !e "ravo esto
gde Qe dobiti odgovore na "itan!a ko!a ih na!ReMQe uRe$$$
!
)$ ;oliko kilograa se da dobi!e toko trudnoQeA
6elesna teNina ne bi sela da se "oveQa za viMe od dvanaest kilograa toko trudnoQe$ 6o&
naravno& ne znaRi da trudnice treba odah da krenu s <nabacivan!e kilaNe<& "oMto bi na!veQi
"orast u teNini trebalo da bude u "osledn!i esecia trudnoQe$ Ishrana trudnice ne treba da
bude obilna& veQ kvalitetana$ PreviMe kaloriRni i obilni obroci nisu zdravi$ Oni Qe dovesti do
ne"otrebne go!aznosti& ali istovreeno ne ora!u da obezbede trudnici i "lodu sve neo"hodne
hran!ive sasto!ke$ =o!azne Nene treba da obrate naroRitu "aNn!u da se u trudnoQi ne ugo!e
viMe nego Mto !e "re"oruRl!ivo& dok kod rMavih Nena "oneki kilogra viMka oNe da se
toleriMe$ 6rudnice ko!e "ate od uRnina i "ovraQa!u ogu u "oRetku Rak i da izgube na teNini&
ali to se s "restanko uRnina na!ReMQe nadoknaDu!e$
0$ #a li su seksualni odnosi dozvol!eni u trudnoQiA
Seksualni odnosi ogu da se u"raNn!ava!u zakl!uRno sa sedi eseco trudnoQe ukoliko !e
trudnoQa noralna i nea nekih s"eci.iRnih "roblea$ Posle sedog eseca trudnoQe
seksualni odnosi se ne "re"oruRu!u !er oNe da doDe do "rskan!a voden!aka& "rovociran!a
"oroDa!a i izazivan!a neke in.ekci!e$ Ponekad i banalna stvar oNe da izazove ko"likaci!e i
stoga !e razgovor s ginekologo na ovu teu obavezan$ %koliko !e trudnica rani!e iala
neNel!ene "rekide trudnoQe& ginekolog Qe savetovati da nea seksualne odnose u "rva tri
eseca trudnoQe i to u terinia "ret"ostavl!ene enstruaci!e$ NaRin na ko!i se vodi l!ubav u
trudnoQi svakako treba "rilagoditi veliRini stoaka trudnice$
1$ #a li u toku trudnoQe se da se bavi s"orto i rekreaci!oA
%koliko se Nena "re zaReQa bavila rekreaci!o i s"orto& ona oNe& ukoliko nea indici!a da
bi takve aktivnosti ogle da !o! naude& s n!ia i da nastavi& ali u skladu sa novi okolnostia
u ko!ia se naMla$ Sve Mto !e "reterano zaara ili !o! !e zbog veliRine stoaka neizvodl!ivo
treba da "restane da radi$ Blaga aktivnost "o"ut Metn!e uglavno !e dozvol!ena$ Plivan!e i
veNbe za trudnice takoDe "ri!a!u$ Boravak na sveNe vazduhu uz laganu Metn!u se
"re"oruRu!e trudnicaa osi ukoliko lekar ni!e savetovao irovan!e$
4$ #a li trudnica se da odlazi na odore i "utovan!aA
Odgovor na ovo "itan!e takoDe zavisi od toka trudnoQe$ Odori i "utovan!a su dozvol!eni
ukoliko ne "odrazueva!u i "reteranu .iziRku aktivnost& voNn!u "o loMi terenia i sliRno$
Pred "oroDa! svakako ne treba odlaziti na "utovan!a i na!bol!e !e biti u estu u ko!e se
"lanira "oroDa!$ Sto se "utovan!a aviono tiRe& u zavisnosti od ko"ani!e "osto!e liiti "o
"itan!u starosti trudnoQe iznad ko!ih se "utovan!e ne do"uMta$ Liit !e na!ReMQe trudnoQa od
Mest eseci$ 6o se ne odnosi na trudnice ko!e iz zdravstvenih razloga ora!u da "utu!u
aviono& zbog "orDa!a u bol!e o"rel!eno! klinici i sliRno$
-$ #a li !e u trudnoQi o"asno uziati lekoveA
7ko !e reR o trudnici ko!a ia obol!en!e zbog ko!eg stalno ora da uzia edikaentoznu
tera"i!u& ona obiRno nastavl!a s tera"i!o i o toe obaveMtava svog lekara$ =inekolog Qe se
tada obiRno konsultovati s lekaro s"eci!alisto kod koga se Nena inaRe leRi$ %zian!e lekova
bez lekarske kontrole i na svo!u ruku se ne "re"oruRu!e !er "osto!e lekovi ko!i ogu Mtetno da
utiRu na "lod& "a i na a!ku tako da !e n!ihova u"otreba u trudnoQi zabran!ena$
8$ #a li trudnica treba da se "odvrgne rendgensko snian!uA
Izlagan!e rendgensko zraRen!u se u trudnoQi ne "re"oruRu!e& osi ako !e ono zaista
neo"hodno$ %koliko !e "otrebno& lekar radiolog Qe obaviti rendgensko snian!e vodeQi raRuna
o Rin!enici da !e "aci!entkin!a u drugo stan!u& kako bi se eventualni rizik "o "lod sveo na
iniu$
!!
3$ 7lkohol ni!e dozvol!en u trudnoQi$ #a li to znaRi da se ne se "o"iti niMta od alkoholaA
TaMica vina uz ruRak !e era ko!a neQe stvoriti ko"likaci!e& ali svako "reterivan!e u
konzuiran!u alkohola uo"Mte& a naroRito u trudnoQi& nosi rizik "o zdravl!e a!ke i bebe$ Isto
!e i sa ka.o i drugi na"icia ko!i sadrNe ko.ein$ Sol!ica ka.e dnevno neQe setati& ali ne
treba "iti viMe od toga$ S "uMen! treba odah "restati$
($ #a li !e uzian!e horonskih tera"i!a u trudnoQi MtetnoA
:oronski "re"arati u trudnoQi uzia!u se iskl!uRivo "o "re"oruci ginekologa ko!i redovno
"rati trudnoQu i ia uvid u stan!e "aci!entkin!e$ #akle& ako se da!u u kontrolisani dozaa&
ne ogu da Mtete$
5$ #a li !e dovol!no da se kod ginekologa odlazi sao kada on to zakaNeA
#ovol!no !e ako se u eDuvreenu ne "o!ave "roene "o"ut& na "rier& krvaren!a ko!e
svakako izisku!e ginekoloMki "regled$ Velike "ovrede& "adovi i sliRno& naroRito ako su "raQeni
si"toia ko!i rani!e nisu "osto!ali takoDe su razlog da se odah ode kod lekara$
!$
2. -dravl!e
2.1. Noorodjence
2.1.1. /ada dolazi do zapal!en!a pupcane rane0
Ukoliko se pupcani patrljak i pupcana rana ne neguju na pravi nacin, mo6e doci do
zapaljenja
Po!avl!u!e se crvenilo& otok& gno!& dete gubi a"etit& teNinu& "ovecava se ili san!u!e telesna
te"eratura$ Is"od "u"cane rane se nalaze krvni sudovi ko!i su direktno "ovezani sa drugi
organia$ #rugi recia& veoa !e kratko rasto!an!e ko!e bakteri!e& virusi ili gl!ivice +ukoliko
su "rodrle, treba da "redu da bi uMle u krvotok& a zati "reko n!ega do unutraMn!ih organa$
Zato& ci roditel!i "riete otok& crvenilo ili gno!& treba da obaveste babicu ili lekara ko!i
"osecu!u bebu& a ona ce i dati u"ut za odgovara!ucu zdravstvenu ustanovu$
2.1.2. 1ta se na bebi ocen!u!e prilikom rod!en!a0
4pgar test je ocena koja pokazuje zdravstveno stanje novorodjenceta
Ocena ko!u beba dobi!e ne"osredno "o rod!en!u i ko!a "okazu!e zdravstveno stan!e
novorod!enceta zove se a"gar$ 7"garo se ocen!u!e disan!e& bo!a koNe& otkuca!i srca& stan!e
iMica i bebin odgovor na nadraNa!e$ Za svaki od ovih "okazatel!a dete dobi!a ocenu ized!u
* i 0 & tako da !e uku"na ocena od * do )*$ Beba ko!a kre"ko "lace& dobro diMe& kod ko!e !e
bro! srcanih otkuca!a iznad )**& koNa ruNicasta i ko!a se s"ontano "okrece kada se alo
nadraNi ' dobi!a ocenu )*$ %koliko neki od ovih "okazatel!a ni!e sasvi odgovara!uci& beba
dobi!a niNu ocenu$ 7"gar se u"isu!e na ot"usno! listi deteta$ Pri$ dr sci$ ed 7leksandar
Mar!anovic& neonatolog
2.1.3. Re6leksi vase bebe
1ada se rodi, novorodjena beba vec ima vise od ;# instinktivnih re$leksa, od kojih su
neki vitalni za prezivljavanje
Bebe se rada!u sa viMe od 3* instiktivnih re.leksa& no svega se nekoliko redovno "roverava!u$
Neki od n!ih& kao Mto !e disan!e i traNen!e bradavice su vitalni za "reNivl!avan!e$ #rugi& iako
veoa !aki "rvih "ar sati "o roden!u& iMcezava!u u naredni dania i esecia& da bi bili
"onovo UVnauceniVV u kasni!i stadi!uia razvo!a deteta$ E"ERe.leks sisan!a Ovo !e na!vaNni!i
re.leks ko!i bebi oogucava "reNivl!avan!e& t!$ ishranu$ Na!lakMi !e za "roveru ' zagolica!te
bebu "o obrazu i ona ce okrenuti glavu u to "ravcu traNeci hranu$ 7ko dotaktnete centar
n!ene gorn!e usne otvorice usta$ 7ko !o! stavite vaM +dobro o"rani, ali "rst u usta&
iznenadice vas kako ce !ako sisati$ Ova! re.leks nesta!e oko cetvrtog eseca bebinog Nivota&
kada ona oNe aktivno traNiti hranu "ogledo i gestovia$ E"ERe.leks hodan!a 7ko cvrsto
drNite bebu is"od rucica u us"ravno "oloNa!u i s"ustite !o! sto"ala na "odlogu& videcete da
ce ona za"oceti "rilicno snaNne koraca!e& stavl!a!uci !edno sto"alo is"red drugog$ Ovo ni!e
"ravo hodan!e& vec re.leks ko!i slabi izedu trece i Meste nedel!e Nivota& sve dok dete zaista
ne nauci da hoda oko "rvog rodendana$ E"ERe.leks ste"enica Slican !e re.leksu hodan!a ' ako
drNite bebu u us"ravno "oloNa!u tako da !o! noga dodirne ivicu stola& ona ce autoatski
"odici sto"alo kao da hoce da se "en!e$ Ova! re.leks se !avl!a i kada su u "itan!u bebine ruke '
ako !o! ivica stola dodirne "odlakticu ona ce instiktivno "odici ruku$ E"ERe.leks hvatan!a Ova!
re.leks "otice od naMih dalekih "raistori!skih "redaka& kada !e bio nuNan da bi se beba drNala
!7
za a!ku ili granu +!oM !edan re.leks vaNan za "reNivl!avan!e,$ Stavite "rest na bebin dlan i
videcete kako ce ga snaNno uhvatiti$ 6a! stisak !e toliko !ak da beba oNe drNati so"stvenu
teNinu svo!i rucicaa$ ' N? PO;%S7V7J6? #7 OVO PROV?RI6IH 7ko zagolicate bebin taban
"riecite "o!avu ovog istog re.leksa$ Prvih "ar eseci beba ce drNati Make stisnute u "esnice
veci deo vreena i bice "otrebno da se ova! re.leks izgubi da bi ogla da "ocne sa hvatan!e
"redeta$ Od treceg eseca bebine Make bice sve ceMce otvorene i ona ce saa odluciti kada
Neli da neMto uhvati +igracku ili .laMicu& na "rier,$ E"ERe.leks oka 7ko dodirnete koren
bebinog nosa ona ce tre"nuti$ Isto ce se dogoditi ako se u"laMi i ako u"alite !ako svetlo +bez
obzira da li gleda ili Nuri,$ ' Neo!te nikad da u"erite !ako svetlo direktno u bebine oci$ Prvih
nedel!a beba ce gledati is"red sebe bez obzira da !e okrenete levo ili desno$ Ova "o!ava
"oznata kao UVlutkine ociVV nesta!e "osle deset nedel!a$ E"EMoro re.leks 7ko beba ia oseca! da
ce "asti ona koristi Moro re.leks$ Videcete kako naglo "ruNa ruke& kao da "okuMava da vas
zgrabi$ Istovreeno ona sku"l!a noNice kao da i sa n!ia Neli da se uhvati$ % to trenutku
glavica ce !o! se trgnuti unazad& !er su re.leksni "okreti ruku i nogu "oreetili kontrolu glave&
"a !e ova! "okret nacin!en u sislu "ovratka ravnoteNe$ Ne "okuMava!te da ovo is"robate sai
Moro re.leks !e izgubio svo!u "rvobitnu svrhu ' da sacuva "raistori!sku bebu od "ada$ VaMa
beba nea istu snagu iMica kao n!eni davni "reci$ Ova! re.leks nesta!e kada beba na"uni tri
eseca$ E"ERe.leks "uzan!a 7ko stavite bebu na stoak n!ena "rirodno sklu"cana "oza
ucinice da izgleda kao da ce "oceti da "uzi$ =uza ce !o! biti visoko dignuta& kolena savi!ena
is"od tela& a kada se bude ritala cak ce se oNda i alo "oeriti una"red$ Ovo ni!e "ravo
"uzan!e i re.leks nesta!e ci beba "ocne da leNi is"ruNena$ E"E#a li ste znaliA ' 7ko !e vaMa
beba rodena "re vreena ona oNda nece iati sve re.lekse kao dete ko!e !e rodeno na
vree$ Mnogi re.leksi se razvi!a!u tek u 11$ i 14$nedel!i trudnoce$ ' Sve Nivotin!e osi l!udi
ogu da ustanu i hoda!u ili su "okretne "ar sati "o roden!u$ ' Oseh ko!i se oNe videti kod
novordencadi ni!e UV"raviVV$ 6ek oko Meste nedel!eNivota beba Mal!e "rvi svo! oseh izazvan
interesanti zvucia ili "rizoria$ ' % "rvih nekoliko nedel!a Nivota vaMa beba ce biti testirana
nekoliko "uta$ Prvi "ut& "et inuta nkon roden!a& n!eno stan!e ce biti "rocen!eno i izraNeno
tzv$7"gar zbiro$ Za svaku od - kategori!a beba oNe dobiti od * do 0 boda$ % 7"gar zbir
ulaze ocene za/ )$ srcanu radn!u 0$ disan!e 1$ bo!u koNe 4$ iMicni tonus -$ re.lekse Ova! test
se "osle nekoliko inuta "onavl!a i tako se dobi!a ona cuvena UVocenaVV na "rier 52)* ili 525$
2.1.4. -asto se !avl!a!u grcevi kod beba0
0rcevi se javljaju posle druge nedelje bebinog zivota i obicno traju do drugog ili
treceg meseca
#o grceva dolazi zbog nedevol!ne razvi!enosti i "rilagod!enosti digestivnog trakta na novu
hranu$ Naie& u aino stoaku beba !e dobi!ala "rerad!enu hrana$ Po rod!en!u ona unosi
a!cino leko odred!ene gustine i kaloricnosti& sto dovodi do "roblea u varen!u$ ;od bebe
se tada !avl!a!u grceviti "okreti u crevia& ko!a "okusava!u da "otisnu hranu$ Razlog "o!ave
grceva !e i velika kolicina unete hrane ko!u beba ora da svari& zati !os uvek nerazvi!ena
sihronizaci!a "okreta digestivnog trakta& kao i nedovol!no razvi!en ka"acitet creva$ ;ako dete
raste tako se i n!egov digestivan trakt razvi!a i usavrsava za novu hranu& razvi!a!u se enziski
sistei u digestivno traktu ko!i oogucava!u dobro varen!e hrane$
;ada aa "rieti da !e "lac n!ene bebe ucestao i "rodoran& trebalo bi dete i"ak da odvede
kod "edi!atra i da konstataci!u grceva "re"usti strucno licu& !er razlog bebinog "laca u ovo
"eriodu oze da bude kila ili neki za"al!enski "roces u organizu +kao sto !e u"ala grla& uva
itd,$
Na!vise sto a!ka oze da uradi za svo!u bebu ko!a ia !ake grceve !e da !e do!i "ravilno
tehniko do!en!a i da !o! nakon "odo!a "oogne da izbaci vazduh$ Pravilni do!en!e se
"odrazueva do!en!e "ri ko!e !e beba svo!a usta is"uni vrho do!ke ili cuclo$ Bitno !e da
se oneoguci bilo kakav "rodor vazduha toko hran!en!a& !er n!egovo "risustvo u
digestivno traktu oze da oteza ionako bolno varen!e hrane$ S obziro da !e skoro
!#
neoguce da beba bar alo ne <usisa< i vazduh& "re"orucu!e se da a!ka "osle do!en!a bebu
stavi u "oloza! ko!i ce !o! ooguciti da "odrigne t!$ izbaci sav ne"otreban vazduh$ Na!bol!e !e
da aa bebu osloni na rae u us"ravno "oloza!u& ili da !e drzi us"ravno nekoliko inuta
is"od iske& ili da se stavi da lezi na stoak& tako da !e gorn!i deo tela u odnosu na noge
izdignut za 0- do 1* ste"eni$
9a!evi za grceve se ne "re"orucu!u& !er obavl!a!u sasvi ne"otrebnu .unkci!u ' zaen!u!u
voluen hrane u crevia tako da dete uesto u ovo "eriodu "reko "otrebnog leka sada
guta tecnost$ #etetu se ca!evia ne san!u!e bol& ca!evi ne ogu da "oniste ovu neinovnu
razvo!nu "o!avu$ Ne "re"orucu!u se ni edikaenti +lekovi, !er oni na!cesce sadrze sedative
ko!i sao sire i us"ava!u dete& a ne otklone "roble$
#r sci$ ed Miodrag Ign!atovic& "edi!atar'neonatolog
2.1.. /ako izgleda nedoneseno dete0
Prema de$iniciji %vetske zdravstvene organizacije, dete koje je rodjeno pre punih *;
nedelja trudnoce smatra se nedonoscetom
6ezina nedonesenog deteta !e na!cesce an!a od 0 i"o kilograa& sto se do "re desetak
godina satralo osnovni kriteri!uo nedonesenosti$ Med!uti& gestaciona ili intrauterina
starost +dok !e beba u stoaku,& i tezina deteta za!edno& bol!i su "okazatel!i da li !e ono
nedoneseno t!$ nezrelo$ Naie& donesenost !e "o!a vreena +tra!an!a trudnoce,& a
"reaturitet +nezrelost, oznacava ste"en zrelosti .izioloskih .unkci!a novorod!enceta$ Razlike
u ste"enu zrelosti se ob!asn!ava!u tie sto neke bebe !os u a!cino stoaku rastu brze& a
druge s"ori!e& "a i !e zbog toga "otrebno an!e& ili vise vreena do stadi!ua zrelosti$
#anas se satra da na!an!a deca ko!a ogu da ostanu u zivotu& u uslovia "osebne
zastite& teze -**'8** graa$ %zroci nedeonesenosti su !os uvek nedovol!no "oznati& ali se
obicno iz "rakticnih razloga dele na one za ko!e !e odgovorna a!ka& "lod ili& eventualno&
drugi .aktori$ E"E;o!e su karakteristike nedonesenog detetaA 6o !e& "re svega& o"sta nezrelost
za zivot vaznih organa i sistea$ % "ocetku dete nea so"stvenu teroregulaci!u& "a bez
"odesavan!a te"arature s"ol!asn!e sredine nedonoscad ne oze saostalno da regulise
te"eraturu svog tela$ Pluca su cesto nedovol!no razvi!ena& "a !e disan!e otezano i
"oreeceno$ Zbog nedostatka re.leksa za sisan!e& otezano !e gutan!e& "a tie i ishrana$
N!egove otorne reakci!e su "ot"uno re.leksne$ % toku "rvog i drugog eseca& a nekada i
duze& lice !e bez iike$ #esava se& ed!uti& da vec u treco! nedel!i "ocin!e da "rati okolinu
"ogledo$ Sesak& gukan!e& izgovaran!e "rvih slova i reci& ogu da se oceku!u nesto kasni!e
nego kod ostalih beba$ % "rvi godinaa zivota nedonosce "o "ravilu zaosta!e za svo!i
vrsn!acia& i .izicki i entalno$ 6a razlika !e& ed!uti& u na!vece bro!u sluca!eva
"rivreena i uglavno ogranicena na "rve dve godine zivota$ ;asni!e& dete ko!e !e rod!eno
"re vreena i sa alo "orod!a!no tezino ia sve sanse da dostigne& a nekada i
"restigne svo!e vrsn!ake$ Pri$ dr sci$ ed 7leksandar Mar!anovic
2.1.". 1ta !e to angiom i koliko !e opasan0
+ajcesce se sami povlace do kraja prve godine bebinog 6ivota
7ngio !e an!e ili vece "rosiren!e krvnog suda ko!e se oze videti kod dece& ada retko$
Na!cesce su ale velicine& bo!e crvenog vina$ Mogu da se !ave na svi delovia tela& ali su
na!cesci na licu& sto roditel!e oze "osebno da uzneiri$ Na!cesce se sai "ovlace do kra!a
"rve godine detetovog zivota$ O nacinia i vreenu n!ihovog lecen!a na!bol!e !e da odluci
dec!i hirurg$
!%
2.2. Lekovi
2.2.1. Penicilin i upala pluca
1ako je moguce da dete dobije zapaljenje pluca iako prima injekcije penicilina
.prethodno je imalo zapaljenje grla/
Moguce !e da se radi o virusno! u"ali "luca +"neuoni!i,& a znao da su virusi neosetl!ivi na
antibiotike$ #ruga ogucnost !e da se zaista radi o bakteri!sko! "neuoni!i& ali da !e
"rouzrokovac in.ekci!e rezistentan na "enicilin$ I ovo !e relativno cesto ia!uci u vidu da
na!an!e "olovina bakteri!a ko!a uzroku!u "neuoni!u kod dece ne reagu!e na obican
"enicilin& "a akar se on da!e i inekci!aa$ Verovatno !e ova! "rocenat i veci +u korist
bakteri!a, ia!uci u vidu da se "enicilinski antibiotik nekriticno trosi& cesto i bez konsultaci!e
sa lekaro$ Zato !e "rirodni "enicilin +Jugocilin, "restao da bude "rvi lek ko!i se da!e kod
za"al!en!a "luca$ #a!u se antibiotici "rosirenog s"ektra& a nekada !e "otrebno dati i dva leka
istovreeno radi sto bol!eg i brzeg izlecen!a$ Podseticeo se da se i virusna za"al!en!a "luca
ora!u leciti antibiotiko !er virus %V?; otvara vrata bakteri!aa ko!e dodatno ko"liku!u
za"al!en!eH Ovo naravno ne treba "rieniti i na druge virusne in.ekci!e organa za disan!e !er
!e tu antibiotska tera"i!a "ot"uno nesvrsishodna$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.2.2. 3reme za antibiotik
Da li kada se daje antibiotski sirup tri puta dnevno, to mora biti tacno na < sati
,eliki broj naucnih ispitivanja je pokazao da to nije tacno
Rani!e se islilo da !e strasno vazno da se antibiotski siru" da <u inut<& da bi se odrzavala
koncetraci!a antibiotika u krvi i da bi se bakteri!e sto e.ikasni!e eliinisale iz organiza$
#anas se zna da !e nogo vazni!e da dete dobi!e "ravu uku"nu dnevnu dozu& a dozni intervali
su .leksibilni!i$ Razlog !e !ednostavan ' antibiotski siru" !e sao "ooc organizu da se izbori
sa bakteri!sko in.ekci!o& "a !e bitno da se bakteri!a udari "ravo dozo i dovol!no dugo$
Striktno "ostovan!e vreenskog intervala davan!a antibiotika !e rezervisano za teske in.ekci!e
kod dece ko!e se lece intravenski inekci!aa& "a !e zaista vazno da se bakteri!i ostavi sto
a!e "rostora i vreena bez leka$ Sreco !e ovo retko& a kada se lece uobica!ene in.ekci!e& i
to siru"ia& odreWeni interval ni!e od "resudnog znaca!a$ Zato& ako se lek da!e tri "uta
dnevno& dovol!no !e da to bude u!utru& u "odne& i uvece$ #ecu N? 6R?B7 buditi da bi se lek
dao <tacno u inut<$ ;o!i sat gore ' dole ni!e vazan& vazno !e da se "ro"isana doza leka da u
toku 04 sata$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.2.3. 'nti7istaminici i astma
1oliko su antihistaminici vazni u lecenju napada astme
7ntihistainici su lekovi ko!i s"recava!u de!stvo !ednog od glavnih "okretaca alergi!ske
reakci!e ' histaina$ Iako ni!e !edini edi!ator alergi!ske reakci!e& on !e odgovoran za
"ovecano stvaran!e i lucen!e sluzi u res"iratorni organia$ 6ako su antihistainici "ostali
stub borbe "rotiv alergi!ske ki!avice kod dece +ali i kod odraslih,$ Iako histain dovodi i do
s"aza bronhi!alnih isica& ovi lekovi ia!u slabo de!stvo u akutno na"adu aste$ Setio
se da "osto!e i drugi "rouzrokovaci +edi!atori, bronhoo"strukci!e& na ko!e antihistainici
uo"ste ne delu!u$ Zato se akutni na"ad aste ne leci ovi lekovia& vec se "rien!u!u
$)
bronhodilatatori uz kortikosteroide i aino.ilinske "re"arate$ 7ntihistainici ogu da
ucestvu!u u s"recavan!u +"ro.ilaksi, alergi!a u vree kada se oceku!e <"o"lava< alergena +na
"rier "olena,& ali !e uloga ovih lekova u s"recavan!u na"ada aste s"ekulativna$ Posto!e
zagovornici i "rotivnici antihistainika u "reventivi aste kod dece& ali !e "rilicno !asno da oni
nea!u znaca!an e.ekat u tera"i!i akutnog na"ada aste$ Zato ne treba gubiti vree sa
antihistainicia kada dete ia akutni na"ad aste& vec !e na!bol!e odah kontaktirati
"edi!atra ko!i ce ordinirati adekvatnu tera"i!u$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.2.4. /ako se leci astma0
Postoje dva terapijska pristupa detetu koje ima astmu
7kutno +nekada veoa hitno, lecen!e aste "odrazueva suzbi!an!e na"ada$ ;ada "rod!e&
"edi!atar !e u dilei da li !e "otrebno davati detetu lekove i ized!u na"ada$ Ovo "reventivno
davan!e lekova !e "otrebno kod alisana ko!i cesto ia!u na"ade& ili su oni veoa teski$ '
7kutno zbrin!avan!e deteta sa asto "ociva na lekovia ko!i sire disa!ne "uteve
+bronhodilatatori,& ko!i ogu da se da!u na vise nacina$ Na!"rirodni!i& u!edno i na!bol!i nacin
!e inhalaci!a ' dete udise lek ko!i stize direktno u "luca$ Prototi" ove gru"e lekova !e
salbutaol +Ventolin& S"alotil& 7lo"rol,& ada "osto!e i bro!ni drugi "re"arati$ ;ada se
bronhodilatator da!e inhalaci!o& e.ekat se "ostize sa nogo an!i dozaa& nego kada se
da!e "reko usta$ % ovo drugo sluca!u lek ora "reko creva& "ute krvi& da stigne do
bronhi!alnog stabla& a to !e <okolo'naokolo<& "a su "otrebne daleko vece doze$ Nezel!ena
de!stva su tada izrazeni!a& a vree za"ocin!an!a de!stva duze$ Zato !e& uvek kada !e oguce&
obaveza da se bronhodilatator da inhalaci!o$ ;od vece dece lek se oze relativno
!ednostavno dati uz "ooc <"u"ice< ko!a ras"rsu!e lekoviti s"re!$ Proble su an!a deca&
ko!a nisu bas vol!na da sarad!u!u& ali sreco& "osto!e elektricni inhalatori ' ras"rsivaci leka$ I
na!an!a deca brzo "rihvate inhalatornu tera"i!u !er <"rovale< da i !e "osle inhalaci!e nogo
bol!e$ Posledn!ih nekoliko godina su diza!nirane "osebne koore +babF'haleri, ko!i na !edno
kra!u ia!u esto gde se stavi <"u"ica< sa leko& a na drugo "osebno diza!niran ventilni
ehaniza ko!i se naslan!a bebi na nos i usta$ 6ako na!lad!a deca ogu da dobi!a!u lek i
bez elektricnog inhalatora +neko ove babF halere zove i suvi inhalatori,$ 7ko !e inhalaciona
tera"i!a bez e.ekta +cak i ako !e vise "uta "onovl!ena,& onda se radi o tezo! .ori na"ada
aste$ 6ada dete ora da dobi!e <!ace< lekove ' kortikosteroidne "re"arate& a nekada !e
"otrebno davan!e aino.ilina$ Ova tera"i!a se obavezno s"rovodi u bolnici& !er su deca u
o"asnosti od "ogorsan!a bolesti& "a !e cesto neo"hodno "reduzeti i dodatne ere +kao sto !e
tera"i!a kiseoniko,& ko!a se s"rovodi u dec!o! bolnici$ ;ada na"ad "rod!e& osta!e "itan!e '
hoce li se "onovitiA Zato !e veoa vazno da dete "rati "edi!atar ko!i ce "roceniti da li !e
"otrebno za"oceti "ro.ilaksu ' "reventivnu tera"i!u$ ' Pro.ilakticka tera"i!a& dakle& ia za cil!
da znaca!no san!i bro! asaticnih na"ada& ali i da oslabi n!ihovu !acinu$ Ideal ove tera"i!e !e
"ot"uni "rekid na"ada& a za to !e "otrebno vree$ Posto!i nekoliko gru"a lekova ko!i se
koriste za "ro.ilaksu aste& ali stub savreene tera"i!e su inhalatorni kortikosteroidi
+Becotide& Pulicort& BloGotide$$$,$ Ovi lekovi su na"ravili revolucionarni "oak u tera"i!i
dec!e aste$ Poenta tera"i!e ovi lekovia !e o"oravak bronhi!alne sluzokoze i san!en!e
n!ene reaktivnosti& cie se s"recava bronhoo"strukci!a$ Pro.ilakticka tera"i!a tra!e dugo& "rvi
e.ekti se !avl!a!u tek "osle nekoliko nede!a tera"i!e& a roditel!i ora!u da budu str"l!ivi i
s"reni na viseesecni tretan$ ;ao i za tera"i!u akutnog na"ada& lekar !e ta! ko!i uvodi i
kontrolise e.ekte ove tera"i!e$ 6reba "odvuci da ovi lekovi ne lece akutni na"ad aste& "a !e
"ogresno <na svo!u ruku< uvoditi inhalatorne kortikosteroide deci$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.2.. /ako se leci angina0
5ekovi prvog izbora su penicilinski preparati
$1
7ntibioticia& ali "osle uzetog brisa$ #o tada se dete leci kao da !e stre"tokok doveo do
angine$ 6o znaci da su lekovi "rvog izbora ' "enicilinski "re"arati$ #o "re dvadesetak godina
svako dete !e dobi!alo "enicilin u vidu in!ekci!a$ I danas !e on dobro resen!e za stre"tokokne
angine& ali ne ora da bude <bockan!a<& "o svaku cenu$ 7ko se bolest otkri!e na sao
"ocetku& dok ni!e uzela aha i dovela do "ot"une klonulosti deteta& oze se za"oceti tera"i!a
"enicilinski antibioticia u vidu siru"a$ Za gno!nu anginu se da!u vece doze od onih ko!e
obicno "isu na u"utstvu +sto& "o "ravilu& zbun!u!e roditel!e,$ Naravno& ako dete "ovraca& ili
ako se situaci!a "ogorsa& i "ored za"ocete tera"i!e antibiotiko na usta& treba "reci na
in!ekci!e$ 7ntibiotiku se da!u <.ore< dva do tri dana& a u to "eriodu stigne i bris& "a se tacno
zna da li !e lekar na "ravo "utu& sto se izbora leka tice$ 6era"i!a tra!e na!an!e nedel!u
dana& ada vecina angina <trazi< bar desetodnevno lecen!e$ Pored antibiotika& od vitalnog !e
znaca!a da se alisanu obezbedi odgovara!uci unos tecnosti$ #a !ede ne ora& ako nece& ali
da uzia tecnost ' MOR7$ Posto ga grlo boli& treba u davati cesto "o alo tecnosti& ko!a N?
SM? da bude vruca$ Blagi bil!ni ca! sa alo secera !e idealan na"itak& ali i ineralna voda
+naravno negazirana, !e dobra alternativa$ 6reba izbegavati kisele i gazirane sokove$ Potrebno
!e nogo str"l!en!a da se dete sa angino le"o "o!i& ali ako ne us"eo& !edina "reostala
ogucnost !e in.uzi!a +dodavan!e tecnosti kroz venu,$ Ishrana treba da bude lagana i da ne
nadrazu!e stoacic$ Bareno "ovrce sa alo kuvanog esa !e dobar rucak& ali ne treba
insistirati na obrocia$ I i atori& kada se razbolio& neao "reteranu zel!u za hrano
+iako !e autor ovih redova izuzetak,& "a ni decu ne treba "risil!avati da !edu$ Pored
uobica!enih lekova +"aracetaol& ibu"ro.en, za skidan!e te"erature& treba s"rovoditi i
.rikci!e i tusiran!e lako vodo$ ;ada dete ia anginu& nisu neuobica!eni nagli skokovi
te"erature$ Zato !e vazno& narocito kod dece do "ete godine& "eriodicno kontrolisati
te"eraturu& cak i kada izgleda da !e alisan sasvi dobro$ Su"ozitori!e za obaran!e
te"erature su bol!i izbor od siru"a& narocito ako dete "ovraca$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.2.". /o!i lekovi se primen!u!u u lecen!u in6ekci!e mokracnog sistema0
'n$ekcije mokracnog sistema se lece antibioticima ciji je zadatak da uniste bakterije
koje se nalaze u mokracnim kanalima
Laboratori!ski testovia se odreWu!e osetl!ivost izolovane bakteri!e na razne antibiotike +tzv$
antibiogra,& na osnovu koga lekar zati oze da odredi na!e.iksni!u tera"i!u$ #ete ce se
osecati nogo bol!e vec )0'04 sata "osle "ocetka odgovara!uce tera"i!e$ 7ntibiotik ora da
se da!e u tacno odreWeni vreenski intervalia& u odreWeno vree& kako bi se eliinisale
sve "risutne bakteri!e$ % "rotivno& zaostale bakteri!e ogu da "ostanu ot"orne na
"rien!eni lek& i "osle kratkog vreena "onovo "rouzroku!u in.ekci!u$ #ete ko!e ia
"i!elone.ritis cesto "ovraca i odbi!a tecnost i hranu& "a tako ni!e u ogucnosti da "o"i!e lek$
Zato oze& u an!e ili vece ste"enu& i da dehidrira$ % to sluca!u !e neo"hodna "riena
lekova kroz isic +in!ekci!e, ili kroz venu& a u sluca!u "otrebe za intravensko rehidraci!o i
bolnicko lecen!e$ Po zavrsetku lecen!a antibioticia "otrebno !e "onoviti analizu okrace kako
bi se "roverilo da li !e I%6 izlecena$ % sedientu urina ne bi trebalo da bude bakteri!a i drugih
znakova in.ekci!e& a urinokultura bi trebalo da bude sterilna$ #r Olivera Marsenic
2.2.#. /ako se leci alergi!ska ki!avica0
5ecenje polenske kijavice nije komplikovano
;rivac za letn!e ' !esen!u alergi!u na "olen !e travka ko!a se zove 7brozi!a$ Na!bol!e !e sto
"re "oceti sa uzian!e antihistainika +Bronal& 6e.en& 9laritine, ko!i ce "oste"eno dovesti
do "restanka tegoba$ 6era"i!a tra!e "ar nedel!a& a u to +ili nesto duze "eriodu, ce "restati
cvetan!e 7brizi!e$ ;ada znate da !e dete alergicno& sledece godine necete cekati da se
$2
"o!ave si"toi i znaci alergi!ske ki!avice$ Pocecete sa "reventivni davan!e
antihistainika vec u drugo! "olovini avgusta& "a cete tako s"reciti ne"ri!atnosti i "roblee
ko!e dete oze da ia$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.2.$. 9a li antibiotici pomazu u lecen!u astme0
1ada se spoznala prava priroda astme, postalo je jasno da ona i antibiotici uopste
ne idu zajedno=
#o "re sao "ar deceni!a deca ko!a su iala astu su bila osud!ena na dugotra!nu tera"i!u
antibioticia& ko!i su se skoro "o "ravilu davali in!ekci!aa$ 6ada se islilo da se radi o
bronhitisu ' za"al!en!u bronhi!a& "a su se nekriticno "re"isivali antibiotici& iako ni!e bilo
"otvrde da se radi o bakteri!sko! in.ekci!i$ 6ako su deca dania& nekada i nedel!aa
altretirana& bolest !e "rolazila s"ontano& a e.ekat se "ot"uno "ogresno "ri"isivao
antibioticia$ ;ada se s"oznala "rava "riroda bolesti "ostalo !e !asno da antibiotici i asta
uo"ste ne idu za!ednoH Posto!i !asna veza ized!u in.ekci!a res"iratornih organa i aste kod
dece$ Veliki bro! asaticara ia "rvo in.ekci!u +"rocuri nosiX& sa ili bez "ovisene te"erature,
ko!a se "osle dan ' dva nastavi na"ado bronhoo"strukci!e$ Ovo su virusne in.ekci!e ko!e
"okrecu slozeni lanac "rocesa ko!i se odvi!a!u na sluzokozi bronhi!a& a zavrsava!u se s"azo
alih i sredn!ih disa!nih "uteva ' na"ado aste$ Virusi& narocito "o!edine vrste& ogu da
za"ocnu na"ad aste kod alisana kod ko!ih !e alergi!a n!en uzrok& ali i kod dece sa
nealergis!ko asto$ Iako vecina virusa brzo <bezi< iz disa!nih organa& "osto!e u"orni& ali
na"asnici ko!i nedel!aa stanu!u u sluzokozi res"iratornog trakta$ Oni ogu da izazovu
bronhoo"strukci!u& cak i kada nea !asnih znakova in.ekci!e disa!nih organa$ Poznato !e da
nea antibiotika ko!i e.ikasno ubi!a!u viruse& "a !e "ot"uno "ogresno n!ia leciti astu$
Nea o"ravdan!a za <"reventivno< davan!e antibiotika& da bi se s"recilo <ocekivano<
za"al!en!e "luca$ Prica da ce se na <ostecene< bronhi!e lako zakaciti bakteri!a ni!e tacna& "a !e
PO=R?SNO una"red za"ocin!ati antibiotsku tera"i!u kod dece sa asto$ Naravno& dete ko!e
ia astu nekada oboli i od drugih bolesti disa!nih organa& "a i od za"al!en!a "luca$ Iako se
obicno lako "ostavl!a di!agnoza na"ada aste& nekada oze da dod!e i do zabune$ Naie&
kada !e dete asaticar& oceku!e se da <svirucka< kada kasl!e& "a se nekada desi da se ne
"regleda "azl!ivo& vec se za"ocne tera"i!a bronhodilatatoria& iako bronhos"aza ni!e uzrok
kasl!a$ #akle& oze da se dogodi da kasal! bude znak "ocetka za"al!en!a "luca& narocito kada
dete izgleda lose i ia visoku telesnu te"eraturu$ 6ada ia sisla ukl!uciti antibiotik& ali ne
da bi se lecila asta& vec da se izleci za"al!en!e "luca$ ;od beba& obicno "rvih nekoliko
eseci& "osto!i !edna vrsta za"al!en!a "luca ko!a !e cesto "racena bronhoo"strukci!o$ Rec !e
o retko "rouzrokovacu "neuoni!e ' hlaidi!i$ Ova! ikroorganiza& iako dovodi do
"neuoni!e& ni!e "reterano o"asan "o dete& i lako se leci antibioticia na bazi eritroicina$
7li& to ni!e asta& a "regledo deteta uz "ooc rendgenskog snika "luca se relativno lako
"ostavl!a di!agnoza$ Prea toe& astu N? treba leciti antibioticiaH 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
$3
2.2.&. 'ntibiotski puder za obradu rana
Da li je antibiotski puder dobar za obradu rane posle pada deteta Prvo treba videti
da li je rana duboka, i da li se njeni krajevi siroko razilaze.
#ugo su bili <u odi< antibiotski "raskovi i ras"rsivaci ko!i su se koristili za obradu rane
odah "osle "ovrede$ Roditel!i su bili ubed!eni da !e dovol!no odranu kozu "osuti antibiotiko
ili <"rsnuti< s"re!o$ Ovo ni!e uvek dobro za dete& a evo zasto$ ;ada dete "adne na "rasn!av&
"rl!av ili "eskoviti beton& obicno dolazi do "ovrede koze sa an!i ili veci krvaren!e$ 6ada
se "rl!avstina i zrnca "eska zariva!u u ostecenu kozu i "otkozno tkivo$ Zato ranu "rvo treba
ocistiti antise"ticni rastvoro +"ovidon !od& hidrogen$$$, i sterilno gazo$ Rana se ocisti "o
rubovia& kao i neostecena koza oko n!e$ 7ko na ranu sao dodao antibiotski "rah& on ce
zaceentirati "rl!avstinu& "a kasni!e oze da doEe do "roblea$ 7ntibiotik ce s"reciti in.ekci!u
centralnih delova oderotine& ali nece stici do esta gde !e zaglavl!ena "rl!avstina$ Vecina
"ovreda "osle "ada !e bezazlena& i "rolazi i bez "ooci roditel!a i lekara$ 7li ako vidite da !e
rana duboka& "ogotovo ako duze krvari& na!bol!e se obratite lekaru$ Skoro svaka abulanta
ia osnovne stvari za obradu rane& "a ce to biti "ravi nacin da se "oogne detetu$ ;ada se
radi o "osekotinaa& "rvo treba videti da li !e ona duboka& i da li se kra!evi rane siroko
razilaze$ 7ko !e tako& treba zaustaviti krvaren!e ' na!bol!e "ritisko na esto krvaren!a$ Za to
va !e dovol!an dobar koad gaze& ko!e "o "ravilu nea& "a oze "osluziti cista araica ili
druga tkanina$ #obro useren "ritisak na ranu e.ikasno zaustavl!a krvaren!e& sto !e "rvi cil!
n!ene <obrade<$ ;ada !e krvaren!e stalo& a ivice ranice su i dal!e siroko rastavl!ene& to !e skoro
siguran znak da !e "otrebno konsultovati lekara ko!i ce odluciti da li ranu treba <zasiti<$ #akle&
neo!te da "anicite& ali kad va se ucini da !e "ovreda ozbil!ni!a& obratite se lekaru za savet i
"ooc$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.2.14. 9a li !e lek 5ecotide spre! opasan0
Pre nekoliko decenija, deca sa tezim oblikom astme su morala da piju lekove koji
smanjuju zapaljenje na sluzokozi bronha 3 kortikosteroide
;ortikosteroidi +Pronizon& NFri"an$$$, izaziva!u bro!na& nezel!ena de!stva u organizu deteta
S7MO 7;O S? V?OM7 #%=O PRIM?NJ%J% oralno +na usta,$ #okazano !e da kratkotra!na
tera"i!a kortikosteroidia +na!vise )*')- dana, NIJ? o"asna$ Zato se kod tezih akutnih
na"ada aste oni da!u deci& obicno ne duze od 3 dana$ ;ada se govori o inhalatorni
kortikosteroidia& kakav !e i Becotide& situaci!a !e daleko "ovol!ni!a$ Naie& kolicina leka u
s"re!u !e nogo an!a nego u tabletaa& a kada se ras"rsi u bronhi!alno stablo& e.ekat !e
odlican$ Med!uti& "otrebno !e dosta vreena +obicno nekoliko eseci, da bi se "ostigao cil!$
Ia!uci u vidu da se veoa ali deo leka sa sluzokoze ubaci u cirkulaci!u& i nezel!eni e.ekti "o
organiza deteta su zanearl!ivi$ Naravno& vazno !e da se uzia u "ro"isani dozaa u
odgovara!uci vreenski intervalia$ 9esto se cu!e kako inhalatorni kortikosteroidi dovode
do <horonskih "oreeca!a< i <zasto!a u rastu<$ 6o !e "ot"uno netacno& i "otice iz vreena
kada su deca sa asto bila "rinud!ena na viseesecnu P?ROR7LN% tera"i!u 67BL?67M7
kortikosteroida$ Inhalatorni kortikosteroidi su bezbedni& korisni "re"arati& a nezaenl!ivi su u
dugotra!no! +"ro.ilakticko!, tera"i!i dec!e aste$ Zato bez brige nastavite tera"i!u& naravno uz
konsultaci!u sa vasi "edi!atro$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
$
2.3. Vakcine
2.3.1. !oje "u a#cine obae$ne u na"oj $emlji%
Zahvaljujuci vakcinaciji gotovo su iskorenjene decje bolesti koje su na ovim
podrucjima harale do pre par decenija
Posebni& i veoa "recizni zakonski odredbaa !e "ro"isano ko!e vakcine treba da se
da!u detetu$ 6o su "rotiv/ ' tuberkuloze ' B9= vakcina ' di.teri!e ' velikog kasl!a +"ertusis, '
dec!e "aralize +"olioi!elitis, ' alih bogin!a +orbili, ' zausaka +"arotitis, ' rubeole Nove
generaci!e dece ne zna!u za ale bogin!e& zauske i ostale veoa ne"ri!atne bolesti& od ko!ih
se& verovali ili ne& cak i uiraloH 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.3.2. /o!a deca ne sme!u da se vakcinisu0
Da bi dete bezbedno primilo vakcinu ono mora da bude zdravo
#eca ko!a ia!u znake akutne bolesti& narocito organa za disan!e& se N? SM?J% vakcinisati$
Posto!i "recizna lista dugotra!nih +hronicnih, bolesti ko!e narusava!u s"osobnost deteta da
ostvari adekvatnu iunolosku reakci!u& "a obicne vakcine ogu biti veoa o"asne za ove
ale "aci!ente$ Pedi!atri zna!u ko!a su to obol!en!a& ali treba naglasiti da se vecina n!ih oze
izleciti& "a se "o o"oravku deteta vakcinaci!a oze obaviti$ Posto!e situaci!e kada !e dete
alergicno na neku ko"onentu vakcine& iako na "rvi "ogled alergi!a ni!e u vezi sa vakcino$
6ako deca i odrasli alergicni na !a!a ne se!u dobiti standardnu vakcinu "rotiv gri"a& !er se
ona <uzga!a< na ebrionu "ileta +ko!i !e zakacen za zuance,$
2.3.3. /o!e vrste vakcina posto!e0
1ada vakcine sadrze prouzrokovaca bolesti dele se na 8zive8 i 8mrtve8
Vakcine ogu biti na"ravl!ene od "rozrokovaca in.ektivne bolesti ili od "rodukata +toksina,
ko!e ikroorganiza stvara i ko!i dovodi do razbol!evan!a$ ;ada vakcine sadrze
"rouzrokovaca bolesti dele se na <zive< i <rtve<$ 7ko !e u vakcini ziv ikroorganiza& on !e
"osebni "rocesia oslabl!en& "a ni!e u stan!u da izazove obol!en!e$ I"ak& bakteri!a !e
dovol!no ziva da izazove adekvatan iunoloski odgovor organiza& ko!i <vidi< da !e nezel!eni
gost dos"eo gde u esto ni!e& "a se stvara ot"ornost$ ;ada !e izazivac in.ektivne bolesti
o"asan& iako !e oslabl!en& ne se se ziv unositi u organiza$ 6ada se& veoa slozeni
"rocesia& izdva!a!u delovi ikroorganiza ko!i se ubrizgava!u detetu +ili odraslia,$ Ovi
delici nikako ne ogu da "rouzroku!u bolest& ali ogu da izazovu zel!enu iunolosku
reakci!u$ Vecina virusnih vakcina s"ada u ovu kategori!u& kao na "rier vakcina "rotiv
he"atitisa B$ Bilo bi veoa rizicno uneti ziv virus& akar i oslabl!en& !er bi on izazavao bolest
sto& naravno& niko ne zeli$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
$!
2.3.4. /alendar dec!i7 vakcinaci!a
U kojoj godini koja vakcina
I godina
BS= +vakcina "rotiv tuberkuloze,
Vakcina "rotiv di.teri!e& tetanusa i velikog kasl!a
Vakcina "rotiv dec!e "aralize
II godina
Vakcina "rotiv alih bogin!a& zauski i rubeole
Revakcina "rotiv di.teri!e& tetanusa i velikog kasl!a
Revakcina "rotiv dec!e "aralize
IV godina
Revakcina "rotiv velikog kasl!a
VII godina
Revakcina "rotiv di.teri!e i tetanusa
Revakcina "rotiv dec!e "aralize
Revakcina "rotiv tuberkuloze
YIV godina
Revakcina "rotiv di.teri!e i tetanusa
Revakcina "rotiv dec!e "aralize
Revakcina "rotiv tuberkuloze
YIY godina
Revakcinaci!a "rotiv tetanusa
2.3.. /o!e se !os vakcine da!u deci0
U vecini zemalja sa savremenom medicinom razvijene su vakcine protiv nekih
veoma aktuelnih i opasnih bolesti
Vakcine ko!e se !os da!u u drugi zel!aa/ ' :iB ' vakcina "rotin bakteri!e :aeo"hilus
in.luenzae ko!a !e cest uzrocnik eningitisa kod ale dece& ali i za"al!en!a sredn!eg uha& grla
i sinusa kod stari!e dece +i odraslih, ' Vakcina "rotiv he"atitisa B !e drasticno san!ila bro!
obolelih od ove bolesti& ali !e vise nego znaca!an "ad bro!a obolele dece od he"atocelularnog
karcinoa !etre& ko!i nazalost oze nastati kao kasna ko"likaci!a in.ekci!e ovi viruso$
$$
Pored ovih "olako se "robi!a i vakcina "rotiv rotavirusa +na!cesci "rouzrokovac ziskih "roliva
kod beba,& ovc!ih bogin!a +varicele,& eningokoka +bakteri!e ko!a takoWe izaziva eningitis, i
"neuokoka +"rouzrokovaca za"al!en!a "luca,$ % zavrsno! .azi klinickih is"itivan!a su bro!ne
nove vakcine& "a se u narednih "ar godina oce!u!e !os duza lista bolesti ko!e ogu biti
savladane !os "re nego se kod deteta "o!ave$ Posto!e vakcine ko!e se da!u sao ako deca sa
roditel!ia "utu!u u kra!eve sveta gde vlada!u egzoticne& ali i veoa o"asne zarazne bolesti$
Za svaki region "osto!i odgovara!uca kobinaci!a vakcina ko!e san!u!u rizik od obol!evan!a$
7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.3.". 3akcina protiv gripa
0rip bi mogao, tvrde naucnici, jednog dana da izazove i pandemiju
?"idei!e gri"a su "osledn!ih 0* godina kod nas na!zesce kra!e decebra i u toku !anuara i
.ebruara$ Zato !e izuzetno vazno "reduzeti sve "reventivne ere ko!e ogu bar da ublaze
si"toe ove izuzetno ne"ri!atne bolesti$ Svake godine u ovo "eriodu s"rovodi se
vakcinaci!a "rotiv gri"a$
<% ?vro"i do sada ni!e izolovan ni!edan od ti"ova virusa gri"a& ali "o toe od ko!ih so!eva
gri"a !e "roizvela vakcinu Svetska zdravstvena organizaci!a& oceku!e se da ce ove godine biti
aktuelni virusi Moskva& Nova ;aledoni!a i Secuan$ Naie& od ova tri virusa !e na"ravl!ena
vakcina i koristice se u svi zel!aa severne heis.ere&< kaze "ri$ dr 6oislav Radulovic&
s"eci!alista e"ideiologi!e u =ZZZ +=radsko zavodu za zastitu zdravl!a,$
;o ne se da "rii vakcinuA
<7ko !e osoba alergicna na !a!a& ako !e na "rethodne doze vakcine iala alergi!ske reakci!e&
ako !e lad!a od 8 eseci& ako ia akutnu in.ekci!u i te"eraturu vecu od 1( ste"eni&
za"al!en!e grla ' ne se da "rii vakcinuH<
#a li trudnice se!u da se vakcinisu i kadaA
<% "rinci"u trudnice ne treba da "rie tzv$ <zive< vakcine +one ko!e su na"ravl!ene od celih
virusa,$ Po na!novi!i "re"orukaa Svetske zdravstvene organizaci!e trudnica oze bez
ikakve o"asnosti "o n!u i n!eno dete da "rii SPLI6 vakcinu ako !e u 0 ili 1 triestru& ukoliko
!e e"idei!a u toku ili se tek oceku!e$ #ruga& bol!a vari!anta !e da se vakcinisu svi ukucani
kako se oni ne bi razboleli i ugrozili zdravl!e trudnice$ %koliko buduca aa ni!e vakcinisana
"re"orucu!e se da bude kod kuce& dakle u izolaci!i$ % "rvo triestru& u "eriodu razvo!a
detetovih organa& vakcinaci!a se ne "re"orucu!e$<
2.3.#. ;oze li se dete vakcinisati protiv 7epatitisa0
Protiv pojedinih virusa, koji su prouzrokovaci hepatitisa, postoje pouzdane vakcine
Virusi he"atitisa 7 i B su veoa dobro "rouceni i vec nekoliko deceni!a se gotovo sve zna o
n!ihovo! strukturi i nacinu na ko!i dos"eva!u u organiza$ Zahval!u!uci na!savreeni!i
tehnoloski dostignucia na"ravl!ene su veoa "recizne ' <ciste< vakcine& ko!e nisu nista
drugo nego "azl!ivo izdvo!eni delici o"asnih virusa$ Oni NIS% u stan!u da izazovu he"atitis& !er
ne sadrze ko"onente ko!e su zaduzene za raznozavan!e virusa$ 7 tada nea ni o"asnosti
"o celi!e !etre$ E"E;ako onda organiza "osta!e ot"oran na virusA Odgovor lezi u cin!enici da
su delici virusa& ko!i se nalaze u vakcini& s"osobni da izazovu iunoloski ' odbrabeni
$7
odgovor organiza$ 6ada za"ocin!e veoa ko"likovana reakci!a stvaran!a odgovara!ucih
antitela& "o!edine vrste odbrabenih celi!a "rolaze <obuku< ko!a ih s"rea da ubi!u viruse
he"atitisa& ako se "o!ave u organizu$ #akle& vakcina iitira "ravu in.ekci!u& ali izaziva sao
zel!enu reakci!u organiza& ko!a se strucno naziva iunizaci!a$ ;ada se dete iunizu!e "rotiv
virusa he"atitisa 7 ili B ono !e zasticeno& i u sluca!u "o!ave nezvanih gosti!u& virusi ce biti
e.ikasno eliinisani iz organiza$ % razvi!eni zel!aa& vec nogo godina& "osto!i zakonski
regulisana obaveza da da deca dobi!u vakcinu "rotiv he"atitis B virusa$ Ona se da!e u "rvo!
godini zivota& sa odgovara!uco revakcinaci!o$ Vakcina "rotiv he"atitisa 7& u vecini zeal!a
ni!e obavezna& vec se s"rovodi sao kada "osto!i realna o"asnost od siren!a e"idei!e$ Na
zalost& kod nas ni!e "redvid!ena obavezna vakcinaci!a "rotiv he"atitisa B& vec se vakcinise
sao rizicna "o"ulaci!a$ 6o su "aci!enti ko!i zbog "rirode bolesti dobi!a!u ceste trans.uzi!e krvi
ili krvne derivate& kao i "aci!enti na heodi!alizi$ Medicinsko osobl!e ko!e radi sa ovakvi
bolesnicia& ali i hirurzi& stoatolozi i drugi zdravstveni radnici treba& takod!e& da se
vakcinisu$ Bilo bi idealno da se ko"letna "o"ulaci!a zastiti od he"atitisa B& a to !e !edino
oguce ako se s"rovodi sisteaticna vakcinaci!a dece& "ocevsi od "rve godine zivota$ Prica o
vakcinaa "rotiv he"atita ia i racni!i deo$ Naie& !os uvek ne "osto!i vakcina "rotiv
he"atitisa 9 i drugih red!ih virusa& ko!i ogu da ostete !etru$ Bro!ni istrazivacki tiovi rade na
vakcini "rotiv ovog virusa& i nadao se da ce u narednih "ar godina i on biti "obed!en$
Vakcinaci!a !e na!bol!i nacin za s"recavan!e virusnih he"atitisa& ali ni!e !edini "ut u borbi "rotiv
in.ekci!e$ #osledno "ridrzavan!e zastite na "oslu !e veoa vazno za zdravstvene radnike& kao
i odgovara!uce zdravstveno vas"itan!e "o"ulaci!e$ Svi uglavno govore o SI#I& ali !e i
he"atitis bolest ko!e se treba cuvati$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.3.$. 9a li dete moze da dobi!e male bogin!e iako !e pravovremeno
vakcinisano0
,ecina dece, koja pravovremeno dobiju vakcinu .ona se daje zajedno sa vakcinom
protiv rubeole i zausaka posle prvog ro>endana/ nikada nece dobiti boginje
Man!i bro! alisana oze da dobi!e ale bogin!e +orbile,& ali !e is"ol!avan!e bolesti blaze&
"a se obicno lakse "rebrodi$ Zato !e i n!en tok drugaci!i& i razliku!e se od ti"icnih alih bogin!a
ko!e se viWa!u kod nevakcinisane dece +ko!ih !e& sreco& veoa alo,$ Zato se oze desiti da
bolest "roakne roditel!ia& ali i lekaria& ia!uci u vidu da se neretko desi da "edi!atar i ne
vidi dete kada ono ia karakteristican osi"$ Ono sto roditel!ia oze nagovestiti ale bogin!e
!e "ovisena telesna te"eratura& ko!a !e "racena <vodn!ikavi< izgledo deteta$ Naie& ono
izgleda kao da ce da za"lace& iako u se ne "lace +ovo se naziva "lacna aska,& nosic !ako
curi& a oze da se cu!e i nadraza!ni +<suvi<, kasal!$ 6akvi si"toi obicno "rethode "o!avi
os"e ko!a se skoro uvek "rvo vidi na licu& u vidu sve bro!ni!ih <tackica<$ Bro! i izgled "roena
na kozi kod vakcinisane dece !e vari!abilan i cesto ne odgovara ti"icni& "a !e na!bol!e da dete
"regleda "edi!atar& ko!i ce uz !os neke <.ore< "re"oznati da li se radi o ali bogin!aa$ #eca
obicno lako "regura!u ovu .oru bolesti& a ko"likaci!e su retke& na!cesce "rolazne i lako
izlecive$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.3.&. 3akcina protiv ovc!i7 bogin!a
U nekim zapadnim zemljama je pocela vakcinacija protiv varicele
Varicela +ovc!e bogin!e, ostavl!a tra!an iunitet& ali virus oze da se <"ova"iri< nogo
godina "osle "relezane in.ekci!e$ 6ada na"ada odrezene delove koze& ali se !avl!a!u i !aki
bolovi$ 6a bolest se naziva :er"es zoster i uvek se !avl!a u situaci!aa kada !e iunitet vec
ostecen& ali se kod dece skoro nikada ne srece$ 7ss$ dr =$ Vukoanovic
$#
2.3.14. )ovi nacin vakcinisan!a protiv mali7 bogin!a
Poslednjih godina se razvijaju prave vakcine koje bi mogle da se primenjuju
inhalacijom, umesto 8bockanjem8
Pre "ar deceni!a su razvi!eni razliciti "re"arati ko!i sadrze urtvl!ene ikroorganize +obicno
bakteri!e,& ko!i se "ute s"re!a ras"rsu!u u grlo$ Osnovna ide!a !e da se "oveca lokalna
ot"ornost sluzokoza ko!e su u kontaktu sa "rouzrokovacia bolesti +na "rier u"ale zdrela,$
Ovi "re"arati ia!u zagovornike& ali i "rotivnike ed!u lekaria& ali se "osledn!ih godina
razvi!a!u "rave vakcine ko!e bi ogle da se "rien!u!u inhalaci!o& uesto <bockan!e<
dece$ % Juznoa.ricko! Re"ublici !e s"rovedeno istrazivan!e ko!e !e ialo za cil! da u"oredi
e.ikasnost vakcine "rotiv alih bogin!a ko!a se "rien!u!e "ute s"re!a& i kada se da!e
"otkozno in!ekci!o$ Pokazalo se da !e inhalatorna vakcina "rouzrokovala bol!i rani odgovor
organiza& u odnosu na "otkoznu vakcinu$ ;ada !e analizirana kolicina antitela na ale
bogin!e "osle godinu dana& rezultati su bili !os zanil!ivi!i$ Zak du"lo vise dece& ko!a su
inhalirala vakcinu& !e ialo znaca!no "ovecan!e antitela& u odnosu na decu ko!a su !e dobila
"otkozno in!ekci!o$ 6o znaci da !e reakci!a na "rvi nacin vakcinisan!a& bol!a i dugotra!ni!a&
"a !e i zastita od alih bogin!a kvalitetni!a$ ;ada su u"ored!ivani nezel!eni e.ekti ni!e bilo
razlike ed!u is"itivani vakcinaa& a na!cesca "o!ava !e razvo! blagog& "rolaznog osi"a& dve
nedel!e "osle dobi!an!a vakcine$ On se !avl!a kod oko -C vakcinisane dece& ali ne zahteva
tera"i!u i ni!e razlog za strah roditel!a$ Jedini "roble sa inhalatorno vakcino !e
obezbed!ivan!e stabilnosti rastvora$ Odgovara!uci tehnoloski "ostu"cia i ova! "roble ce
se e.ikasno resiti& "a !e realno ocekivati n!enu asovni!u "rienu u buducnosti$ Ovo
istrazivan!e da!e nadu da bi se i druge vrste ogle "ri"reiti kao inhalatorna vakcina "rotiv
alih bogin!a& sto bi na"ravilo "ravu alu revoluci!u u vakcinaci!i dece$ 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
2.3.11. ;ale bogin!e i vakcina
,ecina dece, koja pravovremeno dobiju vakcinu .ona se daje zajedno sa vakcinom
protiv rubeole i zausaka posle prvog rodjendana/ nikada nece dobiti male boginje
#a li dete oze da dobi!e ale bogin!e iako !e "ravovreeno vakcinisanoA Med!uti& oze
da se dogodi da neki alisani& iako su "ravovreeno vakcinisani& dobi!u ale bogin!e
+orbile,& ali !e is"ol!avan!e bolesti blaze& "a se obicno lakse "rebrodi$ Zato !e i n!en tok
drugaci!i& i razliku!e se od ti"icnih alih bogin!a ko!e se vid!a!u kod nevakcinisane dece +ko!ih
!e& sreco& veoa alo,$ Zato se oze desiti da bolest "roakne roditel!ia& ali i lekaria&
ia!uci u vidu da se neretko desi da "edi!atar i ne vidi dete kada ono ia karakteristican osi"$
Ono sto roditel!ia oze nagovestiti ale bogin!e !e "ovisena telesna te"eratura& ko!a !e
"racena <vodn!ikavi< izgledo deteta$ Naie& ono izgleda kao da ce da za"lace& iako u se
ne "lace +ovo se naziva "lacna aska,& nosic !ako curi& a oze da se cu!e i nadraza!ni
+<suvi<, kasal!$ 6akvi si"toi obicno "rethode "o!avi os"e ko!a se skoro uvek "rvo vidi na
licu& u vidu sve bro!ni!ih <tackica<$ Bro! i izgled "roena na kozi kod vakcinisane dece !e
vari!abilan i cesto ne odgovara ti"icni& "a !e na!bol!e da dete "regleda "edi!atar& ko!i ce uz
!os neke <.ore< "re"oznati da li se radi o ali bogin!aa$ #eca obicno lako "regura!u ovu
.oru bolesti& a ko"likaci!e su retke& na!cesce "rolazne i lako izlecive$ 7ss$ dr =oran
Vukoanovic& "edi!atar
$%
2.4. &lergije
2.4.1. /ucna prasina i po!ava astme
&edan od najrasprostranjenijih uzroka alergijske astme kod dece je kucna prasina
;ucna "rasina oze da bude "okretac alergi!ske reakci!e !er u n!o! zive grin!e ' sicusni
"araziti ci!i izet ia snazan alergi!ski "otenci!al$ Istrazivaci iz Mancestera +[Fthensha\e
:os"ital, su is"itivali e.ekte era ko!e san!u!u kolicinu kucne "rasine u doovia )11
trudnica& ci!a deca ia!u .aili!arnu sklonost ka alergi!ski bolestia +ato"icari,$ ;oriscene
su s"eci!ane navlake za duseke& izbacene su zavese i vuneni te"isi& a "lisane igracke su
zaen!ene onia ko!e ne sku"l!a!u "rasinu$ ;od )0- trudnica nisu "rien!ivane ove ere& "a
su u"ored!ivani e.ekti <velikog s"rean!a<$ Pokazalo se da se vec u "rvo triestru trudnoce
znaca!no san!ila kolicina "rasine u adracia i na "odovia u doovia buducih aa&
gde se aktivno radilo na n!eno suzbi!an!u$ Ova! trend !e nastavl!en i toko "rve godine
bebinog zivota$ Istracivaci su "azl!ivo erili kolicinu "rasine u uzorcia sa "oda +u dec!o!
sobi, i iz duseka$ %tvrd!eno !e da !e kolicina alergena +kucne "rasine, do 05 "uta veca u
stanovia gde se nisu "reduziale ere za n!egovu redukci!u$ 7utori ovog istrazivan!a su
zakl!ucili da !e veoa korisno i "otrebno s"rovoditi sve ere ko!e ogu da sane kolicinu
"rasine u doovia gde borave deca sklona alergi!aa$ Sustina ove studi!e !e da bi to
trebalo da se radi PR? nego sto se bolest "o!avi& dakle "reventivno$ Znaca!no san!en!e
alergena ' u ovo sluca!u kucne "rasine& san!u!e verovatnocu za"ocin!an!a alergi!ske
reakci!e u organizu deteta ko!e !e sklono alergi!aa +ko!e ia ato"i!sku konstituci!u,$
Osta!e da se vidi kako ce se deca& iz ove studi!e& a ko!a zive u "ovol!no alergi!sko
okruzen!u& "onasati toko "rvih godina zivota$ Za sada "osto!e dobri izgledi da ce oni red!e
biti bolesni od alergi!ske aste$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.4.2. /ako nasta!e alergi!ska astma0
%avremena terapija, narocito kada se pravovremeno zapocne, omogucava normalan
zivot vecini malisana koji boluju od alergijske astme
7sta !e !edna od na!cescih bolesti alih i sredn!ih disa!nih "uteva alisana$ N!ena glavna
karakteristika !e suzen!e disa!nih "uteva ' s"aza$ ;ada se s"aza alih i sredn!ih disa!nih
"uteva +bronhoo"strukci!a, "onavl!a& nasta!e asta$ Noralno& vazduh dos"eva u "luca kroz
nos i dusnik& ko!i se racva na levu i desnu granu$ Svaka od grana se dal!e razgranava u
nogo novih& "a se "luca cesto "orede sa razgranato krosn!o drveta$ Precnik +di!aetar,
disa!nih "uteva se san!u!e& a na!an!i se zovu bronhiole$ One se zavrsava!u alveolaa& ko!i
lice na ehurice& a u n!ia se odvi!a& za zivot neo"hodna& razena gasova$ % krv se donosi
"otrebni kiseonik& a iz krvi se izbacu!e ugl!en'dioksid$ Skoro sve grane i grancice bronhi!alnog
stabla ia!u tri slo!a$ Prvi !e unutrasn!i& ko!i dolazi u ne"osredan kontakt sa vazduho i zove
se sluzokoza +bronhi!alna sluzokoza,$ % sredini se nalazi kruzni isic ko!i oze da se sku"l!a i
siri& a s"ol!ni slo! cini zgusnuto vezivno tkivo +a u kru"ni!i disa!ni "utevia ia i
hrskavice,$ Na sluzokozi se desava slozena reakci!a alergena +onoga sto izaziva alergi!u ' sada
!e to "retezno "olen, sa celi!aa ko!e stvara!u i luce su"stance ko!e su odgovorne za
alergi!sku reakci!u$ Ove su"stance se naziva!u edi!atoria alergi!ske reakci!e +!edan od n!ih
!e histain& ali "osto!e i nogi drugi,& a oni su vazni& !er dovode do suzen!a bronhi!alnih
sudova ' bronhoo"strukci!e$ Bronhoo"strukci!a nasta!e delo zbog sku"l!an!a +s"aza,
kruznog isica u zidu bronhiola& ili zbog "rekoernog lucen!a bronhi!alnog sekreta$ I s"aza
i "ovecana kolicina sekreta san!u!u "rostor kroz ko!i se vazduh ubacu!e u "luca "a dete
ora da se "ouci "riliko disan!a$ Ovo otezano disan!e !e "rvi znak da nesto ni!e u redu$
Priliko .orsiranog udaha i izdaha cu!e se <sviran!e< ili <sistan!e<$ Sistan!e !e veoa
karakteristicno za bronhoo"strukci!u& a kada dete <"rosvira<& ne treba cekati da se stan!e
7)
"ogorsa& vec ga treba odvesti kod "edi!atra$ Malisan skoro uvek kasl!e& a kada !e on u
seri!aa& sviran!e u grudia se !ace cu!e$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.4.3. /oliko su anti7istaminici vazni u lecen!u napada astme0
4ntihistaminici su lekovi koji sprecavaju dejstvo jednog od glavnih pokretaca
alergijske reakcije 3 histamina
Iako ni!e !edini edi!ator alergi!ske reakci!e& histain !e odgovoran za "ovecano stvaran!e i
lucen!e sluzi u res"iratorni organia$ 6ako su antihistainici "ostali stub borbe "rotiv
alergi!ske ki!avice kod dece +ali i kod odraslih,$ Iako histain dovodi i do s"aza bronhi!alnih
isica& ovi lekovi ia!u slabo de!stvo u akutno na"adu aste$ Setio se da "osto!e i drugi
"rouzrokovaci +edi!atori, bronhoo"strukci!e& na ko!e antihistainici uo"ste ne delu!u$ Zato
se akutni na"ad aste ne leci ovi lekovia& vec se "rien!u!u bronhodilatatori uz
kortikosteroide i aino.ilinske "re"arate$ 7ntihistainici ogu da ucestvu!u u s"recavan!u
+"ro.ilaksi, alergi!a u vree kada se oceku!e <"o"lava< aleregena +na "rier "olena,& ali !e
uloga ovih lekova u s"recavan!u na"ada aste s"ekulativna$ Posto!e zagovornici i "rotivnici
antihistainika u "ro.ilaksi aste kod dece& ali !e "rilicno !asno da oni nea!u znaca!an
e.ekat u tera"i!i akutnog na"ada aste$ Zato ne treba gubiti vree sa antihistainicia kada
dete ia akutni na"ad aste& vec !e na!bol!e odah kontaktirati "edi!atra ko!i ce ordinirati
adekvatnu tera"i!u$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.4.4. 9ete ima sve znake polenske ki!avice - otkud polen u septembru0
1rivac za letnje 3 jesenju alergiju na polen je travka koja se zove 4mbrozija
;lasicna "olenska ki!avica +alergi!ski rinitis, se !avl!a u "rolece& kada cveta!u trave i druge
bil!ke$ 6ada se oslobada!u tone "olena& ko!i kvari deci "rolecno uNivan!e$ Bistri sekret iz nosa&
"eckan!e u ocia& ki!an!e& svrab u nosu ' su neki od si"toa "olioze +alergi!ske ki!avice,$
Posto alisan nea "oviMenu te"eraturu& skoro sigurno nisu u "itan!u virusi ko!i "olako
"ocin!u da se zagreva!u za "redsto!ecu sezonu !esen ' zia$ E"EOdakle onda "olen na kra!u
leta i toko "rvog dela !eseniA ;rivac za letn!e ' !esen!u alergi!u na "olen !e travka ko!a se
zove 7brozi!a$ Ova& naizgled& .ina bil!ka raste u koritia reka& ali se "osledn!ih deceni!a
"roMirila u naMi kra!evia& "a !e ia gotovo svuda u niNi "redelia$ Ona cveta kra!e
avgusta i toko se"tebra& kada n!en "olen leti onaokolo traNeci osetl!ive nosice alergicne
dece$ Na!verovatni!e zato vaMe dete ia tegobe$ #a bi bili sigurni da !e to u "itan!u oNe da
se uradi !ednostavno alergoloMko is"itivan!e$ Na"rave se koNne alergi!ske "robe& kada se
detetu na koNu "odlaktice nanesu "osebno s"ravl!eni rastvori alergena& edu ko!ia !e i
"olen 7brozi!e$ 7ko se "o!avi "ozitivna reakci!a ' !asno crvenilo oko esta gde !e ]ka"nuta^
7brozi!a& di!agnoza !e !asna$ Naravno& videce se i eventualne alergi!e na ostale travke i druge
"otenci!alne alergene$ E"ELecen!e ovog "roblea ni!e ko"likovano$ Na!bol!e !e Mto "re "oceti
sa uzian!e antihistainika +Bronal& 6e.en& 9laritine, ko!i ce "oste"eno dovesti do
"restanka tegoba$ 6era"i!a tra!e "ar nedel!a& a u to +ili neMto duNe "eriodu, ce "restati
cvetan!e 7brizi!e$ ;ada znate da !e dete alergicno& sledece godine necete cekati da se
"o!ave si"toi i znaci alergi!ske ki!avice$ Pocecete sa "reventivni davan!e
antihistainika vec u drugo! "olovini avgusta& "a cete tako s"reciti ne"ri!atnosti i "roblee
ko!e dete oNe da ia$ 7ss$ #r =oran Vukoanovic& "edi!atar
71
2.4.. 9a li !e svaka bron7oopstrukci!a - astma0
,eliki broj dece 8prosvira8 bar jednom tokom detinjstva, a da se potom
bronhoopstrukcija vise nikada ne ponovi
Bronhoo"strukci!a& naravno& ni!e asta& ali treba znati da "osto!i ogucnost da se
bronhos"aza "onovi i nogo godina kasni!e$ % svako sluca!u& ne treba drhtati nad
deteto svaki "ut kada se nakasl!e& ali treba obavestiti "edi!atra da !e dete ialo "rolazni
na"ad <sviran!a<$ ;akva !e razlika ized!u o"struktivnog bronhitisa i dec!e asteA ;ada !e rec
o deci& ova razlika !e "rvenstveno terinoloske "rirode$ Naie& do "re nekoliko deceni!a !e
izbegavano da se roditel!ia kaze ' <vase dete bolu!e od aste<$ 6ada se siroko koristio
terin ostruktivni bronhitis$ Med!uti& kako !e bro! dece& asaticara rastao +a ta! "orast i
dal!e tra!e, videlo se da !e o"struktivni bronhitis za"ravo "ocetak aste kod vecine alisana$
#a bi se izbegla zbrka u nazivia& dogovoreno !e da se terin <asta< u"otrebl!ava uesto
terina <o"struktivni bronhitis<$ Za dete ko!e <sisti<& sve!edno !e kako ce se n!egova bolest
zvati& nogo !e vazni!e da se ona adekvatno i "ravovreeno leci$ Ne"rihvatan!e istine !e
sko"cano sa kasn!en!e u tera"i!i& a ona !e kl!uc dobre buducnosti deteta sa asto$ 7ss$ dr
=oran Vukoanovic
2.4.". )ovi nacin borbe protiv alergi!a
Osim lekova protiv alergijskih bolesti primenjuje se i poseban nacin lecenja koji se
zove imunoterapija
Sustina iunotera"i!e !e u stvaran!u toleranci!e organiza "rea su"stanci ko!a izaziva
alergi!u +alergen,$ #o sada se s"rovodila tako sto se "aci!entu ubrizgavao razblazen alergen
"od kozu$ Prvo se da!e inialna kolicina& "a se toko narednih nedel!a i eseci "oste"eno
"ovecava <ic "o ic<$ 6ako se organiza "olako <navikava< na alergen$ Iunotera"i!a !e
nasla svo!e esto u tera"i!i alergi!ske ki!avice i "o!edinih .ori alergi!ske aste kod odraslih&
dok se kod dece razlicito "rihvata od strane strucn!aka$ Morao reci da "osto!e studi!e ko!e
su "okazale da veca deca ogu le"o da reagu!u na iunotera"i!u& ali ona nosi neke rizike$
=lavna o"asnost !e nezel!ena alergi!ska reakci!a& iako se radi o alo! kolicini alergena$ Ova!
"roble dobi!a na znaca!u ia!uci u vidu da se iunotera"i!a s"rovodi bockan!e '
"otkozni in!ekci!aa$ =ru"a .rancuskih alergologa !e dosla na ide!u da "rouci ogucnost
s"rovod!en!a iunotera"i!e uzian!e alergena "od !ezik i gutan!e$ 7lergen se da!e
"rirodni!i "ute& a osnovna ide!a !e da se san!i rizik od tezih alergi!skih reakci!a$ 9il!
istrazivan!a !e bio da se "roceni "otenci!alna o"asnost od ove vrste tera"i!e& "a su istrazivaci
.orirali gru"u od 85* is"itanika& od ko!ih !e bilo 0)( dece$ Svi su "atili od alergi!ske ki!avice
ili blaze do uerene alergi!ske aste$ Polovina !e dobi!ala razlicite alergene +naravno&
"ostu"no "ovecava!uci koncetraci!u u "re"aratu,& a druga "olovina !e dobi!ala <lazn!ak< +ko!i
se strucno zove "lacebo, isleci da dobi!au alergen$ #uzina tera"i!e !e bila od cetiri eseca
do dve godine$ % gru"i ko!a !e dobi!ala "ravu iunotera"i!u ni!e bilo tezih oblika alergi!ske
reakci!e& !edino se kod 4*'tak "rocenata is"itanika "o!avio "rolazni otok sluzokoze usne
du"l!e$ Po!ava bronhoo"strukci!e !e bila cesca kod is"itanika ko!i su dobi!ali "lacebo$ 7utori
studi!e su sa zadovol!stvo konstatovali da !e ova <oralna< vari!anta iunotera"i!e bezbedna
"rocedura kod dece i kod odraslih$ S obziro da !e studi!a ob!avl!ena "re sao nekoliko
eseci& oceku!e se da se slicna is"itivan!a urade i u drugi zel!aa$ 6ada ce slika o ovo!
novo! vrsti iunotera"i!e biti "ot"uni!a$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
72
2.4.#. 9a li po!ava nekog drugog alergi!skog obol!en!a znaci uvod u astmu0
4ko dete ima alergijsko oboljenje, treba obratiti posebnu paznju kada se razboli i
kaslje
9esto se desava da in.ekci!a gorn!ih disa!nih organa izazove na"ad kod dece ko!a ia!u
astu$ 6o se cesto desava i kod onih sa alergi!sko asto& a gotovo uvek kod dece ko!a
"ate od <nealergi!ske< aste$ Bro!ni virusi ko!i na"ada!u disa!ne organe +res"iratorni virusi,
"okrecu lanac stvaran!a i lucen!a edi!atora ' su"stanci ko!e dovode do bronhoo"strukci!e$
Naravno& to se desava kod dece ko!a vec ia!u sklonost ka nastanku bronhoo"strukci!e$
Po!edini ti"ovi res"iratornih in.ekci!a narocito <vole< da "okrenu astatski na"ad& kao sto !e
sinuzitis ili za"al!en!e <treceg< kra!nika$ Ovo !e vazno znati& !er se dobri lecen!e tih bolesti
+na "rier "ravovreeno vad!en!e treceg kra!nika, oze san!iti verovatnoca nasta!an!a
astatskog na"ada$ #akle& uglavno su virusi krivci za za"ocin!an!e aste kod
"redis"onirane dece& a "osto!i !edan an!i bro! bakteri!a ko!e ogu za"oceti ili "ogorsati
o"strukci!u$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.4.$. 9a li antibiotici pomazu u lecen!u astme0
1ada se spoznala prava priroda astme, postalo je jasno da ona i antibiotici uopste
ne idu zajedno=
#o "re sao "ar deceni!a deca ko!a su iala astu su bila osud!ena na dugotra!nu tera"i!u
antibioticia& ko!i su se skoro "o "ravilu davali in!ekci!aa$ 6ada se islilo da se radi o
bronhitisu ' za"al!en!u bronhi!a& "a su se nekriticno "re"isivali antibiotici& iako ni!e bilo
"otvrde da se radi o bakteri!sko! in.ekci!i$ 6ako su deca dania& nekada i nedel!aa
altretirana& bolest !e "rolazila s"ontano& a e.ekat se "ot"uno "ogresno "ri"isivao
antibioticia$ ;ada se s"oznala "rava "riroda bolesti "ostalo !e !asno da antibiotici i asta
uo"ste ne idu za!ednoH Posto!i !asna veza ized!u in.ekci!a res"iratornih organa i aste kod
dece$ Veliki bro! asaticara ia "rvo in.ekci!u +"rocuri nosiX& sa ili bez "ovisene te"erature,
ko!a se "osle dan ' dva nastavi na"ado bronhoo"strukci!e$ Ovo su virusne in.ekci!e ko!e
"okrecu slozeni lanac "rocesa ko!i se odvi!a!u na sluzokozi bronhi!a& a zavrsava!u se s"azo
alih i sredn!ih disa!nih "uteva ' na"ado aste$ Virusi& narocito "o!edine vrste& ogu da
za"ocnu na"ad aste kod alisana kod ko!ih !e alergi!a n!en uzrok& ali i kod dece sa
nealergis!ko asto$ Iako vecina virusa brzo <bezi< iz disa!nih organa& "osto!e u"orni& ali
na"asnici ko!i nedel!aa stanu!u u sluzokozi res"iratornog trakta$ Oni ogu da izazovu
bronhoo"strukci!u& cak i kada nea !asnih znakova in.ekci!e disa!nih organa$ Poznato !e da
nea antibiotika ko!i e.ikasno ubi!a!u viruse& "a !e "ot"uno "ogresno n!ia leciti astu$
Nea o"ravdan!a za <"reventivno< davan!e antibiotika& da bi se s"recilo <ocekivano<
za"al!en!e "luca$ Prica da ce se na <ostecene< bronhi!e lako zakaciti bakteri!a ni!e tacna& "a !e
PO=R?SNO una"red za"ocin!ati antibiotsku tera"i!u kod dece sa asto$ Naravno& dete ko!e
ia astu nekada oboli i od drugih bolesti disa!nih organa& "a i od za"al!en!a "luca$ Iako se
obicno lako "ostavl!a di!agnoza na"ada aste& nekada oze da dod!e i do zabune$ Naie&
kada !e dete asaticar& oceku!e se da <svirucka< kada kasl!e& "a se nekada desi da se ne
"regleda "azl!ivo& vec se za"ocne tera"i!a bronhodilatatoria& iako bronhos"aza ni!e uzrok
kasl!a$ #akle& oze da se dogodi da kasal! bude znak "ocetka za"al!en!a "luca& narocito kada
dete izgleda lose i ia visoku telesnu te"eraturu$ 6ada ia sisla ukl!uciti antibiotik& ali ne
da bi se lecila asta& vec da se izleci za"al!en!e "luca$ ;od beba& obicno "rvih nekoliko
eseci& "osto!i !edna vrsta za"al!en!a "luca ko!a !e cesto "racena bronhoo"strukci!o$ Rec !e
o retko "rouzrokovacu "neuoni!e ' hlaidi!i$ Ova! ikroorganiza& iako dovodi do
"neuoni!e& ni!e "reterano o"asan "o dete& i lako se leci antibioticia na bazi eritroicina$
7li& to ni!e asta& a "regledo deteta uz "ooc rendgenskog snika "luca se relativno lako
"ostavl!a di!agnoza$ Prea toe& astu N? treba leciti antibioticiaH 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
73
2.5. 'i"ajni organi
2..1. 9a li !e svaki oblik zapal!en!a grkl!ana opasan0
Zapaljenje grkljanja .laringitis/ je relativno cesta bolest decjeg doba
;asna !esen i zia su godisn!a doba kada se ova bolest obicno !avl!a$ Na!cesci uzrok
laringitisa su virusi ko!i se nasele u sluzokozu grkl!ana& obicno dovedu do otoka glasnih zica i
dodatno suzava!u n!egov "roer$ Zbog otoka +edea, se !avl!a "rouklost a zbog
"oenutog suzen!a ionako alog "rostora ' karakteristican vibratorni zvuk +stidor, ko!i se
cu!e "ri udisan!u vazduha& ali !e na!draaticni!i kada dete kasl!e$ Iako za roditel!e stan!e
alisana izgleda draaticno& !er tesko dise& nekada se cini da se bori za svaki udisa!& cesto
"rouklo i dugotra!no kasl!e ' ova! virusni oblik laringitisa !e bezo"asan& i sa od sebe
"rolazi "osle nekoliko dana$ #ete tada obicno nea visoku te"eraturu& nea "lavetnilo oko
usana& i "ored kasl!a i otezanog disan!a ono !e dobro ras"olozeno$ E"E;ako roditel!i ogu da
"oognu detetu "rilikoa na"ada kasl!a i gusen!aA Iako zvuci cudno& roditel!i treba da
"okusa!u sledece/ vrelo vodo dobro na"arite ku"atilo& skoro da se ne vidi <"rst "red
oko<$ Zati unesite ili uvedite alisana da udise vlazan vazduh$ 6akod!e oze da "oogne
i ako stavite dete "ored otvorenog "rozora da udahne nekoliko "uta hladni s"ol!ni vazduh$
;od vecine dece na"ad trenutno "rolazi$ Iako sve ovo izgleda "oalo cudno +lici na ba"ski
lek, ova! savet "osto!i u svi bol!i "edi!atri!ski udzbenicia$ 9eo stos !e u naglo! "roeni
te"erature i vlaznosti vazduha& da bi stisnuti grkl!an "o"ustio$ Retka ali vrlo o"asna u"ala
grkl!ana !e "osledica in.ekci!e bakteri!o ko!a se brzo raznozava u grlu i dovodi do
draaticnog otoka u"ravo onog dela ko!i "ri gutan!u zatvara grkl!an$ #ete obolelo od
bakteri!skog laringitisa se zaista gusi$ N!egovo o"ste stan!e !e veoa lose& ia visoku
te"eraturu +"reko 15 celzi!usovih ste"eni,& otezano i ubrzano dise & cu!e se vec o"isani
stidor a usne "osta!u "lavicaste$ #ete !e klonulo i alaksalo& a ako se ne "reduze adekvatno
lecen!e n!egov zivot !e u o"asnosti$ Zato !e "otrebno da ga roditel!i sto "re odvedu u dezurnu
bolnicu$ #akle kada dete ia visoku te"eraturu i ostale o"isane znake bakteri!skog
za"al!en!a grkl!an!a bez odlagan!a se treba obratiti lekaru$ 7sistent dr =oran Vukoanovic
2..2. /ako se kod malisana otkriva zapal!en!e pluca0
&edino lekar moze da ustanovi pravu dijagnozu
Neke tegobe ogu& na "rvi "ogled& da ukazu na za"al!en!e "luca/ izrazito los i
nezainteresovan izgled deteta& dugotra!ni "eriodi sa "oviseno te"eraturo& u"oran kasal!&
a "onekad i tesko i brzo disan!e$ I"ak& neka deca nea!u ovakve si"toe& a ia!u
za"al!en!e "luca& "a !e "aetno da se dete "regleda vec kada "ocne !ace da kasl!e$ ;od
vecine alisana ni!e oguce "recizno utvrditi ko!i !e tacno ikroorganiza doveo do bolesti$
Za razliku od brisa zdrela& ili bakterioloskog "regleda okrace i stolice& dubina "luca !e
nedostu"na uzian!u uzorka$ Posto!e etode i za takve analize& ali se one rutinski ne rade$
Zahval!u!uci na"retku zdravstvene sluzbe& di!agnoza oze da se "ostavi dosta rano& "a bolest
oze da se leci i kod kuce$ 7ko se otkri!e na sao "ocetku& ako se dete !os oseca relativno
dobro& ni!e neo"hodno da se zadrzava u bolnici$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
7
2..3. /oliko dugo tra!e terapi!a kod zapal!en!a pluca0
Pravilo je da se zapaljenje pluca leci najmanje dve nedelje
#uzina antibiotskog tretana zavisi& "re svega& od tezine bolesti i brzine o"oravka deteta& a
to oze da se "roceni sao redovni kontrolisan!e obolelog alisana$ 7dekvatna tera"i!a
da!e "rve vidl!ive rezultate vec "osle nekoliko dana& ali od antibiotika ne treba ocekivati
trenutno "obol!san!e$ 6reba u dati <.ore< tri do cetiri dana& a ako se dete ne o"oravl!a& znaci
da tera"i!a ora da se en!a$ Naravno& u dogovoru sa "edi!atro$ Vazno !e da dete iru!e&
da uzia dosta tecnosti i laku& ali odabranu hranu$ Na "ocetku bolesti ne treba insistirati na
!elu& ali ci alisan dobi!e a"etit treba ga ohrabriti le"i obrocia& bogati vitainia&
ineralia i lako svarl!ivi "roteinia$ 7ko se lecen!e za"ocne na vree& dete oze "ot"uno
da se o"oravi& bez ikakvih "osledica$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2..4. 9ete ima sve znake polenske ki!avice - otkud polen u septembru0
1rivac za letnje 3 jesenju alergiju na polen je travka koja se zove 4mbrozija
;lasicna "olenska ki!avica +alergi!ski rinitis, se !avl!a u "rolece& kada cveta!u trave i druge
bil!ke$ 6ada se oslobada!u tone "olena& ko!i kvari deci "rolecno uNivan!e$ Bistri sekret iz nosa&
"eckan!e u ocia& ki!an!e& svrab u nosu ' su neki od si"toa "olioze +alergi!ske ki!avice,$
Posto alisan nea "oviMenu te"eraturu& skoro sigurno nisu u "itan!u virusi ko!i "olako
"ocin!u da se zagreva!u za "redsto!ecu sezonu !esen ' zia$ E"EOdakle onda "olen na kra!u
leta i toko "rvog dela !eseniA ;rivac za letn!e ' !esen!u alergi!u na "olen !e travka ko!a se
zove 7brozi!a$ Ova& naizgled& .ina bil!ka raste u koritia reka& ali se "osledn!ih deceni!a
"roMirila u naMi kra!evia& "a !e ia gotovo svuda u niNi "redelia$ Ona cveta kra!e
avgusta i toko se"tebra& kada n!en "olen leti onaokolo traNeci osetl!ive nosice alergicne
dece$ Na!verovatni!e zato vaMe dete ia tegobe$ #a bi bili sigurni da !e to u "itan!u oNe da
se uradi !ednostavno alergoloMko is"itivan!e$ Na"rave se koNne alergi!ske "robe& kada se
detetu na koNu "odlaktice nanesu "osebno s"ravl!eni rastvori alergena& edu ko!ia !e i
"olen 7brozi!e$ 7ko se "o!avi "ozitivna reakci!a ' !asno crvenilo oko esta gde !e ]ka"nuta^
7brozi!a& di!agnoza !e !asna$ Naravno& videce se i eventualne alergi!e na ostale travke i druge
"otenci!alne alergene$ E"ELecen!e ovog "roblea ni!e ko"likovano$ Na!bol!e !e Mto "re "oceti
sa uzian!e antihistainika +Bronal& 6e.en& 9laritine, ko!i ce "oste"eno dovesti do
"restanka tegoba$ 6era"i!a tra!e "ar nedel!a& a u to +ili neMto duNe "eriodu, ce "restati
cvetan!e 7brizi!e$ ;ada znate da !e dete alergicno& sledece godine necete cekati da se
"o!ave si"toi i znaci alergi!ske ki!avice$ Pocecete sa "reventivni davan!e
antihistainika vec u drugo! "olovini avgusta& "a cete tako s"reciti ne"ri!atnosti i "roblee
ko!e dete oNe da ia$ 7ss$ #r =oran Vukoanovic& "edi!atar
2... /ako se prepozna!e angina0
Ova in$ekcija obicno pocinje naglo i za nekoliko sati se javlja bol u grlu, dete sve
teze guta, a povisena telesna temperatura je skoro uvek njen pratilac
7ngina !e gno!no za"al!en!e grla ko!e& "o "ravilu& zahvata i kra!nike$ Oni +ne"cani kra!nici, se
lako vide goli oko& "a i roditel!i ogu da "riete da nesto ni!e u redu$ 7ngina obicno
nasta!e naglo ' za "ar sati se !avl!a bol u grlu& dete sve teze guta& a "ovisena telesna
te"eratura !e skoro uvek n!en "ratilac$ Red!e se bolest "oste"eno is"ol!ava ' nekoliko dana
grlo grebucka& da bi dete tek onda dobilo te"eraturu i gno! u grlu$ E"E;o!e bakteri!e
izaziva!u anginuA Stre"tokoke su i dal!e "rve na listi ikroorganizaa ko!i "rouzroku!u anginu
kod dece$ #a bi bolest za"ocela& veci bro! bakteri!a treba istovreeno da stigne u grlo$
7!
Bakteri!e "robi!a!u sluzokozu grla i kra!nika i "rodiru u unutrasn!ost tkiva& gde se vodi velika
borba$ ;ra!nici su& za"ravo& li.no tkivo ko!e !e "re"uno celi!a zaduzenih za borbu organiza
"rotiv nezvanih gosti!u$ 6o su iunoloske celi!e ' vo!nici ko!i stvara!u "roteinske su"stance
+antitela, i "okusava!u da eliinisu <ul!eze<$ Rezultat te bitke !e goila rtvih bakteri!a& ali i
<vo!nika<$ 6o !e gno! ko!i se lako vidi na "ovrsini kra!nika& u obliku belicasto'zutih ostrvaca
+ce"ica,$ Posto !e veliki bro! bakteri!a dos"eo u grlo ' borba !e neravno"ravna& "a se kra!nici
uvecava!u +oticu,$ Bol !e sve !aci& a nasta!e zbog "ritiska za"al!enog tkiva na nervne
zavrsetke u ovo delu dec!eg organiza$ Pored stre"tokoka i druge bakteri!e ogu da
izazovu gno!no za"al!en!e grla$ 6o su bakteri!e iz gru"e :eo.ilusa +:aeo"h$ in.luenzae,
ko!ih ia nekoliko ti"ova$ I neki so!evi sta.ilokoka takod!e ogu da "rouzroku!u gno!no
za"al!en!e grla& kao i bakteri!e iz roda MoraGella$ Stre"tokok !e& i"ak& ubedl!ivo na!cesci kod
dece$ E"EZasto su deca ko!a ia!u anginu <slol!ena<A Los izgled deteta !e rezultat delovan!a
bakteri!skog toksina ' su"stance ko!a se oslobad!a iz stre"tokoka toko borbe sa
odbrabeni celi!aa organiza$ On "rodire u krv i dovodi do o"isanih tegoba$ Sreco& to
tra!e sao kratko vree& i ne ostavl!a "osledice "osle izlecen!a$ #eca su iscr"l!ena i zbog lose
ishrane i gubitka tecnosti zbog visoke te"erature$ Malisani ko!i ia!u tezi oblik angine cesto
"ovraca!u& sto dodatno "ogorsava ionako losu situaci!u$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2..". 9a li !e grip poranio0
%vaki period godine nosi odredjene speci$icnosti koje su uslovljeme vrstom
mikronapasnika koji izaziva bolest
Jedan od na!ras"rostran!eni!ih virusa& ko!i !e sada aktuelan& !e bliski rod!ak virusa gri"a$ Iako
u !e <"rva .aili!a< i"ak ni!e u "itan!u "ravi gri"$ ;race se zadrzava u organizu& uzroku!e
an!e ostecen!e organa za disan!e& a sreco& i an!e ko"likaci!e$ Na!vise na"ada disa!ne
organe& narocito gorn!i deo detetovog res"iratornog trakta$ E"E;ako se bolest dobi!aA Bolesna
deca su glavni rezervoar virusa$ Ona veoa lako "renose virus zdravi alisania '
ki!an!e& kasl!an!e& ali i ne"osredni kontakto$ E"E;oliko bolest tra!eA Veca deca
"regura!u virus za "et do seda dana& a kod alih oze "otra!ati i nekoliko dana
duze$6ra!an!e bolesti& "re svega& zavisi od uzrasta deteta i !acine iunoloske reakci!e$ E"E;ako
se leciA ;ao i vecina& i ova! virus !e ot"oran na lekove& "a se ne leci on& vec ani.estaci!e
bolesti$ #osta tecnosti& obaran!e te"erature i ciscen!e nosica su glavni zadaci za roditel!e& uz
"osatran!e toka bolesti$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2..#. /ako se leci angina0
5ekovi prvog izbora su penicilinski preparati
7ntibioticia& ali "osle uzetog brisa$ #o tada se dete leci kao da !e stre"tokok doveo do
angine$ 6o znaci da su lekovi "rvog izbora ' "enicilinski "re"arati$ #o "re dvadesetak godina
svako dete !e dobi!alo "enicilin u vidu in!ekci!a$ I danas !e on dobro resen!e za stre"tokokne
angine& ali ne ora da bude <bockan!a<& "o svaku cenu$ 7ko se bolest otkri!e na sao
"ocetku& dok ni!e uzela aha i dovela do "ot"une klonulosti deteta& oze se za"oceti tera"i!a
"enicilinski antibioticia u vidu siru"a$ Za gno!nu anginu se da!u vece doze od onih ko!e
obicno "isu na u"utstvu +sto& "o "ravilu& zbun!u!e roditel!e,$ Naravno& ako dete "ovraca& ili
ako se situaci!a "ogorsa& i "ored za"ocete tera"i!e antibiotiko na usta& treba "reci na
in!ekci!e$ 7ntibiotiku se da!u <.ore< dva do tri dana& a u to "eriodu stigne i bris& "a se tacno
zna da li !e lekar na "ravo "utu& sto se izbora leka tice$ 6era"i!a tra!e na!an!e nedel!u
dana& ada vecina angina <trazi< bar desetodnevno lecen!e$ Pored antibiotika& od vitalnog !e
znaca!a da se alisanu obezbedi odgovara!uci unos tecnosti$ #a !ede ne ora& ako nece& ali
da uzia tecnost ' MOR7$ Posto ga grlo boli& treba u davati cesto "o alo tecnosti& ko!a N?
7$
SM? da bude vruca$ Blagi bil!ni ca! sa alo secera !e idealan na"itak& ali i ineralna voda
+naravno negazirana, !e dobra alternativa$ 6reba izbegavati kisele i gazirane sokove$ Potrebno
!e nogo str"l!en!a da se dete sa angino le"o "o!i& ali ako ne us"eo& !edina "reostala
ogucnost !e in.uzi!a +dodavan!e tecnosti kroz venu,$ Ishrana treba da bude lagana i da ne
nadrazu!e stoacic$ Bareno "ovrce sa alo kuvanog esa !e dobar rucak& ali ne treba
insistirati na obrocia$ I i atori& kada se razbolio& neao "reteranu zel!u za hrano
+iako !e autor ovih redova izuzetak,& "a ni decu ne treba "risil!avati da !edu$ Pored
uobica!enih lekova +"aracetaol& ibu"ro.en, za skidan!e te"erature& treba s"rovoditi i
.rikci!e i tusiran!e lako vodo$ ;ada dete ia anginu& nisu neuobica!eni nagli skokovi
te"erature$ Zato !e vazno& narocito kod dece do "ete godine& "eriodicno kontrolisati
te"eraturu& cak i kada izgleda da !e alisan sasvi dobro$ Su"ozitori!e za obaran!e
te"erature su bol!i izbor od siru"a& narocito ako dete "ovraca$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2..$. 2ecen!e 7ronicnog sinuzitisa primenom endoskopske 7irurgi!e
:ronicno zapaljenje sinusa .sinuzitis/ je bolest civilizovanog covecanstva
Skoro !edna trecina odraslih& ko!i zive u gradu& ia si"toe i znake ovog hronicnog
za"al!en!a$ Nazalost& i deca "ate od ove bolesti& a uzroci su visestruki$ ;obinaci!a alergi!e i
in.ekci!e !e cesta& ali !e sustina u dugotra!no za"al!en!u sluzokoze sinusa& ko!a vreeno
"ro"ada& i biva sve an!e ot"orna$ Pored antibiotske i antialergi!ske tera"i!e& i hirursko
odstran!ivan!e treceg kra!nika +adenoida, se koristi kao !edna od etoda u lecen!u$ Od "re
nekoliko godina se "rien!u!e i endosko"ska hirurska intervenci!a& ko!o se u sinuse uvodi
cevcica alog "roera$ Poocu n!e se tacno oze videti gde se nalazi za"al!enski "roces u
sinusu& ko!i se zati <"rocisti<$ ;od odraslih !e ova etoda "okazala dobre rezultate& ali se
odskora "rien!u!e i kod dece$ Osta!e da se vidi kakvi su kasni!i rezultati endosko"ske
hirurgi!e sinusa& narocito kod lad!ih "aci!enata$ Svakako& ovo !e "rocedura ko!a veoa
obecava$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2..&. 5ron7ospazam i bosil!ak
'nhalacije bosiljkom su odlican nacin da se dete oslobodi brohnospazma. 1ada dete
ima napad bronhoopstrukcije .obicno se radi o astmi/ jedina inhalacija koja moze
zaista da pomogne je inhalacija beta agonistima .salbutamol.../
<Pariti se< ca!evia u toku bronhos"aza !e "ot"uno beskorisno$ Prvo& vodena "ara <sa
s"oreta< ni!e u stan!u da dos"e do alih i sredn!ih bronhi!a& gde se s"aza odigrava$ %
nebulizatoria +inhalatoria, se "oocu s"eci!alnog otora ras"rsu!u cestice cie se
san!u!e n!ihov "roer i tako se lakse is"orucu!u u "luca$ #rugo& bosil!ak& "a ni drugi ca!evi
N?M7J% bronhodilatatorni "otenci!al& "a nisu u stan!u da otklone s"aza$ Inhalaci!e bil!ni
"re"aratia ia!u sisla kada se naku"i sekret u veliki disa!ni "utevia +"re svega nosu
i sinusia,& ali su "ot"uno nekorisne za lecen!e bronhoo"strukci!e$ 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
77
2..14. 9a li treba da se vadi treci kra!nik0
-reci krajnik je kod vecine dece malog promera i obicno ga ne treba dirati
;ada se& zbog za"al!en!a& treci kra!nik uveca& oze da "ravi "roblee& narocito bebaa$
7kutno za"al!en!e treceg kra!nika se relativno lako leci& kobinaci!o antibiotske tera"i!e i
"rociscavan!a nosa$ 7li& ako se in.ekci!a cesto "onavl!a& a treci kra!nik ostane tra!no uvecan&
ogu da se !ave bro!ne ko"likaci!e$ Na estu gde se nalazi treci kra!nik +na "relazu nosa u
zdrelo, zavrsava!u se i unutrasn!i usni kanali ko!i su "ovezani sa sredn!i uvo$ ;ada uvecani
treci kra!nik za"usi tube& veoa lako nasta!e za"al!en!e sredn!eg uva$ 7ko se to cesto desava
oze da dod!e i do ostecen!a sluha$ Pedi!atar oze da "roceni da li dete ia hronicno uvecan
treci kra!nik$ 6akvi alisani obicno hrcu& ia!u ceste in.ekci!e grla& a neretko i u"ale sredn!eg
uva$ 7ko !e treci kra!nik dugo uvecan& dete "o"ria karakteristicne crte lica/ otvorena usta&
izrazeni "odocn!aci i bleda koza$ %koliko s"eci!alista za bolesti uha& grla i nosa "roceni da !e
"otrena o"eraci!a kra!nika zabluda !e da treba cekati da dete "oraste + 0'1, godine& da bi se
tek onda obavila intervenci!a$ 7ko !e treci kra!nik za vad!en!e ' treba to uraditi odahH Ne
treba da se ceka da dete zaradi hronicne "roblee sa uvo i sluho& a "ot"uno !e
neracionalno i svaki esec'dva leciti in.ekci!u grla$ Zato treba "oslusati ORL doktora i obaviti
intervenci!u sto "re$ Mnogi roditel!i ne zele da vode dete na o"eraci!u& !er satra!u da treci
kra!nik +sto i !este istina, oze da se "ovrati$ Med!uti& ako i izraste& on se u uzrastu od "et
ili sest godina s"ontano san!u!e& "a se vrlo retko desava da "ravi vece "roblee skolsko!
deci$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.6. Organi $a arenje
2.".1. ;oze li dete da ima zapal!en!e slepog creva% a da ima i proliv0
Ponekad da. 5ekari se obraduju kada dete, koje boli stomacic, dobije proliv
ZastoA 6o !e zato sto vecina dece sa "rolivo ia enterokolitis kao uzrok bola u trbuhu$
?neterokolitis !e <obicno< za"al!en!e sluzokoze tankog i debelog creva& dakle NIJ? u"ala
sle"og creva +a"endicitis,$ In.ekci!e creva na!cesce "rate "rolivi i bol u trbuhu$ ;ada dete ia
za"al!en!e sle"og creva& obicno ia zatvor& nekada noralnu stolicu& a veoa retko i "roliv$
Sle"o crevo +a"endiks, se nalazi sa desne strane& ali !e "ostavl!eno "ozadi i <naslan!a< se na
zavrsni deo debelog creva +ko!i se strucno zove rektu,$ ;ada se ovako "ostavl!en a"endiks
u"ali& on otekne i "ritiska rektu& sto dovodi do ubrzan!a rada debelog creva& "a se i crevni
sadrza! izbacu!e "re nego !e "roces varen!a dovrsen$ 6ako nasta!e "roliv& iako nea klasicnog
enterokolitisa +za"al!en!a sluzokoze creva,$ 6o oze da zavara roditel!e& ali i "edi!atra$
Nekada se desava& narocito kada su velike guzve& da se detetu ko!e ia "roliv& ne "regleda
stoacic$ 6o !e "ogresno& !er detal!an "regled detetovog trbuha oze dati dragocene
in.oraci!e i "ooci u "ostavl!an!u "rave di!agnoze$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.".2. -asto se !avl!a!u grcevi kod beba0
0rcevi se javljaju posle druge nedelje bebinog zivota i obicno traju do drugog ili
treceg meseca
#o grceva dolazi zbog nedevol!ne razvi!enosti i "rilagod!enosti digestivnog trakta na novu
hranu$ Naie& u aino stoaku beba !e dobi!ala "rerad!enu hrana$ Po rod!en!u ona unosi
a!cino leko odred!ene gustine i kaloricnosti& sto dovodi do "roblea u varen!u$ ;od bebe
se tada !avl!a!u grceviti "okreti u crevia& ko!a "okusava!u da "otisnu hranu$ Razlog "o!ave
7#
grceva !e i velika kolicina unete hrane ko!u beba ora da svari& zati !os uvek nerazvi!ena
sihronizaci!a "okreta digestivnog trakta& kao i nedovol!no razvi!en ka"acitet creva$ ;ako dete
raste tako se i n!egov digestivan trakt razvi!a i usavrsava za novu hranu& razvi!a!u se enziski
sistei u digestivno traktu ko!i oogucava!u dobro varen!e hrane$
;ada aa "rieti da !e "lac n!ene bebe ucestao i "rodoran& trebalo bi dete i"ak da odvede
kod "edi!atra i da konstataci!u grceva "re"usti strucno licu& !er razlog bebinog "laca u ovo
"eriodu oze da bude kila ili neki za"al!enski "roces u organizu +kao sto !e u"ala grla& uva
itd,$
Na!vise sto a!ka oze da uradi za svo!u bebu ko!a ia !ake grceve !e da !e do!i "ravilno
tehniko do!en!a i da !o! nakon "odo!a "oogne da izbaci vazduh$ Pravilni do!en!e se
"odrazueva do!en!e "ri ko!e !e beba svo!a usta is"uni vrho do!ke ili cuclo$ Bitno !e da
se oneoguci bilo kakav "rodor vazduha toko hran!en!a& !er n!egovo "risustvo u
digestivno traktu oze da oteza ionako bolno varen!e hrane$ S obziro da !e skoro
neoguce da beba bar alo ne <usisa< i vazduh& "re"orucu!e se da a!ka "osle do!en!a bebu
stavi u "oloza! ko!i ce !o! ooguciti da "odrigne t!$ izbaci sav ne"otreban vazduh$ Na!bol!e !e
da aa bebu osloni na rae u us"ravno "oloza!u& ili da !e drzi us"ravno nekoliko inuta
is"od iske& ili da se stavi da lezi na stoak& tako da !e gorn!i deo tela u odnosu na noge
izdignut za 0- do 1* ste"eni$
9a!evi za grceve se ne "re"orucu!u& !er obavl!a!u sasvi ne"otrebnu .unkci!u ' zaen!u!u
voluen hrane u crevia tako da dete uesto u ovo "eriodu "reko "otrebnog leka sada
guta tecnost$ #etetu se ca!evia ne san!u!e bol& ca!evi ne ogu da "oniste ovu neinovnu
razvo!nu "o!avu$ Ne "re"orucu!u se ni edikaenti +lekovi, !er oni na!cesce sadrze sedative
ko!i sao sire i us"ava!u dete& a ne otklone "roble$
#r sci$ ed Miodrag Ign!atovic& "edi!atar'neonatolog
2.".3. 9a li !e !edna od komplikaci!a gripa i zapal!en!e slepog creva0
4pendicitis .zapaljenje slepog creva/ nije direktna komplikacija gripa
I"ak& "rieceno !e da se u toku e"idei!e gri"a veliki bro! dece o"erise zbog za"al!en!a
sle"og creva$ Zasto se to desavaA Za razliku od vecine drugih virusa ko!i na"ada!u disa!ne
organe& gri" !e ozbil!na bolest$ Proble !e u toe sto on drasticno utice na slabl!en!e
odbrabenog sistea organiza$ Zato !e dete toko i ne"osredno "o zavrsetku in.ekci!e
veoa ran!ivo& "a nogo lakse oze da zaradi i druge bolesti& ukl!ucu!uci i a"endicitis$ 6reba
ozbil!no shvatiti bolove u trbuhu ko!i se !ave "osle gri"a& sto naravno ne znaci da !e to uvek
znak a"endicitisa$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.".4. 5ol posle operaci!e slepog creva
Moze li i posle operacije slepog creva da boli trbuh 8u predelu slepog creva8 iako ga
tamo vise nema
Ni!e redak .enoen da boli nesto cega nea$ Mozak ia s"osobnost <eorisan!a< dela tela
ko!i !e nekada boleo& a vise ni!e "risutan$ 6akvi bolovi se nekada naziva!u i <.antoski<& i
ti"icni su za situaci!e "osle a"utaci!e ekstreiteta kod odraslih +daleko bilo od dece,$ ;ada
!e o"erisano sle"o crevo& "ravi .antoski bolovi su retki$ Posto!i ogucnost da se dete "onovo
zali da ga boli don!i desni deo trbuha +gde !e bio a"endiks,& a "osto!e dve velike gru"e uzroka
7%
takvog bola$ ' Neka deca ia!u "otrebu da skrenu "azn!u na sebe zaleci se na razlicite
tegobe$ Oni zele da <rese< "roblee bezeci u <bolove<$ #ete !e za"atilo kako sle"o crevo
boli i zna dobro da odglui <na"ad<$ Bolovi obicno sai "rod!u kada se alisanu "ruzi
neznost i "azn!a& i ne !avl!a!u se do sledece ne"rilike$ Ova! izostanak "ogorsan!a bola !e dobar
znak i na!cesce odagna sun!u u neki veci "roble ko!i se kri!e u trbuhu$ ' #ruga gru"a
razloga !e o"asni!a$ Naie& nekada se desava da se "osle o"eraci!e sle"og creva stvara!u
"riraslice u trbusno! du"l!i$ 6o su trake tvrdog vezivnog tkiva ko!e nasta!u na estu gde hirug
"rod!e skal"elo& ili u regionia trbuha gde !e bilo za"al!en!e$ Nekada "ritiska!u crevo i tako
oeta!u noralni "rolaz n!egovog sadrza!a$ Ono se grci u naeri da savlada "re"reku& a to
nekada veoa boli$ Sreco& zdrava creva na!cesce us"eva!u da rese ova! ne"ri!atan "roble
i bol "rolazi$ Med!uti& nekada !e "riraslica toliko !aka da "ot"uno zatvori "ut crevno
sadrza!u$ 6ada nasta!e ileus +narodni terin !e <zavezana creva<, kada ne "osto!i ogucnost
da se us"ostavi noralni "rolaz sadrza!a kroz crevo$ #eo ko!i !e iznad esta gde !e "riraslica
"ritisla crevo oca!nicki "okusava da "rotera crevni sadrza!& ali se on vraca ka zelucu& "a dete
"ovraca braon'crnu sesu$ Bolovi su !aki& i stalno se "ogorsava!u& "a dete treba brzo odvesti
kod lekara$ Ova vrsta ileusa zahteva hitnu intervenci!u ko!o se "reseca!u "riraslice i
oogucava crevia da noralno rade$ Sreco& ova! scenario ni!e cest& "a ne treba isliti da
kada dete zaboli stoak ora da ia i ileus$ Na!cesce su "riraslice an!eg obia i "onekad
zna!u da zabole& ali ta! bol brzo "rod!e i ne "ravi vece "roblee$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.".. 9a li slepo crevo moze da boli i sa leve strane 0
Desava se da neka deca osecaju bol i u donjem levom delu trbuha, iako im je
apendiks na desnoj strani
Nekada se desava da !e crvul!ak +a"endiks, veoa dugacak i da se "rostire i do leve strane
trbuha$ ;ada se takvo sle"o crevo u"ali& bol se oze lokalizovati i sa leve strane$ #esava se
da neka deca oseca!u bol i u don!e levo delu trbuha& iako i !e a"endiks na desno! strani
+gde u !e i esto,$ 6ada se radi o takozvano re.leksno bolu& ko!i se nalazi dal!e od esta
uzroka bola$ I"ak& na!veci bro! dece sa re.leksni bolo& "re ili kasni!e& "okaze "rsto i na
don!i deo desne strane trbuha& kao na esto ko!e veoa boli$ Na!red!i razlog <levostranog<
bola !e a"endiks ko!i !e anatoski "ostavl!en u levo! "olovini trbuha$ 6o su deca ko!a ian!u
is"returane organe u telu& "a !e sve sto se obicno nalazi desno <"reslo< na levu stranu$ #akle
svi organi su& kao slika u ogledalu& "ostavl!eni su"rotno od noralnog "oloza!a$ Ova! .enoen
!e "rilicno redak& radi se o razvo!no +ebriolosko, "oreeca!u& ali i na n!ega ora da se
obrati "azn!a$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.7. Jetra
2.#.1. /ako se postavl!a de6initivna di!agnoza 7epatitisa0
1ako se postavlja de$initivna dijagnoza hepatitisa
#i!agnoza he"atitisa se kod lekara obicno lako "ostavl!a$ I"ak& da bi se tacno odredilo ko!i ti"
virusa uzroku!e bolest +a to !e veoa vazno, "otrebno !e serolosko is"itivan!e +analiza krvi da
bi se otkrila antitela ' ali "roteini ko!i se stvara!u u organizu kao rezultat in.ekci!e,$ Pored
toga& oguce !e "ronaci i delice virusa +n!egovog ootaca ' odela& ili !ezgra, i tacno odrediti
ko!a !e vrsta u "itan!u$ Na osnovu ti"a antitela ili cestica virusa& oze da se utvrdi u ko!o! !e
.azi bolest& sto !e bitno za tera"i!u i "racen!e deteta$ Pored direktnih +cestice virusa, i
indirektnih +antitela, znakova "risustva virusa "osto!e i drugi laboratori!ski znaci in.ekci!e$ Pre
#)
svega& drastican skok !etrinih enzia ko!i su uvecani i "o nekoliko desetina "uta$ Naravno& i
zucni "igent +bilirubin, !e znaca!no "ovecan$ E"E;ako se leci he"atitisA 6era"i!a !e veoa
ko"leksna& a oguce ko"likaci!e bolesti ora!u da se lece bolnicki& na odel!en!u za
in.ektivne bolesti$ Sasto!i se u toe da se& u"otrebo in.uzionih rastvora i uz striktnu di!etu&
!etra rastereti&$ Iako se ne radi o tera"i!i ko!a direktno unistava virus& veoa !e znaca!na !er
"oaze organizu da se izbori sa in.ekci!o$ Naravno vazno !e irovan!e& narocito u
"ocetni .azaa bolesti$ Pored ove "ot"orne +si"toatske, tera"i!e& "osledn!ih godina se
koriste i lekovi ' inter.eroni ko!i s"recava!u raznozavan!e i siren!e virusa he"atitisa$ Na
zalost& radi se o veoa sku"o i dugotra!no tretanu& "a ga ni!e oguce uvek s"rovesti$
7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.#.2. /o!i tipovi virusa napada!u !etru0
,irusi 3 napadaci jetre dobijaju imena tako sto im se prikace pocetna slova abecede
Virus he"atitisa 7 !e <enterovirus<& klasican crevni virus ko!i u !etru dos"eva kroz usta i creva$
Slican !e i virus he"atitisa ?$ Virusi he"atita B& 9 i # su "osebno o"asna gru"a& a uglavno se
"renose "ute krvi$ E"E;ako virusi stizu do !etreA Virusi ko!i vole da se nasele u !etri stizu ili
"reko creva +naravno "rvo kroz usta, ili "ute krvi +heatogeno,$ #akle& "rvi nacin !e ti"ican
"redstavnik bolesti lose higi!ene$ Zato ne cudi sto su kra!evi ko!i nea!u vodovod legla virusa
he"atitisa 7$ Neadekvatno sterilisani edicinski i stoatoloski instruenti& ali i ne"azl!ivo
rukovan!e in.ektivni ateri!alo oze& takod!e& da dovede do in.ekci!e +edicinsko osobl!e
ko!e radi sa "otenci!alni bolesnicia od he"atitisa oze lako da se zarazi,$ #ovol!na !e
inialna kolicina zarazene krvi +erena u delicia iligraa, da se virus "renese$ Zato !e
seksualni kontakt bez zastite izuzetno rizican$ Posebno su ugrozeni narkoani ko!i koriste
intravenske droge$ 6rans.uzi!e zarazene krvi& "re razvo!a brzih etoda odred!ivan!a antitela
virusa he"atita& su bile cest uzrok ove bolesti$ E"ESta se desava kada virus stigne u !etruA
;ada virus <uleti< u !etru nasta!e "rava bitka$ 9eli!e ko!e su zaduzene za odbranu organiza
nasto!e da eliinisu virus& a on <gleda< da se ubaci u sto veci bro! zdravih !etrinih celi!a$ ;ada
u toe us"e& virus se u !etrino! celi!i raznozava i ubi!a !e$ Ona se ras"rskava& a virusi izlaze
i traze nove zrtve$ #akle& "osto!i stalna borba organiza da ogranici stetu od virusa ko!i
"okusava da savlada ot"or iunoloskog sistea$ Zbog toga se stvara!u bro!ni "rodukti ko!i
ogu da uticu na tok bolesti& ali "oazu da se ona i lakse otkri!e$ E"E;ako organiza "odnosi
razaran!e !etreA Lose$ Ona obavl!a nostvo vitalnih .unkci!a& "a se <is"ad< rada !etre i te kako
oseca$ Naravno& "atn!a organiza zavisi od toga koliki deo ovog organa strada u na"adu
virusa$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.#.3. /ako izgleda 7epatitis kod dece0
,irusni hepatitisi su najcesci a, na zalost, i veoma aktuelni
In.ektivni he"atitis +ili krace he"atit, !e za"al!en!e !etre ko!e se !avl!a kada !e na"adnu razliciti
ikroorganizi$ Virusi su "rvi na listi osva!aca& ada i bakteri!e& gl!ivice i neki "araziti ogu
da dovedu do obol!en!a$ Bakteri!e obicno "rave gno!no za"al!en!e na ograniceno "rostoru
!etrinog tkiva +a"sces !etre,& a "araziti na!cesce stvara!u ciste na ovo organu +na "rier
ehinokokus,$ =l!ivicni he"atitis se obicno !avl!a kod dece ko!a vec ia!u ostecen iunoloski
siste +iunode.ici!entna deca, ili zbog neke teske i dugotra!ne bolesti& ili zbog obol!en!a
saog odbrabenog sistea$ Razliciti otrovi +toksini,& na "rier& otrovne "ecurke ogu da
ostete !etru& ali to ne s"ada u klasicne in.ektivne he"atitise$ Virusni he"atitisi su na!cesci a& na
zalost& i veoa aktuelni$ Oni ko!i uzroku!u razlicite bolesti ogu da na"adnu i !etru +na "rier
virus in.ektivne ononukleoze,& ali ceo se& ovoga "uta& zadrzati na virusia ko!i "riarno
na"ada!u bas ova! organ$ E"E;ako izgleda ti"ican he"atitisA Vree od ulaska <na"adaca< u
#1
organiza do "rvih si"toa se naziva inkubaci!a$ Ona tra!e& u zavisnosti od ti"a virusa& od
)- ' )(* dana$ Svaki "odti" he"atita ia neke osobenosti& ali "osto!e i za!ednicke
karakteristike$ Prve tegobe obicno lice na standardne virusne in.ekci!e$ #ete !e an!e
zivahno& <lono<& gubi a"etit& a "ovreeno ia i "ovisenu te"eraturu$ Ovi si"toi nisu
karakteristilni sao za he"atitis& "a se naziva!u i <nes"eci.icne tegobe<$ Posle nekoloko dana
+nekada i duze, dete obicno oseca svrab& iako na kozi u "ocetku nea "roena$ Bolovi u
isicia i zglobovia se intenzivira!u& alisan !e sve slabi!i& a okraca "otani +dobi!a
izgled "iva,$ 6ada se vide "rvi znaci zutice ' beon!ace gube karakteristicnu sede.astu bo!u i
"osta!u zute& a koza veoa brzo "o"ria zuckastu ni!ansu$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.#.4. /o!e komplikaci!e moze da izazove 7epatitis0
:epatits B, 2 i D su ozbiljniji i mogu da ih prate teske komplikacije
;o"likaci!e su daleko red!e kod he"atitisa 7 i ?$ Ovo ne vazi za trudnice ko!e obole od
he"atitisa ?& ali !e to sreco retko na nasi "rostoria$ %koliko se& na "rier& naglo "ogorsa
.unkci!a !etre& to oze da ugrozi zivot deteta$ 6o se i"ak ne desava cesto& "osebno ako se
lecen!e za"ocne na vree$ ;ada akutna .aza he"atitisa "rod!e& virus se "rita!i u !etri& i oze
dugo da iru!e$ Na zalost& heatogeni virusi +B&9&#$$$, ogu da "rouzroku!u hronicno
za"al!en!e !etre ' hronicni he"atitis$ Ova bolest zahteva "oseban tretan i nosi bro!ne
"roblee i o"asnosti$ Sreco& kod dece se !avl!a veoa retko$ E"EMoze li he"atitis da se
s"reciA Na!veci bro! da& a na!bol!i nacin !e vakcinaci!a$ Posto!i vakcina "rotiv he"atitisa 7 i B&
ali ne i za druge viruse& ci!i bro! stalno raste$ 7dekvatna higi!ena s"recava siren!e he"atitisa
7& a kontrolo davalaca krvi i odgovara!uci seksualni vas"itan!e oze da se san!i bro!
zarazenih viruso he"atitisa B&9 i ostalih heatogenih virusa$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.#.. -asto se !avl!a zutica0
Zutica nastaje zbog poremecaja u stvaranju i eliminaciji zucnog pigmenta
%esto da se na!veci deo zucnog "igenta izbaci u creva +"ute zuci,& on se zadrzava u
organizu i "rodire u kozu ko!a dobi!a karakteristicnu zuckastu ni!ansu$ Pute krvi& zucni
"igent stize i u okracu& "a urin "osta!e taan$ E"E#a li svako dete ko!e ia he"atitis ora
da dobi!e zuticuA Ne ora$ Neki adolescenti& narocito decaci& iako ia!u he"atitis& ne dobi!u
zuticu$ 6o se desava kada organiza s"reci siren!e virusa "o !etri$ Ovo u stvari i ni!e bas
dobro& !er su onda deca "otenci!alni "renosioci bolesti& a da toga nisu ni svesni$ 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
2.#.". ;oze li se dete vakcinisati protiv 7epatitisa0
Protiv pojedinih virusa, koji su prouzrokovaci hepatitisa, postoje pouzdane vakcine
Virusi he"atitisa 7 i B su veoa dobro "rouceni i vec nekoliko deceni!a se gotovo sve zna o
n!ihovo! strukturi i nacinu na ko!i dos"eva!u u organiza$ Zahval!u!uci na!savreeni!i
tehnoloski dostignucia na"ravl!ene su veoa "recizne ' <ciste< vakcine& ko!e nisu nista
drugo nego "azl!ivo izdvo!eni delici o"asnih virusa$ Oni NIS% u stan!u da izazovu he"atitis& !er
ne sadrze ko"onente ko!e su zaduzene za raznozavan!e virusa$ 7 tada nea ni o"asnosti
"o celi!e !etre$ E"E;ako onda organiza "osta!e ot"oran na virusA Odgovor lezi u cin!enici da
#2
su delici virusa& ko!i se nalaze u vakcini& s"osobni da izazovu iunoloski ' odbrabeni
odgovor organiza$ 6ada za"ocin!e veoa ko"likovana reakci!a stvaran!a odgovara!ucih
antitela& "o!edine vrste odbrabenih celi!a "rolaze <obuku< ko!a ih s"rea da ubi!u viruse
he"atitisa& ako se "o!ave u organizu$ #akle& vakcina iitira "ravu in.ekci!u& ali izaziva sao
zel!enu reakci!u organiza& ko!a se strucno naziva iunizaci!a$ ;ada se dete iunizu!e "rotiv
virusa he"atitisa 7 ili B ono !e zasticeno& i u sluca!u "o!ave nezvanih gosti!u& virusi ce biti
e.ikasno eliinisani iz organiza$ % razvi!eni zel!aa& vec nogo godina& "osto!i zakonski
regulisana obaveza da da deca dobi!u vakcinu "rotiv he"atitis B virusa$ Ona se da!e u "rvo!
godini zivota& sa odgovara!uco revakcinaci!o$ Vakcina "rotiv he"atitisa 7& u vecini zeal!a
ni!e obavezna& vec se s"rovodi sao kada "osto!i realna o"asnost od siren!a e"idei!e$ Na
zalost& kod nas ni!e "redvid!ena obavezna vakcinaci!a "rotiv he"atitisa B& vec se vakcinise
sao rizicna "o"ulaci!a$ 6o su "aci!enti ko!i zbog "rirode bolesti dobi!a!u ceste trans.uzi!e krvi
ili krvne derivate& kao i "aci!enti na heodi!alizi$ Medicinsko osobl!e ko!e radi sa ovakvi
bolesnicia& ali i hirurzi& stoatolozi i drugi zdravstveni radnici treba& takod!e& da se
vakcinisu$ Bilo bi idealno da se ko"letna "o"ulaci!a zastiti od he"atitisa B& a to !e !edino
oguce ako se s"rovodi sisteaticna vakcinaci!a dece& "ocevsi od "rve godine zivota$ Prica o
vakcinaa "rotiv he"atita ia i racni!i deo$ Naie& !os uvek ne "osto!i vakcina "rotiv
he"atitisa 9 i drugih red!ih virusa& ko!i ogu da ostete !etru$ Bro!ni istrazivacki tiovi rade na
vakcini "rotiv ovog virusa& i nadao se da ce u narednih "ar godina i on biti "obed!en$
Vakcinaci!a !e na!bol!i nacin za s"recavan!e virusnih he"atitisa& ali ni!e !edini "ut u borbi "rotiv
in.ekci!e$ #osledno "ridrzavan!e zastite na "oslu !e veoa vazno za zdravstvene radnike& kao
i odgovara!uce zdravstveno vas"itan!e "o"ulaci!e$ Svi uglavno govore o SI#I& ali !e i
he"atitis bolest ko!e se treba cuvati$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.8. Srce
2.$.1. /ako izgleda virusno zapal!en!e srcanog misica kod dece0
+ije lako utvrditi da li dete ima upalu srca tj. miokarditis
Prva sun!a& ko!a treba da natera roditel!e da se obrate lekaru !e naglo "ogorsan!e bolesti$
Vecina virusnih in.ekci!a kod dece "rolazi bez vecih ko"likaci!a$ 7li& desava se da se !edan
bro! virusa rasiri "o organizu i na"adne neki od vazni!ih organa$ 7ko roditel!i "riete da !e
alisan u tesko stan!u& da !e klonuo& izrazito "os"an& zaori se i "ri na!an!e na"oru '
onda nesto ni!e u redu$ 7ko se dete zali da u srce dugo i brzo lu"a ili ne"ravilno radi i
"reskace& treba da ode na lekarsku kontrolu$ Sve to ne ora odah da znaci da !e obolelo od
virusne u"ale srca& vec razlog oze da bude i iscr"l!enost zbog virusne in.ekci!e& ili !e
nagovesta! neke druge& an!e o"asne ko"likaci!e& ali !e na!bol!e da se to "roveri kod
"edi!atra$ Narocito !e indikativno kada se ove tegobe !avl!a!u& a dete nea "ovisenu telesnu
te"eraturu$ Noralno !e da n!egovo srce brzo radi kada ia visoku te"eraturu& ali ako
srce brzo lu"a& dete izgleda lose& a nea visoku te"eraturu' to ni!e dobar znak i roditel!i
odah treba da "otraze "ooc lekara$ 6reba znati da "ostavl!an!e tacne di!agnoze u ovo
sluca!u ni!e ni alo lak "osao i da ne oze da se zavrsi u "edi!atri!sko! abulanti& vec dete
treba da ide na dodatna kardioloska is"itivan!a$ Pravovreeno otkrivan!e bolesti !e& u svako
sluca!u& od kl!ucnog znaca!a za dal!e lecen!e$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.$.2. /ako se leci dete sa virusnim zapal!en!em srcanog misica0
-erapija je veoma kompleksna
Malisan ora da iru!e u "ostel!i$ 7ko !e stan!e "osebno tesko& da!e se kiseonik
+oksigenotera"i!a, i ukl!ucu!u se odgovara!uci rastvori za in.uzi!u$ 9il! !e da se srce
#3
aksialno rastereti i "ostedi dodatnih& ne"otrebnih na"rezan!a$ 7ko !e toko bolesti srce
"o"ustilo& "a ni!e u stan!u da obezbedi noralno "u"an!e krvi& da!u se lekovi ko!i
"o"ravl!a!u n!egovu s"osobnost$ Iako nea leka ko!i oze direktno da ones"osobi virus&
"osledn!ih godina se koriste lekovi ko!i oneogucava!u n!egovo raznozavan!e i siren!e
+inter.eron,& ada !e n!ihova "riena kod dece !os konraverzna$ ;ada !e srce veoa
ugrozeno& "rien!u!e se tera"i!a edikaentia ko!i san!u!u za"al!ensku reakci!u$ %z
"rienu savreenih di!agnostickih i tera"i!skih etoda& kada se dete na vree !avii lekaru&
"rognoza !e& uglavno& dobra$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.9. (")a i $ubi
2.&.1. /oliko rano moze da se !avi cirkularni kari!es kod dece0
2irkularni karijes moze da se javi jos u prvim godinama zivota, a izaziva ga 3 secer
;ari!es ranog detin!stva ili cirkularni kari!es ni!e tako retko obol!en!e zuba kod dece$ Sigurno
ste "rietili da i neki alisani ko!i !os nisu krenuli u skolu ia!u "ot"uno crne zube$ Obol!en!e
zahvata sve zube& u razlicito ste"enu& i dovodi do n!ihovog razaran!a !os u na!rani!e
zivotno dobu$ E"ESta !e to sto dovodi do obol!en!aA Odgovor !e veoa !ednostavan' S?9?RH
Ra.inisani ugl!eni hidrati ko!i su sastavni deo velikog bro!a svakodnevnih zivotnih nairnica&
ali ko!i se nalaze u gotovo svi slatki <grickalicaa<& uzrok su "o!ave cirkularnog kari!esa$
Sokovi +"a i doaci,& zaslad!eni ca!evi +cak i edo,& ili drugi slatki na"ici& ed!u
"rvoo"tuzenia su za nastanak ovog obol!en!a$ =reske ko!e se obicno "rave& na!cesce su
"osledica dugotra!ne ishrane "reko cucle i .lasice$ Narocito !e o"asno ono <len!o<& dugotra!no&
cuclan!e zaslad!enih na"itaka ili leka& uz ko!e "o!edina deca cak i s"ava!u$ E"E;ako sve to
izbeciA Prvo odah uklonite .lasicu iz re"ertoara sredstava ko!i se vase dete zabavl!a i
us"avl!u!e$ Za "ocetak odvikavan!a& u .lasicu ozete si"ati obicnu +nezaslad!enu, vodu$
#rugo& "okusa!te da uobrocite svo!e dete& a uzian!e slatkisa vezete za glavne ili "oocne
obroke da!uci tie zubia dovol!no vreena da se <o"orave< do sledeceg obroka$ %koliko
islite da vase dete s"ada u rizicnu gru"u !avite se dec!e stoatologu& ko!i ce va dati !os
vise korisnih u"utstava o nacinia "revenci!e i saniran!a cirkularnog kari!esa$ #oc$ dr #e!an
Markovic #r 7na Pucar
2.&.2. 9a li !e svaki oblik zapal!en!a grkl!ana opasan0
Zapaljenje grkljanja .laringitis/ je relativno cesta bolest decjeg doba
;asna !esen i zia su godisn!a doba kada se ova bolest obicno !avl!a$ Na!cesci uzrok
laringitisa su virusi ko!i se nasele u sluzokozu grkl!ana& obicno dovedu do otoka glasnih zica i
dodatno suzava!u n!egov "roer$ Zbog otoka +edea, se !avl!a "rouklost a zbog
"oenutog suzen!a ionako alog "rostora ' karakteristican vibratorni zvuk +stidor, ko!i se
cu!e "ri udisan!u vazduha& ali !e na!draaticni!i kada dete kasl!e$ Iako za roditel!e stan!e
alisana izgleda draaticno& !er tesko dise& nekada se cini da se bori za svaki udisa!& cesto
"rouklo i dugotra!no kasl!e ' ova! virusni oblik laringitisa !e bezo"asan& i sa od sebe
"rolazi "osle nekoliko dana$ #ete tada obicno nea visoku te"eraturu& nea "lavetnilo oko
usana& i "ored kasl!a i otezanog disan!a ono !e dobro ras"olozeno$ E"E;ako roditel!i ogu da
"oognu detetu "rilikoa na"ada kasl!a i gusen!aA Iako zvuci cudno& roditel!i treba da
"okusa!u sledece/ vrelo vodo dobro na"arite ku"atilo& skoro da se ne vidi <"rst "red
oko<$ Zati unesite ili uvedite alisana da udise vlazan vazduh$ 6akod!e oze da "oogne
i ako stavite dete "ored otvorenog "rozora da udahne nekoliko "uta hladni s"ol!ni vazduh$
;od vecine dece na"ad trenutno "rolazi$ Iako sve ovo izgleda "oalo cudno +lici na ba"ski
lek, ova! savet "osto!i u svi bol!i "edi!atri!ski udzbenicia$ 9eo stos !e u naglo! "roeni
te"erature i vlaznosti vazduha& da bi stisnuti grkl!an "o"ustio$ Retka ali vrlo o"asna u"ala
grkl!ana !e "osledica in.ekci!e bakteri!o ko!a se brzo raznozava u grlu i dovodi do
#
draaticnog otoka u"ravo onog dela ko!i "ri gutan!u zatvara grkl!an$ #ete obolelo od
bakteri!skog laringitisa se zaista gusi$ N!egovo o"ste stan!e !e veoa lose& ia visoku
te"eraturu +"reko 15 celzi!usovih ste"eni,& otezano i ubrzano dise & cu!e se vec o"isani
stidor a usne "osta!u "lavicaste$ #ete !e klonulo i alaksalo& a ako se ne "reduze adekvatno
lecen!e n!egov zivot !e u o"asnosti$ Zato !e "otrebno da ga roditel!i sto "re odvedu u dezurnu
bolnicu$ #akle kada dete ia visoku te"eraturu i ostale o"isane znake bakteri!skog
za"al!en!a grkl!an!a bez odlagan!a se treba obratiti lekaru$ 7sistent dr =oran Vukoanovic
2.&.3. -alivan!e 6isura na griznim povrsinama
5akiranje zuba
Zalivan!e .isura na grizni "ovrsinaa !e "ostu"ak ko!i se zubi stite od kari!esa& i u veliko
bro!u sluRa!eva tra!e duze od cetiri godine$
;ari!es za"ocin!e u bocni zidovia .isure "re nego na dnu& zato sto su n!eni zidovi "rvi na
udaru ras"adni "roduktia hrane& ko!i se u usko zl!ebu .isure tesko ogu ehanicki
ukloniti$
% savreeno! stoatologi!i& kao dokazana "reventivna era& "rien!u!e se zalivan!e '
"ecacen!e .isura na svi zdravi kutn!acia +olari, i "retkutn!acia +"reolaria, kako
lecni& tako i stalni$ Is"itivan!a su "okazala da se 3OC uku"nog kari!esa razvi!a u"ravo
na grizni "ovrsinaa bocnih zuba$ Zbog toga !e i znaca! zalivan!a .isura izuzetno veliki$
Ponekada se zaliva i "ocetni kari!es u .isuraa& !er su istrazivan!a "okazala da u to sluca!u
dolazi do "ot"une reineralizaci!e t!$ data !e sansa organizu da se sa izbori sa kariozni
"roceso$ % toe "osebno ogu da "oognu savreeni ateri!ali na bazi glas ' !onoera$
Sa "ristu" kod zalivan!a .isura !e brz& !ednostavan i "ri!atan i deca ga lako "rihvata!u +cesto
se oznacava kao lakiran!e zuba,$
;ada !e rec o duzini zadrzavan!a zalivaca& iskustva "okazu!u da se u "reko 33C sluca!eva
zalivac zadrzava duze od 4 godine$ Istovreeno se belezi i znaca!no san!en!e razvo!a
kari!esa na grizni "ovrsinaa lecnih i stalnih zuba$ Na ta! nacin zalivan!e'"ecacen!e .isura
zuba "redstavl!a sredstvo zastite& ko!e oze biti slicno ili ozda cak i bol!e od "rirodno dobro
ineralizovane "ovrsine zuba$ 7ko zalivan!u "ridodao i redovno nanosen!e "re"arata .luora&
kao i "ravilnu oralnu higi!enu& "re"isanu na osnovu individualnog rizika svakog "aci!enta&
onda !e velika verovatnoca da nece biti "otrebe ni za !edno "lobo kako u dec!e
uzrastu& tako i toko kasni!ih godina$
2.&.4. 9a li nican!e zuba moze da bude razlog skoku telesne temperature kod
bebe0
Mnogi roditelji smatraju da je rast zuba vezan za skok telesne temperauture deteta
;od !ednog bro!a dece oze da se zabelezi blagi skok telesne te"erature ne"osredno "red
izbi!an!e zuba& ali se uvek radi o kratkotra!no "ovisen!u ko!e ne "relazi 1( celzi!usovih
ste"eni +ereno is"od iske,$ Svaka vise te"eratura ne "otice od zuba i trebalo bi "otraziti
razlog n!enog "ovecan!a$ Ono sto !e uvek "ratilac nican!a zuba !e nervoza deteta& ko!a !e
rezultat ne"ri!atnog oseca!a u ustia& odnosno desnia$ Zub na svo "uta ka "ovrsini desni
nadrazu!e zavrsetke u ustia& ko!i "renose bol$ Na svu srecu& vecina beba "rebrodi ova!
"roble za nekoliko dana$ ;ada nice vise zubica od!edno& bol oze da bude dugotra!ni!i i
#!
!aci& cesto reeti san a nekada i ishranu bebe& "a !e "otrebno da !o! se da!u ale doze
"aracetaola +Paracet, ili ibu"ro.ena +Bru.en,$ Obicno !e dovol!na "olovina ka.ene kasicice
leka "red s"avan!e$ Posto!e bro!ni "re"arati ko!i se azu na desni i "oazu da dete savlada
bol toko nican!a zuba$ Radi se o lokalni anesteticia ci!e !e de!stvo vrlo kratkotra!no$
Razlog toe lezi u cin!enici da vecina beba ia "ovecenu sekreci!u u ustia toko rasta zuba
+dete balavi, "a se ova! a"likovani anestetik brzo razblazi i ocisti$ Za ublazavan!e bola i
sirivan!e na"etosti koriste se i raznovrsne igracke ko!e bebe gricka!u$ I"ak& str"l!en!e&
dodatna "azn!a i neznost roditel!a& uz alu "ooc lekova& !e dovol!no da se "rebrodi to za
bebu tako ne"ri!atno nican!e "rvih zuba$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.&.. 9a li treba da se vadi treci kra!nik0
-reci krajnik je kod vecine dece malog promera i obicno ga ne treba dirati
;ada se& zbog za"al!en!a& treci kra!nik uveca& oze da "ravi "roblee& narocito bebaa$
7kutno za"al!en!e treceg kra!nika se relativno lako leci& kobinaci!o antibiotske tera"i!e i
"rociscavan!a nosa$ 7li& ako se in.ekci!a cesto "onavl!a& a treci kra!nik ostane tra!no uvecan&
ogu da se !ave bro!ne ko"likaci!e$ Na estu gde se nalazi treci kra!nik +na "relazu nosa u
zdrelo, zavrsava!u se i unutrasn!i usni kanali ko!i su "ovezani sa sredn!i uvo$ ;ada uvecani
treci kra!nik za"usi tube& veoa lako nasta!e za"al!en!e sredn!eg uva$ 7ko se to cesto desava
oze da dod!e i do ostecen!a sluha$ Pedi!atar oze da "roceni da li dete ia hronicno uvecan
treci kra!nik$ 6akvi alisani obicno hrcu& ia!u ceste in.ekci!e grla& a neretko i u"ale sredn!eg
uva$ 7ko !e treci kra!nik dugo uvecan& dete "o"ria karakteristicne crte lica/ otvorena usta&
izrazeni "odocn!aci i bleda koza$ %koliko s"eci!alista za bolesti uha& grla i nosa "roceni da !e
"otrena o"eraci!a kra!nika zabluda !e da treba cekati da dete "oraste + 0'1, godine& da bi se
tek onda obavila intervenci!a$ 7ko !e treci kra!nik za vad!en!e ' treba to uraditi odahH Ne
treba da se ceka da dete zaradi hronicne "roblee sa uvo i sluho& a "ot"uno !e
neracionalno i svaki esec'dva leciti in.ekci!u grla$ Zato treba "oslusati ORL doktora i obaviti
intervenci!u sto "re$ Mnogi roditel!i ne zele da vode dete na o"eraci!u& !er satra!u da treci
kra!nik +sto i !este istina, oze da se "ovrati$ Med!uti& ako i izraste& on se u uzrastu od "et
ili sest godina s"ontano san!u!e& "a se vrlo retko desava da "ravi vece "roblee skolsko!
deci$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.1*. Oci
2.14.1. /ad oko postane umorno
Dugotrajno citanje izbliza moze da dovede do zamora misica oka koji se
mani$estvuje titranjem, bolom u ocima, glavoboljom a nekada i nesvesticom.
#ugotra!no citan!e izbliza oze da dovede do zaora isica oka +asteno"i!a, ko!i se
ani.estvu!e titran!e +slova "osta!u ne!asna,& bolo u ocia& glavobol!o a nekada i
nesvestico$ 9itan!e kn!iga& dnevnih novina& rad na ko"!uteru& "isan!e& igran!e sa
kockicaa ' sve su to aktivnosti ko!e <zaara!u< oko& a ko!e realno gledano oduzia!u vise
od (*C naseg i detetovog vreena$ Pogled <u dal!inu< ko!i odara i relaksira <"rozore u
svet<& skoro da !e& zbog dinaike zivota& zaboravl!en$
9esto se !avl!a kod osoba ko!e ia!u nekorigovane re.rakcione anoali!e +kratkovidost&
dalekovidost& astigatiza$$,$ %cestao i kod "roene na anatoski sredinaa oka ko!e su
neo"hodne za stvaran!e is"ravne slike +rozn!aca& socivo$$$,& sto dovodi do "riican!a
"redeta blize ocia kako bi vid bio !asni!i$ ;od razrokosti se zaor !avl!a zbog na"ora
isica da usaglase rad leve i desne strane$ Bol u ocia oze da se !avi i "riliko o"ste
#$
iscr"l!enosti organiza +rekonvalescenci!a, kada slike& zbog iznurenosti celog tela "a i ovog
dela organiza& "osta!u du"le$ #o zaora ocnog isica dovodi i nervna labilnost "aci!enta& a
ucestali bolovi su oguci i kod osoba ko!e ia!u kon!u!tivitis +za"al!en!e ka"aka i vezn!ace, ili
"ak za"al!en!ski "roces u okolini oka +zubi& sinusi$$$,$ Bol& "eckan!e i glavobol!a su tada
intenzivni u vecern!i satia$
Zaor oka se ne oze otkloniti !ednostavni i kratkotra!ni "restanko rada <na blizinu<$
%koliko su "oenuti si"toi ucestali& "otrebno !e "otraziti strucnu "ooc$ Vezban!e na
s"eci.icni a"aratia se "onovo us"ostavl!a dobra saradn!a oba oka& ko!a !e i dovela da
zaora isica +oni su se trudili da sto sinhronizovani!e rade,$ %koliko !e razlog "atoloske
"rirode& "otrebno !e uz vezban!e izvrsiti i korekci!u vida +naocare& sociva,$
;ako biste ove setn!e sto !e oguce vise "redu"redili& "ozel!no !e da ako vas alisan radi
bilo sta sto oze da uori n!egove oci& obratite "azn!u na sledece stvari$
> #ete nikada ne bi trebalo is"red ko"i!utera da "rovodi vise od tri do cetiri sata
kontinuirano$ Za stari!e& ova granica !e sest sati +vidi Mau br$15,$
> ;ada !e ucen!e u "itan!u& "ozel!no !e da vreenski intervali ne budu duzi od dva sata
kontinuirano$ %koliko gradivo zahteva veci na"or& treba na"raviti "auzu od )- inuta$
> ;n!iga iz ko!e dete uci trebalo bi da bude na razdal!ini od 0- do 1* c$ %koliko !e drzi blize&
"ooc o.talologa ce verovatno biti neo"hodna +kratkovidost$$$,
> #obro osvetl!en!e !e bitan .aktor ko!i oze da s"reci zaor oci!u$ S obziro da zivotni
te"o skolarcia i studentia "retezno naece nocno ucen!e& strucn!aci savetu!u da !e
stona la"a "ostavl!ena sa leve strane +u seru citan!a slova, tada idealno osvetl!en!e& bol!e
od "la.onske svetlosti ko!a userena odozgo cesto oze da baca senku na slova$ Za lad!u
decu& dnevno ucen!e !e bol!e resen!e$
> =ledan!e televizora ne oze da dovede do asteno"i!e& s obziro da !e u "itan!u gledan!e na
dal!inu$
2.14.2. Problemi sa vidom
+episano je pravilo da sto se dete rodi ranije, to je veci rizik od ostecenja vida.
9ulo vida se kod beba ko!e su rod!ene esec dana "re terina noralno razvi!a& dok one
ko!e se rode "re toga ia!u za 1*C vise sanse da obole od strabiza +razrokosti, ili
slabovidosti$ Ne"isano !e "ravilo da sto se dete rodi rani!e& to !e veci rizik od ostecen!a vida$
Strabiza ili razrokost& kao "oreeca! vida& se di!agnostiku!e tek nakon sestog eseca
zivota$ % izuzetni sluca!evia& kada se !ako "riecu!e& ova! "roble oze da se otkri!e i
odah nakon rod!en!a$ Na vree neotkrivena i nelecena razrokost oze da dovede do
slabovidosti i tra!nog ostecen!a vida$
Posto!e odred!eni o.taloloski "araetri ko!e bi u razliciti razvo!ni .azaa bebin vid
trebalo da zadovol!ava$ Oceku!e se& na "rier& da troesecna beba treba da "rati "redete
ko!i se krecu i da "osatra svetlost$ %koliko ove razvo!ne s"osobnosti ona ne "ostigne do
"oenutog "erioda "otrebno !e "otraziti lekarsku "ooc$
% "rva tri eseca ogu da se otkri!u razne ne"ravilnosti organa vida& "a !e zato "ozel!no da
u ovo "eriodu obavite bebin "rvi o.taloloski "regled$ Ova "raksa ni!e "uno zastu"l!ena u
naso! zel!i& ali naucna istrazivan!a i o.taloloska "raksa drugih zeal!a su "okazala da se
#7
noge anoali!e organa vida bol!e lece ukoliko se rani!e otkri!u$ % su"rotno ogu da
ostanu "osledice "o buduci vid deteta$ Zato stalno "ratite razvo! vida vase bebeH
2.14.3. /ako beba vidi svet0
Da li znate da novorodjence vidi svet u crno3belim kontrastima 1ako raste, razvija
se i njeno culo vida, tako da crno3beli svet zamenjuju crvene nijanse, a zatim i sve
ostale.
Oblike& svetlost i "okrete u "rvi dania zivota beba vidi tackasto$ Predete oze da "rieti
sao na udal!enosti od 0* do 1* centietara$ % ovo "eriodu novorod!ence "ravi nevol!ne
+nagonske, "okrete ocia i gleda bescil!no& a "osto ne razliku!e bo!e& svet "osatra u crno'
beli kontrastia ' kaNe Sanda Bogunovic'Sto!acic& o.talolog ordinaci!e i o"tike <San<$ ;ada
na"uni esec ili dva& beba ce nauciti da .okusira oba oka na odred!eni "redet& tako da ce
biti u ogucnosti da ga "rati i ako ga "oerate$ Zvecka ko!u "okrecete is"red n!enog lica ce
!e za"an!iti i oduseviti$
Za sto bol!i razvo! vida u ovo "eriodu ozete da "rien!u!ete sledecu vezbu/ kada ste u
"oloza!u oci'u'oci& "oera!te glavu lagano ka n!eno licu ili "olako okrecite bebinu glavu sa
!edne na drugu stranu$ Oko treceg eseca ona ce "oceti "o nekoliko sekundi& da zadrzava
"ogled na !edno "redetu$ N!enu "azn!u ce tada na!vise "rivlaciti "redeti ko!i svetle
+la"ice& igracke sa ogledalcia$$$,$
% "eriodu od drugog do "etog eseca beba "ocin!e da razliku!e bo!e& tako da ce tada biti u
stan!u da razazna one osnovne +crvena& "lava& zuta& bela,$ Na!"re "re"ozna!e svetle& a
kasni!e i tane ni!anse& ali ce tek u drugo! godini biti u stan!u da razliku!e vecinu bo!a$
Ized!u treceg i "etog eseca "ocin!e da "ruza ruku "rea "redetia ko!i se nalaze is"red
n!ega$ Sa novi saznan!ia !avl!a!u se i nova interesovan!a& tako da ce beba tada rado
gledati u svetle i !arke bo!e& sitne detal!e i ko"likovane dezene i oblike$ Podstaknite n!eno
interesovan!e tako sto cete !o! "okazivati slike& kn!ige i lutke$
% cetvrto esecu otkriva i <novu "okretnu igracku< ' svo!e ruke$
Ized!u "etog i sestog eseca oci ce da "re"ozna ukucane i druge osobe ko!e svakodnevno
srece$
% oso esecu "ocin!e da se okrece& i da "uzi$ N!en otoricki razvo! ozete da
"odstaknete igrackaa ko!e cete staviti is"red n!e tako da ih "uzan!e ili okretan!e
dohvati$ 7ko islite da so skrenuli sa tee i ot"oceli "ricu o .izicko razvo!u& a tea na
!e razvo! cula vida& varate se$ Za dobar otoricki razvo!& za koordinaci!u "okreta ruke i oka&
"otreban !e dobar vid$ Neo!te da se iznenadite sto ce vasa beba u ovo "eriodu cesto
"adati$ Ni!e sao nedovol!na razvi!enost isica i kostanog sistea kriva za to& vec i culo vida$
#eca do "rve godine zivota nea!u razvi!en tzv$ <dubinski vid<& tako da vizuelno ne ogu da
"riete da ste"enice vode dole& ili da !e "osle ivice kreveta "razan "rostor$ 6akod!e& na
"redetia na!"re "riecu!u sao "ovrsinu& a tek kasni!e i velicinu i za"reinu$ Satra se
da ce se dubinski vid vase bebe u "ot"unosti razviti do )( eseci& kada ce se san!iti i bro!
"adova !er ce biti u ogucnosti da <nasluti o"asnost<$
##
2.11. Or)opedija
2.11.1. /ada dete treba odvesti na pregled kukova0
4ko se konstatuje da postoji nedovoljno razvijena casica kuka ili iscasenje,
delimicno iscasenje ili nedovoljno produbljena casica, ortoped treba da prepise
odgovarajucu terapiju
Pokreti ko!e beba "ravi !os u a!cino stoaku "oazu da se casice kuka "rodubl!u!u& t!$
.orira!u$ 7ko beba ia alo "rostora& ili ako !e !edna nozica obavi!ena "u"cano vr"co "a
su !o! "okreti ograniceni& doci ce do nedovol!nog "rodubl!en!a casice kuka$ Na sao
rod!en!u lekar oze da "rieti da li su !edan ili oba kuka dovol!no .orirana za ta! razvo!ni
"eriod i kod ovog "roblea !e rana di!agnostika u stvari od "resudnog znaca!a$ Sto se "re
de.oritet uoci i "ocne sa korektivni vezbaa& to !e us"eh lecen!a izvesni!i& a "eriod
korekci!e kraci$ %koliko su !edan ili oba roditel!a kao deca iali "roblee sa kukovia& onda
se de.oritet oceku!e i kod alisana$ Jos uvek !e nedovol!no "oznat uzrok& t!$ zna se sta sve
utice na n!egovo "otenciran!e& ali se ne zna zasto do toga dolazi$ % "rva tri eseca dete treba
odvesti na "regled kukova& ultrazvuk ili rendgensko snian!e$ 7ko se konstatu!e da "osto!i
nedovol!no razvi!ena casica kuka ili iscasen!e& subluksaci!a +deliicno iscasen!e, ili dis"lazi!a
+nedovol!no "rodubl!ena casica, orto"ed treba da "re"ise odgovara!ucu tera"i!u$ Inace&
zahval!u!uci svo!o! "lasticnosti& casica se "okretia "rodubl!u!e & t!$ .orira do )($ eseca$
6o znaci da ia dovol!no vreena da se utice na n!eno sto "ravilni!e .oriran!e& ukoliko !e
de.oritet "ravovreeno uocen$ E"ESta ako roditel!i uoce ova! "roble tek kada dete
"rohodaA %koliko se desi da se de.oritet kukova ne registru!e "re nego sto dete "rohoda&
onda se ova! "roble resava o"erativni "ute$ Pre"ozna!e se "o karakteristicno
<gegan!u< +ako !e obostrano , ili <gegan!u< u stranu +ako !e u "itan!u !edan kuk,$ 6o ni!e sao
estetski& vec i .unkcionalni "roble& !er neravnoerno ras"ored!ivan!e tezine tela dovodi do
de.oriteta kice$ Ova! "roble treba ozbil!no shvatiti & !er sto se kasni!e uoci lecen!e ce biti
dugotra!ni!e$ Snezana Milanovic& visi .iziotera"eut
2.11.2. -a?to neka deca ima!u noge u obliku slova O% A *iks+ ili tzv.
Bsabl!asteC noge0
4ko mali7an ima spu7tena stopala postoji velika verovatnoca da ce se kod njega
pojaviti ' de$ormacija kolena, a onda i O, ? ili @sabljasteA noge
Mnoga deca do trece godine ia!u O noge& kasni!e u obliku slova Y& ali vec "osle Meste'sede
godine se to korigu!e sao od sebe& i tada !e !asno da su "rethodna odstu"an!a od norale
bila sao deo razvo!ne .aze$ E";ako roditel!i ogu da razliku!u de.oritet od razvo!ne .azeA
7ko dete ia s"uMtene svodove +ravne tabane,& Y noge& ako se brzo i cesto zaara& ako !e
nes"retno kada trci& ako se Nali na bolove u sto"alia& nogaa& kukovia ili cak u ledia '
onda !e svakako rec o #?BORMI6?6% i treba Mto "re "oceti sa korektivni veNbaa$ E"EO
noge Obicno se !avl!a!u kod dece ko!a su .orsirana da Mto "re "ocnu da hoda!u$ ;osti su !oM
suviMe eke i elasticne& a iMici nedovol!no !aki da izdrNe teret$ E"EY noge 6o oNe da bude
uroden de.oritet& ali i "osledica ravnih tabana$ #ete o"terecu!e unutraMn!u stranu sto"ala&
"a kolena "ocnu da se krive na unutra$ E"ESabl!aste noge Ovo !e redi de.oritet& a nasta!e
zbog slabosti iMica kolena$ ;osti rastu brNe nego Mto se iMici razvi!a!u& tako da kolena nisu
stabilna$ Noga _"obegne` unazad i dobi!e se utisak da !e u obliku sabl!e$ % sva tri sluca!a&
treba da se rade korektivne veNbe$ Rade se "od instrukci!aa i nadzoro strucnog lica
+.izi!atra& orto"eda& .iziotera"euta,$ Roditel!i ogu da se obuce da rade korektivne veNbe sa
deteto i kod kuce$ %koliko !e ste"en de.oriteta veci& osi veNbi se koriste i orto"edska
"oagala +korektivne Mine,& ko!e se nose nocu$ 7 kod _sabl!astih` nogu& kada se veNbaa
"ostigne odredena snaga iMica ko!a oNe da stabilizu!e koleno& u obucu se ubacu!e _klinasta
"ot"etica`$ Na ta! nacin se "odiNe "eta& a koleno savi!a una"red& i s"recava dete da ga savi!a
unazad$ Snezana Milanovic& visi .iziotera"eut
#%
2.12. Zablude
2.12.1. /lekovo ul!e i grcevi
1lekovo ulje se utrlja bebi na stomak i grcevi prestaju
Bilo bi odliRno kada bi bilo tacno& ali ni!eH
=rcevi kod beba su "revashodno uzrokovani gasovia ko!i klokocu "o crevia& "rave
ubrzane& a "ovreeno i bolne crevne "okrete$ Prea toe& tesko !e zaisliti da neka
su"stanca oze da "rod!e kroz kozu& "a kroz trbusnu araicu& "a kroz zid creva& "a da
sredi gasove sa unutrasn!e strane creva$ 6o !e !ednostavno neoguce$
I"ak& to"la aina +ali i tatina, ruka& lako ugre!ana "elena i blaga asaza stoacica ogu
"ooci da beba lakse "odnese grceve$ 6u se radi o ehanicko! i to"lotno! "ooci& a ne o
utican!u na stvaran!e i trans"ort gasova u bebini crevia$ Posto!e lekovi ko!i ogu san!iti
<bolni e.ekat< gasova u crevia& ali to ni!e klekovo ul!e$
Zato ne treba utrl!avati ul!a +"a ni klekovo, na kozu bebinog stoaka& a grcevi ce& uz alu
"ooc i dosta str"l!en!a roditel!a& sigurno "roci$
2.12.2. Proliv i antibiotik
2ak i kada se radi o trovanju zbog unosenja bakterija iz hrane, retko je potrebno
intervenisati antibiotikom
#ete ia "roliv ' ozda !e trovan!e& "a u treba dati neki antibiotik& za svaki sluca! Ovo !e
totalna zabluda& ali i "otenci!alna o"asnost "o deteH Prolivi kod alisana su cesti u letn!i
esecia& a oze se desiti da se zaista radi o trovan!u hrano$ Mnogi slatkisi +sladoled&
kolaci sa kreo,& ali i obroci sa eso i "rerad!evinaa ogu da budu izvor trovan!a$ #eca
onda nogo "ovraca!u& neretko ia!u obilne "rolive& i veoa brzo oze doci do o"asnog
gubitka tecnosti iz n!egovog organiza$ Roditel!i su tada u o"ravdano strahu& ali !e davan!e
antibiotika u takvo! situaci!i "ot"uno neo"ravdano$ Razlog !e !ednostavan ' antibiotik nea
koga da ubi!e !er !e glavni uzrok ove vrste burnog trovan!a bakteri!ski toksin& a ne bakteri!a$
Mnogo !e vazni!e nadoknaditi izgubl!enu tecnost& a kada se radi o tezi trovan!ia treba
"otraziti "ooc "edi!atra$
2.12.3. 9o!en!e stiti bebu od varicele
Majcino mleko sadrzi materije koje mu pomazu u borbi protiv nekih bakterija i
virusa, ali ipak nije svemoguce
Neu"uceni savetodavci +obicno su to <iskusne< bake& rod!ake ili kosinice, cesto kazu
a!kaa da se ne brinu ako !e neko stigao sa varicelo +ovc!i bogin!aa, !er !e dete ko!e
sisa zasticeno i ne oze !e <zaraditi<$ Ovo !e& nazalost zabluda& !er virus varicele veoa lako
ulazi u organiza bebe& bez obzira da li ono sisa ili ne$ 7ko !e a!ka "re trudnoce lezala
varicelu ona ia antitela "rotiv virusa ko!i !e izaziva$ Preko "ostel!ice !edan bro! ovih antitela
dolazi u organiza novorod!enceta& ali se brzo "osle rod!en!a san!u!e& "a !e dete "odlozno
in.ekci!i$ Ma!cino leko& cak iako !e a!ka <"una< antitela ia zanearl!iv bro! ovih boraca
%)
"rotiv bogin!a& a i da ih !e u ogrono bro!u bebina creva bih ih svarila& "a od toga nea
va!de$ Obicno !e dovol!no da izvor virusa +a to !e obicno stari!e dete dete dan'dva PR?
izbi!an!a os"e, bude nekoliko inuta u sobi gde borave oni ko!i nisu "relezali varicelu i ' eto
"roblea$ Vecina alisana le"o <"rogura< ovc!e bogin!e +varicele,& ali bi bilo dobro da beba
ne dobi!e ove bogin!e u "rvih nekoliko eseci zivota$ Ova! virus oslabl!u!e odbrabenu
s"osobnost detetovog organiza& "a nisu retke ko"likaci!e +za"al!en!e disa!nih organa n"r$,$
Zato bebe treba "ostedeti kontakta sa obolelia od varicele$ 7li ako ih beba i"ak dobi!e&
nea esta "anici& !er ih vecina <"regura< bez "roblea$ Jedino !e "otrebno da se bude u
kontaktu sa "edia!tro& ko!i ce is"ratiti dete do kra!a in.ekci!e i reagovati na vree& ako se
ko"likaci!e i"ak dese$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.12.4. 'ntibiotski prasak i in6ekci!a pise
4ntibiotski prasak je e$ikasan za borbu protiv in$ekcije pise
PogresnoH
Vec dugo se antibiotici u vidu "raska ne koriste u ove svrhe$ Razloga !e vise& a na!vazni!i lezi u
cin!enici da "rasak veoa slabo +gotovo nikako, ne "rodire dubl!e u kozu i "otkozno tkivo& a
bas tao se odigrava na!veci deo aktivnosti bakteri!a ko!e dovode do za"al!en!a$
S druge strane& antibiotski "rasak se esa sa "rl!avstino i kristalia okracne kiseline i
tako stvara !ednu ne"ozel!nu& gustu asu ko!a "okriva esto za"al!en!a$ Ona ne dozvol!ava
adekvatno ciscen!e balanitisa& "a se bakteri!e ogu nesetano raznozavati is"od ovog
stita$ 6ako se uesto "ozel!nog ubi!an!a bakteri!a u stvari "oaze n!ihova aktivnost& a to na
ni!e cil!H
Zato se za lecen!e balanitisa koriste antibiotske asti ko!e "rolaze u dubl!e slo!eve koze i
ubi!a!u bakteri!e$
2.12.. -abluda o sapunu i zatvoru
Parce sapuna odlicno resava zatvor kod dece
Ovo ni!e sao ortodoksna zabluda& vec oze da bude i o"asno$ Nea deteta ko!e bar !edno
u rano detin!stvu ni!e ialo zatvor& ko!i se strucno naziva o"sti"aci!a$ Zatvor znaci da dete
ia otezano izbacivan!e tvrde stolice$ 6ada se ono "rilicno uci& "lacl!ivo !e i nervozno& a
ae i tate se uzneire$ Iz zel!e da se alisanu "oogne& stizu i bro!ni saveti <eks"erata<$
Jedan u nizu "ot"uno "roasenih <lekova< !e ' sa"uncic u guzu$
#a bi ob!asnili zasto !e tako& orao znati da na!veci bro! dece sa zatvoro ia zdrava
creva$ #akle& N? R7#I se o bolesti nego o& kako lekari vole da kazu& .unkcionalno
"oreeca!u rada creva$ Na!cesci uzrok o"sti"aci!e kod dece !e ne"ravilna ishrana$ Malo
tecnosti& "ogotovo nedovol!no su"ica& alo voca i "ovrca& a nogo esa& slatkisa +narocito
cokolade, i "revise kravl!eg leka su <rece"t< za ova! "roble$ Jos ako dete "reskace obroke&
!ede brzu hranu& a izbegava kuvana !ela& situaci!a oze da "ostane "rilicno ozbil!na$ ;od vece
dece i "siholoski "roblei ogu da "otencira!u zatvor$
Pa zasto leciti nesto sto i ni!e bolestA %esto lekova !e "otrebna korekci!a i noralizaci!a
ishrane& a na!gore !e resavati "roble "rovokaci!o akta de.ekaci!e +izbacivan!e stolice,$ 7ko
"ocneo da <odozdo< "oazeo eliinaci!u stolice& uRiniceo detetu edved!u uslugu$ =uza
%1
+analni otvor ' car, ce se navici na ova! ne"rirodni nacin de.ekaci!e& "a Qe kasni!e !os teze
us"ostavl!ati noralno izbacivan!e viska$
I"ak& "osto!e ekstrene situaci!e kada alo dete satia "lace i zaista ne oze da kaki zbog
tvrde stolice$ One !esu retke& ali tada treba odstu"iti od "rinci"a nelecen!a i "ooQi alisanu
da se olaksa$ 7li NI;7;O sa"uno& !er "osto!e za to "osebno "ri"rel!eni "re"arati$ Za
decicu "osto!e tubice +ikroklize, ko!e se istisnu u car +Medilaks i slicne,$ One sao
"odazu zavrsni deo creva i izaziva!u re.leks "razn!en!a$ Sa"un to oze da uradi& ali cesto
<oane<$ S druge strane& skoro uvek na"ravi bolni nadraza!& "a dete uesto da se siri
"osta!e !os nervozni!e$ Sa"un !e za "ran!e guze& ali ne i za guran!e u guzuH
2.12.". Toplo ul!e !e odlicno za zapal!en!e sredn!eg uva
%igurno je da ako dolivamo toplo ulje u ionako zapaljenu bubnu opnu, nikako ne
mozemo da pomognemo detetu
Za"al!en!e sredn!eg uva nasta!e sa unutrasn!e strane bubne o"ne& dakle N? POS6OJI nacin da
se s"ol!a& bilo ko!i leko dos"e do esta za"al!en!a$ Podgre!ano ul!e ni!e nikakav lek& "a
sta ia da trazi u uvu$ Za"al!en!e sredn!eg uva !e veoa bolno& a !edan od razloga bola !e
na"eta bubna o"na ko!a !e za"al!enski sekreto "ritisnuta sa unutrasn!e strane$ Jos ako
dolivao to"lo ul!e na ionako to"lu i za"al!enu bubnu o"nu& sigurno da ne "oazeo detetu$
Sada ce neki stari!i citaoci reci <!a sa "robao na sebi i bilo !e us"esno ' bol se san!io<$
Mozda !e zaista tako i bilo ali& uz uvazavan!e citalaca& nea sanse da se radilo o za"al!en!u
sredn!eg uva$ Mozda !e "osto!alo blago za"al!en!e s"ol!asn!eg kanala& "a !e lako ul!e ialo
"rolazni analgetski e.ekat$ 7li& i tada !e "ot"uno ne"rilicno koristiti ul!e& !er "osto!e lekovi ko!i
nogo bol!e otklan!a!u bol& ali i oni ko!i nogo bol!e lece u"alu s"ol!n!eg slusnog kanala od
"odgre!anog ul!aH #akle& ul!e treba cuvati za !elo& a uvo leciti edikaentia& uz lekarsku
kontrolu$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.12.#. Povlacen!e kozice
+e treba povlaciti kozicu na pisi decacica bar do drugog rodjendana
6otalna glu"ost& ali i "otenci!alna o"asnost$
Svako usko novorod!ence ia <visak< kozice ko!a "okriva otvor uretre +zavrsnog dela
okracnog kanala,$ 6uda se okraca odliva "riliko svakog okren!a& a uvek nesto od n!e
zaostane$ 6a! visak oze da se natalozi na estu gde se kozica "revi!a "reko glavica +strucno
se naziva "re"uci!u,$ Pored stvaran!a "ogodnih uslova za razvo! in.ekci!e +ceu so
"osvetili teu bro!a,& "osto!i !os !edan "roble$
Naie& viseesecno talozen!e urina oze da dovede do "o!ave <ostrvaca< ' natalozenih
kristala okracne kiseline$ 6o "ak& uzroku!e <le"l!en!e< kozice za "re"uci!u& "a se "oto
ona tesko oze "revuci unazad$ Ovako nasta!u adhezi!e ko!e "re ili kasni!e zahteva!u& nialo
nezno i brzo& "ovlacen!e kozice radi oslobaDan!a deteta od "roblea$ Ni!e "reterano bolno& ali
se oze izbeci$
Zato treba od "rvih nedel!a lagano i nezno "ovlaciti kozicu radi adekvatne higi!ene sto ce
oneoguciti nasta!an!e in.ekci!e& ali i drugih "roblea na "enisu decacica$
%2
;ao sto ne treba za"ustiti higi!enu "enisa kod uskih beba& "ot"uno !e "ogresno .orsirano i
"rekoerno "ovlacen!e kozice$ Ovo nea o"ravdan!a na"rosto zato sto se tako oze
"ovrediti s"o! kozice i "re"uci!ua& "a nasta!u an!a krvaren!a$ Ona "oto zarasta!u& ali se
stvara!u ali ozil!ci ko!i san!u!u "okretl!ivost kozice$ 6ako se na"ravi "ot"uno su"rotan
e.ekat ' uesto da <razradio< "isu& i so !e okovali ne"otrebno gruboscu$
2.12.$. 'ngina i is7rana
Dete se oporavlja od angine pa ne sme da pije mleko, da jede meso i jaja, jer ce da
mu stradaju bubrezi
Ova zabluda "otice od iracionalnog straha da ce "roteini iz nairnica zivotin!skog "orekla
o"teretiti bubrege deteta& ko!e !e tek "rebolelo anginu Moguce !e da alisan ia ko"likaci!e
stre"tokokne angine na bubrezia +"oststre"tokokni gloerulone.ritis,& ali nastanak ove
bolesti nea veze sa hrano$ Radi se o "ogresno na"adu iunog sistea na delove
so"stvenog tkiva +u ovo sluca!u bubrega,& ko!e dozivl!ava kao strano telo$ ;od ko!eg deteta
ce se bolest isko"likovati& zavisi& "re svega& od genetske strukture& dakle n!egove sklonosti
ka ovi "oreeca!ia$ % to sluca!u se s"rovodi redukci!a unosa "roteina& ali ih N? 6R?B7
uskratiti detetu ko!e !e tek "rebolelo ne"ri!atnu anginu$ N!eu !e& za o"oravak& "otrebna
odgovara!uca ishrana$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.12.&. -eleni sekret u nosu
Zeleni sekret u nosu 3 mora da su bakterije, treba ukljuciti neki antibiotik.-o nije
uvek tacno jer postoje tipovi virusa koji napadaju gornje organe za disanje, a
takodje stvaraju zelenkasti sekret
Ovo !e zabluda u ko!u veru!u i nogi lekari$ Naie& gotovo !e uvrezeno isl!en!e da bistar
sekret znaci obavezno "risustvo bakteri!a u nosu$ Prvo& to ni!e uvek tako& na"rosto zato sto
"osto!e ti"ovi virusa ko!i na"ada!u gorn!e "arti!e organa za disan!e& a stvara!u zelenkasti
sekret$ Ovi virusi veoa cesto da!u laznu sliku angine !er zbog n!ih ogu da se "o!ave
zuckaste tackice u grlu& ko!e lice na gno!ne ce"ice$ 6o za"ravo znaci da virus ia osobinu da
sa stvara zelenkasti sekret i da u za to nisu "otrebne bakteri!e$ % neki situaci!aa bistar
sekret se zauti i dobi!e zelenkastu bo!u& i tada se stvarno radi o bakteri!aa& ko!e su
iskoristile "risustvo virusa u nosu$ Med!uti& to ne znaci da !e "otrebno odah za"oceti
antibiotsku tera"i!uH 7ko !e sao nos zahvacen in.ekci!o& N? #7J% S? 7N6IBIO6I9IH 6ek ako
dete ia znake bakteri!skog za"al!en!a grla& "otrebno !e za"oceti antibiotsku tera"i!u$ Ovo !e
"ot"uno !asno i razul!ivo kada se zna da noga deca ia!u bakteri!e u nosu i kad nea
in.ekci!e$ 6o su dobrocudne bakteri!e& i ne treba ih <tuci< antibioticia$ 9ak i kada se nad!u u
brisu nosa& ne zahteva!u tera"i!uH Naravno& ako dete ia znake angine& "ovisenu te"eraturu
ili neki drugi "roble +za"al!en!e sinusa ili sredn!eg uva,& treba <ukl!uciti< antibiotik$ 6ada
alisana treba "regledati& a "edi!atar ce doneti odluku o vrsti leka i duzini tera"i!e$ =usti
zeleni sekret iz nosa treba "edantno i u"orno cistiti$ Ovo !e izuzetno vazno& !er "rohodan nosic
oogucava noralno disan!e& bol!e uzian!e hrane i vode& ali i san!u!e verovatnocu
nastanka za"al!en!a sredn!eg uva$ #akle& antibiotike ostaviti "edi!atru& a u ruke uzeti .izioloski
rastvot& ka"i za nos i "u"icu +kada se radi o na!lad!i "aci!entia,$ 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
%3
2.12.14. /ada detetu krvari nos nagni mu glavu unazad i neka podigne ruku
goreD
1ada detetu krvari nos treba ga nagnuti blago U+4P9BD i prstom, preko nozdrve,
pritisnuti stranu nosa da se krvarenje vidi
7ko se dete nagne unazad& oguce !e da se krv sli!e niz grlo& a da se na"red nista ne vidi$
O"isani su sluca!evi gubitka ogrone kolicine krvi na ova! nacin& !er se cinilo da !e krvaren!e
iz nosa "restalo$ Zato !e "ogresno decu nagin!ati unazad& a drzan!e ruke nagore !e "ot"une
beisleno i ne"otrebno$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.12.11. Upala pise i raki!a
1ad se upali vrh pise najbolje je to dobro isprati rakijom da se ubiju bakterije
#a ovo nisa skoro cuo kao <savet<& ne bih verovao da neko oze da "adne na "aet$
Neverovatna i bolna zabludaH
Prvo alkohol se N? ;ORIS6I za ubi!an!e bakteri!a na bilo kakvo za"al!en!u& bas kao ni na
ranaa$ Jedna od glavnih karakteristika za"al!en!a !e "rosiren!e krvnih sudova$ Naie& borba
ized!u bakteri!a i odbrabenih celi!a u kozi i "otkozno tkivu !e veoa intezivna$ Rezultat
te bitke !e oslobad!en!a su"stanci ko!e dovode do "rosiren!a krvnih sudova "a se zato vidi ona
dobro "oznata crvena bo!a na za"al!eno estu$ 6e su"stance dovode i do nadraza!a nervnih
zavrsetaka ko!i "renose bolne drazi& "a se zato uz crvenilo "rvo !avl!a svrab& a "oto i bol$
7lkohol dovodi do dodatnog "rosiren!a krvnih sudova& ali i do "o!acavan!a bola& "a !e "ot"uno
"ogresno "olivatii za"al!enu "isu raki!o$ Prito& alkohol ne oze do"reti do "otkoznog tkiva&
gde se vecina bakteri!a nalazi& "a i !ednostavno nista ne oze$ I trece& alkohol za"ravo
dodatno "ovred!u!e ostecenu kozu& i otvara vrata novi bakteri!aa ko!e iz stolice naknadno
ogu da stignu do "enisa$
Zato raki!u treba cuvati za a"eritiv& a ne za lecen!e in.ekci!a koze$
2.12.12. /oka kola i grcevi
Daj bebi malo koka kole pa ce grcevi brzo proci
Ovo ni!e sao zabluda& vec oze biti i o"asno$
Na"ici sa "rezieno ;OL7 !esu na"ravl!eni na bil!no! bazi& ali NIS% "rilagod!eni za u"otrebu
u na!rani!e uzrastu$ Posto!e na!an!e dva dobra razloga zasto kola na"itak N? SM? da se
da!e bebaa$
Prvo& radi se o gazirano "icu& sto znaci da !e dodat ugl!en'dioksid +rastvoren,$ ;ao sto
znao& ugl!en dioksid !e gas& "a ce beba ako +ne da! Boze, dobi!e kolu& iati visak gasova u
stoacicu$ 7 bas crevni gasovi "redstavl!a!u !edan od glavnih razloga bolnih grceva$ Zato !e
"ot"uno !asno da nikako ne treba dodavati gasove& kakav !e ugl!en dioksid& !er ce uesto
sirivan!a doci do "ogorsan!a grceva kod bebe$
%
#rugi "roble !e sto kola na"ici sadrze ko.ein& a on !e veoa !ak stiulator rada creva$
#akle& ko.ein ubrzava crevne "okrete& dakle "o!acava crevne grceve$ Ovo na "rvi "ogled
oze izgledati kao "ooc crevia u "roterivan!u gasova& ali !e za ocekivati da ce ubrzan!e
rada creva i"ak "o!acati bol u stoacicu$
Zato& drage ae i tate& ako volite kola "ica& vi ih konzuira!te& ali ih nikako ne da!te
bebaa$
2.12.13. ;aslinovo ul!e i bron7itis
Maslinovo ulje, utrljano na grudi, pomaze u lecenju bronhitisa
Ovih dana sve veci bro! alisana ia razlicite res"iratorne in.ekci!e$ Vecina sao srca& ali
!edan bro! dece zaradi i nesto ozbil!ni!e bolesti disa!nih organa$ 7li& ni !edna od n!ih se ne leci
aslinovi ul!e$
Bronhi!e su relativno cesta eta razlicitih ikroorganizaa& a narocito virusi vole da se tao
nasele$ 6ada oze da se razvi!e za"al!en!e zida bronhi!a ' bronhitis$ ;ada virus osteti
sluzokozu bronhi!a lako se desi da bakteri!e& ko!i inace tao zive& "rodiru u disa!ne "uteve i
izazovu dodatno bakteri!sko za"al!en!e& iako !e virus glavni negativac$ Zato se u lecen!u ove
.ore bronhitisa& ko!i N? 6R?B7 esati sa bronhoo"strukci!o& koriste antibiotici ko!i
s"recava!u "rekoerno raznozavan!e bakteri!a i dal!e "ogorsan!e detetovog zdravl!a$
Roditel!i su cesto nestr"l!ivi u cekan!u "obol!san!a& "a "osezu za <"rovereni< rece"tia iz
bakine a"oteke$ Jedan !e i azan!e aslinovog ul!a na grudi deteta kako bi ono "rodisalo i
brze se o"oravilo$ 6otalna zabluda& !er aslinovo ul!e ne oze ni "riblizno da dos"e do esta
gde se za"al!en!e desava$ <Mali na"asnici< obicno za"osednu disa!ne "uteve ko!i su duboko u
"lucia P7 NIS67 PR?;O ;OZ? ne oze tao da stigneH
Maslinovo ul!e !e veoa zdravo& ali u salati& ili sa ribo$ Veru!e da "oaze i u stican!u
bronzanog tena na oru& ali nikako ga ne treba rasi"ati na utrl!avan!e u grudi kod dece ko!a
ia!u bronhitis$
2.12.14. 'ntibiotici i upala pise
2im se pisa malo zacrveni, najbolje je odmah ukljuciti neki antibiotski sirup
PogresnoH
Prvo& bez velike nevol!e +ako nea doktora u blizini i neoguce ga !e konsultovati, N? 6R?B7
saoinici!ativno ukl!ucivati antibiotike u tera"i!u$ Obicno se "roasi "ravi lek& a neretko i
doza antibiotika$
#rugo& kada tek "ocne za"al!en!e& t!$ kada se crvenilo !avi na an!o! "ovrsini& bez otoka&
NIJ? "otrebna oralna antibiotska tera"i!a$ 6ada !e !os uvek in.iciran sao "ovrsni slo! koze&
ko!i !e dostu"an lokalni antise"ticni rastvoria +tro"rocentna borna kiselina, i antibiotski
astia$ Ovi lokalni "re"arati ce e.ikasno suzbiti za"al!en!e$
Sa druge strane& "ovrsni delovi koze nisu dobro "rokrvl!eni ' u n!ia nea nogo krvnih
sudova& "a !e i dotok antibiotika +ko!i !e uzet na usta, veoa slab$
%!
Zato se oni u .ori siru"a +ili& daleko bilo& inekci!a, da!u S7MO kod "oodaklih za"al!en!a i
kod "rosirivan!a in.ekci!e na okracne kanale$ Naravno& tada !e obavezan "regled "edi!atra
ko!i ce odrediti "ravu tera"i!u i "ravu dozu$
2.12.1. /on!uktivitis i mleko
Beba ima gnojni konjunktivitis, treba joj 8strckati8 majcino mleko u oko. Majcino
mleko je nezamenljiva hrana za bebe, ali nije antibiotik za gnojno zapaljenje
veznjace
Za"al!en!e .ine sluzokoze oka kod bebe !e obicno rezultat za"usenog kanala ko!i odvodi suze
iz unutrasn!eg oka u nos$ 7 ci "osto!i zasto!& tu nasta!e in.ekci!a ' !er se nagoilava!u
bakteri!e ko!e u noralni okolnosti ne ogu da se zadrze u oku$ Bebe se bude krel!avih
oci!u& cesto su ka"ci oteceni i sle"l!eni gno!avi sekreto$ Lece se blagi antise"ticni
rastvoria i& "o "otrebi antibitskia ka"ia +nekada i antibitski astia,$ ;ada se in.ekci!a
sanira "okusava!u se anevri ko!i ot"usava!u za"useni kanalcic$ Ma!cino leko N? MOZ? da
otkloni bakteri!e iz nosa$ Ono ne sao da ni!e antibiotik& veca !e idealno esto za
raznozavan!e bakteri!a& "a !e "ot"una zabluda n!ie leciti bakteri!sko za"al!en!e vezn!ace
+kon!unktivitis,$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.12.1". Pasul! i grcevi
Mama dojilja ne sme da jede pasulj jer ce beba imati grceve
6otalna zabludaH
=rcevi kod beba su noralna +kako lekari vole da kazu'.izioloMka, "o!ava$ Oni su "ratilac i
neizbezni deo na!rani!eg detin!stva& ali su cesto izvor straha& nekada i "anike roditel!a$
Svakako da treba "ooci bebi da sa Mto an!e bola "regura grceve$ Posto!e bro!ni ca!evi&
bil!ni "re"arati& ali i lekovi ko!i donekle siru!u grceve& ali !e "azn!a i "odrMka roditel!a&
narocito ae& nezaenl!iva$
Bro!ne su zablude ko!e se vezu!u za ishranu do!il!e i grceve$ Jedna !e i l!ubav "rea "asul!u
ko!i !e "ot"uno ne"ravedno o"tuzen kao "o!acivac grceva$ Zna se da "asul! stiuliMe rad
creva i stvara gasove& ali !e ob!aMn!en!e !ednostavno/ u "asul!u +ali i drugi ahunarkaa,
se nalazi dosta celuloze i drugih sasto!aka ko!i nesvareni +ili "olusvareni, stizu u debelo crevo&
"a se tao ubrzava n!ihov rad i stvaran!e gasova$
Nea Manse da ti nesvareni ostaci stignu iz debelog creva u a!cino leko$ 6o su ogroni
olekuli ko!i se izbacu!u stolico& "a su beskonacno daleko od na!bol!e hrane za odo!ce '
ainog leka$
6ako !e "ot"uno !asno da "asul! N?M7 veze sa grcevia kod bebe& "a ga a!ke bez bo!azni
ogu !esti$ 9ak i kada aa ia grceve i gasove "osle alo !aceg "asul!a& beba to nece
"rietiti$ PreviMe "asul!a oze naruMiti irisni abi!ent& ali nikako ne seta bebino
varen!u$ Zato& ae ' l!ubitel!i "asul!a& sao navaliteH
%$
2.12.1#. -abluda o svin!sko! masti
%vinjska mast leci pukotine na deteovom cmaru .ragade/
=otovo da nea deteta ko!e ni!e bar !edno ialo ragade na zavrsno delu anusa +cara,$
Razlozi za nasta!an!e ovih "ukotina su bro!ni& ali !edan od uobica!enih !e tvrda stolica$ ;ada
treba da se izbaci& "osebno ako !e obilna& nasta!e "roble$ #ete se na"in!e& uci& "lace i
kada na"okon us"e da se resi bede& "onovo se !avl!a "roble$ %esto da se olaksa i
oras"olozi& ono "onovo biva uzneireno i "lacl!ivo$ Sta !e sadA %"ravo !e nastala "ukotinica
+ili vise n!ih, na caru& ko!e strasno bole$ 7li& nea veze& tu !e <s"asonosna< svin!ska ast
ko!a ce odah da resi "roble$ NI;7;OH
Ne treba azati svin!sku ast& vec hranl!ive kree za bebe$ One sadrze vitaine 7 i # ko!i
ubrzava!u zarastan!e ragade& ali i druge hranl!ive su"stance$ Jesu bake ozda ovako lecile
nase ae i tate& ali i to ne treba da radio u osvit novog ileni!ua$
2.12.1$. 5ron7itis i lo!
Dete ima bronhitis, treba mu mazati loj na grudi 8da izvuce8 zapaljenje. 4ko se radi
o bakterijskom ili virusnom zapaljenju sluzokoze bronha, nema loja na svetu koji to
moze da izleci
Lo! u tera"i!i bronhitisa !e bio aktuelan "re )-* ' 0** godina kada !e glavno lekovito sredstvo
bila "i!avica +za "ustan!e krvi,$ Bronhitis kod dece na!cesce ni!e "rava di!agnoza& vec se
obicno radi o bronhoo"strukci!i ' s"azu disa!nih "uteva$ 6u lo! nea sta da <trazi<& !er ne
oze da stigne ni blizu esta gde se "atoloski "roces odvi!a$ Ne treba biti edicinski eks"ert
"a shvatiti da nesto sto se aze na kozu ne oze da stigne tako duboko u bronhi!alno stablo$
Posto!e& naie& edicinska "oocna lekovita sredstva ko!a& nanoseci se na kozu& "ovecava!u
"rotok krvi is"od esta azan!a$ I"ak& to nikoe ni!e izlecilo bronhitis$ Lo! !e ozda dobar
za "odazivan!e "lehova za "ite lo!anice +svaka cast onoe ko to !ede, ali ni!e za
<"odazivan!e< za"al!enih bronhi!a kod dece$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.12.1&. /upan!e i varicela
Dete koje ima ovcje boginje .varicelu/ ne treba kupati bar dve 3 tri nedelje. Ovo je
tacno samo u pocetku bolesti, kada vodenaste promene na kozi .vezikule/ pucaju, i
nastaju kraste
;ada se kraste sasuse& dete slobodno oze da se ku"a$ I ne sao da oze& nego ora ' !er
koza lako oze da se in.icira& ako se ne odrzava cisto$ 9esto se cu!u saveti <eks"erata< iz
kosiluka da ni kosu ne treba "rati nekoliko nedel!a& !er i u n!o! ozda ia bogin!a$ 6acno !e
da varicela oze da se !avi i na kozi glave& ali se relativno brzo sasusi& "a kosu& naravno&
treba "rati$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic
2.12.24. Posle !abuke% dete bar dva sata ne treba da pi!e vodu - dobice proliv
&abuka je, mozemo slobodno reci, jedna od najzdravijih vocki na ovim prostorima,
pa decu treba ohrabriti da je sto cesce jedu
%7
<Svaki dan'!edna !abuka< !e geslo ogih dugovecnih l!udi& a vecina !e skoro sigurno "osle
toga "ila vodu$ Mozda ne odah "osle !abuke& !er !e ona "una vode& "a kada se dete zasladi&
na!cesce i ni!e zedno$ Zedno detetu ne treba dati da !ede !abuke& bas kao ni drugu hranu$
7ko se "osle nogo !abuka "o"i!e nogo vode& oze doci do "roliva& !er creva nisu u stan!u
da a"sorbu!u veliku kolicinu !abuka i vode$ Slatke !abuke nekada ogu da izzedne dete& ali se
to retko desava$ Slaze se da ne treba !abuke <zalivatiH< vodo& ali ako dete "o!ede !ednu ili
dve& "a "osle desetak ' "etnaest inuta "otrazi vodu& slobodno u da!te !ednu casu$ 7ko od
toga dobi!e "roliv !avite se eni$ 7ss$ dr =oran Vukoanovic& "edi!atar
2.12.21. 5ron7ospazam i bosil!ak
'nhalacije bosiljkom su odlican nacin da se dete oslobodi brohnospazma. 1ada dete
ima napad bronhoopstrukcije .obicno se radi o astmi/ jedina inhalacija koja moze
zaista da pomogne je inhalacija beta agonistima .salbutamol.../
<Pariti se< ca!evia u toku bronhos"aza !e "ot"uno beskorisno$ Prvo& vodena "ara <sa
s"oreta< ni!e u stan!u da dos"e do alih i sredn!ih bronhi!a& gde se s"aza odigrava$ %
nebulizatoria +inhalatoria, se "oocu s"eci!alnog otora ras"rsu!u cestice cie se
san!u!e n!ihov "roer i tako se lakse is"orucu!u u "luca$ #rugo& bosil!ak& "a ni drugi ca!evi
N?M7J% bronhodilatatorni "otenci!al& "a nisu u stan!u da otklone s"aza$ Inhalaci!e bil!ni
"re"aratia ia!u sisla kada se naku"i sekret u veliki disa!ni "utevia +"re svega nosu
i sinusia,& ali su "ot"uno nekorisne za lecen!e bronhoo"strukci!e$ 7ss$ dr =oran
Vukoanovic
2.13. Razno
2.13.1. /ako da oslobodite dete stra7a od igle0
+ema deteta koje se ne oseca nelagodno na samo spominjanje reci 8inekcija8
Vecina alisana se unervozi i na sao s"oin!an!e reci <igla< ili <inekci!a<& !er to "ovezu!u sa
osecan!e nelagodnosti i bola$ ?vo nekoliko saveta ko!i ogu da va "oognu u
oslobad!an!u& tog kod dece tako "risutnog& straha od igle/ ' Nikada neo!te detetu da kazete/
<6o ce alo da boli< vec u"otrebite blaze izraze& kao sto su <bocnuti< ili <sti"nuti< ' PokaNite
detetu kako ce "ostu"ak izgledati$ O"onasa!te ubod blagi sti"kan!e noktia$ ' Nikada
neo!te da "retite in!ekci!o/ %koliko to budete radili kao nacin disci"linovan!a aliMana '
doktora i edicinsku sestru u n!egovi ocia "retvoricete u ne"ri!atel!e$ ' Ob!asnite detetu
zbaog cega !e neo"hodno da "rii in!ekci!u ili vakcinu& !er ce na ta! nacin oNda lakse
"rihvatiti ono sto sledi$ ' Neo!te ovo dogad!a!u da "rida!ete veliki znaca!$ ' Neo!te da
do"ustite detetu da gleda sta se desava ' cak iako zeli$ 7ko gleda verovatno ce ukociti isic ili
nogu$ ' Nagrade u ovo sluca!u ogu da ia!u "ozitivan e.ekat& !er dete ne "ria in!ekci!u
svaki dan ' I na kra!u& obavezno& "ohvala za hrabrost$ 9ak i ukoliko !e iskustvo bilo bolno i sa
suzaa i otian!e& "ronad!ite nesto za "ohvalu u n!egovo "onaMan!u /<Bio si hrabar sto si
i"ak dozvolio cika doktoru da obavi svo! "osao< $ Nikada ne kritiku!te i ne vicite na dete zato
sto se bo!alo$
%#
3. 9ete
3.1. Beba
3.1.1. Razvo! bebe
3.1.1.1. Puzanje
Pedijatri su misljenja da je puzanje neophodna etapa u detetovom razvoju
#a li !e "uzan!e neo"hodna .aza u otoricko razvo!u bebeA Mnogi "edi!atri satra!u da !e
"uzan!e neo"hodna eta"a u detetovo razvo!u& !er beba "oste"eno "ocin!e da kontrolise
svo!e "okrete i odrzavan!e ravnoteze$ Bebe obicno "ocin!u da "uze oko sedog eseca&
ada to ne ora da bude "ravilo$ Bebe shvata!u da na ta! nacin ogu brzo da na"redu!u '
"uzan!e ostvaru!u svo!u istrazivacku s"osobnost i zel!u za nezavisnoscu$ Med!uti& neka
deca ovu eta"u !ednostavno "reskoce i odah "okusava!u da hoda!u$ Ne "uze sva deca na
isti nacin/ !edna se oslan!an!u na kolena i odbacu!u na"red& druga "uze sao u krug ili na
!ednu stranu& neka sao unazad a "o!edini alisani su s"osobni da se krecu i sedeci sa
!edno nogo vise ili an!e "odvi!eno is"od zadn!ice$
3.1.1.2. Tezina i visina vaseg deteta
#obi!an!e u tezini !e individualno& ali& u "roseku& odo!ce u "rvih sest eseci zivota dobi!a )-*
' 0** g nedel!no& a od sestog eseca do navrsene godine& )** ' )-* g esecno$
Treba ovoliko InI
6ezina +g,
#ecak #evo!cica
od do od do
Na rod!en!u 0$81* 4$-(* 0$81* 4$08*
1 eseca 4$()* 3$44* 4$4-* 8$38*
8 eseci 8$1-* 5$41* -$38* 5$*3*
5 eseci 3$-1* ))$*3* 8$(-* )*$5(*
)0 eseci ($15* )0$1(* 3$80* )0$05*
)- eseci ($5(* )1$11* ($0)* )1$)-*
)( eseci 5$-3* )4$05* ($(** )4$*0*
0 godine )*$-3* )-$(1* 5$(** )-$8**
Visina +c,
#ecak #evo!cica
od do od do
Na rod!en!u 48&1 -4&8 43&) -1&8
1 eseca -8&( 81&3 --&( 81&)
8 eseci 81&* 3*&4 8)&) 8(&(
5 eseci 83&3 3-&5 8-&4 34&)
)0 eseci 3)&1 (*&1 8(&5 3(&(
)- eseci 34&4 (4&0 3)&5 (0&5
)( eseci 33&- ((&0 34&5 (8&3
0 godine (0&3 54&8 (*&) 51&1
%%
3.1.1.3. Zato je glava bebe proporcionalno najveca i kako se razvija?
+ovorodjeno dete ima neuobicajeno veliku glavu, ciji je obim nesto veci od obima
grudnog kosa
Beba ni!e uan!ena ko"i!a odraslog coveka& ona ia svo!e s"eci.icnosti u "ro"orci!i tela& kao i
u .izicki i "sihicki .unkci!aa$ Novorod!eno dete ia neuobica!eno veliku glavu& ci!i !e
obi nesto veci od obia grudnog kosa& i "rietno dugacak tru" u odnosu na ruke i noge$ Sa
rasto deteta ova nesrazera ized!u glave& tela i ekstreiteta se san!u!e$ Proeri glave
sluze za "rocen!ivan!e rasta ozga$ Rast loban!e& ko!i se odred!u!e "ovecan!e obia glave
!e nogo "recizni!i "okazatel! rasta ozga nego velicina .ontanele$ )$ #ok se dete ne rodi
n!egova glava raste nogo brze nego drugi delovi tela$ 0$ Bebina glava !e na rod!en!u oko 124
velicine glave odrasle osobe& a ostali deo tela sao )24 duzine odraslog coveka$ 1$ % toku
detin!stva ozak raste izuzetno brzo& a kasni!e se n!egov rast us"orava$ Na rod!en!u glava
bebe iznosi )24 duzine n!enog tela a oko 0- godine sao )2( tela$ 4$ Obi glave i grudnog
kosa deteta !e "rve cetiri godine "riblizno !ednak$
3.1.1.4. Zasto je kod male bebe jedva primetno pomeranje grudnog kosa
prilikom disanja?
+acin disanja kod odojceta je u pocetku trbusni, a tek kad pocne da sedi i stoji, on
postaje grudni
Nacin disan!a !e kod odo!ceta na "ocetku trbusni$ Zbog toga na izgleda da !e "ovrsno i bez
u"adl!ivog "odizan!a i s"ustan!a grudnog kosa$ ;ada beba "ocne da sedi i da sto!i& en!a se i
nacin disan!a ' ono sve vise dobi!a karakter grudnog disan!a$ ;od lad!eg odo!ceta disan!e !e
dosta brzo$ % "rvi dania "o rod!en!u& bro! "okreta disan!a iznosi "riblizno 4*'-* u inutu$
% "rvo "olugod!u se san!u!e na 1- a kod odo!ceta od godinu dana bro! res"iraci!a
+disa!nih "okreta, iznosi oko 1* u inutu$ N!ihov rita i dubina su "roenl!ivi i ne!ednaki&
"ogotovo kad !e dete budno$ Za vree sna disan!e !e uglavno "ravilno i nesto us"oreni!e$
3.1.1.. !ako moja beba vidi svet?
-ek kada napuni mesec3dva, beba ce nauciti da prati predmete koji se pomeraju
Ne"osredno "osle rod!en!a& vasa beba oblike& svetlost i "okrete vidi tackasto$ Novorod!ence
"redete vidi sao na udal!enosti od 0* do 1* centietara ' sto !e dovol!no da vidi lice
osobe ko!a ga drzi$ % to "eriodu a!cino lice !o! !e na!interesantni!e& zato !e vazno da !e
drzite u naruc!u i stavl!ate !e u "oloza! oci'u'oci$ Sve "redete i oblike beba tada vidi u crno'
beli !aki kontrastia$ ;ada na"uni esec ili dva & beba ce nauciti da .okusira oba oka na
"redet& tako da ce tada biti u ogucnosti da "rati "redete ko!i se "oera!u$ Zvecka ko!u
"okrecete is"red n!enog lica ce !e za"an!iti i oduseviti$ Za sto bol!i razvo! n!enog vida u ovo
"eriodu ozete da "rien!u!ete i sledecu vezbu/ kada ste u "oloza!u oci'u'oci& "oer!te
svo!u glavu "olagana ka n!eno licu ili lagano okrecite bebinu glavu sa !edne na drugu
stranu$ % "eriodu od drugog do "etog eseca ce "oceti da razliku!e bo!e & tako da ce ona vec
tada biti u stan!u da razazna siilarne bo!e kao sto su crvena i narandzasta$ Sa novi
saznan!ia krenuce i n!ena nova interesovan!a& tako da ce rado gledati u svetle i !arke bo!e&
sitne detal!e i ko"likovane dezene i oblike$ Podstaknite n!eno interesovan!e tako sto ce te !o!
"okazivati slike& kn!ige i lutke$
1))
3.1.1.". !ako die novoro#en$e?
Na!ReMQi "oreeQa!i u disan!u novoroDene bebe
Re.leksi disan!a se !avl!a!u u treQe esecu trudnoQe iako "ravo disan!e "oRin!e tek "o
roDen!u$ NovoroDenRe obiRno "oRne da diMe u toku "rvog inuta Nivota
Zaislite da ste ceo dosadaMn!i Nivot "roveli u !edno tesno& eko gnezdu$ Bili ste
aNeni& zatvoreni u to"lo!& slatkasto! teRnosti& l!ul!uMka!uQi se& bez ikakvih "oteMkoQa& nikada
gladni i ni!e va bilo neudobno$ I onda se to gnezdo iznenada oMteti& "a kroz !edan uski
"rolaz izaDete u veliki& hladan i ne"oznat svet$ Razul!ivo !e da novoroDenRe "laRe
"ozdravl!a ta! novi svet$ Mi se radu!eo& !er "laR bebe znaRi da !e ona vitalna i Nivahna$ 7ko
novoroDenRe ne "laRe& ne da!e glasa od sebe& orao biti zabrinuti$
Sta ako ne "laReA
Za novoroDenRe ko!e ne "laRe "ret"ostavl!ao da ia "roblea sa disan!e& Mto !e u
trenutku dok !e !oM "ovezano "reko "u"Rane vr"ce sa "ostel!ico sao deliiRno taRno$ #ete
tada !oM dobi!a kiseonik "reko "u"Rane vr"ce i a!Rine krvi$ 6o obiRno tra!e desetak sekundi
dok dete sao ne udahne$ ZaMto se to dogodi u to trenutku& ni!e sasvi !asno$ Verovatno
izlazak iz vode na vazduh ia udela u toe& !er eks"erienti "okazu!u da novoroDenRe
"restane da diMe ako u glavicu uronio u vodu$
;ako se razvi!a!u "luQaA
PluQa neroDenog deteta "rolaze kroz sloNeni "roces razvitka& da bi bila s"rena za "rvi udisa!
vazduha nakon roDen!a$ #a li ste znali da "okreti disan!a u aterici Resto "resta!u kada dete
s"ava& da naglo raste koliRina sur.aktanta u "luQni alveolaa +ehuriQia, od 14'18$
nedel!e trudnoQe& da bebe ogu "reNiveti uz an!u koliRinu kiseonika duNe vree nego
odrasliA
#etetova "luQa su "osledn!i od svih velikih organa ko!i dostiNe "ot"unu zrelost tek "osle 18
nedel!a trudnoQe i "oRin!u dobro da .unkcioniMu tek nakon roDen!a$ Bebin "rvi udah oznaRava
"oRetak saostalnog Nivota u s"ol!no svetu& u "luQa ulazi vazduh uesto& kao do tada&
teRnosti$
Oko treQe nedel!e trudnoQe "rvi vazduMni ehuriQi veQ "osto!e na bebino vratu& a oko "ete
nedel!e se s"uMta!u niNe u grudnu Mu"l!inu$ Oko )1$ nedel!e su "ot"uno .orirani& ali se
ogranci bronhi!a stvara!u tek oko 08$ nedel!e$ % aterici bebina "luQa su "o"ut izduvanog
balona$ Bez vazduha u n!ia ona su s"l!oMtena i sle"l!ena$ Oko 1)$ nedel!e trudnoQe
unutraMn!ost svakog ehuriQa "oRin!e da oblaNe teRnost sur.aktant ko!a odrNava alo
otvorene raMirene ehuriQe$ 6o !e "ooQ bebi "ri "rvo udisa!u$ Sve do 18$ nedel!e "luQa
nisu "ot"uno s"osobna za rad$ Zbog toga nedonoMRad sa an!ko sur.aktanta ne ogu da
diMu bez "ooQi res"iratora$
#isan!e u atericiA
L!udska biQa udiMu kiseonik& a izdiMu ugl!en dioksid$ 6oko trudnoQe beba dobi!a kiseonik iz
a!Rine krvi& a isto tako ot"uMta ugl!en dioksid u ainu krv "reko "ostel!ice$ ;iseonik ne
"rolazi kroz bebina "luQa kao Mto !e to kod odraslih$ ;rv bogata kiseoniko "relazi iz desne u
levu "olovinu srca kroz otvor u srRano! "regradi& i dal!e "utu!e kroz bebino telo$ Odah "o
roDen!u& otvor u srRano! "regradi se zatvara& "a krvotok ide kroz "luQa gde se "ri svako
udisa!u snabdeva kiseoniko$
% "eto! nedel!i trudnoQe "oRin!e da kuca bebino srce i .etalni krvotok "oRin!e da radi$ #ok
beba <veNba< disan!e& ona "ri to ne u"otrebl!ava "luQa& nego guta "lodovu vodu u disa!ne
1)1
"uteve Mto oNe izazvati <Mtucan!e<$ % drugo troeseR!u trudnoQe gutan!e veQih koliRina
"lodove vode "okreQe i rad bubrega& da bi u "osledn!e troeseR!u sterilna okraQa Rinila
na!veQi deo "lodove vode$
Prvi "ravi udisa!
NovoroDenRe obiRno "oRne da diMe u "rvo inutu Nivota$ Sta za"ravo "odstiRe bebu na "rvi
udisa!/ da li !e to dodir sa hladni vazduho& "roena "ritiska grudnog koMa ili neMto drugo&
oNeo sao "ret"ostavl!ati$ ;ad novoroDenRe udahne "rvi "ut& sur.aktant u "luQni
ehuriQia olakMava Miren!e "luQa i is"un!avan!e vazduho$ Istovreeno se zatvara Mu"l!ina
u srRano! "regradi i dete "oRin!e da koristi "luQni krvotok za snabdevan!e kiseoniko$ Pri
"rolazu kroz "oroDa!ni kanal zbog "ritiska na grudni koM& istisne se veQa koliRina teRnosti i
sluzi iz disa!nih "uteva$ #ete uz to Resto kaMl!e i ki!a& Mto "oaNe RiMQen!u disa!nih "uteva$
ViMe ni!e uobiRa!eno da se novoroDenRetu& ko!e Nivahno reagu!e "o "oroDa!u& as"iratoro
Riste disa!ni "utevi$ Sao ako !e "lodova voda "una ekoni!ua ili !e krvava& "otrebna !e
brza as"iraci!a$
6eMkoQe sa disan!e
Oko deset "osto nedoneMene dece ia teMkoQa sa disan!e !er "luQa nisu "ot"uno razvi!ena
do 18$ nedel!e trudnoQe$ Testo !e nedostatak sur.aktanta +tanki <.il< ko!i su obloNeni
ehuriQi u "luQia, uzrok ozbil!nih teMkoQa "ri disan!u$ Nezrela "luQa su na!ReMQi uzrok
ugroNenosti nedoneMene dece$ 6o !e tzv$ res"iratorni distres sindro +R#S,$ #anas "osto!i lek
' veMtaRki sur.aktant ko!i se u ti sluRa!evia uMtrca u "luQa "reko "lastiRne cevi
endotrahealnog tubusa nakon Rega se nastavl!a tra!na ehaniRka ventilaci!a "reko
res"iratora$
MoguQa ugroNenost deteta nasta!e i ukoliko toko trudnoQe ili u toku "oroDa!u& beba ne
dobi!a dovol!no kiseonika$ %zroci ogu biti razliRiti& ali na "rier& Resto stegnut Rvor "u"Rane
vr"ce oneoguQava dotok krvi detetu$ % zavisnosti od tra!an!a i !aRine "oreeQa!a& dete se
raDa "lavo i ne diMe$ %z kiseonik i veMtaRko disan!e& asaNu srca& "onekad !e dovol!no sao
!aRe "rotrl!ati detetova leDa i sto"ala& "a da beba "oRne noralno da diMe$
3.1.1.%. &ega prevremeno ro#ene bebe
Za bebu se kaNe da !e "revreeno roDena kada na svet doDe "re isteka trideset i sede
nedel!e trudnoQe$ Prevreeno roDene bebe na!ReMQe se raDa!u sa nedovol!no telesno
aso& ada se to oNe desiti i u sluRa!evia iznesene trudnoQe$
Prevreeno roDena beba obiRno ia an!u telesnu asu i duNinu& crvenkastu bo!u koNe
"rekrivenu "a"er!asti dlaRicaa ko!e ubrzo iMReznu& kratke nokte i glatke ili slabo
izbrazdane tabane$ %koliko !e telesna asa is"od 0$*** graa& beba se obavezno seMta u
inkubator gde su obezbeDeni na!bol!i uslovi za n!enu ada"taci!u na s"ol!ni svet$
Nega u "orodiliMtu
Zavisno od "roblea ko!i su registrovani na roDen!u& kod "revreeno roDenih beba s"rovodi
se i "oseban edicinski tretan$ Veoa Resto "osto!i "roble sa disan!e& Mto zahteva
uvoDen!e dodatne koncentraci!e kiseonika u inkubator$ Prevreeno roDeni bebaa takoDe
!e neo"hodno dati vitain ; ko!i ne ogu sae da "roizvode& a ko!i !e neo"hodan da bi se
1)2
s"reRilo krvaren!e$ Na!ReMQe se nedonoMRetu odah "o roDen!u ukl!uRu!e in.uzi!a& kako bi se
s"reRila "o!ava hi"oglikei!e i drugih ozbil!nih odstu"an!a u biohei!ski analizaa$
:ran!en!e se obavl!a kaMiRico sve dok beba ne o!aRa dovol!no da oNe saa da sisa$ %
sluRa!u "osto!an!a in.ekci!e uvodi se tera"i!a antibioticia$ Iako "osto!e bro!ne "redrasude "o
"itan!u zdravl!a "revreeno roDenih beba& ni!e redak sluRa! da !e nedovol!na telesna asa
!edini "roble$ %koliko !e tako& beba se ot"uMta kuQi za!edno s a!ko Ri "ostigne telesnu
asu veQu od 0$0** graa& a "onekad i neMto an!e od toga$ PoMto se danas insistira na
toe da a!ke ostanu u bolnici za!edno sa svo!i bebaa& da ia!u kontakt s n!ia Mto !e
viMe oguQe i da se rano za"oRne s "odo!ia& a!ke nogo o"uMteni!e odlaze kuQi$ Jer&
boraveQi u bolnici& bile su u "rilici da stalno kounicara!u sa "edi!atro i dobi!u sve "otrebne
in.oraci!e o dal!o! nezi bebe$ Pre na"uMtan!a bolnice "edi!atar Qe dati savet a!ci da& ukoliko
!e "otrebno& obavi i dodatne "reglede ako oni veQ nisu obavl!eni u "orodiliMtu$ #odatni
"regledi ogu biti o.taloloMki& neuroloMki& orto"edski itd$ Zahtevan!e dodatnih "regleda ni!e
obavezno i ne znaRi da dete ia neki zdravstveni "roble$ Oni ogu da budu sao era
"redostroNnosti kako bi se eventualni "roblei na vree uoRili i leRili$ % bebino! ot"usno! listi
beleNe se svi "odaci ko!i Qe biti od znaRa!a za "edi!atra kod koga Qe roditel!i nastaviti da vode
bebu na kontrolne "reglede$
Nega kod kuQe
Sto se tiRe ishrane "o izlasku iz bolnice& idealno !e da se beba hrani a!Rini leko&
na!bol!e uvek kada !e gladna$ Prevreeno roDene bebe traNiQe hranu ReMQe od drugih& obiRno
dok ne dostignu teNinu od tri& tri i "o kilograa$ MoNe se desiti da beba ko!a !e u inkubatoru
hran!ena kaMiRico odbi!a da sisa a!Rino leko "a !o! treba dati vreena da ovlada to
veMtino$ %koliko beba odbi!a da sisa direktno iz do!ke& a!ka treba da izuza svo!e leko i
da ga da!e detetu$
Nestr"l!ivi da n!ihova beba Mto "re stigne vrMn!ake& roditel!i Qe se "onekad truditi da beba
"o!ede Mto viMe$ 7li& bebu treba "ustiti da !ede koliko Neli& a za stizan!e vrMn!aka biQe vreena
i kasni!e$ Nedovol!na telesna teNina na roDen!u ni!e autoatski znak da Qe dete biti sitni!e od
svo!ih vrMn!aka$ Ponekad u treba sao alo viMe vreena da "ostignu teNinu i visinu dece
roDene u terinu$
%koliko a!ka nea leka& Mto !e redak sluRa!& "revreeno roDeni bebaa da!u se
"osebne .orule sve dok ne dostignu odgovaru!uQu teNinu s ko!o ogu "reQi na obiRno
ada"tirano leko$ Sto se tiRe uvoDen!a Rvrste hrane& kod "revreeno roDene bebe treba se
"onaMati sasvi uobiRa!eno/ "oste"eno se uvode nove vrste hrane osi ukoliko ne "osto!i
"roble ko!i zahteva drugaRi!e "onaMan!e$
Prevreeno roDene bebe !esu osetl!ivi!e na in.ekci!e& ali to ne znaRi da roditel!i i ostali ukuQani
ora!u da nose aske& da Riste "rostori!u u ko!o! beba boravi alkoholo i sliRno$ Soba u ko!o!
boravi novoroDenRe ora da bude svetla& "rozraRna i Rista& a beba se svakako treba
navikavati na <kuQnu kliu<& Mto ne znaRi da treba do"ustiti kontakt sa osobaa ko!e su "od
neko in.ekci!o$
Sto se tiRe iunizaci!e +vakcinaci!e, "revreeno roDenih beba& ona se obavl!a na uobiRa!en
naRin$ Vitainski dodaci "o"ut 7# ka"i da!u se kao i drugi bebaa& a Mto se ostalih
"re"arata tiRe& ogu da se da!u sao ako ih !e lekar "re"isao$ Na!ReMQe !e "otrebno dodavati
"re"arate gvoNDa$
VaNno !e da roditel!i budu o"uMteni i uNiva!u u svo!o! bebi onakvo! kakva !este$ O sveu Mto ih
brine treba da "orazgovara!u sa "edi!atro& kako bi se oslobodili "onekad bezrazloNnog
strahovan!a$
1)3
3.1.1.%. 3' naj$e(i) pitanja pedijatru
Mladi roditel!i Resto "re roDen!a deteta "roRita!u niz odgovara!uQih "riruRnika& ali kada ono Mto
su "roRitali treba "rieniti u nezi novoroDenReta& Resto se !avl!a!u nedouice$ ZaMto "laRe& da
li dobro s"ava& kada treba "roeniti "elenu& "osto!i li lek za grReve i niz drugih "itan!a$ %
naMe s"eci!alno dodatku so "okuMali da saNeo odgovore na na!ReMQa "itan!a ko!a
roditel!i "ostavl!a!u "edi!atru$
:igi!ena ' kako negovati novoroDenRe
)$ ;oliko "uta dnevno treba "roeniti "elenuA
% "rvi nedel!aa Nivota "elene treba Resto en!ati$ Ma!ka Qe "rietiti da novoroDenRe ia
stolicu vrlo Resto& a koNa !e osetl!iva i oNe se brzo !aviti u"ala$ Stolica i okraQa sadrNe niz
ateri!a ko!e nadraNu!u koNu& sve do "o!ave ranica$ PraktiRno !e "elenu "roeniti nakon
"odo!a& iako se to Resto Rini "re kako beba ne bi "ovratila$ 7li& dovol!no !e drNati dete nakon
"odo!a u us"ravno "oloNa!u "et do deset inuta i ako do tada ne "odrigne& znaRi da ni!e
"rogutalo "reviMe vazduha$ Men!an!e "elena oNe se vrMiti svaka tri sata& "a i ReMQe ako !e
a!ka "rietila da se novoroDenRe ukakilo$ Nakon Mest eseci bro! stolica !e znatno an!i "a
Qe& sada veQ iskusni!a aa "roeniti "elenu nakon "rovere stan!a$ %voDen!e nove hrane&
t!$ "oluteRne i guste hrane& stolice se znatno "roreDu!u i "osta!u RvrMQe$
0$ #a li novoroDenRe treba Resto "ratiA
Svaki "ut nakon "roene "elene koNu "elenske regi!e treba oRistiti i o"rati$ #ovol!no !e
ta"ono vate ili ekano gazo naoReno u to"lu vodu oRistiti koNu& "osebno "azeQi na
nabore u ko!ia se oNe zadrNati stolica$ Ni!e "oNel!no "ran!e veQo koliRino vode !er Qe i
ona iritirati koNu$ Vrlo !e korisno nakon "ran!a !oM oRistiti ta! osetl!ivi "redeo koNe vato
naoReno u ul!e za bebe$ Nakon RiMQen!a koNu treba dobro osuMiti i "oto naazati
zaMtitno kreo za negu guze i okolne koNe$
1$ Sta uRiniti ako se guza i"ak zacrveniA
I uz na!bol!u negu& "onekad se dogodi da koNa "elenske regi!e "ostane crvena& Mto znaRi da !e
u"al!ena$ Mogu se !aviti i sitne ranice kod nabora i oko crevnog otvora& Mto "ri okren!u
izaziva bol$ Ponekad veQ i nakon kraQeg kontakta koNe i "elene doDe do u"ale !er urin i .eces
sadrNe ateri!e ko!e !ako nadraNu!u koNu ' to su "re svega kiseline i enzii +hei!ska
!edin!en!a ko!a luRe creva,$ 7ko !e guza !ako crvena& ostavite dete bez "elena& stavite ga na
"rozraRnu "auRnu "elenu +is"od ko!e Qete staviti ne"ro"usno "latno, i "okri!te ga "auRni
Qebenceto$ Naravno& te"eratura u "rostori!i ora biti odgovara!uQa da detetu ne bude
hladno$ #obro !e staviti na tako nadraNenu koNu lake obloge .izioloMkog rastvora +*&5'
"ostotni rastvor kuhin!ske soli,$ %koliko !e koNa !ako nadraNena& neo!te neko vree stavl!ati
uobiRa!ene "elene ' bol!e !e "rieniti ekane "auRne i "rozraRne dok guza ne ozdravi$ Na
!ako u"al!enu koNu neo!te& osi obloga& stavl!ati nikakvu kreu ni ast i "osavetu!te se s
"edi!atro$
4$ ;ako "ostu"ati s "u"ko ko!i !oM ni!e zarastaoA
Pri nezi "u"ka treba se drNati nekih "ravila !er sveNa "u"Rana ranica oNe ooguQiti ulazak
bakteri!a u "odruR!e "u"ka& a tie i u trbuMnu Mu"l!inu$ % "rvi dania "o "ovratku iz
"orodiliMta na "u"Rani "atrl!ak treba staviti sterlinu gazu i "riRvrstiti !e elastiRno reNico$
7ko !e gaza suva& ne treba da !e en!ate& a nakon Mto vr"ca ot"adne& "otrebno !u !e en!ati
ReMQe !er Qe !e dete "o"iMkiti$ Nekada se za "osi"an!e ranice Resto koristio baktericidni "raMak&
ali !e iritirao okolnu koNu "a !e izbaRen iz u"otrebe$ Pu"ak oNe vlaNiti odreDeno vree& ali
ako "rietite crvenilo ili NuQkasti sekret na guzi& !avite se "edi!atru$ Pu"Rana ranica obiRno
zaraste nakon Mest do osa dana$ Ponekad se na estu "o"Rane ranice naDe alo tane
1)
zgruMane krvi Mto ne treba da vas zabrin!ava !er !e to ostatak krvi iz krvnih sudova ko!e su
sluNile u .etusno krvotoku da bi se nakon ot"adan!a "u"Ranog "atrl!ka zatvorile$
-$ ;ada se novoroDenRe oNe "rvi "ut oku"atiA
Prvo "ravo ku"an!e novoroDenReta& t!$ uran!an!e celog tela u ku"ku& obavl!a se nakon
zarastan!a "u"Rane ranice$ Pre nego Mto "u"ak ot"adne i zaraste& ku"an!e se obavl!a <u
delovia<$ #a bi "u"Rana ranica zarasla i "okrila se oNil!ko& "otrebno !u !e drNati na suvo&
"rekrivenu sterilno gazo i zato se stoak ne se kvasiti$ Prva <ku"an!a< na!bol!e !e
obaviti eki sunDero ili gazo naoReno u to"lu vodu& na "osebno! "odlozi za tu svrhu
"rekriveno! eko "auRno "eleno$ Nakon RiMQen!a koNu treba neNno& ali "ot"uno osuMiti
i naazati kreo "elensku regi!u$ Posebno !e vaNno "aziti na nabore is"od vrata& is"od
ruku& u "re"onaa i na guzi ' treba ih osuMiti i nakon toga "reQi "reko n!ih deRi!i ul!e kako
bi ta! tanki slo! ul!a s"reRio eDusobni dodir nabora$ Potreban !e o"rez s u"otrebo deR!eg
"raMka +"uder, ko!i se oNe "rieniti na leDia& ali "azite da se ne stvori "raMina u vazduhu
ako se "ros"e veQa koliRina !er bi ga novoroDenRe oglo udahnuti$ Beba se oNe ku"ati
svakog dana& na!bol!e "re veRern!eg obroka$ ;u"ka relaksira dete i ono bol!e zas"i$ Zavisno
od "rilika& ku"an!e se ora inialno obaviti !edno do dva "uta nedel!no& ali uz obavezno
"ran!e i RiMQen!e "elenske regi!e "ri svako! "roeni "elena$ PoviMena te"eratura ili "rehlada
nisu razlog da se beba ne ku"a$ VaNno !e da te"eratura vode za ku"an!e bude "rierena '
18 do 1( ste"eni 9elzi!usa& a to"lota "rostori!e 04 do 0- ste"eni& i da se beba nakon ku"an!a
ne izlaNe stru!an!u vazduha +"roa!i, ili odah "reeMta u hladnu "rostori!u$ Svaka nagla
"roena te"erature okoline za deR!i organiza znaRi stres$
#OJ?NJ? I RI67M :R7NJ?NJ7
8$ #a li !e bol!e do!iti +hraniti, dete u redovni razacia ili to treba Riniti na n!egov zahtevA
VeQina "edi!atara satra da do!en!e na zahtev deteta "redstavl!a "odstica! za stvaran!e leka
i zadovol!ava detetove "otrebe za hrano& ali i za bliski dodiro s a!ko$ Stavl!an!e
deteta na grudi u "rvi dania Nivota Mto ReMQe trebalo bi da bude "ravilo& Rak i ako ono ne
"laRe$ Prea toe& sva ona nekadaMn!a kruta "ravila o hran!en!u <svaka tri sata< "rotive se
"rirodno toku stvaran!a leka i zadovol!avan!u detetove osnovne "otrebe u "rvi dania&
a to !e hrana i blizak .iziRki kontakt s a!ko$ Ovakav slobodan rita do!en!a odgovara i
a!ci i detetu$ S !edne strane& "oMtu!e se rita deteta glad'budnost'san$ #ete nikada ne bi
selo da se budi kako bi se nahranilo$ Izuzetak !e odo!Re ko!e ne "rihvata do!ku& ko!e slabo
sisa i ne na"redu!e& ali u to sluRa!u treba "otraNiti lekarski savet$ Ma!ka !e slobodni!a u
obavl!an!u svo!ih aktivnosti ako ne gleda na sat$ % "rotivno& a!ka !e na"eta i zabrinuta !er
se dete ni!e "robudilo u odreDeno vree& a za dobru laktaci!u a!ka ora biti o"uMtena& Mto
znatno utiRe na stvaran!e leka$ ProbuDeno dete !e "os"ano& ni!e gladno& slabo sisa i ne
"odstiRe stvaran!e leka$ Na"rotiv& dobro is"raNn!ena do!ka brNe Qe se na"uniti$ 7ko sledi
ovakav rita do!en!a u "rvi nedel!aa& a!ka Qe staviti dete na grudi osa do deset "uta
za 04 sata$ Nadolasko veQe koliRine leka& dete viMe "osisa i razaci eDu obrocia
"osta!u sve duNi$ 6oko dana razak izeDu "odo!a iznosi dva i "o do Retiri sata& a toko
noQi se "roduNava na Retiri "a Rak i osa sati$
3$ ;oliko treba da tra!e "odo!A
% "rvi satia i dania dovol!no !e staviti odo!Re na grudi nekoliko inuta ' oko "et do Mest
"o "odo!u$ Sisan!e tra!e toliko da "odstiRe stvaran!e leka bez rizika da doDe do "ucan!a
bradavice Mto kasni!e oteNava do!en!e$ Ti se us"ostavi stvaran!e leka& Mto Qe uslediti vrlo
brzo& dete osta!e na !edno! do!ci )* do )- inuta$ VaNno !e da a!ka da!e detetu na!"re onu
do!ku ko!o !e zavrMilo sisan!e u "rethodno obroku !er u n!o! ia viMe leka$ Za"ravo& 5*
"osto uku"ne koliRine obroka odo!Re "osisa veQ u "rvih Retiri do "et inuta& a ostalo vree
tra!an!a "odo!a viMe sluNi za zadovol!en!e detetove "otrebe da ostane u blisko kontaktu s
ao$ 7li& ako "odo! tra!e kratko& a!ka ne treba da brine ' beba !e "osisala obrok i Resto
zas"i na grudia$ ;ako bi se "roverilo da li !e do!en!e us"eMno& treba kontrolisati teNinu
1)!
deteta i to !edno nedel!no uvek u isto vree dana& "re obroka$ Za "roveru koliko !e odo!Re
"osisalo Resto se savetu!e eren!e "re i "osle "odo!a$ 7li& takvo dvostruko eren!e oNe
izazvati neir a!ke& !er odo!Re ne "osisa isto "o svako obroku$ StaviMe& "osto!e znatne
vari!aci!e u koliRini "osisanog leka od obroka do obroka$ Na!vaNni!i "okazatel! us"eMnog
do!en!a !e dobro na"redovan!e deteta$
($ #o ko!eg uzrasta se dete oNe do!itiA
Ne "osto!i odreDeno vree do kada a!ka oNe do!iti dete$ % "rvi esecia Nivota
"rirodna ishrana !e neo"hodna i nea idealne zaene za n!u& ali do!en!e uz dohranu
"re"oruRu!e se toko cele "rve godine$ Ma!Rino leko sadrNi idealno usklaDene "rehrabene
ateri!e& "rierene rastu i razvo!u deteta$ Ma!Rino leko "ot"oaNe razvo! iunoloMkog
sistea& "oaNe vsren!e& s"reRava "o!avu alergi!e& a uz sve to sadrNi i vitaine&
oligoeleente& enzie$$$ Od navrMenih Retiri do Mest eseci savetu!e se unos "oluteRne hrane
tako da se u "oRetku da!u sao ale koliRine i to vrlo "oste"eno& a kasni!e se !edan obrok
zaen!u!e voQno odnosno leRno kaMico$ % ovo "eriodu razvo!a odo!Reta veQe su
"otrebe za energetski unoso Mto uslovl!ava razvo! otorike i viMe kretan!a& "o!aRan rad
iMiQa$ #ohrano se unose i dodatne belanRevine i gvoNDe "otrebno za razvo! iMiQa kao i
drugi neo"hodni inerali$ 9uclu Qe "oste"eno zaeniti kaMiRica& ali se do!en!e i dal!e
"re"oruRu!e kao leRni obrok& !er se kravl!e leko ne uvodi u ishranu odo!Radi do navrMene
"rve godine$
5$ Sta uRiniti ako "osto!i intoleranci!a +ne"odnoMl!ivost, na lekoA
Intoleranci!a na leko ogleda se u neoguQnosti "robave leRnog MeQera ' laktoze& za ko!u u
crevu "osto!i "oseban enzi$ Ne"odnoMl!ivost leRnog MeQera !e retka i "rolazna "o!ava ko!a
se ReMQe !avl!a kod nedonoMRadi nego kod donesene dece$ Izuzetno retko !e u "itan!u uroDeni
nedostatak "oenutog enzia bez ko!eg se MeQer ne oNe razgraditi$ Posledica intoleranci!e
na laktozu !e "ovraQan!e i "roliv i zato se nakon di!agnostiRkog "ostu"ka odo!Re ora hraniti
"osebni leRni .orulaa ko!e ne sadrNe laktozu$ %koliko !e dete na "rirodno! ishrani&
a!ka treba da izbegava kravl!e leko& a ako ni to ne "oaNe& uvodi se s"eci.iRna ishrana
+so!ino leko ili "osebno "ri"rel!ene leRne .orule u ko!ia su sve "rehrabene ateri!e
veQ delo razgraDene i zato lako svarl!ive,$ % sluRa!u da do!enRe ne "odnosi a!Rine
belanRevine& ogu se !aviti setn!e "o"ut gore navedenih& uz slabo na"redovan!e& "roene
na koNi "a i res"iratorne setn!e$ 6u !e u "itan!u alergi!a na "roteine kravl!eg leka i odo!Re
ora da uzia "osebno leko& t!$ s"eci!alne leRne .orule$ 7ko beba ko!a se do!i ia sliRne
setn!e& "otrebno !e "roeniti naRin ishrane a!ke& t!$ ona ne se uziati leko& leRne
"roizvode ni !a!a$
)*$ #a li dete ora uvek da "odrigneA
VeQina novoroDenRadi ia "otrebu da "odrigne nakon "odo!a +ili obroka iz .laMice,$ Razlog za
to !e odreDena koliRina vazduha ko!u dete "roguta toko sisan!a$ PreviMe vazduha u Nelucu
oeta dete !er "ritiska zidove organa ko!i izgleda "re"un iako dete ni!e zavrMilo s obroko$
Mnoga deca ia!u "otrebu za "odrigivan!e usred obroka$ Na!bol!e !e "odignuti novoroDenRe
u vertikalni +us"ravni, "oloNa! s glavo na a!Rino raenu nakon Mto "osisa "rvu do!ku i
"re stavl!an!a na drugu& a kod ishrane na .laMicu negde oko "olovine obroka treba uRiniti isto$
Neka novoroDenRad obavezno "odrignu nakon "odo!a dok druga uo"Mte ne "odrigu!u$ 7ko
"odrigivan!e ne doDe s"ontano& t!$ sao od sebe& tu nikakva nasto!an!a ni stiulaci!a da to
uRini nisu "otrebni$ %koliko novoroDenRe ni!e "odrignulo nakon "et do deset inuta& stavite
ga u kolevku u boRni "oloNa!$
))$ #a li !e Resto bl!uckan!e noralna "o!avaA
Sasvi !e noralno da novoroDenRe toko sisan!a ili "o zavrMeno "odo!u izbaci an!u
koliRinu leka$ %zrok ove "o!ave leNi "re svega u nezrelosti bebinog sistea za varen!e$ %
1)$
"rvi esecia Nivota kardi!a& t!$ esto gde se s"a!a!u Neludac i !edn!ak +ko!e sluNi kao
svo!evrsni ventil ko!i s"reRava vraQan!e hrane u !edn!ak, ni!e !oM razvi!ena& Mto "ogodu!e tzv$
gastroezo.agealno re.luksu ' vraQan!u hrane iz Neluca$ Ova "o!ava !e "rolazna i ne se se
zaeniti s "ovraQan!e$ Nea utica!a na na"redovan!e deteta$ Pravo "ovraQan!e !e
"oreeQa! u sisteu za varen!e gde dolazi do tzv$ anti"eristaltika$ Na "rier& hrana ne oNe
da iz Neluca "reDe u dvanaesto"alaRno crevo kao kod suNen!a "ilorusa ' kanala ko!i s"a!a ova
dva organa +stenosis "Flori,$ PovraQan!e se oNe !aviti s "rolivo& a "osledica toga !e gubitak
teNine$ Svako "ovraQan!e ko!e se "onavl!a& "osebno u luku i lazu nakon "odo!a ili hran!en!a
na boRicu& zahteva odlazak kod lekara$ Bl!uckan!e !e noralna .izioloMka "o!ava& a nesta!e
kra!e "rve godine$ %koliko ova "o!ava "o"rii veQe razere& ako do!enRe kaMl!e ili ia
uRestale bronhitise& "otrebno !e obaviti neke analize kako bi se ustanovio uzrok "oreeQa!a$
)0$ ;ako sterilisati boRice i dudiceA
% "rvi dania i nedel!aa neo"hodno !e sterilisati sve Mto doDe u usta novoroDenReta$
Sluznica usta nea oguQnost odbrane& a "l!uvaRka ko!a s"reRava razvo! bakteri!a i gl!ivica
!avl!a se tek u treQe esecu$ Iunitet novoroDenReta !e vrlo slab i ono ni!e u oguQnosti da
savlada in.ekci!u& na!ReMQe gl!ivicaa roda 9andida albicans ko!e izazivau stvaran!e debelih
belih naslaga "o !eziku i sluznici ne"ca i obraza +sor,& za ko!e a!ka Resto isli da su ostaci
leka u ustia deteta$ Pre sterilizaci!e +"roces izlagan!a visoko! te"eraturi ko!a uniMtava
bakteri!e i gl!ivice, .laMice i cucle treba dobro o"rati u tekuQo! to"lo! vodi& na!bo!e "osebno
alo Retkico tako da se uklone svi ostaci leka& a "oto se sav "ribor ko!i sluNi za
hran!en!e steriliMe& Mto se oNe obaviti na dva naRina/ kuvan!e ili hladno sterilizaci!o
sredstvia za dezin.ekci!u$
Sterilizaci!a kuvan!e/ .laMice i cucle se stav!a!u u hladnu vodu i kuva!u u "okriveno! "osudi
0* inuta& a nakon toga se ocede& ali bez dodirivan!a rukaa$ % suvu .laMicu stavl!a se
obrnuto okrenuta cucla$ % "roda!i se ogu naQi "osebni a"arati za sterilizaci!u "aro$
Za hladnu sterilizaci!u "osto!e "osebna sredstva za dezin.ekci!u& ko!a se rasto"e u hladno!
vodi +ako su u obliku tableta ili teRnosti, "rea "riloNeno u"utstvu$ Is"iran!e ni!e "otrebno&
a ova! naRin sterilizaci!e "ogodan !e na "utovan!u$ Posebno !e "rikladan za cucle ko!e se
nakon viMestruke sterilizaci!e de.oriMu$ 7li& kuvan!e !e i"ak na!!e.tini!i naRin sterilizaci!e i
veQini a!ki na!dostu"ni!i$
#O:R7N7
)1$ ;ada treba "oReti s dohranoA
%voDen!e "oluteRne hrane ' voQne i leRne kaMice uesto !ednog "odo!a novo !e razdobl!e u
ishrani bebe "riereno n!eno razvo!u$ #ete ko!e !e naviklo sao na ukus leka i gutan!e
Riste teRnosti ora "oReti da se "rivikava na novi ukus i oblik hrane$ PoluteRna ili "oluRvrsta
hrana +dohrana, "oRin!e da se uvodi izeDu Retvrtog i Mestog eseca$ ;asni!i "oRetak Resto
!e "ovezan s odbi!an!e takvih obroka i zato !e& "rea iMl!en!u veQine "edi!atara& "oenuti
uzrast na!"ogodni!i$ Odo!Re& ko!e !e naviklo sao na a!Rine grudi ili cuclu u ustia& ora
nauRiti da "rihvati kaMiRicu$ ;oliko god da !e a!Rino leko idealno u "rvih Mest eseci& "a i
dal!e kao leRni obrok& dodatni unos hrane !e neo"hodan$ #etetu treba veQa koliRina kalori!a
za "oveQani rad iMiQa& kao i drugih ateri!a za n!ihov razvo!& a to znaRi veQu koliRinu gvoNDa&
belanRevina i inerala$ Siste za varen!e "ostiNe odreDeni ste"en zrelosti tako da oNe
dobro svariti "onuDenu hranu$ MeDuti& beba od navrMena Retiri eseca !oM ni!e u stan!u da
"rihvati Rvrstu hranu !er !e za "roces Nvakan!a i gutan!a takve hrane "otreban odreDeni
ste"en neurouskularnog razvo!a$ Nican!e zuba beba "oste"eno uRi kako da uskladi rad
iMiQa za Nvakan!e i gutan!e Rvrste hrane$
1)7
)4$ S ko!o vrsto nairnica treba "oReti dohranuA
Pri "oRetku dohrane "otrebno !e voditi raRuna o nekoliko Rinilaca/ svarl!ivosti hrane&
oguQnosti "o!ave alergi!e& ukusu$$$
Prednost treba dati na!delikatni!i "roizvodia ko!i inialno o"tereQu!u organe za varen!e&
ko!i nisu oguQi alergeni& a beba Qe saa reagovati na odreDene ukuse$ Svi ti "roizvodi
ora!u biti hoogenizovani& t!$ sve Restice ora!u biti iste veliRine& dobro usitn!ene& !er beba
neQe znati da u "oRetku "roguta grudvicu hrane$ ?vo nekoliko vrsta hrane ko!o bi bilo
idealno "oReti dohranu/
VoQe/ !abuka& kruMka
PovrQe/ Margare"a& kro"ir +ne "re Mest eseci,
Iitarice/ "irinRano i kukuruzno braMno
Meso/ "iletina& Quretina +belo eso,& !agn!etina& eso kuniQa
Riba/ list& osliQ ' ali ne "re devet eseci
Sir/ sveNi sir za odo!Re@ industri!ski ili "reraDen kod kuQe tek kasni!e& a zreli sir uz testeninu
ne "re osa eseci
#ohranu treba "oReti vrlo o"rezno i uz veliko str"l!en!e$ Beba Qe gurati hranu na"ol!e kao da
"l!u!e& ali to ni!e zbog nesviDan!a ili odbi!an!a& veQ zato Mto n!en !ezik !oM ni!e navikao na
okretan!e hrane i ne zna dobro da guta& a ora da se navikne i na nov ukus hrane$ %koliko se
"okaNu neke ne"oNel!ne "o!ave "ri unoMen!u nove hrane& kao grRevi u stoaku& neir&
"ovraQan!e& osi"& treba "rekinuti s unoso te nairnice$ % "oRetku ne treba dati detetu viMe
od dve kaMike nove hrane& a toko nedel!e ne treba uvoditi viMe od dve vrste novih nairnica$
#obro !e u alu beleNnicu za"isati Mta !e beba dobila od nove hrane i ko!e koliRine$
)-$ ;ako nauRiti bebu da "rihvati kaMiRicuA
Neretko beba "okazu!e ot"or "rea kaMiRici& ali "osto!i niz "roizvoda Ri!a !e naena u"ravo
"rivikavan!e na drugi naRin hran!en!a$ ObiRno deca "rihvata!u "lastiRne kaMiRice glatkih ivica
ko!e nisu tako krute kao one etalne& ali navikavan!e traNi i odreDeno vree i str"l!en!e$
Nakon do!ke ili eke cucle kaMiRica& a kakva bila& znaRi veliku "roenu$ Beba voli da hvata
sve oko sebe i dobro !o! !e dati drugu kaMiRicu u ruku da se u"ozna s n!o$ #ete se ora
suoRiti s "oteMkoQaa ko!e donosi novi naRin hran!en!a/ ora da nauRi da okreQe hranu
!eziko i da guta$ Vrlo !e vaNno kako unositi detetu kaMiRicu u usta/ kaMiRicu treba zaustaviti
kod usana kako bi beba na svo! naRin ogla nagonski da "osisa deo "onuDene hrane& !er !o!
!e takav naRin hran!en!a uroDen$ Svakakako da u "rvo vree treba izbegavati stavl!an!e cele
kaMiRice u ustaH Ponekad !e koristan trik igre sa kaMiRico "re uvoDen!a dohrane$ 6reba u
odreDeno vree "re uvoDen!a dohrane stavl!ati na kaMiRicu alo strugane !abuke& kako bi
steklo "overen!e u n!u i "oRelo sao da !e stavl!a u usta& kao igraRku$
)8$ 6reba li dete "ustiti da se zabavl!a s hranoA
Svakako$ #iran!e hrane rukaa i igra do"rinose "ozitivno stavu u odnosu "rea hrani$ Sva
Rula deteta aktivira!u se toko obroka/ i ukus i iris uRestvu!u u "rihvatan!u +ili odbi!an!u,
hrane& a o "rivlaRnosti bo!e da i ne govorio$ 7li& dete to ora da oseti i dodiro$ 6o Mto beba
stavl!a ruku u "osudicu s hrano noralna !e "o!ava za ta! uzrast !er tako stiRe "overen!e
"rea hrani ko!a !o! se nudi$
1)#
)3$ ;ada se detetu oNe dati kravl!e lekoA
;ravl!e leko& a kako da !e bioloMki vredna nairnica& "redstavl!a rizik za razvo! alergi!e na
belanRevine kravl!eg leka$ 6o !e razlog Mto se kravl!e leko uvodi u ishranu kra!e "rve
godine Nivota$ Visoki sadrNa!e belanRevina i soli ono o"tereQu!e organe za varen!e
odo!Reta& ali i bubrege$ ;ravl!e leko sadrNi gvoNDe i "uno zasiQenih asnih kiselina +leRna
ast,$ Industri!sko leko sadrNi an!u koliRinu soli& dodati su u neo"hodni vitaini& gvoNDe
i asti bil!nog "orekla s viMe nezasiQenih asnih kiselina i na ta! naRin !e ono znatno bol!e
"rilagoDeno etabolizu i zrelosti odo!Reta$
R7S6 I R7ZVOJ
)($ ;ada se zatvara!u .ontaneleA
;osti glave novoroDenReta nisu srasle& izeDu n!ih "osto!e otvoreni Mavovi& a esto gde se
sasta!u kosti Rine ali otvor ko!i se zove .ontanela$ Velika .ontanela !e eko esto na glavi
do!enReta ko!e ia oblik roba ' na to estu se sasta!u Retiri kosti glave/ dve teene i dve
Reone$ Ova! otvor u "oRetku raste& a kasni!e se san!u!e& zatvara!uQi se u uzrastu od )(
eseci do dve godine$ 7li& vree zatvaran!a velike .ontanele oNe biti razliRito i Resto !e
razlog nedouice roditel!a& a "onekad i lekara$ %koliko glava noralno raste& tada veliRina
.ontanele ni!e "resudna za noralan razvo! deteta$ ;od nekih beba velika .ontanela oNe da
bude zatvorena veQ sa seda eseci& a rast glave sledi svo! noralan rita& dok kod drugih
otvor "osto!i i nakon navrMene druge godine$ Mala .ontanela se nalazi na vrhu delova
zatil!aRnih kosti!u i vaNna !e za o"stetriRara radi odreDivan!a "oloNa!a glave deteta toko
"oroDa!a$ Ona se zatvara oko treQeg eseca$
Bontanela !e ekana !er !e od vezivnog tkiva& a rasto i okoMtavan!e& kao i "ribliNavan!e
Mavova ko!i dele kosti glave& san!u!e se i nesta!e$ Bontanele ia!u dva vrlo vaNna zadatka/
)$ #a!u elastiRnost glavi novoroDenReta ko!e se ora "rilagoditi "rolazu kroz "oroDa!ni kanal&
a toko trudnoQe na skuReni "rostor aterice$
0$ Bontanele ooguQu!u noralan rast ozga ko!i intenzivno raste u "rvi esecia Nivota
tako da se obi glave za "rvih Mest eseci "oveQa za osa do devet centietara& a u drugo!
"olovini "rve godine Retiri do "et centietara +u "roseku& ali vari!aci!e ogu biti znatne,$
=ovorio u noNini ' .ontanele& !er n!ih ia uku"no Rak Mest& ali se Retiri zatvara!u u
"osledn!i esecia trudnoQe$ Ma!ke se Resto "laMe oguQnosti "ovrede u zoni .ontanele Mto
nea nikakvog osnova$ Neiskusna a!ka bo!i se i da dotakne .ontanelu& "ogotovo Mto se kroz
n!u ogu osetiti i "ulsaci!e krvnih Nila& Mto !e "ot"uno noralno$ ;ada odo!Re "laRe& .ontanela
!e na"eta& kada se siri& obiRno !e u nivou okolnih kosti!u& a ako izgubi teRnost ili !e Nedno ' i
neMto is"od tog nivoa$ Bontanele su graDene od Rvrstog& tzv$ .ibroznog tkiva i ogu se dirati&
"rati i ReMl!ati bez ikakvog straha od "ovrede$ Naravno& svaki "ostu"ak s bebo& "a i ova!&
ora biti neNan i obziran$
)5$ ;ada se !avl!a!u grRevi kod odo!Radi i koliko tra!uA
Bolni grRevi u stoaku su vrlo Resta "o!ava kod viMe od -* "osto odo!Radi i obiRno tra!u do
treQeg eseca Nivota& a kod osetl!ive dece i duNe$ Odo!aRki grRevi "oRin!u da se !avl!a!u veQ
kod novoroDenReta& a ogleda!u se neiro i "laRo u veRern!i satia$ 6ra!u oko tri sata i
!avl!a!u se svakog drugog dana& u "roseku tri dana nedel!no$ Za vree tra!an!a grReva
stoak novoroDenReta !e na"eti!i nego obiRno& a dete "ovlaRi noNice "rea stoaku kako bi
san!ilo bolnu na"etost$ %zrok "o!ave odo!aRkih grReva ni!e "ot"uno !asan& ali se "ri"isu!e
nezrelosti organa za varen!e ko!i su dobili vaNan zadatak iskoriMQavan!a unete hrane&
obezbeDivan!a energi!e za organiza kao i hranl!ivih ateri!a "otrebnih za intenzivan rast i
razvo!$ Javl!a!u se nezavisno od naRina ishrane$ Izuzetno retko odo!aRki grRevi ia!u svo!
1)%
izvor u neko "oreeQa!u kao Mto !e alergi!a na belanRevine kravl!eg leka& intoleranci!a
+ne"odnoMl!ivost, na laktozu +leRni MeQer, ili neka druga uroDena greMka$ I"ak& na!ReMQe se
grRevi !avl!a!u zbog nezrelosti sistea za varen!e !er odo!Re u"rkos n!ia dobro na"redu!e i
toko dana izgleda dobro i zdravo$ Iako se na trNiMtu !avl!a!u "roizvodi za ublaNavan!e
grReva& ni!edan od n!ih u "ot"unosti ne siru!e ovo stan!e sve dok grRevi oko treQeg eseca
ne "restanu sai "o sebi$ Testo "oaNe relaksaci!a odo!Reta uz asaNu stoaka u seru
kazal!ke na satu$ 7ko dete izuzetno Nestoko "laRe uz znatni!u nadutost stoaka& lekar Qe
"ro"isati lek u obliku ka"i ili Re"iQa$ % sluRa!u da se grRevi !avl!a!u ne tako ti"iRno kao Mto !e
o"isano& treba isliti i na drugi razlog !avl!an!a grReva& "osebno ako su stolice teRne ili Rak
sadrNe tragove krvi& Mto ni!e retka "o!ava "ri alergi!i na belanRevine kravl!eg leka$ %koliko !e
ova! razlog "osredi "otrebna !e "osebna ishrana$
0*$ ;oliko beba treba da raste u visinu i dobi!a na teNiniA
Rita rasta vrlo se razliku!e od deteta do deteta& ali "osto!e neki "araetri na osnovu ko!ih
"edi!atar "rocen!u!e da li !e razvo! i rast "rieren uzrastu deteta i stalno na"redovan!u$
Svako dete ia svo!u krivul!u rasta i to treba "ratiti$ Rast zavisi od individualnih naslednih
osobina deteta$ Procena rasta "oRin!e od teNine i duNine "ri roDen!u& i ako dete sledi odreDeni
rita& znaRi da rast teRe skladno$ Naravno& "od uslovo da se radi o zdravo& na vree
roDeno detetu$ Na "rier& beba teNine "ri roDen!u od tri kilograa i duNine od -*
centietara& iaQe neMto drugaRi!i rita rasta od one roDene s viMe od Retiri kilograa i duge
-1 centietra$ Pri svako "regledu "edi!atar "rati rast deteta i beleNi "odatke u krivul!u rasta
"rea tri "oenuta erila ' teNina& visina i obi glave$ Po "ravilu bi svako novoroDenRe
oralo "ri roDen!u da dobi!e kn!iNicu u ko!u bi se unosili svi "odaci znaRa!ni za n!egovo
zdravl!e& uz stalno "raQen!e rasta i razvo!a& vakcinisan!a itd$ Na!brNi rast toko celog "erioda
rasta !e u "rvi esecia Nivota$
Rast u visinu toko "rve godine& uz an!e vari!aci!e& ide ovi rito/ "roseRna visina na
roDen!u !e -) c +devo!Rice -* c& deRaci -0 c,$ 6oko "rva dva eseca beba naraste oko
( c& zati izeDu tri i seda eseci svakih 1* dana "oraste 0 c& a od osa eseci do
kra!a "rve godine ) c eseRno$ ZnaRi& u uzrastu od tri eseca visina +duNina ' eri se
leNeQi, iznosi 8*'80 c& sa Mest eseci 88'8( c& a s navrMenih godinu dana 38'3( c$
6eNina ' Beba udvostruRi teNinu ko!u !e ialo "ri roDen!u u uzrastu od oko "et eseci +deca
na veMtaRko! ishrani obiRno rani!e udvostruRe svo!u teNinu !er nea!u "rirodnu regulaci!u
a"etita kao ona na "rirodno! ishrani,$ Nakon .izioloMkog "ada na teNini u "rvi dania Nivota
ko!a iznosi do deset "osto& sredn!i dnevni "orast na teNini iznosi 0-'1* graa do tri eseca&
0*'0- grana od tri do Mest eseci& )-'0* graa od Mest do devet eseci i )*')- graa od
devet eseci do kra!a "rve godine$ % "rvi esecia treba eriti dete svaki dan u isto
vree "re hran!en!a& a kasni!e svaki esec$
Obi glave "ri roDen!u !e 14'18 c& zavisno od "ola$ S navrMena tri eseca iznosi 15'4) c&
u doba od Mest eseci 41'44 c +"roseRno,& a s navrMenih godinu dana 48'4( c$ Vari!aci!e
zavise od nasleDa i konstituci!e i& naravno& od "ola ' deRaci ia!u veQi obi nego devo!Rice$
0)$ ;ada niRu "rvi zubiA
Nican!e leRnih zuba +"rva dentaci!a, obiRno se dogaDa oko Mestog eseca& ali "rvi zub oNe
niknuti rano& veQ s tri eseca& a dogaDa se i da dete doReka "rvi roDendan bez i!ednog zuba '
zavisno od nasleDenog rita razvo!a$ VeQina odo!Radi dobi!e "rvi leRni zub u uzrastu od
Retiri do osa eseci$ %ku"an bro! leRnih zuba !e 0* ' )* u gorn!o! i )* u don!o! vilici$ Iako
doba nican!a leRnih zuba oNe znatno da varira& naRin nican!a obiRno sledi odreDena
"ravila& iako i tu oNe biti odstu"an!a$ MleRni zubi niRu ovi redo/
Prvi niRu don!i sredn!i sekutiQi +tri do Mest eseci,$ Slede ih gorn!i sredn!i sekutiQi +"et do
seda eseci,$ Poto niRu gorn!i "ostraniRni +lateralni, sekutiQi +<dvo!ke<,& a iza n!ih don!i
11)
"ostraniRni sekutiQi +Mest do )0 eseci,$ % "roseku se bro! zuba raRuna na ova! naRin bro!
eseci inus Mest +)0 eseci ' 8 b 8 zuba,& t!$ dete u uzrastu od )0 eseci "roseRno ia
Mest zuba$ Prvi sekutiQi +"reolari, niRu u uzrastu od )0 do )( eseci& slede ih oRn!aci +don!i i
gorn!i, ' od )( do 04 eseca$ Posledn!i niRu kutn!aci +olari, ' od 04 do 1* eseci$ Ovakav
redosled nican!a leRnih zuba !e na!ReMQi& ali "osto!e i znatna odstu"an!a$
00$ ;ako ublaNiti bol ko!u "riRin!ava nican!e zuba
PonaMan!e bebe ko!e "rati nican!e "rvih zuba oNe znatno da oscilira$ Neka deca "okazu!u
izrazit neir dok druga ia!u an!e teMkoQe$ Verovatno se viMe radi o nelagodnosti nego
!aRe bolu$ Vidl!ivo !e da su desni nateRene& luRi se viMe bala$ Meko kr"ico naoReno u
hladnu vodu desni se ogu neNno asirati$ #ete sve stavl!a u usta i dobro u !e dati
"osebne "rstenove od ekane "lastike ko!i se "rethodno rashlade u .riNideru$ #ete tako sao
asira desni& a hladni dodir san!u!e oseQa! bola$ Potrebno !e stalno brisati eko kr"ico
bradu i usta& !er obilno balavl!en!e oMteQu!e koNu i znatno !e nadraNu!e tako da se oNe !aviti
u"ala oko usta& Mto ooguQava razvo! gl!ivica na to "odruR!u$ #obro !e i toko noQi staviti
"od detetovu glavicu tkaninu ko!a dobro u"i!a teRnost +ekani .rotir& gazu& ekanu "auRnu
"elenu ili sliRno,$ 7ko !e bol !ak i beba neirna& oNe se "rieniti analgetik na bazi
"aracetaola$ Posto!e i s"eci.iRne kree ko!e se stavl!a!u na desni& kao i "re"arati na bazi
"rirodnih balzaa$
01$ ;ada beba "oRin!e da "uziA
Puzan!e !e razdobl!e u razvo!u otorike ko!e se !avl!a u doba od osa do )) eseci& nakon
Mto !e dete "oRelo saostalno da sedi$ Oslan!an!e na dlanove i kolena ono se kreQe
RetveronoMke$ Radi se o znaRa!no dostignuQu u razvo!u$ Iako veQina dece sledi odreDeni
rita& svako dete "o!edinaRno sledi svo! naRin rasta i razvo!a$ Ia dece ko!a "oRin!u da "uze
"re osa i kasni!e od )) eseci& kao i onih ko!a iz sedeQeg "relaze odah u us"ravni stav i
tako "reskaRu razvo!nu .azu "uzan!a$ I naRin "uzan!a se vrlo razliku!e od deteta do deteta/
neka deca "uNu uz glavni oslon na laktove& druga zauzia!u "oloNa! edvediQa oslan!a!uQi se
na dlanove i sto"ala +uesto na kolena,$ Ia i onih ko!a osta!u u sedeQe "oloNa!u i kreQu se
savi!an!e i is"ruNan!e nogu$ VaNno !e da do!enRe u"otrebl!ava obe ruke i noge$ Na "rier&
!edna noga ne se biti stalno savi!ena& a druga na"eta i is"ruNena$
04$ ;ada dete "oRin!e da izgovara "rve reRi sa znaRen!eA
;ra!e "rve godine dete "oRin!e da izgovara "rve reRi$ Ponekad roditel!i navode i znatno
rani!e izgovaran!e "o!edinih reRi& ali obiRno se radi o sluRa!no izgovoru slogova u .azi
brbl!an!a$ Prve reRi su osnova "oste"enog "rocesa uRen!a govora$ % uzrastu od Mest eseci
beba "onavl!a slogove ko!i zvuRe kao <ba'ba<& <da'da<& <ta'ta<& ali one se ne odnose na
Rlanove n!egove "orodice ' radi se o razvo!no! .azi$ Sa osa'devet eseci dete razue
!ednostavne naredbe ' <uzi lo"tu<& <da! auto< i sliRno$ Za"ravo& razuevan!e govora !e
vaNna .aza u uRen!u !er izgovaran!e reRi sledi razvo! oNdanih struktura$ =ovor !e
ko"likovana otorika gde rad niza iMiQa ora biti usklaDen s entalni ste"eno
razvo!a$ Prve reRi su obiRno <aa<& <tata<& <"a"a<$$$ Radi se o !ednostavni reRia ko!e
dete lako izgovara& a Resto ih Ru!e i "onavl!a$ ;ada kaNe <tata<& "okazaQe da se ta reR odnosi
na oca& a da to ni!e autoatsko izgovoran!e sloga$ =ovor se stalno obogaQu!e novi reRia i
u uzrastu od )( do 04 eseca dete izgovara oko -* reRi& razue tuD govor& sastavl!a
!ednostavne reRenice od dve reRi& a nakon druge godine reRenice "osta!u duNe i dete ovladava
s oko )** reRi$ Rita razvo!a govora ni!e !ednak za svu decu$ Roditel!i ne treba da u"oreDu!u
svo!e dete s vrMn!acia ko!i govore viMe$ Vrlo !e vaNno da dete razue govor& Mto znaRi da
dobro Ru!e$ %koliko do dve godine ne "okazu!e znaRa!ni!i na"redak u razvo!u govora i sluNi se
gestovia +ruko "okazu!e Mta Neli,& "otrebno !e uRiniti odreDene "reglede kako bi se
iskl!uRio oguQi "oreeQa! u razvo!u govora$ Pre svega treba is"itati sluh +i znatno rani!e ako
se "osun!a na oguQe odstu"an!e, i celoku"ni neurootorni razvo!$
111
0-$ #a li beba se da se stavl!a u MetalicuA
VeQina "edi!atara reQi Qe <ne<& i to s "ravo$ %"otreba Metalice oNe uticati na "rirodni sled
razvo!a otorike$ % Metalici dete se& oslan!a!uQi se na vrhove noNnih "rsti!u& vrlo brzo i lako
kreQe$ Na ta! naRin san!u!e se "rirodna stiulaci!a deteta u usva!an!u ravnoteNe i "rvih
saostalnih koraka$ Osi toga& Metalica ooguQava detetu zauzian!e ne"rirodnog "oloNa!a/
"ritiska kukove i "risil!ava ga da hoda na vrhovia "rsti!u$ Setalica eventualno oNe "osluNiti
u .azi kada se dete dobro odrNava na nogaa i "ravi saostalne korake "a dete hoda!uQi
"okreQe Metalicu$ 6o i nisu Metalice& nego tzv$ <babF \alker< na"rave na Retiri toRka s
naslono za ruke& iz ko!ih se ne oNe "revrnuti$
08$ % ko uzrastu dete "oRin!e saostalno da hodaA
OdrNavan!e ravnoteNe u us"ravno "oloNa!u !e "reduslov za "ravl!en!e "rvih koraka& Mto se
obiRno dogaDa u "eriodu od )* do )4 eseci$ Saostalno hodan!u "rethode dve kl!uRne
taRke razvo!a& a to su saostalno seden!e i RetvoronoNni stav& odnosno "uzan!e$ Beba
saostalno sedi sa Mest do seda eseci& a "oRin!e da "uzi s osa do deset eseci$ SledeQa
.aza !e us"ravl!an!e$ %z oslon na kolena& nakon niza "okuMa!a& dete us"eva da doDe u sto!eQi
stav& a "oto hoda uz "ridrNavan!e za obe ruke& sa )0')4 eseci& i konaRno se oslobaDa i
hoda saostalno$ Osnovno !e da roditel!i zna!u kako razvo! otorike sledi liRni rita svakog
deteta i ne se se ni na ko!i naRin .orsirati ' dete Qe stati na noge kad "ostigne tu taRku
razvo!a& a ne "re$ 7ko dete ne sledi kl!uRne taRke razvo!a kako !e izneto& beskorisno !e i
o"asno stiulisati ga "reterano/ "reResto "ostavl!an!e deta na noge ko!e !oM nisu u stan!u da
drNe n!egovu teNinu oNe biti o"asno za kolena i "otkolenice$
03$ % ko uzrastu se ogu skinuti "eleneA
#ete sa )('04 eseca "ostiNe ka"acitet okraQne beMike i kontrolu ehanizaa ko!i su bitni
za "raNn!en!e organa$ Na!bol!i znak ko!i ukazu!e na sazrevan!e ovog ehaniza !e ta! da
noQu dete osta!e suvo& ili bar veQi deo noQi$ 7ko se to dogaDa& znaRi da !e dete s"reno na
"rivikavan!e na noMu$ PoReti rani!e ova! "roces bilo bi beskorisno$ Za"ravo& dete ora da
"ostigne odreDeni ste"en razvo!a "otrebnog za kontrolu s.inktera& t!$ "osebnih iMiQa ko!i se
otvara!u i zatvara!u "od utica!e vol!e& kako okraQne beMike tako i creva +analni s.inkter,$
Rani!i "okuMa!i kontrole s.inktera su svo!evrsni <dril< ' dete sedi na noMi ne zna!uQi Mta se od
n!ega oReku!e$ I kada dete us"ostavi kontrolu s.inktera& "roces "rivikavan!a na "osudu teRe
"oste"eno "a ne treba .orsirati skidan!e "elena dan!u i "onovno stavl!an!e noQu$ Borsiran!e
kontrole s.inktera oNe dovesti do "oreeQa!a uz "osledico znatno kasni!eg skidan!a "elena
nego Mto bi to usledilo "oMtovan!e noralnog rita razvo!a$ %z kontrolu s.inktera& osi
ehanizaa ko!i znaRe odreDenu neuroloMku zrelost i us"ostavl!an!e re.leksnih ehanizaa&
dete ora da "ostigne i "siholoMku zrelost ' da ue da iitira svo!u okolinu& da <bude veliko<&
kako bi us"elo da usvo!i kontrolu ovih .izioloMkih ehanizaa$ Vrlo !e vaNno ne kaNn!avati
dete ako se dogodi <nezgoda<$
V7;9IN?
0($ ;ada odo!Re treba vakcinisatiA
Posto!e "re"oruke Svetske zdravstvene organizaci!e o "revenci!i zaraznih bolesti& a tu !e na
"rvo estu vakcinisan!e$ Svaka drNava donosi "ro"ise o vakcinisan!u zavisno od uslova
Nivota stanovniMtva i e"ideioloMke situaci!e$ Vakcinisan!e oNeo "odeliti na dve osnovne
gru"e/
)$ Obavezno vakcinisan!e u odreDeno Nivotno dobu +kalendar vakcinisan!a,
0$ Vakcinisan!e ko!e se "re"oruRu!e& ali ni!e obavezno
112
Na "rier& vakcinisan!e "rotiv tuberkuloze u naMo! zel!i !e obavezno& dok u veQini evro"skih
zeal!a i S7# ni!e$ ;od nas su obavezne ove vakcine/
> novoroDenRe/ B9= vakcinu treQeg dana Nivota
> odo!Re/ #i'6e'Per ' vakcina "rotiv di.teri!e& velikog kaMl!a& tetnusa i deR!e "aralize u
razacia od esec i "o do dva$ Vakcina se da!e u tri doze kao in!ekci!a u glutealnu regi!u
+s"ol!ni gorn!i kvadrant guze& <debelo eso<,& a "olio +vakcina "rotiv deR!e "aralize, u usta$
Revakcinaci!a& t!$ "onovl!eno vakcinisan!e& obavl!a se godinu dana nakon "osledn!e doze +u
drugo! godini,& ali sao !edna doza& a drugo "onavl!an!&e t!$ druga revakcinaci!a& u Retvrto!
godini& takoDe !edna doza$
;od nas !e !oM obavezno vakcinisan!e "rotiv bogin!a& zauMaka i rubeole$ 6estiran!e us"eMnog
vakcinisan!a "rotiv tuberkulobe +B9=, se vrMi tzv$ PP# testo ' tanko iglico na unutraMn!o!
strani leve "odlaktice i rezultat se oRitava nakon tri dana$ #ovakcinisan!e #i'6e'Per i Polio vrMi
se u "rvo i oso razredu osnovne Mkole& a "onovno testiran!e ' PP#& eventualno B9=
vakcine +ako !e rezultat negativan, u drugo i sedo razredu osnovne Mkole$ Vakcinisan!e
"rotiv zarazne Nutice ti"a B +he"atitis B, obavezno !e u Mesto razredu +tri doze ' "rve dve s
razako od tri eseca& a treQa nakon godinu dana,& a u neki evro"ski zel!aa u "rvo!
godini Nivota$
05$ MoNe li vakcinisan!e biti o"asnoA
Vakcinisan!e se u organiza unose oslabl!ene bakteri!e& odnosno n!ihovi antigeni
+belanRevine ko!e izaziva!u stvaran!e antitela,& oslabl!eni virus ko!i neQe izazvati bolest& ali Qe
"odstaQi stvaran!e antitela na ta! virus +n"r$ bogin!e,$ Posto!e i "osebno "roizvedene vakcine
ko!a ne sadrNe virus& ali ia!u tzv$ antigena svo!stva "o"ut virusa& i organiza na n!ih stvara
antitela +n"r$ vakcina "rotiv he"atitisa B ' ?ngeriG B,$ Vakcinisan!e se izaziva ne"rietna
<ala bolest< ko!a kod veQine vakcinisanih "roDe neza"aNeno ili sa ali otoko na estu
uboda& kratkotra!ni "oviMen!e te"erature +"osebno odo!Rad,& ali to su noralne reakci!e$
NedonoMRad se ogu noralno vakcinisati& ali treba "riRekati odreDenu zrelost uz "raQen!e
bebinog razvo!a "a se zato vakcinisan!e odlaNe za uzrast od Mest eseci i viMe$ #a bi se
"ristu"ilo vakcinisan!u& dete ora biti zdravo& a od "releNanog gri"a ili teNe virusne bolesti
+n"r$ ovRi!ih bogin!a, ora "roQi esec i "o do dva kako bi se ogla uraditi vakcinaci!a$
NadleNni "edi!atar& vodeQi raRuna o svi relevantni Rin!enicaa& doneQe odluku o vreenu i
naRinu vakcinisan!a za svako dete "osebno$
1*$Sta treba uRiniti ako dete dobi!e "rolivA
Proliv "o svo!o! de.inici!i znaRi uRestale stolice& teRne ili "oluteRne$ 6reba znati da "roliv ne
znaRi uvek in.ekci!u& veQ u uzroci ogu biti vrlo razliRiti$ Osi in.ekci!e virusia ili
bakteri!aa& i neke vrste hrane& "osebno "ri ne"odnoMl!ivosti ili alergi!i& ogu izazvati "roliv$
Proliv izaziva "oreeQa! .unkci!e creva ' "rolaz crevnog sadrNa!a !e ubrzan +brza "eristaltika,&
a "osledica !e slabi!a resor"ci!a vode Mto dovodi do gubitka teRnosti iz tela& ali i enerala i
hranl!ivih ateri!a$ Sluznica creva regu!e u"alo "a stolica oNe da sadrNi i sluz& a reDe& kod
teNih in.ekci!a u stolici se oNe naQi i krv$ Bro! stolica oNe znatno varirati& od Retiri do "et
dnevno "a i viMe$ 6ada treba uRiniti sledeQe/ izeriti te"erturu i videti ia li beba i druge
is"toe bolesti kao Mto su neir& "laR& "ovraQan!e& znakovi "rehlade i dr$ Pravilo !e da se
dete ne se izgladn!ivati ako ia "roliv$ Osnovna !e nadoknada teRnosti sa sadrNa!e
inerala +ogu se dobiti gotovi "re"arati u a"oteci ili "ak "raMak ko!i Qe a!ka "ri"reiti "o
"riloNeno u"utstvu,$ Ponekad& ako "roliv ni!e "reviMe uRestao& dovol!no !e dati sao dosta
teRnosti ' lagani Ra! +voQni& vrlo blago zaslaDen ' "ola kaMiRice na )** l,$ Stari!e odo!Retu
se oNe dati i razblaNeni voQni sok bez dodatka MeQera +na!bol!e od !abuke,$ :rana ne se da
sadrNi asti$ #obro !e detetu dati neasne "ileQe su"e& "ire od Margare"e& iksanog belog
"ileQeg esa i "irinRa& a laDe odo!Retu "osebne industri!ske "roizvode ko!i zaen!u!u
leko& dok se "roliv ne siri& a "oto se "onovo "oste"eno uvodi noralna hrana$ ;od alih
beba ko!e sisa!u ne treba "rekidati do!en!e& !er dete treba da dobi!e Mto viMe teRnosti$ 7ko
113
stolica sadrNi krv i sluz& a "roliv "otra!e duNe& uz te"eraturu& treba se "osavetovati s
lekaro ko!i Qe na"raviti i neke ikrobioloMke analize$ %koliko se "roliv !avl!a nakon uzian!a
odreDene vrste hrane& na!verovatni!e se radi o "reosetl!ivosti na odreDene "roteine +kravl!eg
leka& leRnih "roizvoda i !a!a, i a!ka Qe orati da izbegava tu hranu !er ti "roteini ogu
"relaziti i u a!Rino leko$ Pedi!atar gastroenterolog Qe "ostaviti konaRnu di!agnozu i odrediti
odgovara!uQi naRin ishrane$
3.1.2. 9ocek bebe
3.1.2.1. *redjenje decje sobe

%tvari u bebinoj sobi treba tako rasporediti da vam uvek budu pri ruci
Bebina soba !e esto u ko!e ce ona narednih eseci "rovoditi na!vise vreena$ Zato !e
veoa bitno da ta! "rostor bude ured!en sa "osebno "azn!o$ Soba ora da bude dobro
osvetl!ena& da se redovno "rovetrava& cisti& a stvari treba ras"orediti tako da va uvek budu
"ri ruci$ Pre"orucl!ivo !e da u "rvi esecia aa +a i tata, budu u isto! sobi sa
novorod!enceto& kako bi ogli da "rati sve sto se desava i da blagovreeno odreagu!u$
;oodica ili oraric za bebine stvari& krevetac& sto za "re"ovi!an!e ras"oredite u zavisnosti
od "rostora ko!i va !e na ras"olagan!u& ali vodite racuna o sledece/ krevetac i sto za
"re"ovi!an!e ne se!u biti blizu "rozora& na "roa!i ili "reblizu gre!nog tela +gre!alica& 67 "ec&
radi!ator,& koodica treba da bude "rostrana i .unkcionalna kako bi u& i na n!u stale sve stvari
ko!e cete koristiti u toku dana i noci +sigurno nekoliko eseci,$ ;revetac treba da bude
okrenut tako da bebi nikada ne ide sunce u oci$ O"tialna te"eratura sobe !e 00 ste"ena& a
"rvih dana kada beba dod!e iz "orodilista oze da bude i do 04 ste"ena$ Vazduh u toku zie
oze da bude dosta suv i zato na gre!na tela treba stavl!ati "osudu sa vodo ili vlaznu
"elenu$ Nikada ne ostavl!a!te ukl!ucenu gre!alicu i bebu sau u sobi$ % toku cele noci oze
da bude ukl!ucena stona la"a& ali ne treba da bude okrenuta u bebino "ravcu$ :igi!ena
bebine sobe se ora redovno odrzavati& ali to radite kada !e ona u drugo! "rostori!i$ ;oristite
vlaznu kr"u ili usisivac$ Sobu svakodnevno "rovetrava!te$ % ziski dania dovol!no !e i "et
inuta& a u "rolece i leto& vise "uta u toku dana ili drziti otvoren "rozor& ali tako da beba bude
zasticena od "roa!e ili vetra$ Nikada& ali zaista nikada& neo!te "usiti u bebino! sobi i ne
dozvolite nikoe da ulazi sa cigareto u n!en ali ra!& "a akar to bilo i <na sekundu<$ #$
7leksic
3.1.2.2. Bebina soba
Ona je malo carstvo u kojoj ce vas princ ili princeza provoditi najvise vremena
nekoliko prvih meseci zivota
Bebina soba !e esto u ko!e ce ona narednih eseci "rovoditi na!vise vreena$ Zato !e
veoa bitno da ta! "rostor bude ured!en sa "osebno "azn!o$ Soba ora da bude dobro
osvetl!ena& da se redovno "rovetrava& cisti& a stvari treba ras"orediti tako da va uvek budu
"ri ruci$ Pre"orucl!ivo !e da u "rvi esecia aa +a i tata, budu u isto! sobi sa
novorod!enceto& kako bi ogli da "rati sve sto se desava i da blagovreeno odreagu!u$
;oodica ili oraric za bebine stvari& krevetac& sto za "re"ovi!an!e ras"oredite u zavisnosti
od "rostora ko!i va !e na ras"olagan!u& ali vodite racuna o sledece/ krevetac i sto za
"re"ovi!an!e ne se!u biti blizu "rozora& na "roa!i ili "reblizu gre!nog tela +gre!alica& 67 "ec&
radi!ator,& koodica treba da bude "rostrana i .unkcionalna kako bi u& i na n!u stale sve stvari
ko!e cete koristiti u toku dana i noci +sigurno nekoliko eseci,$ ;revetac treba da bude
11
okrenut tako da bebi nikada ne ide sunce u oci$ O"tialna te"eratura sobe !e 00 ste"ena& a
"rvih dana kada beba dod!e iz "orodilista oze da bude i do 04 ste"ena$ Vazduh u toku zie
oze da bude dosta suv i zato na gre!na tela treba stavl!ati "osudu sa vodo ili vlaznu
"elenu$ Nikada ne ostavl!a!te ukl!ucenu gre!alicu i bebu sau u sobi$ % toku cele noci oze
da bude ukl!ucena stona la"a& ali ne treba da bude okrenuta u bebino "ravcu$ E"ESve
ora da bude cisto :igi!ena bebine sobe se ora redovno odrzavati& ali to radite kada !e ona
u drugo! "rostori!i$ ;oristite vlaznu kr"u ili usisivac$ Sobu svakodnevno "rovetrava!te$ %
ziski dania dovol!no !e i "et inuta& a u "rolece i leto& vise "uta u toku dana ili drziti
otvoren "rozor& ali tako da beba bude zasticena od "roa!e ili vetra$ Bebine stvari +"elene&
svedske "elene& benkice& "ostel!inu& "eskire, treba "eglati$ Bebin "ribor za !elo +.lasice& cucle&
laze& kasicica, treba otkuvavati svakog dana$ Bebe ogu iati i "o nekoliko stolica u toku
dana$ Svaki "ut kada se ukaki treba !e o"rati lako vodo +ili obrisati vlazno
araico, i "re"oviti !e$ Nikada& ali zaista nikada neo!te "usiti u bebino! sobi i ne
dozvolite nikoe da ulazi sa cigareto u n!en ali ra!& "a akar to bilo i <na sekundu<$ Pre
uzian!a bebe uvek o"erite ruke i insistira!te da i drugi +bake& deke& rod!aci& "ri!atel!i, to isto
rade$ Ne dozvolite da !e tih "rvih dana l!ube& "osebno ne <vlazno<& ili l!udi sa brado$ Bebe su
ale i osetl!ive& a l!udi ko!i va dolaze u "osetu treba da se "rilagode vase i bebino ritu
i da "ostu!u vase navike i zahteve$ #$ 7leksic
3.1.2.3. +pisak stvari potrebni) za bebu

Bez obzira da li zele unapred da kupuju ili ne, roditelji bi trebalo bar da naprave
spisak najneophodnijih stvari za bebu
Mnogi roditel!i ne zele una"red& dok se beba ne rodi& da ku"u!u o"reu$ % to sluca!u bi
trebalo bar na"raviti s"isak na!neo"hodni!ih stvari za novorod!ence$ SPIS7; na!neo"hodni!ih
stvari za bebu za "rve dane kod kuce/ 7, ' krevetac +0'1 "ostel!ine& ogradica& usea za
dusek& cebence& .rotir, ' kadica +"eskiri& sa"on za ku"an!eili sa"un& "osuda za is"iran!e
bebe& teroetar za vodu, ' oraric za bebine stvari ' sto za "re"ovi!an!e ' sobni
teroetar ' nocna la"a ' susilica za "elene B, ' "elene "aucne +8*'3* koada, '
svedske "elene +0*'0- koada, ' benkice tan!e +-')* koada, ' benkice debl!e +-')*
koada, ' ka"ice +1'- koada, ' .lasice +0 koada, ' kasicica +"lasticna, ' cucla'laza ' sud
za otkuvavan!e .lasica& cucli ' sta"ici za usi& nos ' vlazne araice ' akazice za nokte 9, '
kuti!a vestackog leka +za svaki sluca!, ' soda bikarbona +za ciscen!e !ezika, ' sterilna gaza '
"avloviceva ast ' 7# ka"i
3.1.3. <s7rana bebe
3.1.3.1. +ta je kolostrum?
+ekoliko saveta
Prvo a!cino leko nasta!e vec nakon 04 sata od "orod!a!a i naziva se kolostru$ =usto !e&
zuckaste bo!e i ia izuzetno visoke nutritivne vrednosti$
<Sve ono sto detetu nedosta!e u oentu rod!en!a& nalazi se u kolostruu$ Za n!ega
ozeo reci da !e tecni iunitet i !edan ko"leksni s"o! ko!i "redstavl!a .aktore rasta i
sazrevan!a$ Ne zaboravite& dete nikada tako brzo ne raste kao u "rvi dania i esecia$
11!
6a! gusti substrat koga nea vise od 1*& aksialno )0* l dnevno& odnosno 4* l u
"roseku& sadrzi nostvo zivih celi!a& iunoglobulina& svih ogucih antitela ko!a stite bebu od
losih uzrocnika& kao sto su bakteri!e& virusi& gl!ivice$ Nea zivog ikrostvora ko!i bi ogao da
ugrozi bebu& a da ona nea zastitu u a!cino leku$ Zato !e vazno da bebe i ae od
"rvog dana budu za!edno u "orodilistu i da se "o "rekidu <crvene< veze +sto se odnosi na
"resecan!e "u"canika,& us"ostavi <bela< veza ko!a tra!e do kra!a trece godine +isli se na
"eriod kada dete ne bi trebalo da se razdva!a od a!ke,$
% "rvih "et dana leko "ocin!e da se luci i n!egova kolicina !e vari!abilna$ Mnogi kazu <!os ni!e
krenulo<& a u stvari luci se tih 4*' -* l kolostrua& sto !e sasvi dovol!no$ Jer& to !e "eriod
"ri"ree za hran!en!e zreli leko ko!e ce doci$ 7ko beba bezbro! "uta u tih "rvih "et dana
hvata do!ku nivo "rolaktina ce dostici nivo ko!i stvara leko$ Znaci& ci se "roeskol!i& ne
treba cekati da se "robudi& stavl!a !o! se do!ka u usta$ Mozda ce se !aviti "roble& "ogotovo
sa sicusni bebaa& ko!e dugo s"ava!u i ko!e treba buditi$ Roditel!i su zadovol!ni& ali beba ne
radi ono sto !e vazno u to trenutku ' ne uzia sav kolostru i ne stvara leko za ishranu
ko!a ce nastu"iti nakon - dana$
Nakon kolostrua krece bistro ili "relazno leko gde !os uvek ia eleenata kolostrua& a
iza toga tzv$ zrelo leko ko!e ia drugaci!i sastav asnoce& belancevina& ugl!enih hidrata&
iduci od !utra ka veceri$ 6o nisu velike vari!aci!e& ali ih ia& a zavise i od uzrasta odo!ceta$<
#a li oze da se dogodi da a!ka nea dovol!no leka& kao sto se cesto cu!eA
<;ao i "ocetak lucen!a& individualna !e i lecnost$ ;olicina leka varira& ali recenica/ <Nea
dovol!no< ' a"solutno ne znaci nesto sto treba da liitira do!en!e$ #o!ka !e ziv organ& stvorice
onoliko koliko se od n!e trazi$ Posto!e divni "rirodni regulatori& a to su/ "ot"uno "rirodno
"razn!en!e do!ke i cesto do!en!e$ Svaki dodir bebinih usana& svako hvatan!e bradavice& "odize
nivo "rolaktina ko!i stvara leko$
Ma!ka ne se da se us"anici& a !os an!e edicinari "a da "re"oruce ada"tirano leko$
Bakticki& krene se sa odbi!an!e bebe od do!ke i "re nego sto !e ucvrstila re.lekse sisan!a$ Sa
nekia se to radi !os u "orodilistu& cak 0-C beba ko!e ne sisa!u odbi!eno !e u "rvi dania$
Posto!i nesto sto se zove <kriza do!en!a<& i nastu"a u 0$ ili 1$ esecu$ Beba "lace& aa vidi
da su !o! do!ke "razne& i nasta!e "aklena atos.era$ Iskusan lekar treba da siri situaci!u i
lado! ai ob!asni zakon "onude i "otrazn!e$ Sto !e "otrazn!a veca& "onuda ce biti bol!a$
;rizu treba "revladati& a za to !e "otrebno da cela atos.era u kuci bude irna$<
#a li "osto!i tzv$ slabo lekoA
<Posto!i zabluda "o "itan!u kvaliteta leka& "ogotovo kod "relaska na zrelo& !er ono "osta!e
"rovidni!e$ Ma!cino leko ia idealan odnos belancevina& ugl!enih hidrata& asti&
oligoinerala& vitaina& gvozd!a$ Recio& anei!a !e kod do!enih beba daleko red!a& !er !e
iskoristl!ivost gvozd!a +iz ainog leka, i do -*C$ Nea ni!edne .orule& iako na n!o! "ise
da !e gvozd!e obogacena& da !e iskoristl!ivost veca od )0C$
Ma!cino leko ne oze da bude slabo& sao !e vari!abilno "itan!e kolicine ko!u sai
stvarao$<
Neretko se dogad!a da su uvucene bradavice razlog za odusta!an!e od do!en!a$ #a li !e to
o"ravdana odlukaA
<Priliko do!en!a ni!e kl!ucna bradavica& vec hvatan!e areole& sed!eg kruga oko bradavice na
ci!e se rubu nalaze lecna "rosiren!a$ Bebina usta treba da budu sto "uni!a do!ke da bi&
stvara!uci negativni "ritisak u n!ia& leko "ocelo da tece iz tih cisterni& "rosiren!a na rubu$
11$
Mlade ae cesto kazu/ <Nea cie da do!i<$ Naravno da ia!u$ Posto!e i odred!ena
"oagala& ali ako se "o!ave i ragade& znaci da aa ne do!i u dobro "oloza!u$ #a bi
uhvatila sto vise tog sed!eg kruga beba treba da bude "olu"odignuta& a bradavica se
userava +ravna se ka bebino nosu& odnosno "rea gorn!e ne"cu$,<
;o!i !e na!"ogodni!i nacin za izlazavan!eA
<Ja sa "ristalica rucnog& "ravilnog izlazavan!a& !er !e tada ostecen!e bradavice na!an!e& a
i ne oze se iati isti oseca! kao "reko "u"ica ko!e su sku"e$ Nikako ne treba raditi grubu
asazu do!ke& stiskati ih u skladu s ono "oznato <leko se zgrusalo& "a ga treba razbiti$<
6o !e "ogresno& !er se tako narusava n!ena nezna struktura& dolazi do "ucan!a kesica sa
leko& ono se izliva u okolinu& "ravi u"alu i tako nasta!e astitis$
7ko se !avi velika navala leka& "reko "elene ili kr"e stavl!a se led ko!i ne se da se drzi
duze od )- inuta& a "red sao do!en!e i to"li oblozi da bi se lecni kanalici o"ustili i leko
krenulo$ Na ta! nacin se us"ostavl!a regulaci!a& !er ako bi se a!ke nogo izlazavale to bi
uticalo na "ovecano stvaran!e leka$ 9i beba o!aca& ona ce tu vecu kolicinu saa da
savlada$<
7ko a!ke ora!u da da!u svo!e leko bebaa na "osredan nacin& kako se ono na!bol!e
cuvaA
<Zgodne su "lasticne "osudice& "ogotovo one sterilisane$ Mi cak "re"orucu!eo one ko!e se
koriste za urinokulturu& !er ia!u i "oklo"ac$ 6o leko se cuva u dubini .rizidera& ne u vratia
i oze da sto!i 30 sata$ Moze i da se zarzava +duboko zarznuto oze da sto!i 1 do 4
eseca,$ Nikada se ne gre!e na "lotni& niti se "rokuvava vec se& zbog zivih celi!a i drugih
zastitnih ateri!a ko!e ne zelio da unistio& zagreva u to"lo! vodi$<
;ako da budeo sigurni da !e beba dovol!no !elaA
<=ledaceo vlaznost bebinih ustasca& a ona beba ko!a !e dovol!no sisala& okrice - do 8 "uta
u toku dana& stolica ce biti le"o .orirana& zlatnozute bo!e& ada neke bebe nece iati stolicu
svaki dan& "ogotovo u 0$ esecu$ Prica o zeleno! stolici kao <stolici gladi< !e !edna od .aa$
Ona ko!a nea nikakav sadrza!& vec sao koncice i lici na zabokrecinu& to !e stolica gladi$ 7ko
!e dobro .orirana i alo !e zelenkasta& to znaci da !e oksidisala i da su zute bo!e bilirubina
"resle u biliverdin ' zelenu bo!u$<
#a li treba insistirati na uobrocavan!u bebeA
<Beba ce se saa uobrociti$ Insistiran!e na toe oze da stvori nervozu i kod ae i kod
deteta$ Ia dana kada beba cesce trazi leko& ozda zbog "roblea sa nican!e zubica ili
sa crevia$ Suvise !e rano u ti "rvi esecia naetati !o! rita$ ;ada bude bila !aca&
beba saa nece traziti da sisa& "ogotovo kada bude "ocela da dobi!a drugu hranu& sto ce biti
"osle 8$ eseca$ Ne bih lako iskl!ucila ni nocni "odo!& "ogotovo kod beba ko!e su sicusni!e i
slabi!e na"redu!u$ Neka uzia!u svo! obrok i nocu kada ia vise "rolaktina& vise leka a i
irni!a !e atos.era$<
Voda' da ili neA
Bebi ko!a se do!i ni!e "otrebno davati vodu& se u sluca!evia bolesti& te"erature& "roliva ili
u izuzetno to"li dania$ Ma!cino leko ia na!an!u gustinu od svih drugih hrana i davati
detetu vodu na silu& "reko .lasice& oze da dovede do odbi!an!a ili sindroa ko!i !e "oznat
kao <kon.uzi!a bradavice< +ni"le con.usion,$
117
;ada beba dobi!e hranu "reko cucle iz ko!e curi tecnost& ona radi sao usnicaa& a ako sisa u
ustia ia negativni "ritisak i ora 8* "uta !ace da vuce da bi !ela$ O"sednutost cuclaa !e
.ascinantna& zato savetu!e <rat cuclaa i .lasicaa<$
#a li "osto!i odred!ena vrsta hrane ko!a ai ni!e dozvol!ena toko do!en!aA
<Zena treba alo vise da !ede u toku tog "erioda& ali ne vise od -** kalori!a nego sto !e to
uobica!eno$ Vazno !e da uzia dovol!no tecnosti' sokova& ca!eva& su"e& leka& ali ne vise od
)20 litra dnevno$ Pivo& ko!e se <"re"orucu!e<& nece stvoriti bog zna sta$ % n!eu ia
odred!ena kolicina B vitaina& ia vode& ali vise od !edne case dnevno& ne bi trebalo$
Na!vazni!a !e uravnotezena ishrana$ Zablude su da zelenis nadia& kao ku"us& "asul!& salata$
Neko ko ia noralnu "robavu& ko !e lad& uravnotezeno se hrani& nea "otrebe da "ravi
"osebnu selekci!u hrane$
Vazno !e obratiti "azn!u na "usen!e& !er se nikotin luci "reko leka i ni!e dobar saveznik$ 9ak
od indirektnog unosen!a dia& ako !e beba bila u "rostori!i u ko!o! se "usilo& u n!eno urinu
ce se "osle sat vreena naci tragovi nikotinaH
;o.eina ia u ka.i& cokoladi& koka koli i konzuiran!e treba ograniciti na !ednu sol!icu ka.e
dnevno ili "ola case'casu koka kole$ I uo"ste sabirati$ 7ko se uzia nogo& beba nece
s"avati$
%z sve navedene& bro!ne su i ostale "rednosti do!en!a$ Bebe ko!e e.ektivno sisa!u nogo
red!e ia!u "roblea sa digestivni trakto& red!e "ovraca!u& red!e ia!u u"alu sredn!eg
uha& bol!e vide i cu!u& cula ukusa se .orira!u na "ravi nacin& regulaci!a a"etita !e bol!a$
#o!ena deca red!e oboleva!u od teskih bolesti& kao sto !e n"r$ secerna za ko!u se satra da su
glavni <okidaci< +uzrocnici, antitela na kravl!e lekoH Mae ko!e do!e svo!u decu bice takod!e
zasticene od nogih ne"ri!atnosti& ali i tezih "roblea$ ;aze se da svaka beba vraca ai
!edan bro! godina ladosti& obnavl!a !o! organiza$<
Zato dr Savic'7braovic satra da !e do!en!e obostrana blagodet& i eotivno i zdravstveno/
<6u se stvara !edan divan ost l!ubavi i sigurnosti za ceo zivot$ 7ko ozete detetu da date
de"o l!ubavi za nastavak zivota& to !e da krenete sa do!en!e$<
3.1.3.2. &ocno budjenje i )ranjenje
Pedijatar ce vam dati uputstva kako da nastavite sa negom i ishranom
% "rvih esec dana noge bebe se bude nocu da !edu$ Posle izvesnog vreena +veru!te
"ravila nea& sve !e individualno, beba ce nocno s"avan!e "roduziti& "reskocice "rvo !edan
nocni obrok& a ubrzo i drugi$ Sa (&5 nedel!a +"onavl!ao ni!e nikakvo "raviloH, budice se u
rani !utarn!i satia da !ede$ ;ako raste tako !e aktivni!a "reko dana& cesce i duze !e
budna& a noc sve vise koristi sao za s"avan!e$
Posle "rve kontrole u dou zdravl!a& znaci sa navrsenih esec dana& "edi!atar ce va dati
u"utstva kako da nastavite sa nego i ishrano$ %koliko sisa i dobro na"redu!e savetovace
va da !e bezbrizno "ustite da s"ava celu noc& odnosno dok se saa ne "robudi i ne zatrazi
svo! obrok$ Pret"ostavl!a se da se dete u ovo "eriodu vec uobrocilo& sto !e zaista na!bol!e i
sto neke ae cini srecni i neverovatno nas"avaniH 7li sta kad ni!e takoA Vec so
"oenuli da teori!a tezi idealno& sto !e u "raksi tesko s"rovesti$ Sta cete da radite sa
svo!o dvoesecno& ili i stari!o& bebo ko!a se nocu u"orno budi +cak u isto vree, i
11#
"laceA 7ko "okusate da nad!ete odgovor u literaturi naen!eno! roditel!ia i kosultu!uci se sa
lekaria dobicete nekoliko "ot"uno razlicitih vari!anti$ Ne "ada!te u oca!$ Sve bebe ovog sveta
ia!u iste "otrebe& ali ih is"ol!ava!u na razlicite nacine$ Vas osnovni zadatak !e da dozvolite
svo a!cinsko instinktu da radi u korist vase bebe i vas$ ;akoA Vreeno u"ozna!ete
svo!e dete& "re"ozna!ete n!egove "otrebe& navike$ 6acno znate sta i u ko trenutku oceku!e
od vas i us"evate da na to odgovorite$ Zasto bi nocno hran!en!e bilo drugaci!eA
7ko ste negde "rocitali da bebu treba da "ustite da s"ava i da !e ne hranite ukoliko se "robudi
i "lace& a ona radi bas to& zastanite i oslusnite svo! instinkt$ Vi sigurno ozete da "re"oznate
"lac ko!i kaze <=ladna saH< #a li cete biti srca kaenog i "ustiti bebu da "lace celu noc ili
cete odgovoriti n!eno! "otrebiA 7ko keci u snu kao da nesto san!a& ako !e "olubudna&
o"ustite se i saceka!te$ Neo!te !e odah uziati& ozda se sao eskol!i$ 7ko se "robudi
uzneirena& "rid!ite !o!& "oazite ili uzite u naruc!e dok se ne siri$ Neke bebe se bude i do
godinu dana& "a i duze& !er su !ednostavno takve& dok druge vec "osle nekoliko nedel!a
<uhvate< rita i "uste roditel!e da s"ava!u celu noc$ Mozda nocno bud!en!e i !este <losa<
navika& ali ko!i roditel! ni!e "ogresio$ #ete ni!e vo!nik ko!i se strogo "ridrzava "ravila$ Zato&
ako vase dete na"redu!e& ako !e veselo& aktivno +koliko u to uzrast oogucava, u toku
dana& neo!te "revise brinuti$ Pre ili kasni!e sve dod!e na svo!e esto& "otrebno !e sao
vree& str"l!en!e$ Naravno& kada ste u nedouici obratite se lekaru$ Posle detal!nog
razgovora sa vaa i "regleda vaseg deteta reci ce va sta da radite$
3.1.4. +ega bebe
3.1.4.1. ,ime se obradjuje -neguje. pupcani patrljak?
Preporucuje se upotreba povidon jodida jer je on naje$ikasniji u borbi protiv
bakterija ' gljivica
Posle detetovog rod!en!a "u"cana vr"ca se "odvezu!e na nekoliko santietara od koze i
"reseca$ 6a! deo ko!i ostane se naziva& alo grubo& "u"cani "atrl!ak$ On se ized!u 3$ i )*& a
nekada i do )4$ dana "o rod!en!u deteta& susi& a "oto ot"ada$ Nakon toga osta!e "u"cana
rana& ko!a& takod!e& zasusu!e "osle "ar dana$ 6ada se .orira "u"ak ko!i od tog trenutka vise
ne "redstavl!a otvorena vrata za oguce in.ekci!e$
Prva 1 do 4 dana& dok su a!ka i dete u "orodilistu& o "u"cano "atrl!ku se brine babica$ Po
dolasku kuci ta! <"osao< obavl!a!u roditel!i$ #a bi sto "re ot"ao i da ne bi doslo do in.ekci!e&
treba voditi racuna da se ne kvasi& ne aze i ne "osi"a antibiotski astia ili "raho$
7ntibiotske asti i "rah se ne koriste u obradi "u"canog "atrl!ka i "u"cane rane$ Naie&
asti <"ot"aru!u< tu zonu ko!a ora da bude suva& a "rah se le"i i vreeno talozi&
"rakticno se <zaceentira<$ Is"od tog taloga ogu da se razvi!u ot"orne klice ko!e dovode do
za"al!en!a "u"canog "atrl!ka i "u"cane rane$ #ozvol!ena !e u"otreba povidon jodida +ili neki
drugi rastvor antise"tika,& !er !e on na!e.ikasni!i u borbi "rotiv bakteri!a i gl!ivica$ ;oristi se
tako sto se sterilna gaza ili sta"ic sa vato +oze i sta"ic za usi, nato"i "ovidon !odido i
blago i "azl!ivo se obrise vrh i koren "u"canog "atrl!ka$ On se ne dira i dok ne ot"adne babica
ko!a "osecu!e bebu treba da ga obrad!u!e$ Za vree ku"an!a a!ka ce ga sacuvati od
kvasen!a tako sto ce ized!u svo!e ruke i detetovog stoaka staviti cistu i suvu "elenu ili
sterilnu gazu$
;ada "atrl!ak ot"adne osta!e "u"cana rana ko!a& takod!e& treba "ravilno da se negu!e "ovidon
!odido$ 9entralni deo "u"cane rane se blago ocisti i obrise tako sto a!ka "rstia blago
<otvori< "u"cic i sta"ice ko!i !e nato"l!en !odido blago obrise ta! deo$
Zati se "reko "u"ka stavl!a sterilna gaza ili tu".er& a beba se "re"ovi!a na uobica!en nacin$
6ako ce "atrl!ak i "u"cana rana ostati sterilni i suvi$
11%
3.1.4.2. !upanje bebe
Dok se ne $ormira pupak beba se ne stavlja u kadicu sa vodom, vec se drzi iznad nje
Pri"rea za ku"an!e ;u"an!e bebe ai i tati& a naravno i sao! bebi& treba da bude
trenutak u ko!e ce uzivati$ Zato !e neo"hodno "re toga izvrsiti neke "ri"ree$ Za ku"an!e
bebe "otrebne su sledece stvari/ kadica& teroetar za vodu& "osuda za is"iran!e i blagi bebi
sa"un ili sa"on$ Na sto za "re"ovi!an!e& "re nego sto "ocnete sa ku"an!e& stavite "eskir&
"elene slozene tako da bebu ozete odah "re"oviti& benkice& ka"icu& sterilnu gazu za
"u"ak& sta"ice za usi$ Voda za ku"an!e treba da bude zagre!ana na 13 9$ Sobu takod!e treba
zagre!ati$ O"tialna te"eratura sobe !e 00 ste"ena& a "red ku"an!e !e ozete zagre!ati i do
04 ste"ena$ E"E;u"an!e #ok se ne .orira "u"ak beba se ne stavl!a u kadicu sa vodo& vec
se drzi iznad n!e$ Ma!ka treba dlano da drzi bebu "reko stoaka& kako bi zastitila "u"cani
"atrl!ak ili "u"canu ranu i da nagne glavu i raeni "o!as deteta na"red$ Bebi se "rvo uiva
lice blagi bebi sa"uno i cisto vodo& a onda "regibi vrata& iskice& led!a$ Posebnu
"azn!u obratite na "regibe vrata i "redeo iza usi!u& !er se tu oze zavuci sadrza! ko!i beba
<bl!ucne<$ Zati se dete nagin!e na dole +glava gore& noge dole, i "ere se ized!u nogica& sa
zadn!e i "redn!e strane$ Beba se is"ira lazo lake vode ko!a !e "rethodno "ri"rel!ena u
"osudi naen!eno! za is"iran!e$ Posebnu "azn!u treba "osvetiti higi!eni "olnih organa$ E"E
;u"an!e devo!cica ;od devo!cica su "olni organ i car veoa blizu& sto bakteri!aa
oogucava da brze i lakse dovedu do in.ekci!e "olnog organa$ Naie& ali bebaa se
stolica razliva u svi "ravcia +!er !e uglavno zitka, i zato !e "rvo treba "azl!ivo ukoniti sa
"regiba nogica i sa "olnog organa$ Zati se devo!cice "oloze na led!a i ku"a!u odozgo na
dole& t!$ od "olnog organa ka caru$ Na ta! nacin se izbegava ogucnost in.ekci!e$ E"E
;u"an!e decaka #ecaci "reko "olnog uda ia!u kozicu& ko!u "riliko ku"an!a treba "ovlaciti&
ali veoa "azl!ivo& bez ikakve "riene sile i sao onoliko koliko se to oze$ Vrh uda se "ere
blagi bebi sa"uno& bez "reteranog sa"un!an!a& i is"ira vodo$ Ized!u uda i kozice "osto!i
!edna veoa osetl!iva zona kod ko!e& ako se redovno ne odrzava higi!ena& oze doci do
in.ekci!e$ Ona se ani.estu!e crvenilo na vrhu uda& i u to sluca!u roditel!i treba da se
obrate lekaru ko!i ce "re"isati odgovara!ucu tera"i!u$ Oblacen!e$ ;ada oku"ate bebu stavite !e
na "eskir i to na led!a$ %vi!te !e u "eskir i blagi "okreti uta"ka!te vodu$ =lavicu brisite
blagi kruzni "okretia i ne "ritiska!te "redeo oko .ontanele$ #ok !e beba !os u "eskiru
okrenite !o! glavicu na !ednu +a zati na drugu , stranu i sta"ice !o! "azl!ivo i blago
"oku"ite vodu iz usnih skol!ki$ Pu"cani "atrl!ak ili "u"canu ranu obradite i bebu "re"ovi!te&
obucite !o! benkicu i stavite ka"icu$ %koliko ste "rvih dana nes"retni dok ku"ate bebu ili se
"lasite da !e ne "ovredite zna!te da !e svaki "ocetak tezak i da ce va ku"an!e ubrzo "ostati
rutina$ #a bi se i vasa beba osecala "ri!atno& "rica!te !o! dok !e ku"ate i oblacite$ Bebe vole
vodu i nea razloga da vas "ocetni strah i nervoza to "roene$ #ragana 7leksic
3.1.4.3. !ako odrzavati )igijenu polnog organa decaka?

Postoje dve 8skole8 koje zastupaju razlicite stavove o higijeni decaka
;ada !e u "itan!u higi!ena "olnog organa decaka "osto!e dve razlicite <skole< ko!e zastu"a!u
su"rotne stavove$ Prva +nova, skola "ro"agira klasican nacin higi!ene odrzavan!a cistoce
organa ' to !est redovno is"iran!e "olnog organa cisto vodo bez "ovalacen!a kozice$
#ruga +stari!a, skola satra da !e za odrzavan!e higi!ene "olnog organa decaka neo"hodno i
"ovacen!e koze organa uz obavezno is"iran!e obicno vodo$
12)
%koliko se na "olno organu "o!avi crvenilo& "re"orucu!e se is"iran!e 1C acidiboricia$ %
situaci!i kada "edi!atar "re"oruci ast& koristi se borna kiselina u obliku asti$
% svetu !e "osledn!ih godina sve aktuelni!e obrezivan!e decaka$ Ova! etod "rien!u!e se kao
"revenci!a od in.ekci!a$
3.1.4.4. /jed kod bebe
Ojed je neprijatna promena na kozi, pracena crvenilom i svrabom
6o !e veoa ne"ri!atna "roena na kozi +obicno na "regibia nozica& oko anusa ili "olnih
organa,& "racena crvenilo& "onekad svrabo i cesto bebini "lace$ #o o!eda dolazi
na!cesce iz dva razloga$ Prvi !e nehigi!ena& sto ne ora da bude "osledica nebrige roditel!a&
vec okolnosti +kao sto !e visoka te"eratura vazduha& ili neogucnost da se beba na vree
"resvuce,$ 6ada okraca i stolica iritira!u kozu& ko!a !e bas na ti estia nezna i osetl!iva&
"a dolazi do "ovred!ivan!a n!ene "ovrsine i in.ekci!e +u neki sluca!evia oze doci do
bakteri!ske ili gl!ivicne in.ekci!e,$ #rugi !e "osledica tren!a ' nekada su "elene "revise
zategnute& "a dete "oeran!e nozica tare kozu o n!ih$ #a bi se o!ed s"recio "otrebno !e
odrzavati higi!enu i redovno "resvlaciti bebu$ Posle svakog "re"ovi!an!a treba !e za"irati "od
lazo lake vode ili !e nezno obrisati vlazno "eleno$ Brisite !e ta"kan!e i u tanko
slo!u nanesite asnu kreu$ %koliko se o!ed "o!avi ni!e na odet "osetiti lekara ko!i ce
"roceniti da li !e dovol!na standardna nega ili !e "otrebno do"uniti !e neki od antise"ticnih
rastvora$ Po zacel!en!u "roena na kozi& "o "ovlacen!u o!eda& nastavite negu kao i "re toga$
6alk se ne "re"orucu!e !er u "regibia oze da stvori .ine kristale sto ce& o"et usled tren!a&
dodatno ostetiti koNu$
3.1.4.. 0eka i slatka
1ada novorodjence pocne da uspostavlja telesne $unkcije i postepeno se adaptira na
novu sredinu, najvaznija je njegova nega
Nega bebe u ovo "eriodu "odrazueva/ ku"an!e& negu koze& "resvlacen!e& siroko "ovi!an!e&
zadovol!avan!e "otreba za sno& hrano& boravak na vazduhu& higi!enu "rostora u ko!e
boravi$ Sve ovo u kobinaci!i sa te"an!e i azen!e budi "ozitivnu otivisanost deteta za
us"esno us"ostavl!an!e kontakta dete'odrasli$ Sa druge strane& ako !e nega nedovol!na& ako
se alisan za"ostavi i za"usti& oseca se odbaceni& nevol!eni& tada svo!e nezadovol!stvo
izrazava "lace$
Bebu treba redovno "resvlaciti& za"irati "osle <kaken!a<& voditi racuna da se ne o!ede& uivati
!e i brisati "osle bl!uckan!a& redovno "rati n!ene rucice !er ulazi u .azu intenzivnog
<"roucavan!a< saka i& naravno& <is"robavan!a n!ihovog ukusa<$
O!ed
6o !e veoa ne"ri!atna "roena na kozi +obicno na "regibia nozica& oko anusa ili "olnih
organa,& "racena crvenilo& "onekad svrabo i cesto bebini "lace$ #o o!eda dolazi
na!cesce iz dva razloga$ Prvi !e nehigi!ena& sto ne ora da bude "osledica nebrige roditel!a&
vec okolnosti +kao sto !e visoka te"eratura vazduha& ili neogucnost da se beba na vree
"resvuce,$ 6ada okraca i stolica iritira!u kozu& ko!a !e bas na ti estia nezna i osetl!iva&
"a dolazi do "ovred!ivan!a n!ene "ovrsine i in.ekci!e +u neki sluca!evia oze doci do
bakteri!ske ili gl!ivicne in.ekci!e,$ #rugi !e "osledica tren!a ' nekada su "elene "revise
zategnute& "a dete "oeran!e nozica tare kozu o n!ih$ #a bi se o!ed s"recio "otrebno !e
odrzavati higi!enu i redovno "resvlaciti bebu$ Posle svakog "re"ovi!an!a treba !e za"irati "od
121
lazo lake vode ili !e nezno obrisati vlazno "eleno$ Brisite !e ta"kan!e i u tanko
slo!u nanesite asnu kreu$ %koliko se o!ed "o!avi ni!e na odet "osetiti lekara ko!i ce
"roceniti da li !e dovol!na standardna nega ili !e "otrebno do"uniti !e neki od antise"ticnih
rastvora$ Po zacel!en!u "roena na kozi& "o "ovlacen!u o!eda& nastavite negu kao i "re toga$
6alk se ne "re"orucu!e !er u "regibia oze da stvori .ine kristale sto ce& o"et usled tren!a&
dodatno ostetiti kozu$
Nocno bud!en!e i hran!en!e
% "rvih esec dana noge bebe se bude nocu da !edu$ Posle izvesnog vreena +veru!te
"ravila nea& sve !e individualno, beba ce nocno s"avan!e "roduziti& "reskocice "rvo !edan
nocni obrok& a ubrzo i drugi$ Sa (&5 nedel!a +"onavl!ao ni!e nikakvo "raviloH, budice se u
rani !utarn!i satia da !ede$ ;ako raste tako !e aktivni!a "reko dana& cesce i duze !e
budna& a noc sve vise koristi sao za s"avan!e$ Posle "rve kontrole u dou zdravl!a& znaci sa
navrsenih esec dana& "edi!atar ce va dati u"utstva kako da nastavite sa nego i
ishrano$ %koliko sisa i dobro na"redu!e savetovace va da !e bezbrizno "ustite da s"ava
celu noc& odnosno dok se saa ne "robudi i ne zatrazi svo! obrok$ Pret"ostavl!a se da se dete
u ovo "eriodu vec uobrocilo& sto !e zaista na!bol!e i sto neke ae cini srecni i
neverovatno nas"avaniH 7li sta kad ni!e takoA Vec so "oenuli da teori!a tezi idealno&
sto !e u "raksi tesko s"rovesti$ Sta cete da radite sa svo!o dvoesecno& ili i stari!o
bebo ko!a se nocu u"orno budi +cak u isto vree, i "laceA 7ko "okusate da nad!ete odgovor
u literaturi naen!eno! roditel!ia i kosultu!uci se sa lekaria dobicete nekoliko "ot"uno
razlicitih vari!anti$ Ne "ada!te u oca!$ Sve bebe ovog sveta ia!u iste "otrebe& ali ih
is"ol!ava!u na razlicite nacine$ Vas osnovni zadatak !e da dozvolite svo a!cinsko instinktu
da radi u korist vase bebe i vas$ ;akoA Vreeno u"ozna!ete svo!e dete& "re"ozna!ete
n!egove "otrebe& navike$ 6acno znate sta i u ko trenutku oceku!e od vas i us"evate da na to
odgovorite$ Zasto bi nocno hran!en!e bilo drugaci!eA 7ko ste negde "rocitali da bebu treba da
"ustite da s"ava i da !e ne hranite ukoliko se "robudi i "lace& a ona radi bas to& zastanite i
oslusnite svo! instinkt$ Vi sigurno ozete da "re"oznate "lac ko!i kaze <=ladna saH< #a li
cete biti srca kaenog i "ustiti bebu da "lace celu noc ili cete odgovoriti n!eno! "otrebiA 7ko
keci u snu kao da nesto san!a& ako !e "olubudna& o"ustite se i saceka!te$ Neo!te !e odah
uziati& ozda se sao eskol!i$ 7ko se "robudi uzneirena& "rid!ite !o!& "oazite ili uzite
u naruc!e dok se ne siri$ Neke bebe se bude i do godinu dana& "a i duze& !er su !ednostavno
takve& dok druge vec "osle nekoliko nedel!a <uhvate< rita i "uste roditel!e da s"ava!u celu
noc$ Mozda nocno bud!en!e i !este <losa< navika& ali ko!i roditel! ni!e "ogresio$ #ete ni!e vo!nik
ko!i se strogo "ridrzava "ravila$ Zato& ako vase dete na"redu!e& ako !e veselo& aktivno +koliko
u to uzrast oogucava, u toku dana& neo!te "revise brinuti$ Pre ili kasni!e sve dod!e na
svo!e esto& "otrebno !e sao vree& str"l!en!e$ Naravno& kada ste u nedouici obratite se
lekaru$ Posle detal!nog razgovora sa vaa i "regleda vaseg deteta reci ce va sta da radite$
122
3.1.. Problemi
3.1..1. 1a li vaa beba -ne. voli da spava

1ako i koliko spava va7a beba
#7 LI V7S7 B?B7 +N?, VOLI #7 SP7V7A % "rvi dania "osle dolaska iz "orodilista beba ce
s"avati i "o nekoliko "uta u toku dana i noci$ ;ada "rode "rvi esec& duzi "eriod s"avan!a ce
se sve viMe "okla"ati sa nocno satnico& a "eriodi kada !e budna u toku dana& bice sve duNi$
E"EOdva!an!e dana od noci Od "rvih dana bebu treba useravati da "ravi !asnu razliku
izedu dnevnog i nocnog s"avan!a& da bi ogla da nauci kada !e vree za igru& a kada za
san$ #nevno s"avan!e ne ora da ia nikakvu "osebnu "roceduru& na treba "ot"uno
zaracivati "rostori!u i insistirati na tiMini$ ;ada se "robudi u toku noci i kada za"lace& uzite
!e nahranite& "roenite "elenu i vratite !e da s"ava$ Stavite !o! do znan!a da !e nocni obrok
sao UVobavl!an!e "oslaVV& a nikako vree za druNen!e E"ESlatka rutina Od Mestog eseca
s"avan!e ce za bebu "ostati sve vaNni!e$ Bice !o! i dal!e "otrebno dnevno s"avan!e za
"o"un!avan!e energi!e& ali ce nocno "o"riati sve veci znaca! i "osta!ati sve duNe$ Posebno ce
!e usreciti ali vecern!i ritual "red odlazak u krevet& !er bebe izuzetno vole rutinu i rituale$
;u"an!e !e idealan "ocetak takve navike "red s"avan!e$ 7li& ako beba ni!e l!ubitel! ku"an!a&
dvadesetoinutno za!ednicko igran!e oNe takode da !e o"usti za "ri!atne snove$ % svako
sluca!u "osledn!ih "ola sata "red s"avan!e treba da budu uvek isti& dovol!no zabavni za bebu&
kao !asan zavrMetak !ednog dana$ E"ES"rena za veliki krevet Vecina roditel!a ia "roblea
sa us"avl!ivan!e svo!ih eziaca$ 7li& "rave nevol!e nasta!u tek kada dete treba navikavati
na so"stveni krevet$ naravno& neka deca ce s"avati bez ikakvih "roblea& bilo gde da ih
stavite$ NaNalost& tako UVsrecnihVVroditel!a !e !ako alo$ %koliko !e beba navikla da s"ava sa
ao i tato teMko ce "rihvatiti odvo!eno s"avan!e$ MoNe se desiti da "ocne odah da "lace&
!oM dok ni!e dotakla duMek svog novog kreveta$ Ni!edna beba ne Neli da na"usti UVsigurnosti i
to"linuVV roditel!skog kreveta& ali ukoliko oni odluce da !e doMlo vreee za odva!an!e& bezba
nikan ne se da se oseti na"uMteno i odbaceno$ I kada konacno "ristane da ostane u
krevetcu treba "ovreeno ulaziti kod n!e& tako da ia oseca! da !e nko stalno u n!eno! blizini i
brine o n!eno kon.otru$ Roditel!i obicno satra!u da dete treba da "rede u svo! krevet
izedu druge i trece godine& Mto nikako ne ora da se "odudara i sa iMl!en!e n!ihovog
nestaMka$ Za neku decu !e to dokaz odrastan!a i ulaska u veliki svet Mto oNe da stvori
"ozitivna osecan!a$ 7li obicno !e drugaci!e$ ?vo nekoliko konstruktivnih saveta kako da dete
"rihvati so"stveni krevet kao nagradu& a ne kao kaznu/ ' Ne zazirite cak ni od "odicivan!a$
9ita!te u duNe "red s"avan!e ili ku"ite igracku za novi krevetac$ ' Predite na kratko vi u
n!egovu sobu$ 7ko to "rihvati kao igru& oNda ce slediti vaMu ide!u$ ' Na"ravite "ravu alu
"redstavu "red s"avan!e$ ' PokuMa!te da kod deteta razvi!ete oseca! "ri"adnosti baM to
krevetu i baM to! sobi& uredu!uci ga za!edno sa n!i i dozvol!ava!uci u da sao odluci o
ras"oredu i dekoraci!i$
3.1..2. Zasto se javljaju grcevi kod beba?
0rcevi se javljaju posle druge nedelje bebinog zivota i obicno traju do drugog ili
treceg meseca
#o grceva dolazi zbog nedevol!ne razvi!enosti i "rilagod!enosti digestivnog trakta na novu
hranu$ Naie& u aino stoaku beba !e dobi!ala "rerad!enu hrana$ Po rod!en!u ona unosi
a!cino leko odred!ene gustine i kaloricnosti& sto dovodi do "roblea u varen!u$ ;od bebe
se tada !avl!a!u grceviti "okreti u crevia& ko!a "okusava!u da "otisnu hranu$ Razlog "o!ave
grceva !e i velika kolicina unete hrane ko!u beba ora da svari& zati !os uvek nerazvi!ena
sihronizaci!a "okreta digestivnog trakta& kao i nedovol!no razvi!en ka"acitet creva$ ;ako dete
raste tako se i n!egov digestivan trakt razvi!a i usavrsava za novu hranu& razvi!a!u se enziski
sistei u digestivno traktu ko!i oogucava!u dobro varen!e hrane$
123
;ada aa "rieti da !e "lac n!ene bebe ucestao i "rodoran& trebalo bi dete i"ak da odvede
kod "edi!atra i da konstataci!u grceva "re"usti strucno licu& !er razlog bebinog "laca u ovo
"eriodu oze da bude kila ili neki za"al!enski "roces u organizu +kao sto !e u"ala grla& uva
itd,$
Na!vise sto a!ka oze da uradi za svo!u bebu ko!a ia !ake grceve !e da !e do!i "ravilno
tehniko do!en!a i da !o! nakon "odo!a "oogne da izbaci vazduh$ Pravilni do!en!e se
"odrazueva do!en!e "ri ko!e !e beba svo!a usta is"uni vrho do!ke ili cuclo$ Bitno !e da
se oneoguci bilo kakav "rodor vazduha toko hran!en!a& !er n!egovo "risustvo u
digestivno traktu oze da oteza ionako bolno varen!e hrane$ S obziro da !e skoro
neoguce da beba bar alo ne <usisa< i vazduh& "re"orucu!e se da a!ka "osle do!en!a bebu
stavi u "oloza! ko!i ce !o! ooguciti da "odrigne t!$ izbaci sav ne"otreban vazduh$ Na!bol!e !e
da aa bebu osloni na rae u us"ravno "oloza!u& ili da !e drzi us"ravno nekoliko inuta
is"od iske& ili da se stavi da lezi na stoak& tako da !e gorn!i deo tela u odnosu na noge
izdignut za 0- do 1* ste"eni$
9a!evi za grceve se ne "re"orucu!u& !er obavl!a!u sasvi ne"otrebnu .unkci!u ' zaen!u!u
voluen hrane u crevia tako da dete uesto u ovo "eriodu "reko "otrebnog leka sada
guta tecnost$ #etetu se ca!evia ne san!u!e bol& ca!evi ne ogu da "oniste ovu neinovnu
razvo!nu "o!avu$ Ne "re"orucu!u se ni edikaenti +lekovi, !er oni na!cesce sadrze sedative
ko!i sao sire i us"ava!u dete& a ne otklone "roble$
3.1.". Prakticni saveti
3.1.".1. !ako da smirite bebu koja place?

Bvo jednostavnih predloga kako da nagovorite vasu bebu da prestane da place
Savet/ Ono sto !edno us"e ne znaci da ce "ostati zlatno "ravilo 7ko ste !edno sirili bebin
neoguc "lac tako sto ste !e u "onoc vozili u kolia "o nasel!u& neo!te da se nadate da ce i
drugi "ut ta tehnika doneti iste rezultate$ E"ENaucite da "re"oznate bebin bol Pustan!e
oil!enog 9#'a bebi necete san!iti glad& niti cete !o! bol zbog izbi!an!a zuba ublaziti tako sto
cete !o! "roeniti "elene$ #rugi recia/ <7ko zelite da sirite vasu bebu "roned!ite "rvo
uzrok bola<$ Sve ovo zvuci vrlo logicno& ali kada "lac ot"ocne& logika nekako nestane$ E"E
Ponudite !o! "rst %koliko niste sigurni sta "rouzroku!e bol& "onudite !o! vas ali "rst da ga
sisa$ 6ate tvrde da !e ovo na!"o"ularni!a i na!us"esni!a etoda "restanka "laca & ukoliko se
izuze <da!'zeni'bebu'ko!a'"lace< tehnika$ 7 da li se bas ae slazu sa tiAH E"E#a!te !o! da
"i!e Ponudite bebi vodu& ada"tirano leko ili leko iz grudi ko!e !e vasa zena ostavila u
.rizideru "re nego sto !e izasla$ E"EL!ul!a!te !e Bebe vole "okrete ' a ko oze bol!e da ih l!ul!a
od tateA Ovo oze da bude i le"a vezba za bice"se i trice"se$ E"EPlesite sa n!o Ne ozeo
da va "redlozio da bebu visoko bacate u vazduh i "oto !e hvatate$ Beba bi to sigurno
volela ali vasa zena ne$ Zato uesto bacakan!a "rienite uereni!i "les$ Stavite bebu u
"lesuci "oloza! +stavite !e na rae i n!ene nezne rucice obavi!te oko svog vrata,$ Pocnite da
igrate lagano& dva koraka na"red& !edan nazad "a nekoliko okreta$ Bebi ce biti interesantno i
vase ster"ovan!e& zato krenite sa lu"kan!e o "od$ 7ko uz sve to "ocnete i da "evate& vasa
beba ce sigurno ucutati$ E"EPravite sesne griase Prisetite se dec!ih gegova i griasa ko!e
su va bile interesantne dok ste vi bili ali$ Pusta!te sesne zvuke& "ravite izraze lica kao
zivotin!e$ #ecu obicno siru!e i sledeca igra/ Stavite nesto na glavu "usta!uci da sa glave
lagano "adne i zakuka!te& <Oh& ne o"et !e "alo< & "onavl!a!te to nekoliko "uta$ E"ENosite vasu
bebu Stavite bebu na svo! "leca$ 6o"lina vaseg tela& riticki otkuca!i vasega srca& udisa!i i
izdisa!i& us"oreni "okreti vaseg hoda$$$$Bar !edan od vas zas"ace za ko!i inut$ E"E9eka!te
dok ne "restane Ma!ke se verovatno nece sloziti sa ovi tatini tvrd!en!e ' ali bebe nekada
bas hoce da "lacu i zovu nas da ih slusao$ 7ko ni!e u "itan!u bol& glad& uor& okra "elena
ili zel!a da budu nosene& ako nece da se l!ul!a!u& igra!u i ne zania!u ih vasi sesni gegovi '
onda ih "ustite da "lacu& bar dok to ezete da izdrzite$
12
3.1.".2. +ta mora da zna vaa bebisiterka?
Po7to ce od izbora prave osobe zavisiti kvalitet vremena va7eg deteta imate pravo
da budete direktni, otvoreni i pitate sve 7to 6elite
Izbor "rave osobe za ova! "osao oNe da bude veliko olakMan!e i dragocena "ooc i vaa i
detetu$ %"utite bebisiterku gde se nalazi esto za "resvlacen!e& bocice& hrana& cucla$ Ne
zaboravite da !o! kaNete ukoliko vaMe dete ia neke "osebne& karakteristicne navike ili
"otrebe$ Na vidno estu !o! ostavite na!vaNni!e tele.onske bro!eve& odnosno& bro! gde oNe
naci vas& !oM neke osobe od "overen!a iz kruga "orodice +tata& baka$$$,& bro! tele.ona na!bliNe
zdravstvene ustanove& "olici!ske i vatrogasne stanice$ Bez obzira Mto oNe da va se ucini
suviMni& na"oenite !o! da nikad ne ostavl!a bebu sau na estu za "resvlacen!e +cak iako
!e ona toliko ala da ne oNe da se "revrne i "adne,& kao i da !e ne ostavl!a nasao sa
"so ili acko& ukoliko iate kucne l!ubice$ Odnosno& ob!asnite bebisiterki vaM stav o
toe& baM kao Mto cete !o! reci zaMto ne dozvol!avate da vaMe dete ostane i sekund sao& t!$
bez nadzora& "osebno kad !e u autoobilu& u druMtvu sa drugo alo deco bez "risustva
odraslih& ili "ored otvorenog "rozora ko!i oNe da dohvati ili do n!ega do"uNe$ Osobe ko!e ste
nasli "reko oglasa su na!ne"odesni!i izbor& a one do ko!ih dolazio "reko "re"oruka su
nasigurni!i$ % svako sluca!u& ko god va cuva dete& "a bila to i baka ili na!bol!a "ri!atel!ica&
racuna!te na "eriod uhodavan!a$ %ostalo& u svako sluca!u ce "otra!ace dok se oni ne
naviknu !edno na drugo$ J$:olcer
3.1.".3. !ako da zabavimo bebu?

Pronadite nacin da probudite interesovanje vaseg malisana
Bebe vole da slusa!u l!udski glas ' citan!e "evan!e i izraza!an govor su idealne aktivnosti
ko!ia ozete da "rivucete "azn!u i "robudite interesovan!e vaseg deteta$ ' Pocnite sa
"evan!e us"avanki i dec!ih "esaa$ ;ada vasa beba bude na"unila sest eseci& izaberite
kn!ige ko!e ia!u !ednostavne slike& ko!e su obo!ene !arki bo!aa i ko!e ia!u dosta rita u
tekstu$ % ovo uzrastu "re"orucu!u se kn!ige na"ravl!ene od kartona i "latna$ ' %zite bebu
u naruc!e tako da ona oze dobro da vidi svo sarenilo kn!ige$ Izaberite kn!ige ko!e sadrze
slike i iena bebi "oznatih "redeta$ #ok citate kn!igu bebi "okazu!te "redete u slikovnici$
' Men!a!te bo!u vaaeg glasa u skladu sa razliciti karakteria u "rici& "ravite sesne izraze
lica& koristite sve e.ekte ko!i ce stiulisati vasu bebu da sa interesovan!e "rati "ricu$ ' #ok
vi citate& beba dovodi u vezu "redete iz kn!ige sa oni sto na!vise voli ' vasi glaso i
blizino$ Sto vise vreena "rovodite sa vaso bebo$ Igra!te se u kuci& izadite u setn!u&
"rovedite se le"o u "arku$ #ok setate ienu!te vaso! bebi sve ob!ekte ko!e vidite/ drvo&
cvece& le"tir& "as& acka itd$ Bebe bi trebalo da se igra!u sa ekani igrackaa& ko!e na!u
ostre ivice i ale delove$ ;u"ite igracke ko!e su od ateri!ala ko!i se lako "ere$ ;ako vasa
beba bude rasla nove aktivnosti zahtevace i odgovara!uce nove igracke/ ' Slagan!e ' razni
"lasticni blokovi& kuhin!ske "osude& kuti!e za ci"ele& "lasticne .lase& kuti!ice od argarina$$$ '
Razvrstavan!e ' obo!eni drveni blokovi$ ' Rastavl!an!e ' "uzle "rilagodene starosno uzrastu '
;ordinaci!a oka i ruke ' lo"ta % "oste"eno savladavan!u ovih aktivnosti vaso! bebi ce "uno
"ooci "ohvala$ #ok se igrate sa vaso bebo ienu!te !o! igracke sa ko!i se igra i
o"isu!te !o! karakteristike& kao sto su bo!a igracke& oblik i velicina$ ;ada na"une )( eseci
dace vole da stavl!a!u !edne stvari u druge$ Podstaknite vase dete da va "oogne u
obavl!an!u kucnih "oslova/ igra!te se za!edno tako sto cete bebinu odecu& igracke i "alsticne
"osude stavl!ati u .i!oku ili oran$ Neo!te se l!utiti ako se vaMa beba bude <razdragana
12!
se!ala< dok baca i "retura sve stvari okolo$ Za"atite ovo !e "ocetak "oagan!a i stican!a
odgovornosti$ %cite vasu bebu kucni obavezaa uz zabavu i seh$
3.2.1. 9azvoj
3.2.1.1. Zagrljaj razvija inteligenciju
+aucnici se danas sla6u da uigranost roditelja i deteta kao i telesni dodiri podsticu i
stvaranje neophodnih veza izmedu nervnih celija i mozga mali7ana.
Nea niMta le"Me nego kada "ol!ubite dec!i stoacic& a ono se oduMevl!eno zaceni od seha$
Ili kada nes"retno "okuMava da va "risloni usne na obraz "ruNa!uci neskriveni dokaz svo!e
l!ubavi$ Naucnici se danas slaNu da uigranost roditel!a i deteta kao i telesni dodiri "odsticu i
stvaran!e neo"hodnih veza izedu nervnih celi!a i ozga aliMana$ MoNe se reci da se
bioloMki "rogra razvo!a nasledu!e& ali se ne aktivira autoatski$ Satra se da osecan!a i
utisci deteta itekako uticu na razvo! ozga$ E"E%tisci za nervne celi!e #ete se rodi sa oko )**
ili!ardi nervnih celi!a& a neke od n!ih se s"a!a!u !oM u a!cino stoaku& Mto oogucava
bebi da diMe ili n!eno srcu da kuca$ Ostale nervne celi!e ceka!u utiske iz s"ol!aMn!e sredine&
ceka!u da dete grlio& nosio& da se sa n!ia igrao& da u "evao& da stalno tuacio
signale ko!e na da!e i zadovol!avao n!egove "otrebe$ ;ada cinio sve ono Mto na !e ako
roditel!ia sasvi "rirodno u iskazivan!u l!ubavi& izazivao kod n!ega osecan!e sigurnosti&
oduMevl!en!a ili oNda& golican!e "o stoaku& zbog ocekivan!a "ol!u"ca$$$ Sve ovo "ovecava
bro! s"o!eva celi!a u ozgu$ #ete !e "rograirano za kontakt sa drugi l!udia& za
doNivl!a!e& kounikaci!u& blizinu& to"linu$ I u toku n!egovor zavo!a nervne celi!e ce se&
zahval!u!uci svi ti novi iskustvia& s"o!iti u !ednu izuzetno sloNenu reNu$ E"EOdnos "un
l!ubavi #ec!i "siholozi i naucnici satra!u da na nacin reMavan!a "roblea& s"osobnosti
analiziran!a i logickog raziMl!an!a viMe uticu svakodnevna eotivna iskustva nego bilo ko!a
"edagoMka igra$ Roditel!ska l!ubav i "aNn!a u toku "rvih godina Nivota stiuliMu duMevni razvo!
aliMana$ Posto!i Mest razlicitih nivoa razvo!a ko!i "ovezu!u osecan!a deteta sa n!egovi
kognitivni talento& satra!u eks"erti$ 6o !e sve ono Mto ia veze sa s"osobnoMcu ucen!a&
raziMl!an!a i sa inteligenci!o$ Isto kao Mto student ne zna algebru zato Mto ni!e naucio
tablicu noNen!a& dete ko!e u svo razvo!u ne "rode kroz ovih Mest nivoa& nece biti u stan!u
da reMava znaca!ni!e eotivne& soci!alne i intelektualne "roblee u kasni!e Nivotu$ Jasno !e
onda koliko !e odgovornost roditel!a velika& ili cak zastraMu!uca$ 7li& sreco radi se o stvaria
ko!e i onako cinio& a da toga oNda niso ni svesni$ E"EPrvi nivo/ "aNn!a ;ada se beba rodi&
ulazi u svet "un razlicitih utisaka +svetlst& zvuci& irisi& ukusi$$$, i na neki nacin ora da ih
stavi na odredeno esto$ Zahval!u!uci toe& "osle izvesnog vreena& ona "ocin!e da ih
"re"ozna!e$ 6o !o! oogucava da otkri!e kako !e svet "redvidl!iv i da stekne sigurnost$
Roditel!i ogu da !o! "oognu ukoliko Mto "re u"ozna!u n!ene reakci!e i "rilagode !o! se$ 7ko
!e& na "rier& "laMl!iva& treba !o! obezbediti ir$ 7ko !e "ovucena i nekounikativna& treba !e
stiulisati zvucia& razliciti izrazia lica ili "aNl!ivo igro sa n!eni noNicaa i rucicaa$
E"E#rugi nivo/ l!ubav ;ada dete nauci& da klasi.iku!e utiske& otvara se novi svet$ u trece i
cetvrto esecu Nivota oboNava& na "rier& da vas sluMa kako !e iitirate& kako se se!ete&
"ricate ili kada !e visoko "odiNete u visinu$ Medusobno oduMevl!en!e "oaNe detetu da razue
da l!udi ogu da ia!u za!ednicke doNivl!a!e& Mto kasni!e kod n!ega razvi!a oc naklonosti&
saNal!en!a i l!ubavi$ ;ada oseti l!ubav onih ko!i su u na!bliNi ' a!ke& oca& dede& babe& brata&
sestre& "ri!atel!a ' "osta!e svesno !ednog Mireg s"ektra eoci!a/kao Mto su uNivan!e& bes&
strah i tuga$ %Niva!te u blisko kontaktu sa svo!i deteto i "oozite u da se le"o oseca i
sa drugi l!udia$ ?ks"erientiMite u "okuMa!u da angaNu!ete dete'duva!te u u obraz&
"ol!ubite u "alac& "leMite za!edno$ 6o kod n!ega budi oseca! l!ubavi$ E"E6reci nivo/
kounikaci!a Izedu cetvrtog i desetog eseca dete "ocin!e da "riecu!e da ono Mto cini
izaziva razlicite reakci!e kod drugih l!udi$ 6o !e "rvi oblik logickog raziMl!an!a$ #ete razue
da se izedu l!udi vrMi razena utisaka$ ;ada se ono se!e i vi se se!ete$ ;ada is"ruNi ruke&
vi ga "odiNete u naruc!e$ %z "ooc zvukova& gestikulaci!e i izraza lica "okuMava da vas uvuce
12$
u di!alog bez reci$ Ono oseca duboko zadovol!stvo kada "rieti da is"ravno tuacite n!egove
signale$ ;ada u odgovarate na "onudu' n"r$vratite u igracku ko!u va !e dalo& ili iitirate
n!egove rakci!e ' o"et ucestvu!ete u razvo!u n!egovog logickog raziMl!an!a$ #ete stice naviku
da izraNava svo!e "otrebe i Nel!e i shvata da "osto!i !edan s"ol!ni svet ko!i !e odvo!en od n!ega
saog i da i drugi l!udi ia!u osecan!a$ E"E9etvrti nivo/ sloNena uveNbanost Pred kra! "rve
godine Nivota i "ocetko druge& dete "ocin!e sve vsMe da uocava detal!e$ 7ko ga "itate
OO=deAOO oNda ce vas uhvatiti za ruku& odvesti u kuhin!u& i "rsto u"eriti u .riNider$ Reci ce
oNda neMto& vi cete "odici obrve& ono ce klinuti glavo i nase!ati se i na kra!u cete
razueti Mta !e htelo$ #ete takode "osta!e s"osobno da "rotuaci osecan!a i gestove drugih
l!udi$ Ono ce nauciti da u vi na!ceMce odgovarate na sva "itan!a& ali ne i kada iate uoran
izraz lica$ PokuMace da otkri!e Mta vas cini l!uti& a Mta veseli$ Ni!e niMta neobicno ako se
"onekad i iznervirate$ Meduti ako ste na!ceMce u stan!u da zadovol!avate "otrebe svo!
deteta& ono ce osecati sigurnost i sebe ce doNivl!avati kao osobu vrednu "aNn!e& nege i
"oMtovan!a$ E"EPeti nivo/ stvaran!e ide!a Izedu osanaestog i dvadest cetvrtog eseca
Nivota& dete !e u stan!u da stvara unutraMn!e slike& da zaiMl!a ono Mto ne "osto!i i da slikaa
da!e nazive$ Svi dotadaMn!i eotivni doNivl!a!i ' na "rier bo!a i ukus oil!enog soka ' cine da
ove slike ia!u nekog sisla$ #eta ce oNda biti u stan!u da izgovori rec OOsokOO& uesto da
"rsto u"eri u caMu$ ;ada !e l!uto& oNda ce oci da izgovori rec OOl!utOO uesto da neMto baci
ili Mutne$ E"ESesti nivo/ govorite iz srca Sredino druge godine Nivota aliMan vec oNe da
razue "o!ove uz "ooc svo!ih eoci!a$ Razocaren!e ko!e doNivl!ava kada ora neMto da
"riceka ga uci Mta zance "o!ovi OOsadaOO& i OOkasni!eOO % ozgu u se razvi!a!u kategori!e kao
Mto su OOdobaOO+za l!ude ko!i u se do"ada!u, i OOloMOO +za l!ude ko!ih se bo!i, #ete oNe da
zaisli dogada!e$ MoNete da se "retvarate da !e neko drugi ili kroz igru da iitira "onaMan!a i
da "okuMa da reMava s"orne situaci!e$ ;asni!e ce se uzdati u svo!e duMevne s"osobnosti za sve
vrste kerativnog analitickog raziMl!an!a$ 7ko svo detetu obezbedite sredinu "unu l!ubavi i
"aNn!e i ako u "rvi godinaa Nivota zadovol!avate n!egove "otrebe&$ "oocicete u da se
od bes"oocnog odo!ceta "ostane covek ko!i ce raditi sao ono Mto ia nekog sisla& ko!i
cce biti u stan!u da racionalno raziMl!a i e.ektivno kounicira$ 6o !e ono Mto u !e na!vaNni!e
da nauci$
3.2.1.2. Zato je bitno da 2izicko obrazovanje otpocne to ranije?
Bavljenje sportom podstice rad ostlih $iziolo7kih procesa u organizmu
Prea ne.oralni statisticki "odacia& 5- C danaMn!e dece ia "ocetke telesnih
de.oriteta +ravni tabani& slabi iMici ko!i drNe kiceni stub& nerazvi!ena otorika "okreta itd
, ko!i se ne vezu!u za nasledni .aktor vec za "ogreMan nacin Nivota$ ;ao Mto dete ora da
nauci da govori& ono ora da nauci i kako da razvi!a svo!u otoriku$ Bavl!en!e s"orto
"odstice rad ostlih .izioloMkih "rocesa u organizu$ Osi toga s"ort ia i veoa veliki utica!
na eocionalni razvo! deteta ' razvi!a oseca! sao"ouzdan!a +dete savladava "re"reke ko!e
na "ocetku ni!e us"evalo,& zadovol!stva i oseca! "ri"adnosti u gru"i +u s"ortu nea laNi& dete
na osnovu svo!ih rezultata tacno saostalno "rocen!u!e gde u !e esto edu svo!i
vrMn!acia,$ %o"Mteno receno bez s"orta nea .izickog i entalnog zdravl!a$ Pored "ravilnog
.izickog& .izioloMkog i eocionalnog razvo!a deteta bavl!en!e s"orto u ovo rano uzrastu
oogucu!e detetu stavran!e navike ko!a ce sutra na!verovatni!e ostati n!egov tra!an nacin
Nivota$ 7ko dete "ocne da veNba u "eriodu izedu trce i Meste godine ono ce ceo Nivot ostati
s"ortski aktivno$ Naravno ovde govori iskl!ucivo o "olurekreativno s"ortu& ko!i sve viMe
"osta!e "o"ularan i aktuelan u celo svetu$ %koliko dete "ocne da se bavi s"orto izedu
dvanaeste i cetrnaeste godine& n!egova s"ortska aktivnost ce "o "ravilu tra!ati vrlo kratko$
SuviMe kasno "ocelo se sa stican!e navike$
127
3.2.1.3. 3&aporne 3 2aze decjeg odrastanja
Promena detetovog ponasanja nekada moze da bude samo prolazna $aza, a nesto i
neverbalna poruka upucena direktno roditeljima
Sve do "olaska u Mkolu vaMe dete ce ici iz !edne .aze svog razvo!a u drugu .azu brzino ko!u
cete !edva us"evati da "ratite$ 6aan se vi naviknete na !ednu& a ono vec ode u drugu$
;asni!e ove .aze biva!u uereni!e& lakMe za "racen!e i ne tako burne$ ;ad krene u osnovnu
Mkolu bicete relativno irni sve do "uberteta$ % "redMkolsko uzrastu dete zacas en!a svo!e
navike& "onaMan!a i izbore$ NeMto od n!egovog "onaMan!a !este sao "rolazna .aza a neMto i
neverbalna "oruka u"ucena vaa& roditel!ia$ Ponekad oNe biti teMko razgraniciti Mta !e Mta i
ceu treba "ridavati "osebnu "aNn!u a ceu ne$ Na!ceMce .aze u razliciti uzrastia su
sledece/ ' 'zmedu trece i pete godine dosta su uobica!eni razliciti na"adi besa$ Mogu biti
"raceni "ravo histericno vrisko& a neretko i bacan!e na "od& udaran!e rukaa i
nogaa kao u kakvo transu o "od ili zid& "onekad cak i cu"an!e kose$ Bes !e obicno
"racen straMno buko& eMavino cike& vriske i "laca$ Iako ovakvo "onaMan!e deteta
roditel!e cesto "laMi& "okaNete li !edno detetu reakci!u ko!u ono i oceku!e za svo! nastu"&
satra!te da ste u dali zeleno svetlo da se i dal!e tako "onaMa$ %"ravo ste u "okazali novo
sredstvo za "ostizan!e Nel!enog cil!a$ ;oliko god !e teMko& "okuMa!te da ostanete irni$ Sve
dok !e ono zdravo neate nikakvog razloga da se obazirete na n!egove na"ade$ Na"rotiv& Mto
vise ih ignorisete& alisan ce "re odustati$ #eca vrlo brzo uvide Mta od n!ihovog "onaMan!a
oNe <da "rode< a Mta ne$ % isto uzrastu vaMe dete oNe da "ostane "ravi a!stor u
ruMen!u& gaNen!u& koadan!u svo!ih igracaka& bacan!u vaMih stvari ili ce"an!u kn!iga i odece $
7ko ste islili da !e vaMe andelce od roden!a bilo destruktivno sada cete uvideti da to ni!e bilo
niMta nas"ra ovoga$ Ne briniteH Na!ceMce se radi o obicno neirluku& a ne o loMe
vas"itan!u ili "rita!eno nezadovol!stvu$ %ostalo& da nas standard ovoliko ne s"utava& bilo
bi idealno da kad detetu !edno "oklonio igracku& "ot"uno na n!u zaboravio& odnosno da
u dozvolio da sa n!o radi Mta god "oNeli$ Pa i da !e rasturi istog sekunda$ ' Posle pete
godine oguce !e da dete u"adne u .aze cutl!ivosti& "roenl!ivog ras"oloN en!a& da cesto
izgleda zaiMl!eno ili neras"oloNeno$ Ovakvo "onaMan!e se takode satra !edno u nizu .aza
ko!ia se ne treba "revise o"terecivati$ Meduti& koliko god se to cinilo ne"otrebno& sedite
"ored deteta i "okuMa!te sa n!i da razgovarate$ Pita!te Mta ga uci& da li !e dobro& Mta se
deMava u vrticu ili Mkoli& kako !e "rovelo "o"odne kod bake& da li ia svog na!draNeg druga&
Neli li ozda da se igra sa vaa$$$ PokaNite u da va !e stalo$ #eca ko!a su nedavno dobila
ladeg brata ili sestru ia!u obica! da va na ova! nacin "oruce sledece / <Pogleda! e kako
sa veliki&& i !a ia svo!ih briga$ Sao gledaM tu tvo!u bebu i viMe te uo"Mte ne zania Mta
!e sa no$$$< #olazak bebe u "orodicu oNe usloviti i grickan!e nokti!u& sisan!e "alca&
"onovo okren!e u krevetu& "a cak i "uzan!e$ %koliko !e dete neku od ovih navika steklo
rani!e i !oM !e se ni!e sasvi oslobodilo ' sada ce !e u"raNn!avati sa veco straMcu nego ikad$
Pocne li da okri u krevet i da "uzi +iako !e to odavno "revaziMlo, bez nekog vidl!ivog razloga&
t!$ bez ocigledne "roene u "orodici& dobro se zaislite$ Otkri!te Mta !e uslovilo ovakvo
"onaMan!e$ MoNda !e dete svesni!e toga da se razvodite nego Mto bi vi Neleli sebi da "riznateAH
MoNda u niste dovol!no ob!asnili odlazak sa ovog sveta neke osobe sa ko!o !e dete bilo
bliskoAH MoNda$$$$#ete va !e ovakvi "onaMan!e !asno dalo do znan!a da ia "roble ko!i
svakako zasluNu!e vaMu "aNn!u$ ViMe nego ikada budite "rea detetu neNni$ Razgovara!te$
Ob!asnite$ Nadite nacina da do"rete do n!ega$ I ne odusta!te dok to ne "ostignete$
3.2.1.4. !ad vae dete udari drugo dete......
9eakcija roditelja u takvoj situaciji treba da bude prilagodena starosnoj dobi deteta
Razlog za dete uvek "osto!i& iako odrasli ozda nisu u stan!u da ga vide$ Reakci!a roditel!a u
takvo! situaci!i treba da bude "rilagodena starosno! dobi deteta $ ;ada to uradi dete uzrasta
od dve do "et godina& stroge kazne i batine su sasvi neadekvatne& !er ono !oM ni!e u stan!u
12#
da u "ravo! eri "oveNe uzrok i "osledicu$ % to "eriodu burnog razvo!a "sihickog a"arata
"ozitivna i negativna osecan!a& l!ubav i rNn!a& "ri!atel!stvo i ne"ri!atel!stvo .unkcioniMu kao
odvo!ena osecan!a& !oM nisu stavl!ena "od kontrolu zrelih u!edinu!ucih snaga licnosti$ Sasvi
!e noralno da dete tog starosnog doba "osle nekoliko inuta srecne& zadovol!ne i irne
za!ednicke igre& naizgled iz cista ira& od!edno& agresivno odreagu!e "rea drugo detetu$
Roditel! bi tada trebalo da u "ride& skloni ga iz igre& stavi ruku na n!egovo rae i u"ita ga
zaMto !e to uradio$ 6elesni kontakt sa roditel!e ili bilo ko!i staraoce u to trenutku !e za
"ravilno useravan!e detetovog osecan!a izuzetno vazan$ Sasvi !e druga situaci!a kada to
uradi dete stari!eg uzrasta$ % "redMkolsko dobu dete bi vec trebalo da ia u sebi ugraden
osnovni kodeks& "ravilnik dozvol!enog ili nedozvol!enog "onaMan!a$ 6o nikako ne znaci da
toko igre& u l!utn!i& ne bi selo da udari& ugrize ili "ak "l!une svog druga ' to su razvo!no
noralne vidovi is"on!avan!a besa i l!utn!e& detetovih agresivnih teNn!i$ 7li& alisan od "et&
Mest godina !ednostavno ora da zna Mta se& a Mte ne se& i dokle idu granice n!egovog
"onaMan!a$ ;ada !e u "itan!u sukob izedu ravno"ravnih vrMn!aka i kada to situaci!a
dozvol!ava& roditel!i treba da ih ostave da sai reMe svo! "roble$ Svako dete ora da se
izbori za status edu sebi !ednakia$ Roditel! oNe da ga uci da se brani& ni!e dobro kada u
savetu!e da se od svakog kon.likta sakri!e i "ovlaci$ Maduti& deca zna!u da budu
neverovatno agresivna$ % takvi situaci!aa i"ak !e neo"hodna intervenci!a roditel!a$
3.2.1.. Zato neka deca kasnije progovore?
1ada dete pocne da eksperimenti7e svojim glasom, kada uvidi da je to vrsta njegove
moci, razvoj govora tece ubrzano
Negde oko navrMene "rve godine ocekivacete da vaMe dete koliko'toliko "rogovori$ Ponekad&
kad se to ne dogodi& ili se dogodi& ali ne u ocekivano! eri& roditel!i "oisle da nesto ni!e u
redu sa detetovi sluho$ 7li& ukoliko dete reagu!e na zvuke& ako ste sigurni da vas cu!e kad
ga zovete iz druge sobe& ako se trgne na ulicnu buku& zvono tele.ona$$$i "osebno& ako ste
sigurni da razue ono sto u govorite +a dete sa navrMeno "rvo godino razue nogo,
' nea bo!azni da u !e sluh oMtecen$ Na!ceMci odgovor na "itan!e zaMto neka deca kasni!e
"rogovore +tacni!e bi bilo reci& kasni!e "ocnu da se sluNe recia, slican !e kao i odgovor na
"itan!e zaMto neka deca kasni!e "rohoda!u& kasni!e se naviknu na noMu& kasni!e$$$$ #ete "rati
svo! unutraMn!i rita razvo!a$ ;ad u dode vree "ocece da ubrzano razvi!a svo!u aktivnost i
stici drugu decu$ Baktori ko!i su bitni su i koliko se sa deteto "rovodi vreena& koliko se sa
n!i aktivno radi$ #eca ko!a alo govore ili ne govore nialo obicno su veoa us"eMna u
neverbalno kouniciran!u sa roditel!ia$ Ona izgleda!u kao da su tako dobro savladala
veMtinu neverbalnog kouniciran!a da i reci nisu ni "otrebna za ono sto Nele da kaNu$
Pokazu!u "rsto gore i to !e univerzalni znak za sve Mto se nalazi gore +od onoga "okazi gde
!e esec& "a do detetove zel!e/ "odigni e, ili "rst na dole ko!i govori o sveu sto !e dole$
Prsto "okazana .laMica sa leko ili soko !asna !e "oruka/ doda! i to$ =las "onekad
koriste ne za rec vec za ulan!e ili viMe ili an!e us"eMno "evuMen!e "esice na "rier
crtanog .ila ko!i Nele da i "ustite na videu$
3.2.1.". 4zracunajte koliko ce biti visoko vase dete
Postoje brojne 8$ormule8 za koje kazu da tacno predvidjeju buducu visinu deteta
Neki "re"orucu!u da se "otenci!alna visina na!bol!e izracunava kada se visina deteta na
drugo rod!endanu "onozi sa dva$ #rugi "redlazu da se !ednostavno sabere visina oba
roditel!a a "oto "odeli sa dva$ Neki satra!u da ce se visina deteta na!bol!e "roceniti kada
se u slozeno! sei sabere esec u ko!e !e dete rod!eno sa bro!e ko!i oznacava bo!u
n!egovih oci!u i visino ko!u !e dete ialo "ri rod!en!u$ I dok neke od ovih teori!a i ogu biti
12%
zasnovane na "o!edini naucni osnovaa& vecina od n!ih su i"ak "uke "ret"ostavke$
Nazalost ni .izi!atri ne ogu da urade nogo vise kada !e u "itan!u "rocena buduce visine
deteta$ Jedina naucno "riznata cin!enica oko ko!e se svi slazu !e da !e genetski .aktor
na!bitni!i u odred!ivan!u visine$ 7ericki .izi!atar Robert Stil !e na osnovu studi!e& ko!a !e
obuhvatila )*** dece i n!ihove roditel!e& otkrio .orulu ko!o se okvirno "rocen!u!e
"otenci!alna visina deteta$ Buduca visina !e rezultat <genetskog "otenci!ala< oba roditel!a$ E"E
Za decake/ Sabrati visinu oba roditel!a u centrietria #obi!enu ci.ru "odeliti sa bro!e dva&
a "oto Sabrati sa 8&- santietara #obi!eni bro! !e sredn!eroditel!ska visina vaseg decaka
Ova! bro! "lus ili inus )* centietara !e granica do ko!e ozete da oceku!ete da vas sin
"oraste$ E"EZa devo!cice/ Sabrati visinu oba roditel!a u centietria #obi!eni bro! "odeliti sa
dva& a "oto Od date ci.re oduzeti 8&- centietara #obi!eni bro! !e sredn!eroditel!ska visina
vaseg deteta Ova! bro! "lus ili inus )* centietara !e granica do ko!e ozete da oceku!ete
da ce vasa kcerka da "oraste E"EPrier/ %koliko !e aa visoka )80&- centietara a otac
)(-&- centietara onda ce sin biti visok )(*&- centietara +"lus ili inus )*, a kcerka )83&-
centietara+ "lus ili inus )*,$
3.2.1.%. !ako podsticati decji govor?
Postavljajte detetu jasna pitanja i stavite mu do znanja da od njega ocekujete da
zna da odgovori
Ono Mto roditel!i ogu da ucine kako bi "odsatkli dete da "rogovori !e !e da sa n!i stalno
razgovara!u$ ;oliko god to "onekad izgledalo kao onolog ili di!alog sa zido& koliko god se
cinilo da dete ne razue$$$veru!te& razue viMe nego Mto i uo"Mte oNeo da naslutio$
%ostalo& "a Mta ako i ne razue baM sveA Prica!te u kako kuvate rucak dok se ono uva
oko vas& govorite u& o"isu!te u kako ga "resvlacite u trenutku dok to cinite& kad se cu!e
neki zvuk s"ol!a& recite u/< 7ha& to !e kaion& to !e trava!& evo ga tele.on$$<$ Podsticite ga
da nauci da ono Mto va "okazu!e& ia i svo!e ie$ 7ko "okaNe na "liManog zeku& recite /
<#a& to !e tvo! zeka$ VidiM kako ia velike uMi& sve zeke ia!u velike uMi$$$ a vidiM& aa& i ti&
tata i baka$$$ nea!u velike uMi& to !e zato Mto$$$<$ Iskoristite da "ricate o sveu Mto va
"adne na "aet& ne "laMeci se da Mirite teu& sa zeke "reko uMi!u do bake$$$ Podsticite ga da
govori tie Mto cete govoriti vi sa n!ia$ Postavl!a!te u "itan!a i !asno u staviti do znan!a
da od n!ega oceku!ete da zna da odgovori$ Sedite i "relistava!te n!egove slikovnice& o"isu!te
u i "rica!te Mta vidite na ko!o! slici$ Pocnite od !ednostavnih "o!ova& <VidiM& ova! cika ia
ka"u& ova! eda drNi torbu$$$$< !er "roci ce dosta vreena dok budete ob!aMn!avali radn!u
sae "rice$ % svako sluca!u& ne odusta!te$
3.2.1.5. Zato deca ne vole da daju svoje igracke?
-akozvani 8period posedovanja8 se javlja izmedju trece i pete godine zivota
malisana
Poznato !e da u !edno razvo!no "eriodu deca ne vole da dele igracke sa drugo deco$6o
!e sasvi noralna "rolazna .aza razvo!a& takozvani "eriod "osedovan!a ko!e se !avl!a u
treco!& cetvrto! "a i "eto! godini Nivota$ Roditel!i tada ne bi trebalo da .orsira!u& ol!aku!u i
"rete detetu da svo!u igracku "odeli sa drugi deteto$ 6ada bi decu trebalo da ostave da se
igra!u sa svo!i igrackaa i da onda& kada oba deteta budu s"rena i vol!na da razene
igracke& to i ucine$ Svaki drugi "okuMa! "risil!avan!a izaziva kontra e.ekat$ Veliko uece
roditel!stva !e ueti cuti detetovu "oruku$ #ete na cesto& na sebi "rieren nacin& i bez reci&
sao"Mava Mta isli i kako se oseca $
13)
3.2.1.6. !ada deca treba da pocnu da se bave sportom?
Od druge godine dete vec moze da vezba pod strucnim nadzorom
#eca ia!u "rirodnu "otrebu da se krecu$ 6a! nagon za kretan!e vidi se vec i kod alih
beba$ ;ako deca rastu ova "otraba "osta!e sve izraNeni!a$ Sa "rvi koracia veNbe "osta!u
alo ko"likovani!e + dohvatan!e "redeta& "odizan!e& s"uMtan!e $$,$ Od druge godine dete
vec oNe da "ocne da veNba "od strucni nadzoro$ % to "eriodu rade se "roste
eleentarne veNbe ko!i ia!u za cil! da nauci dete da racionalno izvodi svo!e "okrete$ Od
druge do cetvrte godine dete u s"ortsko! Mkoli uci da "uzi& "en!e se& "rovalaci i skace$ Sve ove
veNbe ia!u i svo!u "rakticno u"otrebnu vrednost u svakodnevno Nivotu$ % "eriodu od cetiri
do seda godina deca razni sloNeni!i veNbaa +koriMcen!e rekvizita& hvatan!e i bacan!e
lo"te itd, una"redu!u svo!u otoriku$ 6ek u ovo "eriodu "ocin!e se i sa ucen!e
eleentranih gru"nih igara$ % uzrastu od seda do deset godina& "ored osnovnih .eNbi za
razvo! o"Mte otorike& "ocin!e se kroz igru i sa ucen!e s"ortskih disci"lina +koMarka& .udbal&
odbo!ka,$ #ete ne bi trabalo da "ocne da trenira neku s"ortsku disci"linu u klubovia "re
desete godine$ Svakodnevno treniran!e i stroga "ravila !ednostavno ne "ogudu!u uzrastu do
deset godina$ #ete ne oNe da "odnese s"ortski trenaNni "roces$ Zato bi do desete godine
bilo dobro decu uciti s"ortski kolektivni igraa bez strogih "arvila +n"r$ izedu dve vatre,
a od desete godine "oceti& ukoliko !e dete saglasno& i sa ozbil!ni!i treniran!e$ Odredene
s"ortske disci"line +kao Mto su "livan!e& ski!an!e& voNn!e biciklo& klizan!e i roleri, dete bi
trebalo da savlada do "ete godine$
3.2.1.1'. !akve treba da budu prve cipelice?
Prve cipelice treba da budu taman, ni male ni velike, i obavezno nove=
Prve ci"elice ora!u da budu udobne& od "rirodnog ateri!ala +i s"ol!aMn!i i unutraMn!i deo,&
treba da budu taan +ni vece ni an!e,& a "re svega& ora!u da budu nove= 9i"elica ne
treba da bude "reviMe ekana& da se ne bi noga "oerala "ri hodu$ 7li& ne se da bude ni
"reviMe tvrda& da ne bi naNul!ila dete$ Znaci& dovol!no cvrsta ' da sto"alo bude stabilno i
duboka ' da zahvata skocni zglob$ 6o vaNi i za letn!u obucu& "redn!i deo kod "rstica oNe da
bude otvoren& ali zadn!i deo ora da bude cvrst da bi drNao zglob i cuvao "etu da se ne
de.oriMe$ %koliko dete ia ravne tabane +s"uMtene svodove,& ako !e sto"alo okrenuto na
s"ol!a ili na unutra& onda se "re"orucu!e ortopedska cipela& ko!a ia koNni uloNak$ 7ko
nea ovih de.oriteta& uloNak u "rvi ci"elicaa ni!e neo"hodan$ 6reba na"oenuti da
uloNak ni!e "reventiva za ravna sto"ala$ #ok ne "ocne da hoda& t!$ dok sedi ili "uzi nea
"otrebe da bude obuveno& cak se "re"orucu!e da bude bez obuce$ 9i"ele treba da nosi sao
dok hoda$ Snezana Milovanovic& .iziotera"eut
3.2.1.11. !ada je dete spremno za veliki krevet?
9oditelji obicno smatraju da dete treba da prede u svoj krevet izmedu druge i trece
godine
Vecina roditel!a ia "roblee sa us"avl!ivan!e svo!ih eziaca$ 7li& "rave nevol!e nasta!u
tek kada dete treba navikavati na so"stveni krevet$ Neka deca ce s"avati bez ikakvih
"roblea& bilo gde da ih stavite$ NaNalost& tako UVsrecnihVVroditel!a !e !ako alo$ %koliko !e
beba navikla da s"ava sa ao i tato& teMko ce "rihvatiti odvo!eno s"avan!e$ MoNe se
desiti da "ocne odah da "lace& !oM dok ni!e dotakla duMek svog novog kreveta$ Ni!edna beba
ne Neli da na"usti UVsigurnosti i to"linuVV roditel!skog kreveta& ali ukoliko oni odluce da !e doMlo
131
vree za odva!an!e& dete nikad ne se da se oseti na"uMteni i odbaceni$ I kada konacno
"ristane da ostane u krevecu& treba "ovreeno ulaziti kod n!ega& tako da ia oseca! da !e
neko stalno u blizini$ Roditel!i obicno satra!u da dete treba da "rede u svo! krevet izedu
druge i trece godine& Mto nikako ne ora da se "odudara i sa iMl!en!e n!ihovog nestaMka$
Za neku decu !e to dokaz odrastan!a i ulaska u veliki svet& Mto oNe da stvori "ozitivna
osecan!a$ 7li obicno !e drugaci!e$ ?vo nekoliko konstruktivnih saveta kako da dete "rihvati
so"stveni krevet kao nagradu& a ne kao kaznu/ ' Ne zazirite cak ni od "odicivan!a$ 9ita!te
u duNe "red s"avan!e ili ku"ite igracku za novi krevetac$ ' Predite na kratko vi u n!egovu
sobu$ 7ko to "rihvati kao igru& oNda ce slediti vaMu ide!u$ ' Na"ravite "ravu alu "redstavu
"red s"avan!e$ ' PokuMa!te da kod deteta razvi!ete oseca! "ri"adnosti baM to krevetu i baM
to! sobi& uredu!uci ga za!edno sa n!i i dozvol!ava!uci u da sao odluci o ras"oredu i
dekoraci!i$
3.2.1.12. Zasto moje dete stalno postavlja pitanje 3Zasto3?
Odgovarajte mu jednostavnim, prostim recima za cije ste znacenje sigurni da ih
poznaje.
Obicno kra!e trece i "ocetko cetvrte godine& ada !e sve individualno& vase dete ce "oceti
da oceku!e )*** odgovora na svo!ih )*** "itan!a$ Sva n!egova "itan!a "ocin!u sa / <ZastoA< $
6ada orate da "ostanete "ravi verbalni a!stor u izbegavan!u u"ravo onog odgovora ko!i se
na!cesce i sa naece t!$< Zato$< ;oliko god vas ova "itan!a "onekad nervirala& "okusa!te da
budete str"l!ivi$ Odgovara!te u !ednostavni& "rosti recia za ci!e ste znacen!e sigurni da
ih "ozna!e$ Neo!te se saliti& rugati u se& naerno ga zbun!ivati oceku!uci da ce ono shvatiti
vasu salu$ Neo!te ga "rovocirati tek da vidite n!egovu reakci!u na dati odgovor$ ;ada
"oislite da neke odgovore zna i sao& na n!egovo <ZastoA< uzvratite "rotiv"itan!e/ <7 sta
ti islisA<$ Razisl!a!te za!edno& razgovara!te& navedite ga da uz vasu "ooc& sa dode do
odgovora$ Neo!te koristiti uo"stene .raze +<;ad "orastes ' kazace ti se saoH<,& niti ga
"otcen!ivati +<Mali si ti da bi to razueo<, a nikada ga& ni kada vas nesto "ita& a ni u drugi
situaci!aa& neo!te vredati +<=lu" si ti za to<,$ 7ko na neko "itan!e ne zelite da odgovorite&
iz a kog razloga& to na takav nacin i recite$ Prizna!te u da nesto ne znate& da ste uorni
da sada odgovarate& obeca!te u razgovor o tei ko!a ga interesu!e sutra +naravno& ako ste
s"reni da to i is"unite,& ili ako ste bas osvetol!ubivo ras"olozeni& "osal!ite ga sa stari
"itan!e na novu adresu +<Pita! tatu$ On sigurno zna<,$ % svako sluca!u& sve dok dete
"ostavl!a novo / <ZastoA< drzeci se !edne te iste oblasti& odnosno& ne skrecuci sa glavne tee
budite ozbil!ni i str"l!ivi& !er to u"ucu!e na n!egovu iskrenu radoznalost a ne ani"ulaci!u
vasi vreeno$ Naravno& dete vrlo brzo shvata da !e ani"ulaci!a oguca i da oze da
zlou"otrebl!ava svo!u od!edno oil!enu i iznenada otkrivenu rec$ 6ada <ZastoA< "ocin!e da
izgovara gotovo autoatski& ra.alno& ne saslusavsi odgovor na "rethodno zadato "itan!e$ Na
takva "itan!a gotovo da nea sisla odgovarati$ #etetu vise odgovori nisu vazni& !er ni ono
ne "ostavl!a "rava "itan!a$ Sada "okusava da "rivuce vasu "azn!u& "osatra vasu reakci!u&
is"itu!e gde su granice vaseg str"l!en!a$ Ili "rosto "o svo!i so"stveni kriteri!uia
"roverava koliko !e tacno da ste vi veliki & "aetni i sta sve znate$ % sluca!evia kad ni!e
iskreno zainteresovano da cu!e vas odgovor& na!cesce ova ra.alna <Zasto< "itan!a "redstavl!a!u
detetov "okusa! da odlozi oblacen!e& odlazak na s"avan!e ili izbegne neki obrok "a vas
zadrzava u nadi da cete i vi na to zaboraviti$ Ne naseda!teH %zite ga za ruku& i odvedite
tao gde treba bez ikakve l!utn!e$ #ete ce sao brzo shvatiti da vas "itan!ia ne oze
obanuti$ 7 vas uskoro oceku!e "eriod gde ce ono "itati vise i duze& i sa "ravi
interesovan!e ne sao <ZastoA< & vec i <;akoA<& <=deA<& <;udaA<& <;oA< i <;adaA<$
132
3.2.1.13. 3&e mogu7 ne umem 8
Za sve odavno usvojene aktivnosti, koje je vase dete do juce radilo bez ikakvog
nagovaranja, posle trece godine uporno pocinje da ponavljaC 8 ne umem, ne mogu8
6o !e razvo!na .aza negativiza ko!a !e s"eci.icna za decu stari!u od 1&- godine$ #o ovog
uzrasta vaMe dete !e vec naucilo da sao sklan!a svo!e igracke& sao se oblaci i "oalo va
"oaNe u neki !ednostvni!i kucni "oslovia$ 6oliko ste se trudili da sve to savladate a
vaMe dete sad od!edno za sve te odavno usvo!ene aktivnosti& ko!e !e do !uce radilo bez
ikakvog vaMeg nagovaran!a& u"orno "onavl!a < N? %M?M& N? MO=%<$$$ Ponekad deca i ne
koriste ono grubo <N?9%<& vec ove blaze vari!ante$ Neka deca su dovol!no lukava "a u sitauci!i
kada i zatraNite "ooc u neceu izgovor "ronadu u recenicaa < M7LO 9% POSL?& ?VO
S7# 9%$$$< 7 to <sad cu< naravno nikad ne dode$ 7 ukoliko dete konacno i "ocne neMto da radi
& onda to radi len!o& s"oro i nezainteresovano$ ZaMto se to deMavaA VaMe dete !e sve "aetni!e
iz dana u dan& i Mto !e stari!e "otrebna su u stalno nova dodatna ob!aMn!en!a cak i za one
aktivnosti ko!e !e radilo !oM dok !e bilo sasvi alo$ MoNda vas u sveu negira sao zato Mto
ne zna zaMto !e to vaznoAH #ok u rani!e za izvrMen!e za"ovesti ni!e bilo "otrebno da zna
razlog & sada !e to "resudno$ #etetu kratko i !asno recite zaMto !e "otrebno da neMto ucini& a
ako ta radn!a zahteva is"un!en!e u odredeno vreensko roku 'ob!asnite u zaMto !e to
baM tako$ Na "rier/ <7ko se brzo ne obuceM& oNeM da se "rehladiM i razboliM$ Onda ceM
orati da leNiM u krevetu i da "i!es ca!eve i lekove uesto da se igraM<$ Ili/ <Moli te& "oozi
i da "ostavio sto da bi Mto "re rucali& !er ceo "osle toga oci duNe da se igrao$$$<$
#rugi recia& ob!asnite u ono Mto se "odrazueva i Mto !e va ocigledno$
3.2.1.14. !ad vase dete pocne da psuje...
+emojte nikakako na decju psovku odreagovati smehom, ma koliko vam ona bila
sme7na.
Bicete "rilicno iznenad!eni kada !ednoga dana vaMe le"o vas"itano dete izgovori "rve ruNne
reci$ Ono !e "sovku culo negde na ulici i "rihvatilo !e kao nacin govora odraslih $ I dok ovakvu
rec izgovara "uno sao"ouzdan!a +!er eto ono !e sao naucilo novi "o!a iz sveta odraslih,&
vi ste "rosto zabezeknuti$ Ne znate kako da "ostu"iteAH ' Na!"re& neo!te da "redete "reko
toga i da se "retvarate da niMta niste culi$ <LoM !ezik< se cesto koristi u naeri da se skrene
"aNn!a na sebe& ili kao "okuMa! testiran!a vaMe reakci!e$ Neo!te nikakako na dec!u "sovku
odreagovati seho& a koliko va ona bila seMna$ ' Pita!te dete da li zna Mta ta rec znaci@
vecina to uo"Mte ne zna$ Na detetu razul!iv nacin ob!asnite u znacen!e reci i kazite u da
takve reci nisu "oNel!ne u vaMo! kuci$ ' %vedite novcano kaNn!avan!a& "o sisteu <!edna ruNna
rec& !edan dinar<$ Ovo !e oguce sao u alo stari!e uzrastu& kada dete vec ia svo!
dNe"arac$ ' MoNete u dozvoliti i da slobodno koristi reci ko!e sao izabere& ali u naredite
da ih izgovara na estu "rikladno za n!ih ' u ku"atilu$ Videcete kako ce dete vrlo brzo
odustati od svo!e "rvobitne naere$ Ni!e tako zabavno <Mokirati< saog sebe na tako
dosadno estu$
3.2.1.1. !ad dete zamuckuje7 pravi grimase i tikove..........
Poremecaji u govoru se najce7ce ispoljavaju kao zamuckivanje ili kao tepanje
?otivna na"etost& dakle "oruku ko!u biste orali tako da shvatite& a ne kao "rolaznu .azu&
oNe da se is"ol!i iznenadni zauckivan!e& "ravl!en!e griasa i tikovia$ E"ENa!"re& Mta
su to tikoviA 6o su nagli& iznenadni& nevol!ni "okreti gru"e iMica ko!i se kod dece uvek
133
!avl!a!u nekontrolisano$ % n!ih se ubra!a!u Nirkan!e& tre"tan!e& naigivan!e& izvi!an!e vrata&
"odizan!e raena& nakaMl!avan!e& uzdisan!e$$$ itd$ Mogu da budu vrsta odbrabenog
ehaniza& a nekada i stvorena navika "osle iitiran!a odraslih$ Mogu da ia!u i organsko
"oreklo& "re svega kao "osledeca "o!edinih "relezanih bolesti$ ;od "oenutih govornih
setn!i +zauckivan!e, se ne isli na sluca! kad dete uesto <!a< govori o sebi u trece licu&
ili ako guta glasove& nogo "uta "onavl!a iste reci ko!e !e culo od odraslih a da ih "ri to ne
razue$$$ 6o ni!e setn!a$ Poreeca!i u govoru se na!ceMce is"ol!ava!u kao zauckivan!e ili
kao te"an!e $ Zauckivan!e se !avl!a kada !e dete u stan!u "oviMene "sihicke tenzi!e& "osebno
ako nikada rani!e ni!e zauckivalo$ 6o !e n!egova neverbalna +iako koristi reci, "oruka '
"okuMa! da "rivuce "aNn!u$ Zauckivan!e se oNe !aviti kako "riliko tree u "osebni& za
dete vaNni situaci!aa& tako i u obicno& svakodnevno govoru$ % svako sluca!u& obratite
"aNn!u$ Moze biti kra!n!e banalno& ali i ne ora$ 6rebalo bi tada da u "osvetite viMe "aNn!e&
an!e da vicete& an!ec da se svadate sa l!udia ko!e dete voli & viMe se igra!te i azite sa
n!i $
3.2.1.1". !ako prebroditi nocne more?
,a7e dete nece razumeti da su njegove nesvesne misli i osecaji vrsta sna
<Igrao sa se sa alo kuco i on i !e lizao lice sve dok nisa "ostao okar$ Onda !e
"obegao$ 7li zasto !e kuca dosla kod eneA< Vecina "redskolske dece !e u stan!u da o"ise
svo!e snove& ali kako i tada da se "onasaoA %koliko obeshrabite decu "o "itan!u n!ihovih
snova& "ro"usticete ogucnost da otkri!ete n!ihov eotivan unutraMn!i Nivot$ E"ESluMa!te
"aNl!ivo$ VaMe dete nece razueti da su n!egove nesvesne isli i oseca!i vrsta sna$ %esto da
ga zbunite "ricaa o svesni i nesvesni doNivl!a!ia recite u da !e ono Mto u snu vidi
indeticno videu ko!i gleda dok s"ava$ Pta!te dete za "o!edenosti sna ' <#a li si u snu leteo isto
kao Su"erenA< ili <#a li si "livao brzo ili "olakoA< Svo!i interesovan!e za n!egov san
"odstaknucete n!egovu eotivnu iskrenost &a ako !e san bio srecan oogucicete u i novo
uNivan!e u secan!u$ E"EPoozite detetu da se "ozitivno odnosi "rea svo!i snovia$ ;ada
vaMe dete ia nocnu oru & n!egovu uzneirenost san!ite ubeden!e da !e to bio i"ak
sao san$ PokuMa!te da za!edno "rebrodite strah$ Pita!te ga ko!e bo!e !e bio o"asan edeved
koga !e san!ao$ #a li !e lav trcao ili hodaoA ;ada dete i dal!e nastavl!a sa "onavl!an!e kako
!e <braon eda bio !ako straMan<& "odsetite ga !oM !edno da !e edu video u snu a da !e
sada budan& zaMticen i siguran$ Roditel!i ora!u da budu vrlo "aNl!ivi sa osecan!ia deteta
ko!a su "rouzrokovala nocne ore& da ih "rihvate ozbil!no$ %koliko vaMe dete ia vrlo
ucestale nocne ore +skoro svako vece, tako da se "laMi odlaska u krevet ' aericki "sihi!atar
7lana Sigel "re"orucu!e etod <agresivnog "ri"rean!a za .antazi!u<$ Na "rier& ukioliko
vaMe dete san!a da ga !e o"asna i gladna zver zatvorila u kavez& recite u da sledeci "ut kada
bude iao ta! san u"otrebi svo!u silu "rotiv zveri ili da uze carobni Mta"ic ko!i ce divl!u
zver "ri"itoiti$ E"EPoozite u da odraste$ Strahovan!a ili zabava& snovi ogu biti i nacin
is"ol!avan!a dec!e kreativnosti$ Potrebno !e sao slediti u"ustvo/ #a!te detetu olovku i "a"ir
da nacrta slike ko!ih se seca ili ga "odsreknite da za vree dorucka is"rica svo!e nocno
aMtovito bekstvo ' videcete kako ce to biti ins"irativna "redstava$
3.2.1.1%. 0o9da niste znali7 ali normalno je da ...
+eko dete ranije progovori, neko ranije prohoda, ali se obicno smatra da postoji
pravo vreme za sve.
Noralno !e da$$$ VaM ali sin u uzrastu od dve godine ia Nel!u da se igra lutkaa& ceMl!a ih&
"resvlaci ili ih hrani$ Bez obzira da li ia stari!u sestru "ored sebe ili ne& ovakvo "onaMan!e
viMe govori o n!egovo! briNnosti i o toe da "aNl!ivo "osatra svo!u au i ono Mto ona
na!ceMce n!eu radi & i nea baM nikakve veze sa NenstvenoMcu ili "ogreMno "olno
ori!entaci!o$ Neo!te u se rugati ili u ovakvu zabavu uskracivati$$$ E"ENoralno !e da$$$
13
#ete u uzrastu od )( eseci "a sve do 4&- godine "okaNe l!ubooru ako u se rodi brat ili
sestra$ Sve do tada ono !e bilo glavni izvor divl!en!a svih ukucana& "o n!egovo shvatan!u
u"ravo zato Mto !e veliki i odrastao$ 7 onda od!edno celoku"nu "aNn!u roditel!a zaoku"l!a
bice ko!e ne zna ni delic toga Mto ono zna$ 6o stvara zabunu u glavi stari!eg deteta& "ocin!e da
se "reis"itu!e zar !e bio uzaludan ceo n!egov trud da "ostane veliki$ %koliko vaMe dete u
navedeno uzrastu ne bi "okazalo l!ubooru u odnosu na bebu& bili bi to vec si"toi
zabrin!ava!uceg "onaMan!a$ E"ENoralno !e da$$$ #ete u uzrastu od seda godina ia nocne
ore& cesto i sa srcu roditel!a$ #o toga dolazi otuda Mto dete vreeno dobi!a sve viMe
znan!a iz svo!e okoline& sve viMe raziMl!a& sve !e viMe okrenuto druMtvu oko sebe a
istovreeno dobi!a bro!ne in.oraci!e& utiske& slike i ne!asnoce sa ko!ia ne ue sao da se
izbori$ Sa !edne strane& odredena znan!a dobi!a!u svo! "ravi oblik& a sa druge sve ono novo i
ne!asno tek se bori za svo!e esto$ Ne "ravite od ovih snova drau& ne "re"ricava!te ih
+"osebno ne u detetovo "risustvu, ali ni ne oalovaNava!te celu stvar recia/ <Sve !e to
sao san$$<$ Za dete !e san istina i zato !e vaNno da sa n!i o toe "ricate na!ozbil!ni!e$
Recite da se i vaa deMava da ruNno san!ate$ Ponekad ne"ravilno tretirani& ovi snovi se ogu
vuci sve do detetovog "uberteta$ E"ENoralno !e da$$$ Prvih nekoliko godina dete "ol!ubac ne
doNivl!ava kao izraz "okazivan!a l!ubavi$ Ono ustia "okuMava da sebi "ribliNi neki "redet&
da ga iskusi i okusi$ Ili& da usta iskoristi za drugu .unkci!u ' da neMto "o!ede$ ;ada nekog
"ol!ubi to ni!e zato Mto tog nekog voli vec zato Mto !e usvo!ilo ritual ko!i ste u naetnuli$
Zato ne insistira!te na toe$ #ete "okazu!e l!ubav tie Mto va se "entra "o krilu& donosi
igrcke& gura se uz vas$ ;ad bude s"reno i ako !e sklono aNen!u i vaM "ol!ubac shvatice kao
izraz l!ubavi a ne Nel!e da ga "o!edete$ 6ada ce biti s"reno da va uzvrati na isti nacin$ E"E
Noralno !e da$$$ #ete "ozna!e sao sada i ovde$ Ono uvek Nivi u sadaMn!osti$ Zato u !e
tako teMko da bilo Mta kaNe kad ga vi& na "rier& "o dolasku iz Mkole odah <startu!ete< sa
"itan!e/ < ;ako !e bilo u MkoliA<$ Osi ako se tog dana ni!e desilo neMto izuzetno& reci ce
va/ <#obroH<& i ta! ce odgovor u"otrebl!avati kad god hoce da vas skine sa vrata$ Radi!e
koristite .ini!e .ore/ <#a li ti !e bilo dosadno na casu geogra.i!eA<$ PokaNite interesovan!e i za
n!egovog na!bol!eg druga$ Prica!te u i vi detal!e sa vaMeg "osla& one blago neutralne ili
"ozitivne& ko!i bi ga ogli zaniati$
3.2.1.15. !ada mogu da otkrijem da li je dete desnoruko ili levoruko?
9oditelji obicno nisu u mogucnosti da procene da li je njihovo dete desnjak ili levak
sve dok ono ne napuni dve ili tri godine
Sklonost deteta da vise koristi desnu ili levu ruku oze da se vidi vec u deveto esecu
n!egovog zivota$ ;ada u "onudite igracku& ono ce !e dohvatiti sa doinantno ruko& sa
ono ko!a !e snazni!a i "recizni!a$ Roditel!i obicno nisu u ogucnosti da "rocene da li !e
n!ihovo dete desn!ak ili levak sve dok ono ne na"uni dve ili tri godine& kada kontinuirano& u
svi radn!aa "ocin!e da koristi istu ruku$ Neki alisani "od!ednako u"otrebl!ava!u obe ruke
i do "ete ili seste godine& "a tek onda na"rave <de.initivan izbor<$ Vrlo !e vazno da roditel!i ne
uticu na detetovu sklonost ka koriscen!u odred!ene ruke& !er ovu "redis"ozici!u deterinise
detetov nervni siste$ Borsiran!e da koristi desnu ruku uesto leve& kada !e zaista levoruk&
oze da ga zbuni i da dovede do "roblea u koordinaci!i oka i ruke& kao i do zasto!a u
razvo!u anuelne s"retnosti$
13!
3.2.1.16. 3&e7 necu7 ne dam...3
Mnoge nepozeljne reci nalaze se u recniku gotovo svakog deteta koje prolazi kroz
odredjenu razvojnu $azu
Ne brinite& ni!e vase dete !edino ko!e svia govori <necu< i to ni!e odraz n!egovog loseg
vas"itan!a$ Baza odbi!an!a& negiran!a i ne"ozel!nih reci ia nekoliko$
Prva se !avl!a izedu )&- i 0 godine starosti deteta$ Zahval!u!uci toe sto vase dete !os ni!e
sasvi vesto u verbalno izrazavan!u u ovo uzrastu nea ne"ozel!nih reci& ali ia nogih
neverbalnih oblika negativiza$ Sigurno znate kako to izgleda$ =leda vas "ravo u oci& dobro
razue sve sto u kazete& u"i!a svaki vas "okret ili griasu lica ' ali a sta vi radili ili
govorili ono nece ni da !ede& ni da s"ava niti da se ku"a$ Odbi!a cak i radn!e ko!e u obicno
"ri!a!u$ Odbi!a da se igra& da ide u setn!u sa bako$ 6acni!e& sve sto "redlozite biva odbi!eno$
%brzo cete i sai shvatiti da ako neke aktivnosti ne "redlozite one ia!u daleko vece sanse
da budu izvrsene$ Po!edini dec!i "sihoanaliticari tvrde da kad dete <dod!e< do 0)$ eseca
Nivota n!egovo N? +necu& ne oze& ne da, ia sasvi kratkorocno de!stvo$ #ete ce bez
obzira sto govori N?& vec "osle nekoliko inuta "ostu"iti u sislu #7$ Roditel!i se ove teze
retko sete& !er su u trenutku detetove negaci!e toliko besni da hoce da iskoce iz so"stvene
koze$ I"ak& "roveriteH Osi str"l!en!a u ovakvo! situaci!i va nogo drugog i ne "reosta!e$
Iskustvo "okazu!e da decaci u ovo uzrastu cesce negira!u za"ovesti a!ke& tetke&
vas"itacice u vrticu& bake ' sa N? odgovara!u svi zenaa iz svog na!blizeg okruzen!a +sto su
u bliski!e kontaktu to !e ovo N? snazni!e,$ #evo!cice granicu str"l!en!a "roverav!u na svo!i
tataa i ostali uski likovia iz svo!e okoline$
Na!losi!e sto u ovakvi "rilikaa ozete da ucinite !este da <nasednete< na "rovokaci!u/
"ocnete da vicete ili ob!asn!avate$ Na!gori izlaz u ovakvo! situaci!i !e krenete sa sisl!an!e
raznih igrara kako bi naaili dete da ucini ovo ili ono sto ste u naredili$ %cinite li to
!edno& cinicete to i ubuduce$ Verovatno se "itate zasto !e lose ovako "ostu"itiA Zato sto dete
to od vas u"ravo i oceku!e$ %vlaci vas u svo!u igru i dobi!a novu zabavu$ #ok ga vi ubedu!ete
da ono treba da s"ava i "ri to igrate alu "redstavu sa ostali clanovia "orodice vase
and!elce ce se divno zabavl!ati& dobiti na vreenu +t! $odloziti sa odlazak na s"avan!e, i
ubrzo steci utisak da !e ono "ravi gos"odar situaci!e a ne vi$ Zato se radi!e "onasa!te kao da
!e sve u redu$ Ignorisite odbi!an!e$ Pokazite da ste culi& klinite glavo kao znak da ste
razueli ali sve radite kao da !e dete "ristalo$
I dok su neke aktivnosti .leksibilne& kada su rita s"avan!a i !ela u "itan!u ili vree uzian!a
leka ' tu sa deteto ne oNe biti "ogad!an!a i dogovaran!a$ #etetu to od "rvog dana ora da
bude !asno$
Izedu druge i trece godine dete govori N? +Necu& ne da$$$, ne toliko da bi "roveravalo vase
reakci!e ili testiralo granice izdrzl!ivosti +uostalo& ono ih !e do sada vec dobro u"oznalo i
tacno zna sta oze da <u"ali< a sta ne,& vec iz obesti$ Roditel!i ko!i su us"eli da na koliko'
toliko bezbolan nacin "revazidu "rvu .azu negativiza svog deteta sad ia!u daleko vece
sanse i an!e "osla u voden!u bitke sa svako sledeco .azo negiran!a$
13$
3.2.1.2'. 1a li deca traba da imaju dzeparac?
D6eparac se mo6e davati detetu od njegove pete godine, makar bio sasvim mali i
simbolican
Vecina nas Neli da nauci decu "ravo! vrednosti novca& da ue!u da ga koriste na "ravi nacin i
da shvate Mta !e to Mtedn!a$ % to sislu& dNe"arac se oNe davati detetu od n!egove "ete
godine& akar bio sasvi ali i sibolican$ VaNno !e da bude redovan& t!$ da svake nedel!e ili
eseca& kako se vec dogovorite& dete zna da ce dobiti odreden novac od vas$ Ob!asnite u
da oNe da ga iskoristi kad bude iMao sa bako u ku"ovinu i da tada za sebe izabere neku
sitnicu$ Naucite ga da novac oNe i Mtedeti +sku"l!ati, i "otroMiti da tek onda kada nade ono
Mto Neli$ MoNete da se dogovorite i da cete od n!egovog dNe"arca iskl!ucivo ku"ovati
rodendanske "oklone za n!egove "ri!atel!e$ ;ad "ode u Mkolu detetu oNete davati i vecu
suu novca& za esec dana ras"usta ko!e ce "rovesti na oru sa bako$ Izracuna!te koliko
u treba za svako vece +sladoled& sok, i neka to bude iznos ko!i ce vaMe dete biti slobodno da
"otroMi svako vece$ Ob!asnite u da u sluca!u da "otroMi sav novac "re vreena& za to ora
iati !ako dobar razlog inace nece od vas viMe dobiti !oM novca za ostatak letn!eg "rovoda$
;ako god da bude ishod ovakvog "oduhvata& to ce vaMe detetu biti dobra lekci!a iz
odgovornosti$ Ne oceku!te da ce dete kad !edno shvati vrednost novca rado davati svo!
dNe"arac a "restati od vas da oceku!e "oklone& igracke i slatkiMe$ Neo!te u uskracivati ono
Mto biste u inace i sai ku"ili i da u ne da!ete dNe"arac$ Shvatite n!egov dNe"arac sao
kao nacin da ku"i !oM neMto Mto sao izabere i "oNeli$Ne zaboravite da davan!e dNe"arca vi
ne kaNn!avate detetovu "osluMnost + ne uskracu!te u ga kad nesto "ogreMi, niti nagradu!ete
n!egovu "osluMnost +ne "odiNite visinu dNe"arca zato Mto dete ia sve "etice u "rvo
razredu,$ Ob!asnite u kako se novac stice& "redloNite u Mta sa svo!i novce ili
ustedevino oNe da ucini sada& a sta ako bude sacekalo !oM neki dze"arac& "a se uMtedevina
"oveca$
3.2.1.21. Ponasanje za stolom
Mo6da vam zvuci previse obavezujuce ali, deca ce se za stolom pona7ati upravo kao
i vi.
=ovoriti o toe kakvo bi detetovo "onaMan!e bilo idealno dok sedi za stolo& isto !e Mto i
ob!asn!avati kakvo bi bilo idealno "onaMan!e odraslih& odnosno& detetovih roditel!a$ MoNda
vaa kao roditel!ia zvuci "reviMe obavezu!uce ali& deca ce se za stolo "onaMati u"ravo kao
i vi$ Ona na!viMe znan!a& iz svih oblasti +"a zaMto ne bi i iz oveA, u"i!a!u od svo!e okoline& a vi
ste glavni "redet "osatran!a& sve do "olaska u Mkolu$ #eca na!bol!e i na!lakMe "rihvata!u
one zakone ko!ia se "ovinu!u odrasli$ Odnosno& ako vi ne koristite salvetu& s ko!i "ravo
bi to ogli ocekivati od detetaAH Ili& ako vi cackate zube ubrano travcico ili zaMil!eno
Mibico& zaMto bi za n!ega ovakvo "onaMan!e bilo nedo"ustivoA Otuda& kao roditel! iate sve
uslove da svo!e dete naucite "ravilno "onaMan!u za stolo bez nogo uke$ Ne insistira!te
da !ede kada nece& ni!e gladno ili se "rosto inati$ JeMce kad bude gladno$ #ozvolite u i da
sao odluci kada !e dosta$ #ete i"ak bol!e od vas zna kada !e sito& a koliko bili ubedeni da
!e !elo alo$ Osnove "ravilnog detetovog "onaMan!a za stolo& "riliko obedovan!a "otraNite
u sledece/ ' 9i !e dete dovol!no veliko da !ede sa vaa& t!$ da !ede istu hranu ' stavite ga
za sto sa ostali clanovia "orodice$ %koliko !e neirno& <ne drNi ga esto<& n!egovu stolicu
za hran!en!e koristite sve dok !e ne "reraste$ % n!o! se noga deca oseca!u obaveznia da
sede sve dok ne zavrMe !elo +ta!na !e u toe Mto su ovde vezani,$ #akle& "riaknite stolicu
vaMo! i ruca!te za!edno$ ' 7ko dete !oM ni!e dovol!no vicno da u"otrebi kaMike& vil!uMke ' ne
"ravite drau oko "rosi"an!a hrane$ Postavite uMeu is"od stolice$ ' 7ko se obicno "rl!a& a
u"orno izbegava "ortiklu ' "okuMa!te da ga "rivolite tako Mto cete "ortiklu ili bilo Mta
i"rovizovano Mto bi na to licilo koristiti i vi& kao i ostali clanovi "orodice$ ' Izbegava!te da
usta!ete svaki cas$ Sve Mto va !e "otrebno za obed donesite odah za sto$ %koliko dete
137
"re.erira odredenu hranu i kad !e vidi& nece da ceka redosled !ela& "rosto& "okri!te "oklo"ce
ono Mto voli i !edite "otrebni redosledo$ ' ;oristite li salvete& obavezno !ednu da!te i
n!eu$ % "ocetku ce to izgledati seMno& ali ia!te "overen!a i str"l!en!a da ce doci vree
kada ce !e u"otrebiti kako treba$ ' Svaki "ut kad "ocne da govori dok su u usta "una hrane&
o"oenite ga& uz "rier da vi to nikad ne radite$ 6o isto uradite i ako drNi laktove na stolu&
baca "ribor za !elo& tr"a hranu u usta& ili naerno "rovocira okolinu svo!i "onaMan!e$ ' 7ko
dete ni!e narocito !eMno& "okuMa!te da ga zainteresu!ete "rica!uci u "rice& +basne& ba!ke&
"esice, u ko!ia se "oin!e hrana$ Setite se da su Ivica i Marica luta!uci naiMli na kucicu od
cokolade& gavran i lisica su se svadali oko sira& a Pe"el!uga !e stigavMi na bal sigurno bila
ocarana ne sao "rinco vec i razni dakoni!aa na tr"ezi$ %ostalo& Mto ne znate za
sigurno& izislite$ ' #ete treba da ia so"stveni "ribor za !elo$ #uboki i "litki tan!ir od
"lastike& svo!u kaMiku& vil!uMku i Mol!u$ 7ko vi za rucko neMto "i!ete& i n!eu si"a!te sok ili ca!
u bo!i ko!a lici na vaMe "ice$ ' ;ad god "rinosite detetu n!eu novo& !os ne"oznato !elo '
obavezno se osehu!te$ ' Ma koliko va to izgledalo blesavo ili bili sigurni da dete ne razue
Mta govorite& ne zaboravite da "re obroka kaNete/ Prijatno=
3.2.2. 'shrana
3.2.2.1. Zdrava is)rana : investicija u buducnost
Malisanima je potrebna zdrava i sveza hrana da bi dobro napredovali
Pravilna ishrana dece !e !edna od na!is"lativi!ih investici!a u n!ihovu buducnost$ Bira!uci hranu
za nase alisane& vec u detin!stvu stvarao <vol!enu< i <nevol!enu< hranu& izgrad!u!uci n!ihov
ukus$ #rugi recia& ot"ocin!eo sa "roceso obrazovan!a u ishrani& i "olazeo kaen
teel!ac za nacin ishrane ko!i ce "reovlad!ivati i u kasni!e zivotu deteta$ Metaboliza deteta
!e usklad!en sa brzino n!egovog rasta i razvo!a i zato !e znaca!no da konzuira "ravu hranu$
Mnoga deca dobi!a!u dovol!no kalori!a da zadovol!e energetske "otrebe& ali to nisu uvek i
dovol!no dobre nairnice& ko!e bi obezbedile dobro zdravl!e deteta$ Ne treba da budete
<su"era!ka< da biste to "ostigli$ #ovol!no !e da sao alo vise "ovedete racuna o izboru
nairnica& nacinu s"rean!a i n!ihovo serviran!u$ 7 od tih& na izgled& alih stvari& vase dete
i vi cete iati ogronu korist$ Ponekad !e brze i lakse otvoriti konzervu ili ku"iti gotov
sendvic$ Med!uti& "ri"rea!uci hranu za dete& ozete tacno da kontrolisete sta ono !ede& i
da u "onudite raznovrsnu ishranu& ukl!ucu!uci i neke zdrave sasto!ke ko!i se ne nalaze u
"re"arirano! dec!o! hrani& kao sto su na "rier/ suve ka!si!e& breskve ili tikvice$ %vedite vase
dete u zdravu ishranu !os od na!rani!eg uzrasta& !er !e ona za n!ega od vitalnog znaca!a$
%zroci nogih bolesti& kako u detin!stvu& tako i u kasni!e zivotu& nalaze se u ishrani$ Na
"rier& bolesti kao sto su/ asta& anei!a& ekcei& alergi!e& di!abetes& o"sti"aci!a& gastro'
enteritis i kolitis& ogu cesto da budu izbegnute ako se sa zdravo ishrano "ocne na
vree$ Pri$ dr sci$ ed 7$ Mar!anovic
3.2.2.2. 1o)ranjivanje : uvodjenje nemlecne )rane
9edosled uvodjenja pojedinih namirnica
%vod!en!e nelecne ishrane u !elovnik odo!cadi za"ocin!e nova& sasvi drugaci!a tehnika
hran!en!a bebe$
Lekar u savetovalistu za odo!cad !e duzan da da!e "rakticna u"utstva roditel!ia o izboru
hrane& nacinu "ri"rean!a& tehnici hran!en!a& kao i o oguci reakci!aa odo!ceta na novu
hranu$
13#
Mleko +a!cino ili ada"tirano, !e i dal!e osnovna hrana& ali oko 4'8 eseca ona bebi "osta!e
nedovol!na$
Redosled davan!a novih vrsta hrane ni!e strogo odred!en i nea veceg znaca!a$ Pri izboru
nairnica ko!e ce se "onuditi odo!cetu uzia se u obzir godisn!e doba& snabdevenost trzista&
navike u "orodici& kao i ekonoski cinioci$ I"ak& "osto!e odred!ena "ravila o ko!ia treba
voditi racuna kada se u bebin !elovnik uvodi nelecna ishrana$
> Odo!cetu treba "onuditi na!"re S7MO !ednu vrstu hrane +kasa od "irinca& n"r$,& a ne
od!edno esavinu razlicitih vrsta$
> Na!"re se "onudi ala kolicina odabrane hrane& !edna do dve ca!ne kasike$ ;ada !e dete
"rihvati& "oste"eno se "ovecava kolicina za !ednu do dve kasicice dnevno& u zavisnosti od
toga kako beba "rihvata i "odnosi novu hranu$
> ;ada se uvede nova vrsta hrane& treba "ratiti reakci!e odo!ceta& kako bi se na vree uocili
odred!eni znaci ne"odnosl!ivosti +"roliv& "ovracan!e& os"e "o kozi i sl$,
> Vreenski interval do sledece& nove vrste hrane treba da bude - do 3 dana& a na!an!e 1
do 4$ Na ta! nacin !e oguce uociti eventualnu ne"odnosl!ivost "o!edinih nairnica$ 7ko beba
ne "odnosi neku hranu& treba !e izostaviti iz n!enog !elovnika na!an!e 1 do 4 nedel!e& "a
onda "okusati "onovo$
> Obrok sastavl!en od vise vrsta hrane +razlicito voce i "ovrce, se da!e tek kada se "rethodno
"roveri "odnosl!ivost svake "o!edinacno$
> Odo!cetu se hrana da!e kasicico& a ne iz bocice kroz cuclu sa siroki otvoro$ Bol!e !e
koristiti neetalnu "lasticnu kasicicu& "o ogucnosti obo!enu$
> :ranu za ko!u se iz iskustva zna da oze da izazove alergi!u +!agodicasto voce& belance i
dr$, deci treba dati tek kra!e "rve godine zivota ili& !os bol!e& u drugo!$
> Proizvodi od "senice& razi i !eca ko!i sadrze su"stancu gluten& ne treba davati deci "re
nego sto na"une sest eseci& !er "osto!i o"asnost da kod osetl!ivi!ih alisana izazovu
neuobica!enu klinicku sliku celi!aki!e& alergi!e ko!a se tesko "re"ozna!e$
> Nelecnu hranu treba davati u vree buducih glavnih obroka i to "osle "odo!a& ili "osle
hran!en!a ada"tirani leko$
> :ranu ne treba razblazavati vodo$ #ete treba da oseti "rirodni ukus hrane i da se na n!ega
navikne$
> :rana treba da bude dobro kuvana +"ovrce& eso& !a!e,& u "ocetku dobro "asirana& a
kasni!e gn!ecena& "a zati sitno sekcana +kako dete bude raslo i razvi!alo se,$ Povrcu se
doda!e bil!no ul!e ili argarin$
> ;ada a!ka ne oze "osebno da "ri"rea hranu za dete +zbog "rezauzetosti ili ekonoskih
razloga,& onda beba oze da !ede ono sto se "ri"rea za ostale clanove "orodice$ 6reba
savetovati da a!ka izvadi iz lonca hranu za odo!ce "re nego sto !o! se doda zacin$ 6ako
skuvano "ovrcu se doda!e ul!e ili argarin$
> :ranu ne treba "revise soliti& kao ni zaslad!ivati$ Ne dodavati !ake zacine bar do drugog
rod!endana$
13%
> Zdravo odo!cetu treba dozvoliti da sao odredi kolicinu hrane ko!u ce "o!esti$ Ne hraniti
ga na silu& vec "ostovati n!egov a"etit$
> ;ada se da!u velike kolicine vocnog soka +"oorandza, ili voca& stolica odo!ceta "osta!e
kisela i nadrazu!e kozu oko cara$ % to sluca!u treba "restati sa davan!e tog voca izvesno
vree$
> Sa uvod!en!e nelecne hrane u ishranu alisana& en!a se bo!a n!egove stolice& iris i
izgled$
> Prelazak na <cvrstu< hranu ce se olaksati ako se bebi na!"re da alo leka& zati ala
kolicina nelecne hrane kasicico& "a se obrok zavrsi o"et leko$ 6ako ce se s"reciti
bebino nezadovol!stvo kada !e veoa gladna$ Ona ce "ovezati zadovol!stvo zbog sitosti sa
hran!en!e kasiko$
> %ku"nu dnevnu kolicinu hrane treba ras"odeliti u vise obroka& alih "o kolicini& i u kraci
vreenski intervalia$
> Ne "re"orucu!e se obilan obrok "red s"avan!e$
> #ete ne treba hraniti kada okrece glavu i odbi!a hranu$ Ono treba da uziva u toe$
3.2.2.3. 1a li bi deca trebalo da jedu cokoladu
2okolada nije samo poslastica...
Da. ;ao osnovna eulzi!a u "roizvodn!i cokolade danas se koristi so!a lecitin& ko!i zbog
vitaina ko!e sadrNi u sebi +inozitol vitain B5, "o!acava oc koncentraci!e i "acen!a i
delu!e uiru!uce na nervni siste$ #okazano !e i da so!a lecitin sniNava nivo holesterola u
krvi& cisti zidove krvnih sudova i !aca rad srcanog iMica$ ;ako naMa doaca ishrana sadrNi
vecu kolicinu asti& tie !e i "otreba naMeg organiza za lecitino +to !est cokolado, veca$
Za .uncionisan!e zglobova ova ateri!a !e izuzetno vaNna & "a se "re"orucu!e osobaa ko!e
se bave s"orto& strari!i osobaa i deci$ Na!novi!a is"itivan!a su "okazala da lecitin +ko!i !e&
"onavl!ao& osnovna eulzi!a u "roizvodn!i cokolade, san!u!e i o"adan!e kose& odnosno
oogucava n!en zdrav rast i "ravilno obnavl!an!e& a "ovol!no utice i na san!en!e
deratoloMkih "roblea& kao Mto !e na "rier ekce$ 9okolada zbog svega ovoga ni!e sao
"oslastica& vec "osta!e i "reventivno sredstvo ko!e dovodi do bol!eg .unkcionisan!a krvnih
sudova$ Na ta! nacin oogucava i intenzivno .unkcionisan!e celi!a nervnog sistea&
"oveceve!uci intelektualne s"osobnosti dece& Mto se odraNava i na "ovecanu s"osobnost za
ucen!e i "aacen!e$
3.2.2.4. 1a li je normalno da dete ima promenljiv apetit?
+iko nema uvek isti apetit, pa se ni od malisana tako nesto ne moze ocekiivati
;ada roditel!i !edno shvate sta i dete "orucu!e& "roblei sa hrano ce nestati$ Med!uti&
"onasan!e deteta za stolo cesto se esa sa nacino n!egove ishrane$ Naie& u ovo
uzrastu ono !os uvek <brl!a<& baca& "rosi"a& "a se roditel!i "ita!u koliko !e "rosulo& a koliko !e
u stvari "o!elo$ Ova briga !e razul!iva& ali ni!e o"ravdano vezivati !e za ishranu deteta&
"ogotovo onog ko!e dobro na"redu!e$ Malisan ora da nauci da !ede& a za to su u "otrebni i
vree& i ateri!al +hrana,$ Roditel!i& dakle& treba da shvate da su to dve odvo!ene& ali !ednako
1)
"otrebne stvari/ unosen!e odred!ene kolicine hrane& ali i ucen!e kako da se ta hrana unese$
Isto tako& ni "roenl!iv a"etit ne treba da bude razlog za brigu$ Jer& niko od nas& "a ni nasa
deca& nea!u svakodnevno isti a"etit& ili tacni!e receno& "otrebu za hrano$ Nekada !e glad
izrazena vise& a nekad an!e& "a !e i kolicina hrane ko!o se ona zadovol!ava razlicita$ 7li& da
"onovio ' detetu ni!e "otrebna sao hrana$ Potrebni!a u !e l!ubav$ I zato ce sve n!egove
"otrebe i "rioriteti biti odred!ivani individualno$ 6ako& na "rier& "onekad ce alisan ko!i !e
nekoliko eseci !eo za "orodicni stolo& iznenada "ozeleti da !ede za svo!i ali stolo&
sa roditel!e u blizini$ "ri$ dr sci$ ed 7leksandar Mar!anovic
3.2.2.. !akav pribor za is)ranu treba da ima dete?
9oditelji treba da eksperimentisu sa posudjem i priborom za decu, i da traze ono
koje najbolje zadovoljava decje potrebe
9i dete "okaze ozbil!an interes za "olutecnu i cvrstu hranu& i "ocne da san!u!e lecne
obroke& treba u osigurati odgovara!uce uslove za ishranu$ 6ako ce osecati sigurnost i
stabilnost na cvrsto! stolici& "ostavl!eno! na "od$ Priliko ku"ovine treba obratiti "azn!u da li
odgovara detetu& t!$ <is"robati< da li dete oze na n!o! da sedi udobno$ Neke stolice su& na
"rier& tako oblikovane da obuhvate dec!i torzo i nogo su udobni!e od drugih$ 6reba
obezbediti i odgovara!uci sto& kako bi dete oglo sa lakoco da dohvati hranu& bez
na"rezan!a$ 6o ce& svakako& uticati i na to da alisan an!e "rosi"a hranu$ Raznobo!nost
onoga sto !e is"red n!ega oze da zaintrigira dete& zato sto treba "osebno aranzirati$ Oblik i
velicina tan!ira i "ribora su takod!e vazni& "a ih treba "rieriti dec!e uzrastu$ Pozel!no !e da
"ribor bude lak& ali cvrst i nesaloiv& tako da ne dod!e do n!egovog lol!en!a i do "rosi"an!a
hrane$ ;asika& ko!a ce biti "rva "rien!ena u ishrani deteta& treba da bude "litka i zaobl!ena&
tako da olaksa uzian!e hrane sa tan!ira$ Ona treba da bude tu"a& kratka i laka za rukovan!e
dec!o sako$ Ne treba zaboraviti da alisani u to uzrastu koriste ruku kao <isicnu
asu<& a tek "osle -$'e ' 8$'e godine& ia!u <.inu< kontrolu isica$ Vil!uske sa kratki
zatu"l!eni vrhovia su na!bol!e ada"tirane za dec!e dlanove$ Neki roditel!i& ed!uti& kazu
da n!ihova deca vise vole ostre vrhove& !er n!ia ogu lakse da dohvate hranu$ 7li& ostra
vil!uska oze da bude i <ubo!ito< oruz!e& "a dete ko!e !e nes"retno u rukovan!u& oze da se
"ovredi$ 9ase ko!e sto!e na stolu treba da budu dovol!no cvrste i ale da bi dete oglo da ih
obuhvati$ Roditel!i treba da eks"erientisu sa "osud!e i "riboro za decu& i da traze ono
ko!e na!bol!e zadovol!ava dec!e "otrebe$ "ri$ dr sci$ ed 7leksandar Mar!anovic
3.3. &#)ino")i
3.3.1. <gre i igracke
3.3.1.1. 4gre7 price i bajke
4ko detetu ne pricamo price,ne citamo bajke i ako se premalo igra, nedostaje mu to
celog 6ivota...
I=R?& PRI9? I B7J;? ZN797J % O#R7S67NJ% 7ko detetu ne "ricao "rice& ne citao ba!ke i
ako se "realo igra& nedosta!e u to celog Nivota$ Osecace to kao ne"ravdu ko!a u !e
"ricin!ena$ Retko "oislio da se dete sluMa!uci "ricu ili igra!uci ulogu u igri i leci$ Ovde se ne
isli !edino na oseca!no uzneireno& neuroticno dete& za ko!e !e tera"i!a igro skoro
neinovan deo "uta ka duMevno zdravl!u$ #a bi !edna "rica zaista odrNala "aNn!u deteta&
ona ga ora zabaviti i "obudivati n!egovu radoznalost$ 7li da bi obogatila n!egov Nivot& ona
ora "odsticati n!egovu aMtu& ora u "ooci da razvi!a svo! intelekt i raz!aMn!ava svo!a
11
osecan!a' ora biti u skladu s n!egovi stre"n!aa i teNn!aa/ ora u "ot"unosti "riznati
n!egove teMkoce& istovreeno ukazu!uci na reMen!e "roblea ko!i ga uzneirava!u$ Prica
ora biti "ovezana sa svi as"ektia licnosti deteta i to bez ni"odaMtavan!a& vec na"rotiv
"rizna!uci svu ozbil!nost n!egovih ne"rilika$ Odrasli ko!i "rica "ricu iziMl!a!uci !e sa& ora
biti svestan svo!ih reci i ora "ratiti reakci!e deteta$ SadrNa! "rice bira se i u trenutku
userava "rea detetovo ras"oloNen!u$ % ba!kaa i "ricaa za decu kao i kasni!e u
dobro stri"u ili .ilu nalazi se grada ko!a odgovara nesveni "ritiscia koz ko!e dete "rolazi
i ko!a se "oste"eno ukla"a u svesne .antazi!e i "osta!e dostu"na detetovo uu$ Mnogi
roditel!i veru!u da detetu treba davati sao svesnu realnosti ili "ri!atne slike ko!e is"un!ava!u
Nel!e ' da ga treba izloNiti sao svesno! strani stvari$ No& takva !ednostavna ishrana duha
hrani sao na !ednostran nacin& a stvarni Nivot ni!e u celosti svetao$ Posto!i veoa "roMireno
odbi!an!e da se deci dozvoli da sazna!u kako veliki deo onoga Mto u Nivotu ide loMe "otice od
sae naMe "rirode$ 7gresivno& asoci!alno& sebicno "onaMan!e "okrenuto !e gnevo ili
strahovan!e ko!e ia svo! uzrok$ ;ao i sve i ove "o!ave treba razueti i "ronaci n!ihov
sisao$ Meduti& uesto toga roditel!i cesto svaku agresivnost ili asoci!alnost "rezentu!e
detetu kao oralno neis"ravan cin$ Iako sai zna!u da !e recio neoralno ne su"rostaviti se
zlu ukoliko !e to oguce& oni !ednostavno "rezentu!u likove i dogada!e$ Likovi u ba!kaa nisu
abivalentni ' nisu istovreeno i dobri i zli& kao Mto !e to vecina l!udi u stvarnosti$ Licnost !e
ili dobra ili zla baM da bi se veMtacko "olarizaci!o ko!a odgovara duhu deteta razreMile neke
oralne dilee$ % ba!ci dete susrece otiv da recio !unak ubi!a aNda!u ili da veMtica i"ak
strada$ Zlo ko!e ni!e liMeno svo!ih "rivlacnosti& ko!e siboliMe ocni dNin ili za!& lukava
veMtica & zli carobn!ak& sao !e "rivreeno "reocno$ kaNn!avan!e zlocinaca uslov !e ne sao
za lekci!u iz orala vec !e i "itan!e o"stanka$ Iivot ne bi iao sisla ako bi bio cista stihi!a i
"re"uMtan!e okolnostia$ Znaci& ora se na"raviti razlika izedu dobra i zla& izedu onog
ko!i ugroNava i onog ko!i "okuMava to da s"reci$ % ba!kaa !e !edan brat glu" i zadrt& drugi
"aetan i s"osoban& !edna sestra !e le"a i dobra& druga !e ruNna i "odla$ Postavl!an!e
su"rotnih karaktera da!e alternativu u sislu o"redel!en!a/ hoceo li biti dobri ili "odli$
Meduti& ovo ni!e sao "oucno'o"oin!uceg karaktera u stilu OOzlo se i"ak ne is"latiOO vec
"ozitivni !unak ia vecu "rivlacnost od negativnog& tako da se dete s"rea da u zreli!e doba
kada shvati stvarne l!ude oNe da oseti velicinu i zadovol!stvo u huanosti& dobroti&
stvaran!u$ Jer oni ko!i razara!u cak i ako naizgled ne biva!u "oraNeni u odnosu na cil! ko!i sebi
"ostave& "oraNeni su uskoMcu svo!a duha i unutraMn!o nesreco$ #ete se s"rea za
o"redel!en!e da bude dobro !er !e saa covekova "riroda& !er !e ono Mto on stvarno !este i
na!veca sreca i na!vece bree$ Ia i ba!ki u ko!ia !unak na "revaru dolazi do us"eha$
N!ihova vrednost svako ni!e u snazi identi.ikaci!e +ti likovi obicno i nisu "rikazani u narocito
"rivlacno svetu kao n"r$/OOMacak u cizaaOO, vec su "ri"rea za realni Nivot gde se baM oni
ko!i se !ako oseca!u beznaca!ni iz straha da od n!ih nikad niMta nece is"asti& na "revaru
doognu neocekivanog us"eha ili oci$ Srecni Nivot ko!i su "rinc i "rinceza "roNiveli doveka
uci da !e us"ostavl!an!e tra!ne zadovol!ava!u ce veze sa drugo osobo oguce& ali naravno
"ut do ovoga stan!a trnovit !e i na"oran$ % ba!kaa se ne govori o"Mirno o radosti i sreci
zal!ubl!enih kao Mto se govori o"Mirno o teMkocaa kroz ko!e su "roMli$ MoNda !e iskustvo srece
kratkotra!no za takvu is"ovest$ 7 oNda !e i cutan!e o ta!ni l!ubavi konacno i neo"hodno$ Reci
nisu vicne da izraze dubinu ta!ne ko!u oseca!u zal!ubl!eni$ 9isti cin l!ubavit tri!u.u!e& a reci
osta!u "obedene$ #a bi se "ostigla eocionalna bezbednost i zadovol!sto "otrebna !e zrelost
licnosti& a ona ni!e data na roden!u kao crna kosa ili "lave oci vec !e "roizvod borbe snaga
Nivota i snaga srti od saog roden!a "a na dal!e$ Bezbedno esto u svetu oNe se naci kao
"roizvod unutraMn!eg "ouzdan!a u sebe i svo!u vrednost& ali ono oNe biti i rezultat beNan!a
od so"stvenog haosa u asu slicnih "o!edinaca$ %sal!eni "o!edinac ko!i us"eva do osisli
svo! Nivot u stvatran!u neceg& veci !e !unak od onoga ko!i u gru"i "obedu!e$ Junak ba!ke neko
vree ide sa& "oaNu u Nivotin!e& "ririoda$$$on uci da "i"a u raku& da osluMku!e&
raziMl!a$ On uci da se neceu "osveti& da bude veliki i kada !e sa i da se ne da
"revariti/Vladari i udraci ne "oklan!a!u srecu& ona se osva!a sao "ute l!ubavi$ Oko
cetvrte ili "ete godine& kada ba!ke ili "rice "ocin!u da vrMe svo!e blagotvorno de!stvo "rivlacna
!e recio OOIvica i MaricaOO$ 6eNn!a deteta da se drNi roditel!a ada !e doMlo vree da se
saostalno suoci sa sveto& kretan!e una"red ko!e izaziva unutraMn!e kretan!e u su"rotno
seru& u ovo! "rici !e tek u drugo "lanu$ na"or da se "osto!i ugroNava zla veMtica ko!a
doinira ba!ko$ Ona biva "obedena i "oraNena "o so"stveno rece"tu$ Ono cega se dete
"laMilo sagoreva i "reobraNava se u "obedu nade nad oca!an!e$ Meduti stre"n!a od
12
odva!an!a i na"uMtan!a kao i strah od gladi ko!i se nalazi u ovo! ba!ci nisu ograniceni na neki
odredeni "eriod razvo!a$ Na svi uzrastia& zaludenost kuco od slatkiMa& to senitentalno
okretan!e "roMlosti& "siholoMki angaNu!e i nogoo stari!u decu& a ishod ba!ke "ribavl!a i
ohrabren!e$ Motiv acehe kao zaenske a!ke ko!a cuva dete ni!e sluca!nost$ Setio se
koliko !e vaNno da odnos a!ke "rea detetu bude "rihvata!uci& to"ao& zaMtitnicki$ %
ba!kaa& aceha !e na!ceMce l!uboorna& a l!uboorna osoba !e ne"ri!atel!ski ras"oloNena
"rea su"raniku& u ovo sluca!u "rea detetu$ #ete se s"asava od& u suMtini neadekvatne
a!ke& en!a!uci na razne nacine svo! "oloNa!$ Proena indeti.ikaci!e oogucava detetu da
!ednu istu ba!ku u razliciti "eriodia Nivota shvati na nacin ko!i u na!viMe odgovara$
Recio u ba!ci o Ivici i Marici& zlobu i dvolicnost stare veMtice "obedu!e baM Marica ko!a !e u
"rvo delu "rice "asivna i ko!a "osluMno "rati dovitil!vog brata Ivicu$ % !edno! .azi razvo!a
detetu ce odgovarati da ono bude Marica ko!u Ivica bezbedno vraca kuci "oMto se dosetio da
us"ut baca kaencice$$ % drugo!& stari!o! .azi& dete ce voleti da bude Marica zato Mto se baM
ona obracunala sa zlo veMtico$ Roditel! ne oNe "ouzdano da zna u ko ce uzrastu
odredena ba!ka biti znaca!na za dete i na ko!i nacin i zbog toga ce citati ili "ricati razne ba!ke i
"rice$ Za one ko!e ga oduMeve dete "osta!e zarazno vezano$ Voli da u se cesto "rica!u i
cita!u$ Svakako ne znaci da vec u neko skoro "eriodu i "rice ko!e u "rvi ah nisu bile
zanil!ive to nece "ostati$ Isto tako tuacen!e odraslih& a koliko ogu da budu tacna
liMava!u dete "rilike da oseti kako !e sasostalno shvatilo izvestan sisao$ Na "itan!e ko!e
dete "ostavi u vezi sa ba!ko& kao i na sva druga "otrebno !e vrlo obazrivo odgovoriti$ Mudro
!e "riu"itati/OO7 Mta ti isliMAOO "a tek onda& "re"oznava!uci n!egov doNivl!a! dati "rikladan
odgovor$ PRIN9IP/ dete na na!"rikladni!i nacin reMava svo!e kon.likte& strahove i teMkoce u igri
PRIN9IP/ deca ne izbegava!u strah ' nagonski zna!u da u se ora!u "ribliNiti ako hoce da ga
savlada!u$ PRIN9IP/ dete sebi "oaNe igro ' uiva& oblaci& hrani& kori svo!e lutke&
edvedice ' u ti igraa oguce !e videti kako dete doNivl!ava "ostu"an!e roditel!a "rea
n!eu$ PRIN9IP /kroz igru dete razvi!a otivacionu s.eru& "revazilazi sazna!ni egocentriza&
razvi!a intelektualne o"eraci!e& a savladavan!e strahova sve us"eMni!e kontroliMe so"stveno
"onaMan!e$ PRIN9IP / dete voli da u se ba!ka cita& ali !oM viMe da u se is"rica ' Mto !e
sudbina !unaka slicni!a n!egovo! "ozici!i& to !e dete viMe oduMevl!eno$ PRIN9IP/ isto tako
tuacen!a odraslih& a koliko ogu da budu tacna& liMava!u dete "rilike da oseti kako !e
saostalno shvatilo izvestan sisao$
3.3.2. %port
3.3.2.1. !oje sportske discipline najbolje oblikuju tela decaka i decovjcica?
9edovna sportska aktivnost korigovace (##D razne genetske nedostatke koje
vecina nas nasledjem nosi
;ada se neko bavi s"orto& on "ocin!e da voli svo!e telo& oseca se sigurni$ S"ort razvi!a
s"eci.icno drNan!e +"aravilan "oloNa! kice i raena,& "onaMan!e i hodan!e ko!e <negira< sve
vidne nedostatke$ -rcanje, plivanje, vo6nja bicikla, skijanje, klizanje, veslanje u ski$u i
vo6nja rolera su s"ortovi ko!i na!o"tialni!e uticu na "ravilan razvo! koMtano'iMicnog
sistea& disan!a i krvotoka& !er "od!ednako aktivira!u na!veci bro! organa$ Med!uti& iako se
ovi s"ortovia univerzalno utice na koMtano iMicni siste cie se dobi!a oblikovan!e tela&
oni se uglavno kobinu!u sa s"ortski igraa +koMarka& odbo!ka& .udbal$$, kako bi se telo
o!acalo i razvilo$ -enis ko!i !e danas dosta "o"ularan& !e kontraindikacioni s"ort za "ravilan
razvo! tela& !er se )**C viMe !aca i razvi!a leva od desne strane tela$ S"ortske disci"line
"od!ednako uticu na razvo! uMkog i Nenskog tela& !edina razlika !e u intenzitetu kontakta$
Med!uti& Nensko telo se i"ak idealno obliku!e umetnickim plivanjem +"livan!e !e !edini
s"ort u ko!e sa isti o"terecen!e delu!ete na skelet& u uetnicko "livan!u devo!cice
osi "ravilnog razvo!a tela dobi!a!u i Nenstvenost "okreta,$ Idelan s"ort za le"o i "ravilno
razvi!eno uMko telo !e odbojka +kako zbog dinaike i kretan!e celog organiza& tako i zbog
san!enog rizika od "ovreda,$ #!ord!e Makaric& agistar .izicke kulture
13
3.3.2.2. !ako da naucite dete da pliva?
%vaki prenagljen korak, koji je uraden iz najbolje namere kako bi dete 7to pre
savladalo tehniku plivanja, mo6e da ima kontrae$ekat
Plivan!e !e na!delikatni!a otoricka radn!a ko!a se savladava u Nivotu$ Roditel!i bi zato trebalo
da budu vrlo takticni& str"l!ivi i "aNl!ivi$ Priarni strahovi +gubitak tla "od nogaa i strah od
nestanka vazduha, "risutni su kod svakog deteta$ Svaki "renagl!en korak& ko!i !e uraden iz
na!bol!e naere +kako bi dete Mto "re savladalo tehniku "livan!a,& oNe da ia kontrae.ekat$
Zato "re nego Mto se u"ustite u obuku svog aliMana "rocita!te "aNl!ivo naMe savete i
"oste"eno ih "rien!u!te$ Ne zaboravite da !e vaM zadatak da dete naucite da se saostalno
odrNava na vodi& da u "ruNite osnovnu obuku "livan!a$ Za ostale <ko"likovane< "okrete i
tehnike "livackih disci"line "obrinuce se instruktori ko!i su "ro.esionalno edukovani za to$ '
Izaberite "ogodno tlo za "rve korake/ voda ne se da bude vrlo hladna +idealno !e 08
9elzi!usovih ste"eni, i "oNel!no !e da bude bistra& kako bi dete videlo dno i oslobodilo se
straha$ ' #ete treba sao da ude u vodu$ Pored vaMe dobre vol!e da ga uvedete u svet
"livan!a& "otrebna !e i n!egova !aka Nel!a i s"renost za to$ Ne zaboravite da ste vi sada
ucitel! svoe detetu i da ni!ednog trenutka ne sete da ga ostavite sao u vodi$ 6reba uvek
da budete is"red deteta& svo!i "risustvo orate da u uli!ete "overen!e$ ' #ubina vode u
ko!o! se alisan obucava nikada ne se da bude iznad "olovine detetovih "luca& tako da
oNe slobodno da ani"uliMe rukaa$ % dubl!o! vodi ce se "laMiti& a u "lico! nece biti u
ogucnosti da izvrMava zadatke ko!e u "ostavl!ate$ ' Pocnite sa "rvi veNbaa ko!e cete
raditi u vodi$ #ete u Make uzia vodu i "ocin!e da duva u n!u$ Na ova! nacin ono se oslobada
straha da ce izgubiti vazduh& da ce u voda uci u nos i usta$ ' Nastavite sa drugo veNbo$
#ete udahne vazduh& "oto cucne u vodu +zagn!uri, tako da u voda "okriva usta i nos& i
"ocne da izduvava vazduh u vodi$ Ova veNba !e sasvi nova za dete i treba !e savladavati
"oste"eno& tako da "riliko svakog cucn!a ono sve viMe "ota"a glavu$ Potrebno !e da dete
stalno otiviMete "ohvalaa i "okazivan!e$ ' ;ada !e dobro savladalo "rethodne veNbe onda
"relazite na ko"likovani!e zadatke$ #ete udahne vazduh& blago savi!e kolena& is"ruNi ruke
na"red +is"red glave, i odbacivan!e od tla "ocin!e da klizi "o vodi$ #ok klizi "o vodi "otrebno
!e da "oste"eno izduvava vazduh$ VeNba se zavrMava sta!an!e u vodi$ Ovo veNbo dete
dobi!a oseca! sigurnosti da nece "otonuiti +Mto !e i "rvi i osnovni korak u svaladavan!u straha,$
;ada se alo oslobodi i oseti sigurnost& oNete da "rien!u!ete i sledecu odi.ikaci!u ove
veNbe$ Stanite na etar od deteta i is"ruNite ruke$ Recite u da cucne& uze vazduh& da se
odgurne& i da doklizi do vaMih ruku$ #ok ono klizi vi se oNete "oste"eno udal!avati& tako da
cete u !edno trenutku biti udal!eni dva do tri etra$ ' Sledeci deo obuke obavl!a se na
<suvo<$ Ob!asnite detetu "okrete "livan!a & bilo da !e kraul ili "rsno u "itan!u$ 6ako ce
na!lakMe razuete Mta treba da radi ako u ob!asnite da ono "okretia ruke ora da gura
vodu od sebe i da se na ta! nacin krece$ 7ko sada tako vodu gurate sa obe ruke ' "ocin!ete da
"livate "rsno& a ako se o"redelite da vodu na!"re gurate !edno "a onda drugo ruko&
"livate kraul$ Ruke treba da budu is"ravl!ene& sa is"ruNeni Makaa is"red glave$ Vazno !e da
"rsti budu sastavl!eni$ #ete ce instinktivno shvatiti "okrete$ Pokret nogu za "rsno "livan!e !e
"rilicno ko"likovan& tako da !e nogo lakMe dete nauciti da "okrece noge za kraul '
is"ruNene noge treba gore dole da "oera iz kukova$ Na!teNe !e nauciti ga da is"ruNi noge& da
ih ne drNi savi!ene u kolenia$ Sve ove "okrete dobro uveNba!te na <suvo<& a kada "rietite
da ih vaMe dete "onavl!a sa vec uslovl!eno reakci!o& vratite se "onovo u vodu$ ' #ete blago
"ridrNava!te& sa dve ruke iznad struka$ SugeriMite u da se o"usti i da "rien!u!e nauceno$
PoMto dete instinktivno radi vrlo brze& oMtre i nekontrolisane "okrete ono sao sebe u "ocetku
"otisku!e "od vodu$ Zato !e !ako bitno da bude o"uMteno i da shvati da rado ruku i nogu
"ocin!e da se odrNava na vodi$ Bitno !e da noralno& nikako ubrzano& diMe$ 9esto se aliMani
u ovo! situaci!i u"laMe i zadrNe vazduh& Mto dovodi do toga da "otonu$ PridrNavan!e radite
onoliko dugo dok se dete ne oslobodi& Mto !e vrlo individualno$ Nikada & bez obzira na n!egovu
sigurnost& neo!te dete "ustiti da se saostalno odrNava na vodi vec "rvi dan$ 7ko ste sa
us"eho "rienili sve naMe savete vaM aliMan se sada oslobodio straha od vode i naucio da
se saostalno odrNava na vodi$ Savladao !e osnovnu obuku "livan!a$ Za dal!e "okrete& .inese i
1
ta!ne "livackih disi"lina bice va "otreban instruktor "livan!a$ 7li ako ucitel! "livan!a i
izostane& ne brinite$ VaMe dete ce vrlo brzo& iitira!uci vas ili nekog drugog & i sao savladati
osnovne "okrete$ %koliko vaM "roces ucen!a bude obrnut +na!"re savladu!ete tehniku "livan!a&
a tek kasni!e saostalno odrNavan!e na vodi, vaMe dete ce nauciti da "liva& ali se nikada nece
osloboditi eleentarnog i "rirodnog straha od vode$ #!or!e Makaric& agistar .izicke kulture
3.3.2.3. !ako da naucite dete da vozi bicikl?
Ukoliko vezba svakodnevno po )# minuta dete ce nauciti da vozi samostalno bicikl
za deset dana
Obaveza svakog roditel!a !e da nauci dete da vozi bicikl i da ga nauci da "liva& to su ne"isana
"rava ko!a "ri"ada!u svako detetu$ Znan!e ko!e se stekne u "rvi godinaa zivota osta!e
ulog za kasni!e dane ' ko !edno nauci da vozi bicikl znace da ga vozi ceo zivot$ 7ko ste se
odlucili da bas ovih dana sa svo!i alisano krenete u vode bicikliza& sledite nase savete '
uvericete se bice va od velike koristi$ ' Prvo n!egovo u"oznavan!e sa ovi <s"ortski
rekvizito< neka bude graaticko ' naucite ga da se kase bicikl& a ne bicikla ili biciklo +kako
se to cesto u svakodnevno govoru cu!e, i da& nazalost& u nase !eziku ne "osto!i glagol ko!i
ob!asn!a radn!u voNn!e bicikla ' ada biciklan!e !ako si"aticno zvuci$ ' % ku"ovinu bicikla
krenite za!edno sa deteto$ Neo!te da va osnovni "araetri budu .ira "roizvod!aca i
s"ol!asn!i izgled bicikla$ Na!bitni!e !e da bicikl bude !ednostavan +bez en!aca ko!i nisu
"otrebni za "rve korake bicikliza& nogo !e bitni!a zadn!a kocnica,& velicine od -* do 3* c&
da volan bude )* c visi od sedista +zbog us"ostavl!an!a ravnoteze, i da& ono sto !e
na!bitni!e& kada dete sedne na bicikl sto"alaa obe noge dodiru!u tlo$ ' #ec!i bicikl deca voze
od trece do sede godine zivota +dokle god oze da se "roduzu!e sediste i volan,$ Iako
nogi bicikli ia!u "oocne tockove& oni se ne "re"orucu!u '!er otezava!u "ocetnu obuku$
%koliko se dete navikne i osloni na "oocne tockice ono ce sutra nogo teze i duze uciti da
us"ostavi ravnotezu na dva tocka$ #ete ce se osloniti na dodatne tockove tako da ce u
kasni!e trebati vise vreena da savlada strah i stekne sigurnost "riliko vozn!e$ Zato bi
obuku vozn!e biciklo trebalo za"oceti na dva tocka$ ' Za "rve <korake< na biciklu izaberite
ravne as.latirane "ovrsine u "arkovia ili setalistia$ Pridrzite bicikl sa zadn!e strane +iza
deteta, za sediste i recite alisanu da se "o"ne na bicikl& tako sto ce !ednu nogu nasloniti na
"edalu dok ce drugo oslonac iati na zel!i$ Rukaa !e dete uhvatilo volan ' vrlo !e bitno
da se volan o"usteno drzi& da dete ne stegne volan !er svaki "roble sa ravnotezo "roizlazi
iz stegnutosti i grca isica$ Pritisko "edale dete "olazi& stavl!a drugu nogu na "edalu i uz
vaMu "ooc +vi ga i dal!e blago drzite za sediste bicikla, "ocin!e da odrzava ravnotezu$ Bitno
!e dete tada vozi sao "ravo$ %koliko "ocne da skrece levo ili desno +sto ce se desiti sao
ako cvrsto drzi volan,& vi ga zaustavite& ob!asnite u zasto se to desava i krenite iz "ocetka$
Vozite bicikl oko )* etara zati stanite& okrenite bicikl i celu radn!u "onovite iz "ocetka$
Neo!te "rvi "ut da "re.orsirate dete$ #ovol!no !e da za "rvi dan dete 0* inuta "rovede na
bicikli ' dete ora da stekne oseca! ravnoteze& ozgu !e "otrebno vree da usvo!i i obradi
nove in.oraci!e$ ' Istu vezbu "onavl!a!te i narednih dana$ Posle cetiri do "et treninga na
ko!ia dete uci da vozi "ravo& naucite dete da skrece levo i desno@ drzite ga i dal!e za sediste
i ob!asn!avate u da volano lagano skrene ka levo! odnosno desno! strani$ Ostalo va !e
!os da dete naucite da "ravi okret$ %koliko ove treninge izvodite svakodnevno +dovol!no !e i
"o 0* inuta dnevno, vase dete ce nauciti da vozi saostalno bicikl za deset dana$ 7li
neo!te ga odah "ustati saog& ozda ce ono !os nekoliko "uta zahtevati vase "risustvo
kako bi se osetio sigurni!i$
1!
3.3.2.4. !oliko roditelji preteranim stra)om sputavaju dete u razvoju?
Mnogi $aktori su uticali da slika $izickog razvoja, a samim tim i zdravlja dana7nje
dece, bude na prilicno nezavidnom stupnju razvoja
Prea nezvanicni statisticki "odacia viMe od 5*C gradske dece ia "ocetne telesne
de.oritete +ravni tabani& kriva kica& savi!en raeni "o!as,$ Neorganizovana s"ortska
aktivnost u na!lade uzrastu +od 1 do 8 godina, uslovila !e da ogroan "siho.izicki
"otenci!al alisana ostane neiskoriMcen$ 7li i kada se igra!u& kao da viMe nisu slobodna& kao
da ih stalna roditel!ska zabrana <Ne trci& "aMceMH< s"utava i koci u n!ihovo! slobodi "okreta$
Roditel!i ih cesto& iz na!bol!e naere& u Nel!i da zaMtite decu& da izbegnu "ovrede i nezgodne
situaci!e& s"utava!u$ % strahu da ce dete "asti& ne dozvol!ava!u u da se "en!e na drvo& na
"rier$ 9esto so svedoci& ali orao da "riznao i saucesnici& scene ko!a !e sve "risutni!a
na naMe "odnebl!u/ i "re nego Mto aliMan krene da obavi neku radn!u +"en!an!e na klu"u&
trcan!e& "rovlacen!e$$, u to! naeri s"reci ga u"ozoren!e ' <Pazi& "aMceMH<$ PoMtu!uci autoritet
roditel!a& i za"laMeno za sebe& dete odusta!e od svo!e zel!e$ I Mta se onda deMavaAH Malisani
"osta!u straMl!ivi& sotani i nes"osobni da savlada!u noge "re"reke i zadatke ko!i ce se
sutra "red n!ia "ostaviti$ Oni "osta!u osobe ko!ia !e oduzeto sao"ouzdan!e$ E"ESta
ozete da uraditeA Roditel!i treba da "oognu deci da savlada!u odredene veMtine& a ne da ih
u toe s"utava!u$ Ma!ka ne treba da brani detetu da se "en!e na drvo& vec da bude kra!
n!ega& da ga "ridrNava i u toe "oaNe$ %z alu "ooc& kada to zatreba& ona u uliva
sigurnost u so"stvene "okrete$ ;ada dete "adne i "ovredi se& roditel! ne treba sav us"lahiren i
u"laMen da u "ritrci$ N!egov strah se tada& u nogo veco stu"n!u& "renosi na dete$
Malisanu treba sireno da se ukaNe "ooc a& ako !e "otrebno$ i da se ohrabri/ <:rabar si ti
ain !unak& brzo ce to "rociH<$ 6akode kada dete ne us"e da izvrMi zadatke ko!i su u zadati
ili ko!e !e sao sebi naetnulo& roditel!i treba da ga ohrabre i da u "ruze "odstica! da tu
radn!u "onovi$ #!ord!e Makaric& agistar .izicke kulture
3.3.3. 'graonice
3.3.3.1. !oji uzrast je idealan za pocetak muzickog obrazovanja?
+ajidealnije je da se u nizu muzicku skolu krene sa devet godina, sto ne vazi za
izuzetno talentovanu decu
Roditel!i isle da !e na!bol!e da "ocetak osogodisn!eg skolovan!a s"o!e sa "ocetko
uzickog obrazovan!a$ Meduti& iskustvo !e "okazalo da ovo "ovezivan!e i ni!e bas
na!us"esni!e$ #ete od seda godina ni!e dovol!no "siho.izicki zrelo da bi oglo sasvi da
razue uziku$ ;ada <"oklo"i< "rvi razred osnovne i nize uzicke skole desava se da onda
uzicko obrazovan!e +ko!e tra!e sest godina, zavrsi "re osnovnog obrazovan!a$ Posto!i !os
!edan vrlo "raktican razlog zasto dete ne bi trebalo tako rano dati u uzicku skolu$ Prvi razred
osnovne skole !e na!verovatni!e na!tezi razred u "rocesu ko"letnog skolovan!a$ #ete se "rvi
"ut srece sa obavezaa& skolo i ucen!e$ Muzicka skola bi !edno sasvi "rosecno
detetu u to uzrastu bilo !os !edno novo i ne"otrebno o"terecen!e$ Zato !e na!bol!e da se u
nizu uzicku skolu krene tek sa devet godina$ % okviru nizih uzickih skola "osto!e uzicka
zabavista i "ri"reni razred$ Zato bi idealno bilo da deca sa "et ili set godina krenu u uzicko
zabaviste& sa seda ili osa u "ri"reni razred i sa devet u nizu uzicku skolu$ Ovo se ne
odnosi na izrazito talentovanu decu ko!a bi sa "roceso uzickog obrazovan!a trebalo da
krenu sto !e oguce rani!e$
1$
3.3.3.2. 1a li dete treba da ima dodatne aktivnosti kada podje u prvi razred?
Da li ce vase dete izabrati neku dodatnu vanskolsku aktivnost ili ne zavisi od
njegovog a$initeta, ali i od organizacije vremena
Se"tebar !e& vase dete !e konacno "oslo u ta!& za n!ega dugo ocekivani "rvi razred$
Privikavan!e !e individualno i unogoe zavisi od toga da li !e dete "sihicki "ri"rel!eno za
odva!an!e& da li !e "re toga "ohad!alo vrtic ili ne& da li ste vi kao n!egovi roditel!i iali
dovol!no vreena i str"l!en!a& da li !e sa n!i u odel!en!u neko dete ko!e "ozna!e od rani!e&
kakva u !e ucitel!ica i slicno$$$ ;ada sve krene svo!i toko& "oislicete kako& s obziro da
vase dete tako lako i brzo sve stize& oze alo i dodatno da se angazu!e$ 7li& o"rezH
Saceka!te dovol!no dugo$ Mnoga deca vec u "rvo razredu ne us"eva!u da rese bez
roditel!ske "ooci& doace zadatke$ ;oncentraci!a i ni!e dovol!no !aka a "azn!a !e rasuta na
sve strane$ N!ih "rosto <ne drzi esto<& radi!e bi da se igra!u nego uce$ Naravno& ovakva
"onasan!a su sasvi ocekivana s obziro da vecina dece "re skole vree "rovodi u igri a ne
u obavezaa i zadacia$ Zabraniti detetu da se bavi .udbalo& iako to zarko zeli i na toe
insistira& sao zato da bi vise bilo u kuci i ialo vise vreena za doace zadatke& oze biti
sao kontra"roduktivno$ S druge strane& ovakva aktivnost oze da ga odvede daleko od
stican!a radnih navika$ Lakse !e reci nego uciniti& ali resen!e !este na sredini$ #ogovorite se$
Odvo!te vree "otrebno za s"avan!e& obroke& izradu doacih zadataka& ali ne zaboravite da
svo "rvaku ostavite i vree za dodatne aktivnosti$ Odredite vree i za skolu i za vanskolske
dodatne aktivnosti$ Na"ravite satnicu i ras"ored$ ;ada se on ustali& bice lakse i vaa i detetu$
Oogucite u izbor& ukazite na razlicite ogucnosti& ob!asnite sta u !e sve dostu"no& sta bi
sve oglo biti interesantno& ali odluku "re"ustite n!eu$ Jelena :olcer& "edagog
3.3.4. /omp!uteri
3.3.4.1. 1a li deca treba da se igraju na kompjuteru?
1ada cete svog malisana uvesti u svet racunara zavisi prvenstveno od vasih
shvatanja, opredeljenja i mogucnosti
%lazio u novo tehnicko ' tehnolosko doba u ko!e ko"!uter "osta!e sastavni deo
"isenosti $ #ecu !e tesko ali i ne"ravedeno odvo!iti od aktuelnih tokova civilizaci!e$ 7li&
koriscen!e racunara bi trebalo da bude selektovano ' kako "o bro!u sati "rovedenih is"red
onitora& tako i "o kvalitetu igara sa ko!ia se dete na!cesce igra$ Pedagozi "re"orucu!u
edukativno zabavne igre a agresivne igrice u ko!ia se <ubi!a< i uci "rotivnik se sve vise
izbacu!u iz dec!ih "rograa$ Med!uti& da li cete i kada svog alisana uvesti u svet racunara
zavisi "rvenstveno od vasih shvatan!a& o"redel!en!a i ogucnosti$ Nabro!aceo "ozitivne i
negativne strane igran!a na ko"!uteru& a konacna odluka !e vasa$ E"ENedostaci/ ' #ete
satia& bez ikakve .izicke aktivnosti sedi izolovano is"red ko"!utera$ ' Igra ne trazi da se sa
n!o razgovara$ #ete sve vise ovladava ko"!uterski recniko dok u svakodnevni "osta!e
sve "rosti!i i !ednostavni!i$ ' ;o"!uterska igra ne insistira na eoci!aa$ 6akod!e ne zahteva
ni boravak na sveze vazduhu& znaci za zdravo telo ne cini nista$ ' #eca se cesto unesu u
"rice svo!ih glavnih !unaka& "oistovete se sa n!ia ' tako da gube granicu gde !e !ava a gde
san$ E"EPrednosti/ ' Savladava!u se osnove koriscen!a ko"!utera$ Postize se ko"!uterska
"isenost ko!a sve vise "osta!e deo licnog obrazovan!a$ ' Razni edukativni igricaa dete
stice znan!e bez "risile& uz seh i igru$ #ete ovladava !eziko& "o!ovia& ateatiko i
geogra.i!o sa uzivan!e i zadovol!stvo$
17
3.4.1. Druzenje
3.4.1.1. ;ana prijateljstva
Opis glavnih $aza u razvoju ranih prijateljstava
Pored "ravilne nege vaMe bebe ' ishrane& higi!ene& uslova Nivota& "racen!e razvo!a deteta '
vaNno !e da u "ruNite ogucnost da u"ozna!e svet oko sebe& a "re svega svo!e vrMn!ake$
Budite uz svo!e dete& "azite ga& ali u dozvolite da otkriva i "rve draNi igre i druNen!a ' tie
stice sigurnost& "a ce sa radoMcu krenuti u vrtic& !er zna da ce uvek u"oznati nekog novog
drugara$ 6o su dragocena iskustva i le"e us"oene u kasni!e Nivotu$ E"ER7N7
PRIJ76?LJS6V7 Na!novi!a istraNivan!a su "okazala da cak i "re "ete godine deca ogu da
razvi!u "ri!atel!stva/ odnosno deca ko!a od roden!a "rovode vree za!edno ' ogu da razvi!u
bliske veze ' tvrdi ;iberli [alei& "edi!atar ko!i "roucava "onaMan!e dece u !aslicaa na
drNavno %niverzitetu Oha!o u ;olubosu$ Rezultati n!enih istraNivan!a ukazu!u na to da
deca treba svakodnevno da "rovode vree za!edno da bi doMlo do obostranog "rilagodavan!a$
Ovo su glavne .aze u razvo!u ranih "ri!atel!stva/ E"E6R?9I M?S?9 ' Mala deca vode da se
uza!ano gleda!u$ ;ada beba "ostane .ascinirana osehivan!e sao! sebi u ogledalu '
dovol!no !e stara da uNiva u "risustvu drugog deteta$ Bebe nece OOigratiOO nego ce "osatrati
!edna drugu "okuMava!uci da se dotaknu$ Potrebno !e da budete sve vree u blizini& zato Mto
bebe ne ogu uvek da na"rave razliku izedu osoba i "redeta& ogu da zaahnu ruko
!edna na drugu$ E"E#?V?6I M?S?9 ' Stari!e bebe "okuMava!uci da iitira!u svo!e drugare$
Povecan!e snage i "okretl!ivosti do"uMta stari!o! bebi da uradi viMe od saog gledan!a$ MoNe
da do"uzi do drugog deteta ili da OO"roMiri "oziv& bira!uci igracku i "okazu!uci !e drugaru$
Miika !e bebin nacin kounikaci!e i iskazivan!a da li !o! neko drag i da li Neli da bude sa
n!i$ E"EO# )- #O )( M?S?9I ' Mala deca dele sve sa oil!eni drugaria u igri$
JednogodiMn!aci u !aslicaa cesto "rovode ceo dan sa svo!i OOs"eci!alniOO "ri!atel!ia& a neki
od n!ih cak "lacu kad roditel!i dodu da ih "ovedu kuci$ Bilo bi "oNel!no da iate viMe istih
igracaka ukoliko va OObeba'drugarOO dolazi u "osetu& da bi se izbegli kon.likti$ 6akvi susreti
ogu da budu izuzetno teMki za decu !ake vol!e ' kada bi trebalo da dele stvari$ Meduti&
snaNan oseca! za kontakto i blizino vrMn!aka oNe ta! egoiza dosta da ublaNi$ Zati ne
budite iznenadeni ako vaMe dete "okuMa da uteMi drugara ko!i "lace& nudeci u neMto na
"oklon ' "a cak i svo!u .laMicu sa sokice$
3.4.1.2. <ta raditi kada se deca posvadaju?
Dete ce kroz va7e postupke shvatiti kako se konstruktivno prevazilaze sukobi
;ada dete dode u"lakano& iznervirano& ili oNda sa ogrebotinaa na licu ili ranaa na
kolenia& kad ne oNe da dode do daha "okuMava!uci da va "re"rica dogada! u koe ga !e
neko "ovredio& uvredio$$ Sta vi kao roditel! oNete i treba da uciniteA E"ENe eMa!te se
%zdrNati se ni!e lako& ali us"ete li "rvih nekoliko "uta& kasni!e ce se to "odrazuevati$
SasluMa!te ga "aNl!ivo$ Budite u"oznati sa oni Mto se dogodilo& "orazgovara!te sa svo!i
deteto& u"atite +ako ih ne znate licno, iena ucesnika kako biste iali neko iskustvo
ubuduce $ 7li& neo!te nikada uciti dete da klasi.iku!e svo!e vrMn!akeH Neo!te u savetovati
da se sa neko deco viMe ne druNi& !er ga !e neko "ovredio$ 6ako sukob ne oze biti reMen$
Radi!e u "oozite da nade nacin za "oiren!e$ Meduti& ukoliko se u gru"i& obdaniMtu ili
odel!en!u vaMeg deteta stalno deMava!u agresivni is"adi nekoliko "o!edinaca& naucite ga da se
takvih kloni i da se druNi sa drugo deco$ 7ko se "ak "recesto Nali na nasil!e druge dece&
"orazgovara!te sa odraslia ko!a su u n!ihovo! blizini& +vas"itacia& ucitel!ia& strucni
licia Mkole$$$,& kao i sa roditel!ia dece nasilnika$ E"EBudite ob!ektivni Ne oNe vaMe dete
baM uvek biti u "ravu$ I ne "reuvelicava!te ono Mto se dogodilo$ Ob!asnite u da ako ga !e
neko dete Mutnulo ili "ovredilo ' oNda se osetilo izazvani& oNda !e islilo da za takav
na"ad ia razloge$ 6akode& neka zna da kad se sa neki druNi "onekad ora doci do svade&
1#
"onekad ce u se desiti da "retr"i ne"ravdu ali !e i to sastavni deo Nivota$ E"ENe stiMava!te
detetove eoci!e Pustite ga da se is"lace& izvice$ 6ek kad se <istutn!i< bice s"osobno da
racionalno raziMl!a o onoe Mto se dogodilo$ ;ao i kod odraslih& nogo nagoilanih
+neiNivl!enih& s"utanih, eoci!a kao Mto su bes& razocaren!a i tuga is"ol!ice se kad se
na!an!e nadate na "ot"uno nevaNno "ovodu$ #ete ce "overovati da ga istinski razuete
ako i vi n!eu "overite so"stveno& slicno iskustvo$ E"EIzbegnite da kaNete/<Ja cu to srediti<
#ete od vas oceku!e razuevan!e i utehu& a ne da vi reMavate n!egove "roblee$ Odete li kod
roditel!a ci!e !e dete bilo ucesnik svade sa vaMi& "osvadate li se sa n!i& "restanete li da
govorite& naucite li decu da se ubuduce izbagava!u ' Mta ste "ostigliA Naucite dete da raziMl!a
i da za!edno sa vaa nalazi reMen!e& sve dok !edog dana za to ne bude i sao s"osobno$ %
za!ednicko traNen!u reMen!a ne "odsticite ga da ikada udari "rvi& niti ga savetu!te da koristi
silu$ Izrazito !e teMko zahtevati od n!ega da na udarac ne odgovori udarce$ Insistirati na to
"rinci"u znaci/ u"ucivati ga da "ostane bo!aNl!ivo$ #ete vrlo brzo generalizaci!o oNe da
"ocne da se bo!i i beNi od druge dece i kada za to nea razloga$ Sa druge strane& iskustvo !e
"okazalo da deca ko!a do 3 ' ( godine odole da na silu uzvrate silo& u kasni!e "eriodu za
to nea!u viMe Nel!u i us"eva!u da se sa svo!i <"rotivnicia< izbore verbalno i da iz duela
izadu kao "obednici$ Vrlo !e vaNno kakav cete stav vi zauzeti u svi ovi <kon.liktni<
situaci!aa& !er vaMi "ravilni "ostu"an!e do"rinecete da dete na vree shvati "o!a
odgovornosti i relativnosti "ravde$
3.4.1.3. !ada dete treba da krene u obdanite?
1oliko je obdani7te dobra ili lo7a opcija za cuvanje deteta, mo6da se najbolje vidi po
njihovim reakcijama C vecina malisana ne voli da ide u obdaniste
Pedi!atri i "siholozi !ednoglasni su kada !e u "itan!u obdaniMte/ deca ne bi trebalo da krenu u
obdaniMte "re trece godine$ Pedi!atri svo! stav ob!aMn!ava!u n!egovi nedovol!no razvi!eni
iunoloMki sisteo ' do trece godine ono ne oNe dobro da se <brani< od virusa i
bakteri!a ko!i su "risutni u dec!i kolektivni centria& a "siholozi su "rotiv obdaniMta& !er se
satra da !e "orodica "rirodna sredina aliMana$ Idelano !e da alidani do cetvrte ili "ete
godine "rovode vree u "orodicno okruNen!u +ukoliko roditel!i rade& idealna zaena su
baka i deka,& a da "oto godinu ili dve "rovedu u razni kreativni radionicaa ili
zabaviMtia& gde ce nauciti kako da lakMe kounicira!u sa vrMn!acia i steci "rva "ri"rena
znan!a za Mkolu$ #ete !e do trece godine a"slotno eocionalno vezano za roditel!e$ Porodica !e
centar l!ubavi& zaMtite i sigurnosti$ 6ek "osle trece godine ono "ocin!e da "okazu!e
interesovan!a za okolinu i za vrMn!ake$ Idealna vari!anta !e da alisan krene tek sa cetiri ili
"et godine u Mkolicu to !est obdaniMte +gde ce "rovesti ne viMe od cetiri sata dnevno,& a da do
tada vree uglavno "rovodi sa roditel!ia& rodbino ili "ouzdano Neno ko!a ga cuva$
Satra se da su kontakti ko!e do ovog "erioda ia sa vrMn!acia u "arku& razni
igraonicaa i dvoriMtia sasvi dovol!ni za soci!alizaci!u$ Idealno !e znaci u obdaniMte krenuti
sa "et& a "re"orucl!ivo sa tri godine$
3.4.1.4. 1a li je zabrinjavajuce ako se dete igra sa izmisljenim prijateljem ?
Bez obzira kad pocne, ovo prijateljstvo se obicno do kraja pete godine prerasta
#eca ue!u u svetu aMte da "ronadu ono Mto i nedosta!e u stvarnosti i da se "rea toe
Mto su izaMtali "onaMa!u kao da !e "ot"uno stvarno$ Izedu 0&- i - godina ogu da izisle
novog druga& da u da!u ie& igra!u se sa n!i i cine sve ono Mto zaiMl!a!u da se sa
idealni drugo oNe ciniti$ Bez obzira kad "ocne& obicno se do kra!a "ete godine ovo
"ri!atel!stvo i "rerasta$ Oni ce razgovarati& igrati se& ici na letovan!e za!edno sa vaa$ MoNda
ce hteti da s"ava!u za!edno& ili da se hrane za isti stolo$ %cini li va se da vaMe dete i"ak
1%
"reviMe vreena +tacna de.inici!a reci <"reviMe< ne "osto!i& "re"uMtao se vaMe oseca!u,&
"rovodi u svetu aMte& da zbog igara sa ovi drugo izbegava druzen!e sa <ostalo< deco&
ili da u ono Mto u <drug< savetu!e bude izgovor za loMe "onasan!e ' "ovedite racuna$
OkruNite ga deco n!egovog uzrasta Mto viMe i ceMce& "odsticite ih na igran!e i zabavu&
odnosno& da!te u razlog da uvidi da u !e <"ravo< druMtvo zabavni!e$ 7ko "okuMate da
zabranite ovo "ri!atel!stvo e.ekat oNe da bude sasvi su"rotan$ Osi Mto cete teMko us"eti
da ob!asnite zaMto ne treba da se druNi sa neki ko "o vaMi erilia ne "osto!i&
zakl!ucacete ga u stvaran svet ko!i ga i onako celog Nivota oceku!e$ 6o Mto vi n!egovog druga
ne vidite& ni!e "roble vaMeg deteta$ 7 bude li ono na vaMu zabranu reagovalo tako Mto ce se
sa svo!i "ri!atel!e iz aMte igrati i druNiti kad vi to ne znate& ucinicete da u ovo druNen!e
bude !oM draNe$ 6ada oNe "otra!ati i duNe$ O"ustite se$ Posatra!te svo!e dete& i uvidecete
da za ovu vrstu odnosa treba "osedovati inteligenci!u i kreativnost istovreeno$ I kao Mto
dete ne oNete da "odsticete na druNen!e sa zaiMl!eni "ri!atel!e& neo!te u to
"ri!atel!stvo ni gasiti$
1!)
4. Roditel!stvo
4.1. +ae)oali")e
4.1.1. 9eset roditel!ski7 zapovesti
Mozda vam izgleda kao da su neke stvari u vaspitanju toliko jednostavne da se
podrazumevaju, ali to obicno nije tako.
Neki od ovih ie"rativa ogu va izgledati banalni i sai "o sebi razul!ivi$ Med!uti&
iskustvo "okazu!e da se bas takve eleentarne stvari& nazalost& na!cesce "revide i zaborave$
' Nikada ne ostavl!a!te svo!e dete sao& cak ni za inut& u kolia& "arku& "rodavnici ili bilo
ko drugo !avno estu$ ' %vek "ratite svo!e dete do toaleta na !avno estu$ ' Mala
deca cesto "overu!u svako ko zna n!ihove ie$ Ob!asnite i da ona! ko!i n!ih oslovl!a "o
ienu& ozda ne zna i iena n!ihovih roditel!a$ ' Za"atite iena svih drugova vase deca&
uzite n!ihove adrese i ras"ita!te se ko su n!ihovi roditel!i$ ' %"ozna!te se sa svi
aktivnostia vaseg deteta$ Posetite esta ko!a ono obilazi $ ' Vase dete treba da zna svo!e
"uno ie i "rezie& adresu& bro! kucnog tele.ona i 50 ' bro! ilici!e $ ' Ob!asnite detetu kako
da se snade ukoliko se u "rodavnici ili "arku odvo!i od vas i izgubi$ ' Sa deteto razgovara!te
o svi dobri i losi stavria ko!e u zivotu ogu da u se dese$ Ne o!te ga "lasiti vec ga
u"ozna!te sa cin!enicaa i "osledicaa $ ' 7ko dete dode u situaci!u da u !e vasa "ooc
neo"hodna& ne ustezite se vec u odah "oozite$ ' Obratite "azn!u i za"atite kako !e
vase dete svakodnevno obuceno
4.1.2. 9a li su batine neop7odan vaspitni metod0
1ada zabranu prekrsi dete predskolskog uzrasta od 8batina8 mnogo je e$ikasnija rec
#eci !e nogo lakse da rastu razvi!a!u se i zive kada zna!u sta se!u a sta ne se!u da rade$
Zabrana i dozvola& kazna i "ohvala su vrlo znaca!ni kaeni ed!asi ko!i deci olaksava!u razvo!
i soci!alizaci!u$ ;ada su bez tih ed!asa oni se oseca!u kao izgubl!eni u "ustin!i& nea!u
sernice kuda da idu& ne zna!u sta znaci #a a sta Ne$
Roditel!ia su "oznate relativno ceste situaci!e u ko!ia dete "onavl!ano "ravi iste "restu"e$
#ete tada testira granice roditel!ske toleranci!e i kao da sao trazi da u se stavi zabrana&
kao da zeli da ga roditel! "ravilno useri$ ;ada o"oene i ob!asn!en!a u takvi sutuaci!aa
ne da!u nikakve rezultate !er dete nastavl!a da <krsi< zadatu zabranu& tada <sl!iska< ili dve "o
guzi +nikako ne saar& zavrtan!e ruke ili udarac "o glavi, "rekida!u tu detetovu "risilnu
"otrebu da vidi dokle oze da ide$ ;ada zabranu "rekrsi dete "redskolskog uzrasta od
<batina< nogo !e e.ikasni!a rec$ Razgovor se tada naece kao bol!i etod izbora$
4.1.3. /ako vaspitavati stidl!ivo dete0
%tidljiva deca su obicno jedinci, koji su od rodjenja navikli da budu u centru paznje i
da su stalno okruzeni odraslima
VaMe dete u "arku& edu drugo deco& drNi se iskl!ucivo vas$ =leda oko sebe& ali ne "rilazi
nikoe$ #o"uMta da u ko god hoce uze n!egovu igracku& kad ga neko neMto "ita sagin!e
glavu i cuti$ 7ko ga neko dete sluca!no gurne u "rolazu& odah "lace i traNi vaMu zaMtitu$ Sve
su to uobica!ena "onaMan!a stidl!ive dece$ 9esto se !avl!a!u kod !edinaca& ko!i su od roden!a
navikli da budu u centru "aNn!e i da su stalno okruNeni odraslia$ Zato& ci se nadu edu
1!1
deco& oni su zbun!eni& !er tu vaNe "ot"uno drugaci!a "ravila "onaMan!a$ I kao da uce neki
strani !ezik treba i vreena da savlada!u veMtinu kouniciran!a sa vrMn!acia$ Polazak u
vrtic za ovu decu oNe biti teNi nego za drugu& iz istih razloga$ 6ao nece biti glavno ni za
druge alisane& ni za vas"itacicu$ I"ak& kad se !edno navikne& us"eMno ce kontaktirati i sa
drugo deco u ne"oznato okruNen!u$ Meduti& stidl!ivost ni!e sao karakteristika
!edinaca$ % odredeno! uzrasno! .azi vecina dece !e stidl!iva& a to oNe da bude i karakterna
osobina ko!u obicno nazivao "ovucenost$ % koliko se u "orodici deMava neMto Mto dete ne
razue +to ne ora biti niMta draaticno& "onekad i sitnice za decu ogu da budu
zbun!u!uce,& ono se oNe na ahove "ovuci& udal!iti& izgledati kao da !e izgubilo
interesovan!e za okolinu& stalno biti zaoku"l!eno svo!i islia$ E"ESta vi oNete da uradite
u to! situaci!iA Poozite u tako Mto ga necete agresivno is"itivati Mta u !e& i Mto cete
koristiti "riliku da ga azite& l!ubite& grlite& govorite u kako ga volite$ %cinite da se oseca
sigurni u sebe& ali i u vas$ Sto se "ovucenosti kao karakterne crte tice& nogi roditel!i se
toga uNasava!u$ Misle da ce n!ihova deca <"ro"asti< ili da se nece snaci$ 6o ne ora da bude
tacno$ Ponekad se iza stidl!ivosti kri!e oseca! za "ravdu& "onekad !e to o"redel!en!e za
druMtvene nauke& radoznalost za duMevni razvo! ili uetnost$ Sve to oNe biti dobro$
;arakterno "ovuceno detetu oogucite Mto viMe susreta sa n!egovi vrMn!acia& u"utite ga
u ta!ne raznih s"ortova ili hobi!a& da!te u ogucnost da na ta! nacin dinaicno is"uni svo!e
vreena$ Iako neke aktivnosti osta!u tra!no nezanil!ive& neMto od "onudenog ce vec "rivuci
n!egovu "aNn!u a tog trenutka& n!egova "ovucenost "resta!e da bude "roble i vaa i n!eu$
4.1.4. Pod!ednaka l!ubav
Da li se deca vole podjednako
Roditel!i decu vole isto neizerno l!ubavl!u$ Razlicito !e sao is"ol!avan!e l!ubavi ko!e !e
uslovl!eno karaktero i te"eraento roditel!a i deteta& redosledo rad!an!a i tradici!o '
kaze Lukreci!a Vran!esevic& klinicki "siholog$
Roditel!i ce iati drugaci!i odnos "rea detetu ko!e !e zivahno& radoznalo i aktivno& od onog
ko!i ce izgraditi sa irni& "ovuceni i "asivni "otoko$ Roditel! ce uvek& na neki nacin&
biti blizi i "rivrzeni!i detetu ko!e !e n!eu slicno$
Odnos roditel!a "rea detetu& osi karakterne uslovl!enosti& oze da zavisi i od redosleda
rod!en!a$ 6ako su "rvorod!ena deca& ko!u roditel!i "retezno negu!u i vas"itava!u sa "uno
straha i stre"n!e& cesto "renaglaseno odgovorna i uvid!avna$ Sa na!stari!i deteto se sve "o
"rvi "ut "rolazi/ "rve dec!e bolesti& "rvi skolski "roblei& "rve l!ubavi$$$$ Na n!eu se ko"l!a
uvek "rva slaa!u$ Mlad!e dete se va"itava nogo o"usteni!e i slobodni!e ' strahovi i stege
ko!e su "osto!ale kod stari!eg deteta sada su zaen!ene o"ustenoscu& sto dovodi do toga da
lad!e dete "osta!e <"orodicna aza<$
Nacin "onasan!a roditel!a "rea detetu nekada oze da bude odred!en i "atri!ahalni
shvatan!ia$ Med!uti i ovde !e vrlo diskutabilno da li !e u "itan!u veca l!ubav i naklonost ka
sinovia& ili !e sao u "itan!u obica!no uvazavan!e$ 6radici!a !e vise "odelila odnos "rea
deci& nego sto !e on zaista "odel!en$
9esto se kaze da su ocevi vezani!i za cerke& a da a!ke vise vole sinove$ Psihoanaliza ove
relaci!e ob!asn!ava kao "rolaznu .azu razvo!a dec!e seksualnosti$
% "eriodu ized!u trece i seste godine devo!cice izlaze iz <aa .aze< i "ocin!u da se
interesu!u za tatu& kao i sinovi za au$ 6ada se roditel! istog "ola dozivl!ava kao rival& a
neretko se is"ol!ava cak i ne"ri!atel!stvo "rea n!eu +cerka tada oze grubo da razdvo!i
au iz tatinog zagrl!a!a,$ Ova razvo!na .aza se razresava tako sto se dete identi.iku!e sa
roditel!e istog "ola +obicno iitira sve ono sto on radi& kako se "onasa,$
1!2
4.1.. /ad i kako reci stari!em detetu da mama :ceka: bebu0
9eakcija prvorodenog deteta na dolazak nove bebe mo6e biti sasvim drugacija od
op7teg raspolo6enja koje vlada u porodici
#ok ce svi veselo i sa nestr"l!en!e ocekivati dolazak na svet nove bebe& "rvenac oNe da
bude "o"rilicno zbun!en novonastalo situaci!o$ Pitan!a <Mta ce sada biti<& <kako ce se
aa i tata odnsiti "rea eni<& ogu da zbune n!egovu alu glavicu$ Zato ni!e na odet
"osluMati savete strucn!aka o "onaMan!u u takvo! situaci!i$ E"EPotrebno !e izabrati "ravo
vree$ 7ko !e recenica/ <aa ia bebu u stoaku<& izgovorena "rerano& oNe da izazove
"rilicno zbun!u!ucu reakci!u kod alog deteta$ Zato !e na!bol!e "rvo detetu reci da !e aa
trudna tek onda kada se "o!ave i "rvi znaci trudnoce$ ;ao svuda i ovde !e "otrebno naci
zlatnu sredinu$ #etetu ne treba reci suviMe rano& dok se stoak !oM ne "ozna!e& ali ne i suviMe
kasno& kada !e roden!e vec na "utu$ Po iMl!en!u nogih strucna!ka idealno vree !e "eti&
odnosno Mesti esec trudnoce$ 7li ukoliko aa na sao "ocetku trudnoce oseca ucnine
i "ovraca & onda !e nogo bol!e reci detetu vec tada da !e nova beba na "utu$ N!eu ce biti
nogo lakMe ako cu!e da ste trudni& nego da neMto sa vaa ni!e u redu $ E"ENa!bol!i nacin da
kaNete detetu da cekate bebu !e da ce on uskoro "ostati veliki brat ili sestra$ 9ak i ako znate
ko!i !e "ol dete ko!e nosite& bilo bi bol!e da aliManu ne kaNete niMta de.initivno$ =reMke
odredivan!a "ola "ute ultrazvucnog "regleda su ceste$ Na!bol!e !e da u kaNete <Mi islio
da !e decak< ili <MoNda ce biti devo!cica<$ E"EStalno u "okazu!te l!ubav$ Morate stalno i
iznova da "otvrdu!ete da ce ga aa i tata uvek isto voleti& da se l!ubav nece izeniti kada
na svet dode ala beba$ #eca vole da budu sigurna da nece izgubiti svo!e esto u srcia
roditel!a$ <6i ceM uvek biti o!a beba< !e i dal!e na!e.ikasni!a recenica ko!e ce vaMe stari!e dete
uvek nanovo uciniti zadovol!ni i srecni$
4.1.". /ako detetu oba!sniti :ta!nu: nastanka i radan!a0
9oditelj zna 7ta dete mo6e da razume tako da ce u skladu sa tim pronaci i
odgovarajuce re7enje
Sa ob!aMn!avan!e .enoena nastanka i radan!a treba "oceti onda kada dete "okaNe
interesovn!e$ Neka od n!ih to izraze rani!e& a neka kasni!e$ Bez obzira kada se to desi& treba
uvek da u date odgovor "rilagoden n!egovo dobu$ Roditel! zna Mta dete oNe da razue
tako da ce u skladu sa ti "ronaci i odgovara!uce reMen!e$ Neo!te detetu nikada govoriti laNi
+<donela te roda< ili <ti si nastao iz ku"usa< , !er ce ono ubrzo +u razgovoru sa svo!i
vrMn!acia, izgubiti "overen!e u vas$ 6akode !e "ogreMno detetovo interesovan!e odvracati
recenico '<Mali si ti za to < ili <6i to ne seM da znaM<$ Na ta! nacin sao .iksirate i
isti.iku!tete n!egovo interesovan!e$ Odgovor na "itan!e kako nasta!u bebe zavisi od uzrasta
vaMeg aliMana$ 6rogodiMn!e ili "etogodiMn!e detetu necete govoriti o < "olno cinu u
koe dolazi do is"uMtan!e s"ere $$$$<$ Onda vas niMta nece razueti$ Oba!snite u da se
aa i tata !ako vole& a da l!udi ko!i se vole aze se& zagrle i "ol!ube i da onda kada "oNele
da ia!u dete tada ga i dobi!u$ %koliko dec!e interesovan!e ide i dal!e +ada alo dete
izuzetno retko ide na detal!e& !er ne "ozna!e cin!enice, "a vas u"ita kako aa i tata dobi!u
bebu 'onda u kaNete da tata i aa legnu u krevet i da vode l!ubav$ Malo dete dal!a "itan!a
nece traNiti& a vece detetu ob!snite da sve Nene ia!u atericu i !a!ne celi!e& a da uMkarci
ia!u see +s"eratozoide,$ ;ada aa i tata vode l!ubav ' nastavak !e vaMe "rice ' onda
se !a!na celi!a i see s"o!e& nasta!e "lod ko!i se dal!e razvi!a u stoaku& kao Mto se "ile
razvi!a u !a!etu$ Posle svakog ob!aMn!en!a "ita!te dete da li !e razuelo odgovor$ 7ko ni!e&
"okuMa!te da u odgovorite na neki drugi nacin$ Neo!te n!egovu znatiNel!u da ostavite
neraz!aMn!enu$ %koliko neMto ne znate +ada dete iz oblasti seksualiteta ne oNe da "ostavi
"itan!e na ko!e roditel! nea odgovor,& recite u to ' "a onda kasni!e "otraNite odgovor u
1!3
kn!izi i obavezno u ga "renesite$ 7ko va !e i dal!e ne"ri!atno da sa deteto razgovarate o
ovi teaa& onda !e bol!e reci <:a!de da "itao tatu da ti ob!asni<& nego "obeci od toga na
neki drugi nacin ' <;ad "orasteM reci cu ti<$
4.1.#. Treba li deca da spava!u sa roditel!ima u krevetu0
Bioloska veza majke sa detom i njeni instikti su najbolji sudija za procenu dobrobiti
deteta3 stav je savremene pedijatrijske skole
#o nedavno nogi "edi!atri bi va na to "itan!e dali negativan i iskluciv odgovor <ne& ni "od
ko!i okolnostia<$ Sada uobica!an savet !e/ <radite ono sto satrate da !e na!bol!e za vasu
"orodicu<$ 7 sta oze biti bol!e za dete nego da se svakoga !utra budi "ored osobe ko!u
na!vise voli i ko!o! !edino veru!eA Niko ne voli da s"ava sa i da se budi usal!en na veliko
krevetu$ Pa zasto bi to onda volela bebaAH Mnogi roditel!i ozda "ogresno satra!u da ce
<uvlacen!e< deteta u svo! krevet kod n!ega "odstaci <nenoralnu< vezanost i zavisnost $
Satra se da so"stvena soba i krevet u rano detin!stvu do"rinose veco! i brzo!
saostalnosti i nezavisnosti deteta$ Med!uti& deca "ostizu svo!u nezavisnost tek onda kada
su na to s"reni$ Za!ednicko s"avan!e i u dostizan!u te .aze nece odoci$ E"ESta znaci
za!ednicko s"avan!eA Za!ednicko s"avan!e ni!e liitirano obavezni s"avan!e deteta u
krevetu sa roditel!ia$ Vi ozete da i"rovizu!ete i da svo krevetu sa bocne strane
<"rigurate< otvoren bebi krevetac ili da& kada su u "itan!u stari!a deca & krevet ili dusek na
koe dete s"ava "rislonite uz vas krevet$ Za!ednicko s"avan!e ne zahteva ni celonocno
s"avan!e deteta u vase krevet$ Mnogi roditel!i "rvi deo noci "rovedu sai sve do "rvog
nocnog bud!en!a & "a tek onda dete "rebacu!u u svo! krevet$ Neki se "ak o"redele da dete
us"ava!u u veliko krevatu da bi ga "osle "reneli u krevetac$ Mozete da izaberete i vari!antu
da vi <zas"ite< u dec!e krevetu dok se vas alisan ne us"ava $ Bilo kako bilo ' nacin na ko!i
ce te "rien!ivati za!ednicko s"avan!e ostavl!ao vaa$ Izaberite ono sto !e na!bol!e i
na!ko.orni!e za sve vas$ Ne!cesci "rigovori ko!i se ogu cuti kada !e u "itan!u za!ednicko
s"avan!e roditel!a i dece vezani su za "ovred!ivan!e bebe& bracne nesuglasice i koentare
<nikada se vise necete otarasiti deteta<$ E"EPovred!ivan!e Ma!ke su toliko .izicki i entalno
o"rezne kada su u "itan!u n!ihove bebe& da !e skoro neoguce da ce "riliko za!ednickog
s"avan!a aa da "ovredi dete$ Osi toga& iako naa ozda tako izgleda na "rvi "ogled& ali
ni bebe nisu bes"oocne$ 7ko roditel! ko!i sluca!e udari bebu i nasloni se na n!u u snu '
ne brinite ona ce se "robuditi i "oceti da "lace$ Praksa "okazu!e da ocevi nisu u to ste"enu
o"rezni kao sto su to a!ke$ Zato ne bi bilo lose da aa bude ized!u tate i bebe$ 7ko !e i
aa nesigurnca u svo!e "okrete u snu ' oze da se na"ravi i"rovizovna "regrada ized!u
n!e i bebe/ urolan "eskir ili cebence$ 7li ne zaboravite da sve !astuke i cebad sklonite od
bebinog lica$ I nikada& ne s"ava!te sa bebo ukoliko ste "od utica!e alkohola ili lekova za
siren!e$ E"EBrak i seks Nedavno !e u Svedsko! urad!ena studi!a ko!o !e is"itan utica!
<za!ednickog s"avan!a< na bracne odnose i seksualni zivot roditel!a$ %koliko se oba roditel!a
slazu za ova! izbor& za!ednicko s"avan!e nece "roizvesti nikakve kon.likte u braku i dovesti '
kako se to "rigovara' do razvoda$ Verovali ili ne& ali ova studi!a "okazu!e da !e za!ednicko
s"avan!e na noge "arove delovalo i inventivno/ "ronasli su nova esta i nove nacine za
vod!en!e l!ubavi & sto !e kako sai "rizna!u& "obol!salo n!ihov kavlitet seksualnog zivota$ E"E
#a li ce ono ikada na"ustiti krevetA Pitan!e ni!e da li ce ono na"ustitit krevat vec kad i kako ce
to uraditi$ Poste"eno vi ozete svo!e dete da <izbacu!ete< iz kreveta ' budite sao str"l!ivi u
"eriodu ized!u devet i )0 eseci kada !e kod beba !ako izrazen strah od ostavl!an!a$
%zneirenost da ce ga roditel!i ostaviti i zaboraviti +setite se sao kako vasa beba u ovo
"eriodu i toko igre trazi vase "risustvo, "olagano o"ada i "rolazi do kra!a druge godine$
Vecina dece dobrovol!no na"usti roditel!ski krevet kra!e druge ili trece godine$ ;ako deca
rastu tako i !e an!e "otreba zastita ko!u i da!e "risutnost roditel!a$ 7ko zelite da i"ak
ubrzate odlazak <derana< iz vaseg kreveta ' ozete da "reduzete sledeci korak/ "oste"eno
udal!u!te krevetac ili dusek na ko!e dete s"ava od vaseg kreveta ili iz vase sobe$ E"EBebe
s"ava!u duze S"avan!e sa bebo u za!ednicko krevetu oogucice bebi kontinuiran i bol!i
san$ ;ada se beba deliicno "robudi& nezan a!cin dodir i n!eno "risustvo "onovo ce !e
1!
us"avati "re nego sto se sasvi razbudi$ Mede ili lutkice u stari!e uzrstu zaen!u!u au$
Bebe <traze< a!cino "risustvo$ 7ko se "robude dok aa ni!e kra! n!ih 'neutesno ce
za"alakati& suvise su ale da bi shvatile da ih aa ni!e ostavila& vece da s"ava u drugo!
sobi$ #odirivin!e i ezen!e& ko!e !e neinovno u <za!ednicko krevetu<& su od "resudnog
znaca!a za bebin .izicki& eotivni i intelektualni razvo!$ I za stari!u decu za!ednicko s"avan!e
ia velike "rednosti$ %tvrd!eno !e da se deca ko!a s"ava!u sa roditel!ia red!e bude toko
noci i da "rocentualno ia!u an!e nocnih ora od alisana ko!i s"ava!u odvo!eno u svo!i
sobaa$ E"EMa!ke s"ava!u bol!e Vecina roditel!a& kada !edno navikne na to& s"ava bol!e
kada !e dete kra! n!ih u krevetu$ Ova <o"ustenost< !e s"eci.icna za a!ke& !er bebino "risustvo
odgan!a razne strahove i stre"n!e' da li !e sve u redu itd$ Bizicko "risustvo ucvrscu!e i a!cin i
bebin san$ ;ada !e beba u krevetu& a!ka !e oze uiriti i nahraniti a da sasvi ne "oreeti
ciklus svog s"avan!a i razbudi se$ #o!en!e !e takod!e nogo !ednostavni!e kad !e beba u
isto krevetu$ Za!ednicko s"avan!e zblizu!e roditel!e i decu$ #okazano !e da ocevi ko!i
s"ava!u sa deco ia!u blizi kontakt sa n!ia$ E"E#ugotra!ni e.ekti Veru!e se da za!ednicko
s"avan!e uci decu da us"ostave blize taktilne i eotivne kontakte sa l!udia i da& sto !e bitno&
razne igracke i ob!ekte +eda& lutka& kon!ic& cebe, ne zaen!u!u sa l!udski bicia$ Studi!a
aerickog "edi!atra Vili!aa Sirsa "okazala !e da deca ko!a su odalena ostvarila bliske
kontakte sa roditel!ia toko do!en!a i s"avan!a& nogo lakse "okazu!u svo!a osecan!a i
sao"ouzdani!e reagu!u na bro!ne soci!alne "roblee$ % svako sluca!u& bez obzira na
ogrone "rednosti i koristi za!ednickog s"avan!a& ne zaboravite savet "edi!atra/ < Bilo gde i
bilo kako da s"avate o"redelite se za nacin s"avan!a ko!i na!bol!e odgovara svi clanovia
vase "orodice<$
4.1.$. /ako da zabavimo bebu0
Pronadite nacin da probudite interesovanje vaseg malisana
Bebe vole da slusa!u l!udski glas ' citan!e "evan!e i izraza!an govor su idealne aktivnosti
ko!ia ozete da "rivucete "azn!u i "robudite interesovan!e vaseg deteta$ ' Pocnite sa
"evan!e us"avanki i dec!ih "esaa$ ;ada vasa beba bude na"unila sest eseci& izaberite
kn!ige ko!e ia!u !ednostavne slike& ko!e su obo!ene !arki bo!aa i ko!e ia!u dosta rita u
tekstu$ % ovo uzrastu "re"orucu!u se kn!ige na"ravl!ene od kartona i "latna$ ' %zite bebu
u naruc!e tako da ona oze dobro da vidi svo sarenilo kn!ige$ Izaberite kn!ige ko!e sadrze
slike i iena bebi "oznatih "redeta$ #ok citate kn!igu bebi "okazu!te "redete u slikovnici$
' Men!a!te bo!u vaaeg glasa u skladu sa razliciti karakteria u "rici& "ravite sesne izraze
lica& koristite sve e.ekte ko!i ce stiulisati vasu bebu da sa interesovan!e "rati "ricu$ ' #ok
vi citate& beba dovodi u vezu "redete iz kn!ige sa oni sto na!vise voli ' vasi glaso i
blizino$ Sto vise vreena "rovodite sa vaso bebo$ Igra!te se u kuci& izadite u setn!u&
"rovedite se le"o u "arku$ #ok setate ienu!te vaso! bebi sve ob!ekte ko!e vidite/ drvo&
cvece& le"tir& "as& acka itd$ Bebe bi trebalo da se igra!u sa ekani igrackaa& ko!e na!u
ostre ivice i ale delove$ ;u"ite igracke ko!e su od ateri!ala ko!i se lako "ere$ ;ako vasa
beba bude rasla nove aktivnosti zahtevace i odgovara!uce nove igracke/ ' Slagan!e ' razni
"lasticni blokovi& kuhin!ske "osude& kuti!e za ci"ele& "lasticne .lase& kuti!ice od argarina$$$ '
Razvrstavan!e ' obo!eni drveni blokovi$ ' Rastavl!an!e ' "uzle "rilagodene starosno uzrastu '
;ordinaci!a oka i ruke ' lo"ta % "oste"eno savladavan!u ovih aktivnosti vaso! bebi ce "uno
"ooci "ohvala$ #ok se igrate sa vaso bebo ienu!te !o! igracke sa ko!i se igra i
o"isu!te !o! karakteristike& kao sto su bo!a igracke& oblik i velicina$ ;ada na"une )( eseci
dace vole da stavl!a!u !edne stvari u druge$ Podstaknite vase dete da va "oogne u
obavl!an!u kucnih "oslova/ igra!te se za!edno tako sto cete bebinu odecu& igracke i "alsticne
"osude stavl!ati u .i!oku ili oran$ Neo!te se l!utiti ako se vaMa beba bude <razdragana
se!ala< dok baca i "retura sve stvari okolo$ Za"atite ovo !e "ocetak "oagan!a i stican!a
odgovornosti$ %cite vasu bebu kucni obavezaa uz zabavu i seh$
1!!
4.1.&. /ako prepoznati ziva7no dete0
+eka zivahna deca vrlo tesko ispoljavaju svoje emocije tako da je ponekad jako
tesko otkriti njihovo pravo raspolozenje
7ericki "siholog Meri Sedi ;arcink !e na osnovu studi!e& ko!a !e obuhvatila )11 dece uzrasta
od novorodencadi do adlescenata& "ronaMla devet karakteristika ko!ia se odliku!e i
"re"ozna!e Nivahno dete$ Statistika "okazu!e da )* do )- C dece "osedu!e viMe ovih
karakteristika Mto !e dovol!na osnova kako bi se na"ravila n!ihova kategorizaci!a$ E"EJacina
eoci!a 9esto se vec za Nivahno novorodence cu!u koantari/ kako !e okretno i koliko
osobenosti u svo!i "okretia "okazu!e$ #ok ce se "rosecno dete sao seMkati na neku
Malu& Nivahno dete ce <uirati od seha<$ ;ada su srecna& Nivahna deca se stalno se!u&
igra!u i "eva!u$ Svo!e eoci!e uvek burno "okazu!u$ 6ako kada su neras"oloNena ' ona su
snuNdena i neuteMna$ Iivahna deca su i "renadraNl!iva$ ;ada i neko zada bol& ona gube
kontrolu svoga "onaMan!a i udara!u& grebu i grizu iz nekog za nas ne"oznatog razloga$ E"E
%"ornost Iivahna deca su u stan!u da se !ako dugo i u"orno drNe svo!e zaisli i naere$
Meduti "ored ove dobre osobine& ko!a se i u sao druMtvu "ozitivno vrednu!e& Nivahna
deca "osedu!u i n!en negativan oblik ' tvrdoglavost$ Ona se <zatvore < u svo!e ide!e i nekada
ia!u "roble da iz n!ih izadu$Ona nikada ne "rihvata!u <Ne< kao odgovor& "re ce 0* "uta
"itati i oliti za istu stvar dok na kra!u ne dobi!u i ododobren!e$ E"EOsetl!ivost Iivahna deca
ia!u vrlo nizak "rag osetl!ivosti za buku& svetlo& eoci!e& te"eraturu& ukuse& irise i
odevan!e$ Ovakva deca su .izicki !ako osetl!iva na s"ol!aMn!e .aktore$ Svetlo oNe da bude
suviMe !ako& galaa !ako bucna& a gardaroba zategnuta$ E"EMoc o"aNan!a Iivahna deca
"riecu!u sve oko sebe$ Ni na!an!i detal! ne oNe da i "roakne$ Sklonost ka detel!ia
nekada oneogucava da se adekvatno is"une ostali zahtevi $ Iivahna deca se cesto o"tuNu!u
da ne sluMa!u& da u Mkoli ne "rate nastavu$ N!ihova "aNn!a !e !ednostavno ras"lin!ena na
bro!ne sitnice ko!e ih okruNu!u$ Ovakva deca vreeno uce da "rave selekci!u stiulansa ko!i
su i bitni$ E"ENe"rilagodl!ivost Iivahna deca ne vole "roene u ras"oredu i navici& nisu
l!ubitel!i iznenaden!a$ Ova osobina <"rouzroku!e< rekaci!u besa deteta kada uesto na
ocekivane trouglove dobi!e sendvic isecen na "ravougaonike$ #ete ko!e u to! situaci!i beso
odreagu!e ni!e razaNeno ili neval!alo& ono sao odbi!a "roene i iznenaden!a u svo!i
Nivotni navikaa$ E"ENeredovnost Iivahno dete obicno nea "ravila u ishrani i s"avan!u$
Ono !ede sao onda kada Neli i oseca glad& ne osvrce se na "orodicna "ravila$ S"avan!e cesto
"redstavl!a "roble kod Nivahne deca$ E"E?nergi!a Vecina +ada ne i sva, Nivahna deca ia!u
neogranicenu energi!u$ Od !utra do raka ona se u "okretu$ E"ENe"overl!ivost ;ada Nivahno
dete dode u ne"oznatu situaci!u i susretne se sa ne"oznati l!udia ono "osta!e stidl!ivo i
"rosto se <"riveNe< za roditel!e$ Potrebno u !e nekoliko inuta da bi se <zagre!alo<$ ;ada
Nivahno detetu "ostavite "otrdno ili odricno "itan!e& "rvi odgovor ce uvek biti <Ne<$ Sa
ali ohrabren!e i str"l!en!e & ovakva deca "robace i neMto novo ' i sao orao da
sacekao dok oni za to budu s"reni$ E"ERas"oloNen!e #ok neka Nivahna deca generalno
ia!u veselu licnost& druga "retendu!u da budu ozbil!na i analiticna$ Ona ne "okuMava!u da
budu teMka i na"orna& ona su !ednostavno takva "o "rirodi$ Neka Nivahna deca vrlo teMko
is"ol!ava!u svo!e eoci!e tako da !e "onekad !ako teMko otkriti n!ihovo "ravo ras"oloNen!e$
4.1.14. /ako detetu ob!asniti smrt bliskog clana porodice0
Pored sopstvenog bola i tuge koje roditelj sam oseca, on mora da pronade nacin i
metod da surovu sudbinu objasni i svom detetu
Roditel!i "okuMava!u na razne nacine da zaMtite svo!e aliMane od surovosti i ne"ri!atnosti
Nivota$ Meduti& "osto!e situaci!e kada !ednostavno ne oNeo da zatvorio oci i kada dete&
hteli to ili ne& orao da <gurneo< u svet odraslih$ Jedna od takvih bolnih ne"ri!atnosti !e
srt bliskog i dragog clana "orodice$ Pored so"stvenog bola i tuge ko!e roditel! sa oseca& on
ora da "ronade nacin i etod da surovu sudbinu ob!asni i svo detetu$ ;ako cete i na ko!i
1!$
nacin detetu ob!asniti srt zavisi od uzrasta vaMeg aliMna$ Mala deca nea!u "o!a o srti&
oni ne zna!u Mta to znaci$ Recenicu <urla ti !e baka ili deka< trogodiMn!ak ne razue$ On
"osta!e svestan da n!egove vol!ene bake viMe nea ali u svo!o! glavici ne razue zaMto$ #ete
traNi ob!aMn!en!e$6uacen!e da !e baka orala da ode !ako daleko i da se viMe nece vracati
dete ce nogo lakMe "rihvatiti$ MoNete u reci i da !e baka otiMla na nebo i da !e tao u
druMtvu sa andelia$ Recnica <baka !e zas"ala i nece se viMe "robuditi< i ni!e baM na!bol!e
reMen!e za ovu situaci!u$ #ete oNe to da doNivi na "ogreMan nacin i da "ocne da se "laMi
s"avan!a$ N!egovu glavicu& "ored bola ko!i oseca za bako& ogu da uce i strahovi ' a Mta
ako aa& tata i !a zas"io isto tako kao baka& "a se ni i viMe ne "robudioAH %koliko !e
clan "orodice duNe vree bolestan& detetu oNete ob!asniti o ceu !e rec@ baka !e bolesna i
leNi u bolnici gde o n!o! brinu doktori$ Neo!te suviMe insistirati na "osetaa u bolnici kako iz
zdravstvenog +ogucnost in.ekci!e, tako i iz "sihickog razloga +decu ne treba tako rano
suocavati sa na!teNi as"ektia Nivota kao Mto su bolest i srt,$ %koliko bolestan clan
"orodice leNi kod kuce& dozvolite detetu da ga na kratko vidi& ali ga "rethodno u"ozorite da !e
deka bolestan$ %koliko ostane bez ob!aMn!en!a dete ce "ogreMno razueti da baka ili deka
nece naerno da se igra!u i Male sa n!i& da ga oni viMe ne vole$ Sve Nivotne "roblee +edu
ko!ia su svakako na!draaticni!i bolest i srt, "orodica ce lakMe "rebroditi ako roditel!i ne
"rave veliku drau i halabuku$ Naravno& to ne znaci da za vol!eni bice ne treba tugovati i
"lakati$ Jednostavno& roditel!i ora!u da se "otrude da Nivotne nedace "rihvate kao "rirodne&
neinovne i noralne$ 7ko zauzete takav stav i dete ce onda slediti vaM "ut$ Bitno !e da
deci& kada "lacete "red n!ia& ob!asnite razlog takvog "onaMan!a$ % su"rotno ona ce u sebi
uvek naci deNurnog krivca$ #ecu ne bi trebalo drNati "od stakleni zvono i aksialno ih
izolovati od svih ruNnih dogadan!a$ 6akode logika "o!edinih roditel!a& da decu Mto viMe u
detin!stvu izlaNu surovostia i grubostia kako bi sutra u Nivoti bili !aci& ni!e is"ravna$ Posto!e
stvari ko!e se ogu izbeci +odlazak u bolnicu& "risustvo sahrani$$, kao Mto "osto!e i dogada!i
ko!i su "o svo sledu neinovni +srt bake ili deke& srt kucnog l!ubica$$,$ Suocavan!e
sa sudbino& deca uce da Nivot ni!e ed i leko$ Neke stvari se& naNalost& ne ogu izbeci$ 7li
se zato ogu ublaNiti$
4.1.11. 'ko zelite da sacuvate od zaborava
Pratite svoje dete po periodima i pri tom pokusajte da unapred osmislite na koje
cete stvari posebno obratiti paznju
#eca rastu toliko brzo da gotovo nea nacina da u"atio sve sto biso zeleli$ Licna karta
ko!u i "ravio od roden!a do "olaska u skolu& iace svo!u "ravu vrednost tek kad "rode
dovol!no vreena i vecinu toga zaboravio$ Za "ocetak odvo!ite svesku ko!u cete koristiti
sao za ovu naenu$ Pratite svo!e dete "o "eriodia i "ri to "okusa!te da una"red
osislite na ko!e cete stvari "osebno obratiti "azn!u$ Ne zaboravite da na "rvo! strani& "ored
bebinog iena na vrhu& na"ravite i "orodicno stablo$ Za "rvi <bebeci< "eriod oze va biti
interesantno i da sacuvate ot"usnu listu iz "orodilista& "ri!avu iena u o"stini& ozda cak i
otiske bebinih sto"ala ili ruku ili bro! bebe iz "orodilista$ Mozete da sacuvate i telegrae i
cestitke ko!e ste "riali u to vree& ili "rvu zvecku ko!u !e dete dobilo na "oklon& "rvu cuclu
varalicu$$$$ Za "rvih godinu dana oze va biti vazno da zabelezite vree +nedel!u, kada !e
dete drzalo glavu cvrsto& "ratilo "ogledo neki "redet& "rvi "ut se nasesilo& "ocelo glasno
da se se!e& us"elo da sao sedi& saostalno drzalo igracku u ruci& dobilo "rve zubice&
naucilo da ta"se& izgovorilo "rvu rec& a ukoliko !e vase dete dovol!no na"redno& oNda cete
vec u ovo "eriodu iati "odatak i kada !e "rohodalo ili "ro"uzalo$ Od "rve do druge godine
narocitu "azn!u "osvetite "racen!u detetovog recnika$ Zabelezite bar "rvih )** reci n!egovog
recnika i to na nacin kako ih izgovara dete/ leko ' eko& !abuka ' daboka$$$ Znaca!ni
oenti su trenuci kada !e vase dete "rinelo sol!u sao& "ocelo da se sluNi kasiko& naucilo
da skace ili trci& "ocelo da "re"ozna!e lica sa slike& naucilo da "okazu!e svo! nos& oci& kosu$$$
Za uzrast od dve do tri godine "ribelezite "osebne vestine i s"osobnosti svog alise a
nabro!te i n!egove oil!ene igracke& "esice i "rice za <laku noc< $ Mozda !e do tada vase
dete vec naucilo sao da se oblaci& sao da rasklan!a svo!e igracke$$$ Od trece do "ete
1!7
godine ne zaboravite da o"isete kako se vase dete o"hodi sa drugo deco& da li !e krenulo
u vrtic i kako se "rilagodilo& oil!ene aktivnosti $$$ Nikako ne zaboravite na dec!e <bisere<&
razna "itan!a ko!a su va zadala toliko uke$$$$$Ovi "odaci ogu biti vazni i za dete od "ete
godine do "olaska u skolu$ Za ova! "eriod sacuva!te n!egove crteNe& "ribelezite "rve "isane
"oruke$ Svaki od uzrasta dokuentu!te odgovara!uco .otogra.i!o vaMeg deteta kao i
"odacia o "roenaa u tezini i visini$ Mnogi roditel!i u svesci naen!eno! za licnu kartu
deteta beleze i kalendar vakcinaci!e& rezultate sa iunoloskih testova i raznih lekarskih
"regleda& kao i vree kad !e dete od necega ozbil!ni!e bolovalo i lekarsku tera"i!u ko!u !e
tada "rialo$ Bez obzira ko!e se "odatke budete u"isivali ' ne ule"sava!te ih$ 7ko vase dete u
!edno "eriodu ia ot"or "rea s"avan!u ili slabo !ede ili govori ruzne reci ' to ni!e razlog da
to izostavite$ Sustina ovakvog licnog kartona !e u"ravo da zabelezi i sutra sve "odseti kako !e
dete bilo nekad a ne da od deteta na "a"iru na"ravite ono sto nikada bilo ni!e$ S obziro da
ne oze sve stati izedu dva lista "a"ira& u "osebnu kuti!u odlazite ono sto biste zeleli da
sacuvate& sto !e vase dete narocito volelo i sto !e vaa kao "orodici znacilo$ Mozda .oto albu
sa slikaa& ozda "oruke ili "oklone ko!e va !e dete davalo za rodendan ili osi artc
ozda "rva benkica ili n!egova oil!ena "lisana zvecka$$$ Sklonite sve ono sto zelite da
sacuvate od zaborava$
4.1.12. /ako izaci na kra! sa ziva7nim detetom0
1ljuc za razumevanje zivahnog deteta je shvatanje njegovih razloga zbog cega radi
bas ono sto radi
% "rodavnici naMa dece vriMte& skida!u stvari sa "olica i neutesno ole da i ku"io
boobone ili novu igracku$ % restoranu naMa deca ne !edu& vec trckara!u oko stolova i u"orno
zure u ostale goste restorana$ % "arku naMa deca !ure& skacu& kliza!u se& cesto udara!u drugu
decu ' en!a!u aktivnosti neverovatno brzino$ NaMu decu obicno o"isu!u kao <na"ornu <$
9esto nas "ita!u <#a vaMa deca nisu hi"eraktivnaA<$ Mi so roditel!i ko!i na svako koraku
dobi!a!u dobronaerne savete/ < ZaMto ne "osecu!te Mkolu za roditel!eA<& <Budite stroNi!iH<&
<Ne izbegava!te batineH<$$$$ 7li u"rkos vaMe iskustvu sa naa& vi nas u suMtini ne "ozna!ete$
Mi so roditel!i <Nivahne < dece$ NaMa deca su <noralna< / drugaci!a& teMka& "una izazova& ali
neizostavno i !ako na"orna$ Mo! "rvi susret sa sveto Nivahne dece odigrao se u kn!izi
<Odga!an!e Nivahnog deteta<& autora Meri Sedi ;arcink$ ;ada sa u to! kn!izi "rocitala "ricu o
decaku ko!i !e "obesneo zato Mto !e n!egov sendvic bio isecen na "ravougaonike uesto na
trouglove ' bila sa za"an!ena$ Istu bitku vodila sa i !a sa svo!o kcerko$ #o tada sa se
"itala Mta to ni!e u redu sa o!i deteto& "edi!atra sa stalno o"terecivala "itan!e/ <#a
ona oNda ni!e hi"eraktivnaA< Odgovor sa "ronaMla u "oenuto! kn!izi$ Shvatila sa da
nedostatak ni!e u o!o! veMtini roditel!stva ' !a sa u dosta sluca!eva "ostu"ala is"ravno$
Proble !e bilo o!e neznan!e i neshvatan!e kcerkinog s"eci.icnog i Nivahnog tee"aenta$
% odga!an!u Nivahnog deteta teMko !e "rieniti bilo ko!u tradicionalnu "edagoMku tehniku$
9esto na se savetu!e da ignoriMeo detetovo "onaMan!e ko!e na se ne do"ada$ 7li kako
ignorisati dete ko!e !e viMe istra!no i dosledno u svo!i naeraa od nas saihA ;l!uc za
Nivahno dete !e razuevan!e razloga zaMto dete radi baM ono Mto radi$ Iivahna dece ne
is"ol!ava!u svo! bes na isti nacin kao ostala deca / <#ok i ne ku"iM bobone !a necu da
diMe& zadrNavacu svo! dah<$ Iivahna deca svo!e besnilo obicno <izbacu!u iz sebe<$ Oni tada
biva!u "re"lavl!eni eoci!aa& cesto u nastu"u besa gube i kontrolu svog "onaMan!a +tada
obicno grizu& udara!u& grebu$$,$ Roditel!i Nivahne dece ora!u da steknu veMtinu "redvidan!a
nastu"a!ucih situaci!a ' ci neko Nivahno dete "ostane bar i alo svesno da !e gladno ili
uorno& roditel!i odah ora da "re"ozna na!avne znake i da detetu da hranu ili ga odvede
na s"avan!e "re nego Mto uor i glad dostignu kriticnu tacku$ % su"rotno reakaci!a
"renadraNenog deteta bice "rilicno burna +bes& "lac& vrisak$$,$ Iivahno dete oNe u !edno
trenutku da bude dobro& a u drugo da <"odivl!a<$ SavrMeno haronicna "orodica oNe u
trenutku da se "retvori u neMto sasvi su"rotno& ukoliko dode do ne"laniranih okolnosti/
"roene "lanova& iznenadne gladi ili uora& neocekivane s"ol!ne buke$ Iivot sa Nivahni
deteto !e uzbudl!iv& uvesel!ava!uci ali "onekad i .rustrira!uci$ %vek se seca recenice svog
1!#
"edi!atra/ <Ja zna da ce vaMa kcerka !ednog dana biti divna devo!ka& "otrebno !e sao da
"rode ova! na"oran "eriod detin!stva< NaMa deca ia!u "uno divnih osobina$ Ona su
kreativna& eotivna i "una Nivota$ ;ada odrastu ona ce <osvo!iti svet< brzino vihora$ 9esto
se "ita kakve li su bile "oznate licnosti dok su bili deca$ Zaislite sao kako se osecala
a!ka 6oasa ?disona dok !e on u"orno "okuMavao da sve stvari rastavi na sastavne delove$
Leonard BernMta!n !e "ricao da !e kao ali stalno voleo da za vree vecere <svira< na caMaa
na"un!eni vodo +<Iao sa obica! da to radi$$$$$ Mto !e stalno izludivalo o!u a!ku<,$
Zato& kada sledeci "ut vidite naMu decu kako <ludu!u< u "rodavnici& "arku ili restoranu '
stanite na trenutak i osotrite Mta se zaista deMava$ Mi niso loMi roditel!i& i da!eo od sebe
na!bol!e Mto oNeo$ Mi so sao roditel!i Nivahne dece$ "edagog #ebora Sa.ik
4.2. ,ama #a-e
4.2.1. -bog cega zene dobi!a!u celulit% a muskarci ne0
%matra se da <#3E#D zena pati od ovog estetskog i zdravstvenog problema, mnoge
vec od puberteta
9elulit !e neadekvatna rec ko!o se o"isu!u bolni cvorici& ko!i se !avl!a!u u "otkozno
vezivno tkivu& kao "osledica hi"ertro.i!e asnog tkiva$ ;oza "o"ria talasast izgled& "oznat
"od nazivo <"oorandzina kora<$ Satra se da (*'5*C zena "ati od ovog estetskog i
zdravstvenog "roblea& noge vec od "uberteta$ 9elulit "od!ednako "ogad!a vitke i go!azne
zene$ Po!ava celulita !e& "re svega& vezana za zenski rod zbog velikog utica!a zenskih
seksualnih horona& narocito u "eriodu "uberteta& trudnoce i "reeno"auze$ ;oza zena !e
drugaci!e grad!ena od koze uskaraca& !er one ia!u veci bro! asnih celi!a +14 ili!arde,& u
odnosu na uskarce +0- ili!ardi,$ E"E;ako "ooci sebiA Neo"hodno !e& "re svega& "roeniti
zivotne navike vezane za ishranu i kretan!e$ ' Bizicka aktivnost treba da bude tako odabrana
da dovodi do sagorevan!a asti& a ne do "ovecan!a snage isIca +"livan!e& brzo hodan!e&
igran!e,$ ' Iz ishrane izbaciti nairnice bogate vestacki aditivia +dil!eno eso& ra.inisani
secer& "ica bogata ko.eino& gazirana "ica& alkohol& crveno eso$ 6reba unositi dovol!no
tecnosti +voda !e na!bol!a,& "ovrce voce& bela esa& ribu& integralne zitarice$ 6akod!e& treba
u"otrebl!avati kozeticka sredstva& uz odgovara!ucu asazu$ ;ozeticki "re"arat treba da
sadrzi aktivne "rinci"e ko!i razgrad!u!u asti + soli !oda& ekstrakti orskih algi& !odirani
kolagen& ekstenzin itd$,$ % n!eu treb da "osto!e i su"stance ko!e ce s"reciti stvaran!e otoka&
zbog "obol!san!a cirkulaci!e i li.ne drenaze$ Na"oin!eo da ne treba ocekivati brze i
cudesne rezultate$ Potrebna !e u"ornost i vree i oni nece izostati$ Posledn!ih godina se u
odstran!ivan!u celulita koriste i edicinsko'hirurske tehnike& ko!e da!u brze& s"ektakularne
rezultate& ada kri!u i izvesne o"asnosti i nedostatke$ #anas se na!vise koristi tzv$ li"osukci!a&
ko!a se cesto koristi u kobinaci!i sa ultrazvuko +li"ektron tehnika,$ Prien!u!e se i
<celuloli"oliza< ko!a i ni!e hirurska tehnika& ali se s"rovodi "od nadzoro lekara$ Ove etode&
ed!uti& zbog visokih cena& nisu dostu"ne vecini zena$ Jos "uno .aktora utice na stvaran!e
celulita& ali ne klonite duho$ Budite veseli& vezba!te& !er se tada u vase organizu luci
horon beta'endor.in +<horon srece<,& ko!i ia veliku ulogu u razgradn!i "eri.ernog asnog
tkiva$ r "h Radica Vrzic r "h =ordana Bogdanovic SLI;7 )/ 7di"ozno tkivo kod zene +neka
Jevreovic ob!asni kratko ono kako asno tkivo sto!i vertikalno "a "robi!a kozu& ovo !a sao
ob!asn!ava laicki, SLI;7 0/ 7di"ozno tivo kod uskarca +zasto oni nea!u celulit o"et
Jevre,
1!%
4.3. Ta)a #u)a#
4.3.1. O cemu sve razmisl!a muskarac dok ceka bebu0
Bitna promena koja karakterise buduci zivot, jeste potpuno drugacija organizacija
vremena
Nakon saznan!a da ce "ostati otac& u uskarcu se esa!u razlicita osecan!a ' od radosti&
"reko zbun!enosti i neverice& do brige i zabrinutosti$ %zroci briga se na!"re vezu!u za "roene
kod "artnerki$ One se odnose na .izicki izgled& "o!acanu osetl!ivost i ocekivan!a&
"reuseravan!e "azn!e na buduce dete& nedostatak intenzivnog i strastvenog odnosa i
"o!acanu "otrebu za bliskoscu$ Seksualni odnosi vise nisu isti& i "o!edini uskarci "osta!u
zabrinuti za svo!u ulogu "artnera& oseca!u se <gurnuti< sao u ulogu oca$Pred sobo vide
"eriod izen!enog zivota ko!i !e bitno razlicit od onog ko!i su vodili do tada$ Svesni su da ta!
"eriod ko!i !e is"un!en roditel!stvo ni!e ni kratak ni lak& i da zahteva odred!eni na"or$ Brinu
se da li su to na"oru dorasli& a svo!u brigu retko dele sa drugia& !er !e o"aza!u kao
<slabost<$ E"E#rugaci!a organizaci!a vreena$ Ocevi se suocava!u sa dileo da li !e
"otrebno da vise rade i zarad!u!u ili da vise vreene "rovode sa zeno i deteto$ I kako da
negde ized!u svega udenu i neko vree za sebe +hobi& s"ort& "ri!atel!i,$ Pita!u se kako ce se
odreci dugogodisn!ih navika redovnih izlazaka& utakica& treninga$$$i da li ce l!ubav "rea
detetu biti dovol!na ko"enzaci!a za odrican!a ko!a ih oceku!u$ Ono na sta dolazak deteta u
"orodicu na!"re utice !e .izioloski ciklus novo"ecenih roditel!a$ 7ko dete "lace& neko ora da
ustane$ 7ko !e to na!cesce zena& nece !o! biti lako i onda !e dobro da uskarac ia
razuevan!a za n!enu razdrazl!ivost$ E"EPodela o"terecen!a Jedno od resen!a !e dogovoriti se
sa zeno ko kada usta!e& i "odeliti o"terecen!e .izioloskog ciklusa$ Vazno !e da "artner kaze
svo!o! zeni da zna kako se oseca& i da stvarno ia razuevan!a$ Jedan deo sebe uvek treba
sacuvati& kako zbog deteta& tako i zbog "artnerke ' neka vrsta ko"roisa oze da se
"ronad!e$ 6o& naravno& ne znaci da treba staviti ruke u dze"ove i ostaviti zenu da obavl!a sve
"oslove saa& vec obezbediti inialno vree za so"stvene "otrebe ko!e nisu vezane za
dete$ Buduci ocevi se brinu i zbog eventualnih svad!a i toga kako se u takvi situaci!aa
"onasati "red deteto$ O"aza!u kako se cesto svad!a!u zbog sitnica& ali& zaboravl!a!u da& iza
naizgled trivi!alnih stvari& sto!e vrlo vazne "oruke ko!e se ticu zadovol!stva zivoto& "otreba
za uvazavan!e i "ostovan!e$ #a "rosta "oruka <skini ci"ele< cesto znaci "ostu! o! rad oko
odrzavan!a kuce& uorna sa& tesko i !e$$$ E"ERoditel!ski araton Buduci ocevi se "lase da
ce "artnerke& "osvecu!uci se detetu& n!ih zaneariti i "ita!u se kako da sa tie izad!u na kra!$
Mozda deo resen!a lezi u toleranci!i i saznan!u da ih "artnerka voli ali da vise ni!e "ri!eciva
kao rani!e i da ce ta! "eriod "roci& a da ce veza& ako se bude ulagalo u n!u& biti snazni!a i
kvalitetni!a$ ;ako !e !edan buduci otac rekao/ < 6reba cuvati snagu i ici na sigurno& kao u
aratonu<$ % ovo vazno "eriodu& ocevi "okusava!u da "ronad!u <na!bol!i rece"t< za
"odizan!e alisana$ Ni!e lose znati da su osnovni sasto!ak tog rece"ta l!ubav& razuevan!e i
str"l!en!e$ I da nea savrsenog oca i "artnera$ ;ao sto ne "osto!i ni savrseno dete$ ti
<PSI:OLOS;I PROS6ORI<
4.3.2. 1eks i trudnoca
-okom normalne trudnoce seksualni kontakt izmedju partnera moze da traje
maltene do poslednjeg dana
#a li !e seksualni odnos dozvol!en toko trudnoceA 7"solutno$ 6oko noralne trudnoce
seksualni kontakt ized!u "artnera oze da tra!e altene do "osledn!eg dana& dok ne "rsne
voden!ak$ 7li bitno !e da ginekolog "otvrdi da trudnoca ide svo!i noralni toko& da ne
"osto!e "roblei kao sto su "lacenta "revia ili krvaren!e$ Seksulani odnosi se ne "re"orucu!u
toko trudnoce ukoliko !e zena iala istori!u "revreenih "orod!a!a$ E"E#a li ce seks da
"ovredi bebuA Seksulani kontakto nece "ovrediti bebu & "a cak ni kada ste vi u
1$)
isionarsko! "ozi +iznad zene,$ =ust sluzavi ce" ko!i zatvara grlic aterice s"recava in.ekci!u
"loda$ % toe u "oazu i !aki isici aterice$ Vas .etus se oze alo uzneiriti "osle
orgaza i to ne zato sto zna sta se desava ili oseca bol& vec kao reakci!a na ubrzano kucan!e
a!cinog srca$ E"E#a li ce seks i dal!e "ri!ati o!o! zeniA Iskustvo "okazu!e da neke zene
toko trudnoce ia!u "o!acnu telesnu "erce"ci!u dok druge nea!u$ Veca kolicina krvi ko!a
sada dolazi u karlicni "redeo kod nekih zena oze da "o!aca erotsku senzaci!u$ ;od drugih
"ak oze da izazove osece! nadutosti i ne"ri!atnosti toko saog odnosa$ Neke zene "osle ili
u toku seksa ogu da oseca!u i stoacne grceve$ E"EMo!a zena uo"ste ni!e ra"olozena za
seks$ #a li !e to noralnoA #a$ Velika .izicka i "sihicka "roena u telu zene oze da utice i
na "otrebu za sekso$ Neke zene& oslobod!ene straha od kontrace"ci!e i zaceca& oseca!u se
seksi"i!ni!e nego ikada$ #ruge su "ak suvise uorne i iscr"l!ene da bi !os i vodile l!ubav'
"osebno toko "rva tri eseca$ Prieceno !e da u drugo troesec!u trudnoce raste
seksualna zel!a zene$ ;ako se "riblizava "orod!a! a stoak "osta!e sve veci tako ta "otreba
"onovo slabi$ E"E#a li ce se i o!a "otreba za sekso "roenitiA Mnogi uskarci trudnu zenu
i dal!e satra!u "rivlacno i atraktivno$ Seksualna zel!a uskarca oze da bude uan!ena
brigo o zdravl!u a!ke i bebe& novi obavezaa ko!e "redsto!e& straho da ce seks
"ovrediti bebu ili ne"ri!atni oseca!e da se vodi l!ubav u "risustvu ne'rod!enog deteta$ E"E
#a li !e oralni seks siguranA #a& noralan oralni seks nece "ovrediti vasu bebu$ Mnogi "arovi
se toko trudnoce na ova! nacin ed!usobno zadovol!ava!u$ E"E;o!i "oloza!i su na!udobni!iA
?vo nekoliko "roverenih "oza za vod!en!e l!ubavi toko trudnoce/ ' Zena i uskarac leze na
boku$ Na ova! nacin uskarac tezino svoga tela ne o"terecu!e zeninu atericu$ ' ;oristite
krevet kao oslonac$ Veliki stoak nece "redstavl!ati "roble toko seksulanog kontakta
ukoliko zena kleci na kolenia okrenuta strazn!ico ka ivici kreveta$ Vi kleci ili sto!ite iza n!e$
' Zena !e na uskarcu$ Poza ko!a ne o"terecu!e atericu i ko!a zeni oogucu!e da kontrolise
dubinu "enetraci!e$ ' Muskarac sedi na stolici& dok zena sedi u n!egovo krilu$
4.3.3. 1ta svaki novi tata treba da zna0
%to vise vremena provodite sa svojim detetom bicete uspesniji i vestiji u ophodjenju
sa njim
Nase savete "oceceo oni sto tate N? treba da rade$ ;ada dete "lace& neo!te ga uziati
iz naruc!a a!ke$ Mae ce ga nogo brze siriti$ 7li ne zaboravite da sve ono sto vasa zena
zna oko deteta& "rodukt !e n!enog vezban!a i ucen!a$ Nacin da i vi "ostanete bol!i tata !e
identican ' sto vise vreena budete "rovodili sa svo!i deteto bicete us"esni!i i vesti!i$
#rugi nacin da izgradite sao"ouzdan!e u "ogledu ocinstva !e da "olako u"ozna!ete svo!u
bebu$ Za "ocetak "okusa!te da naucite i razuete n!en <govor<$ N!en recnik !e u ovo
"eriodu !ako suzen i nerazun!iv& ali ako obratite "azn!u na bebin "lac uskoro cete oci da
na"ravite razliku ized!u <S"ava i se<& <=ladna sa<& <Nosi e< i <Proeni i "elenu<
"laca$
Nove tete obicno isle da sa tek rod!eni bebaa nea!u sta da rade$ Bebe !os uvek ne
"rica!u& ne zna!u da uhvate lo"tu& ne razue!u .udbal H N!ia !e tada "otrebna sao aa H
;lasicna uska greska$ Iako !e vasa beba stara sao nekoliko dana& sa n!o ozete divno
da se zabavl!ate$ Nosite !e i slusa!te uziku za!edno& "rica!te !o! kakva !e bila "rosla utakica
ili sta !e neki "oliticar iz!avio$ Mozete za!edno i da citate kn!igu ili dnevne novine& ili ozda
u"ustvo za koriscen!e .arbe za kosu ko!u !e aa u"ravo ku"ila$ Neo!te da brinete da cete
od "rvih dana <kontainirati< dete "olitiko ili s"orto ' ono vas u ovo "erodu nista nece
razueti$ Svrha "rican!e !e da se ono navikne na vas glas$
1$1
4.4. ,o$ai#
4.4.1. Psi7oloska priprema porodice za roden!e deteta
,azno je da buduci roditelji na vreme dobiju prave in$ormacije, podr7ku i pomoc u
onome sto ih ceka kada se rodi dete
PSI:OLOS;7 PRIPR?M7 PORO#I9? Z7 RO#J?NJ? #?6?67 Podizan!e deteta zahteva
ko"letnu "roenu dotadasn!eg stila zivota& ali da!e i velike nagrade toko "rocesa
.oriran!a nove licnosti$ Sao <roditel!ska l!ubav< a sta "od ti "odrazuevali& ni!e
dovol!na !er oze da bude nekriticna ili nesaokriticna$ Vazno !e da se na vree dobi!u "rave
in.oraci!e& "odrska i "ooc$ 6o ne znaci od roden!a& vec od odluke da se ude brak$ Zna!uci
to& ozda ceno "ostati saoseca!ni!i i odgovorni!i sto "ona!vise zavisi od nas saih$ E"EPrva
.aza ' zasnivan!e "orodice Zivotni ciklus "orodice za"ocin!e odva!an!e od roditel!a& kao
korak ka de.initivno us"ostavl!an!u saostalnosti i saoodgovornosti& na "siholosko i
ekonosko "lanu$ Zasnivan!e "orodice !e "rva .aza u zivotno ciklusu "orodice& ko!a
za"ocin!e brako i "roduzava se roden!e "rvog deteta$ Za to vree& "artneri treba da
nauce da zive za!edno& da razvi!u dobru& s"ontanu& otvorenu kounikaci!u$ #ok se zabavl!a!u
"artneri nacesce kounicira!u neverbalno <bez reci<$ Med!uti& u bracno! za!ednici !e
neo"hodno dogovaran!e oko za!ednickih obaveza& odgovornosti& interesovan!a& "lanova$ %
ovo! .azi se us"ostavl!a struktura edusobnih odnosa i odnosa sa clanovia sire "orodice$
Svako od "artnera zadrzava svo!u "rivatnost& uz "rihvaten!e onog drugog& kao dela
za!ednistva$ Men!a se odnos "rea roditel!ia& uz vise saostalnosti i inici!ative& u
individualno i bracno zivotu$ %nutar bracnog odnosa se stvara!u nova "ravila za
.unkcionisan!e/ briga oko doacinstva& "odela rada& "ravila oko dolaska kuci& "ozivan!a
"ri!atel!a& nacinia i izrazavan!a neznosti i bliskosti$ Bracni "ar bira "rioritete u resavan!u
"roblea& i zasniva obrasce u nacinu razresavan!a sukoba +na "rier ' da li se o "robleu
govori otvoreno& ili se "recutku!e& ko "rvi "o"usta,$ E"E%s"ostavl!an!e "ravila Ova .aza
zahteva velike "roene kod svakog od "artnera$Pravila ko!a se us"ostave& "rovlace se kroz
zivotni ciklus$ Partneri u to usaglasavan!u ora!u da "rihvate cin!enicu da !e svako od n!ih
licnost za sebe& sa so"stveni iskustvo& karakteristikaa ko!e su uslovl!ene osobitostia
"orodice iz ko!e dolaze$ Neo"hodno !e da se us"ostavi "rava kounikaci!a& ko!e se direktno
sao"stava!u isli& osecan!a& "otreba ' s"ontano& "rirodno$ Partneri u bracne odnose unose
obrasce iz so"stvenih "orodica& individualna osecan!a$ ocekivan!a& "otreba zavisnost&
nezavisnosti& bliskosti ' distanciranosti& u"otrebu ili zlou"otrebu oci& strah od usal!enosti&
"otrebu za kontrolo i "osedovan!e& seksualni identitet& sao"rihvatan!e& "rihvatan!e
drugih& vestinu kounikaci!e& zivotne stilove& "orodicne itove& uloge i interesovan!a$ #a bi
se "artenrski odnos stabilizovao& neo"hodno !e da "osto!i toleranci!a& "ostovan!e& zel!a da se
ostane za!edno !ednaka briga za sebe i "artenera& reci"rocitet& .leksibilnost& !asna
kounikaci!a$ % .azi zasnivan!a "orodice & "artneri ora!u da uloze nogo energi!e i
ustu"aka& da se dogovara!u u cill!u ada"taci!e i us"ostavl!an!a eocionalanog i seksualnog
odnosa ko!i "odrazueva bliskost i intinost$ E"EObrasci razresavan!a kon.likata #o krize
dolazi ako "ar ni!e us"eo da zasnu!e obrasce razresavan!a kon.likata& vec se oni nagoilava!u
i "rodubl!u!u& ako nisu u stan!u da utvrde granicu u odnosu na s"ol!asn!i svet& sto znaci da
dozvol!ava!u u"litan!e sa strane& na!cesce roditel!a i "ri!atel!a$ Partneri ko!i nisu us"ostavili
us"esnu kounikaci!u i "retvorili roantican l!ubavni odnos u zreo i zdrav& lakse dolaze u
krizne situaci!e$ 7ko ne ogu da se dogovore o licni "otrebaa svakog od n!ih kao i o
kontroli oci sa svo!i "riarni "orodicaa& n!ihov bracni odnos "osta!e veoa osetl!iv na
sve aktuelne i buduce krizne trenutke& ko!i se dolasko dece sao !os vise "ovecava!u$
Nerazreseni bracni kon.likti dovode do "orasta anksiozonosti& sto "rati "ovecana "otreba za
bliskoscu$ #ilea/bliskost ' distanca se sve vise "ovecava& sto dovodi do dal!eg "orasta
anksioznosti$ ;riza se izrazava koz nezadovol!stvo "artenrski odnoso& dozivl!a!e da nista
ni!e kao rani!e u "eriodu zabavl!an!a i "roblea odva!an!e od "riarnih "orodica$ Situaci!a se
!os vise ko"liku!e ukoliko "osto!i ekonoska zaviosnost od roditel!a$ Bracni kon.likti su
na!cesce "rita!eni& nesvesni i odnose se na gubitke ko!e sa sobo donosi .aza us"ostavl!an!a
bracne za!ednice ' "rekid bliskog odnosa sa "riarno "orodico i gubitka dela licnih
sloboda$ Bracni "roblei cesto u osnovi ia!u teskoce vezane za regulaci!u distance& sto se
1$2
is"ol!ava kroz zalbe u odnosu na gubitak "rivatnosti$ ;rizi "ogodu!e "risustvo iracionanog
straha od odva!an!a "a se "onasan!e i netoleranost sa stalno "risutni o"tuzivan!ia ko!a se
izrazava!u kroz l!ubooru$ E"EPot"una "roena zivota Roden!e "rvog deteta !e stresni
dogada! za svaki bracni "ar$ Odnos stabilne di!ade +uz'zena, "osta!e iznenada nestabilan
+bar "rvih nekoliko eseci, 6ri!ada +uz'zena 'dete, tezeci ravnotezi zahteva drugaci!e
odnose& "re"oznavan!e i "reuseravan!e eocionalnih investici!a$ Roden!e "rvog deteta oze
da uzroku!e tesku krizu u bracno sisteu Povecava se uor i iritabilnost zene& o"ada
seksualno interesovan!e$ Briga o novorodencetu !e veo na"orna ' eocionalno& .izicki&
soci!alno& zahteva ko"letnu "roenu dotadasn!eg stila zivota$ Roden!e deteta& "artneri
"rihvata!u ulogu roditel!a& odgovornosti "artera !ednog "rea drugo& "rerasta u
odgovornost <za sve nas<$ Za vree ove .aze bracni "ar ora da donese niz vaznih odluka/
kako se ras"oredu!e autoritet u "orodici& da li ta! autoritet nosi sao !edno od roditel!a +otac
ili a!ka, ili !e za!ednicki ili su baba i deda "rorodicni autoriteti$ Roden!e deteta zahteva
us"ostavl!an!e nove "orodicne strukture& u odnosu "rea roditel!ia iz "rethodne generaci!e$
Roditel!i roditel!a dobi!a!u ulogu babe i dede& ci!e ozivl!ava n!ihova "otreba da !os !edan"ut
budu od koristi svo!o! deci$ Nazalost& "ooc i "odrska ogu da se "retvore u sredstvo za
dokazivan!e neus"esnosti i slabosti ladih roditel!a& sto stvara "oreeca!e u u odnosia
roditel!a i dece$ Ma koliko "ar "lanirao "roene u kounikaci!aa& kada dode treci clan&
realnost !e nesto drugo$ Na "rier&zena oze da se oseti suvise vezana za svo!u "riarnu
"orodicu& dok su"rug oze da <"lovi slobodno u s"ol!no svetu<$ E"EOtac na "eri.eri!i
"orodicnog sisteaA ;ao sto u .azi zasnivan!a "orodice oze da dode do izraza!a nerealna
"redstava o braku& tako u .azi roden!a "rvog deteta ogu da dodu do izraza!a nerealne
"redstave o roditel!stvu$ Muz oze da oseca da zena suvise vreena "osvecu!e novo clanu
"orodicnog sistea& oze da ia dozivl!a! da velik deo zenine l!ubavi "ocin!e da "ri"ada
detetu& t!$ da se n!eu oduzia$ Pored l!uboore& !avl!a se osecan!e odbacenosti i
na"ustenosti& sto oze da dovede do vanbracne veze& !acan!e veze sa "riarno "orodicio&
"ri!atel!ia& viseg "ro.esionalnog angazovan!a& intenziviran!e konzuaci!e alkohola i
zauzian!e "oloza!a na "eri.eri!i "orodicnog sistea$ Otac oze da ne "rihvata dete& ili da ga
shvata kao rivala& tako da "osto!eca na"etost u "artnersko odnosu oze da se "renese na
dete& ko!e "osta!e razdrazl!ivo i bolesl!ivo$ S druge strane& zena se oseca na"usteno i
ob!ektivno !e ugrozena obavezaa u kuci i oko deteta$ Pre"ustena sao! sebi oze da razvi!e
strah i "onovo se okrene roditel!ia trazeci "ooc$#is.unkcionalno "aru roditel!stvo "osta!e
ogo veci teret nego zadovol!stvo$ 6u se "re"licu osecan!a duznosti i "ovreene neoci da
"ored "siholoskih "roblea ko!i "ritiska!u "orodicni siste& ora!u da razresava!u i niz
soci!alnih "roblea$ Sve su to razlozi ko!i .azu dobi!an!a "rvog deteta stavl!a!u na "rvo esto
"o sto"i razvoda$ Otezava!uce okolnosti za ovu .azu su/ brak zbog trudnoce& trudnoca na
"ocetku braka& dete uesto razvoda& trudnoce "osle visegodisn!eg braka bez dece& nereseni
individualni i "artenrski "roblei& ekonoski i eocionalno zavisan odnos od "riarne
"orodice$ Oba roditel!a treba da "ristanu na to da dete bude na "rvo estu/ Na!cesce&
dis.unkci!a bracnog sistea "roizilazi iz ne"ravilnog individualnog razvo!a "artenera& sto
dovodi do dis.unkci!e roditel!skog sistea$
4.4.2. /o !e 9eda ;raz0
Osim toga sto ne simbolizuje nikakvu odredjenu religijsku osobu, Deda Mraz u
nasem narodu nema ni odredjeno vreme svog 8dolaska8. On deci donosi poklone
pred, ali i na novogodisnje vece.
Pred naa su bro!ni obica!ni i religi!ski "raznici/ #etin!ci& Materice& Ocevi& Nova godina& Bozic&
"ravoslavna Nova godina$ Predsto!eci "raznicia na!vise ce se obradovati alisani$ Posebne
cereoni!e i rituali ko!i ce biti "ro"raceni "oklonia razveselice svako dete$ I"ak& alisani
na!vise nade "olazu u #eda Mraza$ 6oko cele godine oni se radu!u i zel!no isceku!u ovog
si"aticnog deku ko!i i donosi bas ono sto su toko godine na!vise zeleli$ I dok deca sa
nestr"l!en!e oceku!u dan kada ce ih "osetiti #eda Mraz& roditel!i se "ita!u ' ko !e ova! deka i
kako !e on uo"ste nastaoA e"eZasto silazi kroz din!akA #eda Maraz nogo duze "osto!i i
1$3
znatno !e "o"ularni!i u katolicko! tradici!i i religi!i$ Bilo da ga naziva!u <Santa 9laus<&
<9hristas an<& <;ris ;ringle< ili <Pere Noel< ' katolici sva ova iena dovode u vezu sa
licnoscu "oznatog hriscana Svetog Nikole$ ;arakteristiku "oznatog sveca da siroasnia i
l!udia dobrog srca "oaze i da!e "oklone& katolici su "reneli na #eda Mraza ko!i u n!ihovo
obica!no svetu deci donosi "oklone bas na Bozic +ne za Novu godinu kako !e to kod nas,$
Na!"oznati!a legenda o Sveto Nikoli +ko!a !e verovatno deo katolickog usenog "redan!a !er
se ne nalazi u ziti!i ovog sveca, u"ucu!e na karakteristike i osobenosti danasn!eg #eda Mraza/
<Nekada bogati "leic za"ao !e u vrlo tesku ekonosku situaci!u$ Svo!e cerke ni!e ogao da
uda !er nisu iale iraz$ Jedne noci Sveti Nikola !e cara"u "unu zlata bacio kroz "rozor vec
oronulog "leicevog zaka$ 6o !e bilo dovol!no za iraz !edne cerke$ Sledece noci Sveti
Nikola !e uradio istu stvar$ I druga "leiceva cerka dobila !e iraz$ Med!uti kada !e Sveti
Nikola dosao trece noci is"red zaka& "rozor !e bio zatvoren$ Zbog toga se "o"eo na krov i
cara"u "unu zlata& naen!enu treco! kcerki& bacio niz din!ak$ #evo!ke su u!utru "ronasle
cara"u sa zlato kako visi u kainu$< Od tada se "o katolicko obica!u u kucu ostavl!a
cara"a ili ciza u ko!o! ce #eda Mraz ostaviti "oklone za decu$ On dolazi nocu i s"usta se niz
din!ak$ #eca u!utru& "rvog dana Bozica& "ronalaze svo! "oklone$ e"e% "ravoslavl!u nea
#eda Mraza ?ngleski "isac ;leent Mur na"isao !e )(04$ godine kn!igu <Sveti Nikola u
"oseti<& u ko!o! !e "rvi "ut #eda Mraza o"isao kao starog deku sa belo brado ko!i dolazi u
"osetu deci za Bozic na sankaa ko!e vuku irvasi$ % ovo! kn!izi dat !e "rvi iidz #eda Mraza
ko!i i danas znao$ Nekoliko godina kasni!e 6oas Nast !e na osnovu deskri"ci!e Murovog
lika nacrtao danasn!eg #eda Mraza +deka se dugo sedo brado u crveno odelu,$ %
"rvoslvno! religi!i #eda Mraz ni!e uo"ste "oznat i ne odnosi se na lik Svetog Nikole$ Nase
narodu !e n!egov lik naetnut i !avl!a se kao deo .olklora ko!i "osta!e aktuelan "osle drugog
svetskog rata ' kaze "rota Milan Radovanovic& staresina Vaznesen!ske crkve$ Pravoslavni Bozic
Bata ni!e nikakav #eda Mraz ko!i ia svo!u vizualizaci!u& on ni!e nikakv gluac i izisl!en lik&
on !e sa :ristos& sa Bozic$ On sibolizu!e sao rad!an!e bogocoveka$ Narodni obica! da
deca za Bozic od roditel!a dobi!a!u "oklone oze da se "oveze sa "oklonia udraca ko!i su
gos"odu :ristu doneli "oklone kada su dosli na "oklon!en!e$ Nasi "raznici u ovo "eriodu ko!i
su naen!eni deci i roditel!ia su #etin!ci& Materice i Ocevi +treca& druga i "rva nedel!a "red
Bozic,$ Oni ia!u hriscanski sisao ko!i zadire u dusu i sibolizu!e l!ubav i "orodicnu
za!ednicu$ ;ao znak svo!e l!ubavi i zahvalnosti za detin!ce alisani daru!u "oklone roditel!ia&
dok za Matrice i Oceve +"osle odvezivan!a ' siboli duhovnog i eotivnog vezivan!a za
"orodicu , a!ke i ocevi da!u "okone svo!o! deci ' "rica "rota Milan Radovanovic$ Pored toga
sto nea odred!eno religi!sko znacen!e& #eda Mraz u nase narodu nea ni odred!eno vree
svog <dolaska<$ On deci donosi "oklone "red ali i na novogodisn!e vece$ #a li cete vase dete
vas"itavati u duhu <#eda Mraza< ili ne& zavisi od vas i vasih o"redel!en!a$ Bez obzira sto ova!
si"aticni bucasti deka dolazi iz drugih "odnebl!a i religi!skih ubed!en!a& n!egov lik
razvesel!ava i usrecu!e svu decu$ Mozda !e zato i na!bol!e "rihvatiti ga kao interesantnu&
iaginarnu .iguru ko!u deca vole& i ko!u toko cele godine zel!no isceku!u$
4.4.3. Porodicno stablo
,izuelni dijagram porodicne povezanosti, njene strukture i istorije...
=?NO=R7M ' "orodicno stablo =enogra !e vizuelni di!agra "orodicne "ovezanosti& n!ene
strukture i istori!e& a"a Nivota kakav "orodica sada vodi& kakav !e vodila u "roMlosti& kakav
"otenci!alno oNe da vodi u buducnosti$ Neke situaci!e i obrasci "onaMan!a ne ogu se
razueti ako se ne sagleda "orodica u n!eno! strukturi i .unkci!i u nekoliko generaci!a$
6ransgeneraci!ska analiza !a analiza "renosa "orodicne kulture sa generaci!e na generaci!u$
SadrNa!i ko!i se "renose& obuhvata!u "orodicni siste vrednosti i verovan!a& nacine
us"ostavl!an!a i odrNavan!a eocionalnih veza& odnos "rea gubicia& "orodicne ta!ne i
itove$ L!udi na!ceMce ne ulaze duboko u analizu sadaMn!ih odnosa u "orodici& a !oM an!e u
strukturu i odnose ko!i su "osto!ali u "rethodni generaci!aa$ kroz "orodicne "rice&
dogada!e i neke reakci!e ogu da se uoce slicnosti& "a cak i "ot"uno ista stan!a i "roblei
ko!e su rani!e generaci!e susretale na svo Nivotno "utu$ 6ako se& na "rier& u neki
1$
"orodicaa ucestalo !avl!a!u razvodi& i to u odredeni Nivotni "eriodia& ili na!lade dete
osta!e da Nivi sa roditel!ia& ili se svaka "rva trudnoca zavrMava abortuso$ vecina l!udi
obraca "aNn!u sao na znaca!ne dogada!e u rani!i generaci!aa ' radan!e& srt& bolesti&
sudbine$ Man!e "aNn!e se obraca na odnose ko!i su "osto!ali izedu clanova & ili na sudbinu
cele "orodice$ 6o !e razlog ne"re"oznavan!a obrazaca ko!i se u "orodici "onavl!a!u$ Na "rier
' razvod& ili odnos "rea gubicia& sa tendenci!o brzog traNen!a zaene za izgubl!enog
clana$ Sklonost da se u tuacen!u takvih "o!ava uze u obzir sudbinski utica!& govori o
ne"oznavan!u "uteva transgeneraci!skog "renosa$ Oni su na!ceMce duboko nesvesni i teMko
"re"oznatl!ivi i o n!ia se "resudu!e tek kroz "osledice$ E"EPorodicni siste vrednosti
Porodicna kultura Nivl!en!a se "renosi transgeneraci!ski i ia za cil! odrNavan!e "orodicnog
kontinuiteta$ PonaMan!e roditel!a& sistei vrednosti i verovan!a& kontrola i nacin saokontrole
u odnosu na eoci!e ' "renose se na dete& a sai ti i na sledecu generaci!u ' direktni
"ute$ Roditel!i cesto nisu ni svesni da na dete "renose stavove i verovan!a ko!u su oni
nesvesno "rihvatili od svo!ih roditel!a$ Prodica !e ucitel! osnovnih l!udskih vrednosti& ona
.avorizu!e druMtveno "oNel!no "onaMan!e& "renosi "redstavu o "oNel!no ti"u licnosti i
"oNel!no! "orodicno! organizaci!i i odnosia$ Porodicni siste vrednosti odredu!e donos "rea
kari!eri& "olitici& izboru zanian!a& vrednostia u braku& "orodicni cil!evia& distrbuci!i
autoriteta& "rinci"ia i etodaa vas"itan!a$ Problei nastu"a!u kada ne dozvol!ava
razvi!an!e autononog sistea vrednosti Mto znaci da clanovi "orodice ne ogu da vrMe
selekci!u i .orira!u so"stvena o"redel!en!a$ E"EPorodicna struktura +kako !e ko"onovano
doacinstvo, ko!a se "renosi iz generaci!e u generaci!u$ MoNe da bude/ ' nuklearna "orodica
+kada su "artneri u braku i n!ihova bioloMka deca, tea ko!a se !avl!a oNe da bude uvlacen!e
dece u bracni kon.likt$ ' "orodica sa !edni roditel!e 2na!ceMce tee su usal!enost&
ateri!alni "roblei& teMkoce u "odizan!u deteta& ' "orodica gde !e bilo viMe brakova 2tee/
tutorstvo& "osete& l!uboora& kon.likt lo!alnosti& aceha& ocuh& dogada!i i osecan!a vezani za
"rethodni razvod& ' doacinstvo sa tri generaci!e2nuklearna "orodica i babe i dede 2 tee/
"roblei edugeneraci!skih granica& ko vas"itava decu& ' doacinstvo ko!e ukl!ucu!e
"roMirenu "orodicu i van"orodicne clanove 2 tea/ deca na cuvan!u$ E"EObrasci .unkcionisan!a
ko!i se "renose iz generaci!e u generaci!u Poseban stil .unkcionisan!a "orodice ili "oseban
nacin "ristu"an!a odredeni "robleia& "renosi se od !edne generaci!e do sledece$ 9esto se
aktuelni "orodicni "roble vec dogadao rani!e 7lkoholiza& nasilnost& de"resi!a& sklost ka
saoubistu& ia!u tenedenci!u da se "onavl!a!u$ Na isti nacin& u "orodici oNe da se "rati
ultigeneraci!ski obrazac us"eha$ #rugi karakteristican obrazac .unkcionisan!a !e "o!ava
us"eha u okviru !edne generaci!e& za ko!o sledi neus"eh u naredno! generaci!i$ 6o "osebno
oNe da bude ani.estovano u "orodicaa izuzetnih l!udi& gde deca oseca!u tra!ni "ritisak
zbog re"utaci!e n!ihovih roditel!a$ E"EObrasci odnosa ko!i se "renose iz generaci!e u
generaci!u Posto!i razliciti ti"ovi edusobnih odnosa clanova "orodice$ Oni ogu da budu
veoa bliski& veoa udal!eni ili neMto izedu$ Posebna kra!nost su clanovi "orodice ko!i su
izrazito udal!eni& ili su cak u edusobno kon.liktu$ Porodica oNe da bude u o"asnosti ili u
nesta!an!u$ #ruga kra!nost !e eotivna .uzi!a "o!edca u "orodicno sisteu ' clanovi
"orodice u s!edin!eni ili oskudno di.erencirani relaci!aa& veoa su osetl!ivi na
dis.unkci!u& kada nivo stresa ili anksioznosti "relazi ka"acitet "orodice$ Sto !e zatvoreni!a u
svo!e granice& ot"orni!a !e "rea okolini& a zahval!u!uci toe "orodicni odnosi "osta!u
rigidni!i$ 9lanovi autoatski reagu!u !edan na drugog$ Buzi!a oNe da bude "ozitivna ili
negativna& "a clanovi "orodice ogu da Nele dobro !edno drugia ili ogu da budu vezani
ne"ri!atel!stvo i sukobia$ % oba sluca!a "osto!i edusobna veza ko!a drNi "orodicu
za!edno$ Pre"oznavan!e takvih obrazaca oNe "ooci "orodicaa da izbegnu "onaval!an!e
kroz nekoliko generaci!a$ 6akav "rier bi ogla da bude "orodica u ko!o! a!ka i sin u
nekoliko generaci!a ia!u s"eci.ican savez& dok otac i sin ia!u negativan& kon.liktan odnos$
Predvidan!e takvog obrasca obuhvata stvaran!e ogucnosti za svestan izbor "roene odnosa
sa roditel!ia$ % drugi "rodicaa "osto!i obrazac netre"el!ivosti na relaci!i a!ka'cerka i
obrazac bliskosti izedu oca i cerke$ Oseca!no vezivan!e edu clanovia "orodice razliku!e
se u odnosu na druge veze$ 6i" vezivan!a zavisi od kvaliteta odnosa ko!i su roditel!i us"ostavili
sa deco& ali i od ti"a oseca!nog odnosa ko!i su us"ostavili sa rodacia iste i "rehodne
generaci!e$ % neki "orodicaa eocionalni odnosi "osta!u sve slabi!i sa na"uMtan!e
roditel!ske kuce& dok u drugi ' veze osta!u veoa !ake i nakon osaostal!ivan!a "otostva$
Ponekad "osto!i obrazac da !e veza cvrMca sa "rethodno generaci!o nego sa nuklearno
"orodico& a zati se "onovo us"ostavl!a cvrsta veza sa generaci!o unuka$ nacin kako
1$!
!edan od roditel!a us"ostavl!a eocionalnu vezu sa deco& briga& neNnost& "rivrNenost& sluNe
kao odel sledeco! generaci!i da o.ori isti takav siste odnosa$ Onako kako se baka
"onaMala "rea a!ci& zaMtitnicki i "oNrtvovano tako se cerka "onaMa "rea svo!o! deci$
Porodice ia!u svo!e oblike odrNavan!a veza i izraNavan!a eocionalne "risutnosti kroz
"osete& "isa& tele.onske "ozive$ Na ti" vezivan!a i nacin odrNavan!a veza utice i kultura u
ko!o! "orodica Nivi$ E"EOdnos "rea "orodicni gubicia& i "roces zaen!ivan!a
Na!stresogeni!i Nivotni dogada! "redstavl!a srt bliske osobe& n!en gubitak "rati "eriod
Nal!en!a& ko!i ia svo!e tra!an!e i s"eci.icne .aze$ Nakon izvesnog vreena& !acina Nalosti se
san!u!e& i covek "ocin!e da svo!a osecan!a userava "rea drugi clanovia "orodice$
Posto!i i bolesno Nal!en!e ko!e odlaze i iskrivl!u!u noralnu Nalost& !er u neki "orodicaa
clanovi nisu u stan!u da "odele bol "a dolazi do otuden!a$ Neogucnost da se gubitak odNali '
ukazu!e na teMkoce u "rekidan!u snaNne eocionalne veze sa urlli& zbog velike
"rivrNenosti za vree Nivota& ili zbog drugih osecan!a ' kao Mto su krivica i agresivnost zbog
na"uMtan!a u toku Nivota ili zbog srti$ u situaci!aa kada "orodica kao celina ili "o!edni
clanovi nisu u stan!u da "rodu kroz .aze Nal!en!a& na!ceMce se stavara obrazac zaen!ivan!a&
ko!i se "renosi kroz viMe generaci!a$ % to sislu& veza sa urli calno "renosi se na
nekog Nivog clana "rodice$ i osecan!a ko!a se n!eu u"ucu!u i osobine ko!e se "riecu!u& nisu
autenticne& vec zaen!ene kao da se i dal!e odrNava odnos sa rtvi clano N!eu se da!u
ie i nadici urlog& ili nestalog rodaka$ Ponekad se ubrzo nakon gubitka clana rada!u deca
ili "reuzia!u novi "oslovi& us"ostavl!a!u vanbracne veze$ Porodicni gubici se odnose i na
"o!avu razvoda i bolesti u "orodici$ % neki "orodicaa razvodi su !edan od nacina reMavan!a
"roblea$ %cestalo skla"an!e brakova "osle razvoda ia isti ehaniza zaen!ivan!a kao i u
sluca!u srti "artnera ili deteta$ E"EPorodicne ta!ne i itovi % "orodicaa se cesto kroz viMe
generaci!a "renosi neko verovan!e& osecan!e& saznan!e ili dogada! ko!i se ne oNe otvoreno
sao"Miti$ Na!ceMci sadrNa!i "orodicne ta!ne su vanbracne veze& "redbracna trudnoca& .izicke
bolesti vezane za urodene de.ekte$ 6a!ne vreeno "rerastu u isti.ikaci!u& ali i u o"asnost$
One ogu da budu tako velike da "ot"uno ovlada!u "orodicno kulturo i oneogucava!u
bol!u razenu ion.oraci!a i bliskosti izedu generaci!a$ 6a!ne se inace& razvi!a!u iz osecan!a
straha& krivice i stida$ Odnose se na dogada!e i "o!ave na ko!e !e ta kultura u ko!o "orodica
Nivi na!osetl!ivi!a$ O"asnost otrivan!a ta!ne leNi u toe Mto oNe da dovede do uniMten!a
"orodicne organizaci!e$ usled toga neke ta!ne se otkriva!u tek onda kada deca dostignu
odredeni ste"en zrelosti& kako bi ogla da se "rilagode novo saznan!u$ Porodicni itovi ko!i
se "renose iz generaci!e u generaci!u sasto!e se od "rica ko!e "orodici da!u indentitet$ Motovi
su sku" .antazi!a i realnosti$ Na!ceMce ia!u oralni sadrNa!& a "ovezu!u "ravila i obaveze u
"orodicno Nivotu$ Jedan od takvih itova !e da "orodica ora da ostane na oku"u$ Neki od
n!ih da!u snagu "orodici i n!eni clanovia da izdrNe ne"ovol!ne Nivotne okolnosti$ Mitovi
ia!u hoostatsku .unkci!u i dolaze do izraNa!a tek kada "orodica ia "roblea zbog ko!i
traNi "ooc$ zato !e veoa vaNno otkriti ko!i se "orodicni it "renosi transgeneraci!ski i
kakva !e n!egova .unkci!a u to! "orodici$ % bracni odnosia ia takode nogo itova ' na
"rier bracni "arteri ora!u uvek da budu "ot"uno iskreni !edan "rea drugo& u srecno
braku nea neslagan!a& stabilan brak !e ona! ko!i se nikada ne en!a$ =enogra !e
di!agnosticko i tera"i!sko orude ko!e ia viMestruku koristi/ ' oogucava angaNovan!e cele
"rodice i za!ednicki rad na sagledavan!u "roblea !ednog od n!enih clanova !er su svi
ukl!uceni u ono Mto i se deMava& ' lakMe ogu da se sagleda!u osnovni "orodicni "roblei$ '
"orodice na!ceMce ia!u rigidno gledan!e na "roble i na ono Mto treba da se "roeni& Mto !e
zasnovano na verovan!u da sao !edna osoba& ona ko!a "osedu!e si"to treba da se
en!a$ Priku"l!an!e "odataka o svi kl!ucni Nivotni iskustvia oNe da do"rinese
otvaran!u rigidnog "orodicnog sistea i da "oogne clanovia "orodice da oslobode
blokiran!e eoci!e& ' "orodicne "ers"ekitve su cesto okoMtale i ot"orne na "roenu ili na
alternativna razatran!a situaci!e$ =enogra oogucava stavan!e novih "ozici!a "orodice za
sagledavan!e "onaMan!a odnosa i veza u "orodici& "oaNe noralizovan!u "orodicne
"erce"ci!e& ' oogucava tera"eutu da sisteatski& teel!no i na !edan neutralan nacin
sagleda "orodicnu istori!u$ Priku"l!ene in.oraci!e .orira!u "orodicno stablo& a kl!ucne tacke
i gubici su naglaMeni kao i zone kon.likata& ' da!e ogucnost da se ukaNe na razreMen!e
"orodicnog "roblea ukazivan!e na slicna reMen!a kroz transgeneraci!sku analizu bez
tera"i!ske "ooci i na Mirinu "orodicnog re"ertara u reMavan!u "roblea$ E"E;ako genogra
oNe da "oogne "orodici i tera"eutuA =enogra oNe da "oogne clanovia "orodice da
sai sebe vide na nov nacin$ Mnoge "orodice ia!u "rilicno krute stavove u odnosu na
1$$
odredene "roblee i na ono Mto treba "roeniti$ =enogra oogucava da se detal!no
sagleda!u "roMlost i sadaMn!ost& "orodicne snage i slabosti u odnosia u svi situaci!a& kao i
zanaca!ni dogada!i i "roblei$ =enograiski intervi!u !e "raktican nacin angaNovan!a cele
"orodice to !e za!ednicka aktivnost u reMavan!u "roblea !ednog clana$ Priku"l!an!e "odataka
o svi kl!ucni Nivotni iskustvia oNe da do"rine otvaran!u krutog "orodicnog sistea i
"ruNan!a "ooci clanovia "rodice& kako bi doMli u kontakt sa blokirani eoci!aa$
=enogra "ruNa ogucnost da se ukaNe na razreMen!e "orodicnog "roblea ukazivan!e na
slicna reMen!a kroz transgeneraci!sku analizu$ On oNe da "okaNe koliko !e Mirok s"ektar u
reMavan!u "orodicnih "roblea& kao i da "oveca svesnost o utica!ia "orodice na n!ene
clanove ' "o!edinacno$ genogra !e etod "reoMcivan!a intergeneraci!skog !aza izedu
calnova "orodice& !er n!egova konstrukci!a oogucava da se "aNl!ivo razotre Nivotni tokovi$
6ransgeneraci!ska analiza ia "oseban znaca! "re donoMen!a odluke o ulasku u brak& kao bi se
sagledale sve razlike u sisteia vrednosti i odelia "orodicnih odnosa& uMko ' Nenskih
uloga& roditel!stva& odnosa "rea "riarno! "orodici itd$
4.4.4. Porodicni odnosi-trouglovi
Zamr7enost porodicnih odnosa je beskonacna...
6RO%=LOVI Obrasci odnosa u "orodici ogu da budu OOzatvoreniOO& OOs!edin!eni& ureNeniOO
+snaNno eocionalno zavisni,& OOne"ri!atel!skiOO& OOkon.liktniOO& OOdistanciraniOO ili OO"rekinutiOO
ZarMenost "orodicnih odnosa !e beskonacna& ada se oni vreeno en!a!u$ Iz generaci!e
u generaci!u se "renose odredni obrasci odnosa& tako da u neki "orodicaa svi sinovi ia!u
kon.liktne odnose sa ocevia i bliske sa a!kaa& dok cerke ia!u kon.liktne odnose sa
a!kaa& a bliske sa ocevia$ % takvi "orodicaa svi "arovi ia!u distancirane ili
kon.liktne odnose& a "osto!i& takode i kon.likt sa clanovia istog "ola i savez sa onia
razlicitog& izedu generaci!a$ Sin i cerka u treco! generaci!i ce "onoviti ova! obrazac
distanciranog braka i kon.likata sa deteto istog "ola i bliskost sa deteto su"rotnog "ola$
Porodicni siste !e sku" edusobno "ovezanih trouglova$ Oceva udal!enost od a!ke !e u
.unkci!i bliskosti sa cerko$ Stvaran!e trouglova u "orodici obuhvata dve osobe ko!e dovode
+utrougl!ava!u, trecu osobu u svo! odnos$ Ovo !e obicno u .unkci!i san!en!a teMkoca& tenzi!e
u "robitno! di!adi izedu dvo!e l!udi$ =nev ko!i dete iskazu!e "rea "reo"tereceno! a!ci ne
ora da bude sao zbog n!ihovih "oreecenih odnosa& vec i zbog odnosa a!ke i udal!enog
oca ili dede "o ocu n"r& ko!i se "reterano ukl!ucu!e u "osto!ece relaci!e$ Zdravi razvo!
obuhvata di.erenci!aci!u +odva!an!e, !edne osobe do tacke kada ona oNe da .unkcioniMe
nezavisno u svako odnosu& a ne da autoatski u"adne u odredeni obrazac sa !edno
osobo& zbog n!enih odnosa sa drugi l!udia u "orodici$ ;ada "osto!i visoka tenzi!a u
odnosia izedu dve osobe& uobica!eno !e da se one "ridruNe treco! da bi se oslobodile
stresa$ #i.erenci!aci!a +odva!an!e, oogucava da !edna osoba stu"a u odnose na individualno!
osnovi& a ne zbog odnosa ko!e ia sa neki drugi$ 6ako ce cerka biti u stan!u da ia blizak
odnos sa a!ko cak iako !e n!en otac sa ko!i !e takode bliska u kon.liktu sa a!ko$ E"E
6rougao roditel!2dete ;ada se stvori tenzi!a izedu roditel!a& oni !e ogu reMiti za!dnicki
.okusiran!e na dete$ Bez obzira na is"ol!avan!e s"eci.icnog eocionalnog obrasca +l!utn!a&
l!ubav& zavisnost, odnose u trouglovia de.iniMe zdruNivan!e dve osobe u odnosu na trecu$
7ko su roditel!i intezivno usereni na decu to ukazu!e na bracnu tenzi!u ko!a se re.okusira na
decu$ ;on.likt izedu dece cesto odraNava kon.likt izedu roditel!a i "oaNe i da se udal!e
od svo!ih so"stvenih teMkoca$ Porodice sa .okuso na dete su one gde u bracno odsnosu
"rosto!i hronicni kon.likt ili distanca& ko!e roditel!i reMava!u tako Mto se okrecu detetu$ kao
rezultat "okuMa!a da se odrNi "osto!eci obrazac .unkcionisan!e "orodice& kod aliMana se
!avl!a!u tzv$ si"toi +anksioznost& o"sesivnost& strahovi& teMkoce u ucen!u& "oreeca!
"onaMan!a, !er dete "rotestu!e "rotiv .okusiran!a na n!ega$ Ono reagu!e na situaci!u u ko!o! se
nalazi$ N!egovo "onaMan!e !e rezultat "oreeca!a odnosa unutar "orodice a ne na
intra"sihicko "lanu$ E"E#ete oNe da bude ueMano u bracni kon.likt na cetri nacina/ )$
triangulaci!a/ Svaki od roditel!a traNi lo!alnost od deteta i na ta! nacin u oneogucava da se
"ribliNi bilo koe od n!ih& a da se ona! drugi ne oseti "ovreden$ 6ada !e dete raza"eto izedu
1$7
roditel!a i ne oNe da ostvari blizak odnos ni sa !edni& bez kon.likta lo!alnosti i osecan!a
krivice$ #ete ko!e se na ova! nacin utrougl!u!e u bracni kon.likt roditel!a oNe da ia
si"toe anksioznosti& o"sesivnosti& .obi!e ili hi"ohondri!e$ 0' stabilna koalici!a/ % bracno
kon.liktu dete !e vezano za !ednog roditel!a& na!ceMce a!ku$ Otac& ko!i !e iskl!ucen oNe
u"orno da traNi aliManovu lo!alnost& a da !e ne dobi!e& ili oNe da odustane i "ovuce se iz
situaci!e$ na ta! nacin oneogucava detetu da sa n!i ostvari bliskost$ Roditel! uvlaci
aliMana u savez "rotiv drugog roditel!a& ko!i "osta!e autsa!der& a dete ia izuzetno blizak
odnos sa !edni roditel!e i intenzivno kon.liktan odnos sa drugi$ #ete& ko!e sa na ova!
nacin utrougl!u!e u bracni kon.likt roditel!a& ia iste si"toe kao kod "rethodnog oblika$ 1$
zasobilazni na"ad/ Bracni "roblei roditel!a zaobilaze tako Mto se u!edine "rotiv deteta& ko!e
oznace kao loMe i !edini "orodicni "roble$ ;od dece ko!a se na ova! nacin utrougl!ava!u u
bracni kon.likt roditel!a !avl!a se "oreeca! "onaMan!a& delikvenci!u& teMkoce u ucen!u&
"roble zavisnosti +alkoholiza& narkoani!a, 4$ zaobilazno "odrNavan!e/ Roditel!i bracni
kon.likt zaobilaze tako Mto se u!edine oko deteta& ko!e "rezasicu!u i "roglaMava!u ga slabi i
bolesni$ Ovakav ti" utorugl!avan!a "roduku!e stidl!ivu& nesigurnu decu sa "sihosoatski
"oreca!ia$ E"E%obica!ni trouglovi "arova Osi dece bracni "ar oNe i druge osebe ili stvari
da ukl!uci u svo! trougao$ Na!ceMce koriMcene osobe za to su osi dece& svekar& svekrva& taMta
i tast$ 6akav trougao obuhvata oil!enog sina& n!egovu a!ku i su"rugu$ 6rouglovi sa
roditel!ia bracnih "artnera ogu da se is"ol!e na razne nacine$ Bracni "artenri ogu na ta!
nacin da svo!u "aNn!u skrenu sa so"stvenih kon.likata i "rebace ih na uNevl!evu a!ku$
Su"ruga oNe svekrvu da krivi Mto !e n!e su"rug neadekvatan& a svekrva sna!u Mto !e odva!a
od sina$ % to! situaci!i su"rug oNe da OOuNivaOO "re"uMta!uci a!ci i su"ruzi nastavak
kon.likata& ali on tada verovatno ia "reoblee i sa !edno i sa drugo$ Ovo !e sluca! "o
ti"u OOha!de da se ti i ona svadateOO #rugi uobica!eni trougao bracnog "ara ukl!ucu!e vanbracnu
l!ubavnu vezu$ Ona oNe da ko"liku!e brak i "ostane centralna tea& cak iako se brak
odrNi$ L!ubavna a.era donekle da oslabi tenzi!u izedu bracnih "artnera tie Mto ce !edno od
n!ih iati oduMka$ 7li& ona oNe da bude i nacin da se bracni "ar okrene od "roblea ko!i !e u
osnovi n!ihovog odnosa$ Investirarn!e bracnog "artnera van braka oNe da bude l!ubavna
a.era& ali i rad& hobi& alkohol ' e.ekat !e isti$ Sto !e uN bliNi l!ubavnici& "oslu& "icu& to se
su"ruga sve negaitivni!e "onaMa "rea n!eu i "rea ob!ektu n!egove l!ubavi$ 7 takvo
Nenino "onaMan!e izaziva kod n!ega !oM vecu "otrebu za l!ubavnico& "oslo ili "ice$
%trougl!avan!e oNe da se vrMi i sa stvaria$ !edan od uobica!nih "redeta ovakvog odnosa u
savreeno! "orodici !e televizor +!edan clan "orodice cesto "osta!e zaneseni gledalc 6V
"rograa& dok drugi "okuMava da ga odvo!i od toga,$ E"E6rouglovi u razvedeni i
novovencani "orodicaa %koliko u "orodici "osto!i odva!an!e "artnera ili razvod& odredeni
obrasci se ogu "redvideti$ #eca n"r$ cesto idealizu!u roditel!a ko!i nedosta!e& okrivl!u!uci
"risutnog roditel!a za gubitak onog drugog$ ;ada se !edan ili oba roditel!a "onovo vencava!u
!avl!a!u se dodatni trouglovi$ Oni su na neki nacin "ravila& !er deca& u suMtini& nikada nisu
s"rena da izgube roditel!e bez obzira na kakav nacin se to dogodilo$ % "orodicaa u ko!ia
!e doMlo do "onovnog vencan!a oguce !e "redvideti trouglove$Jedan od ogucnosti !e da se
u "orodici sa oce deca ne slaNu dobro sa eceho$ Ona nikada ne oNe da zaeni
"rirodnu a!ku i dete ce obicno stvoriti savez sa bioloMki roditel!e$ Ocu nova su"ruga nudi
nove nade& za decu ona "redstavla! o"asnost& ona oNe oteti n!ihovog oca$ % ovo! situaci!i su
verovatna dva ti"a trouglova$ !edan obuhvata decu& oca i acehu i u to! situaci!i "osto!i
ne"ri!atel!stvo izeMu dece i nove su"ruge +OOzla acehaOO,$ Maceha& "ak& cesto ia utisak da
n!en uN viMe "aNn!e "osvecu!e svo!o! deci nego n!o! i on !e obicno uhvacen u kon.liktu
lo!alnosti izedu nove su"ruge i dece$ E"E#ruga vrsta trougla obuhvata decu& acehu i
bioloMku a!ku$ aliMani ogu da "ruNe ot"or "rea acehini nasto!an!ia da zaeni
bioloMku a!ku a "rava a!ka oNe da oseca o"asnost od nove su"ruge$ % ovo trouglu
oNe da dode do otvorenog kon.likta izedu a!ke i acehe$ #ruga vari!anta !e uobica!eni
trougao ko!i obuhvata bivMe bracne "artnere i uNevl!evu novu su"rugu$ Posto!i tenzi!a
izedu novog "ara i bivMe su"ruge ko!a !e OOs"ol!aOO$ Ovde su verovatna dva ti"a trouglova$
Novi "ar oNe da se uzdrNi "rotiv bivMeg bracnog "artnera i n!ega da de.iniMe kao uzrok svo!ih
"roblea$ Nova i stara su"ruga ogu da budu u stvarno sukobu& "a cak oNe da se dogodi
da uN hrabri novu su"rugu da uesto n!ega vodi OOstaru bitkuOO sa n!egovo bivMo Neno$
naravno da se trouglavi !avl!a!u i sa "rirodno a!ko& n!eno deco i ocuho$ #rugi
obrazac odnosa u "orodicaa ko!e su .orirane nakon "onovnog vencan!a "redstavl!a
udal!ene odnose oca sa deco u sluca!u kada !e tra!no l!ut na svo!u Nenu zbog alientaci!e&
1$#
ko!u satra "revisoko$ 6rouglovi se& u "orodicaa u ko!ia !e doMlo do "onovnog vencan!a&
brzo unoNava!u$ Ni roditel!i novih su"ruNnika nikada nisu neutralni u "ogledu n!ihovog
"onovnog vencan!a$ MoNe na "rier da "osto!i velika tenzi!a izedu uNevl!eve a!ke i
n!egove su"ruge$ 6ako se generaci!a baba i deda cesto ukl!ucu!e u trouglove "onovno vencnih
intenzivira!uci "roces zdruNivan!a sa svo!o odraslo deco& narocito "rotiv bivMeg "artnera
koga ogu okriviti za razvod$ E"EViMegeneraci!ski trouglovi 6rogulovia ogu da budu
zahvacene noge generaci!e$ Na!uobica!eni !e trogenaraci!ski trougao u koe se baba i deda
udruNu!u sa unucia "rotiv roditel!a$ % takvo situaci!i roditel! oNe da bude neus"eMni
autsa!der& obziro na edugeneraci!ski savez$ Verovatnoca stvaran!a ovakvih trouglova
"osto!i i ako !edan od roditel!a ure& ako se roditel!i odvo!e ili razvedu$ Jedan od obrazaca
ko!i se na!ceMce !avl!a !e kada a!ka i n!ena deca dele za!ednicko doacinstvo sa n!eni
roditel!ia$ %koliko baba i deda "reuzu odgovornost oko "odizan!a deteta ili ako se .orira
savez unuk2baba +ili deda, "rotiv a!ke& ona oNe da izgubi autoritet$ E"E6rouglovi u
"orodicaa sa usvo!eno deco Mnogi trouglovi rodtel!i2dete su "osebno uobica!eni kada !e
!edno dete ili viMe n!ih usvo!eno$ %koliko u "orodici "osto!e i bioloMka deca& usvo!eno dete
oNe da se nade u "osebno! "ozici!i$ 6enzi!a izedu roditel!a oNe da "osto!i i "re usva!an!a&
zbog neus"eha da ia!u so"stvenu decu ili iz nekih drugih razloga$ 6o oNe da dovede do
toga da se bracni "ar intenzivno i negativno .okusira na usvo!eno dete i da se ono tretira kao
autsa!der da bi "orodici skrenulo "aNn!u sa drugih stvarnih briga$ Baili!e sa usvo!eno
deco su u "ogledu nogih as"ekata slicne "orodicaa u ko!ia !e doMlo do "onovnog
vracan!a !er su ovde angaNovane dve "orodice / "orodica ko!a !e "reuzela brigu i bioloMka
"orodica$ Roditel!i ko!i su usvo!ili dete ogu da krive bioloMke roditel!e za teMkoce ko!e ia!u
sa deteto +ia loMe gene,$ Ili ako "orodica ia i svo!u biloMku decu& oNe da razvi!e rivalitet
za roditel!sku "aNn!u i takicen!e izedu usvo!ne i biloloMke dece$ Odnosi izvan "orodice
odredeni su intenziteto odnosa unutar "orodice$ Sto !e vec intenzitet odnosa unutar
"orodice& to !e veca izolovanost "orodice i okoline$$$$$$
4.4.. /ako napraviti musko a kako zensko dete0
%ta kazu obicaji, a sta nauka....
Iel!a da se izabere "ol deteta stara !e koliko i l!udski rod$ JoM su stari =rci "okuMavali da
dobi!u sina tako Mto su uMkarci toko "olnog odnosa leNali na levo boku$ Brancuzi su u )($
veku "odvezivali levi testis kako bi osigurali svog naslednika& a #anci su is"od kreveta stavl!ali
akaze u Nel!i da dobi!u devo!cicu$ Vreena su "rolazila& obica!i i shvatan!a se en!ala ali !e
Nel!a za odredeni "olo deteta ostala ista$ E"EObica!i #anaMn!i roditel!i ne stavl!a!u viMe
cekice i akaze is"od kreveta& vec na <savreeni!e < nacine "okuMava!u da dodu do Nel!enog
"ola$ #a li konzuiran!e <;ole< toko trudnoce oNe da <"roizvede< uMko deteA ' cesto !e
"itan!e ko!e se danas "ostavl!a$ #a li !e cokolada <garant< Nenskog detetaA #a li treba da
vodio l!ubav sao kad !e "un esecA$$$$ Svako !e cuo bar !ednu od ovih "rica i
"ret"ostavki$ Svi znao da su to stara i vecino neistinita "redan!a i tracevi $$$$$$$ali Mta ako
neka od n!ih da!u Nel!ene rezultateAH Parovi ko!i <oca!nicki< Nele decaka ili devo!cicu "okuMace
sve kako bi na kra!u dobili ocekivani "ol deteta$ N!ihova logika !e/ <Vredi "robati& zaMto da
neAH<$ <Pa& niMta ne boliH< E"EVaMe dete !e ono Mto vi !edete Prea stari verovan!ia& ono Mto
"re zaceca !edete oNe uticati na ishod rezultata ko!i ce doci nakon devet eseci$ E"E7ko
Nelite decaka$$$$$$$$ ' Jedite Mto viMe esa +Mto !e eso crveni!e to !e decak verovatni!i, '
=ricka!te slane <zaniaci!e</ ci"s& grisine$$$ ' Ocevi treba da "i!u "ica ko!a su bazirana na sodi
+na!idelani!a !e koka'kola,$ E"E7ko Nelite devo!cicu$$$$$$$ ' Oba roditel!a treba da !edu ribu i
"ovrce u Mto veci kolicinaa ' Jedite Mto viMe slatikiMa +cokolada i ostale "oslastice neka
budu neizostavan deo vaMeg dnevnog eni!a,$ E"E%Nitak u seksu odredu!e "ol buduceg deteta
Posto!i nekoliko "oza i "oloNa!a toko seksulanog odnosa ko!e odredu!u "ol deteta& verovalo
se nekada$ Sta vi isliteAH E"E7ko Nelite decakaP ' Posle seksa ostanite duNe vree u
leNece "oloNa!u$ Na ta! nacin cete dati ogucnost <uMko! s"eri< da "obedi <Nensku
s"eru< ' Vodite l!ubav u sto!ece "oloNa!u ' Neka vaMa oil!ena "oza bude <ot"ozadi< '
Bazira!te se na uMkarcevo uNitku ' ukoliko uMki "artner "rvi doNivi orgaza& "rea
1$%
narodni verovan!ia& rodice se uMko ' 7ko inci!ativa za .izicki kontakto "otekne od
uMkarca& bice decak ' S"ava!te na levo! strani od svog "artnera E"E7ko Nelite devo!cicu$$$$$$$$
' Ne "re"orucu!e se isonarski "oloNa! +uMkarac !e iznad Nene, ' Vodite l!ubav u "oloNa!u u
ko!e !e Nena iznad uMkarca ' ;oncentriMite se na n!eno zadovol!stvo ' ukoliko Nena doNivi
orgaza "re uMkarca oNete& "rea ovo verovan!u& dec!u sobu da obo!ite u roze '
%koliko !e inci!ativa za sekso na Neni ' dobicete cerku E"ESve !e u vreenu i "ravo
trenutku$$$$$$$ Narodi ko!i svo!e "lanove i dnevne dogada!e !oM uvek bazira!u na horosko"u i
"oloNa!u zvezda& veru!u da ce trenutak kada vodite l!ubav biti "resudan za "ol buduceg
deteta$ E"E7ko Nelite decaka$$$$$ ' Vodite l!ubav kada !e cetvrtina eseca ' NeNne trenutke
ostavite iskl!ucivo za noc ' #ecaci se <"rave< ne"arni dania u esecu ' Pratite ko"as '
ukoliko !e Nenina glava okrenuta ka severu& dobicete decaka E"E7ko Nelite devo!cicu$$$$$$ '
Vodite l!ubav dok !e "un esec ' Seks <"rien!u!te< sao u "o"odnevni casovia '
#evo!cice se <"rave< "arni dania u esecu E"ESve !e stvar ras"oloNen!a Po!edina
verovan!a satra!u da ras"oloNen!e u toku zaceca deteriniMe "ol deteta/ dobro ras"oloNen!e
i o"uMtenost donece cerku a zabrinutost sina$ Po drugi obica!ni "ricaa& "ol deteta
deteriniMe doinaci!a "artnera u vree zaceca/ ukoliko !e tada Nena <glavna< rodice se
cerka i vice versa$ E"E6rik sa iglo i "rsteno 9esto se "redvidan!e "ola deteta odredivalo tek
"oMto Nena zatrudni$ Na skoro svi eridi!ania "oznat !e trik sa iglo& ko!i <"rorice< "ol
buduceg deteta i "re zaceca$ Okacite iglu na konac i da!te nekoe da !e drNi oko dva
sentiatera iznad vaMe ruke$ %koliko se igla "oera na"red i nazad ' cerka va !e u
buducnosti a ukoliko su n!eni "okreti kruNni racuna!te na sina$ Vrlo slican !e i "rorocki trik sa
bracni ili verenicki "rsteno$ Na dlaci svo!e kose okacite buru$ Protrl!a!te "resten
nekoliko "uta o kaNi"rst i "oto ga <okacite< alo iznad o"ruNene desne ruke$ Bro! "uta
koliko se "rsten bude kruNno okretao "okazace va koliko cete dece u buducnosti iati$ E"E
Biran!e "ola deteta/ Mta nauka kaNeA #a li i oNeo da izabereo "ol detetaA MoNda da& a
oNda i ne$ Strucna!ci su sun!icavi Mto ni alo ne s"recava roditel!e da "okuMava!u i silne
"are ostavl!au! "o klinikaa u nadi da ce dobiti cerku ili sina$ Sve bol!e u"oznavan!e
ehaniza zaceca "osledn!ih godina iniciralo !e nekoliko naucnih terori!a o "olno! selekci!i$
NaNolost& ni!edna do sada "risutno naucno tvrden!e ni!e o"Mte "rihvaceno u edicinski
krugovia$ Osi os"oravan!a i "okuMa!a "obi!an!a verodosto!nosti "osto!ecih naucnih teori!a&
velika "re"reka razvo!u ove grane genatike "redstavl!a i etika$ % "osledn!e vree sve se
ceMce cu!u "rigovori o oralnosti i eticko! is"ravnosti roditel!a da bira!u "ol deteta$ Vodece
terori!e o "olno! selekci!i zasniva!u se na cin!enici da s"eratozoidi nose "ol + Y hroozoi
ko!e s"era nosi odredu!u devo!cicu dok su f hroozoi odgovorni za uMki "ol, i da& u
zavisnosti od "risutnog hroozoa& s"eratozoidi ia!u razlicite osobine/ f hroozoi su
brNi i lakMi ali an!e ot"orni tako da krace o"sta!u od s"ere ko!a nosi Nenski "ol$ 7ericki
strucn!aci "osledn!ih godina u odredivan!u "ola deteta +teori!a ob!avl!ena se"tebra )5(($
godine, "rien!u!u tehniku ko!a se sa us"eho viMe deceni!a koristi za izbor "ola Nivotin!a$
Naucnici su obo!ili s"eratozoide .luorescentno bo!o osetl!ivo na #N7$ Pod laserski
svetlo "riecena !e razlika u kolicini genetskog ateri!ala Y i f hroozoa$ Pokazalo se da
Y +Nenski, hroozoi ia!u oko 0&( odsto viMe #N7 nego f +uMki, hroozoi$ ;ada su
hroozoi na ova! nacin razvrstani& uz "ooc #N7 detektora naucnici su vrlo lako razdvo!ili
<uMku< i <Nensku< s"eru i izvrMili veMtacku o"lodn!u$ Rezultati su na "rvi "ogled bili
ohrabru!uci/ od )4 "arova ko!i su Neleli devo!cicu )1 !e i dobilo$ Ova! <eks"erient< +ko!i
inace koMta 0$-** dolara, !e "okazao nogo viMe srece "o Nenski "ol / "rocenat dobi!an!a
Nenskog deteta !e (-C dok !e Mansa za izbor decaka nogo an!a& sao 8-C celi!a
izolovanih ovo etodo nosilo !e f hroozo$ E"EOstale etode za izbor "ola deteta #a
biste "rien!ivali bilo ko!u od etoda za izor "ola deteta orate da znate tacan "eriod vaMe
ovulaci!e$ Vecina Nena svo!u ovulaci!u zasniva na crtan!u karte bazalne te"erature tela +B66,
i "racen!u sekreta grlica aterice$ Strucn!aci za re"rodukci!u veru!u da se dan "red ovulaci!u
B66 Nene en!a& da raste$ 6akode& toko ovulaci!e vaginalni sekret "o"rie drugaci!i izgled '
"osta!e sluzav& bistar i rastegl!iv& nalik sirovo !a!etu$ Prateci ova dva .aktora vi oNete tacno
da odredite "eriod vaMe ovulaci!e$ ;ada "osle nekoliko eseci u"oznate vaMe telo i nacin
n!egovog .unkcionisan!a& kada sa sigurnoMcu oNete da odredite "eriod ovulaci!e& onda tek
oNete da "ocnete da "rien!u!ete sledece teori!e za izbor Nel!enog "ola deteta$ ' Fetles
metoda. Zasniva se na cin!enici da se f hroozoi krecu brNe ali da su an!e ot"orni od Y
hroozoa$ f hroozoi su laMi i "okretl!ivi!i& ali zato i nogo neNni!i$ 7utori ove etode
tvrde da ce "olni odnos ko!i !e Mto !e oguce bliNi "eriodu ovulaci!e doneti decaka $ %koliko
17)
Nelite devo!cicu& vodite l!ubav dva ili tri dana "re ovulaci!e$ %s"eh ove etode "rocen!en !e na
3-C sluca!eva$ ' Brikson metoda. 6o !e takozvana etoda centri.uge& ko!a se danas
"rien!u!e u nogi klinikaa$ S"era se uz "ooc& u vodi rastvorl!ivog rastvora& "roteina
albuina .iltrira i "oto centri.ugo razdva!a na Y i f hroozoe$ S obziro da su f
hroozoi lakMi& oni <is"liva!u< na vrh& a teNi& Y hroozoi "ada!u na dno$ Ovako razdvo!enu
s"eru& u zavisnosti od "ola ko!i se Neli& lekari veMtacko o"lodn!o ubacu!u u atericu$
%koliko& na kra!u ne Nelite da "rin!u!ete ni !ednu od "redloNenih etoda a "ota!no se nadate
da cete baM sada dobiti sina& orao da va "riznao da ste u alo! "rednosti$ Prea
"osledn!i "odacia Svetskog centra za zdravstevnu statistiku godiMn!e se u svetu rodi viMe
decaka +-)$0C, nego devo!cica +4($(C,$ Situaci!a se u korist uMkog roda +ili oNda
Nenskog& u zavisnosti kako ko gleda na stvari, u "osledn!e veree "roenila$ Rani!e se radalo
viMe Nenske nego uMke dece$
4.4.". /'9' (, PR'3O 3R,;, -' 9RU.O 9,T,0
Ne Nelite da se zaustavite na !edno detetu& to va !e veQ !asno$ 7li& kada !e na!bol!i
trenutak da "oradite na drugo detetuA Odah& da viMe o toe ne isliteA ;ad stari!e dete
krene u vrtiQ i <oslobodi teren<A Ili nakon deset godina& kako biste izbegli o"asnost od
l!ubooreA
Neka bude Mto an!i razak& tako Qe se za!edno igrati$ Sa druge strane& ako !e razlika veQa&
an!e !e na"orno$ NeMto izeDu& tako da ne rastu kao dva !edinca$ Za"ravo& ko!a !e idealna
dobra razlika za dvo!e deceA #obro "itan!e$ Steta Mto savrMen odgovor& kao Mto veQ znate& ne
"osto!i$ 6o !e zato Mto ia "uno odgovora& a svako bi trebalo dodati !oM ono <zavisi od$$$<$
Zavisi od karaktera "rvog deteta& zavisi od ot"ora ae& zavisi od toga koliko tata oNe biti
"risutan$$$ Osi toga& vi veQ iate !edno divno dete i "itate se kada da u "oklonite brata ili
sestru$ Ili !e "rvo dete !oM u "elenaa& ali vi "okuMavate da zaislite <sledeQi nastavak<$
%kratko& ne Nelite da iate sao !edno dete i "itate se sa Ri Qete se susresti ako na drugo
dete "riRekate sao nekoliko eseci& dve'tri godine ili nogo viMe$ %o"Mte ni!e lako odluRiti
seH 7li sreQo& "osto!e struRn!aci ko!i na ogu dati bar neku sugesti!u$
MeDuti& !ednu stvar odah svia raz!aMn!ava!u ovako/ <7ko se "roble u vezi sa "itan!e
koliko treba "riRekati s drugi deteto odnosi na to da Nelite izbeQi krize l!uboore& odgovor
!e da dobra razlika ne "osto!i<$ Razlog !e !ednostavan ' l!uboora !e a"solutno o"ravdana i
"rirodna reakci!a$ Na !edan ili drugi naRin& ta! oseQa! "roNive sva braQa$ Bez obzira da li
iao deset eseci ili deset godina$ I to ni!e sve$ Roditel!i ora!u uvek iati na uu da se
ne ogu eliinisati teMkoQe i neugodnosti iz Nivota !ednog deteta& !er Qe ono us"eti da
odraste sao ako se s n!ia suoRi i savlada ih$
)'0 godine razlike
Za
Stari!e dete !oM nea dugo iskustvo !edinca u "orodici& "a se brNe "rivikava na dolazak brata
ili sestre$ Ti drugo dete bude u stan!u za interakci!u& stvoriQe bliski "ar za igru& a an!e
dete Qe uvek "ri ruci iati "rier ko!i oNe iitirati$
Protiv
VeQe dete !e u stvari !oM uvek vrlo alo i ia "otrebu za iskl!uRivi odnoso sa a!ko$ Ni!e
s"reno da "rihvati druge osobe& "a bi oglo doNiveti dolazak novoroDenReta kao ne"ravdu
ili nasil!e$ 7li& sa druge strane& i nova bebica ia "rava da "osedu!e svo! deo ae& a sa
stari!i brato& ko!i !e alo veQi od n!e neQe biti lako uNivati u dugi& irni do!en!ia$
171
0'4 godine razlike
Za
6o !e oNda na!"ovol!ni!a razlika/ nakon dve godine dete !e zrelo za "roces odva!an!a od
ae$ MoNe se odvo!iti od n!e i biti vedro i bezbriNno i kad se "rivreeno "overi na Ruvan!e
neko! drugo! osobi$ PoRin!e da shvata "ravila& "a !e "rea toe u stan!u da razue da se& na
"rier& bebi ne se!u stavl!ati "rsti u oRi$ Brzina shvatan!a drugog deteta !e nadzvuRna$ Zato
Mto Neli da dostigne veQeg brataH
Protiv
PrvoroDeno detetu !e !asno da Qe u dolazak brata ili sestre oduzeti alo "aNn!e i oglo bi
reagovati vraQa!uQi se natrag i zanearu!uQi neka veQ steRena znan!a/ noQnu "osudu& cuclu&
leko iz .laMice$ Isto tako bi oglo izbaciti svu svo!u agresivnost direktno na bebu& s
nesvesno Nel!o da "onovo bude !edino alo dete u kuQi$
- godina i viMe
Za
VeQ ia svo! Nivot i ne Neli da riziku!e sa brato$ Odnos sa roditel!ia !e veQ dobro uRvrMQen&
"a se "rea toe san!u!e i strah da Qe biti zaneareno$ MaliMan uNiva sa svo!o ao u
nogi irni trenucia$
Protiv
Satrati svog laDeg brata "ravi "ri!atel!e u igri !e stvarno teMko$ O"asnost !e da se od
n!ega zahteva da se brine o bebi& <!er ti si veliki<$ PrvoroDeno dete !e u o"asnosti da se oseti
uskraQeni za svo!e "ravo da bude alo dete& dok Qe drugo dete uvek gledati na stari!e kao
nedostiNan cil!$ Prea toe& oni nisu <ti<& veQ dva "osebna& odvo!ena biQa$
Zlatno "ravilo
Na"ravili ste kari!eru& uNivali u "rvo detetu$$$ Ia nogo razliRitih razloga zbog ko!ih Nelite
dvo!e dece sa "et& Mest +"a Rak i deset, godina razlike$
> Zlatno "ravilo !e sao !edno/ vaMe "rvo dete nastavl!a da bude dete$ Neo!te od n!ega
traNiti da "reuzia bilo kakve obaveze i odgovornosti "rea bebi$ Neka va "oogne oko
ku"an!a bebe& sao ako ono tako Neli$
> Paziti da ne doDe u o"asnost$ Izbegavati reRenice ko!e Ru!e od rodbine/ <Pa ti si sad stvarno
velikiH<$ On za"ravo ni za Mta ni!e veliki& veQ !e sao veQi od ale bebe$
Na"adi l!uboore
VeQe dete hoda& govori& ne nosi "elene& dakle& skoro !e <saostalno<$ MeDuti& !oM ia veliku
"otrebu za vaa i oglo bi va sku"o na"latiti <ne"ri!atel!ski u"ad< bebe$
;ako treba reagovati na ala nasil!aA Nikada ga zbog toga neo!te kaNn!avati$ Jednostavno
u odluRno kaNite da se to tako ne radi$ Neo!te se bo!ati/ ni!e dete neval!alo& sao !e
zabrinuto da ne izgubi svo!e "oRasno esto$ #ozvolite u da se u igri za"rl!a/ blato&
zel!o& braMno& vodo$ 6o !e dobra tehnika za "raNn!en!e nesvesne agresivnosti$
172
4.4.#. 1 saveta da ponovo osvo!ite svo! krevet
7ko dvogodiMn!ak "rovodi deo noQi ili celu noQ s"ava!uQi izeDu vas i vaMeg "artnera& vree
!e da ga "okuMate naviknuti da s"ava u svo krevetu$ ?vo )- koraka ko!i bi u toe trebalo da
"oognu/
)$ Ob!asnite detetu da !e doMlo vree da celu noQ s"ava u svo krevetu
Budite o"tiistiRni i nasto!te da dete ohrabrite da to i "okuMa$ 7ko "rotestu!e& ne dozvolite da
vas to is"rovocira$ Odgovara!te odluRno& uz u"otrebu huora$
0$ %"ozorite koMi!e da bi& zbog "rivikavan!a deteta da s"ava sao u svo krevetu& sledeQih
nekoliko noQi ogli biti neMto glasni!i
1$ Na"ravite za dete tzv$ zvezdanu kartu i ku"ite nale"nice u obliku zlatnih zvezdica +ili
nase!anog sunca,$
Ob!asnite u da Qe svaki "ut kada ostane celu noQ u svo krevetu dobiti "o !ednu zvezdicu
ko!u Qe oQi da nale"i na krevetu$ MoNete nabaviti i .luorescentne zvezdice i nale"iti ih na zid
ili "la.on$ Osvo!iti zlatnu zvezdicu +ili neMto drugo, sao !e "o sebi nagrada$ NeMto stari!e dete
!oM Qe se viMe radovati ako n"r$ tri saku"l!ene zvezdice znaRe i neku dodatnu nagradu$
4$ <Nagradite< igraRku vaMeg deteta
Stavite u n!egov krevet "liManu igraRku +edu ili sl$, i da!te !o! +da& igraRkiH, nagradu zato Mto
!e ostala u krevetiQu$
-$ Ne do"ustite detetu da "o"odne s"ava duNe od )4&- sati +ako bi dete trebalo da uveRe
legne oko 0* sati, i ograniRite "o"odnevni odor na !edan sat$
7ko !e ikako oguQe& ooguQite i sebi "o"odnevni odor& !er Qe va noQu trebati energi!a$
Od velike !e vaNnosti da se vaMe dete uveRe sao sesti i us"avl!u!e u svo krevetiQu$ Jer&
ako budete legli "ored n!ega dok se us"avl!u!e& "rirodno !e da Qe traNiti vaMu blizinu i kasni!e&
kada se "robudi$ ;ako bi se dete oglo us"avati sao& vaNno !e da se oseQa sigurno& sireno
i vol!eno$
8$ Osislite stalno isti redosled radn!i ' rutinu u "ri"reaa za s"avan!e& ko!e Qe dati !asan
znak da !e vree s"avan!u$
Na "rier& ku"an!e& "ran!e zubiQa& "riRan!e oil!ene "riRe "re s"avan!a i neNna us"avanka$
=aMen!e televizora& radi!a ili video'rikordera$
3$ Za vree ku"an!a "odstiRite dete da se igra vodo& brRka i iscr"i sve !oM "osto!eQe rezerve
energi!e$
PokaNite u svaki "ut "onovo da ga volite i "otrudite se da se oseQa sigurno$ Podsetite ga da
Qe s"avati u svo krevetiQu ' ali uRinite to na "ozitivan i ohrabru!uQi naRin$ PokaNite u da se
vi toe !ako radu!ete i "ruNite u oseQa! da !e ono zbog toga !ako vaNno& !er !e sve odrasli!e$
($ Nakon veRern!eg ku"an!a i "ran!a zubiQa& "roduNite direktno u s"avaQu sobu i sestite
dete u krevetiQ$
PriguMite svetlo$ Is"riRa!te nekoliko kraQih "riRa za laku noQ +u ko!ia nea straMnih detal!a ili
likova, i dok dete ne nauRi kako da se us"ava sao& !edna te ista "riRa +ili us"avanka, neka
bude "osledn!a$
173
Nakon toga& izbegava!te razgovore$ Sada !e na vaa red da "reuzete kontrolu ' budite
neNni& sireni& ali odluRni$ PoNelite detetu laku noQ& alo ga "oazite i "ol!ubite i "odsetite
da ga Reka zlatna zvezdica ako ostane u svo krevetiQu$ I zati izaDite iz sobe$
5$ 7ko vas dete zove ili "oRne "lakati& vratite u se& ali vrlo kratko$
7ko va se Rini u"laMeno& ostanite irni i nasto!te da ga ohrabrite& ali neo!te "odsticati
takav strah osta!uQi u sobi dok ne zas"i$ 7ko !e dete !ako uzneireno& sedite irno i tiho uz
detetov krevetiQ i ostanite u inialno kontaktu s deteto +da vas sao oNe videti& ili uz
neNan dodir "o ruci ili kosi,$ Izbegava!te razgovor s deteto ili n!egovo dizan!e iz krevetiQa$
;ad se "onovo siri& "oNelite u laku noQ i izaDite iz sobe$ ;aNite u da idete na trenutak u
ku"atilo i da Qete se vratiti za "et inuta$ OdrNite obeQan!e i zaista se vratite za "et inuta$ %
eDuvreenu Qe dete verovatno zas"ati$ 7ko !e dete !oM uvek budno& kada se vratite u sobu&
"ohvalite ga Mto !e ostalo u krevetu i "onovo na"ustite sobu$ Ponovo se vratite za nekoliko
inuta i "onavl!a!te to sve dok dete ne zas"i$ VaNno !e da ne Rekate u sobi da ono zas"i$
)*$ 7ko dete izaDe iz krevetiQa& neNno ga stavite natrag& i to "onavl!a!te dok ne zas"i$
6o se oNe "onavl!ati neko vree& "a budite str"l!ivi$ Ne zakl!uRava!te i ne zatvara!te vrata
sobe u ko!o! dete s"ava& veQ ih sao "ritvorite$ Zatvaran!e vrata ne biste iali oguQnosti
kontrole Mta dete radi u sobi& a ono bi se oseQalo iskl!uReno ili Rak kaNn!eno$
))$ I vi sai lezite Mto rani!e& nakon Mto dete zas"i& kako biste uhvatili Mto viMe sna& !er Qete se
na!verovatni!e dizati noQu$
7ko se dete "robudi i zove vas ili va doDe u krevet& neNno ga vratite vratite u n!egov krevet&
onako kako ste to Rinili kada ste ga us"avl!ivali$ Neo!te odustati i do"ustiti u da zavrMi u
vaMe krevetu& !er Qe to us"oriti i oteNati "roces uRen!a kod deteta$ #eca ko!a redovno
"relaze noQu u krevet svo!ih roditel!a& doNival!va!u svo! krevet kao "rivreeno esto za
s"avan!e$ ;oliko to seta roditel!ia& toliko Mteti i detetu& !er oeta n!egovo kvalitetno i
irno s"avan!e$ VaMe dete treba da shvati da !e n!egov krevet sigurno i stalno esto za
s"avan!e$
)0$ ;ada se dete u!utro "robudi& razgrnite zavese& u"alite radio i sl$& da!uQi detetu na znan!e
da !e dan i vree za usta!an!e$
Tak i ako ste vi uorni i iscr"l!eni& "okaNite detetu radost i zadovol!stvo Mto !e bilo u svo
krevetu$ Pohvalite ga i ne zaboravite u dati nale"nicu ili "riRvrstiti zlatnu zvezdicu za
nagradu$
)1$ Budite "osebno neNni "rea svo detetu za vree takvog uRen!a& "okazu!te u svo!u
l!ubav na razne naRine& "ohval!u!te ga i govorite u kako !e veQ !ako veliko kad oNe sao
s"avati u svo krevetu$
)4$ Svako veRe "onavl!a!te iste "ostu"ke i isti redosledo ' i u "ri"rei za s"avan!e i
"riliko us"avl!ivan!a$
Neo!te se obeshrabriti ako to odah ne donese rezultate kakve oReku!ete$ Ne zaboravite da
!e u osnovi svega "roces uRen!a ko!i tra!e neko vree ' dok dete ne shvati i ne nauRi$ Ovi
koraci uRen!a Qe va "ooQi i biti us"eMni sao ako budete str"l!ivi i dosledni$
17
)-$ Bez obzira na to koliko va se ta! "roces Rini iscr"l!u!uQi& ako ste na ivici da odustanete&
setite se da struRn!aci tvrde kako !e za reMavan!e glavnih "roblea sa s"avan!e "otrebno
na!viMe dve do Retiri noQi kod dece uzrasta od oko dve godine$
Ni!e neobiRno ako to "otra!e i ko!u noQ duNe$ Na kra!u tog "rocesa& dete Qe i"ak nauRiti i
usvo!iti nove navike s"avan!a$
7ko to izdrNite& bez gubl!en!a Nivaca& sireno i dosledno& nakon tih nekoliko dana& dal!e Qe biti
"uno lakMe$ Nastavite s "ostavl!eno i nauReno rutino u "ostu"cia "ri"ree za s"avan!e
i us"avl!ivan!e$ I dal!e zadrNite neNan& ali odluRan stav da vaMe dete treba da s"ava u svo
krevetu$ VaNno !e da i dal!e ohrabru!ete i "ohval!u!ete dete svaki "ut kad "rieni ono Mto !e
nauRilo& kako bi ostalo u svo krevetu$
17!