6.

ZUPASTI PRENOSNICI SNAGE (ne zavrena verzija)

Zupsti prenosnici snage su mainski elementi koji slue za prenos obrtnog kretanja i obrtnog
momenta sa jednog na drugo vratilo. Pri tome vratila mogu biti meusobno paralelna, da se seku ili
da se mimoilaze.
Zupasti prenosnici snage se dele:
a) Prema poloaju osa vratila dele se na:
ilindrini zupanici za paralelna vratila sa spoljanjim !sl. ".#, a) ili unutranjim
zupanjem !b)
$onini zupanica za vratila koja se seku !c) i
%iperboloidni zupanica za vratila koja se mimoilaze !d, e i &).

a) b)

c) d) e) f)
Sl. 6.1. Zupasti prenosnici za paralelna vratila, za vratila koja se seku i mimoilazna vratila
ilindrini zupanici mogu imati spoljanje zupanje, gde se zupanici obr'u u suprotnim
smerovima. ilindrini zupanici sa unutranjim zupanjem imaju isti smer obrtanja.
Zupanici za mimolazna vratila mogu biti cilindrini sa (elikoidnim zupcima !sl. ".#, d), puni
koji se sastoji iz cilindrinog punog zupanika !#) i punog valjka !)) !e) i konini sa (ipoidnim
zupcima !&).
b) Prema pravcu zubaca dele se na zupanike sa:
pravim zupcima !sl. ".), a),
kosim zupcima !b),
strelastim zupcima !c) i
zavojnim zupcima !d).
*)
a) b) c) d) e)
Sl. 6.2. Pravci zubaca zupanika
Zupanici sa pravim zupcima !a) imaju najiru primenu kod cilindrini( zupanika, jer optere'uju
vratila samo sa obimnom i radijalnom silom. Zupanici sa kosim zupcima !b) se koriste za prenos
ve'i( snaga jer imaju ve'u dodirnu povrinu i postepenije je sprezanje izmeu dodirni( zubaca.
+eutim, ovi zupanici optere'uju vratila i leaje, dodatno jo i sa aksijalnom silom. Zupanici sa
strelastim zupcima !c) optere'uju vratila sa dve aksijalne sile suprotni( smerova koje se
uravnoteuju. Zupanici sa strelastim zupcima nemaju iru primenu zbog sloenosti izrade.
Zupanici sa zavojnim zupcima !d) imaju primenu sa prenos kretanja na mimoilazna vratila. ,a bi
se zupanici sa kosim zupcima mogli spregnuti moraju imati razliite smerova kosine zubaca !e).
c) Prema pokretnosti osa obrtanja, zupanike delimo na:
zupanike sa nepokretnim osama obrtanja !sl. ".-, a) i
zupanike sa pokretnim osama obrtanja !planetarni zupanici) !b)

a) b)
Sl. 6.. Zupanici sa nepokretnim i pokretnim osama obrtanja

d) Prema nainu izrade zupanike delimo na:
izraene rezanjem
kovanjem,
livenjem i
isecanjem.
*-
.ajiru primenu imaju zupanici izraeni rezanjem na mainama alatkama. $ovani zupanici se
koriste za udarna optereenja. /iveni zupanici se koriste za mirna i mala optere'enja. 0secanje se
koristi za izradu zupanika mali( dimenzija.
6.1. PRIMENA ZUPANIKA
Zupanici se koriste za prenos veliki( snaga i veliki( brzina. Prenosni odnos u jednom spregnutom
paru je ! i , a moe biti i ve'i, ak do " 1 i , to je daleko ve'i od ostali( prenosnika !lananika,
kainika i &rikciono( tokova). 1vako veliku vrednost prenosnog odnosa mogu imati oni zupanici
koji se sporo obr'u i prenose male snage. Zupanici imaju konstantan prenosni odnos. Prenose
kretanje na mala rastojanja koje je jednako zbiru poluprenika spregnuti( zupanika
2 1
# # $ + =

!sl. ".#). Za(tevaju preciznu izradu i termiku obradu, te je nji(ova izrada skupa. Zupanici su
buni i mogu biti izvor vibracija.
Zupanici se koriste i transmisiji radni( maina kao to su traktori, kombajni i druge poljoprivredne
maine. Primenom zupasti( prenosnika veliki broj obrtaja motora se redukuje na mnogo manji broj
obrtaja toka traktora. 2azliitom kombinacijom sprezanja zupanika dobijaju se razliiti stepeni
prenosa i razliite brzine kretanja traktora. 2edukcija broja obrtaja je potrebna i kod drugi( maina i
ureaja: sejalica, sadilica, maina za obradi zemljita itd.
6.. CI!IN"RINI ZUPANICI SA PRA#IM ZUPCIMA
Zupanik se sastoji od venca, trupa i glavine !sl. ".3). 4italni deo na svim zupanicima je venac na
kojem se nalaze zupci. 5poljanji ili temeni prenik
t
d
de&inie teme zupanika !sl. ".3, a).
5redinji, dodirni ili kinematiki prenik d je zajedniki za dva spregnuta zupanika !
2 1
d d =
)
!b). 6nutranji ili podnoni prenik p
d
de&inie podnoje zupanika. 4isina zupca % sastoji se iz
temene
t
%
i podnone visine p
%
. 7irina boka & odreuje dodir dva zupca, dva spregnuta
zupanika. 7irina zupca je oznaena sa b , a meuzublja sa
o
b
.
8lavina zupanika je sredinji deo koji se nalazi na vratilu prenika '
d
. 6 otvoru glavine nalazi
se ljeb za klin irine
k
b
!sl. ".*). ,eo izmeu venca i glavine je trup prenika
o
d
, koji moe biti
manje irine od irine venca, sa otvorima ili sa paocima $orak zupanika
e
je luno rastojanje
izmeu istoimeni( taaka dva susedna zupca mereno po kinematikom preniku d . 1dnos izmeu
koraka zupanika
e
, broja zubaca z i obima po kinematikom preniku d jednak je: = d z e .
0z ove jednaine kinematiki prenik d jednak je z
e
d =

. 1dnos koraka zupca

e
i broja

naziva se modulom
m
, tj.

e
m = .
5ledi da je kinematiki prenik jednak
z m d = .
+odul je vana geometrijska i dinamika karakteristika. +odul ima standardne vrednosti !tab. ".#).
5ve ostale dimenzije zupanika odreuju se u zavisnosti od modula. $od ne korigovani( zupanika
vrednosti svi geometrijski( parametara su u &unkciji modula
m
.
4isina temenog dela zupca
t
%
jednaka je modulu:
m %
t
=
!sl. ".*).
4isina podnonog dela zupca p
%
jednaka je:
m 2 , 1 %
p
=
.
6kupna visina zupca % :
m 2 , 2 % =
.
9emeni prenik
t
d
jednak je:
m 2 d d
t
+ =
.
Podnoni prenik p
d
jednak je:
m ( , 2 d d
p
=
.
*3
7irina boka & jednaka je:
m & =
, gde je
) )
: &aktor irine zupca. 4rednost &aktora irine
zupca kre'e se u irokom opsegu
. 1** 6 =
!tab. ".)).
+euosno rastojanje $ jednaka je:
2
) Z Z ) m
2
d d
$
2 1
t p +
=
+
= .
+odul postoje'eg zupanika moe se odrediti merenjem temenog prenika na osnovu uzraza:
) 2 z ) m m 2 z m % 2 z m % 2 d d
2 2 t
+ = = + = + =
, odakle je modul
2 z
d
m
t
+
= .

a) b)
Sl. 6.(. Parametri zupanika
9ab. ".#. 4rednosti standardni( modula
) mm ) m
prema 5P5, +.#.;#*
0 # #,)* #,* ) ),* - 3 * "
00 #,#)* #,-<* #,<* ),)* ),<* -,* 3,* *,*
000 -,)* ",*
0 = #; #" ); )* -) 3; *;
00 < > ## #3 #= ))
000
**
Sl. 6.+. ,eometrijski parametri zupanika
9ab. ".). preporuke vrednosti &aktora irine zupca

4rednosti
&aktora

Preporuke
" #; Za liveno gvoe, neobraene zupce !manje vrednosti za grublje, a ve'e
vrednosti za paljivije izlivene zupce)
#; #* Za zupce obraene rezanjem, kada je mali zupanik na prepustima vratila
#* )* Za dobro obraene zupce i zupanike u zasebnim ku'icama.
)* 3* Za vrlo dobro obraene zupce, za zupanike u zasebnim ku'icama koje
obezbeuju dobro podmazivanje i za
1
min *** n

.
3* #;; Za odlino obraene zupce, za zupanike u zasebnim ku'icama koje obezbeuju
dobro podmazivanje i za
1
min *** n

> .
6.. G!A#NO PRA#I!O ZUPAN$A
,a bi zupanici !#) i !)) !sl. ".#) mogli da se spregnu i da se pri tome obr'u treba da imaju iste:
module
2 1
m m =
, korake zupbaca
2 1
e e =
, visine zubaca
2 1
% % =
, irine zupca
2 1
b b =
, irina
meuzublja
2 o 1 o
b b =
, irine venca
2 1
& & =
, iste i simetrine dodirnice u odnosu na centralnu taku
$ !sl. ".") i simetrian oblik zubaca .
,a bi se zupanici spregnuli i obrtali bez uklinjavanja treba da zadovolje neke za(teve, koji
proizilaze iz kinematiki i geometrijski meusobni( zavisnosti !sl. "."). ?okovi zubaca dva
spregnuta zupanika moraju stalno biti u dodiru. 5pajanjem taaka dodira dva zupca spregnuti(
zupanika od trenutka kada ulaze do trenutka kada izlaze iz sprege, dobija se linija koja se naziva
dodirnicom d . 6gao izmeu dodirnice i tangente na kinematike poluprenike
1
#
i
2
#
u taki
$ naziva se uglom dodirnice

.
Pri obrtanju zupanika !#) ugaonom brzinom
1

taka dodira - posmatrano na zupaniku !#)

ima brzinu
1 1 1
r v =
koja je upravna na radijus obrtanja
1
r
, a taka dodira - posmatrano na
zupaniku !)) ima brzinu
2 2 2
r v =
koja je upravna na radijus obrtanja
2
r
. @ko se ove brzine
*"
razloe na komponente upravne na dodirnicu d i zajedniki tangentu na bokove zubaca
b
t
,
dobijaju se brzine
.
1
v ,
. .
1
v ,
.
2
v i
. .
2
v . 4rednosti komponenata brzina su:
1 1
.
1
s sin v v = ,
1 1
. .
1
cos v v = ,
2 2
.
2
sin v v = i
2 2
. .
2
cos v v = .
Sl. 6.6. ,lavno pravilo zupanja
9ake / i 0 dobijaju se kada se iz sredita zupanika
1
1
i
2
1
povuku normale
1
n
i
2
n
na
dodirnicu d i na taj nain se dobijaju dva slina pravougla trougla
-/ 1
1
i , ije ivice zaklapaju
uglove
1

i
2

. ,a bi se zupanici mogli obrtati i da zubac jednog zupanika ne bi prodro u

zubac drugog zupanika, komponente brzina
. .
1
v i
. .
2
v treba da su iste,
. .
2
. .
1
v v = . 5ledi da je
2 2 2 1 1 1
cos r cos r =
, odakle je
1
2
2
1
n
n
=

. 0z slinosti trouglova
-/ 1
1
i
-0 1
2
sledi da
je
1
2
1
2
r
r
n
n
=
. $ada je taka dodira u taki $ ovaj izraz predstavlja prenosni odnos
2
1
1
2
r
r

=
.
$omponente brzina
.
1
v i
.
2
v u pravcu tangente
b
t
nisu iste. Aavlja se razlika ovi( brzina koja se
naziva kliznom brzinom
k
v
i ona je jednaka
1 1 2 2
.
1
.
2 k
sin v sin v v v v = = .
1 1 1 2 2 2 k
sin r sin r v =
, to znai da zubac jednog zupanika kliza po zupcu drugog
zupanika. Aedino kada je dodir dva zupca u taki $ klizna brzina jednaka je nuli,
* v
k
=
. 0z svega
navedenog moe se zakljuiti da je taka $ trenutni pol obrtanja dodirni( taaka dva spregnuta
pro&ila zubaca. 9aka $ se naziva centralnom takom i nalazi u preseku spojne prave osa dva
spregnuta zupanika !
2 1
1 1
) i dodirnice d .
0z navedene analize sledi da %&avn' (ravi&' z)(*anja koje de&inie meusobnu zavisnost oblika
bokova zubaca glasi: +'+irni,a d -e*e -('jn) (rav) '-a +va -(re%n).a z)(*ani/a
2 1
1 1
)
.a*/i $ /'ja (re+-.av&ja .ren).ni ('& 0rzina.
9renutni poloaji dodira dva spregnuta boka treba da se nalaze izmeu taaka / i . 0 9o znai da
se za bilo koji oblik boka zupca jednog zupanika !bilo koja kriva), prema ovom pravilo, moe
konstruisati oblik boka drugog zupanika, a da se pri tome obr'u bez ukljinjavanja. Zbog
racionalizacije izrade zupanika bira se za oblik boka ona kriva koja 'e biti i na onom drugom boku
zupanika spregnutog zupanika. 9o su samo evolventa !sl. ".<, a) i cikloida !b). Pored toga, kada
su oblici bokova zubaca evolventa ili cikloida dodirnica je prava linija.
*<
a) b)
Sl. 6. !. 2volventa i cikloida kao oblici bokova zupanika
Pro&il boka u obliku evolvente je pogodniji za izradu rezanjem !glodanjem), te se uglavnom ovaj
pri&il koristi. Pro&il boka u obliku cikloide nije pogodan za izradu rezanjem, ali je optere'enje na
ovakvom boku ravnomernije rasporeeno, te se uglavnom ovaj pri&il koristi ze ve'a optere'enja i za
manje gabaritne zupanike koji se izrauju isecanjem.
Za evolventni oblik boka koriste se razliiti delovi evolvente, nii !zakrivljeniji) i vii !manje
zakrivljeni), to zavisi od broja zubaca z . $ada bi broj zubaca bio beskonano veliki, oblik boka bi
bio prava linija. Poto je samo ovaj oblik jednoznaan, usvojen je za standarni pro&il !sl. ".=.).
Sl. 6.". Standardni profil zubaca zupanika
$od standardnog pro&ila ugao dodirnice je
o
2* = , visine zubaca
m % %
p t
= =
, tj. m % = . Pored
koraka zupca
e
postoji i boni korak

2* cos e e
o
= . 5tandardni pro&il zubaca je na zupastoj letvi
!sl. ".>), gde se obrtno krtanje zupanika de&inisano ugaonom brzinom
1

trans&ormie u
pravolinijsko kretanje zupaste letve odreeno brzinom
v
.
*=

Sl. 6.3. Zupanik i zupasta letva
6.1. STEPEN SPREZAN$A
Parametar koji odreuje nosivost zupanika je stepen sprezanja

koji se de&inie kao kolinika

dodirnog luka
e
i koraka zupca &:
1
e
&
> = .
,uina luka & prema sl. ".#; jednaka je duini lukova $4 2$ & + = ili $5 ,$ & + = . 9aka 2
prestavljaja prvu dodirnu taku dva zupca pri ulasku u dodir, a taka 4 zadnju taku pri izlasku iz
dodira posmatraju'i zupanik !#). 9o isto vai i za take , i 5 ali posmatraju'i zupanik !)).
4rednost stepena sprezanja cilindrini( zupanika sa pravim zupcima treba da je
( , 1 1 =
. 7to je
ve'i stepen sprezanja zupci zupanika su manje optere'eni.
Sl. 6.1*. Stepen sprezanja
Pravilno sprezanje zupanika je onda kada se dodirne take - nalaze na dodirnoj liniji izmeu
taaka / i 0 . +inimalan broj zubaca se dobija iz uslova da temeni prenici zupanika # i ) ne
mogu biti toliki da budu izvan taaka ? i !sl. ".##). 0z ovog uslova proizilazi i minimalan broj
zubaca koji moe imati zupanik. +inimalan broj zubaca je onaj broj pri kojem se spregnuti
zupanici ne'e pri obrtanju uklinjavati. .a primer, za ugao dodirnice

2* = mimimalan broj
zubaca manjeg zupanika je
12 z
min

. 6 sluaju da je potreban manji broj zubaca od minimalnog,
*>
potrebno je izvriti korekciju zubaca, bilo podsecanjem podnoja, bilo pomeranjem pro&ila. Za
korigovane zupce mimimalan broj moe biti
! z
min

.
Sl. 6. 11. 6inimalan broj zubaca
5ve navedene geometrijske i kinematike zavisnosti cilindrini( zupanika sa pravim zupcima!sl.
".##, a) odnose se i na cilindrine zupanika sa kosim zupcima !b) i na cilindrine zupanike sa
unutranjim zupanjem !c).

a) b) c)
Sl. 6.11. 0ilindrini zupanici sa spolja7njim i unutra7njim zupanjem
ilindrini zupanici se koriste i za pune prenosnike koji prenose kretanje na mimoilazna vratila
pod uglom od >;B . Puni prenosnik se sastoji iz zupanika i pua !sl. ".#)). Prenosni odnos punog
prenosnika je veliki, jer pri jednom potpunom obrtaju pua za -";, zupanik se pomeri samo za
jedan zubac, ako je broj poetaka pua
1 8
P
=
.

Sl. 6.12. Pu9ni prenosnik
";
6.2. STATIKI PRORAUN OSNO#NI3 PARAMETARA CI!IN"RINI3
ZUPANIKA
.ain prorauna zupanika de&inisan je meunarodnim i nacionalnim standardom. Proraun
zupasti( prenosnika je obiman i sloen. 1vde 'e se dati samo osnovni( principi. Proraunava se
manji zupanik, jer su njegovi zupci optere'eniji, jer su e'e u sprezi.
Pri proraunu i proveri naprezanja zubaca zupanika usvaja se da samo jedan zubac nosu ukupnu
silu, iako je stepen sprezanja ve'i od jedan ! 1 > ).
6.2.1. O(.ere4enje z)0a,a z)(*ani/a
Zupci cilindrini( zupanika sa pravim zupcima optere'eni su normalnom silom
8
4
kao
rezultantom sila
1
4
i
#
4
!sl. ".#-, a). Pravac sile
1
4
je tangenta na dodirne kinematike
krugove, a sila
#
4
je pravac spojne prave osa spregnuti( zupanika. .ormalna sila
8
4
ima
pravac dodirnice d . @ko se sila
8
4
, razloi na komponente
1
4
i
2
4
imamo da sila
1
4

napree zubac na savijanje i smicanje, a sila
2
4
napree zubac na sabijanje. 5ila
8
4
je
cos
4
4
1
8
= , a

sin
soc
4
sin 4 4
1
8 #
= = , tj.
t' 4 4
1 #
=
. +aksimalan napon na savijanje i
smicanje je na poprenom preseku C:C. .apon na sabijanje se moe zanemariti, kao i na smicanje.
Povrinski pritisak
p
je po boku zupca sa maksimalnim vrednostima oko kinematikog prenika
!c). ,ominantna naprezanja su na savijanje i povrinski pritisak.

a) b) c)
Sl. 6.1. 1ptere:enje zubaca zupanika
5ile koje deluju na bok zupca zupanika sa kosim zupcima su obimna
1
4
, radijalna
#
4
i
aksijalna
$
4
!sl. #-.#3). prema ovoj slici iamo da je:
# . 8 8
4 4 4 + = ,
$ 1 . 8
4 4 4 + = ,
cos
4
4
1
. 8
=
,

cos cos
sin 4
sin 4 4
n
n 1
n 8 #

= =
, te je

cos
t'
4 4
n
1 #
=
,

cos
sin
4 sin 4 4
1 . 8 $
= =
,
te je
t' 4 4
1 $
=
.
"#
Sl. 6.1(. Sile na zupcu zupanika sa kosim zupcima
6.2.. Iz0'r 0r'ja z)0a,a z)(*ani/a
Potrebno je provo odabrati broj zubaca manjeg zupanika jer je on optere'eniji, jer njegovi zupci
e'e ulaze u spregu. 0zabrani broj zubaca manjeg zupanika treba da je ve'i od preporuene
minimalne vrednosti broja zubaca. ?roj zubaca manjeg zupanika zavisi od raspoloivog prostora,
namene, brzine obrtanja, mase, materijala, itd.
?roj zubaca manjeg zupanika treba da je u skladu sa prenikom i modulom prema relaciji:
z m d = . 5a aspekta veka trajanja bolje je usvojiti ve'i broj zubaca, jer 'e tako biti ve'i stepen
sprezanja

, tj. ve'a dodirna povrina.

?roj zubaca ve'eg zupanika dobija se iz prenosnog odnosa.
6.2.1. Iz0'r (ren'-n'% '+n'-a
Prenosni odnos
i
moe biti ve' odreen, potrebama maine u kojoj se zupanici nalaze. 1dabrani
ili zadati prenosni odnos treba uskladiti sa preporuenim vrednostima u odnosu na obimne brzine
zupanika. Za jedan par spregnuti( zupanika orijentacione preporuke maksimalni( vrednosti
prenosnog odnosa su slede'e:
1" 1* i
ma;

za zupanike koji se povremeno koriste i rukom pokre'u,
" ! i
ma;

za sporo(odne zupanike obimni( brzina s < m 2 v
" ! i
ma;

za zupanike obimni( brzina s < m 12 2 v =
+ i
ma;

za zupanike obimni( brzina s < m 12 v >
5a aspekta ravnomernosti optere'enja po pojedinim zupcima, prenosni odnos ne treba da je ceo
broj, npr. 2 i = , i = i slino. @ko je prenosni odnos ceo broj, tada 'e te isti zupci dva zupanika
e'e biti u dodiru. Pri tome ote'enja na njima 'e se intenzivirati u ve'eem obimu, nego da tako
esto ne ulaze u dodir. 0z tog razloga prenosni odnos
2
2*
(*
i
2
1
= = =

, ako je mogu'e treba

zamenuti sa npr.
3*( , 1
21
(*
i
2
1
= = =

. @ko je potrebno ostvariti ve'e prenosne odnose koriste se

viestepeni zupasti prenosnici.
6.2.2. Iz0'r 5a.erija&a za z)(*ani/e
.a izbor materijala utiu: brzina, optere'enje, eljeni vek trajanja, cena, masa, uslovi u kojima 'e
zupanik raditi itd. 6 tabeli ".-. dati su neki od materijala sa osnovnim karakteristikama.
")
Za zupanike se koriste razliiti materijali. Za mala optere'enja i male brzine moe se koristi livena
gvoa ili liveni elici sa neobraenim zupcima. 1vakvi zupanici su pogodni za rad u sredini sa
neisto'ama !praina, mulj i sl.). 1tporni su na (abanje, ali ne trpe udarna i promenljiva
optere'enja.
.aje'e se za izradu zupanika koriste elici. Za umerena i jaka optere'enja koriste se
konstrukcioni elici i elici za cementaciju. Za vrlo jaka optere'enja i velike brzine koriste se
legirani elici termiki obraeni !cementacija i kaljenje).
Za velike prenike ! mm (** d > ) venac se pravi od elika, a trup i glavina od nekog je&tinijeg
materijala !sivog liva, elinog liva ili elika za zavarivanje).
2adi smanjenja buke ve'i zupanik se moe izraditi od nenematala, a manji od metala. .ematalni
zupanik nije pogodan za ve'a optere'enja i ve'e brzine. .ematalni materijali su naje'e plastine
mase.
.aje'e se koriste elici, termiki obra'eni !cementacija i kaljenje).
9ab. ".-. +aterijali za zupanike
1znaka
materijala
9ermika
obrada
Zatezna vrsto'a
) mm < 8 )
2
6

9vrdo'a
%?
,ozvoljeni napon
na savijanje zubaca
) mm < 8 )
2
df

$oe&icijent
izdrljivosti zubaca
na gnjeenje
5l.);; : );; #<;; -* ),*-
5l.-*; : -;; )-;; ** -,#<
./.";;:- : ";; )*;; #-; ",*>
./. =;;:) : =;; )<*; #3; <,*=
9e/-* : -*; #3;; >; #,>-
D/.;*;; 0 *); #*;; =; ),#>
D.;*3* 0 **; #*;; #;; -,"
D.;<3* 0 <<* )#;; #); ",3<
D.#--# 00 *<* #3;; #;; 3,>-
D.#<-# 00 =<* )#;; #"= <,-)
D.3#-; 00 #;;; )*"; #=* >,;3
D.*3-# 00 #;*; -;*; );; #;,<>
D.#)); 000 *<* ";=; #); 3",*"
D.3-); 000 >*; ";=; #); 3",*"
D.#*-# 04 *<* *#*; #<; )>,**
D.3<-) 04 #;)* *<); );; -;,-;
D.#*-# 4 *<* ->;; #<* #>,<)
D.3<-) 40 #;)* *;>; );; )#,#>
.apomena uz tabelu ".#.: 0 E normalizovanje, 00 : poboljanje, 000 E cementacija, 04 E kaljenje, 4 E
nitrovanje, 40 E nitrokarboniranje.
6.2.6. Iz0'r 5'+)&a z)(*ani/a
0zbor modula bazira na manjem zupaniku. Zubac zupanika je napregnut na savijanje, smicanje i
povrinski pritisak. $ritian popreni presek je podnoje zubca. ,ominantno naprezanje je na
savijanje podnoja zupca i povrinski pritisak boka zubca.
$ada je dominantno naprezanje na savijanje podnoja zupca, modul se odreuje iz relacije:
df
1
f
& e
4

= ,
"-
gde je:

!:) E &aktor oblika koji zavisi od broja zubaca !tab. ".3).

9ab.".3. Faktor oblika zubaca

?roj zubaca z #) #* ); )* -; -* 3; *; "; =; #;; #*;

Faktor oblika

#3,>) #),)3 #;,*= #;,;# >,=; >,-- >,## =,=; =,*3 =,)" <,>* <,<-
@ko se u pret(odnom izrazu umesto koraka
e
unese
= m e
i umesto irine zubca & unese
m & =
, dobija se df
2
1
f
m
4

=
, odakle se dobija modul prema naprezanju na savijanje:
) mm )
4
m
df
1

=
.
,obijena vrednost modula se usklauje sa standardnim !tab, ".#). Pri usvajanju modula bira se
blia ili manja vrednost. 1vaj izraz za proraun modula prema naponu na savijanje podnoja zupca
koristi se za manje brzine i manje snage.
6 sluaju veliki( optere'enja i veliki( obimni( brzina ! s < m 6* v > ) modul se bira na osnovu
povrinskog pritiska !gnjeenja). Povrinski pritisak po dodirnoj povrini dva zupca nije
ravnomerno rasporeen i najve'i je i sredini zupca i prema %ercu !%rtz) iznosi:


=
&
2 4 + , *
p
8
,
gde je:
) 8 ) 4
8
: sila koja deluje upravno na bok zupca !
# 1 8
4 4 4 + = ) i
) mm )
: srednji
poluprenik krivine zubaca. 5rednji poluprenik krivine zubaca odreuje se prema izrazu:
1 2
2 1
# #
# # 2
+

=
, gde su
1
#
i
2
#
poluprenici kinematikog dodirnog kruga.
.akon odgovaraju'i( zamena, iz izraza za pritisak na gnjeenje dobija se modul:
) mm )
z = i
) 1 i ) P 22 , 6
m
1
2
1

+
=
,
gde je: ) mm < 8 ) =
2
: dozvoljena vrednost koe&icijenta izdrljivosti na pritisak.
6.2.6. Iz0'r +i5enzija z)(*ani/a
Prenik otvora glavine '
d
zavisi od prenika vratila i odreuje se na osnovu naprezanja vratila na
tom mestu !savijanja i uvijanja). 1stale dimenzije zupanika odreuju se zavisno od naina izrade,
veliine kinematikog prenika d i modula
m
, prema nekim okvirnim preporukama.
Za zupanike malog kinematikog prenika d , kod koji( je odnos ovog prenika i otvora glavine
manji od -,

d
d
'
<
, zupanik ima oblik ploe bez obzura na nain izrade !sl. ".#-, a). Za zupanike
vrlo malog prenika kod koji( je debljina merena od ljeba za klin do podnonog prenika manja od
dva modula, prave se izjedna sa vtratilom !b). Za zupanike vei prenika d trup je stanjen sa
otvorima po trupu. Za jo ve'e vrednosti prenika d trup je sa paocima !c). ?roj paoka se odreuje
prema izrazu d (+ , * 8 . @ko je 8 < zupanik se izrauje bez paoka.
"3

a) b) c)
Sl. 6.1+. =onstruktivni oblici cilindrini% zupanika
4rlo veliki zupanici se izrauju iz dva dela. 4enac od kvalitetnijeg materijala, a trup i glavina od
nekog drugog manje kvalitetnog, koji se spajaju zavarivanjem.
6.6. CI!IN"RINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA
6.7. KONINI ZUPANICI SA PRA#IM ZUPCIMA
6.8. KORI9:EN$E I O"R;A#AN$E ZUPANIKA
Pri kori'enju zupannika treba voditi rauna da se ne preopterete i da se pravilno podmazuju. 6
suprotnom dolazi do pojave:
rupica,
odcepljenja,
(abanja !istroenja),
zaribavanja,
nasilnog loma zubaca ili
loma zubaca usled zamora materijala zupanika !sl. ".#").
Pojava rupica na bokovima zubaca javlja se pri neodgovaraju'oj termikoj obradi i usled
preoptere'enja !sl. ".#", a). 6 rupicama se zadrava ulje za podmazivanje i pri dodiru sa zupcima
drugog zupanika dolazi do velikog pritiska ulja u rupicama, poto je ulje nestiljivo. .a taj nain
rupice se pove'avaju i bokovi zubaca ote'uju i (abaju.
1te'enja u vidu odcepljenja !brazdi) na bokovima zubaca !b) se javlja kada nije dovoljno
podmazivanje usled ega dolazi do pregrevanja bokova zubaca. 6sled pregrevanja menja se
struktura materijala i dolazi do njegovog skidanja. 5kinute estice materijala odni ulje i dodatno
utiu na ote'enja bokova zupanika.
%abanje zubaca su esta pojava. .astaje zbog neodgovaraju'eg podmazivanja ili preoptere'enja !c).
Zaribavanje nastaje zbog nedovoljnog podmazivanja. 9emperatura se toliko pove'ava da dolazi do
pregrevanja i topljenja dodirni( povrina, toliko da se zupanici vie ne mogu obrtati.
.asilan lom zubaca nastaje usled velikog i udarnog preoptere'enja. Pri velikom preoptere'enju
moe se polomiti manji broj zubaca ili svi !d).
"*
/om zubaca usled zamora materijala zupanika nastaje posle dueg peripoda kori'enja, kada
materijal gubi me(anika svojstva i dolazi do loma zubaca.

a)

b)

c)

d)
Sl. 6.16. 17te:enja zubaca zupanika
6.<. TO!ERANCI$E ZUPASTI3 PARO#A
Predvideti i obezbediti tolerancije mera, oblika i poloaja za sve delove u sklopu su vane, a
posebno su vane za zupaste parove. 1d vrednosti tolerancija zavisi &unkcionalnost sklopa,
potrebna energija za pokretanje, cene odravanja i sl.
.ominalne vrednosti venaca dva spregnuta zupanika su iste!
2 1
e e =
,
2 1
% % =
,
2 t 1 t
% % =
,
2 s 1 s
% % =
,
2 1
b b =
,
2 o 1 o
b b =
,
2 1
& & =
), a samo tolerancijama se obezbeuju potrebne vrednosti zazora.
Za zupaste prenosnike predviene su slede'e tolerancije:
koraka
e
>
irina zupca
b
>
""
irine meuzublja
bo
>
,
visine zupca
%
>
,
pravca kosine zubaca
>

meuosnog rastpjanja
$
>
ravnost obrtanja itd.

$oje su vrednosti navedeni( tolerancija zavisi od toga kako se zupanici izrauju, za koje snage i
brzine obrtanja se koriste, da li se termiki obrauju ili ne, od dozvoljeni( vrednosti buke i
vibracija, od cene kotanja prave itd.
6.1= PRIMERI PRORAUNA
"<