film u nastavi

priručnik za studente -
buduće nastavnike
 Film u nastavi
priručnik za studente - buduće nastavnike

Izmenjeno i dopunjeno izdanje priručnika Dokumentarni film u nastavi

programa Jedan svet u školama

Izdanje je realizovano u partnerstvu organizacije Čovek u nevolji (Člověk v tísni),

programa Slobodna zona Junior (Fond B92) i Centra za obrazovanje nastavnika
(Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) u okviru projekta „Uvođenje novih
pristupa u građanskom obrazovanju”, uz podršku američke fondacije Nacionalna
zadužbina za demokratiju – NED (National Endowment for Democracy).

Beograd, 2017.
Izdavač: Fondacija Fond B92 ( u okviru programa Slobodna zona Junior)
Za izdavača: Marija Čečen
Koizdavači: Čovek u nevolji O.P.S. (Člověk v tísni O.P.S.) i Centar za
obrazovanje nastavnika, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Naziv originalnog izdanja: Jeden svět na školách / VŠ skripta Doku-

mentární film ve výuce
Urednica originalnog izdanja: Ester Pjekna
Autori: Vlasta Vičihlova, Vendula Šnokhousova, František Rozum, David
Valouh, Ludmila Součkova
U pripremi originalnog izdanja učestvovali su: Karel Strahota, Aneta
Hodulkova, Tereza Pelehova, Kateržina Saparova, Linda Šilingerova,
Nataša Mazačova, Petra Doležalova

Izdanje priredili: prof. dr Dragan Popadić, dr Lidija Radulović, dr Milan

Stančić, prof. dr Vera Rajović i Jelena Joksimović
Autori izmena i dopuna izdanja: prof. dr Dragan Popadić, dr Lidija
Radulović, dr Milan Stančić, prof. dr Vera Rajović, Jelena Joksimović i
Kruna Savović
Redaktorka izdanja: Olivera Ranđić

Koordinatorke projekta: Alžbjeta Stropnjicka i Olivera Ranđić

Hvala: Filmskoj producentskoj kući “Zndenvind” (Zuidenwind Film-

productions), Loading Doksu (Loading Docs), Dovana Filmsu (Dovana
Films), Amnesti internešenalu (Amnesty International), Sančajldu (Sun-
child) i Akademskom filmskom centru Doma Kulture „Studentski grad”

Prevod sa češkog: Snežana Linda Popović

Lektura i korektura: Milan Lukić
Dizajn i grafika: Jovana Timotijević

Štampa: New Image

Beograd, 2017
Tiraž: 100
sadržaj predgovor
Predgovor / 7
Uvod / 10

01
Dokumentarni film
1.1 Šta je dokumentarni film? / 14
1.2 Kratka istorija dokumentarnog filma / 15
1.3 Kategorije dokumentarnog filma / 18
1.4 Autorsko pravo u praksi / 23
02
Obrazovanje pomoću dokumentarnog filma
2.1 Osnove korišćenja dokumentarnog filma u nastavi / 44
2.2 Refleksija emocija posle filmske projekcije / 53
2.3 Metode rada sa dokumentarnim filmom u nastavi / 58
7 škola. Počev od 2001. godine, više od 3.300 nastavnika i učenika osnovnih
2.4 Korišćenje dokumentarnog filma u realizaciji aktuelnih tema / 68
2.5 Kako predavati kontroverzne teme / 81
2.6 Preporuka za organizovanje i vođenje diksusije / 83
2.7 Učenje kroz projekte / 88
03
Iskustva iz prakse
3.1 Obrazovanje u osnovnim školama pomoću dokumentarnog filma /96
3.2 Obrazovanje u srednjim školama pomoću dokumentarnog filma / 99
______________
Prilozi
Prilog 1 – Audio-vizuelne lekcije / 112
Prilog 2 – Primer scenarija za čas / 122
Prilog 3 – Dodatna preporučena literatura za studente
predmeta Film u nastavi / 124
Prilog 4 – Lista filmova na DVD-u Slobodne zone Junior priređena
uz ovo izdanje / 125
Film kao „sedma umetnost” nastao je tek pre nešto više od jednog stoleća,
a veoma brzo je, zahvaljujući snazi audio-vizuelnog predstavljanja, postao
izuzetno moćan i atraktivan medij. U brojnim svojim oblicima, od ig-
ranog filma do video-klipova na internetu, postao je nezaobilazan deo
svakodnevice mladih. Uprkos njegovoj sveprisutnosti, komunikativnosti
i snažnom uticaju, izgleda da je u okviru obrazovnog sistema potencijal
filma kao nastavnog sredstva nedovoljno iskorišćen. Polazeći od ovakvih
uvida, pokrenuta su dva srodna projekta, jedan u Češkoj − Jedan svet u škol-
ama, drugi u Srbiji − Slobodna zona Junior, a oba sa ciljem da doprinesu
obuhvatnijem i uspešnijem korišćenju filma u obrazovnom procesu.
Jedan svet u školama je obrazovni program za obuku nastavnika u kome oni
uče kako da koriste dokumentarne filmove u nastavi osnovnih i srednjih
i srednjih škola u Češkoj rade sa materijalima pripremljenim u okviru ovog
programa. Kao produkt višegodišnjeg iskustva u radu sa filmom u nastavi,
nastao je priručnik Dokumentarni film u nastavi, koji služi podučavanju
studenata (budućih nastavnika) kako da u nastavi koriste dokumentarni
angažovani film.
Program Slobodna zona Junior je započet 2006. godine u Srbiji sa ciljem da
se film uvede kao pomoćno sredstvo u nastavi u osnovnim i srednjim škol-
ama. Mada je početna namera i težište programa korišćenje filma u nastavi
građanskog vaspitanja, brzo se pokazalo da su nastavnici i učenici zaint-
eresovani da film koriste kao nastavno sredstvo i u drugim predmetima.
Kako bi poslužili za obuku nastavnika i bili pomoć samim nastavnicima u
radu na času, nastala su četiri priručnika za upotrebu filma kao nastavnog
sredstva, koja su praćena DVD kompilacijama filmova.
Nakon desetogodišnjeg uspešnog rada programa Slobodna zona Junior
rodila se ideja da se metodika rada sa filmom kao nastavnim sredstvom
uvede kao predmet u visokoškolskom obrazovanju. Ova ideja je počela da
se realizuje pre svega zahvaljujući inicijativi Olivere Ranđić i Alžbjete Stro-
pnjicke, koje su, kao predstavnice organizacija Fond B92 i Čovek u nevolji,
stupile u kontakt sa Centrom za obrazovanje nastavnika na Filozofskom
fakultetu u Beogradu.
Dalja saradnja i razmena iskustava realizatora programa Jedan svet u škol-
ama i Slobodna zona Junior i Centra za obrazovanje nastavnika na Filozof-
skom fakultetu u Beogradu pokazale su se kao veoma uspešne. Tim profe-
sora Centra za obrazovanje nastavnika (prof. dr Vera Rajović, doc. dr Lidija
Radulović, doc. dr Milan Stančić, Jelena Joksimović), sa koautorom pro-
grama Slobodna zona Junior prof. dr Draganom Popadićem na čelu, koncip-
irao je predmet Film u nastavi. Ovaj predmet je školske 2016/2017. godine
akreditovan na master programu namenjenom obrazovanju nastavnika i
programu celoživotnog učenja Obrazovanje nastavnika predmetne nastave
na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Razvoj novog nastavnog predmeta podrazumevao je rekonceptualizaciju
pristupa korišćenju dokumentarnog filma u nastavi, koji je nastao kao deo
programa Jedan svet u školama u Češkoj. Taj pristup je obogaćen dodatnim
tematskim celinama u cilju prilagođavanja konkretnom programskom kon-
tekstu, ali i širim teorijskim osloncima, koji će studentima omogućiti bolje
razumevanje značaja i značenja filma u nastavi. Dodatne tematske celine,
čiji autori su nastavnici na predmetu Film u nastavi, tiču se, između ostalog,
medija u savremenom društvu, kulturi i obrazovanju; savremenih shvatan-
ja obrazovanja i učenja, saznanja o interaktivnoj nastavi kao kontekstu za
korišćenje filma u nastavi i o odnosu umetnosti, angažovanog obrazovanja
i filma, kao i detaljnije razrade bavljenja kontroverznim temama.
Kao osnova za rad sa studentima na predmetu Film u nastavi korišćeno
je češko izdanje priručnika Dokumentarni film u nastavi. Češki priručnik
je, u skladu sa goreopisanim promenama i proširenjima nastavnog pro-
grama, kao i na osnovu jednogodišnjeg iskustva u realizaciji novog pred-
meta, donekle modifikovan i obogaćen novim sadržajima. Tako je nastao
novi priručnik, koji se nalazi u vašim rukama i, dakle, predstavlja delimič-
no izmenjenu verziju priručnika nastalog u okviru programa Jedan svet u
školama.
Tim Centra za obrazovanje nastavnika opredelio se da promene u načinu
na koji su konceptualizovali i realizovali pristup korišćenju filma u nas-
tavi u publikaciji naznače i objasne u formi dodatnih tekstova, čuvajući u
priručniku i integralnu verziju izvornog teksta. Ovi segmenti istaknuti su u
formi plave pozadine, na kojoj je štampan dodati tekst.
Uz priručnik je priređena i DVD kompilacija filmova koja sadrži 13 doku-
mentarnih filmova. Za njihovo korišćenje su obezbeđena prava u okviru
predmeta Film u nastavi, ali i za njihovu upotrebu kao nastavnog sredstva
u školama na teritoriji Srbije.
Poduhvat uvođenja novog nastavnog predmeta, njegove uspešne realizacije
i izdavanja ove publikacije ne bi bio ostvariv da nije bilo dragocene pomoći
velikog broja institucija i pojedinaca. Zahvaljujući organizacijama Čovek u
nevolji i Fond B92 sa programom Slobodna zona Junior, uz finansijsku po-
dršku Nacionalne zadužbine za demokratiju, omogućena je razmena novih
ideja između nastavnika i studenata iz Češke i Srbije. Iskustva i preporuke
koje su tom prilikom sa ostalima podelili Vlasta Urbanova, Dušan Kubička,
Danijela Čehova i Veronika Mulerova iz Češke te Vesna Štrbić, Ilinka Miletić
i Aleksandar Vajzner iz Srbije, značajno su unapredili rad na predmetu i
priručniku. Značajan doprinos realizaciji predmeta dali su i gosti-predavači
Vladimir Perović, Želimir Gvardiol, Maja Maksimović i Melita Ranđelović,
koji su nesebično delili svoju umetnost, iskustva i ideje sa timom profeso-
ra Centra za obrazovanje nastavnika i njihovim studentima. Veliko hvala
Ivi Janković, bivšoj studentkinji CON-a i saradnici Slobodne zone Junior za
sugestije u vezi sa planiranjem i za učešće u realizaciji pojedinih časova na
predmetu Film u nastavi, kao i Mariji Bulatović za revnosno obaveštavan-
je studenata o svim bitnim pitanjima u vezi sa predmetom i za učešće u
njemu u ulozi studentkinje/učenice i kritičke/podržavajuće prijateljice na
svim časovima. Zahvaljujemo se i koleginicama Neveni Mitranić, Dragani
Purešević i Kristini Drini, koje su podelile svoja dragocena iskustva i uvide
u vezi sa pomoći i podrškom koja se u našoj zemlji pruža migrantima, što je
8 9 bila tema jednog od filmova sa kojim smo radili u nastavi.
Na kraju, najveću zahvalnost dugujemo studentima na neiscrpnoj inspir-
aciji i zajedničkom građenju značenja šta je film u nastavi: Dragani Aleksić,
Aleksandaru Arseniću, Bojani Đurić, Ani Jakovljević, Milanu Jankoviću,
Milki Jovanović, Milici Mihailović, Mariji Milenković, Danijeli Milićević-
Dragićević, Ivani Prijović, Radmili Rajaković, Srđanu Simeunoviću, Nataši
Stanković i Andrei Tomović-Sokić.
uvod
Jedan svet u školama (JSUŠ) je obrazovni program organizacije Čovek u
nevolji (Člověk v tísni). Još od 2001. godine pripremamo nastavne materija-
le za osnovne i srednje škole u Češkoj Republici i inostranstvu. Osnovu tih
materijala čine dokumentarni filmovi dopunjeni metodičkim aktivnostima
koje su namenjene časovima. Prilikom razvijanja ovih materijala posebnu
pažnju posvećujemo njihovoj primeni, iskoristivosti u praksi, te zbog toga
svi nastaju u saradnji sa nastavnicima. Sa našim materijalima rade nas-
tavnici i učenici u više od 3300 osnovnih i srednjih škola. Posvetili smo
se ljudskim pravima, modernoj čehoslovačkoj istoriji, medijskom obrazo-
vanju i mnogim drugim temama.
Cilj publikacije, koju upravo držite u rukama, jeste predstavljanje doku-
mentarnog filma kao unikatnog instrumenta u obrazovanju, koji može
da otvori teme važne za današnji svet, probudi našu osetljivost i izgradi
kvalitetne međuljudske odnose.
Ova skripta donose kompleksan pogled na mogućnost rada sa dokumen-
tarnim filmom u nastavi. U uvodnom delu kratko predstavljamo dokumen-
tarni film kao takav, njegov istorijski razvoj te razne metode snimanja i
obrade stvarnosti. Ovaj deo donosi i osnovne informacije iz oblasti autor-
skih prava u koju spada i korišćenje audio-vizuelnih materijala u nastavi.
U poglavljima koja slede pripremili smo za vas konkretne preporuke za
rad sa filmom. Saznaćete kako da premite i organizujete čas sa filmskom
projekcijom, na šta da obratite pažnju, zašto je i kako neophodno postarati
se za emocije izazvane filmom, kao i to koje sve mogućnosti vama i vašim
đacima pruža zajedničko gledanje filma. Naći ćete ovde primere konkret-
nih metoda i aktivnosti koje možete primeniti u nastavi, a pored toga i pre-
poruke za obradu kontroverznih tema ili organizovanje diskusija.
Predstavljene aktivnosti i metode ilustrovane su na primerima konkret-
nih dokumentarnih filmova. Svi pomenuti filmovi su na raspolaganju na
našem internet portalu jsns.cz, zajedno sa tzv. audio-vizuelnim lekcijama.
Audio-vizuelne lekcije su koncipirane kao gotov nastavni paket koji uvek
sadrži dokumentarni film ili socijalni spot, pregledno obrađenu aktivnost
za rad na času i druge prateće informativne materijale. U skriptu smo, radi
ilustracije, uključili primer jedne kompletne audio-vizuelne lekcije.
Iskustva i preporuke iz prakse nastavnika koji naše materijale već dugo
koriste u svom nastavnom radu možete naći u zaključnom delu ove pub-
likacije.
Prijatno čitanje želi Ester Pjekna,
koordinatorka projekta Jedan svet u školama
Dragi prijatelji,
Ovaj priručnik je nastato kao rezultat našeg višegodišnjeg prisustva na
univerzitetima na kojima smo proveravali da li bi za vas, studente, bilo za-
nimljivo i inspirativno da se upoznate sa mogućnostima koje nudi naš pro-
gram – Jedan svet u školama (JSUŠ).
U akademskoj sredini se potvrdilo ono što je pokazalo više od 15 godina
rada sa dokumentarnim filmom u preko 3000 osnovnih i srednjih škola u
celoj republici – da korišćenje filma zanima ne samo nastavnike već i uče-
nike, studente, roditelje, čak i njihove prijatelje.
Zajedničko učestvovanje u prenošenju snažnih doživljaja ljudi koji su se
našli u teškim životnim situacijama, od kojih su neki eventualno uspeli
da ih inspirativno reše, očito je nešto što predstavlja našu aktuelnu un-
utrašnju i spoljnu potrebu. Istovremeno, ono nas povezuje sa korenima
i kontinuirano se nastavlja na davnu, skoro zaboravljenu, pripovedačku
tradiciju. Samo su danas uslovi promenjeni – umesto leti pored ognjišta ili
zimi u kući, čijajući perje, sad sedimo ispred monitora računara ili filmskog
platna.
Ali suština ostaje ista – prenošenjem doživljaja drugih ljudi imamo mo-
gućnost da, isto kao naši preci, postanemo mudriji, doživimo katarzu, pro-
10 11 dubimo svoja shvatanja i razumevanja, razvijemo empatiju, sposobnost
slušanja, volju za pomaganjem i nađemo odvažnost za aktivnu promenu
sebe i sveta koji nas okružuje.
Za generacije današnjih đaka i studenata se često govori da ih sadašnji svet
ne zanima, a ukoliko se desi da ih zanima, onda je to samo iz ugla ličnog
komfora i dosezanja materijalnog luksuza. Naš rad sa dokumentarnim
filmom, na sreću, pokazuje zabludu takvog zaključka, a 15 godina je zasig-
urno dovoljno dugo vreme da ono što smo saznali tokom projekcija doku-
mentarnih filmova u školama možemo smatrati uverljivim.
Učenici i studenti danas nesumnjivo nisu ni lenji ni nezainteresovani. Nisu
bez ideja a, srećom, ni bez volje da svoje ideje realizuju. Preduzimljivi su,
kreativni, solidarni, kadri da poštuju, slušaju i saosećaju, a mi se možemo
samo pitati u kojoj meri sadašnji obrazovni sistem ove njihove sposobnosti
razvija i podržava.
Mi smo proverili i utvrdili da program JSUŠ-a to može. Ukoliko želite da
pomenute sposobnosti i stavove koji bi iz njih proizašli razvijate kod svojih
budućih đaka i studenata, onda su ova skripta namenjena upravo vama.
Želimo da ona postanu vaš istinski pomoćnik u budućem radu sa drugima,
ali i istovremeno u radu na vama samima.
Vlasta Vičihlova,
pedagoškinja, lektorka za kurseve na fakultetima
01 Dokumentarni
film

Kadar iz filma Joši

1.1.
Šta je dokumentarni film?
Dokumentarni film možemo okarakterisati kao „kreativnu obradu stvar-
nosti“. Prvi put se javlja na prelazu 19. i 20. veka i od tog perioda se nepre-
kidno menja – koristi neprestan razvoj filmske tehnologije, prilagođava se
modernim oblicima medija i uz to ispoljava nove ideje i stavove društva
koje se menja. Postupno su dokumentarni filmovi počeli da se razlikuju te
su se razvile različite vrste.
Dokumentarni filmovi proširuju vidike, inspirišu i obrazuju. Uglavnom
imaju barem jedan od sledećih ciljeva:
- dokumentovanje konkretne teme radi očuvanja znanja o njoj;
- otkrivanje nečeg novog o datoj temi;
- omogućavanje gledaocu da se uživi u život snimanih ljudi;
- odbrana ideja, stavova ili teme prikazane u filmu;
- upozoravanje na probleme savremenog sveta.
Reč dokument potiče od latinskog documentum, što može značiti ispra-
va, važna potvrda, dokaz ili svedočanstvo. Pridev dokumentarni odražava
nešto što je zasnovano na dokumentima, dakle uverljiv, verodostojan ma-
terijal. U audio-vizuelnom stvaralaštvu naziv dokumentarni podrazumeva
filmove i televizijske žanrove zasnovane na autentičnom beleženju stvar-
nih događaja uz neposredne izjave svedoka.
Termin dokumentarni film, u današnjem smislu ove reči, prvi je počeo ko-
ristiti Džon Grirson, slavni škotski režiser i osnivač Nacionalnog filmskog
odbora Kanade (National Film Board of Canada – NFB). Još ranije se u vezi
sa prikazom slike koristila reč dokumentaran, i to kao ocena realističnosti
slikarskih dela. Kasnije se ovaj pojam pojavio u ranoj kinematografiji, ko-
rišćen je katkad kao naziv za kratke filmove koje su snimala braća Limijer
u egzotičnim zemljama, čiji cilj je bio svedočanstvo o potpuno drugačijem
načinu života.
Grirson je izjavio da je dokumentarni film „kreativna obrada stvarnosti“.
Dokumentarni film prikazuje „stvarni“ svet kroz oči svog stvaraoca. Nije
reč o fikciji, već se reprezentuje jedan ugao pogleda na stvarnost. O Grir-
sonovoj definiciji se decenijama vode vatrene diskusije. Naše predstave o
beleženju realnosti pomoću objektiva kamere se neprestano menjaju. Da li
uopšte postoje neka ograničenja za kreativnost filmskog stvaraoca? Da li u
određenoj tački film prestaje da biva dokumentaran?
Jedna od čari dokumentarnog filma je to što omogućava gledaocu da se na
trenutak prenese u drugi svet, u život drugih stvarnih ljudi.
Nekada je prikazana realnost veoma neprijatna i komplikovana, dok je
samo praćenje dokumentarnog filma složenije samim tim što on ne nudi
jednostavne odgovore. Upravo zbog toga su dokumentarni filmovi toliko
bitni – otvaraju nam oči kako bismo primetili one aspekte našeg sveta na
koje možda ne bismo drugačije ni pomislili.
Pored faktičkog sadržaja, dokumentarni film može prenositi autentične
slike, zvukove, konkretne događaje, izazvati intenzivne doživljaje i produ-
biti interesovanje za datu materiju.
Osim obrazovnog, dokumentarni film ima i veoma izražen vaspitni potenci-
jal. Naime, za razvoj ličnosti i formiranje stavova su, pored činjenica, važne
i emocije. Drugim rečima, pored toga što je bitno „videti i čuti“, važno je,
takođe, „osetiti i razumeti“. Dokumentarni film upravo razvija tu sposob-
nost. To, međutim, donosi i izvesne teškoće. Tako dokumentarni film može
sadržati celi niz prikrivenih saopštenja, izobličenih činjenica i predrasuda,
koje proizilaze iz kulturnog konteksta datog vremena. Kao bilo koji drugi
medij može – bilo namerno ili nehotice – uticati na sagledavanje stvarnosti,
a da toga nismo u potpunosti svesni.
1.2.
14 15
Kratka istorija
dokumentarnog filma
Potreba za dokumentovanjem – očuvanjem nekog trenutka – stara je ko-
liko i samo čovečanstvo. Još su naši davni preci pravili crteže u pećinama.
Iz istog razloga je nastala cela lepeza književnih, slikarskih i vajarskih dela.
Neposredni prethodnik dokumentarnog filma bila je fotografija. Prvi zaista
uspešni pronalazači pokretnih slika bili su Francuzi – braća Limijer. Films-
ka kamera Tomasa Edisona bila je ogromna i statična, a braća Limijer su
uspeli da osmisle laku, prenosnu kameru, koju je bilo moguće pretvoriti u
projektor. Limijerovi su organizovali javne projekcije svojih filmskih sni-
maka beleženih kamerama po celom svetu.
Najslavniji rani dokumentarni film bio je Nanuk, čovek sa severa Roberta
Flaertija, snimljen 1922. godine. Neki ga čak smatraju prvim pravim do-
kumentarnim filmom. Nanuk ne predstavlja samo zbirku scena iz života
iza polarnog kruga, već ima celovitu strukturu i nudi ličan pogled na život
jedne porodice Inuita. Flaertija su neki kritikovali da je manipulisao stvar-
nošću u korist filma. Članove inuitske porodice je odabrao tako da odgo-
varaju njegovim zamislima o tipičnim predstavnicima inuitskog naroda i
dao im je nova imena koja su zapadnim gledaocima bila laška za pamćen-
je. Veštački je pravio i pojedine situacije. Tako je, na primer, slavna sce-
na gradnje iglua inscenirana samo za potrebe filma. Gledaoci, međutim,
tokom gledanja filma imaju osećaj da zajedno sa snimanim Inutima dele
njihov život. Nanuk je bio vanredno uspešan i do danas nije izgubio svoju
privlačnost.
Jedan od razloga velikog značaja i uticaja filmova kao što je Nanuk, čovek
sa severa jeste činjenica da prikazuju mesta koja većina ljudi drugačije ne
bi imala mogućnost da vidi. Dokumentarni filmovi iz udaljenih krajeva su
– premda nenamerno – često doprinosili formiranju pogrešnih predstava i
stereotipa. Za mnoge ljude tada, a i danas, „videti” je značilo „verovati”. Do-
kumentarni filmovi su toliko ubedljivi da nekritički posmatrač može slepo
poverovati u istinitost svega što vidi na platnu ili ekranu. Upravo zbog toga
dokumentarista ima prema svojim gledaocima i protagonistima moralnu
odgovornost da prikaže istinu onako kako je on sam vidi.
U recenziji sledećeg Flaertijevog filma Moana (1926) Džon Grirson je prvi
put upotrebio termin dokumentarni film. Napisao je: „Moana je vizue-
lno pripovedanje događaja svakodnevnog života polinezijskog mladića
i njegove porodice i kao takav, naravno, ima dokumentarnu vrednost.“
Grirsovo pisanje i snimanje podstaklo je nastanak dokumentarnog pokre-
ta u Velikoj Britaniji i drugim zemljama. Grirson je smatrao kako dokumen-
tovani filmovi mogu omogućiti građanima da efikasno učestvuju u društ-
venim promenama. Upravo ova misao je kasnije postala polazna tačka za
osnivanje pomenutog Nacionalnog filmskog odbora Kanade. Tokom 20-ih
i 30-ih godina 20. veka mnogo je umetnika otkrilo potencijal dokumentar-
nog filma te su doprineli raznovrsnosti ovog žanra. U Sovjetskom Savezu
je revolucionarni umetnik Dziga Vertov razvio ideju filmske kamere kao ki-
no-oka, tj. mehaničkog oka koje beleži „istinu u pokretu“. Ostali filmski au-
tori, poput Voltera Rutmana, koristili su pokretne kamere i montažu kako
bi naglasili poetske i estetske vidove stvarnosti. Rutmanovo remek-delo
Berlin: Simfonija velegrada (1927) pokazalo je da dokumentarni film može
imati izrazito estetske crte.
U Nemačkoj je talentovana Leni Rifenštal bila odabrana da snimi kon-
gres nacističke partije u propagandnom filmu Trijumf volje (1935). Pro-
pagandni filmovi su bili u određenom pogledu dokumentarni filmovi koje
su sponzorisale vlade. Takva je, na primer, serija filmova Zašto se borimo
(1942–1945) holivudskog režisera Frenka Kapre, čiji cilj je bio obez-
beđivanje podrške javnosti SAD-a u Drugom svetskom ratu. Slične filmove
je tokom rata pravio i Grirson, koji je tada bio na čelu NFB-a. Mislio je da
dokumentarni film u ratnim vremenima ima važan propagandni zadatak,
te mora Kanađanima da pokaže za šta se bore i da im posredstvom emo-
cija udahne odvažnost za tu borbu. NFB je tada zapošljavao stotine ljudi i
tokom rata je snimio više od hiljadu filmova.
Na razvoj dokumentarnog filma je nedvosmisleno uticao razvoj tehnologi-
je. Već od 20-ih godina 20. veka postojao je šesnaestomilimetarski film, a
počele su da se prave kamere kojima se lakše rukovalo, bile su lakše i čak
su mogle da se nose na ramenu ili u ruci (npr. kamera Kinamo). Mada je era
zvučnog filma otpočela 1927. godine, snimanje zvuka je i dalje predstavlja-
lo složen proces. Ogromna tehnička inovacija bila je koncepcija prenosnog
magnetofona Nagra iz 1953. godine. Od 1958. godine bilo je moguće sni-
mati zvuk istovremeno sa slikom, a u dokumentarnim filmovima su znača-
jan prostor dobili dijalozi. Pronalazak filma veće osetljivosti omogućio je
nastanak dokumentarnih filmova koji su sadržali više razgovora snim-
ljenih direktno na mestu. Razvoj magnetne video-trake doprineo je pak
pojednostavljenju celog procesa. Tehnološki razvoj je uticao i na poimanje
dokumentarnog filma kao takvog te je potpomogao umetničke pristupe i
veću raznovrsnost dokumentarnih žanrova. Autori su odjednom mogli da
stvaraju ličnije filmove sa manjim štabom, a finansijski dostupnija oprema
je otvorila vrata brojnijim snimanjima filmova.
U 50-im i 60-im godinama 20. veka dokumentarni filmovi su počeli da
se pojavljuju na televiziji. Sa postupnim širenjem kablovske televizije i
satelitskog emitovanja rasle su i prilike za finansiranje i distribuciju doku-
16 17 mentarnih filmova. Televizija je, takođe, doprinela raznolikosti žanrova do-
kumentarnog filma – specijalizovani kanali danas emituju prirodopisne, et-
nografske, istorijske i druge tipove dokumentarnih filmova. Javljaju se tako
nezavisni autorski filmovi, koje televizija kupuje, ili dokumentarci sniml-
jeni upravo za potrebe televizije. Teme i način obrade ovih „televizijskih“
dokumentaraca su pod uticajem dostupnih finansija, vremena i opštih
programskih zahteva date televizijske stanice. U njima se, uglavnom, ne
stavlja naglasak na umetničku viziju autora. U tom pogledu, ovakvi filmovi
nisu daleko od reportaže i publicistike – informativne forme usmerene na
brzu obradu aktuelnih tema, pri čemu se koristi samo jedan deo od celog
bogatstva filmskog jezika. Uspešan autorski dokumentarni film može biti
u poređenju sa reportažom ili publicistikom više vanvremenski, jer nastoji
da temu dublje obradi, a istovremeno joj daje specifičan estetski kvalitet.
Današnji javni servisi, kao što su BBC, ZDF ili ČT (Češka televizija), i pri-
vatne firme (HBO) daju veći prostor upravo autorskim dokumentarcima i,
eventualno, investiraju u sopstvene zahtevnije dokumentarne cikluse. Do-
kumentarni filmovi su, nasuprot igranim, mnogo jeftiniji, a odgovarajuće
odabrana tema može da privuče pažnju gledalaca.
Početkom 21. veka veliki uspeh su u bioskopima doživeli celovečernji do-
kumentarni filmovi, kao što su Magla rata (2003), Farenhajt 9/11 (2004),
Korporacija (2003) ili Super Size Me (2004). Oni su pokazali da su gle-
daocima privlačni filmovi koji detaljno proučavaju osnovne društvene
i političke fenomene. Češke gledaoce su poslednjih godina u bioskope
privukli naročito dokumentarni filmovi tzv. „longitudinalnog pristupa“,
kao što su, na primer, Građanin Havel (2008), Katka (2010) ili Rene (2008).
Interesovanje su probudila četiri istorijska dokumentarca Zaboravljeni
transporti (2007–2009) i socijalno angažovani snimak Auto*Mat (2009).
Na svetskim festivalima dokumentarnog filma nezapamćen odjek je imao
Češki san (2004), kog su njegovi tvorci nazvali „prvi češki filmski rijaliti
šou“.
Internet je postao nova platforma za dokumentarni film, a u poslednje
vreme i značajno tržište. Pored informativnih servera i socijalnih mreža,
na kojima ljudi razmenjuju milione (često autorskih) video-snimaka, otvo-
rio se prostor za više koncepcijskih rešenja onlajn distribucije dokumen-
tarnih filmova. Pojavile su se na desetine internet portala koji od autora
kupuju prava i tako nude besplatno, ili po simboličkoj ceni, gledanje doku-
mentarnih filmova. Takođe, danas je moguće novčano pomoći proizvodnju
dokumentarnog filma (tzv. crowdfunding) i tako postati njegov koautor.
Kako forumi za diskusije na internetu, tako i blogovi podstiču polemike o
filmovima i njihovim temama.
1.3.
Kategorije
dokumentarnog filma
Nastojanje da se kategorišu dokumentarni filmovi relativno je teško
ostvarivo – filmovi neprestano izmiču novooformljenim kategorijama.
„Kategorije“ koje slede predstavljaju opšti opis načina koji autori filmova
primenjuju u obradi materije.
Pripovedački dokumentarni film
Pripovedački dokumentarac je upravo ono što većina nas zamišlja pod pojmom
dokumentarni film. Ovi filmovi se direktno obraćaju gledaocima i poka-
zuju im realnost bez ikakvog ulepšavanja. Često nas kroz ovakav film vodi
glas naratora, koji nam objašnjava šta gledamo.
Pripovedački dokumentarni film nalik je eseju – predstavlja informacije i,
eventualno, podnosi ubedljive dokaze ili interpretaciju konkretnih deša-
vanja. Ovaj tip dokumentarnog filma ili potpuno jasno saopštava ili blago
nagoveštava kakav stav autor zauzima prema temi.
Pripovedački dokumentarni filmovi u većini slučajeva dokumentuju
događaje koji su se već odigrali. Snimatelji u njima koriste inscenirane
kadrove radi ilustracije prezentovanih informacija ili uobličavanja celovi-
tog pogleda. U izuzetnim slučajevima, koriste i igrane rekonstrukcije. Neki
stručnjaci ovakvu praksu kritikuju jer se prema njihovom mišljenju time
krši nepisani sporazum između dokumentariste i gledaoca o prikazivanju
stvarnosti. Filmski autori koji koriste ove metode brane se time da drama-
tizacija pokazuje samo ono što se dogodilo ranije, a cilj toga nije da nekoga
obmanjuje, već, naprotiv, da pokaže tok dešavanja i omogući gledaocu da
ih bolje razume.
[primer]
Slučaj dr Horakova / Jan Mudra / Češka Republika /
1990. / 55 min.
Autori filma Slučaj dr Horakova, na osnovu arhivskih
snimaka i ispovesti svedoka, prepričavaju životnu sud
binu jedne značajne ličnosti naše istorije. Razumljivom
formom upoznaju gledaoca sa delima i stavovima
žene koju su pogubili komunisti.
Opservacioni dokumentarni film
18 19 Opservacioni dokumentarac je tip filma nastao zahvaljujući razvoju prenos-
nih kamera i zvučnih uređaja. Tokom 60-ih godina 20. veka neki filmski
autori su se povratili od zanosa izazvanog pripovedačkim dokumentarnim
filmom, te su tragali za stilom koji bi bolje prenosio stvarnost. Želeli su da
dokumentarac ima više samoobjašnjiv karakter, da njegovi akteri govore
sopstvenim rečima i da interpretacija autora filma ne zadire previše u gle-
dalačko poimanje filma. Tako su se skoro u isto vreme u Severnoj Americi
i Evropi pojavila dva pravca opservacionog dokumentarca: direct cinema i
cinéma vérité.
Direct cinema
Dokumentarni film u stilu direct cinema-e beleži događaj koji se upravo
odigrava na način na koji se dešava, i to uz minimalnu intervenciju autora
filma. Dokumentarci ovog tipa su se prvi put pojavili 50-ih godina 20. veka,
kada su ušle u upotrebu ručne kamere i prenosni uređaji za zvuk.
Autori koji su se opredeljivali za direct cinema stil koristili su često ovu teh-
nologiju za dokumentovanje raznih socijalnih nemira ili velikih političkih
dešavanja. Režiseri su snimali ispovesti ljudi, razgovarali sa svim strana-
ma u konfliktu i čekali da im sami događaj donese dramatične snimke koji
će filmu dati snagu. Snimajući po principu direct cinema stila, autori nisu,
doduše, zadirali u događaje, ali su mogli svoj lični stav da izraze u tome
koga snimaju i u konačnoj verziji posle svih korektura.

[primer]
Burma video-žurnal / Anders Ostergard / Norveška,
Švedska, Danska, Velika Britanija / 2008. / 55 min.
Zbog nastanka filma Burma video-žurnal mnogo re društvenih dešavanja.
portera je rizikovalo život dok su sakrivenom
mikrokamerom ili ručnom kamerom snimali [primer]
intervencije burmanske vojne hunte na demonstracija
ma protiv vlade. Neposredna audio-vizuelna svedočan
stva iz zemlje u kojoj nezavisni mediji nemaju svoje mes
to obišla su ceo svet.
Cinéma vérité
Pristup cinéma vérité je sličan stilu direct cinema – u oba slučaja se kamera
kreće direktno u prikazivanoj socijalnoj sredini, a filmski akteri mogu
prirodno da se izraze. Razlika se, međutim, ogleda u stepenu intervencije
autora filma, koji se u slučaju cinéma vérité filmskog stila ponaša aktivnije
i podržava konfrontaciju. Kamera se ovde shvata kao određeni katalizator
promena – podstiče konfliktne situacije kako bi u nastavku moglo doći do
određenog rešenja.
[primer]
Mlad, ponosan i nacista / Dejvid Model / Velika
Britanija / 2002. / 49 min.
Režiser filma Mlad, ponosan i nacista je proveo
nekoliko meseci uz bok mladog pristalice ekstremne
desnice kako bi preneo autentično svedočanstvo o
idejama ispunjenim mržnjom, koje su ukorenjene u
društvu. U ključnoj sceni filma mladiću otkriva svoje
mišljenje o njegovim stavovima.
Dokumentarni film uz aktersko učešće autora
U slučaju dokumentarca angažovanog po pitanju društva i ljudskih prava
često se koristi ovaj „saučesnički“ pristup, koji ima dodirnih tačaka sa ciné-
ma vérité stilom. Režiser ovde zauzima aktivan stav, aktivno se uključuje
u događaje o kojima pripoveda i, uz svoje protagoniste, čini jednog od ak-
tera radnje. Režiser se za ovakav pristup odlučuje iz dva razloga – nekada
uzima ulogu istraživačkog novinara ili se u filmu pojavljuje zato što ga se
događaji direktno tiču.
Za ovakav način filmskog stvaralaštva su ključni razgovori i interakcija
između režisera i aktera filma. Cilj ne predstavlja objektivno prikazivanje
situacije, već je, naprotiv, pristup režisera otvoreno angažovan i emocio-
nalno obojen, što se prenosi i na način vođenja razgovora. Princip kon-
frontacionog razgovora se javlja, na primer, u filmovima sa tematikom
upoređivanja sa prošlošću, u kojima se mogu čuti izjave ne samo žrtava
totalitarnih režima već i vinovnika. Ovaj princip, uz učešće autora, naglaša-
va, takođe, isprepletanost konkretnih ljudskih sudbina te istorijskih i
Nisam nikoga povredio / Pavel Kremen / Češka
Republika / 2011. / 43 min.
U filmu Nisam nikoga povredio o svojoj prošlosti govore
bivši saradnici državne bezbednosti i bez uvijanja
reaguju na sva postavljena pitanja. Režiser ispituje i svog
bliskog prijatelja koji je njega i njihove zajedničke
prijatelje godinama potkazivao.
Refleksivni dokumentarni film
Refleksivni način stvaranja dokumentarnog filma stavlja naglasak na ko-
munikaciju između gledaoca i autora. U tome se razlikuje od onih sa ak-
terskim učešćem, u kojima je akcenat pre svega na interakciji između reži-
sera i protagonista. Autor refleksivnog filma otvoreno u svom delu govori
o problematici predstavljanja sveta. Polazi od pretpostavke da gledaoci
20 21 znaju kako film manipuliše realnošću te svesno otkriva sam sebe, svoja
mišljenja i čak sam tok snimanja. Dokumentarac tako „reflektuje“ proces
nastanka filma i beleži režiserovo neprestano traženje istine.
[primer]
Drugi / Vilem Timers, Ilja Kok / Holandija, Etiopija /
2011. / 25 min.
U dokumentarcu Drugi susreće se svet osobene
domorodačke žene i holandske turistkinje željne
senzacija i pokazuje uticaj turizma na život afričkih
plemena. Ovaj film evropsku turistkinju, isto kao i
gledaoca, vodi ka refleksiji svog ponašanja.
Dokumentarni film snimljen u prvom licu
Dokumentarni filmovi iz ugla prvog lica obično se snimaju ručnom
kamerom. Autor koristi dokumentarnu formu radi proučavanja svoje
sopstvene situacije, u kojoj je kamera sredstvo samospoznaje i samoot-
krivanja. Ovaj tip filma može imati mnogo oblika – od vremenski i tematski
ograničenog pripovedanja praćenog režiserovim komentarom, sve do slo-
bodne lične refleksije.
 [primer] Televizijski hibridi
Gej šampionat / Nikolas Veul, Tim Besten / Dokumentarne metode su uticale i na izgled celovečernjih filmova i tele-
Holandija / 2012. / 48 min. vizijske produkcije. Filmski i televizijski režiseri često koriste ručnu kame-
U filmu Gej šampionat dva mlada homoseksualca kreću u ru kako bi stvorili iluzije sirove stvarnosti, kao i nestabilnu sliku opserva-
Ukrajinu kako bi pratili pripreme i tok prve cionog filma i kada snimaju profesionalne glumce u scenama sa detaljno
tamošnje gej parade. Na sopstvenoj koži upoznaju sastavljenim scenarijem. Ukoliko televiziju pratite kritički, često možete
situaciju u zemlji gdje je LGBT populacija potlačena. videti „dokumentarne kadrove“ korišćene i u titlovanim sekvencama i u
drugim delovima fiktivnih događaja.
Poetski dokumentarni filmovi
Poetski dokumentarni filmovi se trude da pokažu svet u njegovom neo-
bičnom, iznimnom kvalitetu. Poetski dokumentarista ne žudi toliko da
zabeleži mišljenja ili ideje, već koristi kameru i montažu kao umetnička
sredstva. Cilj ovih snimaka jeste prenošenje novog pogleda na svet. Neka-
da se ono što je poznato i uobičajeno drugačije posloži i istakne, a nekad se
1.4.
pomoću montaže ili muzike slici doda originalni ritam ili dinamika.
Autorsko pravo u praksi
[primer]
Čovek koji je sadio drveća / Frederik Bek / Kanada /
1987. / 30 min. Korišćenje audio-vizuelnih materijala spada u oblast autorskog prava.
Poetski usklađen snimak Čovek koji je sadio drveća je Ukoliko želimo da ove materijale koristimo u nastavi, neophodno je imati
priča o muškarcu koji je svoj život posvetio prirodi. makar osnovnu predstavu o autorskom pravu. Danas je vrlo jednostavno
Animirani film gledaocima ukazuje na to da i jedan 22 23 preuzeti, na primer, film ili muziku sa interneta. Da li je to, međutim, legal-
čovek, uz istrajnost, može dostići velike ciljeve. no? Uz koje uslove se možemo služiti autorskim delom?

Dokumentarna drama (docu-drama) Autorsko pravo

U kategoriju dokumentarne drame spadaju ili igrani filmovi koji su snim- Reč je o oblasti prava koja opisuje prava stvaralaca autorskih dela (pisaca,
ljeni po dokumentarističkim metodama ili dokumentarci koji sadrže el- muzičara, slikara, filmskih autora, naučnika i sl.) u odnosu prema rezul-
emente igranog filma. Druga varijanta se nekada naziva i dramatizovani tatima njihovog stvaralaštva. Jednu vrstu prava predstavlja intelektualna
dokumentarni film. svojina. Putem autorskog prava država na određeno vreme pruža autori-
Ovaj prvobitno televizijski format ima jaku tradiciju, naročito u Velikoj Bri- ma neprikosnovenu mogućnost da odlučuju o nekim aspektima korišćenja
taniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Dokumentarne drame imaju u njihovih dela.
osnovi slična rešenja za teme, često isto kao istraživačko novinarstvo. Tiču Autorska prava reguliše zakon br. 121/2000 Zbirke zakona, tj. Autor-
se stvarnih događaja i sadrže izjave pravih aktera. Istovremeno, u njima se ski zakon. On je nastao pre svega na osnovu čitavog niza međunarodnih
nalaze i inscenirani delovi čiji je cilj da gledaocima približe događaj koji se konvencija koje su usvojene od strane država, te njihov sadržaj u vezi sa
ne može drugačije snimiti. zaštitom autora u identičnom, ili nešto izmenjenom, obliku važi u država-
ma koje su te konvencije potpisale. Osnovni znaci raspoznavanja autorskog
[primer] dela (a moraju svi istovremeno biti ispunjeni) su prema zakonu o autor-
Ognjeni grm (I-III) / Agnješka Holand / Češka skim delima sledeći:
Republika, Poljska / 2013. / 84 min, 72 min, 74 min. - reč je o umetničkom ili naučnom delu;
Ova trilogija pripoveda o Janu Palahu, koji je sebe - delo je jedinstven rezultat stvaralačke delatnosti autora;
zapalio u znak protesta protiv ruske okupacije - delo je izraženo u bilo kojoj od objektivno vidljivih formi (uključujući
zemlje. Film spaja faktografsku osnovu sa dramskim elektronsku), bilo trajno ili privremeno, bez obzira na njegov obim, svrhu
elementima i zanimljivo svedoči o posledicama ili značaj.
Palahovog žrtvovanja i atmosferi u tadašnjem društvu.
Autorsko pravo tako ne štiti same misli ili ideje, već konkretna dela, i to
ona koja su iskazana u nekom vidljivom, primetnom obliku. U nekim situ-
acijama može biti sporno da li je reč o autorskom delu ili ne – obično su to
situacije u kojima nije jasno da li u delu ima stvaralačkog doprinosa autora.
Autorski zakon, osim ove navedene opšte definicije autorskog dela, daje i
spisak onoga što predstavlja autorsko delo i onoga što se, s druge strane,
njime ne smatra:
„Autorsko delo je naročito književno delo iskazano jezikom, tj. govorom ili
pismom, muzičko delo, dramsko i dramsko-muzičko delo, koreografsko i
pantomimsko delo, fotografsko delo i delo proizvedeno postupkom sličnim
fotografskim, audio-vizuelna dela, kao što su dela kinematografska, likov-
na, slikarska, grafička i vajarska, zatim arhitektonska dela, uključujući i
dela urbanistička, delo primenjene umetnosti i kartografsko delo.“
Ovde, dakle, spadaju dela nastala stvaralačkom obradom drugog dela,
uključujući prevod na drugi jezik (naravno, važi i to da mora biti reč o
prevodu sa stvaralačkim doprinosom autora. Tako je, na primer, prevod
pesme obično autorsko delo, dok prevod opisnog novinskog članka to
nije).
„Pod delom se ne smatra sama ideja u vezi sa delom, dnevne vesti ili druga
informacija sama za sebe, misao, princip, metoda, otkriće, naučna teorija,
matematički ili sličan obrazac, statistički grafikon ili sličan predmet sam
za sebe.“
U Srbiji su Zakonom o autorskim i srodnim pravima (ZASP)* (Sl. glasnik RS,
br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US ) detaljno uređe-
na moralna i materijalna prava koja autori kako naučnih, tako i umetničkih
dela uživaju.
ZAPS uređuje i još jednu grupu prava – srodna prava, koja su u bliskoj vezi
s autorskim pravom. Srodna prava jesu:
1. pravo interpretatora;
2. pravo prvog izdavača slobodnog dela;
3. prava proizvođača fonograma, videograma**, emisija, baza podataka;
4. pravo izdavača štampanih izdanja.
Ta prava ni na koji način ne mogu uticati na ostvarivanje prava koja ima
autor u odnosu na svoje autorsko delo.
Da bi se pojam autorskog prava razumeo u potpunosti, važno je upoznati
se s tim koje uslove neko delo mora da ispuni kako bi se moglo smatrati
autorskim i, kao takvo, moglo uživati autorskopravnu zaštitu.
Autorsko delo jeste originalna duhovna tvorevina autora izražena u
određenoj formi. U procesu stvaranja autorskog dela ideja kao misaoni
proces igra ključnu ulogu. Međutim, da bi se ideja mogla smatrati autor-
24 25 skim delom i uživati autorskopravnu zaštitu, ona mora biti izražena u
određenoj formi, to jest mora biti materijalizovana. Pre toga, ideja mora
biti originalna. Iako ZASP propisuje originalnost kao obavezan element po-
jma autorskog dela, on je ne definiše. Pitanje originalnosti ZASP prepušta
sudskoj praksi. Važno je napomenuti i to da bi neko delo bilo autorsko nije
relevantna njegova umetnička, naučna ili druga vrednost, njegova namena,
veličina, sadržina i način ispoljavanja, kao ni dopuštenost javnog saopšta-
vanja njegove sadržine. Takođe, autorskopravnu zaštitu ne uživaju opšte
ideje, postupci, metode rada ili matematički koncepti kao takvi, kao ni
načela, principi i uputstva koje dato autorsko delo sadrži.
Uz to, da bi jedno delo moglo biti autorsko, nije neophodno da bude završe-
no, ali je neophodno da ispunjava nužan uslov koji određeno delo kvalifi-
kuje kao autorsko – da dato delo predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu
autora koja je izražena u određenoj formi.
*
U nastavku teksta biće korišćena skraćenica ZASP.
**
Proizvođač videograma naziva se još i filmskim producentom.
Audio-vizuelna dela
Autorski zakon sadrži specijalne odredbe koje se tiču audio-vizuelnih tj.
kinematografskih dela. Zakon definiše audio-vizuelno delo kao „...delo
proizvedeno organizovanjem audio-vizuelnih delova, bilo obrađenih ili ne,
koje se sastoji od niza snimljenih slika koje imaju veze jedna s drugom, za-
tim koje odaju utisak kretanja, bilo da ih prati zvuk ili ne, i primetne su za
čulo vida, a ukoliko imaju zvuk, onda i čulo sluha.“ Reč je, u principu, o spo-
ju više tzv. „audio-vizuelno primenjenih dela (scenarij, montaža, kamera,
muzika i sl.)“. Obrađivanje i spajanje ovih pojedinačnih delova u jedno au-
dio-vizuelno delo je moguće samo uz odobrenje autora svih pojedinačnih
komponenata.
Autor audio-vizuelnog dela kao celine je režiser. Ovim se ne dotiču prava
autora pojedinačnih audio-vizuelno primenjenih komponenata. Dozvolu
za ta prava potrebno je nabaviti prilikom stvaranja filma.
Prilikom korišćenja audio-vizuelnog dela treba uzeti u obzir pre svega
njegovu muzičku komponentu. Dozvole koje daju autori (eventualno orga-
nizacija OSA*, vidi dole) kako bi se muzički deo uvrstio u film (tzv. sinhro-
nizacija) ne pokriva kasnije korišćenje muzičkog dela u okviru prikazivan-
ja filma (prodaja kopija filma, prikazivanje u bioskopu, na festivalima i sl).
Ove potrebne dozvole treba obezbediti posebno.
Prilikom korišćenja filma u ilustrativne svrhe u nastavi muzika se ne plaća,
ali se plaća prilikom bilo kog drugog korišćenja. Na primer, da bi se muzika
legalno uvrstila u film (uključujući i đački film), potrebna je saglasnost au-
tora. Reč je o licenci ili dozvoli za tzv. sinhronizaciju. Radi dobijanja te doz-
vole treba se, kao prvo, obratiti organizaciji za kolektivno ostvarenje zaš-
tite autorskih prava OSA i, eventualno, Intergram. Organizacija utvrđuje da
li datog autora zastupa. Ukoliko ga ne zastupa, daje vam njegov kontakt ili
kontakt organizacije koja ga zastupa. Važno je, dakle, obratiti pažnju na to
da je dozvola za sinhronizaciju samo dozvola za pripajanje muzičkog dela
filmu i ne uključuje dozvolu za umnožavanje, širenje ili javnu produkciju
(prikazivanje) mužičkog dela u okviru filma. Ovu dozvolu, kao što je već
rečeno, treba posebno pribaviti.
*
U Srbiji SOKOJ (prim. red.)
Filmska dela
Prema ZASP-u, koautori filmskog (kinematografskog ili televizijskog)
dela su pisac scenarija, režiser i glavni snimatelj. Međutim, postoje forme
filmskog dela kada se, pored navedenih, koautorima smatraju još neka
lica. U filmskim delima u kojima muzika predstavlja dominantan element,
kao što je to slučaj s muzičkim filmom, koautorom se smatra i kompozitor.
Slična je situacija i u slučaju crtanog, odnosno animiranog filma ili filmsk-
og dela u kojem su crtež ili animacija dominantni elementi. Kada je reč o
takvim ostvarenjima, glavni animator jeste koautor filmskog dela.
Po odredbama ZASP-a, pisac scenarija i kompozitor filmske muzike za-
državaju pravo na to da svoje delo iskorišćavaju samostalno – nezavisno od
filmskog dela. Međutim, ugovorom o filmskom delu (kojim se jedno lice ili
više njih obavezuju filmskom producentu da stvaralački sarađuju na izradi
filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo) ovo može
26 27 biti i drukčije predviđeno.
Na ovom mestu važno je spomenuti i filmskog producenta. To je fizičko ili
pravno lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva,
organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje filmskog
dela ili niza pokretnih slika praćenih zvukom ili bez njega (videogram).
Filmski producent ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1. umnožavanje svog videograma i stavljanje u promet tako umnoženih pri-
meraka;
2. javno saopštavanje svog videograma sa nosača slike, odnosno sa nosača
slike i zvuka (prikazivanje);
3. davanje primeraka svog videograma u zakup;
4. interaktivno činjenje dostupnim javnosti svog videograma žičnim ili
bežičnim putem.
Pored ovoga, producent još ima i pravo da se suprotstavi iskorišćavanju
svog videograma u izmenjenoj formi, ukoliko se na taj način mogu ugroziti
njegovi opravdani imovinski interesi.
Sadržaj autorskog prava
Autorska prava za delo automatski dobija njegov autor, fizičko lice koje
je delo stvorilo (u slučaju koautorstva, svi autori su zajedno nosioci pra-
va). Određen izuzetak predstavlja delo koje je autor načinio u okviru svog
zaposlenja i rezultat je njegovog radnog odnosa, to jest ispunjenja obav-
eza prema poslodavcu. U ovakvim slučajevima (ukoliko nije dogovoreno
drugačije) pravo svojine ima poslodavac. Slična situacija je sa tzv. kolek-
tivnim delima, to jest delima koja su stvorila nekolicina autora na inici-
jativu fizičkog ili pravnog lica koje rukovodi njihovom realizacijom.
Pod njegovim imenom se ovo autorsko delo izvodi u javnosti, pri čemu se
njegove komponente ne mogu samostalno koristiti.
Na engleskom jeziku se autorsko pravo naziva kopirajt (copyright) i
označava se često simbolom ©. Navođenje ovog simbola u češkom prav-
nom sistemu nema u suštini pravni značaj, samo je informativnog karak-
tera, a autorsko delo je pod zaštitom zakona i bez njegovog navođenja.*
Autorska prava prema delu obuhvataju:
Lična prava
Ovo pripada isključivo autoru, koji se ne može odreći svojih prava ili ih
preneti na neko drugo lice, a traje sve do smrti autora – reč je o pravu koje
se tiče objavljivanja dela, prisvajanja autorstva, neprikosnovenosti dela i,
eventualno, pravo dodele odobrenja da se izvede neka promena na delu ili
da se na drugačiji način u njemu izvrši neka intervencija.
Imovinska prava (pravo da se delo koristi)
Imovinsko pravo traje tokom života autora i još 70 godina nakon njegove
smrti. Posle tog perioda pravo prestaje da postoji, a autorsko delo postaje
„slobodno“ i može ga koristiti bilo ko. Imovinska prava naročito omoguća-
vaju da se autorsko delo koristi. Pravo da se delo koristi podrazumeva:
- pravo umnožavanja dela;
- pravo širenja originala ili umnoženih primeraka autorskog dela**;
- pravo na iznajmljivanje originala ili umnoženih primeraka autorskog
dela;
- pravo na pozajmljivanje originala ili umnoženih primeraka autorskog
dela;
- pravo na izlaganje originala ili umnoženih primeraka autorskog dela;
- pravo na predavanje dela javnosti naročito;
*
Isti je slučaj i u Srbiji. (prim. red.)
**
Autorovo pravo da distribuira autorsko delo po kome se prvim prenosom vlasništva
(naročito prodajom) delo zakonito distribuira. U praksi to znači da vlasnik kopije autor-
skog dela (CD-a, knjiga i sl) može tu kopiju bez ograničenja prenositi bez saglasnosti
autora. Ovo se tiče samo prenosa vlasništva, neiznajmljivanja ili drugih načina korišćen-
ja dela (vlasnik CD-a ga ne sme kopirati i prodavati kopije).
- pravo na izvođenje dela uživo ili sa snimka i prenos dela;
- pravo na emitovanje dela putem radija ili televizije i prenos radijski ili
televizijski emitovanog dela,
- pravo na izvođenje radijski ili televizijski emitovanog dela.
Treba imati na umu da ni kupovanjem legalne kopije filma, na primer na
DVD-u, ne stičete pravo da ovaj film javno prikazujete (na primer, u resto-
ranu ili lokalnom bioskopu). Na ovo ne utiče ni to da li za datu projekciju
naplaćujete ulaznicu ili ne. Za legalno prikazivanje u javnosti uvek treba
dobiti saglasnost vlasnika autorskih prava i ispuniti druge obaveze u odno-
su prema organizacijama za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih pra-
va (naročito OSA-e i Intergrama).
Osnovni tip sporazuma o autorskim pravima jeste dobijanje tzv. dozvole,
ugovora o licenci. Pomoću ovog ugovora autor (ili eventualno osoba koja
izvršava autorska prava u vezi sa delom) pruža drugom licu ovlašćenje za
korišćenje već postojećeg autorskog dela prema definisanim uslovima (po
pravilu, na osnovu nadoknade).
U situaciji kada autorsko delo, na osnovu porudžbina druge osobe, tek tre-
ba da bude stvoreno, zaključuje se ugovor o stvaranju autorskog dela.
Ukoliko delo koje su stvorili učenici želite da koristite samo za interne po-
trebe škole i neprofitan način, nije potrebno zaključivati ugovor. Ovakav
slučaj je u zakonu potkrepljen dozvolom za školsko delo: „Autorska prava
28 29 ne obuhvataju školu ili školske ili druge ustanove, ukoliko se delo ne koristi
u svrhu neposrednog ili posrednog sticanja poslovne ili finansijske koristi u
nastavi ili za sopstvene potrebe, a autor dela je učenik ili student, te je delo
nastalo na osnovu njegovih školskih ili studentskih obaveza koje proizilaze
iz pravnog odnosa prema školskoj ili obrazovnoj instituciji (školsko delo).“
Ukoliko, međutim, želite da koristite delo na neki drugi način, trebalo bi da
sklopite ugovor.
Kada se autorsko delo može koristiti bez saglasnosti autora?
Ovde smo došli do praktičnih pitanja na koja može naići nastavnik ili profe-
sor koji u svojoj nastavi koristi audio-vizuelna sredstva ili organizuje pro-
jekcije van okvira časa.
Autorsko delo se može bez saglasnosti koristiti u sledećim slučajevima:
- ako je reč o slobodnom delu – tj. delu za koje više ne važe imovinska prava
(proteklo je više od 70 godina od smrti autora).
- ukoliko bilo koje delo, izuzev računarskog programa i elektronske baze
podataka, fizičko lice koristi za svoje lične potrebe koje nemaju za cilj
stvaranje profita. Ovo se odnosi na izradu snimaka, umnoženih kopija ili
imitacija autorskog dela za lične potrebe; ovakvu kopiju lice, međutim,
ne sme da širi ili objavljuje. Autori dobijaju nadoknadu i za slobodno ko-
rišćenje dela, ali ne direktno od korisnika, već od organizacija za kolektivno
ostvarenje zaštite autorskih prava. Paušalna plaćanja od kojih se dobijaju
nadoknade predstavljaju sastavni deo cena praznih medija, kao što su CD-R,
DVD-R i sl, a uređaje koji omogućavaju pravljenje umnoženih kopija, kao
što su kopir-aparati, mehanika za narezivanje i sl, organizaciji za kolektiv-
no ostvarenje zaštite autorskih prava plaćaju proizvođači uređaja).
- na osnovu besplatne zakonske licence, tj. u slučaju:
a) citiranja – tzv. citiranje ne podleže autorskim pravima:
- korišćenje (u opravdanoj meri) odlomaka iz objavljenih knjiga
drugih autora u sopstvenom delu;
- citiranje odlomaka dela ili manjih dela u celini radi kritike ili re-
cenzije ili u naučne i stručne svrhe (ovakvo korišćenje mora biti u
skladu sa dobrim običajima i samo u neophodnom obimu);
- korišćenje dela (odlomaka ili dela u celini) u nastavi radi ilus-
tracije ili u naučne svrhe, kada svrha ne predstavlja sticanje ne-
posrednog ili posrednog profita, ukoliko obim ne prelazi odgo-
varajuću namenu. Ukoliko, na primer, u školi imate legalno kupljen
film na DVD-u koji se tiče upravo predavane materije, možete ga
učenicima prikazati kako biste dopunili gradivo i objasnili preda-
vane teme. Ovo važi i za druga autorska dela – zahvaljujući ovoj
dozvoli za citiranje, škola može u okviru nastave da koristi bilo
koje autorsko delo pristupačno javnosti. Uslov je, međutim, to da
se do njega došlo na legalan način. Ukoliko nelegalno preuzmete
film sa interneta i koristite ga u nastavi, onda samo korišćenje fil-
ma može biti u skladu sa zakonom, ali ne i način njegove nabavke).
b) korišćenje u okviru školskih predstava i korišćenja školskog dela:
- Autorsko delo se može koristiti u školskim predstavama u koji-
ma isključivo učestvuju učenici, studenti ili nastavnici u školi, tj.
u školskoj ili obrazovnoj ustanovi, no samo pod uslovom da cilj
predstave nije sticanje neposrednog ili posrednog profita.
Ukoliko navedene uslove ispunjavate, možete koristiti autorsko
delo u okviru školske predstave, tj. izvežbati ga i javno predstavi-
ti. Morate, međutim, poštovati sve uslove – ne možete, na primer,
imati u predstavi jednog profesionalnog glumca ili roditelja nekog
učenika ili drugog zaposlenog u školi ukoliko to nije nastavnik.
Takođe, nije dozvoljeno da škola ili bilo ko drugi stiče bilo kakav
profit. U tom smislu može biti problematično i prikupljanje sim-
boličnih ili dobrovoljnih naknada za ulaz, pa čak i ako su prilozi
za dobrotvorne svrhe (u takvom slučaju bi moglo biti reči o jav-
nom sakupljanju dobrotvornih priloga, koje podleže obavezi pri-
javljivanja i drugim ograničenjima u skladu sa Zakonom o javnom
sakupljanju priloga).
- Autorskim pravima ne podleže škola ili druga školska ili obrazov-
na ustanova ako koristi za nastavu ili sopstvene unutrašnje potre-
be autorsko delo koje je sačinio učenik ili student u cilju ispunjenja
školskih ili studentskih obaveza koje proizilaze iz pravnog odno-
sa prema školskoj odnosno obrazovnoj instituciji (školsko delo),
a pritom se ne koristi u svrhu sticanja posrednog ili neposrednog
profita.
c) korišćenje na osnovu raznih vrsta dozvola.
Ovde je reč, na primer, o dozvolama za službene ili novinarske
svrhe, političke govore ili odlomke javnih predavanja. Zatim, o doz-
volama za propagiranje izložbi, tzv. bibliotečke dozvole i sl.
Po sličnom principu funkcionišu i tzv. javne dozvole, za koje autor unapred
daje saglasnost neograničenom broju osoba za besplatno korišćenje autor-
skog dela, ali istovremeno definiše i uslove korišćenja. Reč je, naročito, o
dozvolama za objavljivanje dela na internetu. Kao reakcija na novonastalu
situaciju i nesposobnost tradicionalnih institucija da se prilagode na drugi
način, osim sve veće represije, nastao je koncept Creative Commons. To je
međunarodno priznat postupak prema kome bilo ko može da odluči i odre-
di kako će se dalje postupati sa njegovim autorskim delom – da li će delo
biti na raspolaganju, za dalju komercijalnu ili nekomercijalnu upotrebu, da
li se može u budućnosti korigovati i pod kojim uslovima. Ovakva licenca
može stajati na internet stranici, dokumentu, video-snimku ili fotografiji.
Drugi korisnici i svi zainteresovani tako dobijaju jasan signal da li mogu i
pod kojim uslovima da koriste dato delo. Više informacija o ovome možete
30 31 naći na creativecommons.cz*. Dela označena licencom Creative Commons
možete jednostavno pronaći i imati uvid u to da li je slika koju želite da
upotrebite na raspolaganju.**
Ako je reč o audio-vizuelnom autorskom delu objavljenom na Jutjubu (ili
drugom sličnom serveru), možete ga iz tog izvora pustiti na nastavi. Pritom,
nije vaša obaveza da utvrđujete da li je na internetu dato delo objavljeno
uz saglasnost autora. Ukoliko server nudi mogućnost da se delo preuzme,
dozvoljeno ga je preuzeti i potom tu kopiju prikazati na času. Nelegalno je,
međutim, preuzeti delo putem softvera, kada server ne nudi mogućnost
preuzimanja dela.
U situacijama gde je očigledno da delo nije objavljeno legalno (npr. film,
koji još nije imao zvaničnu premijeru u bioskopima), njegovo korišćenje je
nezakonito.
U svim navedenim situacijama zakon propisuje da je neophodno navesti
ime autora (ukoliko je to moguće, tj. ako nije reč o anonimnom autoru ili
autoru koji koristi pseudonim), naziv dela i izvora (izvor citata).
U slučaju nejasnih ili spornih situacija, uvek je bolje zatražiti saglasnost
autora.
*
Detaljnije informacije o CC licencama mogu se naći na sajtu Creative Commons Srbije
(CC-RS), www. creativecommons.org.rs. (prim. red.)
**
Možete tražiti bilo koju vrstu sadržaja. Krenite od search.creativecommons.org
I u Srbiji zakon predviđa situacije u kojima kolektivni društveni interesi
imaju veću važnost u odnosu na imovinskopravna ovlašćenja autora u vezi
sa svojim delom. Tada su autorskopravna ovlašćenja ograničena u korist
kolektivnog interesa. Ova ograničenja ne utiču na obavezu da se prilikom
svakog iskorišćavanja autorskog dela poštuju moralna prava autora. Neo-
phodno je samo da se prilikom svakog korišćenja autorskog dela navede
ime autora i izvor iz koga je delo preuzeto, onako kako to predviđa zakon.
Kada je reč o korišćenju autorskih dela u nastavne i obrazovne svrhe, ZASP
dozvoljava da se za ovu nekomercijalnu svrhu objavljena dela javno izvode
ili predstavljaju u obliku neposrednog poučavanja na nastavi , bez dozvole
autora i plaćanja autorske naknade. Takođe, dozvoljeno je i javno izvođen-
je ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, uz obavezan
uslov da interpretatori za svoje izvođenje ne primaju naknadu i da se za
datu priredbu ne naplaćuju ulaznice. Naposletku, unutar obrazovne usta-
nove, bez dozvole autora i plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je i jav-
no saopštavanje emitovanih školskih emisija putem tehničkih uređaja, ali
samo u obrazovne i nedvosmisleno nekomercijalne svrhe.
Takođe, javne biblioteke, obrazovne ustanove, muzeji i arhivi mogu, bez
dozvole autora i plaćanja autorske nakande, umnožavati dela, ali isključivo
za sopstvene arhivske potrebe, uz obavezan uslov da umnožavaju vlastiti
primerak dela i da takvim umnožavanjem ne nameravaju da ostvare ne-
posrednu ili posrednu imovinsku korist.
Kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih prava
Svrha postojanja kolektivnog ostvarivanja zaštite autorskih prava je, pre-
ma zakonu, kolektivna primena i zaštita imovinskih autorskih prava (i pra-
va povezanih sa autorskim) i omogućavanje da predmeti ovih prava budu
dostupni javnosti. Autorski zakon definiše krug prava kod kojih je kolektiv-
no ostvarivanje zaštite obavezno.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih prava vrši delat-
nost na osnovu ovlašćenja data od strane Ministarstva kulture Češke Re-
publike. Kolektivno ostvarivanje zaštite prava može biti povereno samo
32 33 pravnom licu sa sedištem u Češkoj Republici koje udružuje zastupane no-
sioce prava.
Najznačajnije organizacije za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih
prava su:
- OSA – Savez za zaštitu autorskih prava za muzička dela;
- DILIA – Agencija za pozorišna, književna i audio-vizuelna dela;
- INTERGRAM – Nezavisna organizacija izvršnih umetnika i proizvođača
tonskih i audio-vizuelnih snimaka;
- OOA-S – Organizacija za zaštitu autorskih prava – Udruženje autora
likovne umetnosti, arhitekture i slikovne komponente audio-vizuelnih
dela;
- GESTOR – Savez za zaštitu autora;
- OAZA – Asocijacija za zaštitu autorskih prava tonaca.
ZASP reguliše pitanje kolektivnog ostvarivanje autorskih i srodnih prava
posredstvom organizacija za njihovo kolektivno ostvarivanje. U Republici
Srbiji postoje određena prava koja se mogu ostvarivati putem organizacija
za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, ali ne moraju, kao što
postoje i ona prava koja se jedino mogu ostvarivati putem tih organizaci-
ja. Primera radi, u slučaju kablovskog reemitovanja autorskih dela, pravo
autora se ostvaruje samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje
autorskih i srodnih prava, dok se pravo predstavljanja ne mora ostvarivati
tim putem. Takođe, proizvođač izdatog fonograma svoje pravo na naknadu
za emitovanje i reemitovanje fonograma, javno saopštavanje fonograma
koji se emituje može ostvariti samo preko organizacije za kolektivno os-
tvarivanje autorskih i srodnih prava.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije nadležan je za pitanja
intelektualne svojine, te u skladu sa odredbama ZASP-a i uslovima
propisanim u tom zakonu izdaje dozvole za obavljanje delatnosti kolektiv-
nog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnog prava. Dozvola za obavljanje
delatnosti se izdaje organizaciji koja ima sedište u Republici Srbiji.
Dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava imaju
sledeće organizacije:
- SOKOJ – Organizacija muzičkih autora Srbije;
- OFPS – Organizacija proizvođača fonograma Srbije;
- PI – Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora;
- OFA – Organizacija fotografskih autora;
- Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava;
- Organizacija filmskih autora Srbije.
Zaključak
Škola je institucija koja treba da obrazuje učenike, ali i da ih upozna sa
osnovnim etičkim normama. Stoga, iz principa, škola ne bi trebalo da bude
mesto gde se krši zakon. Trebalo bi da vodimo računa o tome da se svi
audio-vizuelni materijali koje prikazujemo i koristimo u nastavi, bilo da je
reč o profesionalnim filmovima ili radovima učenika, koriste u skladu sa
autorskim pravima.
Svi materijali iz ponude obrazovnog programa JSUŠ-a su dobili licence od
vlasnika autorskih prava. Njihovo korišćenje od strane nastavnika ili uče-
nika je potpuno legalno uz poštovanje uslova definisanih u Ugovoru za ko-
34 35 rišćenje baze podataka nastavnih audio-vizuelnih dela, koji potpisuju svi
registrovani korisnici portala jsns.cz. *
*
U okviru programa Slobodna zona Junior do sada su obajavljena 3 DVD izdanja
filmova namenjenih prvenstveno (mada ne isključivo) upotrebi u nastavi Građanskog
vaspitanja u srednjim školama. Objavljena je i jedna kompilacija filmova za upotrebu u
osnovnoškolskom obrazovanju, za koje su obezbeđena prava za njihovo legalno ko-
rišćenje u školama na teritoriji Srbije. Ove kompilacije filmova su deo edukativnih setova
koji uključuju i priručnike sa detaljnim scenarijima za njihovu upotrebu i rad na času.
Uz ovu publikaciju takođe je priređeno i DVD izdanje od 13 filmova koji su na raspolaganju
studentima predmeta „Film u nastavi“. (prim. red.)
02 Obrazovanje
pomoću
dokumentarnog
filma

Kadar iz filma Lena

Uloga filma u nastavi
Film je relativno nov medijum, pa je i njegovo korišćenje u nastavi novi-
na u obrazovnom procesu. Zato je korisno, pre nego što se pozabavimo
pitanjem kako koristiti film u nastavi, nešto više reći o samom filmu kao
mediju, o njegovim specifičnostima, karakteristikama iz kojih crpe svoju
moć, i, uopšte, o uticaju medija na kulturu u kojoj živimo, na svakodnevni
život i na obrazovni sistem.
Najpre, šta su to mediji? To su sredstva koja se koriste za prenošenje in-
formacija u procesu komunikacije. Mas-mediji su tehnološka sredstva
koja omogućavaju masovno prenošenje informacija, tj. omogućavaju da
poruka, praktično istovremeno, dopre do velikog broja ljudi.
U savremenom svetu, moć masovnih medija je nesporna. Masovni medi-
ji, kao što su štampa, radio, televizija, film i internet, praktično su jedini
posrednici putem kojih se ljudi informišu o svetu oko sebe i najvažnijim
događajima, putem kojih dolaze u kontakt sa svetom umetnosti.
Ako bi neko opisivao društvo ili svet u kojem živimo, sa željom da nam
ih bliže odrede, jedna od prvih stvari koje bi morao da spomene bili bi
mas-mediji. Koristili smo internet, čitali knjige i novine, gledali TV.
Mediji i kultura
Za sva društva, kako ovo sadašnje tako i prošla, važi da načini prenošenja
informacija koji se koriste u svakodnevnom životu i u obrazovanju dra-
matično utiču na procese socijalizacije i obrazovanja. Svaki novi medijum
je predstavljao promenu u opštenju i dovodio do strukturalnih promena u
društvu, pa tako i film.
Međusobni uticaj kulture i medija prikazaćemo oslanjajući se, pre sve-
ga, na radove kanadskog filozofa i teorietičara medija Maršala Mekluana
(Marshall McLuhan, 1911-1980).
Jedna od osnovnih Mekluanovih teza jeste da mediji ne samo svojim sa-
držajem koji prenose već i svojom prirodom prouzrokuju trajne i dubo-
ke promene u čoveku i njegovim odnosima sa drugima. Šire posmatrano,
sredstva opštenja u jednom društvu predstavljaju najdublju determinantu
tog društva, jer određuju njegovu strukturu i dinamiku (Makluan, 1971).
Bez obzira na to što su se mnogi mediji tokom istorije ljudskih društava
pojavljivali i doživljavali uspone i padove, Mekluan smatra kako tri tipa
komunikacije zaslužuju da budu izdvojeni kao suštinski različiti jedni od
drugih. Jedna je usmena (licemulice), druga je pisana, a treća je elektronska
komunikacija.
Usmena kultura
Veoma dugo vremena kultura je bila usmena – čuvala se i prenosila us-
menim putem, sa kolena na koleno. To je važilo ne samo za školovanje
već i za celokupnu kulturu. Pre pojave pisanih knjiga znanje se prenosilo
samo uskom krugu ljudi okupljenih oko sagovornika. Podučavanje je nužno
imalo formu razgovora, zahtevalo je izuzetne sposobnosti upamćivanja i ta
veština se učila.
Usmenu kulturu ne nalazimo samo u davnoj prošlosti. Škole su bile deo us-
mene kulture onda kada nije bilo udžbenika ni svezaka, kada su deca mogla
da zapišu samo najosnovnija znanja koja su u školi učila.
Pisana kultura
Pisana kultura je nastala upotrebom pisma, kada je kultura počela da se os-
lanja na pisanu reč. Ali o pisanoj kulturi u pravom smislu možemo govoriti
tek kad pisana reč postaje dominantan način prenošenja i čuvanja infor-
macija. Takav razvoj omogućen je tek Gutenbergovim pronalaskom štam-
parije sa pokretnim slovima, sredinom 15. veka. Pismo je revolucionarno
ne samo po tome što omogućava da se informacija sačuva van ljudskih gla-
va nego i zato što informacija može putovati bez potrebe da sa njom putuje
i pošiljalac.
Dominacija pisane komunikacije je dovela i do drugih revolucionarnih
promena u ustrojstvu samog društva, kao i u načinu mišljenja i komuni-
ciranja. Pisanje je dovelo do dominacije logičkog, linearnog i slednog
mišljenja.
Ako se pozabavimo procesom obrazovanja u pisanim kulturama, videćemo
38 39 da se pisana komunikacija pokazuje kao idealna za korišćenje u obrazov-
nom sistemu. Udžbenici su ona mesta gde je znanje pohranjeno i odakle
se preuzima. Usmena reč prati pravila pisane reči – nekada se predavanje
bukvalno svodi na čitanje iz beležaka ili knjige ili se od učenika traži da
zapisuju ono što nastavnik diktira. Pamćenje je i dalje suštinski važno i
učenje se često izjednačava sa njim.
Naracija i slika su i dalje snažna pomoćna sredstva u razumevanju i upa-
mćivanju. Moć naracije sadržana je kako u usmenoj tako i u pisanoj reči.
Radnja pomaže da se neka ideja prenese, usvoji i zapamti. Linearni tok
rečenice kojom se prepričavaju priče, ali i opisuju matematičke formule ili
fizički zakoni, omogućava da se te rečenice reprodukuju u istoj formi. Slike
se dočaravaju rečima. Na visokoj ceni su piščeve sposobnosti da jasno arti-
kuliše svoju misao, da rečima predoči neku sliku ili stanje. Na visokoj ceni
su sposobnosti koje se razvijaju čitanjem, počevši od koncentracije i ne-
prekinute pažnje do apstraktnog mišljenja i preciznog artikulisanja ideja.
Elektronski mediji i film
Viševekovnu neprikosnovenu dominaciju pisane kulture krajem 19. veka
veoma naglo je uzdrmala pojava novih, elektronskih medija – telegrafa,
gramofona, radija, televizije, interneta, koji su ne samo dramatično ubrzali
i olakšali komunikaciju već i transformisali postojeću kulturu.
Mediji koji postaju deo kulture vrlo brzo postaju i deo obrazovnog sistema.
Škole poseduju dijaprojektore, gramofone, televizore, video-aparate. Sliku
i reč dopunjuju reprodukovan zvuk i pokretne slike, kao i njihova sinteza
u audio-vizuelnom zapisu, čiji je predstavnik film, a koji nastaje na samom
kraju 19. veka.
Kada govorimo o elektronskim medijima i poredimo ih sa pisanim, o tele-
viziji i inernetu govorićemo kao o platformama koje omogućavaju pristup
zvučnom, pisanom ili audio-vizuelnom materijalu. O filmu ćemo govoriti kao
o vrsti materijala, zapisa, sadržaja, kojem se pristupa, pre svega, putem
televizije i interneta.
Pokretna slika je nesvodiva na pismenu naraciju. Slika se ne može na jed-
noznačan način opisati rečima niti opis može biti iscrpan. Čak i ako sa-
drži reči, ni te reči nisu prepričljive, jer njihov smisao zavisi od konteksta i
načina na koji su izrečene. Slika ima svoju vrstu naracije i efekta. Najočitija
razlika između pisane i audio-vizuelne, tj. između novinske i televizijske,
storije sastoji se u dominaciji audio-vizuelnih elemenata nad tekstom.
Uticaj elektronskih medija
Televizija je vrlo brzo postala najpopularniji medij za decu i adolescente.
Koliki je njen stvarni uticaj i kako ga ona ostvaruje, tim pitanjima je do sada
posvećeno hiljade istraživanja. Sažet i pregledan rezime predstavlja tekst
Ane Pešikan Uticaj televizije na decu i adolescente – pregled istraživanja.
Izdvojićemo nekoliko zaključaka:
- televizija snažno utiče na dečje poimanje stvarnosti i na oblikovanje nji-
hovih stavova, verovanja i ponašanja.
- ozbiljnosti uticaja nisu svesni ni deca ni odrasli, koji taj uticaj, uglavnom,
prepoznaju kod drugih, a ne i kod sebe.
- uticaj može biti i pozitivan i negativan, ali je pozitivan uticaj ređi i nala-
zimo ga, uglavnom, kod mlađeg uzrasta (3-5 godina).
- strategije za redukovanje negativnih uticaja i realizovanje pozitivnih po-
tencijala televizije retko se sistematski primenjuju.
Kako televizija deluje? Ranije se smatralo da glavni uticaj imaju informa-
tivne emisije, vesti i sl. i da otuda televizija najviše utiče na odrasle, dok na
decu, koja konzumiraju zabavne sadržaje, velikog uticaja nema. Pokazalo
se da takva slika nije ispravna. Prema teoriji kultivacije Džordža Gerbnera,
televizija postepeno kultiviše našu sliku realnosti, i to pre svega putem ig-
ranih serija, filmova i sličnih emisija u kojima se dramaturški predstavljaju
društvene uloge i obrasci ponašanja.
Zašto su modeli iz takvih emisija toliko uticajni, uticajniji od modela iz
neposrednog okruženja? Zato što su modeli dati televizijskom i filmskom
slikom daleko bogatiji detaljima, daleko jasniji, daleko konkretniji i lakši
za podražavanje.
Medijska pismenost
Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno pri-
menjujemo da bismo protumačili značenje poruka koje primamo (Poter,
2011, str. 47).
Medijska pismenost najpre označava sticanje narativnih veština koje
omogućavaju razumevanje žanrova i prirode audio-vizuelnog materija-
la. Ona podrazumeva razumevanje načina povezivanja elemenata radnje,
razlikovanje fikcije naspram nefikcije, stvarnog naspram prividnog. Sem
razumevanja šta se se zbiva, medijska pismenost označava i razvijanje
kritičkog odnosa prema medijskom sadržaju. Ovaj kritički odnos ogleda
se u kritičkom procenjivanje poruka, sticanju šireg znanja o istorijskim,
ekonomskim, političkim i umetničkim okolnostima u sistemima poruka,
sposobnosti istovremenog pravljenja finih poređenja i uočavanja razlika
između brojnih različitih elemenata poruka, sposobnosti davanja sažetog
suda o kvalitetima i nedostacima jedne poruke. Medijska pismenost
podrazumeva i razvijanje društvene odgovornosti – zauzimanja moral-
nog stava o cilju i društvenim efektima neke poruke u konkretnom društ-
venom kontekstu.
Pre korišćenja dokumentarnog filma potrebno je razviti medijsku pis-
menost koja se odnosi na bolje razumevanje ovog specifičnog žanra. Deca
su sklona da na sadržaj dokumentarnog filma gledaju kao na objektivan,
40 41 nepristrasan dokument snimljen kamerom koja „nikad ne laže”. Ovi iseč-
ci stvarnosti su, međutim, mogli biti snimljeni na različite načine i efekat
koji bi ostavili na posmatrača bi bio različit. Snimatelj bira ne samo kako
će snimati već i šta će snimati, a šta izostaviti, kako će ono što je snimljeno
sklopiti, a od svega toga zavisi koliki značaj će pojedinim aspektima real-
nosti pridati i koju interpretaciju snimljenog će ponuditi. Učenici treba da
razvijaju analitičnost, koja će im pomoći ne samo da razumeju sadržaj do-
kumentarnog filma i poruku koja iza sadržaja stoji već i da se zapitaju o
cilju s kojim je ta poruka nastala.
Elektronski mediji i škola
Narastajući uticaj elektronskih medija, vizuelne i informacione komu-
nikacije, vidljiv je u skoro svim oblastima života. Vidljiv je po količini vre-
mena kojeg mladi provode uz elektronske medije, popularnosti medijskih
junaka, enormnom ulaganju propagandne industrije upravo u te medije
itd. Jedna važna oblast kao da se uporno odupire tom uticaju. Reč je o školi,
koja i dalje primat daje štampanoj građi.
Razlog za zapostavljanje elektronskih medija već odavno nije taj da oni
nude siromašan izbor građe, ili da škole ne raspolažu odgovarajućim
tehničkim sredstvima, ili da nastavnici nisu osposobljeni da novu tehnologi-
ju koriste, već najverovatije taj da nastavnici, odgajani u pismenoj kulturi,
imaju rezervisan odnos prema ovim medijima i mogućnosti da oni obrazu-
ju decu. Žan Gone (1998, str. 134) citira jednog nastavnika iz Austrije koji
kaže:
Oni (profesori) su prošli određenu maršrutu u obrazovanju, tokom koje je
naglasak obično stavljan na racionalne analitičke i spisateljske vrednosti.
Upravo zbog toga profesori smatraju da je korišćenje medija, posebno tele-
vizije, kulturološki inferiorno i neozbiljno, povezano pre svega sa zadovoljstvom.
Često i svoje sopstveno gledanje televizije smatraju čistim gubitkom vreme-
na i kao činjenicu izgreda, u odnosu na svoj intelektualni položaj.
Na taj način, škola s jedne strane i televizija s druge postaju kao stožeri
različitih kulturnih uticaja između kojih postoji stalna napetost.
Ovu napetost između škole i televizije i otpor obrazovnog sistema pre-
ma elektronskim medijima uočio je i Mekluan, te odlučno stao na stranu
elektronskih medija. Po njemu, obrazovni sistem zasnovan na pismenim
vrednostima i odvojenim i klasifikovanim podacima je zastareo i potpu-
no neprilagođen potrebama prve televizijske generacije. „Mozaička slika
TV ekrana stvara dubokouključujuću prisutnost i simultanost u životima
dece, koji u njima stvaraju prezir prema dalekim vizuelnim ciljevima tradi-
cionalnog obrazovanja kao nečemu što je nerealno, nebitno i nedoraslo.
(Mekluan, 2012, str. 43).
Jedan od ciljeva korišćenja filma u nastavi svakako bi bio i smanjenje an-
tagonizma o kojem je govorio Mekluan. Korišćenje filma u nastavi je važan
korak u integrisanju elektronskih medija u obrazovni sistem.
Preporučena literatura:
Gone, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.
Poter, Dž. (2011). Medijska pismenost. Beograd: Clio.
Makluan, M.(1971). Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka. Beograd:
Prosveta.
Makluan, M. (2012). Elektronski mediji i kraj kulture pismenosti. Loznica:
Karpos.
Korišćenje dokumentarnog filma u nastavi donosi nastavnicima mogućno-
sti i čitavu lepezu prilika za privlačenje pažnje učenika i studenata, buđenje
njihovih interesovanja za odabranu temu i inspiraciju za sopstvene
aktivnosti i angažman.
Obrazovanje i film
Metode i aktivnosti koje koristimo na nastavi direktno odražavaju filozofiju
ili ideju obrazovanja kakvo zagovaramo. Korišćenje angažovanog filma u
nastavi možda je najočiglednije povezano sa razumevanjem obrazovanja
kao emancipatorske prakse i sile promene. Zašto? Film je svesno konstrui-
san narativ. Dokumentarni angažovani filmovi svedoče o nekom događaju,
vremenu, ljudima. Nudeći nove perspektive, sadržaje i lične priče oni
penetriraju dominantne istine i nude pukotinu kroz koju možemo da sagle-
damo nove realnosti. Dekonstrukcija mainstream narativa otvara prostor
za „epistemološki vatromet” (Harris,) gde se slojevi razumevanja razmota-
vaju i dalje razvijaju, dok oni koji uče učestvuju u nastavi kao političkoj
praksi. Upotreba filma u obrazovanju se ne završava na konzumiranju
umetnosti i razgovorima o pokrenutim pitanjima. Savremena tehnologija
nam nudi mogućnosti da svako od nas može da stvara i ponudi svoje viđenje
i prikaže svoje prostore. Ovakvim aktivnostima se omogućava multiper-
spektivnost istina i prevazilazi dualizam između stvaranja (izmišljanja) i
stvarnosti. Sam kreativni čin je proces učenja. Sudaraju se postojeće i iz-
vesno, sa mogućim i nastajućim. Produkuju se nova znanja o svetu, ali se i
stvara nova realnost u nastavi stavljanjem učenika u ulogu „mejkera”.
Film je povod. Film je sadržaj. Film je izvor. Film je medij. Film nije cilj ni
svrha nastave. Filmovima se otvaraju pitanja i problematizuju odgovori.
42 43 Filmom se uvodi u raspoloženja i kontekste te otvara prostor za učenje.*
Film je alatka (i materijal - dopuna autorki) za unapređenje kurikuluma, ali
nije kurikulum. (Russell 2009; 1)
Preporučena literatura:
Harris, A. (2016). “Ethnocinema and Video-as-Resistance”. In A. Hick-
ey-Moody & T. Page (Eds.), Arts, pedagogy as cultural resistance (153-168).
London, New York: Rowman & Littlefield International.
Harris, A. M. (2012). Ethnocinema: Intercultural arts education. Springer
Science & Business Media.
Harris, A. (2010). “Race and refugeity: ethnocinema as radical pedagogy”.
Qualitative inquiry, 16(9), 768-777.
Russell, W. B. (2009). Teaching Social Issues with Film. Charlotte, NC: Infor-
mation Age Publishing.
* Tekst je nastao na jednom od časova kursa Film u nastavi u koautorstvu sa dr. Majom
Maksimović
Nivoi dokumentarnog filma
Dokumentarni film beleži stvarne situacije i omogućava pogled u svet dru-
gih ljudi i naroda. Svakog pojedinca dotiče na ličnom, emocionalnom, etič-
kom i socijalno-odnosnom nivou.
U svakom dokumentarnom filmu možete uočiti nekoliko nivoa:
- sama tema, tj. sadržaj koji se obrađuje;
- glavni lik koji sam po sebi nudi još dve moguće interpretacije:
- emocionalni doživljaji glavnog junaka;
- način kojim se rešavaju problemi, stavovi koji su zastupljeni u definisanoj
temi;
- sredina u kojoj se odigrava radnja dokumentarnog filma;
- način na koji je dokumentarac urađen, analiza pojedinačnih scena.
Dokumentarni film se može koristiti u različitim obrazovnim aktivnosti-
ma, kako u nastavi različitih predmeta, tako i u školskim vannastavnim
i u vanškolskim aktivnostima (na primer: časovi odeljenskog starešine,
različite školske sekcije, radionice sa učenicima i roditeljima, slobodne ak-
tivnosti u školi i tako dalje).
44
2.1.
Osnove korišćenja
dokumentarnog filma
u nastavi
Neki od razloga zašto je potrebno koristiti dokumentarni film u nastavi
jesu savremena saznanja o obrazovanju, školi, učenju i nastavi.
Od obrazovanja se danas očekuje da doprinosi razvoju celovite ličnosti uče-
nika, a ne samo sticanju naučnih znanja i razvoju kognitivnih sposobnosti,
kao i da razvija kompetencije za delovanje u društvu. Zato je potrebno da se
učenici osposobljavaju da oprezno sude i kritički preispituju informacije,
zauzimaju odnos prema sebi i svetu, razumeju perspektive drugih, budu
osetljivi za probleme u društvu i da umeju da ih rešavaju, da se razvijaju
njihovi kapaciteti za samoodređenje i produktivno učešće u kulturi. Ovak-
vo obrazovanje zahteva otvorenost škole za aktuelne društvene probleme
i potrebe.
Iz savremenih teorija učenja možemo saznati:
- učenje može da provocira razvoj, a mentalne funkcije višeg reda imaju
korene u socijalnim odnosima, te je važno obezbediti socijalne razmene sa
vršnjacima i nastavnikom;
- učenje je uslovljeno kontekstom, uključujući kulturu, tehnologiju, prak-
su učenja / podučavanja, te je značajno obezbediti podsticajnu sredinu za
učenje.
- učenje je aktivno konstruisanje, a ne pasivna recepcija, te je značajno krei-
rati odgovarajuće aktivnosti učenika.
- učenje mora biti relevantno i smisaono za onog ko uči, te je važno da je
45 zasnovano na iskustvima i interesovanjima učenika i povezano sa auten-
tičnim problemima / problemima realnog sveta.
- lično iskustvo nije isto što i učenje. Učenje je razumevanje iskustva, te je
važno obezbediti kritičku refleksiju i razmenu sa drugima, kroz koje se tra-
ga za značenjem iskustva; učenje ima i racionalni i intuitivni, imaginativni,
subjektivni domen. Bitno je povezivati ove domene, zbog čega su za učenje
posebno značajni resursi koji angažuju emocije i maštu...
- motivacija za učenje je povezana sa emocionalnim stanjem, te je važno
brinuti o osećanjima učenika, sigurnom okruženju, atmosferi međusobnog
poštovanja.
- uči se kroz socijalnu interakciju, dijalog i elaboraciju, te je značajno da
postoje razmene mišljenja, višeperspektivnost, kooperativno učenje,
saradnja, pregovaranje značenja.
- učenici uče na različite načine, te je potrebno da u učenju postoje različite
aktivnosti.
- samoregulacija u učenju i metakognitivne veštine su i sredstvo i cilj, zbog
čega je značajno obezbediti autonomiju učenika i aktivnosti kroz koje uče-
nik dolazi do samouvida.
Didaktički odgovor na ovakva teorijska stajališta o učenju jeste interaktiv-
na nastava, kao i film u interaktivnoj nastavi.
U ovom poglavlju nudimo nekoliko preporuka i saveta koji su se pokazali
odličnim u nastavi obogaćenoj dokumentarnim filmom. Nije reč o načeli-
ma i pravilima kojih se treba u svakoj situaciji strogo pridržavati, već o
savetima i zapažanjima koji vam mogu biti od pomoći u radu sa doku-
mentarcima.
Revidirana Blumova taksonomija i film u nastavi
Ova šema predstavlja inspiraciju ili podsticaj za planiranje nastave na kojoj
se koristi film. Cilj šeme je da podstakne promišljanje dubine kognitivnih
procesa koje pokrećemo aktivnostima učenja u vezi sa odgledanim filmom
i time nastavu učinimo raznovrsnijom i plodonosnijom.

Odredite cilj lekcije RBT kognitivni nivoi Aktivnost učenja

Ne bi trebalo da cilj lekcije bude samo upoznavanje sa novim činjenicama i
proširenje znanja, već pre svega razumevanje međuzavisnosti i formiranje Zapamtiti - Nabroj izvore podrške koje ima glavni lik.
stavova. Dokumentarni filmovi ne nude gotove recepte, nego više otkrivaju - Koja rešenja se nude u filmu za obrađene
nove moguće uglove posmatranja mnogo kompleksne problematike, te je probleme...?
potrebno na njima raditi u okviru povezanih aktivnosti. Dobro je da pred- Razumeti - Napravi crtež koji ilustruje probleme sa kojima
stavite sebi konačni cilj lekcije i odredite šta želite da postignete. Važno je se susreće glavni lik u filmu.
đacima tačno imenovati šta od njih očekujete i imati na umu da su i manji - Pronađi i pročitaj zakone koji regulišu oblast o
ciljevi veoma značajni. Nekad je moguće i sakriti očekivanje kako bi sami kojoj se govori u filmu.
učenici mogli doći do njega. Primeniti - Kakve posledice bi mogle nastati ukoliko bi se
osoba na isti ovaj način ponašala u tvojoj školi/
Veza ciljeva i aktivnosti zajednici/državi?
Određivanje ciljeva časa i očekivanih ishoda od ključne su važnosti za do- - Koje ti teorije iz sociologije/psihologije/filo-
bro isplaniran čas. Iako samo postavljanje ciljeva nije previše zahtevan za- zofije/biologije mogu pomoći da objasniš razvoj
datak, u praksi se pokazalo da ukrštanje tih ciljeva sa aktivnostima to jeste. događaja u filmu?
Zato je važno svaki cilj analizirati u odnosu na planirane aktivnosti i svaku 46 47
aktivnost u odnosu na ciljeve. Kada se takva analiza scenarija za čas izvrši, Analizirati - Uporedi sistem (npr. zdravstvene zaštite) prika-
moguće je doraditi ili aktivnosti ili same ciljeve, no uvek je potrebno lišiti zan u filmu i onaj koji imamo mi.
tenzije raskorake između njih. Tabela ispod (Ivić, et al, 2008) predstavlja - Opiši šta bi se moglo desiti ukoliko bi glavni lik
alatku za takvu analizu. Kolonu sa ciljevima poredimo sa kolonama aktiv- uradio/la (…) umesto (…).
nosti i beležimo znak X u ćelije gde postoji podudaranje, odnosno u ćelije Evaluirati - Učestvuj u debati za neku od rečenica/tema iz
gde aktivnost ispunjava (delimično ili potpuno) odgovarajući cilj. Ukoliko filma ili protiv nje.
postoje aktivnosti koje ne odgovaraju nijednom cilju, ili cilj koji ne odgov- - Napravi analizu sadržaja filma o tome koje su
ara nijednom broju aktivnosti, potrebno je uneti izmene u scenario za čas. moguće pristrasnosti u njemu.
- Zamisli da si filmski kritičar/ka i napiši svoju
Preporučena literatura: kritiku/ocenu ovog filma.
Ivić, I., Pešikan, A., Antić, S. (2008). Student u središtu nastave – Aktivno
učenje na Poljoprivrednom fakultetu. Beograd: Poljoprivredni fakultet. Stvoriti - Osmisli predstavu na osnovu filma.
- Nacrtaj poster i slogan za kampanju koja bi
adresirala problem iz filma.
Aktivnosti - Napiši esej na temu ključne rečenice/ideje/
Ciljevi A1 A2 A3 An osećanja koje je film pokrenuo u tebi.
- Snimi film koji je tvoj odgovor autoru/ki filma
C1 - Osmisli istraživanje koje može pomoći akteri-
ma filma da bolje zastupaju svoje ciljeve.
C2

Cn
Odgledajte snimak pre projekcije
Dobro je videti film ili spot pre planirane projekcije – onda je moguće
odabrati ga tako da svojim sadržajem, obimom i zahtevnošću odgovara
raspoloženju i mogućnostima razreda (starosnoj dobi učenika, njihovim
interesovanjima, sposobnostima i sl) i kriterijumima koje moramo da is-
punimo (školski program, nastavni plan i sl). Nije dovoljno samo pročitati
sinopsis; način obrade teme ili dužina trajanja ne mora odgovarati svakoj
grupi učenika. Neophodno je unapred promisliti o pripremi i strukturi lek-
cije. Uz svaku audio-vizuelnu lekciju su na internet portalu JSUŠ-a dostup-
na pitanja i odgovori koji približavaju najvažnije teme filmova.
Nemojte počinjati od kontroverznih tema
Iskustva pokazuju da nije odgovarajuće počinjati rad sa audio-vizuelnim
materijalima projekcijom snimaka koji se bave kontroverznim temama
(npr. manjine, socijalno isključenje, rasizam). Važno je biti pripremljen i
imati dovoljno iskustva za diskusiju o njima; ovo važi kako za nastavnike
tako i za učenike.
Pozovite gosta na diskusiju
Na razgovor o kompleksnijim temama isplati se – ukoliko je to moguće –
pozvati gosta koji se razume u datu temu. Najbolja iskustva imamo sa lju-
dima iz prakse (radnici na terenu, članovi građanskih udruženja, direktni
učesnici u dešavanjima ili akteri događaja kojima se film bavi).
Pazite na očekivanja
Dobro je imati na umu da rezultat našeg rada na samom početku, pre sve-
ga, ne mora biti proporcijalan našim očekivanjima. Razloga za ovo može
biti nekoliko: odabir neodgovarajućeg filma ili spota, nevoljnost ili ne-
sposobnost učenika da diskutuju, nedostatak iskustva itd. Ali i prividni
otpori učenika (agresivni povici, omalovažavanje situacije i sl) jesu, ipak,
odgovori i aktivnost koju je moguće pažljivo usmeriti i iskoristiti za dalji
radi.
Nemojte potcenjivati pripremu
Isplati se ne potcenjivati pripremu lekcije, i to kako tehnički (odabir
učionice, ispravnost tehnike, zamračivanje prostorije itd), tako i pedagoški
(dovoljno saznanja o problematici, korišćenje interaktivnog metoda, lični
doprinos nastavnika i sl). Vreme provedeno u pripremi se veoma primeti
u toku same lekcije.
Uzmite u obzir i dužinu filma
Ako je moguće, prikažite snimak do kraja. Autor ga je uradio kao kompakt-
no delo / materijal. S obzirom na to da je trajanje časa vremenski ograniče-
no, moguće je koristiti samo delove filma. Tokom njihovog odabira ne
bismo smeli zaboraviti na to kako film zvuči i da li su prikazane sve njegove
važne informacije, odnosno poruke. Ukoliko nismo u mogućnosti da spoji-
mo dva časa čime bismo imali više prostora za rad, film se može odgledati
u toku popodnevnih dobrovoljnih projekcija, na primer u okviru školskog
filmskog kluba.
Kada birate film, mislite i o:
- ciljevima i sadržajima nastave / obrazovanja,
- interesovanjima svojih učenika,
- vrednostima koje film zastupa,
- umetničkoj vrednosti filma,
- aktuelnosti tema,
- autentičnosti problema kojima se film bavi,
- multidisciplinarnosti fenomena o kom film govori i mogućim povezivanji-
ma sa drugim predmetima i oblastima koje se izučavaju u školi,
- autorskim pravima ...
Pustite kratke spotove da se čuju
Tokom projekcije spotova, s obzirom na njihovu uobičajenu dužinu trajanja (neko-
liko desetina sekundi), može se desiti da se učenici na vreme ne skoncen-
48 49 trišu dovoljno pa propuste radnju spota. U tom slučaju treba pustiti spot
još jednom.
Šta film u interaktivnoj nastavi nije:
- ukras koji se dodaje tradicionalno dominantnom prenošenju znanja koji
tradicionalnu nastavu čini savremenom;
- nastavno sredstvo koje ima instrumentalnu ulogu u usvajanju određenih
/ „tačnih“ saznanja o svetu;
- celovita nastavna aktivnost koja zamenjuje ostale aktivnosti.
Ne zaboravite na refleksiju
Veoma važan sastavni deo rada sa audio-vizuelnim materijalima je upravo re-
fleksija. Dokumentarci, ali i spotovi, prikazuju činjenice, emocije i, često, surovu
realnost. Učenici sve ove momente opažaju i veoma proživljavaju. Refleksija im
omogućava da reaguju neposredno posle projekcije, da se izraze i oslobode na-
petosti. Postoji mnogo načina i tehnika za refleksiju (slobodno pisanje, petolist*,
rimovanje, iskazivanje osećanja rečima, zvukom, crtežom i sl). Prilikom izbora
tehnike dobro je odmeriti njenu prikladnost za dati razred ili grupu učenika. S
obzirom na njen značaj, posvetićemo refleksiji samostalno poglavlje.
*
Petolist je metoda pisanja od pet redova u cilju rezimiranja mišljenja i informacija koji
opisuju zadatu temu (prim. prev).
Nemojte terati sve da sve rade Pogled nastavnika
Nije dobro učenike prisiljavati na realizaciju aktivnosti na času. Može Filmski dokumentarac moramo posmatrati kao bilo koji drugi informativni
se desiti da određena aktivnost nekom učeniku bude neprijatna. U tom materijal koji nosi neka saopštenja. Sa dokumentarcem možemo, u stvari,
slučaju, dobro je tim učenicima „dati ulogu” posmatrača koji prate ostatak raditi kao sa svakim drugim izvorom – štampanim tekstovima, reportaža-
razreda pa mogu, na osnovu tog zadatka, da daju vrlo bitnu povratnu in- ma, slikovnim materijalom itd. Ovako mu je potrebno pristupati i iz po-
formaciju ili utisak. gleda korišćenja u okviru pedagoške prakse, budući da koristimo slične
ili iste metode rada (analiza medijske poruke, refleksije, kritički pristup
Razvijajte filmsku pismenost informacijama).
Diskusija posle filma se može usmeriti na filmsku tvorbu ili pristup reži- Prednost video-materijala u odnosu na štampani materijal je u tome što
sera, čime se pojačava filmska pismenost đaka. Diskutujte o obradi slike, deluje kompleksno na čula učenika i istovremeno ga učenici bolje primaju
radu sa kamerom, korišćenju zvuka, muzike i sl. u odnosu na štampane informativne izvore.
Već nekoliko godina koristim filmove u nastavi i neka sopstvena pravila
Budite partner svojim đacima su se pokazala kao vrlo dobra, a mogu se primeniti kao preporuka za nas-
Ključ uspeha predstavlja ličnost nastavnika. Potrudimo se da budemo tavnike koji tek kreću u ovakav vid nastave. Opšte govoreći, važi to da sa
đacima prirodni autoritet i partner. Đaci pozitivno ocenjuju empatiju, mo- razredom u ovakav tip nastave treba krenuti od prve godine, jer se učenici
gućnost diskusije i poštovanje njihovih stavova. na to naviknu i takav način rada im odgovara. Treba poštovati njihova mišl-
jenja, ne treba „moralizovati“. Cilj je pokazivanje mogućnosti, bez sugeri-
sanja šta je ispravno, a šta ne.
Tajm-aut tehnika * Po izlasku iz osnovne škole, učenici u većini slučajeva imaju poteškoće u
U nekim slučajevima, kada procenite da razumevanju stranih reči. Ukoliko se takva reč pojavi negde, uvek je za-
je film previše kompleksan ili je za potre- jedno analiziramo. Prvo ih pitam da možda neko od njih ne zna šta znači
be neke aktivnosti potrebno dati dodatna 50 51 data reč, pustim ih da malo traže ili razmisle o značenju, a zatim zajedno
objašnjenja đacima, dobro je poslužiti se objašnjavamo pojam i jasno ga definišemo. Ukoliko nam značenje reči nije
tajm-aut (eng. Time out) tehnikom. Ova potrebno za čas, zadam im za domaći zadatak da ga potraže kod kuće.
tehnika je jednostavna i podrazumeva da U mojoj praksi se kao dobar način rada pokazalo i pisanje malih rečnika
se na početku gledanja filma đacima kaže nepoznatih pojmova, npr. u svesci „otpozadi“.
da, u trenutku kada misle da su neki deo - učenike pre projekcije treba upoznati sa ciljem: zašto gledamo dokumen-
značenja ili informacije na filmu propustili, tarac i šta se od njih očekuje. Ovo povećava koncentraciju učenika, koji
pogrešno razumeli ili ako ih je neka scena mogu, zbog drugih nastavnika, misliti da se filmom popunjava nepriprem-
posebno podstakla da bi voleli da svoju reakciju odmah podele, samo po- ljen čas. U slučaju potrebe, moguće je dokumentarni film uključiti u kon-
dignu znak na kom piše tajm-aut ili postave ruke u položaj kao na ilus- tekst – istorijski, politički i tome slično.
traciji. Tada se prikazivanje filma pauzira i razgovara se o pitanju koje je - posle projekcije, ukoliko ne slede aktivnosti (npr. prema preporučenim
đak pokrenuo. Ova tehnika izuzetno je korisna prilikom drugog gledanja lekcijama), mora proteći refleksija i moraju se čuti odgovori na eventualna
filma, kada učenici mogu da razmene svoja shvatanja u vezi sa istim de- pitanja učenika. Ukoliko zadajemo za domaći zadatak da odgledaju film,
lovima filma. Nekada ovu tehniku možemo koristiti tako što postavimo pi- onda im na početku lekcije u kojoj je planirano da analiziramo film treba
tanje ili zadatak pre gledanja filma, a kada đaci naiđu na odgovor ili rešenje dati prostora za pitanja i odgovore. Diskusija nije gubljenje vremena.
gledajući film, zatraže tajm aut (zaustavljanje filma) kako bi se iskazali i - u odabiru filmskog dokumentarca dobro je usmeriti se na njegovu pri-
prodiskutovali odgovori. menu u okviru tema koje se uče u školi. Za ovo može biti od pomoći os-
novna podela na portalu jsns.cz. Nakon nekog vremena korišćenja filmo-
va u nastavi, dobro je sastaviti sopstveni spisak odgovarajućih filmova za
* Tehnika je nastala na jednom od časova kursa Film u nastavi u Centru za obrazovanje pojedinačne teme u skladu sa gradivom i predmetom, kao i voditi beleške
nastavnika, inicirala ju je studentkinja Marija Bulatović, a dalje se razvila uz diskusiju ce-
lokupne grupe. (prim. aut.) o tome koje konkretno filmove su učenici videli kako se projekcije ne bi
ponavljale.
- na času sa projekcijom filma treba imati dobro isplaniran tok nastave.
Ovde mogu biti vrlo korisne preporuke za lekcije na portalu jsns.cz , ali
istovremeno treba uzeti u obzir i iskustva konkretnog odeljenja – razlike u
vremenskoj zahtevnosti mogu biti velike. Razredi koji su navikli na ovakav
rad na časovima većinom traže više vremena za diskusiju i refleksiju.
Ne treba se bojati korišćenja filmova – nakon kratkog vremena nastavnik
stiče sigurnost, a nagradu dobija u vidu većeg interesovanja učenika za
date teme.
Zdenjka Juklova,
Srednja škola za primenjenu umetnost u proizvodnji stakla,
Železni Brod; Poslovna akademija Tanvald
2.2.
Refleksija emocija posle
filmske projekcije
Možemo bez preterivanja reći da je u celom procesu gledanja dokumentar-
nog filma refleksija ono najvažnije, a i često ono na šta se u rutini nastav-
nog procesa zaboravlja. Međutim, bez refleksije zasigurno gubimo vred-
nost koju nam pruža zajedničko gledanje filma sa učenicima – dragoceni
trenuci, kada se obuzeti snagom priče otvaramo pa smo spremni da na
kratko vreme skinemo svoje maske.
Počnimo prvo od projekcije filma – ni ona ne predstavlja samo puko uk-
ljučivanje računara i projektora. Tokom nje dolazi do nečeg vanserijskog,
do nečega što uobičajeni metod obrazovanja često ne omogućava. Odjed-
nom tu nema na jednoj strani „njih“, nastavnika koji nešto objašnjavaju, i
na drugoj strani „nas“, učenika koji slušaju i treba da uče. Odjednom smo
tu „mi“ koji zajedno pratimo često veoma lične ispovesti junaka dokumen-
tarnog filma.
Pasivno praćenje radnje na platnu tako postaje aktivno učešće u praćenju
priče i već u tom trenutku se javlja prvi izazov: pratimo atmosferu u razre-
du, posmatramo svoje učenike i studente, koliko prate film, kako on utiče
na njih, kako ga doživljavaju, kada su se utišali, a kada su počeli da se vr-
polje. U svakom razredu ista projekcija može biti drugačija. To zavisi od
atmosfere u odeljenju, od njihovih aktuelnih problema, ali i godišnjih doba
i doba dana, čak i od toga u kakvom je raspoloženju nastavnik. Sa istim
snimkom možemo tako raditi dve godine i da nam nikad ne dosadi ukoliko
u sebi očuvamo osetljivost prema prenošenju atmosfere tokom projekcije.
Posle njenog završetka nastupa upravo onaj najvažniji deo rada sa doku-
mentarnim filmom – refleksija. Trebalo bi da tokom nje radimo sa emoci-
jama koje je film u učenicima izazvao. S obzirom na to da sudbine glavnih
junaka ili okolnosti snimanja znaju često da budu veoma snažni, ovaj korak
je neophodan. To, međutim, nije jedini razlog zbog kog je dobro izvršiti
refleksiju. Uzajamno saopštavanje osećanja sve obogaćuje u mnogim po-
gledima.
U refleksiji učenici uče da slušaju jedni druge. Ukoliko odaberemo onaj
najjednostavniji oblik kada svako kaže jednu jedinu reč kojom iskazuje svo-
je trenutno raspoloženje, postići ćemo to da svi dođu do reči. Istovremeno,
oni se uče da slušaju jedni druge, što nije malo. Dobijaju, takođe, i lekciju iz
tolerancije i razumevanja, jer postaje očigledno da jedan isti film u svakom
od nas izaziva drugačije emocije – neko može osećati tugu, dok neko drugi
oseća radost, neko beznadežnost, a neko opet u filmu vidi poruku nade.
Dobro je shvatiti da je osećaj, u odnosu na stav ili mišljenje, uvek istinit. To
daje učenicima odvažnost da govore, i to naročito onima koji često na časo-
vima posle svojih odgovora čuju reči: „Nije tako!“ U toku razmene osećanja
nema ničega što „nije tako“, što je nepravilno. Nije moguće napraviti grešku
52 53
pa se brzo raspričaju i oni koji su navikli da ćute.
Refleksija vodi đaka ka poštovanju – on shvata da je moguće gleda-
ti na stvari iz različitih uglova. Kada bismo nešto slično pokušali da im
prenesemo iz pozicije nastavnika, nikada ne bismo uspeli da sastavimo i
prenesemo tako ubedljiv i verodostojan mozaik osećanja za koje im ne bi
bilo teško da ih poštuju. Uz to, i mi nešto saznajemo o učenicima – kako ra-
zumeju i poimaju stvari. Često dođemo i do razloga zbog koga su naučili da
gledaju svet oko sebe upravo na način na koji to čine. Zato se filmovi mogu
koristiti ne samo u nastavi već i u radu vaspitnog savetnika ili metodičara
za prevenciju. Gledanje filmova i razmena emocija posle projekcije nam
omogućava da vidimo učenika drugačijim očima – da ih gledamo bolje, iz-
bliza i sa većim razumevanjem.
Kada učenici prestanu da se plaše ispoljavanja osećanja, počnu da
postavljaju pitanja. I ovo čini drugo čudo ove metode – učenici postavljaju
pitanja jer zaista žele da čuju odgovore. Ovo je, naravno, poželjno u uo-
bičajenom sistemu nastave, ali je vrlo retko. Takođe, učenici ovako i pamte
odgovore na svoja pitanja, jer ih nisu postavili forme radi, već zbog stvar-
nog interesovanja koje je probudio film. Tako postaju voljni i da sarađuju.
Dobra i detaljno izvedena refleksija može vremenom voditi ka tome da
učenici više neće želeti da budu samo pasivni „konzumenti“ priča, već će
poželeti da i sami „nešto urade“. I ovde počinje stvarna radost nastavničkog
poziva – možemo se zajedno osvrnuti na svoju okolinu i pogledati gde
bismo mogli nešto da promenimo.
Metode refleksije Tabela EMOCIJE
Ima mnogo metoda refleksije. Važno je, međutim, da učenici, osim što treba Iz navedenog spiska odaberite jednu ili više emocija (stav, raspoloženje…)
da nauče da iskažu svoje emocije i poštuju emocije drugih ljudi, treba i da koje osećate posle projekcije filma. U desnu kolonu sa nekoliko reči napišite
ih razumeju i objasne. Zato je značajno da ne zaboravimo pitanje: ZAŠTO? razlog.
i da ga stalno postavljamo. Potpuno nenapadno i prirodno učenici tako uče
da kritički misle, razmišljaju u vezi sa odgovornošću, a da ne moramo da
ih vodimo ili podučavamo. To ide samo od sebe – samo treba umeti dati emocija zašto?
prostor i okvir sa pravilima za samoizražavanje.

Jedna reč radost

Već smo pomenuli onaj najjednostavniji oblik refleksije, ali ima ih još. U
praksi se potvrdilo kao pouzdano sprovođenje metode „jedne reči“ uvek tuga
posle projekcije filma – predstavlja to dobar početak za kasnije produ- nada
bljivanje iskazivanja emocija. Potpuno je nezamenljiva metoda u slučaju
kada je film veoma emotivan te se učenici bore sa ganutošću ili nemanjem beznađe
volje da išta kažu. Imenovati jednom rečju svoja osećanja ili ono što nam je
posle odgledanog filma ostalo u glavi, većinom mogu svi. Izuzetno se deša- ljutnja
va da učenik samo odmahne glavom ili da kaže da ne zna. U tom slučaju na
volja da se pomogne
njega ne vršimo pritisak, već poštujemo to njegovo raspoloženje, a posle se
možemo opet njemu vratiti kada svi kažu šta imaju i dati mu prostor da se radoznalost
izrazi. U većini slučajeva biva da je kasnije već mirniji i da može odgovarati.
Odgovore učenika možemo beležiti na tabli ili na flipchart-u. Tako se dobro 54 55 nesigurnost
vidi kako je film delovao na razred kao celinu, koje su se emocije ponavlja-
nepoverenje
le i sl. Ova metoda se može koristiti i u slučaju kada do kraja časa ostaje
malo vremena – zahteva samo nekoliko minuta. Vredno je još pomena i to zbrka
da učenici često imaju poteškoća sa formulisanjem ili imenovanjem svojih
osećanja, naročito na početku našeg rada sa filmom. Stoga je praktično u divljenje
takvim slučajevima, u okviru ove metode, na početku časa podeliti radne
zahvalnost
listove (v. dole) na kojima se nalaze pojedine emocije. Njih učenici mogu
da odaberu ili eventualno da dopune one koje osećaju, a nisu na spisku. Na ganutost
radnom listu se može ostaviti prostor za objašnjenje – dobro je kada uče-
nik shvati zašto je odabrao upravo tu emociju (dve, tri… – zadatak može
biti proizvoljan).
I.N.S.E.R.T. [primer]
Na metodu „jedna reč“ se možemo nadovezati metodom I. N. S. E. R. T.
Ova se metoda koristi pre svega u radu sa tekstom (čitanjem i pisanjem Migracija
kritičkog mišljenja), ali se može vrlo dobro iskoristiti u refleksiji. Metoda
radi sa znakovima – plus (+), minus (-), uzvičnik (!) i upitnik (?). Uz zna- teška duga
kove učenici navode šta to u filmu osećaju kao pozitivno, odnosno nega-
tivno. Uz znak uzvika imamo nekoliko mogućnosti koje biramo na osnovu dešava se boli inspiriše
poruke filma – učenici mogu govoriti o tome šta je za njih u filmu bilo novo
ili o tome šta smatraju njegovim najsnažnijim delom. Znak pitanja omo- Nesiguran put ka nadi
gućava postavljanje pitanja, a odgovore možemo dati na razne načine – od
zajedničkog gledanja, preko zadatka za sledeći čas, sve do mogućnosti da Sutra
odgovor damo sami.
I. N. S. E. R. T. je metoda vrlo pogodna u situaciji kada na času imamo gos-
ta – pitanja za njega tada dolaze vrlo prirodno i nije potrebno unapred se Uputstvo za popunjavanje redova:
stresirati time što niko ništa ne pita ili, eventualno, unapred davati učenici- jedna reč = naziv, ime, obeležje onog opisivanog (imenica);
ma pripremljena pitanja. Odgovore za pojedine znakove učenici mogu da dve reči = osobina onog opisivanog (pridevi);
pripreme pismeno, ali isto tako dobro to mogu i usmeno. tri reči = šta radi, kako se ispoljava (glagoli);
četiri reči, tj. kratka rečenica od četiri reči = kakav imate odnos prema
tome, osećaj;
Tabela I.N.S.E.R.T. jedna reč = sinonim za zapažanje, oslikava ono što opažamo.

+ - 56 57
Refleksija može, naravno, biti i specifično odabrana aktivnost ili diskusija,
mada je i u tom slučaju bolje u prvom redu upotrebiti neku od gorenave-
denih metoda. Umeće diskusije treba naučiti – ovo važi kako za nastavnike
tako i za učenike. Reč je o veštini koja se rađa tokom vremena i uzajam-
? ! nog upoznavanja. Dobra diskusija je moguća samo u bezbednoj sredini,
kada smo sigurni da naše poglede neće niko ismejati i kada znamo da smo
okruženi tolerantnim ljudima koji umeju da slušaju. A do ovoga se može
doći upravo dobro organizovanom refleksijom.

Činkvina
Metoda „činkvina“ (pisanje pesme u pet stihova) se može iskoristiti bilo
kada. Predstavlja pogodan način da se učenici privole da napišu pesmu
slobodnog stiha, a da istovremeno iskažu emocije posle filma. Kako za
nastavnike tako i za đake, često bude iznenađenje da su, zahvaljujući ovoj
metodi,većinom svi zaista napisali nešto što liči na pesmu. U najvećem bro-
ju slučajeva, svi su voljni da svoje delo podele sa celim razredom. Pesme
se mogu izložiti u razredu u vidu „tihe galerije“, mogu postati sastavni deo
ličnog portfolija učenika, a može se na kraju godine posle više projekcija
od njih napraviti zbornik.
Pitanja koja podstiču kritička čitanja filma
Nebrojeno puta je istaknuta kompetencija kritičkog mišljenja u istraživanji-
ma, obrazovnim politikama i praksi. I u ovom priručniku opisana je tesna
veza razvoja kritičkog mišljenja i korišćenja filma u nastavi. Kako je to
kompetencija koja se razvija, za nastavnike/ce je važno da imaju alate
kako bi podstakli takav razvoj. Ovde su data neka pitanja kojima se možete
poslužiti kako bi podstakli kritički odnos prema filmu ili temama kojima
se on bavi. Na kraju je ostavljen prostor da unesete svoja pitanja koja imaju
isti cilj. Ovde su data neka pitanja kojima se možete poslužiti kako bi pod-
stakli kritički odnos prema filmu ili temama kojima se on bavi. Na kraju je
ostavljen prostor da unesete svoja pitanja koja imaju isti cilj.
- Koje druge izvore o ovoj temi možemo da pronađemo? Šta ti izvori kažu
o istoj temi?
- Čiji glas se čuje u filmu najviše? O kome je film? Koliko je to usklađeno?
- Kako bi ova priča mogla biti bolje ispričana?
- Ko je autor/ka ovog filma? Zašto se bavi ovom temom?
- Kako je film finansiran? Koliko je to nezavisno ili koliko je to moglo uticati
na sadržaj filma?
- Šta filmska kritika ili stručna javnost kaže o ovom filmu?
- ____________________________________________________________________
- ____________________________________________________________________
- ____________________________________________________________________
2.3.
Metode rada sa
dokumentarnim filmom u
nastavi
U okviru nastave možemo koristiti čitav niz interaktivnih metoda koje
mogu na dalje razvijati teme prikazanih filmova. Ako smo uradili refleksiju
i tako se postarali za emocije izazvane filmom, možemo primeniti neku od
sledećih proverenih metoda:
Tehnika Z-V-N ili šta znam, šta bih voleo/la da znam i šta sam naučio/la je
dobra kao podrška za evaluaciju, ali i vođenje nastave pre i posle gledanja
filma. Prve dve kolone đaci mogu ispuniti pre gledanja filma, a zatim
poslednju kolonu mogu popuniti nakon gledanja filma ili nakon celokup-
nog časa. Važno je da se ove kolone uporede i proceni koliki su efekti
nastavnih aktivnosti u kojima se učestvovalo. Ovo je i metakognitivna vež-
ba koja će pomoći i vama i vašim đacima da pratite i usmeravate promenu
i učenje koje se odvija na času.
šta znam šta bih voleo/la da šta sam naučio/la
znam
(Referenca: Russell, William B.; Teaching Social Issues with Film, 2009.)
Brainstorming
58 59
Ova metoda razvija maštu i kreativnost, pomaže da se nađe rešenje za veli-
ki broj problema, kao i da se dođe do objašnjenja osnove mnogih pojmova.
Njena prednost leži u tome što omogućava da se uključe i manje aktivni
učenici, prestane ustručavanje i ojača se samopouzdanje. Učenici postaju
svesni koliko toga znaju i bez uobičajenog frontalnog pristupa nastavnika.
Ovako zajednički „otkrivena“ znanja imaju veću šansu da ostanu upamće-
na.
Postupak i pravila:
- jasno i razumljivo predstavimo problem koji treba rešiti ili biramo pojam
o kome treba diskutovati;
- učenici iznose svoja zapažanja, sve ideje odmah zapisujemo na tabli ili na
flipčartu;
- ne ocenjujemo i ne kritikujemo nijednu ideju ili misao, podstičemo neo-
bavezno i spontano razmišljanje, opažanja učenika ne korigujemo;
- učenici treba da se suzdrže od komentara, podsmešljivih upadica i
omalovažavanja ideja drugih učenika;
- nastavljamo sve dok ima ideja;
- ukoliko je razred velik, u prvoj fazi se učenici mogu podeliti u dve grupe,
rezultate iznosi predstavnik svake grupe, ostali mogu da dopunjuju;
- razvrstamo sakupljene ideje i misli, eventualno tražimo optimalno rešenje,
ocenimo i rezimiramo problematiku.
Rad u grupama
Rad u malim grupama ima mnogo prednosti. Tako đaci uče pravila sarad-
nje, da rade u grupi sa nekim ko ima dominantnu poziciju, vide koja je
njihova uloga u grupi, razvijaju sopstvene komunikacijske veštine. Takođe,
oni uče da zajednički rade uz drugačije poglede i shvatanja te da razume-
ju kada treba da pristanu na kompromis, a kada je neophodno istrajati u
svom stavu. Otkrivaju suštinu konflikta, uče da ne beže od njega, već da
traže put za njegovo rešenje. I ova metoda omogućava uključenje manje
aktivnih učenika.
Postupak i pravila:
- podelimo učenike po grupama – proizvoljno (npr. kako sede) ili prema
nekom obrascu (dečaci i devojčice i sl);
- broj članova u grupi može biti različit, ali optimalno je pet osoba (neparan
broj omogućava prevagu određenog mišljenja ili stava pri glasanju);
- ukoliko u grupi ima više članova, ne moraju svi imati reč, rad bi se tako
usporio i ne bi bio efikasan;
- ukoliko se na početku rada u grupi pojave problemi, treba da pomogne-
mo, a onda da pustimo da svi rade preostali deo zadatka samostalno;
- jasno zadajemo zadatak, proveravamo da li su ga svi razumeli i da li imaju
dovoljno informacija;
- vremensko ograničenje za rešavanje zadatka određujemo unapred –
mora biti dovoljno vremena;
- ocenjujemo celu grupu;
- spremni smo na povećanu graju u razredu;
- obilazimo pojedinačne grupe, eventualno pomažemo, ali ne preuzimamo
vođenje, radije slušamo;
- članovi grupe treba da sede tako da se uzajamno dobro vide i čuju, jer
samo tako mogu svi biti uključeni;
- svako u grupi treba da se čuje i bude saslušan, ostali se uče da prave kom-
promise i da sarađuju;
- treba voditi učenike ka tome da imaju volju da saslušaju drugog, da po-
drže i reše eventualne konflikte;
- prilikom nekih aktivnosti grupe možemo postupno da povećavamo – od
dvoje, preko četvoro, do većih grupa.
Mapa misli
Ova metoda omogućava učenicima i nastavnicima da urede sopstvene
misli, analiziraju određeni pojam ili problem i brzo razvrstaju mišljenja i
stavove. Očigledan prikaz jednostavnih povezanih pojmova ubedljivo po-
kazuje kompleksnost problematike u celosti. Štaviše, mapa misli daje mo-
tivaciju za dalje aktivnosti i dobijanje novih informacija o datom proble-
mu – jasno se pojave pitanja na koja razred ne zna odgovor. Može postati
osnova za diskusiju o konkretnoj temi.
Postupak i pravila:
- nacrtamo na tabli centralni deo mape kao vodič kroz nju, centralni deo
mape = pojam o kome je reč (npr. konflikt);
- ovom centralnom delu postupno dodajemo nove pojmove, ideje ili pitanja
onako kako ih učenici imenuju (npr. Koje konflikte znate? Koji su načini
njihovih rešavanja? Koji su razlozi za nastajanje konflikata?);
- ova pitanja dalje razrađujemo prema napomenama učenika i ideja te
ih postepeno dopunjujemo u mapu (npr. za pitanje Koje konflikte znate?
dodamo: religijske, etničke, partnerske, generacijske itd);
- postupak stvaranja mape se neprestano ponavlja razvijanjem pojedi-
načnih pojmova;
- u određenoj fazi možemo prekinuti razvijanje mape i đake uputiti na
širenje samo jednog dela o kome na datom času želimo da govorimo (ovaj
deo mape možemo da označimo drugom bojom);
- svaki predlog se uzima u obzir – zapisujemo sve što učenici znaju i šta im
pada na pamet.
- zaboravljamo na kategorije ocenjivanja „dobro“ i „loše“;
- po isteku unapred određenog vremena vodimo učenike ka tome da se
dogovore u vezi sa određenim stanovištem (ukoliko je razred podeljen po
grupama, ovom koraku pristupamo tek nakon prezentacije rezultata rada
svake grupe), dobijajući jasnu predstavu o tome šta učenici misle i šta zna-
60 61 ju o datoj temi;
- u ovoj fazi možemo da završimo rad sa mapom misli;
- takođe, možemo i da ne definišemo pravila na početku aktivnosti i da
podstaknemo učenike da ih sami formulišu.
Ono što može slediti jeste:
- preciziranje ili uređivanje nagomilanih informacija – mogu se bojama
odvojiti, na primer, informacije osnovane i neosnovane,
- tumačenje – osnovne činjenice,
- diskusija – odaberemo jedno od početnih stanovišta,
- projekat – odaberemo zajedno sa učenicima ona mesta na mapi gde ima
najviše neosnovanih informacija; zadatak je da se uz korišćenje dostupnih
izvora potraže podaci koji nedostaju i da se pripremi prezentacija za ostale.
Igranje uloga
Ova tehnika od učenika traži da razmišljaju i govore po unapred određen-
im ulogama i glume konkretne situacije u vezi sa temom o kojoj se raspravlja.
Nekada je za njih teško da se identifikuju sa ulogom; metodu je dobro pri-
menjivati ili u grupama mlađih đaka ili u razredima sa zrelim učenicima
koji nisu samo navikli na frontalnu nastavu, već i na to da „glume“ . Tehnika
učenicima omogućava da razmišljaju o tome kako se osećaju u određenoj
poziciji drugi ljudi, uče da budu empatični i da imaju razumevanja za mo-
tive postupanja onih koje bi bez tog iskustva, možda, odmah osudili. Meto-
da igranja uloga razvija fantaziju, sposobnost da se iskažu stavovi, mišljenja
i vrednosti te da se razmišlja o različitim alternativnim rešenjima.
Postupak i pravila:
- počinjemo od jednostavnijih uloga, koje zahtevaju manje iskustva;
- ne odustajemo ukoliko prvo igranje uloga ne ispuni naša očekivanja – ova
metoda, ipak, zahteva neko iskustvo;
- trudimo se da aktivno uključimo sve učenike;
- dajemo učenicima dovoljno vremena da prodiskutuju i uvežbaju uloge,
pazimo na to da dobiju dovoljno informacija za dobro savladavanje uloga;
- predlažemo samo realistične probleme i situacije kako učenici ne bi imali
problem da se identifikuju sa ulogama;
- nekada je dobro uzajamno zameniti uloge kako bi učenici doživeli
osećanja druge strane – tako se uklanjaju neodgovarajući stereotipi i po-
boljšava sposobnost uživljavanja;
- trebalo bi sve aktivnosti sprovoditi u atmosferi poverenja, opuštenosti i
bez kritičkih napomena kako se učenici ne bi osećali neprirodno ili nepri-
jatno;
- dobro je voditi učenike ka tome da shvate kako ima više načina za pred-
stavljanje uloge; na kraju aktivnosti ne smemo zaboraviti da izvršimo tzv.
„izlazak iz uloge” – upozoravamo učenike da je igra završena i da su uloge
samo uloge;
- aktivnost treba zaključiti vođenom diskusijom o tome šta se dešavalo sa
zaključnim rezimeom – analizom proživljenih iskustava i izvođenjem zak-
ljučaka za budućnost;
- reč je o tehnici koja zahteva izvesno iskustvo – nedovoljno spremnom
nastavniku bi mogla da se izmakne uz ruku i premda bi bila organizovana
uz dobru nameru, izazvala bi više štete neko koristi.
Slagalice (Puzzle grupe)
Ova aktivnost je pogodna kada učenike želimo da upoznamo sa novim in-
formacijama eventualno ih navedemo da sami izvedu zaključke u vezi sa
njima. Umesto frontalne nastave u pripremljenim tekstovima, sami traže
nove i važne informacije i trude se da među sobom objasne sve nejasnoće.
Aktivnost vodi ka samostalnosti, sposobnosti da se analizira tekst i da se iz
njega izvedu pitanja i problemi.
Postupak i pravila:
- slagalica je pogodna kao polazna aktivnost za definisanje sledećeg zadat-
ka – postupak i pravila: Unapred pripremimo tekst sa informacijama koje
učenici treba da saznaju; ovaj tekst podelimo na četiri ili pet samostalnih
delova prema tome da li učenici rade u grupama od po četiri ili pet članova;
tekstove numerišemo od broja jedan do četiri / pet i odštampamo onoliko
primeraka koliko ima grupa.
- podelimo razred na tzv. „matične grupe“ od po četiri, eventualno pet, uče-
nika i svakom učeniku u grupi damo tekst sa drugim brojem.
- zatim, matične grupe se podele i oforme se nove, ekspertske, grupe, koje
čine svi učenici sa istim brojevima tekstova (jednu grupu čine učenici sa
tekstom br. 1, drugu sa tekstom br. 2 itd).
- u novim, ekspertskim, grupama, dakle, svi imaju isti tekst.
- učenici u svojim grupama rade sa tim tekstom – međusobno objašnjavaju
nedoumice, biraju ono što je važno, sastavljaju pitanja na koje žele da ima-
ju odgovore, definišu glavnu misao itd.
- nakon isteka unapred definisanog vremena (prema zahtevnosti teksta,
oko 10 minuta), svi učenici se vraćaju u svoje matične grupe i ostale čla-
nove upoznaju sa svojim delom teksta, koji sad već dobro znaju.
- sve grupe na kraju sastavljaju na pripremljenim flipčart papirima pitanja
ili zadatke koji proizilaze iz analize i zajednički diskutuju o njima.
Vođena diskusija
Sve do sada navedene metode donose čitav niz pitanja o kojima treba disku-
tovati. Učenici kroz diskusiju uče da donose odluke, zauzimaju stanovišta,
brane svoja mišljenja, preuzimaju odgovornost za njih. Usvajaju i socijalne
veštine – sposobnost empatije, savladavanje konflikata, pravljenje kom-
promisa. Vođena diskusija je vrlo zahtevna, kako za nastavnika koji treba
62 63 svojim dobro odabranim pitanjima da usmerava emocije učenika i vodi ih
ka konstruktivnim zaključcima, tako i za učenike koji tek uče pravila
diskusije.
Postupak i pravila:
- na početku definišemo osnovna pravila diskusije.
- podstičemo učenike da se ne boje izražavanja konfliktnog stava.
- podstičemo učenike postavljanjem odgovarajućih otvorenih pitanja u
vezi sa stavovima, mišljenjima i konkretnim ponašanjem.
- stvaramo atmosferu poverenja – trebalo bi da učenici osećaju sigurnost
zbog toga što ćemo se svakim njihovim stavom pozabaviti ozbiljno i detal-
jno.
- ne smemo zaboraviti da iznesemo argumente koji su promakli učenicima
i da ih upozorimo na to kada je moguće izraziti saglasnost ili nesaglasnost
ili kada može doći do kompromisa, a kada to nije moguće.
- pazimo na to da diskusija ne pređe u kritikovanje drugih i da ostane u
okvirima formulisanja mišljenja u vezi sa stavovima, ponašanjem i ideja-
ma.
- naglašavamo da cilj diskusije nije rezultat, već veština kultivisanog
prezentovanja svojih stavova i pogleda te slušanje suprotnih mišljenja.
- aktivnost završavamo rezimiranjem svih saznanja i proučavanjem
predloženih alternativa.
Diskusija po modelu „filozofskog istraživanja“*
Ova vrsta diskusije je posebno značajna kada želimo da:
- izaberemo temu koja sigurno zanima učenike,
- oslobodimo učenike da učestvuju u dijalogu,
- obezbedimo participativnost učenika (ne samo u razgovoru već i u
odlučivanju o temi razgovora),
- razvijamo kompetencije učenika potrebne za otkrivanje problema i ar-
tikulaciju pitanja koja su za njih važna, za učešće u dijalogu, dogovaranju,
odlučivanju.
Za ovu vrstu diskusije film ima ulogu inspiracije, stimulusa, provokacije.
Nakon odgledanog filma, kroz posebnu proceduru, učenici biraju temu –
pitanje o kome će se diskutovati.
Proces izbora teme za diskusiju:
a) Individualno razmišljanje (ispitivanje sopstvenih misli)
Učenici dobijaju instrukciju da razmisle o tome koji su njihovi utisci nakon
odgledanog filma: šta ih čudi, zbunjuje, o čemu se pitaju, šta ih je zaintri-
giralo.
Zapisuju jedno ili nekoliko pitanja koje im je film otvorio.
b) Razmena u maloj grupi
Učenici u maloj grupi (ili paru) objašnjavaju jedni drugima svoj proces
razmišljanja povodom filma i pitanja koja su zapisali.
c) Izbor predloga u okviru male grupe
Ukoliko se ovaj model diskusije organizuje prvi put sa nekom grupom uče-
nika, pre nego što učenici pristupe izboru pitanja za diskusiju, potrebno
im je objasniti kakvo pitanje treba da formulišu i izaberu. To su pitanja na
koja nije moguće dati jednostavan i kratak odgovor (na primer, da ili ne),
kao i ona u vezi sa kojima je moguće imati različita gledišta i na koja ne
postoji jedan sigurno tačan odgovor. Takva su filozofska pitanja, a ovo će
biti istraživanje nalik filozofskom.
Učenici u maloj grupi biraju jedno pitanje ili formulišu novo na osnovu
sličnosti između pitanja pojedinačnih članova grupe. To je pitanje koje će
predložiti drugima kao temu za diskusiju. Njega zapisuju na poseban papir
i potpisuju članove grupe.
d) Izbor pitanja za diskusiju
Papiri sa predlozima, tj. pitanjima svih grupa se postave na vidljivo mesto.
Poželjno je da predstavnik svake grupe pročita predlog svoje grupe. Najpre
se kratko analiziraju sva pitanja: Na koja pitanja se može lako odgovoriti?
Na koje ideje se pitanja odnose? Postoje li veze među pitanjima? Zatim se
pristupa izboru jednog od pitanja. Izboru se može pristupiti na različite
*
Branković-Sutton, R., Gošović, R, Gošović, V. (2007). Filozofija s decom: Kreativni
centar.
načine (većinom glasova učenika, konsenzusom, uz pravo veta ostalih uče-
nika ili bez njega ).
Ukoliko se odlučuje glasanjem, učenici mogu glasati za svaki od predloga
(uključujući i svoj predlog ), osim ako se zajedno ne dogovore drugačije.
Važno je da odluku donose učenici. Najjednostavnije i najbrže je da svaki
učenik glasa za jedan od predloga i da predlog koji dobije najviše glasova
postane tema diskusije.
e) Prva reakcija
Učenici individualno zapisuju prvu reakciju ili svoj prvi odgovor na izabra-
no pitanje.
f) Početna reč
Grupa čije je pitanje izabrano ga obrazlaže – koja razmišljanja su ih dovela
do tog pitanja, šta je njihova dilema i zašto.
g) Diskusija
Učenici se nadovezuju u diskusiji iznošenjem svojih komentara, dilema,
pokušajima da odgovore na pitanje i otvaranjem novih pitanja koja su u
vezi sa prethodnim. Nastavnik daje reč i, eventualno, ponavlja delove iska-
za učenika, navodeći ih da pojasne ili elaboriraju svoja stajališta. On ne
iznosi svoje mišljenje, ali može da elaborira kako se može razumeti nešto
što je neko od učenika rekao, proveravajući razumevanje izrečenog.
Diskusija može trajati dok za nju postoji interesovanje ili biti vremenski
64 65 ograničena.
h) Završna reč
Svaki učenik kaže nešto o svom odnosu prema pitanju ili o tome šta su
njegova osećanja u tom momentu. Završna reč može biti organizovana
kratko, i to tako da svako kaže po jednu reč koja boji njegovo trenutno stan-
je, osećanje, razmišljanje. Završna reč može biti i u pisanoj formi. U tom
slučaju, mogu se prikupiti sve završne reči, a da učenici zatim izvuku („iz
šešira“) i pročitaju neke od njih.
i) Druga pitanja i aktivnosti
Ukoliko ima vremena, može se nastaviti sa nekim drugim pitanjem koje
je bilo predloženo ili novom aktivnošću – na primer činkvinom, pesmom,
esejom itd, koji govore o njihovom odnosu prema pitanju, pravljenjem pos-
tera, mota, plana akcije i sl. ili nekom drugom metodom / tehnikom.
Protokol koji se može koristiti za praćenje diskusije i evaluaciju časa dat je
u Prilogu 2.
Debata
Debata je oblik vođene diskusije koji se može organizovati na više različi-
tih načina. Debatni klubovi i takmičenja najčešće se organizuju tako što se
koriste neki od takmičarskih formata debate. Među njima su Karl-Poper
format debate (pogodan i za mlađe uzraste), Svetski školski format debate,
Format britanske parlamentarne debate itd. U srednjim školama najčešće
se koriste prva dva. Sve formate odlikuju stroga pravila o timovima,
ulogama u njima, vremenu izlaganja, kao i strukturi izlaganja. Karl Pop-
er-format debate više pažnje posvećuje argumentaciji i logici, dok Svetski
školski format više pažnje posvećuje nastupu i ubedljivosti debatera/ki.
Ovde će detaljnije biti opisan Karl Poper format, a primer časa na kom se
debata može koristiti se nalazi u prilogu priručnika (Prilog 2).
Korak 1. Odredite cilj časa i vidite u kojoj meri debata ispunjava taj cilj
Najvažnije u korišćenju debate u nastavi jeste odrediti koji cilj želite da
postignete. Taj cilj je u vezi kako sa samim sadržajem, tako i sa formom
same diskusije. Najčešće se debata povezuje sa ciljevima evaluacije i
kritičkog sagledavanja nekog fenomena. Ona je pogodna i za razvoj mul-
tiperspektivnosti (đaci sagledavaju više strana problema), zatim produ-
bljenog informisanja o nekom fenomenu, ali i za prevazilaženje predrasu-
da, sticanje veština izlaganja i utemeljenog javnog nastupanja te za razvoj 66 67
veština rada u timu, kao i liderskih veština.
Korak 2. Odredite temu / tezu / rezoluciju debate
Trebalo bi da tema bude provokativna, da se može podeliti na strane za nju
i protiv nje. Ne bi trebalo, nipošto, da ona bude jednoznačna, jer bi morala
da nudi obilnu argumentaciju na obema stranama.
Korak 3. Podelite đake u timove
Za Karl Poper-format debate potrebno je formirati timove od po tri člana/
ice u kojima jedna osoba daje uvodnu reč i vrši unakrsno ispitivanje, druga
iznosi primere za argumentaciju, dok treća daje zaključnu reč.
Korak 4. Priprema za debatu
Važno je dati đacima dovoljno vremena i resursa da se pripreme za temu,
istraže obe strane fenomena i formulišu svoje slučajeve. Slučaj u debati se
Prvi govornici/e imaju ulogu da navedu definicije ili komentar na date
definicije, povežu temu sa vrednostima za koje se zalažu i iznesu ukratko
svu argumentaciju.
Drugi u timu produbljuju argumentaciju, opovragavaju napade oponenata
i daju prečnike za tačke sukoba.
Treći govornici/e imaju zadatak da ne uvode novu argumentaciju, već da
zaokruže postojeću i opovrgnu sve napade te da objasne zašto misle da je
njihov tim pobednički.
Izbor nastavnika/ce je u direktnoj vezi sa ciljevima časa, i na njemu/njoj
je, da li će đacima unapred reći na kojoj strani će biti u debati (afirmacija
ili negacija) ili će se oba tima pripremati za obe strane, a na samom času
saznati koju stranu će braniti.
Korak 5. Sam tok debate
Ispod je naveden/ilustrovan tok debate. Govornici/e su obeleženi slovima
A za afirmacijsku stranu ili N za negacijsku, a brojevima od 1–3 obeležena
je njihova pozicija u timu. Ukupno vreme za Karl Poper takmičarsku deba-
tu je 44 minuta, no vremenski okvir se može smanjiti i prilagoditi trajanju
časa.
Afirmacijski uvodni govor 6 minuta 1A.
1 negacijsko unakrsno ispitivanje (eng. crossexamination - skraćeno
crossex ili Cx) 3 minuta 1A odgovara/3N pita.
Negacijski uvodni govor 6 minuta 1N.
1 afirmacijsko unakrsno ispitivanje 3 minuta 1N odgovara/3A pita.
Afirmacijski drugi govor (opovrgavanje) 5 minuta 2A.
2 negacijsko unakrsno ispitivanje 3 minuta 2A odgovara/1N pita.
Negacijski drugi govor (opovrgavanje) 5 minuta 2N.
2 afirmacijsko unakrsno ispitivanje 3 minuta 2N odgovara/1A pita.
Afirmacijski zaključak 5 minuta 3A.
Negacijski zaključak 5 minuta 3 N.
A3 N3
A2 N2
A1 N1
im
it

ne
sastoji od: k

ga
ijs

cij
- davanja definicija za ključne pojmove u rezoluciji; ac

s
m

ki
- ključne opšte vrednsti za koju se tim zalaže u okviru teze (npr. država fir

tim
a
blagostanja, vladavina prava, nepovredivost prava na život, sloboda
govora, itd);
- argumentacije i primera koji ilustruju argumentaciju.
ostatak učionice
Korak 6. Suđenje u debati
Takmičarske debate uvek imaju i deo u kom se sudi i proglašava pobednčki
tim debate. Suđenje se odvija prema više kriterijuma. Ključni kriterijum
je argumentacija, doslednost i snaga u tačkama sukoba. Zatim tu su i stil
i sama prezentacija, timski rad i poštovanje oponenata/kinja. U samom
odeljenju najbolje je angažovati ostatak razreda da glasa, a nastavnik/ca
takođe može učestvovati.
Preporučena literatura:
Idebate - International Debate Education Association: http://idebate.org/
O Karl Poper formatu debate: http://idebate.org/sites/live/files/stan-
dards/documents/rules-karl-popper.pdf
http://centarlogos.me/wp-content/uploads/2015/12/Karl-Popper-Poli-
cy.pdf
2.4.
Korišćenje
68
dokumentarnog filma u
realizaciji aktuelnih tema
Rad sa dokumentarnim filmom u osnovnim školama
Osnovno pravilo: sredstvo, ne cilj
U oblasti aktuelnih tema važi osnovno pravilo za rad sa dokumentarnim
filmom – radimo sa njima kao sa glavnim sredstvom za postizanje obra-
zovnog cilja, a ne kao sa ciljem same nastave. Ovo sredstvo treba upoznati,
analizirati njegov sadržaj, uopštavati, imenovati i reflektovati pogledane
činjenice.
Dokumentarni film i sadržaj aktuelnih tema
Aktuelne teme predstavljaju u OOP-u (okvirnom obrazovnom programu)
oblasti teme savremenog sveta koje pomažu da se razvija ličnost učenika,
pre svega u oblasti stavova i vrednosti. Pogledajmo šta sve tokom realizaci-
je aktuelnih tema može doneti dokumentarni film. Kako bismo sav njegov
potencijal naveli, treba da uzmemo u obzir korišćenje dokumentarca na
svim njegovim nivoima.
Socijalni razvoj i razvoj ličnosti
U ovoj aktuelnoj temi se usmeravamo na glavnog junaka i njegove emo-
cionalne doživljaje. Dokumentarni film beleži praktičan život, reflektuje
ličnost čoveka te, u prenesenom smislu, i učenika, njegove individualne
potrebe i posebnosti. Omogućava nam upoređivanje, pokazuje nam pogled
raznih ljudi na istu stvar i navodi nove situacije koje su važne za samo-
spoznaju.
Glavne teme koje u dokumentarnom filmu možemo pratiti su:
- odnosi između ljudi i grupa;
- način komunikacije, postupanje u različitim životnim situacijama;
- principi ljudskog suživota, poštovanje drugih;
- odnos između verbalne i neverbalne komunikacije;
- emocionalni opažaji, empatija, prosocijalnost;
- refleksije sopstvenih doživljaja;
- lični stavovi, prepoznavanje moralnih vrednosti;
- procena svojih realnih mogućnosti i ograničenja;
- isticanje postignutih ciljeva.
69 Iz filmske priče možemo izvoditi pojmove kao što su agresija, manipulacija,
otvorena i pozitivna komunikacija, istina, laž i pretvaranje u komunikaciji,
kooperacija i dr.
[primer]
Leteća Ana / Katrin van Kampen / Holandija / 2010.
/ 20 min.
Jedanaestogodišnja Ana je na prvi pogled obična
holandska devojčica. Ona, međutim, ima Turetov
sindrom– moždanu disfunkciju koja se pokazuje u vidu
različitih tikova. Odjednom, na primer, počne da
se okreće u mestu ili da liže stvari oko sebe. Stidi se zbog
svog ponašanja, ali ne može protiv njega.
[primer]
Sprinkles 4-Ever/ Vilem Baptist / Holandija / 2014. /
20 min.
I u bogatoj Holandiji živi mnogo porodica koje su na
granici siromaštva. Dvanaestogodišnja Niki, međutim,
dobro zna da se i sa vrlo malo novca može sačuvati
ponos.
Inkluzija kao aktuelna tema
Usled kompleksnosti ova se tema može obraditi na većem broju časova sa
akcentima na položaje različitih marginalizovanih grupa, kao na različitim
aspektima socijalnih prepreka za inkluziju.
Ovaj čas može imati više ciljeva i može se primeniti u nastavi građanskog vaspi-
tanja, kao i psihologije u srednjoj školi. Jedan od ciljeva se može odnositi na
razvijanje svesti o različitosti i podržavanju pozitivnih stavova prema inklu-
ziji među učenicima, imajući na umu da su negativni stavovi prema pripad-
nicima grupa za koje postoji rizik od društvene isključenosti prevashodno
zasnovani na stereotipima. Upoznajući primere individua kakav je junak
filma sa Daunovim sindromom, učenici stiču informacije koje menjaju nji-
hova prethodna uverenja na kojima su građena slaba očekivanja od ovih
osoba. Oni počinju da razumeju kako je i osoba sa Daunovim sindromom,
pre svega, dete koje ima mnogo osobina zajedničkih njima, te da ume i ono
što su do juče mislili da ne ume, želi, radi... Film je izabran zbog osetljivosti
teme koja može izazvati otpore usled preovladavanja negativnih stavova, a
ovaj film predstavlja prikaz pozitivnog iskustva sa konkretnom osobom, što
se pokazalo kao jedan od najdelotvornijih činilaca za promenu stava. Ovde
film ima i ulogu kompenzacije za iskustva koja nedostaju u realnom životu
– kroz ovo iskustvo sa filmom učenici se i identifikuju sa glavnim junakom,
što bi, inače, u realnosti nastojali da izbegnu.
Ciljevi časa:
- senzitivizacija za različitosti,
- razumevanje jednakosti prava zasnovanih na istim potrebama svih,
- pravo na inkluziju.
Materijal:
- izvod sa kratkom informacijom o principima inkluzije,
- stikeri.
U uvodnom delu časa nastavnik, kroz kratku diskusiju, uvodi temu inkluzije
kao aktuelnu nakon njenog zakonskog uvođenja 2009. godine.
Razred gleda film This is I (5’), u kome osmogodišnji dečak Aksa sa Daunovim
sindromom priča o sebi.
Brejnstorming jedna reč. U ovom brejnstormingu učenici se ne ograničavaju
na vrstu reakcije, već slobodno asociraju prvu reakciju, a nastavnik beleži
reči na tabli grupišući na jednu stranu one reakcije koje su emotivne, a na
drugu kognitivne. Ili –učenici beleže svoje reakcije na stikere, pa ih lepe na
tabli u odnosu na sličnost sa prethodno izlepljenim te se, na osnovu toga,
organizuju prema sadržaju. Nastavnik pita po čemu su slične bliže reakcije.
Vodi se diskusija u kojoj se tema proširuje na svu decu za koju postoji rizik
od isključivanja iz društva na osnovu izgleda, rasne/etničke pripadnosti,
socio-ekonomskog statusa, sposobnosti, kulturnog porekla… Na kraju, nas-
tavnik daje sistematski pregled teme kroz PPT, i najavljuje nastavak bavl-
jenja njom.
Vaspitanje demokratskog građanina
Centar pažnje u ovoj aktuelnoj temi je, opet, glavni junak, ovog puta sa svo-
jim stavovima. Na opštem nivou ova tema predstavlja sintezu vrednosti, i
to pravde, tolerancije i odgovornosti. Na konkretnom nivou razvija kritičko
mišljenje, produbljuje empatiju, sposobnost aktivnog slušanja i pravednog
prosuđivanja, vodi ka razmišljanju o problemima u širem kontekstu.
[primer]
Makkala Panchayat / Ramchandra PN / Indija /
2007. / 30 min.
Snimak prati trud indijskih školaraca u nastojanju da
poboljšaju situaciju u njihovoj školi. Deca uspevaju
lokalnim političarima da pokažu da i ona znaju kako se
demokratskim instrumentima može postići to što se želi.
[primer]
Igra se mora nastaviti / Angeli Andrikopulou, Argiris
Cepelikas / Grčka / 2010. / 22 min.
Grupa dece koja živi u istoj četvrti u jednom grčkom
gradu obožava fudbal. Svaki dan posle škole igraju se
70 71 loptom ispred kuće, što se nikako ne sviđa komšijama
koji ih redovno teraju. Aleksandra, Vlad i Hrisa
se upućuju kod gradonačelnika sa molbom da se izgradi
dečiji teren za fudbal na mestu zaraslog i nekorišćenog
placa.
Teme na koje se možemo u okviru ovih dokumentarca usmeriti su:
- svesnost sopstvenih prava i obaveza;
- razumevanje demokratskog uređenja društva;
- demokratsko rešavanje konflikata i problema;
- aktivna odbrana ljudskih prava i sloboda;
- razumevanje značaja reda, pravila i zakona.
Iz filmske priče možemo izvoditi pojmove kao što su Povelja osnovnih ljud-
skih prava i sloboda, pravo, pravednost, diferencijacije, raznolikost, manji-
na, poštovanje, identitet, principi demokratije, diktatura i anarhija, norma,
moral i sl.
Razvoj mišljenja u evropskom i globalnom kontekstu
Za realizaciju ove aktuelne teme koristimo tematski usmerene filmove. Ako
želimo da umemo u svetu da se krećemo i opstajemo, moramo spoznati ne
samo sebe već i svet oko nas. Ne možemo biti na svim mestima pa nam,
opet, može poslužiti dokumentarni film koji beleži stvarnost evropskih
zemalja i celog sveta. Akcenat stavljamo na aktuelna dešavanja u svetu i
učenike vodimo ka tome da razumeju svet i povezuju sve njegove pojave
– dešavanja na jednom mestu često imaju svoj odjek ili uticaj na drugom
mestu na zemlji.
Teme koje su pogodne da se u ovakvim dokumentarcima obrade su:
- globalni problemi;
- nejednakost u svetu;
- odnos između naprednih zemalja i onih u razvoju;
- formiranje stavova – posmatrati sebe kao sastavni deo celog sveta,
preuzeti odgovornost za svoje postupke, savladavati stereotipe i predra-
sude;
- osnovni istorijski i politički događaji Evrope i sveta.
Iz filmske priče možemo izvoditi pojmove kao što su humanitarna pomoć,
razvojna saradnja, solidarnost, ljudska prava, globalizacija.
[primer]
Gabriel reports on the World Cup /Gabriel verslaat
het WK / Els van Dril / Holandija / 2014. / 17 min.
Kada je četrnaestogodišnji Gabrijel saznao da će
prvenstvo sveta u fudbalu biti u njegovoj zemlji, toliko se
obradovao da nije ni slutio da će vlada, zbog izgradnje
železničke pruge za prevoz fudbalskih navijača, početi
da ruši desetine zgrada u njegovoj četvrti, uključujući i
onu u kojoj on živi.
[primer]
Working for a living / Preeya Nair / Velika Britanija,
Indija / 2007. / 22 min.
Glavna junakinja ovog filma je jedanaestogodišnja
devojčica Kamar – elokventna, neposredna i
prerano sazrela. Umesto da ide u školu ili da se igra sa
vršnjacima, ona mora da pomaže u kući i naporno radi.
Ne odustaje, međutim, od svog sna o obrazovanju i
svakog dana se moli Bogu da joj usliši želje i omogući joj
da nauči da čita i piše.
Multikulturno vaspitanje
Dokumentarni film nam može vrlo dobro približiti različitost raznih kultu-
ra, tradicija i vrednosti. Na pozadini ove raznovrsnosti učenici mogu bolje
da pojme svoj sopstveni kulturni identitet, tradiciju i vrednosti.
[primer]
Une girafe sous la pluie / Pascale Hecquet / Belgija,
Francuska / 2007. / 12 min.
Razigran animirani snimak sa nizom šaljivih momenata
koji veoma verno pokazuje tipične prepreke sa kojima se
mora izboriti svaka izbeglica, uključujući i žirafu. (vidi
gore).
Film često beleži situacije u kojima se mogu identifikovati izrazi rasne ne-
trpeljivosti i ksenofobije. Zato za ovu aktuelnu temu biramo one dokumen-
tarne filmove koji su tematski vredan izvor za diskusiju.
[primer]
Ja, moja ciganska porodica i Vudi Alen / Laura Hali
lović / Italija / 2009. / 50 min.
Sa ručnom kamerom Laura dokumentuje istoriju i
savremen život svoje romske porodice, koja se krajem
60-ih godina preselila u Italiju iz Jugoslavije, tačnije
Bosne i Hercegovine. Mnogo njenih rođaka i dalje živi
72 73 nomadski u kampovima. Po reakcijama lokalnog
stanovništva i pristupa državnih organa postaje jasno da
se ovakvom načinu života u Evropi približio kraj.
Teme koje su pogodne da se u ovakvim dokumentarcima obrade jesu:
- razumevanje i poštovanje sociokulturne raznovrsnosti, koja se nepresta-
no širi;
- jednakost prilika;
- ravnopravnost pojedinaca i grupa;
- socijalna kohezija;
- negativan uticaj diskriminacije, ksenofobije i ekstremizma;
- kršenje ljudskih prava.
Dokumentarni film nam može pomoći da produbimo znanja iz nekih os-
novnih pojmova multikulturne terminologije: kultura, etnička pripadnost,
identitet, diskriminacija, ksenofobija, rasizam, nacionalnost, netolerancija i
sl.
Obrazovanje u okviru zaštite životne sredine
U ovoj aktuelnoj temi se, pre svega, bavimo životnom sredinom u kojoj se
odigravaju dokumentarni filmovi i stavovima koje zastupaju glavni juna-
ci. Dokumentarni film nam omogućava direktno proživljavanje teme,
zahvaljujući čemu i one koje nam izgledaju daleke postaju često veoma
aktuelne i goruće.
[primer]
Ekodueli: Obnovljiva energija versus neobnovljiva /
Jana Počtova / Češka Republika / 2012. / 22 min.
Energija je za život u civilizaciji neophodna, u to nema
sumnje. Postavlja se, međutim, pitanje kako je stvoriti i
iskoristiti, a da ne štetimo planeti.
Teme koje su pogodne za ovakvo obrazovanje:
- interesovanje za sredinu u kojoj živimo;
- odnos čoveka prema životnoj sredini;
- neophodnost postupnog prelaska na održivi razvoj;
- zajednička odgovornost za životnu sredinu;
- raspolaganje izvorima strane zemlje.
Ponuda pojmova koji se mogu obraditi: ponašanje u skladu sa zaštitom
životne sredine, obnovljivi i neobnovljivi izvori, ekološki štedljivi proizvodi
i sl.
[primer]
Životinje spasavaju svet / Discovery / SAD / 2007. /
1–3 min.
Serija šaljivih animiranih spotova u kojima životinje
savetuju ljude kako da se ponašaju štedljivije i obazrivije
prema životnoj sredini. Figure u stilu parodije
oponašaju ljudske načine ponašanja i nude savete za
bolji odnos prema prirodi i njenim resursima i
istovre meno naglašavaju da svako od nas može
doprineti smanjenju devastacije prirode.
Medijsko obrazovanje
Medijsko obrazovanje ima specifične mogućnosti za rad sa dokumen-
tarnim filmom. Ovde je veći akcenat na način snimanja u odnosu na temu
i glavne junake. Sredstvo medijske komunikacije su dokumentarci sami za
sebe – mogu se koristiti kao izvor informacija i kao predmet analize. Može-
mo sa učenicima da razgovaramo o tome kome su upućeni, kako je dati
snimak „posložen“, koja bi bila verovatna namera autora i sl. Zahvaljujući
konkretnim pričama, filmovi nam mogu bliže dočarati posao novinara ili
propagandu diktatorskih režima.
[primer]
Show! / Bohdan Blahovec / Češka Rrepublika / 2013.
/ 68 min.
Film nudi unikatan pogled na život tinejdžerske grupe
i njihove tamnije pozadine. Pokazuje da grupa 5Angels ni
iz daleka nije ispunjenje sna ovih pevačica tinejdžerki,
već je produkt vrlo promišljenog poslovnog plana
njihovih menadžera.
[primer]
Asocijalna mreža / Asif Hasan / Velika Britanija /
2012. / 58 min.
Snimak o uticaju i posledicama onlajn diskusija na psihu
adolescenata, koji pokazuje da samo jedan onlajn sukob
može dovesti do samoubistva. Film, takođe, istražuje
kako je teško skupiti policijske dokaze protiv opsesivnih
„hejtera“ i pravosnažno ih osuditi.
Teme koje su pogodne za ovakvo obrazovanje:
74 75 - sposobnost obrade, ocene i upotrebe impulsa iz medija;
- pogled u svet medija;
- kritičko ocenjivanje medijskih poruka;
- uticaj medija u društvu;
- način prikazivanja u stvarnosti;
- bezbedno korišćenje medija;
- korišćenje medija kao sredstva za iskazivanje stavova građana.
Ponuda pojmova koji se mogu obraditi: realni i virtuelni svet, manipulacija,
stereotipi, sloboda govora, posredna komunikacija, medijske poruke i sl.
Dokumentarni film možemo posmatrati iz više uglova. Naći ćemo ovde
mnogo nivoa koji mogu pomoći u ispunjenju delimičnih ciljeva obrazovnih
programa. Ne zaboravite, međutim, da na kratkom filmskom snimku mora-
mo raditi. Realizovanje materije i aktuelnih tema se dešava tek kada im-
pulse iz filma obrađujemo, reflektujemo i diskutujemo o njima.
Veliki broj filmova je na originalnom jeziku sa titlovima. Pored aktuelnih
tema, možemo tako iskoristiti dokumentarni film i u nastavi stranog jezika.
Rad sa dokumentarnim filmom u srednjim školama (gimnazijama)
Uloga aktuelnih tema prilikom učenja u srednjim školama i sistemu osnov-
nog obrazovanja je veoma slična. Radi se o temama koje treba da formiraju
stavove, sistem vrednosti i postupanje učenika. Takođe, u isto vreme treba
da doprinose njihovom znanju, sposobnostima i veštinama. Dokumentar-
ni film kao sredstvo realizacije aktuelnih tema ispunjava sve pomenute
kriterijume: donosi aktuelne teme, podstiče stvaranje stavova i vrednosne
lestvice, aktivira đake i proširuje horizont njihovih znanja van granica uo-
bičajenog u školskoj nastavi. Takođe, razvija i sposobnost učenika da se
suoče sa komplikovanošću savremenog sveta, uz razvoj veština koje su im
za to potrebne.
Pojedinačne aktuelne teme
Kao što je već rečeno, dokumentarni film ima veliki vaspitni i obrazovni
potencijal. Zato njegovo korišćenje u nastavi nudi idealnu mogućnost za
realizaciju svih aktuelnih tema, i to kroz razne forme. Mogu da se uključe
direktno u pojedinačne predmete koji se predaju ili da se iskoriste prili-
kom samostalnih projekata tokom projektnih dana.
[primer]
Život u fotografijama / Tamar Tal / Izrael / 2011.
/58 min.
Suptilno snimljen film, pun humanosti, smelosti i humo
ra. Pokazuje da ni razlika između dve generacije i česta
neslaganja nisu prepreka dubokog odnosa punog ljuba
vi.
Vaspitanje ličnosti i socijalno vaspitanje
Dokumentarni film nam prikazuje autentične priče konkretnih ljudi, često
đačkih vršnjaka. On donosi svedočanstva o složenosti života i načinima na
koje se junaci filma sa tim suočavaju. Nudi nam mogućnost da vidimo
sudbine drugih ljudi, da se poistovetimo sa njima uporedimo ih sve sa svo-
jim ličnim životnim iskustvom, što nam može poslužiti kao inspiracija. Ovo
širenje vidika, između ostalog, pomaže poznavanju samog sebe.
Dokumentarni film predstavlja adekvatno sredstvo za realizaciju sledećih
tema:
- upoznavanje samog sebe i razvoj sopstvene ličnosti;
- vrednost raznovrsnosti života i potreba da se ona poštuje;
- mogućnost suočavanja sa opterećujućim situacijama i efektno rešavanje
problema;
- mogućnost preuzimanja odgovornosti u raznim situacijama;
- umeće sarađivanja;
- angažovanje u korist drugih;
- socijalna komunikacija (umeće slušanja drugih i jasna komunikacija);
- stvaranje vrednosne lestvice;
- rešavanje socijalnih i moralnih dilema vremena.
[primer]
Pank sindrom / Juka Karkainen, Jani Peteri Pasi /
Finska / 2012. / 85 min.
Preko svoje muzike Perti, Toni, Kari i Sami iz grupe
Perti Kurikas Nejm dej (Name Day) ruši predrasude i
granice normalnosti – svi su mentalno hendikepirani.
Film govori o snažnoj ispovesti, o peripetijama
četiri prijatelja, koji su se odlučili da idu suprotno od
struje sopstvenim životnim stilom, uprkos svom
hendikepu.
Vaspitanje mišljenja u evropskim i globalnim vezama
Cilj niza dokumentarnih filmova jeste upozoriti na probleme savremenog
sveta, bilo da se radi o Češkoj Republici, Evropi ili o delovima sveta koji
dosežu daleko van granica kontinenta.
76 77
[primer]
Krv u mobilnim / Frank Piasecki Poulsen / Danska,
Nemačka / 2010. /52 min.
Da li vam je nekada palo na pamet da se u vašem
mobilnom telefonu skrivaju dragoceni minerali
„prolivene krvi” žrtava rata u Kongu? Da li ste znali da
svakim pozivom indirektno pružate podršku najvećem
ratnom konfliktu od perioda Drugog svetskog rata, u
kome je za poslednjih 15 godina poginulo pet milona
žrtava?
Filmovi otkrivaju uzroke i posledice konflikta i omogućavaju dublji pogled
na situaciju u kriznim oblastima sveta. Đacima pružaju razumevanje u
kontekstu svetskih događaja. U oblasti vrednosti i stavova doprinose borbi
protiv ravnodušnosti i vaspitavaju u duhu solidarnosti.
Dokumentarni filmovi u ovom smislu posreduju, pre svega, kod sledećih
tema:
- globalni problemi sveta;
- globalizacija (politička, ekonomska, kulturna);
- nejednakost u svetu;
- humanitarna pomoć i razvojna saradnja;
- evropski integracioni proces;
- Evropa u kontekstu svetskih dešavanja;
- osetljivost prema svetskim dešavanjima i interesovanje za njih;
- razvoj solidarnosti.
[primer]
Na biciklu za slobodu / Alister Oldham/ Velka Bri
tanija / 2009. / 18 min.
U engleskom Bristolu evidentirano je četiri stotine
podnosilaca zahteva za azil. Trideset i pet funti nedeljno,
koliko dobijaju od britanske vlade, dovoljno je svakome
od njih tek za jeftin obrok. Ali od decembra 2008. godine
oni, zajedno sa grupom lokalnih entuzijasta, pokreću
jednistven projekat, skupljaju u ovom mestu stare i
ostavljene bicikle i popravljaju ih.
Multikulturno vaspitanje
Slika sveta koju donose dokumentarni filmovi je raznovrsna i šarena. Đaci
imaju mogućnost da na platnu sretnu ljude raznih kultura i etničkih za-
jednica, koje se razlikuju po veroispovesti, boji kože, načinu života ili sek-
sualnoj orijentaciji. Nudi im se tako kompleksna predstava o raznolikom
ljudskom društvu i shvatanju vrednosti tolerancije i uzajamnog poštovanja,
koje su neophodne za suživot u takvom društvu.
Preko dokumentarnih filmova mogu se veoma dobro približiti sledeće
teme:
- multikulturalnost kao sredstvo uzajamnog obogaćivanja;
- shvatanje sopstvenog kulturnog identiteta;
- negativne posledice diskriminacije, ksenofobije, intolerancije i rasizma;
- poštovanje prema ljudima druge etničke pripadnosti, veroispovesti, sek-
sualne orijentacije;
- značaj aktivnog poznavanja drugih kultura;
- borba sa predrasudama;
- poštovanje ljudskih prava.
[primer]
Jenica & Perla / Rozalie Kohoutova / Češka
Republika, Francuska / 2014. / 60 min.
Jenica i Perla su prijateljice koje spaja ljubav prema
plesu. Probile su se sve do takmičenja Slovačka ima
talenat. A onda su došle kući. Nalaze se u periodu života
kada se odlučuje o njihovoj budućnosti. U kojoj meri će
budućnost biti opterećena otežanim životnim okolnosti
ma u kojima su obe devojke odrasle?
[primer]
Putinova Deca 404/ Pavel Loparev, Askold Kurov /
Rusija / 2014. / 76 min.
Rusija je 2013. godine donela zakon protiv „propagiranja
homoseksualizma” među omladinom. Mladi
homoseksualci i lezbejke postali su „greška sistema”,
a njihovo šikaniranje dobilo je saglasnost od najvišeg
mesta. Autentični video-dnevnici sa razgovorima
prikazuju jezivu sliku ruske sadašnjice.
Vaspitanje u oblasti zaštite životne sredine
Životna sredina i njena ugroženost jesu teme brojnih dokumentaraca. Ta-
kođe, i u slučaju ove aktuelne teme autentična vizuelna slika može dublje
dotaći gledaoca i da mu na taj način pojača ozbiljnost filmskog kazivanja.
Filmovi sa temom koja se bavi životnom sredinom veoma često doprinose
produbljivanju interesa učenika za predstavljenu temu.
Dokumentarni filmovi koji su usmereni na očuvanje zaštite životne sredine
posreduju đacima pre svega sledeće teme:
- uzajamni odnosi pojedinačnih komponenata biosfere;
78 79 - čovek kao deo biosfere (zavisnost čoveka od prirode);
- narušavanje životne sredine kao posledica delovanja ljudi;
- velike ekološke katastrofe;
- mogućnost rešavanja globalnih ekoloških problema;
- odgovornost čoveka za dalji razvoj na planeti;
- misao trajno održivog razvoja;
- ekološki odgovoran životni stil pojedinca;
- zagađenje životne sredine u Češkoj Republici.
[primer]
Tule Tuvalu / Matias fon Gunten / Švajcarska, Tuvalu
/ 2014. / 52 min.
Grenlandsko mesto Tule je najsevernije naseljeno mesto
na zemlji. Tuvalu je polinežanska ostrvska država. Led
koji se topi na Grenlandu podiže nivo okeana,
koji će uskoro na taj način poplaviti nisko smeštena
ostrva Tihog okeana. Dokumentarni film prati iz
neposredne blizine sudbine nekoliko lokalnih porodica,
koje shvataju da se njihov tradicionalni način života i
egzistencije menja brzinom otapanja leda.

[primer]
Moje stvari / Petri Lukainen / Finska / 2013 / 52
min
Šta nam je potrebno u našem životu da bismo mogli bez
straha da idemo na posao ili da izađemo sa
prijateljima? Bez čega zaista ne možemo? Na ova pitanja
pokušava da odgovori protagonista i režiser u jednoj
osobi u svom autobiografskom filmskom dnevniku.
Medijsko obrazovanje
U ovom slučaju realizacija aktuelene teme je moguća na više načina. Mno-
gi dokumentarni filmovi su u svom sadržaju upravo posvećeni medijima i
medijskoj manipulaciji. Pre svega, dokumenti sami po sebi predstavljaju
jedan od medijskih osnova. Ukoliko u nastavi sa njima postupamo pravil-
no, dobićemo mogućnost da sistemski razvijamo sposobnost učenika da
kritično i kreativno postupaju sa medijima i njihovom produkcijom. Učimo
đake kako da se orijentišu u nepreglednoj medijskoj ponudi i minimalizuju
se rizici koji predstavljaju neupućeno postupanje sa medijskim porukama.
[primer]
Zašto su ubili svoje komšije / Kumiko Igaraši / Japan
/ 1998. / 49 min.
U Ruandi je 1994. godine izbio građanski rat, čija
posledica je bila ubijanje osamsto hiljada Tutsija,
pripadnika tamošnje etničke manjine. Dokumentarac
pokazuje kako može biti jaka uloga medija kada mogu u
tako kratkom vremenu da rasture porodicu,
izbrišu godinama proverene odnose i uzajamno
poverenje.
Posredstvom dokumentarnog filma moguće je realizovati sledeće teme:
- tipovi medija u prošlosti i sadašnjosti;
- uloga medija u prošlosti i sadašnjosti;
- stvaranje medijskog saopštenja, profesionalni etički kodovi;
- odnos između medijskog saopštenja i stvarnosti;
- identifikacija stereotipa i predrasuda u medijskom saopštenju;
- kritički i upućeni pristup prilikom postupanja sa medijskim saopštenjem;
- moć medija, manipulacija;
- uticaj medija na društvo.
[primer]
Bura na plaži kao ni jedna druga / Diana Andringa /
Portugal
Portugalska plaža Karkavelos, 10. jun, mnogo ljudi se
sunča i kupa. Pometnja. To su jedini jasni podaci koji
se tiču jednog velikog slučaja. Uveče se raširila vest o
velikom masakru. Katastrofa! Ali da li je uopšte bila neka
katastrofa? Iz dana u dan se informacije i svedočanstva
toliko menjaju da stanovnici zemlje i gledaoci teško
dolaze do istine.
Zaključak
Aktuelne teme se svojim sadržajem i vaspitnim usmerenjem prikazuju u
pojedinačnim predmetima, pomažu da se dopune i prepliću, što su đaci
u toku studija usvojili. Njihovo uključivanje u nastavu bi trebalo da teče
nenasilno i prirodno tokom čitavog trajanja školskog obrazovanja. Upravo
takve mogućnosti nudi korišćenje dokumentarnog filma u nastavi. To je
efektan instrument za realizaciju nekoliko aktuelnih tema odjednom.
80 81
2.5.
Kako predavati
kontroverzne teme
U mnogim materijalima audio-vizuelnih lekcija JSUŠ-a obraća se pažnja na
teme koje mogu biti za vašu grupu ili za pojedinačne đake veoma osetljive
ili kontroverzne (npr. rasizam, diskriminacija, ksenofobija, predrasude,
veroispovest...). Zato nudimo nekoliko saveta i preporuka kako raditi na
času sa tim temama.
Šta su to kontroverzne teme?
Teme koje se obično smatraju kontroverznim, imaju političko, socijalno
ili lično značenje, izazivaju emocije ili se bave pitanjima vrednosti i vere.
Obično su komplikovane i odgovori na pitanja koja su u vezi sa njima
uglavnom se ne nalaze lako. Skoro svaka tema može biti kontroverzna, uko-
liko grupa koja se time bavi postavi suprotstavljena objašnjenja događaja u
vezi sa tom temom, suprotne predloge rešenja postojeće situacije ili uko-
liko je stav jednog dela grupe predstavljen tako da kod oponenta probudi
jak emocionalni odjek.
Vilijam Rasel (Russell, 2009) konstatuje da nastavnici, po pravilu, izbega-
vaju da se u radu sa učenicima bave kontroverznim temama ili ih sasvim
isključuju iz kurikuluma. Iz tog razloga, mnogi učenici uopšte nemaju pri-
liku da u školi analiziraju kontroverzne teme niti da raspravljaju o njima.
Istraživači (Byford, Lennon & Russell, 2008) navode više razloga zbog ko-
jih nastavnici izbegavaju kontroverzne teme. Nastavnici se pribojavaju da
će, ako se bave kontroveznim temama, ugroziti svoj posao, jer, s pravom
ili ne, veruju da restriktivna politika škole traži izbegavanje takvih tema
na času. Sem toga, plaše se kako bi takav čas mogao izgledati, jer im ne-
dostaju odgovarajuće veštine upravljanja razredom – neugodno im je da
sa učenicima pričaju o određenim osetljivim temama i da iznose svoje
stavove o njima.
Za nastavnika koji koristi angažovani film u nastavi, međutim, bavljenje
kontroverznim temama je neizbežno i predstavlja, u neku ruku, strateški
izbor nastavnika. Razlozi za izbor kontroverznih tema su brojni:
- One povećavaju uključenost učenika, čine da čas bude mnogo dinamičniji
i učenicima interesantniji.
- Razgovor o kontroverznim temama razvija kritičko mišljenje i komunika-
cione veštine učenika.
- Pružaju mogućnost za redukovanje predrasuda i stereotipa koje kod uče-
nika postoje, ali su inače nevidljive i prećutane.
Važno je shvatiti da neki didaktički postupci nisu najprikladnija metoda
za rešavanje kontroverza. Kontroverzne teme se tiču duboko ukorenjenih
shvatanja i okorelih stavova. Govoriti mladim ljudima šta da misle ili kako
da se ponašaju neće imati nikakav efekat, ali pre svega postoji opasnost da
će se potpuno zatvoriti prema alternativnim stavovima.
Osnovna pravila
Pre nego što sa đacima započnemo izabranu aktivnost, veoma je važno
da se postave osnovna pravila, koja će stvoriti prijateljsko (tj. sigurno)
okruženje neophodno za to da bismo mogli bez brige i slobodno da izraža-
vamo svoje stavove. Pravila možemo da formulišemo zajedno sa njima:
- uvek govori samo jedna osoba i drugi joj ne upadaju u reč;
- svako ima pravo da izrazi svoj stav i da ga drugi čuju;
- svi se trude da poštuju stavove drugih;
- legitimno je odbijati stavove, ali nikako ne treba odbijati ljude koji ih iz-
ražavaju;
- neophodno je izabrati adekvatan rečnik i izbegavati rasističke i seksističke
upadice;
- dobro je omogućiti svakome da izrazi svoj stav i obezbediti da se svako
sasluša;
- pre prezentovanja svog stava uvek svako treba da objasni šta ga je ka
tome vodilo.
Uloga nastavnika
Prilikom razmatranja kontroverznih tema nastavnik igra ključnu ulogu;
on, takođe, određuje kada, kako i da li će uopšte izkazati svoje stavove i
gledišta. Dag Harvud, škotski metodolog, razlikuje šest mogućih uloga koje
nastavnici ili prezenteri mogu imati prilikom razmatranja tema.* Važno je
da prilikom izbora pristupa budemo fleksibilni i potpuno svesni toga zašto
biramo određeni pristup u datom trenutku. Odabir konkretne uloge zavisi
od teme, godina učenika, prethodnih aktivnosti i drugih faktora. Možemo,
takođe, zajedno sa đacima unapred proći kroz pojedinačne uloge i njihove
funkcije ili da ih, eventualno, pozovemo da sami preuzmu jednu ili više ulo-
ga.
Radi se o ovim pristupima:
- Angažovani stav – nastavnik ima mogućnost da izrazi i propagira sop-
stvene stavove. U takvoj ulozi treba biti obazriv, zato što može dovesti do
neobjektivne debate.
82 83 - Objektivni ili naučni stav – nastavnik objašnjava sve relevantne stavove,
što čini tako da ne izražava svoj sopstveni stav.
- Đavolji advokat – nastavnik zauzima provokativni stav suprotstavljajući
se većini, i to bez obzira na svoje gledište. To mu obezbeđuje da svi stavovi
budu uzeti u obzir i da se, u slučaju kada cela grupa na početku zauzme
iste ili slične stavove, taj opušteni konsenzus dovodi u pitanje. Ova metoda,
takođe, pomaže da se postavljaju pitanja tamo gde mladi ljudi imaju već
čvrsto doživljene stavove.
- Branilac – nastavnik, najpre, izlaže sve relevantne stavove. Izlaganje, za-
tim, završava predstavljanjem svog stava sa logičkim obrazloženjem. To
mu omogućava da naglasi aspekt koji bi đaci trebali da shvate pre nego što
zauzmu sopstveni stav.
- Moderator koji „ne zauzima“ strane – nastavnik obezbeđuje da svi rele-
vantni stavovi budu uzeti u obzir i preko izlaganja učenika i preko litera-
ture ili drugih izvora; Prilikom primene ove metode ne izlaže se sopstveni
stav.
- Priznanje zainteresovanosti – nastavnik izražava svoje stavove, tako da
đaci mogu kasnije da sude o tome nepristrasno i predstavljaju sve druge
relevantne pristupe što je moguće objektivnije.
*
Preuzeto iz Global Citizenship Guides, Teaching Controvesial Issues (Oxfam GB, 2006)
Izvor: http://www.oxfam.org.uk/education/teacher-support/tools-and-guides/controver-
sial-issues
Prilikom bavljenja kontroverznim temama, najadekvatnija uloga nastavni-
ka bi bila uloga aktivnog posrednika. Nastavnik se aktivno uključuje u di-
skusiju o kontroverznoj temi, posreduje između grupa koje imaju suprot-
stavljene stavove i pomaže da razgovor ide u konstruktivnom smeru.
Pošto ima čitav niz uloga iz kojih posrednik ne doprinosi procesu medijaci-
je (Trikić i dr, 2003), i u ovom konkretnom slučaju neke uloge bi nastavnik
u većini slučajeva trebalo da izbegava ili bar da ima na umu rizike koje
preuzimanje tih uloga sa sobom nosi. Takve uloge su:
1. Uloga kočničara – ne dozvoljava izražavanje i razmenu mišljenja i os-
ećanja („Ne skrećite sa teme”, „Nećemo sad o tome”, „Raspravite to posle
časa” i sl).
2. Uloga propovednika – nameće svoje viđenje situacije, savetuje, morališe,
propoveda.
3. Uloga pasivnog posmatrača – ne meša se u interakciju, pušta da se di-
skusija otme kontroli, dozvoljava neprimereno ponašanje i izražavanje,
pokazuje nezainteresovanost za tematiku.
4. Uloga pristrasnog arbitra – za vreme debate aktivno staje na jednu stra-
nu („To što ona kaže ima više smisla”) i pohvaljuje je, a oponira drugoj
strani.
84
2.6.
Preporuka za
organizovanje i
vođenje diskusije
Zadatke nastavnika kao aktivnog medijatora u pripremi i provođenju časa
možemo formulisati u vidu nekoliko saveta:
1. Unapred pripremite scenario časa.
2. Formulišite realistična očekivanja (npr. nije realistično očekivati da svi
učenici koriguju stavove i uverenja koja vi smatrate pogrešnim).
3. Uspostavite atmosferu sigurnosti i međusobnog poverenja u razredu.
4. Dogovorite se sa učenicima o pravilima rada na času.
5. Smislite kako da omogućite da svi studenti mogu učestvovati i izraziti
svoje mišljenje (npr. tako što ćete ih podeliti u male grupe ili napraviti kuti-
je u koje će moći da ubacuju anonimna pitanja i komentare, i sl).
6. Ohrabrujte nezavisnost, slobodu izražavanja i kritičko mišljenje, a ne
konformizam (ako je potrebno, preuzmite ulogu đavoljeg advokata).
7. Budite tolerantni i podstičite toleranciju učenika. Imajte, pritom, na
umu da je tolerancija spremnost da se dozvole postupci i stavovi koje ne
odobravamo. Koje bi onda bile granice tolerancije? Ne bi trebalo tolerisati
stavove i ponašanja kojima se krše prava drugih.
8. Pomozite učenicima da razlikuju činjenice od vrednosnih sudova.
Ukoliko se škola odluči da organizuje diskusiju o kontroverznim temama,
potrebno je pripremiti se za moguće teške situacije, čak i za one koje mogu
da eskaliraju. Trebalo bi da pedagozi još pre diskusije preventivno pred-
vide razne krizne scenarije koji mogu da nastanu (npr. ukoliko neki učenici
namerno ometaju tok diskusije, ako imaju neprimerene komentare o dru-
gim učesnicima u diskusiji, ukoliko se trude da ih verbalno ili neverbalno
zastraše, ukoliko krenu da snimaju akciju i sl).
85 Trebalo bi da se za svaki krizni scenario ustanove koraci za njegovo reša-
vanje. Na primer, posle koliko upozorenja bi oni koji ometaju trebali da se
odstrane iz učionice, u kojim slučajevima bi se zvala policija itd. Takođe,
moguće je regulisati školski red tako da eksplicitno navodi zabranu sni-
manja akcija u prostorijama škole i da škola na svojoj teritoriji ima pravo
da zapleni u sličnim situacijama mobilne telefone i kamere. Trebalo bi da
svi pedagozi budu upoznati sa jedinstvenim načinom rešavanja eventual-
nih komplikacija.
Preporučujemo da jedini audio i video zapis dešavanja obezbedi škola, pri
čemu učesnici moraju da budu obavešteni o tome.
Trebalo bi, takođe, da pedagozi unapred ustanove pravila diskusije. Ova
pravila treba da predoči moderator (pedagog ili eksterni profesionalac)
pre početka diskusije. Pravila mogu da sadrže, na primer, zabranu audio
i video snimanja, određivanje maksimalne dužine priloga i način javljanja
za reč, isključivo pravo moderatora da dodeli reč i sl. Trebalo bi da pedagog
bude upoznat sa važećom legislativom kako bi, bar okvirno, mogao da upo-
zori na to kada se diskusija pomera ka granici zakona.
Pre svega, prilikom javne diskusije je potrebno obezbediti iskusnog
moderatora, koji će biti sposoban da reši eveventualne krizne momente
(npr. ukoliko je diskusija deo šireg školskog projekta). Najverovatnije će
dobar moderator tražiti honorar. Zato preporučujemo da se na vreme sa
rukovodstvom škole dogovore načini finansiranja i konkretan iznos. Ako
bude javne diskusije, može se razmatrati i uvođenje neke vrste ulaznog
praga – trebalo bi da se zainteresovani unapred registruju, potpišu da su
prisutni na diskusiji i sl.
Kao i na školskim akcijama, tako i na ovim javnim treba unapred upo-
zoriti na to da snimanje neće biti moguće i da će jedini zvanični snimak
obezbediti škola. Ako se poziv organizatora ne ispoštuje ili se zbog pon-
ovljenog ometanja ne posluša poziv za napuštanje prostora gde se održava
diskusija, moguće je zvati policiju i prijaviti joj da se krše autorska prava,
uznemiravaju učesnici ili, eventualno, krši zakon.
Trebalo bi da krajnje rešenje bude završetak diskusije , koje, zapravo, eks-
tremisti i priželjkuju. To im daje argumente za tvrđenje kako ostali sa nji-
ma nisu raspoloženi da diskutuju zbog njihovih različitih stavova, iz čega
se izvodi zaključak o postojanju cenzure.
Nastavniku su, kao aktivnom medijatoru u raspravi o kontroverznim
temama, potrebne neke tehnike i veštine (Popadić i dr, 1998). One su do-
brodošle i učenicima, a nastavnik treba da koristi priliku kako bi ih up-
oznao sa njima, kao i da omogući učenicima da ih praktikuju i uvežbavaju.
Asertivnost – ravnoteža između popustjivosti i agresivnosti, odlučnost da
se upravlja aktivnošću na času bez zauzimanja autoritarnog stava.
Aktivno slušanje – pažljivo praćenje i verbalnih poruka i neverbalne ko-
munikacije. Tehnike povezane sa aktivnim slušanjem su (Vidović i Rado-
vanović, 2004, str. 78–9):
ponavljanje – kako bi slušalac proverio da li je dobro čuo i kako bi omo-
gućio drugima da ponovo čuju ono što je rečeno,
rezimiranje – rezimiranje glavnih ideja i osećanja iznetih u diskusiji,
traženje razjašnjavanja – postavljanje pitanja kojima se traže dodatne in-
formacije i pojašnjenja kako bi ono što je rečeno bilo razumljivije,
parafraziranje – rezimiranje osnovne ideje, ali drugim rečima.
Preokviravanje – preformulisanje nečije tvrdnje iznete na neadekvatan,
povređujući način kako bi se minimalizovao napad i omogućio nastavak
komunikacije.
Decentracija – stavljanje u poziciju drugoga kako bi se bolje sagledala
osećanja i način razmišljanja druge strane. Može se postići kroz igranje
uloga, smišljanje argumenata za i protiv, itd.
Kontrola emocija – praćenje i vlastitih emocija i emocija učenika.
Kompetentnost – informisanost o temi o kojoj se diskutuje, posedovanje
analitičkih veština.
Preporuke za vođenje diskusije
Primeri otvorenih pitanja za moderatora diskusije koje je preporučio pro-
fesor Rober Fišer u knjizi Učenje mišljenja.*
- Pitanja koja traže objašnjenje:
možete objasniti (kako)... (objašnjavajući),
Šta mislite tim, da ... (karakterizovati),
Možete dati primer toga, kako... (davanje primera),
Kako to pomaže rešenju...(podržavajući),
Ima li neko pitanje koje bi želeo da postavi? (pitajući se).
- Pitanja koja utvrđuju razloge i dokaze:
Iz kog razloga mislite da... (formulacija dokumenta),
Kako znate da... (pretpostavka),
Koji su vaši razlozi za... (obrazloženje tvrdnje),
Imate dokaze za ... (traženje dokaza)
Možete da uvedete pozitivne / negativne primere za tu tvrdnju...
(dokazi suprotne strane).
- Pitanja koja proučavaju alternativni pogled na stvar:
Da li bi pitanje moglo da se postavi na drugi način? (ponavljanje
stava),
Postoji li drugi ugao pogleda na... ( spekulacija / razmatranje),
Šta ako neko drugi predloži da... (druga mogućnost),
86 87 Šta bi neko ko se sa vama ne slaže rekao/dao primedbu?
(protiv-argument),
Kakva je razlika između tih pogleda na stvar / stavove? (razlike).
- Pitanja koja testiraju uticaj i posledice:
Šta sledi posle toga što...(posledice),
Da li se vaša tvrdnja slaže sa vašim prethodnim tvrđenjem o...
(podudarnost),
Kakve bi bile posledice toga, da (posledice),
Postoji opšte pravilo... (uopštavanje),
Kako bi se to moglo testirati da bi se osigurala pravda? (testiranje
istine).
- Pitanja za pitanje/ diskusiju:
Imate li pitanje za...(postavljanje pitanja),
Kakva je to vrsta pitanja ? (analiza),
Kako nam to pitanje / to što je bilo rečeno može pomoći?
(spajanje),
Gde / u kojim delovima teme možemo do sada da uopštavamo?
(sumarizacija/ rezime),
Da li smo dosli bliže odgovoru na pitanje / problem? (dolaženje
do zaključka).
*
Fisher, Robert: Teaching Thinking. 2nd edition. (2003) London: Kontinuum.
Zaključna procena
U zaključku diskusije pitamo đake za konačni stav u vezi sa određenim
pitanjem / temom. Pitamo ih šta su saznali novo, šta ih je iznenadilo, a
šta odnose (kakve će utiske poneti?). Takođe, pominjemo i to šta je uspe-
lo, kakvi predlozi su bili dati, šta je đake zabavljalo, a šta je bilo negativ-
no shvaćeno ili šta bi promenili. Da li su se promenili ili učvrstili njihovi
stavovi? Neki moderatori diskusija vole da se bave negativnim stavovima
učenika, koji izviru iz pogrešnih mišljenja i manifestuju se kasnije unutar
diskusione grupe i individualno.
Literatura:
Russell, W. B. (2009). Teaching social issues with film. Information Age
Publishing.
Byford, J, Lennon, S, & Russell, W. B. (2008). “Teaching controversial issues
in social studies: A research study of high school teachers”. In Educational
Practice and Theory, Vol. 30, No 2, 87-93.
Popadić, D., Mrše, S., Kovač-Cerović, T., Pečujlić-Mastilović, S., Kijevčanin,
S., Petrović, D. i Bogdanović, M. (1998). Pametniji ne popušta: Vodič kroz
sporazume do sukoba. Beograd: Grupa Most, Centar za antiratnu akciju.
Trikić, Z., Koruga, D., Vranješević, J., Dejanović, V., Vidović, S., Radovanović,
M. (2003). Vršnjačka medijacija: od svađe slađe: priručnik za voditelje
radionica iz oblasti obrazovanja za veštine medijacije. Beograd: GTZ.
Vidović, S. i Radovanović, M. (2004). Spremno u sukobe: recepti za bolje
bavljenje sobom, drugima, međusobnim odnosima i konfliktima. Beograd:
GTZ.
2.7.
Učenje kroz projekte
Projekcija dokumentarnog filma u školi đake inspiriše i može da probudi
želju za realizacijom sopstvenih ideja. U školama koje redovno koriste do-
kumentarni film u nastavi nastaje čitav niz timskih projekata.
Reč projekt je danas postala jedna od najčešće korišćenihi i ne samo u
obrazovanju. Susrećemo se sa projektima u oblasti kulture, finansija, grad-
nje, preduzetništva. Ukratko, svuda gde nastaju planovi, a posle i realizaci-
je nekih novih vrednosti.
Radi se o promišljenom i sistematskom postupku sa ciljem da se stvori
nešto konkretno, da se organizuje, ostvari, napravi, poboljša, reši... Rezu-
ltat projekta je, na primer, gradska proslava, pozorišna predstava, izložba,
novo igralište, sajam zdrave hrane ili samo predlog za poboljšanje životne
okoline. Uspešnost projekta je data značajem i korisnošću stvorenog proiz-
voda. Uslov uspeha je timski rad, sposobnost shvatanja širih povezanosti,
biranje efektivnih metoda postupka. Dodata vrednost može da bude doku-
mentacija iz toka projekta ili nova lična saznanja i iskustva.
Kako uključiti projekat u nastavu?
Kako je to sa projektom u nastavi? Ključni pojam ostaje konkretan, upotre-
bljiv proizvod, tj. rezultat. To može da bude nova alatka za učenje, javna ak-
cija ( izložba, govor, proslava i sl). Može biti i publikacija ili drugi tekstualni
materijal, prezentacija predloga (plana) za poboljšanje okruženja u školi,
rešavanje komunalnih problema i sl.
Smisao učenja kroz projekat jeste da se zajednički stvore nove vrednosti
ili reši postojeći aktuelni problem. Zato je bitno dobiti potrebna saznanja
iz raznih oblasti i izvora informacija, srediti ih, shvatiti njihove uzajamne
odnose i veze, naći moguća rešenja, predložiti kriterijume za sopstveno
odlučivanje, dogovoriti se o izgledu finalnog rezultata i realizovati ga. Do-
bijena saznanja i veštine ne smeju biti u učenju kroz projekat (za razliku od
88 89 nedidaktičkih projekata) samo slučajna stvar, već promišljena pedagoška
namera. Iz ugla učenika, nova saznanja stečena prilikom rada na projektu
nisu primarna motivacija. Za njih je to, pre svega, potreba (interesovanje,
zadovoljstvo, odlučivanje) da se nešto konkretno stvori ili izmeni.
Uloga nastavnika i učenika
Đake je potrebno pridobiti za projekat i pružiti im dodatan slobodni pros-
tor za sopstvenu aktivnost. Jedna od definicija projektne metode kaže
da se radi o „đačkoj firmi“. Iz srži ove dve reči možemo lako da izvedemo
karakteristiku i znakove ove nastavne metode. Firma obično podrazumeva
grupu ljudi koja ima isti cilj, zajedno sarađuje, dopunjava se i podržava,
organizuje i deli svoj posao, rukovodi se zajedničkim poštovanjem pravila
i zajedničkom stvaranju novih vrednosti. Atribut đački nagoveštava da bi
to sve u projektu trebali da rade, pre svega, sami đaci. Pedagog je taj koji
postavlja osnovna pravila, stvara uslove, koordiniše i koriguje delatnost
učenika tako da se usmeravaju ka očekivanom proizvodu i u isto vreme
ispunjavanju pedagoških ciljeva.
Uvek treba da postoji jedan predavač / lektor / rukovodilac koji će voditi
dati tim ili timove i biti garant za uspešan projekat ili njegov trener. Trebalo
bi da to bude čovek uveren u smisao projekta i koji će biti ushićen njime.
Takođe, on treba da bude komunikativan, strpljiv i voljan da objašnjava.
Može se desiti da najveći problem bude pridobijanje „odraslih“ učesnika
projekta – kolega predavača, roditelja. Sa druge strane, sigurno će projektu
biti naklonjeni ljudi iz raznih nevladinih i interesnih organizacija. Poželj-
no je obratiti se njima sa zahtevom za pomoć ili konsultacije, jer u većini
slučajeva imaju iskustva sa projektima, donacijama, tj. ukratko – praktično
iskustvo. Želeli mi to ili ne, školski projekti često ostaju samo u oblasti te-
orije i „igranja“ realnosti. Ali mogu da postanu deo realnosti.
Vremenski plan i predmetno prerastanje projekta
Za rad u svojoj zajedničkoj „firmi“ đacima je potrebno dovoljno slobodnog
vremena. Učenje kroz projekat se zato organizuje drugačije od klasičnog
školskog rasporeda. Dok je standardna obuka obično podeljena do poje-
dinačnih predmeta i odigrava se u kratkim vremenskim periodima (45
minuta), osnovna odlika učenja kroz projekat jeste integrisanje nastavnog
vremena. Kada je reč o kontinuiranom času (kod jednodnevnih projeka-
ta obično traje 4–6 školskih časova) vreme delimo ne na osnovu logike
školskog zvona, već na osnovu realne potrebe (stila rada, etape rešavanja,
povratne informacije). Đaci na taj način dobijaju jedinstveno iskustvo sa
sopstvenom organizacijom radnog vremena.
Važan znak projektne nastave je, takođe, integracija nastavnih smerova
i tema. Teme kojima se đaci u toku projekta bave imaju svoje prirodne
prelaze u razne smerove. Ti prelasci su u vezi ne samo sa temom već i sa
načinom rada. Prilikom realizacije projekta potrebno je raditi sa tekstovi-
ma, diskutovati ipostavljati pitanja. Jednostavno rečeno, neophodno je ko-
ristiti i razvijati niz kompetencija koje su u vezi sa ciljem jezičkog vaspitan-
ja, informatike, medijskog obrazovanja i građanskog vaspitanja.
Sledeći prelazi proizilaze iz srži konkretne teme (namere, proizvoda).
Poželjno je da međusobno sarađuju ne samo đaci već i predavači, a pro-
jekat tako može biti relizovan u različito vreme, zavisno od potrebe. Pred-
metno prerastanje pojedinačnih projekata je vidljivo na prvi pogled. Na
primer, zvanična pisma mogu biti prirodno formulisana u okviru časova
stilistike.
Na časovima informatike se pismo prepisuje, eventualno se koriste mod-
erna sredstva komunikacije – i-mejl, društvene mreže i sl. Predavač može
da objasni osnovna pravila grafičke obrade teksta i projekat tako može
postati deo ŠOP konkretne škole.
Važna je saradnja
Saradnja sa roditeljima kao partnerima vaspitno-obrazovnog procesa je
nedeljiv deo rada na projektima. Mogu da se pojave primedbe da đaci ne
uče, da im projekat oduzima mnogo slobodnog vremena (što je verovatno
tačno) i, eventualno, da u projekat investiraju svoj novac, tehologije i sl.
Slične neprijatnosti je moguće preduprediti. Dovoljno je da na roditeljskim
sastancima bude garant, koji će upoznati roditelje sa planiranim projek-
tom i objasniti njegov smisao i ciljeve, tok rada i pomenute prepreke.
Đake ne treba terati da rade na projektu, već im dati mogućnost da bilo
kada u toku projekta mogu da ga napuste. Pre nego što dođe do takve situ-
acije, vredi pokušati da se obnovi motivacija kod učenika. Na početku pro-
jekat zahteva više vremena, i to ne treba da vas odbije.
Imajte na umu da radom na projektu đaci i učenici osvajaju veliki deo
ključnih kompetencija. Puno zadataka će morati da ispunjavaju van školske
nastave, što znači van školske zgrade. Za komunikaciju sa organima vlasti
se, osim ličnih susreta, nudi i korišćenje drugih sredstava komunikacije.
Važno je da se garant projekta sa đacima dogovori i da zajedno isplanira-
ju koliko vremena će biti potrebno da se provede van škole. Opet je bitno
komunicirati sa roditeljima i rukovodstvom škole. U sopstvenoj nastavi je
veći deo vremena posvećen planiranju i kasnijem vrednovanju usta-
novljenih zadataka. Njihovom realizacijom se đaci bave u slobodno vreme.
Na početku projekta bitno je shvatiti kakva će vam tehnička oprema trebati
u toku planiranog projekta i da li škola s njom raspolaže. Dobro je unapred
se dogovoriti sa đacima oko uslova pod kojima će imati pravo na pristup
kopir-aparatu, internetu, telefonu i da li će im, eventualno, škola omogućiti
da šalju korespodenciju preko sekretarijata i tako delimično učestvovati u
troškovima. Ne podcenjujte pomoć roditelja, eventualne mogućnosti nji-
hovih firmi. U vezi sa opremom je i eventualni budžet projekta.
90 91
Kako zadržati optimizam
Često se na časovima sa angažovanom temom kroz analizu uzroka prob-
lema dođe do nivoa u kom je problem ideološki, globalni, sveprisutan ili,
jednom rečju, preveliki da bi ga bilo ko od nas ponaosob mogao rešiti. Pi-
tanja koja đaci često imaju su: „Pa da li to znači da ćemo iskusiti ekološku
katastrofu?” „Kako bi se moglo rešiti korišćenje dece kao radne snage ako
je to toliko rasprostranjeno?” i sl. Važno je da se nastavnik/ca potrudi da
na času ponudi neku kompenzaciju ili rešenja, da artikuliše nezadovoljst-
vo đaka i da, uprkos pesimizmu ili veličini problema, ipak ukaže na lične
ili grupne doprinose koje možemo napraviti. Tako, na primer, na pitanje o
krupnim ekološkim problemima i klimatskim promenama možemo đake
uputiti da se angažuju u lokalnoj Kritičnoj masi (udruženje za promov-
isanje biciklizma) ili da pokreću peticiju, sprovedu akciju u školi ili napišu
javno pismo donosiocima odluka. Jasno je da će često rešenje do kojega se
kroz diskusiju može doći biti promena celokupnog društvenog sistema ili
revolucija, i to je sasvim u redu. Važno je samo osvetliti kakvu vrstu učešća
u takvoj promeni vaši đaci mogu uzeti.
PRAKTIČNO UPUTSTVO
Kako ići korak po korak
1. Inspirišite se dokumentarnim filmovima.
Kao motivaciju pustite svojim đacima film iz ponude obrazovnog portala
jsns.cz*. Kako smo već naveli, dokumentarni film može za đake da bude
dobra motivacija za početak sopstvene građanske aktivnosti.
2. Sprovedite refleksiju filma i nastavite neku od preporučenih aktivnosti.
Posle filma možete da iskoristite aktivnosti koje su uvedene direktno u AV
lekciji na portalu jsns.cz**.
3. Utvrdite šta je goruće za vašu okolinu.
Prvi korak za realizaciju projekta jeste odabir teme. Početak može da bude
najteži, kao što je to, na primer, prilikom pisanja teksta.
U svakom društvu, čak i u onom koje dobro funkcioniše, mogu se javiti
problemi koji tek čekaju da budu rešeni. To mogu biti opšte teme, ali i naiz-
gled mali problemi na lokalnom nivou – u vašem gradu, opštini ili baš u
vašoj školi.
Pozovite đake:
- da se u zajedničkoj diskusiji zamisle nad problemima koji ih interesuju
lično i kojima žele da se bave;
- da pitaju svoje roditelje, komšije i drugove iz škole;
- da se obrate lokalnim neprofitnim organizacijama i pitaju ih koje su to
teme kojima se bave;
- da se obrate predstavnicima javne uprave, članovima uprave, gradonačel-
niku ili predsedniku opštine.
4. Skupljajte predloge i teme za svoj projekat.
Napište na tabli, flipčartu ili ( listu) papiru sve teme koje su đaci našli ili
su ih sami imenovali.
5. Izaberite temu.
Diskutujte, glasajte, ustanovite kriterijume, razvrstajte pojedinačne pred-
loge. Važno je da se sa izborom svi đaci identifikuju i budu motivisani da
se posvete temi.
6. Prikupite aktuelne informacije.
Posle odabira teme za svoj projekat poverite đacima da o temi prikupe
što više informacija. One su jako bitne za efektnost projekta, tj. za njegov
smisao i uticaj.
7. Napravite akcioni plan
Pre početka projekta ustanovite njegov konkretan cilj i način na koji želite
da ga ostvarite. Rečima opišite kako će vaš projekat izgledati što se sadrža-
ja tiče. Navedite koje aktivnosti (= delatnosti) ćete realizovati da biste došli
*
Nastavnicima u Srbiji dostupni su filmovi programa Slobodna zona Junior. (prim. red.)
**
U priručnicima Slobodne zone Junior za svaki film nastavnicima su ponuđene i aktivno-
sti za rad na času. (prim. red.)
do cilja koji ste postavili. Stalno imajte na umu sklad između cilja projekta
i onog što radite.
Dovoljno vremena posvetite, takođe, rasporedu zamišljenih delatnosti.
Ustanovite konkretan datum, zamislite se nad logičnim sledom pojedi-
načnih koraka koje nameravate da učinite.
Podelite uloge (ne mora da se uključi ceo razred) – odredite rukovodioca
projekta i jasno imenujte ko ima kakve zadatke i ko je za šta odgovoran.
Korak br. 1 i br. 3 možete da zamenite. Prvo možete da izaberete temu, a
onda za jačanje motivacije možete da pustite film koji se odnosi na istu ili
sličnu temu. Od vas zavisi koji postupak vam je bliži.
PRIMER PROJEKTA / STOP AIDS!
Tok projekta
Članovi tima su prvo napravili anketu da bi utvrdili kakva saznanja o
AIDS-u / HIV-u imaju njihovi vršnjaci, roditelji i javnost. Na osnovu vred-
novanja dobijenih odgovora, odlučili su da će pojačati saznanja javnosti
jednom informacionom kampanjom. Napravili su oglasnu tablu sa infor-
macijama koje približavaju datu problematiku i stavili je u predvorje škole.
Kao pomoćno sredstvo koristili su je i pedagozi na časovima zdravstvenog
vaspitanja. Kasnije su se đaci na Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a
92 93 priključili akciji Crvena traka, tako što su prodavali trake u Malči i Hot-
jeboržu. Delili su flajere i trudili su se da govore sa ljudima na tu temu.
Finansijska dobit bila je uplaćena na određen račun za priloge. Prilikom
ličnih razgovora suretali su se sa predrasudama, što je članove tima do-
datno motivisalo na spontane akcije. Pre održavanja roditeljskih sastanaka
su ispred ulaza u školu napisali u snegu sprejom u boji naziv socijalnog
spota: I SMRT IMA SVOJA PRAVA, sa dodatkom STOP HIV-u / AIDS-u. Ovaj
čin je izazvao željeni odziv i projekat se nastavio različitim akcijama sve
do kraja školske godine: razgovor sa radnikom Doma svetla, koji je bio HIV
pozitivan, projektna noć – projekcije dokumentarnog filma, čitanje teksto-
va iz knjige Memento, futsal turnir, noćna igra sa HIV temom, dobrotvorna
prodaja buhtli, poseta Kući svetla u Pragu.
Preporuke i moguće preporuke
Prilikom organizovanja događaja u javnom prostoru ne bi trebalo da
zaboravite na pravne formalnosti, koje moraju unapred biti ispunjene. Tre-
balo bi da dobijete saglasnost nadležne opštinske uprave. Moguće je da će
od vas zatražiti da platite taksu za tzv. zauzeće javnog prostora. Organi-
zatori ili sazivači skupa moraju biti stariji od 18 godina i u obavezi su da
opštini pismeno prijave događaj. Obaveštenje treba da se preda najkasnije
5 dana pre početka akcije. Ako se događaj odigrava na privatnom posedu,
potrebna je pismena saglasnost vlasnika poseda.
03 Iskustva
iz prakse

Kadar iz filma Toti

3.1.
Obrazovanje u osnovnim
školama pomoću
dokumentarnog filma
Prvi stepen
Pogled nastavnika
Period od šeste godine života do početka sazrevanja (oko 11 godina) na-
suprot predškolskim godinama nekome može da se čini kao period manje
prevratnih promena. Ipak, deca na prvom stepenu osnovne škole prolaze
kroz značajan neprestani kvalitativni razvoj. Tada dolazi do usavršavanja
svih sposobnosti, veština i saznanja. Za rad sa dokumentarnim filmom su
osnovne pre svega razvoj pažnje i opažanja, emocionalni i socijalni razvoj.
Na početku polaska u školu, đaci pažnju mogu održati kraće vreme i zato
je odgovarajuće da se u nastavu ubacuju pre svega kratki filmovi (oko 10
minuta). Sposobnost koncentrisanja postupno se poboljšava i dužina do-
kumentarnih filmova može da se produži. Kod dužeg filma može, eventu-
alno, da se radi samo sa jednim njegovim delom. Pri tome je dobro znati
da na početku školske godine dete vizuelno (ali i akustično) posmatra film
kao celinu. Sa povećanjem broja godina dete je sposobno da primećuje i
delove kojima možemo prilikom aktivnosti detaljnije da se posvetimo.
Polazak u školu je za dete izrazita promena u socijalnom smislu. Ono
mora da se integriše u grupu svojih vršnjaka, a važan autoritet za njega,
posebno u periodu od prvog do trećeg razreda, postaje nastavnik. Đak na
početku prihvata stavove autoriteta bezrezervno. Prilikom rada sa film-
om, on sa poverenjem prima tumačenje nastavnika. Pedagog mora shvatiti
da njegovo tumačenje dokumentarnog filma izrazito utiče na vrednosne
i emocionalne stavove učenika. Tek kasnije (oko 10. godine) dete počinje
kritički da se odnosi prema informacijama koje dobija, da upoređuje tu-
mačenje autoriteta sa svojim sopstvenim životnim iskustvima te sprovodi
prve selekcije. Počinje da daje prednost prijateljima i njihovim stavovima
pred nastavnikom. U tom periodu đaci rado sa nastavnikom i drugovima iz
razreda diskutuju o dokumentarnom filmu i uče se da zastupaju svoj stav.
Pedagog mora da razume emocionalne reakcije svojih učenika, koje su u
vezi sa samovrednovanjem i sa vrednovanjem drugih ljudi. Ove emocije
postaju trajnije i dugoročnije.
Andrea Tlaskalova, OŠ Zbiroh
Drugi stepen – pakao u školi?
Pogled nastavnika
„Kako možeš da predaješ takvim pubertetlijama?” Ko od nas takve i druge
slične reči ne zna ili nije čuo! Na kraju krajeva, i nad nama su mnogi nas-
tavnici (i ne samo oni) lomili štap i proricali šta će sve od nas da (ne) iz-
raste… Ali kako je to u stvarnosti? Kakve specifičnosti donosi posao sa do-
kumentarnim filmom na drugom stepenu osnovne škole? Odgovor sigurno
nije jednoznačan. Svakom od nas može pasti na pamet odmah nekoliko.
Ovde je iznesen samo jedan od pogleda.
Treba shvatiti kroz kakvu veliku promenu prolazi dete pri prelasku iz pr-
vog u drugi stepen. Više nema samo jednu nastavnicu, koja ga je do sada
vodila. Takođe, nije samo u jednoj učionici, već se seli u mnoge i daleko više
se sreće sa đacima iz drugih razreda. Još važnije – u toku šestog, eventual-
no sedmog razreda potuno ulazi u pubertet i gleda samo sebe.
Ukoliko na drugom stepenu osnovne škole koristimo u predavanjima do-
kumentarni film i aktivnosti u vezi sa njim, moramo imati u vidu da dete u
periodu puberteta sve vrednuje pomoću svojih emocija. Racionalni pristup
je obično tek na drugom mestu.
A upravo sa emocijama treba znati raditi. Na predavanjima one mogu imati
i pozitivnu i negativnu ulogu. Većina filmova deluje na emocije ili ih izaziva.
96 97 Đaci imaju potrebu da te emocije oslobađaju već tokom filma, eventualno
omah posle gledanja. Dajmo im šansu za to. Ponekad možda nećemo stići
da realizujemo aktivnost koju smo isplanirali, nećemo se baviti svim što
želimo, ali kada damo đacima priliku za iskazivanje emocija, vratiće nam
to svojom otvorenošću.
Posebnu kategoriju među filmovima, ipak, čine dokumentarci u kojima se
pojavljuju drastični snimci ili filmovi sa tragičnim krajem. Oni mogu da iza-
zovu zaista veoma jake emocije, često i suze. Potrebno je biti za tako nešto
pripremljen i spreman da sa tim radiš. Meni lično se nešto tako desilo prili-
kom projekcije filma „Deca sa stanice Lenjingradski”. Film se završava sm-
rću deteta koje se u tom filmu najčešće pojavljuje. Ja sam ubeđen da i takve
filmove treba uključiti u nastavu. Ali možemo da ih koristimo samo ukoliko
znamo da se đaci u školi osećaju bezbedno. Kako to postići? Jedan od mo-
gućih puteva jeste određivanje osnovnih pravila kojih će se pridržavati obe
strane – nastavnici i đaci. Na osnovu svog desetogodišnjeg iskustva rada sa
filmom u nastavi, mogu reći da su najvažnija sledeća pravila:
Nastavnik:
- Nastupa prijateljski, partnerski, otvoreno prema stavovima učenika; uko-
liko to nije u raskoraku sa njegovom misijom, mišljenja učenika ne ocen-
juje.
- Principijelno ne tera đake da se izjasne ukoliko im je to neprijatno.
- Omogućava prolaz emocijama; pazi na to da emocije budu izražavane
prema pravilima opšte pristojnosti.
Učenici:
- Mogu otvoreno da se izraze o svemu što ih je u filmu zainteresovalo bilo
u pozitivnom ili negativnom smislu; izražavanje ne sme da bude vulgarno.
- Poštuju činjenicu da njihov školski drug može za istu stvar da ima potpu-
no drugačiji stav.
- Uče se da svoje stavove potkrepljuju argumentima, ne preuzimaju uopš-
tene tvrdnje drugih.
Ne mogu da izdvojim koje pravilo je važnije i mislim da to i nije neophod-
no. Na kraju krajeva, i na običnom času se prepliću razne situacije i često
je nemoguće odvojiti pojedinačna pravila. Ukoliko uspete da ih ustanovite,
rad sa dokumentarnim filmom biće više od nastave. Iz iskustva znam da
đake interesuje to što se dešava oko njih. Primećuju svet koji im se pomalo
otvara, samo još uvek ne vide sve njegove vidike. Dokumentarni filmovi
JSUŠ-a im prikazuju filmove koji često ne mogu da se vide ni na jednom
drugom mestu. Oni nisu u klasičnim udžbenicima, a učenici se često sa
njima ne sreću ni u porodici. Činjenica je da sigurno neće pamtiti sve što
su videli, čuli.. Ali ostaće u njima to što je u datom trenutku bilo najjače –
emocije. A to nije malo.
„Kako možeš da predaješ takvim pubertetlijama…” Mogu. I predajem im
sa zadovoljstvom. Svaki dan mi svojim stavovima dokazuju da nisu rav-
nodušni kako se o njima inače misli. Često je upravo suprotno –mi smo
ravnodušni na njihova pitanja i ponekad nismo voljni da ih slušamo…
Stanislav Švejcar, OŠ Litomišl, Zamecka
Deca sa stanice Lenjingradska / Hana Polak, Andzej
Celinski / Poljska / 2004. / 35 min.
Tvorci ovog veoma snažnog dokumenta su se
koncentrisalii na komunu dece beskućnika koji životare
na moskovskoj stanici metroa Lenjingradska.
3.2.
Obrazovanje u srednjim
školama pomoću
dokumentarnog filma
Gimnazija
Pogled nastavnika
Obrazovni projekti programa u JSUŠ-u pružaju relativno široke mogućno-
sti dopune nastavnih programa ne samo osnovnog već i srednjoškolsk-
og obrazovanja. Program koji je dugoročno i sistematski razvijan danas
je podeljen u šest „sekcija” koje zadiru u nekoliko obrazovnih oblasti, tj.
predmeta. Veoma je brojno korišćenje ponuđenih tema, metodskih osno-
va, audio-vizuelnih materijala i drugih alatki, posebno u oblasti društvenih
nauka, uključujući i medijsko obrazovanje. Postupno su pokriveni i drugi
predmeti (npr. češki jezik i literatura). Značajan deo čini i sekcija koja je
98 99 orijentisana ka modernoj istoriji Čehoslovačke, koja je usađena u evropski
kontekst razvoja, pogotovu 20. veka.
Može se reći da materijali JSUŠ-a donose pedagozima i đacima ove mo-
gućnosti:
- Praktično razvijanje tema koje su teoretski razrađene u okviru školskog
obrazovnog progama.
- Zadiru u aktuelne teme koje su definisane OOP-om (Okvirni obrazovni
program) i pokrivaju ih na odgovarajuć način.
- Podstiču đake na razmišljanje i dublje shvatanje nekih veoma aktuelnih
tema (tolerancija, međukulturni dijalog, strah od „drugačijeg” i sl.); često
dopunjuju ukupan mozaik pogleda na datu problematiku i nude pogled na
svet koji nije crno beli.
- Mogu da budu ulazni podsticaj za razvijanje diskusije u okviru razreda /
grupe i podsticaj koji služi za dalje korišćenje u okviru projektnog obrazo-
vanja.
- Vode ka kritičkom mišljenju, mogućnosti formulisanja i odbrani svog
ličnog stava.
- Omogućavaju rad i susrete sa stručnjacima iz odgovarajućih oblasti koje
su u vezi sa datim temama, eventualno sa očevicima.
- Motivišu interesovanje za date teme i bude povoljne uslove vaspitanja ka
građanskoj angažovanosti.
- Odgovarajuća su forma građanskog obrazovanja.
- Vode ka shvatnju lične odgovornosti za samog sebe i svet oko nas.
- Omogućavaju pozitivno i tolerantno obrazovanje sa poštovanjem različi-
tosti drugih.
- Razlikuju se od često standardnih nastavnih alatki i na taj način postaju
atraktivni za đake.
- Vode pedagoge ka novim metodama efektnijeg i pristupačnijeg obrazo-
vanja, podstiču dalje obrazovanje te lični i profesionalni razvoj pedagoga.
- Često je naporna priprema pedagoga direktno srazmerna pozitivnom re-
zultatu i efektima same nastave.
Na primeru materijala iz sekcije „Priče o obespravljenosti” možemo da
ukažemo na prednosti i mogućnosti korišćenja dokumentarnog filma u
nastavi. Analoški je moguće ova opažanja primeniti i u drugim oblasti-
ma koje pokrivaju materijali JSUŠ-a, pri čemu je deo ponuđenih doku-
mentarnih filmova uveden kao nastavni materijal. Program „Priče o obe-
spravljenosti” je zasnovan na korišćenju dokumentarnog filma u nastavi
i metodskoj podršci prilikom časova posvećenih tematici moderne čeho-
slovačke istorije. Sastavni deo je i kratak prikaz mogućih pristupa temi, uk-
ljučujući korišćenja materijala iz tog perioda, radnih listova i drugih delova
metodskog priručnika. Nastavni kompleti su, u svakom slučaju, odgovara-
juća dopuna nastavi u osnovnim i srednjim školama u poglavljima mod-
erne čehoslovačke istorije.
Nastava o modernoj istoriji, eventualno i praćenje dece i omladine na
putu ka njenom upoznavanju, trenutno je predmet veoma burne diskusije
ne samo u stručnoj pedagoškoj i istorijskoj javnosti već i u široj javnosti
uopšte. Trebalo bi da znanje o modernoj češkoj, kao i čehoslovačkoj is-
toriji, naročito u kontekstu modernih događaja tokom 20. veka u Evropi i
svetu uopšte, bude u odgovarajućoj formi uobičajeno za učenike osnovnih
škola, a naročito za maturante srednjih škola. Diskusija se vodi ne samo o
osnovnim pitanjima – šta je, zapravo, „istorija“ i da li ju je uopšte moguće
nekako „ispričati“ – već i o načinima predstavljanja istorijskih tema mlađoj
generaciji.
Upravo je ta oblast cilj ovog obrazovnog programa. JSUŠ je češkim škol-
ama 2004. godine počeo da nudi dokumentarne filmove o modernoj
čehoslovačkoj istoriji. Od 2005. godine redovno se u novembru (tzv.
„Mesec dokumentarnog filma u školama”) priprema projekat „Priče o
obespravljenosti”. U okviru tog projekta školama se nude besplatni doku-
mentarni filmovi uz uslov da se organizuju projekcije za đake i razgovori
sa pozvanim gostom, tj. svedokom ili stručnjakom za temu kojom se film
bavi. Prednost za školu jeste činjenica da joj film ostaje za korišćenje i u
sledećim godinama. Škole tako „besplatno“ mogu postepeno da upotpune
svoju istorijsku filmoteku.
S obzirom na to da je tehnologija napredovala, kao i zahvaljujući brizi
JSUŠ-a, distribucija dokumentarnih filmova postala je postepeno sve jed-
nostavnija. Ovaj napredak je očigledan pogotovu u vezi sa jednostavnim
pristupom filmu, i to posredstvom novoosnovanog audio-vizuelnog por-
tala. Iz svog ličnog iskustva kao gimnazijskog pedagoga mogu da potvrdim
kako je ovaj način obogaćivanja standardne nastave istorije (kao i drugih
predmeta, pogotovu iz oblasti društvenih nauka) ima ne samo svoje opra-
vdanje već, takođe, veoma doprinosi obogaćivanju znanja đaka. U situacija-
ma kada mogu da vide film, pa čak i da vide i čuju ljude koji su, bukvalno, na
svojoj koži doživeli, na primer, persekucije u komunističkom totalitarnom
režimu te da sa njima pričaju, predstavljaju iskustva kakva bi teško negde
drugde stekli. S obzirom na to da je vreme nemoguće zaustaviti, šansa da
se dođe do očevidaca je ograničena i zato je treba iskoristiti ( tamo gde je to
moguće). Efekti „prostog” puštanja filma, čitanja memoara ili prenošenja
svedočanstava neće biti takvi kao kada đaci mogu lično da se nađu sa sve-
docima vremena sa kojima se upoznaju.
Osim projekta „Priče o obespravljenosti”, JSUŠ nudi i druge dokumentarne
filmove i metodske materijale sa uputstvom kako na pravi način uključiti
određene teme u nastavu. Da bi rad sa filmom imao smisla, potrebna je
temeljna priprema pedagoga. Prosto puštanje snimaka ili „popunjavanje”
praznog prostora na času može da izostavi učinak i dovede do nerazume-
vanja prikazanih događaja, jer nedostaje bolje poznavanje konteksta. Po-
jedini materijali su zato dopunjeni sinopsisom, aktivnostima koje se na to
100 101 nadovezuju i sl.
Mogućnosti rada sa filmom i propratnim materijalima ima mnogo. Uvek
je potrebna inventivnost pedagoga, njegova odgovorna priprema, koja će
uzeti u obzir konkretne uslove i potrebe date grupe. Njemu ne treba da
bude važno samo da ispuni radnu obavezu ili da „istumači” materiju. Čini
se da je nezamenljiva aktivna uloga onoga ko mlade ljude uvodi u često
komplikovane veze razvoja naše istorije (i ne samo nje) i pomaže im da je
interpretiraju na odgovarajuć način te da u vezi sa njom zauzimaju svoje
kritične stavove. Što raznovrsnije pripremljena i realizovana nastava koja
se oslanja na stručnost daje veću verovatnoću da će učenici ili studenti
steći saznanja koja će uticati na formiranje njihovog vrednosnog sistema,
njihov odnos prema društvu i češkom te evropskom identitetu.
Marek Viborni, Gimnazija „Pardubice”, Mocartova
Srednje stručne škole
Pojedinačni filmovi mogu odlično da se iskoriste za potrebe konkretne
struke. Film Moj brat Drona mogu da preporučim pre svega za strukovne
studije socijalnog rada u vezi sa aktivnostima „Šest uglova gledanja”.
Imam dobra iskustva sa spajanjem zadataka nastave kako bih, na primer,
prikazala integraciju ljudi sa posebnim potrebama ili negu hendikepiranih
građana. Dobro je, takođe, iskoristiti film kao motivacionu odskočnu dasku
ka strukovnim studijama. Film i rad sa njime pomogao je mojim đacima
da shvate različitost pojedinih ljudi i da je prime sa većim razumevanjem.
Moj brat Drona / Catherine van Campen / Holandija
/ 2009. / 19 min.
Osećajan snimak u kome se smenjuju crno-beli pasaži i
oni u boji. Film rečito pokazuje da autizam svakako nije
prepreka jednom bratskom odnosu punom ljubavi.
Film Nevidljive devojke bih preporučila svim razrednim starešinama, pre
svega u prvoj godini tokom novembra i decembra. Najbolje je da se za film
i aktivnosti u vezi sa njim odvoji jedan dvočasovni blok. Film traje prilič-
no dugo, ali ukoliko đake unapred upozorimo na to, sigurno im neće biti
dosadno. Film oslikava temu zlostavljanja i integracije u društvo, a zadatak
pedagoga jeste da se tema adekvatno prenese razrednom kolektivu. Sa
moje tačke gledišta, važnija je aktivnost koja može da sledi posle kratke
ili podnevne pauze. Nju bi đaci svakako ispunili diskusijom o problemu
„nevidljivih”. Moje iskustvo govori da su se zahvaljujući ovoj aktivnosti
neki introvertni đaci koji još uvek nisu našli put ka novim učenicima prvi
put otvorili. Ostali su opet dobili mogućnost da zavire u svet koji ne poz-
naju i mogli su da vide svoje drugove iz razreda iz drugog ugla. U toku
ovog bloka, a pre svega u toku završne diskusije, svi učenici iz razreda su
se zbližili.
Nevidljive devojke / Sidse Stausholm / Danska /
2009. / 40 min.
Film o usamljenosti i maltretiranju tri devojke koje
privremeno beže od realnosti u svoj imaginaran svet.
Pogled nastavnika
Film Utvara Martin se kod nas nadovezao na poznatu kampanju „Ne misliš
- plaćaš”. Posle gledanja filma, koji je vrlo emotivan i za „grublje“ dečačke
razrede, obavezno učenicima ostavite trenutak da sami sa sobom saberu
utiske. Film, odnosno njegov glavni lik nedvosmisleno je ostao našim đaci-
ma u mislima kao sveprisutna utvara i posle aktivnosti koja je usledila.
Utvara Martin / Aslak Danbolt / Norveška / 2009. /
28 min.
Film govori o Martinu, koji je vezan za invalidska kolica i
zavisi od pomoći roditelja i negovateljica. Postao je
invalid tako što je u 19 godini zajedno sa prijateljima
vozio auto pijan i pod uticajem narkotika.
Marketa Kžičkova, SOŠ Usti nad Labem, Stara
Kada sam pokušavala da isprobam nove aktivosti, nisam imala mnogo
iskustva. Prvi put sam radila sa grupom učenika pripravnika koje nisam
poznavala. Pokazali su početno nepoverenje i nisu pokazivali želju da rade.
Puštali smo film Tako to vidim ja: Pepa. Pre projekcije smo radili sa pisan-
im tekstom umesto diskusije. Na tabli sam napisala pitanja na koja su đaci
trebali da odgovore pismeno. Odgovori su bili veoma kratki, često samo
u jednoj reči. Đaci su svoje ideje radije komentarisali usmeno i pitanja su
pojednostavljivali. Usledila je projekcija filma koji ih je zaista zaintereso-
vao – pažljivo su ga pratili. Posle projekcije sam na tabli napisala sledeća
pitanja i opet sam od učenika tražila pismene odgovore. U toku diskusije
koja je sledila već su reagovali otvorenije i spontanije. Uspeli su da uporede
okolinu gde žive sa okolinom u kojoj živi Pepa. Bili su sposobni da anal-
102 103 iziraju situaciju, oštro su osuđivali Pepine roditelje, Pepi se nisu smejali,
sažaljevali su ga. Otvoreno su se izjašnjavali u vezi sa svojom i Pepinom
situacijom. Film i aktivnosti u vezi sa njime su na učenike zaista delovali.
Shvatila sam da se ovi đaci nisu rado izražavali pismenim putem i zbog
toga što su svesni svojih nedostataka u stilu pisanja i imaju problem da
formulišu na papiru sopstvene stavove, koje inače potpuno neposredno
izražavaju usmenim putem. Sigurno je bolje sa njima diskutovati – đaci se
svojih stavova ne stide i sposobni su da govore otvoreno o raznim osetl-
jivim i ličnim temama. U razredu u kome nisu navikli da rade i javljaju
se za diskusiju i gde se stide da kažu glasno svoje stavove preporučujem
formiranje manjih radnih grupa.
Tako to vidim ja: Pepa / Dana Slanarova / ČR / 2009.
Film je o Pepi, koji od svoje sedme godine provodi svaki
svoj slobodan trenutak na radnim akcijama i zarađenim
novcem pomaže kućni budžet svojih nezaposlenih
roditelja.
Pogled nastavnika
Čas je uspeo iako je razred neke zadatke ispunjavao sa početnom odbo-
jnošću. Diskusija je na kraju bila uspešna i zbog toga što su đaci sami traži-
li uzroke problema glavnog junaka filma i drugih ljudi u sličnoj situaciji.
Rad sa dokumentarnim filmovima bih preporučila svim pedagozima i u
stručnom obrazovanju – dobro je ne potcenjivati naše đake i verovati im,
omogućiti im da se čuju njihovi stavovi i osećanja.
Miroslava Hilakova, SOŠ Louni
Trudim se da nađem neke osnovne razlike ili specifičnosti za rad sa filmov-
ima s obzirom na to da postoje razlike u godinama učenika, kao i podela na
osnovne i srednje škole, ali ne mogu da definišem nijedan. Iz mog iskustva
jedini kriterium koji bi mogao da odgovara jeste odabir odgovarajućeg fil-
ma. Iako često filmove namenjene deci koristim i za maturante, naravno da
im kažem kako je film namenjen pre svega mlađim đacima, ali da ćemo mi
obratiti pažnju na to i to… Ukoliko mi neki film odgovara, s obzirom na to
kakav je sadržaj nastave, bez problema ću ga upotrebiti. U suprotnom sme-
ru to, naravno, nije moguće. Možda više od godina odlučuje zrelost učenika
i vreme koje sam s njima radila na taj način. Za početak volim manje kon-
troverzne teme, jednostavnije aktivnosti, koje eventualno malo prilagodim
konkretnom razredu. Ipak, i u Osnovnoj školi sam rešavala složenije teme
i moje iskustvo jeste da između učenika osmog razreda osnovne i učenika
srednje škole nije tako velika razlika. Pre imam utisak da je granica neg-
de u drugoj godini srednje škole. Zato bih za prvu godinu srednje škole
preporučila da se pre biraju jednostavniji, kraći filmovi i aktivnosti. Što
su učenici stariji, tim pre može da se pristupa složenijim i dužim snimci-
ma i aktivnostima, eventualno pojektima. Ali to je i inače opšte pedagoško
pravilo. Imam iskustva sa projekcijama filma i metodskim priručnicima
programa JSUŠ-a u više srednjih stručnih škola. Srednje stručno obrazo-
vanje je veoma širok pojam – škole se često razlikuju sastavom učenika i
načinom predavanja. Dajem svoju preporuku za razne vrste škola.
Zdenjka Juklova, Srednja staklarska škola industrijskog dizajna,
Železni Brod; Trgovačka akademija Tanvald
Ekonomske škole, trgovačke akademije, usmerenje na javnu upravu,
socijalnu oblast
Filmovi i metodski priručnici mogu da se koriste kako u stručnim predme-
tima, kao što su pravo, psihologija, sociologija, socijalni rad ili javna upra-
va, tako i u predmetima opšteg obrazovanja, kao što su češki jezik, istorija,
osnove društvenih nauka ili nauka o građanskim pravima.
Dobro je raditi sa radnim listovima, sa stručnim tekstom, počinjati sa
kraćim jednostavnijim tekstom i postepeno prelaziti ka stručnijim i dužim.
Vremenom bi đaci trebali da savladaju rad sa stručnim tekstom.
Na ovim tipovima škola su pretežno devojke, tako da su razredi prilično
empatični i pitanje ljudskih prava im je blisko.
Za usavšavanje pisanog rada dajem na kraju svake teme kratke eseje. Uko-
liko je potrebno da se rad oceni, onda obraćam pažnju na poštovanje roka
predaje radova, sadržaja i teme i, eventualno, navođenje izvora. Nikada ne
procenjujem stavove!
Zdenjka Juklova, Srednja staklarska škola industrijskog dizajna,
Železni Brod; Trgovačka akademija Tanvald
Tehničke škole sa maturom, srednje industrijske škole
Filmovi i metodski priručnici mogu da se iskoriste u predmetima kao što
su osnove društvenih nauka i nauka o građanskim pravima, eventualno u
danima projekta. Matura iz društvenih nauka se ne očekuje, pa je zato mo-
104 105 guće izabranim temama posvetiti više vremena na račun drugih.
Razredi su izjednačeni po broju devojčica i dečaka ili preovlađuju dečaci.
Tako uglavnom preovlađuje logičan način mišljenja, što omogućava da se
uvrste aktivnosti koje su usmerene na rešavanje problema, analitičke
postupke i poređenje.
Aktivnosti u kojima je izlaz vidljiv i strukturisan, kao na primer ta-
bele, T - grafove, mentalne mape i sl. (nedorečen iskaz) Pismeni radovi
uglavnom nisu dobri, ali se ipak preporučuje da se oni uvrste, samo što ih
posle ne treba vrednovati po pravilima češkog jezika. Đaci rado proširuju
diskusiju pa je zato potrebno paziti da se pridržavaju teme i ustanovljenog
cilja.
Iako đaci potiču iz raznih socijalnih grupa, sa njima mogu da se obrađuju i
kontroverzne teme.
Zdenjka Juklova, Srednja staklarska škola industrijskog dizajna,
Železni Brod; Trgovačka akademija Tanvald
Srednje umetničke škole
U umetničkim školama je više nego u drugim važan lični pristup – đaci
su obično veliki individualci, pre svega u starijim razredima,često je među
njima veći raspon u godinama (studiraju duže ili dolaze iz drugih škola).
Diskusije znaju da budu veoma plodne, a stariji đaci imaju dobru argu-
mentaciju. Bitno je dati prostor svima i poštovati njihovu ličnost.
Prednost je korišćenje stručnosti učenika za obradu refleksije, na prim-
er uz pomoć umetničkih metoda. Tematika ljudskih prava ih interesuje i
može da bude inspiracija za njihovo stvaralaštvo. Dobro je naći pedagoge
iz redova stručnih nastavnika koji žele da sarađuju.
U školama koje se završavaju maturom se pretpostavlja da će matura biti
iz društvenih nauka, a metodiku je moguće koristiti u skladu sa tematskim
planovima (ŠOP). U umetničkim školama kod nas preovlađuju introverti,
zbog toga scenu i reprodukciju situacija ne uključujem.
Zdenjka Juklova, Srednja staklarska škola industrijskog dizajna,
Železni Brod; Trgovačka akademija Tanvald
Pogled apsolventkinje kursa Dokumentarni film u nastavi
Sa jednokratnom demonstracijom projekta JSUŠ-a srela sam se u okviru
svojih nadovezujućih magistarskih studija socijalne pedagogije. Imam
sklonosti ka neformalnom iskustvenom učenju, a ujedno imam lektorska
iskustva sa multikulturnim vaspitanjem čeških i stranih srednjoškolskih
učenika, koji su bili na razmeni. Možda me je upravo zbog toga projekat to-
liko zanimao. Na akademskom tlu je za mene ova „degustacija” bila dašak
svežeg vazduha u zagušljivoj sredini tradicionalnih frontalnih monologa.
Nakon sažetog uvoda, koji se ticao vlastitog projekta i njegovih ciljeva, za
nas je bio pripremljen kratak dokumentarni film Na biciklu za slobodu, o
sudbinama i tragičnim ličnim pričama političkih izbeglica koje traže azil u
engleskom Bristolu i o grupici lokalnih entuzijasta koji pokušavaju da im
olakšaju njihovo mučno čekanje: popravljaju poklonjene bicikle i ujedno
izbeglicama nude mogućnost aktivnosti koja ima smisla – saradnja pri nji-
hovom ponovnom korišćenju.
Nakon odgledanog filma smo, zahvaljujući mirnom i otvorenom delovanju
lektorke u bezbednoj sredini i komunikativnom kolektivu, isprobali neko-
liko kreativnih tehnika kojima se izražavaju različiti doživljaji. U našim re-
fleksijama se od jedne reči pojavila cela skala osećanja. Tu su bile reči kao
bespomoćnost i strahota, ali takođe i sloboda i nada. Rezultati refleksije u
obliku stiha su bili jaki i dirljivi. Pored informacija i emocija, iz ispričanih
priča odneli smo i podsvesno saznanje o stavovima svojih kolega prema
problematici migracije i njenih jakih iskustava.
I dalje verujem da odgovarajuće i sistematski vođeno neformalno iskust-
veno obrazovanje, koje cilja ne samo na kognitivnu već i na emotivnu , u
idealnom slučaju takođe, na motivacionu i slobodnu komponentu lično-
sti– posebno kada je reč o stručno i umetički dobro savladanom doku-
mentarnom filmu – ima značajan potencijal da pozitivno utiče na kritičko
razmišljanje, stavove i ponašanje ljudi. Planiram da se u okviru njega i dalje
sa uživanjem angažujem.
Petra Doležalova, studentkinja Pedagoškog fakulteta
Karlovog univerziteta, Prag
Šta su polaznici kursa na Univerzitetu u Beogradu rekli o korišćenju
filma u nastavi?
Zašto koristim film u nastavi?
„Ako se sklopi najbolja kombinacija filma koji objašnjava gradivo što se
trenutno obrađuje na času, dobija se još veća plastičnost prikazanog, uz
mogućnost nadogradnje i još veće imaginativnosti. Film, ako je dobro
odabran, prosto vuče na još veću kreativnost i šire razmišljanje o proble-
mu kojim se bavimo.”
Srđan Simeunović, nastavnik sociologije
„Nepoznata materija postaje pristupačna, omogućava prevazilaženje ru-
106 107 tine nastave i budi interesovanja učenika, omogućava učenje relevantno
za život.”
Aleksandar Arsenić, nastavnik filozofije i istorije
„Film u nastavi koristimo kada želimo da učenici razmišljaju, razgovara-
ju, diskutuju o određenoj temi (temi koja pokreće različita pitanja i može
da ima značaja za moralni razvoj učenika; filozofska, moralna, društvena
itd.).”
Ivana Prijović, nastavnica biologije
„Upotreba filma podrazumeva drugačiji metod rada na času od tradicional-
nog. Koristimo sliku koja govori hiljadu reči, i to u kombinaciji sa zvukom
i pokretom, dakle film koji kao takav može na mnogo ubedljiviji način da
dočara, pokaže, objasni tematiku koja je predmet časa. U kombinaciji sa di-
skusijom film čini čas dinamičnijim, izbegava se dremež ili dosada i stvara
se utisak lagodnije atmosfere nego na času gde postoji klasično predavan-
je.”
„Učenici se raduju filmovima u nastavi, jer im je uvek takav način rada za-
nimljiviji. U ovom dinamičnom svetu deci moraju biti sva čula nadražena
da bi im se održala koncentracija.”
Danijela Milićević Dragićević, nastavnica filozofije
„Kao savremeni, opšte prihvaćeni i sveprisutni društveni medij, film
dopušta da ga svaki pojedinac doživljava na sebi svojstven način i da, u
skladu sa tim, razvija sopstvene stavove. Film koristim kada je potrebno
da se razvije svest ili stvori neki stav.”
Bojana Đurić, nastavnica latinskog jezika
„Jer je to učenicima podsticajno i emotivno.”
Milan Janković, nastavnik psihologije i trener
Kada nam film pomaže, a kada odmaže u nastavi?
„Pomaže za interpretaciju stvarnosti i slika. Film nastaje u , glavi ʼ i svako
ga vidi na svoj način, podstiče procese učenja tokom nastave na bazi ra-
zumevanja.”
„Odmaže kad je cilj nastave i gledanja filma nejasan, kad film nije adekvat-
no prilagođen temi i uzrastu učenika, kad služi svrsi ,ubijanja vremenaʼ.”
Aleksandar Arsenić, nastavnik filozofije i istorije
„Pomaže nam uvek kada je pažljivo odabran, u skladu sa temom, i kada
omogućimo da se učenici osećaju sigurno. Odmaže samo ako neko sa
časa ode uznemiren ili diskusija preraste u sukob. Ovi problemi zahtevaju
određeno iskustvo nastavnika kako bi mogao da omogući sigurnu atmos-
feru, prepozna kritične trenutke i zna na koji način da ih prevaziđe.”
Ivana Prijović, nastavnica biologije
„Ne vidim način da može odmagati u nastavi, osim ako je promašio temu ili
ako je loš sam po sebi,tj. ne objašnjava na pravi način poentu časa. Važno je
obratiti pažnju i na dužinu trajanja filma.”
Danijela Milićević Dragićević, nastavnica filozofije
„Film pomaže:
- u upoznavanju sa manje poznatim temama i fenomenima u zajednici;
- u obradi aktuelnih ili ,težihʼ društvenih tema i fenomena;
- u boljem razumevanju drugih kultura;
- u razumevanju fenomena koji su teže dostupni u svakodnevnom životu;
- u podsticanju aktivnijeg učešća učenika u nastavi;
- u lakšem izražavanju učenika o nekim temama;
- u stvaranju povoljnijih uslova za obradu i učenje apstraktnijih pojmova i
fenomena.”
„Film odmaže:
- kada učenici imaju averziju prema akterima u filmu i porukama filma;
- kada ne postoje adekvatni tehnički uslovi za izvođenje projekcije i kada
različite improvizacije stvaraju uslove za nepoželjno ponašanje učenika;
- kada učenici nisu zainteresovani za temu;
- kada film nije ,obrađenʼ dodatnim aktivnostima na času.”
Milan Janković, nastavnik psihologije i trener
Šta nam je teško kada koristimo film u nastavi i kako to prevazilazimo?
„Ako se nastava dobro pripremi, onda je sve u redu. Može da se dogodi da
je neki film u biti nasilan, a opet predviđen za neku raniju dob od, recimo,
12 godina. U tom slučaju, ponekad se pribojavam reakcije, recimo, „konzer-
vativnijih”učenika... do sada je sve bilo u redu :)”
Aleksandar Arsenić, nastavnik filozofije i istorije
„Najteže je izabrati pravi film. Pravi film je onaj koji jasno poentira cilj i sa-
držaj časa, i to čini na dovoljno kvalitetan način u idejnom, kulturološkom,
estetskom, naučnom smislu.”
„Taj problem se prevazilazi tako što se traga dok se ne nađe pravi film ili
se odustane od filma i isplanira čas na neki drugi način. Nije uvek nužno
najbolje sredstvo u nastavi film, mada je tu blizu!”
Danijela Milićević Dragićević, nastavnica filozofije
108 109
„Najteže je uskladiti izbor filma, tematiku i osmisliti dobre ciljeve za čas
koji će se uklopiti sa uzrastom, interesovanjima i nastavnim programom
koji je zadat.”
Bojana Đurić, nastavnica latinskog jezika
„Moramo biti svesni da film ili diskusija o filmu može da pokrene burne
reakcije i moramo biti spremni da takve situacije rešavamo.”
Ivana Prijović, nastavnica biologije
„Prilikom korišćenja filma u nastavi treba brinuti o tome da se učenici ne
osete kao u bioskopu na času. Treba da im bude prijatno na času, ali da
ipak razmišljaju, da se na tom času nešto uči. Stoga je potrebno osmisliti
nekoliko aktivnosti u vezi sa temom filma kako bi učenici zaista nešto učili
na času. Ono što bi još bila otežavajuća okolnost u vezi sa filmom u nastavi
jeste ta što za svaki prikazani film mora postojati dozvola za emitovanje.”
Radmila Rajaković, nastavnica sociologije
„Teško je ispratiti uticaj filma na većinu učenika, naročito ako nema dovol-
jno vremena za dodatnu obradu teme. Može pomoći ako se uvedu aktivno-
sti sa pisanim utiscima, stikeri, evaluacija...”
Milan Janković, nastavnik psihologije i trener
Prilozi
prilog 1 Preporučeni uzrast: 9+

Ciljevi:
Đaci:
AUDIO-VIZUELNE LEKCIJE * - shvataju vrednost obrazovanja;
/Socijalna problematika/ porodica / globalno zagrevanje/ dečiji rad/si- - sposobni su da formulišu svoje misli.
romaštvo/
Trajanje: 45 min. (zajedno sa projekcijom filma)
film: FARDULAH DANAS IMA SLOBODAN DAN
Jens Pedersen, Taj Mohamaed Baktari Pomoćna sredstva:
Avganistan, Danska / 2013. / 17 min.
- RADNI LIST - Faridulahovi snovi za svakog učenika;
U toku rata u Avganistanu porodica jedanaestogodišnjeg Faridulaha osta- - papiri za grupe.
la je bez kuće i bila prinuđena da nekoliko godina provede u izbegličkom
logoru. Da bi imali od čega da žive, njegov otac pozajmljuje novac od vlasni- Postupak:
ka male ciglane, pa ih vraća svakodnevnim teškim radom svih članova po- 1. Đake ukratko upoznajte sa temom filma.
rodice. Faridulahov san je da ide u školu. Već petu godinu su njegov pribor, 2. Sledi projekcija filma.
umesto olovke i papira, lopata i drvena kolica sa jednim točkom. Uprkos 3. Podelimo đacima RADNE LISTOVE koje će sami popunjavati.
šezdeset sati (nedeljno?) koje provodi na teškom poslu pri pravljenu cigala 4. Podelimo đake u grupe po četvoro, u kojima će međusobno da uporede
i čestim primedbama večito nezadovoljnog šefa, Faridulah hvali vlastitu odgovore.
energiju i vrednoću te veruje da će jednog dana otvoriti svoj restoran. 5. Posle toga zajedno diskutujemo, pitamo ih: Zašto Faridulah ne može da
112 113 pohađa školu? Koliko se razlikuju njegovi snovi od svakodnevne realnosti?
Šta bi mu pomoglo da ispuni svoje snove?
1. FARDULAHOVI SNOVI 6. Na kraju aktivnosti podstaknemo grupe da formulišu poruku za Farid-
ulaha.
Sažetak
Aktivnost navodi đake u grupama da imenuju razlike između želja i realno- Razmatranje:
sti života glavnog junaka filma, kao i da potraže njihove uzroke. Grupe postepeno čitaju svoje poruke za Faridulaha i objašnjavaju razloge
koji su ih doveli do te formulacije. Sledi zajednička diskusija.
Oblasti obrazovanja i šeme obrazovnog sadržaja:
OO (osnovno obrazovanje) i GO (gimnazijsko obrazovanje): čovek i njegov Iskustva iz prakse:
svet (1. stepen OŠ), čovek i društvo, jezik i jezička komunikacija; Aktivnost sam testirala u četvrtom razredu. Film su đaci pratili sa intereso-
SO (stručno obrazovanje): obrazovanje iz društvenih nauka / osnove vanjem, odvijale su se veoma žive diskusije. Đake je najviše zainteresova-
društvenog obrazovanja, jezičko obrazovanje i komunikacija. lo upoređivanje odgovora sa radnog lista. Formulacije poruka za Faridu-
laha su im oduzele dosta vremena, ali uglavnom zbog stvaranja smislene
Istaknute teme: poruke.
OO i GO: LIDO (Lično i društveno obrazovanje); Radka Haloupkova, OŠ Prag – Radotín
OO: GUDD (Građanin u demokratskom društvu).

Ključne kompetencije:
za rešavanje problema, komunikacijske, socijalne i lične. Primer realizacije:
Primeri radova učenika OŠ Prag – Radotín

* Primeri audio-vizuelnih lekcija sa portala Jedan svet u školama ( prim. red.)

Dragi Faridulah, komunikacija, čovek i zdravlje, čovek i svet rada;
Želimo tebi i tvojoj porodici da otplatite dugove kako ne biste morali da ra- OO: obrazovanje kroz društvene nauke / osnove društvenog obrazovanja,
dite u ciglani, a da ti možeš da ideš u školu. Ne možemo zamisliti da živimo u jezičko obrazovanje i komunikacije, obrazovanje o zdravlju.
istim uslovima kao ti. Divimo ti se, kako sve to uspevaš ...
Istaknute teme:
Zdravo Faridulah, OO i GO: LIDO;
Sigurno ti ne zavidimo što toliko puno moraš da radiš. Ići u školu je prilično SO: GUDD.
zabavno. Najradije bismo ti poslali pare da isplatiš dug, posavetovaćemo se
sa roditeljima. Želimo da ti se tvoj san ispuni... Ključne kompetencije:
OO i GO: za rešavanje problema, komunikacione, socijalne i lične;
Dragi Faridulahu, SO: za rešavanje problema, lične i socijalne, društvene kompetencije i kul-
Drži se svog sna. Moramo da priznamo da si, s obzirom na to da ne ideš u turna podsvest.
školu, veoma obrazovan...
Preporučeni uzrast: 8+

RADNI LIST Ciljevi:

Đaci:
Odgovori na navedena pitanja. - mogu da formulišu opažanja iz filma;
- empatični su prema problemima drugih;
1. Kakav san ima Faridulah? - svesni su značaja obrazovanja s tačke gledišta kvaliteta budućeg života;
- umeju kritički da vrednuju svoje obaveze u porodici.
2. Šta Faridulah želi? 114 115
Trajanje: 90 min. (zajedno sa projekcijom filma)
3. Šta mora da savlada svaki dan?
Pomoćna sredstva:
4.Šta bi želeo da radi u budućnosti? - RADNI LIST 1: Moje obaveze za svakog učenika;
- RADNI LIST 2: T-graf za svaku grupu;
5.Kakve sitne radosti doživljava? - pribor za pisanje i list papira za svakog učenika.

6. Kada će se osećati slobodno? Postupak:

2. ŠKOLA - OSNOVA ŽIVOTA
Sažetak:
Đaci kroz aktivnosti kritički vrednuju svoje domaće obaveze i porede ih
sa obavezama glavnog junaka filma. Istovremeno, odražavaju svoje mo-
gućnosti u poređenju sa svojim vršnjacima iz siromašnih zemalja, disku-
tuju o značaju obrazovanja i proučavaju motivaciju i ponašanje glavnih
aktera filma.
Oblasti obrazovanja i teme obrazovnog sadržaja:
OO i GO: čovek i njegov svet (1. stepen OŠ), čovek i društvo, jezik i jezička
1. U uvodnom delu časa podelimo đacima RADNI LIST 1 i zamolimo ih da
u njima navedu kakve poslove moraju da obavljaju u toku nedelje i koliko
dugo oni traju. U kratkim crtama treba da ocene da li kod kuće pomažu
puno ili malo.
2. Nakon toga pitamo đake da li su naveli i pohađanje škole, zato što je to
takođe njihova obaveza. Podelimo ih u grupe po četvoro i damo im RADNI
LIST 2 u koji đaci zapisuju svoja ZA i PROTIV koji se tiču obaveznog po-
hađanja školske nastave.
3. Zadatak grupa će biti da dalje u filmu prate ponašanje jednog od sledećih
protagonista: Faridulaha, njegovog oca, sestre i majstora. Đaci mogu da
pišu svoje primedbe na list papira.
4. Sledi projekcija dela filma (0:01–11:20). U trenutku kada majstor bude
davao novac ocu, zaustavimo snimak. Zamolimo đake da napišu kako će se,
po njihovom mišljenu, nastaviti priča. Otprilike nakon 5 minuta dovršimo RADNI LIST 1
projekciju filma.
5. Nakon toga postavimo pitanje: Ko je ispravno pogodio kraj priče? Ko je Dan Obaveze
mislio da će se desiti nešto drugo? Šta je to bilo? Đaci uporede svoje obav-
eze sa obavezama Faridulaha.
6. Pozovemo grupe da ocene šta su primetili kod osobe koju su pratili, šta
Ponedeljak
im je privuklo pažnju i zašto.

Razmatranje:
Razmatranje se odvija kroz diskusiju. Fokusiramo se na emocije učenika Utorak
nakon odgledanog filma. Sednemo zajedno sa đacima u zajednički krug i
pustimo pojedinačne grupe da prezentuju to što su videle. Nakon toga di-
skutujemo na temu obaveze u porodici i odnosa između članova porodice. Sreda
Postavljamo pitanja: Kakvu želju ima Faridulah i zašto to uopšte želi? Da li
će mu se ispuniti želja? Pod kakvim uslovima? Da li je dobro to što je kod
nas obavezno pohađanje škole? Kako to pomaže deci? Da li je neko iz vaše
porodice morao da radi kao dete? Vodimo đake ka tome da shvate značaj Četvrtak
obrazovanja i podrške porodice.

Iskustvo iz prakse: Petak

Sve aktivnosti smo stigli u određenom vremenu. Neki od učenika su počeli
spontano da navode svoje obaveze, ali iznenađujuće je da se većina složila 116 117
sa tim da ih ni nema. Razjasnili smo to da obaveze moramo ispunjavati na
osnovu želja roditelja. Đaci su spontano prešli na to kakvo im oslovljavan- Subota
je od strane roditelja smeta. Projekcija filma je od početka zainteresova-
la đake, film su pratili u tišini i na kraju su „spontano zapljeskali”. Nakon
zaustavljanja filma učenicima su bila dovoljna 3 minuta da dovrše priču,
a odgovarali su maksimalno sa dve rečenice. Na kraju aktivnosti sam im Nedelja
zadala zadatak da nacrtaju želju Faridulaha. Rado su crtali i trudili su se.
Tema cele aktivnosti je bila bliska đacima i zanimala ih je. Film je bio adek-
vatan za njih i svojim sadržajem i trajanjem.
Andrea Tlaskalova, OŠ Zbiroh

RADNI LIST 2

T-GRAF

POHAĐANJE ŠKOLSKE NASTAVE

ZA ------------------------------------------------------------------------------ PROTIV
INFORMACIONI TEKSTOVI
Pitanja i odgovori
1. Gde se nalazi Avganistan i kako bismo mogli da ga ukratko karak-
terizujemo?
Avganistan je planinska zemlja koja se nalazi u Aziji. Reč je o siromašnoj
zemlji, koja se dugo vremena mučila u građanskom ratu i koja je i danas,
nakon mnogo godina, kada u njoj deluju mirotvoračke vojske drugih ze-
malja, i dalje relativno opasna. Velike površine Avganistana su sušne sa
ograničenim izvorima pitke vode. Glavna religija je islam.
2. Čime će se Faridulah baviti kad odraste, ako mora da radi umesto
da pohađa školu?
Faridulah će najverovatnije zarađivati rukama (verovatno u ciglani, a
zahvaljujući svojoj praksi, biće u prednosti u odnosu na svoje vršnjake).
Ciglane u Avganistanu i Pakistanu su notorni izrabljivači dece. Do toga
dolazi tako što siromašne porodice pozajmljuju novac od imućnih vlasnika
ciglane, a dug plaćaju kroz rad svoje dece. Deca tako rade kao kmetovi bez
nadoknade da bi otplatili dugove svojih očeva. Posao u ciglani je fizički
iscrpljujući i onemogućava deci da se obrazuju i razvijaju. Zbog toga što
će Faridulah biti neobrazovan, neće moći da nađe bolji, tj. bolje plaćeni
posao. Najverovatnije će ostati siromašan i živeće stalno u istom mestu, u
zajednici podjednako siromašnih i neobrazovanih ljudi. Njegova deca će
biti siromašna poput njega.
3. Šta je to dečji rad i kakvi su najčešći uzroci? Zašto je dečji rad opas-
an?
Međunarodna organizacija rada (ILO) definiše dečji rad kao ekonomsku
aktivnost dece u uzrastu 5–17 godina, koja negativno utiče na njihov zdrav
fizički, duševni ili moralni razvoj ili im onemogućava da dobiju obrazovan-
je. Naročito ozbiljni su tzv. najgori oblici dečjeg rada, gde deca rade u rud-
nicima i kamenolomima, u zemljoradnji, gde su izložena delovanju hemi-
jskih supstanci iz đubriva i pesticida, u građevinarstvu ili industriji. Dalje,
to su deca kojima se trguje ili koja služe kao robovi, koja su zlostavljana
tako što su prisiljena da se bave prostitucijom ili da prodaju narkotike,
deca koja moraju da služe u vojsci kao dečji vojnici.
Uzroci dečjeg rada jesu nedostupnost škola i ostalih osnovnih izvora i
usluga, globalno otopljavanje, kada ekstremne suše i klimatske oscilacije
izrazito snižavaju proizvodnju u zemljoradnji, a na taj način i mogućnost
prehranjivanja, oružani sukobi ili druge katastrofe zbog kojih deca na-
puštaju škole, a porodice beže iz svojih domova.
Uzrok dečjeg rada biva i nepoznavanje ljudskih i radnih prava ili nemo-
gućnost da se stane iza njih. Dečji rad je u većini zemalja zabranjen, ali si-
romašan i neobrazovan čovek često nije sposoban da se brani od iskorišća-
vanja poslodavca ili nije sposoban da natera institucije da štite decu. Ali
kada su porodice podržane od strane neprofitnih organizacija, sindikata i
lokalnih institucija, kao što se to desilo u nekim regionima Indije, moguće
je premestiti svu decu sa posla u škole. Tako će nastati više radnih mesta za
roditelje. Siromaštvo je pre rezultat dečjeg rada nego njegov uzrok.
4. Koliko dece na svetu radi? U kojim delovima sveta je problem deč-
jeg rada najrasprostranjeniji?
Trenutno je primorano da radi približno 168000000 dece, što je skoro de-
setina sve dece na svetu. Apsolutno najviše dece radi u Aziji, gde je dečjim
radom pogođeno 78000000 dece, dakle otprilike svako jedanaesto dete.
Najgore su pogođene zemlje kao što su Indija, Pakistan, Nepal, Bangladeš,
Kambodža ili Kina, gde deca na malim porodičnim poljima rade za hra-
nu, ali i na plantažama pamuka i čajeva za izvoz, ili proizvode cigle, rade u
rudnicima i kamenolomima, sortiraju otpad, tkaju tepihe, rade u tekstilnoj
industriji ili kao ulični prodavci. Neka deca se rode u porodici koja je već
zadužena i čeka ih sudbina celoživotnog roba sa veoma malom nadom da
će se izbaviti.
Relativno najozbiljnija situacija je u Africi, gde u teškim uslovima radi više
118 119 od petine dece (59000000).
Na primer, u Somaliji, Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Burkini
Faso, Nigeru, Zambiji, Zimbabveu ili u kakao velesilama, Obali Slonovače i
Gani. Tako svoje detinjstvo proživi više od trećine dece. U Etiopiji, Kamer-
unu, Čadu, Ruandi ili Sijera Leoneu više nego četvrtina. U Latinskoj Ameri-
ci, koja je poslednjih godina zabeležila nejveće uspehe u borbi sa dečjim
radom, radi svako dvanaesto dete (12500000).
5. Da li je istina da je novac koji deca donose kući često neophodan
deo porodičnog budžeta? Kako bi roditelji bez tih primanja obezbe-
dili porodicu?
To nije istina. Više od dve trećine dece koja rade, zapravo, za svoj posao ne
dobija nikakvu platu.
Besplatno pomažu porodici da, na primer, uzgaja duvan ili čaj. Problem je
u tome što su otkupne cene toliko niske da cela porodica mora da radi.
Otprilike je samo petina dece plaćena za svoj rad, ali većinom daleko ispod
granice minimalnog ili pravednog dohotka.
Važi pravilo da dečji rad deformiše tržište rada, uzima posao odraslima.
Deca su više voljna, moguće ih je manje plaćati i pustiti da rade u gorim
uslovima. Zato možemo da nađemo mesta gde mnogo dece radi, dok nji-
hovi roditelji ne mogu da nađu razumno plaćen posao.
U indijskim regionima, gde su deca uspešno premeštena sa posla u škole,
povećala se potražnja za poslom odraslih, povećale su se i njihove plate, stvarnosti su malo kada primenjivani. Avganistan je i jedna od najkorum-
poboljšali uslovi za rad. Roditelji sada donose kući dosta para za život, dok piranijih zemalja na svetu, što u kombinaciji sa niskim platama državnih
deca pohađaju školu. radnika znači da državne institucije nemaju stvarni uticaj na poslodavce.

6. Da li postoji međunarodna pravna norma koja zabranjuje dečji Odgovore obradili:

rad?
Zabranu dečjeg rada regulišu dve osnovne konvencije Međunarodne orga-
nizacije rada. Konvencija o najnižem uzrastu za zaposlenje ustanovljava 15
godina kao minimalni uzrast kada dete može da bude ekonomski aktivno
(s mogućnošću sniženja na 14 godina). Konvencija je bila odobrena 1973.
godine i do današnjeg dana ju je potpisalo već 166 (od 187) zemalja. Kon-
venciju o zabrani najgorih oblika dečjeg rada iz 1999. godine je potpisa-
lo 177 zemalja. Dečja prava dalje generalno reguliše UN Konvencijom o
pravima deteta, koja svakom detetu garantuje pravo na život, bezbednost i
zdravlje, pravo na obrazovanje i lični razvoj, pravo na zaštitu od nasilja, is-
korišćavanja i opasnih poslova, pravo na odmor i slobodno vreme – ukrat-
ko, pravo na detinjstvo.
Takođe, pojedinačne zemlje imaju svoje zakonske regulative koje zabran-
juju dečji rad i iskorišćavanje dece. Vlade zemalja u razvoju, ipak, često
nisu sposobne da primenjuju te zakone i da kažnjavaju kršenje dečjih
prava. Uprkos tome, ispravno je da svaka država stvori zakonske osnove
za borbu protiv dečjeg rada. Ukoliko pak u zemlji nastane prava volja da
se primeni zakon i da vlada spoji svoje sile sa lokalnim i međunarodnim
organizacijama, odborima, nadnarodnim firmama, sa decom koja rade i
njihovim porodicama, onda je moguće efektivno suzbijanje dečjeg rada.
Pavla Začalova, Jaroslav Petšik, Čovek u nevolji, o. p. s.
Linkovi:
Čovek u nevolji - Člověk v tísni, o. p. s. – Humanitarna pomoć i pomoć u raz-
voju u Avganistanu.
www.clovekvtisni.cz/cs/humanitarni-a-rozvojova-pomoc/zeme/afghani-
stan
Informacije Ministarstva inostranih poslova ČR
www.mzv.cz/jnp/cz/encyklopedie_statu/asie/afghanistan/
Rozvojovka – Informaciona obrazovna sekcija organizacije Čovek u nevolji
- Člověk v tísni, o.p.s.
www.rozvojovka.cz/fakta
Preporučena literatura:
Gombar, E. (1999). Moderna istorija islamskih zemalja. Prag: Karolinum.
Horak, S. (2005). Avganistanski konflikt. Prag: Public History a Petit.
120 121 Hoseini, K. (2007). Lovac na zmajeve. Prag: Rozmluvy.
Fogelsang, V. (2009). Istorija Avganistana. Prag: Grada, Prag.

7. Zašto u Avganistanu nije obavezno pohađanje škole?

U Avganistanu je zakonom određeno obavezno pohađanje školske nas-
tave do devet godina (do trećeg razreda). Obrazovanje je besplatno od
predškolskog uzrasta do dvanaestog razreda (završena srednja škola).
U kategoriji od prvog do trećeg razreda je, takođe, najveća posećenost
školske nastave – u tom uzrastu devojčice mogu da idu u isti razred sa
dečacima. Kasnije dolazi do obavezne podele odeljenja, što ne omoguća-
vaju sve škole. Uz to, ni svi roditelji nisu voljni da šalju svoje ćerke u škole,
pa devojčice često i ne završe osnovnu školu. Česti su i slučajevi gde su
deca upisana u školu, ali je ne pohađaju. To je rezultat ne samo kulturnih
običaja (na obrazovanje devojčica se stalno posmatra sa nepoverenjem)
već i siromaštva porodica.

8. Da li neko kontroliše kako se majstor u ciglani ponaša prema deci?

Bezbednost i uslovi rada su u Avganistanu, uopšteno govoreći, veoma loši
i nisu kontrolisani od strane vlade. Iako postoje zakoni koji regulišu ne
samo uslove za rad već omogućavaju i inspekciju od strane institucija, u
prilog 2 - Jedan đak ima ulogu tajmera/ke, odnosno rukama ili podizanjem papira
sa brojem preostalih minuta upozorava govornike/ce kada prođe svaki
minut predviđen za njihove govore i upozorava kada su ostale samo deset
sekundi do kraja govora.
PRIMER SCENARIJA ZA ČAS - Đaci koji su se pripremili za debatu izvode svoje govore na temu: “Može
(ili blok časa u zavisnosti od trajanja debate) li beskućnik/ca živeti kao kralj/ica”, afirmacijski tim zagovara da može,
negacijski da ne može. Ostali đaci i nastavnik/ca dobijaju list za suđenje
Sažetak: (vidi pomoćni materijal ispod).
Čas je zamišljen kao takmičarska debata pokrenuta gledanjem filma - Nakon debate, završava se ispunjavanje listića za suđenje koje nas-
Živeti kao kraljevi (Living like kings)* u kojoj dva tima učestvuju dok ostali tavnik/ca kupi, zbraja rezultat i proglašava pobednički tim, koji može
u učionici imaju uloge u suđenju. Ideja časa je da se problem beskućništ- dobiti i neku nagradu.
va sagleda iz više perspektiva i da se razumeju koreni i razlozi za be- - Celokupno odjeljenje diskutuje o utiscima i daje povratnu informaciju
skućništvo te pokrene empatija kod đaka. timovima o tome kako su videli tok debate i njihovo učešće.

Oblasti obrazovanja i šeme obrazovnog sadržaja:

Čas se može organizovati u osnovnim ili srednjim školama, na časovima DODATNI RESURSI ZA ČAS
različitih društvenih nauka, Građanskog vaspitanja ili času odeljenjske
zajednice. Veb stranice uličnih novina
u Srbiji: https://liceulice.wordpress.com/
Istaknute teme: u Sloveniji http://www.kraljiulice.org/
Lično i društveno obrazovanje
Građanin u demokratskom društvu 122 123 Kako se postaje beskućnik? O filmu Ja, Danijel Blejk:
http://www.imdb.com/title/tt5168192/
Ključne kompetencije:
komunikacijske, socijalne i lične Statistički podaci o beskućništvu:
https://www.homelessworldcup.org/homelessness-statistics/
Preporučeni uzrast: 12+
Tema beskućništva na portalu Gardijana (Guardian):
Trajanje: u zavisnosti od toga koliko minuta je predviđeno da traju gov- https://www.theguardian.com/society/homelessness
ori u debati, videti opis Karl Poper debate na 64. strani, idealno blok čas
(90 minuta)

Ciljevi časa:
- Saznati ključne informacije o problemu i fenomenu beskućništva
- Osvestiti uzroke i posledice beskućništva
- Primenjivati pravila lepog izražavanja i poštovanja oponentskog tima

Postupak ili aktivnosti:

- Pre ovog časa đacima su date instrukcije za pripremu Karl Poper debate
na temu beskućništva
- Đaci gledaju film Živeti kao kraljevi (Living like kings) .

* Film je dostupan na DVD kompilaciji filmova priređenoj uz ovaj priručnik (prim. red.)
POMOĆNA SREDSTVA:
prilog 3
Dodatna preporučena literatura za studente
KPP - STUDIJSKI LIST predmeta Film u nastavi

Afirmativni tim:______________ Negativni tim:_______________

Broj poena koji se uobičajeno dodeljuje je između 20 i 30. Gone, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.
30=bolje ne može; 29=fantastično; 28=odlično; 27=vrlo dobro; 26=vrlo
dobro; 25=dobro; 24=dobro; 23=loše; 22=loše; 21=katastrofalno; 20=lrši
Popadić, D, Aksentijević, Z, Ranđelović, M, Štrbić, V, Vajzner, A. (2007).
pravila i nepristojno.
Slobodna zona u srednjim školama: filmovi u nastavi građanskog vaspitan-
ja: priručnik. Beograd: Fond B92
Ime i prezime

A1 A2 A3 govornik N1 N2 N3 Popadić, D., Aksentijević, Z., Ranđelović, M., Štrbić, V., Vajzner, A. (2008).
ocena 1-30 Slobodna zona u srednjim školama: filmovi u nastavi građanskog vaspitan-
30 je najbolje ja: priručnik. Beograd: Fond B92.
mesto 1-6
1 je najbolje Popadić, D, Aksentijević, Z, Ranđelović, M, Štrbić, V, Vajzner, A. (2010).
Slobodna zona u srednjim školama: filmovi u nastavi građanskog vaspitan-
ja: priručnik. Beograd: Fond B92.
Ukupan broj poena: Ukupan broj poena: 124 125
AFIRMATIVNI _________ NEGATIVNI __________ Popadić, D, Vajzner, A, Miletić, I, Ranđelović, M, Štrbić, V. (2011). Slobodna
zona: priručnik za osnovne škole: filmovi u nastavi građanskog vaspitanja.
Afirmativni: Negativni: Beograd: Fond B92.
individualni komentari individualni komentari
A1 N1 Poter, Dž. (2011). Medijska pismenost. Beograd: Clio.

Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: IPA.

A2 N2

A3 N3

Glavna područja sukoba i razlozi za odluku

Krug _______________ Datum __________________

Pobedio je__________________ tim (afirm. ili neg.); TIM_____________________
Sudija ____________________ Potpis sudije _______________
prilog 4
Lista filmova na DVD-u Slobodne zone Junior priređenom uz ovo izdanje
Svakodnevni život romske dece iz Bloka 71
Ivana Todorović
Srbija, 2006, 14 min.
Autorka filma je uspostavila blizak odnos sa jednom od
mnogih romskih porodica u Bloku 71 na Novom Beogra-
du. Ovo je dokumentarac pun optimizma i topline. On se
suprotstavlja negativnoj slici koja se često dovodi u vezu
sa romskom populacijom iz pomenutog dela grada.
Leteća Ana (Flying Anne)
Ketrin Van Kampen (Catherine van Campen)
Holandija, 2010, 21 min.
Ana boluje od Turetovog sindroma, zbog kojeg često
radi stvari koje ne želi, kao što je, na primer, okretanje u
krug ili lizanje predmeta koji su oko nje. Ani je ponekad
teško da se nosi sa svojom bolešću, naročito u školi. Ona
se plaši da će je deca napasti ili ismejati. Zato pokušava
da svoje tikove drži pod kontrolom, što uopšte nije lako.
Ana najviše voli da „leti“ kroz život kako mi ostali ništa
ne bismo primetili. Kada leti, Ana je najbolja verzija sebe.
Na biciklu za slobodu (The Bristol Bike Project)
Alister Oldham (Alistair Oldham)
Velika Britanija, 2009, 18 min.
Četiri stotine podnosilaca zahteva za azil u engleskom
gradu Bristolu dobijaju skromnih 35 funti nedeljno od
britanske vlade, što je dovoljno tek za jeftin obrok. Javni
prevoz je veoma skup i oni ne mogu da ga priušte. Grupa
lokalnih entuzijasta pokreće jedinstven projekat –
skupljaju stare bicikle i popravljaju ih.
Gjumri (Gyumri)
Grupa dece iz ekološkog kluba „Sančajld“ (Sunchild)
Jermenija, 2009, 18. min.
U gradu Gjumri u Jermeniji postoji dečji klub u kom deca
imaju mogućnost da se bore za očuvanje životne sredine
tako što će snimiti film o ekološkim problemima u svom
mestu. Deca se dogovaraju šta bi mogla biti tema filma.
Koji je to gorući ekološki problem u njihovom gradu?
Lena (Lena)
Duko Telegen (Duco Tellegen)
Holandija, 2004, 28 min.
Dvanaestogodišnja Lena živi s maćehom Galom u jednom selu u
blizini nuklearnog reaktora Černobilj. Lenina biološka majka živi
u Minsku, gde je radioaktivnost mnogo manja. Ona, međutim, ne
može da se brine o Leni, koja ima zdravstvene probleme. Nada
se da će Lena pristati da živi s italijanskom porodicom koja želi
da je usvoji (Film je deo serijala Živa prava).
Joši (Joshi)
Duko Telegen (Duco Tellegen)
Holandija, 2004, 29 min.
Priča o šesnaestogodišnjem Jošinori koji ima Aspergerov sin-
drom. Jošija su upisali u specijalnu školu za decu koja imaju
probleme sa učenjem. On sanja da pohađa redovnu srednju
školu sa zdravim vršnjacima. Telegen prati Jošija, koji svoja
osećanja izražava u monolozima, crtežima i razgovorima sa
svojom porodicom i profesorima (Film je deo serijala Živa pra-
va).
126 127 Toti ( Toti)
Duko Telegen (Duco Tellegen)
Holandija, 2004, 28 min.
Toti je četrnaestogodišnja devojčica iz plemena Masaji. Kada je
imala 11 godina, majka joj je rekla da će biti udata. Stoka koju će
porodica dobiti od njene udaje neophodna je za njihovo preživl-
javanje. Toti je pobegla od kuće, pa je njena sestra bliznakinja
udata umesto nje. Tri godine kasnije, Toti pokušava da obnovi
vezu sa sestrom i porodicom i dolazi kući na poziv svoje majke
(Film je deo serijala Živa prava).
Moje slike na internetu (My pictures on the internet)
Jov Šamir (Yoav Shamir)
Izrael, 2011, 7 min.
El Arakib je beduinsko selo na jugu Izraela. Nije ga priznala
država, iako meštani u njemu žive već dugo. Selo je
uništavano već osam puta. Seoska deca su dugo pasivno
posmatrala razaranja, ali onda je Jevrejsko-arapski forum
kohabitacije „Negev“ pronašao način da im pomogne –
omogućio im je obuku za baratanje fotoaparatom i kamerom.
Deca počinju da snimaju ono što se dešava u njihovom selu.
„Fotografije će ispričati naše priče“.
Đuri (Gyuri)
Andrej Dašalesku (Andrei Dascalescu)
Rumunija, 2010, 8 min.
Đuri želi da bude vozač kamiona kada poraste ili poli-
cajac. Njemu se dopada mesto u kome živi. On se često
igra – igra fudbal, klacka se... Ali u njegovoj ulici nije sve
u najboljem redu. Đuri je bezbrižan dečak koji živi sa
mamom i tatom u ulici Primavera u rumunskom gradu
Mjerkurea Čjuk (Miercurea Ciuc). Njegova ulica je dom
grupi od 75 Roma koji žive u metalnim kontejnerima.
Ples u tami (Dancing in the dark)
Rovena Bejns (Rowena Baines)
Novi Zeland, 2015, 3 min.
No Lights No Lycra je globalna plesna zajednica koju je
pre nekoliko godina osnovalo nekoliko studenata plesa
iz Melburna. Koncept je jednostavan – isključite svetla,
pojačajte muziku, otarasite se svojih strahova i inhibicija
i zaigrajte na način na koji želite.

Trominutni dokumentarci Loading Doks-a – izbor

studenata predmeta „Film u nastavi“

Živeti kao kraljevi (Living like kings)

Zoi Makintoš (Zoe McIntosh)
Novi Zeland, 2014, 3 min.
Zemljotres u gradu Krajstčerču na Novom Zelandu
ostavio je većinu stanovništva devastiranu, ali je za 128
grupu beskućnika koji već 20 godina žive na ulici
katastrofa donela nove životne mogućnosti i život
kraljeva.

Đina (Gina)
Vendel Kuk (Wendell Cooke)
Novi Zeland, 2015, 3 min.
Zbog okrutne genetske bolesti koju ima, Đina je već
godinama vezana za krevet. Zvuk i svetlost uzrokuju dalji
napredak bolesti, a nije u stanju ni da govori. Kroz film
Đina izražava svoj stav kako treba da ima pravo da odluči
da li bi, kada i na koji način mogla umreti.

Lice ulice (Street smart)

Li Minerapa (Leigh Minarapa )
Novi Zeland, 2015, 3 min.
Ispovest Redžine Tito o njenom desetogodišnjem životu
na ulicama Veligtona, u kojoj deli svoja razmišljanja o
tome kako ona sebe vidi i kako veruje da je ljudi
doživaljavaju. Film pruža jedinstven pogled na problem
beskućništva iz jedne društveno ignorisane perspektive.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

371.64/.69:791.229.2(035)
371.3(035)

FILM u nastavi : priručnik za srudente - buduće

nastavnike / [autori Vlasta Vičihlova ... [et al.]
; autori izmena i dopuna izdanja Dragan Popadić
... [et al.] ; prevod sa češkog Snežana Linda Popović].
- Beograd : Fond B92 : Filozofski fakultet Univerziteta,
Centar za obrazovanje nastavnika ; [Prag] : Čovek u
nevolji, 2017 (Beograd : New Image). - 128 str. : ilustr.
; 21 cm

Prevod i dopune dela: Dokumentární film ve výuce

/ Vlasta Vyčichlová ... [et al.]. - Tiraž 100. - Dodatna
preporučena literatura za studente predmeta Film u
nastavi: str. 124.

ISBN 978-86-910133-8-7 (FB)

1. Вичихлова, Власта, 1961- [аутор]
a) Наставна средства - Документарни филм -
Приручници b) Настава - Методика - Приручници

COBISS.SR-ID 232956940