TEORIJA GRAFOVA

8. Digrafovi, turniri

Vojislav Petrović
 8.1 DIGRAFOVI

digraf (orijentisan graf ) = (V, E)

D
V  čvorovi (vertices, points, nodes)
E  grane, ivice (edges, arcs, lines)

grana = uređen par čvorova (ne obavezno različitih)

(u, v)E(D) (u, v) = uv uv

u v
u  početak v  kraj
uvE(D)  grana iz u u v , orijentisana od u ka vodi od u ka v
izlazi iz u i ulaziv u, v
u dominira (pobeđuje, tuče) v
v dominiran (pobeđen, tučen, gubi) od u 2
 v4
e7
e5
e9
e6 e8
D v1
e3
v3 v5
e2 e4
e1

v2

V(D) = {v1, v2, v3, v4, v5}

E(D) = {e1, e2, e3, e4, e5, e6, e7, e8, e9}

e1 , e2 , e3 
paralelne
e6, e7  simetrične
e9  petlja (lupa)

prost digraf  nema ni paralelnih, ni simetričnih grana ni petlji

3
 v4
ND+(v1) = {v2, v4}
dD+(v1) = 2
D v1
v3 v5 ND(v1) = {v3}
dD(v1) = 1
v2

izlazni skup (outset) čvora v  ND+(v) = OD(v) = {xV(D) | v  x}

izlazni stepen (outdegree) čvora v  dD+(v) = |OD(v)|

ulazni skup (inset) čvora v  ND(v) = ID(v) = {xV(D) | x  v}

ulazni stepen (indegree) čvora v  dD(v) = |ID(v)|

4
izomorfizam digrafova D i D' D  D'

f : V(D)  V(D')

(1) f  bijekcija
(2) uvE(D)  f (u) f (v)E(D')
u  v  f (u)  f (v)

poddigraf D'  D
pokrivajući poddigraf
indukovan poddigraf
Dv,De kao kod neorijentisanih grafova

D  V1 , V1  V(D)

D  E1 , E1  E(D)
5
(orijentisan) put
Pk = v1v2 ... vk = v1  v2  ...  vk
vi  vj , i  j vivi + 1E(D) , i = 1, ... , k  1

Pk
v1 v2 vk

v1 i vk  krajnji čvorovi (krajevi) Pk

v1  početni (inicijalni) čvor Pk
vk  završni (terminalni) čvor Pk
Pk  (v1-vk)-put
dužina Pk  = |E(Pk)| = k  1
d(Pk)
rastojanje od u do v  d(u, v) = min d(P)
def. P  (u-v)-put
d(u, v) =    (u-v)-put
def.
d(u, u) = 0
Napomena. U opštem slučaju d(u, v)  d(v,
u). 6
(orijentisana) kontura
Ck = v1v2 ... vk v1 = v1  v2  ...  vk  v1
vi  vj , i  j vi vi + 1E(D) , i = 1, ... , k , vk + 1 = v1

vk

v1 v2
Ck C3 C4

dužina Ck  d(Ck) = |E(Ck)| = k

acikličan digraf  ne sadrži orijentisanu konturu

7
u, vV(D)
u i v  jako povezani u D   (u-v)-put i  (v-u)-put u D
po def.  u jako povezan sa u,  uV(D)

v5 v5
v6 v4 v6 v4

v7 v3 v7 v3

v1 v2 v1 v2

v1 i v3 jako povezani svaka 2 čvora jako povezana

v1 i v7 nisu jako povezani

TEOREMA 8.1. Jaka povezanost je relacija ekvivalencije na

skupu čvorova digrafa.

8
klase ekvivalencije jake povezanosti = komponente (jake povezanosti)
ω(D)  broj komp. jake povezanosti digrafa D
D  jako  u, vV(D) , u i v jako povezani
povezan
 ω(D) = 1

D3
D1

D2
jako povezan
nije jako povezan
D1, D2, D3 komponente jake
povezanosti
9
TEOREMA 8.2. Neka su D1 i D2 komponente jake
povezanosti digrafa D. Ako između D1 i D2 ima grana,
tada su sve orijentisane od D1 ka D2 ili od D2 ka D1.


TEOREMA 8.3. Digraf D je jako povezan ako i samo ako za

svako razbijanje skupa čvorova V(D) na neprazne i disjunktne
podskupove V1 i V2 (V1  V2 = V(D), V1  V2 = ) postoji bar
jedna grana u  v, uV1, vV2 i bar jedna grana y  x, xV1,
yV2. 

10
D*  kondenzat digrafa D
D1, ... , Dk , k  1  komponente
D
V(D*) = {u1, ... , uk} u i  Di
ui uj E(D*)   xyE(D) xV(Di) ,
yV(Dj)
T 8.2  E(D*) dobro definisano

D1
D3 u3
u1
D:
D* :

u2

D2

11
TEOREMA 8.4. Kondenzat svakog digrafa je acikličan digraf.

Dokaz. D1, ... , Dk , k  1  komponente D (1)

V(D*) = {u1, ... , uk}

u i  u j  Di  Dj

k = 1, 2 
k3
pretp.  Cs  D* , s  3
Ds
Cs = u1  u2  ...  us  u1

 D1  D2  ...  Ds  D1 D2

D1
 D1  D2  ...  Ds  jedna komponenta D
s  3 broj komponenti D je manji od k  (1)
 12
TEOREMA 8.5. U svakom digrafu D je

 d+ (v) =  d (v) = |E(D)|.

vV(D) vV(D)

Dokaz. svaka grana  tačno 1 početak i tačno 1 kraj

d
vV(D)
+
(v) broji krajeve grana
v
 d
vV(D)
+
(v) = |E(D)|

d 
(v) broji početke grana I(v)
vV(D)
O(v)
 d
vV(D)

(v) = |E(D)|


13
G  neorijentisan graf

G  orijentacija G  digraf G

V(G ) = V(G)
E(G ) = {u  v ili v  u | uvE(G)}

G G1 G2

G  jaka orijentacija  G  jako povezan

G
K1  jaka orijentacija (po def.)
14
 G G1 G2
jaka orijentacija G nije jaka orijentacija G

nijedna orijentacija H nije jaka!

PITANJE. Koji grafovi imaju jaku orijentaciju?

15
TEOREMA 8.6. (Robbins 1939) Graf G ima jaku orijentaciju
ako i samo ako je granski 2-povezan, tj. ako je povezan i nema
mostova.
Dokaz. () G ima jaku orijentaciju G (1)
G  granski 2-povezan
G  G  povezan
pretp.  eE(G) , e = xy  most u G
x e y
G' = G  e 
nepovezan
T 3.4  G1, G2  komp. G' G1 G2
xy uG  nema grane iz G2 u G1 G

T 8.3  G nije jaka orijentacija G  (1)

slično za y  x
 G  granski 2-povezan
16
() G je granski 2-povezan

G ima jaku orijentaciju G

H  maksimalan (po broju čvorova) podgraf grafa (2)

G koji ima jaku orijentaciju
H postoji u krajnjem slučaju H = K1

(a) V(H) = V(G)

H  pokrivajući podgraf G
vn v3
H  jaka orijentacija H
v1 v2
G  proširenje H
E(G ) = E(H )  {e | proizvoljna orijentacija eE(G)  E(H)}

G  jaka orijentacija G 

17
(b) V(H)  V(G) , V(H)  V(G)
uV(H) , vV(G) 
V(H) T 3.8
G  granski 2-povezan   P = u ... v , Q = u ... v , E(P)  E(Q) = 

P
Q' x  "poslednji" iz V(H) na P
x P' = P[x, v] V(P')  V(H) = {x}
H u
v
y  "poslednji" iz V(H) na Q
y P' Q' = Q[y, v] V(Q')  V(H) = {y}
Q

H1  G
V(H1) = V(H)  V(P')  V(Q')
E(H1) = E(H)  E(P')  E(Q')
H  H1
vV(H1)  vV(H)  |V(H1)|  |V(H)| + 1 > |V(H)|
H1 ima jaku orijentaciju 18
 Q' as
x
a1
H u
v
y P'
b1 bt

P' = xa1 ... asv P' = x  a1  ...  as  v

Q' = yb1 ... btv Q' = y  b1  ...  bt  v

E(H1) = E(H )  E(P')  E(Q')

H1  jaka orijentacija  (2)

H1
 (b)  ostaje (a)  G ima jaku orijentaciju

19
 8.2 TURNIRI

turnir T  digraf , svaka 2 čvora spojena tačno jednom granom

 orijentacija kompletnog grafa

Tn  turnir sa n čvorova , |V(Tn)| = n

T1 T2 T3 T4 T5

20
TEOREMA 8.7. Ako je Tn turnir, tada je
(a) d+(v) + d (v) = n  1 , vV(Tn);
n
(b)  d+ (v) =  d (v) = |E(Tn)| = 2 .
vV(Tn) vV(Tn)

s(v)  skor čvora s(v) = d+(v)
v
V(Tn) = {v1, ... , vn} si = s(vi) , i = 1, ... , n
(s1, ... , sn)  niz skorova (skor-niz) Tn

Tn  tranzitivan  u, v, wV(Tn) uv  vw  uw ()

TTn  tranzitivan turnir sa n čvorova

w w v
w

u v u v u
TT1 TT2 TT3 TT4
21
TEOREMA 8.8. Sledeća tvrđenja su ekvivalentna:
(a) Tn je tranzitivan turnir;
(b) Tn je acikličan;
(c) Tn ima skor-niz (0, 1, ... , n  1).
Dokaz. (a)  (b)
Tn  tranzitivan , Tn = TTn  TTn  acikličan
n = 1, 2 
n3
pretp. Ck = v1  v2  ...  vk  v1  TTn
( ( ( (
v1  v3  v1  v4  ...  v1  vk  1  v1  vk
) ) ) )
 vk  v1
vk  1 v4

...
vk v3

22
v1 v2
(b)  (c)
Tn  acikličan (1)
 skor-niz Tn (0, 1, ... , n  1)  s(u)  s(v) , u  v (2)
u, vV(Tn) uv
xO(v)  u  x
O(v)
x
pretp.  xO(v) , x  u
 C3 = u  v  x  u  (1)
 u  O(v)
u v
 s(u)  s(v) + 1 > s(v)  (2)

s(u)  s(v) , u 
v
s(v){0, 1, ... , n  1} , vV(Tn)

 skor-niz Tn (0, 1, ... , n  1)

23
(c)  (a)
skor-niz Tn (0, 1, ... , n  1)  Tn  tranzitivan
V(Tn) = {v1, v2, ... , vn} s(vi) = i  1 , i = 1, 2, ... , n
s(vn) = n  1  vn  {v1, ... , vn  1}
s(vn  1) = n  2  vn  1  {v1, ... , vn  2}
. . .
s(v2) = 1  v2  {v1}
s(v1) = 0  v1  

 vi  vj  i > j (3)
vi, vj, vk V(Tn)
(3)
vi  vj  vj  vk  i > j  j > k
 i>k
(3)
 vi  vk
 Tn  tranzitivan
 24
TEOREMA 8.9. (Rédei 1934) Svaki turnir Tn sadrži
Hamiltonov put.
Dokaz. indukcijom po n

n=1  n=2 
T1 T2

ind.hipoteza
Svaki turnir Tm (m < n, n > 2) sadrži Hamiltonov put.

Tn , n > 2 V(Tn) = {v1, ... , vn}

T n  1 = T n  vn

ind.hip.  Tn  1 sadrži Ham. put Hn  1

Hn  1
v1 v2 vn  1
25
(a) vn  v1
vn v1 v2 vn  1

vn  v1  v2  ...  vn  1  Ham. put u Tn

(b) vn  1  vn
v1 v2 vn  1 vn

v1  v2  ...  vn  1  vn  Ham. put u Tn

(c) v1  vn  vn  vn  1 vn

k = max {i | vi  vn}
1in
2

 vk  vn , vn  vk + 1
v1 v2 vk vk + 1 vn  1

v1  v2  ...  vk  vn  vk + 1  ...  vn  1  Ham. put u Tn

 26
TEOREMA 8.10. (Camion 1959) Turnir Tn (n  3)
sadrži Hamiltonovu konturu ako i samo ako je jako
povezan.V(T ) = {v , ... , v }
Dokaz. n 1 n

() Tn sadrži Ham. konturu  Tn jako povezan

Cn = v1  v2  ...  vn  v1  Ham. kontura u Tn

vi , vjV(Tn)
vj vi + 1
vi  vi + 1  ...  vj  (vi - vj)-put u Tn
vj  vj + 1  ...  vi  (vj - vi)-put u Tn vj + 1 Cn vi

(indeksi po mod n ; vn + 1 = v1 ... ) vn

v1 v2
 Tn jako povezan

27
() Tn jako povezan (1)

 Tn sadrži Ham. konturu

1o Tn sadrži konturu
O(vi)
viV(Tn) x
(a) O(vi)   zbog (1)

(b) I(vi)   zbog (1) vi

(c)  xO(vi) ,  yI(vi) , x  y y

pretp. suprotno I(vi)

 I(vi)  O(vi)  (1) , T 8.3

C3 = vi  x  y  vi  Tn

Cs = v1  ...  vs  v1 , s  3  najduža kontura u Tn (2)

28
2o s = n vk + 1 vk
pretp. s  n

uV(Tn)  V(Cs) = {vs + 1, ... , vn}

Cs vj vi
u
(a)  vi , vjV(Cs) , vi  u , u  vj
vs
  vk , vk + 1 , i  k  j 
v1 v2
1 v u,uv (kao u dokazu T 8.9)
k k+1

Cs + 1 = v1  ...  vk  u  vk + 1  ...  vs  v1

Cs + 1 duža kontura od Cs  (2)

29
(b) uV(Tn)   V(Cs)  u ili u  V(Cs)
V(Cs)
A = {uV(Tn)  V(Cs) | V(Cs)  u}
B = {uV(Tn)  V(Cs) | u  V(Cs)}

A Cs
B kao u 1o
vs
 aA ,  bB , a  v1 v2
b

Cs + 2 = v1  a  b  v2  ...  vs  v1

Cs + 2 duža kontura od Cs  (2) a b

A B

(a), (b)  s = n  Cs = Cn  Ham. kontura u Tn


30
D  pancikličan  s, 3  s  n = |  Cs  D
V(D)|
D  čvorno-pancikličan  vV(D) , s , 3  s  n
Cs  D , vV(Cs)

TEOREMA 8.11. (Harary, Moser 1959) Svaki netrivijalan

jako povezan turnir je čvorno-pancikličan.
Dokaz. Kao u dokazu T 8.10 vV(Tn)  vV(C3)
vV(Cs) , 3  s < n  vV(Cs + 1)

Cs Cs

v v
A
Cs + 1 Cs + 1 
31
 KRAJ
HVALA NA PAŽNJI!

32