UNIVERZITET U BEOGRADU

MATEMATIČKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

TEMA:

ZLATNI PRESEK

PREDMET: METODIKA NASTAVE MATEMETIKE II

Profesor: Student:
LUČIĆ ZORAN DJOKIĆ DRAGAN
478/06

BEOGRAD, JUN 2008.g

 ZLATNI PRESEK

Uvod

Znacaj zlatnog preseka najbolje ilustruje cinjenica da se

njegovim izucavanjem bavio jos Euklid. Poslednja, trinaesta knjiga
Euklidovih elemenata posvecena je uglavnom proucavanju
pravilnih poliedara - tetraedru i ikosaedru kojima su strane
trouglovi, kocki kojoj su strane kvadrati i dodekaedru kome su
strane petouglovi. Njihove osnovne osobine se proucavaju u prvim
teoremama ove knjige. Pri izlaganju tih prethodnih teorema vrlo
vaznu ulogu igra neprekidno deljenje duzi ( zlatni presek ) . Na toj
teoriji se zasniva i teorija ikosaedra i dodekaedra.

Zlatni presek

Sta je zapravo zlatni presek? Najprostije receno , to je podela

duzi na dva dela tako da se duzina veceg dela odnosi prema
duzini manjeg dela kao duzina cele duzi prema duzini veceg dela..
Slika br. 1
gde je AC / CB = AB / AC ili AC = AB * CB
Konstrukcija zlatnog preseka

Konstrukcija zlatnog preseka date duzi AB se sastoji iz

nekoliko jednostavnih koraka:
-konstruise se normalna prava na duz AB u tacki A,
-zatim , na toj pravoj odredimo tacku X takvu da je rastojanje
AX jednako duzini AB,
-odredimo tacku Z kao srediste duzi AX,
-konstruisemo duz ZB,
-zatim, konstruisemo tacku Y na pravoj AX tako da duzina
ZY bude jednaka duzini ZB,
-na kraju, odredimo tacku C duzi AB tako da rastojanje AC
bude jednako rastojanju AY.

Dokaz

Dokaz ove konstrukcije je jednostavan. Naime, ako oznacimo

duzinu AB kao x , tada je i AX = x , i AZ = x/2. Iz
pravouglog trougla ABZ dobijamo da je:
2 2
ZB = (x + (x / 2) ) = (x / 2) * 5
a odatle :

AC = AY = ZY – ZA = ZB – ZA = (x / 2) * (5 – 1)

pa ce biti :

AC : CB = (5 – 1) / (3 – 5)
i AB : AC = 2 / (5 – 1)

Primetimo da je :
5-1= 5-1* 3+5= 1+5
3-5 3-5 3+5 2

2 = 2 * 5+1= 1+5
5-1 5-1 5+1 1+5

Odavde je :

AC : CB = AB : AC
sto je trebalo dokazati.

Slika br. 2
 stav 1:Ako kod jednakostranog i jednakouglog petougla dve
duži spajaju uglove preko jednog, one dele jedna drugu neprekidno
i njihovi veći delovi jednaki su strani petougla.

Neka u jednakostranom jednakouglom petouglu  duži

 i , koje spajaju iz temena  i  uglove preko jednog, seku
jedna drugu u tački . Tvrdim da je svaka od njih podeljena
tačkom  neprekidno i da su njihovi veći delovi jednaki strani
petougla. Zaista, opišimo oko petougla  krug .
Pošto su dve duži  i  jednake dvema dužima  i  i one
obuhvataju jednake uglove, biće i osnovica  jednaka osnovici
, trougao  jednak trouglu , i preostali uglovi jednaki
preostalim uglovima, svaki svakom koji su obuhvaćeni jednakim
stranama.
Prema tome je ugao  jednak uglu . Znači, ugao
 je udvostručeni ugao . I ugao  je dvaput veći od
ugla  jer je luk  dvaput veći od luka . Prema tome je
ugao  jednak uglu . Znači i duž  jednaka je , tj.
jednaka je i . I pošto je duž  jednaka duži , biće i ugao
 jednak uglu . No dokazano je da je ugao  jednak
uglu . Prema tome je i ugao  jednak uglu . I kod
dva trougla  i  ugao  je zajednički. Dakle, preostali
ugao  jednak je preostalom uglu . Prema tome trouglovi
 i  imaju jednake uglove. I na taj način imamo
proporciju:  je prema  kao  prema . No  je jednako
 znači  je prema  kao  prema . No  je veće od
 pa će i  biti veće od . Na ovaj način  je podeljeno
tačkom  neprekidno i veći deo  je strana petougla. Slično se
dokazuje da je i  tačkom  podeljeno neprekidno i da je 
jednako strani petougla. A to je trebalo i dokazati.
Stav2. Zbir strane šestougla i desetougla upisanih u isti krug
podeljen je neprekidno i veći deo je strana šestougla
stav 3 Ako je u krug upisan jednakostran petougao, biće
kvadrat strane petougla jednak zbiru kvadrata strane šestougla i
strane desetougla upisanih u isti krug.

Na osnovu stava 1, stava 2 i konstrukcije zlatnog preseka

mogu se vrlo jednostavno konstruisati pravilan desetougao i
pravilan petougao.
Neka je trougao ABO centralni trougao pravilnog desetougla
AOB= (360:10=36
OAB=OBA=2 (polovina unutrašnjeg ugla
pravilnog10ugla)
AH deli OAB na dva podudarna ugla
OAH=BAH=
Trouglovi ABH i ABO su sa jednakim uglovima,iz toga sledi
da su trouglovi ABO i ABH slični. Znači
OA:AB=AB:HB
OB:OH=OH:HB (jer OA=OB i AB=OH)tačka H je zlatni
presek duži OB.
Dakle, kada poluprečnik kruga podelimo po zlatnom preseku
veći deo je jednak stranici desetougla upisanog u taj krug.
Konstrukciju zlatnog preseka neke duži već je poznata pa je
konstrukcija pravilnog desetougla jednostavna, a samim tim i
konstrukcija pravilnog petougla.
 Ako uzmemo da je stranica pravilnog petougla ABCDE
dužine 1, a dijagonale d, prema stavu10 tačka F je zlatni presek
dijagonala AC i BD.
AC:AF=AF:FC
d:1=1:(d-1)
(AF=AB u smislu dužina)
d(d-1)=1
d-d-1=0  d=(5+1)/2
Dijagonala d ima dužinu već pomenutog broja .
 Luca Pacioli (15.vek) piše o osobinama broja  u delu pod
nazivom "Božanska proporcija". Proučavajući broj  Pacioli dolazi
do zanimljive osobine ikosaedra.
(Ikosaedar je pravilan poliedar čije su pljosni trougaone,a svi
rogljevi su petostrani) Svako teme ikosaedra povezuje pet pljosni
koje čine pljosni pravilne piramide čija je osnova pravilan
petougao.
 Ikosaedar možemo dobiti ako spojimo temena tri podudarna
pravougaonika raspoređena na sledeći način:

Manja stranica svakog od pravougaonika je stranica

ikosaedra odnosno gore pomenute piramide, a samim tim i stranica
pravilnog petougla koji je osnova piramide. Veća stranica svakog
od ova tri pravougaonika je dijagonala tog istog petougla. Prema
stavu 10 dijagonala i stranica petougla se odnose kao  : 1, tada se i
veća i manja stranica pravougaonika odnose kao  : 1.Svaki takav
pravougaonik kod kog su stranice u razmeri  : 1 naziva se zlatni
pravougaonik.
 Ako svaku stranicu proizvoljnog kvadrata izdelimo po
zlatnom preseku zatim spojimo tačke na susednim stranicama,
dobićemo zlatni pravougaonik.
Još jedna bitna osobina zlatnog pravougaonika je da
odsecanjem kvadrata od zlatnog pravougaonika dobijamo ponovo
zlatni pravougaonik.Na sl.12 zlatni pravougaonik ABDFje
podeljen na dva dela -kvadrat ABCH i zzlatni pravougaonik
CDFH. Pravougaonik CDFH takođe možemo podeliti na dva dela
-kvadrat CDEJ i zlatni pravougaonik JEFH.Ovaj postupak možemo
ponoviti neograničen broj puta. Ako u svaki odsečeni kvadrat
upišemo četvrtinu kruga dobićemo spiralu.Ova spirla je "veštačka"
jer je samo dobra aproksimacija "prave"  zlatne spirale, spirale
 koja zadovoljava jednačinu r=2/ , gde su r i  polarne
koordinate date sa r=n i n, n ."Prava" spirala dobija
se dilativnom rotacijom čiji je centar tačka O, presečna tačka duži
BF i DH . Ovo preslikavanje kojim se svaka od tačaka A,C,E,G,I
preslikava na sledeću tačku je proizvod rotacije za ugao -/2 oko
tačke O i homotetije sa centrom O i koeficijentom - -1 . Dakle, DH
je upravno na BF. Inverzno preslikavanje koje svaki zlatni
pravougaonik preslikava u predhodni veći je proizvod pozitivne
rotacije oko O za ugao  i homotetije s centrom u O i
koeficijentom  . Pošto je OB:OD==BC:CD to OC polovi ugao
BOD. Dakle duži CG i AE prolaze kroz O i polove uglove između
BF DH. Predstavimo ovo preslikavanje u polarnom sistemu sa
polom O. Pošto se OE preslikava u OC svaka tačka sa
koordinatama (r,) preslikavaće se u tačku sa koordinatama
(r,). Uzimajući OE kao osu i dužinu OE kao jedinicu
mere dobijamo koordinate tačke E(1,0), dalje koordinate tačke
C( , tačke A( itd.Slično G( itd.
Na ovaj način dobijamo niz tačaka I,G,E,C,A čije polarne
koordinate r i  (gore navedene) zadovoljavaju datu jednačinu
r=.
Razlika između "veštačke" i "prave" spirale je ta što
"veštačka " spirala dodiruje stranice kvadrata dok bi ih "prava"
spirala sekla pod nekim uglom.
Zlatnu spiralu kao i zlatni presek srećemo u prirodi kao na
primer: spirala ananasovog ploda i spirala puža.
Fibonačijevi brojevi su takođe povezani sa zlatnim
presekom.Svaki član Fibonačijevog niza može se dobiti kao suma
dva predhodna člana,pa je niz određen rekurzivnom formulom:
f0=0 , f1=1 , fk+fk+1=fk+2
Kada se n neograničeno poveća odnos fn+1:fn približava se
odnosu :1. Drugim rečima, fn+1/fn se približava  kad n
Fibonačijevi brojevi su prisutni i u botanici. Taj fenomen
poznaat je pod nazivom "filotaksija"(u prevodu uređenje listova).
Na nekim drvećima, kao što je brest, lišće duž grane raspoređeno
je naizmenično na dve suprotne strane  "1/2-ska filotaksija". Kod
bukve ilešnika lišće se raspoređuje rotaciono za 1/3 okreta"1/3-
ska filotaksija". Slično hrast i kajsija pokazuju "2/5-sku filotak-
siju", jablan i kruška 3/8-sku, vrba i badem 5/13-sku itd.
Prepoznajemo da su ovim razlomcima dati Fibonačijevi brojevi,
naizmenično svaki drugi. Pozitivna rotacija za 3/8 okreta ima isti
efekat kao negativna rotacija za 5/8 okreta pa možemo smatrati da
su kod svake od ovih "filotaksija" imenilac i brojilac dva uzastopna
člana Fibonačijevog niza.
A.Cajzing (18101876) je prvi među naučnicima XIX veka
ukazao na važnost zlatnog preseka u praksi. Cajsing dolazi do
jednog frapantnog zaključka: "Ceo postupak  proporcionisanje
čovečje figure  sastoji se u stvari u što tačnijoj konstrukciji
zlatnog preseka ."
 Mehanizam neprekidne podele ili "zlatnog preseka" igra
posebnu ulogu u likovnom stvaralaštvu a najviše u oblasti
apstraktnih geometrijskih oblika . Kompozicija crteža Leonarda da
Vinčija je takva da je središte kompozicije određeno zlatnim
presecima ivica podloge crteža. Zlatni presek, dakle, ima primenu
u umetnosti jer ljudsko oko je prosto naviknuto na taj odmereni
odnos koji ne vređa naš pogled, naprotiv zadovoljava naš osećaj
"lepoga".

Literatura:

1) H.S.M.COXETER, Introduction To Geometry, John Viley & Sons, Inc.1969

2) EUKLID, Elementi-I, II i XIII knjiga, Naučna knjiga, Beograd 1957
3) OGLEDI IZ ISTORIJE ANTICKE GEOMETRIJE, Zoran Lucic