Doc.

dr Goran Jovanov TEHNOLOKI PROCESI

Izdava: Fakultet za poslovno industrijski menadment, ICIM plus Izdavaki centar za industrijski menadment plus, Mladenovac, Ive Andria 2, Tel/fax +381 11 823-24-27 Za izdavaa: Prof. dr Milija Bogavac

Recenzenti: Prof. dr ivoslav Adamovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Akademik prof.dr Miroslav Demi, Mainski fakultet u Kragujevcu Tira: 1000 Dizajn korica: Nemanja Vlajkovi tampa: Delta Press Mladenovac Odlukom Nastavno-naunog vea Fakulteta za poslovno industrijski menadment od 10.08.2013., odobrena je upotreba knjige TEHNOLOKI PROCESI kao udbenika za predmet: TEHNOLOKI PROCESI

SADRAJ
Predgovor.. . 3 Uvod4 1. Tehnologija 6 1.1 Pojam i definicija tehnologije.. .6 1.2 Komponente tehnologije 8 2 Tehnoloke operacije 10 2.1. Osnovne podele 16 2.2. Struktura tehnolokih procesa 20 2.3. Tehnoloki procesi pripreme sirovina 22 2.4. Tehnoloki procesi hemijske prerade.. .25 2.5. Tehnoloki procesi fizike obrade 28 2.6. Tehnoloki procesi zavrne obrade finalizacije 29 2.6.1. Livenje 35 3. Projektovanje i modeliranje kolaborativnih tehnolokih procesa.37 3.1. Analiza ekspertske uloge u kolaborativnom sistemu 40 3.2. Analiza administratorske uloge u kolaborativnom sistemu 42 3.3. Dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema 44 3.4. Kolaborativni dijagram ..47 3.5. Kriterijumi za ocenu tehnolokih procesa..47 3.5.1. Optimizacija tehnolokih procesa..47 3.5.2. Ekspertska ocena varijanti tehnolokih reenja.48 3.5.3. Ekspertska ocena vanosti kriterijuma. 49 3.6 Razvoj baze podataka u kolaborativnom sistemu.52 3.6.1 Dijagram toka podataka52 3.6.2 Konceptualna ema baze podataka.. 53 3.6.3 Relacioni model repozitorijuma podataka55 3.7 Arhitektura web baziranog kolaborativnog sistema..57 3.7.1 Kolaborativni server 57 3.7.2 Server baze podataka........................ 61 3.7.3 Vizuelizacija geometrijskih i tehnolokih podataka na Web-u. 61 3.8 Razvoj arhitekture kolaborativnog sistema .. 63 3.8.1 ORACLE APEX system 63 4. Verifikacija kolaborativnog sistema za projektovanje tehnolokih procesa 70 4.1. Definisanje ulaznih podataka 71 4.2 Preliminarno generisanje tehnolokog procesa primenom CAPP sistema .. 72

4.2.1 Klasifikacija cilindarske kouljice...72 4.2.2 Preciziranje podataka o cilindarskoj kouljici 73 4.2.3 Izbor pripremka...75 4.2.4.Generisanje tehnolokog procesa na makro nivou. . 75 4.3 Definisanje novih varijanti tehnolokih reenja 76 4.4 Formiranje ekspertskog tima za ocenu varijanti tehnolokih procesa 77 4.5 Pregled geometrijskih i tehnolokih podataka u kolaborativnom sistemu 78 4.5.1 Prikaz i analiza geometrijskih podataka o proizvodu i pripremku 79 4.5.2.Prikaz i analiza varijanti tehnolokih reenja . 81 4.6 Predlog novih varijanti tehnolokih reenja od strane eksperata 83 4.7 Ekspertska diskusija 85 4.7.1.Ekspertsko ocenjivanje varijanti tehnolokih procesa 88 4.7.2 Ocena varijanti tehnolokih reenja 89 4.7.3.Uporedna analiza ocena varijanti tehnolokih procesa 91 4.8 Administracija kolaborativnog sistema.. 92 Literatura 94

PREDGOVOR
U razvoju savremenih sistema projektovanja proizvoda i tehnolokih procesa neophodna je primena novih koncepcija i modela koji podrazumevaju dinamiko usaglaavanje svih aktivnosti i faza u cilju unapreenja kvaliteta projektovanja. Razvoj informacionih tehnologija omoguio je primenu brojnih programskih sistema i tehnika namenjenih unapreenju procesa projektovanja i proizvodnje. Projektanti imaju stalnu potrebu da sarauju i uestvuju u razmeni informacija, aktivnosti i znanja, da bi ostvarili zajednike ciljeve i interese. Stepen sloenosti meusobne saradnje diktira primenu razliitih saradnikih strategija. Osnovni nivo saradnje predstavlja umreavanje, pri emu je to ujedno i neophodan uslov za uspostavljanje saradnikog procesa. Vii nivoi saradnje su koordinacija i kooperacija gde je potrebna bolja organizaciona struktura za razmenu informacija, odnosno podelu aktivnosi i resursa. Kolaborativno inenjerstvo, kao sledei nivo saradnikog projektantskog procesa, omoguava pojedincima i organizacijama da aktivno razmenjuju znanje i na taj nain efikasno ostvare zajednike ciljeve. Konano, integracija predstavlja najvii stepen saradnje pri emu se vri celokupno spajanje organizacionih i administrativnih struktura. Sve vei broj projektantskih i proizvodnih kompanija bazira svoje aktivnosti na principima kolaborativnog inenjerstva, pri emu se primenom raunara i informacionih tehnologija vri integracija inenjerskog znanja. U kolaborativnom okruenju, tehnike konkurentnog inenjerstva, algoritmi i programski sistemi obezbeuju efikasnu komunikaciju i interakciju meu projektantima proizvoda i procesa. Povezivanje vie nezavisnih izvora znanja osigurava izbor optimalne projektantske koncepcije, ime se smanjuju korekcije u narednim fazama ivotnog ciklusa proizvoda, unapreuje kvalitet i smanjuje ukupno vreme i trokovi projektovanja. Koncept kolaborativnog inenjerstva moe biti implementiran primenom razliitih tehnika, s obzirom na razliite zahteve korisnika i konkretnih uslova u kompaniji. Navedeno izdanje knjige je prvo izdanje ove problematike autora i prvenstveno je namenjeno studentima Fakulteta za poslovno industrijski menadment u Beogradu za realizaciju nastavnog plana predmeta Tehnoloki procesi. Posebnu zahvalnost autor duguje recenzentima prof.dr ivoslavu Adamoviu i akademiku prof.dr.Miroslavu Demiu na korisnim sugestijama i primedbama. U Beogradu, 2013.godine Autor. Doc dr Goran Jovanov

UVOD
Dananja tendencija globalne konkurentnosti, kao i ubrzan razvoj internet tehnologija, omoguava razvoj distribuiranih aplikacionih sistema. Na ovaj nain se prevazilaze tradicionalna fizika i vremenska ogranienja pri emu se u okviru Internet/intranet okruenja povezuju i integriu geografski dislocirani korisnici, sistemi, resursi i servisi. Web bazirano kolaborativno projektantsko okruenje omoguava distribuciju i kolaboraciju, to znai da jedno ovakvo integrisano kolaborativno okruenje za razvoj proizvoda moe da obezbedi: Integraciju preduzea u pogledu razmene znanja i informacija. Proizvodne kompanije i preduzea mogu biti integrisani, odnosno umreeni sa svojim distribuiranim sistemima i partnerima, kao to su kupci i dobavljai, Mogunost povezivanja heterogenih programskih sistema baziranih na razliitim platformama, Otvorenu strukturu raunarskih sistema i servisa, to podrazumeva dinamiku integraciju novog podsistema ili uklanjanje postojeeg bez naruavanja integriteta i Kooperaciju i interakciju na relaciji ovek-ovek ili ovek-sistem na razliitim kolaborativnim nivoima uz brz i efikasan pristup informacijama.

Problemi u domenu projektovanja proizvoda i tehnolokih procesa vezani za odluivanje, analize i planiranje su esto teko reivi zbog brojnih podataka i informacija, kao i kompleksnosti procesa zakljuivanja. Kolaborativna sposobnost sistema se znaajno unapreuje razvojem i primenom internet tehnologija i tehnika kao to su Java, .Net, Web, HTML, XML ili Web servisi koji se koriste za izgradnju informacione infrastrukture. Brza ekspanzija internet tehnologija u poslednjoj deceniji usmerila je istraivanja u pravcu unapreenja sistema projektovanja, naroito u pogledu distribuiranosti i kolaborativnosti. U kolaborativnim sistemima inenjeri i eksperti mogu meusobno razmenjivati i deliti poslove i znanje na globalnom nivou posredstvom Internet/intranet mree. Pored toga, kolaborativni sistemi omoguavaju projektovanje u saradnji sa proizvodnim partnerima ili krajnjim korisnicima, odnosno kupcima. U irem smislu, kolaborativni CAD, CAE, CAPP i CAM sistemi, kao i ERP i PDM sistemi se mogu integrisati na intra- ili inter-

kompanijskom nivou u cilju efikasnog upravljanja ivotnim ciklusom proizvoda. Skraivanje ivotnog ciklusa proizvoda i promene koje nastaju usled estih izmena proizvodnog programa, dovode do potrebe za sve brim i efikasnijim prenosom informacija izmeu inenjera, kao i drugih uesnika u procesu projektovanja i proizvodnje. Primena programskih sistema za upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda i koncepta digitalne fabrike, odnosno digitalne proizvodnje, olakava prenos informacija, to pospeuje skraivanje vremena razvoja novog proizvoda. Digitalno inenjerstvo ubrzava ciklus razvoja proizvoda, od projektovanja do njegove upotrebe, poveavajui efikasnost inenjerskih procesa putem integracije CAx i PLM sistema. Svaka proizvodnja, svaki organizovan ljudski rad u korisne svrhe predstavlja u manjoj ili veoj meri sloen sistem.Intezivan razvoj tehnologije u toku poslednjih decenija doveo je do nastanka kompleksnih tehnolokih procesa koji se ne mogu odrediti niti izuavati bez sistemskog prilaza problemu. Sistemski pristup prouavanju pojava u realnom svetu podrazumeva, pre svega izdvajanje sistema iz okoline, odreivanje granice sistema, to je neposredno povezano sa ciljem i zadatkom istraivanja koja se obavljaju.Usled toga je i pojam sistema i odnos podsistema sasvim relatiziviran i uslovan:svaki podsistem ukoliko se izuava samostalno moe da predstavlja celinu i da poprimi karakteristike sistema u kome bi se mogle izdvojiti grupe meusobnih povezanih elemenata koji imaju svoje odlike sistema. U tom smislu moe se posmatrati preduzee kao poslovni sistem koji obuhvata podsisteme nabavke, prodaje, proste i proirene reprodukcije i proizvodnju.Proizvodnja se moe izdvojiti u poseban proizvodni sistem.U okviru proizvodnog sistema izdvajaju se podsistemi zaliha odravanje, transporta, kontrole kvaliteta, pripreme proizvodnje, energije, konstrukcije i tehnoloki podsistem.

1. Tehnologija
1.1. Pojam i definicija tehnologije Tehnologija integralno obuhvata odnos oveka prema prirodi i drutvu i napore koje preduzima u cilju zadovoljenja svojih potreba. Tehnologija je skup vetina, znanja i sposobnosti da se prave i upotrebljavaju korisne stvari. Tehnologija je optetehnika disciplina koja izuava tehnike i materijalne elemente proizvodnje i to kako sa aspekta meusobnog dejstva sredstava za rad i predmeta rada, tako i sa gledita promena na predmetima rada do kojih dolazi u toku proizvodnog procesa, ali i vrste i kvaliteta proizvoda. Poreklo rei tehnologija je u grkim reima tehne, koja oznaava vetinu, umee ili znanje da se neto uradi ili obavi odreeni posao, i logos, koja znai nauka. Proizilazi da tehnologija predstavlja vetinu i umee koje ovek primenjuje da bi u prirodi i drutvu zadovoljio svoje potrebe. Dakle, tehnologija obuhvata sredstva, naine i orua koja su rezultat ovekovih napora da, pre svega, opstane kao ivo bie, tj. zadovolji egzistencijalne potrebe, a zatim da zadovolji i ostale potrebe, kao to su potrebe za obrazovanjem, zdravstvenom zatitom, kreativnou i dr. ovekove potrebe mogu biti:

- Materijalne - Fizioloke (bioloke), zdravstvene, sigurnosne i dr. - Nematerijalne - Potrebe za samopotvrivanjem (kreativnou), autonomijom, obrazovanjem, statusne potrebe, ljubav i pripadnost i dr.
Istoriju ljudskog drutva karakteriu stalni napori usmereni ka unapreenju korienih alata, materijala, tehnike i tehnologije. Pojedine etape u razvoju - kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba - razlikuju se po materijalima, orudima i korienim tehnologijama. Termin tehnologija se esto upotrebljava kada su u pitanju pronalasci iz najnovijeg perioda kao npr. radar, laser, ultrazvuk, infracrveni zraci, mikroprocesor, magnetna rezonanca, telefaks, internet, digitalne tehnogije i sl. Meutim, i prastari izumi kao to su: vatra, koplje, luk i strijela, klin, poluga, ekrk, toak, dizalica, barut, ralo, slova i sl. su primjeri 6

tehnologije,odnosno tehnolokih otkria. Ljudi su poeli da koriste tehnologiju pretvaranjem bogatih prirodnih resursa u jednostavna oruja i orua (nalazita kremena, gline, bakra, gvoa i dr.). Tako, na primer, samo praistorijsko otkrie vatre je veoma znaajno povealo koliine raspoloive hrane za ljude iz tog perioda. Dakle, moe se zakljuiti da je tehnologija irok pojam koji u sebe ukljuuje kako jednostavne alate (kao to su npr. no, sekira, lopata, uskija, kosa i sl.), tako i najsloenije maine koje su proizvod savremenih tehnologija (npr. kompjuter, svemirski brod, akcelerator estica, skener i sl.). Imajui u vidu da je tehnologija danas veoma rasprostranjena, znaajna i zastupljena u svim aktivnostima kojima se ovek bavi, razliiti autori razliito definiu i objanjavaju pojam tehnologije. Ipak, polazei od cilja , prednost dajemo sledeim definicijama: Tehnologija, u najirem smislu predstavlja korienje prirode u svrhu ovekovih materijalnih dobitaka.1 Tehnologija predstavlja primjenu naunog znanja u praktine svrhe ljudskog ivota.2 Tehnologija se javlja kao rezultat delovanja oveka na prirodu i drutvo i, pri tome, iznalaenju najpogodnijih oblika instrumenata, metoda i sredstava za prilagoavanje prirode i drutva svojim potrebama, tj. za unapreenje njegove kreativnosti i delovanja u svojoj prirodnoj i drutvenoj okolini.3 Tehnologija se oduvijek bazirala na osnovnim prirodnim naukama: fizici, hemiji, biologiji,geologiji i dr. Meutim, tehnologija je velikim delom bazirana i na matematici, a sve vei znaaj dobijaju i veze sa psihologijom, sociologijom, medicinom, naukom o radu i dr. Isto tako, tehnologija je usko povezana sa ekonomijom i organizacijom. Veze tehnologije i ekonomije su veoma tesne i kompleksne. Moe se rei da danas praktino nema naune discipline koja nije od interesa za modernu tehnologiju.

1 2

Mokir, Doel. Atinini darovi. Beograd, Clio. 2007, str. 17. Encyclopaedia Britannica, http://www.britannica.com/ 3 Bodroi, Dragoljub. Tehnoloki sistemi. Beograd, PFV, 1978, str. 13.

Tehnologija ima jednu veoma znaajnu osobinu: naime, tehnologija sama sebe razvija,odnosno tehnologija omoguuje da bude sve vie tehnologije, to konano ima za rezultat opte drutveno ubrzanje. Tehnologija i preduzetnitvo (nauka, tehnika, menadment, preduzetnitvo) - Ekonomski rast zavisi, pored tri prethodna faktora, od tehnologije (tehnolokog napretka ili inovacija) i preduzetnitva. Tehnoloki napredak je usavravanje procesa prozvodnje ili usavravanje postojeih proizvoda ili uvoenje novih proizvoda. Tehnologija je znanje o najboljem nainu proizvodnje dobara i usluga. Treba praviti razliku izmeu tehnolokog znanja i ljudskog kapitala. Tehnoloko znanje je razumevanje drutva o funkcionisanju svijeta. Ljudski kapital je prenoenje tih saznanja na radnu snagu. Da se posluimo prikladnom metaforom - tehnoloko znanje predstavlja kvalitet udbenika iz kojih se ui u drutvu, a ljudski kapital koliinu vremena koju populacija provede u njihovom itanju. 1.2.Komponente tehnologije Konaan rezultat tehnolokog procesa je proizvod ili usluga. Proizvod predstavlja, po svojoj sutini, dobro koje je materijalizovani proizvod i koji se po zavetku tehnolokog procesa moe skladititi, transportovati i kupiti radi korienja (margarin, kompjuter, stolica, jogurt,mobilni telefon, olovka, naoare, papir, bicikl itd.). Usluga je neopredmeeni proizvod koji se troi im se proizvede (koncert, fitnes, koarkaka utakmica, baletska predstava, posredovanje, ski lift, bankarska usluga, obrazovanje, fizikalna terapija itd.). U cilju preciznijeg definisanja i razumevanja pojma tehnologije neki autori pristupaju razlaganju tehnologije na njene komponente. Opti model tehnologije koji je razvijen u cilju uspostavljanja informacionog sistema tehnologija i stoga najprimjereniji potrebama upravljanja, istie sledee osnovne komponente tehnologije:4
- Hardver (Hardware) - ine ga sve materijalne komponente kao to su oprema,ureaji, postrojenja, sirovine, materijali;
- Softver (Software) - obuhvata kompjuterske programe, procedure, tehnoloku dokumentaciju i neophodna znanja kako se hardver koristi;
- Breinver (Brainware) - ine ga znanja, iskustva i sposobnosti ljudi vezani za primenu tehnologije;
- Orgver (Orgware) - predstavlja organizaciju i upravljanje, kojima se tehnologija primenjuje u praksi.
4

Pavlov, Pavel and Svetla Mihaleva. Fundamentals of public administration, 5th edition.Varna, University Press of VarnaFree University Chernorizets Hrabar, 2005

Tehnologija je inteligentni miks tehnolokih komponenti postavljen u skladu sa principima naune zasnovanosti, racionalnosti, efektivnosti, produktivnosti, zatite ovjekove okoline,energetske i materijalne tedljivosti, itd.5 Kljune komponente tehnologije su resursi koji su neophodni da bi se tehnologija realizovalau praksi: 1. Ljudski resursi u tehnolokim sistemima; 2. Materijali u tehnolokim sistemima; 3. Energija i voda u tehnolokim sistemima; 4. Transport u tehnolokim sistemima; 5. Oprema u tehnolokim sistemima; 6. Tehnoloka dokumentacija. Tehnoloka dokumentacija ima osnovni zadatak da utvrdi redosled i nain izvoenja tehnolokih operacija u tehnolokom procesu. Tehnolokom dokumentacijom se utvruju procedure, kao i vrste i koliine materijala koje se upotrebljavaju, vrste alata, sredstva za rad i nain rada sa njima, radne operacije, itd. Kao tehnoloka dokumentacija koriste se razliite vrste i oblici dokumentacije, a najee se upotrebljavaju: tehnoloka karta, tehnoloki postupak i operacijski list. Poetni korak za izradu tehnoloke dokumentacije je izrada crtea gotovog proizvoda. Taj crte sastavljaju konstruktori i tehnolozi, pri emu crte mora biti precizno definisan kako bi se prema njemu mogao uraditi kompletan tehnoloki postupak. Tako usvojeni tehnoloki postupak definie se kroz tehnoloku dokumentaciju. Tehnoloka karta je pregled toka obrade predmeta koji se obrauje s obeleavanjem svih promena koje se deavaju u proizvodnom procesu. Tehnoloka karta sadri simbole za razliite operacije. Tehnoloki postupak je vrsta tehnoloke dokumentacije u kojoj se definie naziv i broj operacije sa opisom radnji u tehnolokom procesu (struganje, glodanje, termika obrada, bruenje, kontrola) i definisanjem koliina materijala, vremena obrade i sl. Operacijski list sadri detaljan opis tehnoloke operacije sa opisom sredstava za rad, alata, opisom rada i detaljnim crteom proizvoda koji se proizvodi. Operacijski list obuhvata: broj operacije, naziv operacije, oznaku radnog mesta na kome se operacija izvodi, broj elementa,naziv elementa, kvalitet, dimenzije i bruto teina materijala od koga se element izrauje,sloenost posla, opis izvoenja operacije, alati i dr.
5

Levi-Jaki, Maja. Menadment tehnologije i razvoja. Beograd, igoja tampa, 2006, str. 26.

2.TEHNOLOKE OPERACIJE
Tehnoloki proces nastaje povezivanjem vie tehnolokih faza sa ciljem prevoenja predmeta rada nie upotrebne vrednosti u vie. Jedan tehnoloki proces se moe sastojati iz vie tehnolokih faza. Tehnoloka faza je deo tehnolokog procesa koji se odvija u jednom ili vie aparata ( ureaja) i predstavlja fazu obrade. Tehnoloke faze ine: operacija ( ako se deavaju fizike promene) i procesi (ako se deavaju hemijske ili bioloke promene). Operacije predstavljaju promenu nekog predmeta ili ma kojih njegovih fizikih ili hemijskih svojstava, njegovo sklapanje ili rasklapanje od drugog predmeta ili pripremu za drugu operaciju, transport, kontrolu ili smetanje. Operaciojom se naziva i davanje ili primanje informacija, planiranje ili raunanje i drugo. Operacijom materijala, delova ili usluge dobijaju formu proizvoda, bilo promenom njegovog obilika, kao to je sluaj u mainskoj obradi, bilo promenom njenog hemijskog sastava u toku hemijskog procesa, ili dodavanjem ili skidanjem materijala, kao to je sluaj pri montai. Operacija moe da bude i pripremanje ma kakve aktivnosti koja doprinosi zavravanju proizvoda. Operacije, u kojima se obavlja proizvodni proces, mogu biti: tehnoloke operacije operacije kojima se neposredno menjaju karakteristike predmeta rada, da bi se na osnovu tih promena dobili proizvodi sa novim upotrebnim vrednostima ( povezivanjem ovih operacija nastaje tehnoloki proces kao deo proizvodnog tehnolokog sistema); Slika 2.1.Jednostavan proizvod

Slika 2.1. Jednostavan proizvod ostale operacije - operacije kojima se ne menjaju karakteristike predmeta rada, ali koje su neophodne pri proizvodnji kako bi se tehnoloki proces mogao obaviti. Povezivanjem ovih operacija nastaju 10

razliiti drugi procesi u okviru proizvodnog sistema, proces zaliha, odravanja, kontrole kvaliteta i drugi. Prema tome, da li se veliine sistema manjaju ili ne menjaju sa vremenom tehnoloke operacije moemo podeliti na: stacionarne, nema promene veliina sa vremenom , i nestacionarne, veliine se menjaju sa vremenom. Prema dinamici kretanja materije ili energije, tehnoloke operacije moemo podeliti na: diskontinualne (arne), kod kojih se materija ili energija unose u proces u odreenoj koliini pod neuravnoteenim uslovima i ostavi ili potpomae da se tokom vremena uravnotei kada je konano i proces zavren; kontinualne, kod kojih se materija ili energija kontinualno unose i iznose iz sistema ostavljajui mogunost da se sam proces, odnosno operacija, kontinualno izvodi pod stacionarnim uslovima; semikontinualne (poluarne), koje predstavljaju kombinaciju prethodnih tehnolokih operacija. Obzirom na fundamentalnu vezu tehnoloke operacije moemo podeliti na tri grupe: mehanike operacije, toplotne operacije i difuzione operacije. Ovakva podela je doprinela tome da se uoe zajednike fundamentalne zakonitosti u srodnim operacijama, te da se na taj nain i sama operacija bolje razume. U pogledu srodnosti uoena je izvesna analogija ak i izmeu osnovnih fenomena spomenute tri grupe operacija. Naime, osnovni fenomen bitan u mehanici fluida je prenos koliine kretanja, u toplotnim operacijama je prenos toplote, a u difuzionim operacijama je prenos mase. Znai, zajedniko za sve tehnoloke operacije je da uvek dolazi do nekog prenosa, meutim, jedna opta zakonitost je ta da do njega moe da doe samo ako postoji neka pogonska sila. Tako je, na primer, potrebna razlika pritisaka da voda protee kroz cev, a taj pad pritiska se pretvara u prenos koliine kretanja, odnosno napon smicanja i u krajnjoj liniji energetski gubitak trenjem, Ili, potrebna je razlika temperatura da bi toplota prelazila sa toplijeg mesta na

11

hladnije, ili je potrebna potencijalna razlika elektrine struje da bi struja prolazila kroz elektrini vod. U grupi mehanikih operacija spadaju, pre svega, one koje su vezane za mehaniku fluida, kako homogenih ( tenosti ili gasova), tako i heterogenih (prisustvo vrste faze pored fluida). Ovde spada pored transporta i srujanja fluida i druge operacije kao: filtracija, taloenje, centrifugiranje, meanje itd. U mehanike operacije se esto ubrajaju i operacije vezane za tretiranje vrstog materijala itd. Toplotne operacije u svojoj osnovi imaju tri mehanizma prenosa toplote: kondukcija (provoenje), konvekcija (strujanje) i radijacija (zraenje). Prenoenje toplote kondukcijom se odvija na dva naina: interakcijom susednih molekula koji se nalaze na razliitim temperaturama (energetskim nivoima), kako je to sluaj u vrstim telima, tenostima i gasovima, i preko ''slobodnih''elektrona. Ovaj drugi mehanizam je karakteristian za kondukciju u metalima. Po svojoj prirodi kondukcija toplote se moe odvijati pri stacionarnim i nestacionarnim uslovima. U stacionarnim uslovima su temperatura, gustina medijuma i njegove ostale osobine, nezavisne od vremena u ma kojoj taki posmatrane oblasti medijuma. Nestacionarna kondukcija je karakterisana vremenskom promenom pomenutih veliina ( najee samo temperature) u pojedinim takama regiona koji provodi toplotu. Konvektivni mehanizam prenosa toplote uslovljen je kretanjem fluida, i posledica je meanje delova fluida. Konvektivna razmena toplote izmeu fluida i povrine preko koje fluid struji naziva se prelaenje toplote. Razlikujemo prirodnu konvekciju, kod koje je kretanje fluida posledica razlike gustina delova fluida razliitih delova temperatura, i prinudnu konvekciju, pri kojoj fluid struji pod dejstvom spoljnih sila ( pumpa, ventilator i sl.). Na prelaenje toplote utiu uslovi strujanja fluida, kao i oblik, veliina i stanje povrine razmene. Pojava zrane energije uslovljena je sloenim unutarmolekulskim i atomskim promenama usled ega se drugi vidovi energije, u osnovi toplotne, pretvaraju u energiju elektromagnetnog zraenja. Pored kondukcije, konvekcije i zraenja kao osnovnih fenomena prenosa toplote, koji dolaze do izraaja u najraznovrsnijim razmenjivaima toplote, ovde dolaze i druge toplotne operacije kao kondenzacija, ukuvavanje, rashladni procesi itd. Difuzione operacije su tehnoloke operacije kojim se vri razdvajanje komponenti iz rastvora na bazi pogonske sile ( razlika napona para ili razlika koncentracija, tj. razliita rastvorljivost) koja je uzrok prenosu mase komponente iz jedne u drugu fazu.

12

Prenos mase je pojava pri kojoj dolazi do spontanog ili prinudnog kretanja molekula neke komponente kroz jednu ili vie faza. To vodi izjednaavanju koncentracije komponente u fazama u ravnoteu, ili prinudnom stvaranju koncentracionog gradijenta kako bi se ostvarila potrebna separacija. Ako molekuli dolaze iz mase na graninu meufaznu povrinu, ili obrnuto, re je o prelazu mase. Ako molekuli prolaze iz jedne faze u drugu kroz meufaznu povrinu, u pitanju je prolaz mase. U tom sluaju re je o dva prelaza, s jedne i druge strane meufazne povrine. Prenos mase dogaa se u relativno velikom broju operacija od kojih su najznaajnije: destilacija, rektifikacija, suenje, apsorpcija, desorpcija, adsorpcija, ekstrakcija, rastvaranje, kristalizacija, membranska separacija itd. Dalje, raslanjivanjem tehnolokih operacija mogli bi se analizirati zahtevi, pokreti i mikropokreti koji se razmatraju kad je u pitanju analiza kompletne organizacije prenosa proizvodnje. Na slici 2.2 predstavljena je struktura proizvodnog tehnolokog sistema, sa posebno raslanjenim tehnolokim procesom.

Slika 2.2.. Struktura proizvodnog tehnolokog sistema sa posebno raslanjenim tehnolokim procesom U sledeem delu dati su primeri usvojenih tehnoloki postupaka i tehnolokih operacija izrade proizvoda. Veina proizvoda iz primera se mogu izraditi uz koritenje drugih tehnolokih postupaka i tehnolokih operacija, prikazano na slici 2.3.

13

Proizvod

Tehnoloke operacije 1.1 Uzduno struganje veeg prenika 1.2 Uzduno struganje manjeg 1. Skidanje prenika strugotine na 1.3 Popreno struganje prelaznog strugu dela 1.4 Buenje rupe 1.5 Odsecanje Slika 2.3.Prikaz tehnolokih postupaka i operacija

Tehnoloki postupci

Proizvod

Tehnoloki postupci

Tehnoloke operacije

1.1 Uzduno struganje 1.2 Popreno struganje 1. Skidanje strugotine na strugu 1.4 Buenje rupe 2.1 Izrada ljebova 2. Skidanje strugotine na glodalici 2.2 Izrada zuba 3. Skidanje strugotine 3.1 Bruenje ljebova na brusilici 3.2 Bruenje zuba 4. Toplotna obrada 4.3 Grejanje u pei 4.4 Hlaenje u kadi Slika 2.4.Prikaz tehnolokih postupaka i operacijaizrade zupanika Na slici br 2.4. prikazan je proizvod koji je 3-dimenzijski, sloenog oblika, bez upljine s paralelnim sadrajima.

14

Proizvod

Tehnoloke operacije 1.1 postavljanje fabrikata u ukovanj 1. Plastino 1.2 ukivanje komada deformisanje 1.3 vaenje otkivka iz ukovnja kovanje 2.1 otklanjanje vikova materijala 2. Odvajanje bruenjem strugotine na 3.1 stavljanje u pe brusilici 3.2 grejanje u pei 3. Toplotna obrada 3.3 vaenje iz pei 3.4 hlaenje u emulziji Slika 2.5.Prikaz tehnolokih postupaka i operacijaizrade plastinog deformisanja

Tehnoloki postupci

Na slici br.2.5. prikazan je proizvod koji je prizmatinog oblika, osnonesimetrian, stepenast i pun.

Proizvod

Tehnoloki postupci

Tehnoloke operacije

1. Plastino deformisanje vuenje 2. Plastino deformisanje odsjecanje Slika br.2.6.Plastino deformisanje proizvoda

15

Proizvod

Tehnoloki postupci

Tehnoloke operacije

1. Livenje 2. Odvajanje strugotine na strugu

Slika br.2.7.Livenje i struganje

2.1. Osnovne podele Proizvodni tehnoloki procesi mogu da se klasifikuju prema razliitim kriterijumima: 1. Grupisanje tehnolokih procesa prema stepenu uloenog rada: - tehnoloki proces proizvodnje sirovina i prostih jedinjenja; - tehnoloki proces proizvodnje polufabrikata; - tehnoloki proces proizvodnje osnovnih jedinjenja; - tehnoloki proces proizvodnje podsklopova i sloenih jedinjenja; - tehnoloki proces proizvodnje sklopova; - tehnoloki proces proizvodnje finalnih proizvoda. 2. Kriterijum za klasifikaciju prema vrsti rada koji se obavlja u njima: - ekstraktivni tehnoloki procesi; - preraivaki tehnoloki procesi; - sintetiki tehnoloki procesi. 3. Klasifikacija prema vrsti rada i vrstama delatnosti: a) poljoprivredni tehnoloki procesi; b) rudarski tehnoloki procesi; c) metalurki tehnoloki procesi; d) hemijski tehnoloki procesi; e) metalsko preraivaki tehnoloki procesi; f) tekstilni i tehnoloki procesi; g) farmaceutski tehnoloki procesi;

16

h) drvni tehnoloki procesi; i) prehrambeni tehnoloki procesi. 4. Klasifikacija prema dinamici kretanja materijala u tehnolokim procesima i prema stabilnosti uslova pod kojima se obavljaju tehnoloki proces: a) prekidni ili diskontinualni tehnoloki procesi; b) neprekidni ili kontinualni tehnoloki procesi. a) Prekidni tehnoloki procesi nisu specijalizovani, tok operacija je prekinut i unosi se operacija ''ekanje''. ekanje se javlja kad na nekom predmetu uslovi ne dozvoljavaju da se obavi naredna predviena aktivnost. ekanje se vidi, na primer, kad su ''polufabrikanti izmeu dve operacije naslagani na pod radionice, sanduci koje treba raspakovati, delovi koje treba smestiti u magacinska skladita ili pismo koje eka na potpis''. Snabdevanje radnih mesta materijalom je periodino, prekinuto i u tim sluajevima najee se radi o pojedinanoj ili maloserijskoj proizvodnji pri veoj diverzifikaciji gotovih proizvoda. Prisutna je znanatska obrada i trai se kvalifikovani rad, poznavanje veeg broja operacija na predmetu rada, jer specijalizacija nije zastupljena u veoj meri. Oprema se kod prekidnih tehnolokih procesa ne koristi ravnomerno, ekanje i zastoji materijala su vei, a takoe i ''prazan hod'' maina to uslovljava njihovu nedovoljnu iskorienost. Prekidni tehnoloki proces je po pravilu prisutan u odreenim vrstama delatnosti, u pojedinanoj ili serijskoj proizvodnji, kao to je na primer proizvodnja preciznih alata, delova i mehanizma koji iziskuju strunu, zanatsku izradu. Gde je to mogue, treba nastojati da se ostvari neprekidan tehnoloki proces. Prednost prekidnog tehnolokog procesa ogleda se njegovoj veoj elastinosti i prilagodljivosti. U odsustvu krutih i unapred definisanih kontinualnih tokova, ovakav proces je fleksibilniji u smislu prelaska s jedne vrste proizvodnje na drugu. U svakom sluaju prekidni tehnoloki proces treba uiniti to efikasnijim skraivanjem ekanja koja u njemu nastaju i orijentacijom ka organizaciji proizvodnje tipa protone linije. Savremeni fleksibilni proizvodni sistemi obezbeuju automatizaciju maloserijske i serijske proizvodnje to uslovljava znaajan porast efikasnosti prekidnih tehnolokih procesa. Neprekidni tehnoloki procesi su specijalizovani i kod njih je u visokom stepenu izraena podela rada.

17

Tok materijala je neprekidan, ekanja su svedena na neophodnu najmanju meru, s obzirom na karakter i sled operacija koje se obavljaju na predmetu rada. Oprema se koristi po principu to veeg iskorienja instaliranih kapaciteta. Neprekidnost tehnolokih procesa obezbeuje visoki stepen mehanizacije i automatizacije to doprinosi poveanjnosti tehnolokih procesa. Neprekidni tehnoloki procesi karakteristini su za velikoserijsku i masovnu proizvodnju. Neprekidni tehnoloki proces ostvaruje visok stepen racionalizacije svih utroaka na procesu, veoma je operativan, mogunost uvoenja savremenih metoda i naina organizacije i upravljanja su izrazita. Kod tehnolokih procesa neprekidnog tipa postignut je visok stepen automatizacije ime je njihova efikasnost znaajno unapreena. Kontinualni tehnoloki procesi su karakteristini za crnu i obojenu metalurgiju, hemijsku industriju, industriju nafte. 5. Klasifikacija tehnolokih procesa prema kriterijumu organizacije proizvodnje. Mogue je izdvojiti dva potkriterijuma unutar ove klasifikacije: 1. obim proizvoda proizvedenih na isti nain 2. nain i mesto gde se obavlja proizvodnja. 1. Prema obimu proizvoda nastalih na isti nain razlikuju se: a) Masovni nain proizvodnje ili tehnoloki procesi masovne proizvodnje, koje karakterie visok stepen mehanizacije i automatizacije, neprekidnost tehnolokog procesa, stabilno radno mesto. Masovni nain proizvodnje naroito je zastupljen u automobilskoj, hemijskoj industriji, industriji nafte, guma. b) Serijski nain proizvodnje i tehnoloki proces serijske proizvodnje odnosi se na proizvodnju odreenog broja proizvoda na isti nain (serija). Tu je prisutan uglavnom prekidni tehnoloki proces i zatvoreno radno mesto. Ovaj tip proizvodnje je zastupljen u graevinskoj industriji, u proizvodnji cigle, crepa, u brodogradnji, u proizvodnji obue, odee. c) Pojedinani nain proizvodnje ili tehnoloki proces proizvodnje pojedinanih proizvoda karakterie odsustvo specijalizacije, nema izraene podele rada, a tehnoloki proces je naglaeno prekidan. Primenjuje se kod izrade specifine opreme, preciznih alata, u elektronskoj, elektroindustriji. 2. Prema kriterijumu naina i mesta proizvodnje razlikuju se: 18

a) Lanani nain proizvodnje ili tehnoloki proces u proizvodnji lananog tipa odreen je takvim rasporedom sredstava rada i tokom materijala koji obezbeuju neprekidan sled tehnolokih operacija u odreenom vremenu s najkraim rastojanjem izmeu radnih mesta i minimiziranim ekanjima predmeta rada, maina i ljudi. Rad o neprekidnom tehnolokom procesu sa masovnom proizvodnjom i sa visokom specijalizacijom poslova, radnih zadataka i tehnolokih operacija i do kraja izvrenom podelom rada. Lanni nain proizvodnje doveo je do poveanja rutine u obavljanju proizvodne aktivnosti, do sjedinjavanja i bliske povezanosti svih podsistema ( konstrukcioni, kontrola kvaliteta, tehnoloki, odravanje, zatite na radu, skladitenje) u jedinstvenu celinu sa izraenim jakim vezama. Takoe, stvoreni su preduslovi za primenu visoko mehanizovanih sredstava rada i automatizacije. b) Grupna izrada ili tehnoloki procesi sa grupnim nainom organizovanja proizvodnje karakterie postojanje proizvodnje na grupi maina ili radnih mesta. Grupe maina ili radna mesta svrstane su po principu izrade odgovarajueg dela proizvoda a slede tok operacija u tehnolokom procesu. Tu je zastupljena specijalizacija rada, poslova i zadataka i operacija. Radi se uglavnom o prekidnom tehnolokom procesu za serijsku proizvodnju. Poseban znaaj grupne tehnologije sagledava se u savremenim uslovima, kod razvoja fleksibilnih proizvodnih sistema u ijoj se osnovi oni nalaze. c) Radionika izrada odnosi se na proizvodnju na jednoj maini, ureaju ili agregatu. Proizvodnja je organizovana fizikim grupisanjem maina istog tipa u odgovarajue radionice. Tehnoloki proces je prekinut, ekanja i premetanja predmeta rada su velika s jedne na drugu mainu. Tu je raspored maina fiksiran i neelastian s obzirom na sled tehnolokih operacija, tako da se primenjuje u sluaju malog broja tehnolokih operacija na odreenoj vrsti maina ili u sluaju vee koncentracije tehnolokih operacija na odreenoj vrsti maina ( obrada metala na strugovima, na primer). d) Zanatska izrada je zasnovana na grupisanju tehnolokih operacija u tehnolokom procesu na jednom mestu koje izvrava jedan radnik. Radi se o tehnolokom procesu izrade pojedinanih proizvoda, a

19

ovaj nain organizovanja proizvodnje vezuje se najee za popravke maina, izradu preciznih delova maina, alata i drugo. 6. Klasifikacija tehnolokih procesa moe se izvriti i s obzirom na redosled makroprocesa koji su prisutni u razliitim oblastima industrijske proizvodnje: Makroprocesi se sastoje od jednog ili vie tehnolokih procesa koji se mogu i posebno posmatrati, a vezuju se za pojedine faze i operacije koje se obavljaju na predmetu rada, sve do izrade gotovih proizvoda eljenih karakteristika. Tako se razlikuju: a) tehnoloki procesi pripreme sirovina; b) tehnoloki procesi hemijske prerade; c) tehnoloki procesi fizike obrade; d) tehnoloki procesi zavrne obrade finalizacije. Uoptena ema za navedenu klasifikaciju predstavljena je na slici 6. Strelice ukazuju na razliiti redosled makroprocesa koji u praksi moe da nastupi. 7. Klasifikacija tehnolokih procesa i prema nekim drugim kriterijumima: a) karakteru sredstava za rad; b) obimu proizvodnje; c) vrsti proizvoda; d) osnovnim sirovinama koje se koriste; e) dinamici i vrsti kretanja materijala u tehnolokom procesu. 2.2. Struktura tehnolokih procesa

Opta ema makro tehnolokih procesa pripreme sirovina, hemijske prerade, fizike obrade, zavrne obrade ukazuje na mogue tehnoloke procese koji uz razliite kombinacije ostvaruju izlazni proizvod u razliitim oblastima ovekove delatnosti. Svaki od predstavljenih koraka mogu se dalje razdvojiti na razliite tehnoloke operacije koje se opet u zavisnosti od konkretne proizvodnje grupiu u odgovarajue tehnoloke procese. Tehnoloke operacije su veoma blisko vezane za specifine karakteristike materijala jer se u njima neposredno deluje na materijal. Polaznu osnovu za analizu tehnolokih operacija, stoga ine svojstva materijala. U opisivanju tehnolokih procesa uvedeni su odgovarajui simboli za oznaavanje pojedinih aktivnosti u njima.

20

Ti simboli su sledei: 1. transport; 2. ekanje; 3. kontrola; 4. skladitenje.

Slika 2.2.. Tehnoloki makroprocesi Moe se i detaljnije sagledati struktura tehnolokog procesa.6 Opisaemo neke od osnovnih operacija: 1. Transport vrstih, tenih i gasovitih materijala To moe da bude transport u cisternama, kanvejerskom trakom, u kanalima, cevima, u pumpama pod pritiskom, itd. 2. Promena energetskog stanja Moe da bude radijacija, elektrizacija, magnetizacija, sagorevanje, hlaenje.
6

M. Cetron, M., Industrial Applications of Technoloical forecasting, John Wiley, New York,1971, str.370.

21

3. Promena fizikog stanja Moe da se obavi pod pritiskom, izvlaenjem, vuenjem, torzijom, savijanjem, pletenjem vlakana. 4. Fizika integracija Obuhvata sinterovanje, adheziju, mehaniko spajanje, rafljenje, ivenje. 5. Fizika dezintegracija Moe da se obavi eksplozivnim, mehanikim, akustinim dejstvom. Osnovne operacije su: mlevenje, buenje, testerisanje, cepanje. 6. Fizika asocijacija Obuhvata meanje, suspandiranje, rastvaranje, apsorpciju, adsorpciju, difuziju. 7. Fizika disocijacija ili separacija U ovom sluaju obavlja se filtriranje, centrifugalna separacija, taloenje, kristalizacija, isparavanje, destilacija, kondenzacija. 8. Povrinska obrada Obuhvata doterivanje povrine, toplotno delovanje, presovanje, nanoenje boje. 9. Hemijska disocijacija ili dekompozicija Tu spade termalno aktiviranje, elektroliza, katalitiko razdvajanje, hidroliza, fotoliza, fizioloko razlaganje. 10. Hemijska asocijacija ili sinteza Sastoji se u termalnom aktiviranju, elektrolizi katodna reakcija, katalitiko sjedinjavanje, polimerizacija, hidratacija, fotohemijske reakcije, bioloka sinteza. 11. Izomerizacija Operacije stvaranja izomera u okviru podele na makroprocese, detaljnije e biti opisane pojedine tehnoloke operacije. 2.3. Tehnoloki procesi pripreme sirovina Tehnoloki procesi koji se bave pripremom sirovina obuhvataju: 1. tehnoloke operacije fizike dezintegracije; 2. tehnoloke operacije fizikog izdvajanja; 22

3. tehnoloke operacije fizike asocijacije. 1. Fizika dezintegracija ( deljenje) odnosi se na tehnoloke operacije delovanja na vrste materijale, a osnovni cilj deljenja usitnjavanja je da se povrina materijala povea to e u daljim fazama omoguiti efikasnije delovanje na material i obezbediti efikasniju oksidaciju, redukciju ili sagorevanje, na primer. Neke tehnoloke operacije su: Drobljenje predstavlja usitnjavanje materijala do veliine prenika od 30 mm. Za rudu metala to je najee prva tehnoloka operacija u procesu. Drobljenje moe da bude: 1. grubo: izlazni komadi prenika 100 150 mm; 2. srednje: izlazni komadi prenika 10 25 mm; 3. sitno: izlazni komadi prenika 2 10 mm; 4. fino: izlazni komadi prenika ispod 2 mm. Drobljenje se obavlja u ureajima koji se nazivaju drobilice, a mogua su razliita konstrukciona reenja: eljusne drobilice, sa valjcima, konusne, sa kuglama, itd. Mlevenje tehnoloka operacija kojom se material usitnjava do prenika ispod 1 mm. Ureaji za mlevenje su mlinovi sa kuglama, cevni, tanirasti, itd. Sejanje tehnoloka operacija koja najee sledi operracije drobljenja i mlevenja a moe im i prethoditi. Predstavlja izdvajanje materijala odreene granulacije na sitima. Pre drobljenja i mlevenja, operacija sejanja obavlja se radi izdvajanja zrna koja mogu da idu na dalju preradu u drobilice i mlinove ( vei komadi se odstranjuju). Posle operacija drobljenja ili mlevenja obavlja se operacija sejanja radi ujednaavanja granulacije materijala na eljene dimenzije. Ureaj za obavljanje tehnoloke operacije sejanja su sita raznih dimenzija i razliitih veliina otvora u zavisnosti od zahteva za finoom i veliinom zrna. Postoje vibraciona, oscilatorna, rotaciona sita. 2. Fiziko izdvajanje ( disocijacija) predstavlja izdvajanje materijala najee razliitih agregatnih stanja jednih od drugih. Tehnoloke operacije su: 1. Flotacija obuhvata razdvajanje vrstih materijala ( odvajanje metala u rudama). Obavlja se u flotacionim elijama uz uduvavanje vazduha preko odgovarajue smese i pod pritiskom tako da se na povrini izdvaja ruda, a na dno pada jalovina.

23

2. Taloenje operacija koja ima za cilj izdvajanje vrstih od tenih materijala uz postupak dekantiranja. Taloenjem vrstih materijala ( uz meanje pomou lopatica koje se okreu u dekanterima talonicima dok ne protekne odreeno vreme njihovog taloenja), u talonicima dok ne protekne odreeno vreme njihovog taloenja), u talonicima se vri dekantiranje odvijanje fluida ili ree gasa. 3. Centrifugiranje tehnoloka operacija taloenja uz korienje centrifugalne sile, predstavlja izdvajanje vrstih od tenih materijala uz korienje centrifuge ( 1000 2000 obrt/min) koja poveava brzinu taloenja. vrsti materijali se, na taj nain, u centrifugalnim talonicima ( tzv.cikloni) taloe na zidovima. 4. Filtriranje predstavlja izdvajanje vrstih materijala iz tenosti na cedilu, filtru, sa koga se kasnije ti vrsti materijali skidaju. U industriji se koriste takozvane filter prese u kojima se uz delovanje pritiska za savladavanje otpora koji stvara sam filter u odnosu na fluid, obezbeuje efikasnije odvijanje operacije izdvajanja. U upotrebi sui rotacioni filteri koji su oblika bubnja a obloeni filter platnom. 5. Sejanje se takoe moe ubrajati u tehnoloke operacije izdvajanja vrstih materijala eljene granulacije iz vrstih materijala. 6. Destilacija najee predstavlja izdvajanje tenosti iz tenosti, a bazira na razlikama u temperature isparavanja. 7. Frakciona destilacija omoguava da se jednoj tehnolokoj operaciji izdvoji vie frakcija a ureaji za destilaciju ( destilatori) konstruisani su tako da postoje kolone za destilaciju sa vie odeljaka po visini za izdvajanje razliitih frakcija. 8. Apsorpcija predstavlja izdvajanje jedne komponente iz smese gas tenost ili gas gas. Ureaji za apsorpciju konstruisani su sa odeljcima od olova ili sita in a dnu se uvodi gas koji se penje ka vrhu, a tenost koja apsorbuje odgovarajuu komponentu gasa pada

24

odozgo i vezuje se sa tom komponentom. Na bazi apsorpcionih karakteristika tenosti, mogue je obaviti izdvajanje gasova iz gasova ili gasova iz tenosti. Sutina ove tehnoloke operacije je u razdvajanju dveju komponenata od kojih se jedna rastvara a druga ne rastvara u odreenom rastvarau. 9. Adsorpcija tehnoloka operacija koja se zasniva na osobini da sunerasti materiali upijaju gasove i pare iz tenosti, te se koriste za izdvajanje gasova iz tenih materijala. Kao adsorpcioni material koristi se ugalj, silikati i drugo. 10. ienje gasova obavlja se u cilju izdvajanja vrstih materijala iz gasova ili gasova od gasova (adsorpcijom). Ureaji koji se ovde koriste su cikloni, elektrostatiki ureaji (u kojima se na bazi elektrizacije estica vrstih materijala praine, obezbeuje njihovo izdvajanje iz gasa i padanje na dno po prestanku dejstva elektrine struje). 3. Fiziko udruivanje, sjedinjavanje (asocijacija). Tehnoloke operacije koje se ovde javljaju su: Meanje tehnoloka operacija koja ima za cilj da se stvori homogena smesa materijala istog agregatnog stanja ( moe postojati meanje vrstih, meanje tenih i meanje gasovitih materijala). Suspandiranje sjedinjavanje vrstih materijala i tenosti s tim da se ti vrsti materijali ne rastvaraju u tenosti. Rastapanje je sjedinjenje vrstih materijala i tenosti pri emu se ti vrsti materijali rastvaraju u tenosti tako da se kao rezultat dobija homogeni rastvor. Ova tehnoloka operacija moe da se odvija pri normalnoj ili povienoj temperature, normalnom ili povienom pritisku ili kombinovano.

2.4.

Tehnoloki procesi hemijske prerade Mogu se podeliti na sledee naine: 1. Hemijska disocijacija ili dekompozicija; 2. Hemijska asocijacija ili sinteza.

25

Hemijsko razlaganje jedinjenja je hemijska tehnoloka reakcija u kojoj se razlau hemijska jedinjenja na sastavne delove uz razliito delovanje: temperature, pritiska, katalizatora, elektrine energije ili biohemijskih postupaka. Hemijska disocijacija ili dekompozicija obuhvata sledee vanije tehnoloke operacije: a) termiko razdvajanje ( krekiranje, dehidracija); b) elektroliza ( anodne reaklcije); c) katalitike operacije ( katalitiko krekiranje); d) dehidrogenizacija; e) biohemijske reakcije razjedinjavanja ( fermontacija); f) fotoliza; g) redukcija. Tehnoloko razdvajanje nastaje kao rezultat delovanja toplote, kod izdvajanja vode dehidratacije, kod peenja krenjaka, kalciniranja sode, krekiranja nafte, itd. Elektroliza predstavlja operaciju razdvajanja jedinjenja korienjem elektrine energije u odgovarajuem rastvoru ili rastopu. Na primer, obavlja se elektroliza bakra, hlora, cinka, itd. U kadama za elektrolizu razdvajanje pojedinih elemenata elektrolitikog rastvora obavlja se na anodi. Predstaviemo rafinaciju sirovog bakra elektrolizom. Sirovi bakar lije se u anodne ploe koje se stavljaju u kade za elektrolizu naizmenino sa katodama od elektrolitiki istog bakra. Elektrolitiki rastvor se dobija rastvaranjem bakr sulfata ( CuSO4) u sumpornoj kiselini ( H2SO4). Tokom elektrolize nastaju anodne i katodne reakcije. Hemijsko razjedinjavanje obavlja se na anodi: Anoda: Sirovi bakar Cu Cu2+ + 2eTokom vremena sav bakar sa anodnih ploa prelazi na katodne limove. Razdvajanje uz pomo katalizatora moe se posmatrati na primeru termokatalitikog krekinga, koji predstavlja poseban postupak krekovanja pomou kojegt se postie transformacija naftena, alifatinih ugljovodonika u aromatine. Taj process ima dve glavne primene: dobijanje visokooktanskog benzina i petrohemijska proizvodnja osnovnih aromatinih ugljovodonika.

Dehidrogenizacija je proces izdvajanja vodonika iz jedinjenja koji se moe predstaviti na primeru procesa krekovanja kada dolazi do razlaganja etana na etilen i vodonik: CH3 CH3 CH2 = CH2 + H2 ( etan) (etilen) (vodonik)

26

Biohemijske operacije ( fermentacijske operacije) razdvajanje karakteristine su za industriju vrenja uz korienje enzima kao katalizatora. Ove tehnoloke operacije prisutne su u industriji piva, vina, eera. Redukcija je operacija u kojoj se obavlja izdvajanje kiseonika pomou redukcionog sredstva ( koks se koristi kao redukciono sredstvo za redukciju oksida u rudama gvoa): Fe2O2 + 3C > 2Fe + 2CO MnO + C > Mn + CO SiO2 + 2C > Si + 2CO P2O5 + 5C > 2P + 5CO Tehnoloke operacije hemijske sinteze odnose se na hemijske tehnoloke operacije sjedinjavanja odgovarajuih hemijskih elemenata ili jedinjenja u nove supstance. Od operacija karakteristinih za hemijsko sjedinjavanje pomenuemo: a) termiko sjedinjavanje; b) katalitiku sintezu ( polimerizacija); c) hidrogenizaciju; d) hidrataciju; e) bioloku sintezu; f) izomerizaciju, itd. Termiko sjedinjavanje nastupa kada se sinteza hemijskih elemenata ili jedinjenja u sloenije structure odvija uz delovanje toplote. Elektroliza tehnoloka operacija u kojoj delovanjem elektrine energije na elektrolitiki rastvor dolazi do sinteze odgovarajuih elemenata ( reakcija na katodi). Na primeru bakra, katodna reakcija ima sledei oblik: Katoda: Cu2+ + 2e- > Cu ( elektrolitiki ist bakar) Katalitika sinteza predstavlja hemijsku sintezu elemenata uz pomo katalizatora. kao primer predstaviemo polimerizaciju i stvaranje polimera. Kod etilena na povienoj temperature ( 2000 C) i visokom pritisku ( 1200 1500 at) dolazi do spajanja molekula u druge nizove stvaraju se veliki molekuli smolaste konzistencije i velike plastinosti polietilen: CH2 = CH2 > ( -CH2 CH2) katalizatori Hidrogenizacija je hemijska tehnoloka operacija sinteze, spajanje sa vodonikom. Predstaviemo je na primeru dobijanja etana: CH2 = CH2 + H2 > CH3 CH3 Hidratacija je hemijska tehnoloka operacija sjedinjavanja sa vodom. kao primer predstaviemo hemijsku reakciju dobijanja etilalkohola: CH2 = CH2 + H2O > CH3 - CH2OH

27

Izomerizacija se moe posmatrati kao process pri kome se ugljovodonici normalnog niza transformiu u molecule razgranate structure. 2.5. Tehnoloki procesi fizike obrade Mogu da se podele u dve kategorije: 1. tehnoloki procesi termike obrade; 2. tehnoloki procesi mehanike obrade. Tehnoloki procesi termike obrade predstavljaju menjanje fizikih svojstava materijala pod dejstvom temperature i obuhvataju sledee tehnoloke operacije: Kalenje: tehnoloka operacija iji je osnovni cilj da se poboljaju mehanika svojstva materijala. materijali se zagrevaju u peima za kalenje do odreene temperature, zadravaju se na toj temperature odreeno vreme, a zatim se potope u sredstvo za kalenje ( voda, ulje). Materijal po pravilu ima veu tvrdou, otpornosti posle kalenja. Temperatura kalenja, vreme kalenja i sredstvo za kalenje koji e se upotrebiti zavisi od vrstog materijala na koji se deluje ( koji se kali), aluminijum, elik is l. Kalenje moe da bude povrinsko i dubinsko, a sama tehnoloka operacija kalenja zagrevanje materijala obavlja se gasom, elektrinom indukcijom. Otputanje: tehnoloka operacija koja sledi iza kalenja a ima za cilj uklanjanje unutranjih naprezanja materijala do kojih dolazi u tehnolokoj operaciji kalenja. Obavlja se radi dobijanja homogene structure materijala.Kalenje je operacija iji je cilj da odlivene komade oslobodi unutranjih napona nastalih kod ovravanja metala u kalupima. To je operacija koja treba da dovede do slinih poeljnih efekata koji nastaju prilikom prirodnog starenja materijala, a to se ogleda u stvaranju otpornosti od izvitoperenja odlivka u daljoj mainskoj obradi. Suenje: tehnoloka operacija iji je cilj da se otkloni vlaga, ostatak vode ili druge tenosti iz materijala. Za suenje se najee koristi toplota, zagrejan vazduh. Zasniva se na prelasku vlage ili druge tenosti sa materijala u okolinu radi ega je znaajno da je koliina vlage u okolini manja od stepena vlanosti samog materijala koji se sui. U razliitim tehnolokim procesima koriste se razliiti ureaji za suenje suilice ili suare. Konstrukciono one se razlikuju i postoje: rotacione, tunelske i druge. Tehnoloka operacija suenja najee prethodi operaciji peenja. Peenje: tehnoloka operacija kojom se suvi ili polusuvi material pod odreenim pritiskom, temperaturom, u odreenom reimu peenja pretvara u vrsti proizvod. Pei u kojima se obavlja ova tehnoloka operacija mogu da budu razliitog oblika: rotacione, komorne, etane, tunelske. 28

Fizika obrada na bazi mehanikog delovanja moe da se predstavi kroz sledee tehnoloke operacije: Struganje predstavlja obradu povrine materijala na strugovima. To je poetna operacija posle operacije seenja kojom se delovi obrauju na meru i kvalitet obrade predviene tehnolokim postupkom obrade dela. Obavlja se na strugovima koji se razlikuju, tako da postoje: eoni, kopirni, vertikalni. Buenje predstavlja mehaniku tehnoloku operaciju izrade rupe odreene veliine, dubine na delovima u zavisnosti od zahteva koji se postavljaju i definiu crteom odgovarajueg dela. Ureaji na kojima se obavlja ova tehnoloka operacija su builice razliitih oblika: stubne, normalne, koordinatne. Bruenje predstavlja tehnoloku operaciju fine obrade delova koja podrazumeva i odgovarajui zliitim mainama za bruenje: brusalicama, specijalnim mainama sa finim tocilima. Glodanje tehnoloka operacija koja se odvija na glodalicama za specijalnu obradu delova. Varenje tehnoloka operacija spajanja materijala radi dobijanja delova, podsklopova, sklopova ili gotovih proizvoda. Postoji vie naina varenja: autogeno, elektrino, elektroluno, lasersko.

2.6.

Tehnoloki procesi zavrne obrade finalizacije

Ovde emo pomenuti neke znaajnije tehnoloke operacije: Livenje tehnoloka operacija koja se primenjuje za delove od metala i/ili legura radi dobijanja eljenog oblika proizvoda. Obavlja se u kalupima odgovarajuih dimenzija i vrsta: peani, metalni ( uz korienje pritiska) a primenjuje se u zavisnosti od vrste metala, legure i eljenih karakteristika krajnjeg oblika koji se eli dobiti. Kovanje tehnoloka operacija za obradu delova od metala ili/ i legura. Obavlja se slobodno ili u kalupima na odreenim mainama uz delovanje sile na presama. Prese mogu da imaju razliiti oblik: padajui elik, frikciona presa, hidraulina presa. Valjanje tehnoloka operacija oblikivanja delova u valjaonikim postrojenjima. Postoji toplo ili hladno valjanje radi dobijanja eljenih oblika ( gredica, ploe, limovi, trake). Presovanje obavlja se specijalnim presama raznih profila u metalnim kalupima. Presovanje se primenjuje pod visokim pritiskom a koristi se u livarstvu: legura ili metal se izvijaju u kalupe a zatim presuju. Vuenje oblikovanje metala i / ili legura u tanke ice, ipke, rezne profile.

29

Lepovanje zavrna obrada materijala koja se najee primenjuje posle bruenja a predstavlja fino glaanje povrine i obezbeuje tanost do 10-3 mm. Tehnoloka operacija lepovanja obavlja se na lep mainama. Na slici br.2.8.prikazani su postupci plastine deformacije obrade procesa., a na slici br.2.8 postupci deformacije obrade limova.

30

PLASTINA DEFORMACIJA 3D UZORKA

Istosmerno ekstrudiranje Direct extrusion

Vuenje cevi Tube drawing

Slika br.2.8.Tehnoloki procesi plastine deformacije uzorka

31

Plastina deformacija limova

seenje

Isecanje Blanking

Poduno seenje Stllitting

Potiskivanje Spinning

Slika br.2.9.Tehnoloki procesi deformacije limova

32

Jo je uobiajeno razlikovati podelu tehnolokih postupaka odvajanja strugotina prema alatima:Slika br.2.10. (a) definisana geometrija otrica (alati s jednom i alati s vie otrica) (b) nedefinirsanih geometrija otrica (bruenje).

Struganje Turning

Slika br 2.10. Tehnoloki procesi obrade struganjem

33

Tehnoloki procesi spajanja prikazani su na slici br.2.11.

Slika br.2.11. Tehnoloki procesi spajanja 34

2.6.1.Livenje Postupak preciznog livenja opisan je na slici br 2.12.. Operacije su postupka preciznog livanja: (a) izrada kalupa za izradu uzoraka, (b) injektiranje voska u kalup, (c) vaenje uzorka iz kalupa, (d) priprema suspenzije, (e) formiranje keramikog kalupa uranjanjem u emulziju, (f) suenje kalupa, (g) otapanje voska iz kalupa, (h) ulivanje , (i) istresanje odlivka, (j) obrada odlivka.

Slika br 2.12.Procesi livenja

35

Na slici br.21.13 je prikazano formiranje kalupa za precizno livenje i skladite izraenih kalupa.

Slika br.2.13 Kalupi za livenje. Parametri operacije ulivanja tenog materijala u peani kalup su: 1. gustoa suspenzije, 2. trajanje jednog urona stabla u suspenziju, 3. trajanje ceenja stabla izmeu dva uzastopna urona, 4. broj urona, 5. vreme suenja stabla, 6. temperatura komore za greanje stabla (isticanje voska) i 7. vreme grejanja stabla (isticanje voska). Postupak livenja pod pritiskom u vruoj komori

Slika br 2.14.Postupci tehnolokih procesa livenja pod pritiskom 36

3. Projektovanje i modeliranje kolaborativnih tehnolokih procesa

Predstavljeno kolaborativno okruenje ukljuuje veliki broj subjekata i inilaca koji svoje funkcionisanje zasnivaju na primeni Interneta i internet tehnologija. Eksperti koji su ukljueni u kolaborativni proces moraju imati pristup svim neophodnim podacima, nezavisno od njihove geografske lokacije. Zbog toga, kolaborativni sistem treba razviti tako da zadovoljava sve zahteve udaljenih eksperata i inenjera, ali istovremeno da omogui i efikasnu implementaciju i primenu u okviru matinog preduzea. Jedan od osnovnih zadataka kolaborativnog sistema je prikupljanje ekspertskog znanja radi proirivanja baze znanja za automatizovano projektovanje tehnolokih procesa izrade proizvoda. Pored toga, sistem mora da bude pouzdan i da prui adekvatnu zatitu podataka koji pripadaju matinom, odnosno proirenom preduzeu. Imajui u vidu navedene zahteve, jedna od primarnih etapa u razvoju sistema je uoavanje kljunih aktera u kolaborativnom okruenju, kao i njihovih uloga, odnosno zadataka koje obavljaju u kolaborativnom procesu. Modeliranje i vizuelizacija osnovnih subjekata i procesa u sistemu bie izvrena uz pomo UML-a, kao standardnog jezika za modeliranje. UML obuhvata informacije o statikoj strukturi i dinamikom ponaanju sistema. Sistem se modelira kao kolekcija diskretnih objekata u interakciji. Statike strukture definiu vrste objekata vane za sistem i njegovu implementaciju, kao i veze izmeu objekata. Dinamiko ponaanje definie istoriju objekata u vremenu i komunikaciju izmeu objekata radi postizanja odreenih ciljeva. Predstavljanje ponaanja sistema iz razliitih perspektiva koje su meusobno povezane omoguava bolje razumevanje sistema. UML omoguava konstruisanje ema koje modeliraju sistem opisujui: - Konceptualne elemente (procesi, funkcije sistema i sl.) i, - Konkretne elemente (programske komponente, eme podataka i sl.). Pored toga, UML se koristi na vie razliitih nivoa i u vie stadijuma razvojnog ciklusa. Osnovni dijagrami koje predvia UML, a koji e ovde biti korieni u razvoju kolaborativnog sistema su: Dijagrami sluaja upotrebe, Sekvencijalni dijagrami, Dijagram aktivnosti i

37

Kolaborativni dijagram. Sluaj upotrebe (engl. Use Case) predstavlja tehniku kojom se opisuju mogunosti planiranog sistema sa aspekta interakcije sistema i korisnika. Dijagrami sluaja upotrebe predstavljaju nain prezentacije funkcionalnih zahteva sistema i opisuju ta sistem radi, a ne na koji nain. Osnovni ciljevi ovih dijagrama se odnose na: Komunikaciju izmeu korisnika i razvojnog tima, Odluivanje i opisivanje funkcionalnih zahteva sistema, Konzistentan opis ta bi sistem trebalo da radi, Verifikaciju sistema i Testiranje sistema i provera predviene funkcionalnosti. Na slici 3..1 prikazan je dijagram sluaja upotrebe kolaborativnog sistema za projektovanje tehnolokih procesa izrade proizvoda, gde su predstavljeni glavni akteri, njihove osnovne uloge i predviene interakcije u sistemu.

Slika 3.1: Dijagram sluaja upotrebe kolaborativnog sistema U sistemu su predviene etiri vrste aktera, a to su: naruioci novih proizvoda, inenjeri, eksperti i administrator sistema. Svaki od ovih aktera ima predviene uloge u okviru kolaborativnog sistema koje su u meusobnim interakcijama i mogu biti podeljene i/ili proirene drugim sluajevima upotrebe. Detaljna analiza interakcija u vremenu meu objektima se prikazuje pomou dijagrama interakcije.

38

Slika 3.2: Sekvencijalni dijagram kolaborativnog sistema UML dijagrami interakcije pokazuju kako objekti u sistemu meusobno komuniciraju. Oni prikazuju tokove kroz sluajeve upotrebe i to korak po korak, gde se vidi koji su objekti neophodni da bi se tok sproveo, koji akter inicira tok, koje se poruke razmenjuju izmeu objekata i koji je redosled slanja 39

poruka. Jedan od dijagrama interakcije je sekvencijalni dijagram koji prikazuje razliite procese ili objekte koji postoje u isto vreme, kao i njihove meusobne vremenske interakcije i poruke koje meusobno razmenjuju. Na ovaj nain je omoguen grafiki prikaz jednostavnih korisnikih scenarija. Elementi sekvencijalnog dijagrama su objekti, linije ivota i simboli interakcija i poruka. Na slici 3.2 je prikazan sekvencijalni dijagram kolaborativnog projektovanja u skladu sa predvienim dijagramom sluaja upotrebe. Proces zapoinje porudbinom novog proizvoda od strane naruioca, nakon ega inenjer tehnolog vri analizu porudbine i kreira varijante tipskih tehnolokih reenja. Vano je napomenuti da proces kolaborativnog projektovanja moe zapoeti i bez porudbine novog proizvoda, ukoliko je razvoj novog proizvoda jedan od stratekih ciljeva matinog preduzea ili ukoliko se uoi potreba za modifikacijom postojeih tehnolokih reenja. Nakon toga, administrator selektuje predloena reenja i omoguava njihov prikaz u web kolaborativnom okruenju. Varijante tehnolokih reenja su posredstvom Interneta dostupne ekspertima koji su prijavljeni u sistem, pri emu mogu predlagati nove varijante tehnolokih procesa, meusobno diskutovati i konano izvriti ekspertsko ocenjivanje. Ekspertsko ocenjivanje se sastoji, ne samo iz vrednovanja kriterijuma za ocenu tehnolokih reenja, ve i ocene vanosti pojedinih kriterijuma. Rezultati ekspertskih aktivnosti su posredstvom web-a dostupni administratoru koji vri njihovu analizu i generie izvetaje. Inenjeri, odnosno eksperti u okviru preduzea, analiziraju ove izvetaje i donose odluku o izboru tekueg tehnolokog procesa koji e se ubudue primenjivati za sve proizvode koji pripadaju posmatranoj grupi. 3.1 Analiza ekspertske uloge u kolaborativnom sistemu Posebnu panja pri razvoju sistema je posveena ekspertima ija funkcija je kljuna u ocenjivanju i projektovanju kvalitetnih tehnolokih reenja. Na slici 3.3 je prikazan dijagram sluaja upotrebe sa ekspertom kao akterom.

40

Slika 3.3. Uloga eksperta u kolaborativnom sistemu prikazana dijagramom sluaja upotrebe Predvieno je da ekspert izvri prethodnu registraciju u sistemu, nakon ega se moe prijavljivati ili odjavljivati sa svojim korisnikim imenom i lozinkom. Pored toga, primarne aktivnosti koje ekspert moe obavljati u sistemu su pregled varijanti tipskih tehnolokih procesa, koje su dostupne za ocenjivanje, potom diskusija i ekspertsko ocenjivanje. Neke od ukljuenih aktivnosti su i predlaganje novih varijanti tehnolokih reenja, ocena vanosti kriterijuma uz pomo kojih se vri ocenjivanje i eventualno deaktiviranje sopstvenog profila. Nove varijante reenja se odnose na makro nivo projektovanja tehnolokih procesa izrade, to podrazumeva da ekspert predlae novi sadraj tehnolokog procesa za odgovarajui tip proizvoda, ukljuujui i nove operacije obrade, maine, kao i izbor vrste pripremka. Na slici 3.4 je prikazan sekvencijalni dijagram koji definie interakciju i komunikaciju eksperta sa objektima u kolaborativnom sistemu.

41

Slika 3.4. : Sekvencijalni dijagram ekspertskih interakcija u kolaborativnom sistemu Proces ekspertskih interakcija zapoinje prijavljivanjem u sistem uz pomo korisnikog interfejsa, posle ega ekspert vri izbor odgovarajue grupe, odnosno tipa proizvoda. Za izabranu grupu proizvoda su date varijante tipskih tehnolokih reenja koje se mogu dopuniti i ekspertskim predlozima. Ekspert se ukljuuje u diskusije vezane za izabranu grupu proizvoda, a nakon toga vri ocenjivanje svih predloenih varijanti. Ocenjivanje podrazumeva i ocenu vanosti kriterijuma procentualno ili uz pomo metode Fulerovog trougla. Ekspert moe dobiti pregled rezultata svog ocenjivanja, pri emu se sve njegove aktivnosti u sistemu belee u bazi podataka, odnosno repozitorijumu znanja. 3.2. Analiza administratorske uloge u kolaborativnom sistemu Uloga administratora u kolaborativnom sistemu odnosi se, pre svega, na sinhronizaciju aktivnosti kolaborativnog procesa, slika 3.5. Administrator nakon prijavljivanja u kolaborativni sistem moe vriti dodavanje novih kategorija, vrsta i grupa, odnosno tipova proizvoda, kao i varijanti tehnolokih procesa koje su predviene za ocenjivanje. 42

Nakon izvrenog ekspertskog ocenjivanja, administrator analizira ekspertske diskusije i rezultate ocenjivanja, odnosno predloge novih tipskih tehnolokih procesa. Ocenjivanje se moe pratiti pojedinano za svakog eksperta, ili zbirno analizom ocena svih eksperata na nivou posmatranog proizvoda. Metodom aritmetike sredine ili metodom medijane se moe doi do najbolje ocenjene varijante tipskog tehnolokog procesa. Na bazi izvrene analize generie se izvetaj koji e dalje sluiti u cilju donoenja odluke u matinom preduzeu za eventualne izmene postojeih tehnolokih procesa, odnosno primenu u proizvodnji onih tehnolokih reenja koja su eksperti najbolje ocenili ili predloili.

Slika 3.5. Administratorska uloga u kolaborativnom sistemu predstavljena dijagramom sluaja upotrebe Sekvencijalni dijagram prikazuje vremenski rasporeene administratorske interakcije u okviru kolaborativnog sistema, slika 8.6. Administrator se prijavljuje u sistem i vri dodavanje novih proizvoda, odnosno njihovih varijanti tehnolokih reenja predvienih za ocenjivanje. Administracija se, zatim, odnosi na analizu ekspertskih profila, diskusija i rezultata ekspertskih ocenjivanja. Predloena nova tehnoloka reenja ravnopravno ulaze u varijante tehnolokih procesa za odreeni tip proizvoda. Ekspertski profili mogu biti deaktivirani od strane administratora, tako da njihove ocene ne ulaze u konanu zbirnu analizu, odnosno ne utiu na ishod ocenjivanja tehnolokih reenja. Nakon analize generisanog izvetaja, administratoru je omogueno da promeni tekuu varijantu tipskog tehnolokog procesa u bazi podataka, odnosno repozitorijumu znanja. Od tog trenutka e se za sve nove proizvode za koje se

43

klasifikacijom utvrdi da pripadaju ovom tipu, u CAPP sistemu generisati onaj tehnoloki proces koji su eksperti najbolje ocenili.

Slika 3.6: Sekvencijalni dijagram administratorskih interakcija u kolaborativnom sistemu 3.3 Dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema Dijagrama aktivnosti predstavlja model dinamikog ponaanja sistema. Ovde se opisuje dinamika skupa objekata i tok odgovarajuih operacija. Takoe, uz pomo dijagrama aktivnosti se opisuju logike procedure, poslovni procesi i poslovni tokovi u sistemu. Na slici 3.7 je prikazan dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema koji se sastoji iz odgovarajuih aktivnosti i vorova u kojima se vri odluivanje, grananje ili spajanje. Na dijagramu je izvrena i podela odgovornosti za svaku aktivnost na tri glavna izvrioca: inenjera, administratora i eksperta, odnosno tri particije ili staze. Aktivnosti su rasporeene po stazama, ali se vri tranzicija iz jedne staze u drugu. Iz dijagrama se moe videti da je inenjer zaduen za analizu ulaznih podataka, klasifikaciju proizvoda, primenu CAPP sistema, kao i projektovanje novih varijanti tipskih tehnolokih procesa. Pored toga, inenjer utvruje kriterijume prema kojima eksperti treba da ocene tehnoloke procesa i donosi konanu

44

odluku o eventualnoj promeni tekueg tipskog tehnolokog procesa nakon ekspertskog ocenjivanja. Sa druge strane, administrator posreduje izmeu inenjera i eksperta analizirajui njihove aktivnosti i obavlja potrebne izmene u kolaborativnom sistemu. Ekspert vri eventualno predlaganje novih varijanti tehnolokih reenja, uestvuje u diskusiji, koriguje vanosti kriterijuma za ocenu i, konano, ocenjuje predloene varijante tipskih tehnolokih procesa. Na osnovu predstavljenih sekvencijalnih dijagrama i dijagrama aktivnosti moe se definisati i odgovarajui kolaborativni dijagram sistema.

45

Slika 3.7. Dijagram aktivnosti kolaborativnog sistema

46

3.4 Kolaborativni dijagram Kolaborativni dijagram se fokusira na interakcije izmeu objekata u sistemu i definie njihovu meusobne relacije. Cilj je da se prikae kolaborativna struktura i organizacija objekata, odnosno da se prikau poruke koje se razmenjuju meu objektima u sistemu. Na slici 3.8 je prikazan kolaborativni dijagram sa osnovnim objektima u predvienom sistemu.

Slika 3.8: Kolaborativni dijagram sistema Praenjem redosleda i smera poruka koje se razmenjuju u sistemu moe se utvrditi tok kolaborativnog procesa. Kolaboracija zapoinje porudbinom novog proizvoda od strane eksternog naruioca proizvoda, preko kreiranja varijanti tehnolokih reenja i njihove ekspertize do konane analize ocenjenih tehnolokih reenja i izmene tekue varijante tipskog tehnolokog procesa

3.5

Kriterijumi za ocenu tehnolokih procesa

3.5.1. Optimizacija tehnolokih procesa Tehnoloki procesi izrade proizvoda karakteriu se varijantnou reenja u svim svojim fazama, odnosno operacijama. Ovakve karakteristike su uslovljene ulaznim podacima, tehnoekonomskim uslovima i subjektivnim opredeljenjem projektanta tehnolokog procesa [131],[130],[161]. Svaka varijante tehnolokog procesa ini logian tehnoloki skup odgovarajuih operacija izrade ija reenja zavise od reenja prethodnih i narednih operacija.

47

Viestruka varijantnost reenja tehnolokih procesa izrade proizvoda ili grupe proizvoda za zadate uslove zasnovana je na mogunostima razliitih reenja u pogledu: Vrste pripremka, Vrste obradnih procesa, Redosleda operacija, Struktura operacija, Obradnih i tehnolokih sistema, Alata, pribora, merila, reima obrade, itd. Kod projektovanja tehnolokih procesa mora se izvriti detaljna analiza meusobnog uticaja izabranih elemenata tehnologije, kao i uticaja na ukupni kvalitet tehnolokog procesa, traenjem onih reenja koja obezbeuju potreban nivo saglasnosti izmeu elemenata tehnikog i ekonomskog kvaliteta. 3.5.2 Ekspertska ocena varijanti tehnolokih reenja Uopteno, izbor najpovoljnijih varijanti tehnolokih reenja se moe izvriti na osnovu vrednosnih ocena razliitim metodama. Korektno odreivanje vrednosnih ocena bazirano je na ocenama eksperata pri emu su prethodno utvreni kriterijumi koji su od najveeg znaaja za tehnoekonomski nivo vrednosti jednog tehnolokog procesa. Za ekspertsku ocenu tehnolokih procesa u kolaborativnom sistemu su predvieni sledei kriterijumi [3]: VREME tehnolokog ciklusa, KVALITET tehnolokog procesa, FLEKSIBILNOST tehnolokog procesa, Iskorienje MATERIJALA, Pogonski TROKOVI. Ocenjivanje ovih kriterijuma je zasnovano na linom ubeenju eksperata, ocenama od 1 do 5, uz orijentacione preporuke koje su date u tabeli 3.1 [3]:

48

Tabela3.1: Vrednovanje kriterijuma za ocenu tehnolokih procesa - preporuke

Predvieni kriterijumi za ocenjivanje varijanti tehnolokih reenja se mogu menjati u zavisnosti od stratekih interesa matinog preduzea koji se usklauju sa zahtevima trita. Pored toga, vanost ovih kriterijuma procenjuju sami eksperti pri ocenjivanju tehnolokih procesa, to takoe znaajno utie na izbor najpovoljnije varijante tehnolokog procesa izrade. 3.5.3 Ekspertska ocena vanosti kriterijuma Rangiranje vanosti kriterijuma za ocenu tehnolokih procesa se u kolaborativnom sistemu moe izvriti na dva naina: Metodom Fulerovog trougla, Eksplicitnim vrednovanjem kriterijuma. Metoda Fulerovog trougla predstavlja metodu parcijalno-parnog uporeivanja, pri emu se vri postepeno meusobno uporeivanje dva kriterijuma [42],[130]. Prilikom svakog uporeivanja ekspert daje svoje miljenje o tome koji kriterijum je vaniji, uz mogunost da se kriterijumima dodeli i jednaka vanost. Ukupan broj parova koji se uporeuju je n(n-1)/2 pri emu n predstavlja broj kriterijuma za ocenu tehnolokih procesa. S obzirom da je u kolaborativnom sistemu predvieno pet kriterijuma za ocenu, ukupan broj parova u Fulerovom trouglu je odreen izrazom:

49

Vrednost svakog od kriterijuma se utvruje sa dijagrama nakon ega se vri rangiranje i odreivanje procentualnog udela vrednosti svih kriterijuma, slika 3.9

Slika 3.9: Rangiranja vanosti kriterijuma metodom Fulerovog trougla Prilikom eksplicitnog vrednovanje kriterijuma ekspert direktno definie teinski uticaj svakog od kriterijuma, pri emu se procentualno poveanje uticaja jednog kriterijuma odraava na procentualno smanjenje uticaja drugog ili vie ostalih kriterijuma, slika 3.10.

50

Slika 3.10: Eksplicitna ocena vanosti kriterijuma Proizvod ocene vanosti kriterijuma i odgovarajuih ekspertskih ocena koje se odnose na same kriterijume dobija se stvarna ocena varijante tehnolokog procesa, slika 3.11.

Slika 3.11: Primer ocene jedne varijante tehnolokog procesa sa uticajem ocene vanosti kriterijuma S obzirom da svaki ekspert predlae svoje ocene vrednosti kriterijuma, nakon zavrenog ocenjivanja neophodno je odrediti srednju ocenu vanosti kriterijuma. U kolaborativnom sistemu je omogueno izraunavanje srednje ocene vanosti kriterijuma na dva naina: 1. Metodom aritmetike sredine, 51

2. Metodom medijane. Mnoenjem svih ekspertskih ocena sa odgovarajuim srednjim vrednostima vanosti kriterijuma omogueno je odreivanje najpovoljnije predloene varijante tehnolokog procesa. Predloena varijanta koju su eksperti najbolje ocenili, bie ubudue koriena u CAPP sistemu u makro fazi definisanja tehnolokog procesa izrade odgovarajue grupe proizvoda. 3.6 Razvoj baze podataka u kolaborativnom sistemu 3.6.1 Dijagram toka podataka Dijagram toka podataka predstavlja grafiki prikaz toka podataka unutar i izvan kolaborativnog sistema. Na ovaj nain se prikazuju putanje kojima se vri protok grupe podataka, ali i elementi izmeu kojih se odvija protok [94]. Elemente grafikog prikaza toka podataka sainjavaju procesi, skladita podataka i objekti. Proces predstavlja niz operacija obrade podataka uz pomo kojih se podaci transformiu. Skladite podataka se povezuje sa procesima preko tokova podataka, dok objekti predstavljaju izvore i ponore tokova podataka, slika 3.12. Veina sistema, zbog svoje sloenosti, zahteva hijerarhijski opis, odnosno podelu na podsisteme ili nivoe. U tom sluaju dijagrami toka podataka se dekomponuju tako da se funkcija na jednom nivou predstavlja dijagramom toka na sledeem nivou. Razvoj podrazumeva realizaciju tri meusobno povezane faze: Konceptualno projektovanje baze podataka, Logiko projektovanje baze podataka, Fiziko projektovanje baze podataka. U nastavku e biti prikazane eme dobijene konceptualnim i logikim projektovanjem, dok se fiziko projektovanje odnosi na neposredno formiranje fizike strukture podataka u fazi primene kolaborativnog sistema.

52

Slika 3.12: Osnovni dijagram toka podataka u kolaborativnom sistemu

3.6.2 Konceptualna ema baze podataka Konceptualno projektovanje baze podataka ukljuuje: Opis problematike na semantikom nivou, Definisanje entiteta i njihovih meusobnih relacija, Generisanje konceptualne eme (ER modela). Konceptualno projektovanje je izvreno sa dva razliita aspekta, imajui u vidu da kolaborativno okruenje integrie razliite module i sisteme. Jedan aspekt se odnosi na integrisanu bazu podataka CAPP sistema, na koju se nadovezuje integrisana baza znanja. Konceptualna ema baze podataka u okviru CAPP sistema je prikazana na slici 3.13 i njen razvoj je detaljno opisan u [90].

53

Slika 3.13: Konceptualna ema integrisane baze podataka u okviru CAPP sistema Sledei aspekt se odnosi na konceptualno projektovanje repozitorijuma podataka, odnosno repozitorijuma znanja unutar kolaborativnog sistema koji se koristi pri realizaciji kolaborativnog procesa i ekspertskog ocenjivanja. Konceptualna ema repozitorijuma podataka koja ukljuuje entitete, atribute i relacije je prikazana na slici 3.14. Predstavljena ema repozitorijuma podataka definie samo one entitete koji se odnose na projektovanje tehnolokih procesa. Ipak, treba napomenuti da repozitorijum podataka u okviru proirenog preduzea ukljuuje mnogo vei obim podataka iz svih segmenata ivotnog ciklusa proizvoda, kao i skladita podataka koja su od stratekog znaaja za poslovanje preduzea [94].

54

Slika 3.14: Konceptualna ema repozitorijuma podataka kolaborativnog sistema Iako se radi o izdvojenim celinama, ove dve eme su meusobno povezane entitetima koji opisuju tipske tehnoloke procese. To znai da e tipski tehnoloki proces u kolaborativnom sistemu koji je najbolje ocenjen ujedno postati model za automatizovano generisanje tehnolokih procesa na makro nivou primenom CAPP sistema. 3.6.3 Relacioni model repozitorijuma podataka Logiko projektovanje baze podataka ukljuuje detaljan opis podataka i generisanje relacionog modela. Budui da je relacioni model integrisane baze podataka opisan u [90], u nastavku je definisan samo relacioni model repozitorijuma podataka kolaborativnog sistema, slika 3.15. Osnovni entitet predstavlja korisnik kolaborativnog sistema, odnosno administrator i ekspert. Ekspertsko znanje se prikuplja u vidu ekspertskih ocena 55

tehnolokih reenja, vrednovanju kriterijuma za ocenjivanje, kao i predloenih novih tipskih operacija obrade, maina na kojima se izvode te operacija, a takoe i novih varijanti tehnolokih procesa izrade proizvoda. Poseban segment relacionog modela se odnosi na ekspertske diskusije i praenje aktuelnih komentara.

Slika 3.15: Relacioni model repozitorijuma podataka kolaborativnog sistema

56

3.7 Arhitektura web baziranog kolaborativnog sistema Web bazirana integracija podrazumeva da podaci u okviru kolaborativnog sistema budu dostupni korisnicima posredstvom Interneta, odnosno web itaa. Na slici 3.16 je prikazana troslojna arhitektura kolaborativnog sistema za projektovanju tehnolokih procesa izrade proizvoda.

Slika 3.16: Troslojna arhitektura web baziranog kolaborativnog sistema [89] Arhitektura, pored klijenata, odnosno eksperata, iji broj nije ogranien, ukljuuje i kolaborativni server kao i server baze podataka. Kolaborativni sistem obezbeuje ekspertsku analizu, diskusiju i ocenu u cilju pronalaenja najkvalitetnijeg reenja tipskog tehnolokog procesa za zadate proizvodne uslove. Eksperti nisu uslovljeni posedovanjem bilo kog komercijalnog sistema za projektovanje i interakciju sa kolaborativnim okruenjem jer se kolaborativni proces odvija samo uz pomo web itaa. 3.7.1 Kolaborativni server

Kolaborativni server ima funkciju da korisnicima, odnosno pre svega ekspertima, omogui uvid u odgovarajua tehnoloka reenja, a takoe i da omogui obradu i skladitenje ekspertskog znanja. Kolaborativni server prihvata korisnike zahteve inicirane web itaima i prosleuje ih serveru baze podataka. Ovi zahtevi se mogu odnositi na prikaz ili upisivanje odgovarajuih podataka organizovanih u repozitorijumu. Pored toga to kolaborativni server ima funkciju web servera, on ukljuuje i CAPP server kao izdvojenu celinu, pri emu CAPP server moe predstavljati poseban sloj, odnosno dislocirani raunarski sistem. 57

Primena CAPP servera se odnosi na automatizovano generisanje tehnolokih procesa izrade proizvoda na osnovu ulaznih podataka. Funkcije CAPP servera su bazirane na procedurama u okviru integrisane baze znanja, pri emu se podaci o makro projektovanju tehnolokih procesa preuzimaju iz repozitorijuma podataka. Na taj nain je omogueno da ekspertske ocene neposredno utiu na tehnoloka reenja generisana u CAPP serveru. CAPP server, u konkretnom sluaju, predstavlja specijalizovani CAPP sistem koji se koristi u matinom preduzeu za generisanje tehnolokih procesa izrade proizvoda. U realizaciji predstavljenog kolaborativnog sistema je korien CAPP sistem za delove klipno-cilindarskog sklopa motora SUS u ta spadaju cilindarske kouljice, rebrasti cilindri i klipovi [90]. Prethodno su u sistemu definisani odgovarajui tipovi proizvoda ime je obuhvaen kompletan proizvodni program jednog matinog preduzea, to se moe videti na primeru cilindarskih kouljica, slika 3.17. Makro projektovanje tehnolokog procesa izrade novog proizvoda u ovom CAPP sistemu se realizuje varijantnom metodom koja se bazira na principima tipske tehnologije. Detaljno preciziranje operacija tehnolokog procesa, odnosno mikro projektovanje se izvodi primenom procedura iz integrisane baze znanja koje su namenjene za izbor dodataka za obradu, pribora alata, merila i reima obrade. Primer algoritamskog toka procedure za izbor reznih alata u CAPP sistemu je prikazana na slici 3.18

Slika 3.17: Tipizacija proizvoda na osnovu geometrijskih i tehnolokih parametara [90] 58

Tehnoloki podaci dobijeni iz CAPP sistema mogu se koristiti za automatizovano generisanje upravljakih programa u CAM sistemu za one operacije obrade koje se izvode na CNC obradnim sistemima [90].

59

Slika 3.18: Segment algoritamskog toka procedure za izbor reznih alata u CAPP sistemu [90]

60

3.7.2 Server baze podataka Server baze podataka je namenjen organizaciji i upravljenu svim relevantnim informacijama koje su definisane u sistemu. Arhitektura aplikativnog reenja baze podataka se zasniva na prethodno definisanom konceptualnom i relacionom modelu. Baza podataka moe da ima i distribuirani karakter, pri emu podaci mogu biti locirani na vie odvojenih raunarskih sistema u okviru proirenog preduzea. Razvijeni kolaborativni sistem se bazira na ORACLE serveru podataka koji omoguava pristup velikog broja korisnika, kao i dinamiku, pouzdanost i sigurnost podataka, to je neophodno u distribuiranim proizvodnim sistemima. Serverska baza podataka je projektovana uz pomo Oracle Designer, Oracle Data Modeler i Oracle SQL Developer alata. 3.7.3 Vizuelizacija geometrijskih i tehnolokih podataka na Web-u Adekvatna ekspertska ocena podrazumeva pristup svim relevantnim podacima koji su potrebni da bi eksperti stekli uvid u geometrijske i tehnoloke aspekte predloenih reenja. Zbog toga je neophodno da se, pored ostalog, posredstvom web-a distribuira dokumentacija koja se odnosi na: Konstrukciju proizvoda, Konstrukciju pripremka, Varijante tehnolokih procesa. Konstrukcije proizvoda i odgovarajueg pripremka eksperti mogu pregledati u formi 2D crtea i 3D modela, dok se karte tipskih operacija za varijante predloenih tehnolokih reenja distribuiraju u obliku 2D dokumentacije. 2D crtei tipiziranih proizvoda i pripremaka su dostupni u PDF formatu, pri emu PDF dokument ukljuuje i DWG format zapisa generisan u AutoCAD-u. Predvieno je da se 3D modeli mogu pregledati u web itau na da dva naina, slika 3.19: 1. Posredstvom X3D formata, 2. Posredstvom SolidWorks eDrawings viewer-a.

61

Slika 3.19: Pregled 3D modela i 2D dokumentacije pomou web itaa X3D format je baziran na XML jeziku i za njegov prikaz se u web itau koristi jedan od odgovarajuih player-a koji najee nemaju komercijalni karakter. Primer X3D koda koji opisuje model jednog proizvoda je dat na slici 3.20.

Slika 3.20: Deo strukture X3D datoteke koja definie jedan 3D model proizvoda

62

eDrawings dodatak se automatizovano implementira u web ita pri emu ova komponenta omoguava pregled 3D modela generisanih iz brojnih CAD sistema, kao i prikaz AutoCAD crtea. Pored pogleda iz razliitih perspektiva, na 3D modelima je omogueno i markiranje, definisanja preseka i merenje dimenzija. Treba napomenuti da ekspert nema potrebu za instalacijom bilo kog sloenog komercijalnog sistema da bi mu bilo omoguen uvid u geometrijske i tehnoloke podatke. Za potpuni uvid u dokumentaciju je neophodan samo web ita sa odgovarajuim dograenim besplatnim komponentama.

3.8

Razvoj arhitekture kolaborativnog sistema

3.8.1 ORACLE APEX sistem U realizaciji predstavljene arhitekture kolaborativnog sistema najveim delom je korien ORACLE APEX sistem. To je HTML DB platforma za razvoj web baziranih aplikacija koja su utemeljene na Oracle serveru baze podataka i koja svoj rad zasniva na RAD (engl. Rapid Application Development) principima. Za korienje APEX okruenja u kreiranju data-centrinih web aplikacija potreban je samo web ita, a to je, takoe, i jedini alat koji je potreban i krajnjem korisniku aplikacije. To znai da krajnji korisnici mogu raditi na heterogenim operativnim sistemima i da mogu da koriste bilo koji od poznatih web itaa za pristup aplikaciji, odnosno Oracle bazi podataka posredstvom Oracle APEX sistema. ORACLE APEX okruenje omoguava [32]: Razvoj profesionalnih web aplikacija koje su brze i sigurne, Pokretanje i rad u okviru Oracle baze podataka, pri emu su APEX resursi i meta podaci smeteni u tabele Oracle baze, Besplatan razvoj web aplikacija jer licenca nije potrebna, Jednostavnost u distribuciji aplikacija nezavisno od okruenja i platformi, Fleksibilnost u prilagoavanju izgleda i funkcionalnosti aplikacije, Skalabilnost i mogunost pristupa velikog broja korisnika, itd. Poto Oracle APEX egzistira na Oracle bazi podataka, svi meta podaci, kao i PL/SQL kod i JavaScript API su smeteni u samu bazu. Zahtev upuen iz web itaa (URL) se transformie u odgovarajui PL/SQL poziv prema PL/SQL Getaway-u (engl. Embeded PL/SQL Getaway), slika 3.21, ili prema Oracle HTTP serveru (Apache), slika 3.22, ili u zavisnosti od tipa APEX instalacije u okviru Oracle baze podataka.

63

Slika 3.21: Dvoslojna ORACLE APEX arhitektura

Slika 3.22: Troslojna ORACLE APEX arhitektura sa Apache web serverom

Poto zahtev bude obraen, rezultati se vraaju u web ita u HTML obliku. Ovaj ciklus se izvrava svaki put kada korisnik upuuje zahtev, a stanje aplikacionih sesija se smeta u Oracle bazu podataka. Za tampu odgovarajue dokumentacije na web-u u koristi se ORACLE BI Publisher, to omoguava kreiranje izvetaja uz posredovanje web itaa, odnosno Interneta, slika 3.23.

64

Slika 3.23: Generisanje izvetaja u ORACLE APEX sistemu ORACLE APEX aplikacija kolaborativnog sistema je razvijena na Oracle instanci baze podataka. Za razvoj aplikacije je korieno web bazirano grafiko okruenje kome se pristupa pomou web itaa. Okruenje zahteva administraciju radnog prostora (engl. Workspaces), a omoguen je i simultani timski razvoj aplikacije, pri emu su lanovi virtuelnog tima povezani posredstvom Web-a zajedno sa krajnjim korisnikom, slika 3.24.

Slika 3.24: Web bazirano ORACLE APEX razvojno okruenje

65

U razvoju kolaborativnog sistema korieni su elementi SQL jezika, kao i PL/SQL proceduralnog jezika zastupljenog u Oracle aplikacijama [137],[28]. Na slici 3.25 je prikazan primer SQL upita uz pomo koga se dobijaju podaci vezani za sumarne ocene varijanti tehnolokih procesa na bazi izvrene ekspertize, pri emu nisu uraunate ocene vanosti kriterijuma.

Slika 3.25: Web dijagram ekspertskih ocena varijanti tehnolokih procesa generisan pomou SQL upita

66

PL/SQL proceduralni jezik je korien u razvoju funkcija, procedura i trigera unutar Oracle servera baze podataka, kao i u razvoju web aplikacije u okviru kolaborativnog servera. Na slici 3.26 je prikazana jedna od PL/SQL procedura uz pomo koje se metodom medijane izraunava srednja vrednost ocena vanosti kriterijuma predloenih od strane eksperata koji su uestvovali u ocenjivanju. Srednja vrednost se koristi za izraunavanje stvarne ocene varijanti tehnolokih procesa, odnosno za dobijanje najbolje varijante tehnolokog procesa koja se kasnije implementira u CAPP sistem.

Slika 3.26: PL/SQL procedura za izraunavanje srednje vrednosti ekspertskih ocena vrednosnih kriterijuma metodom medijane U razvoju APEX web aplikacija se, takoe, primenjuju i JavaScript, DHTML, XML, AJAX tehnologija i druge programerske tehnike koje su delimino koriene i u razvoju predstavljenog kolaborativnog sistema.Razvijena serverska aplikacije se sastoji iz stranica i za svaku od ovih stranica se definie nain prikaza i obrade. Kontrole koje se koriste na vie razliitih stranica predstavljaju deljene komponente. Zajednike komponente ukljuuju proveru

67

identiteta, elemente vezane za sigurnost podataka, ablone korisnikog interfejsa, kao i setove kartica koje se koriste na srodnim stranicama. Na slici 3.27 je prikazana struktura razvijenog aplikativnog reenja gde se moe videti pregled stranica koje sainjavaju aplikaciju, njihova primarna namena i meusobne veze. Stranice su podeljene na matine stranice, stranice za logovanje i procesiranje, standardne i interaktivne izvetaje, statike i dinamike HTML stranice, histograme, dinamike i navigacione forme, kao i forme za manipulaciju sa podacima (DML Forme).

68

Slika 3.27: ematski prikaz web aplikativnog reenja u ORACLE APEX razvojnom okruenju

69

4. VERIFIKACIJA KOLABORATIVNOG SISTEMA ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOKIH PROCESA

Verifikacija razvijenog kolaborativnog sistema je izvrena na primeru proizvoda iz proizvodnog programa matinog preduzea, orijentisanog na izradu delova i sklopova motora SUS. Prethodno je reeno da je specijalizovani CAPP sistem, koji se primenjuje u kolaborativnom okruenju, fokusiran na tipizirane proizvode koji pripadaju klipno-cilindarskom sklopu. Automatizacija projektovanja tehnolokih procesa u okviru razvijenog CAPP sistema se odnosi na tri grupe proizvoda: Cilindarske kouljice, Rebraste cilindre i Klipove. Kao to je ranije istaknuto, razvijeni kolaborativni sistem se moe primeniti za bilo koji proizvodni program, pa samim tim je za verifikaciju njegove primene izabran deo proizvodnog programa matinog preduzea koji se odnosi na cilindarske kouljice. Struktura proizvodnog programa vezanog za delove klipno-cilindarskog sklopa za koji je razvijen specijalizovani CAPP sistemom [90] je klasifikovana u odgovarajue kategorije, odnosno grupe i tipove proizvoda. Upravo ova klasifikacija je prisutna i u web okruenju, gde je ekspertima omoguena analiza i ocena tipskih tehnolokih reenja. U pripremnoj fazi razvoja predstavljenog CAPP sistema definisani su standardni, odnosno tipski tehnoloki procesi izrade predvieni za odgovarajue tipove proizvoda. Takoe, definisana su i pravila za preciziranje standardnih operacije izrade proizvoda koji pripadaju klipno-cilindarskom sklopu motora SUS. Ugraena tipska tehnoloka reenja su formirana na osnovu predloga inenjera iz matinog preduzea, kao i na bazi prethodnih iskustava dobijenih iz proizvodnog pogona. Na taj nain se na izlazu iz CAPP sistema generie precizirana tehnoloka dokumentacija za nove proizvode poruene od strane eksternog preduzea. Kvalitet tipskih tehnolokih reenja ocenjuju i dislocirani inenjeri i eksperti ukljueni u kolaborativni proces. Obzirom da matino preduzee u svojoj proirenoj organizacionoj strukturi ukljuuje i eksperte irom sveta, u verifikaciji je, pored ostalog, prikazano i web bazirano ekspertsko ocenjivanje varijanti tehnolokih procesa jednog od delova iz klipno-cilindarskog sklopa.

70

Kolaborativno projektovanje tehnolokog procesa inicirano je porudbinom novog proizvoda od strane eksternog naruioca ili stratekom odlukom matinog preduzea diktiranoj potrebama trita. U oba sluaja su neophodni precizni ulazni podaci na osnovu kojih se dolazi do adekvatnih tehnolokih reenja. Jedna od varijanti tehnolokih reenja koja je, po miljenju eksperata, najbolja, bie ubudue implementirana u CAPP sistem i dalje koriena u proizvodnji posmatranog proizvoda. 4.1 Definisanje ulaznih podataka

Ulazni podaci neophodni za projektovanje tehnolokog procesa se, pre svega, odnose na detaljan crte konstrukciju proizvoda, kao i predvieni obim proizvodnje. Na slici 4.1 je prikazan crte cilindarske kouljice PERKINS 98,48 koja e se proizvoditi u serijskoj proizvodnji.

Slika 4.1: Crte suve cilindarske kouljice PERKINS 98,48

71

Radi se o suvoj cilindarskoj kouljici sa vencem koja se izrauje od legure aluminijuma, pri emu se zavrna obrada otvora vri u sklopu kod naruioca. Poto se, dakle, radi o suvoj cilindarskoj kouljici, evidentno je da ne postoje ljebovi na platu kouljice jer rashladni fluid ne opstrujava kouljicu u toku eksploatacije. Unutranji otvor je potrebno izraditi na predmeru za honovanje. Predvieni obim proizvodnje je 11000 kom/god.

4.2

Preliminarno generisanje tehnolokog procesa primenom CAPP sistema

4.2.1 Klasifikacija cilindarske kouljice Na osnovu ulaznih geometrijskih podataka, uz pomo grafikog korisnikog interfejsa, izvrena je interaktivna klasifikacija posmatrane kouljice, slika 4.2, pri emu je odreena: Vrsta: Suve cilindarske kouljice, Klasa: Suve kouljice sa otvorom na predmeru (SP), Podklasa: Sa vencem i otvorom na predmeru (SV).

Slika 4.2: Interaktivna klasifikacija cilindarske kouljice na bazi geometrijskih parametara i njena vizuelna identifikacija

72

Vizuelni prikaz karakteristinog predstavnika podklase kouljica pokazuje da konstrukcija kouljice odgovara izabranoj podklasi. Interaktivna klasifikacija kouljice na bazi tehnolokih parametara prikazana je na slici 4.3

Slika 4.3: Interaktivna klasifikacija cilindarske kouljice na bazi tehnolokih parametara Treba napomenuti da je za ovu podklasu kouljica u CAPP sistemu predviena iskljuivo serijska proizvodnja, tako da se tehnoloka klasifikacija odnosi samo na definisanje specifinih tehnolokih uslova koji imaju direktan uticaj na sadraj tehnolokog procesa. Prikazanom interaktivnom klasifikacijom odreena je pripadnost cilindarske kouljice grupi proizvoda sa oznakom SVD, odnosno tipu proizvoda sa oznakom SVDI. 4.2.2 Preciziranje podataka o cilindarskoj kouljici Definisanje optih podataka o cilindarskoj kouljici, kao i unos dimenzija kouljice u integrisanu bazu podataka, vri se uz pomo korisnikog interfejsa namenjenog definisanju novog proizvoda u okviru CAPP sistema, slika 4.4.

73

Slika 4.4: Definisanje dimenzija i optih podataka o proizvodu

Slika 4.5: Tipski crte cilindarske kouljice sa odgovarajuim tipskim dimenzijama

74

4.2.3 Izbor pripremka Izbor pripremka mora biti usaglaen sa tipom proizvoda i odgovarajuim preciziranim dimenzijama proizvoda, to je obezbeeno primenom odgovarajue baze znanja. Svi pripremci za cilindarske kouljice u posmatranom proizvodnom okruenju se dobijaju centrifugalnim livenjem i svrstani su u 11 tipiziranih grupnih pripremaka, slika 4.6, a tipu kouljice SVDI u CAPP sistemu odgovara pripremak tipa IV.

Slika 4.6: Pregled tipiziranih grupnih pripremaka za izradu cilindarskih kouljica [132] Jedna od osnovnih karakteristika ovog tipa pripemka je da se od jednog pripremka izrauje jedna cilindarska kouljica tipa SVDI. 4.2.4 Generisanje tehnolokog procesa na makro nivou Automatizovano generisanje tehnolokog procesa na makro nivou odnosi se na definisanje sadraja tehnolokog procesa, odnosno odreivanje vrsta i redosleda tipskih operacija sa izabranim obradnim sistemima i pripremno-zavrnim vremenima, slika4.7.

Slika 4.7: Generisani sadraj standardnog tehnolokog procesa izrade posmatrane cilindarske kouljice 75

Predloeno reenje je odreeno na osnovu integrisane baze znanja razvijene u okviru razvijenog CAPP sistema [90]. Ovo znanje je ugraeno u pripremnoj etapi razvoja sistema i zasniva se na prethodnim iskustvima iz realnih proizvodnih uslova. Ipak, treba imati u vidu da je kvalitet generisanog standardnog tehnolokog procesa od izuzetne vanosti, jer se ne odnosi samo na posmatranu kouljicu ve i na sve ostale cilindarske kouljice koje pripadaju pomenutom tipu. Zbog toga se javlja potreba za detaljnom analizom predloenog reenja, razvoj novih varijanti tehnolokih reenja i njihovo ekspertsko ocenjivanje. Kada se utvrdi najbolje tehnoloko reenje, ono e postati sastavni deo integrisane baze znanja, a potom e biti izvreno generisanje detaljnog tehnolokog procesa. 4.3 Definisanje novih varijanti tehnolokih reenja Inenjeri i eksperti iz matinog preduzea su formirali predloge izmena postojeeg standardnog tehnolokog procesa u cilju smanjenja vremena izrade i poveanja efikasnosti proizvodnje cilindarskih kouljica tipa SVDI. Izmene se odnose na sledee elemente u okviru tehnolokog procesa koji je generisan unutar CAPP sistema: 1. Umesto tipa pripremka IV, koristie se pripremak tipa VI od koga se izrauju dve cilindarske kouljice, 2. U operaciji M40, u kojoj se vri izrada otvora na predmeru, koristie se strug 16K20 umesto dvovretene builice, 3. U operaciji M50, umesto konvencionalnog struga, koristie se strug sa CNC upravljanjem sa oznakom SP 16CNC. Kombinacijom predloenih izmena je formirano 5 novih varijanti tipskih tehnolokih procesa koje e, zajedno sa tekuom varijantom generisanom pomou CAPP sistema, biti predmet dalje ekspertske analize i ocenjivanja, slika 4.8.

76

Slika 4.8: Predloene izmene standardnog tehnolokog procesa za tip kouljica SVDI Kriterijumi koji e biti korieni pri ocenjivanju se odnose na vreme, kvalitet, fleksibilnost, iskorienje materijala i trokove. Predloene varijante tehnolokih procesa su unete u integrisanu bazu podataka i posredstvom kolaborativnog sistema i Interneta postaju dostupne dislociranim ekspertima. 4.4 Formiranje ekspertskog tima za ocenu varijanti tehnolokih procesa Virtuelni tim za ocenu predloenih varijanti tehnolokih procesa se sastoji od eksperata koji pripadaju organizacionoj strukturi matinog preduzea, pri emu se njihove pozicije mogu nalaziti na razliitim geografskim lokacijama. Ukljuivanje u kolaborativni proces zapoinje registracijom eksperta u online kolaborativnom sistemu, definisanjem osnovnih linih podataka, slika 9.9. Iskljuivo registrovani eksperti mogu uestvovati u kolaborativnom procesu, dok je anonimnim korisnicima omoguen jedino pregled ekspertskih diskusija.

77

Slika4.9: Registracija novog eksperta u online kolaborativnom sistemu Za ocenu predstavljene cilindarske kouljice formiran je virtuelni tim od 12 eksperata. Svaki od registrovanih eksperata ima odgovarajui grafiku figuru (avatar) koja ga predstavlja, slika 4.10.

Slika 4.10: Virtuelni ekspertski tim Kolaborativni proces se obavlja asinhrono ili sinhrono, pri emu su eksperti koji su trenutno aktivni oznaeni zelenom bojom, dok su odjavljeni eksperti prikazani crvenom bojom. Takoe, razlikuju se figure eksperata koji su predloili nove varijante tehnolokih procesa u odnosu na one koji su samo uestvovali u ocenjivanju tehnolokih reenja.

78

4.5 Pregled geometrijskih i tehnolokih podataka u kolaborativnom sistemu Posle prijavljivanja u kolaborativni sistem eksperti imaju uvid u kategorije proizvoda za ije tehnoloke procese je predviena ekspertska analiza, diskusija i ocenjivanje. Izborom kategorije proizvoda koja se odnosi na suve cilindarske kouljice sa vencem i otvorom na predmeru tipa SVDI, slika 4.11, omoguen je prikaz svih relevantnih podataka o ovom tipu proizvoda, predvienom pripremku, kao i predloenim varijantama tehnolokih procesa.

Slika 4.11: Pregled kategorija proizvoda u online kolaborativnom sistemu 4.5.1 Prikaz i analiza geometrijskih podataka o proizvodu i pripremku Ekspertima je prvo omoguena analiza geometrijskih podataka o izabranom tipu proizvoda, odnosno odgovarajuem tipu pripremka. Konstrukcije proizvoda i pripremka se u web okruenju prikazuju u obliku 3D konstrukcionih modela i 2D dokumentacije. Vizuelizacija 3D konstrukcionih modela se vri u okviru web itaa uz pomo eDrawings modula ili u X3D obliku, dok se 2D crtei prikazuju u PDF formatu, slike 4.12 i 4.13.

79

Slika 4.12: Vizuelizacija geometrijskih podataka o cilindarskoj kouljici tipa SVDI

Slika 4.13: Vizuelizacija geometrijskih podataka o predvienom pripremku tipa IV

80

4.5.2. Prikaz i analiza varijanti tehnolokih reenja Posredstvom kolaborativnog sistema eksperti imaju uvid u tekui tehnoloki proces izrade posmatranog tipa cilindarskih kouljica, slika 4.14. Takoe, ekspertima je omoguena analiza standardnih operacija izrade u okviru posmatranog tehnolokog procesa, slika 4.15. U ovom sluaju, tekui tehnoloki proces je generisan primenom CAPP sistema, ali takoe, ovo moe da bude reenje koje je predloeno od strane eksperata i inenjera u okviru preduzea ili tehnoloko reenje koje se ve koristi u realnim proizvodnim uslovima za izradu odgovarajue grupe proizvoda. Poto su predloene i izmene tekueg tehnolokog procesa, eksperti koji se ukljuuju u kolaborativni sistem mogu analizirati i predloene nove varijante tehnolokih reenja. S obzirom da je ekspertima omoguena analiza standardnih operacija izrade u okviru svih predloenih varijanti tehnolokih procesa, to znai da je na taj nain obezbeen detaljan uvid u predloene varijante tehnolokih reenja za izradu cilindarskih kouljica tipa SVDI. Analizom geometrijskih i tehnolokih podataka, eksperti formiraju sopstveno miljenje o predloenim reenjima, ime su stvorene podloge za predlog novih reenja, ekspertsku diskusiju i, konano, ekspertsku ocenu.

81

Slika 4.15: Prikaz standardne operacije M20 za obradu cilindarskih kouljica tipa SVDI

82

4.6 Predlog novih varijanti tehnolokih reenja od strane eksperata Eksperti imaju mogunost predloga novih tehnolokih reenja ukoliko nisu zadovoljni postojeim ponuenim tehnolokim procesima. Novi tehnoloki procesi se mogu temeljiti na postojeim standardnim operacijama izrade, ali takoe, eksperti mogu predloiti potpuno nove operacije. Na slici 4.16 su prikazane standardne operacije za izradu cilindarskih kouljica koje su na raspolaganju ekspertima pri kreiranju novog tehnolokog procesa.

Slika 4.16: Pregled segmenta standardnih operacija izrade cilindarskih kouljica Ove operacije su implementirane u repozitorijum znanja, odnosno bazu znanja specijalizovanog CAPP sistema i realizuju se primenom instalisanih obradnih sistema u okviru matinog preduzea. Ipak, eksperti mogu predloiti i upotrebu nove opreme ukoliko bi, po njihovom miljenju, to u znaajnoj meri unapredilo postojea tehnoloka reenja. U konkretnom sluaju, za cilindarske kouljice tipa SVDI, eksperti su predloili dva nova tehnoloka procesa. Prvi tehnoloki proces predstavlja modifikaciju ponuene varijante 3, pri emu je umesto operacije arenja pripremka nakon livenja (L30), predloena operacija vetakog starenja (L45), slika 4.17.

83

Slika 4.17: Predlog nove varijante tehnolokog procesa na bazi postojeih standardnih operacija izrade Predlog drugog eksperta odnosi se na dodavanje nove standardne operacije obrade koja ja bazirana na primeni fleksibilne tehnoloke elije INDEX GU 600, slika 4.18.

Slika 4.18: Definisanje nove maine prilikom kreiranja nove varijante tehnolokog procesa Nakon to je definisao novu mainu unutar kolaborativnog sistema, ekspert je predloio i novu standardnu operaciju obrade koja se izvodi na ovoj maini. Konano, ekspert je kreirao novu varijantu tehnolokog procesa za izradu

84

cilindarskih kouljica tipa SVDI u kome se koristi predviena operacije obrade, slika 4.19.

Slika 4.19: Predlog nove varijante tehnolokog procesa sa definisanjem nove standardne operacije obrade U ovom sluaju su operacije M20, M40 i M50 u kojima se izvodi spoljanje i unutranje struganje kouljice na predmeru, objedinjene u jednu operaciju obrade (M50) to predstavlja znaajno unapreenje tehnolokog procesa. Iako ova operacija trenutno ne moe biti ukljuena u realni proizvodni proces, predlog moe biti analiziran od strane eksperata i inenjera unutar matinog preduzea. Ovakvi ekspertski predlozi mogu inicirati nabavku nove opreme ukoliko za to postoji tehno-ekonomska opravdanost. Sa predloenim novim tehnolokim reenjima od strane eksperata, u kolaborativnom sistemu postoji ukupno osam varijanti tehnolokih procesa za izradu cilindarskih kouljica tipa SVDI. Sve predloene nove varijante tehnolokih procesa postaju dostupne ostalim ekspertima za analizu, diskusiju i ocenjivanje. 4.7 Ekspertska diskusija Eksperti imaju mogunost da se ukljue u diskusiju vezanu za posmatrani tip proizvoda i da, na taj nain, uestvuju u raspravi i meusobno razmenjuju miljenja pre nego to ocene odgovarajue varijante tehnolokih procesa. Kolaboracija podrazumeva razmenu znanja izmeu svih uesnika u kolaborativnom procesu, tako da ekspertske diskusije mogu biti od velikog

85

znaaja i za inenjere i eksperte u okviru matinog preduzea koji uestvuju u realizaciji tehnolokog procesa, odnosno proizvodnji. Na slici 4.20 prikazan je pregled svih komentara vezanih za cilindarske kouljice tipa SVDI. Uesnici u diskusiji mogu da repliciraju na svaki postavljeni komentar, pri emu se belei broj replika, a komentari se sortiraju prema vremenu postavljanja komentara ili replike. Na ovaj nain eksperti mogu da utvrde koje su teme trenutno aktuelne, a takoe i koje teme su izazvale najvie polemike.

Slika4.20: Pregled komentara u ekspertskoj diskusiji vezanoj za cilindarske kouljice SVDI Na slici 4.21 prikazan je komentar jednog od eksperata koji je ukljuen u diskusiju vezanu za cilindarske kouljice tipa SVDI. Pregled komentara ukljuuje i replike na postavljenu temu sortirane prema redosledu repliciranja. Eksperti imaju mogunost da prate komentare, odnosno teme koje su im zanimljive i da se na taj nain lake ukljuuju u raspravu ili informiu o miljenjima ostalih eksperata.

86

Slika 4.21: Jedan od postavljenih komentara sa replikama u ekspertskoj diskusiji vezanoj za cilindarske kouljice SVDI Diskusione grupe se mogu pretraivati prema kljunim reima ili po registrovanim ekspertima, slika 4.22.

Slika 4.22: Pretraivanje ekspertskih diskusija i pregled komentara za izabranog eksperta

87

U kolaborativnom sistemu se vodi evidencija o broju komentara i replika za svakog eksperta, tako da se na ovaj nain eksperti mogu rangirati na osnovu aktivnosti, odnosno uea u diskusionim grupama.Ueem u diskusiji i razmeni znanja o posmatranom tipu cilindarskih kouljica eksperti formiraju konano miljenje neophodno za ocenjivanje predloenih varijanti tehnolokih procesa izrade. 4.7.1. Ekspertsko ocenjivanje varijanti tehnolokih procesa Ekspertsko ocenjivanje zapoinje ocenom vanosti ponuenih kriterijuma, ijim kasnijim vrednovanjem e biti rangirane varijante tehnolokih procesa. Ocenu vanosti kriterijuma ekspert moe izvriti metodom Fulerovog trougla, pri emu se kriterijumi meusobno uporeuju. Na slici 4.23 je prikazan primer ocene vanosti kriterijuma ovom metodom koju je izvrio jedan od eksperata.

Slika 4.23: Primer ocene vanosti kriterijuma metodom Fulerovog trougla (expertno1)

88

Nakon uporeivanja kriterijuma kolaborativni sistem izraunava vanost kriterijuma u procentima, a ove vrednosti se kasnije koriste u izraunavanju konane ocene varijanti tehnolokih reenja. Eksperti imaju mogunost ocene vanost kriterijuma i eksplicitnim definisanjem vrednosti svakog od kriterijuma, ime se direktno dobija procentualna vanost kriterijuma, slika 4.24.

Slika 4.24: Primer ocene vanosti kriterijuma eksplicitnim definisanjem vrednosti 4.7.2. Ocena varijanti tehnolokih reenja Prilikom ocenjivanja ekspertima su na raspolaganju svi relevantni geometrijski i tehnoloki podaci za svaku predstavljenu varijantu tehnolokog procesa, ukljuujui podatke o tipu proizvoda, tipu pripremku, obimu proizvodnje, tipskim operacijama, itd. Eksperti ocenjuju sva predstavljena tehnoloka reenja tako to vrednuju kriterijume ocenom od 1 do 5. Na slici 4.25 je prikazano ocenjivanje jedne varijante tehnolokog procesa izrade cilindarskih kouljica tipa SVDI koje je izvrio jedan od 12 eksperata (expertno1).

89

Slika 4.25: Primer ocene varijante tehnolokog procesa izrade cilindarske kouljice SVDI U toku ocenjivanja pojedinih varijanti, ekspert ima grafiki prikaz ocena kriterijuma, kao i prikaz uticaja vanosti kriterijuma koje je prethodno definisao. Realna ocena varijanti tehnolokih reenja predstavlja proizvod vrednosnih ocena i vanosti odgovarajuih kriterijuma.

90

4.7.3. Uporedna analiza ocena varijanti tehnolokih procesa Rezultati ekspertskog ocenjivanja se prikazuju u obliku zbirnih i diferenciranih histograma. Na ovaj nain ekspert moe izvriti analizu sopstvenih ocena sa ili bez uticaja vanosti kriterijuma. Na slici 4.26 prikazana je uporedna analiza ocena za eksperta koji je predloio novu varijantu tehnolokog procesa izrade cilindarskih kouljica tipa SVDI. Logino je da je ovaj ekspert prilikom ocenjivanja dao prednost sopstvenom predloenom reenju.

Slika 4.26: Zbirni i diferencirani pregled ocena jednog od eksperta (expertno1) a) ocene bez uticaja vrednosti kriterijuma, b) ocene sa uticajem vrednosti kriterijuma Rangiranje varijanti tehnolokih procesa se vri sabiranjem ocena svih kriterijuma, pri emu se u obzir uzimaju i uticaji vanosti kriterijuma. Ekspert ima tabelarni pregled svojih ocena i grafiki prikaz rangiranih varijanti tehnolokih procesa. Na slici 4.27 prikazane su rangirane varijante tehnolokih 91

procesa izrade cilindarskih kouljica tipa SVDI prema ocenama jednog od 12 eksperata (expertno1).

Slika 4.27: Rangiranje varijanti tehnolokih procesa izrade cilindarskih kouljica tipa SVDI prema ocenama jednog od eksperta (expertno1) Ekspert nema uvid u rezultate ocenjivanje ostalih eksperata ime je obezbeena samostalnost i diskretnost prilikom vrednovanja kriterijuma. Mogunost pregleda svih ekspertskih ocena, kao i konano zbirno rangiranje varijanti tehnolokih procesa, ima jedino administrator kolaborativnog sistema. 4.8 Administracija kolaborativnog sistema Administratoru kolaborativnog sistema su, nakon prijavljivanja, dozvoljene dodatne aktivnosti koje ekspertima nisu omoguene, slika 4.28. Administratorske aktivnosti se, pored ostalog, odnose na definisanje i izmenu kategorija proizvoda i varijanti tehnolokih procesa namenjenih ekspertizi, zatim brisanje i deaktiviranje ekspertskih profila, kao i analizu diskusija i rezultata ekspertskog ocenjivanja.

Slika 4.28: Pregled aktivnosti namenjenih administraciji kolaborativnog sistema

92

Administrator ima potpuni uvid u strukturu ekspertskog tima, slika 4.29, i ima mogunost da u svakom trenutku, iz odreenih razloga, deaktivira bilo kog eksperta i iskljui uticaj njegovih ocena na konano rangiranje varijanti tehnolokih procesa.

Slika 4.29: Pregled podataka o lanovima ekspertskog tima u kolaborativnom sistemu

93

Literatura
[1] lvares A., Ferreira J.C., Lorenzo R.: An integrated web-based CAD/CAPP/CAM system for the remote design and manufacture of feature-based cylindrical parts, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.19, pp.643-659, ISSN 0956-5515, Springer Science, June 2008. [2] Arndt F.W.: The Digital Factory - Planning and Simulation of Production in Automotive Industry, Informatics in Control, Automation and Robotics I, , pp.27-29, Springer, Printed in the Netherlands, 2006. [3] ASM HANDBOOK: Materials Selection and Design, Vol.20, ASM International, The Materials Information Company, 1997. [4] Atanasov N., Lei-Cvetkovi D.: e-Proizvodnja i e-Odravanje, SymOrg06,Zbornik radova,str. 377, Zlatibor, 2006. [5] Babi B.: Projektovanje tehnolokih procesa, Mainski fakultet, ISBN 867083-356-5, Beograd, 1999. [6] Bailey M.W., VerDuin W.H.: FIPER An Intelligent System for the Optimal Design of Highly Engineered Products, NIST Performance Metrics For Intelligent Systems Workshop, pp.1-11, Gaithersburg, USA, 2000. [7] Balasubramaniam K.: Digital Manufacturing - Concept to Implementation, Automotive Tech, Delmia (Asia - Pacific), Mumbai, December 2007. [8] Bianconi F., Conti P.: Collaborative Product Modeling in Heterogeneous Environments: an Approach Based on XML Schema, Proceedings of the 10th ISPE International Conference on Concurrent Engineering: Research and Applications, pp.303-310, Portugal, 2003. [9] Bidarra R., Kranendonk N., Noort A., Brownsboro W.F.: A Collaborative Framework for Integrated Part and Assembly Modelling, Journal of Computing and Information Science in Engineering, Vol.2, No.4, pp.256- 264, ISSN 1530-9827, ASME International, December 2002. [10] Case M.P., Lu S.C.Y.: Discourse Model for Collaborative Design, Computer- Aided Design, Vol.28, No.5, pp.333-345, ISSN 0010-4485, Elsevier, 1996. [11] Cecil J., Davidson S., Muthaiyan A.: A Distributed Internetbased Framework for Manufacturing Planning, International Journal of Advanced Manufacturing Technology, Vol.27, No.5-6, pp.619624, ISSN 0268-3768, Springer, 2006. [12] Chan K., King C., Wright, P.: COMPASS: Computer Oriented Materials, Processes, and Apparatus Selection System, Journal of

94

Manufacturing Systems, Vol.17, No.4, pp.275286, ISSN 0278-6125, Elsevier, 1998. [13] Chan S., Wong M., Ng V.: Collaborative Solid Modeling on the WWW, Proceedings of the ACM Symposium on Applied Computing, pp.598602, ISBN 1-59593-108-2, San Antonio, USA, 1999. [14] Chang Y.C., Cheng F.T., Wang T.Li: Novel Semiconductor BusinessModel Engineering Chain for the Semiconductor Industry, IEEE International Conference on Robotics and Automation, pp.1597-1602, ISBN 1-42440601- 3, Roma, May 2007. [15] Chao K.M., Norman P., Anane R., James A.: An Agent-based Approach to Engineering Design,Computers in Industry, Vol.48, No.1, pp.17-27, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2002. [16] Chen A.: Enabling the e-Manufacturing Vision, SEMI Standards Meeting Report, Sematech,Texas, November 2005. www.sematech.org/meetings/archives/emanufacturing [17] Cheng F.T.: E-manufacturing for the Semiconductor Industry, eManufacturing Symposium - Automation 2007, Taipei, June 2007. [18] Cheng K., Bateman R.J.: e-Manufacturing: Characteristics, Applications and Potentials,Progress in Natural Science, Vol. 18, Issue 11, pp.1323- 1328, ISSN 1002-0071, Elsevier Science Ltd., November 2008. [19] Chung C.H., Peng Q.J.: The Selection of Tools and Machines on WebBased Manufacturing Environments, International Journal of Machine Tools and Manufacture, Vol.44, No.2-3, pp.317326, ISSN 0890-6955, Elsevier, 2004. [20] Clyde W. H.: Handbook on Knowledge Management, International Handbooks on Information Systems, ISBN 3-540-43848-3, SpringerVerlag Berlin Heidelberg New York, 2003. [21] Coleman D., Levine S.: Collaboration 2.0 - Technology and Best Practices for Successful Collaboration in a Web 2.0 World, ISBN 9781- 60005-071-8, HappyAbout.info, California, USA, January 2008. [22] Crandell B., Masui T.: e-Manufacturing Requirements, SEMI eManufacturing Workshop, Japan, July 2001. [23] osi I., Nedeljkovi M.: Selection of a Management 95

Communications Strategy During Organizational Changes, Strategic Management, Vol.12, No.3-4, pp.45-50, ISSN 0354-8414, Subotica, 2007. [24] ukovi S., Stefanovi M., Devedi G., Ghionea I.: New Approach for Web Based Process Planning, Proceedings of the International Conference on Manufacturing Systems - ICMaS, Vol.4, pp.245-248, ISSN 1842-3183, University Politechnica, Bucharest, 2009. [25] De Martino T., Falcidieno B., Habinger S.: Design and Engineering Process Integration through a Multiple View Intermediate Modeller in a Distributed Object-oriented System Environment, Computer-Aided Design, Vol.30, No.6, pp.437-452, ISSN 0010-4485, Elsevier, 1998. [26] Denkena B., Shpitalni M., Kowalski P., Molcho G., Zipori Y.: Knowledge Management in Process Planning, CIRP Annals Manufacturing Technology, Vol.56, No.1, pp.175180, ISSN 00078506, Elsevier, 2007. [27] orevi, V., Mainski materijali, Mainski fakultet, Beograd, 2000. [28] Dillon S., Beck C., Kyte T, Kallman J., Rogers H: Programiranje u Oraclu, ISBN 978-86-7991-188-7, CET Computer Equipment and Trade, 2002. [29] Domazet D.: Enabling Engineering Collaboration in Inter-Enterprise Design Chains Using Collaborative Agents, SIMTech Technical Report, Singapore Institute of Manufacturing Technology, 2000. www.simtech.astar.edu.sg/Research/TechnicalReports/TR0270.pdf [30] Domazet D.: Simultano projektovanje proizvoda i tehnologija korienjem vetake inteligencije, 24. Savetovanje proizvodnog mainstva, Zbornik radova, Knjiga III, str.1-21, Fakultet tehnikih nauka, IPM, Novi Sad, Septembar 1992. [31] Feng S.C.: Preliminary Design and Manufacturing Planning Integration Using Web-Based Intelligent Agents, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.16, No.16, pp.423437,ISSN 0956-5515, Springer, 2005. [32] Fox T., Scott J. E., Spendolini: Pro Oracle Application Express 4, ISBN 978-1-4302-3494-4, Apress, Springer Science+Bussines Media, 2011. [33] Freeman B.: The STEP Manufacturing Suite, Lean Manufacturing Workshop "New Technology for faster Planning and Faster Machining", SCRA and Affiliated R&D Institutes, Washington,2004. www.uspro.org/step-resources [34] Gadh R., Sonthi, R.: Geometric Shape Abstractions for Internet-based 96

Virtual Prototyping,Computer-Aided Design, Vol.30, No.6, pp.473-486, ISSN 0010-4485, Elsevier, 1998. [35] Gatalo R., Zeljkovi M., Hodoli J., Borojev Lj., Navalui S.: Od NC maina alatki i automatskih fleksibilnih tehnolokih sistema do raunarom integrisane proizvodnje, automatskih fabrika i virtualne proizvodnje, Zbornik radova, Nauno-struni simpozijum Informacione Tehnologije, str.245-249, ISBN-99938-624-2-8, Jahorina, 2001. www.infoteh.rs.ba/zbornik/2001/6%20ratko%20gatalo.doc [36] Gera C.D., Regli W.C., Braude I., Shapirstein Y., Foster C.V.: A Collaborative 3D Environment for Authoring Design Semantics, Computer Graphics and Applications, Vol.22, No.3, pp.43-55, ISSN 0272-1716, IEEE Computer Society, 2002. [37] Greeff G., Ghoshal R.: Practical E-Manufacturing and Supply Chain Management, ISBN 0-7506-6272-7, Elsevier & Newnes, 2004. [38] Grzesik W.: Advanced machinning Processes of Metallic Materials Theory, Modelling and Applications, ISBN 978-0-080-44534-2, Elsevier Science Ltd., March 2008. [39] Guerinot A.E., Roach G.M., Cox, J.J.: A Web-based Process for Creating Parametric Cost Models for Product Design Trade Studies, Proceedings of 2004 ASME Design Engineering Technical Conferences,Salt Lake City, USA, 2004. [40] Guerra-Zubiaga D., Young R.I.M.: Design of a Manufacturing Knowledge Model, International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.21, No.5, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 2008. [41] Haller E., Schiller E.F., Hartel I.: Impact of the Digital Factory on the Production Planning Process, Integrating Human Aspects in Production Management, Vol.160, ISBN 978-0-387-23065-8, pp.73-84, Springer Boston,2005. [42] Hodoli J., Badida M., Majernik M., ebo D.: Mainstvo u inenjerstvu zatite ivotne sredine,ISBN 978-86-85211-46-8, FTN izdavatvo, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2005. [43] Hodoli J., Matin I., Stevi M., Vukeli .: Development of Integrated CAD/CAE System of Mold Design for Plastics Injection molding, Materiale Plastice, Vol.46, No.3, pp.236-242, ISSN 0025-5289, University Politechnica, Bucharest, 2009. [44] Hoffmann C.M., Joan-Arinyo R.: Distributed Maintenance of Multiple Product Views,Computer-Aided Design, Vol.32, No.7, pp.421-431, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2000. [45] Huang G.Q., Yee W.Y., Mak K.L.: Development of a Web-based 97

System for Engineering Change Management, Robotics and ComputerIntegrated Manufacturing, Vol.17, No.3, pp.255-267, ISSN 0736-5845, Elsevier, 2001. [46] Huang G.Q.: Web-based Support for Collaborative Product Design Review, Computers in Industry, Vol.48, No.1, pp.71-78, ISSN 01663615, Elsevier, 2002. [47] Jiang P.Y., Fukuda S., Raper S.A.: TeleDM - An Internet Web Eservice Testbed for Fast Product Design Supported by Prototype Manufacturing, ASME Trans., Journal of Computing and Information Science in Engineering, Vol.2, No.3, pp.125131, ISSN 1530-9827, ASME International, 2002. [48] Jovanovi V., Tomovi M., Filipovi S.: Internetom podrana saradnja u distribuiranim proizvodnim sistemima, 23. Jupiter Konferencija, Zlatibor, Srbija, 2007. [49] Jovanovi V., Tomovi M., Filipovi, S.: Uvod u digitalnu proizvodnju, XIV Meunarodna nauna konferencija Industrijski sistemi IS '08, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2008. [50] Jovievi V.: Automatizacija projektovanja tehnolokih Procesa - monografija, ISBN 99938-623-4-7, Mainski fakultet, Banja Luka, 2002. [51] Kamrani A.K., Nasr E.A.: Collaborative Engineering - Theory and Practice, ISBN 978-0-387-47319-2, Springer Science+Business Media, New York, 2008. [52] Kan H.Y., Duffy V.G., Su C.J.: An Internet Virtual Reality Collaborative Environment for Effective Product Design, Computers in Industry, Vol.45, No.2, pp.197-213, ISSN 01663615, Elsevier, 2001. [53] Kletti J. (Ed.): Manufacturing Execution Systems - MES, ISBN 978-3-540-49743-1,Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2007. [54] Ko M., Lee J.: E-Manufacturing- Fundamentals, Requirements And Expected Impacts, International Journal of Advanced Manufacturing Systems, Vol.6, No.1, pp.29-46, ISSN 0268-3768, 2003. [55] Ko M., Ni J., Lee J., Bandyopadhyay P.: Introduction to eManufacturing, The Industrial Information Technology Handbook, Chapter 97, pp.97.1-97.9,ISBN 0-8493-1985-4, CRC Press, 2005. [56] Konjovi Z., Nejgebauer I., Vojnovi Z.: Networking and Communications Software: An Open-Source Approach, XVI Internacionalna konferencija o raunarskim naukama i 98

informacionim tehnologijama YU INFO, Informaciono drutvo Srbije, Kopaonik, 2010. www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2010/html/pdf/110.pdf [57] Koonce D., Judd R., ormaz D., Masel D.T.: A Hierarchical Cost Estimation Tool, Computers in Industry, Vol.50, No.3, pp.293302, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2003. [58] Kosti Z., Cvetkovi D.: Kreiranje kolaborativnih virtuelnih okruenja korienjem X3D-a, asopis Singidunum Revija, Vol.8, No.1, Str.107-115, ISSN 1820-8819, Beograd, Mart 2011. www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=2201&d=13001034 59] Kotak D., Wu S.H., Fleetwood M., Tamoto H.: Agent-based Holonic Design and Operations Environment for Distributed Manufacturing, Computers in Industry, Vol.52, No.2, pp.95-108, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2003. [60] Krar S., Gill A.R.: e-Manufacturing, Book "Exploring Advanced Manufacturing Technologies",Industrial Press Inc., ISBN 0-83113150-0, New York, 2004. [61] Khn W.: Digital Factory Integration of Simulation Enhancing The Product and Production Process Towards Operative Control and Optimisation, International Journal of Simulation: Systems, Science & Technology, Vol.7, No.7, UK Simulation Society, ISSN 1473-8031,September 2006. [62] Khn W.: Digital Factory: Simulation Enhancing The Product and Production Engineering Process, Proceedings of the 38th conference on Winter simulation, ISBN 1-4244-0501-7, pp.1899-1906, Monterey, California, 2006. [63] Khn W.: Digtal Factory - Integration f Simulation From Product and Production Planning Towards Operative Control, Proceedings 20th European Conference on Modelling and Simulation, ISBN 0-9553018-1-5, Bonn, Germany, May 2006. [64] Kulkarni S., Oak V.: E-manufacturing & SAP-Creating Responsive Shop Floor in the Supply Chain, White paper , Wipro Technologies, 2009. www.ieor.berkeley.edu/~shen/ieor298/scm/e-manufacturing.pdf [65] Kulvatunyou B., Wysk R.A., Cho H.B., Jones, A.: Integration Framework of Process Planning Based on Resource Independent Operation Summary to Support Collaborative Manufacturing, International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.17, No.5, pp.377393, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 99

2004. [66] Lang S.Y.T., Dickinson J., Buchal R.O.: Cognitive Factors in Distributed Design, Computers in Industry, Vol.48, No.1, pp.8998, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2002. [67] Lee J.: E-manufacturing - Fundamental, Tools, and Transformation, Robotics and Computer Integrated Manufacturing, Vol.19, Issue 6, pp.501507, Elsevier, ISSN 0736-5845, December 2003. [68] Lee J.Y., Kim H., Han S.B., Park S.B.: Network-centric Feature-based Modelling, Proceedings of the Seventh Pacific Graphics Conference on Computer Graphics and Applications, pp.280-289, South Korea, 1999. [69] Li M.B., Wang J.G., Wong Y.S., Lee, K.S.: A Collaborative Application Portal for the Mould Industry, International Journal of Production Economics, Vol.96, No.2, pp.233-247,ISSN 0925- 5273, Elsevier, May 2005. [70] Li W.D., Fuh J.Y.H., Wong Y.S.: An Internet-enabled Integrated System for Co-design and Concurrent Engineering, Computers in Industry, Vol.55, No.1, pp.87-103, ISSN 01663615, Elsevier, 2004. [71] Li W.D., Lu W.F., Fuh J.Y.H., Wong Y.S.: Collaborative Computer-Aided Design-Research and Development Status, Proceedings of the International Conference of CAD and Applications, pp.127-136, Battaya Beach, Thailand, May 2004. [72] Li W.D., Ong S.K., Fuh J.Y.H., Wong Y.S., Lu Y.Q., Nee A.Y.C.: Feature-based Design in a Collaborative and Distributed Environment, Computer-Aided Design, Vol.36, No.9, pp.775-797, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2004. [73] Li W.D., Ong S.K., Nee A.Y.C.: Integrated and Collaborative Product development Environment, Technologies and Implementations, Series on Manufacturing Systems and Technology - Vol.2, ISBN 978-981-256-680-5,World Scientific Publishing Co.Pte.Ltd, 2006. [74] Li W.D., Qiu Z.M.: State-of-the-art Technologies and Methodologies for Collaborative Product Development Systems, International Journal of Production Research, Vol.44, No.13, pp.2525-2559, ISSN 0020-7543, Taylor & Francis, July 2006. [75] Li W.D.: A Web-based Service for Distributed Process Planning Optimisation, Computers in Industry, Vol.56, No.3, pp.272-288, ISSN 0166-3615, Elsevier, April 2005. 100

[76 Li Y., Shao X., Li P., Liu Q.: Design and Implementation of a Process-Oriented Intelligent Collaborative Product Design System, Computers in Industry, Vol.53, No.2, pp.205-229, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2004. [77] Liu X.D.: CFACA - Component Framework for Feature-based Design and Process Planning,Computer-Aided Design, Vol.32, No.7, pp.397-408, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2000. [78] Luki D.: Razvoj sistema za automatizovano projektovanje tehnolokih procesa izrade alata za brizganje plastike, Magistarska teza, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2007. [79] Madhusudan T.: An Agent-based Approach for Coordinating Product Design Workflows, Computers in Industry, Vol.56, No.3, pp.235-259, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2005. [80] Mahesh M., Ong S.K., Nee A.Y.C.: A Web-Based Multiagent System for Distributed Digital Manufacturing, International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.20, No.1, pp.1127, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 2007. [81] Mani M., Miltenovi V., Stojkovi M., Bani .: Feature Models in Virtual Product Development, Strojniki vestnik Journal of Mechanical Engineering, Vol.56, No.3, pp.169-178, ISSN 0039-2480, Ljubljana, 2010. [82] Mani M.: Ekspertni sistem za projektovanje tehnolokih procesa pri rezanju u obradi rotacionih delova, Doktorska disertacija, Mainski fakultet, Ni, 1995. [83] Marri H.B., Gunasekaran A., Kobu B.: Implementation of ComputerIntegrated Manufacturing in Small and Medium Enterprises, Industrial and Commercial Training, Vol.35, No.4, pp.151-157, ISSN 0019-7858, Emerald Research, 2003. [84] McClellan M.: Manufacturing Enterprise 3.0 - The New Information Management Paradigm Built on Processes, Collaboration Synergies Inc., 2009. www.cosyninc.com/pdf/cosyn_wp_909.pdf [85] Mervyn A., Senthil Kumar A., Nee A.Y.C: A 'Plug-and-Play' Computing Environment for an Extended Enterprise, Book "Collaborative Product Design and Manufacturing Methodologies and Applications" - Li W.D., Ong S.K., Nee A.Y.C, McMahon C., pp.71-90, ISBN 978-1-84628-801-2, Springer, 2007. 101

[86] Mervyn F., Senthil Kumar A., Bok S.H., Nee, A.Y.C.: Development of an Internetenabled Interactive Fixture Design System, Computer-Aided Design, Vol.35, No.10, pp.945-957, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2003. [87] Meyer H., Fuchs F., Theil K.: Manufacturing Execution Systems Optimal Design, Planning, and Deployment, ISBN 978-0-07162602-6, The McGraw-Hill Companies, 2009. [88] Miloevi M., Todi V., Luki D.: Model Development of Collaborative System for Process Planning, Journal of Production Engineering, Vol.12, No.1, pp.95-98, ISSN 1821-4932, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, 2009. [89] Miloevi M., Todi V., Luki D.: Web-Based Collaborative Environment for Process Planning, 34th International Conference on Production Engineering, Proceedings, pp.109-112, ISBN 97886- 6055-019-6, Faculty of Mechanical Engineering, Ni, September 2011. [90] Miloevi M.: Razvoj specijalizovanog CAD/CAPP/CAM Reenja primenom savremenih programskih sistema opte namene, Magistarska teza, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2005. [91] Ming X.G, Yan J.Q., Wang X.H., Li S.N., Lu W.F., Peng Q.J., Mad Y.S.: Collaborative Process Planning and Manufacturing in Product Lifecycle Management, Computers in Industry Vol.59, No.2-3, pp.154-166, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2008. [92] Mii D., Domazet D., Trajanovi M., Mani M., Zdravkovi M.: Concept of the Exception Handling System for Manufacturing Business Processes, Computer Science and Information Systems - ComSIS, Vol. 7, No. 3, pp.490-509, ISSN 1820-0214, Faculty of Techncical Science, Novi Sad, June 2010. [93] Mizuno H.: Equipment Engineering System (EES), All in One Brochure, Acquaint Technologies, 2010. www.acquainttech.com/EES_Brochure_E.pdf [94] Mogin P, Lukovi I, Govedarica M.: Principi projektovanja baza podataka, ISBN 978-86-80249-81-5, FTN izdavatvo, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004. [95] Nam T.J., Wright D.K.: CollIDE - A Shared 3D Workspace for CAD, Proceedings of the 4th EATA International Conference on Network Entities, pp.389-400, Leeds, UK, 1998. 102

[96] Nassehi A., Newman S.T., Allen R.D.: The Application of MultiAgent systems for STEP-NC Computer Aided Process Planning of Prismatic Components, International Journal of Machine Tools and Manufacture, Vol.46, No.5, pp.559574, ISSN 08906955, Elsevier, 2006. [97] National Coalition for Advanced Manufacturing (NACFAM): Exploiting E- Manufacturing: Interoperability of Software Systems Used by U.S. Manufacturers, Washington, USA, February 2001. www.mel.nist.gov/div826/msid/sima/FinalReportSummary.PDF [98] Ned K.: Encyclopedia of E-Collaboration, IGI Publishing, Texas A&M International University, InformatIon Science Reference, ISBN 978-1-59904-000-4, Hershey - New York, 2008. [99] Ninan J.A., Siddique Z.: Finite Element Analysis Template Approach to Support Web-based Customer Centric Design, Proceedings of 2004 ASME Design Engineering Technical Conferences, Salt Lake City, USA, 2004. [100] Nof S.: Collaborative e-Work and e-Manufacturing: Challenges For Production and Logistics Managers, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.17, No.6, pp.689-701, ISSN 0956-5515, Springer Science, December 2006. [101] Ong S.K., Jiang L., Nee A.Y.C.: An Internet-based Virtual CNC Milling System, International Journal of Advanced Manufacturing Technology,Vol.20, No.1, pp.20-30, ISSN 0268-3768, Springer, 2002. [102] Park T.: E-Manufacturing, Chapter One, Manufacturing Engineering Handbook, ISBN 0-07-150104-5, McGraw-Hill Handbooks, 2004. [103] Peng Q., Chung C., Yu C., Luan T.: A Networked Virtual Manufacturing System for SMEs,International Journal of Computer Integrated Manufacturing, Vol.20, No.1, pp.7179, ISSN 0951-192X, Taylor & Francis, 2007. [104 Polajnar D., Polajnar J., Luki Lj., api M.: Complexity Challenges in CAPP Systems and Promises of Multi-Agent Technology, Proceedings of 6th International Triennial Conference Heavy Machinery - HM'08, pp.F.19-F.24, Faculty of Mechanical Engineering, Kraljevo, June 2008. www.hm.kg.ac.rs/documents/Proceedings2008.pdf [105 Puzovi R.: Razvoj sistema modeliranja tehnolokih procesa FTS-a primenom raunara, Doktorska disertacija, Mainski 103

fakultet, Beograd, 2000. [106]Qiang L., Zhang Y.F., Nee A.Y.C.: A Distributed and Collaborative Concurrent Product Design System through the WWW/Internet, International Journal of Advanced Manufacturing Technology, Vol.17, No.5, pp.315-322, ISSN 0268- 3768, Springer, 2001 [107] Ramus B.: Properly Addressing Security in Collaborative EManufacturing Networks, Section: Manufacturing Productivity: Methods and Enablers, Future Fab International, No.19, June 2005. www.future-fab.com/content/PDF/ff19_wp_ramus.pdf [108] Research Project: E-Manufacturing - The Methodology and Framework for Collaborative Virtual Manufacturing, University of Western Ontario (NRC Institute for Information Technology), National Taiwan University and National TaiChan University, 2002-2005. www.nrc-cnrc.gc.ca/eng/ibp/iit/past-projects/emanufacturing.html [109] Rodriguez K., Al-Ashaab A.: Knowledge Web-based System Architecture for Collaborative Product Development, Computers in Industry, Vol.56, No.1, pp.125-140, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2004. [110] Roy U., Kodkani S.S.: Product Modeling within the Framework of the World Wide Web, IIE Transactions, Vol.31, No.7, pp.667-677, ISSN 1545-8830, Taylor & Francis, 1999. [111] Russell R., Taylor B.W.: Operation Management: Creating Value Along the Supply Chain, 6th Edition, John Wiley & Sons, Inc., ISBN 978-0-470-09515-7, 2009. [112] Schleipen M., Sauer O., Friess N., Braun L., Shakerian K.: Production Monitoring and Control Systems within the Digital Factory, Vol.66, ISBN 978-3-642-10429-9, pp.711-724, Springer Berlin/Heidelberg, 2010. [113] Shivanand H.K, Nanjundaradhya N.V., Kammar P., Divya shree S., Keshavamurthy Y.C.: E-Manufacturing a Technology Review,Proceedings of the World Congress on Engineering - WCE 2008, Vol II, ISBN 978-988-17012-3-7, London, July 2008. [114] Siemens PLM Software: Tecnomatix MES Brochure, Production Management - Your Way,Tecnomatix production management solution, 2007. www.siemens.com/plm 104

[115] Siller H.R., Estruch A., Vila C., Abelln J.V., Romero F.: Modeling Workflow Activities for Collaborative Process Planning with Product Lifecycle Management Tools, Journal of Intelligent Manufacturing, Vol.19, No.6, pp.689-700, ISSN 0956- 5515, Springer, 2008. [116] Siller H.R., Vila C., Estruch A., Abelln J.V., Romero, F.: Reference Architecture for Modeling Collaborative Engineering Processes, Cooperative Design, Visualization and Engineering, Lecture Notes in Computer Science, Vol.5220, pp.151-155, ISSN 0302-9743, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2008. [117] Siller H.R., Vila C., Estruch A.,Abelln J.V., Romero, F.: Managing Collaborative Process Planning Activities through Extended Enterprise, Book "Collaborative Design and Planning for Digital Manufacturing" - Wang L., Nee A.Y.C., pp.153-183, ISBN 978-1-84882-286-3, Springer-Verlag London, 2009. [118] Slansky D.: PLM & Digital manufacturing: Integrating PLM with the Shop Floor - vision experience, The Organization for Machine Automation and Control - OMAC, 2007. www.omac.org/content/2007-omac-integration-andinteroperability-symposium [119] Sohlenius G.: Concurrent Engineering, Keynote Paper, Annals of CIRP, Vol.41, No.2, pp.645-655, 1992. [120] Sorli M., Mendikoa I.: Collaborative E-business and Emanufacturing in Distributed Environments, Virtual Int. Conference on Intelligent Production Machines and Systems (IPROMS'06), July 2006.conference.iproms.org/forums/e_manufacturing [121] Spivak N., Breslin J., Davis M.: Semantic Wave 2008 Report Industry Roadmap to Web 3.0 & Multibillion Dollar Market Opportunities, Project10X, Washington, USA, October 2008. www.project10x.com [122] Sredojevi A., Banjanin M.: Kolaboraciono-komunikacioni alati u CoPs-u i projektnim timovima, 14. Telekomunikacioni forum TELFOR 2006, Beograd, Novembar 2006. [123] Sung H.A., Sundararajan V., Smith C., Kannan B., DSouza R., Sun G.P., Mohole A., Wright P.K., Kim J., McMains S., Smith J., Sequin C.H.: CyberCut - An Internet-based CAD/CAM System, Journal of Computing and Information Science in Engineering, Vol.1, No.2, pp.52-59, ISSN 1530-9827, ASME International, 2001. [124] ormaz D.N., Arumugam J., Rajaraman S.: Integrative Process Plan Model and Representation for Intelligent Distributed 105

Manufacturing Planning, International Journal of Production Research, Vol.42, No.17, pp.33973417, ISSN 0020-7543, Taylor & Francis, 2004. [125] Tang D.B.: An Agent-based Collaborative Design System to Facilitate Active Die-maker Involvement in Stamping Part Design, Computers in Industry, Vol.54, No.3, pp.253-271, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2004. [126] Tapscott D.: Winning with the Enterprise 2.0, New Paradigm Learning Corporation, 2006. newparadigm.inorbital.com/media/Winning_with_the_Enterprise_2.0.pdf [127] Tay F.E.H., Roy A.: CyberCAD - a Collaborative Approach in 3D-CAD Technology in a Multimedia-supported Environment, Computers in Industry, Vol.52, No.2, pp.127145, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2003. [128] Tepi J., Todi V., Luki D., Miloevi M., Borojevi S.: Development of the Computer-Aided Process Planning (CAPP) System for Polymer Injection Molds Manufacturing, Metalurgija Vol.50, No.4, pp.273-277, ISSN 0543-5846, Croatian Metallurgical Society, 2011. [129] Todi V., Luki D., Stevi M., Miloevi M.: Integrated CAPP System for Plastic Injection Mold Manufacturing, Materiale Plastice, Vol.45, No.4, pp.381-389, ISSN 0025-5289 University Politechnica, Bucharest, 2008. [130] Todi V., Penezi N., Luki D., Miloevi M.: Tehnoloka Logistika i preduzetnitvo, ISBN 978 86-7892-368-5, FTN izdavatvo, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2011. [131] Todi V., Stani J.: Osnove optimizacije tehnolokih procesa izrade i konstrukcije proizvoda,ISBN 978-86-80249-52-1, FTN izdavatvo, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2002. [132] Todi V., Tepi J., Miloevi M., Luki D., Hadistevi M.: Design of Cast Blanks in CAPP System for Parts of PistonCylinder Assembly of Internal Combustion Engines, Metalurgija, Vol.51, No.1, pp.75-78, ISSN 0543-5846, Croatian Metallurgical Society, 2012. [133] Todi V.: Projektovanje tehnolokih procesa, ISBN 978-8680249-93-9, FTN izdavatvo, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004. [134] Toma J., Gutovi K., Zeljkovi M., Gatalo R.: Programsko Reenje za praenje tokova poslova i dokumenata u podruju tehnike pripreme proizvodnje, Zbornik radova, Nauno106

struni simpozijum Informacione Tehnologije, str.135-137, ISBN-99938- 624-2-8, Jahorina, 2007. [135] Tu Y.L., Chu X.L., Yang W.Y.: Computer-Aided Process Planning in Virtual One-of-a-Kind Production, Computers in Industry, Vol.41, No.1, pp.99110, ISSN 0166-3615, Elsevier, 2000. [136] Tumkor S.: Internet-based Design Catalogue for the Shaft And Bearing, Research in Engineering Design, Vol.12, No.3, pp.163- 171, ISSN 0934-9839, Springer, 2000. [137] Urman S., Hardmen R., MekLaflin M.: Baza podataka Oracle 10g PL/SQL programiranje, ISBN 978-86-7310-325-8, Kompjuter biblioteka, 2005. [138] Van Zeir G., Kruth J. P., Detand J.: A Conceptual Framework for Interactive and Blackboard Based CAPP, International Journal of Production Research, Vol.36, No.6, ISSN 0020-7543, pp.14531473, Taylor & Francis, 1998. [139] Velsquez J., Nof S.: Collaborative e-Work, e-Business, and eService, Springer Handbook of Automation, Nof (Ed.), pp.1549-1573, ISBN 978-3-540-78830-0, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2009. [140] Vila C., Estruch A., Siller H.R., Abelln J.V., Romero F.: Workflow Methodology for Collaborative Design and Manufacturing, Cooperative Design, Visualization and Engineering, Lecture Notes in Computer Science, Vol.4674, ISSN 0302-9743, pp.4249, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2007. [141] Vreki S.: Primena STEP standarda u komunikaciji CAD/CAM sistema, 13. Konferencija YU INFO, Zbornik radova, Kopaonik, 2007. [142] Walter T. J.: Einsatz von Methoden der Digitalen Fabrik bei der Planung von Produktionssystemen fr die Automobilindustrie, Shaker Verlag, Aachen, 2002. [143] Wang K.J., Chien C.F.: Designing an Internet-based Group Decision Support System, Robotics and Computer-Integrated Manufacturing, Vol.19, No.1, pp.65-77, ISSN 0736-5845, Elsevier, 2003. [144] Wang L., Nee Y.C.A.: Collaborative Design and Planning for Digital Manufacturing, Springer-Verlag London Ltd., ISBN 9781- 84882-286-3, 2009. [145] Wang L.H., Feng H.Y., Cai N.X.: Architecture Design for Distributed Process Planning, Journal of Manufacturing 107

Systems,Vol.22, No.2, pp.99115, ISSN 0278-6125, Elsevier, 2003. [146] Wang L.H., Sams R., Verner M., Xi F.F.: Integrating Java 3D model and Sensor Data for Remote Monitoring and Control, Robotics and Computer-Integrated Manufacturing, Vol.19, No.1, pp.13-19, ISSN 0736-5845, Elsevier, 2003. [147] Wang L.H., Shen W.M., Xie H., Neelamkavil J., Pardasani A.: Collaborative Conceptual DesignState of the Art and Future Trends, Computer-Aided Design, Vol.34, No.13, pp.981-996, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2002. [148] Westkmper E.: Knowledge based engineering/Digital engineering- Workshop D, Road to Implementation, Manufuture Conference,Tampere, Finland, October 2006. [149] White paper "DELMIA V5 Automation Platform: Merging Digital Manufacturing with Automation", Arc Advisory Group, February 2006. www.arcweb.com/Search/Pages/Results.aspx?k=DELMIA [150] White paper "Application of Lean in Product and Manufacturing Engineering", Geometric Limited, plm.geometricglobal.com [151] White paper "Maturity Assessment of Digital Manufacturing Initiative", Geometric Limited, mfg.geometricglobal.com/Digital+Manufacturing/index.aspx# [152] White paper Making sense of E-Manufacturing: A Road map for manufacturers Industry,Rockwell Automation, 2001. www.rockwellautomation.co.uk/applications/gs/emea/GSGB.nsf/files/ema nwp.pdf [153] Wohlwend H.: e-Manufacturing Workshop - Introduction, ISMI - International Sematech Manufacturing Initiative, Japan, 2006. ismi.sematech.org/meetings/archives.htm#emfg [154] Wu D., Sarma R.: The Incremental Editing of Faceted Models in an Integrated Design Environment, ComputerAided Design, Vol.36, No.9, pp.821-833, ISSN 0010-4485, Elsevier, 2004. [155] Xiang W., Fok S.C., Thimm G.: Agent-based Composable Simulation for Virtual Prototyping of Fluid Power System, Computers in Industry, Vol.54, No.3, pp.237-251, ISSN 0166- 3615, Elsevier, 2004. [156] Xiao A., Choi H.J., Kulkani R., Allen K.J., Rosen D., Mistree, F.: A Web-based Distributed Product Realisation Environment, Proceedings of ASME 2001 Design Engineering Technical 108

Conferences, Pittsburgh, USA, 2001. [157] Xie Y.L., Salvendy G.: Agent-based Features for CAD Browsers in Foster Engineering Collaboration over the Internet, International Journal of Production Research, Vol.41, No.16, pp.3809-3829, ISSN 0020-7543, Taylor & Francis, 2003.

109

110