UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA SAOBRAAJ

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

INFORMACIONI SISTEMI U DRUMSKOM
TRANSPORTU

TEMA:
TELEMATIKA

Predmetni profesor: Student:

Dr. Pavle Gladovi Stefan Mladenovi S1 15/2016
Predmetni asistant:
Tatjana Savkovi

Novi Sad, Novembar 2016.

 SADRAJ
1. UVOD .................................................................................................................... 1
2. TELEMATSKI SISTEMI ...................................................................................... 2
2.1. STRUKTURA TELEMATSKIH SISTEMA.................................................. 2
2.1.1. Hardver ..................................................................................................... 2
2.1.2. Prenos podataka........................................................................................ 6
2.1.3. Upravljaki softver ................................................................................... 7
2.2. PODELA TELEMATSKIH SISTEMA .......................................................... 8
2.3. RAZLOZI PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA U VOZILIMA ............. 8
3. NAMENA TELEMATSKIH SISTEMA ............................................................... 9
3.1. PRIMENA TELEMATSKIH SISTEMA U PROCESU RADA I
ODRAVANJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA .......................................... 9
3.2. TELEMATSKI SISTEMI ZA PRAENJE TOVARA ................................ 12
3.3. PRIMENA TELEMATSKIH SISTEMA U PREVOZU OPASNIH
MATERIJA .......................................................................................................... 12
3.4. ZELENA TELEMATIKA ............................................................................ 13
3.5. TELEMATSKI SISTEMI ZA PRAENJE VOZILA .................................. 13
3.6. INFORMISANJE O REALIZACIJI TRANSPORTNOG PROCESA I
ISPORUCI ROBE ................................................................................................ 14
3.7. SISTEMI INFORMISANJA O STANJU SAOBRAAJA.......................... 14
3.8. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE VOZILIMA JAVNOG SAOBRAAJA ... 14
3.9. SISTEMI ZA PRAVLJANJE GRADSKIM SAOBRAAJEM .................. 15
4. ZAKLJUAK ...................................................................................................... 16
LITERATURA ......................................................................................................... 17
Telematika

1. UVOD
Telematika je tehnologija koja omoguava daljinsko merenje i prenos informacija sa
udaljene lokacije do operatora [1].
Telematika je tehnologija koja je sastavljena iz informatike i komunikacione tehnologije,
koja tehnoloki objedinjuje podruja telekomunikacija i informatike.

TELEkomunikacije + inforMATIKA = TELEMATIKA

Telematika je pojam koji moe da ima razliite definicije u zavisnosti od trita ili sektora u
kome se koristi, pa je tako telematika, takoe, pojam koji podrazumjeva korienje kompjutera za
kontrolu i nadziranje daljinskih ureaja ili sistema. U drumskom transportu pod pojmom daljinski
ureaji koji se kontroliu i nadziru podrazumjevaju se solo, vuna i prikljuna vozila. Osnovni
zadatak svakog transportnog preduzea je pruanje transportnih usluga. Transportnu uslugu
potrebno je obaviti sa to niom cijenom kotanja transporta, koja nastaje kada je obezbjeena
maksimalna proizvodnost transportnih sredstava. Nivo proizvodnosti rada transportnih sredstava
zavisi u velikoj mjeri od organizacije transportnog procesa, stepena zaposlenosti voznog parka
kao i od nivoa tehnike ispravnosti vozila, odnosno sposobnosti voznog parka za rad. Dakle,
kada je rije o telematici u drumskom transportnom sistemu zapravo se radi o inteligentnoj
kombinaciji izmeu upravljakih centrala i automobilskih kompjutera, koji treba da se stara za
teno odvijanje saobraaja i ujedno da ga uini sigurnijim i ekoloki istijim.Telematski sistemi u
vozilima se mogu iskoristiti u razliite svrhe, kao to su prikupljanje podataka o vonjama,
upravljanje prevoznim procesima, praenje lokacije vozila, pronalaenje ukradenih vozila,
pruanje usluge davanja informacija vozaima o putanjama kretanja vozila i sl. Na tritu postoji
veliki broj proizvoaa telematskih sistema i drugih kompanija koje pruaju usluge ovog tipa, te
se usled toga pojavljuju proizvodi razliitih mogunosti i cijena. Upravo zbog toga je vano da se
prilikom izbora dobavljaa ove opreme razmotri njihov proizvod u cjelini i da se tom prilikom
odluke ne donose na osnovu atraktivnosti opreme u vozilima ili spoljanjeg izgleda, nego je
potrebno prilikom izbora komponenti i vrste telematskog sistema razmotriti sve mogunosti koje
oni nude.

Po opremljenosti s telematskom opremom trenutno prednjae SAD, zatim ih prati zapadna

Evropa, dok su telematski najmanje opremljena vozila koja se sreu na Japanskom tritu i ako
ovo trite predstavlja uzor na podruju mobilnih komunikacija i zabavne elektronike.U mnogim
evropskim zemljama se trenutno radi na razvoju nacionalnih telematskih sistema [2].

1
Telematika

2. TELEMATSKI SISTEMI
Telematika se definie kao korienje raunara za daljinsku kontrolu i nadzor kako
transportnih sredstava u celini,tako i pojedinih njihovih sistema.Telematski sistem obezbeuje
informacije o vozilu i njegovim sistemima,ime olakava upravljanje voznim parkovima [3].

2.1. STRUKTURA TELEMATSKIH SISTEMA

Analizirajuci strukturu telematskog sistema uoavaju se sledee njegove komponente [3]:

hardver ureaji koji se nalaze na vozilu i u odeljenju u kome se vri
prikupljanje podataka,
prenos podataka nain na koji se podaci prenose na relaciji izmeu
vozila i odeljenja za prikupljanje podataka,
upravljacki softver nain na koji se ovi prikupljeni podaci pretvaraju u
niz korisnih informacija za poslovanje samog preduzea.

2.1.1. Hardver

Hardver se moe definisati kao skup ureaja koji u fizikom smislu obezbeuju rad
telematskog sistema.Hardver sainjavaju on-board raunar, GPS prijemnik, komunikacioni
modul, komandni ureaj, navigacioni modul, ureaj za praenje prikljunih vozila [3].

On-board raunar ( on board unit- OBU) predstavlja najvaniji deo telematskog sistema
(slika 1.) OBU objedinjuje vie logikih sklopova, koji slue za odreivanje lokacije,
komunikaciji podataka i govornoj komunikaciji i nadzora delovanja vozila. OBU u
osnovi predstavlja elektronsku jedinicu koja sadri u sebi softver za itanje i
memorisanje podataka sa vozila i/ili itanje podataka sa GPS prijemnika, a takoe vri
kontrolu prenoenja podataka. Neke od OBU obezbeuju funkciju praenja toka
putovanja preko raunara uz istovremeno praenje rada vozaa na razliite naine. Dok
druge OBU predstavljaju jednostavne elektronske kontrolne jedinice postavljene ispod
instrument table na vozilu. Skidanje podataka se obavlja potpuno automatski po
povratku vozila u bazu, mada postoji i mogunost skidanja podataka preko GSM mree
za ona vozila koja obavljaju transport bez povratka u bazu. OBU takoe prua
mogunost ugradnje i GPS prijemnika u cilju dobijanja podatka o lokaciji vozila u
eljenom vremenskom trenutku ili za eventualnu kasniju analizu transportnog puta [2].

2
Telematika

Slika 1. - on board raunar

GPS prijemnik (slika 2.) - trenutno je jedini potpuno funkcionalni globalni satelitski
sistem navigacije ameriki GPS (engl. Global Positioning System) i ako mu
konkurenciju ine ruski satelitski navigacioni sistem GLONASS i satelitski sistem
Evropske svemirske agencije (ESA) pod nazivom Galileo. GPS se sastoji od 24 aktivna
satelita rasporeena u orbiti zemlje. Od ukupnog broja satelita 21 satelit je navigacioni i
3 su rezervna. Informacije o poziciji oitavaju se sa ureaja koji se naziva GPS
prijemnik (engl. GPS receiver). 24 GSP satelita se kreu u 6 orbitalnih ravni,
ravnomjerno rasporeenih u odnosu na Zemlju, koje su nagnute pod uglom od 550 u
odnosu na ekvatorijalnu ravan. U svakoj orbitalnoj ravni se kreu po 4 satelita, po
orbitama koje su skoro krune (ekscentrinost elipse 10), meusobno pravilno
rasporeeni po krunici orbite, pod uglom od 90 stepeni. Prenik orbita je oko etiri
puta vei od prenika Zemlje, a brzina satelita 11 000 kilometara na as, to znai da
svaki od satelita jednom obie svoju orbitu (zemlju) za 12 asova, tako da u odnosu na
povrinu Zemlje svaki satelit svakog dana obie istu putanju. Visina leta satelita je u
tzv. visokoj orbiti na oko 20200 kilometara iznad Zemljine povrine, ija je
svakodnevna vidljivost oko 5 asova. Rad na takvoj visini omoguuje da signali
prekriju vee podruje. Aktivni sateliti su ravnomjerno rasporeeni na 6 putanja, to
omoguava da se u bilo koje vrijeme, na bilo kojoj taki zemlje, iznad horizonta, nalaze
najmanje 4 vidljiva satelita, to e obezbjediti uslov za globalno pozicioniranje. Za
odreivanje pozicije pomou ovog sistema potrebno je da bude primljen signal sa
najmanje tri satelita. Ukoliko je prijemnik u mogunosti da primi signal sa tri satelita,
onda je to sasvim dovoljno da obezbijedi podatke potrebne kompjuteru za odreivanje
lokacije vozila. GPS ne moe funkcionisati u zatvorenim prostorijama ili ispod zemlje.
Dakle, GPS prijemnik treba da ima otvoreni pogled ka satelitima i zato je najbolje
postaviti ga na krovu kabine vozila ili odmah iza vjetrobranskog stakla. Neki od
razvijenijih sistema za pouzdaniju upotrebu prenose poslednju poziciju koja je sauvana
u memoriji ukoliko vozilo nije u mogunosti da prima signal. Postoje prijemnici koji
imaju veliku osjetljivost i mogu se koristiti u uslovima veoma slabih GPS signala. Jedan
od takvih prijemnika je CW 25 NAV GPS prijemnik. Zahvaljujui svojim
karakteristikama ovaj GPS prijemnik prua mogunost brzog odreivanja lokacije
vozila ak i u podrujima gdje je veoma slab GPS signal. Takva podruja mogu biti
predjeli pokriveni umom, kanjoni, ulice sa visokim objektima i situacije kada se vozilo
nalazi u unutranjosti neke graevine. Za navedeni prijemnik je karakteristino da ima
male dimenzije i veoma integrisanu arhitekturu koja zahtjeva minimalan broj spoljnih

3
Telematika

komponenti, to prua mogunost lake integracije u postojee sisteme u vozilu.

Koritenje GPS a omoguava pasivno i aktivno praenje vozila

Pasivan princip praenja vozila bazira se na pamenju odreenih taaka kojima je vozilo
prolazilo, a ne cjelokupnog puta. Sve informacije spremaju se na GPS ureaj, te se kao
takve mogu na kompjuteru obraditi. Informacija dobijena ovom metodom je statistike
prirode, jer ne predstavlja informaciju u realnom vremenu, ve informaciju koja se
moe iskoristiti za pregled uestanosti pohaanih mjesta, i slino.

Aktivno GPS praenje vozila predstavlja metod koji se koristi kada se javlja potreba za
informacijom o poloaju koja je funkcija vremena. Dakle, periodino se osveavaju
informacije, te se na taj nain moe detaljno pratiti kretanje vozila. Osim poloaja
vozila, informacije koje se alju mogu biti brzina, smer i sl [2].

Slika 2..- GPS prijemnik

Kombinovanjem GPS tehnologije sa drugim tehnologijama npr. mobilnim telefonom
ostvaruje se mogunost da i ostali korisnici koriste podatke koje je neko zabiljeio (putanja,
poloaj) to moe biti veoma korisno za neke aplikacije poput GPS praenja na terenu, odnosno
upravljanja voznim parkom.

Postavljanjem GPS prijemnika u vozilo, kao to je ve reeno, mogue je odrediti lokaciju

vozila. Lokacija vozila moe posluiti vozau vozila radi lakeg snalaenja, ali ukoliko voza eli
da podijeli tu informaciju sa jo nekim ili ukoliko neko drugi eli da prati poloaj vozila,
potrebno je da posjeduje ureaj preko koga e se emitovati pozicija na mjesto odakle se prati
vozilo. Zbog dobre pokrivenosti terena signalom i rairenosti GSM mobilne telefonije pogodno

4
Telematika

je da se upravo ta tehnologija koristi za prenos podataka od pokretnog objekta u centar za

praenje i ako je to potrebno drugim licima kojima su ti podaci eventualno znaajni, to se i vidi
na slici 3 [2].

Slika 3.- GPS praenje vozila

Komunikacioni modul predstavlja jo jedan mali sofisticirani deo elektronike i

softvera. Uloga mu je posredovanje izmeu opreme u vozilu i komunikacione mree.
Njegove funkcije su [3]:
ispisivanje tekstualnih poruka
prikazivanje greaka,nedostataka i stvarnog vremena isporuke
preporuke u vezi izbora transportne rute
pregled bar kodova
ulazni podaci koji se odnose na rad vozaa
elektronsko beleenje podataka o vremenu rada

Navigacioni ureaj se odnosi na ekran unutar kabine vozaa ili na elektronski modul koji
daje instrukcije vozaima u vezi sa odreditem bilo grafiki, verbalno ili korienjem oba
naina. Ova usluga moe biti obezbeena i preko mobilnih telefona koji posjeduju GPS.

Primer jednog takvog navigacionog ureaja je prikazan na slici 4. Sastoji se iz ekrana

koji slui za prikazivanje neophodnih podataka i poruka vozaima vezanih za prevozne
procese.

5
Telematika

Slika 4.- Navigacioni ureaj

Ovaj navigacioni ureaj je povezan sa OBU. Na taj nain vozai primaju instrukcije
vezane za prevozne operacije i preko odgovarajueg terminala alju odgovore i druge
informacije do svoje baze [5].

Ureaj za praenje prikljunih vozila predstavlja zasebnu jedinicu namjenjenu

prikljunim vozilima. Obino su postavljeni unutar vodootporne i posebno izdvojene i
obezbjeene kutije. Ove kutije su nezavisne i u sebi sadre GPS prijemnik,
komunikacioni modul, kontrolnu elektroniku i baterije. Baterije se pune za vrijeme dok je
prikljuno vozilo spojeno sa vunim. Njihov kapacitet bi trebao biti dovoljan za rad od
nekoliko nedjelja, obzirom na to da se prikljuna vozila mogu nalaziti u stanju mirovanja
toliko dugo [2].

2.1.2. Prenos podataka

Pod prenosom podataka podrazumijeva se nain na koji se vri prenos podataka do i od

vozila. Najee primjenjivani nain prenosa podataka je preko mree mobilnih telefona (GSM)
prenosom govora i kratkih tekstualnih poruka (SMS) duine do 160 alfanumerikih znakova.
SMS je iroko rasprostranjen u komercijalnim telematskim sistemima u vozilima za slanje i
prijem podataka o poloaju vozila i tekstualnih poruka. U ovim sistemima prenos vee koliine
korisnikih podataka nije izvorno planiran, o emu svedoe sledee injenice: osnovni GSM
standard podrava jako niske bitske brzine u okviru pojedinanog pretplatnikog kanala
(9.6kbps), ne predvia metode za detekciju i korekciju greaka koje se inae koriste u
raunarskim mreama i, najzad, tarifiranje se uvijek vri na osnovu trajanja konekcije
(razgovora), bez obzira na stvarno prenetu koliinu podataka. Da bi se osim prenosa govora

6
Telematika

omoguio i prenos dovoljno velike koliine proizvoljnih korisnikih podataka, bilo je pre svega
neophodno poveati propusnu mo prenosnih kanala dostupnih pojedinanim korisnicima i
istovremeno poveati pouzdanost prenosa podataka kroz mreu. Sistem koji to omoguuje
nazvan je GPRS (General Paket Radio Service Opti paket-radio servis), odnosno popularno
mrea druge i po generacije (2.5G). GPRS krajnjim korisnicima dozvoljava teoretski
maksimalne brzine prenosa podataka do 171kbps uz nisku vjerovatnou bitske greke. Osim toga,
korisnicima koji rade u reimu prenosa podataka se vie ne naplauje vrijeme trajanja konekcije
kao kod osnovnog GSM standarda, ve iskluivo ostvareni bitski protok. GPRS koristi postojeu
mrenu infrastrukturu GSM mrea, s tim da je neophodno da se izvri minimalna softversko-
hardverska nadgradnja pojedinih sistemskih komponenata. Prenos govora se vri na identian
nain kao u klasinim GSM mreama, tako da je sva starija korisnika oprema i dalje
funkcionalna, a novija prua i dodatne usluge bazirane na prenosu vee koliine podataka, poput
ostvarivanja brih beinih konekcija ka Internetu, razmjene multimedijalnih MMS poruka
(Multimedia Messaging Service) koje osim teksta mogu da nose digitalizovane slike i zvune
zapise itd [2].

UMTS sistemi predstavljaju treu generaciju sistema mobilne telefonije. Omoguavaju iroku
paletu multimedijalnih usluga sa prenosnim brzinama od 144 kbit/s do 2 Mbit/s. Ovakve brzine
omoguavaju cijeli spektar novih usluga baziranih na brzom prenosu podataka u telematskim
sistemima. Mogue je nai i sisteme koji su zasnovani na satelitskom prenosu podataka. Ukoliko
se podaci ne zahtijevaju trenutno, onda se oni mogu skidati sa vozila po njegovom povratku u
bazu prenosom podataka kablovskim ili beinim putem [2].

2.1.3. Upravljaki softver

Upravljaki softver je komponenta telematskih sistema koja vri pretvaranje prikupljenih

podataka u niz informacija pomou kojih se operativno upravlja prevoznim procesom ili radom
vozila i vozaa na jedan efikasniji nain. Softver moe biti jednostavan paket koji daje izvjetaje
o radu, oprema za grafiko i tekstualno prikazivanje, ili moe biti sistem za praenje porudbina.
Moe se upravljati uz pomo jednog PC raunara preko raunarske mree ili preko web sajta.
Ovakav softver treba da bude jednostavan za koritenje, pouzdan i ne previe zahtjevan u
tehnikom smislu. Jedan od ovih upravljakih softvera je Fleet Manager Professional 8 koji je
napravljen s ciljem da se to je mogue bolje iskoriste savremene OBU koje su ugraene u vozila
u cilju kvalitetnijeg upravljanja transportnim procesom. Ovaj softver predstavlja tzv. klijent
server koji se moe koristiti pomou jednog PC raunara ili preko odgovarajue lokalne mree
(LAN) ili preko interneta. Primjena ovog softvera prua mogunost praenja i upravljanja
karakteristikama rada vozila i vozaa, kontrolu komunikacionih trokova, pruanja izvjetaja o
trokovima rada voznog parka, aktivno (rela-time) i pasivno (povremeno u definisanim
vremenskim intervalima) praenje vozila i vozaa, davanja izvjetaja o komuniciranju i slanju
poruka, planiranje prevoznih puteva, davanja izvjetaja o odravanju vozila, ukazivanje na
potrebe obavljanja odreenog servisa na vozilu i dr [2].

7
Telematika

2.2. PODELA TELEMATSKIH SISTEMA

Po vremenskoj raspoloivosti podataka [4]:

On-line (stalno raspoloivi)

Off-line(u datim trenucima po povratku u bazu i sl.)

Podela telematskih sistema po nezavisnosti [4]:

Nezavisni (autonomni) sistemi

Zavisni i uslovno zavisni od pomonih sistema, kao to su:

Globalnog sistema pozicioniranja(GPS GlobalPositioningSystems)

Mree mobilne telefonije (GPRS General PacketRadio Service)
Navigacionog softvera
Digitalnih mapa
Softvera za rutiranje(optimizaciju putanja kretanja)...

2.3. RAZLOZI PRIMENE TELEMATSKIH SISTEMA U VOZILIMA

Razlozi primene telematskih sistema u vozilima su mnogobrojni a neki od njih su [4]:

Poveanje raspoloivosti voznog parka

Poveanje pouzdanosti
Smanjenje trokova komunikacije
Smanjenje trokova learine
Dobijanje dokaza o obavljenoj isporuci
Kontrola vremena rada vozaa
Uteda goriva itd.

8
Telematika

3. NAMENA TELEMATSKIH SISTEMA

Namena telematskih sistema u vozilu je prikupljanje podataka o radu i odravanju vozila,
praenje rada vozaa i vozila, upravljanje prevoznim procesima, praenje pozicije odnosno
pozicioniranje vozila i pronalaenja ukradenih vozila, informisanje vozaa o putanjama kretanja
vozila tj.rutiranje, praenje prikljunih vozila, razmena tekstualnih poruka, informisanje o
realizaciji transportnog procesa i isporuci robe i stanju saobraaja, te navigacija u toku vonje.
ITS funkcionalnosti inteligentnih vozila ostvaruju se putem telematske opreme koja se ugrauje
kao osnovna oprema i ureaji motornih i prikljunih vozila [5].

Podaci koji se dobijaju sa telematskih sistema na vozilu su [4]:

asovi rada vozaa

asovi rada motora
Pozicija vozila
Brzina vozila
Potronja goriva
Praenje temperature
Promena stepena prenosa
Vreme rada motora u praznom hodu
Nagla ubrzavanja i ostalo.

3.1. PRIMENA TELEMATSKIH SISTEMA U PROCESU RADA I

ODRAVANJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA

Analizom iskustava korisnika telematskih sistema navedeni su glavni razlozi zbog kojih se
korisnici opredeljuju za njihovo korienje [3]:

poveanje raspoloivosti voznog parka,

kontrola rada vozaa,
uteda goriva,
poveanje pouzdanosti vozila,
smanjenje komunikacionih trokova.

Korienje telematskih sistema predstavlja efikasno reenje u procesu poveanja stepena

iskorienja procesa eksploatacije transportnih sredstava. Prethodno reenje su uoili i svi vodei
proizvoai komercijalnih vozila. Jedan od njih je FleetBoard (slika 5.) koji je nastao kao
Mercedes-ov rezultat rada [3].

9
Telematika

Slika 5. Izgled FleetBoard sistema

Sa aspekta odravanja transportnog sredstva i reagovanja u sluaju pojave njegovog
otkaza interesantno je analizirati sluaj pojave neispravnosti na vozilu. Informaciju o pojavi
neispravnosti voza dobija putem ekrana koji se nalazi u vozilu. Reagujuci na prispelu
informaciju voza aktivira prekida za sluaj opasnosti,ime datu informaciju prosleuje bazi.U
bazi se vri analiza prispele informacije u smislu odgovora na pitanje u kojoj meri uoena
neispravnost utie na bezbednu eksploataciju posmatranog vozila.U sluaju nastanka vee
neispravnosti baza alje povratnu informaciju do vozila.Ta informacija obuhvata podatke o
telefonskom broju operativnog sistema u dravi u kojoj se vozilo trenutno nalazi.Na osnovu
trenutne lokacije vozila operativni centar pronalazi ovlaeni servis koji je najblii lokaciji
vozila,a zatim mu prosleuje dobijene informacije koje se odnose na neispravnost vozila.Servis
analizira nastale neispravnosti na vozilu i na osnovu njih planira neophodne intervencije,a zatim
obraunava sve trokove.U sluaju kada je procenjeni iznos trokova vei od garancije servis tu
informaciju alje ovlaenom distributeru traei dodatne garancije [3].

Osnovni elementi FleetBoard-a (Slika 6.) su [3]:

- telefonski aparati(1),
- komunikacioni modul(2),
- prekidai za promenu funkcije FleetBoard sistema(3)
- prekida za sluaj opasnosti(A),
- prekida za kontakt sa bazom(B),
- prekida za slanje SMS poruka(C),
- prekida za aktiviranje 24-asovnog praenja(D),
- GPS antena(4),
- FleetBoard GSM antena(5),
- GSM primopredajni ureaj(6),

10
Telematika

- FleetBoard kontrolna jedinica(7),

- raunar povezan sa terminalom za vozaa(8),
- i komandni ureaj za vozaa(9).

Slika 6.- Osnovni elementi FleetBoard-a

Tokom rada vozila najee se prati funkcionisanje njegovih najznaajnijih sistema
(pogonski sistem, sistem za prenos snage, koioni sistem...), tj. sklopova bez ijeg ispravnog rada
je nemogue koristiti vozilo u dozvoljenim granicama njene zadovoljavajue eksplatacije (slika
7.).Osim uobiajenih sistema koji predstavljaju sastavni deo svakog vozila mogu se posmatrati i
drugi sistemi.Thermo King je tako u cilju praenja stanja unutar hladnjae predloio primenu
Trac-king sistema.Njegovim korienjem je mogue kontinualno pratiti merene veliine koje
bitno utiu na kvalitet transportovanog tereta.Zahvaljujui tome se znatno bre moe reagovati u
sluaju pojave njihovih nedozvoljenih odstupanja.

Osim poveanja stepena iskorienja transportnog sredstva,telematski sistemi omoguavaju

i reenje problema maksimizacije stepena iskorienja servisa,a sa druge strane smanjuje se
ekanje transportnog sredstva na obavljanje servisa [3].

Slika 7.- Praenje ispravnosti rada tj. funkcionisanja osnovnih sistema vozila

11
Telematika

3.2. TELEMATSKI SISTEMI ZA PRAENJE TOVARA

U svetu se gube velika finansijska sredstva usled kvarenja robe tokom njenog transporta.
Kao resenje Thermo King je ponudio telematski sistem koji se sastoji iz sledeih
podsistema:Data Capture,Data Transfer i Data Management.

Podsistem Data Capture ima zadatak da registruje podatke koji se odnose na upravljanje
temperaturom.Osim registrovanja promene temperature u funkciji vremena primenom
elektronskih ureaja se mogu pratiti i druge veliine koje bitno utiu na rad rashladnog
sistema.Jedna od njih je i otvaranje vrata teretnog prostora.Interval merenja praenih veliina je
10 minuta.

Efikasnije prikupljanje podataka se ostvaruje primenom podsistema Data Transfer.U

okviru njega Thermo king predlae dva reenja:R:COM i Trac-King.
R:COM sistem poseduje mogunost automatske beine komunikacije izmeu
vozila i centralnog raunara,ali samo u toku boravka vozila u bazi.

Trac-King sistemom se putem GPS i GSM tehnologije omoguuje prenos podataka do

centralnog raunara tokom celokupnog transporta.Prednost ovog sistema u odnosu na R:COM
sistem je u mogunosti gotovo kontinualnog praenja merenih veliina.Zahvaljujui tome se
znatno bre moe reagovati u sluaju pojave problema.Nedostatak se ogleda u pojavi dodatnih
trokova usled korienja GPS i GSM sistema.

Podsistem Data Management obrauje prikupljene podatke primenom Fleetwatch

softverskog paketa.Rezultati rada se daju u obliku tabela i grafika u funkciji karakteristika
vozila,ugraenog rashladnog sistema i karakteristike tereta.Kao takvi oni znaajno mogu
doprineti praenju i kvalitetnijem upravljanju radom analiziranog transportnog sistema [3].

3.3. PRIMENA TELEMATSKIH SISTEMA U PREVOZU OPASNIH

MATERIJA

Korienje telematskih sistema u prevozu opasnih materija moe spreiti ekoloke

katastrofe. Puno puta su otrovne materije dospele u okolinu preko transporta zbog oteenih
kamiona ili probuenih rezervoara. Prjevoz je uvek rizian bez obzira da li se radi o eksplozivnim
materijama, zapaljivim materijama, korozivnim tenostima ili gasovima. Prema tome kontrola
celog transportnog lanca je bitna u sluaju ove vrste prevoza robe jer i najmanja nepanja ili
kasno uoena greka moe rezultirati katastrofom.

Opasne materije predstavljaju zapaljive, eksplozivne ili materije tetne za zdravlje. Prevoz
takvih materija regulisan je ADR direktivom - Evropski sporazum o opasnim materijama,
postupkom njihovog prevoza i vrsti prevoznog sredstva.

ADR klasificira opasne materije u 9 razreda i svaki od njih zahtjeva posebne zahteve
prevoza. Prevoz razliitih gasova, tenosti, zapaljivih i otrovnih materija zahteva razliite

12
Telematika

rezervoare i u svim sluajevima osnovno pravilo je da oni ne smiju doi u okolinu. Tokom
prevoza opasnih materija obvezno je potrebno obratiti panju na stanje okoline kroz koji se vri
prevoz. Prekomerna svetlost, toplota, vlaga ili oscilacije prevoznog sredstva mogu uzrokovati
probleme za osetljive materije. U sluaju gasova bitan je nadzor pritiska ventila, a to je vano
kako bi se spreilo curenje gasa. Stoga je bitno trajno nadzirati te parametre kako bi odmah dobili
informacije o problemima i omoguiti vozaima da deluju na vreme.

Pomou inteligentnih transportnih sistema, informatika moe biti bolje integrisana u

transportnim zadacima to ima veliku vanost u prevozu opasnih materija. Napredna telematska
reenja mogu beleiti ne samo poloaj i brzinu vozila nego i problem koji osoba esto prekasno
primeti. Prikupljanje telematskih podataka u realnom vremenu je preporueni odgovor na te
probleme jer sistem alarmira ako doe do greke.

Nepanja tokom prevoza drugih vrsta tereta moe uzrokovati samo materijalnu tetu za
kupca i dobavljaa, ali neodgovarajue rukovanje opasnim materijama moe rezultirati ozbiljnim
ekolokim katastrofama. Prevoz takvih tereta zahteva mnogo veu odgovornost, stoga su vozai
duni pohaati i redovne kurseve [5].

3.4. ZELENA TELEMATIKA

Telematski sistemi bi mogli imati veliku ulogu i u praenje i upravljanje vozilima kojima se
tedi gorivo i smanjuju emisija tetnih gasova, ime bi se doprinelo ouvanju ivotne sredine. To
bi bilo odreeno i zakonskim propisima i standardima. Evropske i nacionalne direktive istiu
prelazak drutva na goriva sa niskim nivoom emisije ugljenika, pri emu e telematski sistemi
biti neophodni.

Komercijalna vozila velikim delom doprinose globalnim emisijama CO2, tako da je

izuzetno vano na koji se nain njima upravlja. Ubrzavanje, naglo koenje, putanje vozila u
slobodnom hodu i brza vonja glavni su faktori koji poveavaju potronju goriva.
Sistemi za praenje vozila mogu bolje kontrolisati nain vonje i na taj nain pribliiti
samu vonju ekolokoj vonji kojom se smanjuje potronja goriva i emisije CO2. To je vano i sa
financijske take gledita, prvenstveno za vlasnike i menadere voznih parkova, koji promenom
navika vozaa koje kontroliu tehnologije mogu puno utedjeti [5].

3.5. TELEMATSKI SISTEMI ZA PRAENJE VOZILA

Odreuju trenutne lokacije vozila u cilju zatite vozaa, tereta i vozila od provale i krae,
za praenje i registraciju putnih pravaca za potrebe osiguranja i statistike, te za pruanje pomoi
vozaima u sluaju kvara vozila. Standardni sistemi za praenje vozila ne prikuplja podatke
direktno sa vozila. Bilo koji podatak o brzini vozila se obino proraunava preko podataka sa
GPS prijemnika, na osnovu vremena koje je potrebno vozilu za kretanje izmeu pojedinih taaka
na prevoznom putu [5].

13
Telematika

Prema karakteristikama kretanja [5]:

sistemi u kojima se vozila kreu po slobodnim putanjama,

sistemi u kojima se vozila kreu po unapred definiranim trasama ili izmeu datih taaka
nepromenjivih terminala.

Korienjem sistema za praenje vozila smanjuju se trokovi goriva i ostali trokovi vozila,
podaci o vremenu rada vozaa se preciznije kompletiraju, smanjuje se vreme ekanja, kvalitet
usluge je bolji, omoguavaju se podaci za odreivanje nivoa kvaliteta usluge, te za izradu
trenutnog plana rada, poveava se sigurnosti tereta i vozaa preko alarmnih ureaja, smanjuje se
vreme stajanja i poveanje broja isporuka i trokovi telefonskih razgovora za lociranje vozaa
[5].

3.6. INFORMISANJE O REALIZACIJI TRANSPORTNOG

PROCESA I ISPORUCI ROBE

Podaci o prevoznom procesu na terminalu za vozaa i elektronsko prikazivanje dokaza o

obavljenoj isporuci. Na mjestima isporuke vozai potvruju pritiskom na dugme da je obavljena
ispravna isporuka ili unose elektronskim putem informaciju o razlozima neuspele ili nepotpune
isporuke. Ukoliko komuniciranje u realnom vremenu poveava trokove poslovanja onda se
moe koristiti sistem koji vri preuzimanje podataka sa vozila po povratku u bazu.

Primenom informisanja o realizaciji transportnog procesa i isporuci robe smanjuje se

papirologija i administrativi trokovi, greke vezane za isporuke i obraune, omoguuju se
informacije o stanju porudbine i praenje poslane robe, smanjuje se rizik propusta u vezi sa
isporukom robe i poboljava se kvaliteta usluge, te se moe dobiti trenutni obraun [5].

3.7. SISTEMI INFORMISANJA O STANJU SAOBRAAJA

Informacije vezane za trenutne zahteve u saobraaju u cilju izbegavanja zaguenja dobijaju

se preko sistema informisanja o stanju saobraaja, te informacije o lokalnom saobraaju, a
uglavnom se koristi RDS (Radio Data System), povezivanje sa on-board navigacijskim sistemom
gde se dobijaju pojedini detalji potrebni za izmenu putanja kretanja vozila u cilju izbjegavanja
zaguenja.

Telematski sistemi omoguuju da vozai utvrde i kvantifikuju zaguenje u saobraaju koje

je pred njima kako bi pronali alternativnu putanju kretanja, smanjuju se kanjenja, naroito u
sluaju komuniciranja sa navigacijskim sistemom u vozilu, te se smanjuje vreme putovanja [5].

3.8. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE VOZILIMA JAVNOG

SAOBRAAJA

14
Telematika

U gradskim podrujima planiranje javnog prevoza je vano zbog smanjivanja zaguenja.

Kada bi se poboljala organizacija javnog prevoza vie ljudi bi izabralo taj nain prevoza i
zaguenja bi se smanjila [5].

Ciljevi koji se postavljaju pri reavanju problema javnog prijevoza [5]:

ekonomska uteda,
poveanje kvaliteta usluge u javnom prevozu,
poveanje otvorenosti u javnom prijevozu,
novi nain prevoza za male interesne grupe.

Glavne aktivnosti koje je potrebno obaviti u smislu ostvarivanja postavljenih ciljeva [5]:

pruanje usluga transporta,

poveanje telematike i javnog prevoza na zahtev korisnika,
saradnja izmeu gradskih struktura, kombinovani transport,
razvoj voznih parkova i raznih usluga,
sofisiticirani naini plaanja prevoza, inteligentne kartice,
razvoj transporta i putnikih lanaca,
razvoj transportnog financijskog sistema,
promene u zakonima.

3.9. SISTEMI ZA PRAVLJANJE GRADSKIM SAOBRAAJEM

Sistem upravljanja gradskim prevozom se bavi prikupljanjem informacija o stanju

saobraajaa na saobraajnicama tj.o vremenu, nezgodama, zaguenjima, brzini vozila, zauzetosti
parkiralita, javnom gradskom i tranzitnom prevozu. Problemi u gradovima najee su u
nemogunosti poveanja korisnih saobaraajnih povrina.

Potreba telematike podrane inteligentnim sistemima je bitna u gradovima i to u sistemima

upravljanja saobraajnim svetlima, parkirnim sistemima informiranja i navoenja. Ti sistemi
imaju cilj postii optimalan odnos saobraajne ponude i potranje uzimajui u obzir bitan inilac
vreme. Saobraajna ponuda je vezana za saobraajnice i tehnoloke resurse, a potranja se
odreuje pomou detektora, peakih tastera, najavom vozila javnog gradskog saobraaja i
pomou video nadzora [5].
Funkcije koje ukljuuje sistem za nadzor i upravljanje saobraajem su [5]:

dinamiko voenjesaobraaja,
upravljanje saobraajem putem promenjivih saobraajnih znakova i semafora,
inteligentna kontrola brzine vozila na saobraajnicama,
obavetavanje putnika i vozaa,
obavetavanje vozaa o slobodnim parkirnim prostorima,
usmeravanje saobraaja prema saobraajnim tokovima.

15
Telematika

4. ZAKLJUAK
Globalne promene dovele su do poveanja saobraaja i saobraajnih sredstava u cilju
zadovoljenja rastuih svetskih potreba u pogledu hrane, energije i druge vrste roba. Rastom
saobraajne potranje dolazi do stvaranja zaguenja na saobraajnicama, to je veliki problem
dananjice. Kako bi se odgovorilo na taj problem strunjaci sa podruja informatike razvili su
znaajan broj savremenih inteligentnih reenja koja su prilagoena svakodnevnoj praktinoj
primeni.

Primenom telematskih sistema se nastoji u to veoj meri smanjiti taj problem optimalnim
iskorienjem saobraajnica. Ureaji ugraeni u vozilu prikupljaju informacije, te ih prosleuju
do centra za nadzor i upravljanje koji te informacije obrauje i alje drugim korisnicima. One
utiu prvenstveno na poboljanje saobraajnog toka i smanjenje zaguenja saobraajnica i
bezbednost saobraaja, a posebno su uinkovite kod incidentnih situacija.

Primenom telematskih sistema omogueno je brzo i uinkovito odabiranje optimalnih

prevoznih ruta. Telematska reenja su zanimljiva prevoznim kompanijama koja koriste razliita
transportna sredstva u cilju praenja kretanja kao i ostvarivanja uteda kako bi se osigurao vei
profit, a samim tim i konkurentnost.

U seminarskom radu objanjen je pojam telematika, ime se telematika bavi, data je

klasifikacija telematskih sistema kao i razlozi primene telematskih sistema. Prikazane su osnovne
komponente telematskih sistema kao i gde se sve upotrebljavaju telematski sistemi u oblasti
transporta.

16
Telematika

LITERATURA

[1] https://www.wikipedia.org/

[2] Z. Kapetanovi, M. Kostadinovi, S. Vasiljevi, M. Vasiljevi, S. Aleksi,

Telematika i transportni sistemi, INFOTEH-JAHORINA Vol. 7, Ref. B-II-7, p. 175-179,
March 2008., https://es.scribd.com/

[3] Nataa Adamovi, elektronski sistemi za pomo vozau, maturski rad,

Tehnika kola Pirot, maj 2009., http://studenti.rs/skripte/saobracaj/

[4] http://old.sf.bg.ac.rs/downloads/katedre/dgt/odtr/telematika2006-2007.pdf

[5] Anamaria Kaniai Primjena telematike u vozilima, diploski rad, Pomorski

fakultet Rijeka, 2013., http://www.pfri.uniri.hr/knjiznica/NG-dipl.TOP/184-
2013.pdf

17