1.5.2014.

Vreme - Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige <i>Tito i NATO</i>: Razroka spoljna politika
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=930836&print=yes 1/4
VREME 1010, 13. maj 2010. / VREME
Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige Tito i
NATO:
Razroka spoljna politika
"Samo dva puta je svet bio ugroen mogunou treeg svetskog rata:
1948. sa Berlinskom krizom i 1962. sa Kubanskom krizom. Posle toga su i
NATO i Varavski pakt izgradili mehanizme, osigurae da do takve
opasnosti ne doe"
Pedesete i ezdesete godine prolog veka obeleila je zrela faza hladnog rata. Ovaj period istoriarima je
naroito zanimljiv, jer je veina arhiva otvorena u poslednjih nekoliko godina, pa tek danas saznajemo ta
se sve dogaalo u vreme Maarske revolucije 1956, Kubanske raketne krize 1962, tokom ruske
intervencije u ehoslovakoj 1968... Nije nikakva tajna da je tokom tih godina Josip Broz Tito spoljnu
politiku Jugoslavije vodio veto balansirajui izmeu Istoka i Zapada. Prirodu njegovog odnosa prema
zapadnoevropskoj alijansi, profesor Fakulteta politikih nauka Predrag Simi opisuje kao krivudavu, i
"razroku", poto je Tito jednim okom uvek pazio ta se dogaa u Moskvi, a drugim u Vaingtonu.
"Problem koji je Tito imao u odnosima sa NATO-om je bio problem inkompatibilnosti. Ve 1950,
nepunih godinu dana nakon to je NATO osnovan, tadanji kongresmen i general NATO-a, Dvajt
Ajzenhauer, predloio je da se Jugoslavija, zajedno sa Grkom, Turskom i panijom primi u NATO, to
je za jednog vojnika sasvim logino. Time bi se stvorilo takozvano juno krilo NATO-a, odnosno pojas
od Turske do Portugala, koji onemoguava pristup obalama Sredozemlja. To je razlog koji i danas
motivie NATO. Prole godine su primljene Hrvatska i Albanija, a verovatno je Crna Gora prva sledea
na listi lanica, ime se zatvara taj prsten. Prema tome, za Ajzenhauera je Jugoslavija bila karika koja
nedostaje u tom junom krilu NATO-a prostoru preko kog bi Sovjetski Savez mogao da proe do
Mediterana i zauzme baze u Boki Kotorskoj, to je kao tema ostalo aktuelno do sedamdesetih godina
prolog veka. Meutim, Ajzenhauerova ideja je odbaena pod engleskim pritiskom, jer su Englezi smatrali
da je NATO vojni savez demokratskih zemalja i da pojedine zemlje, iako su vojno-strateki potrebne, ne
mogu biti lanice, ako nisu demokratije", kae profesor Simi u razgovoru za "Vreme".
"VREME": Kakav je bio odnos izmeu Jugoslavije i NATO-a, odnosno SAD, nakon Titovog
pomirenja sa Hruovim?
PREDRAG SIMI: Ti odnosi su se nastavili normalno, ali sa mnogo manje srdanosti iz nekoliko
razloga. Praktino, 1957. godine, Tito je otkazao ameriku vojnu pomo, ali ne pre nego to je u
Jugoslaviju stiglo 90 odsto te pomoi. Onda je 1956. godine odran kongres Komunistike partije SSSR
na kome je Hruov odrao poznati tajni referat sa kritikom Staljina i staljinizma. Iste godine doao je u
Beograd gde je objavljena Beogradska deklaracija. Tito je sasluao Hruovljev govor na aerodromu u
Batajnici i nije ga udostojio odgovora. Ali, odnosi su vrlo brzo postali srdani. Naime, vrlo brzo je
Hruov ponovo doao u Beograd i tom prilikom se Tito vratio sa njim u Sovjetski Savez. Imamo osnova
da pretpostavimo da se u tom trenutku u Titu ponovo probudio stari komunista koji je verovao da ako je
imao sukob sa Staljinom, nije imao sukob sa zemljom svog ideolokog opredeljenja, u kojoj je poeo
1.5.2014. Vreme - Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige <i>Tito i NATO</i>: Razroka spoljna politika
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=930836&print=yes 2/4
svoju karijeru.
Tito se sa tim problemom suoio zahvaljujui sluaju ilas. Milovan ilas je, izgleda, preozbiljno shvatio
demokratizaciju. U komunistikim zemljama demokratizacija nikada ne znai demokratiju, ona samo znai
jedan beskonaan proces kretanja ka demokratiji, do koje nikad ne treba stii, ve samo zadrati
pozitivan imid. ilas je o tom poeo ozbiljno da govori i Tito je tu povukao crtu preko koje nije bio
spreman da pree. Mislim da bi se njegovi motivi mogli objasniti time to da je ostao predugo uz NATO,
verovatno bi on i njegova partija izgubili vlast, suoeni sa pojavom stranakog pluralizma.
Kada je dolo do pomirenja sa Hruovim, Tito je radosno otiao u Sovjetski Savez i poeo da
propoveda samoupravljanje. Naiao je na jedno ledeno utanje, a mislim da je druga granica koju je Tito
povukao bila 1956. u vreme intervencije u Maarskoj. Ako mu je ilas pokazao da ako predugo ostane
uz NATO, gubi vlast, onda mu je intervencija u Maarskoj pokazala da ako se vrati u Istoni blok, gubi i
vlast i glavu. Video je kako je proao Imre Na, koji je bio njegov sledbenik, i kog je Tito jako razoarao
time to je dao saglasnost za intervenciju u Maarskoj. Praktino, nije sluajnost to 1956. godine poinje
dug put u nesvrstanost. Te godine odran je Brionski plenum. Ve sledee godine, Tito jednostrano
otkazuje ameriku vojnu pomo. Njegovi odnosi sa Amerikom su ili krivudavo. Sa Ajzenhauerom su bili
umereno hladni, ali je Jugoslavija ipak imala pristup amerikom oruju. U vreme Kenedija ti odnosi su bili
vrlo srdani, ima indicija da je Tito gajio velike simpatije prema Kenediju. Da li je Kenedi gajio simpatije
prema njemu, to je drugo pitanje. Kasnije, ezdesetih godina, za vreme Donsona, ti odnosi postaju
problematini. U ovom trenutku se istoriari dosta bave tim periodom jer se sada otvaraju arhive koje
pokazuju sve te cikcak putanje odnosa. Ali, u svakom sluaju, Tito je do kraja ivota bio "razrok": jedno
oko je drao na Moskvi, a drugo na Vaingtonu. To objanjava njegovu dugovenost jer je znao da samo
iz ta dva grada mogu doi pretnje njegovoj vlasti.
ta se sve zbivalo na planu odnosa TitoNATO u vreme intervencije u Maarskoj?
Mnogo vie se zbivalo na planu odnosa TitoHruov. Titova veza sa NATO-om poela je iste godine
kada je NATO osnovan. Naime, 1948, Staljin je rekao Titu istorijsko "ne", a ne Tito Staljinu. Tito je
spasavao ivu glavu. I to je rekao praktino onog momenta kada je poeo hladni rat. Hladni rat je poeo u
februaru 1948. godine, sa dravnim udarom komunista u ehoslovakoj. Ve u martu je Staljinu na red
dola Jugoslavija. Kasnije te godine smo imali i berlinsku krizu. Tito se 1948. jo nije obraao Zapadu, ali
je interesantno ono to sam naao u arhivama i novootvorenim arhivama CIA, a to je da su amerike
diplomate pokazivale neverovatno veliku, gotovo stoiku strpljivost prema Titu. Oni su videli da od
komunizma gube na svim frontovima, a onda se odjednom pojavljuje prva zemlja-disident. Na Zapadu su i
pojedinci disidenti bili oberuke doekivani, a sada se pojavljuje itava drava, pri tome ne ba ni
beznaajna. I tako Jugoslavija konano postaje ta karika koja je nedostajala u junom pojasu NATO-a,
jer je upravo ta drava povezivala sve ono to je bilo nepovezano. Preko Balkanskog pakta, Jugoslavija
de facto postaje lanica NATO-a, iako de jure nikad to nije bila. Napravljena je konstrukcija po kojoj
lanice NATO-a, u sluaju napada tite komunistiku zemlju, dakle, indirektno, NATO Jugoslaviji jeste
dao garancije za sluaj sovjetskog napada. Druga stvar, Jugoslavija je postala mamac za ostale zemlje
koje bi mogle da krenu njenim putem. Postala je simbol razlika u komunistikom svetu. Da li je to uspelo?
Pa, prvo je Maarska krenula jugoslovenskim stopama, zatim eka, ak i Rumunija sedamdesetih
godina, dodue samo u spoljnoj politici, ne i u unutranjoj. Dugorono, investicija sa Jugoslavijom se
Zapadu isplatila, bar kada su u pitanju ove tri zemlje.
Tito je uprkos smanjivanju sovjetske pretnje, nakon to je 1953. umro Staljin (a ima indicija da je i ranije
Staljin hteo da se pomiri sa Titom, jer mu je sukob bio smetnja), vetaki odravao taj sukob, jer mu je to
u NATO-u omoguavalo takvu poziciju da moe da rei "transko pitanje". Da je on izaao iz NATO-a
pre Londonskog memoranduma 1954. godine, verovatno je da bi i zona A i zona B, i dobar deo Istre,
1.5.2014. Vreme - Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige <i>Tito i NATO</i>: Razroka spoljna politika
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=930836&print=yes 3/4
pripali Italiji. Tito je potencirao sukob sa Staljinom ne bi li zadrao podrku SAD u teritorijalnom sporu sa
Italijom. I tek 1954. godine, kada je Londonskim memorandumom o saglasnosti spor reen, to je
koincidiralo sa Hruovljevim dolaskom u SSSR i Tito procenjuje da je moda vreme da se oslobodi
NATO-a, ali dogaaji u Maarskoj su ga neemu pouili.
On je imao kanale komunikacije vie sa SAD nego sa NATO-om, koji je u to vreme vie bio politika
nego vojna organizacija, a prava vojna sila ipak su bile SAD. Kada je Hruov procenio da mora da
intervenie u Maarskoj, pozvao je Tita u Moskvu, to je ovaj odbio pravdajui se da je bolestan.
Hruov nije bio lenj, seo je u avion i doao na Brione. Tokom noi je dobio Titovu podrku i cela stvar
se zavrila tako kako se zavrila.
Kakva je bila pozicija Jugoslavije u odnosu na Kubansku krizu?
Kubanska kriza koincidira sa periodom u kom je Tito ve uveliko u Pokretu nesvrstanih. Konferencija
nesvrstanih odrana je 1961. u Beogradu. Kastro na poetku nije bio komunista, on je to postao kasnije,
kada se okrenuo Sovjetskom Savezu. Kubanska kriza je za nas bila indirektna pretnja, jer je bila tema
konferencije nesvrstanih, koja je donela samo dva dokumenta: Apel za mir i pismo povodom te poslednje
velike krize u vreme hladnog rata, koje je upueno Hruovu i Kenediju. Mi smo tada jo uvek kupovali
naoruanje od SAD. Razgovarao sam sa nekim vojnicima JNA koji su govorili da je veina tadanjeg
naoruanja JNA bila amerikog porekla. Koliko je to naoruanje bilo, mogli smo da vidimo devedesetih.
Praktino je tim orujem voen graanski rat u Jugoslaviji. Dakle, za vreme Kenedija, odnosi sa Titom su
bili vrlo korektni, ali su sa Hruovim ili u cikcak. Recimo, Jugoslavija je posle prvog oduevljenja nakon
Maarske krize odbila da ue u neke sovjetske pokuaje da se napravi novi blok. Sukob dolazi tek 1958.
na Sedmom kongresu Saveza komunista Jugoslavije u Ljubljani, zbog programa SKJ-a. Naime, kada je
on usvajan, kongres su demonstrativno napustili predstavnici partija istonih zemalja, osim poljskog
predstavnika. Meutim, ni on nije ostao jer je tako hteo, nego je zaspao, pa nisu mogli da ga probude.
Posle toga, naao sam u memoarima prvog kineskog ambasadora u Jugoslaviji, Mao Cedung je
pokuavao da privue Tita, da naprave alternativni komunistiki blok, to je Tito odbio, pa tada dolazi do
velikog sukoba sa Kinezima, koji je trajao do 1977. i koji je Kardelj opisao u svojoj knjizi Socijalizam i
rat.
Ti odnosi sa SAD poinju da se hlade ezdesetih, za vreme rata u Vijetnamu. Tito je ve pokvario odnose
sa Francuskom pedesetih godina, zbog Alira. Slino se deavalo i sa Vijetnamom, koji je bio tienik
Pokreta nesvrstanih. Tito se tu ve svrstavao uz Istoni blok, koji je uvek bio protiv intervencija Zapada u
Treem svetu. Za vreme Donsona ti odnosi se kvare, a vrhunac je bio 1967. godine u vreme izraelsko-
arapskog sukoba na Sinaju, kada je Jugoslavija praktino delovala kao lanica Varavskog pakta. Naime,
poto su Arapi napali Izrael, ali se Izrael pokazao kao jai, poela je kontraofanziva na Sinaju, egipatski
tenkovi sovjetske proizvodnje bili su vrlo brzo uniteni, pa ih je trebalo hitno dostaviti jo. To je reeno
tako to su tenkove JNA, prefarbavane u Rijeci, tovarili na brodove koji su ih isporuivali u Aleksandriji.
Isti takvi tenkovi su ulazili u Jugoslaviju preko Subotice, eleznikom prugom iz SSSR.
Tada je dolo do najnie take u odnosima SAD i Jugoslavije, to je dovelo do takozvane Zonenfeldove
doktrine. Helmut Zonenfeld je bio ameriki savetnik za nacionalnu bezbednost koji je u jednom trenutku
dao izjavu da SAD ne bi ule u rat ako bi SSSR napao Jugoslaviju, to je izazvalo jako veliku reakciju.
Upravo tada Tito naputa svoju hibridnu politiku, poinje da pravi Ustav iz 1974. i da govori o radnikim
amandmanima.
Kako SAD gledaju na nesvrstanost Jugoslavije?
Sa ogromnim podozrenjem, s tim to treba voditi rauna da nesvrstanost ezdesetih godina i nije bila
1.5.2014. Vreme - Intervju Predrag Simi, profesor FPN-a i autor knjige <i>Tito i NATO</i>: Razroka spoljna politika
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=930836&print=yes 4/4
naroito bitna. ezdesetih godina su odrane svega dve konferencije: u Beogradu 1961. i u Kairu 1964.
Nijedna nije bila naroito bitna. Zlatno doba nesvrstavanja nastupa posle poraza Amerike u Vijetnamu.
Tek na Treoj konferenciji u Lusaki, 1970. godine, lansiran je prvi veliki program pravednijeg novog
svetskog ekonomskog poretka, pa novog svetskog informativnog poretka, po kom je Tanjug trebalo da
zameni Rojters, AP i druge velike agencije. Mislim da Tanjug i danas radi sa teleksima koji su tada
kupljeni.
Dakle, to je vreme kada se Amerika povlai, umire Salazar, zatim i Franko, raspadaju se portugalska i
panska kolonijalna imperija, a bive kolonije ulaze u Pokret nesvrstanih. Broj nesvrstanih dostie 123,
organizacija postaje velika i Jugoslavija, prema istraivanjima kanadskih strunjaka, u prvoj polovini
sedamdesetih, dolazi u red deset najmonijih zemalja u Ujedinjenim nacijama. Merili su koliko jedna
zemlja predloi rezolucija UN-u i koliko se od toga usvoji. Jugoslavija je uglavnom predlagala rezolucije u
ime Pokreta nesvrstanih, za koje su bila obezbeena 123 sigurna glasa. To je bilo zlatno doba.
Kako SAD gledaju na jugoslovensko oslanjanje na rusko naoruanje ezdesetih godina?
Tito 1957. godine otkazuje ameriku vojnu pomo, a tek ezdesetih poinje vee oslanjanje na rusko
oruje. Tada smo dobili one prve protivavionske rakete, koje se i danas koriste. Do masovnijeg ulaska
ruskog oruja dolazi tek negde krajem prve polovine ezdesetih. Meutim, Jugoslavija je i dalje zadrala
jednu vanu prednost. NATO je stvorio jedan specijalni organ, Komitet za kontrolu izvoza vojne
tehnologije. To telo je strogo blokiralo svaki izvoz tehnologije sa zapada na istok. Jugoslavija, zbog svoje
pozicije nesvrstane zemlje, koja je ipak imala dobre odnose sa Amerikom, bila je izuzeta. Jugoslovenska
trgovina je u velikoj meri ivela od verca zapadne tehnologije na istok. Veinu jugoslovenskih
spoljnotrgovinskih preduzea osnovala je Udba i ona su u velikoj meri bila ukljuena u tu trgovinu.
Meutim, cela pria o odnosima Tita i SAD ima svoje uspone i padove, ali definitivan kraj poinje sa
Reganom. On kree u krstaki pohod protiv komunizma i 1984. objavljuje predsedniku direktivu o
politici prema istonim zemljama. Ona je uglavnom namenjena Poljskoj i njihovom pokretu Solidarnost i
maarskim reformistima. Godine 1986. objavljuje NLBD 133, gde je tano precizirana politika prema
Jugoslaviji.
Jovana Gligorijevi

Copyright 1998-2014 Vreme, Beograd