SEMINARSKI RAD

Predmet: Tema:

SKLADITA 2

KOMISIONI SISTEMI - PICK BY VOICE TEHNOLO I!A KOMISIONIRAN!A

Pr"#e$"r%:

St&de't%:

Beograd, januar 2013.a osnovna delatn Sadr(a):

*+ ,-"d ....................................................................................................................................2 2+ Pre./ed % "0e'a $a-reme'%1 te1'"/".%)a 2"m%$%"'%ra')a ................................................3 3+ P%02 45 -"%0e te1'"/".%)a 2"m%$%"'%ra')a ....................................................................5 6+ Ne"71"d'% &$/"-% 8a %m7/eme'ta0%)& 7%02 45 -"%0e te1'"/".%)e 2"m$%"'%ra')a ......9 4.1. Informacioni sistem ........................................................................................................9 4.2. Raunarski hard er .........................................................................................................9 4.3. !oft er "a g#aso no $re o%enje ......................................................................................9 4.4. &o i tehno#o'ki e#ementi ..............................................................................................10 4.5. (rgani"acione $romene ................................................................................................10 4.). (*uka "a$os#enih ..........................................................................................................10 9+ O7ra-da'"$ta %'-e$t%ra')a ..............................................................................................11 :a2/)&;a2 ...............................................................................................................................12 L%terat&ra ...............................................................................................................................13

*+

,VOD

+omisioniranje o"naa a $roces koji se rea#i"uju u sk#adi'tima komadne ro*e i uk#juuje s e akti nosti koje $rate i"da anje tra,enog asortimana ro*e $rema rsti i ko#iini u ci#ju is$unjenja korisnikih narud,*ina. - ok iru sk#adi'nih $rocesa komisioniranje ima $ose*no mesto. .ostoji i'e ra"#oga koji $otkre$#juju o u t rdnju/ 0ro'ko i komisioniranja esto $re#a"e 501 uku$nih o$erati nih tro'ko a sk#adi'ta, a $rema nekim $rocenama )01 radnog anga,o anja u sk#adi'tu $ri$ada o im $rocesima. .ored toga k a#itet koje sk#adi'te $ru,a korisnicima u e#ikoj meri odre%en je k a#itetom rea#i"acije $roces komisioniranja. +omisioniranje je s e te,e "a u$ra #janje emu dodatno do$rinose $risutne no e fi#o"ofije i strategije u $roi" odnoj i marketing sferi. +ao re"u#tat o oga $oja #juju se dodatni "ahte i u o*#asti $erformansi sk#adi'ta e"anih "a $roi" odnost, sme'tajni ka$acitet i tanost koje dramatino rastu. &aje'2i odgo or na o e naras#e "ahte e je $o e2anje anga,o anja $ersona#a i#i in estiranje u automati"aciju, a#i ni jedno ni drugo ne $redsta #ja u ek *a' naj$ogodnije re'enje. &a sre2u $ostoje i druge mogu2nosti koje $o e2a aju $rodukti nost komisioniranja *e" $o e2anja $ersona#a i *e" "naajnih in esticionih u#aganja. 314 - o%enjem no e tehno#ogije komisioniranja, $ored $o e2anja $rodukti nosti oekuje se i smanjenje sto$e gre'aka koje st araju dodatne tro'ko e sk#adi'tu. .a$irno u$ra #janje $rocesom komisioniranje $redsta #ja najstariju tehniku i kao tak o i"a"i a naj e2u sto$u gre'aka $ri i"u"imanju ro*e 5do 116. 7re'ke koje se ja #jaju su/ $reskakanje nekog od artika#a sa komisionog #ista 54516, i"u"imanje $ogre'nog artik#a 53016, $ogre'no $roitana ko#iina odre%ene ro*e 52316 i situacija da se komisioner "a*rojao 5216. !a remene tehno#ogije komisioniranja te,e $ot$unoj e#iminaciji o ih gre'aka. 334 - da#jem toku rada *i2e u$o"na anje sa 8$ick *9 oice: 1 tehno#ogijom komisioniranja, kao i o*ja'njenje njenog funkcionisanje, 'ta je s e $otre*no "a im$#ementaciju iste u sk#adi'tu i 'ta se mo,e oeki ati od njene $rimene.

2+
1

PRE LED I OCENA SAVREMENIH TEHNOLO I!A KOMISIONIRAN!A

0ehno#ogija g#aso nog o%enja

.roces komisioniranja mo,e *iti u$ra #jan na ra"#iite naine. ;ugo dominantan, a i sada je u naj e2oj meri u $raksi $risutan nain "asno an na $rimeni $a$ira, odnosno komisione #iste < na#oga. - 8$a$irnom: sistemu, o ek i#i raunar sasta #jaju narud,*inu i kreiraju komisionu #istu u $a$irnoj formi "a komisionera. +omisioner sa na#ogom = #istom "a komisioniranje itaju2i #iniju $o #iniju teksta = s$iska $rona#a"i tra,enu sk#adi'nu #okaciju, i"d aja tra,enu ko#iinu ro*e, e identira i" r'enu akti nost i#i notira $romene nasta#e us#ed nedo o#jnosti ko#iine i#i $ak $ot$unog nedostatka tra,ene ro*e. - do*ro organi"o anim i u$ra #janim sk#adi'tima sa iskusnim komisionerima o aj sistem funkcioni'e korektno. >e%utim i $ored na $r i $og#ed jednosta nih akti nosti $ostoji mnogo mogu2nosti "a $oja u gre'aka. .rednost o og sistema je u re#ati no niskim tro'ko ima njego og u o%enja i $rimene, a#i o*#ast njego e $rimene u sada'njem trenutku je ograniena na situacije koje karakteri'u niski "ahte i u $o#gedu *r"ine $rotoka informacija. ;anas e2 "naajan *roj modernih sk#adi'ta $re#a"i na s aremenije naine 8*e" $a$irnih: tehno#ogija. - su'tini o a tehno#ogija $odra"ume a da s e akti nosti $rate e#ektronski, a ne $rimenom $a$ira kaka je s#uaj *io u starijim sistemima. ( o e#imini'e mogu2nost $oja e gre'aka $o e"anih sa $re$o"na anjem ro*e, $rona#a,enjem #okacije, unosom $odataka, i s#. .a$irna komisiona #ista se "amenjuje $renosom $odataka 5$o"icija, *roj artik#a ro*e, mesto u"imanja = adresa sk#adi'ne #okacije i s#.6 e#ektronski, $osredst om medijuma 5infra cr eno s et#o, radio ta#asi i s#.6, ka termina#nima koji se na#a"e na s akom radnom mestu = ure%aju. Rad u o ak om okru,enju omogu2a a e2u efikasnost, ni,i ni o gre'ke, $risust o u ek aktue#nih informacija. Inforamacija koja e2 $ostoji u kom$juteru is$oruuje se do komisionera = odnosno do s ake take gde se s$ro odi neka akt nost. .o'to komisioner ne nosi $a$ir njego e ruke su s#o*odne, a i ne$rodukti ne akti nosti e"ane "a itanje, $isanje i s#. su e#iminisane ime $rodukti nost raste $o nekim $odacima i do 2001. .ored o oga, r#o a,na st ar je i redukcija gre'kaka u radu jer o aka sistem odi o$eratera = komisionera do tra,ene #okacije i u$u2uje ga = koju ko#iinu ro*e da i"d oji. ?isoki in esticioni tro'ko i i isoka oset#ji ost sistema "a komisioniranje u s#uaju $ada sistema $redsta #ja g#a ne mane o og sistema. .o "astu$#jenosti $rimene i"d ajaju se d a konce$ta *e" $a$rinog sistema u$ra #janja/ Pick to light u$ra #janje i Sistemi upravljanja u relanom vremenu. +od pick to light sistema u$ra #janja koristi se dis$#ej "a i"ue#no o%enje komisionera kro" $roces komisioniranja $rika"uju2i mu tanu #okaciju u"imanja i tanu ko#iinu "a i"d ajanje. ( aj sistem mo,e *iti insta#iran na s aki rega# i#i $o#icu "a runo od#aganje, a isto tako i kao $omo2 $ri komisioniranju i" karuse#a, $rotonih rega#a i $o#ica, @!AR! =a. .ostoji i'e tehnikih re'enja o og sistema. Iskust a go ore da o aj sistem o*#ast raciona#ne $rimene na#a"i u situacijama rada sa srednje *r"im i *r"im ro*ama. Sistemi upravljanja u realnom vremenu $odra"ume aju $rimenu RB = komunikacionih e"a koje $o e"uju komisionera i centra#ni raunar u rea#nom remenu. (n<*oard i#i runi termina#i $rimaju instrukcije i imaju mogu2nost "a o*a #janje ita og ni"a akt inosti e"anih "a komuniciranje sa centra#nim raunarom 5$ot r%i anje, korekciju gre'aka i s#.6. ( aj sistem u$ra #janja $odra"ume a i $rimenu sistema "a automatsku identifikaciju 5#inijski kod = *ar cod6 koji u rea#i"caiji komisione akti nosti $oma,e u $rona#a,enju i $ot r%i anju sk#adi'ne #okacije, kao i jedinica i"d ojene ro*e. ( i sistemi imaju i odgo araju2e $rogramske modu#e $omo2u kojih je mogu2e minimi"irati rutu komisionera u rea#nom remenu 5do o#jno *r"o6.

+oristi od $rimene o og sistema su najoig#ednije u o*#asi skra2enja remena $uta, tanosti o*rade narud,*ine i s#. 314 I"me%u $a$irnog u$ra #janja $rocesom komisioniranja i automatskih sistema komsioniranja, drastina je ra"#ika u $rodukti nosti, a#i i u tro'ko ima im$#ementacije. ;ak#e, $otre*no je na2i neki *i#ans i"me%u o a d a, mo,e se re2i $resudna kriterijuma $ri#ikom oda*ira tehno#ogije komisioniranja. &ajras$rostranjenije tehno#ogije u$ra #janja komisioniranjem u sa remenim sk#adi'tima su/ RF, visual logistic, pick to light i pick by voice. &jiho e ocene $o $ojedinim kriterijumima $rika"ane su u ta*e#i 50a*e#a 1.6. ?e2i *roj " e"dica $redsta #ja e2u ocenu $o $osmatranom kriterijumu. Tabela 1. Uporedni prika pojedinih parametara najrasprostranjenijih tehnologija komisioniranja u svetu 334
R< Pr"d&2t%-'"$t Ta;'"$t M".&>'"$t &'"$a 7"data2a </e2$%4%/'"$t % m&/t%#&'20%"'a/'"$ t S/"4"d'e r&2e Ce'a &-"?e')a V%$&a/ /".%$t%0 P%02 t" /%.1t P%02 45 -"%0e

== === ===== ===== = =====

=== ===== ===== ===== = =====

===== ==== = == ==== ==

==== ===== = == ===== ===

+ao 'to se u ta*e#i 50a*a 1.6 mo,e ideti, $o $rodukti nosti $rednjai tehno#ogija s et#osnog o%enja, a#i je "ato cena njenog u o%enja "natno i'a od osta#ih. >a#o manje $rodukti nosti, a#i "natno $rimenji ija u sk#adi'tima s ih rsti komadne ro*e, $oja #juje se 8$ick *9 oice: tehno#ogija. (sim cene, $a$ira i $rednjai 8$ick to #ight: tehno#ogiji u mnogim segmentima. - da#jem de#u rada *i2e deta#jnije o*ra%ena 8$ick *9 oice: tehno#ogija komisioniranja, odnosno *i2e date smernice, odnosno us#o i koje dato sk#adi'te tre*a da is$uni kako *i se o a tehno#ogija us$e'no $rimeni#a. &aime, sa stano i'ta cene i ost ari e $rodukti nosti o a tehno#ogija $redsta #ja jedno od eoma $ogodnih re'enja "a $roces komisioniranja.

3+

PICK BY VOICE TEHNOLOVI!A KOMISIONIRAN!A

0ehno#ogija g#aso nog o%enja je $rotek#ih godina na'#a $rimenu u *rojnim o*#astima, me%u kojima se istie i #ogistika, tanije komisioniranje ro*e u sk#adi'tima. .rimena o e tehno#ogije $oka"a#a se $ogodna "a sk#adi'ta komadne ro*e u kojima $roces komisioniranja $rati e#iki *roj mani$u#ati nih o$eracija, $ri emu se ja #ja $otre*a "a s#o*odnim rukama komisionera. 8.ick *9 oice: tehno#ogija $odra"ume a d osmernu komunikaciju i"me%u sk#adi'nih radnika i sistema "a u$ra #janje sk#adi'tem 5C>!6. Da$os#eni $rimaju er*a#ne instrukcije od C>!<a i er*a#no odgo araju $omo2u s#u'a#ica i mikrofona, koji su $o e"ani sa kontro#nom jedinicom 5d,e$ni raunar6, koju radnik nosi na $ojasu 5!#ika 1.6. ( aj sistemi ne koriste $a$ir $a se oi i ruke radnika mogu direktno fokusirati na "adatak. +ao re"u#tat, "adaci se mogu i" r'a ati *r,e i $reci"nije nego kon enciona#nim $ostu$kom. ( ako se e#imini'e $otre*a "a komisionim #istama, RB itaima i jako sku$m 8$ick to #ight: sistemima.

Slika 1. !prema koju koristi komisioner Kako funkcionie? Eost kom$juter $rima radni na#og od C>!<a. 0e tekstua#ne instrukcije $ret araju se u go orne komande koje se sme'taju u ni" "adataka "a radnika $o $rioritetu. Radnik uje komandu "a s aku o$eraciju i $ot r%uje njeno i" r'enje go ore2i u mikrofon. &a s#ici 5!#ika 2.6 dat je $rimer $rimene 8$ick *9 oice: tehno#ogije komisioniranje.

Slika ". Primena #pick by voice$ tehnologije komisioniranja Ra"motrimo jedan $rimer komisioniranja, gde je host kom$juter $rimio i o*radio na#og.

Radnik do*ija er*a#ne instrukcije $reko s#u'a#ica gde da ode i $oku$i $r u sta ku sa na#oga. (n $ot r%uje #okaciju artik#a tako 'to $roita adresu #okacije sa $o#ice gde stoji artika#. @ko se adresa s#a,e sa oeki anim odgo orom, sistem da#je u$u2uje radnika ko#iko artika#a da $oku$i. Radnik $ot r%uje u"imanje $ona #janjem *roja. @ko je #okacija na $o#ici $ra"na i#i je *roj artika#a manji od "ahte anog *roja, radnik i" e'ta a o tome i s#edi s#ede2u instrukciju. !istem odmah generi'e na#og "a $o$unu #okacije. +ada je s aka o$eracija "a r'ena, sistem daje instrukciju "a s#ede2i na#og. @ko radnik ne uje i#i ne ra"ume komandu, mo,e "ahte ati da se komanda $ono i. 344

Slika %. Primer komisioniranja

Radi se, dak#e, o soft eru koji narud,*inu $re odi u g#aso ne komadne, $ri emu se mogu ja iti d e mogu2nosti tehnike/ Te&t'to'speech 5tekst u g#as6 i (igiti ed speech 5go or *roje a6. Te&t'to'speech funksioni'e tako 'to kom$juter generi'e rei tako 'to $re$o"naje s#o a i *roje e. (igiti ed speech narud,*inu $re odi u g#aso ne komande koriste2i *a"u una$red snim#jenih audio datoteka. +ako raunar kod o e tehno#ogije komisioneru i"daje g#aso ne komande, mora *iti u mogu2nosti i da $re$o"na njego e odgo ore. +ako *i se "aokru,io cik#us imformacija komisioner mora odgo araju2om komadnom $ot rditi raunaru da je rea#i"o ao i"datu nared*u. - industrijskom okru,enju gde su $rodukti nost i tanost od su'tinskog "naaja, "a sitem g#aso nog o%enja eoma je a,no da i"go orenu re i#i fra"u $re$o"na $r i $ut i *e" gre'ke. .ostoje d a ti$a teh#o#ogije $re$o"na anja go ora/ Speaker dependent sistem 5g#aso no "a isni sistem6 i Speaker independent sistem 5g#aso no ne"a isni sistemi6. .r i funkcioni'e tako 'to snima g#as komisionera u audio datoteku koju $oredi sa referentnim, una$red snim#jenim audio datotekama, tra,e2i $ok#a$anje. ( a tehno#ogija je "natno $reci"nija od druge, koja $ak ima e2i $rag to#erancije i mogu2e ju je $ri#agoditi 'irem s$ektru g#aso a u "a isnosti od $o#a, isine g#asa i akcenta. 354 Ra"#ike i"me%u sistema g#aso nog o%enja og#edaju se i u tome da #i se g#as $re odi u tekst i o*rnuto na samom ser eru i#i d,e$nom raunaru, $rema *roju rei u sistemu, $rema ko#iini dija#oga, itd. .rednosti koje i"d ajaju o u tehno#ogiju u odnosu na druge tehno#ogije komisioniranja su mnogo*rojne. +ao $redosti o e tehno#ogije na ode se/ .o e2anje $roi" odnosti !manjenje sto$e gre'ke 599.51 tanosti6 Frgonomske $rocedure o$eratera 5ruke s#o*odne, oi s#o*odne6 +ratko o$erati no reme "a "a$os#ene &e"a istan hard er Biometrika identifikacija u $ra cu $e$ro"na anja g#asa +ratak $oetakAu#a"ak u $roces ! i $renosi od $odataka u go or i na"ad su *r"i &ema runog unosa $odataka, nema o$reme niti na#e$nica "a u$ra #janje 5ruko anje, mani$u#isanje6 &ema #iste oda*ira da *i na$ra i#a gre'ku $ri itanju !manjuje administrati ne tro'ko e $roces $rih ata Br"a amorti"acija in esticija 5*r"o $okri anje u#o,enih tro'ko a6 ?reme o*uke o$eratera je manje od 30 minuta. Re"u#tat je nesmetani tok rada *e" 'tam$anja komisionih #ista, skeniranje *ar kodo a, i#i #akog $re'tam$a anja $odataka. 324 ( aj $roces us$e'no koristi u *rojnim kom$anijama u najra"#iitijim o*#astima, a#i je naroito koristan "a smr"nutu i s e,u ro*u. I"u"etni us#o i, u o im sk#adi'tima "ahte aju no'enje ode#a koje radnika 'titi od h#adno2e, a $odatke ini ou anom "a ra"#iku od tago a. !istem *i tre*a#o da funkcioni'e na tem$eraturama koje se kre2u u ras$onu od <29 0 do G500 H. Ito se tie trajnosti *aterija, u dinamikom okru,enju distri*uti nih centara, trajanje *aterija od 10 do 12 sati je neo$hodnost. 344

>ana o e tehno#ogije se $re s ega og#eda u mogu2em ne$re$o"na anju "adatih nared*i. 0ako%e su i in esticioni tro'ko i isoki i isoka je oset#ji ost sistema "a komisioniranje u s#uaju $ada sistema. ?isoki tro'ko i se $re s ega odnoste na tro'ko e u o%enja inforamcionom sistema u sk#adi'te, jer $rimena o e tehno#ogije "ahte a $ostojanje sistema "a u$ra #janje sk#adi'tem 5C>!6. &aime, soft er kon ertuje instrukcije "a komisioniranje koje se na#a"e u *a"i $odataka u C>!<u. 324

6+ NEOPHODNI ,SLOVI :A IMPLEMENTACI!, PICK BY VOICE TEHNOLO I!E KOMISIONIRAN!A +ada se go ori o us#o ima koje je neo$hodno is$uniti kako *i se 8$ick *9 oice: thnno#ogija komisioniranja im$#ementira#a na $ostoje2e sk#adi'e, mis#i se $re s ega na/ 6+*+ u o%enje informacionog sistema koji *i je $odr,ao, na*a ku i ugradnju adek atnih hard era, na*a ku 5i#i ra" oj6 soft era "a $re o%enje teksta u g#as i o*rnuto, u o%enje no ih tehno#o'kih e#emenata, organi"acione $romene u $odsistemima sk#adi'ta, kao i o*uku "a$os#enih. I'#"rma0%"'% $%$tem

+ao g#a ni $redus#o , *e" kojeg *i *i#o a$surdno go roiti o u o%enju 8$ick *9 oice: tehno#ogije komisioniranja, jeste $ostojanje informacionog sistema koji *i $odr,ao o u tehno#ogiju. &aime, kako *i se us$e'no $rimeni#a o a tehno#ogija komisioniranja, $otre*no je $osedo ati informacioni sistem koji *i $ratio rad s ih $odsistema sk#adi'ta, njiho u $o e"anost, kao i $ostignute $erformanse i dr. +ako je ku$o ina goto og inforamcionog sistema jako sku$a in estiocija, a sama ku$o ina istog ne "ani re'enje s ih $ro*#ema, jer je $otre*no u#o,iti dosta no ca i rada kako *i se $omenuti $ri#agodio s ojim $otre*ama, nekada je *o#je od#uiti se "a $ra #jenje so$st enog inforamacionog sistema. 6+2+ Ra;&'ar$2% 1ard-er

Inforamacioni sistem, kao i soft er "a $re o%enje teksta u g#as i o*rnuto, "ahte aju odre%eni hard er koji je neo$hodno o*e"*editi. +ada se radi o infrormacionom sistemu, re je o g# anom ser eru, mre,i o$rem#jenoj )iFi ruterima koji $okri aju ce#o sk#adi'te, raunarima "a unos i kontro#u $odataka u informacionom sistemu, kao i .;@ ure%ajima 5d,e$nim raunarima6 sa CiBi konekcijom koje *i ima#i s i "a$os#eni u sk#adi'tu koji su u dodiru sa ro*om. !oft er "a $re o%enje teksta u g#as i o*rnuto "ahte a jo' i s#u'a#ice sa mikrofonom, kojima *i *i#i o$rem#jeni s i komisioneri. 6+3+ S"#t-er 8a ./a$"-'" 7re-"?e')e

!oft er "a $re o%enje teksta u g#as i o*nuto *io *i insta#iran na d,e$nim raunarima komisionera, kao i *a"e rei 5*a"e audio datoteka6 jer *i u su$rotnom, $o #aenjem g#asa direktno sa ser era, *aterija d,e$nog raunara "natno kra2e traja#a us#ed inten"i nog $renosa $odataka *e,inim $utem, a i $rocesor ser era *i *io "natno o$tere2eniji. +ako *i o aj soft er *io 'to jednosta niji, a sa druge strane komisioniranje *i#o 'to efikasnije, komisioner 2e e2inom s#u'ati g#as sa raunara, dok 2e njego e nared*e 5one koje soft er $re$o"naje6 *iti s edene na minimum, 'to u e#ikoj meri smanjuje mogu2nost nastanka gre'ke.

6+6+

N"-% te1'"/"@2% e/eme't%

- o%enje no ih tehno#o'kih e#emenata $odra"ume a o$remanje s akog komisionera runim e#ektro i#ju'karem koji na se*i ima ugra%enu digita#nu agu 5!#ika 4.6, $o e"anu na njego d,e$ni raunar $reko CiBi konekcije. ( o je $os#edica nemogu2nosti e#iminacije $rocesa merenja, jer na s akoj narud,*ini mora stajati tana is$oruena neto ko#iina ro*e, kako ne *i do'#o do "#ou$otre*e u trans$ortu i ma#o$rodaji. ?aga $o $rinci$u kumu#ante konstantno $rati stanje na $a#eti, 'a#je $odatke na d,e$ni raunar i tako u s akom trenutku omogu2a a u id u $ra u ko#iinu ro*e koja je $reu"ata. .otre*no je jo' na$omenuti da se na $risutne e#ekro i#ju'kare u sk#adi'tu tako%e mo,e ugraditi aga, u o*#iku nadragnje, 'to je dosta $o o#jnija arijanta.

Slika *. +lektrovilju,kar sa rudom opremljen vagom

6+9+

Or.a'%8a0%"'e 7r"me'e

(rgani"acione $romene u $odsistemima sk#adi'ta $redsta #jaju akti nosti koje je $otre*no i" r'iti, kako *i se inforamacioni sistem, a i sama 8$ick *9 oice: tehno#ogija komisioniranja mog#i $rimeniti u sk#adi'tu, a $ritom ne $o #ae "a so*om skoro nikak a materija#na u#aganja. .otre*no je, dak#e, sta iti akcenat na $rijem ro*e u sistem, $ri#ikom kojeg je neo$hodno s aku $a#etu $a,#ji o o*raditi, odnosno $o$uniti s e $odatke koje odgo araju2a *a"a "ahte a. (sim toga, $otre*no je i $o esti rauna o #ociranju $a#eta $o $odsistemima, $r enst eno u sk#adi'noj, komisionoj i ot$remnoj "oni. ;a *i se o o i" e#o, $otre*no je, $re s ega, trans$arentno o*e#e,iti i numerisati s ako $a#etno mesto u $omenutim $odsistemima. &eo$hodno je i $reure%enje komisione "one, kako *i se omogu2io $ro#a"ni sistem komisioniranja, $ri emu se mora oditi rauna da se osta e do o#jno 'iroki $ro#a"i, da *i komisioneri mog#i da se mimoi%u. Jociranje ro*e u komisionoj "oni, kao i njeno $o$unja anje mora *iti $#ansko, kako *i komisioner u jednom $ro#a"u "a r'io narud,*inu i kako ne *i do'#o do "astoja. 6+A+ O4&2a 8a7"$/e'%1

+ a#itetna o*uka "a$os#enih je od $resudnog "naaja. Iako je ona kratka, jer je $rotok $odataka kro" sk#adi'te u e#ikoj meri automati"o an, "a$os#eni moraju oditi rauna o tome da se dr,e $ro$isanih $rocedura, jer 2e samo njiho im $rih atanjem, informacioni sistem, a i no a tehno#ogija komisioniranja dati ,e#jene re"u#tate. 324

9+

OPRAVDANOST INVESTIRAN!A

?e2ina do*a #jaa sistema $re$o"nat#ji a g#asa t rdi da se in estiranje u o aj sistem rati u $eriodu od 12 do 1K meseci. 0ako%e, nag#a'a a se da firme smanjuju gre'ke u komisioniranju i do )01, $rodukti nost raste i do 401, smanjuje se reme o*uke radnike sa neko#iko dana na neko#iko sati, i "naajno se $o e2a a tanost stanja "a#iha. ;o*ar $rimer o$ra danosti u#aganja je jedna distri*uti na kom$anija koja is$oruuje 550.000 kutija meseno, sa godi'njom $rodajom od L 100 mi#iona godi'nje. 8.ick *9 oice: sistem je $o e2ao tanost komisioniranja sa 99,31 na 99,K1. +ada je tanost *i#a 99,31, gre'ke su kom$aniju ko'ta#e L M00.000 u i"gu*#jenoj $rodaji. .os#e u o%enja o og sistema, i"gu*#jena $rodaja je i"nosi#a L 200.000. ;o*it od L 500.000 je $rema'i#a tro'ko e od L 450.000, ko#iko je ko'ta#o u o%enje 8$ick *9 oice: sistema. ( a tehno#ogija omogu2a a *r"inu komisioniranja od 300 do 500 sta ki na as, i#i s akih 10 sekundi. &ema druge tehno#ogije koja mo,e da dostigne tu *r"inu. >e%utim, sistem nije f#eksi*i#an jer "ahte a fiksnu insta#aciju o$reme, koja se ne mo,e tako #ako $omerati. 344

:AKL!,BAK I"*or odgo araju2e tehno#ogije komisioniranja $redsta #ja eoma o"*i#jan "adatak i mo,e *iti od $resudnog "naaja "a usme$'no $os#o anje sk#adi'ta. (da*ir jeftinije tehno#ogije komisoniranja $o $ra i#u $o #ai "a so*om manju $rodukti nost i e2e tro'ko e eks$#oatacije. +ada se u"me u o*"ir da do 501 o$erati nih tro'ko a sk#adi'ta od#a"i *a' na komisioniranje, to tre*a sh atiti kao eoma "godnu $ri#iku "a una$re%enje $os#o anja, jer i nai"g#ed ma#e u'tede na o om $o#ju mogu $redsta #jati $ut do us$eha. - radu je data ocena $ojedinih tehno#ogija komisioniranja, $os#e ega je deta#jnije o$isana 8$ick *9 oice: tehno#ogija. Datim su o$isani us#o i koje *i sk#adi'te tre*a#o da is$uni, kako *i se o a tehno#ogija us$e'no $rimeni#a. &a kraju je ra"matrana o$ra danost in estiranja u $red#o,enu tehno#ogiju komisioniranja. Re"u#tati do kojih se u radu do'#o uka"uju na to da *i u o%enje 8$ick *9 oice: tehno#ogije done#o sk#adi'tu mnogo*rojna $o*o#j'anja koja *i u"roko a#a "naajne u'tede, $re s ega kro" smanjenje anga,o ane radne snage. +ada se u"mu u o*"ir $otencija#ne u'tede, tro'ko i im$#ementacije 8$ick *9 oice: tehno#ogije " ue krajnje o$ra dano, jer *i se u#o,ena sredst a *r"o $o rati#a. &ajsku$#je je, dak#e, ne u#agati u ra" oj sk#adi'ta, e2 gomi#ati anga,o ani $ersona.

LITERAT,RA 314 Nur%e i2 ;., @utori"o ano $reda anje/ 8+omisioniranje:, !ao*r2ajni faku#tet, Beograd, 2012. 324 Ru,i2 I., ;i$#omski rad 8.red#og raciona#i"acije komisioniranja u e%enjem 8.ick *9 oice: teh#onogijie u sk#adi'te o2a i $o r2a:, !ao*ra2ajni faku#tet, Beograd, 2010. 334 htt$/AAOOO.mO$ #.comAhtm#AorderP$ickPtechno#ogies.htm# 344 htt$/AAissuu.comA#ogistikaAdocsA$os#o na#ogistika0KQmodeROindoOS$age&um*erR1 354 htt$/AAOOO.komint#.comA$u*AengAO$a$ersAre$rintsA!H!< >agPcomP;istri*utionP( ercomesPitsP!$eechPIm$ediment.htm