PRIRODNA MEDICINA

Naslov originala: Natural Medicine by Donald Miller Copyright za Srbiju:

Institut za prirodnu medicinu (IPM)
Prvo izdanje: 2009.
Izdava: Metaphysica, Beograd u saradnji sa IPM-om
Prevod: Petar Kalezi
Tehniko ureenje: Metaphysica
Tira: 1000
tampa: Topalovi, Valjevo
Distribucija: Metaphysica, Beograd, tel. 011/292-0062

Zahvaljujemo se Miljanu Todoroviu koji je pomogao

objavljivanje ove knjige.
 Dr Donald Miler

Prirodna
medicina
Najbolje metode prirodnog
leenja

Metaphysica

I. LEKOVITE BILJKE . . . . . . . . . . . .
. . 5 - Sirup za srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
A. Saveti o nainu sakupljanja, sue-
nja i korienja lekovitih biljaka . .
1) Sakupljanje biljaka . . . . . . . . . . . .
2) Suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3) Upotreba biljaka pri spravljanju
razliitih preparata . . . . . . . . . . . . . .
- Infuzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Dekokt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Sve sok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Macerat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Kataplazma . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Tinktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Vino (lekovito) . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Aromatino sire . . . . . . . . . . . . . .
- Lekovito ulje . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Inhalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Gargarizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Fitoterapeutske kupke . . . . . . . . . .
B. Lekovite biljke primenjene u tera-
peutici (vidi Dodatak: Opis lekovitih
biljaka, str. 209) . . . . . . . . . . . . . . . . .
C. Pojedine kontraindikacije u
kori enju lekovitog bilja
II. NEKI BILJNI I PELINJI
PREPARATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Osnovni praktini principi u
pripremi ajeva . . . . . . . . . . . . . . .
- aj od ive trave . . . . . . . . . . . . . . .
- aj od hajduice . . . . . . . . . . . . . . .
- aj od alfije . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- aj za proiavanje bubrega . . .
- aj od crnog luka . . . . . . . . . . . . . .
- aj od jabukove ljuske . . . . . . . . . .
- aj za smirenje . . . . . . . . . . . . . . . .
- Mast od nevena . . . . . . . . . . . . . . .
- Mast od gaveza . . . . . . . . . . . . . . . .
- Mast od smole . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Laneno ulje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Tinktura od lana . . . . . . . . . . . . . . .
- Voda od razlika (modrocveta) . .
4
SADRAJ
- Kaa sa peninim mekinjama . . 20
. 6 - Biljna kaa i oblog od listova
6 kupusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
7 - Leenje uljem . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
- Leenje bobicama kleke (Knajpova
8 kura) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
10 - Sok od breze . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
10 - vedska tinktura . . . . . . . . . . . . . . . 22
10 APITERAPIJA (Leenje pelinjim
10 proizvodima) . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
10 - Propolis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
10 - Pelinji polen . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
11 - Matini mle sa medom . . . . . . . . 24
11 - Preparat od aloje, meda i
11 propolisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
11 - Sirup od propolisa . . . . . . . . . . . . . 25
11 III. ISHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
11 A. Ishrana iz perspektive biblijskih
naela 26
B. Uvod u prirodni nain ishrane . 27
12 C. Leenje sokovima i presnom
hranom 30
12 - Opte napomene . . . . . . . . . . . . . . 30
- Prvi dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
16 - Drugi dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Trei i etvrti dan . . . . . . . . . . . . . . 32
16 - Peti dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
16 - Koliine sokova za dnevnu
17 upotrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
17 - Mladi jeam (sok) . . . . . . . . . . . . . . 34
17 - Voda od peninih mekinja . . . . . 35
17 - Nekuvana svea kaa od itarica . 36
17 - Ista kaa pripremljena od itnih
17 klica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
18 - Leenje voem . . . . . . . . . . . . . . . . 37
18 - Leenje jabukama . . . . . . . . . . . . . 38
18 - Leenje groem . . . . . . . . . . . . . . 38
19 - Leenje krukama . . . . . . . . . . . . . . 39
19 - Leenje bananama . . . . . . . . . . . . . 39
19 - Leenje limunovim sokom . . . . . . 39
- Leenje celim limunovim
plodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
- Sirova ishrana za oporavak . . . . . . 40 -
Presna depurativna ishrana . . . . . 41 -
Leenje belim lukom . . . . . . . . . . . 41 -
Predlog dnevnog jelovnika u periodu
leenja sokovima i presnom hranom . . . .
. . . . . . . . . . 43 - Jo neki predlozi
dnevnog jelovnika u periodu leenja
sokovima i presnom hranom . . . . . . . . . .
. . . . 43 - Recepti koji se koriste tokom
leenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 -
Recepti koji se koriste posle leenja . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
IV. ULOGA VODE U PREVENTIVI I
LEENJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Jednostavni naini upotrebe vode kao
terapijskog sredstva . . . . . . . . . . 59 -
Kupka Vitalis . . . . . . . . . . . . . . . . 59 -
Hladna kupka trupa . . . . . . . . . . . . 61 -
Kupka polnih organa uz frikciju . 61 -
Hladna kupka celog tela . . . . . . . . 62 -
Hladna kupka donje polovine
tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
- Topla biljna kupka celog tela . . . . 63 -
Topla kupka nogu . . . . . . . . . . . . . . 64 -
Naizmenina kupka nogu . . . . . . . 65 -
Topla kupka ruku i nogu . . . . . . . . 66 -
Topla kupka razliitih delova tela, uz
progresivan rast temperature vode . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 - Kupka oiju
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 - Hidroterapija
- tu . . . . . . . . . . . . . 68 - Hladno
tuiranje gornjih ekstremiteta . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . 69 - Hladno tuiranje
cevanica . . . . . . 69 - Hladno tuiranje
donjih ekstremiteta (stopala, cevanica,
kukova, zadnjice) . . . . . . . . . . . . . . 70 -
Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane
tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 -
Hladno tuiranje zadnje strane tela . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 - Hladno
tuiranje celog tela
(prednja i zadnja strana) . . . . . . . . 72 -
Hladno tuiranje lica . . . . . . . . . . . 72 -
Hladno tuiranje glave . . . . . . . . . . 72 -
kotski tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 -
Jednostavna fomentacija . . . . . . . 74 -
Kompleksna fomentacija . . . . . . . 75 -
Frikcija (trljanje) hladnom
vodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Para kao terapeutsko sredstvo . . . . 77 -
Parna kupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 -
Parna kupka celog tela . . . . . . . . . . 77 -
Parcijalna parna kupka . . . . . . . . . 79 -
Inhalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 -
Klizma (ispiranje debelog creva) 80 Oblog
(kompresa) . . . . . . . . . . . . . . . 81 - Hladan
oblog . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 - Topli
oblog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 -
Naizmenini oblog . . . . . . . . . . . . . 82 -
Derivativni oblog . . . . . . . . . . . . . . 82 -
Kataplazma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 -
Frikcija (trljanje) solju . . . . . . . . . . 83 -
Umotavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 -
Umotavanje ruku i nogu . . . . . . . . 84
V. SUNCE KAO LEK . . . . . . . . . . . . .
85
VI. ULOGA VAZDUHA I FIZIKIH VEBI U
LEENJU . . . . . . . . . . . . . . 89
VII. AGRILOTERAPIJA - UPOTREBA
GLINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Parcijalna kupka glinom (blatom) 93 -
Kupka nogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 -
Kupka ruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 -
Lumbalno - abdominalna kataplazma od
gline . . . . . . . . . . . . 94
VIII. DRVENI UGALJ . . . . . . . . . . . . . 96 -
Nain prerade . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 - Nain
primene . . . . . . . . . . . . . . . . 97
a) Kataplazma od ugljenog praha . 97
b) Kataplazma od ugljenog praha i
lanenog brana . . . . . . . . . . . . . . . 98 - c) U
obliku viskoznije paste . . . . . 98
IX. Bolesti i njihovo leenje . . . . . . 102
Dodatak: Opis lekovitih biljaka . . 208
Indeks - Bolesti i njihovo leenje 331
Indeks - Bolesti po grupi organa . 335
5
6
 Poglavlje I

LEKOVITE BILJKE

U arsenalu savremene medicine i preventivnog delovanja,

fitoterapiju (leenje biljkama) treba ceniti prema njenim stvar-nim
vrednostima. Tradicija i delatnost fitoterapije potvruju injenicu da u
prirodi ne postoji nijedna biljka koja nema leko-vita svojstva za
odreenu bolest.
Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja
postoji izmeu hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i njihovog
farmakoloko-dinaminog delovanja na organizam. Sloenost
hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 30-40
identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objanjava terapeutsko
delovanje jedne iste biljke kod razliitih bolesti.
Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i samo
leenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaninoj) medicini, zavisi od
kompletne i dobre dijagnoze.
Mada izgleda jednostavna i svima razumljiva, fitoterapija je
odreena pojedinim principima i ogranienjima. Treba je dobro
upoznati i razumeti, kako ne bi dospeli u krajnost da je pretvori-mo u
lek sa udotvornim dejstvom - lek koji lei svaku bolest. Fitoterapiju
moramo primenjivati struno i uz lekarsku asisten-ciju, da bi se ouvala
njena vrednost i izbegle kompromitujue situacije.
Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zaseb-nu,
izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih terapijskih
sredstava. Fitoterapija sve vie upotpunjuje koncep-te savremene
terapeutike, potpomaui leenje razliitih bole-

7
sti. Ona olakava morfo-funkcionalnu regeneraciju organizma i uvruje
njegov odbrambeni sistem.

Priroda nam velikoduno nudi svoju saradnju, podrku i smer nice u

cilju obnove vitalnosti ljudskog organizma. Cenimo dakle prirodu i
trudimo se da razumemo i prihvatimo njenu poruku oveanstvu:
Vratite se prirodnoj ishrani i zdravlju kori-stei prirodne lekove.

A. Saveti o nainu sakupljanja, suenja i korienja

lekovitih biljaka

1) Sakupljanje biljaka
Sakupljanje podrazumeva dobro poznavanje lekovitog bilja, kako bi
se izbegle zabune oko indikacija razliitih biljaka koje, iako veoma
sline, mogu imati razliite i neeljene efekte. Sa-kupljanje treba vriti u
nezagaenim sredinama, u najpogodni-jem periodu razvoja biljke, kada
je stepen koncentracije aktivnih supstanci najvii.
Iskustvo je pokazalo da se najbolji rezultati postiu korie-njem
svee ubranih biljaka. Najpogodnije vreme za sakupljanje lekovitih
biljaka zavisi od dela biljke koji koristimo:
- Cvetovi - u vreme cvetanja;
- Lie - pre i za vreme cvetanja;
- Korenje - rano prolee ili kasna jesen;
- Kora - samo u prolee kada poinje cirkulacija biljnih soko-
va;
- Plodovi - kada su dovoljno zreli;
- Semenje - posle sazrevanja ploda;
- Pupoljci - u prolee, pre njihovog otvaranja.
Napomene:
- Beru se samo zdrave biljke, iste i nenapadnute tetoina-
ma;
- Suenje se vri po sunanom vremenu, poto rosa ili ki nica ispari;
- Zone gde se koristi vetako ubrivo, sredina u ijoj blizini se nalaze neiste i
zagaene vode, nasipi eleznikih pruga, fab -

8
rike ili putevi sa gustim saobraajem, predstavljaju nepodesna, nezdrava, ak i
opasna mesta za sakupljanje biljaka.
Biljne vrste koje su kao raritet zatiene od strane drave ne treba
ugroavati, budui da postoje nebrojene srodne vrste koje pripadaju istoj
ili drugoj porodici sa podjednakim intenzitetom delovanja.
Sakupljanje biljaka ne treba da se pretvori u njihovo unita-vanje.
Vie puta, prekomerno sakupljanje jedne biljke - npr. Gentiana lutea
(lincura) - sa sobom povlai pretnju za nestanak iste. Potrebno je dakle
sauvati primerke pomenute biljke, kako bi se obezbedilo produenje te
vrste.
- Ne treba gnjeiti cvetove i listove dok ih sakupljamo, niti koristiti
plastinu ambalau za njihovo odlaganje, jer se na taj nain menjaju
aktivne supstance u biljkama.

2) Suenje
Da bi se odrale u duem vremenskom periodu, biljke i delo-vi biljaka koje smo
sakupili, treba dobro osuiti.
Korisno je jo jedanput napomenuti da se terapeutsko dej-stvo
lekovitog bilja sastoji u ouvanju aktivnih procesa koji se odvijaju
unutar biljaka. U ostvarenju ovog cilja, vanu ulogu ima suenje biljaka
u odgovarajuim uslovima, kako se ne bi izgubi-li prirodna boja i miris.
Sakupljene biljke se reaju u tankom sloju na platno ili belu hartiju,
na atorsko krilo ili ispletenu mreu od prua i sue se u to kraem
vremenskom roku, u senci, ili u toplim dobro prove-trenim prostorijama
(40oC).
Direktno izlaganje suncu primenjuje se pri suenju belih cve-tova,
korenja i kore. U senci se sue obojeni cvetovi, lie, pu-poljci. Plodovi
se obino brzo sue na visokim temperaturama (npr. u penicama).
Za uvanje osuenog bilja koristi se samo papirna ili platnena
ambalaa.
Smatra se da je rok trajanja na ovaj nain osuenih biljaka ot - prilike 1-2 godine,
posle ega one gube lekovita svojstva.

9
 3) Upotreba biljaka pri spravljanju razliitih preparata
Upotreba lekovitih biljaka u terapiji zasniva se na postojanju
aktivnih supstanci kojima se ove odlikuju. Lekoviti sastojci se dobijaju
ekstrakcijom iz biljaka korienjem rastvaraa kao to su: voda, alkohol,
vino, ulje itd.
Infuzija, dekokokcija i maceracija su neki od naina ekstrak-cije
(izvlaenja lekovitih sastojaka).
INFUZIJA se dobija dranjem biljke u vreloj vodi, obino u
vremenu od 2-3 minuta, posle ega se vri ceenje. Uobiajena mera je
1 kaiica na 250 ml vrele vode. Kod sveih i nekih sue-nih biljaka,
vreme kontakta sa vodom je neto krae (videti po-sebne napomene uz
dotinu biljku).
Ova metoda se koristi uglavnom za cvetove i listove. DEKOKT se spravlja od
usitnjene biljne materije (obino
jedna kaiica), kojoj se dodaje vrela voda (obino 250 ml i kuva se 5-
30 minuta. Dekokt se cedi u vrelom stanju, a ono to se izgubilo
isparavanjem u toku kuvanja, nadoknauje se doliva-njem takoe vrele
vode u potrebnoj koliini. Ova metoda se ko-risti uglavnom u cilju
ouvanja aktivnog principa delovanja u onim delovima biljaka koje
imaju drvenasto tkivo, npr. koren, ko ra.
SVE SOK dobijen od biljke, koristi se interno (unutranja upotreba), u obliku
kapi, ili spolja za masau.

MACERAT se dobija dranjem isitnjene biljke u hladnoj vodi 1-12

asova. Primenjuje se u sluajevima kada izdvajanje aktiv-nih supstanci
iziskuje vie vremena, kao npr. kod: imele, sleza, lana. Macerat se
spravlja na sobnoj temperaturi.
aj dobijen na ovakav nain (vodenom ekstrakcijom), koristi se za
jednodnevnu upotrebu. Pije se nezaslaen ili zaslaen medom.
KATAPLAZMA (oblog) je kaast preparat dobijen od usitnje-ne
biljke koja se stavi u platnenu vreicu ili izmeu dve gaze, zatim se
natopi vodom, alkoholom ili izloi dejstvu pare i stavi na obolelo mesto,
posle ega se uvije toplom tkaninom.
TINKTURA je alkoholni rastvor dobijen ekstrakcijom na sob-noj temperaturi.
Koristi se etil-alkohol jaine 40-70%. Tinktura

10
je jaine 20% (20 g biljne materije na 100 ml alkohola). Usitnjena biljka
se stavi u flau i dodaje se alkohol. Svakodnevno treba pro-mukati, 10-
14 dana, a posle toga procediti i uvati u dobro zat-vorenoj flai tamne
boje. Koristi se u obliku kapi rastvorenih u aju ili vodi.
VINO (lekovito) se dobija potapanjem dobro usitnjene biljke u vino.
Najee se na 1 litar vina dodaje 50-60 grama biljne materije koja stoji
potopljena 10-14 dana, posle ega se procedi i uva u dobro zatvorenim
flaama.
Koristi se kao lek za stomane tegobe i pije se 30 minuta do 1 sat pre
jela. Ne preporuuje se osobama koje boluju od gastriti-sa (upale
eludane sluznice), hiperaciditeta (poveane kiselo-sti), ira,
hipertenzije (povienog krvnog pritiska), oboljenja jetre.
AROMATINO SIRE se priprema potapanjem biljke u vin-sko
sire u odnosu: 50 -100 grama usitnjene biljke na 1 litar sireta. Ovaj
macerat stoji 10-14 dana, a zatim se procedi. Koristi se za masau.
LEKOVITO ULJE se dobija iz dobro usitnjenih biljaka, poto-pljenih u jestivom
ulju u trajanju 3-6 sedmica.

INHALACIJA se vri pomou lekovitog bilja koje je bogato

isparljivim uljima, ili korienjem samih isparljivih ulja koja se stavljaju
u emajlirano posue, u posue od porcelana ili stakla otpornog na
visoku temperaturu, a zatim se dodaje vrela voda. Para koja se oslobaa
je bogata isparljivim uljima i blagotvorno deluje i kod oboljenja gornjih
respiratornih (disajnih) puteva.
GARGARIZMA (sredstvo za ispiranje grla i usta) - Koristi se u vidu
infuzije ili biljnog dekokta za ispiranje kod tonzilitisa (upale krajnika),
afti (oboljenja na sluzokoi usne duplje), dentalnih ap scesa (otoka
zuba).
FITOTERAPEUTSKE KUPKE podrazumevaju spoljanju upo-trebu
lekovitog bilja. Kupka moe biti lokalna ili opta. Za ovu drugu koristi
se 200 grama biljne materije potopljene u 5 litara hladne vode u trajanju
od 12 asova, koja se zatim ugreje, pro-cedi i sipa u vodu pripremljenu
za kupanje.

11
 U cilju jednostavnijeg odmeravanja koliine biljne materije potrebne
za pripremu razliitih farmaceutskih preparata, daje-mo pribline
ekvivalente u gramima za jednu kaiicu razliitih delova usitnjene
biljke i na vrh noa biljne meavine:

1 puna kaiica:
- listova 2-3 g
- cvetova 3-4 g
- semenja 8-10 g
- korenja i rizoma 5-7 g
- kora 6-7 g
- plodova 5-6 g
- vazduastih delova 4-5 g
- kukuruzne svile 1g
Vrh noa biljne meavine od razliitih delova biljke 1 g
B. Lekovite biljke primenjene u terapeutici
Pogledati opis lekovitih biljaka na strani 209, kao i indeks na kraju
knjige.

C. Pojedine kontraindikacije u korienju lekovitog

bilja
ANIS - Ne preporuuje se osobama koje boluju od ira na e-lucu i
kolitisa. Ne treba ga dugo uvati, jer plodovi ove biljke vre-menom
postaju otrovni. Pre svake upotrebe treba spremiti novu, sveu dozu aja
(ne uvati za sledei dan).
HAJDUICA - Prisustvo ahileina ima toksino dejstvo u slu-aju
predoziranja. Ahilein, pod uticajem jednog specifinog en-zima,
hidrolizuje se oslobaajui etarsko ulje i cijanovodoninu kiselinu, sa
otrovnim dejstvom. Trovanje se manifestuje grevi-ma, praenim
stanjem uznemirenosti i nervoze.
Ne koristi se za svee rane poto ih iritira. Preporuuje se za
leenje starih i inficiranih rana.

12
 BORANIJA - Nekuvana zrna su otrovna. Ako se uzimaju u pre-s
nom stanju, izazivaju upalu gastro-intestinalnog trakta ili ene-ritis
praen krvarenjem.
ZEJI KUPUS - Prekomerna upotreba dovodi do munine i
povraanja. Oksalna kiselina se vezuje sa kalcijumom iz organiz-ma
(krvi) i izaziva krvarenja.
LAZARKINJA - U velikim dozama dovodi do trovanja koje se
manifestuje glavoboljom, nesvesticom i muninom, a u pretera-no
velikim dozama je smrtonosna.
MRTVA UTA KOPRIVA - Preporuuje se upotreba sveih cve tova, jer pri
suenju gube aktivna dejstva.
VRES - Sa biljkom treba rukovati veoma oprezno, jer su zabe-leeni sluajevi
trovanja kako ljudi, tako i ivotinja.
NANA - Moe imati toksino dejstvo samo u sluaju predozi-ranja.
ZEJA STOPA - Predoziranost izaziva muninu, povraanje, nadraenost
gastro-intestinalnog trakta.

PETOPRSTA - Kontraindikovana je kod oboljenja jetre i bub-rega.

Ne uzima se na prazan stomak, jer izaziva smetnje u elu-cu i crevima.
MASLAAK - Mleni sok konzumiran u veim koliinama mo e
izazvati trovanje, muninu, povraanje, proliv, sranu arit miju.
PELIN - Nije preporuljiv za trudnice, dojilje i osobe koje pate od
neuroza (nervnih oboljenja).
Ne sme se predozirati, jer u suprotnom dovodi do trovanja, iji su
simptomi nervna uznemirenost, halucinacije, grevi, trza-nje miia,
gubitak svesti i smrt.
Tretman ne treba da traje due od 2 sedmice. Produena upo treba
uzrokuje psihike poremeaje, drhtanje, hipomneziju (oslabljeno
pamenje), muninu.
RUSA - Treba je koristiti oprezno jer moe izazvati trovanje,
povraanje, usporeno disanje, delirijum (buncanje, ludilo), ha - lu
cinacije.
KANTARION - Izaziva poveanu osetljivost na svetlost (foto-senzibilitet), to
znai da osobe koje se lee kantarionom treba

13
da izbegavaju prekomerno izlaganje sunevim zracima (suna-nje).
Simptomi koji se manifestuju su: oteenost, svrab, otok na usnama i
onim kapcima.
DAN I NO - Ne treba prekoraivati odreenu dozu, jer u pro
tivnom dolazi do nekontrolisanog ienja creva ili, i u kraj-njem
sluaju, do povraanja.
PETROVAC - Predoziranost ima za posledicu bolne napade, a kod
bilijarne i renalne litijaze (kamena u unoj kesi i bubregu) moe
prouzrokovati naglo izbacivanje kamena, i kao rezultat to-ga zatvaranje
unih ili bubrenih kanala.
RUTA - Zahteva oprezno rukovanje, budui da je otrovna. Sim
ptomi trovanja su: uznemirenost, disfagija (tegobe i jaki bo-lovi pri
gutanju), suenje usana, osipanje koe, itd.
ALFIJA - Ne preporuuje se dojiljama, jer smanjuje mlenu
sekreciju.
LAVANDA - Ne upotrebljava se u velikim, koncentrovanim
dozama, jer dovodi do stanja poveane razdraljivosti, koju pra-te
nervna i srana slabost, pospanost, hipotenzija (nizak krvni pritisak),
hipotermija (sniena temperatura tela).
PRESLICA - Prisustvo tijaminaze (enzima koji unitava vita-min B)
uslovljava pojavu simptoma trovanja kao to su: nesves-tica, munina,
razdraljivost, miini grevi, hiporefleksija (us - po renost refleksa).
Pomenute komplikacije se spreavaju unoe-njem vitamina B u
organizam.
HMELJ - Prisustvo lupulina moe, kod pojedinih osoba, izaz-vati
alergiju, ekcem, dermitis.
KLEKA - Preterana upotreba moe dovesti do krvarenja u cre-vima i
mokranim kanalima (hematurija).

BAGREM - U kori i semenu biljke nalaze se otrovne supstan-ce.

Trovanje se manifestuje u vidu kolika (bolnih napada), proli-va, apatije.
ZOVA - Nedozreli plodovi mogu izazvati trovanje, koje se is-poljava
povraanjem i prolivom.
HRAST - Prouzrokuje trovanja, i to najee kod dece koja, ako pojedu veu
koliinu hrastovog ira, mogu osetiti posledice

14
u vidu apatije (stanja otupelosti, nezainteresovanosti), konstipa-cije (zatvora),
potencirane diureze (poveanog mokrenja).
IMELA - Imela sa nekih vrsta stabala sadri toksine supstan-ce
koje naroito remete rad srca, zbog ega se ne upotrebljava imela koja
raste na hrastu (Larantus europeaus).

15
 Poglavlje II

NEKI BILJNI I PELINJI PREPARATI

Osnovni praktini principi u pripremi ajeva

Poeljno je da se ajevi pripremaju maceriranjem (potapa-njem)
biljke u hladnu vodu, u trajanju od 12 asova, nakon ega treba izvriti
ceenje. Pre upotrebe treba ih (umereno) podgre-jati.
Pripremaju se u emajliranom posuu ili sudovima od stakla otpornog na
visoku temperaturu.
Nije preporuljivo koristiti posue od aluminijuma.
Ceenje se vri kroz plastino cedilo, gazu ili platno.
ajevi se uvaju u flaama tamnije boje.
ajevi se mogu pripremati i u obliku infuzije: 1 punu kaiicu biljne
meavine, ili neke odreene biljke, preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti
da odstoji poklopljeno 2 minuta, a zatim procedi-ti. Kada su u pitanju
zelene (svee) biljke, kontakt sa vrelom vodom u principu traje 30
sekundi, posle ega se aj procedi.
ajevi se piju po sistemu rotacije. Obino se jedna meavina aja koristi 14
dana, nakon ega se prelazi na drugu meavinu.
Treba ih piti na prazan stomak, lagano, u retkim gutljajima. Mogu se
zasladiti medom.
aj od ive trave (Geranium robertianum), priprema se po principu
infuzije (potapanja), u trajanju od 3 minuta. Neza - obilazan je u leenju
svih vrsta raka, zajedno sa gavezom, neve-nom i crvenom detelinom
(Trifolium pratense), naroito ako je bolesnik ve bio izloen
radioterapiji.

16
 aj od hajduice se preporuuje u sluajevima raka materice.
Takoe je preporuljiv kod smetnji u toku menstrualnog ciklusa, kao i u
menopauzi.
aj od alfije, u svakodnevnoj primeni, veoma je koristan u cilju
zatite od mnogih bolesti. On je takoe uspeno sredstvo protiv faringo-
tonzilitisa (upale drela i krajnika).
aj za proiavanje bubrega
Preslica 15 g
Kantarion 6g
Kopriva 15 g
Troskavica 8g
Preliti jednu punu kaiicu meavine aja sa 250 ml vrele vo-de i
ostaviti da odstoji 2 minuta.

aj od crnog luka
Preporuuje se protiv kalja.
Nain pripreme: 2 glavice crnog luka sa ljuskom (veliine jajeta), 3
zdrobljena oraha, takoe sa ljuskom, kuvati u 1 litar vode 10-15 minuta.
Procediti i zasladiti medom. Piti lagano, u retkim gutljajima, u toku
jednog dana.
aj od jabukove ljuske
Ljuske od jabuke (mogu biti i osuene) kuvati 3-5 minuta (1 puna
kaiica usitnjene ljuske na 250 ml vode). Procediti. Piti 3 olje na dan.
Preporuuje se protiv insomnije (nesanice) i psiho-motornih tegoba.
aj za smirenje
Jagorevina 50 g (10 kaiica)
Lavanda 25 g (5 kaiica)
Kantarion 10 g (2 kaiice)
iarke hmelja 15 g (3 kaiice)
Koren valerijane 5 g (1 kaiica)
Pomeati pomenute biljke. Uzeti 1 punu kaiicu ove meavi-ne, preliti sa 250
ml vrele vode i ostaviti poklopljeno 3 minuta, a

17
zatim procediti. Pije se kao mlak aj, zaslaen medom, uvee pred
spavanje.

Mast od nevena
Sve neven (stabljika, list, cvet) oprati, i poto se ocedi voda sa
biljke, sitno iseckati noem. Dve pune ake ovako isitnjene biljke
umeati u 500 g masnoe (npr margarina) koja se prethod-no istopi.
Meati drvenom kaikom, a zatim skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno
12 sati, posle ega treba ponovo podgrejati i procediti kroz platno ili
gazu, u staklenu teglu. Ovu mast treba uvati u friideru.
(PANJA: Na dnu tegle se taloi zelenkasta tenost, koja se baca).
Ostatak biljke (ono to je preteklo od ceenja) moe se koris-titi kao
kaa za kataplazmu (oblog) i to dva puta, nakon ega se baca.
Na slian nain se priprema mast od: hajduice, ivanjskog cvea,
koprive, gaveza. -

Mast od gaveza
- 25 g pelinjeg voska
-100 g suncokretovog ili maslinovog ulja - 50 g
suenog korena gaveza

Gavez potopiti u hladnu vodu i ostaviti da odstoji 12 sati (voda treba

da prekrije biljku). Vosak istopiti, zatim dodati ulje i na kraju koren
gaveza. Ostaviti poklopljeno 6 sati, posle ega tre-ba ponovo podgrejati
i procediti. uva se na hladnom. Koristi se u sluaju varikoznog ira,
zastarelih rana, hemoroida (uljeva).
Moe se pripremiti i od sveeg korena i margarina, na isti nain kao
i mast od nevena. Na 10 supenih kaika sitno izrenda-nog korena gaveza
dodaje se 11 supenih kaika masnoe.

Mast od smole
Pelinji vosak 100 g
Jelina smola 25 g
Ulje 50 g
Margarin 250 g

18
 Istopiti zajedno vosak, smolu i margarin, i na kraju dodati ulje. Procediti i uvati
na hladnom, u staklenoj posudi.
Indikacije: Varikozni ir, post-trombozni sindrom, arteritis (upala
arterija), rane koje tee zarastaju, reumatizam, Herpes zoster, tumorni
vorovi.
Nanosi se u tankom sloju na obolelu zonu, 2-3 puta dnevno.
Laneno ulje
U 1 litar hladne vode staviti 50 g lanenog semena. Ostaviti da kljua
2 minuta, a zatim skloniti sa vatre, pokriti i posle 10 minu-ta procediti.
Indikacije: Pruritis (hronini svrab koe), ekcem.
Ovo ulje, na isti nain pripremljeno, ali koncentrovanije (100 g
semena na 500 ml vode), preporuljivo je u obliku kataplazme kod
apscesa (zagnoja), ira, bronhitisa, neuritisa (upale nervnog vlakna),
bolova u miiima i zglobovima, uboja.
Tinktura od lana
20 g biljke potopiti u 100 ml alkohola jaine 90%. Ostaviti da odstoji
15 dana. Sadraj svakodnevno promukati, a nakon 15 dana procediti.
Preporuuje se protiv pruritisa (hroninog svraba koe), ekcema,
hemoroida, varikoznog ira.
Previti obolelo mesto 2 puta dnevno, ujutru i uvee.
Na isti nain se priprema tinktura od koprive (lia), koja je efikasna
kod posekotina.

Voda od razlika (modrocveta)

Bokvica 10 g - .
Razliak 5g
Kokotac 5g
Meavini dodati 150 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 15 minuta, a
zatim procediti. Dva do tri puta u toku dana primeni-ti kupku oiju
(potopiti lice u topli aj pri emu su oi otvorene).
Preporuuje se kod konjunktivitisa (upale sluzokoe oka), blefaritisa (upale
onog kapka), problema sa vidom.

19
 Sirup za srce
1 litar soka od groa (belog ili crnog)
10 stabljika zelenog peruna sa liem
2 supene kaike sireta
Kuvati 10 minuta. Posle prvog kljuanja, dodati 300 g meda i kuvati
jo 4 minuta. Odmah procediti i sipati u flae, koje potom treba dobro
zatvoriti. uvati u friideru. Uzimati 1-3 supene kaike dnevno, ili u
kriznim situacijama 1-2 supene kaike.
Indikacije: Ishemina kardiopatija (nedovoljno snabdevanje srca
kiseonikom) praena bolom, srana neuroza, srana insufi-jencija (slabo
srce) i druge srane tegobe.
(Napomena: Vidi poglavlje: Recepti koji se koriste posle lee-nja -
Prerada ire, taka 34, str. 56)

Kaa sa peninim mekinjama

U 1 litar vrelog mleka dodati penine mekinje ili mekani deo (bez
kore) crnog hleba (od celog zrna penice), kao i jedno umance jajeta.
Dobija se kaa.
Koristi se kao lokalni oblog protiv ireva (furunkula), apscesa
(zagnoja), flegmona (zapaljenja elijskog tkiva izazvanog gnoje-njem i
praenog bolom), antraksa (crnog prita) delujui tako to sakuplja i
odvodi gnoj, a takoe smiruje i bol u zglobovima (naroito kolenima).
Kaa se moe dobiti i od: 5 izlupanih (izgnjeenih) listova ku-pusa,
2 glavice crnog luka (takoe izgnjeenog), 5 aka peni-nih mekinja i
malo vode. Kuva se 20 minuta dok voda ne ispari i ne nastane itka
masa. Ovu kataplazmu dok je jo vrua treba staviti na platno, obloiti
obolelo mesto, i drati 2-4 sata.
Biljna kaa i oblog od listova kupusa
Na bolna mesta, tumore, noduse (tvrde otoke na zglobovima, tkivima i dr.),
oiljke posle hirurkih intervencija, stavlja se:
Nou: Kaa od gaveza ili nevena (sirov koren gaveza izrenda-ti i
dobro izmeati sa mlakom vodom). Staviti na komad platna i obloiti
obolelo mesto.
Danju: Na obolelu zonu moe se staviti izdrobljeni list belog kupusa
ili mast od nevena.

20
 Panja! Tumore i noduse ne masirati.
Kae se mogu drati i po 4 sata danju i po 4 sata nou. Oblog od kupusovog
lia se primenjuje na sledei nain: lis-
tovi se operu vodom, ocede, odstrani se centralna nervatura i izlupa
drvenim (kuhinjskim) ekiem, tako da se iz listova iscedi sok. Listovi
se mogu koristiti u mlakom stanju (potope se u kljualu vodu 2 sekunde
ili se dre na pari).
Na krevet staviti jedno vuneno presavijeno ebe (irine oko 50 cm),
preko njega arav irine 25-30 cm, a preko arava ko-mad platna sa
rairenim listovima kupusa, koji treba da budu okrenuti glatkom
stranom prema koi. Uviti oboleli deo i uvrs-titi zavojem tako da se ne
pomera, naroito kada se oblog stavlja preko noi. Ako oblog nije dobro
fiksiran, pacijent ima oseaj hlad noe. Ujutro skinuti oblog, oprati
mesto toplom vodom i dobro obrisati, a zatim namazati mau od
nevena. Soba gde je bolesnik smeten, treba da bude dobro zagrejana.
U sluaju ulceroznog tumora, listovi kupusa se mogu potopi-ti u maslinovo ulje
i ostaviti da odstoje 30 minuta do jedan sat.
Kada su rane inficirane sekretima (izluevinama), stavljaju se oblozi
od kupusovog lia, i to jedan preko drugog (kao cigle), tako da se
sekret moe lako eliminisati.
Oblog od kupusovog lia je delotvoran u sluaju: kancera (raka),
nekroze (izumiranja delova tkiva), opekotina, ekcema, akni, adenitisa
(upale lezda), oboljenja krvnih sudova, limfan-gitisa (upale limfnih
sudova), apscesa (otoka), flegmona, furun-kula (ireva), panaricijuma
(prita na prstu), reumatskih neural-gija, lumbaga, iijasa, facijalne
neuralgije, bubrenih kolika (bol-nih napada), migrene, promrzlina,
uboja, rana, varikoznog ira.
Leenje uljem
Jedanput dnevno, ujutro pre jela, uzeti jednu nepunu (supe-nu) kaiku
suncokretovog ulja (moe se pomeati sa uljem od soje) i mukati u
ustima 20 minuta, a zatim izbaciti. Posle tera-pije uljem, usta dobro
isprati (najbolje ajem od hajduice, ne - vena, alfije) kako bi se
odstranile toksine materije.
Pre nego to se uzme ulje, dobro oistiti nos, usnu duplju i dre lo slanom
vodom (1 kaiica soli na 500 ml mlake vode),
21
kako bi se izbeglo oticanje nosnih izluevina u usnu upljinu tokom
tretmana. Treba disati na nos i duboko grgoljati slanom vodom 10
minuta.
Leenje bobicama kleke (Knajpova kura)
Terapija traje 23 dana. Bobice zdrobiti zubima, ivakati i pro-gutati.
Prvog dana uzimati 4 bobice, drugog 5, a svakog nared-nog po jednu
vie, do dvanaestog dana, kada se uzima 15 bobi-ca. Od trinaestog dana
smanjiti koliinu za po 1 bobicu svakog dana, dok se ponovo ne doe na
poetnih 4 (poslednjeg, 23. da-na).
Indikacije: Migrena, gastro-intestinalna oboljenja, bilijarna
diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), plune
infekcije (ima baktericidno dejstvo - unitava bakterije), pluni TBC
(tuberkuloza), disurija (oteano mokrenje), reumatizam, dis menoreja
(bolna menstruacija), hormonalni poremeaji. Kao diuretik, koriste se
bobice samlevene u prah (po 1 kaiica praha na 250 ml vrele vode;
ostaviti da odstoji 5 minuta).
Nije preporuljivo kod zapaljenskih oboljenja bubrega.
Sok od breze
Sakuplja se u rano prolee, pre otvaranja pupoljka. Napraviti na
stablu (otprilike 50 cm iznad zemlje) rupu prenika 1 cm i dubine
takoe 1 cm. U visini rupe uvrstiti komad drveta koji slu i kao ljeb.
Sok prikupljati u posudama od stakla, gline ili emajla. Sakupljeni sok
treba uvati u friideru (ne u zamrzi-vau!). Uzimati 200-400 ml na dan,
podeljeno u 2-3 doze. Starija deca uzimaju 1/2 doze predviene za
odrasle, a mala deca 1/4 od ve napomenute doze. Sve brezin sok
predstavlja prirodni regulator kod bubrenih oboljenja, alergija,
kostobolje, reuma-tizma, u periodu oporavka od bolesti, kao
remineralizant.

vedska tinktura
Aloja (listovi) 10 g
Smola od jele 5g
afran (tukovi) ili perunika (koren) 0,2 g
Bagrem (cvetovi) 10 g

22
 Lovor (list) ili cimet 10 g
Troskavica ili koren rabarbare 10 g
Lincura (koren) 10 g
Beli jasen (lie) 10 g
Kleka (drobljene bobice) 10 g
Mora ili anis 4g
Vilino sito (Carlina acaulis) 5g
Anelika (koren) 10 g
Nain pripreme: Ovu meavinu staviti u flau (2 litra) sa iro-kim
grliem. Dodati 1,5 litar votke jaine 40% i zatvoriti. Flau ostaviti da
odstoji na suncu (leti), ili u toploj sobi (zimi), 14 dana. Svakog dana
treba promukati. Petnaestog dana procediti sadr-aj flae, a dobijenu
tinkturu uvati u dobro zatvorenim, stakle-nim flaama, na hladnom
mestu. Pre upotrebe promukati.
Nain upotrebe: Spolja i iznutra.
Obolela zona se namae mau od nevena (vidi str. 18), zatim se pekir
umoi u toplu vodu, iscedi se, nakvasi vedskom tin-kturom i stavi na
obolelo mesto, gde treba da odstoji 4-6 sati.
vedska tinktura se koristi kod sledeih oboljenja:
- Kefaleja (jaka glavobolja), nesvestica, munina, poremeaji u
pamenju. Oblog, umoen u tinkturu, stavlja se na elo i poti-ljak;
- Neurastenija (slabost ivaca), depresivna stanja, psihoze,
epilepsija, mucanje, kranio-cerebralni traumatizam (povreda lobanje i
mozga). Oblog se stavlja na potiljani deo glave;
- Mastoiditis (zapaljenje dela slepoone kosti koja se nalazi iza une
koljke). Oblog sa tinkturom se stavlja na bolno mesto, a u ui tampon
natopljen tinkturom. Efikasno je i kod poreme-aja sluha posle preivele
traume, kao i kod uroenih mana, bo - lova i brujanja u uima;
- Srana oboljenja - stavlja se oblog sa tinkturom na predeo srca;
- Aftoza (povrinsko zapaljenje sluznice usta sa plitkim rani-cama),
dentalna (zubna) neuralgija. Oblae se predeo usne up-ljine (spolja)
tinkturom;

23
 - Disfagija (potekoe i bolovi pri gutanju). Usna duplja se ispira tinkturom
koja je razblaena u aju;

- Oboljenja eluca i une kese, kolitis (upala debelog creva).

Stavlja se oblog;
- Hepatitis (upala jetre), crevne parazitoze. Stavlja se oblog na
stomak;
- Hemoroidi (uljevi), fistule (upalj, gnojni ir) u predelu (anusa)
mara;
- Kancer;
- Opekotine, ir, crveni vetar (erizipel), oiljci od kile, rane, uboji,
promrzline;
- Reumatski bolovi.
Interno: 1 kaiica vedske tinkture na 150 ml aja ili vode.

APITERAPIJA (Leenje pelinjim proizvodima)

Propolis
Uzimati po 1 g dnevno, i to na sledei nain: pomeati sa malo
polena dok se ne sjedini, i kao takav koristiti. Upotrebljava se do
izleenja.
Pelinji polen
Delotvoran je u sluajevima: neuroze (nervnih oboljenja), hepatitisa
(upale jetre), ciroze, kolitisa (upale debelog creva), ira. Uzimati 2-4
kaiice ujutro i u podne, pre jela. Moe se uzi-mati samo polen ili u
kombinaciji sa medom. Leenje polenom traje mesec dana, nakon ega
se pauzira 3 meseca, a posle se sve moe ponoviti. Na ovaj nain se
mogu sprovesti 2-3 terapije.
Matini mle sa medom
Preporuuje se samo mukarcima. Uzimati po 1 kaiicu, ujutro, na
prazan stomak. Lekovito deluje kod nervnih obolje-nja. Ne treba ga
upotrebljavati u sluaju raka, dijabetesa (eer-ne bolesti), hormonalnih
poremeaja, i nikada ne treba da ga koriste ene.

24
 Terapija traje mesec dana, a zatim se pauzira 3 meseca. Ovaj nain leenja se
moe ponoviti 2-3 puta godinje.

Preparat od aloje, meda i propolisa

Pelinji med 1000 g
Propolis 20 g
(istrugan na plastino ili stakleno rende)
Aloja 750 g
(listovi, narendani na rende od plastike ili stakla)
Biljka treba da je stara 3-5 godina. Pre branja listova, biljku ne treba
zalivati 5 dana. Sve navedene sastojke staviti u staklenu teglu i ostaviti
na hladnom 5 dana. Nakon ovoga, prvih 5 dana uzimati po jednu
(supenu) kaiku ovog preparata ujutro i u podne, 2 sata pre jela, a od
estog dana po 1 malu kaiicu, takoe 2 sata pre doruka i ruka. Ovaj
tretman traje 3 sedmice do 2 meseca. Moe se ponoviti jo jednom, ali
posle pauze od 7 dana.
Preporuuje se protiv sledeih oboljenja: gripa, viroze disaj-nih
organa (oboljenja disajnih puteva izazvan virusima), ano-rek sije, jakih
glavobolja, faringo-tonzilitisa (upale drela i krajni-ka), bronhijalne
astme (oteanog disanja usled suenja lumena bronhija), reumatizma,
paralize, hronine infekcije koe, neura-stenije (slabosti ivaca), ira na
elucu, raka, plunog TBC (plu-ne tuberkuloze).
Napomena: Aloja se ne preporuuje u trudnoi i kod hormo-nalnih
poremeaja.

Sirup od propolisa
Kuvati 1 kaiicu usitnjenog propolisa u 250 ml vode sve dok se
poetna zapremina ne smanji na polovinu. Procediti i zasla-diti sa 2
kaiice meda. Upotrebljava se protiv kalja, 3 kaiice dnevno.

25
 Poglavlje III

ISHRANA

A. Ishrana iz perspektive biblijskih naela

Stvoren po Bojem obliju, nastanjen u prirodnom ambijen-tu - u
Edenskom vrtu - gde je razvijao svoje aktivnosti, oveku je sam Bog
odredio najzdraviji nain ishrane, koji u potpunosti omoguava dobro
funkcionisanje ive mainerije.
I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj
zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu. (1.
Mojsijeva 1,29)
Nasuprot ovoj Bojoj tvrdnji, savremena medicina stavlja pri-govor
da je takva hrana jednolina i manjkava u kvalitativnom smislu.
Zar Tvorac grei? Zar Bog nije znao na koji nain e snabde-vati
najkvalitetnijom energijom ivu maineriju koju je sam stvo rio? Sa
sigurnou moemo rei da je On to znao.
Strogo potovanje zakona koji su vani za funkcionisanje or -
ganizma, garantuje zdrav i dugovean ivot, ak i posle oveko-vog pada
u greh. Dugovenost prvih generacija posle Adama, naj bolje svedoi o
ovome.
Opisujui dugu istoriju Bojeg naroda, Biblija nas esto pod-sea i
naglaava znaaj zdrave ishrane kao jednog od ciljeva, ko-jem bi trebalo
da streme Njegova deca.
Dugih 430 godina robovanja u Egiptu predstavljaju period fi-zikog,
moralnog i duhovnog pada naroda, to je posledica ido-lopoklonike
prakse i ishrane u kojoj preovlauju meso i nadra-ujua sredstva.

26
 Posle izlaska iz Egipta, jedna od prvih mera koju je Gospod uveo
kod svog naroda, jeste obnovljenje zdravlja koje sadri niz naela u
pogledu ishrane, rada, odmora, leenja i veoma strogog pravilnika o
zdravom ivotu. Ovakvo obnovljenje zdravlja je bilo neophodno da bi
se narod pripremio za ulazak u Obeanu zem-lju - zemaljski Hanan, iji
je cilj bio i tada kao i danas, posvee-nje ivota.
Pored materijalnih vrednosti ivljenja i nebrojenih privilegija u cilju
ouvanja fizikog zdravlja, ovakvo obnovljenje zdravlja svojim
uenjima omoguuje postizanje najvieg stepena men-talnog zdrav lja i
ouvanje duhovnog rasuivanja, neophodnog da bi se primile poruke
Boje milosti u svetlosti sadanje istine.
Fiziki, moralni i duhovni napredak Izrailjaca, kao i Boje pri-sustvo
u njihovoj sredini, zavisilo je uvek od bezuslovnog poko-ravanja ovim
vitalnim principima.

B. Uvod u prirodni nain ishrane

Neka vaa hrana bude lek, i neka vai lekovi budu hrana.
Hipokrat
Civilizacija sa svojim tehnikim osavremenjavanjem izuzet-no je
doprinela utvrivanju novih, savrenijih principa ivljenja, kojih bismo
se danas teko mogli odrei; ali istovremeno je izaz-vala i bujicu
neprijatnosti. Izmeu ostalog, kao faktore rizika koji prouzrokuju
mnogostruke negativne posledice po zdravlje, iz-dva jamo promenu
naina ishrane, naviknutost na sedenje (zbog profesije ili iz navike),
stres i zagaenost sredine.
Nabrajamo najbitnije karakteristike ili odrednice u ishrani dananjeg
civilizovanog drutva:
1) Zamena prirodne presne (sirove) hrane termiki obrae-nom
hranom.
2) Zamena krupno mlevenih itarica (sa mekinjama), hlebom
pripremljenim od belog brana.
3) Zamena vrstih namirnica, mekim.
4) Deficitarnost organizma vitaminima i auksinima (aktivnim supstancama koje
uestvuju u regeneraciji elija).
27
 5) Nedostatak mineralnih soli i oligo-elemenata.
6) Nedostatak zelenih biljnih pigmenata - hlorofila.
7) Nedostatak biljnih vlakana (celuloze) koja imaju ulogu u dinamici rada
creva i regulisanju probave.
8) Prekomerna upotreba masti i proteina ivotinjskog pore-
kla.
9) Prekomerna upotreba kuhinjske soli (natrijum-hlorida), za ina i
hemijskih konzervanasa.
10) Konzumiranje rafinisanih slatkia (okolada, bombona,
poslastiarskih proizvoda, itd.)
Bez detaljnog objanjenja svake od nabrojanih taaka, moe-mo rei
da obnova i ouvanje dobrog zdravlja podrazumeva naj-pre
preispitivanje sopstvenog naina ishrane i ispravljanje gre-aka koje
smo inili godinama, tako da su one postale naa sva-kodnevica. Treba
da verujemo da se ovo moe postii, ako nain ishrane koji je ovek
primenjivao u Edenu postane ponovo pred met naeg interesovanja i
navika.
Iako je meso kao hrana postalo sastavni deo kulinarstva i - rom
sveta, bilo je vrlo uenih, uvenih ljudi koji su konzumirali iskljuivo
biljnu hranu ili su, u najmanju ruku, svojim stavom svedoili u prilog
blagotvornom dejstvu biljne ishrane. Meu ovima po minjemo imena
koja sama za sebe govore: Pitagora, Plutarh, Sokrat, Seneka, Virdilije,
Ovidije, Horacije, Leonardo Da Vini, Njutn, Frenklin, Lok, Ajntajn,
Bajron, eli, Paskal, Bose, Tolstoj, Volter, an . Ruso, Bernard o,
Didro, Lamartin, Miel, Vagner, itd.
Govorei o mesnoj hrani, Pitagora koji je iveo sto godina kae:
Klonite se, o smrtnici, skrnavljenja svoga tela hranom koja je tako
rava!
Plutarh kae: Govorite o adajama, panterima, lavovima, a niste
nita manje svirepi od ovih zveri; jer za njih ubiti, znai prehraniti se,
dok je za vas cilj ubijanja naslaivanje mesom, a da biste sakrili tu
grozotu, svojim jelima dodajete razliite zai-ne.
Ovidije, veliki pobornik biljne ishrane, pie: Nije bilo tako na poetku
u onom srenom vremenu; zadovoljan biljkama i plo-dovima koje zemlja
daje, ovek nije umrljao usta ivotinjskom
28
krvlju... Odbacite jedan tako zloinaki obiaj; sledite savete koje vam
dajem i ne zaboravite da jedui meso vrednog vola koji je vukao u
jarmu, jedete meso prijatelja koji vam je pomagao da obraujete
zemlju.
Kliment iz Aleksandrije napominje: uvajte se ove hrane. Zar da
jo uvek pribegavamo ivotinjskom mesu, kada imamo na raspolaganju
tako veliki izbor plodova? Neka oni koji sedaju za sto prepun
raznovrsnih jela, ne gube iz vida da na taj nain podstiu bolesti, a svoj
trbuh pretvaraju u sramnu neman, zvanu najvei neprijatelj.
Slavni Bose potvruje fiziku i moralnu degeneraciju ljud-skog roda
objasnivi to kao rezultat ovekove ishrane mesom. On kae: Pre
Potopa, hrana od Bogom danih plodova, koji su ljudima bili na dohvat
ruke, predstavljala je trag prvobitne beza-zlenosti... Danas, da bi se
prehranili treba da prolijemo krv nevi-nih ivotinja; i pored uasa koji u
nama prirodno izaziva klanje tih ivotinja, mi preraujemo meso i
pripremamo od njega svoja jela, to teko moe da zataka predstavu da
se leevima hrani-mo da bismo utolili glad.
Lamartin, budui odmalena vaspitan po naelima biljne ishrane, napisao
je upeatljive stihove:

Nezadovoljni plodovima koje im je Bog dao Ljudi da

utole svoju glad -

Zloinom prema Tvorcu, zloinom od kog zemlja podrhtava, U krvi

sebi trae drugu hranu.
U svakom naselju ljudskom, krv potokom tee. Tu
su prava groblja poklanih Bojih stvorenja.
Odvueno silom, sa cvetne livade,
Tu nevino jagnje biva hrana svojih gospodara.
Bernard o kae: Dokle god ljudi budu muili i ubijali ivoti-nje da
bi se hranili njihovim mesom, dotle e stalno trajati rat. Verujem da
svako razumno bie treba da ima isto miljenje.
Sva deca iz moje kole, bila su na biljnoj ishrani, i to im nije smetalo da budu
snani i lepi, hranei se povrem i voem.

29
 Ponekad, u toku rata, sluajui krike ranjenika pomislio bi na krike
ivotinja u klanicama i rekao bih sebi: Bog nas kanjava isto tako kao
to mi kanjavamo ova bespomona stvorenja.
Ko moe voleti neto tako tiransko, to se zove rat? Bez sum-nje,
samo oni koji jedu meso i koji, poto su jednom ubili, osea-ju potrebu
da stalno ubijaju ptice, ivotinje, da love lisice, da ubijaju koute.
Mesar, pred tezgom oblivenom krvlju, izaziva bujanje ivo-tinj kihs nagona
i podstrek za ubijanje.
Zar se moemo nadati vladavini mira na zemlji, dokle god od sebe inimo prave
ive grobove za poklane ivotinje?
Moj ivot Isidora Dankan, str. 228.

C. Leenje sokovima i presnom hranom

Opte napomene:
1. Sokovi se dobijaju centrifugiranjem u mikseru povra i voa koje je dobrog
kvaliteta, dobro oprano i oieno.
2. Sokovi se pripremaju samo za jednodnevnu (ne za vie da-na
unapred) upotrebu; treba ih koristiti u sveem stanju i neraz-blaene,
kako bi ostvarili najbolji efekat.
3. Moe se odjednom pripremiti koliina potrebna za jedan dan. Sok
se uva u dobro zatvorenim staklenim flaama i na hladnom, u friideru.
Pola sata pre upotrebe, sok iz flae treba sipati u au (250 ml) koja se
ostavi da odstoji na sobnoj tempe-ra turi kako bi se sadraj ugrejao. Ne
treba dnevno konzumirati vie od 1,5 - 2 litra soka. Sokovi se ne kuvaju
i ne piju hladni, ve ugrejani do sobne temperature.
4. Pod izrazima svee i presno, podrazumeva se da biljne
namirnice nisu kuvane, peene, prene ili na neki drugi nain termiki
obraene.
5. Prilikom leenja ne treba unositi u organizam nita drugo od
hrane izuzev sokova od voa i povra, i to u vremenskom pe-riodu koji
varira, od nekoliko dana do mesec ili dva meseca. So-kovi se piju
naizmenino - jedan dan sok od voa, drugi dan sok

30
od povra - po 250 ml (2,5 dl) soka na svakih 2,5 sati (na primer izmeu
7 i 19 asova). U pauzi, izmeu dve terapije sokom, moe se piti voda
ili aj po elji.
6. Dok traje terapija sokovima, svako jutro treba upranjavati klizmu
(ispiranje debelog creva, vidi stranu 80) sa 1,5-2 litre mla-kog aja od
kamilice; za stariju decu koristiti 1/2 doze, a za manju 1/4 od doze
propisane odraslima.
7. Posle leenja sokovima sledi prelazni period od nekoliko dana (5-
10), kada se postepeno uvodi u ishranu voe i povre u sveem stanju
(termiki neobraeno) i to u obliku salata ili nekih drugih kulinarskih
formi. Istovremeno se postepeno smanjuje koliina sokova. Leenje
presnom hranom se nastavlja, zavisno od bolesti, 1-12 meseci. Da bi se
izbegli problemi sa probavom, prilikom prelaska sa sokova na presnu
hranu u vrstom stanju, neophodno je potovati nekoliko osnovnih
pravila koja se odno-se i na zdrave osobe:
a) Utvrditi stalno vreme obroka;
b) Izbegavati unoenje vode u organizam za vreme obroka ili odmah
nakon toga; preporuuje se uzimanje vode (ili neke druge
nefermentisane tenosti) 30-60 minuta pre jela;
c) Ujutru, 30-60 minuta pre doruka, preporuljivo je popiti mlaku vodu ili aj
(zaslaen ili nezaslaen medom, po elji);
d) Izbegavati uzimanje velike koliine hrane u vreme obroka i ne konzumirati
previe vrsta jela odjednom;
e) Ne konzumirati za isti obrok voe i povre;
f) Ne jesti izmeu obroka;
g) vakati polako i dobro;
h) Ne konzumirati napitke i jela koji su vreli ili suvie hladni.
Na primer, ishrana u prelaznom periodu (pored sokova koji se
takoe uzimaju izmeu obroka, ali u sve manjoj koliini) sastoji se u
sledeem:

Prvi dan:
Doruak: 1 jabuka ili drugo voe.
Ruak: Malo salate od povra sa malo ulja.
Veera: Sokovi.

31
Drugi dan:
Doruak: 2 jabuke ili sueno voe (kruke, ljive, smokve...) koje se pret
hodno potopi da omeka.
Ruak: Salata od povra; presna supa od povra sa pahuljica-ma od itarica
(vidi: Recepti u toku leenja - br. 2, str. 45).
Veera: Sokovi.
Trei i etvrti dan:
Isto kao i za drugi dan.
Peti dan:
Doruak: 2-3 jabuke, 2-4 oraha ili lenika, 1 kaiica meda. Ruak: Salata od
povra; presna supa sa itnim pahuljicama,
hleb (vidi: Recepti u toku leenja - br. 41, str. 49). Veera: 1 olja
nekuvanog mleka, ili jogurt i hleb.
U nastavku, jelovnik se proiruje. Mogu se koristiti ili recepti iz ove
knjige (vidi: Recepti posle leenja, str. ), ili neki drugi koji
podrazumevaju korienje presnih biljnih namirnica, ili deli-mi no
termiki obraenih.
8. Prelazak sa presnog jelovnika na ishranu koja ukljuuje i termiki
obraene namirnice, takoe je postepen (5-10 dana) i vae ista pravila,
kao i ona koja su izloena pod takom 7 (posle leenja sokovima).
9. Do kraja ivota treba iskljuiti sledee namirnice:
- Prene na ulju (ulje se dodaje na kraju, posle peenja odnos-no
kuvanja); .
- Meso i mesne preraevine bilo koje vrste;
- eer (rafinisani - beli), ak i u demovima, kompotima, kolaima, okoladi,
sladoledu, ajevima, mleku, koka-koli, itd.;
- Sire (ukljuujui i jabukovo), biber, namirnice konzervisa-ne
siretom;
- Kafu, crni aj, duvan, alkoholna pia svih vrsta;
- Beli hleb, razna testa, prevreo sir, ovji sir, kakavalj, toplje-ni sir;
- So u preteranim koliinama (naroito rafinisanu so, prepo-ruuje se
morska so);
- Namirnice konzervisane hemijskim konzervansima;
- Sodu bikarbonu, praak za pecivo.
32
 10. Radi ouvanja dobre psiho-fizike kondicije, bolesnik tre-ba da
praktikuje etnje na sveem vazduhu uz duboko disanje. Ne preporuuje
se psiho-fiziko naprezanje i iscrpljivanje u kon fliktnim i depresivnim
situacijama. Ovakvo ponaanje bi spreilo proces izleenja.
11. Kod malignih oboljenja (rak), preporuljivo je drati pres-nu ishranu
(sirovu biljnu hranu) tokom celog ivota.
12. U sluaju oboljenja kod kojih je jedan od simptoma zadr-avanje
tenosti u organizmu (ciroza jetre, srana i bubrena insuficijencija,
povien krvni pritisak - hipertenzija itd.), treba biti veoma obazriv
prilikom unoenja sokova i ajeva, kako bi se izbeglo preoptereivanje
organizma tenou. U gore navede-nim sluajevima patolokih stanja,
leenje se obavlja pod nadzorom lekara.
Koliine sokova za dnevnu upotrebu:
Voe: Po 250 ml soka od sezonskog voa (jabuke, kruke,
pomorande, groe, lubenica ...) na svaka 2,5 sata. Najvie se
preporuuje sve sok od groa.
Povre:
1. argarepa 250 - 500 ml soka
2. Celer 200 ml soka
3. Presan kupus 150 - 250 ml soka
4. Krastavac 90 ml soka
5. Pakanat (koren) 60 -150 ml soka
6. Zelen (perun - koren) 60 -150 ml soka
7. Keleraba 30 ml soka
8. Salata (loika) 50 ml soka
9. Cvekla 50 ml soka
10. Krompir 30 ml soka
Napomene:
- Sok od krompira se pije odmah po ceenju (ne uva se u fri-ideru!) i ne mea
se sa ostalim sokovima.
- Sok od cvekle se takoe pije odmah nakon ceenja, i moe se kombinovati
jedino sa sokom od argarepe.

33
 - Sok od jabuka se pije izmeu obroka (na primer u 10:00 i u 16:00
asova).
- U sluaju Hokinove bolesti i leukemije moe se poveava-ti
koliina soka od cvekle dok se postepeno ne doe do 450 ml na dan.
- Protiv oboljenja oiju, moe se dodati i sok od endivije 90 ml na
dan.
- Kod ira, gastritisa (upale eludane sluznice), kolitisa (upa-le
debelog creva), sokovi se prave od endivije i povra oznaenih
brojevima: 1, 2, 3, 4, 7, 10.
- Kod nervnih oboljenja poveava se koliina soka od celera do 250-
300 ml na dan.
PANJA! Bolesnici sa metastazom i jakim bolovima treba da koriste
samo sokove koje podnose.
- Sokovi se piju u retkim gutljajima, dobro izmeani sa plju-vakom,
pre jela.
- Ne treba ih uvati za naredni dan.
- Deci od 6-14 godina preporuuje se 1/2 doze predviene za
odrasle, a mlaoj 1/4.
Mladi jeam (sok)
Jeam se potopi u vodu i ostavi da odstoji jedan dan, zatim se posadi
u batu, saksiju, ili u neku drugu prikladnu posudu i zali-va se. Kada
izdanak (koni) dostigne duinu od 15-20 cm, izva-di se, oisti od
korena (koren se ne koristi), opere se u nekoliko voda i usitni (isecka).
Zatim se potopi u vodu i odmah samelje u maini za meso, a posle
toga se cedi u centrifugi (sokovniku). Ono to ostane na fil-teru ponovo
se potopi u vodu i jo jednom centrifugira. Dobija se tamno-zeleni sok,
blago-gorkog ukusa. Sok se uva na hlad-nim, u staklenim bocama.
Moe se odjednom napraviti koliina od 1-2 litre. Prilikom upotrebe, 50
ml koncentrovanog soka se razblai sa 50-100 ml vode ili soka od
jabuke. Sok treba ostaviti da se zagreje do sobne temperature i piti
lagano, u retkim gutlja-jima.

34
 Voda od peninih mekinja
Priprema:
Stavi se 5-10 supenih kaika sveih peninih mekinja u 1 li-tar
hladne vode. Poto odstoji 12 sati, vodu treba procediti i piti u toku
dana. Temperatura vode treba da odgovara sobnoj tem-peraturi (bez
dodatnog podgrevanja). Ne treba je uvati za nared ni dan.
Namirnice koje 100% reaguju kao baze, i koje su korisne u ishrani
bile bi:
- Povre
- Zelena hrana
- Crni luk, krompir
- Jestivo kestenje
- Penine mekinje
- Penine klice
Namirnice koje stvaraju kiselinu u organizmu, i koje nisu pre-
poruljive su: meso, masnoe ivotinjskog porekla, rafinisano ulje, belo
brano, rafinisani eer, kuhinjska so (u prekomernoj upotrebi).
Naroito su kodljivi poslastiarski proizvodi, kolai, okola-de,
slatkii spremljeni od belog brana i uz upotrebu velike ko-liine eera
i masnoe.
Neutralnim namirnicama pripadaju i: lubenica, paradajz, dobro
sazrele jabuke.
Kao zain za salate i jela moe se koristiti biljni prah od:
- Lia ribizle
- Bobica kleke
- Listova mente
- Bokvice
- Kima
- Anisa
- Estragona
- ubara (vriska)
- alfije
- Majorana
- Hajduke trave.

35
 Preporuuje se takoe i prah od sledeeg zelenia:
- Iseckani i osueni perun i batenska potoarka
- Iseckani i sueni miloduh
- Kopriva, maslaak
- Iseckano i osueno lie celera
- Iseckana i osuena miroija (kopar).
Namirnice koje se mogu koristiti u toku leenja sokovima i presnom
hranom:
Posle terapije sokovima, mogu se jesti semenke uljarica (suncokret,
seme bundeve), koje nisu prene ve samo peene, zatim susam, orasi,
lenici, naut (leblebija), svee penine mekinje, med, morska so,
hladno ceeno ulje (maslinovo), i piti izvorska voda.
Panja! Med treba da bude prirodan i da se pravilno uva (nikako u posudama
od aluminijuma).

Naroitu vrednost, kako za bolesne, tako i za zdrave osobe, imaju presne kae
od itarica ili itnih klica.

Nekuvana svea kaa od itarica

Svee kae od penice, rai, jema poseduju pored prirodnih
fermenata (enzima) i aktivna svojstva koja podstiu rast i rege-neraciju
elija. Odreene supstance koje kaa od itarica sadri, stimulativno
deluju na varenje, podiu nivo radne sposobnosti, otklanjaju umor,
skrauju period potreban za oporavak bolesni-ka, to sve zajedno
olakava regeneraciju obolelog organizma.
Sastojci za presnu kau od itarica (za 1 osobu):
- 50 g krupno mlevene penice
- 5 supenih kaika vode
- 15 g slatkog suvog voa
- 100 g jabuka ili drugog sveeg voa
- 1 kaika putera od oraha
Nain pripremanja kae od itarica:
Krupno samlevenu penicu pomeati sa 5 kaika vode i osta-viti da
odstoji 12 sati. U drugoj posudi potopiti sueno voe (u vodi). Posle 12
sati mea se potopljena penica sa potopljenim suvim voem i dodaju se
orasi. Po ukusu se dodaje i limunov
36
sok. Na kraju treba izrendati jabuke (na plastino rende), ume-ati u
kau i servirati. Umesto jabuka, zavisno od sezone, moe se koristiti i
drugo voe. Preporuljivo je da se penica melje svaki put pre upotrebe,
ili ako je ve samlevena ne treba da stoji due od 8 dana, kako ne bi
izgubila aktivna svojstva.
Topli napici se mogu koristiti 1-2 sata poto smo pojeli kau.
Ista kaa pripremljena od itnih klica:
Nain pripreme: Penica i ra (od poslednje etve) pomeaju se u
jednakim razmerama. Stave se u sud, preliju vodom (tako da zrna budu
prekrivena) i ostave da odstoje 12 sati - preko noi. Zatim se voda
prospe, zrnevlje se stavi u sito i dobro opere u vodi, kako bi se otklonili
fermentativni bacili koji menjaju njegov ukus. Nakon ovoga, ito treba
ostaviti da odstoji ceo dan, bez dodavanja vode. Uvee ga treba ponovo
oprati i potopiti u vodu da odstoji 12 sati. Ova procedura se ponavlja
sve dok embrion ne dosegne duinu od 0,5 cm. Kada bi se proces
klijanja i dalje nas-tavio, zrnevlje bi se pokvarilo.
Preporuljivo je da se proces klijanja odvija na sobnoj tempe-raturi
(oko 18oC).
Ako penica sporije klija, treba je potopiti u vodu 24 sata pre rai.
Prilikom klijanja zrna omekaju, tako da se mogu zgnjeiti pod
prstima, lako se vau i prijatnog su ukusa. Ako je ukus kiseo, ne treba
ih koristiti.
Proklijala zrna se mogu jesti bez dodataka ili u razliitim kom
binacijama sa ovsenim i kukuruznim pahuljicama, voem, orasima itd.
Leenje voem
Ova vrsta terapije veoma blagotvorno deluje na organizam
zahvaljujui vou koje se lako vari i resorbuje, pri emu se posti-e
izvanredan detoksikacioni i depurativni efekat (oslobaanje od otrova i
preiavanje krvi).
Tretman traje jedan ili nekoliko dana i sastoji se iskljuivo od vone
ishrane, pri emu treba da se unese u organizam 2-4 kg voa na dan i to
razdeljeno u 4-5 porcija.

37
 Dnevna koliina voa se moe smanjiti na 1-2 kg kod odree-nih
bolesti: srana hronina oboljenja, hipertenzija (povien krvni pritisak),
gojaznost, kostobolja.
Ova terapija se preporuuje kod veine bolesti, a najbolji efek ti se
postiu ako se primenjuje u sklopu praktinih metoda leenja odreene
bolesti.
Leenje jabukama
Traje 2 ili 3 dana, pri emu se ishrana sastoji samo od sveih,
izrendanih jabuka.
Dnevna koliina je 2 ili vie kilograma za odrasle i 1 kg za de-cu i to
podeljeno u 5-7 obroka na dan.

Kada su u pitanju deca 2-3 godine starosti, koriste se oljute-ne

jabuke.
Odstranjujui iz ishrane, tokom ishrane, namirnice koje sadr-e
belanevine, spreava se proces truljenja u crevima jer se eli-miniu
patogene klice i njihovi otrovi.
S obzirom da su bogate vitaminima i prirodnim kiselinama, jabuke
deluju kao antidijareik (protiv proliva), antiputrid (protiv truljenja),
antifermentativ (protiv rastvaranja organskih sup-stanci, vrenja),
olakavaju razvoj normalne intestinalne (crevne) flore, istovremeno
spreavajui stvaranje kamena iz mokrane kiseline.
aj od jabuke (ljuska) je dobar depurativ (isti krv) i diuretik
(pospeuje mokrenje).
Svee isceen sok od jabuka se preporuuje protiv groznice.
Leenje groem
Primenjuje se, kao i leenje jabukama, u kratkom vremen-skom
periodu (2-3 dana), a u sluaju malignih oboljenja leenje traje 15-30
dana.
Konzumira se samo pulpa (pihtijasta sr) groa, bez semen-ki i
opne, ili se cedi sve sok.
Tretman se zapoinje sa 1 kg groa. Koliina se postepeno poveava dok se ne
doe na 2-3 kg dnevno.
Bogato prirodnim eerima, mineralnim solima, vitaminima, auksinima
(supstancama koje uestvuju u regeneraciji elija),
38
groe olakava metabolizam (promet materija u organizmu),
uravnoteuje vitaminski balans, podstie eliminisanje mokra-ne
kiseline, deluje dekongestivno (otklanja zastoj krvi). Kao i ishrana
jabukama, leenje groem se preporuuje kod mnogih oboljenja, i to
kao dodatak ve preispitanim metodama leenja odreene bolesti.
Sve sok od groa ima efikasno depurativno, diuretino, tonino
dejstvo, a preporuuje se naroito kod zaraznih obolje-nja (arlah,
rubeole, male boginje, difterija, grip, itd.), takoe i protiv malignih
tumora.
Leenje krukama
Primenjuje se na isti nain kao i leenje jabukama.
Naroito se preporuuje kod: ateroskleroze, hipertenzije, sr-anih
oboljenja, hroninog nefritisa (hronine upale bubrega), edema (otoka),
oligurije (smanjene sposobnosti mokrenja).
Leenje bananama
Traje nekoliko dana, pri emu se po 3-4 banane konzumiraju 4-5
puta dnevno. Na ovaj nain se stimulie varenje, posebno kod odojadi.
Banane su bogate vitaminima i mineralnim solima i stoga se
preporuuju aneminim osobama, kao i u sledeim sluajevi-ma:
skrofuloza (oteenost vratnih lezdi), TBC (tuberkuloza), kostobolja,
bolesti jetre, renalna i bilijarna litijaza (kamen u ui i bubregu),
oboljenja nervnog sistema.
Leenje limunovim sokom
Sok od limuna, zahvaljujui velikoj koliini vitamina C i mi -
neralnih soli, deluje depurativno (oslobaa od otrova i preia-va krv),
neutralie kiselost krvi i normalizuje tonus (napetost) kapilarnih zidova.
Prvog dana terapije pije se sok od jednog limuna. U nastavku
leenja, poveava se doza svakog dana za po jedan limun, dok se ne
doe do sedam plodova na dan. Od osmog dana, smanjuje se dnevna
doza za po 1 limun sve dok se ne izjednai sa primarnom dozom (1
limun na dan).
39
 Ovakav reim se primenjuje 14 dana, a posle pauze od 2 sed-mice, moe se
ponoviti isti postupak.

Tretman je veoma efikasan kod kamena u bubregu, kostobo-lje,

gojaznosti, angine, migrene, variksa (proirenih vena), iija-sa,
oboljenja jetre, oboljenja respiratornog trakta (disajnih pute-va).
(Podrazumeva se da se tokom tretmana konzumira i druga hrana).

Leenje celim limunovim plodom

Slino je kao i leenje limunovim sokom, s tim to se konzu-mira ceo
plod, ukljuujui i koru.
Ovo se praktikuje samo kada smo sigurni da plodovi nisu prskani
insekticidima i pesticidima.
Pre zapoinjanja tretmana, plod se dobro opere etkom pod mlazom
vode. Prvog dana treba pojesti 1-2 limuna, a dalje se doza svakodnevno
poveava za po 1 limun, dok se ne dostigne mera od 4-5 na dan. Ovu
dnevnu dozu treba odravati u periodu od mesec dana, zatim napraviti
pauzu od 2 sedmice, posle ega se tretman moe ponoviti.
Najpre se pije sok, a nakon toga se izrenda pulpa i kora. Radi
prijatnijeg ukusa, moe se pomeati sa izrendanom argarepom ili
jabukama, dinjom ili nekim drugim voem.
Sirova ishrana za oporavak
Prednost ovog reima ishrane sastoji se u znaajnom dopri-nosu
hranljivih komponenti: eera, proteina i lipida, vitamina, minerala, u
njihovom prirodnom stanju, tako da ih organizam moe lako
asimilovati.
Primenjuje se u vidu reima u trajanju od 5-7 dana, tokom jednog
meseca. Preporuuje se pri oporavku od akutnih obolje-nja, zatim nakon
konzumtivnih oboljenja (TBC - tuberkuloza, kancer - rak), kod fizike i
intelektualne iscrpljenosti, karencijal-nih bolesti (nedostatak hranljivih
materija u organizmu).
Evo jednog primera takve ishrane:
- 08:00 - Proklijala penica; 250-300 ml sveeg soka od voa ili
povra (jabuka, groe, kruke, slatka paprika, paradajz i kra-stavci),
itd.
40
 - 10:00 - Tanjir salate od povra: argarepa, celer, paradajz, ko
priva, maslaak, kiselica, endivija, zelena salata, kupus, itd, emu se
dodaju: limunov sok, malo ulja i prirodni zaini
- 13:00 - Salata od povra po elji; uljasto voe (4-5 oraha, lenika,
bundevinog semena, itd.), graham hleb ili crni hleb, dobro ispeen;
- 17:00 - 1 olja biljnog mleka (aka oraha ili badema sa 2 dl vode izmiksani u
blenderu) i sueno voe;

- 19:00 - Voe po elji, graham ili crni hleb sa medom ili bilj-nim
mlekom.
Izmeu obroka piti aromatine ajeve (majina duica, ipak, kupina, jagoda,
malina itd.), prema potrebi.

Presna depurativna ishrana

Preporuuje se najvie u prolee i u leto. Ovaj reim ishrane
olakava odstranjivanje toksina i tetnih materija iz organizma, uz
istovremeno postizanje uravnoteenog odnosa vitaminskih i mineralnih
materija, to je organizmu koji je osiromaio u ovim vitalnim
elementima tokom zimskog perioda itekako potrebno.
Ovakva ishrana se praktikuje kao za izleenje od odreenih bolesti, u kratkim
periodima, od 3-7 dana meseno.
- 08:00 - 250 ml soka od paradajza ili celera; uljasto voe (orasi, lenici,
bademi, masline...), graham hleb;
- 12:00 - Tanjir salate od koprive, maslaka i vodopije, preli-vene
sokom od limuna i uz dodatak malo ulja i prirodnih zaina; nastrugana
argarepa, endivija, celer, krastavac, slatka paprika, pargla, sa sokom
od paradajza i prirodnim zainima; graham ili crni (dobro ispeeni)
hleb;
- 17:00 - Tanjir salate od presnog voa;
- 19:00 - 250 ml soka od celera.
Leenje belim lukom
Upotreba ove udesne biljke, kako u vidu prehrambene na-mirnice,
tako i kao lekovitog sredstva protiv mnogih bolesti, stara je koliko i
istorija ljudskog roda.

41
 Arheoloka otkria pokazuju da se ova biljka nalazila na spis-ku
gastronomskih i terapeutskih receptura Vavilonaca, Kineza, Egipana,
Feniana, Vikinga, Rimljana.
Posle izlaska iz Egipta i tekog ropstva, tokom etrdesetogo-dinjeg
lutanja pustinjom, izrailjski narod se sa enjom pri-seao namirnice
koja je imala udesna lekovita svojstva.
Dioskorid, lekar grkog porekla, koji je bio u pratnji rimskih legija
tokom njihovih osvajanja, znao je za beli luk i koristio ga je sa velikim
uspehom u leenju plunih oboljenja i bolesti organa za varenje.
Istorija je zabeleila da je za vreme kuge u Srednjem veku, na
hiljade ljudi podleglo ovoj nemilosrdnoj zarazi, dok su oni koji su
koristili beli luk u svakodnevnoj ishrani, bili poteeni.
Lekovita svojstva belog luka sadrana su u njegovom hemij-skom
sastavu, prvenstveno u derivatima koji sadre sumpor (npr. alicin je
poznat po svom antibakterijskom dejstvu).
Meu mnogobrojnim terapijskim svojstvima belog luka po-menimo
sledea: diuretik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje),
antiateriosklerotik (protiv ateroskleroze), an-tiseptik (protiv klica),
baktericid (ubija bakterije), antiparalitik (protiv paralize), hipotenzor
(sniava krvni pritisak), hipoglike-mijant (smanjuje nivo eera u krvi),
normalizuje intestinalnu (crevnu) floru, poboljava apetit.
Leenje belim lukom mogue je primenjivati na razliite na-ine,
zavisno od vrste oboljenja:
a) aj od belog luka kod oboljenja disajnih i probavnih pute-
va
b) 2-3 enja pre jela kao okrepljujue sredstvo za ceo organi-zam,
protiv ateroskleroze, bolesti digestivnog trakta (organa za varenje)
c) Tinktura od belog luka, 3 x 20-30 kapi na dan, ili svei sok, 20
kapi dnevno razblaen sa malo vode protiv hipertenzije (po-vienog
krvnog pritiska), kardiovaskularnih oboljenja (bolesti srca i krvnih
sudova), ateroskleroze
d) U vidu inhalacije, protiv oboljenja respiratornog trakta (di-sajnih puteva) -
stavi se malo ara na jedan eanj belog luka.

42
 Predlog dnevnog jelovnika u periodu leenja sokovima i
presnom hranom
A. Doruak moe da se sastoji od itne kae ili od sledee smese: 2
kaiice proklijale penice, 1 kaika meda, 3-6 oraha, 2 kaike peninih
mekinja, 1 kaika lanenog semena, 1 kaika prosa. Pomeati i servirati.
B. Ruak moemo pripremiti od sledeeg povra: paradajz,
krastavac, keleraba, rotkvice, cvekla, zelena salata, beli i crveni kupus,
karfiol, argarepa, celer, perun, pakanat, beli luk, crni luk, perunovo
lie, miroija. Preko zime se moe koristiti po-vre u prahu (sueni
perunov list, suena miroija, batenska potoarka, kopriva).
Kao dodaci salati mogu se koristiti: maslinovo ulje ili drugo biljno
ulje, limun. Tokom leenja treba koristiti samo morsku so. Oboleli od
gastritisa (upale eluca, ira), kolitisa (upale debelog creva), hemoroida
(uljeva) ne bi smeli u ishrani da koriste crni i beli luk.
C. Veera se moe sastojati od: voa ili vone salate, biljnog mleka
uz dodatak peninih mekinja, itd. Voe koje koristimo treba da je
sasvim zrelo.

Jo neki predlozi dnevnog jelovnika u periodu leenja

sokovima i presnom hranom
- Doruak
Salata od celera sa biljnim majonezom ili biljnim puterom:
1 koren celera izrendati i pomeati sa malo majoneza ili pute-
ra.
Salata od svee cvekle:
Cveklu sitno izrendati, posuti nastruganim renom (kome ne kodi), limunom,
uljem, kimom, ili sa malo nastruganog celera.
Namaz od suncokreta:
Oljutene semenke suncokreta samleti u mlinu za kafu. 2-3 kaike
(supene) tako dobijenog suncokretovog brana pomeati sa 1 kaiicom
biljnog putera, crnim lukom, malo belog luka, ubrom, samlevenim
orahom, 2 kaiice ulja. Koristi se kao namaz ili kao nadev za sarme i
paradajz.
43
 Bouf salata:
Sitno izrendati argarepu, perun (koren), celer (koren), ise-ckati crni
luk i 1 eanj belog luka. Napraviti biljni majonez od 2 supene kaike
ulja, 1 kaike biljnog putera, limuna. Pomeati sa povrem.
- Ruak
orba od povra:
Iscediti sok od: argarepe, peruna, celera, slatkog kupusa itd. Dodati
1/2 ae mleka od oraha ili badema, sitno iseckani zele-ni, pola glavice
crnog luka.
- Veera
1 porcija: 3 sitno izrendane jabuke ili 1 sve, sitno izrendani
krompir, 1 kaiica meda, samleveni orah, 2 kaike proklijale penice.
- Desert
Krem: Med i suvo groe izmeati i staviti u olje, pa posuti
orasima.
Rolat: Samleti suvo groe (2 ake), dodati penino, ovseno brano
(koje se moe samleti i u mlinu za kafu), napraviti testo i rastanjiti
oklagijom (na ploi stola) tako da debljina bude 0,5 cm; isei trake
irine 10 cm preko kojih onda treba staviti narendane jabuke, orahe i 1
kaiicu meda. Testo saviti u obliku rolata i uvaljati u samlevene orahe.
Umesto jabuka rolat se moe filova-ti orasima.
Moe se koristiti i brano od heljde.
Bombone: Samleti suvo groe (1 aka). Napraviti smesu u vidu
testa kojoj se dodaje orah i kora od limuna. Oblikovati male grudvice
koje se zatim uvaljaju u samlevene orahe.
Napomene:
- Ne jesti izmeu obroka (najmanje 5 sati pauza izmeu obroka);
- Ne meati za isti obrok voe i povre;
-Pelinji med mogu koristiti i dijabetiari, ali u manjim kolii-nama.
Saharin ne treba upotrebljavati;

44
 - Ostatak od isceenog voa i povra moe se jesti posebno ili u
kombinaciji sa orasima, bademima, mekinjama, po elji i ukusu;
- Mladi, glatki listovi gaveza mogu se upotrebiti za salatu (ak i za decu).
Sadre proteine i vitamin C;
- Povre koje je preraeno u kau treba odmah konzumirati;
- Za vreme leenja dozvoljeno je piti vodu.

Recepti koji se koriste tokom leenja

1) Presna supa od paradajza: 1 olja nekuvanog soka od para-dajza,
3 kaike sitno iseckanog crnog luka, 2 kaike samlevenih oraha, zeleni
arpadik (po ukusu).
2) Supa od povra: 1 mala olja povra, 2 enja belog luka, 1 olja
mleka od oraha, 1-2 kaike suncokretovog semena ili ora-ha, malo ulja,
zaini (perun, zelen).
3) Pateta od rotkvica kao namaz na hleb: 1 olja sira od soje, 1
kaika sitno iseckanog crnog luka, 2 kaike narendanih rotkvi-ca, kim
(po ukusu).
4) Paprike, paradajz, tikvice punjene sirom od soje: Sir od soje
pomeati sa puterom od kikirikija, miroijom. Paprike isei na polovine
ili etvrtine i napuniti ovom smesom. Zatim ukrasiti perunom i
paradajzom. Isto vai za paradajz i tikvice. Njihov sadraj se izvadi, a
zatim se filuju gore navedenom smesom.
5) Salata od paradajza: Paradajz, malo crnog luka, zelenu papriku i celer,
isei sitno i pomeati.

6) Salata od celera I: 2 vea celera, 2 paradajza, 1 argarepa, 1

perun, 4 struka mladog crnog ili belog luka, 200 g spanaa, 1/4 cvekle,
3-4 struka estragona, 3-4 kaike ulja, 1 kaika limunovog soka. Celer,
argarepu, perun i cveklu oistiti, oprati i izrendati. Spana se oisti,
opere i isitni. Paradajz oprati i isei na koluto-ve. Sve sastojke staviti u
odgovarajuu posudu, izmeati, popr-skati limunovim sokom i posuti
estragonom koji se prethodno sitno isecka.
7) Salata od celera II: 2 vea celera, 2 kaike ulja, 1 kaika li-munovog
soka, nekoliko listova zelene salate ili crvenog kupusa. Celer oprati, oistiti,
izrendati i staviti u posudu za salatu.

45
Limunovim sokom preliti izrendani celer, i garnirati listovima salate ili crvenog
kupusa, koji se sitno iseckaju.

8) Salata od celera III: 2 vea celera, 2 paradajza, 1 krastavac, 1

zelena salata, 1-2 kaike limunovog soka. Celer i argarepu oi-stiti,
oprati i izrendati. Krastavac oistiti i rasei po duini na dva dela, a
zatim na krike; takoe i paradajz. Nekoliko listova salate ostaviti za
garniranje, a ostalo sitno iseckati. Sve sastojke staviti u posudu za
salatu, politi limunovim sokom i izmeati sa pavla-kom. Salata se
garnira na listovima mlade salate. Odmah servi-rati.
9) Endivije (uanice) sa nadevom od sira od soje: 8-12 endivi-ja,
200 g sira od soje, 2 kaiice aleve paprike (slatke), 2 kaiice soka od
paradajza, lie peruna ili mirsfija. Sir od soje podeliti na 2 jednaka
dela. Jedan deo pomeati sa sokom od paradajza, a drugi sa sitno
iseckanim liem peruna i miroijom. Ovaj nadev servirati uz endivije,
koje se prethodno oiste, operu i stave u posudu za salatu.
10) Endivija sa mlekom od oraha: Endivije oprati i isei na kolutove
preko kojih treba staviti 3-4 kaike mleka od oraha. De-korisati
listovima peruna.
11) Salata od endivija I: 8-10 endivija, 2 kaike ulja, limunov sok.
Endivije oistiti, oprati i isei na komadie (4-5 cm) i izme-ati sa uljem
i limunovim sokom.
12) Salata od endivija II: 8-10 endivija, 3 kaike ulja, 1 kaika
limunovog soka. Endivije isei na vee komade, pomeati sa uljem i
sokom od limuna, kao i sitno iseckanom zeleni. Garnirati zelenom
salatom.
13) Salata od endivija III: 8-10 endivija, 1 manja cvekla, orasi, 1
kaika limunovog soka. Endivije oistiti, oprati i isei na kru-gove.
Oienu i opranu cveklu isei na male kocke. Orasi se takoe sitno
iseckaju. Sve sastojke izmeati i preliti sokom od limuna, po elji.
14) Salata od endivija IV: 6-8 endivija (veih), 1 celer, 1 arga-repa.
Povre oistiti i oprati. Endivije sitno isei, a celer (koren) i argarepu
krupnije izrendati. Dobro izmeati i garnirati zelenom salatom.

46
 15) Salata od argarepe i celera: 2 argarepe i 1 manji koren celera
izrendati; 1 manju glavicu crnog luka sitno isei, dodati 2 kaike rena, 2
kaike peruna i miroije. Izmeati sa majonezom.
16) Aperitiv od praziluka: 4-5 strukova praziluka, sir od soje,
miroija, 1/2 kaiice kima, 1 glavica zelene salate. Oprati prazi-luk i
beli deo isei na komadie (4-5 st). Izvui sredinji deo, tako da se
dobiju cilindri koji se pune meavinom dobijenom od: sira od soje, sitno
iseckane miroije i semenki kima (po ukusu). Oprati listove zelene
salate i poreati ih na posluavnik, a na njih u koncentrinim krugovima
reati punjene komadie pra-ziluka.
17) Salata od praziluka: 5 strukova praziluka, 2 kaike ulja, 1-2 kaike
limunovog soka. Praziluk oistiti i oprati, a zatim isei na komade veliine 5-6
cm. Poprskati limunovim sokom i uljem.
18) Sir od soje sa lukom I: Sitno iseckati crni luk i izmeati sa 200 g
sira od soje, staviti na posluavnik, a po ivicama ukrasiti paradajzom i
listiima peruna.
19) Sir od soje sa lukom II: 3 kaike sira od soje, 3 kaike luka, 2
kaike peninih klica, samleveno seme lana, 2 kaike ulja, per-un.
Izmeati i servirati.
20) Sir od soje sa paradajzom: 100 g sira od soje, 1 kaika mle-ka, 1
paradajz ili paprika (babura), 1 kaiica meavine zelenia (zaina),
nekoliko maslina. Sir izmeati sa mlekom, dodati zai-ne, paradajz
(sitno iseen), iseckane masline i aranirati po elji.
21) Sir od soje sa argarepom: 100 g sira od soje, 100 g arga-repe,
so, nekoliko kapi limunovog soka, 1 kaiica meda. arga-repu oistiti,
sitno izrendati, dodati sir, limunov sok i 1 kaiicu meda. Dobro
izmeati. Ovom pastom se mogu puniti babure, slatka paprika, paradajz.
22) Sir od soje sa zelenim povrem: 100 g sira od soje, 1 kaika
zelenog meanog povra koje se sitno isecka, 1 manja glavica luka,
limunov sok po ukusu. Izmeati sir od soje sa iseckanim lukom,
limunovim sokom i zeleniem. Aranirati po ukusu.
23) Sir od soje sa orasima: 100 g sira od soje, 50 g oraha, 1 kai-ka
mleka, 10 g meda. Sir izmeati sa mlekom i medom. Orasi se takoe
pomeaju sa ostalim sastojcima.

47
 24) Sir od soje sa jagodama i suvim groem: 150 g jagoda, kravlji
sir, med, 1 kaika suvog groa. Izmeati sastojke i servi-rati.
25) Presno jelo od spanaa: 150 g spanaa, 1 umance, 50 g
pavlake, limunov sok. Spana dobro oprati, a listove staviti u si-to, kako
bi se dobro ocedili. Pavlaku izmeati sa umancetom i li munovim
sokom.
26) pargla: 1/2 kg pargle, 2 kaike ulja, 2 kaike limunovog soka.
parglu oistiti, oprati i ocediti, zatim isei na komadie (2-3 cm), staviti u
posudu za salatu i poprskati uljem i limunom.
27) Salata od kupusa, rotkvica i paradajza: 2 olje sitno isec-kanog
kupusa, 1/2 olje mladih iseckanih rotkvica, zelene papri-ke i praziluk -
takoe sitno iseckati, 1 paradajz iseen na krike, 3 kaike usitnjenog
peruna. Sve to izmeati sa majonezom. Gar-nirati perunom.
28) Maslaak sa sirom od soje: 500 g listova maslaka, 3-4 kaike
sira od soje, 1 veza zeleni, limunov sok. Listove maslaka oistiti,
oprati, ocediti; usitniti ili koristiti cele. Preko njih dodati sir od soje i
posuti perunom.
29) Salata od maslaka: 500 g maslaka, 2 krastavca, limun, 2-3
kaike ulja, 2 enja belog luka, 1 veza miroije. Listove mas-laka
sitno isei, izmeati sa iseckanim krastavcem i belim lu-kom. Preko
ovoga posuti sitno iseckanu miroiju. Zainiti uljem i limunom i odmah
servirati.
30) Salata od koprive, maslaka i kiselice: Sastojke oprati, si-tno
iseckati i izmeati sa iseckanim lukom. Zainiti limunovim sokom.
31) Salata od kupusa: 1 glavica kupusa, 3 kaike ulja, 2 kai-ke
limuna. Oistiti i oprati mlade listove. Sitno iseckati i staviti u posudu
za salatu. Dodati limunov sok i ulje. Po elji se moe zainiti miroijom
ili kimom.
32) Salata od kiseljaka (tavlja): 300 g kiseljaka, 1 manji luk, 1-2
kaike ulja, 1-2 kaike limunovog soka, miroija. Izabrati mla de listove
kiseljaka, oprati, ocediti i sitno iseckati. Pomeati sa sitno iseckanim
lukom, dodati ulje, sok od limuna i iseckanu miroiju. Moe se garnirati
paradajzom, paprikama itd.

48
 33) Soivo: 3 kaike natopljenog soiva, 3 kaike mekinja, 2 kaike
samlevenog semena lana ili susama, 1 paradajz, 1 kaika ulja. Sve dobro
izmeati, garnirati komadima paradajza.
34) Mleko od paradajza: 1 vei zreo paradajz, 1-2 kaike sira od soje, 1 olja
mleka od oraha. Dobro izmeati mikserom.
35) Mleko od argarepe: 200 g argarepe, 1 kaiica limuno-vog
soka, 1 kaiica meda. Dobro izmeati mikserom i postepe-no dodavati
1 olju mleka od oraha, uz meanje mikserom.
36) Mleko od jabuka: 1 olja mleka od oraha, 1 kaiica meda, 1
kaiica limunovog soka, 1 izrendana jabuka. Sve dobro izme-ati
mikserom.
37) Krem od meda: 1/2 kg meda, 4 kaike sira od soje, 1 kai-ka
mleka od oraha, 1 kaika oraha. Dobro izmeati i garnirati orasima ili
borovnicama.
38) Krem od jabuka: 2 jabuke, 1 banana, 1 kaika suvog gro-a, 1-
2 kaike oraha, malo meda, 1 olja mleka od badema. Iz-miksati i
garnirati krikama banane. Moe se koristiti i drugo voe.
39) Bundeva sa medom: 200 g bundeve krupnije izrendati i dodati
3-4 kaike meda.
40) Marmelada od jagoda: 1 olju urmi bez kotica i 1 olju su vog
groa drati nekoliko sati u 2 olje zgnjeenih jagoda sa malo
limunovog soka. Mogu se dodati i suve, natopljene smok-ve. Posle par
sati stajanja, sve dobro meati dok ne postane kaa-sta masa.
41) Hleb: PANJA! Za vreme leenja ne treba jesti nikakav drugi hleb osim
onoga koji se pravi po sledeem receptu:
300 g peninog zrna i 150 g pirina ili rai koji su 12 sati sta-jali u
vodi, 1 kaiica semena anisa, 1 kaika maslinovog ili sun-cokretovog
ulja, vrlo malo morske soli, svee penine mekinje (kako bi se dobilo
gue testo). Moe se dodati i brano od helj-de.
Priprema: Penina i pirinana zrna (poto su prethodno natopljena u
vodi) samleti u maini za mlevenje mesa, dodati ostale sastojke i tako
izmeati da se dobije testo koje se zatim rastanji do debljine 3-5 mm.
Testo se sui na dasci od stola ili na situ, i to sa obe strane.
49
 Pre suenja, dok je testo jo meko, noem treba napraviti lini-je
uzdu i popreko, kako bi se hleb kasnije lake lomio. Hleb u-vati u
plastinim kesama, u friideru. Zagreva se na suncu ili na toplom
vazduhu npr. pomou kalorifera. Poto se zavri terapi-ja sokovima i
presnom hranom, moe se zapoeti sa uzimanjem crnog hleba, grahama,
ili domaeg - hleba napravljenog od pe-ninog ili raanog testa (sa
branom od celog zrna, sa mekinja-ma), a postepeno se moe uvoditi i
druga hrana u manjim kolii-nama.
Takoe, u ovaj reim ishrane moe se u ogranienim kolii-nama
ukljuiti i so, koja se upotrebljava za pripremanje zimnice (po ukusu).
Recepti koji se koriste posle leenja
1) Kavijar od soje: 250 ml vode, 4 kaike sojinog brana, malo soli,
ulja, crnog luka, limuna. Samleti sueno zrnevlje soje tako da se dobije
brano koje se pomea sa vodom i stavi na vatru. Meati dok se ne
dobije homogena masa, i dok soja ne bude dobro skuvana. Poto se
ohladi, dodati ulje, limun i luk po ukusu.
2) Puding od pirina: Dno posude za peenje posuti prezlom, potom
preliti slojem kuvanog pirina, jabukama iseenim na komade, a preko
toga ponovo pirinem. Na kraju preliti medom i pei u penici.
3) Puding od krompira I: Skuvati krompir i ostaviti da se ohla-di.
Oistiti i krupno iseckati, a zatim poreati u sud od stakla otpornog na
visoku temperaturu. Preliti sa smesom od veze sitno iseckane miroije,
malo ulja i soli. Staviti u penicu i kad porumeni izvaditi. Ponovo
dodati malo ulja nakon to se masa prohladi. Ovo jelo moe se
pripremati i sa sirom od soje. Krom-pir i sir od soje reati u slojevima, a
na kraju sve posuti miroi-jom.
4) Puding od krompira II: Skuvati krompir sa ljuskom, ostavi-ti da se
ohladi, a zatim oistiti i isei na tanke krike. Namazati pleh uljem i
poreati jedan sloj krompira, a preko toga staviti

50
drugi sloj od sledee meavine: sir od soje i so. Zatim poreati jo jedan sloj
krompira. Malo poprskati uljem i staviti u penicu.
5) Puding od karfiola: 2 karfiola skuvati uz dodatak malo soli. Staviti u
sud od stakla otpornog na visoku temperaturu i dodati sitno iseckanu
miroiju. Ostaviti u penici 10-15 minuta.
6) Puding od povra: 4 sitno iseckana luka, 2 izrendane arga-repe,
sitno iseckan slatki kupus, keleraba - sitno izrendana; sve to kuvati u
malo vode uz dodatak soli. Takoe dodati 1-2 kaike pirina (da se kuva
zajedno sa ostalim namirnicama) i kad je skoro gotovo, dodati malo
soka od paradajza, miroiju, listove lovora, perun. Podmazati sud za
peenje i staviti u njega obare-no povre. Kad skoro porumeni, posuti sa
malo brana i ponovo vratiti u penicu.
7) Sote od argarepe: argarepe izrendati ili isei na kolutove i
dinstati na 1/2 ae vode i malo ulja dok ne omekaju. Dodati malo
meda (1-2 kaiice). Servirati uz pire od krompira.
8) Paprike punjene patlidanom: 6 paprika, 500 g paradajza, 2 vea
patlidana, 2 luka, 2 kaiice brana (koristiti iskljuivo integralno
brano), ulje, 1 kaiica miroije i peruna. Izdubiti paprike i oistiti ih
od semenki. Zreli patlidan oistiti, sitno isec kati i sa 2 glavice luka
skuvati u malo vode, a zatim dodati: ulje, so, brano i sve izmeati.
Ovom smesom napuniti paprike i zatvoriti paradajzom, a zatim poreati
u sud za peenje i preliti sosom od kuvanog i proceenog paradajza.
Posuti miroijom i perunom i pei dok paprike ne omekaju. Kada je
gotovo, do - dati ulje.
9) Biljni protein: 1 kg brana pomeati sa hladnom vodom (pos
tepeno) i mesiti dok se ne dobije vre testo. Testo staviti u sud sa
hladnom vodom tako da ga ova prekrije i ostaviti da stoji preko noi, ili
4-5 sati u toku dana; zatim vodu odliti, a testo ponovo mesiti uz stalno
dodavanje hladne vode, sve dok se dobro ne ispere i dok se ne izdvoji
amidin (sastojak skrobnog brana). Elastini deo koji je preostao
predstavlja gluten (bogat belanevinama). Po elji dodati beli luk, crni
luk, miroiju, per-un, itd. Ponovo umesiti testo i kuvati u obliku knedli
ili ufti. Ovo jelo ne kodi ni dijabetiarima.

51
 10) Karfiol sa paradajzom i paprikama: 2-3 karfiola, 1 luk, 1-2
paprike, 3 paradajza, ulje, perun, so. Odvojiti cvetove karfiola, oprati i
obariti u slanoj vodi. Zatim kuvati zajedno sa isitnjenim crnim lukom.
Kada je jelo upola kuvano dodati iseckanu papri-ku, a na kraju paradajz
oien od ljuske i zeleni. Kad je jelo gotovo dodati ulje.
11) Punjena keleraba: 2 manje kelerabe, 100 g argarepe, crni luk,
ulje, sitno iseckan perun, so. Kelerabe oistiti od kore, na svakoj
napraviti otvor i izdubiti unutranjost. Staviti u sud sa kljualom vodom
i odmah izvaditi. Odvojeno dinstati sitno ise-ckane argarepe pomeane
s lukom, uljem, perunom, uz doda-tak soli. Ovom smesom, napuniti
kelerabe i staviti u penicu. Servirati uz pire od krompira.
12) Punjeni celer: Izabrati manji celer, oistiti ga, oprati i ku-vati 15
minuta u kljualoj vodi. Zatim ga izvaditi iz vode, odsei poklopac i
izdubiti sredinu. Sredinu celera pomeati sa isecka-nim lukom i
perunom. Dodati malo soli. Ovom smesom napu-niti celer i staviti u
penicu. Kada je jelo gotovo, dodati malo ulja i servirati uz pire od
krompira i salatu od paradajza.
13) Paprika sa krompirom: Krompir oistiti i isei na krike, zatim
staviti u malo vode i kuvati sa 1 glavicom iseckanog luka. Kada je jelo
skoro gotovo, dodati sok od paradajza ili kuvan i proceen paradajz.
Ako je potrebno, doliti jo malo vrele vode i ostaviti na vatri dok ne
prokljua. Na kraju dodati perun i miroiju. Poto se skloni sa vatre,
dodati i ulje.
14) Jelo od kupusa I: Iseckati kupus i kuvati u malo vode. Kada je
delimino skuvan, dodati paradajz - sitno iseckan, i papriku. Kuvati na tihoj
vatri. Kada je jelo gotovo, dodati i ulje.
15) Jelo od kupusa II: Potrebno je 700 g kupusa, so i ulje. Kupus
oistiti, oprati i skuvati u malo vode. Ocediti i staviti u sud od stakla
otpornog na visoku temperaturu. Posoliti i preliti sa malo ulja, a zatim
staviti u penicu.
16) Janija od pasulja: Uvee ostaviti da omeka i nabubri oko 200 g
pasulja. Sledeeg dana odliti vodu, a pasulj staviti da se kuva u novoj
vodi. Nakon 10 minuta kuvanja, vodu ponovo treba odliti i zameniti je
novom, kljualom vodom. Kada je pasulj deli-mino skuvan, dodati,
sitno iseckani crni luk. Pasulj ostaviti jo
52
malo na tihoj vatri a zatim dodati sitno iseckan paradajz. Kad je jelo gotovo dodati
malo ulja. Priprema se na tihoj vatri.
17) Keleraba sa paradajz sosom: Keleraba se oisti i isee na
komade. Dinsta se u malo posoljene vode. Kada omeka, dodati
ispasirani paradajz (kuvan i proceen sok) i brano. Ostaviti jo malo da
provri, a kada je jelo gotovo, dodati ulje.
18) Jelo od plavog patlidana: 3-4 patlidana srednje veliine,
paradajz, perun, so, ulje, beli luk. Patlidan isei na kockice ili
komadie 2 cm debljine, kuvati u malo vode, dodati sitno iseen
paradajz, perun, 2-3 enja belog luka, so. Kuvati dok ne pro-kljua
nekoliko puta. Kada je jelo gotovo, dodati ulje.
19) Jelo od spanaa: 500 g spanaa obariti u malo vode. Vodu zatim
odliti, a odvojeno kuvati 1-2 glavice sitno iseckanog luka i dodati
obareni spana. Takoe treba doliti i malo vrele vode. Poto luk i spana
dobro omekaju, dodati 2 sitno iseena i zase-bno skuvana paradajza.
Kada je jelo gotovo zainiti uljem i limu-novim sokom, po elji.
20) Jelo od kiseljaka (tavlja): 500 g kiseljaka obariti, ocediti i
staviti u teflonsku ili neku drugu posudu za peenje. Dodati malo soli.
Ostaviti na tihoj vatri uz lagano meanje. Kada je jelo gotovo, dodati
ulje.
21) Jelo od bundeve: 2-3 glavice crnog luka kuvati u 150 ml vode.
Bundevu isei na kockice ili komadie (3-4 cm debljine). Dodati malo
pirina, a vode koliko je potrebno. Ostaviti da se kuva, a kada je
bundeva delimino skuvana, dodati 2-3 iseena paradajza i malo
limuna. Pri poslednjem kljuanju dodati i sitno iseckan perun, a nakon
kuvanja i ulje.
22) Jelo od luka i paradajza: Sitno isei luk i kuvati u malo vode i na
tihoj vatri. Kada je dobro skuvan, dodati sitno narezan i posebno skuvan
paradajz i so. Zatim jo malo kuvati do kljua-nja, a na kraju, kada je
jelo gotovo, dodati i ulje.
23) Janija od argarepe: 1 kg argarepe, 2 luka, paradajz, ulje, so,
perun. Isei argarepu i kuvati zajedno sa usitnjenim lukom u malo
vode. Kada je argarepa skoro gotova, dodati i sitno iseen paradajz,
koji je zasebno skuvan, kao i isitnjeni perun. Posle kuvanja dodati ulje.

53
 24) uve od povra: Krompir, argarepa, paprika, plavi pat-lidan,
bundeva, zeleni pasulj, graak, crni luk, karfiol, paradajz, beli kupus,
ulje, so (koliine po elji). Povre se opere, oisti i porea u lonac. Kada
se skuva, dodati ulje.
25) Jelo od praziluka sa maslinama: 2 glavice crnog luka pir-jati na
malo vode (1/2 ae). Kada omeka, dodati praziluk iseen na komade
(3-4 cm). Naliti jo malo vrele vode i ostaviti da se sve zajedno kuva.
Dodati 2-3 sitno iseena i posebno sku-vana paradajza. Kuvati jo malo
i kada je jelo gotovo dodati ulje i masline.
26) Jelo od graka sa paradajzom: 800 g zelenog graka (mla-dog),
4-5 paradajza, 1 glavica luka, 1 kaika usitnjene miroije. Sitno iseckati
luk i pirjati u malo vode (1/2 ae). Dodati graak i paradajz (odvojen
od ljuske i sitno iseen). Kuvati na tihoj vatri, a zatim dodati i miroiju.
Kad je jelo gotovo, zainiti uljem.
27) Jelo od boranije: 1 glavica luka, 500 g boranije, paradajz. Luk
sitno iseckati i pirjati na malo vode (1/2 ae). Kada omeka dodati i
boraniju (iseenu na komade 3-4 cm duine) i ostaviti da se kuva. Kada
je jelo skoro gotovo, dodati paradajz (2-3), sitno iseen i posebno
skuvan, 1 vezu peruna, 2-3 enja belog luka. Ostaviti da se kuva jo
neko vreme. Kada je jelo gotovo, dodati ulje.
28) Pilav sa argarepom: 500 g argarepe, 1 aa pirina, 2 vee
glavice luka, so, ulje. Peurke oprati i isei na sitne komade. Staviti u
posudu za peenje zajedno sa lukom koji je prethodno iseckan i
izdinstan na malo vode (1 aa vode). Ostaviti da se kuva 15 minuta.
Dodati pirina i so. Dalje kuvati na tihoj vatri. Kada je jelo skoro
skuvano, zapei ga u penici 15-20 minuta. Na kraju dodati ulje. Moe
se servirati toplo i hladno.
29) Sarma od slatkog kupusa: 5-6 glavica luka, 2 argarepe, 1-2 veze
peruna, 1 manji celer, 1/2 kg pirina, 1 aa ulja, 3 krom-pira, 1 aa
soka od paradajza. Iseckati luk, staviti u obian tiganj i dodati 1 au
vode (kuvati 20 minuta). Dodati narendanu ar-garepu, celer, perun i
krompir. Ostaviti da se kuva i kada je jelo skoro gotovo, skloniti sa
vatre. Poto se malo ohladi, dodati 100 g samlevenih oraha, ulje i po 1
kaiicu iseckanog peruna i miroije. Sarme se prave od obarenih
listova slatkog kupusa.
54
Poto se poreaju u sud, nalije se voda tako da prekrije sarme i sve se stavi u
penicu. Na kraju dodati limunov sok, po ukusu.
30) Dunje sa belim sosom: Dunje oprati, isei na komade, a zatim kuvati u
kljualoj vodi uz dodatak malo soli, ulja i brana. Kada je jelo gotovo, dodati
jo ulja i meda po ukusu.
31) Knedle od sira od soje: 250 g sira od soje, 30 g brana, so, na
vrh kaiice izrendane limunove kore, 30 g prezli, malo ulja, med. Sir
od soje izgnjeiti i pomeati sa nastruganom korom od limuna,
branom, tako da se sve dobro sjedini. Ovu smesu treba staviti na najlon
koji se prethodno pospe jednom punom kai-kom brana, a moe se
ostaviti i u posudi u kojoj je pripremlje-na. Od smese treba uzimati po
1/3 kaiice i uz pomo brana oblikovati knedlice (jedna treina
kaiice = 1 knedla).
Lonac (2-2,5 litra) napuniti vodom iznad polovine i sipati 1 kaiicu
soli. Kada prokljua, stavljati knedle i kaikom ih odva-jati ako su se
zalepile za dno posude na koju se, zatim stavi poklopac. Kada voda
ponovo prokljua, smanjiti vatru i ostaviti da se kuva jo 9-10 minuta.
Potom se skloni lonac sa vatre, i osta-
vi da stoji poklopljen jo 10 minuta. Za ovo vreme knedle posta-nu
veoma mekane i lagane. Vade se po 2-3 odgovarajuom kai-kom i kada
se dobro ocede, stave se u toplu posudu u kojoj e se servirati. Prezle se
preliju sa malo ulja, a onda se ovom smesom prekriju knedle. Serviraju
se tople, kao desert sa medom i pavla-kom.
32)Mleko od soje: 500 g soje staviti u posudu i dodati toliko vode da
pokrije soju. Ostaviti da odstoji 12 sati, zatim dobro op-ra ti i dodati
sveu vodu. Posle toga soju treba kuvati (nikako u aluminijumskom
sudu). Radi odstranjivanja ukusa soje iz mle-ka, za vreme kuvanja treba
dva puta promeniti vodu. Poto se kuva najmanje 2 sata na tihoj vatri,
procedi se voda, a soja se melje na maini za meso. Potom se stavi u
daki od gaze (kao kada se pravi sir), koji se ostavi u vei sud gde se
nalije 2 litra mlake vode. Daki sa sojom treba vie puta dobro
izmesiti (izgnjeiti). Dobijenu tenost staviti u drugu posudu. Dodati jo
2 litre mlake vode u sud sa dakiem u kojem je soja i ponoviti
prethodni postupak. Dobijenu tenost pridodati ranije dobije-noj i kuvati
20 minuta uz stalno meanje drvenom kaikom (var-
55
jaom), kako se ne bi uhvatilo za dno posude. Skloniti sa vatre i
zasladiti medom. Servirati kao i obino mleko. Ceo postupak do-bijanja
mleka od soje moe biti bri i jednostavniji uz pomo blendera, na
sledei nain:
Poto soja odstoji u vodi preko noi, izmiksa se u blenderu i procedi
kroz gazu. Od 500 g soje dobija se 3 / mleka. Proceeno mleko kuvati
30 minuta uz stalno meanje.
33) Namaz od soje: 2 kaike sojinog brana, 250 ml vode, 500 ml
biljnog ulja (od soje, suncokreta, maslina). Pomeati brano i vodu i
kuvati sve dok se ne dobije pasta. Skloniti sa vatre i osta-viti da se
ohladi. Zatim dodati ulje, i to postepeno uz stalno meanje, kao kada se
pravi majonez.
34) ira od groa: Svee isceeni sok od groa kuvati dok ne
prokljua. Odstraniti penu sa povrine, a zatim sipati u zagre-jane flae.
Treba voditi rauna da boce budu dobro napunjene sokom, kako ne bi
ostalo vazduha. Zatvoriti ih celofanom. Moe posluiti kao zimnica.
35) Hleb: Da bi bio zdrav, hleb treba da je dobro peen i bez vlage u
sebi. Hleb star 2-3 dana, mnogo je zdraviji od sveeg. Kako bi se
uklonio svaki trag vlage iz hleba, pre upotrebe ga, celog ili iseenog na
krike, treba zagrejati u penici.
Prilikom pravljenja hleba nije preporuljivo koristiti praak za
pecivo, kvasac, sodu bikarbonu. Najbolji je graham ili inte-gralni hleb.
Recept za hleb: 1 kg brana sa mekinjama, 1 kaiica izrenda-nog
korena gaveza (bez kore), mlaka voda, so. Umesiti i ostaviti da testo
malo naraste. Oblikovati male kifle i staviti u sud za peenje, koji se pre
toga pospe branom (bez upotrebe ulja). Moe se pripremati i bez
gaveza, uz dodatak narendane argare-pe, krompira i brana od heljde.

56
 Poglavlje IV

ULOGA VODE U PREVENTIVI

I LEENJU

Spoljanja upotreba vode predstavlja jedno od najjednosta-vnijih i

najdelotvornijih sredstava za regulisanje krvotoka. Hlad-na ili
osveavajua kupka predstavlja odlino sredstvo za jaanje tela. Topla
kupka otvara pore na koi i na ovaj nain po mae izluivanje neistoe
iz organizma. Tople i mlake kupke de luju umirujue na ivce i
ujednauju krvotok. - Dr Don Smit.
Voda - element od vitalnog znaaja za ivot - nezaobilazan je inilac
u prirodnoj terapiji. Tolika zastupljenost vode predstav-lja jo jedan
dokaz u nizu velikodunosti saveznika i prijatelja - prirode. Od obine
mineralne i termalne vode, od kristalnih vodenih izvora koji se
obruavaju na hladne divovske stene, do najmodernijih bolnikih
kompleksa, voda protie, znali mi to ili ne, kako bi obogatila lepezu
prirodnih lekova. Zaustaviemo se, dakle na trenutak, kako bismo
odgonetnuli i rastumaili apat divnog vodenog uma koji nam se
pridruuje na putu do potpu-nog isceljenja: VODA. To je poruka
prirode oveku.
Opte napomene o pripremi pacijenta i kontroli mikro-klimat-skih
uslova u cilju postizanja maksimalnog terapijskog efekta vode,
upotrebljene na razliite naine:
1) Pre i posle odreenog tretmana, telo treba dobro utopliti (pacijent
treba da bude 10-15 minuta dobro pokriven u krevetu, ili da radi
jednostavnije gimnastike vebe).
Ako posle kupke pacijent osea hladnou (drhtavicu), treba da ostane u krevetu,
pokriven, a na bokove treba staviti flae sa

57
vruom vodom, ili neko drugo sredstvo pomou kojeg se moe
zagrejati.
2) to je temperatura vode nia, a povrina tela koja se kvasi vea,
to je vreme kontakta sa vodom krae. Na primer, hladno tuiranje, pri
emu se delovanju vode izlae celo telo, traje 30 sekundi do 3 minuta,
sa izuzetkom kupke Vitalis gde se kvasi ograniena zona tela (kontakt
sa vodom se moe produiti na 25-30 minuta, pa i vie).
3) Pacijenti koji su jae i otpornije telesne grae mogu prime-njivati
od samog poetka kupku sa hladnom vodom u duem trajanju.
Anemine, stare, debilne osobe i oni koji su osetljivijeg zdravlja,
upranjavae ovu kupku u kraem vremenskom traja-nju (5-10 minuta).
Temperatura vode treba da je u poetku neto via, a zatim se postepeno
sniava do one koja je odree-na za hladnu kupku. Takoe se produava
i vreme kontakta sa vodom.
4) Pacijenti sa sranim i bubrenim oboljenjima kada zapoi-nju
tretman hladnom vodom, treba konstantno da prate reakci-ju svog
organizma. U poetku, kontakt sa vodom treba da traje 5-10 minuta, a
zatim se postepeno produava na 20-30 minuta, opet u zavisnosti od
reakcije organizma.
5) Ako se upranjavaju kupke sa toplom vodom ili parom, pacijenti
koji boluju od sranih oboljenja i hipertenzije (visokog krvnog pritiska),
treba da se to krae izlau ovakvom tretmanu (5-10 minuta), u
zavisnosti od zdravstvenog stanja svakog od njih. U toku primene toplih
kupki (vodenih i parnih), stavljaju se hladni oblozi na zonu iznad srca i
na elo, i menjaju se svakih 1-3 minuta. U ovu svrhu se takoe moe
primeniti i kesa sa ledom.
6) Delove tela koji su bili izloeni dejstvu tople vode ili pare, posle
ovakvog tretmana treba masirati platnenom krpom nato-pljenom u
hladnoj vodi, ili ih tuirati hladnom vodom. Na taj nain se zatvaraju
pore na koi i spreava se prehlada. U nastav-ku tretmana, pacijent treba
da radi jednostavnije gimnastike vebe, ili da ostane pokriven u
krevetu (15-30 minuta) dok ne oseti prijatnu toplotu.

58
 7) Kupku je najbolje primenjivati 15-20 minuta pre jela. Moe se
praktikovati i 1 sat posle jela, ako je obrok bio umeren, ili 4 sata posle
jela, ako je obrok bio obilniji.
8) Prostorija u kojoj se obavlja kupka treba da je dobro zagre-jana i
ne sme biti promaje.
9) U toku menstruacije, ene ne treba da primenjuju vodene i parne
kupke.
10) Tople kupke treba paljivo primeniti kod osoba sa po-veanom
termikom osetljivou. U ovu svrhu se preporuuje upotreba termometra
kako bi se izmerila temperatura vode.
11) U sluaju poodmaklog dijabetesa (pri emu nastaju pro-blemi sa
mikrocirkulacijom, a kasnije i sa veim arterijama), kao i u sluaju
drugih oboljenja koja za sobom povlae i tegobe u perifernoj cirkulaciji
(hronina ateroskleroza sa zakreenjem krv nih sudova donjih
ekstremiteta, Burgerova bolest), ne prepo-ruuje se preterano vrua
voda (npr. temperatura vode za kupku treba da varira u rasponu od 30-
40oC).
12) Tokom tretmana, okruenje i atmosfera treba da budu pri jatni, uz muziku
koja relaksira (klasina ili duhovna muzika).
13) Sve napomene opisane u ovom poglavlju, uz malo mate i dobre
volje primenjive su i delotvorne i u najjednostavnijim kunim uslovima.

Jednostavni naini upotrebe vode kao terapijskog

sredstva
Kupka Vitalis (slika 1, na sledeoj strani)
Napomena: Pacijenti sa proirenim venama, izlau samo tabane
delovanju tople vode, ili umesto direktnog kontakta sa toplom vodom
pribegavaju korienju boca sa vrelom vodom, koje se stavljaju pod
tabane radi zagrevanja.
Neophodni rekviziti:
1) Jedan sud (lavor ili kada), u koji se sipa hladna voda (19-20C);
2) Stoliica koja se postavlja u sud sa hladnom vodom, tako da nivo vode bude
ispod sedala; kod odreenih bolesti (navede-

59
 Slika 1
Kupka Vitalis

nih u kasnijim napomenama), nivo vode treba da bude iznad sedala za

1-2 cm;
3) Jedan sud sa toplom vodom za noge (zagrejanom do od-reene
temperature u zavisnosti od izdrljivosti organizma). Nivo vode treba da
je iznad lanaka. Pored ovoga, potreban je jo jedan sud iz kojeg e se
dolivati topla voda, kako bi se odra-la temperatura vode;
4) Komad mekanog platna za trljanje;
5) Pekir.
Nain primene:
1) Pacijent se skine tako da telo bude otkriveno od nivoa pupka
nadole.
2) Sesti na stolicu koja je postavljena u kadi, odnosno u sud sa
hladnom vodom, a noge prebaciti preko ivice i drati u sudu sa toplom
vodom.
3) Umoiti platno u hladnu vodu i bez ceenja lagano trljati deo tela
u vidu trougla, koji se picasto zavrava u predelu geni-talija
(ukljuujui testise ili labije - usmine), a bazalni deo se pro-stire do
nivoa pupka. Trlja se naizmenino s desna na levo i sup - rotno, s tim to
se svaki put platnena krpa umoi u hladnu vodu. Bolesnici koji pate od
reumatizma ili kostobolje, u cilju izbega-
60
vanja kontakta sa hladnom vodom, mogu koristiti, na primer, komad drveta za
koje se privrsti platno.
4) Trajanje kupke: 5-30 minuta, ili due. Kupka se primenjuje 1-3 puta dnevno,
a u sluaju febrilnih stanja (groznice) i ee.
Hladna kupka trupa (slika 2)
Neophodni rekviziti:
Isto kao i za kupku Vitalis, uz napomenu da se koristi sud ili kada,
zapremine 25-30 litara, dok hladna voda treba da bude temperature 25-
28C.

Slika 2
Kupka trupa

Nain primene:
1) Pacijent, bez odee od nivoa pupka nadole, treba da sedne na
stolicu koja je postavljena u sud sa hladnom vodom koja dosee do
nivoa pupka. Noge su prebaene preko kade i dre se u sudu sa toplom
vodom.
2) Trljati lagano mekom krpom predeo pupka u pravcu levo-desno,
sve dok traje kupka.
3) Ako se tokom kupke oseti hladnoa (drhtanje), pacijenta treba
pokriti ebetom (od nivoa vrata pa nadole, ukljuujui i sudove sa
vodom).
4) Trajanje kupke: 25-60 minuta, ili due. Primenjuje se jedanput ili
dva puta dnevno. Kupka umirujue deluje na nervni sistem i predstavlja
odlian lek protiv groznice. Takoe daje iz-vanredne rezultate u leenju
hroninih oboljenja.
Kupka polnih organa uz frikciju (slika 3, na sledeoj strani)
Neophodni rekviziti:
Isti kao i za kupku Vitalis, s tim to je temperatura vode nia
Nain primene:
Pacijent zauzima isti poloaj kao i kod kupke Vitalis. Nakon ovoga, umoiti
platnenu krpu u hladnu vodu i bez ceenja laga-
61
 Slika 3
Kupka polnih organa

no trljati vrh penisa. Kod ena se lagano trljaju iskljuivo usmi-ne, i to

odozdo nagore.

Hladna kupka celog tela

Neophodni rekviziti:
1) Kada napunjena vodom ija je temperatura 5-10C;
2) arav za kupanje;
3) Pekir za kupanje.
Nain primene:
1) Uvee, pred spavanje, pacijent postepeno ulazi u kadu, potpuno
svuen. Najpre sedne, zatim isprui noge, i onda spusti gornji deo tela
tako da mu voda doe do vrata. Ako je kada suvi-e kratka, treba
presaviti kolena.
2) Trajanje kupke: 3 sekunde (broji se jedan i dvadeset, dva i
dvadeset, tri i dvadeset).
3) Posle 3 sekunde, pacijent izlazi iz kade i ne briui se, umota se u
arav do ispod pazuha pokrivajui i noge do stopa-la. arav treba fiksirati
na gornjem kraju tako da ne spada.
4) Pekirom se prekriju ramena, a zatim se legne u krevet. Pacijent treba da
bude dobro pokriven.

5) Ako pacijent ne moe da zaspi posle 30 minuta, ponoviti kupku

po istom redosledu objanjenom pod takama 1, 2, 3, 4. Svaku fazu
treba obaviti to je mogue bre.

62
 Hladna kupka donje polovine tela
Neophodni rekviziti:
Isti kao i za hladnu kupku celog tela uz dve napomene:
1) Gornja polovina tela treba da je dobro utopljena odeom;
2) Sedi se u kadi tako da voda doe do nivoa pupka.
Nain primene:
1) Pacijent treba da je dobro zagrejan pre kupke. Gornji deo
pidame i pulover treba da se presaviju do iznad pupka, a donji deo tela
ostaje otkriven (bez odee).
2) Odmah se ulazi u kadu, s tim to se telo kvasi postepeno.
3) Trajanje kupke: 10 sekundi.
4) Brzo se izae iz kade, i bez brisanja telo se umota u arav (od
bedara nadole).
5) Pacijent treba da ostane 1 sat u krevetu, dobro pokriven, a nakon toga moe
da nastavi sa uobiajenim aktivnostima.

Topla biljna kupka celog tela

Neophodni rekviziti:
1) olja tople vode ili aja (piti pre i za vreme kupke);
2) Platneni daki napunjen sa 100 g (dve pune ake) bilja, koje se
prethodno usitni (najbolje je koristiti cvetove sena sa cvetne livade);
3) Pekir za kupanje.
Nain primene:
1) Daki sa biljem kuvati 5 minuta u 2 litra vode.
2) Ovaj dekokt, zajedno sa dakiem sipati u vodu za kupa-nje (u
kadu). Temperatura vode u kadi treba da bude to via (koliko pacijent
moe da podnese), obino 45C (uzimajui u obzir da je temperatura
usne duplje 41C).
3) Pacijent ulazi u kadu potpuno nag i legne tako da mu voda doe
do vrata.
4) Trajanje kupke: 15-30 minuta.
5) Posle kupke, treba se tuirati naizmenino: toplom i hlad-nom
(obavezno zavriti hladnom) vodom u trajanju od 1-2 mi-nuta, a zatim
se obrisati pekirom.
6) Pacijent treba da ostane u krevetu pokriven 30-60 minuta.

63
 Topla kupka nogu
Ovaj postupak je veoma jednostavan, ali efikasan i podrazu-meva
dranje nogu u toploj vodi (do granice izdrljivosti), posle ega se noge
umotaju u arav, a telo se dobro pokrije ebetom, to izaziva obilno
znojenje. U nastavku dajemo razliite varijan-te primene ovog postupka,
uzimajui u obzir opte stanje boles-nika:
a) Kada pacijent nije u stanju da sedi, treba ga postaviti u leei poloaj (na
lea). Kolena treba da su presavijena.
- Deo kreveta na kome su smetene noge treba zatititi plas-tinom
folijom (muemom) na koju se stavlja sud sa vruom vodom.
b) Ako opte stanje bolesnika doputa sedenje, onda treba uraditi
sledee: pacijent neka skine svu odeu i umota se u ar-av preko kojeg
treba da ogrne jedno ili dva ebeta, a noge neka potopi u sud sa toplom
vodom.
Neophodni rekviziti:
1) Kada ili bilo koji drugi sud u koji se sipa voda (ija tempe-ratura
odgovara granici izdrljivosti pacijenta), tako da bude iznad glenjeva
20-30 cm;
2) Jo jedan sud sa toplom vodom iz kojeg e se u glavni sud
dolivati pomalo vode, kako bi se konstantno odravala tempera-tura;
3) Jedan arav i 1-2 ebeta za umotavanje pacijenta;
4) Plastina folija ili muema, ukoliko se postupak primenju-je u
leeem poloaju (u krevetu);
5) Dva pekira za kupanje;
b) Jedan pekir za hladnu kompresu - na glavi;
7) Sud sa hladnom vodom (u koji se mogu dodati i kocke
leda);
8) Ljuta aleva paprika ili semenje goruice u prahu, koji se dodaju u vruu
vodu, u razmeri: 1 kaiica na 3 litre vode.
Nain primene:
1) Pacijent se sasvim svue i umota u arav i ebad. Oko vrata se
moe uviti jedan pekir kako bi se upijao znoj koji curi sa glave i lica.
64
 2) Pre nego to se otpone sa kupkom, treba popiti 1/2 olje toplog aja
koji podstie znojenje.
3) Stavi se hladna kompresa na elo i menja svakih 1-3 minu-
ta.
4) Kad pacijent pone da se znoji, ponovo mu treba dati aj.
5) Trajanje kupke: 20-60 minuta, ili due ako je neophodno.
6) Kupka se zavrava trljanjem nogu kompresom umoenom u
hladnu vodu, ili polivanjem nogu hladnom vodom, osim u sluaju
menstruacije kod pacijentkinja, ili ako se posle kupke vri masaa nogu.
Treba izbegavati dodir tabana sa hladnom pod logom posle frikcija
(trljanja), odnosno polivanja hladnom vodom.
7) Obrisati noge pekirom.
8) Pacijent treba da odlei u krevetu, pokriven, 30-60 minuta. Kupka, izmeu
ostalih, ima i sledea svojstva:
- Antispastik (protiv bolnih napada ui i bubrega - kolika);
- Analgetik (protiv glavobolje, bolova u uima, bolnog men-
strualnog ciklusa, itd.);
- Dekongestiv (otklanja zastoj nagomilane krvi u sluaju cere-bralne
kongestije - navale krvi u mozak, kao i kod navale krvi u organe trbune
duplje i organe u karlinoj zoni);
- Antiinflamator (protiv angine, upale krajnika, itd.);
- Sudorifik (podstie znojenje);
- Sedativ, relaksacija.
Naizmenina kupka nogu (slika 4)
Neophodni rekviziti: Slika 4
1) Dva vea suda od ko-jih Naizmenina
svaki ima zapreminu od kupka nogu
10 litara;
- jedan sa vruom vo dom
(zagrejanom do tem pe rature
koju pacijent mo-e da izdri);
- drugi sa hladnom vo dom
(temperatura od 5 - 10C).
65
 Kada se noge potope, voda treba da doe do polovine ceva-nica.
2) Pepeo sagorelog drveta (100 g) ili 50 g u prah samlevenog semenja goruice
koje se dodaje u sud sa toplom vodom.
Nain primene:
Naizmenino se potapaju obe noge:
- u sud sa toplom vodom 4 minuta;
- u sud sa hladnom vodom 1 minut.
Ovaj postupak ponoviti 4 puta uzastopno. Dakle, kupka poi-nje toplom vodom
a zavrava se hladnom.

Topla kupka ruku i nogu

Neophodni rekviziti:
1) Dva lonca (za svaku ruku po jedan) ija je zapremina sraz-merna duini
podlaktice (podrazumevajui i lakat);
2) Sud ili lavor sa toplom vodom za noge (vidi: Napomene za kupku
Vitalis) Voda koju koristimo za ruke i noge treba da je zagrejana do one
temperature koju organizam moe podneti;
3) olja (250 ml) aja koji deluje kao sudorifik (podstie zno-jenje).
Nain primene:
1) Pre tretmana pacijent treba da popije 1/2 olje aja;
2) Pacijent treba da sedne na manju stolicu i da, dok dri no-ge u lavoru
sa toplom vodom, sa leve i desne strane ima po jedan lonac sa toplom
vodom u kojoj e drati ruke i podlaktice;
3) Tokom kupke treba da ispije preostali deo aja;
4) Trajanje kupke: 15 minuta;
5) Posle kupke, delove tela koji su bili u kontaktu sa toplom vodom
treba trljati platnenom krpom umoenom u hladnu vo-du, 30-60
sekundi. Nakon ovoga, pacijent se obue i nastavlja sa uobiajenim
aktivnostima.

Topla kupka razliitih delova tela, uz progresivan rast

temperature vode
Ovaj tretman podrazumeva upotrebu tople vode ija je tem-peratura u poetku
umerena (srazmerna telesnoj), a kasnije, do -

66
davanjem sve toplije vode, postepeno se poveava do granice
izdrljivosti pacijenta.
Ova kupka postie dobre rezultate u leenju aneminih oso-ba,
osoba sa izraenom slabou organizma, kao i kod onih koji teko
podnose dodir sa hladnom vodom, ili pritom imaju nega-tivne reakcije.
Kupka traje 5-15 minuta, a u nekim sluajevima 30 minuta. Ako pacijent osea
hladnou, treba da se pokrije ebetom od
vrata nadole (ukljuujui i rekvizite za kupku).
Ako se u toku kupke javi oseaj malaksalosti, postupak treba
prekinuti.
Posle kupke, delove tela koji su bili u dodiru sa toplom vo - dom,
treba trljati platnenom krpom, umoenom u hladnu vodu, posle ega
pacijent treba da legne u krevet i da se dobro pokrije. U krevetu treba
ostati sve dok se pacijent potpuno ne ugreje.
Ovaj postupak se najee koristi kad je u pitanju kupka tru-pa, ili sedea kupka,
kupka ruku i nogu.

Tople kupke trupa, kao i sedee, najefikasnije deluju kod hro-ninih

oboljenja bubrega, kamena u bubregu (renalne litijaze), bilijarne litijaze
(kamena u unoj kesi), renalnih i bilijarnih ko-lika (bolnih napada
bubrega i ui), diskinezije digestivnog trak-ta (oteanog pranjenja
organa za varenje).
Topla kupka ruku (ake i podlaktice do lakta) pomae u slu-aju
upala gornjih disajnih puteva, koje su kasnije praene se - krecijom
(luenjem) sluzi i sluzavog gnoja, zatim kod angine, tonzilitisa (upale
krajnika), hroninih oboljenja sa smetnjama u cirkulaciji krvi. Ova
kupka deluje dekongestivno (otklanja zastoj nagomilane krvi) kada su u
pitanju plua. Takoe, deluje umiru-jue kada nastupi kriza kod obolelih
od bronhijalne astme. Kup - ke nogu su preporuljive kod poremeaja
periferne cirkulacije (hladnih nogu), bronhitisa (upale bronhija -
dunica), cerebral-ne kongestije (prepunjenosti mozga krvlju), plune i
karline ko-ngestije, reumatskih bolova u zglobovima.

67
 Kupka oiju
Neophodni rekviziti:
1) Posuda od emajla, stakla ili plastike, dovoljno velika da se u nju
moe potopiti celo lice;
2) Biljke koje se dodaju vodi za kupku: aloja, vidac (vidovaa)
- (Euphrasia rostkoviana), pelen, majina duica, kamilica;
3) Oblog od gaze;
4) Suvi pekir.
Nain primene:
1) Pripremiti vodu za kupku: 1/2 kaiice bilja (jedne vrste ili
meavine), treba da odstoji 5 minuta u 250 ml vrele vode. Proce-diti i
staviti u sud predvien za kupku; veoma blagotvorno delu-je aj od
razlika, primenjen kao kupka za oi.
2) Zaroniti lice i oi u mlaku kupku, trepnuti 5-6 puta, a zatim podii glavu i
treptati 20-30 puta. Postupak se uzastopno pono-
vi 4 puta.
Hidroterapija - tu
Tuiranje je veoma efikasan terapeutski postupak u leenju niza
oboljenja. Pored termikog efekta ono deluje i mehaniki zbog pritiska
vodenog mlaza. Ovaj terapijski postupak podrazu-meva upotrebu hladne
ili tople vode, ili naizmenino i jedne i druge u okviru istog tretmana.
Praktikuje se generalno tuiranje (celog tela), ili pojedinih de-lova
tela.
Radi ostvarivanja maksimalne efikasnosti pri sprovoenju ove
terapije, treba se pridravati optih principa koji su izloeni na poetku
ovog poglavlja.
Tuiranje hladnom vodom obavlja se uglavnom bez levka (nastavka
u vidu drke koje se navre na crevo). Pri tom se tu (crevo) dri na
razdaljini 6-10 cm od koe. Ako tu nije dostupan, moe se koristiti
obino crevo za zalivanje bate, ili ak kanta za zalivanje bez nastavka
za razbijanje mlaza. Ako je pacijent nepo-kretan, umesto tuiranja moe
se primeniti frikcija (trljanje) hladnom vodom, pri emu treba pratiti
pravac delovanja prika-zan na slikama u narednim primerima.

68
 Hladno tuiranje gornjih ekstremiteta (slika 5)
Kada smo nagnuti nad ka-dom
ili koritom, poinjemo tu-iranje od
prstiju ake i poste-peno
usmeravamo mlaz prema
ramenima. Ovo ponavljamo, ali u
suprotnom sme ru (od rame-na ka
prstima).
Isti postupak treba primeni-ti i na
drugoj ruci.

Ovo se ponavlja naizmeni-no

30-60 sekundi. Nakon to ga, bez
brisanja ruku (s tim da se svaka
posebno umota u pekir), lei u
krevet 30-60 mi nuta i dobro se Slika 5. Hladno tuiranje
pokriti. gornjih ekstremiteta
Na ovaj nain postie se
dekongestivni efekat (odvodi se su-
vina krv) kod organa smetenih u grudnom kou (sr ce, plua itd.)
Hladno tuiranje cevanica (slika 6)
Postupak poinje tuiranjem zadnje strane desne noge. Po-evi od
pete, mlaz tua se usmerava na gore i to bonom (spo-ljanjom) stranom
cevanice. Zatim se ide u suprotnom smeru (od kolena prema peti), ali
sada unutranjom stranom cevanice. Isti postupak se primenjuje i za
drugu, levu nogu, s tim to se poinje sa unutranje strane cevanice, a
zavrava se sa spolja-nje strane (vidi strelice). Ovaj postupak ponoviti
4-5 puta.

Slika 6.
Hladno
tuiranje
cevanica
69
 Kad je zavreno sa zadnjom stranom cevanice, prelazi se na prednju.
Takoe se tuira najpre desna, a potom leva cevanica, na nain koji je
prikazan strelicama na slici 6. Ponavlja se 4-5 puta. Ceo postupak
izvesti brzo. Posle tuiranja, bez brisanja, umotati noge u arav i leati
dobro pokriven u krevetu 30-60 minuta, nakon ega se uobiajene
aktivnosti mogu normalno nastaviti.
Hladno tuiranje donjih ekstremiteta (stopala, cevanica,
kukova, zadnjice) - (slika 7)
Procedura je slina onoj koja vai za tuiranje cevanica, uz
napomenu da se putanja kojom se kree mlaz vode, produava do visine
stranjice (desna i leva strana), uzimajui u obzir naz-naene strelice na
slici.

Slika 7. Hladno tuiranje donjih ekstremiteta

Posle tuiranja bez brisanja, uviti donje ekstremitete u arav, lei u

krevet, dobro se pokriti i ostati u tom poloaju 60 minuta. Pacijenti koji
su osetljiviji na hladnou mogu biti obueni do pola (gornja polovina).
Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane tela - (slika 8)
Umotati pekir oko struka (gornji deo tela je bez odee). Na glavu
staviti kapu za kupanje ili neto slino, kako bi se izbeglo kvaenje
kose.
70
 Pacijent treba da bude nagnut nad kadom, a tuiranje se obavlja u
smeru strelica koje su naznaene na slici. Kada se doe do nivoa struka,
tu se zadri 30 sekundi u ovoj zoni. Na kraju treba istrljati prednji deo
grudnog koa platnenom krpom koja se umoi u hladnu vodu, ili brzo
istuirati istu zonu, ukljuujui i lice. Obrisati lice, a gornji deo tela
umotati u arav. Na rame-na staviti pekir i ostati dobro pokriven u
krevetu 1 sat.

Slika 8. Parcijalno hladno Slika 9. Integralno hladno

tuiranje zadnje strane tela tuiranje zadnje strane tela

Hladno tuiranje zadnje strane tela (slika 9)

Obavlja se u smeru strelica naznaenih na slici i to brzo. Po - navljati
2-3 puta. Treba izbegavati kvaenje prednje strane grud-nog koa. Nakon
toga telo bez brisanja umotati u arav i leati u krevetu, dobro pokriven
oko 30 minuta. Posle ovoga, nastaviti sa uobiajenim aktivnostima.

71
 Hladno tuiranje celog tela (prednja i zadnja strana)
- (slika 10)
Hladno tuiranje zadnje strane tela je ve opisano (slika 9). Hladno tuiranje
prednje strane izvodi se u smeru strelica sa
slike 10.
Tuiranje treba brzo obaviti, jedanput sa zadnje strane, a zatim sa
prednje. Posle tuiranja telo ne treba brisati, ve samo umotati u arav i
utopliti ga u narednih 30 minuta. Zatim uklo-niti arav i ostati dobro
pokriven u krevetu. Posle ovoga paci-jent moe nastaviti sa uobiajenim
aktivnostima.

Slika 10
Generalno
hladno
tuiranje

Hladno tuiranje lica (slika 11, na sledeoj strani)

Treba pratiti smer strelica prikazanih na slici. Postupak po-noviti 4-5 puta, a
zatim obrisati lice.

Hladno tuiranje glave (slika 12, na sledeoj strani)

Izvodi se na nain prikazan krunim strelicama na slici. Po - noviti 3-5 puta, a
zatim obrisati glavu, a kosu osuiti.

72
 Slika 11. Slika 12.
Hladno tuiranje lica Hladno tuiranje glave

kotski tu (slika 13)
Ovaj postupak predstavlja kombinaciju termikog dejstva vo-de i
mehanikog dejstva mlaza.
Slikom 13 predstavljen je nain izvrenja ovog postupka. Preporuuje se
upotreba vode pod jakim pritiskom (mla-
zom). Tretman se zavrava tuiranjem lea.

Slika 13. kotski tu

73
 Radi poboljanja efekta koristi se naizmenino: topla voda (15-20
sekundi) - hladna voda (15-20 sekundi), uzastopno 5-7 puta. Ponavljati
2-3 puta dnevno.
kotski tu se preporuuje u periodu oporavka, protiv anemi-je,
iijasa, hroninih oboljenja, a takoe i kao efikasno sredstvo za jaanje
organizma.

Fomentacija
Ovaj terapeutski postupak je jednostavan i sastoji se u prime-ni
toplih obloga na obolelu zonu i to u kombinaciji sa hladnim frikcijama
(trljanje hladnom vodom). Moe se primeniti u sklo-pu drugih
kompleksnijih terapeutskih metoda.

Jednostavna fomentacija
Neophodni rekviziti:
1) Deblji komad pamune tkanine ili frotira (pekir). Veliina ove
tkanine zavisi od dimenzija zone tela na koju se primenjuje. Obino se
koristi materijal: 42 cm duine, 36 cm irine. Kada se presavije, treba da
se dobije komad veliine 14 cm x 36 cm. Ivice presavijene tkanine
mogu se zaiti. Treba imati pripremljene 3-4 ovakve komprese.
2) Deblji materijal (npr. vuneno ebe), takvih dimenzija da moe pokriti
kompresu i prei njene ivice za 2-3 cm;
3) Sud sa toplom vodom (temperatura vode - koliko se moe
izdrati);
4) Sud sa hladnom vodom u koju se mogu staviti kocke leda;
5) Pekir koji se koristi za trljanje hladnom vodom;
6) Plastina folija ili muema, kao zatita kreveta od vlaenja.
Nain primene:
1) Pacijent lei u krevetu, u poloaju koji je podesan za stav-ljanje
obloga.
2) Kompresa se umoi u toplu vodu i ocedi tako da voda ne curi iz
tkanine.
3) Osoba koja izvodi postupak testira temperaturu komprese na koi,
odmah ispod lakta, kako bi se izbegle opekotine kod pa-cijenta.

74
 4) Staviti kompresu na obolelu zonu, a zatim prekriti materi-jalom,
kako je gore opisano.
5) Posle 3-4 minuta odstraniti oblog, a mesto trljati 20-30 se-kundi
pekirom koji je umoen u hladnu vodu. Na kraju obrisa-ti kou suvim
pekirom, pa ponovo staviti topli oblog. Ovaj redo-sled postupaka
naizmenino ponavljati 15-60 minuta.
6) Tretman se zavrava trljanjem hladnom vodom.
7) Treba paziti da se telo ne hladi izmeu hladne i tople faze (trljanja
hladnom vodom i pripreme novog obloga). Za to vreme telo treba da je
pokriveno ebetom.
8) Pre poetka tretmana, pacijent treba da popije 1 olju aja koji
podstie znojenje.
9) Ako tokom tretmana pacijent pone da se znoji, treba ga dobro
obrisati pekirom.

Kompleksna fomentacija
Ova procedura, pored ve opisanog, sadri i sledee elemen-
te:
1) Pacijent lei u lenom poloaju;
2) Pripremi se sud sa toplom vodom za noge. Ako opte sta-nje
pacijenta ne doputa leanje na leima tako da nije mogua kupka nogu,
onda treba umotati noge u toplu kompresu, ili sta-viti boce sa toplom
vodom, ili tople cigle;
3) Naizmenini oblog se stavlja na grudi. U poetku se menja 3 puta
uzastopno: 4 minuta toplo, 1 minut hladno, a na kraju se zadrava topli
oblog, za vreme trajanja kompleksne fomentaci-je;
4) Jednostavna fomentacija sa zadnje strane (lea);
5) Kesa sa ledom ili hladan oblog koji se stavlja na potiljak;
6) Ako pacijent pati od sinuzitisa (upale frontalnih i maksilar-nih
sinusa primenjuje se topli oblog u obliku obrnutog slova U, tako da nos
ostane otkriven. Posle 3 minuta, topli oblog zameni-ti hladnim i drati 30
sekundi. Ovu promenu izvesti 3 puta uzas - topno;
7) Ceo postupak se zavrava hladnim tuiranjem celog tela, ili
generalnom frikcijom (trljanjem) pekirom koji je umoen u hla-d nu
vodu;
75
 8) Dobro obrisati celo telo i ostati u krevetu, dobro pokriven, 30 - 60
minuta.
Kompleksna fomentacija ima sledee dejstvo:
- Tonik, kao postupak koji stimulie cirkulaciju pri uzastop-nim
promenama ekstremnih temperatura u kratkim vremen-skim
intervalima;
- Sedativ, antispastik, kod primene obloga umerene tempera-ture
(temperature tela);
- Analgetik (protiv bolova);
- Sudorifik (podstie znojenje).
Frikcija (trljanje) hladnom vodom (slika 14)
Jednostavna metoda sa dvostrukim delovanjem: termikim (vodom) i
mehanikim (trljanjem).
Pekir se umoi u hladnu vodu i blago iscedi. Ovim pekirom, koji
se presavije ili umota oko ake (kao rukavica), treba trljati snanim
pokretima tela poev od prednje strane: gornje ekstre-mitete, grudni
ko, stomak, donje ekstremitete. Nakon ovoga, pa cijent treba da legne
na stomak. Sada se trljaju isti delovi tela, samo sa zadnje strane.
Za svaki deo tela (npr.
desna ruka), potrebno je
ponovo umo iti pekir u
hladnu vodu. Treba trljati sve
dok koa ne pocrveni. Posle
ovoga, telo istrljati suvim
pekirom, pa pokriti deo tela
koji smo zavrili, a zatim
prei na sledei deo tela.
Svaki put postupiti na isti
nain.
Ovaj tretman deluje kao
tonik i poveava otpornost
organizma na hladnou,
fiziki napor. Isti tako, sti-
mulie metabolizam unu-
tranjih organa.
76

Slika 14. Frikcija hladnom vodom

 Tretman moe sprovoditi i sam pacijent u stojeem poloaju (slika 14), ako mu
to njegovo zdravstveno stanje dozvoljava.

Para kao terapeutsko sredstvo

Parna kupka (slike 15,16)
Ovaj terapijski postupak se bazira na lekovitom dejstvu pare koja
isparava iz vode u fazi kljuanja. Moe se koristiti: obina voda, tenost
dobijena kuvanjem biljki (cvetova sena sa cvetnih livada, nane, itd.), ili
se u vodu koja kljua dodaju uljni ekstrakti iz biljaka (nana, lavanda,
jela), u razmeri: 1 kaiica na 2 litra vo-de.
Generalna kupka parom podrazumeva izlaganje celog tela, s tim to
se glava zatiti, dok se parcijalna kupka primenjuje samo na pojedine
delove tela (slika 16).
Parna kupka celog tela (slika 15)
Neophodni rekviziti:
1) Stolica sa ili bez naslona, s tim to je
sedalo zamenjeno reetkom;
2) Sud (zapremine 2 - 3 litre) sa vo dom iz
koje izlazi para;
3) Uljni ekstrakt bilja (nana, la van
da itd.);

Slika 15. Generalna parna kupka

(razliiti naini sprovoenja)

Slika 16. Parcijalna parna kupka

77
 4) arav, ebe ili plastina folija, koji se koriste kao pokriva u
obliku atora;
5) Elektrini reo;
6) Dva ili tri pekira za kupanje;
7) Hladni oblog ili kesa s ledom, umotana u pekir;
8) olja (250 ml) toplog aja;
9) Sud sa toplom vodom za noge, ili sud sa vodom za napara-vanje
nogu.
Nain primene:
1) Postaviti reo sa sudom u kojem je voda ispod stolice.
2) Pacijent, bez odee, seda na stolicu. Jedan od pekira sprem
ljenih za kupku, presaviti po duini tako da se dobije oblik ala i
umotati oko bolesnikovog vrata.
3) Pacijent stavlja noge u sud sa toplom vodom (nivo vode tre ba da bude 10 -
20 cm iznad glenjeva).

4) Jedan kraj arava, ebeta ili plastine folije, fiksirati oko vrata, a
donju osnovicu rairiti tako da se dobije oblik atora, koji e pokriti telo
pacijenta i rekvizite.
5) Pre poetka kupke pacijent treba da popije 1/2 - 1 olju toplog
aja koji deluje kao sudorifik (podstie znojenje). Tokom kupke, kao i
posle nje, treba piti mlak aj, po izboru.
6) Ukljuiti reo.
7) Trajanje kupke: 15 - 30 minuta.
8) Kupka se zavrava frikcijom (trljanjem) hladnom vodom.
9) Posle kupke, pacijent treba da lei u krevetu, dobro pokri-ven 30-
60 minuta. Potom, ako je neophodno, moe se oprati sa-punom.
Napomene:
1) Treba voditi rauna o doziranju pare, kako ne bi nastale ope
kotine.
2) Ne treba primenjivati kupku kod debilnih i jako asteninih
(slabih, onemoalih) osoba.
3) Terapija se primenjuje veoma oprezno u sluajevima kar-dio-
vaskularnih oboljenja. Kod ovakvih pacijenata, tokom kup-ke
neophodno je drati kesu sa ledom ili hladan oblog iznad pre-dela srca.

78
 4) Treba pratiti puls pacijenta (koji ne bi trebalo da premai 130-135
otkucaja u minuti).
5) Ako tokom tretmana pacijent oseti malaksalost, kupku tre-ba
odmah prekinuti.
Parcijalna parna kupka (slika 16, strana 77)
Postupak je slian kao i kod prethodne kupke (parna kupka ce log
tela), s tim to se dejstvu pare izlau odreene regije ili manji delovi
tela.
Na ovaj nain se obavljaju: kupka donjih ekstremiteta (slika 16),
parna sedea kupka, parna kupka glave, oiju, uiju, parna kupka ruku,
nogu, itd.
Kompleks rekvizita je slian onom koji je ve opisan kod parne
kupke celog tela, s tim to se prilagoava potrebama i poloaju dela tela
koji se izlae dejstvu pare (kao to je objanje-no slikom 16).
Inhalacija (slika 17)
Jedna od varijanti parcijalne parne kupke je i inhalacija, postupak
koji se koristi u leenju oboljenja respiratornog trakta (di sajnih puteva),
sinusa, itd. Postupak podrazumeva udisanje pare koja isparava iz vrelog
aja od kamilice ili neke druge biljke koja sadri etarsko ulje. Na sud sa
vrelom tenou se postavi sito sa krupnijom solju i sitno iseckanim
crnim lukom. Umesto ovoga, luk i so se mogu staviti u sud sa ajem,
ija se para udie, ili jo jednostavnije, u pripremljen aj se sipa
nekoliko (3-4) kapi uljnog ekstrakta nane ili neke druge biljke.

Slika 17. Inhalacija

79
 Pacijent treba da je nagnut licem iznad suda sa ajem. Pe-kirom
treba pokriti glavu i sud.
Trajanje postupka: 10-15 minuta, posle ega lice treba istrlja-ti
krpom koja je prethodno umoena u hladnu vodu ili ga istui-rati,
takoe hladnom vodom.
Preporuljivo je da pacijent posle ovakve inhalacije izbegava u naredna 2-3 sata
kontakt sa hladnim vazduhom.

Klizma (ispiranje debelog creva)

Ovaj postupak ima za cilj ienje debelog creva od fekalnih
materija. Kao sredstvo za ienje koristi se obina voda, vodeni
rastvori raznih supstanci, biljno ulje (ricinusovo) ili mineralno ulje
(parafinsko).
Zavisno od namene, klizma moe biti niska (za pranjenje) ili visoka
(za ienje). Za prvu je potrebno 250-500 ml rastvora, a za drugu 1500-
2000 ml rastvora (starija deca koriste 1000 ml, a manja 250-500 ml).
Neophodni rekviziti:
1) Irigator (zapremine 2 litre);
2) Gumeno crevo;
3) Levkasti deo od plastike ili ebonita sa slavinom;
4) Rastvor za klizmu: obina voda ugrejana do temperature tela;
voda sa dodatkom sapuna ili glicerina (2-4 supene kaike na 2 litre
vode); voda sa ugljenim prahom (2-5 kaika na 2 litre vode); infuzija ili
dekokt od biljaka; biljno ili mineralno ulje.
Nain primene:
1) Pacijent treba da lei na leima ili bono, u krevetu ili kadi.
2) Irigator treba privrstiti na zid ili stativ, ili ga moe drati druga osoba na
visini od 50 cm od analnog otvora.
3) Plastini, levkasti zavretak creva namazati sapunom ili uljem, a slavina
treba da je zatvorena.

4) Paljivim pokretima uvui plastini zavretak u anus (anal-ni

otvor).
5) Lagano otvoriti slavinu na plastinom zavretku, kako bi se
izbeglo naglo irenje debelog creva pri prodiranju tenosti iz iri-gatora.

80
 6) Kod visoke klizme, kada se klistira celo debelo crevo, iriga-tor se postavlja
na veoj visini (1 m) od nivoa analnog otvora.
7) Kada tenost iz irigatora dospe u debelo crevo, stezanjem analnog
miia se zadrava u organizmu 3-5 minuta. Za to vreme pacijent se
okree po uzdunoj osi, npr: iz lenog leeeg poloaja na desni bok,
zatim na trbuh, pa na levi bok i opet u poetni leni poloaj. Ovom
rotacijom se postie temeljno ispi-ranje nabrane sluzokoe debelog
creva, usmeravajui tenost prema analnom otvoru u cilju eliminisanja
fekalnih ostataka, nagomilanih u naborima sluzokoe debelog creva.
8) Posle 3-5 minuta, tenost pomou koje je obavljana klizma se
isputa iz organizma u toalet, ili ako to nije mogue zbog zdravstvenog
stanja bolesnika, onda se tenost isputa u odgo-varajui sud.

Oblog (kompresa)
Predstavlja jedan od terapeutskih naina korienja obine vo de
(hladne ili tople), aja (infuzije) ili dekokta od biljaka u lo-kalnoj
primeni na odreene delove tela.

Hladan oblog
Neophodni rekviziti:
1) Komad deblje krpe (frotir ili pekir) koji se presavije u dva ili
etiri sloja;
2) Sud sa hladnom vodom.
Nain primene:
Umoiti krpu u hladnu vodu i iscediti tek toliko da ne kaplje voda iz
nje, a zatim staviti na obolelu zonu. Kada se oblog ugre-je, ponovo ga
treba rashladiti umakanjem u hladnu vodu i stavi-ti na bolno mesto.
Postupak se ponavlja 1-3 puta. Umirujue deluje kod inflamacija
(upala), bolova, sranih palpitacija (lupa-nja srca), a dekongestivno na
mozak (rastereuje krvne sudove mozga od nagomilane krvi).
Primenjena na donji deo stomaka, zamenjuje kupku Vitalis kada opte stanje
bolesnika ne doputa primenu kupke.

81
 Topli oblog
Postupa se na isti nain kao i kod hladne komprese, samo to se u ovom
sluaju koristi topla voda.

Preko vlanog obloga staviti drugi, suv, a preko njega bocu sa

toplom vodom ili daki sa ugrejanom solju ili peskom. Drati na
bolnom mestu 30-60 minuta ili due, zavisno od stanja paci-jenta i dalje
terapije.
Ovaj oblog dekongestivno deluje na mozak, kada se prime-njuje na
odreenoj distanci od modane regije. Takoe, posedu-je antispastino
dejstvo (protiv greva) kod bubrenih i unih kolika (bolnih napada).
Umiruje reumatske bolove i kostobolju.
Naizmenini oblog
Ovaj postupak se zasniva na principu toplo-hladno. Efi kas-nost se
postie dranjem toplog obloga 4-8 minuta i hladnog obloga 1-4 minuta.
Derivativni oblog
Slian je hladnom oblogu, s tim to se posle oblaganja obole-le zone,
preko obloga stavlja plastina folija iji su krajevi za 2-3 cm dui od
hladnog obloga (koji je ispod). Sve zajedno se na kra-ju prekrije
mekanom, vunenom tkaninom ili debljim alom kako bi se spreilo
hlaenje i uvrsti kaiem ili neim slinim.
Dimenzije derivativnog obloga variraju, zavisno od povrine zone na
koju se primenjuje.
Oblog se stavlja na oboleli deo tela 3-4 puta u toku dana, ili se dri
preko noi, bez prekida. Ovaj oblog ima blago i prijatno dej-stvo. U
poetku se javlja oseaj hladnoe koji kasnije prelazi u ugodan oseaj
toplote.
Oblog se ne menja tokom jednog tretmana. Ako se osui, treba ga
zameniti.
Ukoliko se usled pogrene primene oblog ne zagrejava, od-nos no, ako ostane
hladan, treba ga odmah ukloniti.
Ovaj oblog ima dekongestivno dejstvo na unutranje organe
(spreava prekomerno nadiranje krvi i sokova), a takoe i na druge
delove tela na koje se primenjuje. Posle svakog tretmana, oblog treba
dobro oprati.
82
 Kataplazma (slika 18)
Kataplazma je oblog pripremljen od biljne kae, dobijene
usitnjavanjem biljke i potapanjem u vodu, alkohol ili izlaganjem dejstvu
pare. Sitno iseckana biljka se stavi izmeu dva pareta gaze ili platna, a
zatim se time pokrije obolela zona. Sve ovo tre-ba uviti u toplu tkaninu.

Slika 18. Kataplazma

Frikcija (trljanje) solju

Ovaj terapeutski postupak objedinjuje toplu kupku nogu i trljanje
krupnom solju.
Obavlja se u kadi, tako to pacijent sedi na stolicu i dri noge u sudu
sa toplom vodom. Ako bolesnik nije u stanju da sedi, frik-cija se moe
primeniti i u krevetu (vidi: Kompleksna fomentaci-ja, str. 75).
Staviti 1 olju soli u sud (npr. tanjir), i nakvasiti hladnom vo-dom.
Osoba koja obavlja frikciju, uzima po malo soli u obe ruke i trlja najpre
ekstremitete - ruke. Trljanje se vri lakim i brzim pokretima gore-dole.
Nakon ovoga se trljaju donji ekstremiteti, grudni ko (prednja i zadnja
strana), trbuni deo i donji deo lea.
Frikcija se zavrava tuiranjem kako bi se sprala so. Posle ovoga, bolesnik treba
da se obrie pekirom i da lei u krevetu

83
30-60 minuta. Ovo ponavljati jednom dnevno, u periodu od 2-3 sedmice, a
zatim pauzirati 2-4 sedmice.

Ovaj postupak se ne primenjuje kod bolesnika sa oteenom i

povreenom koom.
Frikcija solju deluje kao tonik (osveavajue), stimulie cirku-laciju
krvi, rad miia, nerava i uglavnom se primenjuje kod op-te slabosti
organizma, febrilnih stanja (groznice), malignih (zlo udnih) tumora,
epilepsije (padavice), hroninih oboljenja.

Umotavanje
Neophodni rekviziti:
1) arav, jedanput ili dvaput presavijen;
2) ebe, jedanput presavijeno;
3) Plastina folija (da bi se zatitio krevet);
4) Infuzija (aj) od cvetova sena sa cvetnih livada, eukaliptu-sa,
kamilice ili hajduice.
Nain primene:
1) Krevet pokriti najpre plastinom folijom, a zatim ebetom.
2) arav umoiti u toplu infuziju i lagano iscediti, a zatim prostrti
preko ebeta.
3) Pacijent treba da legne na lea preko pripremljene podlo-ge.
arav i ebe se zatim umotaju oko bolesnika od pazuha do kolena.
Bolesnika treba dobro pokriti do nivoa vrata i ostaviti ga da lei 40-50
minuta.
4) Nakon 60 minuta, arav se ponovo umoi u sada ve hla-dnu
infuziju i ponovi se postupak opisan pod takom 3. Treba voditi rauna
da se pacijent ne prehladi prilikom promene ar-ava.
5) Ukloniti vlaan arav, a pacijent treba da ostane u kreve-tu, dobro
pokriven jo 30-40 minuta.

Umotavanje ruku i nogu

Postupak je slian prethodno opisanom, uz prilagoavanje specifinostima
odreenih delova tela.

84
 Poglavlje V

SUNCE KAO LEK

Jedan od monih efekata ovog uarenog nebeskog tela jeste, pre

svega, ultraljubiasto zraenje, koje sa sobom donosi toplo-tu i svetlost,
uslovljavajui ivot na Zemlji.
Znanje o izvanrednom dejstvu ultraljubiastih zraka, koji doprinose
zdravlju nije tekovina i doprinos moderne civilizaci-je. Ono je plod
vekovnog iskustva koje je odolelo zubu vremena.
Delotvornost ultraljubiastih zraka na organizam ogleda se u
stimulisanju proizvodnje melanina, pigmenta koji nagomilan u
bazalnom sloju koe, daje tenu bronzani odsjaj to predstavlja zatitu od
jakog ultraljubiastog zraenja.
Pomenuto zraenje naroito utie na metabolizam organiz-ma, a u
najveoj meri na metabolizam minerala. Na ovaj nain se ergosterol pod
dejstvom ultraljubiastih zraka, transformie u vitamin B, koji ima
znaajnu ulogu u metabolikim procesima fosfora i kalcijuma, bitnih
faktora u sistemu zatite i leenja rahi-tisa.
Takoe, ovaj vid zraenja povoljno utie na rad endokrinih lezda
(sa unutranjim luenjem), nervnog sistema, respirator-nog, digestivnog
i kardio-vaskularnog aparata.
Intenzitet UV (ultra-violetnih) zraka varira u zavisnosti od ra-zliitih
faktora:
- Godinjeg doba - zraenje je jae leti nego u zimskom perio-
du;
- Geografske irine - to je sunce vie, to zraci vertikalnije padaju i shodno
tome imaju i jae dejstvo; kada je u pitanju na

85
geografski prostor smatra se da je u mesecu junu najintenzivni-ja UV
zraenje;
- Nadmorske visine - UV zraenje je jae na planini nego na moru;
- Doba dana - najvei intenzitet je od 9:00-12:00;
- Fenomena refleksije i refrakcije - mnogo je vei intenzitet zra
enja na svetlim povrinama (sneg, pesak), kao i na sjajnim povrinama
(led, voda);
- Stepena zagaenosti atmosfere - to je vazduh zagaeniji, zraenje
je slabije.
Osetljivost organizma takoe zavisi od niza razliitih faktora:
- Tokom leta osetljivost ljudskog organizma na UV-zrake je smanjena u
odnosu na zimski period;

- Starije osobe i deca su manje osetljivi nego ostale starosne

kategorije;
- ene su za 20% osetljivije nego mukarci;
- Kod ena je osetljivost na UV zraenje izraenija u pred-men
strualnom periodu;
- Bolesnici sa hiperfunkcijom tiroidne (titne) lezde (Baze-dov ljeva
bolest), ili hipertenzijom (povienim krvnim pritis-kom), sa ekcemom,
pokazuju izrazitu osetljivost na UV zrake;
- Negroidna rasa poseduje samo 10% osetljivosti bele rase. Infracrveni zraci
(toplotni zraci), zahvaljujui svom termi-
kom delovanju, uslovljavaju odravanje ivota na Zemlji. Poz - nato je da bi bez
Sunca Zemlja bila okovana ledom.
Takoe, ovi zraci (IC), viestruko utiu na organizam, olaka-vajui njegov
metabolizam, elijsku razmenu, cirkulaciju.
to se tie svetlosnih zraka, njihovo dejstvo je sveobuhvatno, od
fotosinteze u svetu biljaka, pa do sloenih metabolikih pro-cesa koji se
odvijaju unutar nervne elije, uslovljavajui, na ovaj nain, vitalne
procese. Nedovoljno izlaganje uticaju ovih zraka negativno utie na rad
centralnog nervnog sistema, ostavljajui posledice na ponaanje i
psihiku strukturu oveka. Uticaj sun-evih zraka na psihiki sklop
ogleda se u karakteristikama nor-dijskog i mediteranskog tipa, kao i u
razliitom poimanju ivota jedinki ova dva tipa.

86
 Iako nam je sunce veliki prijatelj, trebalo bi da uvaavamo nekoliko
praktinih saveta u pogledu sunanja kao prirodnog le-kovitog sredstva:
1) Mada nam se ini poznatim, sunanje ipak treba obavljati po
preporuci lekara;
2) S obzirom da je svaki ovek jedinka za sebe, tako i kada je u
pitanju reakcija na suneve zrake, helioterapiju (terapiju sun-anjem)
treba prilagoditi individualnim potrebama i staviti pod nadzor lekara;
3) Kod primene ovog terapijskog metoda, treba imati u vidu
starosno doba, opte zdravstveno stanje, vrstu bolesti i stepen otpornosti
organizma na suneve zrake;
4) Najpogodnije vreme za sunanje tokom dana je izmeu 9:00-12:00 u
jutarnjim i 15:00-17:00 u veernjim asovima.
5) Treba se sunati pre obroka, ili 1-2 sata nakon toga;
6) Sunanje treba prekinuti ako se javi oseaj malaksalosti, munine,
povraanja, groznice, glavobolje, upale oiju (crvene
oi), i drugi simptomi koji ukazuju na sunanicu; ,
7) Tokom sunanja treba izbegavati direktno izlaganje glave
sunevim zracima. Glavu treba zatititi eirom od slame, od platna ili
od nekog drugog materijala. Takoe, neophodno je za tititi oi
naoarima za sunce, naroito ako je u pitanju plava boja oiju;
8) Izlaganje tela sunevim zracima treba da bude postepeno, vodei
rauna o duini izlaganja, kao i o povrini tela koju treba sunati. Onaj
deo tela koji se ne suna, treba pokriti belim ar-avom;
U nastavku, predlaemo jedan od moguih naina primene
helioterapije:

Dan Vreme izlaganja Deo tela

Prvi dan 5 minuta donja polovina cevanice;
Drugi dan 10 minuta od kolena nadole;
Trei dan 15 minuta od kukova nadole;
etvrti dan 20 minuta od pupka nadole;
Peti dan 30 minuta od polovine grudnog koa nadole;
esti dan 60 minuta od vrata nadole.

87
 U narednim danima nastaviti sa po 60 minuta sunanja sva-
kodnevno.
9) Posle svakog tretmana (sunanjem), treba praktikovati tr-lja nje
hladnom vodom, ili hladno tuiranje, ili neku od deriva-tivnih kupki
(kupka Vitalis, kupka trupa);
10) Kod zastarelih rana (ulceracija) i drugih povreda sa uspo-renim
procesom regeneracije (zarastanja), moe se primeniti lokalno sunanje
uz upotrebu lupe. Svetlost se fokusira na povr-inu rane, a lupa se
pomera tako da svetlosni zrak pree preko cele povrine rane. Treba
paziti na opekotine. Praktikuju se krat-ki tretmani u trajanju 5-10
minuta, 2-3 puta dnevno;
11) Kod odreenih bolesti (gojaznosti, upale zglobova, nefri-tisa -
upale bubrega, hidropsije - vodene bolesti), preporuljivo je sunanje uz
transpiraciju (znojenje), to olakava eliminisanje otrovnih materija iz
organizma kroz pore na koi. Ovaj vid sun-anja se sprovodi tako to
telo umotamo u arav i izlaemo ga suncu 3 sata dnevno. Za vreme
tretmana moe se piti hladna voda (ili aj). Slino ovome je sunanje
kada se kao pokriva za telo koriste listovi kupusa ili ika.

88
 Poglavlje VI

ULOGA VAZDUHA I FIZIKIH

VEBI U LEENJU

Navikli smo da naem sistemu za varenje nudimo iste i zdra-ve

namirnice koje e zadovoljiti kako elje, tako i potrebe orga-niz ma za
regeneracijom i energijom. Ako bi nas neko pozvao na veeru i posluio
pokvarenom hranom, mi bismo je sigurno od-bili.
Meutim, ini se da ne postupamo tako kada je u pitanju na disajni
aparat, prema kojem se esto odnosimo kao da nam i ne pripada, pa nas
i ne zanima ta ulazi u njega.
Moderna civilizacija je prilino olakala ivot ljudima, ali je i zagadila izvor
njihovog opstanka - vazduh.

ak i vie od toga, mnogo puta mi sami oteujemo na disaj-ni

aparat udiui dim cigarete, i na taj nain remetimo i unita-vamo finu
strukturu alveo-kapilarnih membrana, kao i ceo kar-dio-vaskularni
sistem. Zar smemo da budemo tako ravnoduni prema sopstvenom
zdravlju?
U hemijskom sastavu vazduha postoje dve kategorije eleme-nata:
jedni su stalno prisutni, dok su drugi periodino zastuplje-ni i kao takvi
su od sporednog znaaja.
Konstantni elementi vazduha: kiseonik (20,95%), ugljen-di - ok sid
(0,03%) i azot (78,09%) su u gotovo stalnom odnosu, dok se ozon (1-2
mg na 100 m3), vodena isparenja, retki gasovi (heli-jum, argon, neon,
ksenon, itd.), amonijak, (1-15 mg/m3), mogu nai u varijabilnim
proporcijama. Ovome treba dodati i dim, kao i fine estice praine koji
deluju nadraujue i traumatski na slu-zokou disajnih puteva, naroito
ako su nosioci razliitih pato-genih klica.
89
 Meu svim elementima koji sainjavaju hemijsku strukturu vazduha,
kiseonik, ozon i negativni joni imaju naroiti znaaj, jer od njihovog
prisustva i ravnotee u vazduhu koji udiemo, u krajnjoj meri zavisi i
ono za ime ovek veoma udi: zdravlje i dugovenost.
Krepkost i dugovenost prvih generacija ljudskog roda, kao i
postepeno slabljenje ovejeg organizma i skraivanje ivotnog veka
pod uticajem vetakog ambijenta koji kreira moderna civi-lizacija,
mogu se sasvim sigurno objasniti i razlikom u kvalitetu vazduha koji se
udisao nekada i koji se udie sada.
Kiseonik, bezbojan gas bez mirisa i ukusa, predstavlja najras-
prostranjeniji element u atmosferi, vodi i zemlji koji je neopho-dan za
ivot. On uestvuje u sloenim metabolikim procesima kod ivih bia
putem oksidacionih reakcija, koje su uslovljene prisustvom kiseonika i
omoguavaju organizmu najvaniji izvor energije.
Patologija respiratornog (disajnog) aparata, kao i eksperi-mentalna
istraivanja u ovoj oblasti, ukazuju na injenicu da dui boravak u
sredini sa znaajno povienom koncentracijom kiseonika u odnosu na
uobiajenu, izaziva poremeaje u funk-cionisanju i strukturi
respiratornog aparata, to na kraju moe dovesti i do smrti. Ako
razmotrimo ovu injenicu, shvatiemo da vazduh koji udiemo sa
kratkim prekidima, a koji se bazira na principu razmene 16-18 kratkih
udisaja u minutu, nije i ne moe biti sluajno nastala formula, ve je ona
Bogom dana i savreno prilagoena, kako potrebama ljudi, tako i
biljnom i ivotinjskom svetu.
Ozon, plaviasti gas otrog mirisa, blagotvorno deluje na ljud ski
organizam. Koncentracija ovog gasa u atmosferi varira u zavisnosti od
nadmorske visine. Tako se u planinskim predelima nalazi vea koliina
ozona nego u ravniarskim. Maksimalna kon centracija ozona je
zabeleena na oko 30-35 km, gde je for-mirana ozonosfera, pravi
zatitni filter nae planete.
Vazduh bogat ozonom u planinskim predelima, stimulativno deluje
na organizam, poveavajui otpornost organizma na hlad nou i
toksine supstance; istovremeno on pokazuje oksi-dativne i baktericidne
efekte, to predstavlja argument vie za
90
primenu terapije planinskim vazduhom kada su u pitanju obo-ljenja
respiratornog aparata, kao i kardio-vaskularnog i nervnog sistema.
U prirodi, vazduh se jonizuje pod uticajem kosmikog zrae-nja,
radio-aktivnosti tla i elektrinog pranjenja iz atmosfere, pod ijim
dejstvom molekuli razliitih supstanci u vazduhu, gu-bei ili primajui
naelektrisanje, postaju negativni, odnosno po-zi tivni joni.
Danas je dobro poznato da negativni joni koji nastaju kao re-zultat
prirodnog procesa jonizacije vazduha, blagotvorno deluju na zdravlje i
vitalnost organizma. Efikasnost negativnih jona og-leda se u tome to
oni olakavaju proces hematoze (nastajanja krvi) na nivou alveo-
kapilarnih membrana, a pored toga povolj-no utiu na metabolizam
nervnih elija, to omoguava mirniji san i relaksaciju, a na taj nain
obnovu i stabilnost psihikog i fi-zikog stanja organizma.
U uslovima dananje moderne civilizacije, ovek provodi vie od
polovine svog ivota u zatvorenom prostoru, dok su putevi kojima
vazduh dospeva u ove prostorije takvi da veoma remete i obezvreuju
terapijsko delovanje sveeg vazduha.
Poznato je da u planinskoj zoni broj negativnih jona varira od 1000-
1500 po cm3, a pri sputanju ka ravniarskim predelima opada broj
negativnih jona, dok u urbanim, prenaseljenim i zagaenim lokalitetima
broj pomenutih jona je 150 po cm3 i ma-nji.
ivei dinaminim i razarajuim tempom koji je praen stal-nim
nedostatkom vremena, zaboravljamo da za krepko zdravlje nije
dovoljno samo da jednostavno diemo, ve i da nekoliko puta dnevno
praktikujemo vebe dubokog disanja, 10-15 minu-ta, u to manje
zagaenoj sredini.
Vebe disanja se mogu praktikovati u pauzi (za vreme odmo-ra), dok
se nalazimo u prirodi, uz duboko disanje, ili u vidu blok-vebi koje su
jednostavne i imaju za cilj jaanje miia koji ue-stvuju u disanju, kao i
celokupne muskulature tela (slika 19, na sledeoj strani).

91
 Slika 19. Skup jednostavnih telesnih vebi

92
 Poglavlje VII

AGRILOTERAPIJA -
UPOTREBA GLINE

Poznata od prastarih vremena, koriena kao lekovito sred-stvo kod

Inka, Grka, Rimljana, afrikih i azijskih naroda, glina je odolela zubu
vremena, sauvavi zapaeno mesto u terapeutici.
ovek je od davnina nasluivao terapeutsku vrednost gline nastojei
da testira njeno lekovito dejstvo i da je koristi na raz-liite naine u
borbi protiv raznih bolesti.
Terapijska svojstva gline potvrena su njenim hemijskim sastavom u
koji ulaze: silikati, soli aluminijuma, kaolin, oligoele-menti, itd. Ovakva
sloena hemijska kompozicija delimino ob-janjava terapeutsku mo
gline: antitoksinu, antiseptinu, bak-tericidnu, antiinflamatornu (protiv
zapaljenskih procesa), cika-trizantsku (pomae zarastanje rana),
apsorbentnu (apsorbuje tok sine iz organizma) i remineralizantnu.

Parcijalna kupka glinom (blatom)

Kupka nogu
U sudu (moe i kofi) zapremine 10 l, rastvoriti glinu u vodi, u
razmeri 1:1 (pola suda gline, pola suda vrue vode i izmeati da se masa
homogenizuje).
Staviti noge u sud do nivoa kolena. Kupka
traje 30 minuta.

Posle kupke treba istuirati donje ekstremitete, a zatim ih obri sati

pekirom.
Leati u krevetu 30 minuta ili raditi gimnastiku.

93
 Kupka ruku
Rekviziti i nain primene kupke su isti kao u prethodno opi-sanom.
U sud sa toplom vodom izmeanom sa glinom, umoiti ruke do laktova.
Napomena: Izbegavati kupke glinom kod pacijenata sa pove-anom
sedimentacijom krvi.

Lumbalno - abdominalna kataplazma od gline (slika 20) (Terapija

slabinskog i stomanog dela)
Neophodni rekviziti:
1) Plastina folija kojom se pokriva krevet iz higijenskih razlo-ga, a ije
dimenzije treba da prelaze dimenzije slojeva koji slede;
2) Jedan arav;
3) Topla tkanina;
4) List hartije;
5) Krpa od pamuka;
6) Homogena pasta od gline debljine 2 cm.
Glina se uzima sa mesta koje je najmanje zagaeno, sa dubi-ne od
50-100 cm. Koristi se bez obzira na boju (crvena, uta, cr-na, itd.) i to
samo ona glina koja je, kada se izmea, lepljiva pod prstima.
Posle vaenja iz zemlje, glina se sui na suncu i uva u plat-nenoj ili
papirnoj ambalai.
Za kataplazmu, glina se potopi u hladnu vodu i ostavi da odstoji 1-2
sata. Zatim se mea sa vodom dok se ne dobije homo-gena masa, nalik
na puter, a onda se rasporedi po poslednjem sloju kataplazme (pamuna
krpa).
Ovakva kataplazma se primenjuje na slabinski deo i trbuh. Pomenuti materijali u
takama 2-5 se reaju tako da donja
ivica kataplazme bude 3-4 cm iznad zone preponske kosti pre-krivene
dla icama, a gornja ivica u visini ksifoidne kosti (ispu-penja na grud
nom kou).
Slojevi kataplazme se reaju prema pomenutom redosledu, i sa
izuzetkom plastine folije (br. 1) koja ostaje na krevetu iz higi-jenskih
razloga, kataplazma se umota oko tela pacijenta koji se nalazi u lenom
poloaju. Poto je kataplazma stavljena, boles-

94
nika treba pokriti ebetom, ili ako je prostorija dovoljno zagreja-na,
moe leati i otkriven.
Pod stopala se stavljaju flae sa toplom vodom, termofor ili
zagrejane cigle.
Kataplazma se dri 3 sata, a kod teih oboljenja i do 8 sati. Ako se
ugreje, kataplazmu treba zameniti novom. Jednom iskorie-na glina
vie se ne upotrebljava.
Maska od gline koja se stavlja na glavu, ili kataplazme od gli-ne za
druge delove tela, pripremaju se na isti nain kao i lumbo-abdominalna
kataplazma, uz izvesno prilagoavanje osobeno-stima onog dela tela o
kojem je re.
Za primenu maske od gline, preporuljivo je da kosa bude sas vim kratka, ili da
se ak obrije kosmati deo glave.

95
 Poglavlje VIII

DRVENI UGALJ

Rasprostranjen svuda, ovaj tako poznat proizvod dobijen sagorevanjem drveta,

svakome je dostupan.

Ugalj se kao lek protiv mnogih bolesti odavno ubraja u sred-stva

kojima se slui prirodna medicina. Lekovita svojstva uglja baziraju se
na izvanrednoj sposobnosti njegovih estica da ap-sor buju bakterijske
toksine, toksine supstance koje su unete u organizam ili su proizvod
metabolikih procesa.
Drveni ugalj se upotrebljava kao osveiva i prostorija, frii-dera,
sudova, cevi, itd.
Nain prerade
Biljni ugalj se dobija sagorevanjem razliitih drvenastih materija pri
emu se proces sagorevanja prekida u fazi ara. Ovo se moe izvesti
stavljanjem ara u sud, koji se moe hermetiki zatvoriti (kako ne bi
prodirao vazduh koji odrava sagorevanje), ili tako to se uareno drvo
pokrije limenom ploom (tablom) preko koje se naspe zemlja. Ovako se
dobija tzv. aktivni ugalj, koji se dalje prerauje u prah uz pomo avana,
elektrinog ili runog mlina za kafu.
Ugljeni prah je delotvorniji, to je sitnije preraen. uva se u papirnoj
ili platnenoj ambalai.
Kao sirovina za dobijanje uglja, moe se koristiti drvo euka-liptusa,
lipe, stablo voke (orah, trenja, jabuka), ili neko drugo drvo.

96
 Nain primene
Interno: Kod probavnih smetnji, neprijatnog zadaha iz usta, ira na
elucu, akutnog i hroninog enteritisa (upale creva, crev-nog katara),
kolitisa (upale debelog creva), usled fermentacije, putrifakcije
(truljenja), iktera (utice), kancera (raka), sluajne akutne intoksikacije
(trovanja) medikamentima ili drugim he-mijskim supstancama, ili
namerne intoksikacije - pokuaja sa-mo ubistva, itd.
Uzimati 1-2 supene kaike ugljenog praha razmuenog u ma-lo
vode, 2-3 puta dnevno, pre jela. Kod akutnih intoksikacija uzi-ma se
vea koliina i u to kraem roku od unoenja otrovne ma-terije u
organizam. Preporuljivo je, ako je mogue, da se odmah po unoenju
otrova u organizam, izvri ispiranje eluca vodom i ugljenim prahom.
Deca i osobe sa osetljivim probavnim aparatom mogu da
upotrebljavaju ugljeni prah na sledei nain: prah pomeati sa vodom i
ostaviti da stoji preko noi. Piti tenost koja se izdvaja iznad taloga u
ai.
Kod novoroenadi sa poveanim vrednostima bilirubina, terapija se
primenjuje oralno (na usta) sa rastvorom ugljenog pra ha u vodi, u
kombinaciji sa helioterapijom (sunanjem) ultravioletnim zracima.
Spolja: Kod rana, uboda insekata, ujeda zmija, celulitisa (upa le
potkonog elijskog tkiva), potkonog ira, stomanih ili dru gih
bolova, upale oiju i drugih upala, povrede zglobova, ekcema, itd.
Primenjuje se u obliku obine kataplazme (obloga) - ugljenog praha
sa toplom ili hladnom vodom, ili sa ajem od ljute aleve paprike (ili
ljutih paprika) - ili kao kataplazma pripremljena od meavine ugljenog
praha i lanenog semena ili neke druge biljke.
a) Kataplazma od ugljenog praha
U zavisnosti od dimenzija obolele zone na koju se primenju-je
kataplazma, razmutiti 5-10 kaika uglja u prahu u obinoj vodi, toploj ili
hladnoj, ili u aju od ljute aleve paprike (protiv povrede zglobova,
artritisa - upale zglobova, reumatizma itd.),

97
da se dobije malo rea jednolina masa. Ovu masu staviti iz-meu dva
tanja sloja gaze, tako da debljina same paste bude oko 0,5-0,6 cm. Ova
prva faza pripreme kataplazme moe se obaviti tako to se napravi
daki od gaze (ija e veliina odgovarati dimenzijama obolele zone)
i napuni ugljenim prahom, a zatim se umoi u toplu tj. hladnu vodu, ili u
aj od ljute aleve paprike.
Preko gaze se oblae plastina folija, a preko nje deblji vune-ni
materijal. Vieslojnu kataplazmu treba fiksirati za kou zavo-jem, ili
umotati pekirom koji se uvrsti zihernadlama (priba-daama). Ako je
stavljen topli oblog, preko njega treba drati neto toplo (flau sa
toplom vodom,) termofor ili elektrino jas-tue. Kataplazmu drati na
bolnom mestu 1-8 sati. Poto se ob-log odstrani, treba trljati kou
obolele zone komadom krpe umo enim u hladan alkoholni rastvor (npr.
piritus) ili neto slino.
Ova kataplazma se moe primeniti u kratkim naizmeninim
intervalima (po principu: toplo - hladno), na primer: 8 minuta toplo - 4
minuta hladno, i tako 4-6 puta uzastopno.

b) Kataplazma od ugljenog praha i lanenog brana

Samleti seme lana (moe i u mlinu za kafu) tako da se dobije brano
koje se zatim izmea sa ugljenim prahom u razmeri 1:1 (npr. na 1 kaiku
ugljenog praha doda se 1 kaika lanenog bra-na). Sipati vodu u razmeri
1:3 (npr. na 1 kaiku gore pomenute meavine dodati 3 kaike vode).
Kuvati uz stalno meanje, sve dok ne nastane lepljiva masa. Dalje
postupati na prethodno opi-sani nain.
c) U obliku viskoznije paste (koristi se vie ugljenog praha i lanenog brana, a
manje vode)
Primenjuje se intravaginalno kod leukoreje (belog pranja) sa neprijatnim
mirisom, trihomonijaze, vaginalne kandidoze; dri se intravaginalno, 1-3
sata u toku dana, ili u toku noi.
Napomena: Kod otvorenih rana koje su zahvatile i dublje slo-jeve
koe (derm, hipoderm) postoji rizik od posledica tetovae (bojenja
koe) koje se mogu javiti nakon primene ugljenog pra-ha na tu zonu.
98
 U nastavku, citiramo nekoliko odlomaka iz spisa jednog leka-ra, koji
opisuju njegova iskustva u primeni drvenog uglja u tera-peutske svrhe:
Jedno od najefikasnijih lekovitih sredstava je ugljeni prah,
pripremljen kao oblog. Na ovaj nain se postiu najbolji rezulta-ti, a ako
je oblog pripremljen sa ajem od ljute aleve paprike, onda je jo
delotvorniji. Ja sam to primenjivao u sluajevima kada su bolesnici
oseali veliki bol, i kada bi ih drugi lekari posla-li meni pruajui im na
taj nain poslednju ansu. Ja bih tada predlagao tretman drvenim
ugljem, posle ega bi pacijent zas-pao i posle kritine faze usledio bi
oporavak. Studentima koji su imali kontuzije ili su patili od upala,
savetovao sam da koriste ovo jednostavno lekovito sredstvo, koje je
davalo savrene rezul-tate. Otrovi koji su posledica zapaljenskih procesa
su neutra-lizovani, bol se vie ne bi oseao, a ozdravljenje je bilo na
vidiku. Najtee upale oka mogu se izleiti kataplazmom od ugljenog
praha, koji se stavlja u daki od gaze i potapa u toplu ili hladnu vodu
zavisno od sluaja. Ovaj lek ima udesno dejstvo.
Pretpostavljam da ete se nasmejati ovome to sam napisao, ali kada
bih ovom lekovitom sredstvu dao neko strano ime, a da pri tome samo
ja znam na koji se preparat odnosi, verujem da bi to ostavilo jai
utisak... Ali i najjednostavnija lekovita sredstva mogu pomoi
organizmu, budui da ne ostavljaju tetne posle-dice nakon upotrebe...
Nedavno sam bio pozvan da pregledam deaka koji je bio star svega
osamnaest meseci. Ve nekoliko dana dete je imalo bolnu oteklinu na
kolenu za koju se pretpos tavljalo da je posledica ujeda nekog otrovnog
insekta. Ugljeni prah pomean sa lanenim semenom stavljen je na
oteklinu, i ova kataplazma je ubrzo malom bolesniku donela olakanje.
Pre toga dete je vritalo od bolova tokom cele noi; meutim, kada je
kataplazma prime-njena, on je zaspao. Danas sam iao da posetim
maliana dva puta. Probuio sam otok na dva mesta, i odatle je potekla
velika koliina ukaste tenosti i krvi. Dete je osloboeno velikih pat-
nji.
Postoje mnoge jednostavne biljke koje bi se u leenju poka-zale kao vrlo
efikasne i koje bi mogle da zauzmu mesto lekova,
99
kada bi nae medicinske sestre znale da cene njihovu vrednost. Vie
puta sam dolazio u situaciju da budem upitan za savet ta treba uiniti u
sluaju izvesnih oboljenja ili nesrenih sluajeva, i ja sam tada
preporuivao neke od ovih jednostavnih lekovitih sredstava, koji su se
pokazali od velike pomoi i koristi.
Jednom prilikom me je posetio lekar koji je bio izuzetno uzbuen i
uznemiren. Bio je pozvan da obie mladu enu koja je bila ozbiljno
bolesna. Mlada pacijentkinja je dobila groznicu sa grevima dok je
boravila u kampu, tako da su je odmah pre-bacili u nau kolu koja se
nalazila blizu Melburna (Australija). Meutim njoj je bivalo sve gore,
tako da se strahovalo da nee preiveti. Lekar je doao do mene i
zapitao me: Ima li neki savet za mene u ovom sluaju? Ukoliko ne
ukaemo adekvatnu pomo ovoj devojci, ona e iveti svega nekoliko
sati. Odgovorio sam: Idite kod kovaa i nabavite ugljeni prah;
napravite od njega kataplazmu koju ete staviti na njen stomak i
bokove. Doktor nije oklevao da poslua moja uputstva. im se vratio
rekao mi je: Olakanje je nastupilo za manje od pola sata posle primene
kataplazme. Ona sada sasvim normalno spava, prvi put posle nekoliko
dana.
Slian tretman sam preporuivao i drugima koji su patili od jakih
bolova; taj tretman bi im doneo olakanje i predstavljao je sredstvo koje
im je spasilo ivot. Ujedi zmija i ubodi otrovnih insekata mogu biti
uspeno izleeni primenom kataplazme od ugljenog praha. Dok su radili
na zemljitu u Ejvondejlu, (Aus - tralija), radnici su esto ozleivali ruke
ili noge, to bi u mnogim sluajevima dovelo do tekih upala i znailo bi
da radnik mora da napusti za izvesno vreme svoj posao. Jedan od njih je
doao pridravajui ruku koja je bila privrena zavojem. On je bio
zabrinut, jer je znao da je njegova pomo neophodna u rai - avanju
zemljita. Rekao sam mu: Idi do mesta gde ste spaljiva-li drvenu grau i
donesi ugljenog praha od eukaliptusovog drve-ta, i ja u ti previti ruku.
To je i uinjeno, a sledeeg jutra radnik me obavestio da ga je bol minuo.
Uskoro je bio spreman da se vrati na posao.
Sve ovo piem kako biste znali nismo ostavljeni u neznanju u pogledu primene
jednostavnih sredstava, koja ne ostavljaju
100
organizam u slabom i bolesnom stanju kao to je to esto sluaj posle
upotrebe klasinih lekova. Potrebno je da imamo dobro obuene
medicinske radnike koji e znati da koriste jednostavna sredstva koja
nam priroda obezbeuje za oporavak, i koji e pouavati one koji
prestupaju zakone zdravlja kako da koriste ova jednostavna ali efikasna
sredstva.

101
 Poglavlje IX

BOLESTI I NJIHOVO LEENJE

Jedina nada za isceljenje je vaspitavanje naroda u duhu is-pravnih

principa. Lekari treba da poue ljude da se energija istinskog
ozdravljenja ne nalazi u medikamentima, ve u priro-di. Bolest
predstavlja napor prirode da oslobodi organizam sta-nja koje je nastalo
naruavanjem zdravstvenih naela. U sluaju bolesti treba potraiti i
utvrditi uzroke njenog nastanka. Nez-drave uslove treba promeniti, loe
navike odbaciti. Zatim, treba pomoi prirodi u njenom nastojanju da
ukloni tetne uticaje i povrati vitalnost organizmu. - Dr Don Eton

Adenitis (upala limfnih vorova)

1) Ishrana:
- 5-7 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma ujutru, ajem od kamilice, 5-7 dana (vidi poglavlje
IV);
- U nastavku sledi leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca;
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).

102
 4) Lokalna kataplazma (na obolelo mesto) sa kaom od gave-za i
listovima kupusa (vidi poglavlje II - Biljna kaa i oblog od listova
kupusa).
5) Lumbalno-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i stomak) i
lokalna kataplazma od gline, 3 puta dnevno (vidi pog-lavlje VII).
6) Lokalni oblog od ugljenog praha na obolelo mesto (vidi poglavlje
VIII).
7) Sunanje (vidi poglavlje V).
8) Derivativni oblog (lokalna primena), tokom noi.
9) Hladno tuiranje gornjih, donjih ekstremiteta, zadnje stra-ne tela,
zavisno od lokalizacije zapaljenskog procesa, jedanput dnevno.
Akne (bubuljice)
1) Ishrana:
- 5-10 dana leenje sokom od groa ili sokovima od voa i povra
(vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutro sa mlakim ajem od kamilice (vidi poglavlje
IV);
- U nastavku sledi leenje sokovima i presnom hranom (vidi
poglavlje III) 2 meseca;
- Presna depurativna ishrana 5-7 dana meseno (vidi poglav-lje
III/C);
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - vidi poglavlje II);
- Sok od breze (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept: alfija Dimnjaa
Dan i no Modrocvet (razliak)
Orah Sladi
Mora Verbena
Hajduica Kopriva
Grko seme Beli jasen (list)

103
 Biljke pomeati u jednakim razmerama. Jednu kaiicu meavine
ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje dnevno uz
dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
3) Parna kupka - glava i grudi, jednom dnevno, 15 minuta (vidi
poglavlje IV).
4) Naizmenini kotski tu 2-3 puta dnevno, koji se zavrava hladnim
tuiranjem lica (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje celog tela 3 puta sedmino.
6) Sunanje uz transpiraciju (vidi poglavlje V), jedanput dne-
v no.
7) Mlaki oblog natopljen u aju od iarki hmelja i grkog semena (stavlja se
nou na mesta zahvaena aknama).
8) Oblog od sireta (koje se dobija od rena), 10 minuta dnev-no.
Sire se dobija na sledei nain: koren rena, opran i usitnjen, sipati do
polovine flae. Dodati vinsko ili jabukovo sire, tako da se napuni flaa.
Ostaviti da stoji na sobnoj temperaturi 10-14 dana, uz svakodnevno
mukanje.

Angina pektoris
(Vidi: Kardio-vaskularna oboljenja)
Anemija (malokrvnost)
1) Ishrana:
- 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavljeIII);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litre mlakog aja od kamilice, 3 da -
na;
- U nastavku sledi leenje sokovima i presnom hranom (vidi
poglavlje III/C) 2 meseca - preteno koristiti namirnice bogate
vitaminima i gvoem (kopriva, salata, spana, integralni hleb, med,
groe, lenici, orasi, jaja);
- ajevi:
Recept I: Grko seme 30 g Islandski liaj 10 g
Morska trava 20 g Modrocvet (razliak) 20 g
Pelen 10 g Hajduica 20 g
Viri 20 g
104
 Recept II: Kopriva (list) 20 g Matinjak 20 g
Zova 20 g Imela 20 g
Glog 20 g Gavez 20 g
Anelika 20 g
Oba aja pripremati u vidu infuzije (vidi poglavlje II) i koristi-ti
naizmenino.
- Leenje maslakom (jesti drku biljke);
- Prolena kura sa salatom od koprive, maslaka, zlatice, itd.;
- Leenje bobicama kleke (Knajpova kura, vidi poglavlje II),
- Izmeu obroka piti biljno mleko (1/2 olje vode i 1 kaiku meda,
staviti u mikser);
- Posle podne popiti 1/2 olje soka od lista maslaka (izmik-sati u blenderu 2-3
lista u 100-150 ml mlake vode);
- 2 x 2 kaiice polena dnevno (ujutro, u podne, pre jela) u periodu
od mesec dana; u toku godine 3 puta primeniti ovu tera-piju, sa
pauzama od 3 meseca izmeu svake terapije;
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C);
- 2 x 2 kaike peninih mekinja dnevno.
2) 3 kupke Vitalis dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV).
3) kotski tu (naizmenino) 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
4) Jedna lumbo-abdominalna kataplazma od gline (na sla-binski deo i stomak),
dva puta dnevno (vidi poglavlje VII).
5) Sunanje jedanput dnevno (vidi poglavlje V).
6) Vebe disanja i gimnastika, prema linim mogunostima.

Apsces, flegmona (gnojno zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva),

furunkul (ir)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 5 dana - 1 klizma ujutro, ajem od kamilice (vidi poglavlje
IV);
- U nastavku biljna ishrana uz presnu depurativnu ishranu 5-7 dana i
povremenu vonu ishranu u trajanju 1-2 dana sedmi-no (vidi poglavlje
III/C);
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - poglavlje II);
105
 - Tinktura od ika 3 x 15 kapi dnevno;
- ajevi:
Recept: Dimnjaa 10 g Dan i no 10 g
Orah (list) 10 g Sladi 5g
Mora 5 g Modrocvet (razliak) 10 g
Preliti 1 kaiicu meavine sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta.
Piti 3 olje dnevno sa vedskom tinkturom.
2) Zavisno od naina ispoljavanja bolesti, primenjivati hla-dno
tuiranje donjih, zatim gornjih ekstremiteta, zadnje strane tela, celog tela
2 puta dnevno (npr. ujutro i uvee), tokom jedne sedmice, a u nastavku
jedanput sedmino (vidi poglavlje IV).
3) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Lokalna parna kupka (uticaju pare se izlae samo oboleli deo tela), jedanput
dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Lokalna kataplazma od uglja (poglavlje IX), od gline (vidi poglavlje VII) ili
od grkog semena, rendanih jabuka, lana.
6) Lokalna kataplazma od belog luka, soli i limuna, 2 puta dnevno.
7) Lokalno sunanje, pomou lupe, ujutro (vidi poglavlje V).
8) Lokalna derivativna kompresa, u toku noi (vidi poglavlje
IV).
9) Ako apsces (zagnoj) curi na povrini koe, treba vriti ispi-ranje
vie puta u toku dana ajem od pelena, vuje jabuke (Aristolachia
clematitis), hajduice, cveta deteline, mijaka (Cynoglossum officinale),
zatim dekoktom od hrasta, ruzmarina, grkog semena, ruse, gaveza itd.
10) Kod dentalnog apscesa pripremiti meavinu od sledeih
biljaka:
Recept: Kamilica 30 g Neven 10 g
Hajduica 10 g alfija 10 g
Kantarion 10 g
Tri kaiice meavine dodati na 250 ml vrele vode. Ostaviti da
odstoji 3 minuta, poklopljeno. Ispirati usnu duplju 3-4 puta dne-v no po
3 minuta.
- Piti po olju aja od korena gaveza. Pripremiti ga u obliku dekokta (poglavlje
I), uz dodatak vedske tinkture.

106
 - Na desni obolelog zuba, odnosno izmeu desni i zida obra-za,
staviti pare lista (prvog sloja posle ljuske) od glavice crnog luka. Ovo
drati tokom noi ili preko dana 3-4 sata.
Moe se primeniti i kataplazma od sirovog korena gaveza koji se prethodno
izrenda, ili oblog sa vedskom tinkturom.

Ateroskleroza
1) Ishrana:
- 10-15 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglav-lje III);
- Sok od 2 limuna razblaen sa malo vode, piti ujutro pre jela;
- Jedna jutarnja klizma sa 1,5 - 2 litre mlakog aja od kamili-ce, 10-
15 dana;
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog-lavlje
III/C) 2 meseca;
- Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - vidi poglavlje II);
- Leenje ajem od imele;
- Leenje maslakovom stabljikom;
- Sok od mladog jema (vidi poglavlje III/C) 3 x 50 ml dnevno;
- ajevi:
Recept I: Preslica 40 g Kopriva 15 g
Rusomaa (hou-neu) 15 g Matinjak 10 g
Hajduica 15 g Glog 20 g
Recept II: Maslaak 30 g Menta (nana) 20 g
Lavanda 20 g Divlja rua (ipak) 30 g
Imela 10 g Ruzmarin 30 g
Zimzelen 10 g Dimnjaa 10 g
ajevi se pripremaju tako to se 1 kaiica meavine prelije sa 250
ml vrele vode. Piti 1-2 olje aja dnevno uz dodatak vedske tinkture.
Ove dve meavine aja se piju u naizmeninim kurama (14 dana jedna,
14 dana druga).
2) Izlaganje sveem vazduhu, gimnastika i vebe disanja za - vis no
mogunostima bolesnika.
3) Kupka Vitalis (vidi poglavlje IV), 2 puta dnevno po 25 minuta.
4) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta.

107
 5) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Sunanje (vidi poglavlje V).
7) Lumbo-abdominalna kataplazma od gline (slabinski deo i stomak), jedanput
dnevno, 30 minuta (vidi poglavlje VII).
8) Parna kupka celog tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
9) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
Atrofija miia (suenje miia)
(Vidi: Multipla skleroza)
Afte (ustobolja)
(Vidi: Stomatitis)
Bilijarna litijaza (kamen u ui)
Kura za izbacivanje kamena
1) Ishrana:
- Kura kojom se postie izbacivanje kamena, moe se prime-niti na
2 naina:
a) Primeniti klizmu sa ajem od kamilice, uvee; -12 sati
ne unositi hranu;
- Ujutru popiti 250 ml aja - meavine gaveza, kamilice, kan-tariona,
nevena, hajduice, koprive, preslice (pomeati u jedna-kim razmerama;
1 kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da stoji 2
minuta);
- Zatim, na svakih 15 minuta piti po 50 ml maslinovog ulja,
pomeanog sa 40 ml soka od limuna: ovaj postupak primenjiva-ti 2 sata;
- Narednog jutra, ponoviti ceo postupak;
- Po potrebi koristiti vedsku tinkturu (vidi poglavlje II).
b) Prvi dan:
- Piti samo vone sokove;
- U 19:00 napraviti klizmu sa 1/2 litre aja od sleza (Malva
vulgaris);
- U 20:00 piti sledeu meavinu:

108
 Recept: Maslinovo ulje 10 ml
Sok od limuna 4 limuna
Med 1 supena kaika
Homogenizovati ovu masu zagrevanjem na sledei nain: sud sa
meavinom staviti u drugi sud sa vodom koja kljua i dr-ati dok se
sadraj lagano ne ugreje.
Drugi dan:
- U 7:00 popiti 60 ml ricinusovog ulja, pomeanog sa 3 kaike
limunovog soka;
- U 7:30 popiti 1/2 olje aja od nane i kamilice;
- Tokom celog dana piti sokove od voa i aj.
Trei dan:
- Jesti samo rendane jabuke.
Posle kure za izbacivanje kamena sledi:
- Leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 1-2 dana sedmino leenje
voem (vidi poglavlje III/C);
- Leenje limunovim sokom (vidi poglavlje III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
6) Naizmenini oblog na zonu jetre i une kese, 4 promene (toplo - hladno),
jedanput dnevno (vidi poglavlje IV).
7) Derivativni oblog na trbuh tokom noi (vidi poglavlje IV).
8) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr - buh) od gline, 3 sata
dnevno (vidi poglavlje VII).
9) Kod bolnih napada ui primeniti toplu sedeu kupku, sa temperaturom vode
u postepenom porastu.
10) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi
poglavlje VI).

109
 Blefaro-konjuktivitis
(zapaljenje onih kapaka i sluzokoe oka)
1) Presna ishrana bogata vitiminima, enzimima, auksinima (materijama koje
deluju na rast elija).

2) Mlaka kupka oiju (vidi poglavlje IV), svakodnevno 10-15

minuta, sa:
Recept I: Aloja Vidiak
Ruta (rutvica) alfija
Kamilica Slez (cvet)
Uzeti po 1 kaiku od svake biljke, izmeati i preliti sa 500 ml vrele
vode. Poto odstoji potopljeno 5 minuta, procediti, a kada se malo
ohladi primeniti kupku, uz treptanje pod vodom (vidi poglavlje IV).
Takoe, 2-3 puta dnevno obaviti kupku oiju u vodi od raz-
lika (modrocveta):
Recept II: Bokvica (list) 10 g
Razliak (cvet) 5g
Kokotac (cvetonosna grana) 3 cm ili 5 g
Preko ove meavine dodati 150 ml vrele vode. Kada odstoji 15 minuta,
procediti kroz 3-4 sloja gaze.

3) Parna kupka glave: kamilicom, hajduicom, majinom du-icom, jedanput

dnevno (vidi poglavlje IV).

4) Obloge natopljene u aju od vidika, kamilice i hajduice, staviti na oi, 30

minuta, 2-3 puta dnevno.

5) Derivativni oblog od infuzije (aja) vidika, staviti na oi u toku

noi (vidi poglavlje IV).
6) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
7) Kataplazmu od gline staviti na oi, 2 puta dnevno (vidi poglavlje
VII).
8) Kataplazma od ugljenog praha koji se stavi u daki i umo i u
toplu vodu. Stavlja se na oi jedanput dnevno (vidi pog-lavlje VIII).
9) Hladno tuiranje lica, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).

110
 Bronhiektazija (deformacija bronha koju karakterie proirenje
lumena disajne cevi)
1) Ishrana:
-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje
III/C), 2 meseca; za to vreme 1-2 dana sedmino pri-menjivati vonu
ishranu (vidi poglavlje III/C - Leenje voem), i presnu ishranu za
oporavak, 5-7 dana meseno (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C
- Mladi jeam),
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- ajevi (vidi: Akutni bronhitis, faza kokcije).
2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Topla kupka ruku i nogu (vidi poglavlje IV), jedanput dne-vno po
15 minuta, uz istovremeno dranje hladnog obloga sa vedskom
tinkturom (vidi poglavlje II) na potiljku.
4) Parna kupka (glava i grudi) sa senom, jelom (iglicama) i uljem od mente,
15-30 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) kotski tu (naizmenino), 2 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
7) Jedan tretman sunanja dnevno (vidi poglavlje V).
8) Izlaganje istom i sveem vazduhu, vebe disanja i gimna-stike vebe, u
skladu sa mogunostima pacijenata.
9) Bolesnika soba treba da je dobro provetrena.
Bronhijalna astma i hronini bronhitis
1) Ishrana:
- 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
111
 - 1 klizma dnevno sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku sledi biljni nain ishrane (hrana biljnog porekla i jaja,
mleko i mleni proizvodi), prevashodno presne namirnice; 1-2 dana
sedmino leenje voem i presna depurativna ishrana, 5-7 dana u
mesecu (vidi poglavlje III/C);
- 1 kura preparatom od aloje (vidi poglavlje II);
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C);
- Sok od breze (vidi poglavlje II);
- ajevi:
S obzirom da su astmatini bolesnici alergijski osetljivi (to
predstavlja osnovu za obolevanje od astme), obino se bolest
manifestuje slinim simptomima u vidu alergija na razliite sup-stance,
pa se terapija biljem u obliku ajeva izvodi veoma opre-zno. Nije
preporuljivo upotrebljavati biljne meavine, ve jed-nu odreenu vrstu
biljke, u kurama od 10-14 dana, ispitujui prethodno osetljivost
pacijenta.
Takoe, treba voditi rauna o upotrebi meda kojim se neki a jevi
zaslauju, jer on sadri odreenu koliinu polena koji je poznat kao
alergijska supstanca i koja moe izazvati alergiju kod nekih osoba.
Meu biljkama sa blagotvornim dejstvom u sluaju bronhi-jalne
astme izdvajamo one sa:
- Antialergijskim i depurativnim dejstvom: dan i no;
- Sa sluzastim sadrajem koji istovremeno deluje i kao seda-tiv za
bronhijalno stablo (iri disajne puteve): divizma, plunjak, gavez,
podbel, bokvica, islandski liaj;
- Sa umirujuim dejstvom kod napada kalja sa povremenim
guenjem: lavanda;
- Kod suvog kalja: estoslavica, glatki kotrljan (Eryngium pla
num), grko seme;
- Sa antiseptikim i antispastikim dejstvom: majina duica,
hajduica, neven.
ajevi se pripremaju u vidu infuzija ili macerata (vidi poglav-lje I) i koriste se
naizmenino 10-14 dana, 2-3 olje aja dnevno.
Kada nastupi kriza, uzimati mora kuvan u mleku od oraha (1 kaiica na
250 ml mleka od oraha).

112
 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Parna kupka (glava i grudi), 3 puta sedmino, 15-30 minu-ta (vidi
poglavlje IV).
5) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
6) Jedanput dnevno topla kupka nogu i ruku (vidi poglavlje IV) u
trajanju od 15-20 minuta, uz istovremeno dranje hladnog obloga sa
vedskom tinkturom (vidi poglavlje II) na potiljku.
7) Derivativni oblog na grudni ko u toku noi (vidi poglavlje
IV).
8) Sunanje jedanput dnevno (vidi poglavlje V).
9) Izlaganje sveem vazduhu, vebe disanja i gimnastika prema
mogunostima pacijenta.
10) Kada nastupi kriza, primeniti tuiranje potiljka i lea hlad nom
vodom.
11) Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane gornje polovine te la
(vidi poglavlje IV) jedanput sedmino, a potom 3 puta u to-ku 4
sedmice.
12) Hladno tuiranje cevanica 3-4 puta sedmino (vidi pog-lav lje
IV).
13) Izbegavati zone zagaene prainom, gasovima, itd.
14) Bolesnikova soba treba da bude dobro provetrena.
Bronhitis (akutni)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- Jedna klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi po-glavlje
III);
- U nastavku, ishrana biljnog porekla - prvenstveno presne
namirnice; 1-2 dana sedmino - vona ishrana (vidi Leenje voem,
poglavlje III/C);
- Jedna kura preparatom od aloje (vidi poglavlje II),
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje II - Mladi
jeam),

113
 - ajevi:
U prvoj fazi iritacije praene suvim kaljem, preporuuje se: Recept I: Crni
luk (vidi poglavlje II)

Recept II: Podbel (list) 30 g Bokvica (list) 30 g

Preslica 40 g Lipa 20 g
Islandski liaj 20 g Ljubiica 10 g
Isop 10 g
Glatki kotrljan (Eryngium planum) 20 g
Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti
da odstoji 2 minuta, a zatim procediti. Piti 2 olje dne-vno, toplo,
zaslaeno medom.
Protiv kalja: 3 kaiice razblaene tinkture propolisa ili malo podgrejanog
meda sa 2-3 kapi ulja od eukaliptusa.
U fazi kokcije, kada se stvara i iskaljava sekret, piti sledei
aj:
Recept III: Gavez (list i koren) 40 g Matinjak 40 g
Majina duica 10 g Preslica 40 g
Beli slez 20 g Bokvica 30 g
Crvena detelina (cvet) 30 g Divizma 20 g
Islandski liaj 10 g alfija 20 g
Jagorevina 20 g
1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrue vode. Pro - cediti i
piti 3 olje dnevno, toplo, zaslaeno medom. Moe se uzimati i ueereni
med (3 kaiice dnevno) i vedska tinktura (vidi poglavlje II) kao
dodatak aju.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Topla sedea kupka, jedanput dnevno, sa senom, mentom,
podbelom.
5) Topla kupka ruku i nogu, jedanput dnevno po 15 minuta; za to
vreme, na potiljku drati hladan oblog sa vedskom tinktu-rom (vidi
poglavlje IV).
6) Dve inhalacije dnevno po 15-30 minuta sa kamilicom, solju, lukom, uljem
mente i lavande (vidi poglavlje IV).

114
 7) etiri tople kataplazme od semenja lana tokom dana; obla-u se
grudi i lea i to 4 puta uzastopno. Pri svakom tretmanu, priprema se
nova kataplazma kuvanjem semena lana 10-15 minuta (vidi: Laneno
ulje - poglavlje II).
8) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela,
jedanput dnevno u toku prve sedmice, a zatim 3 puta sed-mino (vidi
poglavlje IV).
9) Hladno tuiranje cevanica, 3 puta sedmino u periodu od 3-4
sedmice (vidi poglavlje IV).
10) U toku oporavka od bolesti, jedno sunanje dnevno (vidi
poglavlje V).
11) Bolesnika soba treba da bude dobro provetrena.
Cervicitis (upala materice)
Pored ve navedenog u vezi leenja upale jajnika, jajovoda i materice, treba
primeniti i vaginalno ispiranje sledeim ajem:
Recept: Neven 20 g Mrtva bela kopriva 10 g
Orah (list) 10 g alfija 10 g
Preslica 10 g Hajduica 10 g
Hrast (kora) 10 g Kupina (list) 10 g
Anelika 10 g
Ovu meavinu kuvati u 1 litar vode 10 minuta, zatim skloniti sa vatre
i ostaviti da stoji pokriveno 10 minuta. Jednom dnevno vriti vaginalno
ispiranje.Takoe su blagotvorna vaginalna ispi-ranja ajem od crvene
deteline.

Ciroza
(Vidi: Oboljenja jetre i ui)
Cistitis (upala mokranog mehura)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- Jedna klizma ujutro sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 5 dana;
- U nastavku, biljni reim; prevashodno presne namirnice; 1-2 dana
sedmino vona ishrana (vidi: Leenje voem - poglavlje III/C);
- Sok od 2 limuna, piti ujutro pre doruka, 7-10 dana;
115
 - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C),
3 x 50 ml dnevno;
- ajevi: Recept I: Preslica 30 g Viri 30 g
Kamilica 30 g Mleika 15 g
Kleka (bobice) 20 g Viri 30 g
Kukuruzna svila 10 g
Pupoljci bora (omorike) 10 g
Recept II: Gavez (koren) 20 g iak (koren) 10 g
Zeji trn (Ononis spinosa - koren) 30 g
Ove dve meavine aja, kombinovano koristiti na sledei nain:
preko biljne meavine II sipati 1 litar hladne vode i kuva-ti dok ne
prokljua, a zatim odmah skloniti sa vatre i dodati 4 pu-ne kaiice
meavine I i ostaviti da stoji poklopljeno 3 minuta. Piti u retkim
gutljajima dobijenu koliinu aja u toku jednog dana. Ovaj postupak
ponavljati 2 sedmice, a zatim nastaviti sa
upotrebom aja dobijenog od sledee meavine:
Recept III: Kopriva 30 g Maslaak 20 g
Mleika 30 g alfija 30 g
Pelen 10 g List breze 20 g
Hajduica 30 g Pupoljci bora 10 g
Vres (Calluna vulgaris) 30 g
1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da
odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, a u svaku olju dodati vedsku
tinkturu (vidi poglavlje II).
2) Sedea kupka sa preslicom, sa temperaturom koja se pos-tepeno
poveava. Primenjuje se jedanput dnevno 20 minuta, 7-10 dana (vidi:
Preslica).
3) Parna kupka donje polovine tela, 15 minuta, jedanput dne-v no
(vidi poglavlje IV).
4) Hladna kupka donje polovine tela, 2-3 puta sedmino.
5) Umotavanje, jedanput sedmino (vidi poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta 2 - 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
7) Topli oblog, umoen u vodu i sire, na predeo mokrane beike
(mehura), jedanput dnevno; naizmenino sa kataplaz - mom od uglja i lana
(vidi poglavlja - V, IX, II - Laneno ulje).

116
 8) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) u obliku slova T na tr buh i perineum
(sedalni deo - izmeu genitalija i anusa).
9) U hroninom stadijumu bolesti praktikuje se sunanje, je-danput
dnevno (vidi poglavlje V).
10) Kod tegoba pri mokrenju (zastoja mokrae), primenjuje se topla
kataplazma sa cvetovima sena (sa cvetnih livada) ili sa lanenim branom
na donji deo trbuha, 1-2 sata, 2-3 puta dnev-no.
Cistina mastoza (otok dojke)
1) Ishrana:
- 7 -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi
poglavlje III/C);
- 1 - 2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Svakodnevno piti aj od sledee meavine:
Recept: Hajduica 40 g Neven 40 g
Preslica 40 g Kantarion 20 g
Gavez 40 g Kopriva 30 g
Viri 30 g Crvena detelina 40 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti
3 olje dnevno sa vedskom tinkturom.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Parna kupka (vidi poglavlje IV) grudi sa preslicom, neve-nom, 15
- 20 minuta dnevno.
4) Kupka polnih organa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
7) Derivativni oblog na dojku, u toku noi (vidi poglavlje IV).

117
 8) Lokalna kataplazma (na obolelo mesto) sa ugljem, 1 sat dnevno
(vidi poglavlje VIII); za kataplazme koristiti takoe i kae od gaveza,
preslice.
9) Mesto namazati nevenovom mau (vidi: Neven) i stavljati oblog od vedske
tinkture (vidi poglavlje II).

Crevna oboljenja
1) Ishrana:
- 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III) - 1 klizma ujutru
sa 1,5 - 2 litre mlakog aja od kamilice, 10
dana (vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1 - 2 me-seca
(vidi poglavlje III/C);
- 2-5 dana u sedmici presna ishrana za oporavak (vidi poglav-lje
III/C);
- 4-6 kaika peninih mekinja dnevno, potopljenih u mleku od
oraha, aju itd.
- 6 kaika aja od iirota (vidi: Iirot);
- Polen, 2 x 2 kaiice dnevno, pre jela (ujutro i u podne - vidi
III);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
III/C);
- 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII);
- ajevi:
Recept: alfiJa 10 g Razliak 10 g
Hajduica 20 g Kantarion 20 g
Neven 20 g Bobice kleke 10 g
Kim 10 g
Stea (Potentilla anserina) 10 g
Kuvati 1 kaiicu nastruganog drveta rujevine u 300 ml vode. Ovom
dekoktu dodati 1 punu kaiicu gore opisane meavine i ostaviti da stoji
2 minuta. Piti 2 olje dnevno, naizmenino sa ajem II. U svaku olju
aja dodati 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II).

118
 Recept II: Nana 20 g Dunja (list) 10 g
tavalj (kiseljak - Rumex crispus) 15 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode.
Piti 2 olje aja dnevno.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od
gline sa iseckanim crnim lukom, 3 sata dnevno (vidi pog lavlje VII).
7) Derivatni oblog na trbuh u toku noi (vidi poglavlje IV).
8) Kod hroninog oboljenja, sunanje, 1 kura dnevno (vidi po
glavlje V).
9) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vi-di
poglavlje VI).

Crevna parazitoza (paraziti u crevima: oksiuroza - oboljenje

prouzrokovano belom glistom; askaridoza - prisustvo glista u
stolici)
1) Ishrana:
- 1 - 2 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma ujutro ili uvee sa 250 - 500 ml aja od pelena, vale-rijane, belog
luka, 4-5 dana (vidi: Klizma - poglavlje IV);
- U nastavku, depurativna presna ishrana, 3-4 dana (vidi poglavlje
III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- Penine mekinje potopljene u aju ili soku, 2 x 2 kaiice dnevno;
- 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII);
- Ujutro uzimati 3 kaike narendane argarepe, izmeane sa 3 enja
iseckanog belog luka.

119
 Recept I: 3 g semenja bundeve (oienog i izdrobljenog) izmeati sa
10 ml aja od pelena i 250 ml hladne vode. Ova sme - sa se ostavi da
odstoji 12 sati, a zatim se procedi. Preko taloga (dobijenog ceenjem)
sipati 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 1 sat, a zatim procediti.
Dobijenu tenost pomeati sa prethodno dobijenim maceratom
(bundevino seme, aj od pele-na i hladna voda). Piti u toku dana, u
retkim gutljajima - pre jela, ujutro, u podne i uvee.
Recept II: Usitniti 150 g bundevinih semenki i izmeati ih sa 200 ml
mleka od oraha ili badema. Ovu kau pojesti u intervalu od 3 sata,
ujutro, pre doruka, a nakon isteka napomenutog vre-mena, uzeti 2
kaike ricinusovog ulja. Protiv dejih glista, prime-njuje se sledei
tretman: crni luk srednje veliine ostaviti da odstoji u hladnoj vodi (250
ml) 12 sati, zatim procediti i piti po 50 ml na 30 minuta. Nakon ovoga,
popiti 1 olju aja od pelena (1/2 kaiice pelena ostaviti da odstoji 3
minuta u 250 ml vrele vode). Ovaj postupak ponavljati 3 dana
uzastopno.
Recept III: Pelen 20 g Borovnica (list) 20 g Vrati (Tanacetum
vulgare) 20 g

1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele

vode, pa procediti. Piti po 1 olju aja uvee, pre spava-nja i ujutro na
prazan stomak.
Semenke bundeve, 10 g na godinu starosti (npr. za 3 godine starosti -
30 g) izmeati sa medom i uzimati svako jutro, 7 dana. Posle 7 dana
pauze, kura se moe ponoviti, zatim sledi pauza od 3 sedmice, i nova
sedmodnevna kura. Semenke se ne moraju oljutiti, ve se mogu
zajedno sa ljuskom sitno samleti.
- vedska tinktura (vidi poglavlje II) -15 kapi, 30 minuta pre jela.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
7) Derivativni oblog na trbuh, preko noi (vidi poglavlje IV).

120
 8) Higijena ruku (naroito posle svakog odlaska u kupatilo). Nokte
treba podsei.
miak
(Vidi: Blefaro-konjunktivitis)

Dijabetes (eerna bolest) 1)

Ishrana:
- Leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca, a zatim
samo presnom hranom 6 -12 meseci;
- Preporuljive namirnice:
a) Povre i lekovito bilje u obliku salate - zelena salata, karfiol, plavi
patlidan, crni luk, ren, artioka (list), cvekla, beli luk, ku-pus,
maslaak, argarepa, krastavac, soja;
b) Voe: jabuke, kruke, orasi, breskve, kupine, banane, po-morande,
lubenice, dinje, mandarine;

c) Biljni proteini (vidi poglavlje III/C - Recepti koji se koriste posle

leenja, recept br. 9);
- Izbegavati jako slatko voe;
- Leenje maslakom (stabljika, vidi Maslaak);
- 3 x 50 ml na dan - sok od mladog jema (vidi. poglavlje III/C
- Mladi jeam);
- 3 x 1 kaika dnevno uglja od lipe (vidi poglavlje VIII);
- 3 x 15 kapi tinkture valerijane (odoljena) dnevno;
- ajevi:
Recept I: Zeja stopa 40 g Kupina 10 g
Troskavica 20 g Borovnica (list) 10 g
Petoprsnica 30 g
Kuvati 30 g mahuna pasulja u 1 litar vode, 30 minuta, zatim skloniti sud
sa vatre i dodati 1 kaiku ove meavine. Ostaviti da odstoji 3 minuta i piti
po 3 olje dnevno uz dodatak vedske tink-
ture (vidi poglavlje II).
Recept II: alfija 20 g Hajduica 20 g
Borovnica (list) 10 g Zova 10 g
1 punu kaiicu korena gaveza kuvati u 250 ml vode. im pro-kljua, skloniti sa
vatre i dodati 1 kaiicu meavine II. Ostaviti

121
da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno sa dodatkom vedske tin-kture.
Ako se upotrebljavaju u ishrani u sveem stanju, celer, sok od
krastavaca, sok od presnog kupusa, praziluk, pargla, sok od ar-garepe,
crni i beli luk i kopriva, pomau normalizaciju nivoa eera u krvi.
- aj od iirota (vidi: Iirot) - 6 kaika dnevno.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V).
5) Parna kupka celog tela, 2-3 puta sedmino po 15-20 minu-ta (vidi
poglavlje IV).
6) Kataplazma sa ugljenim prahom (vidi poglavlje VIII), naiz-
menino (toplo-hladno), na trbuni zid u predelu eluca i pan-kreasa:
- 8 minuta - toplo - 4
minuta - hladno
Ovu izmenu (toplo - hladno) ponoviti 5 puta uzastopno, jedanput
dnevno.
7) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
8) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
9) kotski tu - naizmenian, 2 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
10) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika prema linim mo-
gunostima.
Dijareja (proliv)
1) Ishrana:
- U teim sluajevima, 1-2 dana ne unositi hranu i piti odgo-varajue
ajeve;
- Kod lakih oblika - leenje rendanim jabukama (vidi poglav-lje
III/C);

122
 - U nastavku, 4-5 dana reim ishrane prilagoen prelaznom
stadijumu bolesti, sa supom od itarica, pirinanom vodom, su-pom od
vriska sa belim lukom, krompir-pireom, supom od povra;
- Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C);
- 3 x 1 kaika dnevno samlevenog uglja od lipovog drveta (vidi
poglavlje VIII),
- ajevi:
Recept I: alfija 10 g Razliak (modrocvet) 10 g
Hajduica 20 g Kantarion 20 g
Bobice kleke 10 g Neven 20 g
Kim 10 g
Stea (Potentilla tormentila - koren protiv proliva) 10 g
Kuvati 1 kaiicu nastruganog drveta rujevine (Rhus cotinus) u 300
ml vode. U ovaj dekokt dodati 1 punu kaiicu meavine I. Ostaviti da
stoji poklopljeno 2 minuta. Piti 2 olje dnevno, naiz-menino sa
ajevima II i III. U svaku olju dodati po 1 kaiicu vedske tinkture
(vidi poglavlje II).
Recept II: Nana 20 g Dunja (list) 10g tavalj (Rumex
crispus) 15 g
Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrue vode i ostaviti da odstoji 2
minuta. Piti 2 olje dnevno.
Recept III: Hrast (kora) 40 g Bela vrba (kora) 40 g Rujevina
(nastrugano drvo) 40 g

Jednu kaiku meavine kuvati 3 minuta u 300 ml kljuale vode.

Skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno 10 minuta. Piti 2 o - lje dnevno
naizmenino sa ajevima I i II.
2) Kupka trupa 3 puta dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV).
3) Kupka Vitalis, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
5) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
6) Mlak oblog od vode i sireta (u razmeri 1:1) staviti na trbuh, 1 sat
u toku dana.
123
 7) Lumbo-abdominalna kataplazma (slabinski deo i trbuh) od gline 3 puta
dnevno (vidi poglavlje VII).

8) Derivativni oblog staviti na trbuh u toku noi (vidi poglav-lje IV

).
Disgravidija (poremeaj u trudnoi)
Ishrana:
- 2-3 dana leenje iskljuivo sokovima od voa i povra koji se piju
kaiicom (vidi poglavlje III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 2-3 dana;
- U nastavku, ishrana bogata vitaminima, proteinima, prirod-nim
eerom, mineralima (vidi: Recepti koji se koriste posle leenja);
- Penine klice;
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- ajevi:
Recept I: Kopriva alfija
Rusomaa (hou-neu) Preslica
Viri Odoljen (valerijana)
Biljke pomeati u jednakim razmerama; jednu kaiicu mea-vine
preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 1-2 olje
dnevno, lagano, u retkim gutljajima.
2) Hladna kupka donje polovine tela (od pupka na dole), 2 sekunde. Ovo
ponavljati svaki drugi dan.

Pripremiti kadu sa vodom ija temperatura treba da bude 8C. Brzo

ui u kadu sa hladnom vodom (s tim to gornja polo-vina tela treba da je
dobro utopljena i pokrivena - do iznad pupka). Doticaj sa vodom traje
svega 2 sekunde; zatim brzo izai iz kade i bez brisanja vlani deo tela
umotati u arav. Posle ovoga, pacijentkinja treba da ostane u krevetu
dobro pokrivena 1 sat.
3) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta.
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr - buh) od gline, 2 puta
dnevno (vidi poglavlje VII).
124
 5) Kupka polnih organa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
6) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica), jedanput
sedmino, 10 minuta.
7) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 2 puta sedmino.
Dismenoreja (poremeaj u menstrualnom ciklusu)
Napomena: U toku menstrualnog ciklusa ne primenjivati vodene i
parne kupke.
1) Menstruacija sa obilnim odlivom a)
Ishrana:
- 5 - 20 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pog lav-ljeIII);
-1 klizma ujutru mlakom kamilicom, 5-20 dana (vidi poglav-lje IV);
- U nastavku leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2
meseca, penine klice;

- Sok od mladog jema 3 x 50 ml na dan (vidi poglavlje III/C -

Mladi jeam);
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - II);
- ajevi:
Recept I: Matinjak 10 g Oman (Inula helenium) 10 g
Kopriva 20 g Hajduica 20 g
Neven 10 g Rusomaa (hou-neu) 30 g
Preslica 20 g Vinova loza 10 g
Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da
odstoji 2 minuta. Piti 3 olje aja dnevno, toplo, zas-laeno medom, uz
dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II).
b) Kupka Vitalis, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
c) Sedea topla kupka sa preslicom (vidi Preslica), rusom,
ruzmarinom, senom, uz stalno poveavanje temperature vode, 2-3 puta
sedmino, po 10 minuta.
d) Hladna kupka trupa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog lavlje
IV).

125
 e) Naizmenini oblog na donji deo stomaka, jedanput dnev-no (vidi
poglavlje IV).
f) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 2
puta dnevno; oblog staviti i na predeo jajnika, glinu kombinovati sa
iseckanim crnim lukom (vidi poglavlje VII).
g) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
h) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
i) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V).
j) Kupka tabana sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), 15
minuta dnevno. Oba stopala se dre u sudu sa vedskom tinktu-rom i to
tako da se tabanima dodiruje povrina tenosti.
k) Derivativni oblog na trbuh tokom noi (vidi poglavlje IV).
2) Bolna menstruacija
a) Ishrana (vidi: Menstruacija sa obilnim odlivom).
b) Kupka Vitalis, jedanput dnevno po 25 minuta.
c) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od
gline pomeane sa usitnjenim crnim lukom (vidi pog-lavlje VII), na
zonu jajnika, 3 puta dnevno; takoe, kataplazma od uglja (vidi poglavlje
VIII), kada nastupe jaki bolovi.
d) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica), ruzmari-nom, rusom,
senom, 2-3 puta sedmino.
e) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V).
f) Derivativni oblog na trbuh, tokom noi (vidi poglavlje IV).
g) Kupka stopala u vedskoj tinkturi.
h) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
i) Umotavanje, jedanput sedmino (vidi poglavlje IV).

Ekcem
1) Ishrana:
-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
-1 klizma ujutru, mlakim ajem od kamilice, 10 dana;
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog - lavlje
III/C), 2 meseca;
126
 - Depurativna presna ishrana, 5-7 dana meseno, leenje vo-em, 1-2 dana
meseno (vidi poglavlje III/C);

- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi poglavlje III/C); sok od

breze (vidi poglavlje II);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- Leenje maslakom (stabljikom) - vidi: Maslaak;
- ajevi: (vidi: Psorijaza).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno.
4) Hladno tuiranje celog tela 3 puta sedmino - tri sedmice, potom 2 puta
sedmino (vidi poglavlje IV).
5) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
7) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od gline, 2 puta
dnevno (vidi poglavlje VII).
8) Kupka obolelih delova tela u toplom dekoktu (vidi poglav-lje I -
Dekokt) od oraha i hajduice dva puta dnevno po 15 minu-ta.
9) Lokalni oblozi (na obolelo mesto) od majine duice i za-voji natopljeni
sokom nevena i uvarkue.

10) Lokalni oblozi sa uljem kantariona, majine duice, vrani-lovke,

majorana, lana ili masline.

11) Derivativni oblog na obolelu zonu, tokom noi (vidi pog-lavlje

IV).
12) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
13) Lokalni oblozi, jedanput dnevno, od mente samlevene u prah (vidi:
Kataplazma - poglavlje I).

Enureza (nesposobnost zadravanja mokrae)

1) Ishrana:
- hrana bogata vitaminima (vidi: Anemija)
- ajevi:
Recept I:

127
Preslica 20 g Kantarion Hajduica 30 g
20 g Kopriva (koren) 20 Glog 30 g Meje
g groe 10 g
 Na 1 kaiicu ove meavine dodati 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2
minuta. Piti 2 olje dnevno.

Recept II: Preslica 2 kaike

Kantarion 2 kaike
alfija 2 kaike
Kuvati 1 kaiicu hrastove kore 10 minuta u 1/2 litre vode, a zatim
skloniti sa vatre i dodati preslicu, kantarion i alfiju. Os-taviti da odstoji
3 minuta. Piti 2 olje dnevno, uz dodatak ved-ske tinkture (vidi
poglavlje II).
Recept III: Mleika
Jednu (ravnu) kaiicu biljke dodati na 125 ml vode. Ostaviti da
odstoji 30 sekundi. Piti 1 olju dnevno (pola olje ujutro, a ostatak posle
podne). Za manju decu se preporuuje 1/2 pred-viene doze za odrasle.
ajevi se piju ujutro i u 16:00. Posle 18:00, ne bi trebalo uno-siti
tenost. Recepti I, II, III, koriste se po principu rotacije (svaki po 14
dana).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Hodanje u vodi (to hladnijoj) do kolena, 1 minut prvog da - na, a
kasnije sve due (postepeno produavati boravak u hladnoj vodi) do 5
minuta.
Ako tokom hodanja pacijent oseti toplotu u nogama, terapiju treba
prekinuti. Praktikuje se jedanput dnevno, i to uvek pre spa vanja.
5) Sedee kupke (vidi: Preslica) sa majinom duicom, haj-duicom i
kantarionom, jedanput sedmino.
6) Trljanje i masaa kimenog stuba uljem od kantariona ili kamilice
pre spavanja.
7) Hladno parcijalno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela,
jedanput dnevno - prve sedmice, a zatim 2 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).

128
 8) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
Epilepsija (padavica)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru,
sa mlakim ajem od kamilice, 5 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog-lavlje
III/C), 2 meseca; 5-7 dana u mesecu - presna depurativna ishrana (vidi
poglavlje III/C); penine kli ce;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Leenje limunovim sokom, 20 dana;
Prvog dana piti sok od jednog limuna, a svakog narednog dana doza
se poveava za po jedan limun, do desetog dana. Od jedanaestog dana,
smanjuje se doza za po jedan limun, sve dok se ne doe do poetne doze
(1 limun dnevno). Posle ove kure, napraviti pauzu od 10 dana, a zatim
ponoviti ceo postupak. Po-tom sledi pauza od 25 dana, pa jo jedna kura
limunovim
sokom.
- ajevi:
Recept I: Preslica 30 g Kopriva 30 g
Ivanjsko cvee 30 g Viri 30 g
1 punu kaiicu ove meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 2
minuta. Piti 3 olje dnevno.
Recept II: Majina duica
1 punu kaiicu preliti sa 250 ml vrele vode. Poto odstoji 30
sekundi, procediti i piti 2 olje dnevno, 3 sedmice, pa pauzirati 10 dana.
Kura se nastavlja do godinu dana.
Recept III: Odoljen (valerijana) 30 g Ruzmarin 20 g
Lipa 30 g estoslavica 20 g
Jagorevina 20 g
1 kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji
2 minuta, a zatim procediti i piti 3 olje dnevno (piti naiz-menino sa
ajem po Rp. I, po 3 sedmice, svaki).
129
 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh),
zajedno sa maskom od gline koja se primenjuje na glavu, 3 sata (vidi
poglavlje VII).
5) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
7) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
8) Sunanje, jedna kura dnevno (vidi poglavlje V).
9) Trljanje solju (vidi poglavlje IV).
10) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi
poglavlje VI).
11) Ukoliko bolesnik oseti pribliavanje krize treba da prime-ni toplu kupku
ruku i nogu (vidi poglavlje IV).
12) Kada nastupi kriza (napad), bolesniku treba staviti drve-nu
kaiku izmeu vilica, kako bi se izbeglo povreivanje jezika ugrizom.
Bolesniku se daju 3 kaiice vedske tinkture (vidi pog-lavlje II)
odjednom, razreene sa malo vode.

Epistaksis (curenje krvi iz nosa)

Recept I: Preslica 20g Neven 20g
Rusomaa (hou-neu) 20g
Mijak (Cynoglossum officinale) - koren 10 g
Priprema se u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnev - no.
Stavlja se na nazalni (nosni), kotani deo, oblog od hladnog dekokta
preslice, a istovremeno se dri hladan oblog na potiljku 15-30 minuta. U
nos staviti tampon, prethodno natopljen u de - koktu od rusomae ili u
svee isceenom soku ove biljke.
2) Napraviti slani rastvor od 1/2 litre mlake vode i 1 kaiice soli.
Ovom tenou ispirati nos, 5-10 minuta svaku nozdrvu, a takoe i usnu
duplju i drelo, to je mogue dublje. Ispiranje nosa se moe obaviti i
ajem od preslice.

130
 3) Na 100 g preslice dodati 500 ml vode. Kuvati 2 minuta, za-tim
skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 minuta, pa procediti. Ovim
ajem se takoe ispira nos. Nakon temeljnog ispiranja no-sa i grla, piti 1
olju aja od preslice i kamilice (biljke izmeati u jednakim
razmerama).
4) Moe pomoi i kratka kupka ruku ili nogu u veoma hladnoj
vodi.
5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, 2 puta
dnevno (vidi poglavlje IV).

Erizipel (crveni vetar)

1) Ishrana:
- Kod febrilnih stanja (groznice) - vidi: Groznica;
- Posle groznice, presna ishrana za oporavak 5-7 dana (vidi
poglavlje III/C); u nastavku, reim ishrane sa prevashodno pres-nim
namirnicama, namirnicama bogatim vitaminima, minerali-ma,
auksinima, enzimima (biljno mleko, vitamini, penine kli-ce, salate
itd);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml/dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- 3 x 15 kapi tinkture od ika;
- ajevi:
Recept I: Neven 30 g estoslavica 30 g
Jagorevina 20 g Lipa 20 g
Kopriva 30 g Hajduica 20 g
Dan i no 30 g
1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da
odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, uz dodatak vedske tink-ture (vidi
poglavlje II).
2) Odmaranje u krevetu, u kritinoj fazi.
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Lokalna parna kupka (izlaganje dejstvu pare onog dela tela gde se
bolest ispoljila - najee lica), jedanput dnevno (vidi po - g lavlje IV).

131
 5) Lokalne kataplazme (vidi poglavlje I) sa liem od uvarku-e,
podbela ili kupusa (lie se prethodno izgnjei); takoe stav-ljati obloge
sa ajem od preslice, hajduice, pelena, bokvice, maj ine duice,
mijaka (Cynoglossum officinale).
6) Obolelu zonu pokriti oblogom natopljenim u sok od biljke
uvarkue.
7) Derivativni oblog na obolelo mesto, u toku noi (vidi pog-lavlje
IV).
8) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
9) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino (vi-di
poglavlje IV).
10) Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sed-mino,
naizmenino sa postupkom pod takom 9.
11) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
12) Bolna mesta mazati mau od gaveza (vidi: Gavez).
13) Lokalna kataplazma od uglja samlevenog u prah, koji se stavi u
daki od gaze, a zatim umoi u toplu vodu i dri na obo lelom mestu 1
sat u toku dana (vidi poglavlje VIII).

Facijalna paraliza
1) Ishrana:
- 5 - 7 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi pogl. IV);
- U nastavku, biljna ishrana, i to presna, 1- 2 meseca; depura-tivna presna
ishrana, 3-5 dana u sedmici (vidi poglavlje III/C);
- 250 - 300 g salate od maslaka (koren i list), kao i od koprive (takoe
250 - 300 g), dnevno;
- Penine klice;
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
-aj:
Recept: Vilino sito (koren) Anelika (koren)
Maslaak (koren) Gavez (koren)

132
 Pomeati u jednakom odnosu (po 1 kaiica od svake biljke).
Meavinu kuvati u 300 ml vode 5 minuta, zatim skloniti sa vatre i
ostaviti poklopljeno 10 minuta. Piti 3-4 olje dnevno uz doda-tak
vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog. IV).
3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Parna kupka glave i grudi, 2-3 puta dnevno po 10-15 minu-ta
(vidi poglavlje IV).
5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
7) Lokalna kataplazma na paralizovanu stranu lica, ukljuu-jui i
koati deo iza aurikule - uvca (deo uha na koji se obino kae
minue), od meavine gline i iseckanog crnog luka, naiz-menino sa
oblogom od toplog voska, po 30 minuta u toku dana.
8) Oblog sa ajem od ljutih suenih paprika (2 kaiice samle-venih paprika
ostaviti da odstoje 5 minuta u 250 ml vrele vode).
9) Masaa paralizovanog dela lica uljem od mente i lavande.
10) Oblog sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), na obole-lu stranu
lica, 30 minuta dnevno.
11) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
Flebitis (upala vena)
1) Ishrana:
- U toku groznice, 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi
poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog - lavlje
III/C), 1 mesec;
- Sledi: biljni reim ishrane; prevashodno presne namirnice (voe,
povre, itarice);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- ajevi:
Recept: Bela vrba 30 g Gavez 20 g
Vilino sito 20 g
133
 1 kaiicu meavine kuvati 5 minuta u 300 ml vode. Ostaviti da
odstoji 10 minuta. Piti 2-3 olje dnevno i u svaku olju dodati po 1
kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
4) Kupka donje polovine tela, jedanput dnevno tokom prve sedmice, a zatim 3
puta sedmino (vidi poglavlje IV).
5) Derivativni oblog na obolela mesta, tokom noi (vidi poglavlje
IV).
6) Kataplazma od gline na obolela mesta, 2 sata dnevno (vidi
poglavlje VII).
7) Kataplazma sa cvetovima sleza na upaljenu zonu, 1 sat dnevno.

Frigiditet
1) Ishrana:
- 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi po-glavlje
III/C), 1-2 meseca; 3-5 dana meseno presna ishrana za oporavak (vidi
poglavlje III/C); 1-2 dana meseno leenje voem (vidi poglavlje III/C);
penine klice;
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml na dan (vidi poglavlje: Mladi
jeam III/C);
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- aj:
Recept: alfija 10 g Menta 20 g
Ruzmarin 20 g Hajduica 10 g
Rusomaa 20 g
Prolevak (Gratiola officinalis) 20 g
Meja apa (Heracleum sphondylium) 20 g

134
 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da
odstoji 2 minuta. Piti 3 olje aja dnevno (poslednja olja pred spavanje),
zaslaenog medom i uz dodatak vedske tinkture.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog. IV).
3) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
5) Topla sedea kupka (vidi: Preslica), 2 puta sedmino po 25
minuta.
6) Hladna kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi
poglavlje IV).
7) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
8) Kupka tabana vedskom tinkturom, 15 minuta dnevno (vidi:
Dismenoreja).
Gastritis (akutni)
1) Ishrana:
- 2 dana leenje postom (sa ajevima i sokom od limuna); -1 klizma ujutru sa
1,5-2 litra mlakog aja od kamilice, 2 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, u ishranu ukljuiti vone sokove, mleko od oraha,
kae od itarica; poto se pobolja apetit i nestanu bolni simptomi,
postepeno prelaziti na biljni reim ishrane; obroci treba da budu manji i
ei (4-5 puta dnevno); hranu treba do-bro savakati; 1-2 dana u
sedmici drati vonu dijetu (vidi: Le-enje voem - poglavlje IV/C);
- 3 x 50 ml na dan sok od kupusa, 30 minuta pre jela;
- 3 x 50 ml na dan sok od krompira, 1 sat posle jela;
- Leenje preparatom od aloje (vidi poglavlje II),
- 3 x 50 ml na dan, sok od mladog jema (vidi poglavlje: Mladi
jeam - III/C);
- ajevi:
Recept I: Beli slez 20 g Matinjak 20 g
alfija 30 g Neven 30 g
Gavez 30 g Troskavica (troskot) 20 g
Kleka 20 g
Vranilovka 10 g Rujevina (Rhus cotinus) 20 g
135
 Recept II: Isop 20 g Kopriva 30 g
Nana 20 g Bokvica 20 g
Razliak 20 g Anis 10 g
Pelen 10 g Kamilica 20 g
Stea (Potentilla anserina) 20 g
ajevi I i II se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu mea-vine
preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje
dnevno, naizmenino (jedan dan aj I, drugi dan aj II).
Moe se svakodnevno piti i mleko od heljde (2 kaike brana od heljde na 150
ml tople vode, uz dodatak meda).
U sluaju gastroenteritisa (upale eluca i creva), piti sledei
aj:
Recept I: Beli slez (koren) 30 g
Kamilica 10 g
Borovnica 10 g Zimzelen
(Vinca minor) 10 g
1 kaiicu meavine potopiti u 250
ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3
minuta, pa procediti. Piti 2 olje dnevno, 30 minuta pre jela.
Recept II: Penica (brano) 100 g Ovas (brano) 100 g Jeam
(brano) 100 g
4 kaike meavine kuvati u 1,5 litre vode dok ne ostane 1 litar
tenosti. Procediti i dodati 1 kaiku meda. Mlaa deca uzimaju po 1
kaiicu 4 puta dnevno, pre jela. Starija deca i odrasli piju 2 olje
dnevno.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje celog tela, 2 puta sedmino (vidi pog. IV).
6) Derivativni oblog na trbuh, u toku noi (vidi poglavlje IV).
7) Jednostavna fomentacija na gornji deo trbuha (vidi poglav-lje IV),
ili sedea topla kupka sa temperaturom vode koju treba postepeno
poveavati (trajanje kupke 20 minuta), radi suzbija-nja bolova.
8) Kod hroninog gastritisa, preporuuje se sunanje, 1 kura dnevno
(vidi poglavlje V).

136
 Gastrina hiperhlorhidrija
(Poveana eludana kiselina - vidi: Gastritis)

Gastro-duodenalni ir (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu)

1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra koje nije kiselo (kupus,
krompir, argarepa, maslaak, cvekla, krastavac, spa-na).
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 da-na
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 mese-ca (vidi poglavlje
III/C), izbegavati crni i beli luk u akutnoj fazi;
- 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Polen, 2 x 2 kaiice, pre jela (ujutro i u podne - vidi poglav-lje II);
- ajevi:
Recept: Neven 20 g Troskavica (troskot) 20 g
Gavez 20 g Vranilovka 10 g
Petoprsta 20 g Matinjak 10 g
Majoran 10 g
Kuvati 1 kaiku strugotina drveta rujevine (Rhus cotinus) u 300 ml
vode, 2-4 minuta. Potom dodati 1 punu kaiicu gore na-vedene
meavine i ostaviti da stoji 2 minuta, pa procediti. Piti 3 olje aja
dnevno, toplog i zaslaenog medom. Na svaku olju dodati po 1
kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput
dnevno (vidi poglavlje IV).

137
 6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od
gline 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII - na zonu eluca stavljati
meavinu gline i crnog luka).
7) Biljna topla kupka celog tela, jedanput sedmino, 15 minu-ta, sa
rusom, matinjakom, ruzmarinom, senom (vidi poglavlje IV).
8) Parna kupka donje polovine tela, 2-3 puta sedmino po 10-15
minuta (vidi poglavlje IV).
9) Topla kataplazma sa preslicom i liem gaveza (vidi pog-lav lje I) na
predeo eluca, posle jela.
10) Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V).
11) Derivativni oblog na trbuh, u toku noi (vidi poglavlje IV).
12) U sluaju hematemeze (povraanja krvi) treba uiniti sle-
dee:
- odmarati u krevetu;
- drati kesu sa ledom na stomaku;
- izbaciti iz jelovnika vrstu hranu, piti hladne napitke u ret-kim
gutljajima (voda sa kockama leda, ajevi koji deluju hemo-statiki -
odnosno koji zaustavljaju krvarenje: preslica, rusoma-a, itd);
- posle zaustavljanja krvarenja, postepeno uvoditi u ishranu kae od itarica,
sokove od voa i povra itd.

Gojaznost
1) Ishrana:
- 10 - 20 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglav-lje
III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 1itra mlake kamilice, 10-20 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2-6 mese-ci (vidi
poglavlje III/C); 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje
III/C);
- 3 x 1 kaika uglja od lipe - dnevno;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam - III/C); sok
od breze (vidi poglavlje II);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- ajevi:
138
 Recept: Mora 10 g Maslaak 20 g
Sladi 10 g Kukuruzna svila 10 g
Kopriva 10 g Viri 20 g
Bela breza (list) 10g
Vodopija (cvet i stabljika) 20 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3-4
olje dnevno nezaslaenog aja.
2) Leenje od oboljenja koja su uzrok gojaznosti,
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25-40 minuta (vidi poglav-lje IV).
5) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino, 15-20 minuta (vidi
poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
7) Naizmenini kotski tu, 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
8) Kratko umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
9) Sunanje sa transpiracijom, jedanput dnevno (vidi poglav-lje V).
10) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti od
linih mogunosti pacijenta (vidi poglavlje VI).

Grip
1) Ishrana:
- U fazi groznice (vidi: Groznica);
- Sledi ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - poglavlje
II);
- Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C),
- ajevi:
Recept I: Majina duica 20 g Bela vrba 10 g
Vranilovka 20 g Isop 20 g
Jagorevina 10 g Divizma 10 g
Bora (Borago officinalis) 10 g
139
 1 kaiica meavine treba da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode;
potom procediti. Piti 3-4 olje aja dnevno, zaslaenog medom i uz
dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II),
1 kaiku peninih mekinja kuvati 5 minuta u 1 litar vode, a zatim
ostaviti da odstoji poklopljeno 10 minuta. Poto se proce-di, dodati 2
kaike meda i piti 3-4 olje dnevno.
2) Parna kupka za grudi i glavu uz istovremenu inhalaciju, 2-3 puta dnevno po
10-15 minuta (vidi poglavlje IV).
3) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Hladna kupka donjeg dela tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
5) Topla kupka ruku i nogu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Topla kupka celog tela sa uljem od mente ili lavande. U kadu sa
toplom vodom dodati 1/2 kaiice ulja od mente ili lavande (vidi
poglavlje IV).
7) Trljanje i masaa celog tela sa alkoholnim rastvorom ulja od mente i
lavande (vidi: Groznica).
8) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta.
9) U fazi oporavka, sunanje i naizmenini kotski tu.

Groznica
1) Ishrana:
- Leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III), biljno mleko,
limunade - u periodu groznice;
- U periodu leenja sokovima, praktikovati svako jutro klizmu (vidi poglavlje
IV) od sledee biljne meavine:
Recept: Preslica Hajduica
Kamilica Neven
Izmeati u jednakim razmerama. 6 kaika sipati u 1,5 litar vrele vode
i ostaviti da odstoji 5 minuta; na sve to dodati 1 kai-ku masti od nevena.
Na kraju procediti i napraviti klizmu koris - tei mlaku tenost.
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
III/C);
- ajevi: Bela vrba 1 supena kaika
Crvena detelina 1 supena kaika

140
 Kuvati koru bele vrbe u 300 ml vode 5 minuta, zatim skloniti sa
vatre i dodati crvenu detelinu. Ostaviti da odstoji 3 minuta, procediti, pa
dodati 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). Piti mlak aj, po 1
kaiicu na svakih 10-15 minuta.
2) Topla kupka nogu, 3-4 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
3) Kupka trupa hladnom vodom, 4 puta na dan po 25 minuta (vidi
poglavlje IV).
4) Trljanje i masaa celog tela sa alkoholnim rastvorom ulja od
mente i lavande.
Recept: Alkohol (piritus - 30-40%) 100 ml
Ulje od mente 3g
Ulje od lavande 3g
Rastvor izmukati, a zatim ga koristiti za trljanje i masau.
5) Lumbo-abdominalna kataplazma od gline (na slabinski deo i trbuh), 2 sata
dnevno (vidi poglavlje VII).
6) Hladan oblog na stomak i na glavu.
7) Umotavanje (hladan panski ogrta - vidi poglavlje IV) do kolena
1 sat; od kolena nanie primeniti oblog umoen u topli rastvor vode i
sireta, u jednakim razmerama, i menjati ga im se ohladi. Ukoliko
groznica ne popusti, ponoviti postupak. Na sto-pala navui arape
umoene u rastvor sireta i hladne vode (u jednakim razmerama).
8) Hladna kupka celog tela na svaki sat po jedna (vidi poglav-lje
IV).
9) Derivativni oblog na trbuh, u toku noi (vidi poglavlje IV).
10) Ako bolesnik ima drhtavicu, postupiti na sledei nain:
- Topla sedea kupka, 1 sat sa temperaturom koju treba postepeno
poveavati, ili umotavanje u ebad i stavljanje flaa sa toplom vodom
du bonih strana tela;
- Jednostavna fomentacija (vidi poglavlje IV) na kimeni stub;
- Piti tople ajeve od lipe, alfije, zove, crvene deteline, nane,
razlika.
Guta (kostobolja)
1) Ishrana:
-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
141
 -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana
(vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i pre-snom
hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C);
sok od breze (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept I: Preslica 20 g
Breza 20 g
Vres (Calluna vulgaris) 10 g
Kukuruzna svila 10 g
Crna ribizla (list) 20 g
Vijonica (Perietaria officinalis) 10 g
Recept II: alfija 20 g Kopriva 30 g
Preslica 20 g Kleka 10 g
Zeja loboda (Hieracium pilosela) 20 g
Recept III: Pelen 10 g Troskavica (troskot) 20 g
Preslica 20 g Razliak 20 g
Svi ajevi se pripremaju na isti nain: 1 kaiicu meavine os-taviti da odstoji 3
minuta u 250 ml vrele vode.

Svaki od ajeva piti po 10 dana po principu rotacije (10 dana po Rp.

I, 10 dana po Rp. II, 10 dana po Rp. III, pa ponovo krenu-ti od Rp. I).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od
gline, istovremeno i na obolele zglobove, 3 sata dnev - no (vidi poglavlje
VII).
7) Umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
8) Sunanje uz transpiraciju (znojenje - vidi poglavlje V), je-danput
dnevno.

142
 9) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino po 15 minuta (vidi
poglavlje IV).
10) Derivativni oblog na obolele zglobove, 1-3 sata preko da - na ili u toku
noi (vidi poglavlje IV).

11) Kataplazma od uglja i lana na bolna mesta, jedanput dnev no.

12) Jastui sa preicom, kao oblog za obolele zglobove.
13) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI).
14) U kriznoj fazi kostobolje piti sok od voa, vodu sa limu-
nom i sledeu meavinu:
Recept: Preslica Zova Beli jasen
Kopriva Breza
Kantarion Maslaak
Svi sastojci se meaju u jednakoj srazmeri. 1 kaika meavine treba
da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2-3 olje dnev-no.
- Na obolele zglobove stavljati kataplazmu od gline (vidi poglavlje
VII);
-Lokalna parna kupka (na bolna mesta) sa sladiem (Gly-cyrhhiza glabra), 2
puta dnevno.

Hemoroidi (uljevi)
1) Ishrana:
- 5-10 dana sokovi od voa i povra (vidi poglavlje III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-10 dana;
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi po-glavlje
III/C), 2 meseca; zatim biljni reim ishrane; 1-2 dana sed-mino leenje
voem (vidi poglavlje III/C),
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50
ml na dan;
- 2 x 2 kaike dnevno peninih mekinja potopljenih u aj, supu ili
mleko;
- ajevi:
Recept I: Kopriva 20 g Preslica 20 g
Podbel 20 g Hajduica 15 g

143
 Recept II: Bobice kleke 20 g Gavez 30 g
Vinova loza (list) 20 g
Mijak (Cynoglossum officinalis - koren) 20 g
Recept III: Razliak 20 g Hajduica 15 g
alfija 20 g Kamilica 10 g
Crvena detelina 20 g
ajevi se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine dodati
na 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno.
Recepte koristiti naizmenino, u kurama od po 14 dana.
2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (hladna voda nad
kojom pacijent sedi treba da dodiruje analnu zonu - vidi poglavlje IV).
3) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (vidi poglavlje VII) postavljena
u obliku slova T, tako da prekrije zonu genitalija i anusa. Sam anus
zatititi gazom.
5) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) na zadnju (lenu) stra-nu
tela, od potiljka do bedara. Pripremiti rastvor tople vode (te-m peratura
vode treba da odgovara izdrljivosti pacijenta) i sir-eta u jednakim
razmerama. Umoiti oblog u ovaj rastvor, stavi-ti na lea, kao i
derivativnu kompresu. Posle 50 minuta umoiti oblog u isti rastvor koji
se ve ohladio (u meuvremenu se moe dodati i led), i drati na leima
narednih 50 minuta. Posle ukla-njanja obloga ostati u krevetu jo 30-60
minuta.
6) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
7) Dve tople sedee kupke dnevno (vidi: Preslica) po 10 minu-ta, sa
rusom, grkim semenom, preslicom, nevenom, alfijom, bokvicom,
klekom. Iste biljke se koriste za obloge i primenjuju se u obliku dekokta
2 minuta, u razmeri: 100 g biljke na 500 ml vode (vidi: Dekokt -
poglavlje I). Komprese se stavljaju hladne. Takoe su delotvorne i
komprese sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II).
8) Lokalno ispiranje dekoktom od hrastove kore.

144
 9) Kada nastupe bolovi, praktikovati masau uljem od diviz-me:
Recept: Divizma (cvet) 50 g Ulje 10 g
Ova meavina se stavi u pogodan sud, a ovaj sud u drugi vei, sa
kljualom vodom i tako se greje 30 minuta. Procediti ulje i uvati ga u
staklenoj flai.
10) Lokalni oblozi sa mau od gaveza (vidi: Gavez).

Herpes
(Vidi: Herpes Zoster)

Herpes Zoster
(Pojava sitnih mehuria na zapaljenoj koi du ivaca samo sa
jedne strane tela, praena jakim bolovima i peenjem) (Vidi:
Ekcem)
Pored navedenog za ekcem, praktikovati i vrele kupke, 20 minuta dnevno, sa
uljem od lavande i mente.

Hidrocela (vodena kila)

(Vidi: Zapaljenje semnika i pasemnika)
Hipertenzija (povien krvni pritisak)
1) Ishrana:
-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, 2 meseca leenje sokovima i presnom hranom; 1-2 dana sedmino
leenje krukama (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - pogl. II);
- Leenje ajem od imele (vidi: Imela);
- 3 x 1 eanj belog luka dnevno, 30 minuta pre jela;
- ajevi:
Recept: Glog 30 g Hajduica 20 g
Imela 10 g Isop 10 g
Bela vrba (kora) 10 g

145
 1 punu kaiicu meavine sipati u 250 ml hladne vode i osta-viti da
odstoji 12 sati. Piti jednu olju aja ujutro, jednu uvee, pre jela,
mlakog, zaslaenog medom.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pogl. IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi pogl. IV).
4) Naizmenina kupka nogu, 2 puta dnevno (vidi pogl. IV).
5) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa dodatkom bilja, je-danput
dnevno, 10 minuta.
6) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
7) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
8) Sunanje sa transpiracijom (preznojavanjem - vidi poglav-lje V) pri emu se
glava pokrije, 1 kura dnevno.
9) Izlaganje istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti od
izdrljivosti pacijenta (vidi poglavlje VI).
Hiperholesterolemija (viak holesterola u krvi) (Vidi:
Oboljenja jetre i ui)
Hipotenzija (snien krvni pritisak)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog - lavlje
III/C), 1 mesec;
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 da-na
(vidi poglavlje IV);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Leenje ajem od imele (vidi: Imela);
- ajevi:
Recept: Ruzmarin 20 g Matinjak 30 g
Sladi 50 g Jagorevina 20 g
alfija 30 g
areni kalj (Silybum marianum) 30 g
1 kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji
2 minuta. Piti 2 olje dnevno. Zasladiti medom i u svaku olju dodati
vedsku tinkturu (vidi poglavlje II).
146
 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Hodanje u kadi sa hladnom vodom i kameniima, 5 minuta,
ujutro.
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput
dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
7) Vebe disanja na istom vazduhu, gimnastika (vidi poglav-lje
VI).

Impotencija
1) Ishrana:
- 5-7 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-7 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog-lavlje
III/C), 2 meseca; 5-7 dana u mesecu - presna ishrana za oporavak (vidi
poglavlje III/C); penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C
- Mladi jeam);
- Leenje limunom (vidi poglavlje III/C);
- 6 kaika dnevno peninih mekinja;
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept: Preslica 20 g alfija 20 g
Kopriva 20 g Ruzmarin 10 g
ubar 10 g Crvena detelina 30 g
Meja apa (Heracleum sphondylium) 30 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 3 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II).
- aj od preice, 1 olja dnevno.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV)

147
 3) Kupka polnih organa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Naizmenino tuiranje sa jakim mlazom vode usmeriti na tr buh i noge, 2-3
puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) kotski tu, uvee (vidi poglavlje IV).
6) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) uz postepeno povienje temperature
(primeniti u sluaju upale polnih organa).
7) Hladno tuiranje zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
8) Sunanje (vidi poglavlje V).
9) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI).
10) Izbegavanje stresa.
Inapetencija (nedostatak apetita)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru
sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 da-
na (vidi poglavlje IV);
- U nastavku biljni reim ishrane, prevashodno presne na-mirnice;
penine klice; 5-7 dana presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje
III/C);
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- ajevi (u jednakim razmerama):
Recept I: Lincura (koren) Anelika (koren)
1 kaiicu meavine kuvati 3 minuta u 250 ml vode, zatim skloniti sa
vatre i ostaviti da odstoji poklopljeno 10 minuta. Pro - cediti i piti 2-3
olje dnevno, pre jela.
Recept II: Razliak (modrocvet) 20 g Pelen 20 g
Crvena detelina 30 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode.
Piti 1-2 olje dnevno, naizmenino sa meavinom I. U svaku olju
dodati po kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).

148
 3) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
5) Vebe disanja na istom vazduhu, gimnastika, u zavisnosti od izdrljivosti
pacijenta (vidi poglavlje VI).

Insomnija (nesanica)
1) Ishrana:
- Vidi: Neuroza
- aj:
Recept I: Jagorevina 50 g Lavanda 25 g
Hmelj (iarka) 15 g Kantarion 10 g
Koren odoljena (valerijane) 5 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji u 250 ml vrele vode, 2
minuta. Piti 3 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II).
Poslednju olju popiti uvee pred spavanje.
2) Kupka polnih organa 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
3) Biljna topla kupka celog tela sa ruzmarinom, majinom duicom,
lipom, matinjakom, 2 puta sedmino po 12 minuta (vidi poglavlje IV).
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od gline, 2 sata
dnevno (vidi poglavlje I).
5) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
6) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 15-20 minuta (vidi pog-lavlje
IV).
7) Hladna kupka celog tela, uvee, pred spavanje (vidi poglav-lje
IV).
8) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vi - di
poglavlje VI).

Insuficijencija jetre (slabost jetre) (vidi:

Oboljenja jetre i ui)
Insuficijencija srca (slabost srca) (vidi:
Kardio-vaskularna oboljenja)

149
 Interdigitalna epidermofitija
(kona infekcija izmeu nonih prstiju) 1)
Ishrana: (vidi: Anemija)
- ajevi:
Recept I: Kopriva 20g Razvodnik (Solanum duclamera) 10 g
Preslica 30g Jagorevina 20 g
estoslavica 20g Dan i no 30g
Priprema se u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnev-no.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
Umesto tople vode, za tretman nogu treba koristiti vodu od kuvane
ovsene slame.
3) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
5) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Kupka nogu, jedanput dnevno -15 minuta, u dekoktu od sledeih
biljki:
Recept II: Hajduica Preslica
Rusa Kopriva
Vuja jabuka (Aristolochia clematitis)
Izmeati po 1 kaiicu od svake biljke i kuvati u 1 litar vode, 1
minut.
7) Oblagati inficirana mesta tinkturom od nevena, a zatim mazati melemom od
gaveza (vidi: Gavez).

Kandidoza
(Vidi: Stomatitis)
Kancer (rak)
Kancer, ta opaka neman, vekovima je izazivala i danas izazi-va interes
mnogobrojnih istraivaa iz razliitih oblasti nauke.
Da li je re o izleivoj ili neizleivoj bolesti?
Odgovor na ovo pitanje podrazumeva dobro poznavanje eti - opatogenije
(uzronika) oboljenja i veoma strunu osposoblje-

150
nost u domenu dijagnostike, kao i nadzora bolesnika i praenja razvoja
bolesti.
Razmatrajui uzrok bolesti, nemamo nameru da se uputa-mo u
mnogobrojne hipoteze iza kojih stoji veliki broj istraivaa ove
tematike. elimo da istaknemo samo jedan od aspekata uzroka kancera,
i to u veoma saetoj formi, uvereni da e to pri-vui makar i trenutnu
panju.
Bolesniku sa, na primer, oboljenjem lokalizovanim u predelu
digestivnog trakta, pored propisanih medikamenata, preporu-uje se i
lagana dijeta za relaksaciju probavnog sistema, uz po - pis, s jedne
strane, namirnica koje bolesnik moe konzumirati, a s druge, namirnica
koje ne treba da koristi jer negativno utiu na razvoj bolesti. U ovu
poslednju grupu namirnica, zavisno od pa-tolokog stanja pacijenata,
ubrajaju se: prena hrana bilo koje vrste, svinjsko meso, sosovi, zaini,
konzervisana hrana, dimlje-no meso, prevreo sir, proizvodi sa velikim
procentom eera, al-kohol, duvan, kafa, itd. Pravilno osmiljen reim
ishrane, privid-no zdrav ovek obino igorie, ali bie primoran da ga
usvoji ka-da njegov organizam postane prebivalite nepoeljnog i nepri-
jatnog posetioca zvanog bolest.
Pored ve pomenutih, podseamo na jo jedan nepobitan faktor
istaknut od strane mnogih istraivaa i dijetetiara - rafi-nisana hrana,
nerazdvojni saveznik modernog oveka, pod vrg - nuta dugotrajnom
procesu termike obrade, izaziva stvaranje kiseline u organizmu,
naruava njegovu celovitost i ubrzava de - generativne procese unutar
ive mainerije, zvane ovekov or - ganizam.
Uzimajui u obzir injenicu da je nama nepoznat do kraja mehanizam
reakcija i odbrambeni sistem organizma kada su u pitanju pomenuti
prehrambeni i toksini artikli nepreporuljivi pacijentima, zato ne
bismo spreili nastajanje bolesti njihovim isklju ivanjem ili bar
redukovanjem u ishrani, i to dok jo moe-mo da uivamo u sopstvenoj
vitalnosti, ak i onda kada je samo prividna. Ako se ovo moe primeniti
kao preventiva za oboljenja koja obino smatramo benignim
(bezopasnim), zato se ne bis - mo rukovodili istim principom kada je u
pitanju zatita i leenje malignih oboljenja?
151
 1) Ishrana:
- 30 dana leenje sokovima od voa (naroito od groa) i povra (vidi:
Leenje groem - poglavlje III/C);
- 1 klizma ujutru, sa mlakom kamilicom, 30 dana (vidi pog-lavlje
IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom do izlee-nja;
presna ishrana za oporavak i depurativno presna ishrana 5-7 dana u
mesecu, naizmenino (jedan mesec prva, drugi mesec druga ishrana -
vidi poglavlje III/C);
- 3 x 1 supena kaika biljnog uglja u vidu praha, u kurama od 3 sedmice, sa
pauzama 1-2 sedmice (vidi poglavlje VIII);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C);
sok od breze (vidi poglavlje II);
- Leenje preparatom od aloje (vidi poglavlje II);
- Leenje bobicama od kleke (vidi: Knajpova kura - II),
- ajevi:
Recept I: Neven 40 g Preslica 40 g
Rusa 20 g alfija 20 g
Kopriva 30 g Gavez 40 g
iva trava 20 g Troskavica (troskot) 20 g
Hajduica 40 g Crvena detelina (cvet) 40 g
Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti
da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, u retkim gutlja-jima.
- 6 kaika dnevno aja od iirota (vidi: Iirot);
- Kod bronho-pulmonalnog raka (bronhija i plua), piti 2 o - lje aja dnevno, po
prvom receptu i 2 olje po sledeem receptu:
Recept II: Crvena detelina (cvet) 40 g
Hajduica 40 g Bokvica 40 g
Podbel 40 g Islandski liaj 30 g
Divizma 40 g Plunjak 30 g
Mijak (Cynoglossum officinale) 20 g
Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Po to
odstoji 2 minuta, procediti i piti 2 olje dnevno, uz doda-tak vedske
tinkture (vidi poglavlje II).

152
 - Kada je u pitanju rak prostate piti 2 olje aja po recepturi I i 2 olje aja od
mleike (Epilobium parviflorum).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa hladnom vodom, 25 minuta dnevno (vidi pog-lavlje
IV).
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i sto-mak) od
gline, 3-6 sati dnevno. Menjati glinu na svakih 1-2 sata (vidi poglavlje
VII).
5) Lokalna parna kupka (oboleli deo tela), 15 minuta, sa se-nom i
ruzmarinom (vidi poglavlje IV).

6) Lokalna kataplazma na obolelo mesto i na ganglije (iva-ni

centri) od grkog semena, narendanog korena gaveza, ili listo-va gaveza
(vidi: Gavez), preslice, bokvice, kupusa itd.
7) Oblog, 2-3 puta dnevno po 20-30 minuta sa vedskom tink-turom
staviti na obolelo mesto, a potom isto mesto namazati mau od nevena
(vidi: Neven).
8) Trljanje (frikcija) solju (vidi poglavlje IV).
9) Kura sunanja, dnevno (vidi poglavlje V).
10) kotski naizmenini tu, 2 - 3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
11) Kod raka materice, jajnika i rektuma (zadnjeg creva) treba
primenjivati vaginalna ispiranja, odnosno niske klizme (vidi po-g lavlje
IV) i to ajem od crvene deteline, nevena, preslice, viria, hajduice;
dekoktom (vidi poglavlje I) od rujevine (Rhus coti-nus), kore hrasta,
gaveza. Takoe sedea kupka (vidi: Preslica) sa hajduicom i preslicom,
2 - 3 puta sedmino.
12) U sluaju raka koe i tumora sa ulceracijama, treba pri-meniti
oblog sa sokom od nevena, sokom od ruse, tinkturom od tuje, s tim to
se prethodno opere zona zahvaena tumorom a-jem od preslice,
hajduice, crvene deteline, sleza itd.
Na ulceroznu zonu, staviti oblog od ugljenog praha (vidi pog-lavlje
III) kao i kau od gaveza (vidi poglavlje II - Biljna kaa i oblog od
listova kupusa).

153
 Kardio-vaskularna oboljenja (oboljenja srca i krvnih sudova)
1) Ishrana - uglavnom hiposodina (sa smanjenom kolii-nom soli):
- 3 - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- Jedna klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 7 dana
(vidi poglavlje IV);
- Paljivo pratiti diurezu (koliinu izluene mokrae) na 24 sata u
odnosu na koliinu unete tenosti, zatim puls, krvni priti-sak, razvoj
edema (oteklina) sa prateim simptomima (na povr-ini donjih
ekstremiteta), kao i opte stanje;
- U nastavku, 2 meseca leenje sokovima i presnom hranom, a
istovremeno 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C)
- Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - poglavlje II);
- 3 x 1 kaiica soka od groa za srane tegobe (vidi: Sirup za srce -
poglavlje II);
- 3 x 1 eanj belog luka dnevno;
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam, poglavlje III/C), 3 x 50
ml dnevno;
- ajevi:
Recept I: Gavez 30 g Maslaak 10 g
Imela 20 g Petoprsta 10 g Srdaica 10 g
uta metla (Sarothamnus scoparius) 10 g
Recept II: Glog 30 g Odoljen 10 g
Dimnjaa 10 g Matinjak 10 g
Srdaica 20 g Crvena detelina 20 g
Recept III: Branka 10 g Rutvica (ruta) 10 g
Hajduica 10 g Preslica 10 g
Lincura 10 g
Recept IV: Rusomaa (hou-neu) 10 g
Zeji trn (Ononis spinosa) 10 g
Krvara (Sanguisorba officinalis) 10 g
Bela vrba (kora) 10 g
Svi ovi ajevi se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine preliti sa
250 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 12 sa-
154
ti, zatim procediti i podgrejati. Piti 2 olje aja dnevno, zaslae-ne 1
kaiicom meda, ujutru i uvee.
Recepti za aj se koriste naizmenino, u kurama od po 14 da - na (14 dana
prvi, 14 dana drugi, itd.).
Recept V: Glog (plod ili samleveni list i cvet) 20 g
ipak (divlja rua) 20 g
Preko meavine uvee naliti 300 ml mlake vode. Sledeeg da-na procediti i
popiti u toku jednog dana.

2) Kupka Vitalis 3 puta dnevno po 15 - 20 minuta (vidi pog-lavlje

IV).
3) Hladan oblog drati na predelu iznad srca, 15-20 minuta kada nastupe bolovi
(vidi poglavlje IV - Hladna kompresa).
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i sto-mak) od gline,
jedanput dnevno, 3 sata (vidi poglavlje VII).
5) Derivativni oblog na stomak, tokom noi (vidi pogl. IV).
6) Hodanje bosim nogama po travi, dok jo ima rose.
7) Hladno tuiranje gornjih ekstremiteta, jedanput dnevno - 2
sedmice; zatim 3 puta sedmino - 4 sedmice, a na kraju 2 puta sedmino
- 1 sedmica (vidi poglavlje IV).
8) Hladno tuiranje zadnje strane tela (vidi poglavlje IV) sa
naizmeninim hladnim tuiranjem gornjih ekstremiteta (jedan dan
jedno, drugi dan drugo).
9) Izlaganje dejstvu istog vazduha, vebe disanja i lagana gim
nastika, u zavisnosti od izdrljivosti bolesnika (vidi poglavlje VI).
Konstipacija (zatvor)
1) Ishrana:
- 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III);
- Jedna klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice ili
crvene deteline;
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje
III/C), 2 meseca;
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- 4-6 kaika peninih mekinja dnevno, potopljenih u: aj, sok, mleko
od oraha ili badema;

155
 - 6-8 suvih ljiva koje treba potopiti preko noi u hladnu vodu, a ujutro ih malo
podgrejati i pojesti pre doruka;
- 6 kaika aja od iirota (vidi: Iirot);
- 3 x 1 kaika dnevno uglja od lipovog drveta;
- ajevi:
Recept I: Vodopija 30g Neven 30g
Hajduica 30g Bokvica 20g
Kruina (Rhamnus frangula) 20g
Razliak (modrocvet) 20g
Crvena detelina (cvet) 20g
Recept II: Anis 20g Bokvica 10 g
Crni slez 20g Zova 20 g
Kamilica 20g Beli jasen (list) 20 g
Ljoskovac (Physalis alkekengi) 10 g
Ovi ajevi se pripremaju na isti nain. Uzeti po 1 punu kaii-cu
meavine i preliti sa 250 ml vrele vode. Poto odstoji 2 minu-ta,
procediti i piti 2 olje dnevno sa dodatkom vedske tinkture (vidi
poglavlje II). ajevi se piju naizmenino.
- aj od breskvinog lista je naroito preporuljiv protiv zatvo-
ra kod dece.
Recept: Potopljeno semenje lana 1 kaiica
Penine mekinje 1 kaika
Heljda ili seme suncokreta 1 kaika
Narendana argarepa 5 kaika
Usitnjen crni luk 1/2 kaike
Maslinovo ulje 2 kaike
Sastojci se izmeaju i uzimaju ujutro, 30 minuta pre jela.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi pog. IV).
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i sto-mak) od gline, 3
puta dnevno (vidi poglavlje VII).
5) Hladno tuiranje celog tela - 2 puta sedmino, a zatim jedanput sedmino u
naredne 2 sedmice (vidi poglavlje IV).
6) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino - 2 sedmice, potom 2
puta sedmino - 2 sedmice (vidi poglavlje IV).

156
 7) Derivativni oblog na stomak, u toku noi (vidi poglavlje IV).
8) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V).
9) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika pre ma
mogunostima pacijenta (vidi poglavlje VI).
Kosa (opadanje)
1) Ishrana koja podrazumeva korienje presnih namirnica bogatih
vitaminima, enzimima, auksinima (organskim materija-ma koje deluju
na rast elija), penine klice;
- Sok od mladog jema (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam), 3 x 50
ml dnevno.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Parna kupka glave, 3 puta sedmino po 15 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Prati kosu sa:
Recept: Mlada kopriva (koren) 20 g iak (koren) 20 g
Meavinu kuvati 10 minuta u 11 vode. Procediti i ovim oprati kosu.
Potom masirati kou kosmatog dela glave sledeom mea-vinom:
Recept: iak (koren) 100 g Mlada kopriva 50 g Pupoljci breze 50 g
Alkohol (40 - 70%) 200 ml

Ostaviti da stoji u flai 10 - 14 dana, uz svakodnevno muka-nje.

Potom procediti sadraj flae i tenou masirati kou glave. Ovaj vid
masae suzbija perut.
5) Masirati kou glave 10 dana maslinovim uljem.
Recept: Crni luk (usitnjen) 50 g Beli luk (sok) 30 g
Gavez 50 g 1 jaje (izmueno)
Ove sastojke izmeati i koristiti kao pakovanje za kosu koje treba
dobro utrljati u kou glave i kosu, i pokriti platnenom kr-pom.
Pakovanje drati na glavi tokom noi. Ujutro oprati kosu. Preporuuje
se i kao lek protiv peruti.
7) Da bi se sauvao sjaj kose, moe se prati surutkom jedan-put
sedmino.
8) Svakodnevno masiranje koe glave sokom od belog luka.

157
 9) Svakodnevno tuiranje kosmatog dela glave hladnom vo-dom,
posle ega treba da usledi energino eljanje radi sprea-vanja pojave
peruti.
10) Uvee masirati kou glave sokom od aloje. Ujutro oprati kosu, bez
sapuna ili ampona.
11) Hladno tuiranje glave 2 puta sedmino (vidi pog. IV).
12) Hladna kupka donje polovine tela, 2 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
13) Hladno tuiranje cevanica, 3 puta sedmino (vidi pog. IV).
Laringitis (upala grkljana)
1) Ishrana:
- 3 - 5 dana leenje sokovima od voa i povra;
- 1 klizma ujutru, 1/4 litre za decu i 1,5 - 2 litra za odrasle mla-kog aja od
kamilice, 3 - 5 dana (vidi poglavlje IV);
- U nastavku, biljni reim ishrane, prevashodno presne na-mirnice; 1 - 2 dana
sedmino leenje voem (vidi pogl. III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C
- Mladi jeam);
- 2 kaiice anisa kuvati 5 minuta u 100 ml vode. Procediti i dodati 2 kaike
meda. Uzima se po 1 kaika na 30 minuta;
- Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - pogl. II);
- Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C);
- ajevi:
Recept 1: Ivanjsko cvee 40 g alfija 40 g
Podbel 30 g Neven 30 g
Kamilica 20 g Gavez 30 g
Bokvica 40 g Lipa (cvet) 20 g
Recept II: Petrovac 10 g iva trava 20 g
Kamilica 20 g Beli slez 20 g
Vranilovka 20 g Crvena detelina 20g
Kopriva 10 g
ajevi I i II mogu se pripremati u vidu infuzije, ili kao dekokt (vidi
poglavlje I). Piti 2 olje aja dnevno sa vedskom tinkturom, a 2 olje
mlakog aja koristiti za duboko ispiranje. Ostatke bilja-ka, nakon
ceenja, ne bacati, ve ih koristiti kao kataplazmu (mlaki oblog) za
prednju stranu vrata.
158
 2) Parna kupka - grudi i glava, jedanput dnevno, sa kamili-com, uljem od
mente i lavande (vidi poglavlje IV).
3) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
4) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane te la, 3
puta sedmino (vidi poglavlje IV - ovaj postupak se prime - njuje u
danima kada izostaje hladna kupka donje polovine tela - vidi taka 3).
5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 15 - 20 minuta (vidi pog-lavlje
IV).
6) Ispiranje grla ajevima koji su preporuljivi i za konzumi-ranje.
7) Topli oblog od aja preslice, ili od vode i sireta (pomeati u jednakom
odnosu sire i toplu vodu), na predeo vrata.
8) Derivativni oblog na vrat, u toku noi (vidi poglavlje IV).
9) Topla kupka nogu (vidi poglavlje IV).
10) Odravanje vlanosti vazduha u bolesnikoj sobi stavlja-njem suda sa
vodom, ili vlanih pekira na grejno telo.
Leukoreja (belo pranje kod ena)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 da-na
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1 - 2 me-se ca; 5-
7 dana meseno depurativna presna ishrana; 1-2 dana u mesecu leenje
voem (vidi poglavlje III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- aj: Recept:
Viri 30 g Neven 30 g
Vodopija 20 g Mrtva bela kopriva 40 g
Hajduica 30 g Rusomaa (hou-neu) 20 g
alfija 20 g Rujevina (Rhus cotinus - kora) 20 g

159
 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji u 250 ml vrele vode, 3
minuta. Piti 2 olje toplog aja dnevno, zaslaenog medom, u periodu
od 1 sedmice.
2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
3) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica), uz pos te-peno
poveanje temperature.
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
6) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
7) Vaginalno ispiranje, jedanput dnevno, 7-14 dana sa:
Recept: Rujevina (kora) Hrast (kora)
alfija Preslica
Kamilica Neven
Mrtva bela kopriva
Sastojci se meaju u jednakim razmerama: 4 kaike meavine kuvati
3 minuta u 1 litar vode. Ostaviti da stoji pokriveno 5 mi-nu ta, a zatim
procediti.
8) Ugljeni prah, za vaginalno ispiranje (vidi poglavlje VIII).
Limfangitis (upala limfnih sudova) (vidi: Adenitis
- upala limfnih vorova)
Litijaza bubrega i mokrane beike
(kamen u bubregu i mokranoj beici)
Kura za izbacivanje kamena, moe se primenivati na 2 nai-na:
1) Ne unositi hranu 3 dana. Za to vreme, prvog dana (od 8:00
- 20:00), na svaka 2 sata piti po 2 ae soka od jabuke. Drugog dana,
postupati na isti nain. Treeg dana, u 8:00, popiti 1 au soka od
jabuke, a posle 30 minuta popiti 200 ml maslinovog ulja i odmah nakon
toga jo jednu au jabukovog soka, bez unoe-nja bilo kojih drugih
hranljivih materija do 20:00.
2) a) Prvi dan:
- Piti samo vone sokove (ili sok od lubenice), po 250 ml na svakih
2,5 sata;

160
 - 3 x 1/2 olje aja od ruse i kukuruzne svile. b)
Drugi dan:
- Uzimati po kaiicu maslinovog ulja na svakih 15 minuta, od 6:00
do 18:00;
U 12:00 - primeniti sedeu toplu kupku (vidi: Preslica) sa senom, kukuruznom
svilom. Kupka traje 40 minuta;
U 20:00 - popiti 1/2 olje aja od kamilice; c)
Trei dan:
- Ponoviti ceo postupak primenjen prethodnog dana.
d) etvrti dan:
- Jesti samo voe, i to u 3-4 obroka. e)
Peti dan:
- 3 x 1/2 olje aja od ruse i kukuruzne svile;
- Ujutru - voni obrok;
- U podne - krompir pire, svea salata od povra;
- Uvee - jabuke, integralni hleb, med, aj od kamilice.
U nastavku, videti ishranu kod: Oboljenja bubrega. Zavisno od hemijskog
sastava kamena, redukovati ili izostaviti iz ishrane namirnice koje potpomau
stvaranje odreene vrste kamena.
a) Kod kamena koji potie od soli mokrane kiseline:
- Ne konzumirati meso i mesne preraevine;
- Smanjiti upotrebu suvih leguminoza: pasulja, graka, soje, boba
itd.
b) Kod kamena koji potie od soli oksalne kiseline:
- Smanjiti koliinu povra koje sadri oksalnu kiselinu (cve-kla, spana,
kiselica - kiseljak, perun, paradajz, pargla);
c) Kod kamena koji potie od kalcijum-fosfata:
- Iskljuiti iz ishrane: jaja, mleko i mlene proizvode, graak i boraniju, orah,
badem, bob, itd, do odstranjivanja kamena;
- ajevi:
Za meovitu litijazu:
Recept I: Preslica 30 g iva trava 20 g
Ljubiica 10 g Meje groe 10 g
Vijopica (Parietaria officinalis) 10 g
Kukuruzna svila 30 g
ipak (divlja rua) 10 g

161
 Za litijazu mokrane beike:
Recept II: Zlatnica 30 g Verbena 20 g
Petrovac 20 g Breza (list) 30 g
Kukuruzna svila 30 g
Rusomaa (hou-neu) 20 g
Za litijazu prouzrokovanu oksalatima (kamen koji potie od
soli oksalne kiseline):
Recept III: Gavez 40 g Ivanjsko cvee 40 g
Kleka 10 bobica Preslica 40 g
Mrtva uta kopriva 40 g
Crvena detelina 40 g
Svi ajevi se pripremaju na isti nain: 1 kaiicu meavine ostaviti
da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3-4 olje toplog aja
dnevno, zaslaenog medom.
3) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica). Tem - peratura
vode treba da postepeno raste. Kupka traje 30 minuta. Primenjuje se 3
puta sedmino.
5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
6) Umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
7) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta (vidi poglavlje IV), 3 puta
sedmino, naizmenino sa hladnim tuiranjem celog tela (taka 5).
8) Parna kupka za trbuh i noge, 2 puta sedmino po 15 minu-ta (vidi
poglavlje IV).
9) Sunanje sa transpiracijom (preznojavanjem), 2 puta sed-mino
(vidi poglavlje V).
10) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
11) Trljanje hladnom vodom i naizmenini kotski tu, sva-kodnevno, 1-2
puta (vidi poglavlje IV).

Luksacija (uganue, iaenje)

1) Lokalna kataplazma (na bolna mesta) sa narendanim kore-nom gaveza (vidi:
Gavez - oblog), 2-3 sata dnevno.

162
 2) Trljanje i lagana masaa bolnog mesta tinkturom od neve-na,
rastvorenom u vodi, u razmeri 1:2 (1/3 tinkture, 2/3 vode), tinkturom od
branke (Arnica montana), tinkturom od kantari-ona, majine duice,
kleke.
3) Hladan oblog sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), 2-3 puta
dnevno, na bolno mesto.
4) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV), u toku noi, na uganut
zglob.
5) 3 x 25 kapi dnevno, tinktura od nevena ili tinktura od br-anke.
6) Imobilizacija povreenog zgloba, u teim sluajevima -
gips.
7) Lokalna kupka u blatu, 20 minuta dnevno (vidi poglavlje
VII).
8) Hladno tuiranje kolena, jedanput dnevno.

Lumbago, iijas
1) Ishrana:
- 10 dana - sokovi od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 5-7
dana u mesecu depurativna presna ishrana (vidi poglavlje III/C);
penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C
- Mladi jeam);
- ajevi:
Kamilica 30 g Jagorevina 20 g
Verbena 30 g alfija 20 g
Preslica 20 g Majina duica 20 g
Kopriva 20 g Divizma 10 g
Kokotac 10 g Bela rada 20 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 3 olje dnevno, zaslaenog medom, uz doda-tak vedske
tinkture.
2) Parna kupka donje polovine tela (vidi poglavlje IV) sa se-nom, jedanput
dnevno, 7-10 dana, a zatim 2-3 puta sedmino.
163
 3) Kupka trupa (vidi poglavlje IV) u toploj vodi (ija se tempe-ratura
postepeno poveava) sa sladiem, brankom, senom, zo-vom, uljem od
mente, 20 - 30 minuta dnevno, 7-10 dana; u toku kupke piti 1-2 olje
limunade.
4) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino, 7 - 10 dana nakon
zapoinjanja terapije (vidi poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
7) Derivativni oblog (sire i voda) - (vidi: Hemoroidi).
8) Topla lokalna kataplazma (na bolno mesto) sa voskom ili pa
rafinom, 20 - 30 minuta dnevno; posle ovoga masirati mesto tin kturom
od majine duice, kantariona, sokom od ljutia (Ranunculus acer).
9) Topla kataplazma sa semenom goruice ili cvetovima sena (sa
cvetne livade), kantariona, preslicom, 20 - 30 minuta dnevno (vidi:
Kataplazma - poglavlje I). Menjati kataplazmu nekoliko pu ta tokom
primene, radi odravanja temperature.
10) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
11) Bolno mesto mazati mau od nevena (vidi: Neven) i ob-lagati jastuiem
od preice (vidi: Preica).

Menopauza (prestanak menstrualnog ciklusa)

1) Ishrana:
- Biljni nain ishrane, prevashodno sokovi i presne namirni-ce; 5-7
dana u mesecu depurativna presna ishrana (vidi poglav-lje III/C);
penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- aj:
Recept: Srdaica 25 g Hajduica 20 g
Matinjak 25 g Preslica 20 g
alfija 25 g Rusomaa 10 g
Glog 10 g Viri 20 g
Kantarion 10 g
164
 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele
vode, zatim procediti. Piti 2 olje aja dnevno, ujutru i uvee,
zaslaenog medom, uz dodatak vedske tinkture (1 kai-ica na 1 olju -
vidi poglavlje II),
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Topla sedea kupka, 2 puta sedmino, sa preslicom (vidi:
Preslica).
4) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
6) Kratko umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje
IV).
7) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
8) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI).
Meteorizam (nadimanje)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice ili crvene dete-line
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 mese-ca; 1-2 dana u
sedmici, leenje voem (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII);
- ajevi:
Jednu kaiicu semena miroije kuvati 15 minuta u 250 ml
vode, zatim procediti. Piti toplo.
aj od pupoljaka breze:
Recept: Anis 20 g Matinjak 10 g
Vranilovka 10 g ubar 20 g
Mora 10 g Kim 10 g
Isop 10 g

165
 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2-3 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 1 - 2 olje aja dnevno sa 1 kaiicom vedske tinkture (vidi
poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Naizmenini kotski tu, 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
7) Kataplazmu od ugljenog praha koji se stavi u daki i umo i u
toplu vodu, naneti na trbuh, 1 sat dnevno (vidi poglav-lje VIII).
8) Derivativni oblog na predeo trbuha, u toku noi (vidi pog-lavlje
IV).
9) Kretanje i vebe disanja na istom vazduhu, gimnastika (vidi
poglavlje VI).

Migrena
(Vidi: Epilepsija)

Modani udar
1) Ishrana:
- 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra aja od kamilice, 5-10 dana (vi-di
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog - lavlje
III/C); 2 meseca, 1-2 dana vona ishrana (vidi poglavlje III/C - Leenje
voem); proklijala penica; 5-7 puta meseno primenjivati presnu
depurativnu ishranu (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C);
- 3 x 15 kapi dnevno tinkture od lukovice visibabe, prvih 7-10 dana, a zatim
smanjiti dozu na 3 x 10 kapi dnevno;
- ajevi (vidi: Kardio-vaskularna oboljenja).

166
 2) Krai odmor (leanje u krevetu) i kesa sa ledom koja se stavlja na
glavu.
3) Topla kataplazma sa samlevenim semenom goruice, pri-menjena na noge 3-
4 puta dnevno, po 20-30 minuta.
4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od
gline koja se stavlja istovremeno sa maskom od gline na glavu, 3 sata
dnevno (vidi poglavlje VII). Pod stopala se stavljaju boce sa toplom
vodom.
5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
6) Parna kupka donje polovine tela (vidi poglavlje IV), 3 puta sedmino. Staviti
i kesu sa ledom na glavu.

7) Topla kupka nogu; na elo i potiljak staviti kesu sa ledom (vidi

poglavlje V).
8) Naizmenina kupka nogu 2-3 puta dnevno prvih sedam dana, a zatim
jedanput dnevno (vidi poglavlje IV).
9) kotski tu - naizmenino (vidi poglavlje IV), 2 puta dnev-no, od tree
sedmice (nakon modanog udara).
10) Hladno tuiranje celog tela 3 puta sedmino, od etvrte sedmice
(vidi poglavlje IV).
11) Specijalna gimnastika za oporavak (po preporuci lekara).
12) Izbegavanje dekubitusa (rana koje se javlja usled dugo-trajnog
leanja) korienjem gumenog podmetaa za sedenje kao naslona za
lea; trljanje i masaa tela alkoholnim rastvorom sa mentom i
lavandom.
Mononukleoza (zarazna)
(Vidi: Ospice i Herpes zoster)

Multipla skleroza i paraliza

1) Ishrana:
- 30 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III);
- 1 klizma ujutru sa mlakim ajem od kamilice, 10-20 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 6-12 me-seci; 5-7
dana meseno, depurativna presna ishrana (vidi pog - lavlje III/C),
penine klice;
167
 - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept I: Viri 40 g alfija 30 g
Hajduica 30 g Preslica 40 g
Jagorevina 20 g Kopriva 30 g
Majina duica 30 g Kantarion 20 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vre-le
vode. Piti 4 olje dnevno, uz dodatak vedske tinkture (vidi pog lavlje II
-kaiica na 1 olju aja). 5 kapi svee isceenog soka od zeje soce
(Oxalis acetosella), sipati u svaku olju aja.
Recept II: Gavez 30 g Crvena detelina 30 g
Kantarion 20 g estoslavica 10 g
Lavanda 10 g Matinjak 20 g
Ruzmarin 10 g alfija 20 g
Isop 10 g

Pripremati kao i Rp. I. Piti 2 olje dnevno sa vedskom tinktu-rom, i to 1 olju

ujutro, 1 uvee, naizmenino sa prvim ajem.
2) Kupka trupa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
3) Kupka Vitalis, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Topla kupka celog tela u blatu, 3 puta sedmino, po 15-30 minuta
(vidi poglavlje VII).
5) Topla sedea kupka (vidi: Preslica), jedanput sedmino, sa
pupoljcima omorike, kantarionom, alfijom, kamilicom, maj-inom
duicom, preslicom, koprivom.
6) Hladno tuiranje celog tela ili trljanje hladnom vodom, 3 puta
sedmino (vidi poglavlje IV).
7) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje
IV).
8) Naizmenini oblog, jedanput dnevno, na grupe miia koji se gre
(vidi poglavlje IV).
9) Oblog sa vedskom tinkturom, jedanput dnevno, 30 minu-ta, na
kimeni stub.
10) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 puta
dnevno (vidi poglavlje VII).

168
 11) Oblog od preice na bolna mesta (vidi: Preica).
12) Trljanje obolelih udova tinkturom od branke (Arnica
montana), kantariona, majine duice, rusomae, 2-3 puta dne-v on.
13) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
14) Gimnastika za oporavak, preporuena od strane lekara.
Neuralgija (meurebarna)
(Vidi: Lumbago, iijas)
Neuralgija trigeminalna
(Oboljenje trogranog ivca lica i vilica - trigeminusa)
1) Ishrana (vidi: Lumbago, iijas).
2) Parna kupka glave i grudi kamilicom, uljem od mente i la-vande jedanput
dnevno (vidi poglavlje IV).

3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).

4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3-4 puta sedmino (vi-di
poglavlje IV).
5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Topla kompresa sa kamilicom, lanom, kantarionom, je - dan put
dnevno.
7) Lokalna (na mestu ispoljavanja bolesti) kataplazma od ug - lja u prahu
(vidi poglavlje VIII).
8) Masaa bolnog mesta tinkturom od majine duice, uljem od kantariona,
mente - jedanput dnevno.
9) Oblog od vedske tinkture (vidi poglavlje II), 1-2 puta dnev-
no.
10) Maska od gline, 2 puta dnevno (vidi poglavlje VII).
11) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
Neuroza
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 1itra mlake kamilice (vidi poglavlje
IV);

169
 - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; presna ishrana za
oporavak (vidi poglavlje III/C); penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam - III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Kopriva 30 g Kamilica 30 g
ubar 30 g Glog 20 g
Matinjak 40 g Hajduica 30 g
Kantarion 20 g alfija 20 g
Kupina (list) 15 g Cvet hmelja 15 g
Preslica 30 g Nana 20 g
Branka (Arnica montana) 30 g
1 punu kaiicu meavine staviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 3 olje aja dnevno uz dodatak 1 kaiice vedske tinkture
(vidi poglavlje II) u svaku olju.
2) Kupka Vitalis, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
3) Kupka polnih organa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Topla sedea kupka sa majinom duicom, preslicom, 2 puta
sedmino (vidi: Preslica).
5) Biljna topla kupka celog tela sa matinjakom, ruzmarinom i senom, jedanput
sedmino (vidi poglavlje IV).
6) Trljanje hladnom vodom, ujutru (vidi poglavlje IV).
7) Hodanje kroz hladnu vodu, 3 minuta dnevno, 3-4 puta sed-mino.
8) Hladno tuiranje kolena, 2-3 sekunde dnevno (vidi poglav-lje IV).
9) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
10) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-
lje IV).
11) Hladna kupka celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV),
naizmenino sa hladnim tuiranjem (taka 10 - jedan dan kupka, drugi
dan tuiranje).
12) Hodanje bez obue, leti.
13) Sunanje (vidi poglavlje V).

170
 14) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi
poglavlje VI).
15) Potpuna relaksacija (oputanje), 2-3 puta dnevno po 15 minuta -
leati na leima i duboko disati uz potpuno psihiko izolovanje od
ambijenta.

Oboljenja bubrega
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 1itra mlakog aja od kamilice (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, biljni reim ishrane; 1-2 dana sedmino leenje
voem; 5-7 dana u mesecu presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje
III/C);
- Leenje limunovim sokom (vidi poglavlje III/C);
- ajevi:
Recept I: Ivanjsko cvee 40 g Zlatnica 40 g Breza 40 g
Mrtva kopriva 40 g Gavez (list) 40 g
Recept II: Meje groe 40 g Vres (Calluna vulgaris) 40 g
Kukuruzna svila 20 g Crvena detelina 20 g
Troskavica (troskot) 30 g
Recept III: Mleika (vidi: Mleika)
ajevi se pripremaju u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti ih naizmenino, u
krug, u kurama od 7-14 dana.

1 kaiica meavine treba da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode.

Piti 2-3 olje dnevno. U svaku olju aja dodati 1 kaiicu vedske
tinkture (vidi poglavlje II).
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50
ml na dan;
- Sok od 3 limuna, ujutru, pre jela;
- Tinktura od mejeg groa i vresa po 30 kapi, 2 puta dne-
vno.
2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).

171
 3) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) uz postepeno rastuu
temperaturu, sa rusom i kukuruznom svilom, 2 puta sedmino po 10
minuta.
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
6) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
7) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 sata
dnevno (vidi poglavlje VII).
8) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
9) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u skladu sa linim
mogunostima (vidi poglavlje VI).

Oboljenja jajnika
1) Ishrana:
- 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 5-10 dana (vidi pog-lavlje
IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi
poglavlje III/C);
- Penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C
- Mladi jeam);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- aj (vidi: Dismenoreja).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr - buh) od gline, 3 sata
dnevno (vidi poglavlje VII).
4) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Topla sedea kupka sa preslicom, rusom, senom, 2 puta sedmino
(vidi: Preslica).
6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
7) Naizmenino kotsko tuiranje, 2 puta dnevno (vidi pog-lav lje
IV).

172
 8) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
9) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
10) Kupka tabana u vedskoj tinkturi (vidi poglavlje II), 15 mi-nuta dnevno
(vidi: Dismenoreja).

Oboljenja jetre i ui
1) Ishrana:
U prva dva dana primeniti sledeu kuru: prvog dana - post (nita ne
jesti niti piti, npr. post moe poeti uvee u 20:00 i zavr-iti sledeeg
dana, uvee u 20:00). Poto se post zavri, treba po-piti lagano, u retkim
gutljajima, 2 kaike mlakog ricinusovog ulja u koje se doda limunov
sok. U toku noi ne treba unositi hranu niti tenost. Ujutru, u 7:00,
pojesti porciju griza (oko 300 g), kuvanog u vodi bez soli (da bude gust
kao kaa).
Svakih 10 minuta, do 12:00, na zonu une kese treba stavlja-ti tople
obloge od 250 g cveta kamilice kuvanog u vodi dok se ne pretvori u
kau. Polovinom ove kae napuniti daki od platna ili gaze, a drugom
polovinom drugi daki. Pripremljene oblo-ge stavljati na zonu une
kese (regija ispod desnog rebarnog luka) i to tako da na pomenutoj zoni
uvek bude po jedan topli oblog (daki).
U 12:00 pojesti jo jednu porciju griza, kuvanog u vodi.
Od 12:00 do 19:00 primenjuju se komprese od lana, kuvanog 1 sat u
vodi, tako da se dobije sluzasta masa. Ovu masu raspore-diti u 2
dakia i svakih 10 minuta njome oblagati zonu une kese (na gore
opisan nain).
U 17:00, 18:00, 19:00 piti po 100 ml mlakog maslinovog ulja, u koje
treba dodati sok od jednog limuna (za svaku dozu poseb - no).
Do 20:00 ostati u leeem poloaju i to na desnom boku. Od 20:00
do 21:00 etati po sobi koja treba da je dobro ugrejana. U 21:00 uzeti 2
kaike mlakog ricinusovog ulja sa dodatkom limu-novog soka. Po
potrebi, moe se uzeti i vedska tinktura (vidi poglavlje II).
Prva bolesnikova stolica trebalo bi da sadri pesak i kamenje mekeg
sastava.

173
 Do prekosutra ujutro (raunajui od prvog dana kada se posti), ne
jesti nita.
U 7:00 piti aj od kamilice. U toku dana jesti presnu hranu, piti
sokove i aj - meavinu: kamilice, kantariona, preslice, pele-na,
hajduice - u jednakim razmerama. Priprema se tako to se 1 kaiica
meavine ostavi da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Popiti 1 litar
aja dnevno.
- U nastavku, leenje sokovima od voa i povra, 5-10 dana (vidi
poglavlje III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-10 dana
(vidi poglavlje IV);
- Sokovi i presna hrana (vidi poglavlje III/C), 2 meseca;
- 4-5 dana u mesecu - presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje
III/C); 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglav-lje III/C);
- Penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml/dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- Leenje maslakom (stabljikom - vidi: Maslaak);
- Leenje limunovim sokom ili celim limunom (vidi poglavlje III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- 3 x 1 kaiica dnevno samlevenog semena arenog kalja (Silybum
marianum);
- 3 x 1 kaiica uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII);
- ajevi:
Recept I: Hajduica 40 g Gavez 10 g
Petrovac 20 g Kamilica (cvet)10 g
Kukuruzna svila 40 g Menta 15 g
Preslica 20 g Neven 10 g
Ruzmarin 10 g
Recept II: Rusa 10 g Bokvica 20 g
Maslaak (list) 30 g Vodopija 20 g
Crvena detelina 30 g Razliak 30 g

174
 Recept III: estoslavica 20 g Preslica 10 g
alfija 20 g Kantarion 10 g
Maslaak 10 g Preica 10 g
Rusomaa (hou-neu) 20g
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jednom dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Naizmenini kotski tu (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
6) Naizmenini oblog: topli (8 minuta) - hladni (4 minuta); 4 puta
uzastopno ponoviti ovu promenu (toplo-hladno), na pre-deo jetre,
jedanput dnevno. U toplu vodu dodati aj od ruzmari-na i ruse.
7) Parna kupka sa ruzmarinom, 2-3 puta sedmino po 20 mi-nuta
(vidi poglavlje IV).
8) Derivativni oblog na zonu jetre, tokom noi (vidi poglavlje
IV).
9) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
10) Lumbo-abdominalna kataplazma (na predeo slabina i trbuha) od gline, 3
sata dnevno (vidi poglavlje VII).
11) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa rusom, ruzmarinom i
senom.
12) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti
od izdrljivosti bolesnika. U sluaju akutnog hepatiti-sa (upale jetre),
izbegavati vee fizike napore 6-12 meseci.

Oboljenja prostate
1) Ishrana:
- U fazi groznice (vidi: Groznica);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 7 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 mese-ca; 1-2 dana u
mesecu - leenje voem (vidi poglavlje III/C);
- Semenke bundeve, 50-200 g dnevno;

175
 - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C
- Mladi jeam);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept I: Meje groe 30 g Gavez 20 g
Dan i no 20 g alfija 10 g
Mrtva kopriva 20 g Preslica 20 g
Vinova loza (list) 10 g Neven 20 g
Hajduica 30 g
Pupoljci bora (omorike) 10 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 3 olje toplog aja dnevno, sa medom i ved-skom tinkturom
(vidi poglavlje II),
Recept II: Mleika (vidi: Mleika)
Recept III: aj od omorike
U sluaju zadravanja mokrae, piti vodu od kuvanog ita: 250 g
ita kuvati 20 minuta u 1 litar vode na tihoj vatri, zatim os-taviti da stoji
10 sati, pa procediti.
Tretman traje 3 sedmice i treba ga primenjivati 2 puta tokom godine.
Za vreme kure piti 100 ml vode od ita, svako jutro pre je la. U akutnom
stanju, doza se poveava na 150 ml, takoe pre jela.
2) Izbegavati intimne odnose tokom leenja.
3) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica) uz poste-peni porast
temperature, 20 minuta, 3 puta sedmino.
4) Parna kupka donje polovine tela, 2 puta sedmino po 15-20
minuta (vidi poglavlje IV).
5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
6) Derivativni oblog u obliku slova T, na trbuh i perineum
(prostor izmeu genitalija i anusa), tokom noi (vidi poglavlje IV).
7) Kataplazma od gline, u obliku slova T, lumbo-abdomi-nalna i
perinealna (na slabinski deo, trbuh i perineum), 3 sata dnevno (vidi
poglavlje VII).
176
 8) Kod hroninih oboljenja, posle akutne faze praktikovati sun
anje, hladne kupke trupa, kupku polnih organa jedanput dnevno (vidi
poglavlja IV i V).
9) U akutnoj fazi, praenoj bolovima i tegobama pri mokre-nju,
obaviti tuiranje toplom vodom ili staviti topli oblog sa a-jem od
grkog semena i kamilice na zonu ispod eluca (donji trbuh), nekoliko
puta dnevno.
10) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
11) Naizmenini kotski tu (vidi poglavlje IV).
12) Odravanje uredne stolice (probave).
13) Izbegavati padove, jahanje, stres itd.

Oboljenja rektuma i anusa (Rektitis - upala zavrnog dela debelog

creva, anitis - upala mara, fistule i pukotine oko mara, analni
svrab, crvenilo, ekcem)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma (vidi poglavlje IV) ujutru sa 0,5 - 1 litra aja od sle-dee
meavine:
Preslica 30 g Slez 20 g
Hajduica 30 g Neven 30 g
Crvena detelina 30 g
Kupina (list) 30 g
Mijak (Cynoglossium officinale) - list 20 g
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 mese-ca; 4-5
dana u mesecu presna ishrana za oporavak (vidi poglav-lje III/C),
- 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII),
- ajevi:
Recept: Slez 20 g Neven 30 g
Hajduica 20 g Kopriva 30 g
Viri 30 g
Pripremiti u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnevno. 2) Kupka
Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (voda treba
da bude 3-4 cm iznad sedala stolice - vidi poglavlje IV).

177
 3) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vi di
poglavlje IV).
5) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V).
7) Derivativni oblog u obliku slova T na abdomen i perine-um
(vidi IV).
8) Lokalno ispiranje creva (vidi: Klizma - poglavlje IV) i anusa posle svake
stolice kamilicom, crvenom detelinom, slezom, bok -
vi com.
9) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa temperaturom koja
postepeno raste, preporuljiva protiv gra rektalne muskulature (miia
zadnjeg creva).
10) Mazati obolelo mesto mau od gaveza (vidi: Gavez).
Oboljenja timusa (grudne lezde)
Ishrana:
- 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III);
- 1 klizma ujutru sa 250-300 ml mlake kamilice, 5-10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 mese-ca (vidi
poglavlje III/C);
- Leenje limunovim sokom (1/4 doze - vidi poglavlje III/C);
- Presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Voda od peninih mekinja (1/4 doze - vidi poglavlje III/C);
- ajevi (vidi: Oboljenja tiroidne lezde -1/4 doze).
2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV),
3) Hladna kupka celog tela, jedanput dnevno - 2 sedmice, a zatim 2 puta
sedmino (vidi poglavlje IV).

4) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput

dnevno (vidi poglavlje IV).

5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino (vidi

poglavlje IV).

178
 6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od
gline (vidi poglavlje VII) i istovremeno na vrat i grudi, 3 sata dnevno.
7) Derivativni oblog na vrat i prednju stranu grudnog koa, tokom noi
(vidi poglavlje IV).
8) Sunanje, svakodnevno, 1 tretman (vidi poglavlje V).
9) Nadzor lekara.
Oboljenja tiroidne (titne) lezde
1) Ishrana:
- 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III),
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje
III/C), potom presna hrana 6 meseci;
- Leenje limunovim sokom (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- ajevi:
Recept I: Ivanjsko cvee 40 g Preslica 40 g
Neven 20 g
Rusomaa 20 g
alfija 20 g
Jagorevina 30 g
Gavez 30 g Crvena detelina 30 g
Kopriva 20 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode.
Piti 3 olje aja sa vedskom tinkturom (vidi poglav-lje II).
Recept II: Anelika (koren)
1 kaiicu dodati na 250 ml hladne vode. Ostaviti da odstoji 12 sati.
Piti 1 olju dnevno.
Recept III: 1 olja dnevno aja od jelinih iglica.
Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline,
3 sata dnevno (vidi poglavlje VII); stavljati istovremeno ovu
kataplazmu u kombinaciji sa iseckanim crnim lukom, na zonu titaste
lezde.
179
 i Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
ii Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
iii Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
iv Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V).
v Oblog sa dekoktom od jelinih iglica, tokom noi (4 kaike jelinih
iglica kuvati 5 minuta u 500 ml vode i ostaviti da se ohla-di).
vi Duboko ispiranje grla, naizmenino, ajem od ivanjskog cvea i
crnog sleza. Ostatak biljke lagano podgrejati, izmeati sa branom od
jema i rairiti na komad platna. Ovaj oblog se stav-lja na vrat i dri u
toku noi. Od sveih biljaka: ivanjskog cvea, sleza ili preslice (dobro
usitnjenih) mogu se praviti topli oblozi. Osobe sa obolelom tiroidnom
lezdom, ne treba da konzumira-ju lan.
vii Boravak na istom planinskom vazduhu, vebe disanja, gim nastika, u
zavisnosti od linih mogunosti (vidi poglavlje VI).
Oboljenja uretre (mokranog kanala)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi poglavlje
IV);
- U nastavku, biljni nain ishrane 1-2 meseca; 5-7 dana me-seno
presna depurativna ishrana; 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi
poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
-aj:
Recept: Gavez (list) 20 g Neven 20 g
Hajduica 10 g Preslica 20 g
Meje groe 10 g umske jagode (koren) 20 g
Vres (Calluna vulgaris) 20 g Pupoljci bora (omorike) 10 g

180
 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 3 olje toplog aja dnevno, zaslaenog me-dom.
2) Izbegavati intimne odnose tokom leenja.
3) Hladno tuiranje zadnje strane tela, jedanput dnevno to-kom prve sedmice, a
kasnije 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Lumbo-abdominalna i perinealna kataplazma (na slabin-ski deo,
trbuh, polne organe i prostor izmeu genitalija i anusa), 3 sata dnevno
(vidi poglavlje VII).
6) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica) sa tempe-raturom u
postepenom porastu, 3 puta sedmino po 20 minuta.
7) Parna kupka donje polovine tela, 10 minuta dnevno (vidi
poglavlje IV).
8) Posle akutnog stadijuma, uvesti u leenje:
- Kupku Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
- Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V).

Oboljenja uiju
1) Ishrana bogata sokovima i presnom hranom.
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C),
- aj:
Recept: Preslica 20 g alfija 30 g
Bokvica 20 g Neven 20 g
1 kaiica meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje
dnevno uz dodatak vedske tinkture.
2) Ispiranje uiju sledeom meavinom:
Recept: Dobriica 20 g alfija 20 g
Hajduica 20 g Neven 30 g
Gavez 30 g Crvena detelina 30 g
Pripremiti toplu infuziju (vidi poglavlje I) kojom se ispiraju ui.
3) Jednom u 2 dana sipati u ui po 3 kapi uljnog macerata od majine duice,
belog luka, kamilice, uz naizmeninu kombina-

181
ciju (jedan dan jedno, drugi dan drugo) sa po 3 kapi soka od uvarkue.
4) Parna kupka uiju sa koprivom, uvee, 10 minuta (vidi pog-lavlje
IV), a posle ovoga u ui staviti tampon natopljen vedskom tinkturom
(za vedsku tinkturu vidi poglavlje II).
5) Kataplazma sa glinom i naseckanim crnim lukom, na ui i vrat, 2
sata dnevno (vidi poglavlje VII), ili kataplazma od uglja (vidi poglavlje
VIII).
6) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
7) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
8) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino.
Orhiepididimitis (upala semnika i pasemnika)
1) Ishrana (vidi: Oboljenja prostate).
2) Izbegavati intimne odnose tokom perioda leenja.
3) Nositi suspenzor.
4) Kupka Vitalis, 2-3 puta dnevno po 25 minuta (vidi po-glavlje
IV).
5) Lumbo-abdominalna i perinealna kataplazma, (na slabin-ski deo,
trbuh, polne organe i perineum - prostor izmeu geni-talija i anusa) u
obliku slova T, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII).
6) Parna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje
IV).
7) Derivativni oblog u obliku slova T na trbuh i perineum, u toku noi
(vidi poglavlje IV).
8) Naizmenini kotski tu, nekoliko puta dnevno (vidi pog-lavlje
IV).
9) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta - jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).

Pavor kod dece (nemiran san) (Vidi:

Insomnija - nesanica)
Palpitacije (lupanje, iganje srca) (Vidi:
Kardio-vaskularna oboljenja)

182
 Parkinsonova bolest
1) Ishrana:
-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi
poglavlje III/C); penine klice; 5-7 dana u mesecu - presna ishrana za
oporavak (vidi poglavlje III/C),
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje: Mladi
jeam -poglavlje III/C);
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept: Preslica 40 g Hajduica 40 g
Kantarion 20 g Majina duica 40 g
Kopriva 30 g Jagorevina 30 g
Crvena detelina 40 g
Jednu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode.
Piti 3 olje aja dnevno.

2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).

3) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa senom, rusom, ruz-marinom,
lucerkom, 10 minuta dnevno.
4) Biljna topla kupka celog tela, jedanput sedmino, 12 minu-ta, sa rusom,
ruzmarinom, lucerkom (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
6) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
7) Lumbo-abdominalna kataplazma od gline, 3 sata dnevno (vidi
poglavlje VII).
8) Urtikacija (ibanje koprivom) svaki drugi dan, do izbijanja
ospica, posle ega treba praktikovati hladno tuiranje ili trljanje uz
primenu hladne vode.
9) Trljanje kimenog stuba uz primenu tinkture od hajduice.
10) Trljanje solju (vidi poglavlje IV).
11) Kupka tabana u vedskoj tinkturi (vidi: Dismenoreja).

183
 Parotitis (zauke)
1) Ishrana (vidi: Ospice)
- Smanjiti upotrebu masnoa i slatkia u ishrani.
2) Odmaranje u krevetu; izbegavati fizike napore 10 -14 da-
na.
3) Deaci treba da nose suspenzor.
4) Parna kupka glave i grudi, i istovremeno inhalacija (posle fa ze
groznice), 2 puta dnevno po 10 -15 minuta (vidi poglavlje IV).
5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV)
6) Derivativni oblog na zonu zahvaenu zaukama i na vrat, u toku
noi (vidi poglavlje IV), ili kataplazma od uglja (vidi poglav-lje VIII).
7) U sluaju orhitisa (upale testisa), praktikovati parnu kupku donje
polovine tela (vidi poglavlje IV - ovo vai u sluaju ako je groznica
prola); primeniti i kataplazmu od gline, 3 puta dnevno (vidi poglavlje
VII).
8) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
9) Kataplazma od gline na zonu zahvaenu oboljenjem - vidi
poglavlje VII).
10) Mazati zauke mau od nevena (vidi: Neven) i stavljati ob log od vedske
tinkture (vidi poglavlje P).

Perut
(Vidi: Opadanje kose)
Plantarna hiperhidroza (prekomerno znojenje nogu)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana
(vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi pog - lavlje
III/C), 2 meseca; 5-7 dana meseno presna ishrana za opo-ravak (vidi
poglavlje III/C); 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C);

184
 - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml dnevno,
sok od breze (vidi poglavlje II);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
-aj:
Recept: alfija 20 g Viri 10 g
Preslica 30 g Lavanda 10 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode.
Piti ujutro pre jela sa dodatkom vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Parna kupka, a posle hladno tuiranje nogu, jedanput dne-vno
(vidi poglavlje IV).
4) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
5) Hladna kupka nogu, 15 minuta, 2 puta dnevno, u rastvoru vode i sireta, u
jednakim razmerama.

6) Kupka tabana (vidi: Dismenoreja) sa vedskom tinkturom, jedanput

dnevno, 15 minuta.

7) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi

poglavlje IV).
8) Napraiti arape i obuu prahom od cink-oksida.
9) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
10) Kupka nogu sa preslicom, uvee.
11) Hodanje bez obue, leti.
Pleuritis (zapaljenje plune maramice)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 5 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, biljna ishrana, prevashodno presna hrana; 1-2 dana u
sedmici leenje voem (vidi poglavlje III/C); u fazi groz-nice iskljuivo
hidrosaharizovani reim ishrane (bez vrste hra-ne -voni sokovi,
limunada, ajevi zaslaeni medom);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml (vidi: Mladi jeam - III/C);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II).
185
 2) Odmaranje u krevetu, izbegavanje veih fizikih napora,
promaje.
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV):
- u toku dana na grudi, 2 - 3 sata;
- u toku noi, na trbuh i bubrege.
5) 3 - 4 jednostavne fomentacije (vidi: Fomentacija - poglav-lje V) na plunu
zonu (sa lene strane).
6) 3 parne kupke sedmino sa senom - oblast grudi i glave (u zavisnosti od
zdravstvenog stanja pacijenta - vidi poglavlje IV).
7) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
8) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane te la
(vidi poglavlje IV).
9) Protiv bolova: lokalni topli oblozi, elektrino jastue ili par-na
kupka.
10) Nakon prestanka bolova i groznice, praktikuje se lagana
gimnastika i vebe disanja.
11) Posle akutnog stadijuma, 1 kura sunanja dnevno (vidi poglavlje
V).
12) Bolesnika soba treba da bude provetrena.
13) Strogi nadzor lekara.
Pluna tuberkuloza (TBC)
1) Ishrana:
- 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); -1 klizma ujutru
sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-10
dana (vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi
poglavlje III/C); potom biljni reim ishrane, prevashodno presna hrana;
1-2 dana sedmino leenje voem; 5-7 dana meseno, presna ishrana za
oporavak (vidi poglavlje III/C);
- Leenje preparatom od aloje (vidi poglavlje II);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Ugljeni prah.

186
 1 kaiku uglja dodati na 150 ml tople vode. Piti 2 puta dnevno.
Koristi se drveni ugalj, najbolje od lipovog drveta, koje se zapali i
izvue iz vatre kada je dobro ugljenisano. Zdrobiti i samleti u prah.
Preporuuje se kod oboljenja plua, jetre i eluca.
- Sok od breze (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept I: Podbel 20 g Crvena detelina 20 g
Preslica 20 g alfija 20 g
Bokvica 10 g Pelen 10 g
Jagorevina 20 g
Recept II: Hrastova kora 20 g alfije 20 g
Kleka 10 g Gavez (koren) 30 g
Oman (Inula helenium) - koren 20 g
Recept III: Divizma 30 g Preslica 30 g
Hajduica 30 g Kopriva 20 g
Ljubiica 10 g
ajevi po Rp. I i III pripremaju se na isti nain: 1 punu kaii-cu
meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2-3 olje
dnevno.
aj po Rp. II, priprema se u obliku dekokta: 1 kaiicu mea-vine
kuvati 5 minuta u 300 ml vode, a potom ostavi da odstoji poklopljeno
10 minuta. Piti 2-3 olje dnevno.
Recepte koristiti naizmenino (u krug), po 12 dana.
2) Izlaganje uticaju istog vazduha, najbolje planinskog (bo-gatog
ozonom), vebe disanja, lake gimnastike vebe, peae-nje.
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela
(vidi poglavlje IV), naizmenino sa tuiranjem cele zadnje strane tela
(taka 4).
6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V), s tim to glava i grudi
treba da budu pokriveni.

187
 7) Derivativni oblog na zonu plua, u toku noi (vidi poglav-lje IV).
8) Odravati konstantnu vlanost vazduha.
9) Izbegavati uticaj isparavanja, hladan vlaan vazduh, nagle promene
temperature, velike vruine.
10) Bolesniku sobu dobro provetravati.
11) Ako doe do hemoptizije (iskaljavanja krvi) treba predu-zeti
sledee:
- Ishrana sa vonim sokovima; sisati kocke leda; posle zau-stavljanja
hemoptizije, jesti ee ali u manjim koliinama; ob-roci treba da budu
hladni;
- Koristiti biljke sa hemostatikim dejstvom (koje potpomau proces
zaustavljanja krvarenja): preslica, rusomaa, imela.
Povrede (spoljanje)
1) Ishrana (vidi: Ekcem).
2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Hladno tuiranje gornjih ili donjih ekstremiteta, ili hladno
tuiranje zadnje strane tela, zavisno od mesta povrede (vidi pog-lavlje
IV).
4) Ispiranje rane ajem od ruse, pelena, grkog semena, maj-ine
duice.
5) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr - buh) i
lokalno (na povreeno mesto), poto se rana prethodno ispere, 3 sata
dnevno (vidi poglavlje VII).
6) Lokalna parna kupka povreenog dela tela sa senom, uljem mente i lavande,
jedanput dnevno, 10-15 minuta.
7) Oblog sa ajem od grkog semena, jedanput dnevno, 30 mi nuta.
8) Kataplazma od narendane jabuke, na povreeno mesto, 30 minuta
dnevno.
9) Lokalna kura sunanja, uz upotrebu lupe (vidi poglavlje V).
10) Povredu mazati mau od gaveza (vidi: Gavez).
11) Kataplazma od uglja (prah se stavi u daki, koji se poto-pi u toplu vodu),
na povreeno mesto, 1 sat dnevno.
12) Nadzor lekara.
188
 Promrzline
1) Ishrana:
- 2-3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III);
- 1 klizma ujutro mlakom kamilicom;
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 mese-ca i
depurativna presna ishrana 5-7 dana meseno (vidi poglav-lje III/C);
vitaminski kompleks (skup razliitih vitamina), pe-
nine klice. .
2) Naizmenina kupka (vidi poglavlje IV) promrzlih delova tela, 2-3
puta dnevno (u toplu vodu sipati dekokt od hrasta, listo-va oraha,
nevena, pitomog kalja, majine duice).
3) Mlaka kupka promrzlih delova tela sa iirotom:
- Recept: Iirot 20 g
Ostaviti da odstoji u 4 litre hladne vode, 12 sati. Zatim zagre-jati
vodu do kljuanja. Ostaviti da odstoji jo 5 minuta, a zatim procediti.
Dobijenom mlakom tenou obaviti kupku promrz-lih delova tela, u
trajanju od 20 minuta. Voda za kupanje moe se 3 puta koristiti.
4) Kupka promrzlih delova sa dekoktom od divljeg kestena: 20
divljih kestenova dobro smrviti i kuvati u 5 litara vode, 1 sat. U
dobijenoj pasti obaviti kupku promrzle zone jedanput dnevno u trajanju
od 30 minuta. U teim sluajevima, primenjuje se ku-ra od 12 kupki (1
kupka dnevno), a kod lakih promrzlina - kura od 4 kupke. Obolela
mesta mazati melemom od nevena i mau koja sadri 20% propolisa.
5) Lokalne frikcije (trljanje) uljem od mente i lavande, tinktu-rom od
branke, limunovom korom.
6) Mlaka kataplazma od sveih listova divizme, koji se kuvaju 5 minuta u vodi.
Oblog drati 30 minuta dnevno.
7) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) sa dekoktom (vidi pog - lavlje I) od
hrastove kore. Stavlja se u toku noi na promrzlinu.
8) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).

Pruritis (hronini svrab koe - naroito kod starih osoba) (Vidi:

Urtikarija)

189
 Psihomotorna usporenost i amnezija
(slabost, gubitak sposobnosti pamenja)
1) Ishrana:
- Leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), dva
meseca;
- Presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C), 3-5 dana
meseno;
- Penine klice;
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C) 3 x 50
ml dnevno;
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- aj:
Bokvica 30 g Kopriva 20 g
Hajduica 30 g Nana 10 g Gavez 30 g
Vodopija (Cichorium intybus) 20 g
Bela rada (Bellis perennis) 40 g
Ostaviti 1 punu kaiicu meavine da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti
2 olje aja zaslaenog medom, dnevno.
2) Za dalje leenje vidi: Multipla skleroza i paraliza.

Psorijaza
1) Ishrana (vidi: Ekcem)
- Leenje sokovima i presnom hranom, 6-12 meseci (vidi po-g lavlje
III/C);
- ajevi:
Recept I: Preslica 40 g Bela vrba (kora) 30 g
Kopriva 50 g estoslavica 10 g
Dimnjaa 20 g Neven 30 g
Hajduica 20 g Hrastova kora 10 g
Gavez 30 g Crvena detelina 40 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 12 sati u 250 ml hladne vode (vidi
poglavlje I - Macerat). Piti 2-3 olje dnevno sa ved-
skom tinkturom.
Recept II: iak 20 g Bela breza 20 g
Dan i no 20 g Bela vrba 20 g

190
 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vre-le
vode. Piti 2-3 olje dnevno.
2) Pored pomenute terapije za ekcem, koriste se sledei aje-
vi: Spolja:
Kr. I: iva trava Preslica
Hajduica Neven
Slez Rusa
Izmeati u jednakim razmerama. Meavina (200 g) treba da odstoji u
5 litara hladne vode 12 sati. Zatim lagano podgrejati i obaviti kupku u
trajanju od 20 minuta. Posle kupanja, namazati mesto zahvaeno
psorijazom mau od nevena, gaveza (vidi:
Neven; Gavez) ili tinkturom od lista mijaka (Cynoglossum offici-
nale).
Receept II: estoslavica 20 g Lavanda 10 g
Beli slez (koren) 20 g
Pripremiti u vidu macerata (vidi poglavlje I); staviti 1 kaiicu na
250 ml hladne vode. Primenjuje se u vidu toplog obloga na obolelu
zonu. Svakodnevno masirati kosmati deo glave maslino-vim uljem.
Zone zahvaene jakim svrabom prekrivati oblozima natopljenim u sok
od nevena ili uvarkue.
U sluaju alopecije, preporuuje se terapija za Opadanje ko -
se.

Pulmonalna kongestija i pneumonija

(navala krvi u plua i upala plua)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 da-
na;
- U nastavku, biljna ishrana, prevashodno presna hrana; 1-2 dana u
sedmici vona ishrana (vidi: Leenje voem) i 5-7 dana meseno presna
ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50
ml na dan;
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- 3 x 50 -100 ml na dan soka od crnog luka sa medom;
- ajevi (vidi recepte: Bronhitis - akutni).
191
 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 20 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Hladna kupka celog tela jedanput dnevno - prve sedmice, a zatim 3 puta
sedmino - 2 sedmice.

4) Kataplazma od mladog nefermentisanog sira na obolelu zonu

grudnog koa, jedanput dnevno, u 4 uzastopne seanse, po 20 minuta
svaka.
Nain pripremanja kataplazme:
Mladi sir (1-2 kg zavisno od dimenzija povrine na koju se pri
menjuje oblog) isprati kroz sito, a zatim razdeliti na etiri jed-naka dela
neophodna za etiri kataplazme koje se stavljaju jedna za drugom.
Uzeti komad sira predvien za jednu kataplazmu i izmeati sa malo
hladne vode tako da se dobije gusta, homogena pasta nalik na kremu.
Ovu pastu treba rairiti u jednakom sloju deblji-ne 3 cm na pare
pamune tkanine i obloiti obolelo mesto (gru-dni ko), tako da sir bude
u direktnom dodiru sa koom. Preko obloga umotati deblji pekir i
fiksirati ga uz telo. Pacijent treba da ostane u krevetu dobro pokriven.
Posle 20 minuta, katapla-zma se brzo zameni sveom. Postupak se
ponavlja 4 puta.
5) etiri tople kataplazme dnevno od lana (vidi poglavlje II -
Laneno ulje), uzastopno primenjene (kao i one od sira) po 10 minuta
svaka. Stavljaju se na grudi i lea. Kataplazmu upotreb-ljenu jedanput
ne treba koristiti u narednim kurama. Svaki put se priprema nova,
kuvanjem semenja lana 10-15 minuta.
6) Dve inhalacije dnevno, po 15 minuta, sa senom, kamilicom i uljem od mente
- lavande (vidi poglavlje IV).
7) Derivativni oblog 3 puta u toku dana na grudi, a u toku noi na
stomak (vidi poglavlje IV).
8) Kod febrilnih stanja (groznice) trljanje i generalna masaa sa
alkoholnim rastvorom mente i lavande (za nain dobijanja rastvora,
vidi: Groznica).
9) Bolesnika soba treba da je dobro provetrena.
Ragades (pukotine na koi) (Vidi:
Stomatitis)

192
 Rahitis
1) Ishrana:
- Biljna ishrana, prevashodno sokovi od voa i povra, svee salate, penine
klice, penine mekinje;

- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -

poglavlje III/C);
- 2 x 1 kaiica dnevno preslice, samlevene u prah;
- aj:
Recept: Hrastova kora 30 g Hajduica 20 g
Gavez 30 g Preslica 20 g
Jagorevina 10 g
Pripremiti u vidu macerata (vidi poglavlje I); 1 punu kaiicu meavine dodati
na 250 ml hladne vode. Piti 3 olje dnevno.
2) Kupka Vitalis, 2-3 puta dnevno po 10-20 minuta (vidi
poglavlje IV).
3) Kupka trupa, 10-20 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
7) Sunanje ili helio-marinski tretman (sunanje i kupanje u morskoj
vodi).
8) Masaa miinih grupa sa tinkturom od viria, rusomae,
preslice.

Reumatizam
1) Ishrana:
- 10 - 20 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglav-lje
III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10-20 dana (vi-di
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 5-7
dana meseno depurativna presna ishrana; 1-2 puta sedmi-no leenje
voem (vidi poglavlje III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
193
 - Sok od breze (vidi poglavlje II);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- Svaki dan piti 250 ml soka od celera, ujutro, pre jela, u perio-du od
3 sedmice (21 dan);
- Leenje limunom (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept I: Crvena detelina 20 g Preslica 30 g
alfija 20 g Kleka 10 g
Kopriva 20 g
Recept II: Pelen 10 g Troskavica 20 g
Breza 30 g
Recept III: Preslica 30 g Vrba (kora) 20 g
Razliak (modrocvet) 20 g
Recept IV: Crna ribizla 10 g Kleka 10 g
Kiselica 10 g Gavez 10 g
Razvodnjak (Solanum duclamera) 10 g
ajevi se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine ostaviti
da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnev-no. Recepte
koristiti naizmenino, u kurama od po 10 dana. a-jevi se piju u
kombinaciji sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Hladno tuiranje gornjih ili donjih ekstremiteta, ili celog te la, zavisno
od lokalizacije zapaljenskog procesa; jedanput dne-v no - prve sedmice, a zatim
3 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
4) Kataplazma od gline na bolna mesta (ako se ne radi o povi-enoj
sedimentaciji krvi - vidi poglavlje VII).
5) Parna kupka celog tela sa sladiem (Glycyrrhiza glabra) i senom
(vidi poglavlje IV).
6) Biljna topla kupka celog tela, 2 puta sedmino po 15 minu-ta, sa senom,
sladiem, preslicom (vidi poglavlje IV).
7) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
8) ibanje koprivom, jedanput dnevno (vidi: Parkinsonova bolest).
9) Oblog od preice (vidi: Preica) na bolne zglobove.

194
 10) Lokalna kompresa (na bolna mesta) sa ajem od ljutih, suenih
paprika (1 kaika samlevene paprike na 250 ml vrele vode), ili
kataplazma od uglja i aja od ljute aleve paprike (vidi poglavlje VIII).
11) Trljanje bolnih zglobova tinkturom od majine duice, kleke,
gaveza, rusomae.

Rubeole
1) Ishrana:
- U fazi groznice - vidi: Groznica;
- Posle stiavanja groznice i izbijanja ospica, biljni reim ishrane; svee
salate od povra i voa, itd.;

- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -

III/C);
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- aj: Vidi: Grip.
2) Protiv groznice - vidi: Groznica.
3) Kupka Vitalis, 2-3 puta dnevno po 15-20 minuta (vidi
poglavlje IV).
4) Kupka donje polovine tela, jedanput dnevno (vidi poglav-lje IV).
5) Umotavanje tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
6) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino (posle groznice i pojave
osipa), kao i parna kupka glave i grudi sa inhalacijom, jedanput dnevno
(vidi poglavlje IV).
7) Ispiranje oiju ajem od kamilice i vidca (Euphrazia rost-koviana), 2 puta
dnevno (vidi poglavlje IV).
8) Derivativni oblog na vrat, tokom noi (vidi poglavlje IV).
9) Kod angine i faringitisa - vidi: Tonzilitis i Laringitis.
10) Redovno provetravanje bolesnike sobe.
Sinuzitis (upala sinusa)
1) Ishrana:
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru
sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5
dana (vidi poglavlje IV);

195
 - U nastavku, biljni reim ishrane; prevashodno presne na-mirnice; 1-2 dana
sedmino vona ishrana (vidi: Leenje voem
- III/C);
- Klice itarica;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- Sok od 3 limuna sa mlakom vodom, ujutro, pre jela, 3-5 da-
na;
- vakati sae meda, 15 minuta dnevno, 3 dana;
- aj:
Recept: ubar 30 g Kleka 20 g
Hajduica 20 g Gavez 20 g
Kamilica 20 g alfija 20 g
Omorika (pupoljci) 20 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vre-le vode. Piti 3
olje mlakog aja zaslaenog medom, dnevno.
2) Inhalacija sa crnim lukom, solju, ruzmarinom, uljem od mente i lavande, 2
puta dnevno, po 10 minuta (vidi poglavlje IV),
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog. IV).
4) Topla sedea kupka (vidi: Preslica), sa senom, 2 puta sed-mino.
5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi pog. IV).
7) Kompleksna fomentacija, jedanput dnevno (vidi pog. IV).
8) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi pog. IV).
9) Hladan oblog na zonu sinusa, sa iseckanim crnim lukom, u
naizmeninoj kombinaciji sa oblogom od grkog semena, po 15 minuta
svaki, jedanput dnevno.
10) Ispiranje nosa mlakom, slanom vodom (1 kaiica soli na 500 ml vode).
Zonu sinusa masirati uljem od majorana.
11) Pomenutu zonu mazati mau od nevena (vidi: Neven),
naizmenino sa kaastim oblozima (kataplazmama) od gaveza i preslice.

196
 Spazmofilija (sklonost grevima)
1) Ishrana
- Leenje sokovima i presnom hranom 2 meseca; 5-7 dana meseno
presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); pe-nine klice;
- 6 kaika dnevno peninih mekinja;
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50
ml dnevno;
- Preslica, samlevena u prah (uzimati 2 x 1 kaiku dnevno, ujutro i
uvee), sa malo vode;
- Leenje polenom (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept: Odoljen (valerijana) 20 g Preslica 20 g Gavez 20 g
Srdaica 10 g Hajduica 20 g Kopriva 20 g Pitomi kalj
(Cnicus benedictus) 20 g

1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele

vode. Piti 3 olje dnevno.
2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglav-lje IV).
6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
7) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi
poglavlje VI).

Sterilitet
(Napomena: Leenje je usmereno ka uzroku steriliteta)
Stomatitis (upala sluzokoe usne duplje)
1) Ishrana:
- 2 - 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 2-3 dana
(vidi poglavlje IV);

197
 - U nastavku, biljni reim ishrane; prevashodno presna hra-
na;
- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept: alfija 20 g Ivanjsko cvee 20 g
Hajduica 20 g Neven 10 g
Preslica 20 g Kantarion 10 g
Gavez 30 g Crvena detelina 20 g
Pripremati u obliku infuzije (vidi poglavlje I). Piti 2 olje dne-vno.
2) Parna kupka glave i grudi, udisati na usta (vidi poglavlje
IV).
3) Ispiranje usne duplje sa:
- eludnjakom (srenjakom - Poligonum bistorta) - koristi se rizom biljke,
na sledei nain:

1 kaiku usitnjenog rizoma kuvati 3 minuta u 250 ml vode. Kada se

skloni sa vatre, dodati po 1 kaiku alfije i ivanjskog cve-a. Ostaviti da
stoji poklopljeno 10 minuta. Procediti i ispirati us-nu duplju i drelo
kada aj postane mlak, 3-4 puta dnevno.
4) Tinktura od nevena, propolisa, bokvice i aloje. Napraviti vodeni
rastvor tinkture u razmeri 1:2 (1/3 tinkture, 2/3 vode) i vriti ispiranje 2-
3 puta dnevno.
5) vedska tinktura (vidi poglavlje II) u obliku vodenog ras-tvora, u
srazmeri 1:6 - za ispiranje.
6) Hidrogen u vidu vodenog rastvora, 1:2 - za ispiranje.
7) Voda sa ugljem (vidi poglavlje VIII) - za ispiranje.
8) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
9) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
Tahikardija (ubrzan rad srca) (Vidi: Kardio-
vaskularna oboljenja)
Ten (za odravanje istog, barunastog tena)
Tinktura od sveih krastavaca:
Isei krastavac na male komade i staviti u flau. Preko ovoga preliti alkohol
(jaine 50%) i uvati na toplom mestu ili na suncu

198
14 dana. Nakon ovoga tenost procediti, a krastavac baciti. Ob-loge od ove tinkture
stavljati na lice 2 puta dnevno.
Maska za otklanjanje bora (I):
1 svee jaje dobro umutiti i pomeati sa 1 kaikom meda i 1 kaikom
biljnog ulja ili glicerina.
Ovom smesom namazati lice i drati 2 sata, a zatim lice opra-ti toplom vodom.
Ovaj postupak ponavljati 3 puta sedmino.
Posebno blagotvorno dejstvo postie se kada se lice opere pr-vo
toplom, a zatim hladnom vodom, posle ega se masira grub-ljim
pekirom, sve dok se ne oseti toplina.
Svakodnevno ujutru, pre jela, konzumirati meavinu:
- 1 kaiku limunovog soka;
- 1 kaiku toplog meda;
- 1 kaiku maslinovog ulja. Sve
sastojke dobro izmeati.
Maska za lice:
1 kaiicu limunovog soka pomeati sa 3 kaike peninih
mekinja, prethodno potopljenih u mleku. Naneti na lice i ostavi-ti da se
osui, zatim oprati.

Maska za otklanjanje bora (II):

Izrendati nekoliko sveih krompira (bez kore) i staviti na lice, kao
masku; drati 1 sat, za to vreme korom od krompira oblaga-ti nos.
Tonzilitis (upala krajnika)
1) Ishrana:
- 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutro sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 3 da-
na;
- 4 dana presna depurativna ishrana (vidi poglavlje III/C);
- U nastavku sledi biljni reim sa uvoenjem vone ishrane (vidi poglavlje III/C
- Leenje voem) 1-2 dana meseno;
- Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - vidi poglavlje II);
- 1 terapija preparatom od aloje (vidi poglavlje II);

199
 - aj:
Recept: alfija 30 g Podbel 30 g
Bokvica 30 g Preslica 40 g
Kantarion 20 g Hajduica 30 g
Kamilica 30 g
Jednu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da
odstoji poklopljeno 2 minuta, a zatim procediti. Piti 2-3 olje dnevno uz
dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II).
2) Dva puta dnevno po 25 minuta kupka Vitalis.
3) Jedna kupka trupa dnevno, u trajanju od 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
4) Kataplazma od gline i naseckanog crnog luka na prednju stranu vrata, 2 puta
dnevno (vidi poglavlje VII).
5) Topla kupka nogu, jedanput dnevno, 30 minuta (vidi pog-lavlje
IV)
6) Parna kupka glave i grudi sa ajem od kamilice i uljem od men te i
lavande (vidi poglavlje IV).

7) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno 4-5 da na, a

zatim dva puta sedmino, 4-5 sedmica (vidi poglavlje IV).
8) Derivativni oblog na predeo vrata, preko noi (vidi poglav-lje IV),
ili kataplazma od izrendanog krompira, kaa od gaveza, grkog semena
i listova kupusa (vidi poglavlje II - Biljna kaa i oblog od listova
kupusa).
9) Dva puta dnevno ispiranje usta i grla (grgljanje) meavi-nom
belog i crnog luka, limuna i ulja, u intervalima od 3-5 minu-ta. Kod
dece, oblae se zona krajnika tamponom natopljenim u pomenutu
meavinu.
- Jedno ispiranje dnevno sledeom ajnom meavinom:
Recept I: Slez 20 g Kamilica 20 g
Neven 30 g Ivanjsko cvee 40 g
Preslica 30 g alfija 30 g
Majina duica 40 g
aj se priprema u obliku infuzije (1 supena kaika meavine
na 250 ml vrele vode);
- 1 ispiranje dnevno: !

200
 Recept II: Dekokt od kore hrasta
1 kaiku kore hrasta dodati na 350 ml vode kuvati 20 minuta, zatim
procediti. Moe se primeniti i kao mlaki oblog, oko vrata, u toku noi.
10) Masaa tela alkoholnim rastvorom ulja mente i lavande u toku
febrilnih stanja i kurbature (oseaj bola i umora u svim gru-pama
miia).
Traheitis (zapaljenje dunika) (Vidi:
Laringitis)
Ulceracije (potkoni ir) (Vidi:
Varikozni ir)

Upala jajnika, jajovoda i materice

1) Ishrana:
- U fazi groznice, vidi: Groznica;
- 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi
poglavlje III/C);
- Depurativna presna ishrana, 5-7 dana u mesecu (vidi poglavlje
III/C); penine klice;
- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - III/C), 3 x 50 ml na dan;
- Knajpova kura (vidi poglavlje II);
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- ajevi (vidi: Dismenoreja).
2) Izbegavati intimne odnose tokom leenja.
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Parna kupka sa senom, donja polovina tela, 2 puta sedmi-no
(vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vi di
poglavlje IV).
6) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) u obliku slova T, na predeo trbuha i
perineuma (prostor izmeu genitalija i anusa).

201
 7) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i tr-buh) od gline, 2 sata
dnevno (vidi poglavlje VII).
8) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi pogl. IV).

Urinarna infekcija koli-bacilom

(Vidi: Oboljenja bubrega)

Urtikarija (koprivnjaa)
1) Ishrana - vidi: Ekcem;
- aj:
Recept: Razliak 10 g Dimnjaa 20 g
Dan i no 20 g Bela breza 20 g
Rusa 20 g Zlatnica 20 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti
3 olje toplog aja, zaslaenog medom.
- Penine mekinje, 6 kaika dnevno.
2) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino, sa senom i uljem od
mente (vidi poglavlje IV).
3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
6) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
7) Ispiranje i oblozi na zone zahvaene ospicama ajem od sledee
meavine:
Recept: iak (Arctium lappa) 50 g Zova 50 g Oman (Inula
helenium) 50 g

Ovu meavinu kuvati 4 minuta u 1 litar vode, zatim skloniti sa vatre

i ostaviti da odstoji 10 minuta. Toplim ajem ispirati obo-lele zone, 2
puta dnevno.
8) Kod pruritisa (svraba), piti 3 x 10 kapi tinkture od korena ika, a
obolelu zonu sa osipom oblagati alkoholnim rastvorom ulja od mente i
lavande (vidi: Groznica).
9) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).

202
 Vaginitis (upala vagine)
(Vidi: Cervicitis - upala materice)

Varikozni ir (rana na koi usled proirenih vena donjih

ekstremiteta)
1) Ishrana:
-10 dana leenja sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 1-2 dana meseno
leenje voem (vidi poglavlje III/C);
- Zatim, biljni nain ishrane;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- ajevi:
Recept: Gavez 30 g alfiJa 20 g
Kopriva 10 g Maslaak 20 g
Preslica 20 g
1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode.
Piti 2 olje dnevno sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II).
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Lokalna kura sunanja (vidi poglavlje V) sa lupom (zraiti mesta na
kojima se pojavio ir).
4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
6) Lokalno ispiranje ajem od nevena, pelena, alfije, bokvi-ce,
kantariona, majine duice, crvene deteline, ika (Arctium 1appa),
gaveza, preslice, mijaka (Cyznoglossum officinale), dekoktom od
hrastove kore (vidi Dekokt - poglavlje I),
- Posle ispiranja ira, naneti u tankom sloju mast od voska i gaveza
(vidi poglavlje II).
Po gore navedenim receptima za ajeve, mogu se pripremati i oblozi.
203
 7) Kataplazma sa narendanom argarepom.
8) Oblog od sveih, usitnjenih listova podbela, bokvice, tros-kavice.
9) Oblozi sa sokom od korena gaveza, 1 sat dnevno.

Varikocela (Otok monica usled proirenja vena oko

semevoda)

Napomena: Primeniti leenje pomenuto kod: Orhiepididi mi-tisa -

zapaljenja semnika i pasemnika. Ovome pridodati i 1 kuru sunanja
dnevno (vidi poglavlje V).
Variks (Proirene vene)
1) Ishrana:
- 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje
III);
- 1 klizma ujutru sa 1,5-2 litra mlake kamilice, 5-10 dana (vidi
poglavlje IV);
- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi
poglavlje III/C);
- Posle 2 meseca, biljni nain ishrane, prevashodno presna (termiki
neobraena) hrana; 1-2 dana sedmino leenje vo-em (vidi poglavlje
III/C);
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C);
- Knajpova kura (vidi poglavlje II),
- ajevi:
Recept I: Gavez 20 g Preslica 20 g
Hajduica 20 g Pelen 10 g
Ruzmarin 10 g
Recept II: Kopriva 20 g Preslica 20 g
Podbel 10 g Glog 10 g
Recept III: Hrastova kora 20 g Kleka 10 g
alfija 20 g
Recept IV: Razliak 20 g Hajduica 30 g
Bokvica 20 g Crvena detelina 30 g
Kopriva 30 g

204
 Sve ajeve pripremati u obliku infuzije (vidi poglavlje I): 1 punu
kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno,
naizmenino, u kurama od po 14 dana.
2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglav-lje IV).
3) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi
poglavlje IV).
4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi
poglavlje IV).
5) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno tokom 1 sedmice, zatim
3 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V), uz hladno tui-ranje ili trljanje
hladnom vodom, 3-4 puta tokom sunanja.
7) Derivativni oblog na trbuh, tokom noi (vidi poglavlje IV).
8) Hladno tuiranje obolelih delova tela, 4-5 puta dnevno po 3-4
minuta (voda treba da navire u jakom mlazu, izazivajui pri-tisak na
kou) - (vidi poglavlje IV).
9) Hladni oblog sa dekoktom (vidi poglavlje I) od cvetova sena (sa
cvetnih livada), ili hrastove kore, na zonu sa proirenim venama, 30
minuta, svakog drugog dana.
10) Parna kupka donje polovine tela sa cvetovima sena (sa cvetnih livada), 3
puta sedmino (vidi poglavlje IV).
11) Nositi elastini zavoj na nogama, odnosno na zoni sa pro-irenim venama,
ukoliko profesija zahteva vieasovno stajanje.
12) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika za
trbune i none miie.

Variele (Male boginje) (Vidi:

Ospice - rubeole)
Veliki (magarei) kaalj
1) Ishrana:
- 2 - 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 2-3 dana (vidi
poglavlje IV);

205
 - U nastavku, biljni nain ishrane, prevashodno presna hrana; 1-2
dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C), a takoe treba
uzimati i biljno mleko, penine klice;
- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam -
poglavlje III/C),
- Preparat od crnog luka i mleka od oraha:
10 glavica luka sitno isei, takoe i 1 glavicu belog luka. Sve kuvati
u 1 litar mleka od oraha 5 minuta, a zatim procediti i za-sladiti medom.
Uzimati po 1 kaiku na svaka 2 sata tokom jednog dana. Ovaj preparat se koristi
kod velikog kalja, kao i kod bronhitisa.
- Preparat od aloje (vidi poglavlje II);
- ajevi:
Recept I: Ljubiica
1 kaiicu samlevenog lista ove biljke, ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml
vrele vode. Piti toplo, zaslaeno medom.
Recept II: Bokvica 20 g Hajduica 20 g
Lipa 20 g Islandski liaj 10 g
Podbel 20 g Majina duica 20 g
Mijak - koren 10 g
Glatki kotrljan (Eryngium planum) 20 g
1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode. Piti 2 olje dnevno sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II).
Piti 250 ml mleka od oraha ili badema skuvanog sa 1 kaii-com
kima, ili malo ugrejanog meda sa 2 - 3 kapi ulja od eukalip-tusa. Ovo
primenjivati pre spavanja.
2) KupkaVitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje
IV).
3) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
4) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput
dnevno (vidi poglavlje IV).

5) Mlaka kataplazma sa smolom od jele, primenjena na grudi, 2 puta

dnevno po 30 minuta.
6) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).

206
 7) Topla kupka ruku i nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje
IV).
8) Parna kupka glave i grudi sa senom, podbelom, uljem od mente i
lavande (vidi poglavlje IV).
9) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
10) Boravak na planinskom vazduhu, vebe disanja, gimna-stika, u skladu sa
linim mogunostima.
11) Bolesniku sobu treba redovno provetravati.
12) Ako kaalj izaziva povraanje, uzimati 3 kaiice dnevno
sirupa od propolisa i sledei aj:
Recept: Kopriva 20 g Dobriica 20 g
Lavanda 20 g Majina duica 20 g
Ljubiica (cvet) 20 g Islandski liaj 10 g
Divizma 10 g
Pitomi kalj (Cnicus benedictus) 10 g
Priprema se u obliku infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnevno,
uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). Protiv kalja praenog
povraanjem preporuljivo je koristiti aj od crnog luka, 2 olje dnevno
i sirup od propolisa, 3 kaiice dnevno (vidi poglavlje II).

207
 Dodatak

OPIS LEKOVITIH BILJAKA

- ANELIKA (Angelica arhangelica) . . . . . . . . . . . . 211
- BAGREM (Robina pseudacacia) . . . . . . . . . . . . . .212 -
BELA BREZA (Betula pubescens) . . . . . . . . . . . . . 213 -
BELA VRBA (Salix alba) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
- BELI JASEN (Fraxinus excelsior) . . . . . . . . . . . . . . 215
- BOKVICA (Plantago lanceolata) . . . . . . . . . . . . . . 216 -
BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) . . . . . . . . . . 219 -
CRVENA DETELINA (Trifolium pratense) . . . . . 220 -
CRNI SLEZ (Malva vulgaris) . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 -
ESTOSLAVICA (Veronica officinalis) . . . . . . . . 223 -
IAK (Arctium lappa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 -
UVARKUA (Sempervivum tectorum) . . . . . . 226 -
DIVIZMA (Verbascum phlomoides) . . . . . . . . . . 226 -
DIMNjAA (Fumaria officinalis) . . . . . . . . . . . . . 227 -
DOBRIICA (Glechoma hederaceum) . . . . . . . . 229 -
GAVEZ (Symphytum officinale) . . . . . . . . . . . . . . 230 -
GLOG (Crataegus monogyna) . . . . . . . . . . . . . . . . 233 -
GRKO SEME (Trigonella foenum graecum) . . 234 -
HAJDUICA (Achillea millefolium) . . . . . . . . . . . 236 -
HMELJ (Humulus lupulus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 -
HRAST (Quercus robur) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 -
IVANJSKO CVEE (Galium verum) . . . . . . . . . . . 242 -
IIROT (Acorus calamus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 -
IMELA (Viscum album) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 -
ISLANDSKI LIAJ (Cetraria islandica) . . . . . . . . . 248 -
ISOP (Hysopus officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 -
JAGOREVINA (Primula officinallis) . . . . . . . . . . 250 -
JEAM (mladi - Nordeum vulgare) . . . . . . . . . . . 252 -
KAMILICA (Matricaria chamomilla) . . . . . . . . . . 258 -
KANTARION (Hypericum performatum) . . . . . 260 -
KAUN (Orchis morio) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 -
KLEKA (Juniperus communis) . . . . . . . . . . . . . . . 263 -
KOKOTAC (Melilotus officinalis) . . . . . . . . . . . . . 264 -
KOPRIVA (Urtica doica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 -
KUKURUZ (Zea Mays) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 -
KUPINA (Rubus fructicosus) . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 -
LAVANDA (Lavandu1a angustifolia) . . . . . . . . . . 270

208
- LAZARKINJA (Asperula odorata) . . . . . . . . . . . . . 271
- LINCURA (Gentiana lutea) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 -
LJUBIICA (Viola odorata) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 -
MAJINA DUICA (Thymus serpillum) . . . . . . . 275 -
MASLAAK (Taraxacum officinale) . . . . . . . . . . . 277 -
MATINJAK (Melissa officinalis) . . . . . . . . . . . . . 279 -
MEJE GROE (Arctostaphylos uva ursi) . . . . 281
- MLEIKA (sitnocvetna) (Epilobium parviflorum) . 282 - MORA
(Foeniculum vulgare) . . . . . . . . . . . . . . . 283
- MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) . . . . . 284
- MRTVA UTA KOPRIVA (Lamium galeobdolon) . 285 - NEVEN
(Calendula officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . 286
- ODOLJEN (Valeriana officinalis) . . . . . . . . . . . . . 289 -
ORAH (Juglans regia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 -
PELEN (Artemisia absinthium) . . . . . . . . . . . . . . . 292 -
PERUNIKA (Iris germanica) . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 -
PETOPRSNICA (Potentilla reptans) . . . . . . . . . . . 295 -
PETROVAC (Agrimonia eupatoria) . . . . . . . . . . . 295 -
PLUNJAK (Pulmonaria officinalis) . . . . . . . . . . 297 -
PODBEL (Tussilago farfara) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 -
PRESLICA (Equisetum arvense) . . . . . . . . . . . . . . 300 -
PREICA (Lycopodium clavatum) . . . . . . . . . . . . 304 -
RABARBARA (Rheum officinale) . . . . . . . . . . . . . . 306
- REPUH (Petasites officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . 307 -
RUSA (Chelidonium majus) . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 -
RUSOMAA (Capsella bursa posteris) . . . . . . . . 310 -
RUTA (Ruta graveolens) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 -
SRDAICA (Leonarus cardiaca) . . . . . . . . . . . . . . 313 -
AFRAN (Crocus sativus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 -
TROSKAVICA (Polygonum aviculare) . . . . . . . . . 315 -
VERBENA (Verbena officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . 316 -
VIDAC (Euphrasia rostkoviana) . . . . . . . . . . . . . . 317 -
VILINO SITO (Carlina acaulis) . . . . . . . . . . . . . . . 318 -
VIRI (Alchemilla vulgaris) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 -
VRANILOVKA (Origanum vulgare) . . . . . . . . . . . . 321 -
ZEJA SOCA (Oxalis acetosella) . . . . . . . . . . . . . . 322 -
ZEJA STOPA (Geum urbanum) . . . . . . . . . . . . . 323 -
ZEJI TRN (Ononis spinosa) . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 -
ZLATNICA (Solidago virgaurea) . . . . . . . . . . . . . . 325 -
ZOVA (Sambucus nigra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 -
ALFIJA (Salvia officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 -
IVA TRAVA (Geranium robertianum) . . . . . . . . 330
209
210
 ANELIKA (Angelica arhangelica) Fam. Apiaceae Popularni nazivi:
angelika, siri, aneoski koren, kravajac
Opis: Zeljasta ivopisna biljka sa kratkim, zadebljalim, lepe-zastim
rizomom i razgranatim korenom vretenastog oblika. Rizom je dug 8-12
cm i debljine 1-3 cm. Na gornjem delu rizoma uoljivi su ogranci
bazalnih delova listova, koji su se razvili u prvoj godini ivota ove
biljke. Boja korena je tamno-smea sa spoljanje strane, a mleno-bela
sa unutranje. Korenje koje izrasta iz rizoma je smee sa uzdunim
brazdama do 15 cm duine. Sta blo biljke je snano, visine 1-2 m,
cilindrino, slojevi-to, crvenkasto, uplje u sredinjem delu i slabo
izbrazdano u gor njem delu, izrasta na povrinu tek posle dve godine
razvoja. Biljka je izbraz dana popreno.
Listovi su naizmenino rasporeeni, veliki, nazubljeni na ivi-cama,
sa lisnicama, ovalno-srcastog oblika, nejednako mesnato nazubljeni, i
imaju u osnovi veliki kanal izrazito proiren (sa karakteristinim
proirenjem u osnovi drke). Cvetovi su brojni, belo-zelenkasti, i
rasporeeni u obliku tita. Cveta od maja do avgusta. Plod je bobica
jajastog oblika, uglasta pri vrhu. Plodovi su ulubljeni, duine oko 1 cm.
Stanite: Samonikla biljka koja raste u blizini potoka, reka, planinskih ili
alpskih uma. U mnogim predelima se i kultivie.
Upotrebljivi delovi: Korenje, odnosno rizomi sa korenjem. Nakon
suenja, ovaj deo ima karakteristian miris i gorak aro-matian ukus.
Takoe se u me dicinske svrhe koristi i semenje.
Gajenje: Razmnoava se putem semenja posejanog direktno u
zemlju. Sejanje treba da se obavi odmah po prikupljanju se - menja, jer
ono veoma brzo proklija. Biljka se bolje razvija na mes tima gde je donji
sloj zemljita vlaan i peskovit.
Sakupljanje korenja se obavlja u septembru - novembru ili martu -
aprilu. Kada je re o kultivisanoj biljci, sakupljanje sledi u prvoj,
drugoj, treoj, etvrtoj ili tek petoj godini.
Korenje koje je prethodno oprano i iseeno na vee komade irine 1-
3 cm i duine 10-15 cm, sui se na suncu, ili u blago za-grejanim
prostorijama.

211
 Uslovi za upotrebu: Koren treba da bude suv, bez plesni, i bez
stabla i mora imati karakteristinu boju. Semenje se saku-plja nakon
sazrevanja.
Aktivna svojstva - Eterina ulja: terpen, etar, estri, etil-sulfat i etil-polisulfat,
alkohol, fenoli, ketoni, aldehidi.
Farmakoloko dejstvo: Sedativ, stomahik (protiv stomanih
tegoba), holagog (pomae izluivanje ui), karminativ (sred-stvo protiv
nadimanja), ekspektorans (sredstvo koje pomae iskaljavanje),
antireumatik, antiaritmik (normalizuje rad srca), galaktogen (pomae
stvaranje mleka).
Terapeutske indikacije: Psiho-vegetativna oslabljenost, dis-pepsija
(poremeaj u organima za varenje - eludac i creva), povraanje,
bilijarna diskinezija (oteano pranjenje une kese), flatulencija
(nadutost trbuha usled gasova), hronini bronhitis (hronina upala
bronhija - dunica), bronhijalna as-tma (oteano disanje usled suenja
lumena bronhija - kao seda-tiv), ekstrasistolna aritmija (poremeaj u
pravilnosti sranog rada), palpitacije (lupanje srca), hipogalakcija
(smanjeno lue-nje mleka kod dojilja), menstrualni bolovi.
Nain upotrebe: Dekokt -1 kaiicu dodati na 250 ml vode, kuvati 4
minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta. Piju se 2 olje dnevno, zaslaene
medom.
Semenje se koristi u obliku dekokta: 1 kaiica semenja kuva se 4
minuta i ostavi da odstoji 10 minuta. Piti dve olje dnevno, zaslaene
medom.
BAGREM (Robina pseudacacia) Fam. Fabaceae
Popularni nazivi: beli bagrem, kraljevo drvo, hacija, belo drvo, morska
draa, sinojka, draa

Opis: Pravo drvo, visoko 10 -25 m, sa trnovitim granama i

listovima, koji su nepravilno rasporeeni, po 9-27 u grupi, sa kratkom
drkom, duguljasto-ovalnog oblika, potpuni, bez vlaka-na. Cvetovi su
veoma miriljavi, rasporeeni u dugake cvasti, imaju dugaku drku i
vise nadole. Plodovi sadre bezbroj se-menki.
Upotrebljivi delovi: Kora i cvet.

212
 Aktivna svojstva: Flavonski glikozid, robinin, akacin, etarsko ulje.
Sakupljanje: Kora se skida samo sa mladih grana, u maju i septembru, a sui se
na suncu ili na toplom vazduhu.
Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno formirani, ali pre nego to
ponu da venu, u maju - junu, a njihovo suenje se obavlja u senci.
Terapeutske indikacije: Pripremljen kao aj suzbija reumat-ske
bolove i zubobolju, bolove u stomaku (antispastik), smanju-je poveanu
kiselinu, pomae kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa (upale
sluznice praene poveanjem kiseline), piroze (goruice), ira na elucu
i na dvanaestopalanom crevu.
Nain upotrebe: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrele treba da odstoji 3
minuta. Piti 2-3 olje dnevno.

BELA BREZA (Betula pubescens) Fam. Betulaceae

Popularni nazivi: breza crepua, alosna breza, metla, metlo-vina

Opis: Visoko drvo, sa tom korom. Mlade grane i listovi su

kadifasto-vlaknasti.
Stanita: Raste divlje po umama, vlanim mestima, breulj-kastim i
planinskim predelima.
Upotrebljivi delovi: Pupoljci, listovi, kora i sokovi.
Aktivna svojstva: Flavonozid, etarsko ulje, triterpenski deri-vati.
Sakupljanje: Listovi se beru u maju - junu, pupoljci u martu, kora se skida u
martu - aprilu i to samo sa mladih grana.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), pro-tiv
kostobolje, antireumatik. hipotenzor (lek za sniavanje krv-nog
pritiska), protiv ira, antiflamator (protiv zapaljenja).
Terapeutske indikacije: Oligurija (tegobe pri mokrenju), kar-dio-
renalni edem (otok usled oboljenja srca i bubrega), kamen u bubregu,
bubrene kolike (bolni napadi), reumatizam, kostobo-lja, hipertenzija
(povien krvni pritisak), hronini cistitis (upala mokranog mehura),
celulit.

213
 Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica lia dodata na 250 ml vrue (klju-ale) vode treba
da odstoji 3 minuta. Piti 3-4 olje na dan.
- Dekokt: 1 kaiica (puna) u prah samlevene kore, kuva se u vodi 4
minuta, a zatim se ostavi da stoji 10 minuta. Piti 2-3 olje na dan.
- Sok od breze (vidi: Poglavlje II)

BELA VRBA (Salix alba) Fam. Salicaceae

Opis: Drvo, visoko do 20 m, sa bogatom kronjom formira-nom od
tankih grana, koje su gipke, mlade i imaju uto-zelenu boju. Listovi su
linearno-kopljasti, zailjeni na vrhu, fino nazub-ljeni po obodu. U
poetku su prekriveni vlaknima sa obe strane, to im daje srebrnasto-
belu boju, dok kasnije vlakna ostaju samo sa nalija. Cvetovi su
jednopolni, grupisani u ute rese, skupove sitnih cvetova, poreani u
linearno-paralelnom nizu, i mogu biti muki (ute boje) i enski
(zelene).
Stanita: Vlani sprudovi, umarci pored voda, jezera, reka. Upotrebljivi
delovi: Kora sa grana. Sakuplja se u martu-apri-
lu. Uzima se kora sa grana koje su stare 2-3 godine (mlae gra-ne).
Preparat koji se dobija posle suenja je trakastog ili ljebastog
izgleda, gladak se spoljne strane, sivkasto-zelene do uto-zelene boje,
gorkog ukusa sa svojstvom adstrigensa (koji skuplja usta). Kora se
moe uzeti i od drugih vrsta ovog drveta i to pod istim uslovima: Salix
fragilis (zelena vrba) i Salix purpurea (crvena vrba) - koje imaju iste
karakteristike.
Kod zelene vrbe, grane se lome vrlo lako, nisu elastine, ve krte po
emu se lako prepoznaju.
Sakupljanje se vri u periodu mart-maj. Suenje se obavlja u senci, u ugrejanim
prostorijama ili na pei.

Aktivna svojstva: Salikozid, populozid, meoviti tanini, fla-

vonozid.
Farmakoloko dejstvo: Analgetik (protiv bolova), antitermik
(protiv poviene temperature), tonik (osveavajue sredstvo), anti-
reumatik (protiv reume), adstrigens (stee povrinu sluzo-

214
koe i povreene koe), antiseptik (protiv klica), sedativ (umiru-jue sredstvo),
blagi hemostatik (zaustavlja krvarenja).
Terapeutske indikacije: Akutni reumatizam zglobova i kosto-bolja,
grip, bronhitis (upala bronhija - dunica), hiperhlorhidri-ja (poveana
eludana kiselina, dispepsija (poremeaj u vare-nju), insomnija
(nesanica). anksioznost (uznemirenost).
Nain upotrebe: 1 punu kaiicu kore staviti u 250 ml hladne vode,
kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji 10 minuta, a zatim pro-cediti. Piti 2
olje dnevno, zaslaene medom.
Moe se koristiti i u vidu praha, pripremljenog od kore; 2 g praha uzimati sa
medom ili irom pre jela, 3 puta dnevno.
Takoe se moe pripremiti i macerat (otopina) od praha: 50 g kore u
vidu praha sipati u 1 litar soka od groa i ostaviti da odstoji 15 dana.
Piti 2 olje dnevno.
Infuzija od listova: Staviti 1 kaiicu na 250 ml vrele vode da
odstoji 5 minuta; piti 3 puta dnevno po 250 ml pre jela, u slua-jevima
polne razdraljivosti, anksioznosti, nesanice.

BELI JASEN (Fraxinus excelsior) Fam. Oleaceae Popularni nazivi: veliki

jasen, obian jasen, poljski jasen
Opis: Drvo visoko 10-30 m sa listovima rasporeenim u paro-vima
(sa leve i desne strane i jednim neparnim na vrhu); koji se sastoje od 7-
13 listia bez drke. Cveta pre nego to se listovi raz-viju, u aprilu-maju.
Cvetovi su bez cvetnog omotaa. Plod je u obliku semenke. Stanita: Raste
po umama, livadama, vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi: Kora i listovi.
Aktivna svojstva: Manitol, inozitol, kvercetol, jabuna kiseli-na,
gume, isparljivo ulje.
Sakupljanje: Kora sa mladih grana (do etiri godine starosti) i
korenja se skida u aprilu-maju. Lie se sakuplja u maju-junu. Ako se
koristi odmah, svee lie se moe brati u bilo koje doba godine.
Suenje se vri u senci.
Nain delovanja: Sudorifik (pospeuje znojenje), holagog i holeretik
(sredstva koja pomau stvaranje i luenje ui), cikatri-zant (za zarastanje
rana), laksativ (sredstvo za pranjenje creva),

215
intestinalni antiinflamator (protiv zapaljenskih procesa u crevi-ma),
protiv kostobolje, reume, diuretik (izaziva mokrenje), ad-stri gens (stee
sluzokou).
Terapeutske indikacije: Holecistitis (upala unog mehura), upala
unih kanala, ir, crevna oboljenja, dijareja (proliv), bub-rena
oboljenja, kostobolja, reumatizam, kone bolesti.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiicu lia dodati na 250 ml vrue vode i osta-viti da odstoji 3
minuta, a zatim procediti. Piti 2-3 olje na dan.
- Dekokt: 50 g kore dodati na 1 litar vode; kuvati 4 minuta, a zatim
ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 3 olje dnevno. Dekokt je veoma
delotvoran kod kostobolje, reume i dijareje.

BOKVICA (Plantago lanceolata) Fam. Plantaginaseae

Popularni nazivi: muka bokvica, muki ilnik, muki
tarpudac
Opis: Jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Cenjena je od davnina.
Postoje jo dve sorte ove biljke: enska bokvica (Plantago major), koja
ima istu lekovitu vrednost i koristi se u iste svrhe, i glatka bokvica
(Plantago media).
Sve tri vrste su zeljaste, ivopisne, viegodinje, samonikle. U zemlji
imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi obli-kujui rozetu.
Listovi su glatki. Takoe iz rizoma se formira i cve-tonosna stabljika na
ijem vrhu se nalaze mali cvetovi grupisani u klas, kompaktno-ovalan,
ili ovalno-cilindrian. Oblik lista vari-ra u zavisnosti od sorte: kod
muke bokvice (Plantago lanceola-ta) oni su sa dugom drkom i otrim
(zailjenim) vrhom lisnog jezika; stablo je sa uzdunim brazdama; kod
glatke bokvice listo-vi su elipsasti, sa kratkom i irokom drkom i
zailjenim lisnim jezikom; enska bokvica takoe ima listove sa
drkom, iroko-ovalne, glatke ili pomalo vlaknaste, rasporeene u
rozetu iznad zemlje. Stabljika je cilindrina bez listova, visoka 10-15
cm. Cve-tovi su veliine do 2 mm, roze boje, grupisani u kompaktnom
klasu.
Cvetovi se sastoje od 4 aina i 4 krunina listia, smee boje kod muke
bokvice, bele kod glatke bokvice, beliasto-ute boje

216
kod enske bokvice, a takoe poseduju i androceum od 4 pra-nika.
Plod je aura jajastog oblika, sa 8-16 semenki. Cveta od maja do
septembra.
Stanita: Moe se nai od doline do podalpskih zona, po
ravniarskim mestima i jo vie pored prometnih puteva, staza,
puteljaka.
Uslovi za upotrebu: Sakupljaju se listovi u periodu april-sep-tembar
i sue se raireni u tankim slojevima. Osueni listovi tre-ba da zadre
prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili poutelo lie.
enska bokvica se koristi cela, sa korenom - bez cvetnog iz-danka.
Poto se korenje dobro opere, biljka se sui, rairena u tankim slojevima u
prostorijama koje su dobro provetrene.
Posle suenja se uva u dakovima ili u gomilama pokrivenim hartijom
u suvim prostorijama.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, pentozan, tanini, gliko-zidi
(aukubin), alantoin, vitamin K, triozid, filokinon, pektin, ka-rotin,
planteoza.
Farmakoloko dejstvo:
- Interno: Antidijareik (protiv proliva), emoliens (sredstvo za
omekavanje koe) hemostatik (zaustavlja krvarenje), baktericid
(unitava bakterije), cikatrizant (za isceljenje rana), sniava nivo
holesterola u krvi, hipotenzor (smanjuje krvni pritisak).
- Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bron-hija),
dijareja (proliv), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu (gastro-
duodenalni ir), hipertenzija (povien krvni pritisak), hi - perhole-
sterolemija (povien holesterol u krvi).
- Spolja: Varikozni ir (deluje kao antiseptik) potkoni irevi
(primenjuje se kupka), laringitis (upala grkljana), traheitis (upa-la
dunika), blefaritis (upala onih kapaka), konjunktivitis (upala
konjunktive), veliki kaalj, bronhijalna astma, TBC plua (tuber-kuloza
plua).

217
 Ima depurativno dejstvo (preiava krv) i zato je dragocena za
osobe koje pate od plune i bubrene insufijencije (reduko-vane
funkcije plua i bubrega), ekcema, herpesa (groznice).
Kod bronhijalne astme, majina duica i bokvica, kombino-vane u jednakim
koliinama, predstavljaju dobar lek.
U sluajevima bronhitisa i bronhijalne astme, aj se priprema na
sledei nain: 1 olja hladne vode, krika limuna (bez kore) i kaiica
meda se ugreju do kljuanja. Odmah poto ugasimo vat ru i prestanemo
s kuvanjem, dodajemo 1 kaiicu gore pome-nute meavine (majina
duica i bokvica) i ostavimo da odstoji po la minuta. Kod teih
sluajeva, priprema se sve aj 4 puta dnevno i pije se u retkim
gutljajima.
Sirup od bokvice proiava krv od toksina (otrovnih mate ri-ja).
Uzima se po 1 kaiica pre jela u periodu od 3 sedmice. Svei, oprani i
izgnjeeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine (povrinske
povrede koe i sluzokoe), na mesto ujeda otrovnih insekata, pasa i
zmija.
Za spreavanje stvaranja uljeva na nogama, u toku duge et-nje, moe se staviti
u cipele nekoliko listova.

Efikasna je i kod malignih oboljenja lezda: vranilova trava

(mravinac), svea ili osuena se stavi u maslinovo ulje. Flaa se napuni
biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10 dana na toplom
mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mes-to, a preko toga se
oblae bokvica.
Kod guavosti: Listove izgnjeiti, pomeati sa solju i staviti na
obolelo mesto.
Oblaganje lia u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava njihovo
zarastanje, ak i kod starijih osoba. Kada na nogama pored otvorenih
rana postoje i mesta zahvaena upalom, potre-bno je drati ih najpre u
hladnom aju (infuzija) od sleza, ili u dekoktu od preslice (rastavia).
Oko rana treba namazati mast od nevena.
Listovi bokvice su preporuljivi i u leenju tromboze.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu listova dodati na 250 ml vrele vode i ostaviti da
odstoji pola minuta i procediti.

218
 - Meavina za aj: Pomeati jednake koliine bokvice i maji-ne duice; 1
kaiicu meavine dodati na 250 ml vrele vode.
- Kataplazma: Oprane i usitnjene svee listove staviti na obo-lelo
mesto.
- Sirup: Dve pune ake opranog i iseckanog lia se potopi u toliko
vode tako da, kada se stavi na vatru, lie ne zagori. Ta-koe, treba
dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihoj vatri uz stalno
meanje, dok ne postane gua i lepljiva. Do-bijenu smesu sipati u flau.

BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) - Fam. Ericaceae

Opis: Borovnica je mali bun sa iljastim granama. Lie je ovalno,
nazubljeno, zelenkasto sa obe strane. Cvetovi su zelen-kasto-crvenkasti,
rasporeeni 1-2 u korenu lista sa unutranje strane. Cveta u maju - junu.
Plod se formira u obliku plave bobi-ce sa ljubiastim sokom.
Stanite: Raste u planinskim predelima, etinarskim uma-ma, po
panjacima, na stenovitom i silikatnom zemljitu, do 2500 m nadmorske
visine.
Upotrebljivi delovi: Lie i plodovi.
Sakupljanje: Lie se zajedno sa granama sakuplja po suna-nom
vremenu, u periodu od maja do septembra, a plodovi kada su sasvim
zreli od jula do septembra.
Aktivna svojstva - Listovi sadre: tanin, arbutin, hidrokinin,
mirtilin. Plodovi sadre: tanin, pektin, mirtilin, eere, provi-ta-min A,
vitamin C, organske kiseline (limunska, jabuna, oksalna, ilibarna,
mlena).
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), bakte-ro-
statik (zaustavlja razvoj bakterija), hipoglikemik (sniava nivo eera u
krvi), antidijareik (protiv proliva), diuretik (pospe-uje mokrenje),
poboljava vid, antihelmintik (protiv glista).
Terapeutske indikacije: Dijabetes melitus (eerna bolest),
reumatizam, kostobolja, enterokolitis (upala tankog i debelog creva),
intestinalne parazitoze (crevni trakt zahvaen paraziti-ma), urinarne
infekcije, uremija (poveanje azotnih materija u krvi).

219
 Nain upotrebe: Kao infuzija, (vidi poglavlje I/a/3) - koja se dobija iz
listova. Piju se 2-3 olje dnevno.

Plodovi se koriste u presnom stanju, osueni ili pripremljeni u obliku

sirupa ili slatkog. Takoe se ferment, dobijen od plodo-va (1 kaiku
plodova dodati na 250 ml kljuale vode i kuvati 5 minuta), koristi za
ispiranje usne duplje kod upale sluzokoe usana.

CRVENA DETELINA (Trifolium pratense) Fam. Fobaceae

Opis: Zeljasta viegodinja biljka sa stabljikom od 15-40 cm. Lie
je trolisnato, sa lisnicama ovalnog ili elipsastog oblika, mo-gu biti
potpunih ili blago nazubljenih ivica. Cvetovi su crveno-purpurni, ree
beli, rasporeeni u pojedinane, loptaste, cvetne glave.
Stanita: Raste po livadama i panjacima.
Upotrebljivi delovi: Cvetne glave.
Sakupljanje: U vreme cvetanja u periodu maj-septembar i su i se u
senci.
Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje, naroito krvi),
dezinficijens (dezinfekciono sredstvo), sedativ (umiruju-e dejstvo).
Terapeutske indikacije: Kancer (rak), bronhijalna astma (ote ano
disanje usled suenja lumena bronhija - dunica), stal-ni kaalj, veliki
kaalj, kolike, leukoreja (belo pranje), dismeno-reja (menstruacija
praena bolovima), sifilis.
Crvena detelina, kombinovana u istoj razmeri sa ikom, tavljem,
korenom maslaka, utom ruicom, je veoma efikasno sredstvo u
leenju kanceroznih tumora i lepre.
Naroito se preporuuje u sluaju kancera (raka), bez obzira gde je
ovaj lociran. Kod raka grkljana koristi se jai aj (koncen-trovaniji) i to
kao rastvor za ispiranje grla, 4-5 puta na dan. Deo ovog aja treba
progutati.
Kod rana se koristi kao sredstvo za zaleenje, i to u obliku kupke sa
dodatkom aja od crvene deteline. Kupka traje 15 mi - nuta i treba da
bude mlaka.

220
 U sluaju raka zadnjeg creva, prave se klizme ajem od crve-ne
deteline, 2 puta dnevno.
Kod raka genitalija, vre se vaginalna ispiranja, tako da grli
materice bude dobro naliven tenou, koju treba drati u vagi-nalnoj
upljini nekoliko minuta, a zatim izbaciti.

CRNI SLEZ (Malva vulgaris) Fam. Malvaceae

Popularni nazivi: dobri slez, slezovina
Opis: Slez sa malim listovima - mali (crni) slez - raste po rui-
niranim zidinama, pored puteva, na naputenim terenima, po-red
ograda. To je jednogodinja biljka sa delimino puzavias-tim stablom.
Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smeteni
pojedinano ili grupno u bazalnom delu sa unutranje strane lista. Plod
je aurast, pomalo nalikuje na gru-men sira. Sakupljaju se listovi,
cvetovi i vazduasta stabljika u periodu jun-septembar. Budui da se
suenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u to sveijem
stanju, ali i suena biljka ima svoju vrednost. Beli slez (Althae
officinalis) je zeljasta ivopisna biljka, visoka 80-150 cm, razgranata i
prekrivena me-kanim, sitnim dlaicama. Koren je debeo, vretenast,
ukast spo lja i beo iznutra, sa uzdunim brazdama. Listovi su naizme-
nino rasporeeni, ovalni, punog oblika ili renjasti. Gornji ima-ju po tri
renja, a donji po pet renjeva. Mekani su, mesnati, sa dugim drkama.
Stablo je kao i listovi kadifno belo zahvaljujui malim, finim trepljama.
U osnovi listova i njihovih straninih delova nalaze se veliki cvetovi sa
dugakom drkom, bele ili svet-lo roze boje (2,5 - 3 cm u preniku), sa
laticama malo okrnjenim na vrhu. Cvet ima duplu spoljanju aicu, sa
6-9 renjeva. Cve-tovi su pravilni, sa po pet latica. Plod u vidu aure je
ulubljen. Listovi, kao i koren imaju slab, karakteristian miris i sluzav
ukus. Cveta od jula do septembra. Raste na vlanim mestima, po nekad
u brenim, na navodnjavanim poljima, na obalama re-ka, najvie u
dunavskom regionu.
Sakupljanje: Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni ko-ren.

221
 Cvetovi i listovi se beru bez drke u periodu jun-avgust. Sue se u
senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle
suenja, cvetovi se uvaju u papirnim kesama (da-kovima), ili fiokama
obloenim hartijom, a listovi u dakovima od platna.
Koren se vadi kada dostigne duinu od 10-15 cm, dakle naj-ranije u
drugoj godini ivota biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili
oktobar-novembar.
Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim isee na
male komade koji se sue na suncu ili u ugrejanim prostorija-ma na
40C. Pre suenja ih ne treba prati. Posle suenja, korenje se uva u
dakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.
Aktivna svojstva: U korenu - sluzaste materije, amidin, uron-ske kiseline,
eeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne supstance; u cvetu i listu -
flavonoid, tanin i sluzaste materije.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu rozikasto bele bo-je i da
imaju aicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i drku ne duu od 2
cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele
boje.
U istu svrhu i sa istim svojstvima se koristi i list i cvet kultivi-sanog
sleza.
Farmakoloko dejstvo: Sekretolitik (pospeuje luenje sluzi),
emoliens (sredstvo za omekavanje), ekspektorans (za iskalja-vanje),
anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bub - rega, eluca i
creva).
Terapeutske indikacije: Glositis (upala jezika), akutni laringi-tis
(akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis (upala
dunika), infekcije bubrega, rane, ir, tonzilitis (upala kraj nika). Kod
otvorenih rana, kupka od sleza i sveih listova bokvice moe da bude
delotvorna.
U sluaju raka grkljana, ak i kad doe do afonije (gubitka gla sa),
slez moe da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mla-kim ajem od
sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak aja se pomea sa jemenim
branom i dri se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noi. Dnevna
koliina aja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko
noi dri u hladnoj vodi (1 pu-na kaiica biljke na olju od 250 ml).
Ujutro se procedi i blago
222
ugreje, i to tako to se olja stavi u drugi, vei sud sa toplom vodom.
Tenost uvati u termos-boci. Piju se 4 olje dnevno. Sa ostatkom aja
ispirati grlo (gargarizma).
U sluaju smanjenog luenja pljuvake (suva usta), aj od sleza treba esto
koristiti za ispiranje usta.
Nain upotrebe:
- Infuzija: Jednu punu (supenu) kaiku dodati na 250 ml hla-dne
vode; ostaviti da odstoji tokom noi, a zatim ujutru blago podgrejati
(30-40C).
- Kupka ruku i nogu: Jedna puna aka sleza se potopi u sud sa 5
litara hladne vode. Poto odstoji 12 sati, sledeeg dana se malo zagreje
(30-40C). Kupka traje 20 minuta.
- Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od aja se malo zagreje u vodi,
pomea se sa jemenim branom i stavi na komad platna kojim se
oblae obolelo mesto.

ESTOSLAVICA (Veronica officinalis) Fam. Scrophulariaeae

Popularni nazivi: razgon, propinjaa, trava od ljame, veroni-ka
Opis: Raste na suvim terenima, po umama, grmovima, na pe riferiji
umovitih oblasti i pored puteva. Ima puzaviasto sta-blo, od 20-45 cm,
sa sitnim fino nazubljenim listiima, srebrna-ste boje. Ako se dodirnu,
lako padaju. Cvetovi su mali, svetlo-plavi, ljubiasti ili roze-beli. Cveta
od maja do avgusta. Sakuplja se procvetali deo stabljike.
Najveu lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferi-ji uma
i pod hrastom.
Terapeutske indikacije: Hronini bronhitis (hronina upala
bronhija - dunica), gastritis (upala eludane sluznice), hepati-tis (upala
jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna na petost), depresija,
problemi sa pamenjem i nesvesticom (pi-ju se 2 olje meavine
preslice i estoslavice, u jednakim kolii-nama), zastarele rane,
varikozni ir. Sve sok od procvetale es-toslavice je preporuljiv protiv
hroninih oboljenja koe.

223
 Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu dodati u 250 ml vrele vode, ostavi-ti da odstoji
poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti.
- Sve sok: Svee cvetne vrhove oprati i dok su jo vlani, sta-viti u
sokovnik. Sok se sipa u flaice i uva u friideru. Primenjuje se spolja.
- Tinktura: 1 puna aka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi da
odstoji u 1 litar votke jaine 40%, i to ka suncu ili pored pei, 14 dana.
Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3 puta
dnevno, kao dodatak aju ili sa vodom. Spolja se primenju-je za frikciju
(trljanje) bolnih mesta.
Protiv senilnog pruritisa (hroninog svraba koe kod starijih osoba) i
hroninih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g bilj-ke dan i no i
25 g estoslavice. Ova meavina se kuva 3 minuta u 1 litar vode, a zatim
odstoji 10 minuta. Dobijenom tenou se vre ispiranja i koristi se u
vidu obloga na obolela mesta. Oblog se dri 10 minuta.
IAK (Arctium lappa) Fam. Asteraceae
Popularni naziv: veliki iak, aspuh, oviji iak, repuina
Opis: Dvogodinja zeljasta biljka sa mesnatim korenom, ta-mno-
smeim spolja i bledo-ukastim iznutra. Stablo je razgra-nato, visine
25-65 cm. Listovi su naizmenino rasporeeni, donji su veeg prenika,
sa dugakim peteljkama, zaokrugljeni u ba - zalnom delu ili srcastog
oblika, a gornji su mali i ovalni. Cvetovi hermafroditi (koji poseduju
muke i enske reproduktivne orga-ne unutar istog cveta) su cevasti,
pravilnog oblika, purpurni. i formiraju glavice duine 3-4 cm, titastog
oblika. Brakteje lisna-tog dela cvetne glave su zelene, skoro glatke i
povijene na vrhu u obliku udice, premaujui duinu cvetnih latica.
Plodovi su ahe-nije dugake oko 6 mm.
Stanite: Raste na neobraenom zemljitu, pored puteva, ograda,
zidova, ruevina, itd.
Upotrebljivi delovi: Koren, ree listovi i plodovi.

224
 Aktivna svojstva: Inulin, kalijumove soli, isparljivo ulje, sup-stance sa
antibiotikim dejstvom.
Sakupljanje: Korenje se sakuplja u martu, aprilu i septembru ili
oktobru. Sui se u zagrejanim prostorijama ili na suncu. Listo-vi koji se
upotrebljavaju u sveem stanju, mogu se sakupljati to-kom celog leta, a
one koje treba osuiti, sakupljae se od juna do avgusta, u vreme
cvetanja. Sue se u hladovini.
Plodovi se sakupljaju tek kada su dovoljno sazreli, i sue se na suvom i
dobro provetrenom mestu.

Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za proiavanje), anti - sep tik

(protiv klica), antireumatik (protiv reume), kao lek protiv kostobolje,
holagog (sredstvo koje pomae stvaranje ui), i ho-leretik (sredstvo
koje pomae luenje ui), antiaterosklerotik (pro tiv zakreavanja
arterija masnim naslagama), antidijabetik (protiv dijabetesa),
antisifilistik (protiv sifilisa).
Terapeutske indikacije: Ekcem, psorijaza, impetigo (kono obo
ljenje praeno mehuriima sa bistrom tenou), akne, ira-vost, upala
krajnika, upala desni, alveo-dentalna pioreja (istica-nje gnoja iz zubnih
upljina), reumatizam, kostobolja, bilijarna diskinezija (oteano i
nepravilno pranjenje une kese), atero-skleroza, dijabetes, rubeola,
sifilis.
Nain upotrebe:
Dekokt od korena - 20 g na 1 litar vode, kuva se 4 minuta i os-tavi se
da odstoji 10 minuta. Ovaj dekokt moe biti za internu upotrebu i tada
se piju 2-3 olje dnevno, ili za spoljanju upotre-bu kao rastvor za
ispiranje.
U sluaju rubeole (osipa) priprema se dekokt na ve opisan nain, s
tim to se koristi pola doze. Dobijenom dekoktu se do - daju 2 kaiice
meda. Uzima se po 1 kaiica na svakih 5 minu-ta, 2-3 sata, to e
izazvati rasprostranjenost osipa i kao posledi-cu toga krae trajanje
bolesti, pospeujui ozdravljenje. Neop - hodno je da bolesnik ostane da
lei do potpunog ozdravljenja.
Svei listovi se koriste u sluaju reumatizma, u vidu obloga, kojima
se prekrivaju obolela mesta. Listovi, na ovaj nain kori-eni, imaju
blagotvorno dejstvo i kod solarne terapije (suna-nje).

225
 UVARKUA (Sempervivum tectorum) Fam. Crassulaceae Popularni
nazivi: uvarka, pazikua, grlua
Opis: Viegodinja, mesnata biljka (razmnoava se bez naro-ite
nege), visoka 10-60 cm, ima stabljiku koja je razgranata u gornjem delu,
dok u osnovi ima rozetu od debelog, mesnatog lia, prepunog biljnog
soka. Cvetovi roze ili crvene boje su ras-poreeni u obliku tita na vrhu
biljke. Plod je u obliku aure.
Stanita: Samonikla biljka koja raste na planinskim krenja-kim stenama, a
ponekad i na krovovima kua.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena.
Sakupljanje: U periodu jun - avgust. Aktivna
svojstva: Jabuna kiselina, alkaloidi.
Farmakoloko dejstvo: Analgetik (protiv bolova), adstrigens (izaziva
skupljanje), vulnerant (pomae zarastanje rana).
Terapeutske indikacije: Otalgija (bolovi u uima), zagnojene rane,
hemoragija (krvarenje), opekotine, bolovi u oima, herpes zoster.
Nain upotrebe:
Sve sok dobijen od mesnatih listova stavlja se na rane, ope-kotine,
unutar une koljke.
Nain dobijanja soka: Kada se list prelomi, stavi se u olju sa
vruom vodom da odstoji 2-3 sekunde. Zatim se izvadi i rukom istisne
sok. Za ovo se moe koristiti i sokovnik.

DIVIZMA (Verbascum phlomoides) Fam. Scrophulariaceae Popularni

nazivi: divizija, beloterka, volovrat, iroki lopuh
Opis: Dvogodinja biljka sa zeljasto-drvenastim stablom, vi-so ka
60-150 cm, jednostavna ili razgranata, pepeljasto-sive boje. Listovi su
veliki, elipsasti ili duguljasti, sa zupcima, i mekim vlak-nima sa obe
strane. Sitna vlakna su ukasta i gusto izrasla. Cve-tovi su veliki, ute
boje i formiraju dugaak i zbijen klas. Biljka cveta u periodu jun-
oktobar.
Stanita: Raste na suvim brdacima i ravnicama, po peskovi-tim,
neobraenim, ljunkovitim poljanama, na periferiji uma i u renim
dolinama.
Upotrebljivi delovi: Cvet i ree listovi.

226
 Aktivna svojstva: Sluzaste materije, eeri, tanin, etarsko ulje, saponin,
karotinoidi, aukubozid.
Sakupljanje: Ne otvaraju se svi cvetovi biljke odjednom, ve na
izmenino, poev od osnove ka vrhu. Njihovo zatvaranje se obavlja
istim redosledom, postepeno i samo u vreme cvetanja, u periodu jun-
oktobar. Beru se po lepom vremenu, iskljuivo zla-tno-ute latice
cvetova i sue se u senci, u veoma dobro prove-trenim prostorijama, ili
na vruem vazduhu pri temperaturi od 35-40C. Listovi se sakupljaju u
maju-avgustu i sue se na isti nain kao i cvetovi.
Farmakoloko dejstvo: Ekspektorans (sredstvo za iskaljava-nje),
antiinflamator (protiv zapaljenja), sudorifik (podstie zno-jenje),
antiastmatik (protiv astme), protiv hemoroida.
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), kijavica, astma
(sipnja), promuklost, tuberkuloza, gastro-enteritis (upala eluca i creva),
panaricijum (prit na prstu, kukac), apsces (zag-noj), irevi, potkoni
ir, hemoroidi (uljevi), promrzline.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiicu cvetova dodatih na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 3
minuta i piti 2-3 olje dnevno.
- Dekokt: 30 g cvetova i listova kuvati 3 minuta, a zatim pro-cediti.
Koristi se kao gargarizma (za ispiranje usta), svakih 30 minuta, kod
promuklosti.
Listovi, kuvani 5 minuta u mleku, stavljaju se u obliku kata-plazme
u sluaju panaricijuma, ireva, potkonog ira, hemo-roida, promrzlina.
Priprema se i dekokt od 60 g lia koje treba potopiti u 1 litar vode.
Kuvati 5 minuta. Primenjuje se u obliku komprese kod obo ljenja kao
to su: impetigo (vrsta konog oboljenja), opekoti-ne, bolni potkoni
irevi.

DIMNjAA (Fumaria officinalis) Fam. Fumariaceae Popularni

nazivi: dimica, rosno zelje, rosnica, rosopas, runja-vac
Opis: Jednogodinja zeljasta siuna biljka, visoka 20-70 cm, glat ka, sivkaste
boje. Listovi su karakteristini (teko uporedivi),

227
delimino kopljasti, bledo-zeleni. Cvetovi su ruiasti, purpurni, svetlo-
ljubiasti, u osnovi beli, na vrhu crveni, rasporeeni u grozdaste cvasti
na krajevima. Cveta u periodu maj - septembar. Plodovi su oraice
zrnastog oblika.
Stanita: Kultivie se ili raste na ljunkovitom tlu. Upotrebljivi delovi: Cela
biljka bez korena, ubrana za vreme
cvetanja.
Aktivna svojstva: Fumarna kiselina, fumarin, alkaloidi, kali-jum,
tanin.
Farmakoloko dejstvo: Sedativ (umirujue dejstvo), depura-tiv
(sredstvo za ienje, naroito za ienje krvi), tonik (osve-avajue
dejstvo), holagog i holeretik (sredstva za luenje i stva-ranje ui),
laksativ (olakava pranjenje creva), febrifuga (pro-tiv groznice),
aperitiv (poboljava apetit), umirujue sredstvo, hi pnotik (za
uspavljivanje).
Terapeutske indikacije: Astenija (nemo, slabost), diskinezi-ja
(oteano i nepravilno pranjenje une kese), bolovi u unoj kesi
(kolike), jake, teke glavobolje, oboljenja jetre, zatvor, gojaz-nost,
amenoreja (izostanak menstrualnog ciklusa), arterioskle-roza, febrilno
stanje (groznica), hipotenzija (nizak krvni priti-sak), bubrena oboljenja,
oligurija (smanjeno mokrenje), ekcem (patoloka promena na koi),
akne (bubuljice), artritis (upala zglobova).
Nain upotrebe:
- Infuzija: Priprema se slaba infuzija od 3 g biljke i 1 olje vru-e
vode. Treba da odstoji 3 minuta pre nego to se procedi. Piti 2 olje
dnevno.
- Jai aj. Ukoliko se konzumira u duem vremenskom perio-du,
moe da deluje uspavljujue i da dovede do gubitka telesne teine.
Treba ga piti obazrivo, jer moe imati i neeljeno hemo-litiko dejstvo
(da razlae eritrocite - crvena krvna zrnca), ukoli-ko se pije due i u
veim koliinama.
M. Mulot napominje da nain delovanja biljke zavisi od dui-ne korienja
iste u terapeutske svrhe.

Ako se koristi svakodnevno, prvih osam dana, dimnjaa delu-je kao

tonik (okrepljujue), aperitiv (poboljava apetit), i depu-rativ (za
preiavanje, naroito krvi). Praktikuju se 2-3 terapije
228
od po 8 dana, sa pauzama od 10 dana. Ako produimo vreme leenja od
8 na 20 dana, delovanje ove biljke postaje hipnotiko (uspavljujue),
uslovljavajui pospanost i usporenu cirkulaciju krvi.
Dekokt: Priprema se od 60 g biljke koja se kuva 4 minuta u 1/2 litre
vode, a zatim se ostavi da odstoji 10 minuta. Premazuje se predeo
zahvaen ekcemom ili aknama 2 puta dnevno.

DOBRIICA (Glechoma hederaceum) Fam. Labiatae Popularni

nazivi: dobriavka, prednjak, groi, brtan trava, brtan
Opis: Zeljasta, puzaviasta, viegodinja biljka. Listovi imaju drku,
bubreast ili srcolik izgled, sa nazubljenim stranicama. Cvetovi su plavi
ili ljubiasti, rasporeeni po 2-6 sa unutranje strane listova.
Stanita: ume, estari, livade. Upotrebljivi delovi:
Nadzemni delovi biljke.

Aktivna svojstva: Gorka supstanca, holin, tanin, kalijum, vitamin C.

Farmakoloko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja), an ti-
spazmolitik (ublaava greve), ekspektorans (za iskaljava-nje),
emoliens (sredstvo za umekavanje), analgetik (ublaava bolove u
elucu), antipiretik (smiruje groznicu).
Terapijske indikacije: Rinitis (upala nosne sluznice - kijavi-ca),
hronini bronhitis (upala bronhija - dunica), astma, emfi-zem plua
(preterano proirenje plunih mehuria praeno ote-anim disanjem),
kaalj, apsces (zagnoj), furunkul (ir), migre-na, oboljenje jetre i
urinarnog trakta, gastritis (upala eludane sluznice), enteritis (upala
creva, crevni katar).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 8 g dobriice treba da odstoji 3 minuta u 250 ml kljuale
vode. Piti 2-3 olje dnevno, zaslaene medom. Protiv bronhijalne astme,
gastritisa, enteritisa, smetnji u radu jetre i bu brega, priprema se jai aj
od 50 g dobriice na 1 litar vrele

229
vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim piti 3 olje dnevno, zaslaene
medom.
Sirup od ove biljke efikasno deluje u leenju bronhitisa i ki-javice.
Priprema se na sledei nain: 100 g dobriice preliti sa 250 ml hladne
vode, posle ega se ostavi da macerira 10 sati. Za-tim procediti, dodati
250 g meda i ostaviti na vatri tako da neko-liko puta prokljua.
uva se u friideru, u dobro zatvorenim flaama. Uzimati 3-4
kaike dnevno.

Spolja:
- Infuzija i inhalacija dobriicom imaju blagotvorno dejstvo kod
rinitisa (upale nosne sluzokoe). U sluaju stomatitisa (upa-le usne
sluzokoe), vri se ispiranje usne duplje ajem od do bri-ice.
- Sok koji se iscedi iz presne biljke i unosi u organizam putem
nazalne aspiracije (umrkivanje), veoma je delotvoran lek protiv
migrene.
- Ulje od dobriice (10 aka dobriice potopiti u 1 litar masli-novog
ulja; ostaviti da odstoji mesec dana na suncu); koristi se u vidu obloga kod
rana, ozleda, zapaljenskih promena na koi.
Ako se nekoliko kapi ovog ulja stavi u unu koljku, ublaava se
otalgija (bol u uima).

GAVEZ (Symphytum officinale) Fam. Boraginaceae Popularni

nazivi: voluj, crni koren, vrani gavez, klinjak, gave-zina

Opis: Ova lekovita biljka je jedna od najdragocenijih koje nam

priroda nudi. Raste po vlanim panjacima, pored ograda i cveta celo
leto. To je zeljasta, ivopisna biljka, prekrivena otrim maljama, sa
uspravnim razgranatim stablom od 1,20 m. Listovi su ovalni i sueni
prema drci, rasporeeni su naizmenino. Cvetovi su roze-purpurni,
ljubiasti, ree beli i ine kratke cva-sti. Koren je vretenast, razgranat,
spolja crne, iznutra bele boje (posle suenja postaje ukast). Cveta od
maja do kraja avgusta.
Upotrebljivi delovi: Sakuplja se gornja polovina stabljike - u vreme i posle
cvetanja, u periodu april-septembar.

230
 Listovi se sue u senci.
Koren - sakuplja se od marta do aprila, ili od septembra do
novembra.
Koren se oisti od vorova i nadzemnih delova, opere se i isee na
komade, duine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku ver-tikalno.
Pripremljen na ovaj nain, koren se sui u najkraem vremenskom roku
to spreava proces fermentacije. Suenje se vri na suncu, na tavanu, ili
u suarama. Osueno korenje se uva u suvim prostorijama, bez vlage.
Uslovi za upotrebu: Koren treba da je ist, da ima sjajno-crnu boju
spolja i belo-ukastu iznutra. Treba ga usitniti na komade od 10-15 cm.
Takoe je potrebno odstraniti sve nadzemne delo-ve biljke.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, alantoin, tanin, sluzi, holin.
Farmakoloko dejstvo:
Interno: Antiinflamator (protiv zapaljenja), adstrigens (izazi-va
skupljanje), emoliens (sredstvo za umekavanje), ekspekto-rans (za
iskaljavanje), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja), cikatrizant (za
isceljenje rana), antimikotik (protiv gljivica).
Spolja: Dekongestiv (sanira nagomilavanje krvi i drugih teles-nih tenosti u
organizmu), adstrigens, cikatrizant.
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica), furunkul (ir),
kancer (rak).

Spolja: Opekotine, varikozni ir, hemoroidi (uljevi), u vidu obloga i

kupki. Takoe se priprema i oblog od lia gaveza, koje se potopi u
vrelu vodu, a zatim samelje. Dobijenu kau treba sta-viti na bolno mesto
ili na predeo zahvaen tumorom; ista kaa se dobija od sveeg korena
koji se izrenda, pomea sa vrelom vo-dom i obloi se obolelo mesto.
Kaa se moe dobiti i od suvog ko rena koji se zdrobi i pomea sa
mlakom vodom. Izmean sa kamilicom, hajduicom i pelinom, koristi
se za ispiranje usne duplje kod stomatitisa (upala sluzokoe usne
upljine i dental-nog apscesa - zubnog zagnoja).
- Tinktura od gaveza je veoma delotvorna. Osobe koje bolu-ju od
reumatizma i artritisa (upale zglobova) mogu koristiti ovaj preparat za
masau.

231
 Oblog u vidu kae od lia gaveza, preporuuje se kod parali-ze i stavlja
se na obolele udove.
Sueni koren se moe izgnjeiti ili istucati i pomeati sa mla-kom
vodom pri emu se dobija kaa koja se stavlja na obolelo mesto.
Topli oblozi su veoma korisni kod varikoznog ira, reumatiz-ma,
bolova u grlu, bolova u amputiranim udovima, periostitisa (zapaljenja
kostiju, pokosnice).
- aj je efikasan lek kod bronhitisa, oboljenja digestivnog trak ta
(organa za varenje), i hemoragija u digestivnom tubusu. Piti 2-3 olje
dnevno.
Protiv ira na elucu preporuuje se aj od: 100 g gaveza, 100 g nevena, 50 g
troskavice (Polygonum aviculare).
Tinktura od gaveza je dobra protiv rana, uboja, ehimoza (krv-nih podliva) i
fraktura (preloma kostiju).

Lie gaveza se koristi i kao dodatak za kupku kod reumatskih

bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije. U ovom slua-ju
(slaba cirkulacija) naroito kad su u pitanju hladne noge, tre-ba
primenjivati kupke od koprive i gaveza.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 2 kaike korena (fino usitnjenog) ostaviti preko no-i u
250 ml hladne vode; ujutru malo ugrejati, procediti i piti u retkim
gutljajima.
- aj za ir na elucu: 1 puna kaiica listova stavi se u 250 ml vrele
vode; ostaviti da odstoji pokriveno 3 minuta, a zatim pro-cediti. Piti 3-4
olje u retkim gutljajima, u toku jednog dana.
- Oblog: Dobro osueno korenje sitno se samelje, odmah se pomea
sa toplom vodom i nekoliko kapi jestivog ulja, a zatim se rairi na
platnu. Oblae se dok je toplo na obolelu zonu i privrs-ti zavojem.
- Primena sveeg lia: Svee lie oprati i usitniti u avanu dok se ne pretvori u
kau koja se stavlja na obolelo mesto.
- Dodatak za kompletnu kupku: 500 g sveeg ili suenog lia,
potopiti u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana ugrejati do kljua-nja, a
tenost dodati u vodu za kupanje.

232
 - Sedea kupka: Isti postupak kao i za kompletnu kupku, s tim to
se uzima 200 g lia (vidi poglavlje: Sedea kupka - Pres-lica).
- Tinktura od gaveza: Korenje gaveza se opere, oisti etkom, fino
se usitni, stavi u flau bez nabijanja, prelije votkom jaine 40% i dri na
suncu ili pored pei 14 dana, posle ega se proce-di.
- Mast od gaveza: 4-6 sveih korena, poto se dobro operu i usitne, dodati u
250 g otopljene biljne masti ili margarina.
- Drugi nain: 10 kaika rendanog korena pomeati sa 11 ka-ika
masnoe. Sud sa ovom smesom pokriti i ostaviti da odstoji 12 sati, posle
ega se ponovo ugreje i procedi kroz platno. Pro-ceeni sadraj odmah
presuti u teglu i uvati u friideru. Koristi se kod varikoznog ira,
manjih povreda, hemoroida (uljeva).
GLOG (Crataegus monogyna) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: pasji trn, crveni glog, beli trn
Opis: bun od 2-5 m, trnovit, drvenast, razgranat. Listovi su raz
liiti, meusobno nejednako renjasti ili rasporeeni u paro-ve. Cvetovi
su beli, formiraju tit i sainjeni su od 5 ainih, stal-nih listia, 5 latica
bele boje, 20 jajolikih pranika. Cveta u maju-junu.
Stanita: Na periferiji uma i ledina, u niim i brdovitim pre-delima.
Aktivna svojstva: Flavonski sastojci, leukoantocijanidin i tri-
terpenski derivati.
Upotrebljivi delovi: Cvetovi i plodovi.
Sakupljanje: Cvetovi se beru u aprilu-junu, kada su sasvim
otvoreni, po suvom vremenu i sue se samo u senci, raireni u tankom
sloju. Plodovi se sakupljaju pre sazrevanja, kada dobiju crvenu boju.
Sue se na 60-70C. Da bi bili delotvorni, plodovi treba da imaju
tamno-crvenu boju. Smei i crni plodovi nisu za upotrebu.
Terapeutske indikacije: Ekstrasistolna aritmija (nepravilno-sti u ritmu -
preskakanje srca), tahikardija (ubrzan rad srca), pal-pitacije (lupanje srca),
angina pektoris, arteritis (upala arterija),

233
variks (proirene vene), hipertenzija (povien krvni pritisak),
anksioznost (razdraljivost), insomnija (nesanica), prekomerna
emotivnost, vrtoglavica, komarni snovi, neuro-vegetativna dis-tonija u
predklimakterijumu (poremeaj normalnog miinog tonusa nerava i
krvnih sudova), albuminurija (belanevine u mok rai), kuproza
(bubuljice, bubuljiavost), dijareja (proliv), ka menje u bubregu,
enureza (nesposobnost zadravanja mo-krae).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica cvetova na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 3
minuta, a zatim se procedi. Piti 3 olje dnevno.
- Dekokt od voa: 5 g usitnjenog voa kuvati tri minuta u 1 litar vode. Procediti
i piti u toku jednog dana.

Protiv kuproze (bubuljica, bubuljiavosti): 20 g cvetova i plo-dova

kuvati 3 minuta u 500 ml vode. Poto se procedi, koristi se u vidu
obloga.
Protiv cirkulatornih smetnji i greva u udovima, pripremiti infuziju od 20
kaiica na 1 litar vrue vode.

Treba obaviti 2 kupke dnevno u trajanju od po 20 minuta. Kup ke su

delimine i odnose se na udove u kojima oseamo gr-eve i slabu
cirkulaciju.
Kod angine pektoris i infarkta, oblog potopljen u ovu infuzi-ju,
stavlja se na zonu.

GRKO SEME (Trigonella foenum graecum) Fam. Fabaceae

Popularni nazivi: piskavica, svinda, kozji rog, rogaii, grko seno
Opis: Viegodinja, samonikla biljka, visoka 60 cm sa zailje-nim
listovima i belim cvetovima. Cveta u periodu jun-avgust. Mo e se nai
u suvim, sunanim dolinama sa krenjakom pod-logom.
Aktivna svojstva: Saponin. Seme sadri fosfor, gvoe, kalci-jum,
mangan, esencijalno masno ulje (lecitin), trigonelin, holin, kumarin i
sluzaste materije.
Upotrebljivi delovi: Seme - sakupljeno u periodu jun-avgust.

234
 Farmakoloko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekavanje), tonik
za optu upotrebu (osveavajue dejstvo na ceo organi-zam), digestivni
stimulans (poboljava varenje), pospeuje eri-tropoezu (stvaranje
crvenih krvnih zrnaca), galaktogen (hranlji-vi preparat od mlenog
kazeina), antiinflamator (protiv zapalje-nja).
Terapeutske indikacije: Zapaljenje usne sluzokoe, vagine, astenija
(slabost organizma), denutricija (neuhranjenost), ane-mija
(malokrvnost), hipogalaktija i agalaktija (redukovana koli-ina mleka
kod dojilja ili bezmlenost), sinuzitis (upala sinusa), celulit (potkoni
masni sloj), lezije (povrede).
Nain upotrebe:
- Dekokt od semenja: 15 - 20 g na 1 litar vode kuvati 2 minuta i ostaviti da stoji
10 minuta. Procediti i piti 2-3 olje dnevno.
U sluaju zapaljenja vagine, vre se vaginalna ispiranja ovim
dekoktom. Koristi se i u obliku kataplazme koja se dri 15 minu-ta na
obolelom mestu. Takoe se primenjuje i kod celulita, sinu-zitisa,
furunkula, apscesa, rana, raka.
Ako se veoma sitno samleveno semenje prokuva u sojinom mleku, dobija se
kaa izuzetne hranljive vrednosti.

HAJDUICA (Achillea millefolium) Fam. Asteraceao Popularni

nazivi: hajduka trava, stolisnik, ranjenik, arvanj, kunica
Opis: Zeljasta ivopisna, miriljava biljka, visoka 20-70 cm sa
pomalo vlaknastom stabljikom. Poseduje dve vrste nadzemnih stabljika,
jedne su deblje, sa cvetovima i listovima, razgranate u gornjem delu i
zavravaju se kapitelom (glavom) formiranim od malih cvetova, a druga
vrsta stabljike je nerodna i ima samo listove.
Listovi su naizmenino poreani, bez drke, kopljastog izgle-da,
podeljeni u zasebne grupe listia, manje ili vie vlaknasti, prijatnog
mirisa i gorkog ukusa koji stee sluzokou usne duplje. Cvetovi
formiraju ovalne kapitele (glave), sjedinjene po parovi-ma u obliku
tita, na krajevima stabljika. Svaki kapitel ima 5-6 marginalno
postavljenih cvetova, koji poseduju po pet latica,

235
ko je su uzdune, trodelno nazubljene, bele, ponekad ruiaste do
crvene boje. Takoe postoje unutranji cvetovi koji su pravil-ni,
cilindrini sa 5 pranika. Plodovi su u obliku ahenije. Cveta od juna do
septembra.
Upotrebljivi delovi: Od ove biljke se uzimaju cvetovi sakup-ljeni u
podne, bez drke, u vreme cvetanja, ili se koristi cela bilj-ka, bez
korena.
Sue se na senovitim mestima, u dobro provetrenim prosto-rijama, na
otvorenom, ili na ramovima pokrivenim hartijom.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi se ne smeju koristiti ako biljka po
kazuje znake zrenja i beru se bez drke. Cvetovi bi trebalo da imaju
belo-ukastu boju posle suenja.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, cineol, borneol, pinen, limo-nen,
kariofilin, azulin, ahilein, ahileinska kiselina, organske kise-line:
mravlja, siretna, valerijanska, projonska, etil-alkohol, me-til-alkohol.
Farmakoloko dejstvo:
Unutranja upotreba: Bronhodilatator (iri bronhije), eks-pek torans
(za lake iskaljavanje), protiv spazmi (grenja) bron-hija, smanjuje
eludane sokove, dezinfikuje i umiruje gastroin-testinalni trakt, uni
antispastik (ublaava greve), dekongestiv za hemoroide (otklanja zastoj
u hemoroidalnim venama), anal-getik (protiv bolova), hemostatik (za
zaustavljanje krvarenja).
Spoljna upotreba: Umirujue sredstvo, antiinflamator spre-ava
zapaljenske procese, dezinfekciono sredstvo (kupka ili kom presa).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
enterokolitis (upala tankog i debelog creva), gastritis (upala e - ludane
sluznice), kolike (bolovi) jetre, bronhitis (upala bronhi-ja - dunica),
hipermenoreja (obilna krvarenja tokom men-strualnog ciklusa),
dismenoreja (umiruje menstrualne bolove), he moroidi (uljevi), cistitis
(upala mokranog mehura).
Kao antihelmintik (protiv crevnih glista): Infuzija od 10 g bilj-ke na 100 ml
vode. Pije se ujutro pre doruka.
Preporuuje se i protiv alergija.
Spoljna upotreba: Kod opekotina, zagnojenih rana, varikoz-nog ira, ekcema, u
vidu kupke ili kompresa; a kod dentalnog
236
apscesa (gnojenja zuba), kao rastvor za ispiranje usne duplje i drela.
Za kupku je potrebno: 30-60 g biljke na 1 litar vode. Dodaje se i
koren gaveza.
Ima svojstvo regeneracije (obnavljanja) tkiva.
U sluaju uljeva, preporuuje se meavina hajduice sa li-em
koprive, u vidu aja koji treba piti u koliini od 2-3 olje na dan.
Biljka je od velikog znaaja za leenje obolelih enskih geni-talija
(polnih organa).
Preporuuju se terapije ajem od hajduice.
Proirena materica se uspeno lei sedeom kupkom sa ekstraktima
hajduice.
Koristi se i kod: Enurezis leukoreje (belog pranja kod ena) - preporuuju se
2 olje aja dnevno.
Za fibrom materice (dobroudni tumor u vidu otoka miinih vlakana), treba
pripremiti sedeu kupku sa ajem od hajduice.
Mlade devojke koje jo nemaju menstruaciju, treba da piju po olju
aja od hajduice, na prazan stomak ujutro pre doruka, sve dok se ne
uspostavi ciklus. U menopauzi kod ena aj delu-je umirujue.
Kod neuritisa, upranjava se kupka gornjih i donjih ekstremi-teta
(ruku i nogu) sa ekstraktima hajduice. aj od hajduice ima lekovito
dejstvo i kad je u pitanju nesvestica, munina, ga-enje, bolovi u oima,
suzenje oiju, kefalija (jaka, teka glavo-bolja).
Migrena, prouzrokovana promenama vremena esto se ubla-ava
posle samo jedne olje aja od hajduice koji se pije vru, u retkim
gutljajima. Ako se aj pravilno i redovno pije, migrena moe potpuno
da nestane.
Deluje direktno na kotanu sr stimuliui obnavljanje krvi, zbog
toga se preporuuje kod oboljenja kotane sri, leukemije. Pije se aj,
upranjava se kupka i frikcija tinkturom od hajdui-ce.
Kod raka plua se preporuuje aj od hajduice, ujutru i uve - e, a preko dana
aj od meavine iste biljke i korena iirota.

237
 aj se pokazao kao uspean i kod hemoroida koji krvare, he-
matemeze (melene - crne bolesti, crnog proliva, crne boljke), piroze
(goruice).
Ovaj aj otklanja nedostatak apetita, nadimanje i greve u stomaku,
a koristi se i kod oboljenja jetre, upala gastro-intesti-nalnog trakta i
regulie probavu.
Uzimajui u obzir injenicu da hajduica pomae kod otea-ne
cirkulacije i grenja krvnih sudova, preporuuje se u leenju ishemije
srca (angina pektoris).
Koristi se i kod oboljenja bubrega.
Mast napravljena od hajduice, koristi se za uljeve.
Sedee kupke ili ispiranje dekoktom od ove biljke neutraliu u potpunosti
vaginalni svrab (vulvo-pruritis).
Nain upotrebe:
Infuzija: 250 ml vrue vode preliti preko 1 pune kaiice bilj-ke. Ostaviti da
odstoji pola minuta, a zatim se procediti.
Tinktura: Cvetove hajduice, prikupljene po sunanom vre-menu,
staviti u staklenu bocu i preko njih sipati votku jaine 40%. Zatim bocu
zatvoriti i ostaviti na suncu 14 dana, nakon ega treba procediti.
Mast od hajduice: 90 g putera ili margarina zagrejati i doda-ti 15 g
cveta od hajduice, svee ubranog i fino, sitno iseckanog, kao i 15 g
usitnjenih listova maline. Meati se sve dok se masno-a ne istopi, a
zatim skloniti sa vatre. Ostaviti da odstoji 12 aso-va pokriveno.
Sledeeg dana ponovo ugrejati, procediti kroz pare platna ili gaze i
sipati u istu teglu. uvati u friideru.
Sedea kupka: 100 g hajduice (cela biljka), ostaviti da odsto-ji 12
sati u hladnoj vodi (macerat), a zatim zagrejati do kljuanja i sipati u
vodu za kupanje.
HMELJ (Humulus lupulus) Fam. Cannabaceae
Popularni nazivi: hmelina, falon, kudiljica, hmeljevina, kuke, blust
Opis: ivopisna puzaviasta biljka. Raste po umarcima, es - tarima,
umama, vrbacima (pored vode), du zidova, ograda itd. Njeno stablo je
hrapavo, puzaviasto sa petljama, dok su listovi

238
sa drkama rasporeeni u paru, naspramno okrenuti na svakom lanku i
sa 3-5 renjeva, kao i listovi vinove loze, izreckani i srca-stog oblika u
bazalnom delu. Ima dve vrste cvetova (muke i enske). enski cvetovi
su formirani od mnotva uto-zelenka-stih listia, poreanih u krug oko
ose. Ovi listii su tako grupisa-ni da daju cvetu ovalni (kupast ili
iarkast) oblik, duine 2-3 cm. Muki cvetovi su zeleni, dioini (koji
poseduju oba pola, ali na razliitim delovima postavljenim), rasporeeni
u grozdove. Plodovi su zrnasti, malo ulegnuti, svetlosmee boje,
debljine oko 2 mm. U bazalnom delu brakteja (listia) i na povrini
listo-va, uoljive su mnogobrojne lezde uto-narandaste boje, koje
sadre jedno smolasto ulje karakteristinog mirisa. Sakupljaju se
vegetativni vrhovi i enski cvetovi (iarke).
Sakupljanje: Vri se u vreme cvetanja, u periodu juli-avgust. Pri
sakupljanju, biljke se odlau u korpe ili torbice, kako se ne bi nagnjeile
ili omekale usled previsoke temperature. Posle saku-pljanja treba ih
izvaditi iz korpe ili torbice i drati u hladovini, u istoj prostoriji kako bi
povratile sveinu. Poto se ohlade, en-ske cvetove treba poreati u
tankom sloju radi suenja. Vano je da sakupljene delove veoma dobro
osuimo. Nikako ih ne treba suiti pre nego to povrate sveinu i
prirodan izgled. Biljke se osveavaju tako to se izlau dejstvu vazduha,
a moemo ih hla-diti i rukom. U suprotnom, dobijaju braon boju i gube
lekovita svojstva.
Na ovaj nain osuene cvetove treba uvati u sanducima ob - loenim
hartijom, u kojima e biti dobro pritisnuti, a sanduci treba da budu
smeteni u suvim i mranim prostorijama.
Uslovi za upotrebu: Dolaze u obzir jedino enski cvetovi, koji posle
suenja imaju uto-zelenkastu boju. Neophodno je da cve-tovi ostanu
celi, a brakteje ne bi trebalo odvajati od cvetova, jer se u protivnom gubi
deo aktivne supstance - lupulina. Drka ne treba da bude dua od 1 cm.
Aktivna svojstva: Cvetovi sadre isparljivo ulje, seskviterpen,
valerijanski estar, lupulin, mineralne supstance, tanin, estroge-ne
supstance, flavonske derivate.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (sredstvo protiv greva), pod stie luenje
eludanih sokova, diuretik (pospeuje mokre-
239
nje), lek protiv tuberkuloze, bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija u
organizmu), umirujue deluje kod poremeaja geni-talnih funkcija:
blenoragije (kapavca), onanije, spermatoreje (n-eprekidnog curenja
semena) - zahvaljujui lupulinu.
- Spolja: Kao antiseptik (unitava zarazne mikroorganizme). Terapijske
indikacije: Insomnija (nesanica), tuberkuloza, anoreksija, nervoza
praena anksioznim stanjem (oseanjem uznemirenosti), trihomonas
vaginalis (zarazno oboljenje en-skih polnih organa izazvano bakterijom
trihomonas), akne (bu -
buljice), seboreja.
Nain upotrebe:
- Interna upotreba:
- Infuzija: Deluje kao sedativ - 1,5 kaika enskih cvetova na 200
ml vrue vode ostaviti da odstoji 2 minuta. Pije se podeljeno u tri doze u
toku dana. Isti postupak se primenjuje i kod pripre-manja uspavljujueg
sredstva: 1 kaika enskih cvetova na 200 ml vrue vode. Treba da
odstoji 2 minuta. Pije se uvee pre spa-vanja.
- Tinktura: 10 g enskih cvetova, potrebno je da odstoji u 90 ml alkohola jaine
90%. Uzima se 2-4 g dnevno.
Spoljna upotreba:
- Infuzija: Za akne i seboreju, koristi se 4 g biljke na 100 ml vo-de, u vidu
obloga; za vaginalno ispiranje: 8 g na 100 ml vode.
Mladi izdanci ili vegetativni vrhovi poseduju lekovito svojst-vo u
sluaju skorbuta, a takoe deluju i kao diuretik (sredstvo koje pospeuje
mokrenje). U ishrani se priprema kao povre, sli-no pargli (viline
metle - veoma cenjeno povre).
Na enskoj cvasti - iaricama, nalaze se lezde, koje se mogu
paljivo odvojiti od biljke, i od kojih se moe dobiti fini, uti prah
lupulin, koji se koristi kao lek. Deluje kao tonik (osveavajue),
stomahik i diuretik.
HRAST (Quercus robur) Fam. Fagaceae
Opis: Visoko, vrlo razgranato drvo. Listovi imaju kratke peteljke i
renjeve po obodu sa irokim polukrunim ivicama. Muki cvetovi su u
obliku dugih resa, dok su enski cvetovi gru-

240
pisani po 3-5. Plod je u obliku oraha, sa kupolastim omotaem na kojem
se nalaze sitne krljuti.
Stanita: Hrastove ume se najee nalaze u ravniarskim brdskim
predelima.
Upotrebljivi delovi: Kora sa mlaih grana (2-4 godine) i plod, koji
je ispren i samleven. Regulie funkciju intestinalnog trakta (creva) kod
proliva.
Sakupljanje: Kora se skida martu-aprilu, ree u jesen, u okto-bru - novembru i
sui se u senci ili u penici.

Aktivna svojstva: Tanin, kvercinska kiselina, elagna i galna

kiselina, gorke supstance - kvercin i floroglucin, pektin, kalci-jum-
oksalat.
Farmakoloko dejstvo: Antidijaretik (protiv proliva), he-mos atikt
(zaustavlja krvarenje), antisudorifik (protiv znojenja), tonik
(osveavajue dejstvo na kou), adstrigens (izaziva steza-nje),
antiinflamator (protiv zapaljenja).
Terapijske indikacije: Hronina dijareja (hronini proliv), me
troreja (curenje krvi, sluzi iz materice), hemoptizija (iskalja-vanje
sukrviavog ispljuvka), hematurija (mokrenje krvi - kao lek koji
otklanja simptome), enteritis (upala creva), hemoroidi (u-ljevi), analne
fistule (zagnoji na analnom otvoru - maru), gingi-vitis (upala desni),
faringitis (upala drela), opekotine, leukoreja (belo pranje), impetigo
(kono oboljenje), intertrigo (ojedine).
Nain upotrebe:
Interno: - Dekokt: 1 kaiicu sitno samlevene kore, kuvati 5 minuta
u 250 ml vode do kljuanja, a zatim ostaviti da odstoji 10 minuta.
Procedi se i pije po 2 olje dnevno, zaslaeno medom, u mlakom stanju.
Spolja: - Koncentrovani dekokt: 10 g lia i kore na 1 litar vode
(ponavlja se isti princip). Upotrebljava se kao sredstvo za ispira-nje usne
duplje, vagine i kao kupka za noge.
- Oblog: Prekrivaju se delovi zahvaeni hemoroidima (uljevi-ma).
- Prah: Zaustavlja krvarenje iz nosa, a takoe se osuena i sa-
mlevena kora upotrebljava kao oblog za isceljenje dekubitusa (rana
usled dugotrajnog leanja).

241
 IVANJSKO CVEE (Galium verum) Fam. Rubiaceae Popularni
nazivi: ivan-cvet, broac, dremovka, jovanova trava
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa jakom etvrtastom ili
oblastom stabljikom. Visoka je 20-80 cm. Listovi su uzani, pravi
(dugaki 15-25 cm, a iroki svega 0,5-2 mm), zailjeni i imaju povijene
ivice. Sa unutranje strane su pokriveni kratkim, meka-nim vlaknima.
Listovi (8-12) su kruno rasporeeni oko stablji-ke. Cvetovi su mali,
zlatno-uti, prijatno miriu na med. Raspo-reeni su tako da formiraju
bogate ansamble cvetova u obliku piramide. Cvetovi su koncentrisani u
zavrne cvasti. Svaki cvet ima po 4 latice. Plodovi su mali, suvi i glatki.
Stanita: Veoma esto se moe nai na livadama, proplanci-ma,
panjacima, pored puteljaka, a u vreme cvetanja je povijena nadole.
Postoji vie vrsta: Galium aparine i Galium mollago.
Druga vrsta od pomenute dve biljke raste po umarcima (es-tarima)
i ima zlatno-ute cvetove, jak, medni miris. Moe se nai i ispod
osuene trave u zimskom periodu.
Sve tri vrste imaju slina lekovita svojstva i koriste se na isti nain.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Obavlja se u toku cvetanja, u periodu maj-sep-tembar
i sui se u senci.
Aktivna svojstva: Tanin, limunska kiselina, enzimi. Farmakoloko dejstvo:
Depurativ (za preiavanje), diuretik
(pospeuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne lezde.
Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubu-ljice),
oboljenja uterusa (materice), hidropsija (vodena bolest), oboljenja
mokrane beike i bubrega, histerija, epilepsija (pada-vica), ir
(furunkul), lezije (povrede), gojaznost, insomnija (ne-sa nica),
vrtoglavice.
Protiv izbijanja osipa, moe se koristiti i u obliku kupke. Is-piranje rana
dekoktom od ove biljke podstie proces zarastanja.

242
Sve sok od ove biljke se moe naneti direktno na kou obolelog tj. povreenog
mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osui.
Osnovna namena ivanjskog cvea kao lekovitog bilja je lee-nje
oboljenja tiroidne lezde. U ovom sluaju se koristi vru aj za ispiranje
grla, to je mogue dublje i ee, a takoe se moe i piti.
Predeo tiroidne lezde se mae mau od ivanjskog cvea. Kod oboljenja
glasnica, preporuuje se ispiranje usne duplje
i drela ajem napravljenim od ove biljke.
U sluaju kancera jezika i grkljana, takoe se vri ispiranje ajem od
ivanjskog cvea i pije se 4-6 olja dnevno aja od sle-dee meavine:
300 g nevena, 100 g hajduice, 100 g koprive. Jednu punu kaiicu ove
meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta i
procediti. Piti po 1 kaiku na sva-kih 20 minuta.
Kod kancera koe primenjuje se mast od ivanjskog cvea i pije se aj od ove
biljke, koprive i hajduice.

Protiv oboljenja bubrega i mokrane beike, priprema se meavina

ivanjskog cvea, mrtve bele koprive (Lamium album) i zlatnice
(Solidago virgaurea).
Ova ajna meavina e veoma uspeno regulisati funkciju preostalog
bubrega u sluajevima gde je jedan bubreg odstra-njen operacijom.
Treba piti 3-4 olje pomenute meavine u to ku dana.
Kod renalne insuficijencije (smanjene funkcije bubrega), koja
podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista meavina aja, 4 olje
dnevno. Piti 1 olju aja pre doruka, a ostale 3 olje u toku dana.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml kljuale vode preliti preko 1 kaike bilja i ostaviti
da odstoji 30 sekundi (ako je biljka svea) ili 2 minuta (ako je biljka
osuena).
- Mast:
1) Sveu biljku oprati i dok je jo vlana, iz nje iscediti sok po-mou
sokovnika. Puter se topi tako to se stavi u manji sud, koji se postavi
unutar vee posude sa kljualom vodom i dri se sve dok se puter
lagano ne istopi, a zatim se dobijena smesa sipa u
243
tegle i ostavi da odstoji dok ne ovrsne. Na ovaj nain se postie
odvajanje masnoe od vode.
2) Masnoa koju smo dobili na opisan nain, malo se zagreje tako da
se moe pomeati sa sokom od ivanjskog cvea. Dobro se promea dok
masa ne postane kompaktna.
3) Mast koju smo na ovaj nain dobili, treba ostaviti da se ohladi i
uvati u friideru.

IIROT (Acorus calamus) Fam. Araceae

Popularni nazivi: sabljar, vodeni bour, kalmus, uti ljiljan, miriljava
trska, tatarsko zelje

Opis: Zeljasta biljka visoka 60-150 cm, sa listovima koji su pu-nog

oblika, pravi, kopljasti i lie na listove rogoza. Cvast je groz-dasta, u
obliku mamuze. Rizom je lankovit, mesnat, poloen horizontalno u
mulju na obalama voda. Pljosnata stabljika, viso-ka do 1,5 m, razdeljena
je na etiri ruba koji nose samo jedan list dugaak 20-80 cm. Stablo ima
na sredini jedan mali konus (klip) zelenkaste do uto-kestenjaste boje.
Klip nosi mnogobrojne her-mafroditne cvetove koji imaju perigon
(unutranji cvetni veni) formiran od 6 zelenih delova i muke polne
organe - 6 pranika. Plod je crvenkasta bobica. Koren je debljine jednog
prsta i dui-ne do 1 m, otrog i gorkog ukusa kada je u sveem stanju.
Kada je osuen, kora je bez ukusa. Raste na obalama reka, bara, jezera
ili uz tekue vode gde je ljunkovito tlo.
Upotrebljivi delovi: Rizom.
Sakupljanje: Koren se vadi u rano prolee (mart-april) ili u kasnu
jesen (septembar-oktobar). Cveta u maju i junu. Koristi se koren koji je
prepoznatljiv po trouglastim mrljama na svojoj povrini. Spolja je
tamno-crvene i beliasto-roze boje, ponekad ukaste, a iznutra
aromatinog je mirisa i gorkog ukusa.
Nakon sakupljanja se opere hladnom vodom, oisti od vlak-na i kore, a zatim se
sui. uva se u platnenim dakovima.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, azaron, aracilni aldehid, eu-ge nol,
ugljeni hidrati, triterpenski alkoholi, gorke supstance, ta-nin, dekstrin,
kolin, vitamin S, amidon.

244
 Farmakoloko dejstvo: Stomahik (za eludac), aromatizant (zain
za jelo), sredstvo za umirenje bolova, antispastik (protiv greva),
analgetik (protiv bolova), karminativ (protiv nadimanja i gasova),
sedativ (umirujue dejstvo), depurativ (za preiava-nje krvi).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
trbune kolike (bolni napadi u predelu trbuha), neuroza, na-dima nje,
dispepsija (loe varenje usled poremeaja luenja elu-danih sokova),
enterokolitis (upala tankog i debelog creva), gas tritis.
U obliku vodenog macerata se koristi da podstakne rad elu-ca i probavu (s
obzirom na svoja gorka svojstva).
Koren stimulie usporeni metabolizam i lekovit je u sluaju gastritisa
sa smanjenim luenjem kiseline, sputenog eluca, gubitka telesne
teine. Takoe blagotvorno deluje u sluajevima opte rehabilitacije
bolesnika.
Iirot pozitivno deluje na ceo gastro-intestinalni trakt (orga-ne za
varenje), kao i na lezde: jetru, slezinu, uni mehur, pan-kreas.
Kod dijareje (proliva) i dizenterije, 6 kaika (supenih) na dan i 2 olje
aja od nevena normalizuju rad creva. Sueno korenje, kada se vae
polako, pomae puaima da ostave duvan.
U sluajevima raka creva i plua, kod pacijenata koji gube telesnu
teinu, iirot u kombinaciji sa ajem od hajduice daje dobre rezultate.
Protiv promrzlina pomau tople kupke sa iirotom.
Korenje se ostavi da stoji tokom noi u hladnoj vodi. Na-rednog
dana zagrejati do kljuanja, a zatim se skloni sa vatre i ostavi pokriveno
5 minuta. Ovu infuziju moemo podgrevati po to se ohladi i ponovo
koristiti do etiri puta. Ovakve kupke, zajedno sa kupkama od koprive
pomau kod slabe periferne cir-kulacije (hladne ruke i noge). U ovom
sluaju kupka treba da je to toplija.
Nain upotrebe: 1 ravna kaiica korena se stavi u 250 ml hla-dne
vode i ostavi da stoji 12 sati. Zatim se malo zagreje i proce-di.

245
 Pije se 1 (supena) kaika pre jela i jedna posle jela, ujutro, u podne i
uvee, (ukupna dnevna koliina je 6 kaika). Ovo vai za odrasle, dok
deca uzimaju (3 puta dnevno) po 1 (kafenu) kaii-cu na isti nain kao i
odrasli.
- Kompletna kupka: Oko 200 g korena iirota ostaviti preko noi (12
sati) u 5 litara hladne vode, a zatim ugrejati do kljuanja i ostaviti 5
minuta na stranu. Dobijena tenost se dodaje u vodu za kupanje.

IMELA (Viscum album) Fam. Loranthaceae

Popularni nazivi: melina, veska, visk, omelj
Opis: Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voaka
(jabuke, ljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omori-ki. Raste
kao lisnati grm sferinog oblika. Ima kratke, cilindri ne, glatke i debele
stabljike koje su ravasto razgranate. Grane su okruglaste, markantne, a
u osnovi imaju par paperjastih brakte-ja uto-zelenkaste boje.
Ima stalne listove koji su rasporeeni po dva na voru, bez dr- ke,
tupi, iri u gornjoj polovini, koasti, izbrazdani sa 5-6 para-lelnih
nervura zelene boje. Listovi ne opadaju, a sa unutranje strane osnovice
lista kao i na vrhu grana, rastu uti ili uto-ze-lenkasti cvetovi,
rasporeeni u bone gomilice, odnosno po 2-3 na gornjem delu grane.
Cvetovi su hermafroditni (muki na jed-noj strani, enski na drugoj), sa
po 4 latice. Plodovi su loptastog oblika, beli, transparentni, sazrevaju
zimi i sadre lepljiv i sladak sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose
seme na susedno drvo. Cela biljka se fiksira za domaina preko
haustorija. Ovu vrstu imele (Viscum album) ne treba meati sa imelom
hrasta (Lorantus europaeus) iji listovi imaju tamno- zelenu boju i nisu
stalni (opadaju). Cvast je grozdasta, a sama biljka parazitira na hrastu.
Kod imele, plod sazreva u jesen i ostaje na grmu do pro-lea. To je bela
bobica sa samo jednim semenom. Od ove biljke se koriste mlade grane
sa liem, ili lie, ili samo grane.
Sakupljanje lia se obavlja od oktobra do decembra i od mar ta do aprila, sa
jabuke, kruke, ljive itd.
Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, etinara koji su otrovni.

246
 Suenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama.
Aktivna svojstva:
- Lie: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina, acetil-holin,
holin, inozin.
- Lie i mlade grane: Triterpenski saponini, oleanolinska ki-selina,
acetil-holin, inozitol, viscin, viskotoksin, mineralne ma-te rije, slobodne
aminokiseline, viscinska kiselina, polisaharid,
vi tamini C i E.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadri grane deblje od 0,5
cm.
Farmakoloko dejstvo: Koronarni i periferni vazodilatator (i ri
arterije srca i olakava njegovo snabdevanje krvlju; takoe iri i
periferne krvne sudove), bradikardizant (usporava rad sr - ca),
hipotenzor (sniava krvni pritisak), kardiotonik (okrepljuju-e dejstvo na
srani mii), diuretik (pospeuje mokrenje), an-timitotik (protiv
tumora).
Terapeutske indikacije: Arterioskleroza, srana oboljenja, hi-
potenzija i hipertenzija (snien i povien krvni pritisak), obolje-nja
bubrega, veliki kaalj, stalno tucanje, astma, epilepsija (pa-davica),
histerija, dijabetes (eerna bolest).
Lie i grane imele nisu otrovni. Jedino je plod otrovan kada se
unosi u organizam.
Ako se primeni spolja, oblog od plodova imele u sluaju pro - mrzlina
daje vrlo brzo rezultate.
Ustanovljeno je da postoji veza izmeu toksinosti (otrov-nos ti)
biljke i njenog porekla (drveta na kojem raste). Najvie lekovitih
svojstava sadri imela koja raste na jabuci, kruki, lji-vi. Ova biljka
uestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje pate od hroninih
poremeaja metabolizma, treba da piju re - dov no aj od imele, u
periodu od 6 sedmica. U ovom sluaju neophodno je piti 2 olje aja
dnevno, jednu ujutru i jednu uve-e. Imela je delotvoran lek, kako protiv
arterioskleroze, tako i kao preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3
olje aja na dan - 6 sedmica, 2 olje - 3 sedmice i 1 olja dnevno - 2
sedmice. Treba uzimati po pola olje pre i posle obroka (doruka, ruka i
vee-re). Budui da sadri aktivne supstance koje normalizuju ceo

247
cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pri-tiska i
normalizuje nizak pritisak.
Inae, aj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godinje: 3 olje
dnevno - 3 sedmice, 2 olje - 2 sedmice, 1 olja -1 sedmica; dalje je
dobro nastaviti sa po 1 oljom aja ujutru, tokom cele godine. ak i
kada je re o hipertenziji koja se ve due vremena ispoljava, imela daje
dobre rezultate. enama se preporuuje ovaj aj u sluaju menstrualnih
smetnji, naroito kod obilnih krvarenja, kao i krvarenja posle poroaja i
u klimaksu.
Kod epistaksisa (krvarenja iz nosa), aj od imele se koristi za
ispiranje nosne upljine.
Nain upotrebe:
- aj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kaiica imele
treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 asova, zatim se malo zagreje i
procedi. Ako je potrebna vea koliina u toku da-na, aj se uva u
termostatu.
- Sve sok: Svee lie i stabljike treba oprati, i dok su jo mok-ri staviti ih u
centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede.
- Mast: Svee bobice imele se pomeaju sa hladnom masno-om
(margarinom). Koristi se protiv promrzlina.

ISLANDSKI LIAJ (Cetraria islandica) Fam. Parmeliaceae

Popularni nazivi: islandska mahovina, islandska lihena, islandska
pletika, ertanska trava
Opis: Liaj sa pranikom, visine 10 cm, podeljenim u nejed-nake
renjeve, lepog talasastog izgleda sa trepljama na krajevi-ma. Kada je
pranik vlaan, ima tamno-maslinastu boju sa belim flekama. U suvom
stanju je hrskaviav.
Stanita: U planinskim predelima, na velikim nadmorskim
vi sinama i stenovitom zemljitu.
Upotrebljivi delovi: Ceo liaj.
Aktivna svojstva: eeri (lihenin, izolihenin), gorka materija
(cetrarinska kiselina), gume, ursinina kiselina, estri, lakton, tri-
terpenske supstance.

248
 Farmakoloko dejstvo: Tonik (sredstvo za osveavanje), sto-mahik
(za eludac), febrifuga (protiv groznice), antivomitiv (pro tiv
povraanja), ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz grudi).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), povraa-nje
(munina), febrilna stanja (groznica i poviena telesna tem-pe ratura).
Nain upotrebe:
Dekokt: 1 kaiica biljke treba da odstoji u hladnoj vodi neko-liko
sati. Zatim se voda baci i odaspe se nova voda u kojoj se bilj-ka kuva 5
minuta, kako bi se odstranila gorka supstanca (cetra-rin).
Kod oboljenja respiratornog trakta (disajnih organa), prepo-ruuju se
2-3 olje dnevno mlakog aja, zaslaenog medom. Pro tiv povraanja
pije se hladan aj.
Takoe, postiu se vrlo dobri rezultati u leenju bronhitisa i velikog
kalja korienjem dekokta dobijenog kuvanjem 1 kaii-ce biljke u 250
ml mleka, u trajanju 10 minuta.
U toku leenja treba koristiti i druge biljke koje sadre tanin. Ne koriste se
koncentrovani preparati, jer mogu prouzroko-
vati gubitak ula dodira i paralizu centralnog nervnog sistema. Nikako ne
upotrebljavajte ovu biljku (islandski liaj) ako ima-
te ir na elucu ili na dvanaestopalanom crevu.
Tinktura: 20 g liaja treba da odstoji 10 dana u 100 ml alko-hola jaine 70%.
Uzima se 15-20 kapi dnevno.

ISOP (Hysopus officinalis) Fam. Lamiaceae

Popularni nazivi: hisop, blagovanj, blagoran, pravi vrisak, vuzak
Opis: Mali grm sa drvenastim stablom, visine 30-80 cm. Lis - tovi su
punog oblika, na krajevima uzani i kopljasti. Cvetovi su plavi, ree bele
boje, rasporeeni u vertikalnom nizu, tako da for miraju jednostrano
klasje. Cveta u julu, avgustu.
Stanita: Ukrasna biljka, raste u blizini obradivog zemljita. Aktivna svojstva:
Isparljivo ulje, heterozid, guma, gorke sup-
stance, sterolni sastojci, triterpenski sastojci, hisopin, saponin, holin,
tanin, mineralne soli.

249
 Sakupljanje: Pre ili za vreme cvetanja. Suenje se vri u senci.
Farmakoloko dejstvo: Behik (protiv kalja), ekspektorans (za
iskaljavanje), diuretik (pospeuje mokrenje), holagog (po-mae luenje
ui), digestiv (olakava varenje, a takoe i izlui-vanje gnoja),
vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana), revulzija
(od voenje suvine krvi), tonik (osveavajue dejstvo). Terapeutske indikacije:
Bronhitis (upala bronhija), astma,
dispneja (oteano disanje), bubrena oboljenja, diskinezija (ote-ano
luenje ui), dispepsija (poremeaj u varenju), aerofagija (gutanje
vazduha), abdominalni meteorizam (nagomilavanje vaz duha u elucu,
nadimanje), entorzije (uganua), povrede.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu dodatu na 250 ml vrele vode treba ostaviti
da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 olje na dan, zaslaene me-dom.
Za osobe poveane nervne razdraljivosti, kao i za decu, pre -
poruuju se manje doze.
U obliku komprese (obloga od vie puta presavijenog platna ili
gaze), koristi se u sluaju uganua. Takoe se koristi u vidu rastvora za
ispiranje usne duplje i drela, kod angine.
Sirup od isopa: Na 100 g isopa, sipati se 1 litar vrele vode i os-ta viti
da odstoji dok se ne ohladi. Zatim procediti i dodati se 1600 g meda.
Ova smesa se zagreva i pre nego to provri, skloni se sa vatre. Ponovo
se ohladi i uzima 4-6 kaika (supenih) na dan u sluaju obolenja
respiratornog trakta (disajnih organa).

JAGOREVINA (Primula officinallis) Fam. Primulaceae Popularni nazivi:

jaglika, jagorika, kunjavac, jaglac, galina
Opis: U prvim danima prolea kod ove biljke se moe prime-titi
rozeta ovalnih, naboranih, vlaknastih i u osnovi jako suenih listova. Iz
sredine ove lisnate rozete u aprilu pojavljuje cveto-nosno stablo,
ponekad prekriveno nenim trepljama, visoko do 20 cm, bez listova,
koje se zavrava ansamblom sitnih cvetova u obliku tita. Cvetovi imaju
po pet spojenih latica uto-zlatne boje, sa mirisom meda, koji su
priklonjeni i tako meusobno

250
ras poreeni da podseaju na jedan mali buket na vrhu stabla, bez lia.
Stanita: Po poljanama i proplancima, u brdskim predelima sve do podalpskih
zona, ree u dolinama. Cveta u rano prolee.
Sakupljanje: Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Ko re - nje
se sakuplja pre nego to biljka sasvim uvene, u periodu april-oktobar, ili
u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi be - ru u aprilu-maju.
Koren se opere i to pre sui, bilo na suncu, bilo u dobro pro-
vetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno
oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez aice. Treba ih paljivo od-lagati u
korpe i suiti rasporeene u tankom sloju na hartiji, u tam nim i
provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dob-ro osueni, jer e
se u protivnom uplesnjaviti. Posle suenja se uvaju u vreama, daleko
od svetlosti i vlage.
Aktivna svojstva: Saponozid, triterpen, flavonoid (vitamin C). Uslovi za
upotrebu: Cvetovi treba da budu odvojeni, svetlo-ute boje i bez drke. aica
bi trebalo da ima karakteristinu
zelenu boju.
Korenje je upotrebljivo kada ima belo-ukastu boju, karak-teristian miris i ne
treba ga meati sa ostacima stabla.
Farmakoloko dejstvo: Ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz
grudnog koa, za iskaljavanje), emetik (izaziva povraanje), se - k
retolitik (zaustavlja izluivanje sluzi), sedativ (umirujue sred-stvo
protiv bolova).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
pneumonija (upala plua), nervna oboljenja, insomnija (nesani-ca),
reumatska oboljenja, srana oboljenja. Za nesanicu se pri-prema
meavina aja od: 50 g jagorevine, 25 g lavande, 10 g kantariona, 15 g
hmelja, 5 g korena valerijane.
Na punu kaiicu biljke sipati se 1/4 litre vrele vode i ostaviti da
odstoji 3 minuta. Ovaj aj treba piti dok je veoma vru, gutljaj po
gutljaj, pre spavanja, ako je neophodno moe se zasladiti sa malo meda.
Preporuljiv je u sluaju migrene, sranih oboljenja, ishemine
kardiopatije (nedovoljna snabdevenost srca kiseoni-kom), izbacivanja
bubrenog kamenca.

251
 Za proleni period se preporuuje sledei aj: 50 g jagorevi-ne, 50
g pupoljaka cveta od zove, 15 g koprive, 15 g korena mas-laka.
Pupoljci zovinog cveta predstavljaju drke cveta u zele-nom,
neotvorenom stanju.
Staviti jednu punu kaiicu ove meavine na 1/4 litre vrele vode, i ostaviti da
odstoji 3 minuta. Moe se zasladiti medom.
Za srana oboljenja se preporuuje vino od jagorevine koje se moe
pripremati u prolee. Flaa od 2 litra se napuni sveim cvetovima
jagorevine, bez pritiskanja odozgo, a zatim se preko toga nalije beli
nerazblaeni sok od groa. Cvetovi treba da bu-du prekriveni tenou.
Flaa koja je nehermetiki zatvorena dr-i se na suncu, 14 dana. Za
vreme srane krize, po potrebi uzi-mati se po gutljaj ovog vina. U
sluaju sranih tegoba treba uzi-mati 3 kaike dnevno.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 1/4 litre kljuale vode, ostavi se da odstoji
kratko (1/2 - 2 minuta).

JEAM (mladi - Nordeum vulgare) Fam. Poaceae

Popularni nazivi: arpa, belo ito, jemiak, jemak
Mladi jeam, kao biljka sa izvanrednim dejstvom na ceo orga-nizam,
naroito u vidu zelenog soka od jema, otkrie je dokto-ra Joihide
Hagivare (Yoshihide Hagiwara), doktora medicine, na Univerzitetu
Kumamoto. Za svoja istraivanja ideje i otkria u oblasti ishrane i
farmakologije, dr Hagivara je dobio bezbroj priznanja i nagrada od
strane guvernera Osake, Udruenja za pronalazatvo, Farmaceutskog
udruenje Japana, a takoe i od mnogobrojnih profesora medicinskih
nauka iz Japana. On je jedan od osnivaa "Kompanije zdravlja" u
Japanu.
Doktor Joihide Hagivara je ve od svoje dvadesete godine bio
oduevljen i preokupiran farmacijom, pripremajui vitami-ne, analgetike
i druge biljne preparate. Njegova istraivanja i na-pori da pronae izvor
zdrave hrane sa enzimskim dejstvom u ci - lju spreavanja prevremenog
i naglog starenja i oboljenja, potvr-eni su od strane Meunarodne
Fondacije za preventivnu medi-cinu, na drugom godinjem
simpozijumu: "Zaustavljanje proce-

252
sa starenja", odranom u novembru 1981. godine, u Felt Forumu.
Poto je otkrio udotvorno dejstvo soka od mladog jema, dok tor
Hagivara osniva "Udruenje zelenih", koje se bavi pro-movisanjem i
propagiranjem soka od mladog jema.
U sledeoj eksperimentalnoj studiji koja je obuhvatila 150 biljnih
sorti, doktor Hagivara je otkrio da mladi jeam sadri sup stance sa
najveim lekovitim dejstvom koje su neophodne organizmu.
Otkria doktora Hagivare - efikasnost soka od mladog jema u
leenju bolesti i odravanju zdravlja - rezultat su trinaestogo-dinjeg
istraivanja na planu ljudske ishrane, sa ciljem da se pro-nau
posrednici koji uestvuju u procesu rehabilitacije obolelog organizma,
kao i u zaustavljanju razgradnje i starenja elija.
Mladi jeam je potvrdio svoje lekovito dejstvo.
Kada mlada biljka jema dostigne visinu od 20-30 cm, tada sadri
maksimum hranljivih sastojaka potrebnih ljudskim elija-ma. U ovoj
fazi razvoja, listovi jema sadre najvie vitamina iz grupe B (B1, B2,
B6, B12), nikotinsku kiselinu, vitamin E, vitamin C i velike koliine
gvoa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, mo libdena, germanijuma,
cinka, bakra, litijuma, bioflavonoida, polisaharida i polipeptida.
Biohemijski sastav mladog jema daje ovoj biljci izuzetna te-
rapijska svojstva, naroito sposobnost usporavanja starenja eli-ja.
Izuzetna zastupljenost proteina, vitamina, minerala i enzima doprinosi veoma
dobrom funkcionisanju ljudskog organizma.
U poreenju sa ostalim biljkama, mladi jeam sadri:
- preko 250 puta vie vitamina A od zelene salate;
- preko 25 puta vie kalijuma od banane;
- preko 11 puta vie kalcijuma od mleka;
- preko 11 puta vie gvoa od celera;
- preko 7 puta vie vitamina C od pomorande;
- preko 10 puta vie vitamina B1 od spanaa;
- preko 23 puta vie biotina (faktor iz grupe vit. B) od mleka.
- 2000 mikrograma aktivne SOD (superoksid dismutaze) u porciji od 2 g
mladog jema u prahu.

253
 Superoksid dismutaza je aktivni proteinski enzim sa izvan-rednim
efektom u leenju bolesti, revitalizaciji organizma i us-poravanju
procesa starenja. Ovaj enzim spreava dejstvo slo-bodnih radikala. Dr
Miltron Fried potvruje da ovi slobodni ra-dikali potpomau starenje
elija i pojavu bolesti. Mladi jeam je, do sada, najbogatiji poznati izvor
SOD. Ova supstanca bi mogla ublaiti patnje miliona bolesnih ljudi.
Koristei mladi jeam svakodnevno, u obliku soka, pacijenti
zapaaju izvanredne rezultate u pogledu energije i vitalnosti. U nastavku
dajemo rezultate postignute upotrebom soka od je-ma, na nain kako ih
je predstavio dr J. Hagivara.
1) Potreba za kraim snom: "Budim se dva sata ranije", "Od totalne
iscrpljenosti, do potpune vitalnosti za kratko vreme", "Ponovo
posedujem mladalaku snagu".
2) Vie energije kod fizikih i intelektualnih napora, pobolj - anje
pamenja, bistrina uma: "Ukoliko je vitalnost organizma opala, potrebno
je due spavati", "Zahvaljujui mladom jemu, spavam dva sata manje u
toku noi, i na taj nain poinjem po-sao ranije, sa vie energije. Imam
vie vremena za rad i za svoju porodicu."
3) Regulisanje krvnog pritiska: "Dvadeset pet godina sam bo-lovao
od hipertenzije (visokog krvnog pritiska). Sada je on nor-malizovan,
zahvaljujui mladom jemu."
4) Zamenjuje pilule za umirenje bolova:
- smiruje bolove i upale zglobova (artritis).
"Dvanaest godina sam oseao bolove u predelu glenjeva. Mladi jeam me je
oslobodio ovih tegoba i uzimanja lekova."
"Prestao sam da uzimam medikamente protiv upale zglobo-va. S radou
oekujem vie energije."

"Skoro potpuno eliminie bolove u kolenima, i apsolutno vra a savitljivost

vratnim prljenovima.
"Spasao sam se bolova u ramenu, a vrat je ponovo postao normalno pokretljiv.
Ne oseam vie ni bolove u zglobovima."
5) Eliminisanje vika telesne teine, kod gojaznosti.
6) Reavanje problema akni:
"Mladi jeam je reio problem akni kod nae dece, a meni u velikoj
meri povratio sveinu."
254
255

Tabela 1: Sadraj soka od zelenog jema u poreenju sa ostalim namirnicama

 "Ponovo zraim mladalakom energijom i nemam vie akne."
7) Antiinflamatorno dejstvo (protiv upala).
8) Revitalizacija koe, putem rehidratacije isuenog epider-ma (gornji sloj
koe) koji prati proces starenja.
9) Poveava potenciju (seksualnu mo).
Kao zamenu za biljke u sveem stanju (u zimskom periodu), dr
Hagivara je predloio "sok od mladog jema u prahu", koji sadri
enzime sline onima koji postoje u elijama ljudskog or-ganizma.
Superoksid dismutaza (SOD) preventivno deluje kod starenja elija,
kolagenih bolesti (zapaljenja vezivnog tkiva i sitnih krvnih sudova:
lupus, perniciozna anemija, sklerodermija, dermatomi - ozitis,
poliarteritis) i leukemije.
Treba znati da peena riba i meso sadre supstance sa kance-
rogenim dejstvom, mnogo jaim nego to je to sluaj sa benzo-
pirenulom, koji se nalazi u duvanu i koji poseduje toksina svoj-stva.
Neutraliui otrovno dejstvo pomenutih supstanci mla di jeam
spreava nestanak raka.
Sok od mladog jema poseduje jae antiinflamatorno dejstvo (sanira
zapaljenske procese), od kortizona i fenil-butazona, bez prateih
komplikacija.
Po svom hemijskom sastavu, mladi jeam je jedna od naj-vrednijih
zelenih namirnica, koja obezbeuje organizmu vita-mine, minerale,
enzime, hlorofil i ostale esencijalne nutritivne ele mente koji ostaju
dezintegrisani i u aktivnom stanju (u soku, i u vidu praha).
Prah od mladog jema (Barley Green) se dobija dehidrataci-jom sveeg
soka od mladog jema, na snienim temperaturama, tako da enzimi ostaju
aktivni. Ne sadri nesvarljive supstance.
Prilikom uzgajanja jema od kojeg se dobija sok, ne treba koristiti pesticide
ili hemijske supstance.
Terapeutske indikacije: Leenje sokom od mladog jema je
delotvorno kod sledeih oboljenja: anoreksije (odbojnosti prema hrani),
stomatitisa (infekcije usne duplje), oboljenja oi - ju, gastritisa (upale
eludane sluznice), ira, kancera (raka), ko-litisa (upale debelog creva),
pankreatitisa (upale pankreasa),
256
obo ljenja jetre (hepatitisa, ciroze, holecistitisa), ishemine kar-diopatije
(nedovoljnog snabdevanja srca kiseonikom), cerebral-ne ateroskleroze
(zakreenja arterija mozga), infarkta (sranog udara), hipertenzije i
hipotenzije (povienog i snienog krvnog pritiska), bronhijalne astme
(oteanog disanja usled suenja lu-mena bronhija), bronhitisa, fipa,
plunih zaraznih bolesti izaz-vanih virusom, tuberkuloze plua,
alergijske kijavice, hormona-lnih poremeaja, dijabetesa melitusa
(eerne bolesti), gojazno-sti, psiho-motorne retardiranosti (usporenosti
psiho-fizikih funkcija), neurastenije (slabosti ivaca), insomnije
(nesanice), i zofrenije (psihikih poremeaja), epilepsije (padavice),
neural-gije trigeminusa (bolova petog modanog ivca), facijalne ne-
uralgije, akutnog reumatizma u zglobovima, lumbalnog iijasa, artritisa
(upale zglobova), akni (bubuljica), efelida (pegi), der-matitisa (upale
koe), ekcema, varikoznog ira (rana usled pro-irenih vena donjih
ekstremiteta), tromboflebitisa (upala vena usled zakreenja trombom -
usirenom krvlju), hemoroida (ulje-va), analnog ira (ira u predelu
anusa - mara), hemoragija (krvarenja), dismenoreje (menstruacije
praene bolovima), os-teoporoze (upljikavosti kotanog tkiva), fraktura
(preloma), avi-taminoze (nedostatka vitamina), opadanja kose, steriliteta
(ne-plodnosti), impotencije (seksualne nemoi).
Nain upotrebe:
1 kaiicu praha od mladog jema sipati u 150-200 ml vode ili vonog soka
(1 kaiica praha = 2 g).
Ne rastvara se u vruim napicima.
Sok se pije u retkim gutljajima, pre jela.
Kada se uzimaju dve porcije dnevno (0,5 g - 2 g za porciju), ujutro i
uvee, pre jela, one predstavljaju za zdravog oveka iz - vor energije i
sveine.
U sluaju bolesti, pacijent treba da konzumira po 3 porcije dnevno
(ujutro, u podne i uvee).
Sve sok od mladog jema: 50 ml sveeg soka se pomea sa 150 ml
vode ili soka od jabuka.

257
 KAMILICA (Matricaria chamomilla) Fam. Asteraceae Popularni
nazivi: kamomila, materinjak, carev cvet, popadi-ka, romanika

Opis: Zeljasta samonikla jednogodinja biljka, sa stablom koje se

grana pri vrhu, i visoko je 20-30 cm. Listovi su glatki, rasporeeni u po
dve grupe, sa paralelnim linearnim segmenti-ma. Sitni cvetovi su
grupisani u cvetne glave na vrhovima grana. Boni cvetovi su beli, a
njihove latice su sjedinjene u obliku jezi-ka, dok su centralni cvetovi
uti i zaobljeni, sa laticama koje su nazubljene sa spoljne strane (po 5
zubaca).
Lekovita kamilica ima karakteristian, prodoran miris i razli-kuje se
od drugih vrsta koje su joj srodne po cvetnoj glavi koja je okruglasta,
kupasta, iznutra prazna, dok meu cvetovima koji se polako otvaraju sa
cvetnice, ne postoje brakteje ili priperci (listovi u ijem se pazuhu nalazi
cvat). Plodovi su ahenije bez latica. Kamilica raste kako na obraenom,
tako i na neobrae-nom tlu. Cveta od maja do septembra.
Upotrebljivi delovi: Cvetovi, bez drke, i to sakupljeni u peri-odu
maj-avgust.
Sakupljanje se vri po suvom vremenu, poto se povue rosa.
Uvenuli cvetovi se ne beru. Sakupljanje se obavlja rukom ili spe-
cijalnim eljem, uz zahvatanje samo cvetnih glava.
Cvetove treba poreati u senci kako bi povratili sveinu, a za - tim ih
provejati kako bi se odstranila praina i druge nepoeljne estice. Posle
ovoga, cvetovi se proputaju kroz reeto radi selek-cije i ujednaavanja.
Na ovaj nain se izdvajaju mali cvetovi i oni koji su ubrani sa drkom.
Proces odstranjivanja ovih drugih (sa drkom) se obavlja paljivo,
pokretima gore-dole pri emu se cve tovi sa drkom izbacuju na
povrinu, a zatim se odstranjuju rukom.
Suenje cvetova se vri u suarama, ili dobro provetrenim tavanima.
Cvetovi se raire na hartiji u veoma tankom sloju. Ako ih suimo na
tavanu, treba ih okretati kako se ne bi uplesnjavili. Ovo meutim, treba
raditi veoma paljivo, kako bi se izbeglo drob jenjel cvetova.

258
 Aktivna svojstva: Etarsko ulje, azulin, kamazulun, flavonozid,
holin, matricin, epigenin, umbeliferon, salicilna kiselina, fito-ste rin,
supstance kumarinske prirode sa spazmolitikim dej-stvom.
Farmakoloko dejstvo: Anestetik - neutralie bol, dezinfici-jens
(unitava zarazne mikroorganizme), antiinflamator (spre-ava
zapaljenja), antiseptik (protiv trovanja), bakteriostatik (za-ustavlja
razvoj bakterija u organizmu), baktericid (unitava bak-terije), sedativ
(umirujue sredstvo), karminativ (protiv nadima-nja i vetrova),
antispastik (protiv greva u elucu i crevima), ci-ka trizant (za isceljenje
rana), sudorifik (podstie znojenje), anti-dijareik (protiv proliva).
Kamilica nije uzalud smatrana "univerzalnim lekom", naro-ito kada
su deca u pitanju.
Terapeutske indikacije: Gastritis, enterokolitis (upala tankog i
debelog creva), dijareja (proliv), nadimanje, crevne kolike (bol-ni
napadi), dismenoreja (menstruacija praena bolovima), ame-noreja
(izostanak menstruacije), insomnija (nesanica), orhitis (za paljenje
monica), nefritis (upala bubrega), konjunktivitis (upa la sluzokoe
oka), gangivitis (upala desni), apsces (gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj).
Kupke i ispiranje kamilicom umirujue deluju kod stanja is-
crpljenosti.
Kamilica stimulie peristaltiku (aktivnost) creva, a da pri to - me ne
izaziva njihovo pranjenje (putem stolice), i zato je pre-poruljiva je kod
hemoroida (uljeva) kako za internu upotrebu u obliku aja, tako i spolja
u vidu masti od kamilice.
Kod sinuzitisa (upale sinusa) se vri inhalacija parom od kamilice,
dok se neuralgija (bolest ivaca koja se manifestuje u naletima u
odreenim delovima tela, a nije izazvana nekim vid-ljivim anatomskim,
promenama) lei utrljavanjem ulja od kami-lice. Ona otklanja umor u
udovima, a kuvani cvetovi pripremlje-ni u obliku kae i primenjeni na
predeo obolele mokrane bei-ke umanjuju bolove.
Takoe, kod bolova u uima blagotvorno deluje toplo ulje, 2-3 kapi,
2 puta dnevno.
Ulje od kamilice se koristi i za masau paralizovanih udova.
259
 Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vode.
- Kompresa: 250 ml vrueg mleka se prelije preko 1 pune (su-pene)
kaike kamilice i ostavi da odstoji 30 sekundi do 2 minuta. Procedi se i
koristi u mlakom stanju u vidu obloga za oi (protiv bolova).
- Inhalacija: 1 litar kljuale vode se prelije preko 4 pune kai-ke
kamilice, a zatim se vri inhalacija (udie se para ispod peki-ra).
- Ulje od kamilice: Flaa se napuni cvetovima kamilice koji su
sakupljeni po sunanom vremenu. Pri tom, cvetove ne treba na-bijati.
Preko njih se sipa maslinovo ulje i to tako da prekrije cvetove u sloju od
2 cm. Flaa se zaepi i uva na suncu 14 dana, zatim se procedi i sipa u
manje flaice, koje se uvaju na hladnom.
- Mast od kamilice: Priprema se na isti nain kao i od nevena (vidi:
Neven).
- Dodatak za kupku: Za kompletnu kupku koriste se 2 pune ake
kamilice. Za umivanje i pranje kose -1 puna aka kamilice stavljena u
kljualu vodu.

KANTARION (Hypericum performatum) Fam. Hypericaceae

Popularni nazivi: kantarion, uta metlica, bogorodina ruka, bljuzga,
zvonac, gorac
Opis: Zeljasta, ivopisna biljka. Ima pravu, razgranatu i glatku
stabljiku, visoku 30-60 cm, sa vorovima i dva ruba. Listovi su mali,
naspramno rasporeeni u paru (na svakom voru, bez dr-ke), glatki,
duguljasto-ovalnog oblika, sa sitnim providnim ta-kama. Cvetovi imaju
zlatno-utu boju i grupisani su u obliku tita na vrhu stabljike i grana.
Imaju zailjene aine listie, lati-ce sa crnim takicama, najvie po
ivicama, i mnogobrojne pra-nike. Raste po panjacima, estarima,
umovitim terenima, kao i pored puteva. Cvetovi ove biljke su
rasporeeni tako da formi-raju tit, a mogu se prepoznati po crvenom
soku koji se dobija kada pritisnemo cvetove prstima. Sakupljaju se
cvetovi, kao i ce - la biljka, u junu-julu, kada pupoljci ponu da se
otvaraju. Ako bi

260
se sakupljali kasnije, cvetovi bi pocrneli u toku suenja, to ih ini
nepodesnima.
Cvetovi kao i biljka se sue u senci, raireni u tankim sloje-vima,
treba ih uvati od svetlosti kako ne bi pocrneli. Posle sue-nja se uvaju
u suvim prostorijama, u dakovima od platna.
Stanita: Raste po suvim livadama i glogovcima.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi posle suenja moraju zadrati svoju
zlatno-utu boju i treba da budu bez drke. Doputeno je prisustvo
listia pomeanih sa cvetovima. Biljka ne treba da bu-de dua od 20 cm.
Aktivna svojstva: Tanin katehinske prirode, male koliine etarskog
ulja smetenog u providnim takicama listova, flavon-ski glikozidi kao
hiperin, rutin, kvercetin, lokalizovani u laticama i epidermu stabljike i
listova, obojene materije (hipericin) koje se nalaze u crnim takama na
povrini biljke, karotin, saponin, askorbinska kiselina, nikotinska,
valerijanska kiselina, galakto-za, holin.
Farmakoloko dejstvo: Interno: Antiseptik (protiv zaraznih klica),
antiinflamator za jetru i creva, holeretik (sredstvo koje po - mae luenje
ui), adstrigens (izaziva stezanje), cikatrizant (za isceljenje rana).
Spolja: Trofik i analgetik kod opekotina (nutritivno i umiru-jue
dejstvo), antiinflamator, gingival (protiv upala desni), cika-trizant (za
isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Akutni hepatitis i progresivni hroni- ni
(akutna upala jetre i hronina, sa tendencijom irenja zapa-ljenskog
procesa), hronini kolitis (upala debelog creva), ir na elucu,
holecistitis (upala unog mehura), insomnija (nesani-ca),
somnambulizam (mesearstvo), enurezis (nekontrolisano mok renje),
pavor nokturn (nemiran san), reumatizam.
Kantarionovo ulje je najbolje meu uljima za isceljenje rana: umiruje bolove,
deluje antiinflamatorno i sanira ozledu.
aj se koristi kod nervnih oboljenja, neuralgije trigeminusa
(trogranog ivca na licu). Piju se 2-3 olje dnevno, u retkim gut - ljajima,
a bolna zona se masira kantarionovim uljem.

261
 Spolja: Rane, uboji, dekubitus (rane usled dugotrajnog lea-nja).
Protiv opekotina, cvetovi maceriraju u ulju od lanenog semena.
Primenjuje se u sluaju crvenila koe posle sunanja.
Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu dodati na 250 ml vrele
vode, treba da odstoji 30 sekundi (svea biljka) ili 2 minuta (suena
biljka).
- Ulje: Cvetove sakupljene po sunanom vremenu staviti u fla u, a
preko njih naliti maslinovo ulje. Cvetovi treba da budu potpuno
prekriveni uljem. Dobro zatvorena flaa se stavi na sun ce ili pored pei,
nekoliko sedmica (4-6). Posle odreenog vremena ulje e postati
crveno. Procedi se kroz platno, a ostatak cvetova kantariona se dobro
iscedi i dobijeno ulje se uva u boci tamnije boje. U ovom postupku
moemo koristiti umesto masli-novog, suncokretovo ulje, a protiv
opekotina, treba upotrebiti laneno ulje. Kantarionovo ulje zadrava
svoja lekovita svojstva do dve godine ako se uva u friideru.
Drugi nain pripreme: 20 g suenog kantariona nakvasiti sa 20 ml
koncentrovanog alkohola i posle 12 sati dodati 200 ml sun-cokretovog
ulja. Ova meavina se dri u vatrostalnoj posudi i zagreva 3 sata
pomou kljuajue vode (vatrostalni sud sa mea-vinom je u drugom -
veem sudu delimino potopljen u kljua-juu vodu), uz povremeno
meanje. Posle 2-3 dana se procedi kroz platno. Posle jednog dana
ponovo se procedi pri emu se dobija bistro ulje, crvenkaste boje. Ulje
se uva na tamnom i hladnom mestu.
- Tinktura: 2 olje cvetova, skupljenih po sunanom vreme-nu,
ostaviti da odstoje u 1 litar votke jaine 40% 3 sedmice, na suncu ili na
toplom mestu, a zatim procediti.
- Sedea kupka: 1 kofa puna kantariona (stabljika, listovi, cve-tovi)
ostavi se da odstoji u hladnoj vodi preko noi. Sledeeg jut-ra se ugreje
do kljuanja, a tenost se dodaje u vodu za kupanje. Kupka traje 20
minuta. Blagotvorno deluje kod nervnih obolje-nja (vidi: Preslica -
sedea kupka).

262
 KAUN (Orchis morio) Fam. Orchidaceae
Popularni nazivi: kaunak, vranak, gorov cvet, svraji luk
Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 25-40 cm, sa dobro
razvijenom lukovicom. Stabljika je jednostavna, uspravna, listo-vi su
duguljasti i kopljasti. Cvetovi su ljubiasti i rasporeeni u cvast na kraju
stabljike.
Stanita: Livade, panjaci, estari.
Upotrebljivi delovi: Lukovica.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije.
Sakupljanje: U jesen ili u prolee.
Farmakoloko dejstvo: Emoliens (za umekavanje), antiin-flamator
(protiv zapaljenja), antidijareik (protiv proliva). Na-rodna medicina
pripisuje ovoj biljci svojstvo afrodizijaka, prepo-ruujui je kod smetnji
u seksualnoj dinamici.
Terapijske indikacije: Katar creva, kolitis (upala debelog cre-va), dijareja
(proliv), oporavak posle bolesti.

Nain upotrebe: Dekokt: 2 g lukovice kuvati 3 minuta u 250 ml

vode ili mleka. Zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti po 2-3 olje
dnevno.

KLEKA (Juniperus communis) Fam. Cupressaceae Popularni

nazivi: smreka, venja, borovnica, klekinja, smreki-nja
Opis: Grm visine 1-2 m, sa po tri igliasta, uvek zelena lista,
rasporeena du stabljike. Cvetovi su razliitog pola (mukog i
enskog) i otvaraju se u aprilu-maju. Plod je bobica nepravilnog oblika
crne boje, veliine zrna graka na kojoj se odozgo moe videti trostruki
nabor. Sazreva tek u drugoj godini ivota.
Stanita: Po panjacima, stenovitim mestima, vrbacima, u - mama,
uglavnom u planinskim predelima. Upotrebljivi delovi: Plodovi.
Vreme sakupljanja: Kad su zreli plodovi, od septembra do de cembra. Boja
bobica treba da bude crna.

Sakupljanje i suenje: Ukoliko je mogue, beru se normalno

razvijeni, zreli plodovi, koji se zatim proseju kroz sito. Suenje se
obavlja na suncu ili u dobro zagrejanim prostorijama.

263
 Farmakoloko dejstvo: Aperitiv (za poboljanje apetita), ana-lgetik
(protiv bolova), diuretik (pospeuje mokrenje), protiv kos-tobolje,
antiseptik (ubija zarazne mikroorganizme), emenagog (iza ziva izostalu
menstruaciju).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
artritis (upala zglobova), reumatizam, kostobolja, infekcija u-nih
kanala, prostatitis (upala prostate), hronini bronhitis (hro-nina upala
bronhija - dunica), kamen u ui, poremeaji u men strualnom ciklusu,
leukoreja (belo pranje kod ena).
Nain upotrebe: - Infuzija: 5 g samlevenih bobica treba da odstoji 5 minuta u
250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno.
- Tinktura: 100 g samlevenih bobica ostaviti da omeka u 1/2 litre
alkohola jaine 45-50%, u trajanju od 4-5 dana, a zatim pro-cediti.
Uzimati 15 kapi dnevno, u aju ili supi.
Spolja se primenjuje kod reumatizma, u obliku frikcija (trlja-nja
obolelih mesta).
Knajpova kura (vidi: Poglavlje II).
Esencija kleke moe da deluje kao droga ili kao uspavljujue
sredstvo.

KOKOTAC (Melilotus officinalis) Fam. Fabuceae

Popularni nazivi: draljika, dralika, konjska detelina, velika detelina

Opis: Zeljasta, dvogodinja, medonosna biljka sa uspravnom

stabljikom, visokom 80-200 cm. Lie je trolisnato, ima ovalan ili
elipsast oblik (sa gornje strane vie zaobljen, nalik na jaje) i bo - no je
nazubljeno. Cvetovi su mali, uti, rasporeeni u dugake cvasti.
Cvetonosne stabljike polaze iz bazalnog dela lista, sa unu tranje strane.
Cveta u periodu maj-avgust.
Stanita: Raste po livadama, usevima.
Upotrebljivi delovi: Cvetonosne grane koje se sakupljaju u vreme cvetanja
(maj - avgust). Sue se u senci.

Aktivna svojstva: Kumarin-glikozidi, melilotizid, glukoza, tanin,

etarsko ulje.
Farmakoloko dejstvo: Periferni vazodilatator (iri periferne krvne sudove),
antispastik (protiv greva), antikoagulant (spre-

264
ava zgruavanje krvi), hipotenzor (sniava krvni pritisak), diu-retik
(pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje), an-ti septik
(protiv klica), umirujue dejstvo (u vidu kupke), antiinf-lamator (protiv
zapaljenja), vulnerarija (za izleenje rana).
Terapeutske indikacije: Hipertenzija (povien krvni pritisak),
bubrena oboljenja, one bolesti, hronini hepatitis (hronina upala
jetre), bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lu mena
bronhija), dentalni apsces (zagnoj zuba), gingivitis (upa la desni), lezije
(povrede), reumatizam, flebitis (upala ve-na), arterioskleroza, insomnija
(nesanica), neuralgija.
Nain upotrebe:
Interno: - Infuzija: 1 kaiica cvetova dodati na 250 ml vrele vode, treba da
odstoji 2 minuta. Piti 2 olje aja dnevno.
Spolja: - Rastvor za ispiranje ili oblog: kod oboljenja oiju, za
ispiranje rana, dentalnog apscesa, gingivitisa, afti, laringitisa (upala
grkljana).
- Kataplazma: protiv zapaljenja.

KOPRIVA (Urtica doica) Fam. Urticaceae

Popularni nazivi: obina kopriva, pitoma kopriva, arulja, egavica

Opis: Zeljasta, ivopisna biljka sa bodljikavim trepljama. Ima

listove u obliku srca, bono nazubljene, ovalne i kopljasto-za-iljene.
Cvetovi su rasporeeni u paru i smeteni su u zadeblja-njima listova sa
njihove unutranje strane, dui su od drke lista. Plod je ahenija.
Cveta od juna do kasne jeseni. Raste kako na obraenom, tako i na
neobraenom zemljitu.
Upotrebljivi delovi: Listovi sakupljeni u periodu maj-novem-bar i
koren sakupljen u jesen.
Sakupljanje koprive na veim povrinama se vri kosidbom i
otkidanjem listova sa stabljike, i to odozdo nagore. Otkidanje se obavlja
jo dok je biljka u sveem stanju. Pre odvajanja listova na ovaj nain,
odstrane se pouteli listovi i vrhovi. Listovi se sue u senci, prostrti u
tankom sloju.

265
 Uslovi za upotrebu: Proizvod ne sme da sadri ostatke sta - blji ke, kao ni
pocrnele listove.

Aktivna svojstva: Provitamin A, vitamin B2, C i K, hlorofil, fla-

vonoid i sluzaste materije, esencijalne kiseline, esencijalno ulje, masno
ulje.
Farmakoloko dejstvo:
Interno: Hemostatik (zaustavlja krvarenja), emoliens (sred-stvo za
umekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), trofik (nu tritivno
dejstvo), aktivira cirkulaciju krvi uz oslobaanje his-tamina, eliminie
mokranu kiselinu i hlorate, adstrigens (izazi-va stezanje), antiseptik
(protiv klica), diuretik (pospeuje mokre-nje), antidijareik (protiv
proliva), hipoglikemijant (smanjuje ni-vo eera u krvi).
Spolja: Cikatrizant (stimulie regeneraciju tkiva). Terapeutske indikacije:
Kefaleja (teke glavobolje), anemija
(malokrvnost), dijabetes melitus (eerna bolest), gojaznost, re-nalna
litijaza (kamen u bubregu), reumatizam, kostobolja, he-moragija
postpartum (krvarenje posle poroaja), dizenterija, zas tarele rane,
varikozni ir, hronini ekcem.
Protiv hemoroida koji krvare preporuuje se sledei aj: list koprive
20 g, cvet hajduice 20 g, kora kruine (Rhamnus fran-gula) 60 g.
Izmeati i od ovoga uzeti po jednu (supenu) kaiku preko koje se prelije
250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 mi-nuta, a zatim procediti. Pije
se jedna i po aa pred spavanje. U sluaju avitaminoze (nedostatka
vitamina) terapija koprivom okrepljujue deluje na ceo organizam.
Cela biljka - stabljika, list, cvet i koren, ima lekovita svojstva. Kopriva je
efikasan lek kod oboljenja urinarnog trakta (mok - ranih puteva). Takoe,
stimulie peristaltiku creva (rad creva) i
preporuuje se u okviru terapije svakog prolea.
Dobro je piti aj pripremljen od vrhova svee koprive, u tra-janju od
4 sedmice, u prolee i u jesen. Pije se po olja aja 30 minuta pre
doruka, a zatim 1-2 olje u toku dana, polako, u ret-kim gutljajima. aj
se pije nezaslaen. Moe se kombinovati sa nanom i kamilicom.
Preporuuje se terapija ajem (kao napitak) u periodu od me-sec dana kod
oboljenja jetre, une kese, slezine, u sluaju tu -
266
mora, ira, kolitisa (upale debelog creva), pulmonalne kongesti-je
(nadiranja krvi u plua). aj ne treba kuvati, jer se na taj nain
unitavaju aktivna svojstva.
Kopriva je uspena u leenju virusnih i bakterijskih oboljenja.
Starenjem telo gubi gvoe i pojavljuju se simptomi umora i
iscrpljenosti. ovek osea slabost i redukovanu mo aktivnog
delovanja.
Kopriva, zahvaljujui gvou koje poseduje, u opisanom slu-aju
deluje veoma uspeno, a posle odreenog vremena, organi-zam se
oporavlja.
aj od koprive se primenjuje u sluaju hidropsije (vodene bolesti),
budui da deluje kao diuretik (pospeuje mokrenje), zatim kod anemije
(malokrvnosti), hloroze (bledila usled izosta-janja menstruacije) kod
mladih devojaka, leukemije.
Kad su u pitanju alergije, aj treba piti due vremena.
Protiv iijasa koristi se kupka od koprive (200 g koprive za 1 kupku).
Za spreavanja opadanja kose, prilikom pranja treba koristiti sledeu
meavinu: dekokt od korena koprive kojem se dodaje infuzija od lista
koprive. Kou kosmatog dela glave treba masira-ti tinkturom od koprive
koja se priprema od korenja sakupljenog u prolee ili u jesen.
Koa se svakodnevno masira ovom tinkturom.
Kopriva je veoma delotvorna kod periferne arteriopatije (obo ljenja
perifernih, tj. krvnih sudova ekstremiteta). Mnoge osobe bi mogle izbei
amputaciju noge primenjujui "kupku nogu" ajem od koprive. U ovom
sluaju se koristi topla kupka u dekoktu od koprive. Trajanje kupke -10
minuta.
Tegobe prouzrokovane perianalnim irom (na maru) otkla-njaju se
upotrebom 3 olje aja od koprive dnevno uz dodatak 1 kaiice
vedske tinkture na svaku olju aja.
Kod astenije (slabosti organizma), ekcema, mikotinih obo-ljenja
(gljivinih oboljenja) nogu, piti 3 olje aja od koprive dnev no, a noge
drati u aju od ruse i mejeg groa (Arcto-staphylos uva ursi).

267
 Protiv raka na elucu, takoe je preporuljiv aj od koprive. Inae,
upotrebom ovog aja, deluje se preventivno u procesu stva ranja
malignih tumora. J
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica koprive dodate u 250 ml vrele vode, treba da
odstoji 30 sekundi i da se potom procedi (kada je u pita-nju svea biljka);
suena kopriva stoji 2 minuta u vruoj vodi.
- Tinktura: Korenje prikupljeno u prolee ili u jesen, usitniti i sipati
u flau, do vrha. Preko toga dodati votku jaine 40%, tako da biljka
bude prekrivena alkoholom. Zatvorenu flau treba os-taviti na suncu ili
na zagrejanim mestima 14 dana, posle ega se procedi.
- Kupka nogu: 1 puna aka korenja, koje je dobro oprano i a - ka
koprive (list i stabljika), ostavi se da odstoji u hladnoj vodi (5 litara) 12
sati, zatim se ugreje i koristi za kupku u trajanju od 20 minuta. Iste biljke
se mogu koristiti 2-3 puta.
- Za pranje kose: Sud od 5 litara napuniti sveom ili suenom
koprivom i kuvati na tihoj vatri do kljuanja, a zatim skloniti u stranu i
ostaviti da odstoji poklopljen 5 minuta.
Ako se koristi koren koprive, 1 puna aka macerira (odstoji) u
hladnoj vodi 12 sati, posle ega se ugreje do kljuanja, skloni sa vatre i
ostavi poklopljeno 10 minuta. Za pranje kose se koristi domai sapun.
KUKURUZ (Zea Mays) Fam. Poaceae
U naoj zemlji se uzgajaju na velikim povrinama mnogo-brojne
sorte kukuruza.
Upotrebljivi delovi: U terapiji se koriste tukovi, poznati i pod
nazivom - kukuruzna svila, koja se sakuplja u vreme cveta-nja, ili
najkasnije dok je kukuruz jo nedozreo, odnosno pre ne-go to polen
pone da se istresa iz cvetova. Sui se u senci.
Kukuruzna svila, suena u tankim slojevima lii na vlakna du-gaka
i do 20 cm, debljine oko 0,5 mm, tamno-ute ili smee boje, bez ukusa i
sa karakteristinim mirisom.
Aktivna svojstva: Kalijumove soli, kalcijumove soli, silicijum dioksid,
saponin, etarsko ulje, alantoin, vitamini C, E, K.

268
 Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), he-mo
statik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapaljen-skih
procesa), holagog (za bolje luenje ui).
Ako vam nedostaje diuretik (sredstvo koje izaziva mokrenje), onda
pijte aj od kukuruzne svile koji je takoe dobar i za mrav-ljenje
(protiv gojaznosti).
Ako se kukuruzna svila nepotpuno osui i u tom stanju uva, ona
gubi svoje diuretiko svojstvo i postaje laksativ (sredstvo za
proiavanje creva).
Terapijske indikacije: Artritis (upala zglobova), diskinezija (ote
ano i nepravilno pranjenje une kese), holecistitis (upala une
kese), hronina upala jetre, kamen u ui i bubregu, ne-fritis (upala
bubrega), cistitis (upala mokranog mehura), kosto-bolja, reumatizam,
gojaznost, enureza (nesposobnost zadrava-nja mokrae), dismenoreja
(bolna menstruacija), hemoragija (iz liv krvi). Kod bubrenih napada i
enureze uzima se po kaika aja na svaka 3 sata.
Nain upotrebe: Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 kaiice
kukuruzne svile i ostaviti da odstoji 30 sekundi. Ne za-slauje se. Piti 3-
4 olje na dan.
KUPINA (Rubus fructicosus) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: kupinjaa, ostriga, murga
Opis: Grm zatien pravim ili zakrivljenim trnjem. Stablo je
rogljasto, uspravno ili povijeno, sa listovima koji su prstenasto
rasporeeni i imaju sitna vlakna sa unutranje strane. Beli ili ro-ze
cvetovi su rasporeeni u obliku tita i otvaraju se u junu-julu. Mesnati,
jedri, crni plodovi, prijatnog su, slatko-kiselkastog uku - sa.
Stanita: esto se nalazi po umama, estarima, neograe-nim
mestima, itd.
Upotrebljivi delovi: Listovi i plodovi.
Sakupljanje: Listovi se beru u maju-junu i sue se u senci. Plo dovi
se konzumiraju zreli.
Aktivna svojstva: Vitamin C, tanin, flavon, organske kiseline.

269
 Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (stee sluzokou), anti-sep tik
(protiv trovanja), antidijareik (protiv proliva), hemostatik (zaustavlja
krvarenje), diuretik (pospeuje mokrenje), vulnerari-ja (za isceljenje
rana), antiinflamator (spreava upale).
Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), kolitis (zapaljenje de
belog creva), gingivitis (upala desni), gastro-enteritis (upala eluca i
creva), analni ir (ir na anusu), leukoreja (belo pranje), oboljenja
bubrega i mokrane beike.
Nain upotrebe: - Interno:
- Infuzija: 1 kaiica na 250 ml vode.
- Spoljanja upotreba:
- Rastvor za ispiranje usta i drela (gargarizma): uzima se
koncentrovanija infuzija (2 kaiice na 1 olju vode), 2-3 puta dnev no.
U obliku kataplazme, koristi se kod uljeva ili analnog ira. Kod
leukoreje se preporuuje vaginalno ispiranje koncentrova-ni jom
infuzijom, pripremljenom od kupinovog lia.
Plodovi su jestivi i bogati prirodnim eerima i vitaminom C.

LAVANDA (Lavandu1a angustifolia) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi:

lavandula, marijanac, levanda, despik, trma
Opis: Prizemna zeljasta biljka, visoka 30-100 cm, bogato raz-
granata. Iz drvenastog etvorouglastog stabla niu zeljaste jed-
nogodinje grane. Listovi su uzani, duguljasto-kopljastog izgle-da, bez
drke, u poetku zlatne boje, a kasnije zeleni. Cveta u pe-riodu jun -
avgust. Cvetovi su ljubiasto-plavi i rasporeeni u vi - du tankog,
isprekidanog klasa.
Stanita: U naoj zemlji jedino kao kultivisana (gajena) biljka. Upotrebljivi
delovi: Vrhovi biljke i cvetovi.

Sakupljanje: Vrhovi (cvetne krunice) se sakupljaju u junu-av - gustu

u vreme cvetanja i to poev od druge godine ivota biljke. Takoe se u
istom periodu sakupljaju i izdvojeni cvetovi sa vrho-vima i granama.
Aktivna svojstva: Alkoholi, linalol, borneal, geraniol, cineol,
kumarini derivati.

270
 Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), anti-
spazmolitik (protiv greva), sudorifik (podstie znojenje), tonik
(osveavajue dejstvo), dezinfekciono sredstvo, febrifuga (protiv
groznice), blagi hipnotik (sredstvo za uspavljivanje).
Terapeutske indikacije: Oligurija (smanjeno izluivanje mo-k
rae), uremija (poveanje azotnih materija u krvi), astenija (sla-bost),
bolesti zavisnosti, preterana nervna razdraljivost, kijavi-ca, laringitis
(upala jednjaka), bronhitis (upala bronhija), veliki ka alj, astma
(sipnja), grip, insomnija (nesanica), migrena (teke glavobolje),
leukoreja (belo pranje kod ena), pruritis (svrab ko-e), lezije (povrede).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 5 g biljke ostaviti da odstoji 3 minuta u 1 litar vrele vode.
Piti 2-3 olje dnevno. Ovaj aj ima umirujue dejstvo. Ako koristimo
koncentrovaniju infuziju (20-30 g biljke na 1 litar vru-e vode, 3
minuta), imae nadraujue, diuretiko, dezinfekcio-no i tonizirajue
dejstvo, a moe se koristiti i kao sudorifik (pod-stie znojenje).
- Tinktura: 100 g cveta drati 15 dana u 1/2 litra alkohola. Za-tim procediti i
uvati u dobro zatvorenoj flai.
Koristi se za trljanje kosmatog dela glave jer uvruje vlasi kose.
Oblog koji se dri 10 minuta na bolnim mestima, ublauje i sanira
bolove kod reumatizma i kontuzija.
Kao gargarizma (nekoliko kapi na 1 au mlake vode), prepo-ruuje se u sluaju
ranica na sluzokoi usana i jezika.
Panja! Ne upotrebljavati u velikim dozama jer dovodi do
prerazdraljivosti, praene nervnom i sranom slabou, pospa-nou,
padom telesne temperature.

LAZARKINJA (Asperula odorata) Fam. Rubiaceae Popularni

nazivi: mirisni bro, crvenac, lazarica
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa razvijenim i razgrana-tim
korenom. Stabljika je jednostavna, visoka 10-25 cm i ima etiri ivice.
Listovi su kopljasti, sjajni, glatki (bez vlakana), sa hrapavim ivicama i
sredinjom nervaturom, prekriveni otrim dlaicama, kruno
rasporeeni oko stabljike (po 6-8 u grupi).

271
 Cvetovi su beli, sa drkom, titasto rasporeeni na krajevima
stabljike i imaju zvonastu krunicu, (duine 3-5 mm), po emu se
razlikuje od ivanjskog cvea (Galium verum). Imaju veoma pri-jatan
miris. Suvi plod je pokriven vrstim i povijenim trepljama.
Stanita: Raste na senovitim mestima, po umama, naroito
bukovim.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Sakuplja se u vreme cvetanja, maj-juni, a sui se u
senci, ali to je pre mogue. uva se u suvim prostorijama. Tre ba je
suiti zajedno sa belim cvetovima.
Aktivna svojstva: Glikozid, esencijalno ulje, vitamin C. Farmakoloko
dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ
(umi rujue dejstvo), tonik (osveavajue sredstvo), digestiv (po-mae
varenje), diuretik (pospeuje mokrenje), antiseptik (protiv klica).
Terapeutske indikacije: Izraena psiho-vegetativna labil-nost,
insomnija (nesanica), palpitacije (lupanje srca), anksioz-nost
(uznemirenost, ojaenost), neuralgija (bolest nervnog sis-tema),
dispepsija (oteano varenje), insuficijencija jetre (redu-kovana funkcija
jetre), ikter (utica), renalna litijaza (kamen u bub regu), hidropsija
(vodena bolest), edem (otok).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica treba da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele
vode. Procediti i piti po 3 olje aja na dan, zaslaene medom.
Spolja:
- Kao rastvor za ispiranje vaginalne upljine i rana.

LINCURA (Gentiana lutea) Fam. Gentianaceae

Popularni nazivi: sranik, srenjaa, gore, gencijan, kouti-na brada
Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 40-140 cm, sa listovi-ma
postavljenim jedan naspram drugog, koji su iroki i elipsas-tog oblika.
Stablo je prepuno utih cvetova, koji su smeteni u bazalnom delu
listova. Plod je aurast. Biljka se razvija polako, poinjui da cveta tek u
treoj, a ponekad ak i u desetoj godini

272
ivota. Rizom se razvija iz dela stabla koji je pod zemljom, za-debljao je
i duine do 1 m. Na povrini je naboran i crveno-smee boje, dok je
iznutra uto-crvenkast, ak narandast.
Stanita: Raste po livadama i panjacima, od planinske do
podalpske zone, Budui da je retka biljka, pod zatitom je dra-ve.
Upotrebljivi delovi: Rizom i koren.
Aktivna svojstva: Gorki heterozidi, genciopikrin, gencioama-rin, tanin,
holozid, gencijanin, obojene materije.
Sakupljanje: Obavlja se u martu-aprilu ili septembru-okto-bru.
Poto se dobro oisti od zemlje i odvoji tanje korenje, saku-p ljeni
materijal se sui ili se isee na manje komade veliine 2-3 cm.
Ne pere se, jer bi pranje otealo suenje, koje treba da bude u senci, u
suprotnom se umanjuju njegova lekovita svojstva.
Farmakoloko dejstvo: Stomahik (lek za eludac), gorki tonik
(sredstvo za osveenje), holagog (sredstvo za luenje ui), hel-mintik
(protiv glista), febrifuga (protiv groznice).
Terapeutske indikacije: Diskinezija (oteano i nepravilno pra
njenje une kese), parazitoze creva, anoreksija (odbojnost pre ma
hrani), oporavak od bolesti, astenija (nemo, slabost or-ga nizma),
febrilno stanje (groznica).
Nain upotrebe:
- Dekokt: Kuva se kaiica praha dobijenog od korena u 1/2 litre vode, 15-20
minuta. Procediti i piti 3 puta dnevno pre jela.
- Prah (od samlevenog korena): uzimati na vrh noa, 3 puta dnevno.
- Tinktura: 2 kaike praha od korena drati u flai (tamnije boje) uz
dodatak alkohola jaine 40-70%. Ostaviti da odstoji 10-14 dana uz
svakodnevno mukanje. Pije se 10-15 kapi na dan.
Delotvorna je kod povraanja, munine pri putovanju, umo-ra,
depresije, stresnih stanja. Osobama koje oseaju tegobe pri putovanju,
preporuuje se 5-10 kapi pre putovanja.
- Vino-tonik: Osveavajue sredstvo koje se priprema mea-njem 3
(supene) kaike praha od korena, sa 60 ml alkohola jai-ne 40-70%.
Ostavi se da odstoji jedan dan, a zatim se doda 1 litar soka od groa.
Svakodnevno se promuka 3-6 puta u periodu
273
od 10-14 dana. Uzima se po jedna kaika pre jela, kao aperitiv. Isto
farmakoloko dejstvo imae: Gentiana pannonica, (sa tam-no-
purpurnim cvetovima), kao i Gentiana punctata (sa utim, otvorenim
cvetovima pokrivenim purpurnim takicama),
Gentiana asclepiadea (koja raste po umama) i Gentiana crucia-ta (koja
je veoma rasprostranjena i ima je po ravnicama, polji-ma).
Ne preporuuje se predugo korienje ove biljke, jer bi mogla
izazvati smetnje u probavi, povraanje, nesvesticu i muninu, kon
vulzije (grenje, trzaje), obnubilacije (pomraenje vida, uma).
LJUBIICA (Viola odorata) Fam. Villaceae
Popularni nazivi: violeta, viola, ljubica, ljubina
Opis: Mala, zeljasta viegodinja biljka bez stabljike, sa du-gakim
korenom. Listovi su ovalni, bubreasto-srcoliki. Cvetovi su mirisni,
ljubiasti, crvenkasti ili beli, sa dugakim drkama, pojedinano
izdvojeni i povijeni nadole. Plod je aura sferinog, tetraedarskog ili
heksaedarskog oblika.
Stanita: Raste po vrbacima, livadama, proplancima, esta-rima, na
periferiji uma.
Upotrebljivi delovi: Listovi, cvetovi i korenje.
Uslovi za upotrebu: Listovi se sakupljaju u martu-aprilu, a cvetovi
u aprilu-maju. Suenje se vri u senci ili toplom vazdu-hu. Koren se
vadi u martu-aprilu, ili septembru-oktobru, oisti se od zemlje (moe se
oprati), odseku se nadzemni delovi i sui se u toplim prostorijama ili
suarama.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, salicilna kiselina, alka-loid,
saponin, etarsko ulje.
Farmakoloko dejstvo: Behik (za smirivanje kalja), ekspek-torans
(za iskaljavanje), emoliens (za umekavanje), cikatrizant (za isceljenje
rana), revulzija (odvodi suvinu krv od obolelog or-gana), antireumatik,
diuretik (pospeuje mokrenje), laksativ (za preiavanje creva).

274
 Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
gastroduodenalni ir (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu), reuma,
kostobolja, bubrena oboljenja, konstipacija (zatvor).
Nain upotrebe:
- Dekokt: 10 g korena koji se samelje u prah kuvati u 300 ml vode,
dok se zapremina ne smanji na 100 ml. Piti u toku jednog dana,
zaslaeno medom.
- Infuzija: 1 kaiicu cvetova dodatu na 250 ml vrele vode, ostaviti
da odstoji 2 minuta. Procediti. Piti 3 olje aja, zaslae-nog medom.
Lie prokuvano u siretu, primenjuje se kao kataplazma (ob-log) na
bolna mesta u sluaju kostobolje, i deluje kao analgetik (sredstvo protiv
bolova).
Sve sok od ove biljke uzima se kao diuretik (sredstvo koje pospeuje
mokrenje) - 3 do 4 kaike na dan.

MAJINA DUICA (Thymus serpillum) Fam. Lamiaceae Popularni

nazivi: bakina duica, divlji bosiljak
Opis: Miriljava biljka, polu-zeljasta, polu-drvenasta, sa pu-za
viastim stablom duine 10-15 cm. Listovi su linearni, ili okru-glo-
elipsasti. Cvetovi su ruiasto-purpurni, rasporeeni oko sta bljika tako
da obrazuju grozdove. Gornji deo krunice je skoro etvrtastog oblika.
Stanita: Raste po panjacima, suvim breuljcima, stenovi-tim
terenima, na periferiji uma, po livadama i blizu mravinjaka. Cveta od
juna do septembra.
Sakupljanje: U periodu cvetanja i to samo zeljasti deo biljke. Sui se u
senci ili u dobro provetrenoj prostoriji na tempe-raturi ne vioj od 40C,
kako bi se izbeglo isparavanje aromati-nih supstanci koje biljka sadri.
Posle suenja, biljku treba u-
vati u platnenim vreama smetenim u suvim prostorijama. Uslovi za upotrebu:
Lek pripremljen (u bilo kojem obliku) od
ove biljke, ne treba da sadri koren i drvenaste delove.
Aktivna svojstva: Isparljivo ulje (koje sadri karvakrol i ti-mol),
kofeinska i ruzmarinska kiselina, tanin, i jo jedna gorka materija
(serpilin).

275
 Farmakoloko dejstvo: Holagog (sredstvo koje pomae lue-nje
ui), holeretik (sredstvo koje pomae stvaranje ui), helmi-nitik
(protiv glista), sedativ (umirujue dejstvo), antiseptik (pro-tiv klica),
diuretik (pospeuje mokrenje).
Pomenuto isparljivo ulje ima svojstvo da olakava iskaljava-nje i
umirujue deluje na respiratorni trakt kod velikog kalja, bronhitisa
(upala bronhija - dunica), promuklosti, astme. U slu aju bronhitisa i
astme, priprema se meavina ove biljke sa liem podbela, bokvice,
sleza i jagorevine.
aj ima jako antiseptiko dejstvo i delotvoran je kod zapalje-nja
jetre i bubrega.
Kultivisane biljke ove vrste (Thymus vulgaris) dostiu visinu i do 50
cm.
Sve podvrste imaju ista lekovita svojstva.
Interna upotreba: Kod oboljenja respiratornog trakta (disaj-nih
puteva), koristi se meavina majine duice i bokvice, od koje se pravi
aj (u jednakim koliinama).
Preporuuje se u sluajevima velikog kalja, bronhijalne as-tme,
produktivnog kalja (sa iskaljavanjem). aj treba piti 4 puta dnevno i
to uvek svee pripremljen.
Kod upale plua uzima se po 1 kaika na svaki sat.
Spoljna upotreba: U sluaju facijalne neuralgije (bola u pre - delu
lica), naini se jastuk od osuenih biljaka (kamilice, maji-ne duice i
hajduice) i ostavi se preko noi da deluje na obolelo mesto, dok se u
toku dana konzumiraju po 2 olje aja koje se ispijaju u intervalima (da
bi se osetilo njegovo blagotvorno dej-stvo). Ako se pojave grevi, koristi
se i jastuk ispunjen preslicom.
U periodu rekonvalescencije (oporavka) od tifusne groznice i
zaraznih oboljenja, priprema se kupka sa ekstraktima majine du ice,
ijem delovanju pacijent treba da bude izloen 20 minu-ta.
Ulje od majine duice se koristi kod paralize, infarkta, mul-tipla
skleroza, muskularne atrofije (suenja miia), reumatiz-ma, luksacija
(uganua), trbunih poremeaja.
Tinktura od majine duice se koristi pri masai, u cilju ja-anja
udova kod debilne dece. Delotvorna je u sluajevima para-lize i
multipla skleroza.
276
 Kupka sa majinom duicom se preporuuje nervoznoj deci, kao i osobama koje
pate od depresije i razdraljivosti.
Majina duica se takoe preporuuje u sluajevima kriznih stanja
epileptinih bolesnika - konzumiraju se 2 olje na dan 3 sedmice. Sa
prekidima od 10 dana izmeu kura nastaviti tret-man godinu dana.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica majine duice potopi se u 250 ml kljuale vode i
ostavi da odstoji pola minuta, a zatim se procedi.
- Kupka: 250 g majine duice za kompletnu kupku.
- Tinktura: Zeljasti deo biljke (stabljike i listovi), prikupljen u podne
po sunanom vremenu, stavi se - bez pritiskanja - u flau i preko toga se
sipa votka jaine 40% , a flaa se dri na suncu ili u dobro zagrejanoj
prostoriji. Ovom tinkturom se vri masaa miia udova i kimenog
stuba.

MASLAAK (Taraxacum officinale) Fam. Asteraceae Popularni

nazivi: italijanska salata, mlei, maslanik, mle-ac, loboda
Opis: Mala, zeljasta, ivopisna biljka. Koren joj je vretenast, malo
razgranat, dostie ponekad i duinu od 20 cm i debljine je 1-2 cm.
Iznutra je beo, a spolja tamnosme. Listovi su kopljasti, nazubljeni,
rasporeeni u rozetu. Iz sredine ove rozete, od lia se uzdie cevasta
stabljika, koja na svom vrhu nosi cvetnu glavu veliine 2-2,5 cm,
zlatno-ute boje. Cvetovi su okruglasti. Plod je ahenija sa kljunom, 2-3
puta duim od njega i nosi belu dugaku pufnu koja se razvija u periodu
sazrevanja u obliku glave lopta-stog oblika. Cela biljka sadri mleni
sok - lateks.
Cveta od aprila do septembra.
Stanita: Raste svuda, od ravniarskih do planinskih pre-dela, po livadama,
panjacima, pored puteva.
Upotrebljivi delovi:
- Listovi - koji se sakupljaju u prolee, kada su najizraenija aktivna
svojstva;
- Drka (sakuplja se i u vreme cvetanja);

277
 - Koren - vadi se u rano prolee (mart-maj) ili u jesen (sep-tembar-
novembar);
- Cela biljka, zajedno sa korenom, bez cvetova i plodova. Sa-kuplja
se u prolee, pre ili u vreme formiranja cvetnog pupoljka, u periodu
april-septembar. U ovom periodu, odnosno u prolee pre cvetanja, biljka
sadri najveu koliinu lateksa (mlenog so-ka).
Korenje koje smo skupili, treba oistiti od zemlje i rasei po duini.
Suenje se vri u senci, u zagrejanim prostorijama ili na suncu, tako to
se ovaj deo biljke rairi u tankim slojevima. Mo-emo ih odravati i u
sveem stanju, u podrumima, u pesku. Osueno korenje lako moe upiti
vlagu, ili biti napadnuto od insekata, zato ga treba zatititi i uvati na
suvom.
Laboratorijska istraivanja pokazuju da u julu-avgustu, koren ove
biljke sadri poveanu koliinu gorke materije (taraksacin), koja dostie
maksimum u novembru. U avgustu koren sadri oko 40% inulina,
drugog osnovnog aktivnog sastojka. U prolee se ova supstanca moe
nai u koliini od 1-2%, dok koren u istom periodu sadri vie holina i
mlenog soka. Sakupljeno korenje se ostavi 2-3 dana na suncu radi
suenja i sanacije ote-enih delova prouzrokovanih seenjem lukovice i
tankog kore-nja. Pri vaenju iz zemlje, treba posebno voditi rauna da
koren ostane ceo (ne skraivati niti kidati ilice), jer u protivnom mle-
ni sok iscuri, to smanjuje terapijsku vrednost biljke.
Aktivna svojstva: Gorka materija - taraksacin, pektin, vitamin i B i
C i steroli.
Hemijska struktura korena: Triterpenski alkoholi, fitos-teroli,
vitamini B1, S i V, inulin, tanin, holin, taraksacin, nikotinska kise-lina.
Farmakoloko dejstvo: Holagog (pospeuje izluivanje ui),
holeretik (pomae stvaranje ui), alkalizant (deluje bazno), lak-sativ
(za preiavanje creva), diuretik (pospeuje mokrenje), ve no-tonik,
adstrigens (izaziva stezanje).
Terapeutske indikacije: Hiperacidni gastritis (upala eluda- ne sluznice
praena pojaanim luenjem kiseline), bilijarna diskinezija (oteano pranjenje
une kese sa crevnim poreme-

278
ajima), gojaznost, kostobolja, reumatizam, ateroskleroza, va-riks
(proirene vene), varikozni ir.
U prolee je preporuljivo primeniti terapiju sa sveim drka-ma
maslaka u trajanju od 14 dana, po 6 drki na dan. Cvetna glava se
odstranjuje tek posle pranja drke cveta. Ona u poetku ima gorak ukus,
da bi on kasnije postao soan i prijatan. U perio-du cvetanja biljke,
dijabetiarima se preporuuje da jedu 10-15 drki cveta na dan.
Ovaj tretman omoguuje eliminisanje unog kamenca, to podstie
rad une kese.
Nain upotrebe: 1 puna kaiica korena se stavi u 250 ml hla-d ne
vode; ostavi se da odstoji 12 sati, a ujutro se zagreje do klju-anja i
procedi. Ova tenost se pije pomalo, u retkim gutljajima, 30 minuta pre
i 30 minuta posle doruka.
Salata: Sprema se od sveeg korenja i listova.
Drke: Po 6 drki cveta dnevno se jede u periodu od 2 sedmi-
ce.

MATINJAK (Melissa officinalis) Rat. Ratgaseae Popularni nazivi:

melisa, matrik, pelinja trava, pelinjak
Opis: Zeljasta, vlaknasta, viegodinja, aromatina i mirilja-va
biljka. Ima pravu stabljiku prekrivenu vlaknima, etvrtastog je oblika,
visoka 30-80 cm. Gornji listovi su ovalni, upljikavi, bo-no nazubljeni,
paralelno postavljeni, dok su donji skoro srcoliki u osnovi. Cvetovi su
belo-ukasti ili belo-ljubiasti, rasporee-ni u gornjem delu stabla u
jednom vertikalnom nizu.
Cveta u periodu jun - avgust. Pre cvetanja cela biljka iri pri-jatan
miris limuna koji kasnije postaje neugodan. Ako se uzgaja, trai lagano
zemljite, zaklonjeno od vetra. U nekim sluajevima se moe sejati
direktno u zemlju, u prolee ili u jesen. Sigurnije se razmnoava putem
rasada. Rasad se moe pripremiti u fe - bruaru - martu, ili u junu -
avgustu. Presaivanje na konano sta nite se vri kada biljka dostigne
visinu oko 10 cm. Seme, bu - dui da je malo, mea se sa peskom ili
finijom zemljom i ukopa se veoma malo u zemljite. Sejanje, u prvoj
fazi, obavljeno je na

279
su nom terenu, a poto se biljka presadi na konano stanite, treba je
zalivati dok se ne primi.
Upotrebljivi delovi: U periodu cvetanja listovi, koji se sue u
tankim slojevima na dobro provetrenom tavanu. Proizvod ima prijatan
miris na limun, koji postaje jai ako listove izmrvimo prstima.
Sakupljanje: Biljka se sakuplja po lepom vremenu (ak i rosa moe da
umanji lekovitu vrednost).
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, citrol, citronel, geraniol, lina-lol, tanin,
kofeinska kiselina, gorka materija.

Uslovi za upotrebu: Listovi i biljka moraju zadrati prirodnu boju.

Biljka se koristi bez ostatka korenja. Sui se u senci. Ako svee biljke
ostavimo na suncu, izgubie svoju vrednost.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ (umi
rujue sredstvo), karminativ (protiv nadimanja, gasova), bak eriostatikt
(zaustavlja razvoj bakterija), holeretik (pomae stva ranje ui),
antiseptik (protiv klica), poveava luenje elu-danih sokova,
antiemetik (protiv povraanja), hipertenzor (po-die krvni pritisak),
cikatrizant (za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
eludane kolike (bolni napadi), dispepsija (poremeaj luenja sokova u
elucu), hronini kolitis (hronina upala debelog cre - va), glositis (upala
jezika), faringitis (upala drela), laringitis (upa la grkljana), bronhitis
(upala bronhija - dunica), kijavica, dijareja (proliv), konvulzije i spazme
(trzaji tela i grevi miia), sinkope (srani zastoji praeni nesvesticom),
nesvestica i mu-nina, horeja (nervno oboljenje praeno neobinim
pokretima glave, vrata i udova), palpitacije (lupanje srca), slabost,
nemo, intelektualni premor, neuro-vegetativne smetnje, hipotenzija
(nizak krvni pritisak), konjunktivitis (upala konjunktive - onih kapaka).
Kataplazma od matinjaka ublaava bolove prouzrokovane
kostoboljom.
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vrue vode treba da od-stoji 30
sekundi - 2 minuta.
280
 Spolja:
- Infuzija: Udvostruuje se koliina biljke i koristi se u obliku
kataplazme i kupke.
- Koncentrovana infuzija od 200 g biljke na 1 litar vrue vode, koristi se za
ispiranje usne duplje (gargarizma).

MEJE GROE (Arctostaphylos uva ursi) Fam. Ericaceae

Popularni nazivi: divlja maganja, vuja jabuka, medvee uvo,
medvedica
Opis: Mali grm sa puzaviastim stablom koje se privija, visine 30-
100 cm. Listovi su mali, koasti, duguljasto-ovalni. Cvetovi su
crvenkasti. Plod je sjajno-crvena bobica.
Stanita: Samonikla biljka, raste u planinskoj zoni.
Upotrebljivi delovi: Listovi.
Aktivna svojstva: Arbutin i metil-arbutin, flavon. Sakupljanje: Listovi se
sakupljaju u maju-junu, zajedno sa
granama, i sue se u senci ili na toplom vazduhu. Farmakoloko dejstvo: Diuretik
(podstie mokrenje), urinar-

ni antiseptik (protiv infekcija mokranih puteva), adstrigens (iza ziva

stezanje).
Terapeutske indikacije: Pijelonefritis (gnojno zapaljenje bub rega i
bubrenog levka), renalna koli-baciloza (infekcija bub rega
kolibacilom), cistitis (upala mokrane beike), uretritis (upala uretre -
mokrane cevi), nekontrolisano mokrenje, hiper-trofija prostate
(uveanost prostate), dijareja (proliv), hemoragi-je uterusa (krvarenje
materice).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodatu na 250 ml vrele vode,
ostaviti da odstoji 3 minuta a zatim procediti. Piti 3 olje aja dnevno,
zaslaenom medom.
aj se priprema samo u emajliranim ili staklenim posudama.
- Tinktura: 20 g biljke dodaje na 100 ml alkohola jaine 70%,
ostaviti da odstoji 10-14 dana. Efikasno deluje kod infekcija uri-narnog
trakta. Uzima se 20-25 kapi, 3 puta dnevno.

281
 MLEIKA (sitnocvetna) (Epilobium parviflorum)
Fam. Onargaceae
Popularni nazivi: ruiasta mleika
Opis: Postoje vie vrsta ove biljke to izaziva potekoe kod
pojedinih osoba prilikom razlikovanja onih koje imaju lekovita svojstva.
Zbog toga pominjemo vrste koje se mogu koristiti u terapijske svrhe:
ruiasta mleika (Epilobium parviflorum), planinska mleika
(Epilobium montanum), tamno-zelena mle-ika (Epilobium obscurum),
mleika sa kopljastim listom (Epi lo-bium lanceolatum), brdska mleika
(Epilobium collinum), mo-varna mleika (Epilobium palustre),
mleika koja raste na ljun-kovitom terenu (Epilobium fleischeri) i
alpska mleika (Epilo bi-um anagallidifolium).
Mleika raste po brdacima, pored tekuih voda, u batama. Vrste
ove biljke koje se mogu upotrebiti kao lek, prepoznaju se po svojim
cvetovima. Boja je crvenkasta, bledo-ruiasta, skoro bela. Cvetovi se
nalaze na vrhu perikarda (semenog omotaa ma hunastog tipa). Mahune
se otvaraju doputajui da iz njih izlaze mnogobrojne svilenkasto-bele
trepljice u kojima se, umo-tane, nalaze male semenke. Kod pomenutih
vrsta se sakuplja ce-la biljka, dakle stabljika sa listovima i cvetovima,
ali treba paziti da se stabljika lomi od sredine, kako bi se omoguilo
formiranje novih bonih izdanaka. Biljka se see u sveem stanju.
Postoje dve vrste mleike koje se ne koriste: velika, vlaknasta, sa pet
puta veim cvetovima nego kod ruiaste mleike sa mes-natim liem i
stabljikom, i Epilobium angustifollium koja raste po estarima, na skoro
ogoljenim terenima, po periferiji uma i dostie visinu od 150 cm.
Bledo-crvenkasta stabljika se zavrava dugakim lepim klasom
ruiasto-purpurne boje.
Mleika sa malim cvetovima (Epilobium parviflorum) lei hipertrofiju
prostate (uveanje prostate), adenome (lezdaste iz-ra taje), tumor prostate,
oboljenja mokrane beike i bubrega.
Kod disurije (tegoba pri mokrenju), olja ovog aja izaziva lak e
pranjenje. Treba ga piti u duem periodu, radi potpunog izleenja.

282
 U sluaju raka mokrane beike, piti se 2 olje dnevno. Mnoge osobe koje pate
od obolele prostate mogle bi se izlei-
ti uz pomo mleike. Ipak, preporuljivo je konsultovati lekara radi
lakeg utvrivanja terapije.
Ako je bolesnik operisan, aj od mleike sniava telesnu tem-
peraturu i ublauje druge tegobe koje prate postoperativno sta-nje.
Nain upotrebe:
Infuzija: 1 puna kaiica biljke dodata na 250 ml vrele vode, ostavi
se da odstoji kratko (pola minuta) i piju se dve olje dne-vno, jedna
ujutro i jedna uvee, na prazan stomak.
MORA (Foeniculum vulgare) Fam. Apiaceae
Popularni nazivi: divlja miroija, slatki mora, komora, sla-tki
kopar

Opis: Zeljasta, viegodinja biljka. Ima pravu stabljiku, visoku i do

2 m, cilindrinu, fisguloznu i blago uzduno izbrazdanu do same
osnovice. Bazalni listovi imaju dugaku drku. Puni su, okruglasti,
bubreastog oblika. Listovi drke su od vrha nadole trolistasti. Cvetovi
su uto-zlatasti, mali, pravilni sa pet latica, i rasporeeni u obliku
velikih draa u vidu tita. Plodovi su jajo-liki, malo ulubljeni na
bokovima. Kada su zreli, imaju sivu ili ze-lenkastu boju, karakteristian,
aromatian, prijatan miris i slat-kast, blago ljut ukus.
Stanita: Kultivisana biljka (gaji se u batama). Upotrebljivi delovi:
Plodovi obrani kada su sasvim zreli.
Aktivna svojstva: Etarsko isparljivo ulje (anetol), estragal, li-pi di,
aleuroni, eer, gorke materije.
Farmakoloko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja), an ti
septik (protiv infekcija), karminativ (protiv nadimanja), se - dativ
(umirujue sredstvo), galaktogog (sredstvo koje pomae lu enje mleka),
ekspektorans (za iskaljavanje), sudorifik (pod-stie znojenje),
antispastik (protiv greva).
Panja! U veim koliinama, kod ena prouzrokuje vaginalnu
hemoragiju (krvarenje).

283
 Terapeutske indikacije:
- Interna (unutranja) upotreba: Bronhijalna astma (oteano disanje
usled suenja lumena bronhija), bronhitis, veliki kaalj, anoreksija
(odbojnost prema hrani), abdominalne kolike (bolni napadi u predelu
trbuha), dispepsija (poremeaj u varenju), enterokolitis (upala tankog i
debelog creva), insuficijencija pan-kreasa (slab rad pankreasa),
hipogalakcija (smanjena koliina mleka kod dojilja).
- Spoljna upotreba: Laringitis (upala jednjaka), faringitis (upa la
drela), tonzilitis (upala krajnika), one infekcije, hema-tom (krvni
podliv).
Nain upotrebe: Za decu 5-6 zdrobljenih plodova, a za odra-sle 1/2
kaiice plodova na 200 ml vrele vode. Treba da odstoji 30 sekundi, a
zatim se procedi.
Kod anoreksije (odbojnosti prema hrani), priprema se slede-a
meavina: mora 2 g, majoran 2 g, nana 2 g. Ova meavina treba da
odstoji 3 minuta u 1 litar vrele vode, a zatim se procedi. Pije se u tokom
jednog dana.
- Spolja: Infuzija, koja se dobija od 2 kaiice semenja, koje treba da
odstoje 2 minuta u 250 ml vrue vode, koristi se kao rastvor za ispiranje
usne duplje i drela u sluaju faringitisa, ton-zilitisa, ili u vidu
kataplazme, kao oblog za isceljenje povreda.

MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) Fam. Lamiaceae Popularni

nazivi: mrtva bela kopriva, medi
Opis: Listovi imaju drku srcasto-ovalnog oblika, zailjeni su na
vrhu, nejednako stranino nazubljeni, rastu u paru na stablu (jedan
naspram drugog). Cvetovi su beli, ili belo-ukasti i rastu iz unutranjeg
bazalnog dela lista. Biljka cveta u periodu april-jun. Raste na vlanim
mestima, pored ograda, u jarku, u brd-skim planinskim predelima.
To je zeljasta, ivopisna biljka sa etvoro-renjastom stablji-kom,
visokom 20-40 cm, vie ili manje vlaknastom. Sakuplja se cela biljka ili
samo cvetovi bez aice u vreme cvetanja.
Sakupljanje se obavlja po suvom vremenu, jer u protivnom cvetovi potamne (u
periodu april-avgust). Suenje sakupljenih

284
delova treba da je u senci, u dobro provetrenim prostorijama ili na
otvorenom, na specijalnim ramovima prekrivenim hartijom. Osueni
cvetovi se stave u dakove od hartije, ili ladice obloene papirom, i
uvaju se od svetlosti i vlage. Ako je u pitanju cela bilj-ka, treba je
uvati u dakovima od platna.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, flavonozid, saponozid, ta nin,
kalijumove soli, etarsko ulje.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da su belo-ukasti, bez aice; biljka ne
sme imati ostatke korena.

Farmakoloko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekavanje),

ekspektorans (za iskaljavanje), vazo-konstrigent (stee, skuplja krvne
sudove), adstrigens (izaziva stezanje), sedativ (umirujue dejstvo),
diuretik (pospeuje mokrenje), blagi antidijareik (pro-tiv proliva).
Terapeutske indikacije: Jake glavobolje, insomnija (nesani-ca),
bronhitis (upala bronhija - dunica), gastro-intestinalne smetnje (tegobe
u predelu eluca i creva), smetnje u klimaksu, hipertrofija prostate
(uveana prostata), leukoreja (belo pranje) - kako interno tako i spolja
(aj se pije i vre vaginalna ispiranja, uvee, pred spavanje), ekcem.
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrue vode, treba da odstoji 3
minuta i da se potom procedi. Piti 3 olje dnevno.
Spolja:
- Koncentrovaniji (jai) aj, priprema se od 50 g biljke i 1 litar vode.
Vre se vaginalna ispiranja i kupke onih delova koji su zah-vaeni
ekcemom, itd.
MRTVA UTA KOPRIVA (Lamium galeobdolon)
Fam. Lamiaceae
Opis: Raste u vlanim umama, senovitim estarima, po zaputenim
mestima, kamenolomima itd. Iz razgranatog rizoma raste uspravna
stabljika, do visine od 50 cm. Par ovalnih, nazub-ljenih listova se nalazi
tano pod pravim uglom u odnosu na par listova iznad i ispod.

285
 uti cvetovi rastu sa unutranje strane bazalnog dela lista, i to tako
da ine obru oko stabljike. Upotrebljavaju se cvetovi i lis-tovi.
uta kao i bela mrtva kopriva (Lamium album) su vredne lekovite biljke.
Sakupljaju se listovi, a naroito cvetovi.
Indikacije: aj deluje blagotvorno kod stomanih i menstru-alnih
tegoba (bolova) - 2 olje dnevno. aj se takoe koristi kao depurativ
(preiava krv) i protiv insomnije (nesanice).
Mrtva uta kopriva preporuuje se i u sluajevima: disurije (oteanog
mokrenja), oboljenja mokrane beike i bubrega.
Cvetovi se koriste u leenju konog ekcema. Pije se 1 olja a-ja
ujutro.
Protiv variksa (proirenih vena) i varikoznog ira, stavljaju se oblozi
umoeni u infuziju (aj).
Kod cistitisa (upale mokrane beike), nefritisa (upale bu-brega), primenjuju se
sedee kupke (vidi: Preslica) sa dekoktom.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrele vode, osta-
vi se da odstoji 30 sekundi.
- Oblog: 3 pune kaiice dodate na 1/2 litre vode, treba da odstoje 5
minuta. Gaza se umoi u infuziju i obloi vrua, na obolelo mesto.
- Sedea kupka: Koristi se cela biljka (vidi: Preslica).
U sluaju dijalize (postupak kojim se zamenjuje rad bubre-ga), moe
se koristiti meavina aja: mrtva uta kopriva, zlatnica (Solidago
virgaurea) i ivanjsko cvee (Galium verum). Pomeaju se jednake
koliine; 1 puna kaiica meavine dodaje se na 250 ml vrue vode. Piti
3 olje aja dnevno.
NEVEN (Calendula officinalis) Fam. Asteraceae
Opis: Zeljasta jednogodinja biljka sa razgranatim, buna-stim
stablom, visine 20-70 cm. Donji listovi su pomalo loptasti, a gornji,
duguljasti, kopljasti, sueni u osnovi, dugaki 15-20 cm, delimino
vlaknasti sa obe strane, na obodu malo nazubljeni ili ravni (bez zubaca).
Cvetovi su uto-narandasti ili uto-crven-kasti, rasporeeni u velike
cvetne glave na krajevima stabljike,

286
koje se sastoje od cvetova sa trozubastim laticama u obliku jezi-aka, na
marginalnim delovima uto-narandaste boje, central-nih cvetova
cilindrinog oblika. Cveta od maja do septembra. Koren je iljast. Biljka
se moe nai u batama, kao i na neobra-enim povrinama.
Upotrebljivi delovi: Koriste se marginalni (ivini) cvetovi ili cela
cvetna glava.
Oba dela biljke imaju slabo aromatian miris i gorko-slani ukus.
Sakupljaju se i stabljike i listovi. Sakupljanje se obavlja po sunanom
vremenu, kada lekovita svojstva biljke najvie dolaze do izraaja.
Postoje i drugi oblici ove biljke, sa kapitelima (cvetnim gla-vama),
koje su potpuno pokrivene laticama, sa pranicima svet-le i tamne boje.
Njihovo lekovito dejstvo je na istom nivou. Mo-gu se ubrati u bati i
iskoristiti u sveem stanju. Sakupljaju se od juna do kasne jeseni.
Aktivna svojstva: Saponin, karoten, flavonoid, gorke materi-je, gume, sluzaste
materije, isparljivo etarsko ulje.
Farmakoloko dejstvo: Sudorifik (podstie znojenje), hola-gog,
holeretik (sredstvo za luenje i stvaranje ui), cikatrizant (za isceljenje
rana), sedativ (umirujue sredstvo), antiinflamator za gastro-intestinalne
tegobe (sredstvo koje spreava zapaljen-ske procese u probavnim
organima), emoliens (sredstvo za umek avanje), baktericid (unitava
bakterije), antitrihomonija-zik (protiv trihomonijaze).
Terapeutske indikacije: Diskinezija (oteano pranjenje u - ne
kese), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, dismenoreja (nepravilan
menstrualni ciklus), enterokolitis (upala tankog i debelog creva).
Budui da aj deluje kao depurativ (proiava krv), moe biti od velike
koristi kod akutnog virusnog hepatitisa (akutnog zapa-ljenja jetre izazvanog
virusom), i to ako se pije 2-3 olje dnevno.
Kancerozni irevi, kancerozni tumori, zagnojene rane koje te ko
zarastaju, ispiraju se ajem od meavine nevena i rastavi-a, u istim
koliinama. Stavlja se 1 puna kaiica ove meavine na 1/2 litre vode.
aj takoe blagotvorno deluje u sluaju urinarnih infekcija.
287
 Kod zapaljenja gastro-intestinalnog trakta (zapaljenja eluca i
dvanaestopalanog creva, kolitisa - upale debelog creva, zapa-ljenja
slepog creva, ireva), treba piti po 3 olje aja dnevno.
aj, pripremljen od sveih cvetova nevena je pomono sred-stvo u
leenju paratifusne groznice i dugotrajnog zapaljenskog oboljenja
mozga sa trajnim oteenjima.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vode. Piti 4 olje dnevno.
- Spolja:
Sedea kupka - 2 pune ake biljke u sveem stanju, ili 100 g osuene biljke za
sedeu kupku (vidi: Preslica).

- Ispiranje: Vaginalno ispiranje kod infekcija izazvanih tri-

homonasom (Trichomonas vaginalis) i kao sredstvo za zarasta-nje rana,
antiinflamator u leenju povreda, opekotina, promrz-lina i ulceracija
(zagnojavanja, izbijanja ira). Jednu punu kai-icu biljke staviti u 1/2
litre vrue vode, pokriti i ostaviti da od-stoji 2 minuta; koristiti kada je
umerene temperature (38C).
- Mast: 500 g margarina ili neke druge masnoe, 2 pune ake biljke
(cvet, stabljika, listovi) sitno iseckane noem. Biljka sa sta-blom i
cvetovima se dobro opere, ocedi od vode i stavi u isto-pljenu masnou
(mlaku, ne vruu). Izmea se drvenom kaii-com i ostavi da odstoji van
dometa vatre, 12 asova. Drugog da-na se ponovo ugreje i procedi kroz
platno ili gazu. Ovako dobije-na mast se stavi u teglu i uva u friideru.
Ostatak biljke (ono to je preteklo od ceenja), stavi se u drugu teglu
takoe i u friider, a koristi se u obliku kataplazme i to 3-4 puta.
Mast se koristi u sluajevima: Kontuzija (udaraca, nagnjee-nja),
entorzija (iaenja), variksa (proirenih vena), flebitisa (upa la vena),
varikoznog ira (rana na koi usled proirenih vena donjih ekstremiteta),
hemoroida (uljeva), tekih povreda (smr-s kanosti), post-operativnih
oiljaka, tumora, adenopatije (bole-sti endokrinog sistema), fistula
(gnojnih otvora unutar koe), pro mrzlina, opekotina, uveanih ganglija,
ulceracija na dojci (gnoj nih procesa unutar dojke), ak i ako su
maligne.
- Sve sok: Listovi, stabljika i cvetovi se operu i mokri se stave u centrifugu
sokovnika. Dobijeni sok se dri u flaici, u friideru

288
i koristi se za mazanje koe u sluaju pruritisa (svraba koe usled upale)
i uge.
Sa uspehom se koristi i kod raka koe.
Pomou masti se sa lakoom mogu otkloniti kraste u nosu. U svim sluajevima
primene komprese (obloga) sa vedskim
aperitivom (vedska tinktura, vedska granica), najpre se kori-sti mast
od nevena. Kod tumora, moe se prethodno naneti mast u debelom
sloju. Gljivine infekcije u predelu genitalija (polnih organa), praene
jakim svrabom, lee se kupkom od dekokta, pri premljenog od biljke u
sveem stanju: 5 kaika suene biljke ili 2 pune ake svee biljke za
kupku stave se u vodu za kupanje i ostave da odstoje 10 minuta. Biljke
se mogu koristiti 3-4 puta.

ODOLJEN (Valeriana officinalis) Fam. Valerianaceae

Popularni nazivi: valerijana, macina trava
Opis: Zeljasta ivopisna biljka sa dobro razvijenim vertika-lnim
rizomom oko 2-5 cm duine, okruenim mnogobrojnim kon astim
korenjem. Ono je uto-smee boje spolja i belo iznu-tra. Kada je u
sveem stanju nema mirisa, a posle suenja dobi-ja veoma jak i
neprijatan miris. Stabljika je prava, upljikava iz-nutra, ima uzdune
brazde i visoka je 50-100 cm. Listovi su ne-pravilno rasporeeni,
duguljasti i kopljasti, obino potpunih ivi-ca ili na gore nazubljeni.
Cvetovi su roze ili beli, obrazuju tita-ste cvasti, sa vrhova biljke se
osea prijatan miris vanile. Plod je u obliku oraice sa perastim
dodatkom. Cveta u periodu jun-septembar.
Stanita: Ovo je samonikla biljka koja raste po livadama, po - red
potoka, na vlanim mestima, po ravnicama, na brdovitom te renu i u
planinskoj zoni, a takoe se i kultivie.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: Koren se vadi u prolee, u martu-aprilu, ili u jesen,
septembru-oktobru. Prilikom sakupljanja treba birati ja-e, razvijenije
biljke, jer njihov koren ima veu lekovitu vred-nost. Koren se isee na
male komade, oisti se dobro od zemlje i ostataka upljeg stabla, a zatim
se dobro opere i osui. Moe se

289
suiti u slojevima debljine 2-3 cm, na suncu, toplom vazduhu, ili u senci, na suvim i
dobro provetrenim mestima.
Korenje koje je sakupljeno sa suvih stanita ima veu vred-nost od
onog sa vlanih terena.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, bornilski valerijan, bornilski for
mijat, borneol, alkaloidi, valerijan, bornilski buterat, mravlja i siretna
kiselina, tanin, glikoza, izovalerijanska kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ
(umirujue dejstvo), antiemetik (spreava povraanje), vulne-ra rija (za
isceljenje rana), lokalni analgetik (protiv bolova, neu-ral gija),
neurotonik (jaa nervni sistem), antidijabetik (protiv e-erne bolesti).
Terapeutske indikacije: Anksioznost (uznemirenost), pal pi-ta cije
(lupanje srca), ekstrasistolna aritmija (nepravilnost u rit-mu,
preskakanje srca), tahikardija (ubrzano kucanje srca), kon-vulzije kod
dece (deji fras), histerija (neurotina anksioznost), epilepsija
(padavica), astma, neuro-vegetativna distonija (funk-cionalni poremeaj
neuro-vegetativnog sistema, praen ubrza-nim ili usporenim pulsom,
znojenjem, poremeajem u probavi, glavoboljom, razdraljivou) u
predklimakterinom periodu, di jabetes melitus (eerna bolest), lezije
(povrede), kontuzije (uboji).
Nain upotrebe:
- Dekokt: 1 punu (supenu) kaiku kuvati 2 minuta u 250 ml vrue
vode, a zatim skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 minu-ta. Piti 2
olje dnevno.
Kao sredstvo za isceljenje rana i protiv neuralgija, koristi se u obliku
kupke za obolele delove tela. U takvim sluajevima se za kupku
upotrebljava dekokt, spravljen na gore opisan nain.

ORAH (Juglans regia) Fam. Juglandaceae

Popularni nazivi: kraljevsko stablo
Opis: Od ovog drveta se u medicinske svrhe koriste listovi i zelena
kora plodova.
Stanita: Plodonosno drvo. Kultivie, se ali raste i divlje.

290
 Listovi se sakupljaju u junu-julu i sue se na senovitom mes-tu,
rasporeeni u tankom sloju. Treba ih uvati od svetla da ne bi pocrneli.
Kore plodova se sakupljaju kada orasi potpuno sazru i sue se poreani
u tankom sloju.
Uslovi za upotrebu: Osueni listovi treba da sauvaju svoju boju, da
nikako ne pocrne i da budu bez peteljke. Ljuske ne bi smele da imaju
mrlje ili da potamne (sakupljaju se pre nego to dobiju kestenjastu
boju).
Aktivna svojstva: Tanini, male koliine etarskog ulja, gorke
supstance, juglandin i oksinaftokinon, juglon, vitamin C, karo-tin,
tirozin, tanin, galni alkohol i elagna kiselina, mineralne sup-stance.
Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje krvi), ad-
strigens (izaziva stezanje), antileukoreik (protiv belog pranja), hi
poglikemikant (sniava nivo eera u krvi), antiekcemik (pro-tiv
ekcema), antiinflamator (protiv upala), antiseptik urinarnog trakta
(spreava infekcije mokranih puteva).
Terapeutske indikacije:
Interno: Akutni enteritis (upala creva, crevni katar), hepatitis (upala
jetre), dijabetes melitus (eerna bolest), dijareja (proliv), renalne
infekcije (bubrene infekcije), ekcemi, furunkuloza (i-ravost), tonzilitis
(upala krajnika), osteomijelitis (upala kimene sri), panaricijum (prit
na prstu, kukac).
Kod dijareje se preporuuje 1 kaiica lia koja se prelije sa 250 ml vrele vode,
a zatim odstoji pola minuta, i procedi se.
Spolja: - Dekokt: 15 g lia na 200 ml vode; koristi se za ispi-ranje
usne duplje i drela u sluaju stomatitisa (zapaljenje slu-zokoe usne
duplje).
- Mast za rane: 15 g usitnjenog lia se macerira (odstoji) u 100 ml
suncokretovog ulja na sobnoj temperaturi. Posle 7 dana se sud u kojem
se nalazi ova meavina, stavi u drugu, veu posu-du u kojoj se ve kuva
voda, i ostavi se da tako odstoji naredna 3 sata. Nakon ovoga se tenost
(ulje) procedi kroz gazu od platna, doda se 15 g pelinjeg voska i
ponovo zagreva na isti nain kao i prvi put (u drugom, veem sudu sa
vodom) 30 minuta. Skloniti sa vatre i meati dok se ne ohladi.

291
 U vidu obloga se koriste listovi kod osoba koje imaju mastan ten.
Protiv svraba (ak i uge) i peruti korisno je ispiranje dekok-tom od
sveih listova.
Kao rastvor za ispiranje usne duplje, koristi se u sluaju sto-matitisa, gingivitisa
(zapaljenja desni), infekcija grla i grkljana.
Kada se koncentrovaniji dekokt od listova doda u vodu za kupanje, deluje
blagotvorno u leenju promrzlina.
Protiv opadanja kose preporuuje se dekokt od orahovog lia, koji treba to
ee utrljavati u kou kosmatog dela glave.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 pune kaiice sit-no iseckanog lia
i ostaviti da odstoji pola minuta.
- Dodatak za kupku: 100 g lia za kupku, a za ispiranje 1 puna
kaiica isitnjenog lia na 1 olju kljuale vode (vidi pog-lavlje: o
kupkama).
Ako elimo da dobijemo koncentrovaniji dekokt, koristi se dupla
koliina.
Tonik od zelenih oraha: Oko 20 nesazrelih oraha isei na e-tvrtine i
staviti u flau sa irokim grliem. Zatim dodati 1 litar vot ke jaine 40%
tako da prekrije orahe. Dobro zaepljenu flau treba drati na suncu 2-4
sedmice, ili pored pei. Tenost se pro-cedi i sipa u flau.

PELEN (Artemisia absinthium) Fam. Asteraceae Popularni nazivi:

pelin, beli pelen, vermut, gorika
Opis: Zeljasta, viegodinja, samonikla biljka sa jakim miri-som i
stablom koje je drvenasto u osnovi. Bazini listovi su tro-lano
podeljeni, dok se oni na stablu, prema vrhu, postepeno po-
jednostavljuju i imaju srebrnastu boju. Cvetovi su veoma miris-ni, ute
boje, i javljaju se kao male cvetne glave okruglastog obli-ka, grupisane
na krajevima grana u grozdaste cvasti. Cveta u periodu jul-septembar.
Plod je ahenija. Cela biljka ima jednu svet lu, srebrnastu nijansu, gorak
ukus i jak miris.
Stanita: Raste na neobraenom suvom zemljitu, livadama, poljanama,
brdacima, pored naseljenih mesta, ograda, puteva.

292
 Upotrebljivi delovi: Listovi i cvetonosni vrhovi stabljike. Aktivna svojstva:
Etarsko ulje - azulin, tujon, tujol, gorke sup-
stance, artamarin, artamarinin, artamaridinin.
Sakupljanje: Lie se bere pre cvetanja, u maju-junu, a cve-tne
granice u julu-avgustu kada se sasvim rascvetaju. Suenje se vri u
senci, u tankim slojevima, na suvim i dobro provetre-nim mestima.
Farmakoloko dejstvo: Tonik (osveavajue dejstvo), aperitiv
(pospeuje apetit), antispastik (protiv greva), antipiretik (spre-ava,
smiruje groznicu), antidijareik (protiv proliva), helmintik (protiv glista),
regulator menstruacije.
Terapeutske indikacije: Anemija, oporavak od bolesti, dijare-ja
(proliv), febrilno stanje (groznica), oksiuroza i askaridoza (gli-ste u
stolici), menstrualni problemi.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiica biljke treba da odstoji u 250 ml vrele vode 3 minuta.
Procedi se i pije 2 olje dnevno, zaslaene medom.
- Praak protiv glista i groznice:
Pelen 2g
Matinjak 2g
Anis 0,5 g
Dva puta dnevno pripremiti sve aj i piti.
Upotreba pelena u leenju razliitih bolesti je ograniena na kratke
kure od po 8 dana.
Panja pri doziranju! Predoziranje moe dovesti do migrene,
munine i nesvestice, upale sluzokoe organa za varenje. Trud-nice,
ene koje doje, irai ne treba da koriste pelen.
PERUNIKA (Iris germanica) Fam. Iridaceae
Popularni nazivi: batenska perunika, boica, modra peruni-ka
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa debelim i mesnatim rizomom
(sa mirisom trave) iz kojeg polazi cilindrino stablo ko-je se zavrava
mnogobrojnim cvetovima. Listovi su izdueni, po-malo zailjeni, imaju
oblik sablje i rasporeeni su po 4-6 u buke-tu. Cvetovi su veliki, tamno
ljubiasti, slabog mirisa. Formirani

293
su od 3 spoljanje latice, savijeni nadole, pokriveni na gornjim ivicama
utim dlaicama. Sledee tri latice su uspravne. Imaju 3 pranika i jedan
tuak, smeten ispod latice. Plod je u vidu aure. Cveta u maju-junu.
esto se gaji u batama kao ukrasna biljka. Pored ove vrste postoji i
perunika sa belim cvetovima, koji su izbrazdani plaviastim linijama
(Iris florentina) kao i ona sa svetlo-ljubiastim mirisnim cvetovima (Iris
pallida).
Sakupljanje: Rizomi se sakupljaju (ukljuujui sve tri vrste) tek u
drugoj, treoj godini vegetacije, i to poev od jula, pa do kasne jeseni
(oktobra). Izvade se iz zemlje, otresu i operu, a za-tim se oiste od
korenja. Mali rizomi i njihovi vegetirajui (ivi) izdanci se zakopaju,
kako bi se obezbedilo razmnoavanje bilj-ke. Previe debeli rizomi se
raseku da budu 5-10 cm debljine. Po-nekad je neophodno da budu sa
korom. Odstranjivanje kore se obavlja pre suenja, i to dobro
naotrenim noem. Poto se ogule, rizomi se stavljaju u sud sa vodom
da ne bi potamneli u dodiru sa vazduhom. Kada se izvade iz vode, treba
ih odmah sta-viti na mesto pogodno za suenje. Rizomi bez kore treba
da imaju belo-ukastu boju.
Suenje: Dobro je da se obavi na sunanim mestima. Ovo e dovesti
do odreenih hemijskih promena unutar rizoma. Nepri-jatan miris,
svojstven ovom delu biljke nestaje i zamenjen je pri-jatnim mirisom
ljubiice. Miris se pojaava ako se ovaj produkt (osuen rizom) uva
najmanje dve godine posle suenja.
Ovaj proces se moe obaviti i na vetaki nain, na tempera-turi od
30-40C. Vea temperatura bi prouzrokovala isparavanje prijatnog
mirisa ljubiice.
Upotrebljivi delovi: Koriste se rizomi debljine 5-10 cm, spljo -
teni, tamno-smee obojeni spolja i beliasti iznutra. Na do-njem delu se
mogu zapaziti okruglasti oiljci tamne boje, koji su posledica
odstranjivanja korena. Na gornjem delu se nalaze ne - pravilna
zadebljanja praena poprenim nizovima taaka koja predstavljaju
tragove nekadanjih listova. Miris je primamljiv, a ukus elatinasto
sladak.
Koristi se u obliku dekokta kao ekspektorans (za iskaljava-nje), i
diuretik (podstie mokrenje).

294
 PETOPRSNICA (Potentilla reptans) Fam. Rosaceae Popularni
nazivi: petolista, abnik, trava od groznice, elai-ca
Opis: Zeljasta, puzaviasta, viegodinja biljka, koja ima li e u obliku prstiju,
sastavljeno od 5 listia bez drke.
Cvetovi su uti. Cveta od maja do avgusta.
Stanita: Samonikla biljka koja obino raste na vlanom tlu.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka.
Sakupljanje: Od maja do septembra.
Farmakoloko dejstvo: Antidijaretik (sredstvo protiv proli va),
antitermik (protiv poviene temperature), antireumatik, an ti in-flamator
(sredstvo protiv zapaljenskih procesa), antihemo ra gik (protiv
krvarenja).
Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), febrilno stanje (gro-z
nica), reuma, gingivitis (upala desni), hemoragija (krvarenje, npr. iz
nosa).
Nain upotrebe: U vidu infuzije, uzima se interno (unosi se u
organizam), 2-3 olje na dan, ili spolja, kao rastvor za ispiranje usne
duplje i drela.

PETROVAC (Agrimonia eupatoria) Fam. Rosaceae Popularni

nazivi: ovji iak, ranjenik, kostolom, trava od poseke
Opis: Zeljasta, viegodinja vlaknasta biljka, visoka 30-100 cm. Cela
biljka je pokrivena finim trepljama, a listovi koji su bli-e zemlji, imaju
esto duinu od 10 cm i grupisani su po 5-9 lis - tova, nazubljeni na
obodu. Biljka ima kratak rizom - puzavac. Nadzemni deo stabljike je
prav, cilindrian i zavrava se jedno-stavnom, nerazgranatom cvau.
Cvetovi su hermafroditni, pra-vilnog oblika sa po 5 latica uto-zlatne
boje, grupisani u dugake cvasti, u osnovi prekrivene bodljama. Svaka
aica ima po 5 listi-a, krunica, a takoe i po 5 latica; androceum
(muki polni apa-rat) se sastoji se od 6 pranika. Plod je ahenija koja lii
na kruni-cu od bodlji koje su savijene na vrhu. Biljka cveta od juna do
sep-tembra.

295
 Stanita: Samonikla biljka, raste po estarima, umarcima, li-
vadama, na suvim i sunanim mestima, terenima sa bodljikavim
rastinjem, od ravnice do planinske zone.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena sakupljena u vre-me
cvetanja.
Proizvod ima slab miris i gorkast ukus koji deluje adstrigent-ski.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da je dua od 25 cm i ne treba
da sadri drvenaste delove stabljike. Cvetovi moraju imati
karakteristinu utu boju.
Aktivna svojstva: Gorke supstance, tanin, etarsko ulje, silici-jum
dioksid, askorbinska kiselina, nikotinska kiselina, vitamin K, kvercitrin.
Farmakoloko dejstvo: Holagog (pomae luenje ui), sto-mahik
(lek za eludac), antidijareik (protiv proliva), depurativ (za
preiavanje, naroito krvi), litolitik (razlae kamen), anti-dijabetik
(protiv dijabetesa), antiinflamator (spreava upalu), ci-katrizant (za
isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Hepatitis (upala jetre), bilijarna dis-
kinezija (oteano pranjenje une kese), kamen u unoj kesi (litijaza),
dijareja (proliv), anoreksija (odbojnost prema hrani), reumatizam,
astma, hemoptizija (iskaljavanje krvi), dijabetes melitus (eerna
bolest).
Biljka ima snano terapijsko dejstvo u sluaju upale grla i slu-
zokoe usne duplje.
Preporuuje se protiv: tonzilitisa (upale krajnika), afti (obo-ljenja
sluzokoe usne duplje), zatim osobama koje preoptereu-ju glasne ice
(pevaima, profesorima). Sredstvo za ispiranje us-ne duplje i grla
napravljen od ovog aja zajedno sa ivanjskim cve em proiava glas.
Listovi su odlini za zaleenje rana.
Za decu sa upaljenim krajnicima preporuljiva je kupka od petrovca.
Mast od petrovca koristi se na isti nain kao i mast od neve-na.
Blagotvorno deluje u sluaju hemoroida (uljeva) i flebitisa (upale
vena).

296
 Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiica biljke dodata na 250 ml vrele vode, treba da
odstoji 2 minuta (suena biljka) ili 30 sekundi (svea biljka), zatim se
procedi.
Spolja: Infuzija se koristi za ispiranje ili kao oblog za ranu. Panja! Piti 2 olje
dnevno. Predoziranje prouzrokuje jake gr-
eve, naglo izbacivanje kamena, blokadu mokranih i unih ka nala.
Kod zapaljenja sluzokoe usne duplje, angine, faringitisa (upa le drela), koristi
se za ispiranje usne duplje i drela.

PLUNJAK (Pulmonaria officinalis) Fam. Boraginaceae Popularni

nazivi: plunica, medunjak, digerinjak, gruan-ka, kudravac
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka. Listovi su ovalni ili elip-sasti,
ponekad sa belim mrljama. Cvetovi su u poetku crveni, zatim
ljubiasti, a na kraju cvetanja plavi. Cveta u martu - apri-lu. Ovo je
medonosna biljka.
Stanita: Raste po umama, vlanim i senovitim mestima. Upotrebljivi
delovi: Cela biljka bez korena.

Aktivna svojstva: Kalijumove soli, salicilna kiselina, tanin, spu zaste

materije, saponin, alantoin.
Sakupljanje: U vreme cvetanja. Listovi se mogu prikupljati i posle
cvetanja. Dobro je da se suenje obavi to pre, na suncu ili vruem
vazduhu.
Farmakoloko dejstvo: Emolijens (sredstvo za umekavanje),
ekspektorans (za iskaljavanje), diuretik (podstie mokrenje), ad
strigens (izaziva stezanje sluzokoe i koe), hemostatik (zau-stavlja
krvarenje), sudorifik (podstie znojenje), vulnerarija (sred stvo za
isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Grip, faringitis (upala drela), akut-ni i
hronini bronhitis (akutno i hronino zapaljenje bronhija - dunica),
pluni TBC (tuberkuloza), hemoragija (jako krvare-nje), febrilna stanja
(groznica), dijareja (proliv), oboljenja uri-nar nog (mokranog) trakta,
lezije (povrede).

297
 Nain upotrebe: 1 kaiicu (punu) dodati na 250 ml kljuale vode. Ostaviti da
odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno.

PODBEL (Tussilago farfara) Fam. Asteraceae

Popularni nazivi: konjski lopuh, bjeluina, repuina, marta, spodbel
Opis: Kada se na panjacima i brdacima ne nazire nijedan vesnik
prolea, dok oko jedva moe zapaziti izlazak prvih vrbi-nih pupoljaka,
podbel ve pokazuje svoj uti cvet iznikao na vr-hovima stabljike.
Vlani tereni, nagibi i kamenjari su pokriveni cvetovima podbela, koji
se pojavljuju mnogo ranije od listova. Veoma dobro uspeva na
glinenom zemljitu. Ovo su prvi cveto-vi koji se u toku godine mogu
sakupiti, suiti i uvati. Podbel je zeljasta, mala, ivopisna biljka, visoka
10-20 cm. Ima dugaak ri-zom koji prezimi ispod zemljine povrine,
debljine je olovke, a iz njega izrasta u februaru-martu vie stabljika
crvenkaste boje, prekrivenih uzduno sitnim listiima. Ove stabljike
nose na svom vrhu po jednu cvetnu glavu zlatno-ute boje. Cvetovi su
pri jatnog mirisa i neodreenog ukusa, otvaraju se samo po lepom
vremenu, a kada je vreme loe, zatvaraju se i povijaju na-dole. Cveta od
februara do aprila. uti cvetovi veoma rano nago-vetavaju dolazak
prolea, a stranini cvetii ostaju usamljeni na stablu, slino kao kod
maslaka, ali oni zapravo podseaju na krljuti i purpurne su boje.
Poetkom maja se pojavljuju i osno-vni listovi sa dugom drkom,
zaobljeni i srcoliki, nazubljeni po ivicama. Listovi sa gornjeg dela biljke
su zelene boje, a donji su beliasti. Plodovi su ahenije, cilindrinog
oblika.
Sakupljanje: Od ove biljke se sakuplja cvet i list. Cvetovi se beru
jo u fazi pupljenja, bez drki i to u prolee pre nego to se sasvim
razviju. Sakupljeni cvetovi se stavljaju u korpe, da se ne bi izgnjeili.
Suenje treba to pre obaviti, u tamnim prostorija-ma sa jakim
strujanjem vazduha, jer se presporim suenjem cve-tovi jako brzo
razviju pretvarajui se u pufne (paperijaste lopti-ce). Iz istih razloga
temperatura u prostorijama za suenje ne sme biti previsoka.

298
 Posle suenja, cvetovi se uvaju u papirnim dakovima (kesa-ma) ili
u fiokama, obloenim hartijom. Cvetovi bez drke se u prvoj fazi
cvetanja sakupljaju u martu-aprilu. Listovi se sakup - ljaju posle
cvetanja, u periodu maj-avgust. Sue se u tankim slo-jevima, u senci.
Beru se mladi, ali ipak formirani listovi. Odlau se naslagani jedan preko
drugog u paketima, da se ne bi izlomi-li. Pre suenja, listovi se proveju.
Osueno lie se uva u dako-vima od jute.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, inulin, tanini, gorka sup-stanca
(tusilagin), galna kiselina, kalijumove soli, cinkova jedi-njenja.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi moraju imati prirodnu utu boju i drku
dugaku najvie 1 cm. Cvetovi sa paperijastom glavom ni su za
upotrebu. Listovi treba da su tamno-zelene boje. Po - crvenele listove,
umrljane rom ili napadnute insektima ne treba koristiti.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), emo-liens (sredstvo za
umekavanje), antispastik (protiv greva).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
laringitis (upala grkljana), faringitis (upala drela), bronhijalna astma
(oteano disanje), pleurezija (zapaljenje plune marami-ce), tuberkuloza
plua.
aj od podbela sa medom predstavlja pomono sredstvo u le enju
upornog kalja i promuklosti, i treba ga piti u mlakom stanju tokom
celog dana. Oprani i svei listovi, kao i njihov sok, primenjeni u vidu
obloga, pomau kod pneumonije (upale plu-a), erizipela (crvenog
vetra) i kontuzija. Oblozi nainjeni od kon centrovanog dekokta od
lia, koriste se protiv tonzilitisa (upa le krajnika). Stabljika cvetova i
listova se koristi u inhalaciji (nekoliko puta dnevno), kod hroninog
bronhitisa i insuficijen-cije respiratornog trakta (smanjene funkcije
disajnih organa). Oto ci na nogama se lee dekoktom od lia podbela.
Za astmu i bronhitis kod puaa, uzima se po 2-3 kaiice sveeg
isceenog soka iz listova, koji se pomea sa oljom supe ili mleka. Kod
bo-lova u uima, kapne se nekoliko kapi sveeg soka od lista u unu
koljku. Protiv upale vena, priprema se kataplazma od ugnjee-nog lia
i svee pavlake, i stavlja se na upaljena mesta, a zatim
299
se umota zavojem i platnom. Blagotvorno deluje i meavina lista i cveta
od podbela, bokvice i gaveza: 2 kaiice ove meavine dodaju se na 250
ml vrele vode (infuzija). Piti 3 olje ovog aja dnevno, zaslaenog
medom.
Nain upotrebe:
Infuzija: 1 punu kaiicu lista i cveta, staviti u 250 ml vrele vode; treba da
odstoji kratko (30 sekundi do 2 minuta).
Kataplazma: Izgnjee se svei listovi i stave na obolelo mesto. Inhalacija: 1
puna (supena) kaika cvetova i listova se potopi u toplu vodu i vri se
inhalacija (ispod pekira). Ovo ponavljati
vie puta u toku dana.
Kupka nogu: Puna aka listova se ostavi da odstoji kratko u
odgovarajuoj koliini vrele vode, a zatim se primenjuje u obli-ku
kupke.
Sve sok: Svee i oprane listove staviti u sokovnik. Uzimati 2-3
kaiice dnevno, zajedno sa oljom mleka, u sluaju astme i bronhitisa.
Nekoliko kapi ovog soka unetih u unu koljku, ne u-tralizuju bolove
kod otitisa (upale uiju).

PRESLICA (Equisetum arvense) Fam. Equisetaceae Popularni

nazivi: rastavi, borska jela, konjogriz, rastavie, vretenka, hvast.
Opis: Viegodinja zeljasta biljka, oskudna u listovima, sa dve vrste
stabljika. U prolee se razvijaju jednostavne, smee, plod-ne (imaju na
vrhu klasje sa sporama) stabljike, visoke oko 40 cm. Odmah nakon
stvaranja ploda, ova plodonosna stabla se raspa-daju i na njihovom
mestu izrastaju nerodne stabljike duine 60 cm, neto tanje, zelene boje,
veoma razgranate, stranino raspo-reene u obliku kruga. Neplodne
stabljike niu poetkom leta.
Oko vorova neplodnih stabljika razvijaju se krljutasti, smei listii
u obliku okovratnika, igliaste granice sline boro-vim iglicama. Ove
grane su due u bazalnom delu stabljike, su-avaju se pri vrhu, ali ne
premauju razmak izmeu vorova, to celoj biljci daje izgled iarke. U
zemlji ima usaen rizom koji raste ukoso, nosei na vorovima neno
korenje kao i neke izra-sline.

300
 Stanita: Livade, doline, glinaste i vlane ledine, obale sa es-
tarima. One biljke koje rastu na blatnjavom zemljitu imaju naj-
efikasnija lekovita svojstva. U zavisnosti od mesta na kojem raste,
biljka moe da sadri od 3-16% salicilne kiseline, supstan-ce koja je ini
tako dragocenom. Biljke koje se razvijaju na tere-nima gde je korieno
vetako ubrivo, ne treba upotrebljavati.
Preslica sa najfinijim granicama - umska preslica (Equ - isetum
sylvaticum) koja raste na periferiji uma, u estarima i u umarcima, ima
slina lekovita svojstva.
Upotrebljivi delovi: Zelene, nerodne stabljike sakupljene u leto, u
julu - avgustu.
Suenje se vri u senci.
Posle sakupljanja treba najpre odstraniti oteene, pocrnele delove
biljke, zatim se ona sui, rasporeuje u tankim slojevima, na otvorenom
prostoru, u senci, ili u suvim i dobro provetrenim prostorijama,
tavanima. Slojeve osuenih biljaka treba svakod-nevno prevrtati.
Uslovi za upotrebu: Osuena biljka mora da ima svetlo-zele-nu
boju bez uvelih i potamnelih delova, bez plodne stabljike i bez stranih
tela.
Proizvod nema mirisa, a ukus je sladunjav.
Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, silicijum dioksida, kaliju-mo ve soli,
salicilna kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Bronho-dilatator (iri bronhije - du-nice)
antibiotik, urinarni antiseptik (protiv infekcija urinarnog trakta),
remineralizant (uspostavlja balans mineralnih sastojaka u organizmu),
diuretik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje).
Terapeutske indikacije:
Unutranja upotreba: Srana insuficijencija (oslabljenost sranog
miia), angina pektoris, dijareja (proliv), nefritis (upala bubrega),
tuberkuloza, bronhitis (upala bronhija - dunica), ane mija, kostobolja,
holecistitis (zapaljenje une kese), reuma-tizam, gastrointestinalni ir
(na elucu ili dvanaestopalanom crevu).
Spoljna upotreba: Gingivitis (upala desni), epistaksis (krvare-nje iz
nosa).
301
 Za koagulaciju krvi (zaustavljanje krvarenja), je "nezamen-ljiv", a
takoe je delotvoran i kod hemoptizije (iskaljavanja su-krviavog
sputuma - sluzi) i hemoragije (jakog krvarenja).
Za pesak i kamen u beici i bubrezima koriste se kupke. Sedea kupka u vreloj
vodi se upranjava uz istovremenu
upotrebu aja od preslice. Na ovaj nain se potpomae izbaciva-nje
kamenca.
Pomae u sluajevima skupljanja vode u perikardu (sranoj kesi),
pleuri (plunoj maramici), kao i kod infektivnih oboljenja sa retencijom
(zadravanjem) vode.
Velika ili rena preslica (Equisetum maximum), koja raste na renim
obalama i ima stabljiku debljine prsta, koristi se samo za sedeu kupku.
Poljska ili umska preslica se upotrebljava za ajeve koji se piju.
Za otklanjanje bolova kod katara mokrane beike, kao us-pe no
sredstvo se koristi dekokt od preslice: bolesnik se umota u bade-mantil i
namesti se tako da vrua para dekokta deluje na mokranu beiku u
trajanju od 10 minuta. Ovaj postupak se po-navlja vie puta.
Kupke sa vodenom parom i ekstraktima preslice su delotvor-ne i kod starijih
osoba koje oseaju tegobe prilikom mokrenja.
Kod osipa i pruritisa (hroninog svraba koe koji se javlja u
poodmaklim godinama) su od velike pomoi kupke i oblozi sa
dekoktom od preslice.
Ispiranje i kupka sa preslicom su korisni u sluaju panariciju-ma
(prita na prstu), karijesa (kvarenja zuba), starih zagnojenih rana,
zadebljanja na petnim kostima (mamuza), fistula (gnojnih ireva),
sikozisa (smokvaste bradavice), podbratka, herpesa (groznice).
Za bolne hemoroide (uljeve) i hemoroidne vorove koristi se kaa.
U sluaju epistaksisa (jakog krvarenja iz nosa), stavlja se ob-log natopljen u
hladan dekokt od preslice.

U veini sluajeva treba dodati 1 punu kaiicu na 250 ml vo - de, ali

kod krvarenja je potrebno staviti 2-3 pune kaiice u 250 ml vode.
302
 Preslica zajedno sa estoslavicom je odlino sredstvo za spre-avanje
ateroskleroze i amnezije.
Tinktura od preslice je efikasno sredstvo protiv znojenja no-gu.
Ovom tinkturom se trljaju stopala koja se prethodno operu i osue, a
pored toga se pije i aj od preslice, 1 olja ujutru, 30 minuta pre
doruka.
Protiv peruti, kosa se svakodnevno pere dekoktom od presli-ce, a
nakon toga se koa kosmatog dela glave masira maslinovim uljem.
Kod enureze (nesposobnost zadravanja mokrae) koristi se aj od preslice i
kantariona. Piju se po 2 olje dnevno.
aj za ispiranje usne duplje i grla, koristi se kod tonzilitisa
(zapaljenja krajnika), adenoidnih vegetacija (upale treeg kraj-nika),
stomatitisa (zapaljenja sluzokoe usne duplje), gingivitisa (upale desni),
fistula (gnojnih ireva).
Leukoreja (belo pranje kod ena) se lei sedeom kupkom. Preslica je efikasno
sredstvo i kod hroninog bronhitisa i plu-
ne tuberkuloze.
Rezultati poslednjih istraivanja su u saglasnosti sa tvrdnja-ma
austrijskog biologa Riharda Vilforta (Richard Willfort) i potvruju
pretpostavku da se upotrebom aja od preslice u jed-nom duem
vremenskom periodu zaustavlja rast elija tumora koje se na kraju
potpuno unitavaju. Takoe se koriste i kata-plazme od preslice, koje
se podgrevaju na pari i stavljaju na pre-deo zahvaen tumorom.
U sluaju ukoenosti kimenog stuba usled kontrakcije (gre-nja)
paravertebralnih miia, sedea kupka blagotvorno deluje.
Kod depresija, manija, razdraljivosti, preporuuje se sedea kupka
3 puta sedmino. U ovim sluajevima pomau i ajevi od hajduke trave
i koprive, ali ujutru i uvee treba piti po olju aja od preslice.
Nain upotrebe:
Infuzija: 250 ml kljuale vode preliti preko 1 pune kaiice preslice. Ova
meavina treba da odstoji 2 minuta.
Oblog: Jedna puna aka preslice se stavi u cediljku koja se dri iznad
posude sa kljualom vodom. Kad se biljka dosta zagreje i omeka, umota se
u komad platna i stavi na obolelo mesto.
303
Potrebno je da oblog bude topao. Preko obloga se stavi plastina folija i sve
se to umota u vuneni al.
Oblog od pulpe (mesnatih delova) preslice: Svea preslica se dobro opere i
izgnjei drvenim avanom.

Sedea kupka: 100 g preslice treba da odstoji u vodi 12 asova

(macerat), zatim se podgreje, procedi i sipa u vodu za kupanje. Za jednu
kupku je potrebna posuda od 5 litara, puna sveih bi-ljaka. Kupka traje
20 minuta. Moe se koristiti vei lavor ili ma-nje korito. Predeo srca
treba da bude izvan vode. Vano je da bo-lesnik bude obuen. Gore se
oblai bademantil ili deblji pulover, a na noge se navuku debele vunene
arape.
Deo tela koji je u vodi, masira se lagano 2-3 sata, trbuna zona
odozgo nadole, zatim od bubrenih loa na dole prema mokra-noj
beici. Posle kupke nemojte se brisati, ve tako mokri, obu-eni u
bademantil leite u krevetu 1 sat, dok se ne preznojite. Vo-da u kojoj ste
se kupali moe se upotrebiti jo dva puta, poto se ugreje.
Tinktura: 10 g preslice u sveem stanju treba da odstoji u 50 ml
votke jaine 40%. Dri se na suncu ili na toplom mestu 14 dana uz
svakodnevno mukanje, a zatim se procedi. Moe se dodati i hajduica,
neven, gavez, hou-neu, po aka od svake biljke ali na 1 litar votke.

PREICA (Lycopodium clavatum) Fam. Lycopodiaceae Popularni

nazivi: crvotoina, vuja noga, zmijina mahovina, samolja
Opis: Zimzelena biljka, nalik na mahovinu, raste u jelovim i
bukovim umama. Ima puzaviasto stablo koje se uzemljuje raz-
granatim korenjem. Iz stabljike vertikalno rastu plodonosne grane,
visoke 7-10 cm, koje su mekane pod prstima i zavravaju se uglavnom
sa po dva klasa. Na ovom klasju su smetene spore koje sadre uti prah
i predstavljaju organe za reprodukciju. Listovi su mali i pravi, ima ih
svuda oko stabljike i rasporeeni su u 5-8 redova. Tokom jeseni ne
opadaju i imaju na vrhu beliasto, dugako vlakno.

304
 Sakupljanje: Od ove biljke se koristi i sakuplja cela stabljika sa
listovima i spore (prah iz klasja). Sakupljanje se vri u junu-avgustu, pre
potpunog dozrevanja klasja. Posle sakupljanja, kla-sje se odvaja (sui se
zasebno), a ostatak biljke se oisti od kore-nja i od pocrnelih i poutelih
delova, sui se na tamnim, dobro provetrenim mestima i porea u
tankim slojevima. Biljka se u-va u mraku da ne bi izgubila boju.
Sakupljeno klasje se rairi na sun cu, na istoj hartiji i u veoma tankim
slojevima.
Posle suenja, klasje se protrlja izmeu prstiju, kako bi se sa - kupio
prah, koji se zatim propusti kroz fino sito radi odstranjiva-nja drugih
delova biljke. Prah je tamno-ute boje, veoma sitan, bez ukusa, blagog
smolastog mirisa. Stavljen u vodu, pliva na povrini, jer se teko natapa.
Ako se zapali, gori veoma svetlim plamenom. Prah od preice se uva u
kesama (od masne hartije ili od pergamenta), koje se uredno slau u
manje dakove od plat na ili daane kutije.
Uslovi za upotrebu: Biljka treba da zadri zelenu boju i posle
suenja, i ne bi smelo da bude delova sa izmenjenom bojom, kao ni
korenja i stranih tela. Preica je biljka koja sadri hemijski ele-ment -
radijum.
Terapeutske indikacije: aj se koristi protiv kamena u bubre-gu.
kolika (bubrenih bolnih napada), hepatitisa (upala jetre), ci roze jetre,
oboljenja polnih organa, artritisa (upale zglobova), or hitisa (upale
testisa), hroninog kolitisa (upala debelog creva), hemoroida (uljeva),
reumatizma.
U sluaju luksacija (uganua i iaenja), bolova pri kretanju ili u miiima,
stavlja se jastuk od preice.

U sluaju prestanka mokrenja (anurije), stavlja se oblog u obliku

dakia u predelu mokrane beike. Kod hipertenzije (po vienog
krvnog pritiska), oblae se lumbalni deo tela (oko bub rega i krsta).
Protiv bilo koje vrste bola moemo primeniti daki sa preicom,
pokrivajui obolela mesta. Prah od preice lei otvorene rane.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1/4 litre vrue vode preliti preko 1 ravne kaiice preice,
pokriti i ostaviti da odstoji 30 sekundi, a zatim procedi-ti.
305
 Panja! Ne drati da stoji vie od 30 sekundi i nikako ne kuva-ti, ve samo
preliti vodu preko biljke.

Za sve vrste pomenutih oboljenja (vidi poglavlje X) pije sa samo 1

olja aja dnevno, osim u sluaju ciroze jetre kada treba piti po dve olje
na dan.
- Jastue od preice: Suenom preicom (100 g, 200 g ili 300 g
zavisno od prenika obolele zone) napuniti jastue i povremeno (uz
kratke prekide da se ne bi iritirala koa), stavljati na bolno mesto dok
bolovi ne prestanu. Ovo jastue je delotvorno godinu dana.

RABARBARA (Rheum officinale) Fam. Polygonaceae

Popularni nazivi: ravel

Opis: Poreklom iz Kine, kod nas opstaje kao kultivisana bilj-ka.

ivopisna je, zeljasta, visoka do 3 m, sa velikim listovima (1 m),
izduenog srcolikog oblika sa 5-7 renjeva. U zemlji ima osnovu
levkastog oblika (rizom), debljine 3-6 cm iz kog izrasta mesnato i
dugako korenje prenika do 5 cm. U prvoj godini vegetacije formira se
rozeta od lia sa glatkom i cilindrinom dr kom. Listovi se razvijaju
vie u irinu nego u duinu, na sva-kom renju ima mnogo zubaca na
obodu. Stabla, visoka do 2,5 m, pojavljuju se u drugoj godini ivota
biljke i cilindrinog su oblika, uplja, razgranata i sa malim listovima na
kojima se pored mahune mogu videti i razvijene ohreje. Cvetovi su
mali, grupisani u cvasti u osnovi unutranjih listova stabla; imaju cve-
tni venac koji se sastoji od 6 delova i semenika od 9 pranika obojenih u
belo-zelenkasto. Cveta u maju - junu. Plod je aheni-ja sa 3 opnasta krila
smee-crvenkaste boje.
Rabarbara se gaji na peskovitom zemljitu. Seje se u jesen ili u prolee,
u razmacima od 80 cm.
Upotrebljivi delovi: Rizom biljke stare 4 - 8 godina se u pro-lee ili
jesen opere pod mlazom hladne vode, oguli se (skine se kora), isee na
male cilindrine ili pljosnate komade i na kraju sui na suncu ili u
vetakim suarama na 40C. Dobijeni proiz-vod bi trebalo da ima uto-
narandastu boju, karakteristian mi ris, gorak ukus koji stee sluznicu
usta i boji pljuvaku u uto.

306
 Aktivna svojstva: Reoantracenazid sa aglikonima i taninima -
reotanoid.
Farmakoloko dejstvo: Reotanoidi, kada se unose u malim
koliinama, deluju tonino (osveavajue), jer podstiu luenje
eludanih sokova. Reoantracenazidi i aglikoni u umerenim do-zama
deluju kao laksativ (sredstvo za preiavanje creva), a u velikim
dozama kao purgativ.
Terapeutske indikacije: Kolitis (upala debelog creva), parazi-toza creva,
astenija (iscrpljenost, oslabljenost organizma).
- Tonik, doza: 0,05 - 0,10 g dnevno
- Laksativ, doza: 0,25 - 0,50 g dnevno
- Purgativ, doza: 1 - 3 g dnevno
Moe se konzumirati sa hlebom, mlekom, medom, vodom. Staviti 5 g korena u
250 ml vode i ostaviti 4 sata da macerira
dok se voda ne oboji u uto.
Od peteljki listova se pravi kompot. Mladi listovi i stabljike se mogu koristiti u
ishrani u presnom ili kuvanom stanju.
Nije preporuljivo za osobe sa hemoroidima (uljevima) i cis-titisom
(upalom mokranog mehura).

REPUH (Petasites officinalis) Fam. Compositae

Popularni nazivi: veliki podbel
Opis: Zeljasta, viegodinja miriljava biljka sa dugim, sna-nim i
mesnatim korenom. Stablo joj je pravo, jednostavno, pre-kriveno sitnim,
mekim vlaknima i na sebi nosi male listie (nalik na krljuti) crvenkaste
boje. Bazalni listovi su rasporeeni u ro-zeti, irine do 1 m u preniku:
imaju srcasto-bubreast oblik, ne-jednako su nazubljeni kratkim
trouglastim zubcima, na poleini su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi
su cilindrinog oblika, pr-ljavo-bele do ruiasto-ljubiaste boje,
rasporeeni u vidu an - sambla sitnih cvetia na gornjem delu drke i to
tako da podse-aju na klip kukuruza. Smeteni su ispred listova.
Crvenkasti, pur purni, roze (boja mesa) cvetovi nam pomau da
razlikujemo ovu biljku od drugih vrsta, koje imaju sline listove, a pre
cveta-nja ih prepoznajemo po cevastoj, obloj peteljci, za razliku od
podbela kao i od belog repuha (Petasites albus), koji imaju rizo-me bez
vorova i tanke, cilindrine peteljke.
307
 Petasites kabikianus, koji se takoe ubraja u lekovite biljke,
prepoznaje se po svojim vlaknastim listovima sa donje strane i cevastim
peteljkama.
Korenje se sakuplja pre cvetanja.
Stanite: Raste pored potoka, izvora, na vlanim mestima, pe riferiji
uma i u jarku.
Upotrebljivi delovi: Listovi i koren.
Sakupljanje: Lie se bere od maja do jula, kada je potpuno
oformljeno. Korenje se bere od marta do aprila, a najbolje je u se
ptembru - oktobru. Poto se oisti od zemlje, tanko korenje se isee na
male komade, ako je neophodno, rasee se i po duini, i sui se na suncu
ili toplom vazduhu.
Aktivna svojstva: Kalijumove soli, inulin, isparljivo ulje, bak-tericidne
supstance (supstance koje unitavaju bakterije).
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), sudo-rifik
(podstie znojenje), adstrigens (izaziva stezanje), antiseptik (protiv
klica).
Terapeutske indikacije: Grip, akne, furunkuloza (iravost), ek cem
(pojava crvenila, otoka i malih mehuria na koi), respi-ratorna
insuficijencija (slabost organa za disanje), kostobolja, epilepsija,
dismenoreja (bolna menstruacija), disurija (oteano mokrenje).
Veliki i mesnati listovi se koriste u sveem stanju kao oblog kod
luksacija (uganua), edema (otoka), opekotina, malignih ulceracija
(zloudnog defekta koe i sluzokoe), povreda, ireva.
Nain upotrebe: 1 ravna kaiica korenja se ostavi da odstoji u vodi 12 sati;
ujutru se malo zagreje i procedi.
Oblog: Svee i oprane listove izgnjeiti drvenim avanom i ko-ristiti u vidu
obloga nekoliko puta tokom dana.

RUSA (Chelidonium majus) Fam. Papaveraceae

Popularni nazivi: trava od rosopasa, rusavela, rusiva, zmijino mleko
Opis: Rusa, koja po boji cvetova podsea na zlaticu (Ra nun-culus ficaria),
ipak nema nikakve veze sa ovom biljkom. Rusa je zelena, uspravna
viegodinja biljka, veoma rasprostranjena u

308
okolini kua, ruevina, senovitim umama, estarima i junim padinama
bregova. Cela biljka sadri mleko (lateks) uto-naran-daste boje, koje
je kiselo i otrovno. Stabljika je visoka 30-80 cm, veoma razgranata i
nosi velike listove, gusto, naizmenino ras-poreene, zelene sa spoljne
strane i plaviastih nijansi sa unu-tranje. Osnovni, nie postavljeni
listovi imaju drku, dok su gor-nji bez drke. Lie je pomalo nalik na
hrastovo. Cvetovi su uti, pravilnog oblika i ujedinjeni u bukete
titastog oblika, na kra-jevima veih grana. Svaki cvet ima dva aina i
etiri krunina listia i mnogo pranika. Plod je u obliku aure.
ak i kad je leto suno, a zemlja suva, ako prelomimo stablo iz njega
e potei uto-narandasti sok. Zimi se ova biljka moe nai ispod
snega.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena (nadzemni delo-vi).
Sakuplja se u periodu maj-avgust. Cveta od aprila do sep-tembra.
Sakupljanje: Uoi cvetanja (maj - avgust).
Biljke ubrane sa sunanih mesta su bogatije lekovitim svojst-vima od
onih koje rastu u senci.
Posle suenja se odstranjuju krupniji delovi stabljike, a sue - nje se
obavlja u senci.
Uslovi za upotrebu: Preparat treba da sauva prirodnu boju biljke. Drvenasti,
kao i podzemni delovi biljke se ne koriste.
Aktivna svojstva: Alkaloidi (helidonin, spartein, protopin, hemohelidonin),
heleritin, sangvinarin.
Farmakoloko dejstvo: Anti-spastik papaverinskog tipa (sred stvo
protiv greva koje sadri jednu od biljnih baza koje se nalaze u
opijumu), budui da je manje otrovan, antimitotik (pro tiv tumora),
analeptik (za jaanje i okrepljenje disajnih orga-na), koronarni
vazodilatator (iri krvne sudove srca), sedativ (umi ujuer dejstvo).
Rusa je otrovna biljka, stoga je treba koristiti samo po pre-poruci
lekara!
Terapeutske indikacije:
Interno: Oboljenja jetre i ui, holecistitis (upala unog me - hura), srana
insuficijencija (redukovan rad srca), angina pekto-

309
ris, tahikardija (ubrzan rad srca), tumori, arteritis (upala arteri-ja),
neuroza, veliki kaalj.
Zajedno sa koprivom i pupoljcima cveta zove, koristi se u le-enju
leukemije.
Spolja: Sok se koristi kod malignih oboljenja koe (rak), ulje-va, uboja,
bradavica, teeg oblika herpesa.
Na obolelo mesto se stavlja oblog natopljen uto-naranda-stim sokom
biljke, 5-6 puta dnevno.
Malje na licu, kao i njihov preterani rast na rukama i nogama kod ena, ukazuju
na oboljenje nadbubrene lezde.
Sok od ruse (koji se moe drati u friideru i do mesec dana) se
stavlja na obolela mesta. Oblog se dri nekoliko sati kako bi delovao
potkono, a zatim se ispere blaim sapunom, a kad je koa skoro suva
mae se mau od nevena, uljem od kamilice, ili kantarionovim uljem.
Panja! Sok je iskljuivo za spoljnu upotrebu.
Kao dopunsko sredstvo se koristi aj od koprive, 3-4 olje dnevno i sedea
kupka sa preslicom (vidi: Preslica).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml vrele vode se prelije preko 1 ravne kaiice biljke. Ostavi se 1
minut da odstoji, a zatim se procedi.

RUSOMAA (Capsella bursa posteris) Fam. Brassioceae Popularni nazivi:

hou-neu, pastirska torbica, rosomaa, to r biica, makino srce, babine
gnjide, krvavka
Opis: Jednogodinja zeljasta biljka, sa rozetom oformljenom od
bazalnih delova koji su izdeljeni na listove. Gornji listovi su potpuni
dok su donji nejednako nazubljeni. Stabljika je prava, visoka 10-40 cm.
Cvetovi su mali, belo-sive boje, rasporeeni u bone cvasti, dok su
donji formirani od semenog omotaa i lie na kesice u obliku srca, tvrde
pri dodiru.
Stanita: Raste na obradivom i neobraenom terenu. Sa kup - ljanje:
Cela biljka se koristi. Sakuplja se u vreme cvetanja. Cveta od maja do
septembra.

310
 Suenje se obavlja u senci, u tankim slojevima. Aktivna svoj-stva:
Amini (holin, acetil-holin), fenolini derivati, glikozidi, tira-min,
kalijumove soli, glikozid.
Uslovi za upotrebu: Biljka treba da zadri prirodnu boju pos - le
suenja. Neupotrebljive su biljke sa izmenjenom bojom, kao i one
napadnute parazitima.
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), korona-rni
vazodilatator (iri krvne sudove srca), uterotonik (za ispira-nje i
dezinfekciju materice), hemostatik (zaustavlja krvarenje), hipotenzor
(sniava krvni pritisak), analgetik (ublaava bolove).
Terapeutske indikacije: Angina pektoris, hipertenzija (povi-en
krvni pritisak), mastitis (upala dojki - leenje u vidu kompre - se),
atrofija miia (suenje miia), unutranje hemoragije (kr-varenja),
menometroragija (pojaano menstrualno krvarenje), dismenoreja
(menstruacija praena bolovima).
U vreme menopauze, preporuljivo je piti 2 olje dnevno u toku 4
sedmice, zatim se pauzira 3 sedmice, posle ega se pona-vlja tretman.
Protiv hemoroida (uljeva) koji krvare, primenjuju se klizme, ispiranja i
sedea kupka uz upotrebu mlakog dekokta od ove biljke.
Rusomaa, slino imeli, normalizuje cirkulaciju krvi. Pre po-ruuje
se kako protiv povienog, tako i protiv snienog krvnog pri tiska.
Poput imele, rusomaa je uspeno sredstvo protiv krvarenja
materice.
Ova biljka se koristi u sluaju rektalnog prolapsusa (ispadnu-tosti
zadnjeg creva). Pije se po 4 olje dnevno aja od viria (Alchemilla
vulgaris), a spolja se primenjuje masaa tinkturom od biljke rusomae;
takoe po 10 kapi ove tinkture uzima se kao dodatak jednoj olji aja i
to treba piti 3 puta dnevno. Za 10 dana, koliko je potrebno da se
pripremi tinktura, preporuuje se oblog od vedskog aperitiva (veden
bitner, vedska granica).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodatu na 250 ml vrele vode, ostaviti da stoji
poklopljeno 30 sekundi i procediti.
- Sedea kupka: Vidi - Preslica.

311
 - Oblog: 1 puna kaika biljke, ako je mogue svee, stavi se u gazu i
obloi obolelo mesto.
- Tinktura: Svee ubrana biljka: listovi, stabljika i cvetovi, kao i
kesice sa semenom, fino se isitne i sipaju u flau bez nabijanja, zatim se
preko toga doda alkohol jaine 40% (biljka treba da bu-de prekrivena) i
ostavi se na suncu ili toplom vazduhu 10 dana. Procediti i presuti u
tamniju flau. uva se na hladnom.
Ako se koristi suena biljka, stavi se u sito koje se postavi iznad
vode koja kljua. Biljka se oblae na obolelo mesto u obli-ku
kataplazme.
RUTA (Ruta graveolens) Fam. Rutaceae
Popularni nazivi: rutvica, vrtna rutvica, sedefi, petoprsnik
Opis: Poludrvenasta biljka, visine 40-70 cm, sa razgranatim
stablom. Listovi su bez drke i tako rasporeeni da lie na sjedi-njena
krilca. Cvetovi su mali, uti i ine cvast u obliku tita. Plod je aura koja
se sama otvara kada sazri.
Stanita: Kultivie se kao aromatina, medonosna i lekovita biljka.
Bere se u junu.
Upotrebljivi delovi: Listovi i stabljika.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje (Oleum rutae), ketoni, alkoho-li, estri,
terpeni, glikozid (rutin).

Sakupljanje: Listovi i stabljike se sakupljaju pre cvetanja, po - evi

od druge godine ivota biljke. Suenje se obavlja na toplom vazduhu ili
u senci.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), emena-gog
(izaziva menstruaciju), vermifuga (protiv glista), diuretik (pos peuje
mokrenje), vulnerant (za zaleenje rana), stimulans (nadraujue
sredstvo).
Terapeutske indikacije: Oboljenja eluca, kolitis (upala de - be log
creva), konvulzije (grenja, grevi, trzanje miia), men-strualne tegobe,
histerija, parazitoza creva.
Nain upotrebe:
Panja! Budui da spada u otrovne biljke, koristi se veoma oprezno i iskljuivo
pod nadzorom lekara.

312
 - Infuzija: 1 kaiicu biljke dodati na 250 ml vrele vode. Treba da odstoji 2
minuta. Piti 2 olje dnevno.
- Spolja:
- U vidu kataplazme kod kostobolje, iijasa, artroze (zglobo-bolje).

SRDAICA (Leonarus cardiaca) Fam. Lamiaceae

Popularni nazivi: kopriva od srca, srdaac, srenica, sranik
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, visine 50-150 cm, razgra-na ta,
obino vlaknasta. Listovi su popreno rasporeeni. Gornji imaju po 3
renja, a donji bazini su u obliku ake. Cvetovi su mali, ruiasti. Vie
cvetova ini grupu koja je rasporeena kru-no oko stabljika i grana, i to
na mestima gde niu listovi (odno-sno u bazalnom delu). Ove grupe
cvetova ine vertikalne nizove. Biljka cveta u periodu jun-septembar.
Plod je u obliku oraha, sme ten u aici bazalnog dela cveta i poseduje
5 trnastih, vrs-tih zubaca.
Stanita: Raste pored puteva, ograda i na neobraenom zem-ljitu.
Upotrebljivi delovi: Cvetni vrhovi i listovi.
Aktivna svojstva: Alkaloidi, etarsko ulje, saponin, tanin, ste-rol, glukozidna
gorka supstanca, leonurin, heterozid, vit. A, C, E.
Farmakoloko dejstvo:
Interno: Sedativ (umirujue sredstvo) za tegobe nervnog sis-tema i
srca, hipotenzor (sniava krvni pritisak), periferni vazodi-latator (iri
periferne krvne sudove).
Spolja: Cikatrizant (za isceljenje rana) i antiinflamator (pro-tiv zapaljenja),
vulnera (sredstvo za leenje rana).
Terapeutske indikacije: Depresivna neurastenija (prevelika i
vana napetost), neuro-vegetativna distonija (funkcionalni po emeajr
neuro-vegetativnog sistema), arterijska hipertenzija (povien krvni
pritisak u arterijama), smetnje u klimaksu, povre-de.
Nain upotrebe:
Interno: - Infuzija: 1 kaiica na 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta.
Piti 2-3 olje dnevno.

313
 - Tinktura: 20 g biljke potopiti u 100 ml alkohola jaine 70%.
Ostaviti da odstoji 10-14 dana. Uzimati 15-20 kapi, dva puta na dan.
- Spolja: - Dekokt se primenjuje kao kataplazma kod oteklina i rana.

AFRAN (Crocus sativus) Fam. Iridaceae

Popularni nazivi: avran, krok, savran, cafran, afran
Opis: To je biljka poreklom iz Persije, veoma nalik mrazovcu
(Colchicum autumnale). Mnogobrojni listovi se razvijaju zaje-dno sa
cvetovima i esto ih prevazilaze u duini. Perigon (unu-tranji cvetni
veni) je bledoljubiaste boje i elipsastog oblika. Tukovi su podeljeni
u 3 stabljike kopljastog oblika, od 1-4 cm duine, nejednako nazubljene.
Plod je trouglasto-ovalna aura.
Upotrebljivi delovi: Tukovi narandaste boje.
Sakupljanje i suenje: Cvetovi ne traju due od 2-3 dana. Za ovo
vreme treba sakupiti tukove i suiti ih na situ, u toploj pro-storiji.
Terapeutske indikacije: Antispastik (protiv greva) kod as-tme, histerije,
velikog kalja.

TRAVA OD SRDOBOLJE (Potentilla erecta) Fam. Rosaceae

Popularni nazivi: srenjak, srenjaa, sitni sranik
Opis: Mala, zeljasta, viegodinja puzaviasta ili uspravna bilj ka, sa
dobro razvijenim rizomom i mnogobrojnim, tankim stabljikama. Lie
stabljika je trolisno, sa ili bez kratke drke. Cvetovi su mali, uti sa po 4
latice. Plodovi su mali u obliku ora-ha. Cveta od maja do septembra.
Stanita: Samonikla biljka, raste po umskim puteljcima, es-tarima,
vlanim panjacima itd.
Upotrebljivi delovi: Rizom i korenje.
Sakupljanje: U periodu septembar-novembar, a nakon pra-nja sui se na suncu
ili u toploj prostoriji.
Farmakoloko dejstvo: Antidijareik (protiv proliva), antihe-
moragik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapalje-nja).

314
 Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), hemoragija (obilno
krvarenje), enureza (nesposobnost zadravanja mokrae), sto-matitis
(upala sluzokoe usne duplje).
Nain upotrebe:
- Dekokt: 1 kaiku korenja kuvati 2 minuta u 250 ml vode. Ostaviti
da odstoji 10 minuta, a zatim procediti i piti 2-3 olje dnevno.
Dobijeni dekokt se koristi za ispiranje usne duplje. U obliku praha (dobijenog
mlevenjem), uzima se 2-3 g dnevno.

TROSKAVICA (Polygonum aviculare) Fam. Polygonaceae Popularni

nazivi: troskot, truskavac, svinjara, kozjavka, ivin-ska trava, puckavica,
kokoara, divlji slak
Opis: Zeljasta jednogodinja biljka delom poloena na zem-lju,
veoma razgranata, sa tankim granicama, uzduno prekrive-nim liem,
raste na neobraenom tlu i pored puteva. Listovi su potpuni (bez
zubaca), elipsasti, kopljasto-zailjeni na oba kraja, bez drke, smeteni
su na vorovima stabljike, koje na tim mesti-ma imaju neku vrstu
opnastog, beliastog omotaa. Cvetovi su crvenkasti, zeleni ili beli,
rasporeeni pojedinano, ili po 2-4 u osnovici unutranjeg dela listova.
Na krajevima, cvetovi su belo-roze boje. Svaki cvet ima 5 odeljaka koji
zamenjuju aine i kru-nine listie. Zatim sledi 8 pranika koji
okruuju 1 jajnjak sa 5 stubia. Cveta od juna do septembra.
Stanita: Raste po neobraenim povrinama, pored puteva itd.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Sakupljanje se obavlja u maju-julu, kad je biljka u cvatu.
Sui se na tavanu ili u suarama (40C). Pri sakupljanju, biljka se otrese od
praine i odstrane se deblji delovi stabljike.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne sme imati deblje delove stablji-ke, kao
ni strana tela, treba da sauva svoju prirodnu zelenu bo - ju, da bude bez
mirisa, a ukus da deluje kao adstrigens (skuplja usta).
Aktivna svojstva: Flavonozid (avikularozid), tanin i supstan-ce bogate
salicilnom kiselinom, vitamin C.

315
 Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), de-purativ
(izaziva ienje creva), adstrigens (izaziva skupljanje), hipotenzor
zahvaljujui flavonozidu i mineralizand (kao pomo-no sredstvo u
leenju plune tuberkuloze), uzimajui u obzir nevezanu salicilnu
kiselinu i kombinaciju jedinjenja, hemostatik (zaustavlja krvarenje),
antiinflamator (protiv upala).
Terapeutske indikacije: Povien krvni pritisak (hipertenzija), en
teritis (upala creva), dijareja (proliv), dizenterija, zapaljenska oboljenja
respiratornog trakta (disajnih organa) kao i urinarnog trakta (mokranih
puteva), kostobolja, reumatizam, artritis (upa la zglobova), anemija
(malokrvnost), oporavak posle boles-ti, hemoragija (krvarenje), variks
(proirene vene), flebitis (upala vena), hemoroidi (uljevi).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 20 g biljke potopljene u 1 litar vode, ugrejati i osta-viti da
jedanput provri, nakon ega treba da odstoji 3-5 minuta. Piti u toku
jednog dana.
Spolja:
- Kataplazma: Stavlja se na rane. Biljka se popari, a zatim se napravi kaa koja
se stavlja na ranu.
Ne preporuuje se pacijentima koji su pod tretmanom anti-koagulanata
(sredstava za spreavanje zgruavanja krvi)

VERBENA (Verbena officinalis) Fam. Verbenaceae Popularni nazivi:

vrbpca, vrbina, jeziar, bori, brstica
Opis: Jednogodinja, zeljasta biljka, visoka 30-60 cm, sa us-pravnim
stablom. Listovi imaju drku, rastu u paru (jedan nas-pram drugog);
gornji su ovalno-trouglasti, a donji su manje raz-deljeni. Cvetovi su
mali, imaju 5 sjedinjenih latica, skoro dvou-sneni, bledo-crveni ili
bledo-ljubiasti, ree beli, rasporeeni u dugo klasje. Cveta u periodu
jun - septembar. Plodovi su u obli-ku oraha.
Stanita: Raste na ledinama, livadama, brisanim terenima. Upotrebljivi
delovi: Cela biljka, bez korena.

316
 Aktivna svojstva: 2 glikozida - verbenalin i verbenin, etarsko ulje,
gorke supstance.
Sakupljanje: U vreme cvetanja -period jun-septembar. Farmakoloko dejstvo:
Sedativ (umirujue dejstvo), antispa-
stik (protiv greva), stimulie kontrakcije mokranog mehura,
galaktogen (pomae stvaranje mleka), hipotenzor (sniava krvni
pritisak), vulnerant (za zaleenje rana), diuretik (pospeuje mo-krenje),
febrifuga (protiv groznice).
Terapeutske indikacije: Gastralgija (bol, gr u elucu), neu-ral gija
trigeminusa (bolest petog modanog ivca koji inervie li-ce i vilice),
migrena, nedostatak mleka u organizmu kod ena, hi pertenzija (povien
krvni pritisak), rane, uganua, celulit.
Nain upotrebe:
Interno: - Infuzija: 1 kaiicu dodatu na 250 ml vrue vode, treba da odstoji 3
minuta. Piti 3 olje dnevno.
- Dekokt: 20 g biljke kuvati 5-10 sekundi u 11 vode. Zatim ostaviti da odstoji 10
minuta. Piti 4 olje dnevno.
Spolja: - Dekokt: Koristi se za ispiranje rana, kao efikasan ci-
katrizant (za isceljenje rana), kao rastvor za ispiranje usne duplje i
grkljana kod upale usne duplje. U vidu kataplazme uspeno de-luje kod
uganua, celulita, migrene.

VIDAC (Euphrasia rostkoviana) Fam. Scrophulariaceae Popularni

nazivi: vidovaa, vidova trava
Opis: Mala, zeljasta, jednogodinja biljka. Vlaknasta je i ima
razgranatu i uspravnu stabljiku. Listovi nemaju drku, ovalni su, kratko
nazubljeni sa obe strane. Cvetovi su plave ili ljubiaste bo je, smeteni
2-6 u bazalnom delu sa unutranje strane listova.
Stanita: Raste po panjacima, livadama, naroito u plani-nskim
predelima.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Obavlja se u vreme cvetanja, u periodu jun-sep-
tembar. Sui se u senci.
Aktivna svojstva: Tanin, pigmenti.
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), antiin-flamator (protiv
zapaljenja), stimulator rada jetre.

317
 Terapeutske indikacije: Alergijski rinitis (upala nosne sluz-nice),
hiperlakrimacija (preterano suzenje oiju), konjunktivitis (upala
sluzokoe oka), blefaritis (upala onog kapka), minorna insuficijencija
jetre (neznatan poremeaj koji uslovljava slabiji rad jetre).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 kaiicu biljke preliti sa 250 ml vrele vode i os-taviti da odstoji 3
minuta. Piti 2 olje dnevno.
Spolja:
- Rastvor za ispiranje oiju i nosa.
- Oblog (vidi: Konjunktivitis).

VILINO SITO (Carlina acaulis) Fam. Asteraceae

Popularni nazivi: kompava, kravljak, reetka, kraljevac, belo-trn,
pupavac
Opis: Mala, trnovita, zeljasta biljka bez stabljike (ili sa veoma
kratkom stabljikom). Listovi su glatki, paralelno rasporeeni, sa
dubokim korenom i sa rogljasto-renjastim i trnovitim segme-n-tima.
Cvetovi su beliasti i formiraju cvetnu glavu, okruenu ovojkom koji se
sastoji od priperaka poreanih u vie redova. Ovi priperci su iroki 2-4
mm, pravi do sredine, kopljasto-zai-ljeni na vrhu. Spoljanji priperci su
trnasto nazubljeni, a unutra-nji su izdueni, opnasto-suvi, sjajno-bele
boje. Otvorena glava ima izgled srebrnaste zvezde.
Stanita: Raste po suvim padinama i kamenitim planinskim
panjacima.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: U martu-aprilu ili u septembru-oktobru. Opra - no i od
prljavtine oieno korenje suiti u senci, u toplim pro-storijama ili na
suncu.
Aktivna svojstva: Esencijalno ulje (karlin), tanin, inulin. Farmakoloko
dejstvo: Holagog (sredstvo koje pomae lue-
nje ui), diuretik (podstie mokrenje), depurativ (za preia-vanje
krvi), sudorifik (podstie znojenje), aperitiv (poboljava apetit), digestiv
(pomae varenje), tonik (osveavajue sredstvo

318
za kou), vulnerarija (za bre zarastanje rana), febrifuga (lek pro-tiv
groznice).
Terapeutske indikacije: Oboljenja jetre, bilijarna diskinezija
(oteano pranjenje ui), oboljenja bubrega, hidropsija (vode-na
bolest), ekcem, dispepsija (poremeaji u organima za vare-nje), rane,
kancer (rak) jezika.
Nain upotrebe:
Dekokt: 10-20 g korena kuvati 5 minuta u 1 litar vode. Ostaviti da odstoji i
procediti. Piti 2 olje dnevno izmeu obroka.

VIRI (Alchemilla vulgaris) Fam. Rosaceae

Popularni nazivi: biserak, vrkuta, rosanica, zvizdenjak,
govea trava
Opis: Zeljasta ivopisna biljka, sa okruglastom, mekanom i pomalo
vlaknastom stabljikom. Raste po panjacima poev od br da pa sve do
alpskih predela (po livadama i umarcima). U zemlji je usaen rizom od
kojeg se formiraju bazalni listovi sa dugakim peteljkama i renjastom,
lisnom povrinom u obliku ake. Na obodu su nazubljeni, a na njihovoj
povrini se ujutru mogu videti kapi rose.
Listovi su naizmenini, dijagonalno postavljeni, veliki, beli-asti
odozdo sa nadzemnim stablom visokim 10-30 cm, tankim i
cilindrinim, sa plavim nijansama, koji nosi mnogo manje listo-ve (za
razliku od osnovnih koji potiu od rizoma), bubreastog oblika i
renjaste. Stabljika (nadzemna) se zavrava velikim bro-jem malih,
uto-zelenih cvetova, koji su grupisani u svenjeve na vrhovima grana.
Cvetovi nemaju krunice, ve dva reda ai-nih listia. U unutranjosti
se nalaze etiri pranika. Plod je u obliku ahenije.
Sakupljaju se nadzemni delovi biljke u periodu cvetanja, od maja do
septembra. Sakupljeni delovi se sue u senci i uvaju u vreama od
platna, daleko od vlage.
Aktivna svojstva: Tanin.
Uslovi za upotrebu: Biljka treba da ima specifinu zelenu bo - ju i da
bude bez delova korena.

319
 Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje sluzoko-e),
antidijareik (protiv proliva), tonik (osveavajue dejstvo na kou) i
hemostatik (zaustavlja krvarenje).
Terapeutske indikacije: Nedavna istraivanja su otkrila zna-aj ove biljke u
procesu odravanja trudnoe.
Pomae kod menstrualnih tegoba, leukoreje (belog pranja), neuro-
vegetativnih tegoba u klimaksu, na poetku puberteta, a zajedno sa
hajduicom regulie menstruaciju.
Kada kod mladih devojaka izostaje menstruacija, umesto kla-sinih
lekova, viri pomean sa hajduicom u jednakim razme-rama, moe da
otkloni navedene smetnje i tegobe.
Viri celuje adstrigentski i veoma efikasno, a koristi se kao di-uretik (pospeuje
mokrenje) i kao sredstvo za jaanje srca.
Posle ekstrakcije (vaenja) zuba, aj od viria moe posluiti kao
jedno od najlekovitijih sredstava. Usna duplja se vie puta ispira njim.
aj pomae i u sluaju anemije (malokrvnosti). Za povrede posle
poroaja, oputenost trbunih miia kod ena ko je su vie puta raale,
za jaanje fetusa (ploda u prenatalnom periodu), viri je od velike
pomoi. ene koje su sklone spon-ta-nim pobaajima, takoe treba da
primenjuju terapiju ajem od viria. Trudnice bi trebalo da ponu sa
pijenjem aja od treeg meseca trudnoe. To je univerzalno sredstvo za
enske tegobe i zajedno sa rusomaom (Capsella bursa pastoris),
pomae ak i kod sputene materice i hernije (kile), kada treba piti po 4
olje aja od viria dnevno, pripremljenog, ako je mogue od svee bilj
ke. aj se pije u veoma retkim gutljajima. Preporuuje se takoe i kod
leuka (bele gube).
Oboleli delovi se masiraju tinkturom od rusomae. U sluaju
sputene materice, masira se nagore, od pubisa (stidne kosti) do rebara.
Pored toga, upranjava se i sedea kupka od hajduice (aja) -100 g
biljke za jednu kupku, 3 puta sedmino. Voda se, poto se ponovo
podgreje, moe koristiti za kupku jo dva puta (vidi: Poglavlje III).
Nai preci su koristili ovu biljku (viri) kao lek protiv rana - iznutra i
spolja - i protiv epilepsije. Vrlo sitno izgnjeene i oblo-ene spolja, lee
rane, ubode i posekotine.
320
 Na nadmorskoj visini od preko 1000 m raste umski ili alpski viri
(Alchemilla alpinae) i to na krenim kao i na bazaltnim ste-nama. Ima
listove koji su srebrnasti odozdo. U sluaju gojaznos-ti treba piti 2-3
olje na dan. Koristi se i kod insomnije (nesani-ce) i dijabetesa (eerne
bolesti).
Za jaanje dece osetljivog zdravlja, u vodu za kupanje treba do dati
viri, najbolje planinski. Za kupku je potrebno 200 g bilj-ke.
U kombinaciji sa rusomaom pomae kod atrofije (suenja) miia,
miastenije (slabosti miia), multipla skleroza, miokar-ditisa (upale
miokarda - srednjeg miinog sloja). Pije se aj, ili se nanosi spolja u
vidu kataplazme (vidi poglavlje Ia) koja se upotrebljava u obliku zavoja.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1/4 litre vrele vode preliti preko 1 pune kaiice biljke i
ostavi da odstoji kratko vreme (1,5 - 2 minuta), a zatim procediti.
- Oblog: Odgovarajua koliina ove biljke u sveem stanju se opere i izdrobi, a
zatim se stavi na obolelo mesto.
- Kupka: Za optu kupku, potrebno je 200 g osuene ili neko-liko
punih aka svee biljke, koje se ostave da odstoje u kofi hla-dne vode u
trajanju od 12 asova, a poto se ta masa ugreje, do-dati u vodu za
kupanje (vidi poglavlje: "Uloga vode u preventivi i leenju").

VRANILOVKA (Origanum vulgare) Fam. Lamiaceae

Popularni nazivi: vranilova trava, crnovrh, mravinjac
Opis: Zeljasta, aromatina, viegodinja biljka sa vrstom sta-
bljikom. Visoka je 20-50 cm i razgranata u gornjem delu, crven-kaste ili
zelene boje. Listovi su ovalni, zailjeni, skoro glatki, na-zubljeni.
Cvetovi su purpurno-crveni, ree beli, rasporeeni u klasje, koje se
sjedinjuje u tit. Cveta u periodu jun-avgust.
Stanite: Raste po livadama, na periferiji uma, po esta-rima, u
ravniarskim krajevima pa sve do podalpskih zona, a takoe i na suvim
i kamenitim mestima.
Upotrebljivi delovi: Cela procvetala biljka.

321
 Sakupljanje: Sakuplja se u vreme punog cvetanja u periodu jun-
avgust. Sui se u senci.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, timol, karvakrol, tanin, gorke
supstance.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva glatkih mi-ia),
bronhodilatator (iri bronhije), ekspektorans (za iskalja-vanje), diuretik
(pospeuje mokrenje).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), veliki
kaalj, bronhitis (upala bronhija - dunica), bronhijalna astma (oteano
disanje usled zakreenja lumena bronhija), gastritis (upala eludane
sluznice) praen smanjenom kolii-nom eludane kiseline, dizenterija,
dijareja (proliv), hloroza (bledilo lica usled izostanka menstruacije),
otalgija (bolest ui-ju), odonatalgija (zubobolja), astenija (slabost,
iscrpljenost), re-umatizam, ekcem.
Za astmu i bronhitis, priprema se meavina: 10 g vranilovke, 20 g lia podbela,
20 g sleza (Malva vulgaris).
Od ove meavine uzeti 2 kaiice i preliti sa 250 ml vrele vode;
ostaviti da odstoji 2 minuta, a zatim procediti i piti 2-3 olje dne-vno.
Esencija ove biljke (osnovna supstanca u tenom stanju, do-bi jena
destilacijom) koristi se u obliku kreme, koja se primenju-je lokalno kod
ekcema:
- Esencija vranilovke 20 kapi
- Cink oksid 10 g
- Vazelin 10 g
- Lanolin 10 g

ZEJA SOCA (Oxalis acetosella) Fam. Oxalidasceae Popularni nazivi: uta

detelina, kiseljaa, cecelj, zeji kiseljak
Opis: Ova biljka raste u izobilju po umama gde svojim tamno-
zelenim listovima i lepim, belim cvetovima pokriva zem-ljite. To je
mala biljka sa puzaviastim stablom. Lie je troli-sno. Cvetovi imaju
belu boju i kratku drku, a rasporeeni su u kapitele (cvetne glave)
gotovo loptastog oblika. Kapiteli su suk-

322
cesivno vezani; svaki od njih je smeten na vrhu unutranje stra-ne
peteljke.
Terapeutske indikacije: Parkinsonova bolest. Pije se sok (2-3 kapi
biljnog ekstrakta u aju od hajduice), u retkim gutljajima. Masira se
kimeni stub.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiica svee nabranog lia dodati na 1/2 litre kljuale vode.
Ostaviti da odstoji 30 sekundi, zatim procediti.
- Svei sok: Listovi se operu i propuste kroz sokovnik.

ZEJA STOPA (Geum urbanum) Fam. Rosaceae

Popularni nazivi: zeja noga, blaenak, konac
Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 20-100 cm. Ima zlat-no-
ute cvetove. Gornji listovi su detelinasti, dok su donji sa pe-teljkom, od
kojih je 1-3 para nejednako izbrazdano. Plodovi su prekriveni vlaknima
i smeteni su na vrhu biljke.
Stanita: Raste po estarima, livadama, pored ograda, na sen
kovitim i vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi: Koren i procvetali vrhovi.
Sakupljanje: Procvetali vrhovi se sakupljaju od maja do jula, a
korenje u septembru-oktobru. Procvetali vrhovi se sue u sen-ci.
Korenje, poto se opere, moe se suiti i na suncu.
Aktivna svojstva: Glikozid, esencijalno ulje (eugenol), tanin,
gumirezin, gorke materije.
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), antidi-jareik
(protiv proliva), dezinficijens (dezinfekciono sredstvo), umi rujue
sredstvo za intestinalne tegobe, febrifuga (sredstvo pro tiv groznice),
hemostatik (zaustavlja krvarenje), tonik (osve-avajue dejstvo),
analgetik (protiv bolova).
Terapeutske indikacije: Dijareje (prolivi), oboljenja eluca,
aerogastrije (nadimanja eluca), groznica, hemoragije (izliv kr - vi),
hemoptizija (iskaljavanje ispljuvka sa primesama krvi), bol - ne
menstruacije, tonzilitis (upala krajnika), gingivitis (upala des - ni),
dentalni apsces (gnojenje zuba), gubitak semena.
Nain korienja: Dekokt dobijen iz korena - 1 kaiica vrlo sitno samlevenog
korena kuva se u 250 ml vode, 4 minuta. Zatim

323
se skloni sa vatre i ostavi 10 minuta da odstoji. Piti 2-3 olje dnev no.
Za spoljanju upotrebu priprema se koncentrovaniji dekokt. Koristi
se za ispiranje grla i usne duplje, za lokalnu terapiju, kao i u vidu
obloga.
Preterana doza moe izazvati oseaj munine i povraanje. Ne preporuuje se
kod hroninih oboljenja jetre i bubrega.

ZEJI TRN (Ononis spinosa) Fam. Fabaceae

Popularni nazivi: vuji grm, bode, vuji trn, milotrn, vodo-tirka

Opis: ivopisna biljka, polu zeljasta, polu-drvenasta, trnovi-ta,

razgranata, visoka 20-60 cm, sa debelim korenom, dugim oko 60 cm.
Ima dve vrste listova: donji su trolisni, dok su gornji jed-nostavni,
ovalni, glatki ili pomalo vlaknasto nazubljeni na ivica-ma. Cvetovi su
purpurno-roze boje, smeteni po 1-2 u osnovi unutranjeg dela lista, za
razliku od trnastih vrhova grana. Lie na cvetove graka, ali su neto
manji. Plod je ovalna mahuna sa tri semenke.
Stanita: Samonikla biljka, raste po livadama i panjacima, pored puteva. Cveta
od juna do septembra.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: Obavlja se u martu, aprilu ili u periodu septem-bar-
novembar. Posle sakupljanja, korenje se opere od zemlje, isee na
komadie, a zatim se sui na suncu ili uz dejstvo toplog vazduha (na
tavanu ili u suarama).
Lek se uva na suvom i tamnom mestu.
Uslovi za upotrebu: Lek ne sme da sadri isueno korenje. Aktivna svojstva:
Glukoza, onopsin, omonin (flavonski deri-
vat), onocerin (triterpenski derivat), fitosterol, tanin, masno ulje,
limunska kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), de-pu ativr
(sredstvo za preiavanje krvi).
Terapijske indikacije: Cistitis (upala mokranog mehura), ka men u bubregu,
reumatizam, bubreni edemi (otoci), kijavica.

324
 Nain upotrebe: 1 kaiicu fino iseckanog korena dodati na 250 ml
hladne vode. Ostavi se da odstoji 12 sati. Ujutro se malo ugreje i
procedi. Piti 2-3 olje dnevno.

ZLATNICA (Solidago virgaurea) Fam. Asteraceae Popularni nazivi:

zlatna iba, tapika, elebi, solidanka
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, razgranata, visoka 20 -100 cm, sa
grozdastim vrhom. Gornji listovi su kopljasti ili elipsasti, skoro bez
drke, sa nazubljenim ivicama ili potpunog oblika. u-ti cvetovi su
sakupljeni u cvasti, koje su grupisane u jednostavan ili razgranat grozd.
Plod je u obliku ahenije.
Stanita: Raste po umama, estarima, brdima, padinama, po
livadama, proplancima, uzviicama i stenama, od ravniar-skih do
planinskih predela.
Sakupljanje: Gornji delovi biljke sa cvetovima u vreme cveta-nja u periodu jul
- avgust. Sui se u senci.

Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), anti-septik

urinarnog trakta (protiv infekcija mokranih puteva), ad-strigens
(izaziva stezanje), hipoholesterolemijant (smanjuje ni-vo holesterola u
krvi), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Renalna litijaza (kamen u bubregu), pijelo-
nefritis (gnojno zapaljenje bubrega i bubrenog levka), hronini nefritis
(hronina upala bubrega), infekcija mokranih puteva koli-bacilom,
albuminurija (izluivanje belanevina mok raom), cistitis (upala
mokranog mehura), hiperholestero-lemija (povien nivo holesterola),
enteritis (upala creva), dijare-ja kod odojadi u periodu izbijanja zuba,
kolitis (upala debelog creva), insuficijencija jetre (smanjena funkcija
jetre), afte (obo-ljenja na sluzokoi usne duplje), ekcem, gojaznost, za
isceljenje zastarelih rana, ulceracija (zagnoja, ira) usne duplje.
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 kaiica biljke dodati da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele
vode, a zatim procediti. Piti 3-4 olje dnevno. Primenjuju se tretmani od 8
dana, sa pauzama od takoe 8 dana.

325
 Spolja:
- Dekokt: 40 g biljke kuvati u 1 litar vode. Procediti. Ovaj de-kokt se
koristi za ispiranje starih rana, ekcema i usne duplje kod ulceracija.
Takoe se preporuuje sledei recept protiv proliva kod odo-jadi u
periodu izbijanja zuba:
- zlatnica 100 g
- voda 1000 ml
- med 1500 g
Ova smesa se kuva 15 minuta, a zatim se skloni sa vatre i osta-vi da
odstoji 10 sati. Procedi se i zasladi. Sirup se uzima vie puta u toku dana
s tim to je ukupna dnevna doza 100-200 ml.

ZOVA (Sambucus nigra) Fam. Sambucaceae Popularni

nazivi: baz, belika, crna zova, boovina
Opis: Visoko, razgranato drvo 1-8 m, koje ima belu sr i sivu koru.
Listovi su glatki, naspramni, neparno perasto rasporeeni u grupe od po
3-7, ovalnih ili kopljastih, pravilno nazubljenih lis-tia.
Cvetovi su mali, beli ili zeleno-uti sa po 5 latica, 5 ainih listia i
5 pranika. Grupisani su u razgranate cvasti i imaju jak miris. Plod je
crna, sjajna bobica sa purpurno-ljubiastim so-kom i 2-3 jezgre.
Stanita: Raste po umama, pored ograda, bodljikavog bilja. Upotrebljivi
delovi: Cvetovi, plodovi i kora.
Sakupljanje: Cvetovi se beru u maju-junu, kada su potpuno
formirani. See se cela cvast, sui se u senci ili na suncu, pokri-vena
hartijom, a zatim se cvetovi otresu i proseju u situ. uvaju se u
sanducima obloenim hartijom i daleko od vlage. Plodovi se beru zreli,
u septembru-oktobru i sue se u zagrejanim prostori-jama. Suenje se
moe obaviti i u penici. Kora se skida u sep-tembru-oktobru.
Aktivna svojstva: Plodovi: glikozid, sambunogrozid, kalijum-nitrat u velikim
koliinama, karotin, jabuna kiselina, limunska kiselina, taninska kiselina, pigment
sambukozid. Cvet: esencijal-

326
no ulje, terpen, sluzaste materije, tanin, kalijum-nitrat, holin, glukozid. Kora: tanin,
valerijanska kiselina.

Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), sudo-rifik

(izaziva znojenje), antireumatizmatik (ublaava reumatske bolove),
laksativ (podstie pranjenje creva), emoliens (sredstvo za
umekavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), galaktogen (sredstvo
koje pomae stvaranje mleka), behik (smiruje kaalj).
Terapijske indikacije: Edem (otok), ascites (trbuna vodena
bolest), hronini nefritis (hronina upala bubrega), litijaza (ka-men u
mokranoj beici), cistitis (upala mokrane beike), kos-tobolja,
reumatizam, konstipacija (zatvor), konjunktivitis (upala sluzokoe oka),
blefaritis (upala onih kapaka), miak, ekcem, urtikarija (koprivnjaa),
furunkul (ir), bronhitis (upala bronhija - dunica), astma, rubeole
(ospice), arlah, grip.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaika cvetova treba da odstoji u 250 ml vrele vode 3
minuta. Piti 3 olje aja dnevno, zaslaene medom, uvek posle jela kod
bronhitisa, rubeola, arlaha, reumatizma, kosto-bolje.
Spolja:
- Rastvor za ispiranje kod onih infekcija, a u sluaju rinitisa (upale
nosne sluznice, kijavice) - za inhalaciju. Pripremanje: 50 g cveta kuvati
3 minuta u 1 litar vode, zatim ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti.
- Sok, dobijen od 20 g plodova, zaslaen jednom kaikom me da,
preporuuje se kao laksativ. Pije se ujutru, u mlakom sta-nju.
- Kora sadri supstance koje imaju laksativno i diuretino dej stvo.
U terapeutske svrhe se priprema u obliku dekokta: kuvati koru (2 ake)
u 1 litar vode dok tenost upola ne ispari. Ostatak se pije 3 puta dnevno:
ujutru, u podne i uvee. Ujutru se pije odvojeno na prazan stomak.
Uspeno deluje kod hidropsije (vodena bolest), zadravanja mokrae,
nefritisa sa edemima (upa le bubrega praene otocima), kolika
(bubrenih napada), re umatizma, kostobolje.

327
 ALFIJA (Salvia officinalis) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: kadulja, slavulja, crni kaloper, beli diger
Opis: Polu-drvenasta, polu-zeljasta biljka sa uspravnim sta-blom
(30-70 cm). Raste do 70-80 cm, u svojoj osnovi ima jezia-ste izdanke i
veoma je razgranata. Stabljika i grane su prekriveni belim vlaknima.
Listovi, koji na stablu rastu u parovima, imaju zeleno-sivkastu ili
srebrnastu boju, ovalno-kopljast oblik i po-malo su nazubljeni. Imaju
aromatian ukus, blago gorak.
Cvetovi su ujedinjeni u cvast koji ima oblik klasa. Takoe, cve tovi
imaju zaobljenu aicu koja je zeleno-ljubiaste boje, zatim dvo-usnenu
krunicu koja je dua od aice. Gornji deo krunice je prav, dok je donji
neto dui i ima tri renja, a srednji je istaknut i savijen na dole. Krunica
cveta je plavo-ljubiasta, re-e bele boje. Androcel (muki polni aparat),
sastoji se od 4 dela od kojih su samo prva dva pranici u pravom smislu,
dok su dru - ga dva transformisana u staminodijume (sporedne, neplodne
pra nike). Obino su cvetovi plavi i ljubiasti, ponekad beli i gru-pisani
(6-12) u vertikalnom nizu.
Cela biljka ima jak miris i otar, ljut ukus. alfija se moe kul-
tivisati samo u bati. Treba je saditi na sunanom tlu, ali ipak
zatienom od zagrevanja. Cveta u junu-julu.
Sakupljanje: Listovi, krunice, ili cela biljka sa cvetovima. Listovi se
sakupljaju pre cvetanja biljke, u podne, po jakom sun - cu, dok se
cvetovi i biljka sakupljaju u vreme cvetanja. Sa kup-ljanje se obavlja
koenjem, posle ega se odvajaju listovi, cvetne krunice i drvenasti
delovi biljke. Listove treba sakupljati dok su jo zeleni. Suenje svih
delova treba obaviti u senci, u dobro pro-vetrenim prostorijama, na
temperaturi od najvie 40C.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, tujon, cineol, terpen, gorke sup
stance, estrogene supstance, kalijumove soli, borneolski kam for, acetat
linalila i bornil.
Uslovi za upotrebu: Listovi treba da imaju prirodnu boju, dok
cvetni vrhovi ne smeju imati nita drugo sem cvetnu drku, du-ine do 2
cm.
Farmakoloko dejstvo: Antisudorifik (protiv znojenja).

328
 Preporuuje se kod TBC (tuberkuloze) u cilju spreavanja no nog
znojenja (pije se hladan aj). Nije preporuljiv kod doji-lja, jer redukuje
koliinu mleka tokom laktacije; depurativ (pre-iava krv),
antiinflamator (protiv zapaljenja), antiseptik (pro-tiv zaraznih klica),
karminativ (spreava nadimanje), sedativ (umi rujue dejstvo),
hipoglikemijant (smanjuje nivo eera u kr-vi), antitermik (smanjuje
temperaturu), ekspektorans (za iska-ljavanje), antispastik (protiv
greva), venotonik, bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija),
emenagog (pomae menstrualni cik lus), afrodizijak.
Terapeutske indikacije: Bilijarna diskinezija (oteano pra-njenje
une kese), kolitis (upala debelog creva), hronini bron-hitis (hronina
upala bronhija - dunica), dijabetes (eerna bo-lest), variks (proirene
vene), atrofini vaginitis (upala vaginalne sluznice praena izumiranjem
tkiva), reumatizam. alfija, zaje-dno sa lavandom pomae kod nonog
znojenja.
aj od alfije i zeje stope (Geum urbanum) se preporuuje kod
oboljenja usne sluzokoe i usne duplje (afte), dentalnog ap-scesa
(zubnog zagnoja), gingivitisa (upala desni), faringitisa (upala drela),
tonzilitisa (upale krajnika).
U vidu rastvora za ispiranje: aj pomeati sa kamilicom; 5 g lia na
100 ml vode.
Kod facijalne seboreje stavljaju se oblozi od aja.
aj od alfije, ukoliko se esto pije, daje energiju, spreava in-farkt i
blagotvorno deluje u sluaju paralize.

alfija se koristi kod oboljenja kimene modine, poremea-ja

endokrinog sistema (lezda), podrhtavanja udova. Piti 2 olje dnevno.
Dekokt od alfije i ive trave (Geranium robertianum) se kori-sti u
obliku rastvora za ispiranje (grgorenje) u sluajevima para-dentoze i
gingivalnih ulceracija (gnojenja i deformiteta desni).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 kaiice alfije. Ostaviti
poklopljeno 2 minuta i procediti.

- Sedea kupka: 2 pune ake lia ostaviti u hladnoj vodi pre-ko

noi, 12 sati, zatim zagrejati do kljuanja i dodati u vodu za kupanje.
Preporuuje se kod nervnih oboljenja.
329
 IVA TRAVA (Geranium robertianum) Fam. Geraniaceae Popularni
nazivi: krvnica, pastirska iglica
Opis: Zeljasta jednogodinja biljka koja po srodnosti i slinim
svojstvima podsea na dralicu (zdravac - Geranium macrorrhi-zum)
visine je 30-40 cm i ima crvenkasto stablo. Listovi su gru-pisani po 3-5,
zajedno sa drkama, nalikujui po rasporedu na aku. Cvetovi su
crvenkaste boje, postavljeni u paru na vrhu drke. Plod je picast,
duine oko 2 cm.
Stanita: Raste po vlanim mestima, umama, pored stena.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka.
Sakupljanje: Sakuplja se u vreme cvetanja, u periodu jun-avgust.
Aktivna svojstva: Gorka supstanca (geranilin), esencijal-no ulje, vitamin
C.
Farmakoloko dejstvo: Hemostatik (zaustavlja krvarenje),
antidijareik (protiv proliva), antispastik (ublaava greve), diu-retik
(pospeuje mokrenje), antidijabetik (regulie nivo eera u krvi),
antiinflamator (protiv upala), vulnerarija (za isceljenje ra-na),
antikancerozno dejstvo (zaustavlja proces bujanja elija ra-ka).
Terapeutske indikacije: Interne hemoragije (unutranja krva-renja),
dijareja (proliv), hronini nefritis sa oligurijom (hronina upala bubrega
uz redukovano mokrenje), renalna litijaza (stva-ranje kamena u
bubregu), dijabetes melitus (eerna bolest), kan cer (rak), gingivitis
(upala desni), tonzilitis (upala krajnika), angina, inflamacije (upale oka).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodati na 250 ml vrue vode. Ostaviti da stoji
3 minuta. Piti 2 olje dnevno.
Spolja:
- Infuzija: 30 g biljke dodati na 1 litar vrue vode; ostaviti da odstoji 10 minuta.
Koristi se za ispiranje usne duplje i drela.

330
INDEKS - BOLESTI I NJIHOVO
LEENJE
- Adenitis (upala limfnih vorova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 - Akne (bubuljice) . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 - Angina pektoris . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 - Anemija (malokrvnost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . 104 - Apsces, flegmona (gnojno zapaljenje rastresitog vezivnog
tkiva), furunkul (ir) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 -
Ateroskleroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 -
Atrofija miia (suenje miia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 -
Afte (Ustobolja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 -
Bilijarna litijaza (kamen u ui) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 -
Blefaro-konjuktivitis (zapaljenje onih kapaka i
sluzokoe oka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 - Bronhiektazija
(deformacija bronha koju karakterie

proirenje lumena disajne cevi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 -

Bronhijalna astma i hronini bronhitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 - Bronhitis
(akutni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 - Cervicitis (upala
materice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 - Ciroza . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 - Cistitis (upala mokranog
mehura) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 - Cistina mastoza (otok dojke) . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 - Crevna oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 - Crevna parazitoza (paraziti u crevima:
oksiuroza - oboljenje prouzrokovano belom glistom;
askaridoza - prisustvo glista u stolici) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 -
miak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 -
Dijabetes (eerna bolest) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 - Dijareja
(proliv) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 - Disgravidija
(Poremeaj u trudnoi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 - Dismenoreja
(poremeaj u menstrualnom ciklusu) . . . . . . . . . . . . 125 -- 1) Menstruacija sa
obilnim odlivom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 -- 2) Bolna menstruacija . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 - Ekcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 - Enureza (nesposobnost zadravanja
mokrae) . . . . . . . . . . . . . . . . 127 - Epilepsija (padavica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 - Epistaksis (curenje krvi iz nosa) . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 130 - Erizipel (crveni vetar) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 131 - Facijalna paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
132 - Flebitis (upala vena) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 -
Frigiditet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 -
Gastritis (akutni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 -
Gastrina hiperhlorhidrija . (Poveana eludana kiselina) . . . . . 137 - Gastro-
duodenalni ir (ir na elucu i
dvanaestopalanom crevu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 - Gojaznost . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 - Grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

331
 - Groznica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 -
Guta (kostobolja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 -
Hemoroidi (uljevi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 -
Herpes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 -
Herpes Zoster . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 -
Hidrocela (vodena kila) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 -
Hipertenzija (povien krvni pritisak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 -
Hiperholesterolemija (viak holesterola u krvi) . . . . . . . . . . . . . . . . 146 -
Hipotenzija (snien krvni pritisak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 -
Impotencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 -
Inapetencija (nedostatak apetita) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 -
Insomnija (nesanica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 -
Insuficijencija jetre (slabost jetre) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 -
Insuficijencija srca (slabost srca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 -
Interdigitalna epidermofitija (kona infekcija izmeu
nonih prstiju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 -
Kandidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 -
Kancer (rak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 -
Kardio-vaskularna oboljenja (oboljenja srca i
krvnih sudova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 -
Konstipacija (zatvor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 -
Kosa (opadanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 -
Laringitis (upala grkljana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 -
Leukoreja (belo pranje kod ena) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 -
Limfangitis (upala limfnih sudova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 -
Litijaza bubrega i mokrane beike (kamen u bubregu i
mokranoj beici) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 -
Luksacija (uganue, iaenje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 -
Lumbago, iijas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 -
Menopauza (prestanak menstrualnog ciklusa) . . . . . . . . . . . . . . . . 164 -
Meteorizam (nadimanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 -
Migrena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 -
Modani udar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 -
Mononukleoza (zarazna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 -
Multipla skleroza i paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 -
Neuralgija (meurebarna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 -
Neuralgija trigeminalna (Oboljenje trogranog ivca lica i
vilica - trigeminusa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 - Neuroza . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 - Oboljenja bubrega . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 - Oboljenja jajnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . 172 - Oboljenja jetre i ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 -
Oboljenja prostate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 - Oboljenja rektuma
i anusa (Rektitis - upala zavrnog dela
debelog creva, anitis - upala mara, fistule i pukotine oko
mara, analni svrab, crvenilo, ekcem) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 -
Oboljenja timusa (grudne lezde) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 -
Oboljenja tiroidne (titne) lezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 -
Oboljenja uretre (mokranog kanala) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 -
Oboljenja uiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
332
- Orhiepididimitis (upala semnika i pasemnika) . . . . . . . . . . . . . . . . 182 - Pavor
kod dece (nemiran san) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 - Palpitacije
(lupanje, iganje srca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 - Parkinsonova
bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 - Parotitis (zauke) . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Perut . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Plantarna hiperhidroza
(prekomerno znojenje nogu) . . . . . . . . . . . 184 - Pleuritis (zapaljenje plune
maramice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 - Pluna tuberkuloza (TBC) . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 - Povrede (spoljanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 - Promrzline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 189 - Pruritis (hronini svrab koe - naroito kod starih osoba) .
. . . . . . 189 - Psihomotorna usporenost i amnezija (slabost, gubitak
sposobnosti pamenja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 - Psorijaza . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 - Pulmonalna kongestija i pneumonija
(navala krvi u plua
i upala plua) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 -
Ragades (pukotine na koi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 - Rahitis
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 - Reumatizam
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 - Rubeole . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Sinuzitis (upala sinusa) . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Spazmofilija (sklonost grevima) .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 - Sterilitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 - Stomatitis (upala sluzokoe usne duplje) . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . 197 - Tahikardija (ubrzan rad srca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 198 - Ten (za odravanje istog, barunastog tena) . . . . . . . . . . . . . . . . . .
198 - Tonzilitis (upala krajnika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 -
Traheitis (zapaljenje dunika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 -
Ulceracije (potkoni ir) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 - Upala
jajnika, jajovoda i materice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 - Urinarna
infekcija kolibacilom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 - Urtikarija
(koprivnjaa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 - Vaginitis (upala
vagine) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 - Varikozni ir (rana na
koi usled proirenih vena donjih
ekstremiteta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 - Varikocela (Otok
monica usled proirenja vena oko

semevoda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 - Variks

(Proirene vene) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 - Variele (Male
boginje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 - Veliki (magarei) kaalj . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

333
 INDEKS - BOLESTI PO GRUPI ORGANA
Kosa eludac i dvanaestopalano crevo
- Opadanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 - Zapaljenje eluca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
- Perut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Poveana eludana kiselina . . . . . . . 137
Lice - ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
- Bubuljice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Creva
- Paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 - Oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
- Ten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 - Zatvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Oko - Nadimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
- Zapaljenje kapaka i sluzokoe . . . . . . 110 - Paraziti 119
- miak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 - Proliv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
- uljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Usta
- Zapaljenje zavrnog dela debelog
- Ranice na sluzokoi 108
creva 177
- Zapaljenje sluzokoe 197 - Zapaljenje anusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Uho, grlo, nos - Fistule i pukotine (irii) na anusu . . 177
- Oboljenja uiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 - Analni svrab, crvenilo . . . . . . . . . . . . . . 177
- Zapaljenje grkljanja . . . . . . . . . . . . . . . . 158 - Ekcem na anusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
- Zapaljenje krajnika . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Krv
- Krvarenje iz nosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 - Malokrvnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
- Zapaljenje sinusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Viak holesterola . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Disajni organi Srce i krvni sudovi
- Proirenje lumena disajne cevi 111 - Slabost srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
- Bronhijalna astma . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 - Lupanje, iganje srca . . . . . . . . . . . . . . 182
- Bronhitis-hronini . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 - Bolno stezanje u predelu srca
- Bronhitis - akutni . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 (angina pektoris) 104
- Zapaljenje plune maramice 185 - Ubrzan rad srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
- Pluna tuberkuloza . . . . . . . . . . . . . . . . 186 - Oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
- Zapaljenje plua . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 - Zakreenje arterija . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
- Navala krvi u plua . . . . . . . . . . . . . . . . 191 - Proirene vene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
- Zapaljenje dunika . . . . . . . . . . . . . . . . 158 - Proirene vene sa ranama . . . . . . . . . . 203
Limfni organi i lezde sa unutranjim - Zapaljenje vena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
luenjem - Povien krvni pritisak . . . . . . . . . . . . . . 145
- Zapaljenje limfnih vorova . . . . . . . . . 102 - Snien krvni pritisak . . . . . . . . . . . . . . . 146
- Zapaljenje limfnih sudova . . . . . . . . . . 160 Bubrezi, mokrani mehur, mokrani
- Oboljenja grudne lezde . . . . . . . . . . . 178 kanali
- Oboljenja titne lezde . . . . . . . . . . . . . 179 - Oboljenja bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Jetra - Kamen u bubregu . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
- Slabost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Kamen u mokranoj beici . . . . . . . . . 160
- Oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Nesposobnost zadravanja mokrae 127
- Ciroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Oboljenja mokranog kanala
uni mehur i kanali (uretre) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
- Kamen u ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 - Infekcija mokranih puteva
- Oboljenja ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 koli-bacilom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

334
enske bolesti - Potkoni ir (ulceracija) . . . . . . . . . . . . 201
- Zapaljenje vagine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 - Koprivnjaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
- Poremeaj u menstrualnom cilusu . . 125 - Kosopasica, liaj (herpes) . . . . . . . . . . . 145
- Belo pranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Infektivee bolesti
- Prestanak menstrualnog ciklusa . . . . 164 - Male boginje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
- Oboljenja jajnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 - Grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
- Upala jajnika, jajovoda i materice . . . 201 - Mononukleoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
- Zapaljenje materice . . . . . . . . . . . . . . . . 115 - Zauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
- Gljivina infekcija polnih organa - Ospice (rubeole) 195
(kandidoza) 150 - Veliki (magarei) kaalj . . . . . . . . . . . . . 205
- Poremeaj u trudnoi . . . . . . . . . . . . . . 124 - Crveni vetar (erizipel) . . . . . . . . . . . . . . 131
- Umanjena polna osetljivost
(frigiditet) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Razno
- Gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj
Muke polne bolesti (apsces) 105
- Oboljenje prostate 175 - Bolno zapaljenje rastresitog vezivnog
- Zapaljenje semnika i pasemnika . . . . 182 tkiva (flegmona) 105
- Vodena kila (voda u semenjacima) 145 - Gojaznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
- Otok monica usled proirenja vena - Groznica 141
oko semevoda 204 - Modani udar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

- Polna nemo (impotencija) . . . . . . . . . 147 - Rak (kancer) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

Nervna oboljenja - Sterilitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
- Epilepsija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 - eerna bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
- Nesanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
- Nemiran san kod dece . . . . . . . . . . . . . 182
- Glavobolja (migrena) . . . . . . . . . . . . . . 166
- Multipla skleroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
- Parkinsonova bolest . . . . . . . . . . . . . . . 183
- Zapaljenje velikog ivca (iijas) . . . . . 163
- Neuralgija - meurebarna . . . . . . . . . . 169
- Slabost, gubitak sposobnosti
pamenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
Kosti, zglobovi
- Kostobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
- Rahitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
- Reumatizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
- Uganue, iaenje . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Miii
- Suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
- Grevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Koa
- Ekcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
- Kona infekcija izmeu nonih
prstiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
- Svrab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
- Promrzline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
- Povrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
- Ljuskavica (psorijaza) . . . . . . . . . . . . . . 190
- Pukotine na koi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

335
 Preporuujemo vam najbolja svetska izdanja:
Popularna medicina:
- Mo zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel
- Najbolje o zdravlju - osam najboljih knjiga, grupa autora
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers
- Tehnologija samounitenja, Dr Marijan Jot
- Seme unitenja - okantna otkria o GMO, Defri Smit
- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
Popularna nauka:
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi
- Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi
- Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi
- Dinosaurusi - neverovatna otkria, Dr Djuen Gi
- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev
- Kumranski spisi - dokaz verodostojnosti Biblije, eljko Stanojevi
Opasnosti okultizma:
- Masonerija - zavera protiv hrianstva, Ralf Eperson
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi
- Ispovest biveg jezuite, Dr Alberto Rivera
- Vavilonska misterijska religija, Ralf Vudrou
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Moj beg od demona, Roder Norn
- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman
- Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, ho
- me opatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge vetine, Dr
Vo ren Piters
- Obmana evolucije, Harun Jahi
- Strahote koje je darvinizam doneo oveanstvu, Harun Jahi
Video izdanja:
- Zakoni zdrav jal (8 emisija), Dokazi stvaranja (30 emisija) i jo
mnogo toga.
Distibucija: Metaphysica 011/292-0062
www.zakonizdravlja.com, www.creation6days.com
336