KPI mladima!

Beleke u stihovima za jednu proznu poemu i Apologija

Pjer Paolo Pazolini (1!"#
$vod
Postoje dve verzije poeme% Prva je o&avljena u 'asopisu LEspresso( 1! % I) 1!"( a
druga( kona'na( u 'asopisu Nuovi argomenti( &r% 1* (izdanje za period april+jun 1!"#%
,azlike su uglavnom u nijansama% -vde je( kao glavni tekst( prevedena druga(
kona'na verzija( kasnije reprodukovana u z&ir.i Empirismo eretico (Jeretiki
empirizam( 1/0# i Pazolinijevim sa&ranim spisima% ,azlike iz prve verzije su
navedene u 1usnotama i( u jednom slu'aju( u pose&noj zagradi% 2edna od tih razlika( za
sada je preneta samo u originalu( u 1% 1*%
Poemu je pratila i Apologija( u kojoj je Pazolini o&jasnio svoje razloge za ton i
pristup koji je usvojio u pisanju poeme i dalje razvio neka svoja zapa3anja% $ .elini
gledano( re' je pravom dokumentu( ali i jednoj od najsna3nijih poruka koju je neki
intelektuala. iz tog vremena ostavio za so&om%
Kontekst su studentski pokret i politi'ka klima u Italiji 1!"( a neposredan povod
suko& studenata i poli.ije na Arhitektonskom 1akultetu u ,imu( u )ale 4ulija( 1% III
1!" (5a &attaglia di )alle 6iulia( Bitka u )ale 4ulija#% Bio je to prvi nasilni
odgovor studenata na poli.ijsku represiju% Prethodnog dana (7% II#( poli.ija je
iz&a.ila studente koji su mirno okupirali zgradu 1akulteta i tamo postavila svoje
o&ez&e8enje% )e9 sutradan( oko :%*** studenata je napalo zgradu i 1izi'ki se
o&ra'unalo s poli.ijom% ;o je 1aza suko&a na koju se Pazolini osvr9e i koja je kasnije
&ila proglaena za prvu po&edu studentskog pokreta% <e8utim( u toku dana pristigle
su nove poli.ijske snage i usledili su jo 3e9i suko&i( u kojima je povre8eno preko
1** poli.aja.a i skoro 0** studenata( dok ih je 7=7 &ilo uhapeno%
>ve to danas izgleda kao tipi'na epizoda iz perioda 1!"?1!% >tudentski stavovi su
tako8e &ili tipi'ni@ iza &u'ne retorike( sa maksimalisti'kim zahtevima (Pazolini@ na
re'ima pola3ete pravo na sve%%%#( stajala je realpoliti'ka agenda( ograni'ena na kritiku
rigidnog i ekskluzivnog o&razovnog sistema i anahrone drutvene organiza.ije
(%%%dok prakti'no tra3ite samo ono na ta( kao do&ra &ur3ujska de.a( ionako imate
pravo@ niz hitnih re1ormi( primenu novih pedagokih metoda i o&novu dr3avnog
organizma%#%
>koro svi elementi onog sindroma koji se od tada( sa svakom novom studentskom i
aktivisti'kom genera.ijom( neprekidno reprodukuje( &ili su vidljivi jo po'etkom
1
1!"% Aanas se 'esto gu&i iz vida i da su skoro sve levi'arske grupa.ije iz tog
vremena( sa izuzetkom situa.ionista( nekih anarhista i nezavisnih pojedina.a( &ile
izrazito autoritarne i etatistike ? maoisti( tro.kisti( lenjinisti( hoiminov.i( titoisti
(zapadni#% ;u 1rustriraju9u meavinu ideolokog dogmatizma i malogra8anskog
mentaliteta ? u to vreme( studije su( na zapadu( &ile jo nedostupnije
neprivilegovanima( a takav $niverzitet je &io glavno uporite nove levi'arske
opozi.ije

? primetio je i Pazolini i &io jedan od prvih koji su reagovali na nju%

Ali( za razliku od Adorna (da navedem taj primer#( koji je o potpuno istim
pro&lemima napisao nekoliko izvanredno temeljnih i lu.idnih eseja (,ezigna.ija(
<arginalije( itd%( tako8e iz 1!"# ? samo zato da &i jo jednom &io ignorisan ili
ismejan od onih kojima je pokuao da se o&rati ? Pazolini je postigao neto drugo@ da
takvi prvo zaneme( a onda eksplodiraju od &esa%
Aanas &i takav e1ekat &ilo teko posti9i( ma kojim sredstvima( kamoli ironijom i
polemikom( u klasi'nom( knji3evnom smisluB ali( tada je .ela levi'arska javnost &ila u
oku% $ takvom trenutku( kada su strasti na vrhun.u( kada se vodi tako ogor'eni i
uzvieni &oj( i kada svaki malogra8anin( koji iole dr3i do svoje reputa.ije napredne
oso&e( izra3ava simpatije prema &untovnoj omladini( napadati studente%%% izra3avati
simpatije za poli.aj.e (ne i Poli.iju( napominje Pazolini#( makar i kao prave sinove
siromanih%%% ;o je &ilo previe( 'ak i od Pazolinija( koji je do tada ve9 stekao
reputa.iju drutvene napasti( ali na koju je javnost po'ela i da se navikava( to je rizik
koji preti svakoj kriti.i% Pazolini je .iljao na mnogo iri skup pro&lema( ali tom
provoka.ijom je naterao sve da ga sasluaju( makar na trenutak%
Ipak( za istinsku kritiku i promiljanje u tom trenutku nije &ilo mesta% ;ek kasnije ?
iako ne mnogo kasnije ? tekst je do&io potvrdu( u primerima toliko &rojnim da ih je
ovde izlino na&rajati% >koro .ela genera.ija( ili makar oni njeni istaknutiji lideri i
aktivisti( zavrila je u naj.rnjem politi'kom kon1ormizmu@ nekadanji radikalni
levi'ari i nekon1ormisti postali su li&erali( desni'ari( na.ionalisti( korpora.ijski i
dr3avni slu3&eni.i i( vrlo retko( jo rigidniji levi'ari% Komunisti'ka partija Italije
(KPI#( tada mo9na politi'ka snaga i glavna uzdani.a Promene( u&rzo je pola putem
istorijskog kompromisa( da &i se onda pretvorila u mlaku kau( umu9enu od raznih
elemenata iz levog( li&eralnog .entra%
C

C
Da to se danas sve vie vra9amo( svuda( samo to pravi pro&lem ostaju same studije( kao deo opte
podele 1unk.ija( u kontekstu ekonomske u.ene( odnosno( sama njihova svrha( a ne samo njihova
(ne#pristupa'nost%
C
6rupe koje su se pojavile posle 1!"( kao opozi.ija staroj levi.i ? kao to su( izme8u ostalih( Potere
operaio (,adni'ka vlast( operaisti ;onija Degrija( kasnije LAutonomia operaia organizzata# i
suparni'ka Lotta contunia (Bor&a se nastavlja# ? sa svim svojim poma.ima u retori.i i nekim praksama
(ve9a unutranja demokratija i neki novi( neposredniji o&li.i delovanja#( zadr3ale su staro autoritarno
jezgro i( u osnovi( agitatorski pristup (agita.ija 3ivom i pisanom re'ju( agita.ija nasiljem#% Aoslovno
&ez izuzetka( 'lanstvo tih grupa se( ve9 od prve polovine sedamdesetih godina( rasulo du3 .elog
politi'kog spektra( od Ervenih &rigada i drugih militantnih grupa( do so.ijalista i li&eralnih partija%
Pazolini je ina'e neko vreme podr3avao grupu Lotta continua( uprkos razli.i u stavovima( izme8u
7
>lika je ista ili vrlo sli'na i u drugim zemljama( uklju'uju9i ? i to ne kao uzgredan
primer ? i &ivu 2ugoslaviju% $ me8uvremenu( studentski( ali i so.ijalni protesti
uopte( ovde kod nas( srozali su se na nivo najo&i'nijeg .enjkanja( to jest( najpli9eg
oportunizma (Budimo nemogu9i( tra3imo realno( kao to su poru'ili studenti iz
jednog od uspenijih protesta( onog u Fagre&u 7**"?*( 'ija je repriza( samo manje
e1ektna( usledila i u Beogradu 7*11#% Diko se vie ne podi3e ni na prste( da &i &a.io
pogled makar malo dalje( u 3ivot( ta to zaista jeste ili &i tre&alo da &ude% Ali( takvi
protesti su samo na ogoljen na'in pokazali ono to je s tom orijenta.ijom &io pro&lem
od samog po'etka%
Fa kraj( nekoliko redova iz Apologije( kao zaklju'ak ove prve najave neto ireg
iz&ora Pazolinijevih tekstova o politi.i i drutvu( koji( nadam se( sledi uskoro@
Deka mlada oso&a danas se nalazi u druga'ijoj situa.iji@ njoj je mnogo te3e da na
&ur3oasku klasu gleda o&jektivno( o'ima druge drutvene klase% ,azlog tome je
trijum1 &ur3oazije( to to je uspela da radnike i &ive kolonijalne seljake pretvori u
malogra8ane% $kratko( kroz neokapitalizam( malograantina postaje ljudsko stanje%
-ni koji su ro8eni u toj entropiji( nikako ne mogu da se meta1izi'ki postave izvan nje%
> tim je gotovo% Fato pokuavam da isprovo.iram mlade% -ni su verovatno poslednja
genera.ija koja vidi radnike i seljakeB slede9a genera.ija 9e oko se&e videti samo tu
&ur3oasku entropiju%
> o&zirom na moj potpuni nedostatak vere u &ur3oaziju( protivim se ideji o
gra8anskom ratu( koji bi buroazija( mo3da i kroz eksploziju studentskog &unta(
povela protiv same sebe%
A6( jul 7*1:%
ostalog i tako to je 1igurirao kao zvani'ni urednik njenog 'asopisa (istoimenog#( &udu9i da su vlasti
zahtevale da svake novine imaju nekog odgovornog urednika( odnosno( da tu pozi.iju zauzima oso&a
koja se pro1esionalno &avi novinarstvom% Istina je da je jedna od tekovina 1!"( i to &a u Italiji( &io i
autonomizam (autonomism( autonome( itd%#( di1uzni pokret( koji se proirio do&rim delom zapadne
Gvrope (sa 6r'kom( kao va3nom ta'kom#( i uti.ao na razne autonomisti'ke eksperimente i o&like
organizovanja( od skvotiranja i so.ijalnih .entara do novih neparlamentarnih pokreta (1eministkinje(
antinuklearni pokret( zeleni( sve do antiglo&alista#% Daravno( ideja autonomije imala je i druge izvore(
mnogo starije od 1!"% i ;onija Degrija( kao i druge sled&enike( kojima visokokon.eptualni pristup
autonomista( sa svim svojim kontradik.ijama i 1etiima( uopte nije &io potre&an( da &i razvijali
sopstvena iskustvaB jo manje pristup onih koji su ideju autonomije sveli na na'in politi'kog
organizovanja( radi ostvarivanja odre8enih prava ili usvajanja novih zakona% Fa iru sliku( po'evi
upravo od situa.ije u Italiji( proveriti navedene pojmove i pogledati &uklet Krisa i -dotea( )arvari@
nekontrolisana po&una (u podnaslovu( Kritika !mperija Antonija Degrija i <ajkla Harta( 7**7#( iz
Anarhisti'ke ili Porodi'ne &i&lioteke (http@IIJJJ%anarhisti.ka+&i&lioteka%netIli&rarKI.risso+i+odoteo+
varvari+nekontrolisana+po&una ili http@IIanarhija+&lok:0%net1zen%.om#%
=
KPI mladima!
;o je 3alosno% Polemiku protiv
KPI tre&alo je povesti u prvoj polovini
prole de.enije% Kasnite( dragi moji%
Dije va3no to se tada niste ni rodili%%%
1
Dovinari iz .elog sveta (uklju'uju9i
i one sa televizije# sada vam (kako se to valjda jo ka3e
na studentskom 3argonu# li3u guzi.e% 2a ne( dragi moji%
Imate li.a tatinih sinova%
Plava krv nije voda%
7
Dosite isto zlo u o'ima%
Puni ste straha( nesigurni( o'ajni
(u redu!#( ali isto tako znate kako da &udete
siled3ije( u.enjiva'i( 'vrsti i neumoljivi@
to su malogra8anske privilegije( dragi moji%
Kada ste se ju'e u )ale 4ulija potukli
sa poli.aj.ima
ja sam saose9ao s poli.aj.ima!
Fato to su poli.aj.i sinovi siromanih%
Aolaze iz predgra8a( sa sela ili iz gradova%
Lto se mene ti'e( do&ro znam
kako im je &ilo kao de.i i mladi9imaB
drago.enih hiljadu lira( ota. koji je i sam de'ak(
z&og siromatva( koje ne donosi autoritet%
<ajka &ezose9ajna kao portir( ili ne3na(
z&og neke &oljke( kao pti'i.aB
&rojna &ra9aB stra9ara
izme8u &ati s .rvenom 3al1ijom (na tu8oj zemlji(
ispar.elisanoj#B prizemlje
odmah iznad kanaliza.ijeB ili stanovi u nekoj d3inovskoj
oronuloj zgradi( itd%( itd%
Pogledajte samo kako su o&u'eni@ kao paja.i(
s tom gru&om ode9om koja zaudara na vojni'ka
1
)erzija iz LEspresso( zavrni stih@ utoliko gore po vas%
7
)erzija iz LEspresso( stih pre ovog@ <rzim vas( kao to mrzim i vae o'eve%
:
sledovanja i o&i'an svet% Dajgore je( naravno(
to psiholoko stanje na koje su svedeni
(za jedva 'etrdeset hiljada lira mese'no#@
nema vie osmeha(
nema vie prijateljstva sa svetom(
odvojeni(
isklju'eni (isklju'enost kojoj nema ravne#
poni3eni gu&itkom kvaliteta koji &i ih u&rajao u ljudska &i9a(
zato to su poli.aj.i (mr3nja ra8a mr3nju#%
Imaju dvadeset godina( vai su vrnja.i( dragi i drage moje%
-'igledno se sla3emo u osudi institu.ije poli.ije%
Ali( samo pro&ajte da napadnete pravosu8e i do&i9ete svoje!
;i de'a.i poli.aj.i( koje ste vi( tatini sinovi(
i vae sveto siled3ijstvo (u duhu tradi.ije
,isor8imenta#
=
pre&ili toljagama(
pripadaju drugoj drutvenoj klasi%
2u'e( u )ale 4ulija( mogli smo da vidimo 1ragment
klasne &or&e@ i u njoj ste vi( dragi moji (iako s pravim
razlogom#( &ili &ogati( dok su poli.aj.i
(koji su se nali na pogrenoj strani#
&ili siromani% Dema ta(
divnu ste po&edu odneli! $ slu'ajevima poput ovog(
.ve9e ide poli.aj.ima% Popolo( "orriere della sera( Ne#s#eek i $ond
li3u vam guzi.e% )i ste njihova de.a(
njihova nada( njihova &udu9nost@ ako vam neto prigovaraju(
to sigurno ne zna'i da se spremaju za klasni rat
protiv vas! Ako nita drugo(
to mo3e &iti samo stara porodi'na sva8a%
Daime( onima koji stoje izvan vae &or&e(
intelektual.ima ili radni.ima( mora da je smena ideja
da mladi &ur3uji daju in1uziju starim &ur3ujima(
i da stari &ur3uju trpaju u zatvore
mlade &ur3uje% Hitlerovo vreme
polako se vra9a@ &ur3oazija voli
kada je ka3njava sopstvena ruka%
Deka mi oproste moja mla8a &ra9a( njih hiljadu ili dve(
koji se &ore u ;rentu i ;orinu(
u Paviji ili Pizi( u Miren.i i pomalo ovde u ,imu(
ali ovo moram da ka3em@ studentski pokret se ne &avi
=
!t%( risorgimento@ preporod% Period ujedinjenja Italije( u drugoj polovini NIN veka%
0
'itanjem 2evan8elja( to mu njegovi sredove'ni laskav.i pripisuju(
da &i se opet osetili mladim i stekli u.enjiva'ko devi'anstvoB
studenti realno znaju samo za jedno@
za moralizam svojih o'eva sudija i eksperata(
za kon1ormisti'ko siled3ijstvo svoje starije &ra9e
(koji idu stopama o'eva( naravno#(
za mr3nju koju njihove majke( selja'kog porekla(
makar i veoma dalekog( gaje prema kulturi%
>ve to znate( draga de.o%
A znate na osnovu dva neodoljiva ose9anja@
na osnovu svesti o vaim pravima (demokratija uzima u o&zir
samo vas( to je do&ro poznato#
i 3elje za vla9u%
Aa( vae parole se stalno vrte
oko osvajanja vlasti%
:

$ vaim &radama vidim nemo9nu am&i.ijuB
u vaim &ledim li.ima o'ajni'ki sno&izam(
u vaim unezverenim pogledima seksualnu diso.ija.iju(
u vaem do&rom zdravlju arogan.iju( u vaem loem zdravlju prezir
(samo kod onih me8u vama koji dolaze iz najni3e
srednje klase ili iz nekih radni'kih porodi.a(
u tim poreme9ajima ima ne'eg plemenitog@
upoznajte se&e i kolu iz Bar&iane!#%
0
-kupirate univerzitete
!
i ka3ete kako istu ideju
tre&a preneti mladim radni.ima%
I do&ro@ da li 9e se "orriere della sera i Popolo( Ne#s#eek i $ond
zaista potruditi da shvate njihove pro&lemeO
Aa li 9e se poli.ija ograni'iti na neto malo &atina
u nekoj okupiranoj 1a&ri.iO
(Ali( kako uopte mo3ete da pomislite
da &i neki mladi radnik mogao da okupira 1a&riku
:
)erzija iz LEspresso@ %%%vae strane parole%%%
0
5a s.uola di Bar&iana@ eksperimentalna kola za siromanu de.u( koju je u selu Bar&iana( po'etkom
ezdesetih godina prolog veka( osnovao &untovni katoli'ki svetenik 5oren.o <ilani Kompareti
(5orenzo <ilani Eomparetti( 17=?1!/#% Aon 5oren.o <ilani je &io 3estoki kriti'ar klasno
podeljenog drutva i njegovog o&razovnog sistema( a neki njegovi u'eni.i su kasnije a1irmisali
so.ijalisti'ke ideje (videti( Lettera a una pro%essoressa( 1!/( knjiga koju je napisalo osmoro Aon
<ilanijevih u'enika#%
!
)erzija iz LEspresso (1!% )I 1!"#( jo dva stiha pre ovog@ ,e1ormisti! ,ei1ikatori
!
a da posle tri dana ne po'ne da gladujeO
A vi 9ete( draga de.o( okupirati univerzitete(
i dati radni'koj de.i pola svojih primanja( istina skromnih(
koja vam alju roditelji(
tako da zajedno s vama
okupiraju svoje 1a&rikeO Pao mi je%#
/
-vo su &analna zapa3anjaB
u.enjujem vas% Ali( sve to je uzalud@
zato to ste &ur3uji( a to zna'i
antikomunisti% A radni.i( oni su
jo uvek u 10*% i jo dalje%
Ideja drevna koliko i Pokret otpora
(koju je tre&alo napasti pre dvadeset godina
i utoliko gore po vas to se tada niste ni rodili#
jo uvek plamti u grudima ljudi iz predgra8a%
<o3da radni.i ne govore ni 1ran.uski( ni engleski
i mo3da ima samo jedan( siromaak( koji no9u( u svojoj partijskoj 9eliji(
pokuava da nau'i koju re' ruskog%
Prestanite da mislite na svoja prava(
prestanite da tra3ite vlast%
Iskupljena &ur3oazija mora se odre9i svih svojih prava
i proterati iz svoje due( jednom za svagda(
ideju vlasti% >ve to je li&eralizam@ ostavite to
Bo&iju Kenediju%
"
Fnanje se sti'e okupiranjem 1a&rike(
a ne univerziteta@ vai laskav.i (komunisti tako8e#
ne govore vam prostu istinu@ da ste nova
idealisti'ka sorta kvalunkvista(

kao i vai o'evi(

/
>tihovi iz zagrade se nalaze u verziji o&javljenoj u LEspresso%
"
)erzija iz LEspresso@ .ela stro1a je druga'ija i sadr3i re1eren.u na Artoovo -&ra9anja Aalaj 5ami(
iz tre9eg &roja Nadrealistike revolucije (Antonin Artaud( Adresse au AalaQ&5ama( La '(volution
)urr(aliste( no% =( 10% I) 170#@
>e il 6ran 5ama sa di essere il 6ran 5ama
vuol dire .he non R il 6ran 5ama (Artaud#@
Suindi( i <aestri
? .he sapranno sempre di essere <aestri ?
non saranno mai <aestri@nT 6ui nT voi (5uigi 6ui( ministar o&razovanja( kasnije unutranjih poslovaB
prim* prev*#
rius.irete mai a 1are dei <aestri%

+ualun,uismo( kvalunkvizam@ navodno apoliti'ni( antipartijski populisti'ki pokret (Mronte

dellUuomo SualunSue#( osnovan odmah po zavretku Arugog svetskog rata( koji se o&ra9ao o&i'nim
/
da( kao i vai o'evi( sinovi moji%
Gvo(
Amerikan.i( vai divni vrnja.i(
sa svojim glupim .ve9em(
izmiljaju novi revolu.ionarni jezik!
Izmiljaju ga svakog dana!
Ali( vi to ne mo3ete jer u Gvropi ve9 postoji jedan@
zar ste ga za&oraviliO
Aa( za&oravili ste ga (na veliko zadovoljstvo
-imesa i -empa#% Fa&oravili(
dok s glupim provin.ijalizmom gra&ite
sve vie ulevo%
Fa'udo(
za&oravili ste revolu.ionarni jezik siromanih(
onaj stari( toljatijevski( zvani'ni
jezik Komunisti'ke partije(
da &iste usvojili njegovu jereti'ku verziju(
ali isklju'ivo na osnovu najpli9eg 3argona
so.iologa &ez ideologije (ili izlapelih partijskih &irokrata#%
> takvim jezikom(
na re'ima pola3ete pravo na sve(
dok prakti'no tra3ite samo ono
na ta (kao do&ra &ur3ujska de.a# ionako imate pravo@
niz hitnih re1ormi(
primenu novih pedagokih metoda
i o&novu dr3avnog organizma%
Bravo! -( sveta ose9anja!
Deka sre9na zvezda &ur3oazije &ude uz vas!
-amu9eni od po&ede nad mladim poli.aj.ima(
koje je siromatvo primoralo da &udu sluge
(i opijeni zanimanjem &ur3oaskog javnog mnjenja(
prema kojem se ponaate kao 3ena koja( &ez lju&avi(
ignorie i mu'i &ogatog udvara'a#(
gurnuli ste u stranu jedini zaista opasan instrument
za &or&u protiv vaih o'eva@
komunizam%
ljudima( nezainteresovanim za partijske interese ve9 samo za reavanje 3ivotnih pro&lema% Pokret
je( me8utim( &io monarhisti'ki( izrazito desni'arski i privla'io mnoge &ive 1aiste( koji nisu otvoreno
pokazivali svoja u&e8enja% Posle 1:( 'lanstvo i sled&eni.i pokreta stopili su se s demohri9anskim
glasa'kim telom%
"
Dadam se da ste shvatili(
da glume9i puritanizam
samo udaljavate se&e
od prave revolu.ionarne ak.ije%
Ali( hajde( de.o( napred( napadnite sindikate!
Dapadnite partijske 9elije!
-kupirajte Eentralni komitetB napred( napred(
podignite kamp ispred Botegone!
1*

Ako ve9 ho9ete vlast( onda( ako nita drugo(
preuzmite vlast u Partiji( koja(
iako u opozi.iji (i u prili'no loem stanju(
ako pogledate autoritet te gospode
u skromnim dvorednim odelima( lju&itelja &o9anja( majstora nedore'enosti(
malogra8anskih vrnjaka vaih glupih o'eva#
makar teoretski ima za .ilj unitenje svake vlasti%
>umnjam da 9e ona sama( u me8uvremenu( odlu'iti
da uniti ono to je u njoj &ur3oasko(
'ak i uz va doprinos(
zaista sumnjam u to( zato to(
rekao sam ve9( plava krv nije voda%%%
$ svakom slu'aju@ KPI mladima!
Ali( ta vam u stvari predla3emO Lta vam
savetujemO Da ta vas nagovaramO
Kajem se( kajem se!
Iza&rao sam put manjeg zla(
neka sam proklet% De sluajte me%
Ah ah ah
u.enjiva' je u.enjen(
po'injem da tru&im ovde( u ime zdravog razuma%
Prekidam na vreme(
da spasim se&e
od 1anati'ne podvojenosti i dvosmislenosti%%%
Ali( doao sam do ivi.e srama%%%
(Bo3e( da li zaista moram da razmotrim mogu9nost
da se u gra8anskom ratu &orim na vaoj strani
i tako od&a.im svoju staru ideju o revolu.ijiO#
(u nastavku( Apologija#
1*
Bottegone( popularni naziv za ku9u u (uli.i# )ia delle Botteghe -s.ure &r% 0( u kojoj se nalazilo
sedite KPI%

1*
Apologija
Lta je loa poezija (kao to je( pretpostavljam( KPI mladima!#O ;o je vrlo prosto@
loa poezija je ona koja sama po se&i ne prenosi ono to je autor hteo da ka3eB to je
ona poezija u kojoj konota.ije u isti mah izo&li'uju i zamagljuju zna'enje%
Kao to znamo( poezija izvla'i svoje znake iz razli'itih semanti'kih polja( koje dovodi
u vezu( 'esto proizvoljnoB od svakog od tih znakova ona zatim pravi neku vrstu
strati1ika.ije( u kojoj svaki sloj odgovara zna'enju nekog znaka( izvu'enog iz
odre8enog semanti'kog polja( ali privremeno povezanog s drugima (uz pomo9
demona#%
Prema tome( da( loa poezija se mo3e razumeti( ali za to je potre&na do&ra volja%
>umnjam u do&ru volju mnogih 'itala.a ove loe poezijeB izme8u ostalog i zato to
&ih( u mnogim slu'ajevima( od njih morao da o'ekujem lou volju iz do&re namere%
Arugim re'ima( politi'ku strast koja vredi isto koliko i moja( koja ima svoje nade i
ogor'enja( svoje idole i svoju mr3nju%
Deka &ude jasno da sam ovu lou poeziju napisao u nekoliko registara istovremeno@ i
da su oni ras.epljeni( ironi'ni i samoironi'ni% >ve je re'eno pod zna.ima navoda%
Aeo o poli.aj.ima je komad ars retorica (retori'kog ume9a#( koji &i neki ludi pisar iz
Bolonje( u ovom slu'aju( mo3da de1inisao kao .aptatio malevolentiae
11
(izazivanje
zlo&e#B prema tome( ti zna.i navoda su sastavni deo provoka.ije% Dadam se da loa
volja mojih do&rih 'itala.a prihvata provoka.iju( zato to je re' o provoka.iji koja
sti3e sa &lagonaklonog nivoa% (Provoka.ije koje se ne mogu prihvatiti su samo one
koje sti3u od 1aista i poli.ije%# ;akvi .itati su( na primer( ona dva dela u kojima
govorim o starim radni.ima koji no9u idu u svoje partijske 9elije da &i u'ili ruski i
evolu.iji onih starih( prekaljenih 'lanova KPIB iako je 'injeni.a da takvi radni.i i
takve oso&e iz KPI o&jektivno odgovaraju stvarnosti( oni su( u ovoj poemi( retori'ke
i paradoksalne 1igure ? ali i dalje provokativne%
2edini deo koji nije provokativan( iako izra3en glupim tonom( jesu one re'i u zagradi(
na samom kraju% ;u sam( na pozadini od jednog ironi'nog i gorkog prizora (nisam
mogao da se otarasim demona koji me je opseo odmah posle suko&a u )ale 4ulija i
zato ovde insistiram na hronologiji( z&og onih koji nisu 1ilolozi# postavio pravo
pitanje% Ailema pred koju nas postavlja &udu9nost glasi@ gra8anski rat ili revolu.ijaO
De mogu da se ponaam kao mnoge moje kolege( koje se pretvaraju da &rkaju te dve
stvari (ili im to zaista uspeva!#( i koje( zara3ene studentskom psihozom( naglava'ke
hrle studentima u susret (da &i im laskali i za uzvrat do&ijali samo prezir#( kao to ne
11
Aluzija na latinsku retori'ku tehniku( captatio benevolentiae( izazivanje ili sti.anje naklonosti u
o&ra9anju pu&li.i%
11
mogu ni da ka3em da je svaka revolu.ionarna mogu9nost is.rpljena i da se zato (u
tako razli'itim istorijskim sud&inama( kao to su one u Ameri.i ili u Fapadnoj
Dema'koj# moramo opredeliti za gra8anski ratB u stvari( kao to sam ve9 mnogo
puta rekao( &ur3oazija vodi gra8anski rat protiv same se&e% Dajzad( ne mogu ni da
&udem toliko .ini'an (kao neki Mran.uzi# da &ih mislio kako &i revolu.ija mogla da
pro1itira od gra8anskog rata koji su zapo'eli studenti ? da &ismo ove kasnije gurnuli
u stranu ili ih 'ak potpuno od&a.ili%
;a loa poezija je nastala u takvom stanju duha( a njena glavna .rta je( u svakom
slu'aju( provoka.ija (koju( &udu9i loa( izra3ava nasumi'no#% Ali( i u tome je sr3(
zato sam toliko provo.irao studente (toliko da su 'ak i neki je1tini privatni listovi
mogli da spekuliu o tome#O
,azlog je slede9i@ sve do moje genera.ije( mladi ljudi su pred so&om imali &ur3oaziju
kao o&jekt( kao odvojeni svet (odvojen od njih( zato to( naravno( govorim o
isklju'enim mladim ljudimaB isklju'enim z&og traumeB a kao tipi'an slu'aj( mo3emo
uzeti traumu devetnaestogodinjeg 5enjina( koji je gledao kada mu je poli.ija o&esila
&rata#% Fato smo na &ur3oaziju mogli da ogledamo o&jektivno( spolja ('ak i ako smo s
njom &ili strano upetljani( kroz istoriju( kolu( .rkvu( strepnju#B imali smo mogu9nost
da na &ur3oaziju gledamo o&jektivno( u skladu s tipi'nom o&ras.em( na osnovu
pogleda onoga to nije &ilo &ur3oazija@ radnika i seljaka (onoga to se kasnije
nazivalo ;re9im svetom#% Prema tome( mi( mladi intelektual.i( od pre dvadeset ili
trideset godina (i kao klasa privilegovanih( studenti#( mogli smo da zauzmemo
anti&ur3oaski stav izvan same &ur3oazije( kroz optiku koju su nudile druge drutvene
klase (revolu.ionarne ili &untovni'ke( kakve su tada &ile#%
-drasli smo( dakle( sa odre8enom idejom o revolu.iji@ radni'kom i selja'kom
revolu.ijom (,usija 11/( Kina( Ku&a( Al3ir( )ijetnam#% >amim tim( od traumatske
mr3nje prema &ur3oaziji mogli samo da napravimo pravednu perspektivu( u koju
&ismo ugradili svoje delovanje( u nekoj izvesnoj &udu9nosti (makar delimi'no( zato
to smo svi pomalo sentimentalni#%
Deka mlada oso&a danas se nalazi u druga'ijoj situa.iji@ njoj je mnogo te3e da na
&ur3oasku klasu gleda o&jektivno( o'ima druge drutvene klase% ,azlog tome je
trijum1 &ur3oazije( to to je uspela da radnike i &ive kolonijalne seljake pretvori u
malogra8ane% $kratko( kroz neokapitalizam( malogra8antina postaje ljudsko stanje%
17

-ni koji su ro8eni u toj entropiji( nikako ne mogu da se meta1izi'ki postave izvan nje%
> tim je gotovo% Fato pokuavam da isprovo.iram mlade% -ni su verovatno poslednja
genera.ija koja vidi radnike i seljakeB slede9a genera.ija 9e oko se&e videti samo tu
&ur3oasku entropiju%
17
Pazolini doslovno ka3e &ur3oazija postaje ljudsko stanje (la &orghesia sta diventando la .ondizione
umana#B ali( iako je to savreno jasno( u prevodu zvu'i nezgodno( jer &ur3oazija je klasa( dok
malogra8antina sadr3i nijansu koja sna3nije ukazuje na odre8eno stanje duhaB u svakom slu'aju(
neto to je do ju'e &ilo samo drutvena klasa( sada postaje ljudsko stanje%
17
Lto se mene ti'e( li'no (moja li'na isklju'enost( kao mladi9a( &ila je mnogo gora od
one koju trpi neki .rna. ili 2evrejin# i javno (1aizam i rat( koji su mi otvorili o'i za
3ivot@ koliko veanja( koliko klanja!# toliko sam traumatizovan &ur3oazijom da je
moja mr3nja prema njoj sada ve9 postala patoloka% -d nje ne o'ekujem nita( ni kao
.eline( niti kao tvor.a sopstvenih antitela (kao to se deava u entropijama@ antitela
rastu i u ameri'koj entropiji( samo zato to u Ameri.i ima .rna.a@ za nekog ameri'kog
de'aka( oni danas imaju istu 1unk.iju kao siromani radni.i i selja.i za nas kada smo
&ili mladi#%
> o&zirom na moj totalni nedostatak vere u &ur3oaziju( protivim se ideji o
gra8anskom ratu( koji &i &ur3oazija( mo3da i kroz eksploziju studentskog &unta(
povela protiv same se&e% ,ekao &ih da su mladi ljudi iz ove genera.ije i 1izi'ki mnogo
vie &ur3uji nego to smo to &ili mi% I ta sadO Far nemam pravo da ih provo.iramO
Kako &ih druga'ije mogao da stupim u neki odnos s njima( ako ne na taj na'inO
Aemon koji me je doveo u iskuenje je( kao to znate( pun poroka@ ovog puta on ima i
porok nestrpljenja i nedostatka lju&avi prema starom zanatu umetnosti@ napravio sam
gru&u smesu svih semanti'kih polja( pri 'emu mi je &ilo krivo to nisam &io jo
pragmati'niji( naime( to nisam uklju'io i semanti'ka polja nejezi'ke komunika.ije( to
jest( 1izi'ku pojavu i ponaanje%%% Aa zaklju'im@ dananji mladi studenti pripadaju
totalitetu (semanti'kim poljima koja sami izra3avaju( kroz jezi'ku i nejezi'ku
komunika.iju#B temeljno su uni1ormisani i ogra8eni( samim tim( verujem( nesposo&ni
da sami uvide da kada se&e( u svojoj samokriti.i( de1iniu kao malogra8ane( prave
osnovnu i nesvesnu greku@ dananji malogra8ani u svari vie nemaju selja'ke &a&e i
dedove ve9 pra&a&e i pradedove ili mo3da 'ukun&a&e i 'ukundedoveB oni nisu na
pragmati'an na'in pro3iveli anti&ur3oasko revolu.ionarno (radni'ko# iskustvo (odatle
&esmisleno tumaranje u potrazi za radni'kim drugovima#B oni su( naprotiv( iskusili
prvi tip neokapitalisti'kog kvaliteta 3ivota( zajedno sa pro&lemima totalne
industrijaliza.ije% Prema tome( dananji malogra8ani vie nisu oni koje su de1inisali
marksisti'ki klasi.i( na primer( 5enjin% (Aananja Kina( na primer( nije vie ona
5enjinovaB i zato je 'isto ludilo danas navoditi kao primer Kinu iz nekog
5enjinovog &ukleta o imperijalizmu%# Povrh svega( mladi ljudi (kojima &i &ilo &olje
da malo po3ure i otarase se u3asne klasne denomina.ije studenata i postanu mladi
intelektual.i# jednostavno ne shvataju koliko su dananji malogra8ani odvratni i da je
to model kojem se prilago8avaju i radni.i (uprkos upornom optimizmu komunisti'kog
kanona# i siromani selja.i (uprkos njihovoj mitologiza.iji od strane intelektuala.a
koji idu tragom <arkuzea i Manona( uklju'uju9i i mene( ali ante litteram
1=
#%
Prema tome( tu manihejsku svest o &ur3oaskom zlu studenti &i mogli da steknu na
slede9i na'in (sa3eto re'eno#@
a# tako to 9e iznova i mimo so.iolokih i marksisti'kih klasika analizirati
malogra8ane kakvi su (oni sami( mi# danasB
1=
Lat*( pre pojmaB u ovom slu'aju( pre nego to je malogra8antina postala model za radnike i seljake%
1=
&# tako to 9e od&a.iti ontoloko i tautoloko samodre8enje student i pristati da
&udu prosto intelektual.iB
.# tako to 9e na osnovu poslednjeg preostalog iz&ora ? na pragu poistove9ivanja
&ur3oaske istorije sa istorijom ljudskog roda ? raditi u korist onoga to nije
buroasko% ($ tome danas mogu uspeti samo ako mo9 razuma zamene onim li'no i
javno traumatizovanim razumom( na koji sam ukazao ? to je krajnje teka opera.ija(
koja podrazumeva ingenioznu samoanalizu( mimo svih konven.ija%#
Pier Paolo Pasolini( Il PEI ai giovanni!! Appunti in versi per una poesia in prosa seguiti da una
UApologiaU( LEspresso( 1!% )I 1!"B Nuovi argomenti &r% 1*( I)?)I 1!"B Empirismo eretico( 1/0(
str% 101?10!% P% Pasolini( ;he PEI to the Voung!! (Dotes in )erse 1or a Prose Poem MolloJed &K an
UApologKU#( .eretical Empiricism( DeJ A.ademia Pu&lishing( 7**0 (Indiana $niversitK Press( 1""#(
str% 10*?10"%
Preveo@ Aleksa 6olijanin( jul 7*1:%
aleksa%golijaninWgmail%.om
http@IIanarhija+&lok:0%net1zen%.om
Iz&or &ukleta@ https@IIpi.asaJe&%google%.omIaleksa%golijaninIBukleti
1: