Edicija

Kreativna {kola

Nau~ite da u~ite
prvo izdanje

Autori
Majk Kols, ^az Vajt, Pip Braun (Mike Coles, Chas White, Pip Browne)

Naslov originala
Learning to Learn
Copyright©Carel Press Ltd.
English edition published by Pembroke Publishers Limited in 2003

Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru

Copyright©Kreativni centar 2004

S engleskog prevela
Gordana Miljevi}

Lektor i redaktor
Ivana Ignjatovi}

Grafi~ki dizajn
Neda Doki}

Priprema za {tampu
Ljiljana Pavkov

Izdava~
Kreativni centar, Beograd
Gradi{tanska 8
Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659
e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu
www.kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a
Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor

[tampa
BRANMIL, Beograd

Tira`
2000

ISBN 86-7781-320-9

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.953.2/.4-057.874(076)
37.025-057.874(076)
KOLS, Majk
Nau~ite da u~ite : aktivnosti i ve`be za
razvijanje ume}a u~enja, pisanja radova,
eseja i referata, polaganja testova i ispita
/ Majk Kols, ^az Vajt, Pip Braun ; ²s
engleskog prevela Gordana Miljevi}³. - 1.
izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004
(Beograd : Branmil). - 104 str. ; 29 cm.
- (Edicija Kreativna {kola)
Prevod dela: Learning to Learn / Mike Coles,
Chas White, Pip Browne. - Tira` 2.000. -
Registar.
ISBN 86-7781-320-9
1. Vajt, ^az 2. Braun, Pip
a) U~ewe u~ewa - U~enici osnovnih {kola -
Priru~nici
COBISS.SR-ID 116558860
 Nau~ite
da u~ite
Aktivnosti i ve`be za razvijanje ume}a u~enja, pisanja radova,
eseja i referata, polaganja testova i ispita

Majk Kols

^az Vajt

Pip Braun
Sadr`aj

Uvod ...................................................................................... 5

1. Organizacija vremena i prostora ............................................... 6

Proceni svoj na~in u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Nemam vremena! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Kako provodi{ vreme? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Proceni kako organizuje{ svoje vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Ve`ba za planiranje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Planiranje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Gde u~i{? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2. Pisanje i pravljenje bele`aka .................................................. 16

Lo{e napisane bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Dobro napisane bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Proceni svoje bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Klju~ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Skice, sheme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

3. Ve{tina snala`enja u biblioteci i istra`iva~ke ve{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Gde tragati u biblioteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Gde se mo`e prona}i...? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Izbor prave knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Tra`enje podataka – prakti~na ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Samostalna istra`ivanja i istra`iva~ki projekti: dobro
ura|eni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Kompjuteri i istra`ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Bibliografije i reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

4. Metode ~itanja .................................................................... 38

Svrha i metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Letimi~no ili orijentativno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Pretra`ivanje ili brzo pregledanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Ve`banje metoda ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Metoda ~itanja {kolskih zadataka PZ3P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Odgonetanje nepoznatih re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
 Tuma~enje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Prikazivanje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Preporu~ene knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Si`ei preporu~enih knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

5. U~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Razumevanje procesa pam}enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Trikovi za pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Prepreke pri u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Koncentracija i motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Uo~avanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Oni koji napreduju i oni koji ne napreduju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Razmi{ljanja o u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

6. Pisanje eseja – sastava .......................................................... 70

Planiranje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Zapo~injanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Prerada eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Procenjivanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Argumentovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Procenjivanje argumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Pisanje argumentativnog eseja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Kori{}enje re~nika sinonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Podsetnik za pisanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

7. Ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Bez iznena|enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Pisanje rada na ispitu i pismeni ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Test za prijemni ispit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Ispit – da, svakako, i ne, nikako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Samoprocena 1: pra}enje predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Samoprocena 2: izve{taj o napredovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Prevladavanje stresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Opu{tanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
 Organizacija vremena i prostora

Ve}ina |aka ima najbolje namere: stalo im je da dobro rade na ~asovima, da

dobiju dobre ocene i da, kako prelaze iz razreda u razred, budu sve uspe{niji.
No, mladi su tako|e egocentri~ni, emotivni i subjektivni. Njihove najbolje
namere ~esto se izgube u mete`u suprotstavljenih prioriteta, kriza i rokova.
Potrebna im je pomo} da bi objektivno sagledali kako organizuju svoje
vreme, rad i u~enje; tako|e su im potrebne prakti~ne metode za uspe{nije i
delotvornije obavljanje {kolskih obaveza.

Aktivnost: Objasnite u~enicima da su rezultati koje }e dobiti kada odgovore na sva

Proceni svoj na~in u~enja: upitnik za pitanja u upitniku isklju~ivo za li~nu upotrebu. Kada zavr{e, da}ete im klju~
u~enike, str. 9 (40 minuta) na osnovu kojeg }e sami oceniti svoje odgovore. Ako su odgovarali iskreno
i po{teno, upitnik }e im poslu`iti kao izvor niza prakti~nih ideja za
Svrha:
pobolj{anje radnih navika i metoda u~enja. Pre nego {to pre|u na ocenjiva-
Pomo}i |acima da analiziraju nje svojih odgovora, porazgovarajte o navedenim pitanjima.
i sagledaju svoje radne navike
i metode u~enja koje sada primenjuju. Klju~ za odgovore
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
A 2 3 2 2 1 2 3 2 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 2 2 1 3
B 1 1 1 1 2 1 2 3 3 3 1 1 1 1 1 1 2 1 1 2 3 3 3 0 1
C 3 1 3 3 3 3 1 1 1 1 3 3 3 3 3 3 0 3 2 3 0 0 0 3 0

Pitanja za diskusiju
[ta misli{ da: a) zna~i 3 u upitniku? Daj primer.
b) zna~i 0? Daj primer.
c) zna~e 2 ili 1? Daj primer.

Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da na osnovu odgovora koje su dali

sa~ine tri liste: odli~ne radne navike i metode u~enja, navike koje bi trebalo
malo izmeniti, navike koje bi trebalo zna~ajno izmeniti.

Aktivnost:
Nemam vremena!, str. 10 Objasnite u~enicima da je ve}ina |aka sklona postavljanju previ{e op{tih ili
(40 minuta) pre{irokih ciljeva u odnosu na svoje {kolovanje i uspeh. Na primer, kada
dobiju |a~ke knji`ice ili svedo~anstva, |aci sebi i drugima obe}avaju da }e se
Svrha: popraviti, da }e vi{e u~iti, redovno raditi doma}e zadatke i biti pa`ljiviji na
Pomo}i u~enicima da sebi postave ~asovima. Iako su im namere iskrene, nekih bitnijih promena nema. Ova
ostvarljive ciljeve. aktivnost osmi{ljena je tako da pomogne u~enicima da se usredsrede na

6

Aktivnost:
Kako provodi{ vreme?, str. 11
(40 minuta)
Svrha:
Pomo}i u~enicima da objektivno
sagledaju kako koriste svoje vreme.
Aktivnost:
Proceni kako organizuje{ svoje
vreme, str. 12 (40 minuta)
Svrha:
Pomo}i u~enicima da analiziraju i
sagledaju na~in na koji koriste svoje
vreme.
konkretne, ostvarljive na~ine pobolj{anja svog rada. Posle razgovora o rezul-
tatima, iskoristite dodatnu aktivnost za primenu zapa`anja i zaklju~aka do
kojih su |aci do{li na re{avanje pojedina~nih problema u~enika.
Pitanja za diskusiju
Za koje je probleme bilo najvi{e re{enja? Koja su to re{enja?
Koja re{enja su previ{e op{ta? Kako bi se ona mogla u~initi primenljivim?
Kako mo`e{ da proveri{ da li si pristupio re{avanju problema ili to nisi u~inio?
Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da odaberu po dva svoja problema i za
njih smisle {to vi{e prakti~nih, merljivih re{enja. Uputite u~enike da razmi-
sle o tome kako }e i kada proveriti da li su re{enja urodila plodom.
Ve}ina |aka nema svest o tome kako koristi svoje vreme. Poput ve}ine ljudi,
oni ~esto smatraju da }e uraditi vi{e nego {to stvarno mogu da postignu. Ako
nemaju jasnu, objektivnu sliku o tome kako zapravo provode vreme, ne}e im
po}i za rukom da svoje obaveze druga~ije organizuju. Naglasite da ova
aktivnost nije test. Ona je osmi{ljena tako da im pomogne da lak{e iza|u na
kraj s ispunjavanjem svojih obaveza u vremenu koje imaju na raspolaganju.
Pitanja za diskusiju slu`e za otpo~injanje aktivnosti.
Pitanja za diskusiju
Kako odlu~uje{ o tome koliko }e{ vremena odvojiti za {kolske obaveze?
Koliko ~esto ti se ~ini da dan naprosto nije dovoljno duga~ak? Za{to ti to
tako izgleda?
Kada planira{ svoje vreme, koji ti ~inioci poma`u da odlu~i{ {ta }e{ raditi, a
{ta ne?
Dodatna aktivnost: U koje si doba dana najvi{e zauzet i/ili pod najve}im pri-
tiskom? [ta tada obi~no radi{? Kako se ose}a{? Za koje doba dana misli{ da
je najmirnije i najprijatnije? Za{to?
Ova aktivnost je nastavak prethodne (Kako provodi{ vreme?). U~enici pred
sobom imaju nedeljni planer koji su popunili na prethodnom ~asu. Zamolite
ih da na osnovu podataka iz planera popune radni list. Pitanja za diskusiju
slu`e za produbljivanje i pro{irivanje njihovih zapa`anja.
Pitanja za diskusiju
Kada si sagledao kako koristi{ vreme, da li te je ne{to iznenadilo? [ta?
[ta treba da promeni{ u svojoj organizaciji vremena? Za{to?
Da li su na~in kori{}enja vremena i konkretni problemati~ni {kolski zadaci
povezani? Kako?
Dodatna aktivnost: Zamisli da se pribli`ava kraj {kolske godine i vreme
zavr{ne provere znanja. Zna{ da treba da u~i{. Napravi spisak predmeta i za
svaki daj sebi ocenu koju misli{ da bi dobio kada bi danas radio test ili odgo-
varao. Sada proceni koliko bi vremena trebalo da odvoji{ za u~enje svakog
predmeta tokom dve nedelje kako bi dobio bolju ocenu. Gde }e{ "na}i" to
vreme?
7
Aktivnost:
Ve`ba za planiranje vremena,
str. 13 (15 minuta)
Planiranje vremena, str. 14
(40 minuta)
Svrha:
Pomo}i u~enicima da primene ono
{to su nau~ili o organizovanju
vremena
Aktivnost:
Gde u~i{?, str. 15 (40 minuta)
Svrha:
Pomo}i |acima da procene
okru`enje u kojem kod ku}e u~e.
8
Kroz ove dve aktivnosti |aci prvo ve`baju op{ti na~in planiranja vremena, a
zatim to rade konkretno za sebe. Za planiranje sopstvenog vremena potre-
ban im je popunjen list iz aktivnosti Kako provodi{ vreme?, gde mogu videti
svoje obaveze i prioritete.
Pitanja za diskusiju
[ta ti je bilo najte`e da isplanira{? Za{to?
Za koji deo svog `ivota nema{ dovoljno vremena? Da li tu mo`e{ ne{to da
promeni{?
Kako }e{ se naterati da po{tuje{ svoj novi plan?
Dodatna aktivnost: Pogledaj plan koji si napravio za narednu sedmicu.
Obele`i sve promene u odnosu na na~in na koji obi~no provodi{ vreme.
Upi{i znak pitanja pored onih promena za koje misli{ da }e{ ih te{ko
sprovesti. Aktivnostima koje si planirao za poslednji dan sedmice dodaj i to
da }e{ razmotriti u kojoj meri si u tome uspeo.
Okru`enje u kojem se u~i mo`e zna~ajno uticati na rezultate u~enja.
Ponekad u~enici imaju na raspolaganju nekoliko mogu}nosti. Svrha ove
aktivnosti jeste da se u~enicima pomogne u sagledavanju svesnih ili podsve-
snih odluka o sredini u kojoj u~e i njihovom razja{njavanju. Pitanja za
diskusiju mogu se iskoristiti za otpo~injanje razgovora o toj temi. Pre nego
{to zapo~nete razgovor, proverite koliko u~enika slu{a muziku dok u~i i
kakvu muziku slu{aju. Proverite i koliko njih radi doma}e zadatke uz
uklju~en televizor. Pazite da tokom razgovora ne iznosite nikakva neprikos-
novena pravila. Mnogi u~enici u~e uz muziku; ako muzika nije preglasna ili
nametljiva, ona mo`e slu`iti kao za{tita od drugih smetnji i, zapravo,
pobolj{ati koncentraciju.
Pitanja za diskusiju
Kako slu{anje muzike dok u~i{ ili radi{ doma}i zadatak uti~e na tvoju kon-
centraciju?
Kako gledanje televizije dok u~i{ ili radi{ doma}i zadatak uti~e na tvoju kon-
centraciju?
Da li bi odre|ena prostorija, stolica, sto~i} ili radni sto mogli da imaju nekog
uticaja na tvoju sposobnost koncentracije ili se ni{ta ne bi promenilo?
Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da razmisle o svim ura|enim aktivno-
stima i ve`bama i da zatim naprave spisak ideja koje se odnose na organizo-
vanje vremena i prostora, a ~ije bi ostvarivanje za njih predstavljalo najve}e
promene.
 Proceni svoj na~in u~enja
Upitnik za u~enike
(zaokru`i jedan od predlo`enih odgovora)

1. Da li ti je te{ko da se prihvati{ u~enja ili doma}ih zadataka? A. ponekad B. uvek C. nikad

2. Kada obavlja{ ve}inu {kolskih obaveza? A. pre 9 uve~e B. posle 9 uve~e C. pre nastave
3. Da li u~i{ bez pravljenja pauza? A. ponekad B. uvek C. nikad
4. Da li u~enje i izradu doma}ih zadataka ostavlja{ za
poslednji trenutak? A. ponekad B. uvek C. nikad
5. Koliko dana unapred planira{ u~enje? A. ne planiram unapred B. 1-2 dana C. 3 ili vi{e dana unapred
6. Da li u~i{ uz muziku ili TV? A. ponekad B. uvek C. nikad
7. Gde u~i{? A. uvek na istom mestu B. na raznim mestima C. bilo gde
8. Da li ti je uvek pri ruci sve {to ti je potrebno
(npr. ud`benici, zadaci, sveske, olovke)? A. ponekad B. uvek C. nikad
9. Na koji na~in radi{? A. na kolenima B. za trpezarijskim ili radnim stolom C. na podu
10. Da li radi{ pri dobrom svetlu? A. ponekad B. uvek C. nikad
11. Da li ti je te{ko da se koncentri{e{? A. ponekad B. uvek C. nikad
12. Da li te ~esto prekidaju u radu
(telefon, prijatelji, ~lanovi porodice)? A. ponekad B. uvek C. nikad
13. Da li ti zbog drugih aktivnosti (klub, TV, sport itd.)
ostaje malo vremena za {kolske obaveze? A. ponekad B. uvek C. nikad
14. Da li ti je te{ko da razume{ zadatak? A. ponekad B. uvek C. nikad
15. Da li ~ita{ relativno sporo? A. ponekad B. uvek C. nikad
16. Da li ti je za u~enje nekih predmeta potrebno toliko vremena
da ga nema{ za ostale? A. ponekad B. uvek C. nikad
17. Da li brine{ zbog {kole? A. samo na kraju godine B. stalno C. nikad
18. Da li te{ko pamti{? A. ponekad B. uvek C. nikad
19. Da li na kraju radne nedelje zatvori{ knjige
i do ponedeljka ih se ne seti{? A. ponekad B. uvek C. nikad
20. Da li u biblioteci mo`e{ da na|e{
ono {to ti je potrebno? A. uz pomo} bibliotekara B. da, ali te{ko C. obi~no bez problema
21. Kada u~i{, da li su ti sopstvene bele{ke razumljive? A. ponekad B. uvek C. nikad
22. Da li ti je lako da napi{e{ esej ili sastav? A. ponekad B. uvek C. nikad
23. Da li smatra{ da su tvoje ocene i rezultati testova
odraz truda koji ula`e{ u u~enje? A. ponekad B. uvek C. nikad
24. Da li napreduje{ u {kolskim predmetima? A. u nekima B. ni u jednom C. u svima
25. Da li napravi{ koncept ili plan pre nego {to napi{e{
sastav ili pismeni zadatak? A. ponekad B. uvek C. nikad

© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

9
 Nemam vremena!
Da li si ikada rekao:
Ja ovo ne mogu da uradim!
Radim vi{e od drugih.
Nemam vremena za planiranje.
Kako da se organizujem kada imam toliko posla?
Prona|i tri problema koji se odnose na tebe, a zatim potra`i re{enja – za svaki problem mogu}e je na}i vi{e
od jednog re{enja. Pove`i slovo ispred problema sa brojem ispred odgovaraju}eg re{enja.

Problemi
A. Stalno me prekidaju.
B. Uvek sam u `urbi i de{ava mi se da sve ostavljam za poslednji trenutak.
C. Ne mogu da se koncentri{em.
D. Stalno odla`em ono {to treba da uradim.
E. @elim da se prihvatim posla, ali ima toliko toga da se uradi, pa naprosto ne znam odakle da po~nem.
F. Mnogo toga zapo~nem, ali se nekako dogodi da ne zavr{im.
G. Kada zadatak nije zanimljiv, brzo se umorim.
H. Kada ne{to zapo~nem, a onda to ne pipnem celu nedelju ili du`e, izgubim nit. Ponekad ne mogu da
na|em ono {to sam uradio ili utvrdim dokle sam stigao.

Mogu}a re{enja
1. Odredi svoje prioritete. Napravi spisak zadataka i zatim pored svakog napi{i:
hitno
va`no
mo`e da sa~eka
2. Proveri kako sada provodi{ vreme i uporedi to sa svojim prioritetima.
3. Svake ve~eri odvoj pet minuta za planiranje sutra{njeg rada. Tako }e{ ujutru imati vi{e vremena.
4. Za ve}inu ljudi jutro je najbolje vreme za rad. Razonodu i van{kolske aktivnosti ostavi za neko drugo doba
dana. Smatra se da se 80% posla obavi u 20% vremena odre|enog za rad.
5. Napravi svoj sistem planiranja koji }e biti delotvoran.
6. Prvo odlu~i {ta treba da radi{, a tek onda se prihvati tog posla.
7. Ve}ina ljudi `eli da bude najbolja u svom poslu, ali savr{enstvo nije uvek mogu}e ostvariti.
8. Ako mo`e{, zadatke obavljaj jedan po jedan. Po~ni od onoga {to je najva`nije ili od onoga {to }e{ najbr`e
zavr{iti. Kada ne{to zavr{i{, ose}a}e{ se mnogo bolje.
9. Neodre|ene ambicije ne}e te daleko odvesti. Postavi nekoliko konkretnih ciljeva. Tako tvoje ambicije
ne}e biti puko ma{tanje. Ako ima{ jasne ciljeve, to }e ti uliti samopouzdanje i usmeriti tvoj rad.
10. Postavljaj realne i ostvarljive ciljeve. Tako }e{ mo}i da odredi{ koliko si blizu njihovom ostvarivanju.
11. Na|i mirno mesto za rad. Reci uku}anima i prijateljima da si zauzet i dogovori se s njima kada }ete mo}i
da se dru`ite.
12. Postavi sebi rokove.
13. Radi marljivo, uz ~este, unapred isplanirane pauze – tako periodi tokom kojih mora{ da bude{ koncen-
trisan ne}e biti predugi.

© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

10
 Kako provodi{ vreme?
Da li ti je te{ko da se prihvati{ posla?
Da li mora{ da `uri{ kako bi zavr{io posao do zadatog roka?
Da li rezultati koje posti`e{ odgovaraju vremenu ulo`enom u u~enje?

Planer }e ti pomo}i da ispuni{ svoje {kolske obaveze i ostvari{ ciljeve kojima te`i{. Prvo treba da razmotri{
kako sada provodi{ vreme. Popuni planer {to ta~nije. Nemoj da upisuje{ {kolske ~asove, ali upi{i:

• privatne ~asove i vreme predvi|eno za izradu doma}ih zadataka

• aktivnosti i obaveze: npr. sport, ~itanje, ku}ni poslovi, gledanje TV programa, rad u klubovima ili organi-
zacijama, hobi
• slobodno vreme

Razli~itim bojama obele`i pojedine aktivnosti. Na primer:

crveno – u~enje, doma}i zadaci

plavo – aktivnosti i obaveze
crno – slobodno vreme

Nedeljni planer u~enja 1. Kako sada provodi{ vreme

7–9 9–11 11–13 13–15 15–17 17–19 19–21 21–22

Prepodnevna smena 7–8 8–14 14–16 16–18 18–20 20–22

Popodnevna smena 7–8 14–20 8–9 9–11 11–13 13–14

U
[KOLA

© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

11