REPUBLIKA SRPSKA

MINISTARSTVO PROSVJETE I KULTURE

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU KULTURNO-ISTORIJSKOG I PRIRODNOG
NASQE\A

PRIJEDLOG ZA STAVQAWE POD ZA[TITU

KAO PRIRODNOG DOBRA OD IZUZETNOG ZNA^AJA

SPOMENIK PRIRODE

PE]INA U KAMENOLOMU
QUBA^EVO
BAWALUKA, 2007. godine
REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU KULTURNO ISTORIJSKOG
I PRIRODNOG NASQE\A REPUBLIKE SRPSKE BAWA LUKA

PRIJEDLOG ZA STAVQAWE
POD ZA[TITU SPOMENIKA
Elaborat PRIRODE PE]INA U
KAMENOLOMU QUBA^EVO
KAO PRIRODNOG DOBRA OD
IZUZETNOG ZNA^AJA

Rukovodilac Jelena Kadi}

Goran Dujakovi}, speleolog

Dr Du{an Mijovi}, geolog
Obra|iva~
Dragan Kova~evi}, dipl. in`. {um.
Goran Pani}, geograf

Fotografije Goran Dujakovi}

Jelena Savi}, dizajn

Tehni~ka obrada Goran Kalini}, obrada

priloga
Svetlana [iqegovi}, lektor

Direktor Svetlana [iqegovi}

Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 1.

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU KULTURNO-ISTORIJSKOG I

PRIRODNOG NASQE\A REPUBLIKE SRPSKE pristupio je:

Pravni osnov za dono{ewe akta o stavqawu pod za{titu prirodnog dobra

sadr`an je u ~lanu 33 stav 1. i 2. Zakona o za{titi prirode prema kome se
prirodno dobro stavqa pod za{titu aktom nadle`nog organa na osnovu
Prijedloga ministarstva nadle`nog za za{titu `ivotne sredine
Republi~ki zavod za za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog nasqe|a
Republike Srpske pripremio je Elaborat: Prijedlog za stavqawe pod
za{titu spomenika prirode "PE}INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO" kao
prirodnog dobra od velikog zna~aja sa prijedlogom akta o za{titi.

Bawa Luka, 2007. god.

Direktor Zavoda
,

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 2.

SADR@AJ

PRIJEDLOG ZA STAVQAWE POD ZA[TITU SPOMENIKA PRIRODE "PE]INA

U KAMENOLOMU QUBA^EVO" KAO PRIRODNOG DOBRA OD VELIKOG
ZNA^AJA

ú IDENTIFIKACIJA
Vrsta i naziv prirodnog dobra
Osnovna vrijednost
Polo`aj
Granice za{ti}enog podru~ja i zone za{tite
Prethodni status za{tite
Kategorija
Me|unarodni status

úú OPIS PRIRODNOG DOBRA

Priroda
^ovjek i priroda

úúú VREDNOVAWE
Ocjena ispuwenosti uslova za za{titu
Ocjena vrijednosti
Prijedlog kategorije

úñ KONCEPT ZA[TITE
Optimalni model za{tite
Ciqevi razvoja
Proceduralni, prostorni i vlasni~ki aspekt za{tite
Re`im za{tite
Mjere odr`avawa, ure|ivawa i razvoja prirodnog dobra
Upravqawe za{titom
Finansirawe za{tite
Smjernice

ñ PRILOZI
prilog 1: Polo`aj Pe}ine u kameneolomu Quba~evo 1:100 000
prilog 2: Polo`aj Pe}ine 1:25 000
prilog 3: Katastarska skica
prilog 4: Popis katastarskih parcela
prilog 5: Granice za{ti}enog podru~ja i zone za{tite
prilog 6: Geolo{ka karta podru~ja Quba~eva 1:100 000
prilog 7: Plan Pe}ine u kamenolomu Quba~evo
prilog 8: Profil Pe}ine

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 3.

I - IDENTIFIKACIJA

VRSTA I NAZIV PRIRODNOG DOBRA

Spomenik prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo"

OSNOVNA VRIJEDNOST
Slo`en, podzemni horizontalni oblik karstnog reqefa, koji sa~iwava
nekoliko dvorana povezanih kanalima, ispuwen atraktivnim i veoma
rijetkim oblicima pe}inskog nakita. Pe}ina je izuzetno zna~ajan
geomorfolo{ki, speleoklimatolo{ki i potencijalno biospelolo{ki
lokalitet u Republici Srpskoj. Tokom speleolo{kih istra`ivawa (2004-2006.
godina) u podzemnim kanalima i dvoranama prona|eni su izuzetno rijetki
oblici ekscentri~nog pe}inskog nakita (heliktiti) na vi{e lokacija. Po
rasprostrawenosti ekscentri~nog pe}inskog nakita (Visoka dvorana,
Dvorana stalagmita, Kalcitna dvorana i Dvorana Posledwi horozont) ovo je
jedinstven podzemni objekat u Republici Srpskoj, a i Bosni i Hercegovini.
Pe}ina je tako|e bogata i ostalim oblicima pe}inskog nakita: velikim
salivima, stalagmitima, stalaktitima, pe}inskim stubovima, bigrenim
kadama i draperijama.

POLO@AJ
Sjeverozapadna Republika Srpska, kamenolom Quba~evo.
Teritorija op{tine Bawa Luka, podru~je sela Quba~evo, kamenolom
Quba~evo.
Udaqenost: od (centra) Bawa Luke 14 km.
Pristupa~no putni~kim vozilom iz dva pravca:

- od Bawa Luke asfaltnim putem do Karanovca, daqe prema Kne`evu do

skretawa za kamenolom Quba~evo. Od ulaza u kamenolom 200 metara do
ulaza u pe}inu;
- od Kne`eva prema Bawa Luci asfaltnim putem ispod planina ^emernica
i Osma~a do skretawa za kamenolom Quba~evo. Od ulaza u kamenolom
200 metara do ulaza u pe}inu.
Nadmorska visina: 420 metara

Koordinate u Gaus-Krigerovoj koordinatnoj mre`i

X - 4948,30 N
Y - 6437,19 E

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 4.

GRANICE ZA[TI]ENOG PODRU^JA I ZONE ZA[TITE PE]INE U

KAMENOLOMU QUBA^EVO

U za{ti}enom spomeniku prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo utvr|uje

se re`im za{tite I i II stepena.
Spomenik prirode “Pe}ina u kamenolomu Quba~evo“ nalazi se u
kamenolomu Quba~evo, selo Quba~evo oko 15 km od centra Bawa Luke,
op{tina Bawa Luka, KO Quba~evo, na katastarskim ~esticama: k.~. 63/2, k.~.
985 k.~. 45/3, k.~. 46/1, k.~. 46/2, k.~. 47/1, k.~. 47/2, k.~. 48, k.~. 49, k.~. 50/2, k.~. 50/3,
k.~. 63/2, k.~. 64/1, k.~. 64/2, k.~. 65/1, k.~. 65/2, k.~. 66/1, k.~. 66/2, k.~. 67, k.~. 68, k.~.
978, k.~. 979, k.~. 981, k.~. 984, k.~. 986, k.~. 987, k.~. 988, k.~. 2195/1 te dijelovi
k.~. 63/1 i 2195/2 ucrtani na kopiji katastraskog plana, a obuhvata povr{inu
od 45,45 hektara.
Pod re`imom za{tite prvog stepena nalazi se:

- ju`ni kanal sistema pe}ine (k.~. 63/2, k.~. 985, i dio k.~. 63/1 ucrtan na
kopiji katastarskog plana) ukupne povr{ine 5,89 hektara.

Re`im za{tite I stepena podrazumjeva zabranu kori{}ewa prirodnih

bogastava i sve vidove kori{}ewa prostora i aktivnosti , osim pra}ewa
stawa, nau~nih istra`ivawa, ure|ewa pe}ine (poseban projekat ure|ewa) i
kontrolisanih posjeta
Pod re`imom za{tite drugog stepena nalaze se:

- sjeverni kanal sistema pe}ine sa okolinom (k.~. 46/1, k.~. 46/2, k.~. 47/1, k.~.
47/2, k.~. 48, k.~. 49, k.~., k.~. 50/2, k.~. 50/3, dio k.~. 63/1, k.~. 63/2, k.~. 64/1, k.~.
64/2, k.~. 65/1, k.~. 65/2, k.~. 66/1, k.~. 66/2, k.~. 67, k.~. 68, k.~. 978, k.~. 979, k.~.
981, k.~. 984, k.~. 986, k.~. 987, k.~. 988, k.~. 2195/1, i dio k.~. 2195/2 ucrtan na
kopiji katastarskog plana) ukupne povr{ine 39,56 hektara.

Re`im za{tite II stepena podrazumjeva aktivnosti na o~uvawu i

unapre|ewu za{ti}enog prirodnog dobra, razvoja turizma i rekreacije kao i
obavqawe privrednih djelatnosti koje nisu u suprotnosti sa propisanim
mjerama za{tite.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 5.

PRETHODNI STATUS ZA[TITE

Pe}ina u kamenolomu Quba~evo se do sada nije nalazila na listi
za{ti}enih prirodnih dobara Republike Srpske, a ni Republi~kog zavoda za
za{titu spomenika kulture i prirode BiH (predratni period). Tokom 2005.
godine prirodno dobro je stavqeno pod prethodnu za{titu (“Slu`beni
glasnik RS” br. 35/05).

KATEGORIJA
Spomenik prirode.

• Na osnovu Inventara objekata geonasqe|a Republike Srpske, prirodno

dobro Pe}ina u kamenolomu Quba~evo je objekat geonasqe|a regionalnog
zna~aja.

ME\UNARODNI STATUS
• IUCN klasifikacija za{ti}enih prirodnih podru~ja: Category III - Natural
Monument / Natural Landmark - Prirodni spomenik.
IUCN Lista nacionalnih parkova i za{ti}enih podru~ja (United Nations List
of National parks & Protected Areas). Ne upisuje se zbog male povr{ine.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 6.

II - OPIS PRIRODNOG DOBRA

PRIRODA

GEOLO[KA GRA\A

Geolo{ka gra|a {ireg podru~ja pe}ine u kamenolomu u Quba~evu obuhvata

vi{e strukturno-facijalnih cjelina, u kojima su pored karbonatnih masa
mezozojske starosti na istra`nom terenu zastupqene i stijene razli~itog
sastava i starosti (OGK, list Bawa Luka, 1977 i OGK list Jajce, 1981).
Rasprostrawewe zastupqenih litolo{kih ~lanova na istra`nom podru~ju
prikazano je na prilogu 6.
Strukturne karakteristike istra`nog podru~ja su veoma slo`ene i
odra`avaju istoriju formirawa sjeverozapadnog oboda Dinarida.

Mezozoik
U {irem podru~ju pe}ine u kamenolomu u Quba~ebu, stijene sredwe i gorwe
jure (J2+3) na kontaktu sa dowo- i gorwokrednim stijenama (K1 i K2)
ispresjecane su brojnim rasjedima regionalnog karaktera.
Tokom jurskog perioda vr{ena je iskqu~ivo karbonatna sedimentacija, i
talo`eni su raznovrsni kre~waci sa bogatom faunom. Zahvaquju}i tome
izvr{eno je razdvajawe, na nera{~lawene sredwo-gorwojurske sedimente i
seriju gorwojurskih sedimenata.
Sredwo-gorwojurske sedimente predstavqaju dolomiti sa ulo{cima
tamnosivih I ponegdje rumenkastih kre~waka, koji navi{e postepeno
prelaze u slojevite sive kre~wake sa obiqem faune. Od mikrofosila prema
Marinkovi} i dr, (1981) konstatovani su Protopeneroplis striata, Conicospirillina
bassiliensis, macroporella cf. selli i drugi. Debqina ovih sedimenata varira od
400 do 500 metara.
Gorwojurski sedimenti su svjetlosivi sitnozrni kre~waci, u kojima su
~esti ostaci koralskih kolonija, hidrozoa I nerinea. Ukupna debqina ovih
naslaga iznosi oko 500 metara.
Kredne naslage su razvijene prete`no kao dowokredni paket koji obuhvata
valendin, otriv i barem (K11-3) i fli{ni sedimenti gorwokredne starosti
(K23) koji ga okru`uju na cijelom podru~ju.
Paket kre~waka valendin – barem ima prili~no oskudan sadr`aj
paleontolo{kog materijala, a zastupqeni su kriptokristalasti kre~waci
razli~ite slojevitosti. Ukupna debqina ovog paketa iznosi oko 500 m.
Fli{ne tvorevine le`e na starijim sedimentima najvjerovatnije
transgresivno, a izdvojene su kao laporovito kalkarenitski paket, koji
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 7.
sa~iwavaju plo~asti mikriti sa uklopcima ro`naca i kalkareniti dobro
uslojeni. Turbiditne sekvence su najvi{e izra`ene u ni`im nivoima.
Ukupna debqina iznosi oko 200 m.

Kenozoik
Kenozojske sedimente na istra`nom prostoru predstavqaju proluvijalne i
deluvijalne tvorevine i aluvijalni sedimenti rijeke Vrbas kvartarne
starosti. Na u`em podru;ju istra`ivawa kenozojski sedimenti gotovo da
nemaju znatnije rasprostrawewe.

Strukturne karakteristike
Regionalno gledano podru~je Quba~eva, kao i cijelo podru~je Bawaluke,
uostalom i ~itava sjeverozapadna Republika Srpska, pripadaju
geotektonskoj jedinici unutra{wih Dinarida, odnosno wenom sjevernom
obodu.
Pe}ina u kamenolomu sa okolinom pripada jedinici Osma~a, ~ije je
pru`awe pravca sjeverozapad-jugoistok. Ova strukturna jedinica
predstavqa sinklinalu koja blago tone prema jugoistoku (Marinkovi} i dr,
1981). Prema istim autorima osobina ove strukturne jedinice je da ona
presijeca tri skoro paralelna rasjeda razdvajaju}i mawe blokove – plato
Krmine i plato Quba~evo-Memi}i. Ina~e plato Quba~evo-Memi}i je
naknadnim tektonskim pokretima deformisan usqed ~ega karbonatni
slojevi padaju prema sjeveroistoku. Cijeli speleolo{ki sistem pe}ine u
kamenolomu Quba~evo formiran je upravo u navedenim sedimentima i
najvjerovatnije wegov generalni pad prati pad slojeva.

Reqef
U {iroj okolini istra`nog prostora dominira planina Osma~a kao
najmarkantnija morfolo{ka pojava ju`no od grada Bawa Luka, na desnoj
strani rijeke Vrbasa,.
Osma~a je dinarskog pravca pru`awa, sa istoimenim najvi{im vrhom (949m)
i nekoliko mawih vrhova: Mileti}a vis (889m), Rustina (861m) i Vijenac
(848m). Planina o{tro pada zapadno prema rijeci Vrbas, najzna~ajnem
povr{inskom toku {ireg podru~ja.
Prema karti rasprostrawenosti karsta (Andri}, B.) {ire podru~je Osma~e
pripada zoni dubokog karsta zajedno sa isto~nim dijelom planine Mawa~a.
Tokom speleolo{kih istra`ivawa otkriveno je nekoliko dubokih jama od
kojih je najdubqa jama Ogra|enica (-230 m) na planini Osma~a i jama
Viktorija (-305 m) na isto~noj strani planine Mawa~a.
U bli`em okru`ewu pe}ine posebno se isti~e visoravan Quba~evo kao
interesantna morfolo{ka cjelina. Visoravan je potpuno skar{}ena i bez
povr{inske rije~ne mre`e. Najni`a je u sredi{wem dijelu (464 m), a ne{to
vi{a u jugoisto~nom (481-502 m) i sjeverozapadnom dijelu (498 m). Povr{ je
pokrivena ve}im ili mawim nizovima vrta~a. Sa sjeverne strane visoravan
se blago uzdi`e prema uzvi{ewu Rastova poqana (482 m) na ~ijim sjevernim
padinama se nalazi ulaz u Pe}inu Quba~evo. [ira okolina pe}ine
izgra}ena je od bankovitih i masivnih kre~waka jurske starosti.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 8.

Morfohidrolo{ke odlike Pe}ine u kameonolomu Quba~evo

Speleolo{ki objekat – Pe}ina u ju`nom dijelu kamenoloma Quba~evo
predstavqa dio ve}eg podzemnog sistema koji je minirawem otkriven, a
kasnije tokom radova i znatno uni{ten. Pored kanala u ju`nom dijelu, u
kamenolomu jo{ uvijek egzistira i kanal u sjevernom dijelu kamenoloma.
Pregledom speleologa ovog dijela pe}ine 2004. godine u koji se ulazi
kaverenom ustanovqena je du`ina kanala koja prelazi 200 metara. Ulazak u
ovaj dio nekada jedinstvenog speleolo{kog sistema sada je izuzetno
rizi~an zbog naru{ene stabilnosti nadsloja izazvanih neprekidnim
minirawem ovog dijela kamenoloma u periodu 2004-2007. godina. Tako|e, u
blizini sada{weg ulaza pe}ine u ju`nom dijelu kamenoloma evidentirana
su i dva {ira rasjeda - kanala ispuwena pe}inskim nakitom, preko kojih je
najvjerovatnije speleolo{ki sistem komunicirao prema povr{ini.
Posmatrano u planu i profilu, pe}ina u ju`nom dijelu kamenoloma je
podzemni objekat koji se sastoji iz glavnog, prostranog i nekoliko mawih
kanala koji povezuju ~etiri dvorane. Generalni pravac pru`awa glavnog
kanala iznosi oko 1800. Ukupna du`ina svih kanala pe}ine (ju`nog dijela) je
338 m, dubina -7,7m a visinska razlika izme|u najvi{eg i najni`eg dijela 18
metara.

Na osnovu morfolo{ke analize izdvojeno je nekoliko cjelina ovog

speleolo{kog objekta. Opis morfolo{kih odlika pe}ine prikazan je na
osnovu slede}ih cjelina:

ƒ Ulazni kanal,
ƒ Visoka dvorana,
ƒ Slijepi kanal,
ƒ Dvorana stalagmita,
ƒ Kalcitna dvorana,
ƒ Kolaps,
ƒ Dvorana Posqedwi horizont

Ulazni kanal
Ulaz u pe}inu ima jedan vertikalno izdu`en otvor koji je sa jedne strane
pregra|en velikim salivom. Smje{ten je na zasje~enoj strani ju`nog dijela
kamenoloma. Ulazni otvor je orijentisan prema jugoistoku. Ulaz je relativno
malih dimenizija, {irine 1,20 m i visine 3 m. Dno ulaza je pokriveno
mawim komadima kamewa, dijelom preostalih poslije povremenih
minirawa, a jedan dio je otpao sa nadsloja ulaza. Nagib od ulazne ta~ke
(linije ki{wewa) do Visoke dvorane je gotovo neznatan. Centralnim dijelom
Ulaznog kanala napravqena je uska staza koju su uredili radnici
kamenoloma. Drugi dio kanala je pokriven mehani~kim sedimentima,
velikim i malim blokovima stijena koji su izme|u ispuweni raskva{enom
glinom. Karakteristika ovog dijela pe}ine je i znatna o{te}enost pe}inskog
nakita. Krupniji komadi pe}inskog nakita, pe}inski stubovi, stalagmiti i
stalaktiti uglavnom su presje~eni mawim ili ve}im pukotinama nastalim
usqed ranijih minirawa. I pored svega, utisak je da je ovaj dio pe}ine
siguran za obilazak. Posqednim pregledima speleologa (oktobar 2006.) nije
primje}eno pojavqivawe novih naprsnu}a i pukotina.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 9.

Visoka dvorana
Sastoji se iz jedne dvorane koja povezuje Ulazni kanal, Slijepi kanal i
Dvoranu stalagmita. Sa visinom tavani~nog dijela koja dosti`e 10 metara,
to je i najvi{a morfolo{ka cjelina u pe}ini. Dno kanala je pokriveno
debelim talogom raskva{ene gline. Dvorana ima prosje~nu {irinu od 6-9
metara.
Strane i strop dvorane ispuweni su pe}inskim nakitom: salivima,
stalaktitima, stalagmitima i pe}inskim stubovima. U ovoj dvorani se
nalaze i prve pojave ekscentri~nog pe}inskog nakita koji se naj~e{}e
nalazi formiran na pe}inskim stubovima i stalaktitima. Ve}e
koncentracije su razvijene u ju`nim i isto~nim dijelovima dvorane. Kao i
u predwem dijelu kaverene i ovdje je dio pe}inskog nakita napukao usqed
minirawa. Na plafonu dvorane formirana su intersantna kru`na
udubqewa koja podsje}aju na vrtlo`ne lonce. Ovi eroziono-korozioni
oblici nastaju djelovawem turbulentnih voda.
Postojawe vrtlo`nih lonaca upu}uje i na odre|ena speleogenetska
tuma~ewa funkcije kanala pe}ine. Tokom ranih faza morfolo{ke evolucije,
podzemnim kanalima su cirkulisale velike koli~ine podzemnih voda koje
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 10.
su stvarale i oblikovale ove pojave. Orijentisanost kanala pravcem jug-
sjever ukazuje i na mogu}i pravac paleotoka koji je najvjerovatnije
drenirao povr{inske i podzemne vode visoravni Quba~evo prema kawonu
rijeke Vrbas (udaqenost od pe}ine 3-4km-sjeverozapadno). Spu{tawe
vodenog toka u ni`e eta`e i ostavqawe sada{wih kanala pe}ine bez
aktivne hidrolo{ke funkcije pretpostavqa i postojawe ni`ih podzemnih
horizonata koji su za sada speleolo{ki nedostupni i izvjesno hidrolo{ki
aktivni.
Na dijelu su`ewa koje odvaja Visoku dvoranu od Dvorane stalagmita,
nalazi se interesantna pojava napuknu}a na jednom salivu. Pomjerawa koja
su presjekla saliv nisu novijeg datuma i najvjerovatnije su seizmi~ke
prirode. Procesom karstifikacije pukotina se obnovila i zapunila
materijalom, iako su dijelovi saliva pomjereni u razli~itim smjerovima
nekoliko centimetara.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 11.

Slijepi kanal
Nastavqa se sjeverozapadno od Visoke dvorane. Naziv je dobio zbog
polo`aja koji je u planu pe}ine orijentisan prema ulaznom dijelu i
slijepog, pukotinskog zavr{etka kanala. Za razliku od Ulaznog kanala i
Visoke dvorane koji su gotovo potpuno horizontalni, ovaj kanal u po~etnom
dijelu ima blagi uspon, a daqe zavr{ava padom u jednu pukotinu. Poku{aji
spelologa da preko ovog kanala u|u u ni`e eta`e pe}ine bili su
bezuspje{ni. Dno kanala je pokriveno dijelom kalcitnom korom, dijelom
raskva{enom ilova~om. Strop i strane kanala su ispuwene pe}inskim
nakitom. Na pojedinim mjestima nalaze se atraktivni oblici stalagmita.

Dvorana stalagmita
U dvoranu se ulazi preko su`ewa kojim je odvojena od Visoke dvorane.
Su`ewe je rijedak dio pe}ine koji je te`e prohodan. Visina su`ewa se
kre}e oko 0,50 m. Na stropnom dijelu su`ewa nalaze se mawe nakupine
ekscentri~nog nakita. Dvorana je dobila naziv po atraktivnoj grupi
masivnih stalagmita koji su prona|eni tokom prvih posjeta speleologa, od
kojih je na`alost, sada u dvorani prisutno samo nekoliko primjeraka. Jedan
dio stalagmita je usqed detonacija rastre{en, napukao i pao.
Najatraktivnije primjerke veoma masivnih stalagmita su odnijeli
“posjetioci” prije nego {to je postavqena kapija na ulazu u pe}inu. Dno
dvorane pokriveno je kalcitnim naslagama i mawim bigrenim kadama. Na
bo~nim stranama dvorane nalaze se mawe nakupine heliktita i krupnih
kristala kalcita.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 12.

Kalcitna dvorana
Ovo je najdu`a i najinteresantnija dvorana pe}ine u Quba~evu. Ukupna
du`ina dvorane je 103 metra. Karakteri{e je relativno velika {irina i
bogatstvo raznovrsnih oblika pe}inskog nakita. Od izlaza iz Dvorane
stalagmita dvorana se ra~va na dvije strane.
Sjeverozapadni krak se od mjesta ra~vawa, su`ava i poslije jednog maweg
pada zavr{ava kru`nom dvoranom. U ovom dijelu su razvijene skromnije
forme pe}inskog nakita. Ukupna du`ina ovog dijela dvorane je 27 metara.
Jugoisto~ni krak je najintersantniji dio dvorane. Veliki saliv izgra|en od
~istog kalcita u cjelosti pokriva zapadnu stranu dvorane. Ovaj saliv koji
se na pojednim mjestima uzdi`e do visine plafona prostire se do naj{ireg
dijela dvorane. Velika koncentracija ekscentri~nog nakita formirana je na
dijelovima saliva, stalagmitima, mawim pe}inskim stubovima i na bijelim
stalaktitima stropa. Tavanica dvorane je ukra{ena interesantnim oblicima
stalaktita tipa-A (makarona) koji su zbog mjesta na kome se nalaze (velika
visina) ostali izuzetno dobro o~uvani. Velika koncentracija ekscentri~nog
nakita je posqedica izolovanosti podzemnih kanala i dvorane desetinama
hiqada godina tako da su rijetki oblici pe}inskog nakita nesmetano rasli
u uslovima velike vla`nosti.
Dno dvorane je potpuno horizontalno, prekriveno ilova~om koja se
prostire u vidu tanke tvrde kore. Ako su predwi dijelovi pe}ine
razblatweni od prokapnih voda koje su o~ito u ovim dijelovima
intenzivnije, najve}i dio Kalcitne dvorane je tokom cijele godine suh.
Najve}a {irina Kalcitne dvorane iznosi 16 metara u dijelu u kome dvorana
mijewa pravac pru`awa prema jugozapadu. Od mjesta u kome mijewa pravac
prostirawa, dvorana se karakteri{e velikom {irinom a pojavquje se i
veliko uru{avawe dna. Uru{avawe se zavr{ava pukotinski i najvjerovatnije
komunicira sa ni`im eta`ama u koje za sada nije mogu}e spelolo{ko
prodirawe. U zavr{nom dijelu dvorana je presje~ena depresijom koja se
spu{ta 6 metara vertikalno u odnosu na dno dvorane. Depresija (Kolaps) je
u stvari razdvojila Kalcitnu dvoranu–kanal na dvije cjeline i izdvojila
Dvoranu Posledwi horizont kao zasebnu morfolo{ku cjelinu. Isto~na
strana zavr{nog dijela Kalcitne dvorane je pokrivena ostacima kre~wa~kih
blokova, kamewa i bigrenim korama.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 13.

Kolaps
Je hidrolo{ki najaktivniji, najinteresantniji i najneprohodniji dio
pe}ine. Prelazak je mogu} samo spustom i usponom preko gotovo vertikalnih
strana Kolapsa na ~ijim stranama se nalazi natalo`en sloj navla`ene
gline. U vidu mawih depresija-udubqewa pregra}uje gotovo u cjelosti
dvoranu i spu{ta se 6 metara u odnosu na dno Kalcitne i Dvorane
Posledweg horizonta, koje se nalaze na istom pravcu prostirawa. Velika
raskva{enost, obilno prisustvo gline, povremeno formirawe lokvi vode
ili mawih poto~i}a (samo tokom obilnijih padavina) ukazuju da pe}ina
preko ovog dijela komunicira pukotinski sa ni`im eta`ama speleolo{kog
sistema koje omogu}uju odvo|ewe, mogu}e, i ve}ih koli~ina vode.

Dvorana Posqedwi horizont

Ova dvorana nastavqa na Kolaps i predstavqa zavr{nio dio pe}ine. Dno
dvorane je pokriveno kalcitnim nakupinama i u predwem dijelu
raskva{enom ilova~om. Dvorana je bogata raznim oblicima pe}inskog
nakita, od ~ega dominiraju krupni oblici pe}inskog nakita, stalaktiti,
stalagmiti i pe}inski stubovi. Kao i u ostalim dijelovima pe}ine velika je
koncentracija tavani~nog pe}inskog nakita. Na velikim stalaktitima nalaze
se bogato razvijeni oblici ekscentri~nog nakita. U ovom dijelu oni su i
najo~uvaniji zbog relativne nepristupa~nosti. Da bi se do{lo u ovaj dio
potrebno je spu{tawe i pewawe po jako razblatwenom dijelu Kolapsa pa
ovaj dio za sada posje}uju samo speleolozi. Dvorana se zavr{ava sa dva
“uvla~ka”- kanala od kojih je jedan orjentisan ju`no, a drugi isto~no. Krajwi
dijelovi kanala su ispregra|ivani pe}inskim nakitom. Voda dijelom preko
pukotina dospijeva tankim slojem u ovu dvoranu.Visina dvorane u najvi{em
dijelu iznosi oko 8 metara i spada u vi{e morfolo{ke cjeline pe}ine.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 14.

^OVJEK I PRIRODA
Uvidom u stawe na terenu, zapa`aju se fizi~ki, i drugi vidqivi
indikatori neposredne ugro`enosti. Neposredna okolina Pe}ine u
kanemolomu Quba~evo zahva}ena je antropogenim uticajima u smislu
privrednih postrojewa i separacije geolo{kog materijala. U u`oj zoni
pe}ine, primje}eni su direktni uticaji ~ovjeka. Morfologija nekada{weg
kre~wa~kog masiva potpuno je uni{tena i zaravwena do planirane kote
kamenoloma.
Nakon speleolo{kih istra`ivawa i konstatovawa izuzetnih vrijednosti
ovog speleolo{kog objekta, preduzeti su prvi koraci ka wegovoj za{titi.
Tako je zabranom rudarsko-geolo{kog inspektora (Broj:Уп/I-06/2-311-35/2004)
od 08.04.2004 godine stavqen pod privremenu za{titu kanal u ju`nom dijelu
kamenolama dok je kanal u sjevernom dijelu prepu{ten uni{tavawu jer bi se
zabranom eksploatacije i u ovom dijelu onemogu}io u potpunosti rad
kamenoloma.
Kaverna u ju`nom dijelu kamenoloma zajedno sa kanalom u sjevernom dijelu
i dijelom kanala koji je trajno uni{ten tokom eksploatacije, predstavqala
je veliki podzemni objekat ~ija je du`ina do trenutka otvarawa
prema{ivala 700 metara. Pe}ine ovih dimenzija izuzetno se rijetko
pronalaze i velika je {teta {to ovaj speleolo{ki objekat nije sa~uvan u
cijeloj du`ini, kao jedinstveni objekat ili bar wegov ve}i dio.
Iznijeto stawe ukazuje da su naru{ene prirodne vrijednosti Pe}ine u
kamenolomu Quba~evo, i ukazuje da budu}i Staralac treba ozbiqno da
pristupi poslovima ure|ewa i za{tite prirodnog dobra.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 15.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 16.

IIII - VREDNOVAWE

OCJENA ISPUWENOSTI USLOVA ZA ZA[TITU

Pe}ina u kamenolomu Quba~evo predstavqa morfolo{ki slo`en
speleolo{ki objekat, koji karakteri{e rijedak i ekscentri~an pe}inski
nakit. Pe}inu karakteri{u prostrani kanal razvijeni u jednom horizontu,
atraktivan i rijedak pe}inski nakit koji je za sada samo djelomi~no
istra`en. S obzirom da je kaverna desetinama hiqada godina bila
zatvorena i nedostupna, vanredno je interesantna sa aspekta budu}ih
mikroklimatskih i biospeleolo{kih istra`ivawa. Pomenuti skup
vrijednosti speleolo{kog objekta Kaverna u kamenolomu Quba~evo daje joj
svojstvo prirodnog dobra u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine
("Slu`beni glasnik RS", br. 50/02).
Determinisawe istra`nog podru~ija kao prirodnog dobra i ocjena
ispuwenosti uslova za za{titu vr{eni su uokviru standardne procedure
vrednovawa sa stanovi{ta potreba i ciqeva za{tite prirode i `ivotne
sredine ~iji su kriteriji iskazani kao:

ƒ Izvornost (autohtonost) – stepen izmjewenosti prirodnog stawa,

glavnih ~inilaca, elemenata i odlika nekog prostora ili pojava pod
direktnim ili posrednim uticajem ~ovjeka,

ƒ Reprezentativnost – pokazateq jedinstvenosti i specifi~nosti

prirodnog dobra u okviru grupe srodnih pojava,

ƒ Rijetkost - izraz kvantitativnog stawa i pokazateq ugro`enosti

odre|ene pojave ili procesa, vezano za odre|eni prostorni ili
vremenski okvir,

ƒ Raznolikost - izra`ena bogatstvom raznovrsnih, me|usobno

kombinovanih, prirodnih pojava i procesa,

ƒ Cjelovitost-koja izra`ava stepen jedinstva i zaokru`enosti

odre|enog prostora ili pojave i wihovih sadr`aja,

ƒ Esteti~nost-po kojoj se cijene atraktivnost ambijentalno-pejsa`nih

vrijednosti, i qepota prirodnog dobra.
Ispuwenost uslova za za{titu ocewena je i u kontekstu potencijala za
razvoj op{tih funkcija ovog podru~ja kao za{ti}enog prirodnog dobra.
Op{te funkcije predstavqaju nau~na, kulturna i obrazovno-vaspitna, dok }e
ostale potencijalne funkcije (turisti~ko-rekreativna, privredna ...) biti
razmotrene pri definisawu koncepta za{tite. Na osnovu izvr{ene analize
konstatovanih vrijednosti i funkcija za{tite, utvr|en je visok stepen
me|usobne zavisnosti i uslovqenosti ~lanova navedene relacije.
Prilikom valorizacije jedan od problema je svakako bio nedovoqni stepen
definisanih i propisanih kvantitativnih metoda, {to proisti~e iz
~iwenice da za svaki kriterijum postoji vi{e pokazateqa. Oni se ~esto ne
mogu egzaktno iskazati numeri~kim veli~inama, ve} se determinacija
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 17.
wihovih vrednosti vr{i na iskustveno-komparativnoj i kvalitativnoj
osnovi. Me|utim, bez obzira na pomenute pote{ko}e valorizacije, prirodne
vrijednosti Girske pe}ine imaju sna`nu argumentaciju koja obezbije|uje
uklapawe u navedene kriterijume.
Pe}ina u kamenolomu Quba~evo po svojim dimenzijama i karakteristikama
spada u petnaest najzna~ajnijih speleolo{kih objekata Republike Srpske,
nau~no vrednovanih u okviru radne grupe za speleologiju pri Nacionalnom
savjetu za geonasqe|e Republike Srpske, odnosno u Inventaru objekata
geonasqe|a.

OCJENA VRIJEDNOSTI
Utvr|ivawe stepena zadovoqewa kriterijuma vrednovawa izvr{eno je na
osnovu kvalitativne analize obiqe`ja podru~ja Pe}ine u kamenolomu
Quba~evo po zastupqenim prirodnim komponentama.

Izvornost
Pe}ina u kamenolomu Quba~evo je djelomi~no sa~uvan u izvornom obliku
speleolo{ki objekat, koji pokazuje prirodu razvoja ovog kra{kog predjela.
Pe}ina nije hidrolo{ki aktivna, i zbog toga je djelimi~no ure|ivana,
zahvaquju}i ~emu su o~uvane ve}ina prirodnih karakteristika.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 18.

Reprezentativnost
Pe}ina u kamenolomu Quba~evo i izdvojeni predeo su, i pored potpune
ure|enosti pristupnog prostora, u znatnoj mjeri reprezentativni {to se
ogleda u:

ƒ jedinstvenosti skupa speleomorfolo{kih obiqe`ja iskazanih kroz

pe}inski sistem jednog horizonta i veoma rijetkog pe}inskog nakita
koji ukra{ava podzemne dvorane i galerije, Veoma atrktivni su
pe}inski stubovi pre~nika i do metra, na kojima su razvijeni
ekscentri~ni nakiti, grandiozni salivi i draperije, kao i pojave
malih bigrenih kadica.

ƒ jedinstvenom prirodnom spomeni~kom nasle|u, zbog ~ega je Pe}ina u

kamenolomu Quba~evo svrstana u objekte geonasle|a Republike
Srpske
Rijetkost
Zna~ewe pojma ili kategorije "rijetkost" ispoqava se kroz prisustvo
oblika i pojava objekata ne`ive prirode, pri ~emu se uspostavqa posebna
skala za kvalitativno ili kvantitativno izra`avawe brojnosti i
determinisawe teritorije kroz "rijetkost" kao pojedina~nu vrijednost, koja
je izra`ena kao prirodna dragocjenost, i formira obavezu za{tite i
o~uvawa, a opredjequje i na~in (u pogledu vrste i re`ima za{tite) za
ostvarivawe tog ciqa. S obzirom da pojedini elementi i oblici reqefa i
hidrografije predstavqaju rijetkost svojom pojavom i na~inom
izra`enosti koja je obiqe`ena kao geonaslije|e, zakqu~uje se da je podru~je
pe}ine u kamenolomu Quba~evo izuzetno.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 19.

Raznolikost
Spomenik prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo pokazuje znatan stepen
raznolikosti prirodnih sadr`aja, prije svega morfolo{kih elemenata
geodivirziteta, s obzirom na analizirane vrijednosti. Kategorija
"raznolikosti" ukqu~uje u sebi prostornu varijabilnost fenomena i
procesa fizi~ko-geografskih ~inilaca (elemenata), i mo`e se ocjewivati
kao zasebna vrijednost ili kao estetska vrijednost koja proisti~e iz
obiqe`ja predeonog lika i uklopqenosti speleolo{kog objekta.
Cjelovitost
Cjelovitost je preduslov za{tite prirodnog dobra, odnosno jedna od bitnih
odrednica prostornog okvira za{tite. Primjena ovog kriterijuma veoma je
slo`na s obzirom na izuzetnu iznijansiranost pojma "cjeline" u fizi~ko-
geografskom, biolo{kom, odnosno ekolo{kom ili u nekom drugom pogledu,
kao i nejednaku taksonomiju "cjelina" u nau~nim disciplinama. Stepen
cjelovitosti prirodnog dobra cijeni se prije svega sa prakti~nog aspekta
kao skup realnih mogu}nosti da se sa granicama za{tite obuhvate su{tinske
vrijednosti jednog prostora koje su me|usobno uzro~no-posledi~no
povezane i na taj na~in obezbjede uslovi wihove za{tite i razvoja. Na
osnovu ovakve postavke, zakqu~uje se da je skup osnovnih vrijednosti
Pe}ina u kamenolomu Quba~evo u mnogome homogenizovan i prostorno
uobli~en uprkos antropogenom uticaju, odnosno lako prepoznatqiv sa
aspekta utvr|ivawa aspekta okvira za{tite.
Estetika predjela
Pejsa`no-ambijentalne vrijednosti Pe}ine u kamenolomu Quba~evo se
visoko rangiraju i pored subjektivnosti do`ivqavawa i ocjene lijepog u
prirodi. Te se vrijednosti zasnivaju na o~uvanosti predeone raznolikosti,
i pored jasnog efekta privrednih aktivnosti. Estetika predjela osobito
dolazi do izra`aja u okolnom dijelu kamenoloma zbog mogu}nosti {iroke
vizuelne percepcije ne samo pojedinih o~uvanih elemenata ve} i
upore|ivawa cjelovitog prostora prije antropogenih radova i wihovih
posqedica. Iako skrovitost prirodnog dobra nije uticala da se o~uva
estetika predela usqed privrednog interesa, navedenim aktivnostima
upravo je apostrofirana temeqna vrijednost datog prostora, ~ime je
stvorena specifi~na estetika ure|ivanog predjela.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 20.

PRIJEDLOG KATEGORIJE
Na osnovu kriterijuma preporuka Nacionalnog savjeta za geonasqe}e RS i
Evropske asocijacije za konzervaciju geolo{kog nasqe}a (ProGEO), a
cijene}i ~iwenicu da su{tinska obiqe`ja Pe}ine u kamenolomu Quba~evo
po ve}ini kriterijuma imaju visok rang u trostepenoj skali vrednovawa i
da ovo podru~je mo`e uspje{no razvijati za{titne i druge dozvoqene
funkcije, predla`e se svrstavawe pe}ine u prirodna dobra od velikog
zna~aja, odnosno prirodna dobra I I kategorije.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 21.

IV - KONCEPT ZA[TITE

OPTIMALNI MODEL ZA[TITE

Koncept za{tite Spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo" se
zasniva na dosada{wim iskustvima u za{titi, razvoju, ure|ivawu i
upravqawu spomenikom prirode koji su bazirani na:

¾ o~uvawu i unapre|ivawu ukupnih prirodnih vrijednosti,

¾ o~uvawu prideonih odlika,
¾ uskla|enoj za{titi i kori{}ewu prirodnih resursa,
ali i potrebama koje se name}u nakon detaqnog vrednovawa prirodnih i
qudskim radom stvorenih vrijednosti, kako bi za{ti}eno prirodno dobro
moglo da bude nominovano za objekat geonasqe|a nacionalnog zna~aja.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 22.

CIQEVI RAZVOJA

Op{ti ciqevi

Konceptom za{tite i razvoja, neophodno je, u op{tem smislu obezbijediti:

ƒ funkcionalnu integrisanost prostora i uskla|ivawe;

ƒ saobra}ajnom integracijom i stru~nom opremqeno{}u prihvatnog

punkta posti}i boqu povezanost spomenika prirode sa okru`ewem.

Polaze}i od opredeqewa da je jedna od razvojnih aktivnosti podru~ja

turizam, na bazi motiva i resursa prirodne i stvorene sredine, ciqevi bi
se ostvarivali kroz:
ƒ ukqu~ivawe lokalnog zainteresovanog stanovni{tva u tr`i{ni
sistem kori{}ewa turisti~kih i komplementarnih razvojnih
potencijala,
ƒ ekonomsko stimulisawe i predfinansirawe nekomercijalnih
aktivnosti, koje obezbije|uju pripremu podru~ja,
ƒ logisti~ku i institucionalnu podr{ku na svim nivoima.
Prema op{tim ciqevima razvoja i za{tite koji su definisani planskim i
zakonskim odredbama i stru~nim postulatima, primewuju se ciqevi
upravqawa u skladu sa me|unarodnom kategorizacijom za{ti}enih
prirodnih dobara IUCN i predla`e se usvajawe me|unarodne kategorije III,

Upravqawe podrazumeva:
ƒ za{titu vrijednih i o~uvanih prirodnih cjelina i wenih elemenata;
ƒ plansko i programsko usmjeravawe i uskla|ivawe za{tite,
djelatnosti i aktivnosti;
ƒ o~uvawe skladne interakcije prirode i kulture kroz za{titu predjela
i/ili marinskih predela i odr`avawe tradicionalnog kori{}ewa
zemqi{ta, na~ina gradwe i dru{tvenih i kulturnih manifestacija;
ƒ podr{ka na~inu `ivota i ekonomiji koja je u skladu sa prirodom i
za{tita dru{tvenog i kulturnog miqea zajednice;
ƒ o~uvawe diverziteta predjela, stani{ta, pridru`enih vrsta i
ekosistema;
ƒ eliminacija i daqe sprje~avawe eksploatacije zemqi{ta i
preobimnih aktivnosti;
ƒ mogu}nost kori{}ewa kroz rekreaciju i turizam u skladu sa osnovnim
kvalitetima podru~ja;
ƒ podr{ka nau~nim i obrazovnim aktivnostima koja }e dopriweti
dugoro~noj dobrobiti lokalnog stanovni{tva i razvoj javne podr{ke
za{titi takvih podru~ja; i
ƒ doprinos dobrobiti lokalne zajednice kroz obezbje|ewe prirodnih
proizvoda ({umski i ribolovni proizvodi) i usluga (kao {to je ~ista
voda ili prihod iz odr`ivih oblika turizma)."

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 23.

Posebni ciqevi
S obzirom na status i funkcije Pe}ina u kamenolomu Quba~evo kao
za{ti}enog prirodnog dobra, zapu{tenost okolnog prostora, neophodno je
planirati i sprovesti niz mijera sanaciono-ure|ajnog karaktera, kao {to
su:

ƒ obiqe`avawe pe}ine i granica za{ti}enog prostora na propisan

na~in; postavqawe informativnih tabli, putokaza i tabli upozorewa
o po{tovawu uspostavqenog reda i re`ima;
ƒ zatvarawe otvora pe}ine re{etkastom metalnom kapijom napravqenom
tako da omogu}uje kretawe slijepih mi{eva, odnosno da re{etke budu
horizontalno postavqane;
ƒ plato ispred ulaza u pe}inu pejsa`nim ure|wem osmisliti uno{ewem
rekreativnih i turisti~kih sadr `aja
ƒ ure|ewe parkinga van neposrednog pristupnog dijela spomenika
prirode;
ƒ pristupni put urediti iz najpogodnijeg pravca;
ƒ obezbjediti novu trasu puta za eksploataciju sirovina van granica
prostora za{ti}enog spomenika prirode
ƒ obezbjediti redovna seizmi`ka pra}ewa u pe}ini na osnovu
elaborata gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Bawa Luci
ƒ Usaglasiti projekat rekultivacije terena sa programima za{tite i
razvoja za{ti}enog podru~ja

Istra`iva~ki radovi
Program istra`ivawa Pe}ine u kamenolomu Quba~evo podrazumijeva
slede}e radove:

ƒ nastavak speleomorfolo{kih istra`ivawa u pe}ini, du`

speleolo{kog sistema, razdvojenom dijelu na sjevernoj strani i u
okolini;
ƒ hidrogeolo{ka istra`ivawa i definisawe elemenata re`ima
podzemnih voda u karstnom masivu u kojem je razvijena pe}ina;
ƒ paleontolo{ka istra`ivawa u pe}ini.
ƒ uspostavqawe seizmi~kih merewa;
ƒ uspostavqawe mikroklimatskih osmatrawa u pe}ini;
ƒ istra`ivawe pe}inske faune;
ƒ zapo~eti arheolo{ka istrawivawa;

Rezultate planiranih istra`ivawa Pe}ina u kamenolomu Quba~evo i

planove sanacije i ure|ewa potrebno je na programskom i projektnom nivou
integrisati kroz Program za{tite i razvoja.
Bli`e uslove odr`avawa reda i pona{awa vlasnika zemqi{ta, korisnika
objekata i posetilaca na za{ti}enom prostoru utvrdi}e Staralac posebnim
aktom.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 24.

PROCEDURALNI, PROSTORNI I VLASNI^KI ASPEKT ZA[TITE

Proceduralni aspekt za{tite

Na osnovu odredaba Zakona o za{titi `ivotne sredine ("Slu`beni glasnik
RS", br. 50/02) zakqu~eno je da treba donijeti akt o stavqawu pod za{titu
Pe}ine u kamenolomu Quba~evo u statusu i pod nazivom Spomenik prirode
"Pe}ina u kamenolomu Quba~evo". Aktom o za{titi treba ustanoviti wen
za{titni status kao jedinstvenog prirodnog dobra koje obuhvata Pe}inu u
kamenolomu Quba~evo sa razvijenim speleolo{kim sistemom i
neposrednom okolinom.
Akt o stavqawu pod za{titu spomenika prirode je u nadle`nosti Vlade
Republike Srpske, na prijedlog Ministarstva za prostorno ure|ewe
gra|evinarstvo i ekologiju i Republi~kog zavoda za za{titu kulturno-
istorijskog i prirodnog nasqe|a Republike Srpske.

Prostorni i vlasni~ki aspekt za{tite

Za za{titu u svojstvu spomenika prirode osim Pe}ine u kamenolomu
Quba~evo predla`e se prostor u wenoj neposrednoj okolini obuhva}en
povr{inama katastarskih parcela na katastarskoj op{tini Bawa Luka,
Skup{tine op{tine Bawa Luka, prikazane na prilogu br.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 25.

RE@IM ZA[TITE

U konkretnoj primjeni, navedeni re`im podrazumijeva tretman Spomenika

prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo" kao za{ti}enog prirodnog dobra
poluotvorenog tipa, odnosno ograni~ene posjete po broju posjetilaca i
pa`qivog ~uvawa. Na osnovu ovakvog re`ima neophodno je aktom o za{titi u
ciqu preventivnog djelovawa, utvrditi pravno-administrativne mjere, kao
{to je navedeno.
Djelatnosti na za{ti}enom prostoru koje nisu zabrawene, kao i radovi van
za{ti}enog prostora za koje se osnovano pretpostavqa da mogu imati {tetne
posledice za za{ti}eni Spomenik prirode "Pe}ina u kamenolomu
Quba~evo", podlije`u proceduri dobijawa saglasnosti u skladu sa Zakonom
o za{titi `ivotne sredine.
Bli`e uslove reda i pona{awa vlasnika zemqi{ta, korisnika objekta i
posetilaca na za{ti}enom podru~ju utvrdi}e Staralac posebnim aktom, a po
prethodno pribavqenim uslovima i mi{qewu Republi~kog zavoda za
za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog nasle|a Republike Srpske.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 26.

MJERE ODR@AVAWA, URE\EWA I RAZVOJA PRIRODNOGDOBRA

Na podru~ju Spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo", u smislu

odr`avawa, ure|ivawa i razvoja prirodnog dobra, kao dozvoqene mjere se
propisuju:

9 Sva speleolo{ka i druga nau~na istra`ivawa;

9 Podizawe autohtonih sastojina li{}ara na povr{inama pod
{ikarama i {ibqacima, ako su uslovi povoqni, uz o~uvawe postoje}e
autohtone vegetacije.
9 Izgradwa novih objekata i izvo|ewe radova koji su u funkciji
prezentacije i za{tite za{ti}enog prirodnog dobra,
9 Izgradwa turisti~kih i rekreativnih objekata prema urbanisti~kim
projektima, odnosno urbanisti~kim dozvolama, uz obaveznu izradu
detaqnih analiza uticaja, na osnovu uslova nadle`nih institucija i
Republi~kog zavoda za za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog
naslije|a.
9 Zadr`avawe elektromre`e podru~ja na postoje}im pravcima dok se ne
steknu uslovi za wenu rekonstrukciju u cjelini ili dijelovima uz
obavezno kablirawe.
9 Prikqu~ivawe novih objekata uz obavezno kablirawe na mjestima gdje
se naru{ava ambijentalna celina.
9 Da se planovima obezbjedi racionalizacija elektromre`e podru~ja i
provo|ewe kablova du` saobra}ajnica.
9 Javno osvjetqewe na urbanizovanim povr{inama koje mo`e imati
iskqu~ivo pejza`ni karakter uz upotrebu odgovaraju}ih svjetlosnih
tijela.
9 Individualno vodosnadbjevawe objekata iz bunara, s tim {to }e se
odgovaraju{im urbanisti~kim planovima omogu}iti javno
vodosnadbijevawe za pojedine grupacije objekata, a prema posebnim
tehni~kim uslovima i uslovima Republi~kog zavoda za za{titu
kulturno istorijskog i prirodnog naslije|a.
9 Plansko gazdovawe {umama na osnovu va`e}e {umsko privredne
osnove

Na podru~ju spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo, u ciqu

odr`avawa, ure|ivawa i razvoja prirodnog dobra, i sprovo|ewa re`ima
za{tite ú i úú stepena zabrawuje se:

ƒ Industrijska eksploatacija mineralnih i nemineralnih sirovina na

cijelom podru~ju i u za{titnoj zoni
ƒ Primarna prerada i predkoncentracija sirovina
ƒ Deponovawe primarnih i sekundarnih jalovina, komunalnog,
industrijskog i drugog otpada i vi{kova zemqe sa otkopa na
za{ti}enom podru~ju.
ƒ Gradwa industrijskih, infrastrukturnih, privrednih, hidrotehni~kih
i drugih objekata ~iji rad i postojawe mogu izazvati nepovoqne

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 27.
promjene kvaliteta zemqi{ta, voda, vazduha, `ivog svijeta, qepote
predela, kulturnih dobara i wihove okoline.
ƒ Promjena namjena povr{ina, izuzev promjena koje proisti~u iz
programskih dokumenata Staraoca.
ƒ Prosjecawe bilo koje nove saobra}ajnice, ukoliko nije utvr|ena
va`e}im prostornim ili urbanisti~kim planom, ili granskim
osnovama koje su usagla{ene sa re`imima i merama za{tite podru~ja.
ƒ Uzimawe fosilonosnih materijala sa geolo{kih profila i izdanaka.
ƒ Svaka promjena postoje}e morfologije terena i vodotoka, prevo|ewe
voda jednog u drugi vodotok, i izmena hidrodinami~nih
karakteristika i re`ima vodotoka bez saglasnosti nadle`nih
institucija.
ƒ Izvo|ewe hidrogeolo{kih radova bez saglasnosti Zavoda i Staraoca;
ƒ Izgradwa vodozahvata, dubokih bu{otina ili posebno izdvojenih za
potrebe pojedina~nih doma}instava.
ƒ Izgradwu septi~kih jama (otvorenog tipa) kao i formirawe deponija
bilo kog otpada.
ƒ Formirawe mrcini{ta na podru~ju otvorenog karsta.
ƒ Rukovawe otrovnim hemijskim materijama, naftnim derivatima i
drugim opasnim materijama u prirodi.
ƒ Uni{tavawe {umskih kompleksa i wihovo usitwavawe.
ƒ ^ista sje~a u prirodnim sastojinama i kr~ewe {uma, kresawe lisnika
i prekomerno kori{}ewe drvne mase u odnosu na ciqeve i principe
gazdovawa {umama.
ƒ Sadwa, zasijavawe i naseqavawe vrsta biqaka stranih za prirodni
`ivi svijet ovog podru~ja, osim za potrebe sprje~avawa erozije i
klizi{ta.
ƒ Sakupqawe, kori{}ewe i uni{tavawe divqih biqnih i `ivotiwskih
vrsta za{ti}enih kao prirodne retkosti ili druge zakonski
regulisane kategorije.
ƒ Uzimawe fosilnog ili arheolo{kog materijala iz pe}ine;
ƒ Sakupqawe predstavnika pe}inske faune, izuzev u nau~ne svrhe i uz
saglasnost Zavoda;
ƒ Svako uznemiravawe slijepih mi{eva;
ƒ Naseqavawe vrsta `ivotiwa stranih za prirodni `ivi svet ovog
podru~ja, u slobodnom prostoru.
ƒ Uznemiravawe ptica i `ivotiwa.
ƒ Lov.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 28.

UPRAVQAWE ZA[TITOM

Uspostavqawe zakonske za{tite, odnosno progla{ewe Pe}ine u kamenolomu

Quba~evo za za{ti}eno prirodno dobro - spomenik prirode, jedan je od
osnova za upravqawe za{ti}enim prirodnim dobrom. Upravqawe
prirodnim dobrom podrazumjeva efikasno planirawe, pra}ewe stawa,
preduzimawe mera i aktivnosti na unaprje|ivawu, razvoju i kori{}ewu
prirodnih vrijednosti podru~ja saglasno utvr|enim merama i uslovima
za{tite.
U preduzimawu mjera i uslova za{tite, imaju}i u vidu potrebu o~uvawa
prirodnih vrijednosti, ne`ive i `ive prirode posebnu pa`wu u upravqawu
spomenikom prirode treba posvetiti za{titi speleolo{kog objekta i
prirodnih otvora u karstu i pokretnom paleontolo{kom materijalu.
Na osnovu konsultacija i mogu}nost razvoja prirodnog dobra i wegovog
ukqu~ivawa u Programe razvoja regionalnog i vi{eg karaktera, preporu~uje
se da se za staraoca spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo"
odredi Skup{tina op{tine Bawa Luka.
Me|usobne obaveze Staraoca i predstavnika organa koji donose akt o
za{titi, neophodno je regulisati ugovorom koji mo`e biti ograni~enog ili
neograni~enog trajawa. Veoma je zna~ajno da Staralac dobije neposrednija
ovla{}ewa u domenu obustavqawa radova koji nisu u skladu sa
propisanim re`imom za{tite i nalagawem mjera koje su du`ni da sprovedu
korisnici prostora.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 29.

FINANSIRAWE ZA[TITE
Finansijska sredstva za izradu potrebne dokumentacije, istra`ivawa i
izvo|ewa radova na za{titi potrebno je obezbediti iz izvora u skladu sa
~lanom 44. Zakona o za{titi prirode. Tako|e treba dio radova koji se
odnose na turisti~ku prezentaciju lokaliteta da participira Staralac, a
Republika da pru`i ode|ene olak{ice nosiocu razvoja turizma, odnosno
Staraocu. Tro{kovi teku}eg odr`avawa za{ti}enog prirodnog dobra koje
vr{i Staralac pokrili bi se delom iz op{tinskih sredstava, odnosno iz
namenskih fondova Republike, i dijelom iz naknada koje }e na zakonom
propisan na~in davati glavni korisnici ovog prostora, odnosno prirodnih
resursa.

SMJERNICE
U ciqu stavqawa za{ti}enog dobra u funkciju i rje{avawa mogu}ih
konfliktnih interesa, neophodno je odmah pristupiti:

ƒ Obezbe|ivawu planskih osnova za upravqawe i ure|ewe podru~ja,

{to bi podrazumevalo izradu sqede}ih dokumenata:
o sredworo~nog i godi{wih programa za{tite i razvoja
za{ti}enog dobra;
o prioritetnih razvojnih programa za za{ti}eno podru~je, kao
samostalnih dokumenata ili dijelova programa regionalnog
razvoja podru~ja Bawa Luka.

ƒ Izradi dokumentacione osnove, pod kojom se podrazumeva:

o utvr|ivawe stawa izgradwe na podru~ju, odnosno pravnog
statusa svih postoje}ih objekata, uz wihovu legalizaciju po
Zakonu, ako odgovaraju kriterijumima iz ovog elaborata;
o uspostavqawe katastra instalacija;
o revizija, a`urirawe katastra, posebno stawa vlasni{tva na
poqoprivrednim povr{inama i {umama.

ƒ Organizaciji za{tite na podru~ju i to:

o formirawe slu`be nadzora;
o organizovawe saradwe sa slu`bama op{tine, posebno
inspekcijskim slu`bama iz urbanizma i gra|evinarstva radi
spre~avawa bespravne izgradwe;
o napraviti programe istra`ivawa za{tite etnonasle|a na
za{ti}enom prostoru, i drugo.

ƒ Dozvoqava se Nekse agregatima da u granici za{ti}enog spomenika

prirode zavr{i zapo~etu eksploatacoj u dowoj eta`i (kota 370)
ƒ Dozvoqava se Nekse agregatima da na sredwoj eta`i (do kote 400)
u granicama za{ti}enog podru~ja pro{iri staro eksploataciono
podru~je. Radovi u granicama za{ti}enog podru~ja dozvoqavaju se
u pojasu {irine 50 metara od postoje}eg puta za Quba~evo tj. na
udaqenosti 200 metara od pravca pru`awa Pe}ine u kamenolomu
(ucrtano na kopiji katastarskog plana).
ƒ Tako|e se obavezuje staralac Spomenika prirode da obiqe`i
pomenutu povr{inu na adekvatan na~in.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 30.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 31.

LITERATURA

Dujakovi} G. (2004): Pe}ine i jame Republike Srpske - Zavod za uxbenike i

nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo,

Katastar speleolo{kih objekata i arhiva Speleolo{kog dru{tva “Понир“

Bawa Luka
Milanovi}, P. (1979): Hidrogeologija karsta i metode istra`ivawa;
Hidroelektrane na Trebi{wici i Institut za kori{tewe i za{titu voda na
karstu, Trebiwe

Graquk, B, Juri{i}, M. (1984): Neki speleolo{ki problemi bawalu~ke regije;

Na{ kr{,16-17,Sarajevo.

Moji}evi}, M, Vilovski, S, Tomi}, B, Pami}, J. (1977): Tuma~ za Osnovnu

geolo{ku kartu SFRJ, 1:100 000, list Bawa Luka L 33-119, Savezni geolo{ki
zavod, Beograd.
Moji}evi}, M, Vilovski, S, Tomi}, B, (1977): Osnovna geolo{ka karta SFRJ,
list Bawa Luka, L 33-119, 1:100 000, Savezni geolo{ki zavod, Beograd.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 32.

V - PRILOZI

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 33.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Polo`aj pe}ine u kamenolomu Quba~evo
1:100 000
(Topografska karta list Bawa Luka,1971)

Spomenik prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo

Koordinate u Gaus-Krigerovoj koordinatnoj mre`i X – 4948,30 N
Y – 6437,19 E
Nadmorska visina 420 m

Prilog 1
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа
Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 34.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Polo`aj pe}ine u kamenolomu Quba~evo
1:25 000
(Topografska karta l. Bawa Luka 3,1980)

Spomenik prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo

Koordinate u Gaus-Krigerovoj koordinatnoj mre`i X – 4948,30 N

Y – 6437,19 E

Nadmorska visina 420 m

Prilog 2

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 35.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Kopija katastarskog plana
Katastarska op{tina Quba~evo, broj plana Kotor-Varo{ 2,3
Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove
Podru~na jedinica Bawa Luka

Prilog 3
`

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука
2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 36.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Popis i povr{ine katastarskih ~estica

broj povr{ina
~estice
46/1 8142
46/2 20490
47/1 312
47/2 1258
48 18089
49 33705
50/2 15957
50/3 6637
62 3020
63/1 166020
63/2 19619
64/1 3052
64/2 7871
65/1 7459
65/2 5869
66/1 2920
66/2 8925
67 8258
68 30416
978 8580
979 15949
981 1449
984 4022
985 9514
986 9554
987 1934
988 28782
dio ~estice 2195/1 1782
dio ~estice 2195/2 874

Prilog 4

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 37.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Zone i re`imi za{tite Spomenika prirode
Pe}ina u kamenolomu Quba~evo

Prilog 5

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука
2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 38.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Geolo{ka karta podru~ja Quba~eva
1:100 000
(OGK Bawa Luka L 33-119, 1977)

Prilog 6

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа

Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 39.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Plan Spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo

*
*vertikalna i horizontalna razmjera nije jednaka

Prilog 7
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука
2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 40.

SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO

Profil Spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo

Prilog 8

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.