1.Sta su racunarski sistemi?

-Racunarski sistemi ili racunari su elektronske masine kojeobradjuju ulazne informacije(podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije(rezultate).

2.U kojim oblastima su dominantni ljudi, a gde racunari? -Racunari su preuzeli poslove koji se obavljaju velikombrzinom, preciznoscu i stalno se ponavljaju. Ljudi sudominantniji u poslovima koji se razlikuju, zahtevajukreativnost i mastu. 3. Sta podrazumeva organizacija racunarskog sistema? -Ona oznacava veze izmedju operativnih delova sistema.

4.Kako se racunarski sistemi mogu podeliti? -Postoje tri podele: 1) Sa stanovnistva primene: Racunari opste namene

3) Sa stanovnistva broja naredbi koje racunar moze da izvrsiu jednom trenutku -Serijske SISD(Single Instruction Single Data) u trenutkumogu da izvrse samo jednu naredbu. - Paralelne SIMD(Single Instruction Multiple Data) utrenutku mogu da izvrse istu naredbu na vecem broju podataka u memoriji.

Racunari za specijalne namene

2) Sa stanovnistva broja korisnika koji istovremeno mogu dakoriste isti racunar:

Visekorisnicki(mainframe based) koji obavlja slozena i zahtevna izracunavanja i koriste se u velikimkorporacijskim sistemima. Jednokorisnicki(PC based)

5.Od cega se sastoje racunari? -iz dva dela: Od same masineracunarskog hardvera Programa po kom racunar radiracunarskog softvera

6.Sta oznacava hardver? -Hardver oznacava fizicke uredjaje racunara(monitor,tastat ura, mis, stampac, procesor...) 7.Sta oznacava softver? -Softver predstavlja skup programa koji omogucavaju rad racunara(operativni sistemi, aplikativni programi...)

8. Od cega se sastoji hardver? -Od Ulazne, izlazne, kontrolne i aritmeticko logicke jedinice,unutrasnje i spoljasnje memorije. 9. Cemu sluzi centralna memoriji? -Na njoj su uskladisteni programi i podaci koji se obradjuju.

10.Od cega se sastoji centralna memorija? -Sastoji se od elektronskih kola koja mogu biti u dva stanja(0-u kolu nema struje, 1-u kolu ima struja; zato se i zovu binarnakola)

11. Sta je bit i u sta se udruzuje? - Informacija u vidu odgovora da ili ne predstavlja 1 bit. Bitovi se kod personalnih racunara udruzuju u grupe(registre), te grupe su duzine 8 bita i ta grupa se naziva bajt. 12. Sta je kod? -Tabela koja definise koja kombinacija predstavlja koji znak

13. Cime se izrazava kapacitet? -Kapacitet se izrazava bajtovima. 14.Od cega se sastoji aritmeticko-logicka jedinica? -Od registara i elektronskih kola. 15.Cemu sluzi aritmetickologicka jedinica? -Za izvodjenje aritmetickih(sabiranje, oduzimanje, mnozenje,deljenje) i logickih(da li je israz istinit ili nije)

16.Sta je kontrolna jedinica? -Koordinator rada celokupnog racunarskog sistema. Kontrolise izvrsavanje programa, uzima instrukcije iz memorijei prepoznaje ih, dekodira i naredjuje odgovarajuce akcijedrugim jedinicama, zapocinje operacije ulazno-izlaznih jedinicai prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje.

17. Cemu sluze jedinice spoljne memorije? -Za cuvanje programa i podataka kada racunar nije uupotrebi.

18.Od cega se sastoji spoljna memorija? -Tvrdog diska, diskete, kompakt disk i fles disk ili SSD.

19.Sta je staza? -Kruznica koja nastaje ispod polozaja upisnocitajuce glavekad ona miruje. 20.Na sta je podeljena kruznica? -Na sektore. 21.Da li su staze i sektori vidljivi? -Ne, da bi se upisale disketa se mora pre prve upotrebe formalizovati.

22.Sta znas o hard disku? -Sastoji se vise ploca premazanih magnetnim materijalom predstavljeni h na istoj osovini. Brzi je i veceg kapaciteta od diskete. Staze kod njega cine cilindar. 23.Koji su parametri znacajni za izbor diska? -Srednje vreme pristupa podacima, brzina prenosa podataka ikapacitet diska.

24.Koja je razlika izmedju kompakt diskova i hard diska? -U tehnologiji, kod njih se na samoj metelnoj ploci nanose zapisi koriscenjem laserskog zraka. 25.Od cega se sastoji fles disk ili SSD? -Od memorijskih modula ciji se sadrzaj ne brise kada ostanubez napajanja strujom. Nema mehanicke ploce i upisnocitajuce glave. Podacima se mnogo brze pristupa nego kod klasicnog diska, a i otporniji su na pomeranja i udare.

26.Koje su varijante fles diska? -USB prikljucak i klasicni diskovi 27. Koje su ulazne jedinice? -Tastatura, ekran, mis, digitajzer(graficki tablet), skener,digitalni fotoaparat, citac bar koda itd

28. Koje su izlazne jedinice? -Monitor(kod PC racunara) ili ekran terminala(kod visekorisnickih racunara), stampac(serijski,laserski, linijski),automatski crtac(ploter). 29.U koliko i kojih kategorija se deli softver? -U tri: operativni sistemi, sistemski softver i aplikacioni programi. 30. Sta je operativan sistem? -kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programakoji treba da obezbede lako i efikasno koriscenje racunara.

31. Kako se operativni sistem kvalifikuje? -Sa stanovnista broja programa koji mogu istovremeno dabudu u memoriji(monoprogramski i multiprocesni), sa stanovnista broja korisnika koji mogu istovremeno da koristeracunar(jednokorisnicki i visekorisnicki), sa stanovnista nacina zadavanja komandi(operativni sistemi komndnog tipa i graficki)i sa stanovista prenosivosti na razlicite arhitektureracunara(prenosivi i neprenosivi-vlasnicki)

32.Sta omogucavaju monoprogramski a stamultiprocesni? -Monoprogramski omogucava da racunar drzi u memoriji iizvrsava samo jedan program, a multiprogramski omogucava dadrzi vise programa, ali u jednom trenutku moze izvrsavati samo jedan. 33.Sta su operativni sistemi komandnog tipa? -Kod operativnih se nakon ukljucenja racunara na ekranu pojavljuje znak koji se naziva promt i on obavestava de jekorisnik spreman da primi komandu.

34.Za sta se koriste prenosivi, a za sta neprenosivi? -Prenosivi mogu da se koriste na razlicitim racunarima samo sa malim izmenama. Neprenosivi su projektovani da rade naodredjenom moldelu racunara. 35. Sta je virtuelna memorija? -To je tehnika koju koristi operativni sistem da upravljalokacijama segmentiranog programa tako da korisnik imailuziju da memorija nije ogranicena. 36. Sta pripada sistemskom softveru? -Programi prevodioci, veznici i razliciti usluzni programi.

37.Kako su podeljene naredbe? -Prvi deo je pretstavljao kod operacije a drugi adresuregistra. 38.Sta je asembler? -Program za prevodjenje iz simbolickog u masinski jezik

39.Sta je izvorni program? -Program nezavisan od arhitekture racunara, on je koristiokomajler(progra m koji je ucitavao podatke u izvornom jezikukao ulazne naredbe, a kao rezultat je davao program umasinskom kodu).

40.Sta su radili interpreteri? -Prepoznavali naredbu i odmah je izvrsavali 41.Cemu sluzi program za povezivanje? -Spaja prevedeni program sa drugim programima i sistematskim softverom. I tako se dobija izvrsni program. 42.Sta se desava sa izvrsnim programom nakon koriscenja programa za punjenje?-Unosi se u memoriju racunara i izvrsava.

43.Sta su veznici? -Veznici(drajveri) su programi za koriscenje razlicitih perifernih jedinica i dr.uredjaja. 44.Sta su usluzni programi? -Oni olaksavaju korisnicima pojedine poslove koji se cestoobavljaju(npr.dupliciranje disketa ili CD-ova, kompresiju podataka na disku i disketama, presnimavanje diska na trakuitd.). 45.Sta su apikativni programi? -Programi za resavanje razlicitih problema.

* 46.Za sta sluze programi za obradu teksta(tekstprocesori)? -Za unosenje teksta u racunar, za modifikaciju unetog teksta ioblikovanje teksta za stampanje. 47.Sta su editori? -Editori su programi koji omogucavaju unosenje,ispravljanje, cuvanje, i stampanje teksta.

48.Sta obuhvataju programi za rad sa tabelama? -Imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene vrste i kolone,koje sluze za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. Cine ihradne tabele, grafikoni, baze podataka i posebne mogucnosti za formatizovanje, grafiku, i kreiranje stampanih i trenutnihizvestaja. 49.Od cega se sastoje radne tabele? -Od celija u koje se unose podaci

50.Kakvi podaci mogu biti? - Izvorni i izvedeni. 51.Za sta se koriste programi za upravljanje bazama podataka? -Koriste se za manipulaciju velikim projem podataka. Aosnovne funkcije su im: kreiranje baze podataka, ponovni pristup podacima, azuriranje podataka, kontrola pristupa podacima i formiranje izvestaja. 52.Sta obuhvata kreiranje baze podataka? -Unosenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija.

53.Sta je ponovni pristup podacima? -Postupak koji se sastoji od odredjivanja mesta, odnosnonalazenja podataka na nosiocu informacija, formatiranja podataka i odredjivanja trazenog podataka. 54.Sta je modifikacija(azuriranje)? -Dodavanje novih podataka, uklanjanje starih, izmene na podacima u bazi. 55.Sta je sortiranje baze podataka? -Uredjivanje podataka u bazi po redosledu zadatim nekomkriterijumom.

56.Za sta sluze programi za obradu crteza? -Za crtanje osnovnih grafickih objekata, za manipulisanjeobjektima, za transformacije objekata, za globalni pregled slike, za koriscenje teksta i za dimenzionisanje. 57.Za sta sluze programi za obradu slika? -Za predstavljanje slike u racunaru 58.Sta omogucavaju programi za animaciju? -Stvaranje pomocu racunara:pokretnih slika, filmskih sekvenci itd.

59.Za sta se primenjuju programi za obradu zvika? -Za obradu zvucnih zapisa 60.Za sta se koriste programi za proracune u nauci itehnici? Za staticke i dinamicke proracune, kontrolu proizvodnje namenjeni su uzem krugu korisnika za oblast za koju je program predvidjen. 61.Sta cine igre? -Posebnu grupu aplikativnih programa.