SABRANA DELA LAVA NIKOLAJEVI�A TOLSTOJA KNJIGA �ETVRTA

LAV NIKOLAJEVI� TOLSTOJ

RAT I MIR

TOM PRVI
PROSVETA � RAD BEOGRAD 1986

' Naslov originala

l. n. tolstoi SOBRANIE SO�INENII

IzdatelBstvo �Hudo�estvennai literatura� Moskva 1961

Urednici
mom�ilo milankov, du�anka perovi�, MARIJA STOJiljKOVI�,
NIKOLA TOMI�I�

Preveli
MILOVAN i STANKA GLI�IN
Redaktor
MILAN BOKOVI�

RAT I MIR
DEO PRVI

I
� E� \z\ep, top rppse, Sepez e!; Eis^iez pe 50p1; r1i8 ^ie (1e8 arapa^ez, s1eb
spahiluci, <3e 1a {at�e VioparaPe. Mop, je uoi8 rgeu1ep5, ^ie 81 uoiz pe te (111;e5
rab, die poi5 auop8 1a diegge, b! uoib uoib regteNeh epsoge Ae ra1Ieg 1:oi1eb 1eb
1pGat1e5, goteb 1eb aggosI^b s1e se1; Ap1;1s�pb1; (ta rago1e, j'u sgo1b) � je pe
uoib soppajb r1i5, uoiz pegez r1i5 top at!, uoib p'b1e5 r1ib moj verni rob, sotte
uoib eIgeb.' Ali da ste mi zdravo zdravo! Je uohb ^ie je uoib JRahb reig,' sedite i
pri-�ajte.
Tako je govorila u julu 1805. godine �uvena Ana Pavlovna �erer, dvorska dama i
poverljiva li�nost carice Marije Feodorovne, do�ekuju�i va�nog i visokog
dostojanstvenika, kneza Vasi-lija koji prvi do�e na njen ve�ernji prijem. Ana
' Dakle, kne�e, Benova i Luka posta�e samo apana-�e, samo spahiluci porodice
Bonaparta. Ali, ja vam unapred velim, ako mi vi ne ka�ete da �emo ratovati i ako vi
jo� dopustite sebi da ubla�avate sve gadosti, sve grozote tog Antihrista (a ja,
�asti mi, verujem da je on to) � onda ne�u vi�e da znam za vas, vi�e mi niste
prijatelj, niste vi�e moj verni rob, kao �to ka�ete (franc.) (U daljem tekstu
prevod sa francuskog ne�e biti ozna�en. Primedbe prevodilaca ozna�ene su
zvezdicama).
' Bidim da vas pla�im.
i,^�>.�a�u�1�81�r.,.

Pavlovna ka�ljala je ve� nekoliko dana, imala je, kao �to govora�e, g r i p (tada
je g r i p bila nova re� koju je samo poneko upotrebljavao). U svima pisamcima bez
razlike koja je izjutra raz-neo lakej u crvenoj livreji bilo je napisano: �51 uoib
paueg pep (1e �1eih a Ga1ge, M. 1e sot-1e (ili top rg1pse), e!; z! 1a reg5res1;1ue
<1e razzeg 1a bohgee s�eh ipe raiuge ta1a(1e pe uoib eKgaue rab 1gor, je begah
s�ag�ee Je uoib uo1g s�eg to1 ep1ge 7 e4 10 �eigeb. Appe1;e bs�egeg.�^
� V1ei, ^ieIe u1gi1ep1:e bo�e!' � odgovori, nimalo se ne zbunjuju�i takvim
do�ekom, knez koji u�e u vezenom mundiru kakve su nosili dvo-rani, u �arapama,
plitkim cipelama, s ordenjem, s vedrim izrazom svog pljosnatog lica.
On je govorio onim biranim francuskim je-zikom kojim su ne samo govorili, nego na
kome su i mislili Ns1�i dedovi, i onim blagim pro-tektorskim intonacijama kojima se
odlikuje znamenit �ovek ostareo u velikom svetu i na dvo-ru. On pri�e Ani Pavlovnoj
i, podnev�i joj svoju namirisanu i sjajnu �elu, poljubi je u ruku, pa mirno sede na
divan.
Auap1; 1;oi1: s�1:eb to1, sottep! uoib aIeg, s�ege ag�e?^ Umirite svoga prijatelja
� re�e on, ne menjaju�i glasa i tonom u kome je kroz uljud-nost i bole�ivost
provejavala ravnodu�nost, pa �ak i podsmeh.
Kako mogu biti zdrava ... kad du�evno pa-tim? Zar osetljiv �ovek mo�e biti spokojan
u
' Ako nemate u izgledu ni�ta lep�e, gospodine gro-fe (ili kne�e), i ako vas suvi�e
ne pla�i perspektiva da �ete provesti ve�e kod jedne sirote bolesnice, ja �u se
veoma radovati da vas vidim u mome domu izme�u 7 i 10 �asova. Lna �erer.
^ Bo�e, kakav �u�an napad!
' Pre svega, recite mi kako ste, draga prijatel.ice?
dana�nje vreme? � odgovori Ana Pavlovna. � Vi �ete, nadam se, sve ve�e provesti kod
mene?
A sve�anost kod engleskog poslanika? Da-nas je sreda. Moram se i tamo pojaviti �
re�e knez. � Svrati�e ovamo k�i po mene, da me poveze.
Ja sam mislila da je dana�nja sve�anost otkazana. Je uoib auoie ^ie �igeb seb Gegeb
eH Hoiv sez {eih (1'ag1:�se sottepsep1: k (1eue�g 1pb1r1(1e$.^
Da su znali da vi to �elite, otkazali bi sve�anost � re�e knez po navici, kao
navijen �a-sovnik, govore�i stvari kojima ni sam nije hteo da drugi veruju.
Me te goigte�eg rab. E� o1ep, ^i a-1-op a6-s1(1e rag garrog1: k 1a <1eres�e (1e
KouobIgoN? Uoib baueh 10^1."
Kako da vam ka�em? � re�e knez hladnim tonom u kome se ose�ala dosada. � ^i'a-1:-op
s1e-S1(1e? Op a (1es1(1e die VioparaPe a �gi1e zeb ua1b-beaih, e1: je sgohb ^ie
poib botteb ep 1gaap (1e �gikg 1e5 po1;ge5.^
Knez Vasilije govorio je uvek leno, kao �to glumac govori ulogu iz starog komada. A
Ana Pav-lovna �erer, i pored svojih �etrdeset godina, bila je prepuna �ivosti i
vatrenosti.
Biti entuzijast � to joj be�e gotovo kao dru-�tveni polo�aj, i ponekad, kad za to
nije �ak ni imala volje, ona se pravila entuzijast, da ne bi prevarila o�ekivanja
ljudi koji je poznaju. Uzdr�an osmeh koji je neprestano titrao na licu Ane
Pavlovne, mada nije odgovarao njenim gfe-�ivelim crtama, pokazivao je, kao kod
razma�e-
' Pravo da vam ka�em, sve te sve�anosti i svi ti vatrometi postaju ve� neukusni.
' Ne mu�ite me. Nego, �ta je odlu�eno povodom de-pe�e Novosil.ceva? Vi znate sve.
' �ta je odlu�eno? Odlu�eno je da je Bonaparta spalio za sobom svoje brodove, a
rekao bih, i mi name-ravamo da spalimo svoje.
ne dece, da je ona stalno svesna svog simpati�nog nedostatka, od koga niti ho�e,
niti mo�e, niti nalazi za potrebno da se oslobodi.
U sredini razgovora o politi�kim poslovima, Ana Pavlovna pade u vatru.
� Ah, ne govorite mi o Austriji! Ja, mo�e biti, n�pta ne razumem, ali Austrija nije
ni-kad htela niti ho�e rat. Ona nas izdaje. Rusija sama mora spasti Evropu. Na�
dobrotBor* zna svoj uzvi�eni poziv i bi�e mu veran. Eto samo u to ja verujem. Na�eg
dobrog i divnog gospodara �eka najve�a uloga u svetu i on je toliko pun vrlina i
dobar da ga Bog ne�e ostaviti i on �e ispuniti svoj poziv, udavi�e hidru
revolucije, koja je sad jo� u�asnija u li�nosti onog ubice i zlo�inca. Mi sami
moramo okajati krv praved-nikovu.** U koga �emo se pouzdati, petam vas? ...
Engleska sa svojim �ivtinskim duhom ne-�e shvatiti niti mo�e razumeti svu du�ev-nu
veli�inu imperatora Aleksandra. Ona nije htela da napusti Maltu. Ona ho�e da vidi,
ona tra�i potajnu misao u na�im postupcima. �ta su kazali Novosiljcevu? ... N�pta.
Oni nisu ra-zumeli, oni ne mogu razumeti po�rtvovanje na-�eg imperatora koji ni�ta
ne �eli za sebe a sve �eli za dobro sveta. I �ta su obe�ali? Ni�ta. Pa ni ono �to
su obe�ali ne�e biti! Pruska je ve� objavila da je Bonaparta nepobediv i da mu
Evropa ne mo�e ni�ta. Ta ne verujem ja nijednoj Hardenbergovoj*** ii
Haugvicovoj**** re�i. SeIe JEa�eize pe�ga�b rga5b1e�ze, se p'e51; di'ip rheze.^
� Aleksandar I. Misli na fraicuskog kralja Auja XVI. ***Knez Karl Hardenberg,
pruski dr�avnik, bio je u
to doba ministar spoljnih poslova u Pruskoj. **** Grof Haugvic, pruski dr�avnik.
' Ta �uvena pruska neutralnost samo je klopka.
Ja verujem samo u Boga i u uzvi�enu sudbinu na-�eg dragog imperatora. On �e spasti
Evropu! ...
Ona najedanput stade, podsmehuju�i se svojoj vatrenosti.
Ja mislim � re�e knez sa osmehom � kad bi vas poslali mesto na�eg ljupkog
Vincengero-da,* vi biste na jur�c zadobili cristanak pru-skog kralja, Toliko ste
slatkore�ivi. Ho�ete li mi dati �aja?
Odmah. A rgorob � AOAade ona umiruju�i se opet � ve�eras �e biti kod mene dva
zanim-ljiva �oveka, 1e u1so�1;e v.e Mog1;etag1;, 11 e51; a1Ie aih Mop1;togepsu rag
1e5 Ko�apb,^ jedna od naj-boljih: porodica u Francuskoj. To je jedan od dobrih
em�ranata, od onih pravih. Pa onda Ga��e Mopo: vi poznajete taj duboki um? Car ga
je pri-mio. Znate li?
O! Bi�e mi vrlo milo � re�e knez. � Mo-lim vas � dodade kao da se tek sad ne�eg
setio i naro�ito nemarno, a me�utim to o �emu je upi-tao be�e glavni cilj njegove
posete � je li istina da G1trega1;pse-tege �eli da baron Funke bude postavljen za
prvog sekretara u Be�u? S'e51; ip rai-uge 51ge, se �agop, a se ^i'I raga11;.^
Knez Vasilije �eleo je da njegov sin dobije to mesto, za koje su se zauzimali preko
carice Ma-rije Feodorovne da ga izrade baronu.
Ana Pavlovna gotovo za�muri, a to je zna�ilo da ni ona, nitn iko drugi ne mo�e
suditi o tome �ta je carici prijatno ili �ta joj se svi�a.
* Baron od Vincengerode, poreklom iz stare nema�ke porodice, slu�io je najpre u
austrijskoj vojsci, zatim pre�ao u ruoku vojnu slu�bu i 1802. postavljen za ca-reva
a�utanta. Odlikovao se u vi�e bitaka u ratu pro-tiv Francuza (1770�1818).
' Vikont Mortmar, on je po Roanovima rod Monmo-ransijevima.
^ Kako izgleda, taj baron je neko ni�tavno stvorenje.
10
11
� Mop51eig 1e �agop (Je Ripke a 616 gesottap 6.6 k G1tregagg1se-tege rag ba
boeig^ � re�e ong kratko, setnim, hladnim tonom.
Kad je Ana Pavlovna pomenula caricu, na li cu joj se oAJeAanput pokaza izraz duboke
i iskre ne odaiosti i po�tovanja, pome�an sa setom, �to joj se uvek de�avalo kad je
u razgovoru pominjala svoju visoku za�titnicu. Ona re�e da je njeno veli�anstvo
izvolelo ukazati baronu Funkeu �eaisoir (1'e511te,* i opet joj se pogled za^mra�i
setom.
Knez je ravnodu�no za�utao. Ana Pavlovna, sa svojom uro�enom dvorskom i �enskom
ume�no-��u i brzinom takta, htela je i da pecne kneza zato �to se usudio govoriti
tako o li�nosti koja je preporu�ena carici, i da ga u isti mah ute�i.
� Ma1b k rgorob ^e uo1:ge Jat�e* � re�e ona � znate li da vgipa k�i, otkako
izlazi u dru-�tvo, {ea11eb (1eIseb (1e 1:oi1:1e topd.e. Op 1a ggoiue �e11e, sotte
1e joig.'
Knez se pokloni u znak da to ceni i priznaje.
� Ja �esto pomi�ljam � nastavi Ana Pavlov-na posle trenutnog �utanja, primi�u�i
se knezu i osmehuju�i se ljubazno, kao da je time htela re�i da su svr�eni
razgovori o politici i ve-likom svetu, pa sad po�inje intiman razgovor � ja �esto
pomi�ljam kako se ponekad nepravi�no deli sre�a u �ivotu. Za�to je sudbina dala
vama dva tako krasna deteta (izuzimam Anatola, va�eg mla�eg sina, njega ne volim �
dodade ona tako da nije moglo biti pogovora i pri tom uzvi obrva-ma) � dva tako
divna deteta? A vi ih doista najmanje cenite, i zato ih ne zaslu�ujete.
' Gospodina baroia Funkea preporu�ila je carici--majci njena sestra. ' Mnogo
po�tovanja.
' Nego, kad je re� o va�oj porodici. ?
* Ushi�uje svakoga. Nalaze da je lepa kao lep dan.
I ona se osmehnu svojim ushi�enim osmehom.
Oie uoi1e2-uoi5? 1l{aHet aigak <111 ^ie je p'a1 rab 1a �obbe (1e 1a ragetgge^ �
re�e knez.
Ostavite �alu. Ja sam htela ozbiljno da govorim s vgila. Znate, nezadovoljna sam
va�im mla�im sinom. Me�u nama re�eno (njeno lice po-stade setno), o njemu su
govorili kod njenog veli-�anstva, i �ale vas ...
Knez ne odgovori, a ona je, �ute�i i zna�ajno gledaju�i u njega, �ekala odgovor.
Knez Vasilije se malo namr�ti.
�ta da radim? � re�e on najzad. � Vi znate da sam �inio za njihovo vaspitanje sve
�to mo�e otac u�initi, pa su oba izi�li (Jez 1t�es1-1e5.^ Ipolit je bar mirna
budala, a Anatol � ne-mirna. To je jedina razlika � re�e on sme�e�i se neprirodnije
i �ivlje nego obi�no, i poka-zuju�i uz to osobito o�tro, u borama zbr�kanim oko
usta, ne�to neo�ekivano grubo i neprijatno.
I za�to se ra�aju deca takvim ljudima kao �to ste vi? Da niste otac, ja vas ne bih
mogla niza�to prekoreti � re�e Ana Pavlovna, zam�n-ljeno podi�u�i o�i.
Je bi15 Uo1ge verki rob, eg k uoib 5ei1e je r�b Gauoieg. Moja deca � se bopg 1eb
e�gaueb (1e top eh1b1:epse.^ To je moj krst, Ja to tako sebi tuma�im. ^ie Uoi1e2-
Uoib? ...
On u�uta, pokazuju�i gestom da se pokorava svojoj zloj sudbini. Ana Pavlovna be�e
se zamis-lila.
� Vi niste nikad pomi�ljali da o�enite svog bludnog sina Anatola. Ka�u � re�e
ona �
' �ta �ete? Aafater bi rekao da nemam sklonosti za roditeljsku ljubav. ' Budale.
' ?'^?*^^ verni rob, i samo vama mogu to da pri-znam. Moja deca � to su okovi moga
�ivota.
da stare devojke op1:1a ta�e s1e5 tag1a�e5-^ Ja jo� ne ose�am kod sebe tu slabost,
ali imam jednu treIhe regboppe koja je vrlo nesre�na s ocem, �ze ragepge a poib,
ipe rppsezbe^ Bolkonoku.
Knez Vasilije ne odgovori, iako je, brzim shvatanjem i pam�enjem kojim se odlikuju
ljudi iz otmenoga sveta, pokazao pokretom glave da je primio znanju te �injenice.
A znate li vi da me taj Anatol staje �etr-deset hiljada na godinu � re�e on,
o�evidno ne mogu�i da zaustavi tu�an tok svojih misli. Onda po�uta malo, pa dodade:
� �ta �e biti posle pet godina, ako i dalje tako po�e? UoIa Gauap1:a�e s1'^1;ge
rege.^ Je li bogata ta va�a kneginja?
Otac joj je vrlo bogat i tvrdica. �ivi na selu. To je, znate, onaj �uveni knez
Bolkonski, koji je jo� za vlade pokojnog imperatora uklo-njen, i koga su prozvali
�pruski kralj�. On je vrlo pametan �ovek, ali nastran i te�ak. 1l raiuge reI1e e81
�a�eigeize sotte 1e5 rheggez.^ NJen je brat, onaj �to se tu skoro o�enio sa Obe
Majnen, a�utant Kutuzovljev. Bi�e kod mene ve�eras.
Esoi1eg, s�ege AppeIe � re�e knez, uzev�i je odjednom za ruku i saginju�i je ne�to
nani�e. � Aggap�e2-to1 seIe aIgate, eg je b�b uo1;ge naj-verniji rob a 1;oi1:
ja�a^b* (r o p sotte top na-stojnik t'esg11: u izve�tajima: er-o-pe). Ona je od
dobre porodice i bogata. To je sve �to mi treba.
I onim slobodnim i familijarnim gracioz-nim pokretima, kojima se odlikovao, uze on
dvor-sku damu za ruku, poljubi je, pa, poljubiv�i je.

' Imaj^ slabost da �ene i udaju.

' Na�u ro�aku, kneginju Bolkonsku.
' Eto ti koristi �to si otac. '
* Sirota mala je isuvi�e nesre�na. ' Udesite mi tu stvar, pa �u ve�ito biti va�
naj-verniji rob.
pomaha malo njenom rukom, usturiv�i se u naslo-nja�i i gledaju�i u stranu.
� AIepLeg^ � re�e Ana Pavlovna, sm�lljaju-�i ne�to. � Jo� ve�eras govori�u s Pbe
(1a {et-�e ^i jeipe Bolkonskog).^ I, mo�e biti, to �e se udesiti. Se bega s1apb
\o1ge Jat�e ^ie je Jega! top argep1;15ba�e s1e lae�e �1e.^

II
Salon Ane Pavlovne po�e pomalo da se puni. Do�e visoka gospo�tina petrogradska,
ljudi naj-raznovrsniji po godinama i po karakteru, ali jednaki po dru�tvu u kome su
svi �iveli. Do�e k�i kneza Vasilija, lepotica Elen, koja je svra-tila po oca, da s
njim zajedno ide na sve�anost kod poslanika. Bila je u balskoj haljini i imala znak
s cari�inim monogramom. Do�e i poznata kao 1a ^ette 1a r1ib bes1�bap1;e (1e
Re1;eg5�oigd,* mlada, mala kneginja Bolkonska, koja se lane u zimu udala i sad ne
izlazi u v e l i k o dru�tvo zbog svoje bremenitosti, ali ide jo� na manje prijeme.
Do�e knez Ipolit, sin kneza Vasilija, s Mortmarom, koga on predstavi. Do�e i op^t
Mo-rio i mnogi Arugi.
� Vi se jo� niste videli, ili: � vi se ne poznajete s ta 1;ap1:e? � govorila je Ana
Pavlov-na gostima i veoma ozbiljno privodila ih jednoj malenoj starici s visokim
�ipkanim okovratni-kom koja be�e izmilela iz druge sobe �im su po-�eli gosti
dolaziti, pa kazivala njkhova imena,
' �ekajte.
^ Aizom (�enom mladog Bolkonskog).
' Ja �u u va�oj porodici nau�iti zanat matoriH
devsuaka. I
* NajpriBla�nija �ena u Petrogradu. ;

Prelaze�i lagano o�ima s gosta na ta 1apHe i on-da odlazila.

Svi su gosti vr�ili obred pozdravljanja tetke koju niko nije poznavao, koja nikoga
nije zani-mala, niti je kome bila potrebna. Ana Pavlovna pratila je, setno i sa
sve�anim u�e��em, njihove pozdrave i �utke Nh odobravala. Ma 1:ap1;e govo-rila je
jednim te istim re�ima sa svakim o nje-govom zdravlju,'o svom zdravlju i o zdravlju
njenog veli�anstva, koje je sad bilo, hvala bogu, bolje. Svi koji su starici
pristupali odvajahu se od nje ne �ure�i, iz uljudnosti, ali s ose�anjem one lako�e
koju �ovek do�ivi kad ispuii ta�vu te�ku du�-nost, odvajahu se da joj celog tos
ve�era ni jed-nom vi�e ne pri�u.
Mlada kneginja Bolkonska be�e do�la s ra-dom u pli�anoj torbici, izvezenoj zlatom.
NJena lepa gornja usnica, ogarena jedva vidljivom naus-nicom, be�e kratka prema
zubima, ali se zatb ljupkije otvarala i jo� ljupkije ponekad razvla-�ila i spu�tala
na donju. Taj njen nedostatak � kratko�a usne i poluotvorena usta � be�e, kao �to
to uvek biva kod jako privla�nih �ena, njena osobita, samo njena lepota. Svakom je
bilo milo da pogleda tu lepu�kastu �enu, punu zdravlja i �ivahnosti, koja �e uskoro
postati majka i koja tako lako snosi svoje stanje. Starcima i sumor-nim, natmurenim
mladi�ima �inilo se da i oni postaju nalik na nju kad probave i porazgovaraju neko
vreme s njom. Ko je s njom razgovarao i gle-dao uz svaku re� njen vedar osmejak i
blistave bele zube, koji su se neprestano videli, taj je mislio da je u taj mah sam
osobito ljubazan. I to je mislio svahsi.
LJuljaju�i se, mala kneginja obi�e sitnim br-zim koracima sto, dr�e�i torbicu s
radom na ruci, pa, veselo name�taju�i haljinu, sede na di-van kod srebrnog
samovara, kao da je sve �to ona �ini bilo rag1;1e <1e r1a151g' za nju i za sve koji
su oko nje.
� J'a1 arrog1;e top oiuga�e' � re�e ona otva-raju�i svoju torbicu i obra�aju�i
se svima. � Pazite, AppeIe, pe te joieg raz ip taiuahb 1;oig
� re�e doma�ici. � Uoiz t'aue2 esp!;, ^ie sb1ga1 ipe 1;oi1;e reI1e bo1gee;
uoueg, sotte je b�b a!;-�e.'
I ra�iri ruke, da poka�e svoju divnu pepe-ljastu haljinu, ukra�enu �ipkama, opasanu
i�ro-kom trakom ispod grudi.
boue2 1;gapd�11e, ibe, uoiz begeg 1oijoig5 1a r1i5 joIe' � odgovori Ana Pavlovna.
Uoib baueh, top tap t'a�ap(1oppe � na-stavn ona istim tonom, obra�aju�i se generalu
� 11 ua be ^a1ge gieg, VIeb to1, roig^io1 se1;1;e u1-1a1pe diegge?'' � re�e
knezu Vasiliju, pa ne �eka-ju�i odgovora, okrete se njegovoj k�eri, lepoj Elen.
_� ^iePe s1eIs1ei5e regboppe ^ie seIe re111;e rg�sebbe!" � re�e knez Vasilije tiho
Ani Pav-lovnoj.
Ubrzo posle male kneginje u�e masivan, gojazan mladi�, o�i�ane glave, s nao�arima,
u pantalo-nama otvorene boje po tada�njoj modi, s visokim �aboom i u fraku mrke
boje. Taj debeli mladi� bio je nezakoniti sin znamenitog velikana za vlade
Katarinine, grofa Bezuhova, koji je sad umirao u Moskvi. On jo� ne be�e nigde u
slu�-bi, tek je do�ao iz inostranstva, gde je u�io
' Zadovoljstvo.
^ Donela sam svoj rad. Pazite, Ana, �e �alnte se sa mnom. Vi ste .mi gga-, sali da
js ovo sasvim mali prijem; pogledajte kako sam obu�ena.
' BuAite bez brige, Lizo, bi�ete ipak najlep�i. Znate li da me mu� ostavl)a, ide da
ga ubiju. Mo-lim vas, �emu taj gadni rat?
* Kako je l.upka ova mala kneginja! ,
�kole, i sad je prvi put do�ao u dru�tvo. Ana Pavlovna ga pozdravi poklonom kojim
su pozdrav-ljani ljudi najni�e hijerarhije u njenoim salonu. Ali i pored toga po
svojoj vrsti ni�eg pozdrava, na licu Ane Pavlovne, kad ugleda Pjera, pokaza se
nemir i strah, sli�an onom koji se poka�e kad �ovek ugleda ne�to ogromno i �to ne
doli-kuje mestu. Iako je Pjer odista bio ne�to ve�i od ostalih mu�karaca u sobi,
ipak je taj strah mogao poticati samo od onog njegovog pametnog i ujedno
boja�ljivog, posmatra�kog i prirodnog pogleda, kojim se razlikovao od sviju u toj
go-stinskoj sobi.
� S'ev1 �1ep a1�a�1e ^ uoiz, � o p z 1 e i g R1 e g g e , 6'Nge uepi uo1g ipe
raiuge ta1as1e' � re�e mu Ana Pavlovna, izmenjuju�i upla�ene po-glede s tetkom
kojoj ga je privodila.
Pjer promrmlja ne�to nerazumljivo, pa nasta-vi da tra�i nekog o�ima. Klanjaju�i se
maloj kneginji, on se osmehnu radosno, veselo, kao do-broj poznanici, pa pri�e
tetki. Strah Ane Pav-lovne nije bio uzaludan, jer Pjer ode od tetke a ne saslu�a
dokraja njen govor o zdravlju njenog veli�anstva. Ana Pavlovna zaustavi ga popla�e-
no i re�e:
Vi ne poznajete opata Morioa? To je vrlo zanimljiv �ovek ...
Da, slu�ao sam za njegov plan o ve�itom miru, i to je vrlo zanimljivo, ali mu�no da
je mogu�no...
Mislite? � re�e Ana Pavlovna tek da ka-�e ne�to, pa da se opet vrati svome
doma�i�kom poslu, ali Pjer na�ini sasvim drugu neuljudnost. Malopre je oti�ao ne
saslu�av�i dokraja re�i tetkine; sad svojim razgovorom zaustavi Anu Pav-
' Vrlo je ljubazno od vas, gospodine Pjer, �to ste Ao�li da vidite jednu sirotu
bolesnicu.
lovnu, kojoj je bilo potrebno da ode od njega. On na�e glavu i raskora�i se na
svojim velikim no-gama, pa stade dokazivati Ani Pavlovnoj za�to on misli da je plan
opatov �imera.
� Posle �emo razgovarati � re�e Ana Pavlov-na, sme�e�i se.
I odvojiv�i se od mladi�a koji se nije umeo pona�ati, ona se vrati svom doma�i�kom
poslu i nastavi da oslu�kuje i osmatra, gotova da pri-tekne u pomo� na onoj ta�ci
gde je razgovor po-�eo bivati slabiji. Kao �to gazda kakve radio-nice za predenje,
kad namesti radnike na njihova mesta, hoda po fabrici, pa kad opazi da koje vre-
teno ne prede ili zvrji neobi�no, �kripavo, su-vi�e jako, on pohita- brzo, te ga
zadr�i ili ga udesi da prede kako treba � tako je i Ana Pav-lovna, hodaju�i po
svojoj gostinskoj sobi, prila-zila grupi koja se u�uti ili koja suni�e mnogo govori
pa je jednom re�i ili razme�tanjem opet ude�avala da ma�ina razgovora ra^ld!
odmereno i kako dolikuje. Ali usred tih briga jednako se opa�alo njeno osobito
strahovanje zbog Pjera. Ona ga je sa zebnjom pogledala �ad je pri�ao da �uje �ta se
govori kod Mortmara i kad je oti�ao drugoj gr^upi, gde je govorio opat.
Pjeru, koji se �kolovao na strani, be�e ovo ve�e Ane Pavlovne prvo koje je video u
Rusiji. On je znao da se tu iskupila sva petrogradska inteligencija, pa, kao dete u
du�anu s igra�kama, nije znao kuda pre da pogleda. Sve se bojao da ne propusti
pametne razgovore koje mo�e �uti. Gle-daju�i pouzdane i lepe izraze okupljenih
li�no-sti, on je jeAnako o�ekivao ne�to naro�ito pa-metno. Najzad pri�e Moriou.
U�ini mu se da je razgovor zaeimljiv, i oi stade, �ekaju�i priliku da ka�e svoje
mi�ljenje, kao �to to vole mladi ljudi.

Ve�ernji prijem Ane Pavlovne be�e po�eo. S raznih strana zvrjala su vretena,
ravnomerno i ne prestaju�i. Izuzev �a 1;ap1;e, kraj koje je se-dela samo jedna
postarija dama, isplakana, suva lica, malo tu�a za ovo sjajno dru�tvo, dru�tvo se
podelilo u tri grupe. U jednoj, gde behu ve�i-nom mu�karci, opat je bio centar; u
drugoj, gde se okupio mlad svet, bila je centar lepa knegi-njica Elen, k�i kneza
Vasilija, i lepu�kasta, rumena i za svoju mladost suvi�e puna, mala kneginja
Bolkonska. U tre�oj � Mortmar i Ana Pavlovna.
Vikont be�e umiljat mladi�, blagih crta i manira, �ovek koji je, o�evidno, smatrao
sebe kao neku znamenitost, ali je, kao lepo vaspitan, skromno ostavio da se njim
koristi dru�tvo u kome se nalazio. NJime je Ana Pavlovna, o�evid-no, ugo��avala
svoje goste. Kao �to dobar metr--d'otel daje, kao ne�to natprirodno lepo onaj ko-
mad gove�ine koji �ovek ne bi jeo da ga vidi u prljavoj kujni, tako je na ovom
prijemu Ana Pav-lovna servirala svojim gostima najpre vikonta, pa onda opata, kao
ne�to nathfirodno fino.
U Mortmarovoj grupi po�e�e odmah govoriti o streljanju vojvode od Angijana. Vikont
re�e da je vojvoda od Angijaia pogiiuo zbog ovoje veliko-du�nosti i da je bilo
osobitih uzroka zbog kojih se Bonaparta ozlojedio na njega.
� A�, uouopz! Sop1;e2 poiz se1a, U1Sot1;e' � re-�e Ana Pavlovna radosno, ose�aju�i
kako u frazi sop1e2 poib se1a, U1Sot1:e, zvu�i ne�to k 1a ^oi^z XV.
Vikont se pokloni u znak poslu�nosti i uljudno se osmehnu. Ana Pavlovna obi�e unao-
' A, gle! Pri�ajte nam to, vikonte.
kolo oko vikonta i pozva sve da slu�aju njegovu pri�u.
� ^e u1sot1e a 616 regboppe11etep1; soppi (Je top5e1�peig^ � �apnu Ana Pavlovna
jednome. � ^e u1sot1;e e51 ip rag^aN so�eig' � dobaci dru-gome. � So�te op UO!!,
^'�otte s1e 1a �oppe sot-ra�p1e' � re�e tre�em; i vikont bi iznet pred dru�tvo u
najlep�oj i najpovoljnijoj po njega svetlosti, kao rostbif na vreloj �iniji posut
zeleni.
Vikont se ve� sprema�e da po�ne svoju pri�u i lako se osmehnu.
� Pri�ite ovamo, s�bge Nb1bpe � re�e Ana Pavlovna lepoj kneginj�da, koja je
sedela malo dalje i bila centar druge grupe.
Kneginjica Elen se sme�ila; ustade s onim nepromenljivim osmehom savr�eno lepe �ene
s kojim je u�la u gostinsku sobu. �u�te�i lako svojom belom balskom haljinom, koja
be�e iski-�ena br�ljanom i mahovinom, i blistaju�i beli-nom ramena, sijanjem kose i
brilijanata, ona pro�e izme�u mu�karaca koji se razmako�e, pa, ne gledaju�i ni na
koga a sme�e�i se svima i kao ljubazno ostavljaju�i svakom pravo da se nasla-�uje
lepotom njenog stasa, punih ramena i vrlo otkrivenih, po tada�njoj modi, grudi i
le�a, kao da donosi sobom sjaj bala, pri�e pravo Ani Pav-lovnoj. Elen je bila tako
lepa da se ne samo na njoj nije opa�ala ni senka koketerije, nego je, naprotiv,
�isto be�e stid zbog nesumnjive lepote koja je odve� jako i osvaja�ki uticala na
ljude. Kao da je �elela da umanji uticaj svoje lepote a nije mogla.
' Vikonta je vojvoda li�no poznavao.
' Vikont je ve�tak u pri�anju.
' Vidi se da je �ovek iz boljeg dru�tva.

� OiePe �ePe regzoppe?^ � govorvo je s�aki ko bi je ugledao.

Kao pora�en ne�im neobi�nim, vikont sle�e ramenima i obori o�i, dok je ona sedala
pred njim i oovetljavala i njega onim istim neizmen-ljivim osmehom.
� MaJate, je sgahpz roig tez touepz b.euap1 �1 rageP aiLJJohge^ � re�e on,
nakloniv�i glavu i sme�e�i se.
Kneginjica se nalakti svojom golom, punom rukom na sto�i� i ne na�e za potrebno da
i�ta ka�e. Ona je �ekala sme�e�i se. Za sve vreme pri-�anja sedela je pravo,
gledaju�i ponekad ili svoju punu lepu ruku koja je lako le�ala na stolu, ili jo�
lep�e grudi na kojima je popravljala brili-jantsku ogrlicu; nekoliko puta
popravljala je nabore na haljini, a kad je pri�a �inila utisak, ona se osvrtala na
Anu Pavlovnu i odmah uzima-la onaj isti izraz koji je bio na licu dvorske da-me, pa
se onda opet umirivala i vedro sme�ila.
Odmah iza Elen pre�e i mala kneginja od stola za �aj.
� APepd.e2 to1, je uahz rgeps1ge top oiuga�e^
progovori ona. � Uouopz, a dio! repzeg-uoiz?
okrete se knezu Ipolitu: � arroggeg-�o! top p(11si1e.'
Osmehuju�i se i govore�i sa svima, knegi1^a poma�e druge pa sede i veselo popravi
haljinu na sebi.
� Sad mi je dobro � re�e, pa, zamoliv�i da se po�ne, uze opet svoj rad.
' Kakva lepotica!
' Gos�o�o, ja strepim za svoje pripoveda�ke sposob-nosti pred takvim slu�aocima.
' Pri�ekajte me, da uzmem svoj rad.
' No, �to ste se zamislili? Donesite mi moju tor-bicu.

I
Knez Ipolit be�e joj preneo torbicu, pre�ao za njom i, primaknuv�i blizu
naslonja�u, seo do nje.
^e s�agtap!: N1rro1u1;e^ pora�avao je svojom neobi�nom sli�no��u sa sestrom
lepoticom, a jo� vi�e time �to je, pored sve te sli�nosti, bio za �udo ru�an. Crte
njegova lica behu iste kao i sestrine, ali kod nje be�e sve obasjano radosnim,
zadovoljnim, mladi�kim, ve�itim osme-hom i neobi�nom, anti�kom lepotom tela; kod
brata, naprotiv, to isto lice be�e zamra�eno idiotizmom i uvek pokaziva�e
samouverenu zlo-volju, dok mu je telo bilo mr�avo i slabo. NJego-ve o�i, nos, usta
� sve se to zbiralo gotovo u jednu neodre�enu i kiselu grimasu, a ruke i noge bile
su mu svakad u neprirodnom polo�aju.
Se p'ez1: raz i�e �151:o1ge Je geuepa�z?'' � re�e on, sednuv�i do kneginje i brzo
prinesav�i o�ima svoj lornjon, kao da bez tog instrumenta nije mogao da progovori.
Ma1z pop, top s�eg^ � re�e za�u�eno pri-poveda� sle�u�i ramenima.
Sezg ^ie je s1ege51:e 1ez �1z1;o1gez s1e geuepap^z" � re�e knez Ipolit takvim tonom
da se poznalo kako je smisao tih re�i razumeo tek po�to ih je izgovorio.
On je govorio s takvim samouverenjem da niko nije mogao razumeti je li vrlo pametno
ili vrlo glupo ono �to je rekao. Na njemu be�e zagasito-zelen frak, pantalone boje
si^zze (1e pzopr�e eI-gauee* kao �to on govora�e, �arape i plitke cipele.
' Lzupki Ipolnt.
^ Nije li to pri�a o vampirima?.*} . -
' O ne, dragi moj. > , �
' Ja mrzim pri�e o vampirima. * Noga upla�ene nimfe.

Vikont je vrlo slatko pri�ao onu tada razgla-�enu anegdotu kako je vojvoda od
Angijana oti-�ao tajno u Pariz da se vidi s �-Ie Seog�e, kako se kod nje sreo s
Bonapartom koji je tako�e u�i-vao milo�te �uvene glumice i kako je Napoleon, kad se
na�ao tu s vojvodom, pao u onu nesvest od koje je patio i tako se nalazio u vlasti
vojvode kojom se ovaj nije koristio, a kako se, posle, Bo-naparta osvetio vojvodi
smr�u za tu velikodu�-nost.
Pri�a je bila vrlo lepa i zanimljiva, osobito na onom mestu kad suparnici odjednom
poznadu jedan drugog, i dame su, kako je izgledalo, bile uzbu�ene.
S�ag�ap!; � re�e Ana Pavlovna, pogledaju-�i upitno malu kneginju.
S�ag�ap!: � pro�aputa mala kneginja, za-badaju�i iglu u rad, kao da bi time htela
da poka�e kako joj zanimljiva i lepa pri�a smeta da nastavi rad.
Vikont razumede tu �utljivu pohvalu, pa se zahvalno osmehnu i nastavi; ali Ana
Pavlovna, koja je jednako pogledala na onog za nju stra�-nog mladi�a, opazi u taj
mah da on ne�to suvi�e vatreno i glasno govori sa opatom, pa pohita u pomo� opasnom
mestu. I doista, Pjer be�e uspeo da zametne sa opatom razgovor o politi�koj rav-
note�i, a opat je, o�evidno zainteresovan pro-stodu�nom vatreno��u mladi�evom,
razvijao pred njim svoju omiljenu ideju. Obojica su odve� �ivo i gfirodno slu�ali i
govorili, i to se nije svi�alo Ani Pavlovnoj.
� Lek je evropska ravnote�a i d.go11 Le5 ^epb' � govorio je opat. � Treba da
jedna mo�na dr-�ava, kao Rusija, koja je �uvena zbog svoga var-
L^udska prava.
varstva, stane nesebi�no na �elo saveza kome bi bio cilj ravnote�a Evrope, pa �e
spasti svet!
� A kako �ete vi na�i tu ravnote�u? � za-usti Pjer; ali tada pri�e Ana Pavlovna
i, pogle-dav�i o�tro Pjera, upita Italijana kako pod-nosi ovda�nju klimu.
Italijan se odjednom promeni u licu, koje dobi neki uvre�en, pretvorno sladak
izraz, na koji se, kako izgleda, be�e navikao kad razgo-vara sa �enama.
� Ja sam tako o�aran vrlinama uma i obrazo-vanja ovog dru�tva, osobito �enskog,
u koje sam imao sre�u biti primljen, da jo� nisam dospeo da mislim o klimi � re�e
on.
Ana Pavlovna nije htela vi�e ostaviti opata i Pjera i, da bi joj zgodnije bilo
motriti na njih, gfidru�i ih o�ptoj grug�.
U taj mah u gostinsku sobu u�e nova li�nost. Ta nova li�nost be�e mladi knez
Andreja Bol-konski, mu� male kneginje. Knez Bolkonski be�e omalena rasta, vrlo lep
mlad �ovvk sa odre�eiim i hladnim crtama. Sve je na njemu, po�ev�i od umorna,
turobna pogleda pa do laganog, odmerenog koraka, pokazivalo najo�triju protivnost
prema njegovoj maloj, veseloj �eni. Kao �to se videlo, njemu su svi �to behu u sobi
ne samo bili poznati, nego su mu ve� toliko dosadili da mu je bilo vrlo mrsko i
gledati ih i slu�ati ih. A od svih dosadnih lica be�e mu, izgleda, najdosadnije li-
ce njegove lepu�kaste �ene. On okrete glavu od nje s grimasom koja je kvarila
njegovo lepo lice. Poljubi Anu Pavlovnu u ruku, pa, za�kiljiv�i, razgleda �itavo
dru�tvo.
� Uoib uoiz epgbkg roig 1a eiegge, �op rpp-se?' � re�e Ana Pavlovna.
' Spremate ,\i se za rat, kne�e?
� �epega1 Koi^oigoK � odgovori Bolkon-ski, nagla�uju�i poslednji slog goM kao
Fran-cuz; � a �1ep uoi1i (1e to1 roig a1<1e-<1e-satr ..
� ^15e, uogge Jette?"
Ona �e i�i na selo.
Kako vam nije grehota li�avati nas va�e
divne �ene?
� ApJge � re�e njegova �ena, obra�aju�i se mu�u onim istim koketnim tonom kojim
se obra-�ala i stranima � kakvu nam je lepu istoriju ispri�ao vikont o
ta<1eto15e11e �or� i Bona-parti!
Knez Andreja za�muri i okrete se od nje. Pjer, koji, otkako je u�ao knez Andreja u
sobu, nije skidao s njega svoj radosni prijateljski pogled, pri�e mu i uhvati ga za
ruku. Knez An-dreja, ne osvr�u�i se, namr�ti se i na�ini gri-masu u kojoj se opazi
ljutnja na onoga �to ga dira za ruku, ali kad ugleda nasmejano lice Pjerovo, on se
osmehnu neo�ekivano blagim i prijatelj-skim osmehom.
� Gle sad! ... Zar si i ti u velikom svetu!
� re�e on Pjeru.
� Znao sam da �ete vi b�� � odgovori Pjer.
� Do�i �u k vama na ve�eru � dodade tiho, da ne smeta vikontu, koji je nastavio
svoju pri�u. Mogu li?
� Ne, ne mo�e� � re�e knez Andreja smeju�i se i stiskanjem ruke daju�i Pjeru na
znanje da za to ne treba ni pitati.
On htede re�i jo� ne�to, ali se u taj mah di�e knez Vasilije s �erkom, i mu�karci
usta-do�e da im na�ine put.
� Vi �ete mi oprostiti, dragi vikonte � re�e knez Vasilije Francuzu, vuku�i ga
ljubazno
' General Kutuzov izvoleo me je uzeti za a�utanta. ^ A Liza, va�a �ena?
za rukav nani�e, stolu, da ne bi ustao. � Ta nesre�na sve�anost kod poslanika
li�ava me zadovoljstva, a vas prekida. Vrlo mi je �ao osta-viti va� zanosni prijem
� re�e on Ani Pav-lovnoj.
NJegova k�i, kneginjica Elen, pridr�avaju�i nabore svoje haljine, po�e izme�u
stolica, a osmeh je jo� sjajnije blistao na njenom divnom licu. Pjer je gledao
skoro zaprepa��enim, ushi-�enim o�ima tu lepoticu, dok je prolazila pored njega.
Vrlo lepa � re�e knez Andreja.
Vrlo � re�e Pjer.
U prolazu knez Vasilije uze Pjera za ruku i okrete se Ani Pavlovnoj, pa re�e:
� Vaspitajte mi ovog medveda. Ve� je mesec dana kako boravi kod mene, i ovo je
prvi put �to ga vidim u dru�tvu. Ni�ta nije tako po-trebno mladi�u kao dru�enje s
pametnim �enama.

IV
Ana Pavlovna se osmehnu i obe�a da �e se za-uzeti oko Pjera, za koga je znala da je
rod po ocu knezu Vasiliju.
Ona postarija dama, �to je ranije sedela s ta 1ap1;e, �urno ustade i sti�e kneza
Vasilija u predsoblju. S njena lica ipg�eznu sve malopre�a�-nje pretvorno
interesovanje. Na njenom dobrom, isplakanom licu video se sad samo nemir i strah.
� A �ta �ete mi re�i, kne�e, za moga Borisa?
re�e ona, kad ga sti�e u predsoblju. (Ime Bo-ris izgovarala je sa osobitim
naglaskom na o.)
Ja ne mogu dalje ostati u Petrogradu. Ka�ite mi kakve vesti mogu odneti mome jadnom
de�ku.
Prn svem tom �to je knez Vasilije nerado i gotovo neuljudno slu�ao postariju damu,
pa se �ak pokazao i nestrpljiv, ona se ljubazno i dir-ljivo osmehivala na njega i,
da ne bi oti�ao, ; uhvati ga za ruku.
�ta vas staje da ka�ete jednu re� gospo-daru, pa �e odmah biti preveden u gardu �
mo- ; lja�e ona.
Verujte, kneginjo, da �u u�initi sve �to mogu � odgovori knez Vasilije � ali mi je
te�ko moliti gospodara; ja bih vam savetovao * da se obratite Rumjancovu preko
kneza G&,ljicina; to bi bnlo pametnije.
Postarija "dama zvala se kneginja Drubecka, iz jedne od najboljih porodica u
Rusiji, ali be�e siroma�na, odavno je napustila gospodski svet i izgubila pre�a�nje
veze. Sad je do�la da izradi svom jedincu preme�taj u gardu. Samo zato da bi J
videla kneza Vasilija ona se nametnula i. do�la Ani Pavlovnoj na prijem, samo zato
slu�ala je pri�u vikontovu. NJu upla�i�e re�i kneza Va-silija; na njenom nekad
lepom licu pojavi se gnev, ali to je trajalo jedan trenutak. Ona se opet osmehnu i
ja�e uhvati za ruku kneza Vasi-lija.
� �ujte, kne�e � re�e ona � ja vas nikad nisam molila, nikad vas ne�u moliti,
nikad vam nisam spominjala prijateljstvo moga oca prema vama. Ali sad, Bogom vas
zaklinjem, u�inite to za j moga sina, pa �u vas smatrati za dobrotvora � j dodade
brzo. � Nemojte se ljutiti, nego mi obe- , �ajte. Ja sam molila Galjicina, on me je
odbio. ^ boueg 1e �op epGap1; ^ie uopb aueh e1;e^ � re�e ona trude�i se da se
nasmeje, dok joj u o�ima behu suze.
� Tata, zadocni�emo � re�e kneginjica Elen ;
' Budite dobri kao �to ste bili.
koja je �ekala kod vrata, okrenuv�i svoju lepu glavu na anti�kim ramenima.
Ali je uticaj u svetu kag�tal, koji treba �u-vati da ne bi i��ezao. To je znao knez
Vasilije, pa kad je jednom ve� izra�unao da ubrzo ne bi mogao moliti za sebe ako bi
stao moliti za sva-koga ko njega moli, on je retko upotrebljavao svoj uticaj. U
slu�aju kneginje Drubecke, posle njene nove molbe, ipak je osetio neku vrstu pre-
kora savesti. Ona mu je pomenula istinu: za svoje prve korake u slu�bi imao je da
zahvali njenom ocu. Sem toga, video je po njenom dr�anju da je ona od onih �ena,
osobito majki, koje kad naume jednom ne�to, ne�e dotle odustati dok im se �elja ne
ispuni, a u protivnom slu�aju gotove su da nasr�u na �oveka svakog dana, svakog
�asa, pa �ak i da prave scene. Ova poslednja misao pokoleba ga.
� S�eg Ana Mihailovna � re�e on sa svojom svagda�njom familijarno��u i dosadom
u glasu
meni je gotovo nemogu�no da u�inim to �to �elite; ali da bih vam dokazao koliko vas
vo-lim i koliko po�tujem uspomenu na va�eg po-kojnog oca, ja �u u�initi i
nemogu�no: va� sin bi�e preveden u gardu, evo vam moje ruke. Jeste li zadovoljni?
� Aragi moj, vi ste mi dobrotvor! Ja drugo nisam ni o�ekivala od vas; znala sam
koliko ste dobri.
On htede oti�i.
� Pri�ekajte jo� dve re�i. �e (015 razze aih �ags1e8 ... Tu ona zape: � Vi ste
dobro s Mihai-lom Ilarionovi�em Kutuzovom, preporu�ite mu b^Te�^^ a�utanta. Tad bih
bila mirna, i tad
Knez Vasilije se osmehnu.
' Kad ve� bude pre�ao u gardu. , , . ^,. '
To ne obe�avam. Vi ne znate kako navaljuju na Kutuzova otkako je postavljen za
glavnokoman-duju�eg. On mi je sam govorio da su se sve mo-skovske gospo�e
dogovorile da mu dadu svu svoju decu u a�utante.
Ne, obe�ajte mi, ne�u vas pustiti, dragi do-brotvore moj ...
Tata � ponovi lepotica onim istim tonom � zadocni�emo.
E, ai geuo1g, zbogom! Vidite li?
Dakle, sutra �ete govoriti caru?
Svakako, a Kutuzovu ne obe�avam.
Ne, obe�ajte mi, obe�ajte, Va511e � re�e za njim Ana Mihailovna sa osmehom mlade
kokete, koji joj je,. mo�da, bio nekad uro�en, a sad tako nije dolikovao njenom
iznurenom licu.
Ona je, o�igledno, zaboravila svoje godine, pa je, po navici, upotrebila sva stara
�enska sred-stva. Ali �im je on izi�ao, njeno lice opet dobi onaj isti hladan,
pretvoran izraz koji se video na njemu i pre. Ona se vrati grupi u kojoj je vi-kont
produ�io da pri�a i opet se napravi kao da slu�a, �ekaju�i vreme da ode, po�to je
posao svr�ila.
� A kako se vama �ini cela ta poslednja kome-dija s1i 5asge (1e MIap?^ � re�e
Ana Pavlovna. � E1; 1a poiueIe so�es�e s1e5 reir1e5 <1e Sepe5 e1 Le 1ms^iev, ^�
�eppet rge5ep1;eg 1eig5 uoeih a M. Vioparag1;e. M. VioparaPe a5515 ig ip ggbpe, e1
ehaidav! 1eb uoeih s1e5 pa1;1op5! As1oga�1e! Mop, ta15 s'e5^ a ep s1eue�g NJPe! Op
sIgaI, ^ie 1e top-s1e epIeg a regsJi 1a 1e1e.^
' Krunisanja u Milanu.
^ I nova komedija s narodom u Benovi i Luh�, koji dolazi da sao�pti svoje �elje
goopodinu Bonaparti. Go-spodin Bonaparta sedi na prestolu i usli�ava �elje naroda!
Bo�anstveno! Ta to je da �ovek poludi! Izgleda da je ceo svet izgubio pamet.
Knez Andreja se nasmeja, gledaju�i Anu Pav-lovnu pravo u lice.
�V1ei te 1a s1oppe, �age k 1a gois�e� � re�e on (re�i Bonapartine kad je stavio
krunu na glavu). � Op (I1 ci'I a 616 1te5 Beai ep rgopop-9ap1: seb ragokb^ �
dodade, pa jo� jednom ponovi te re�i italijanski: �V1o t! 1a s1opa, �ia{ a s�! 1a
gossa.�
J'ebr&ge epVp � nastavi Ana Pavlovna � ^ie da a e1;e 1a �oi1:1;e s1'eai ^� Jega
(1e�ogs1eg 1e uegge. ^eb 5oiuega1P5 pe reiuep1; r1i5 5irrog1:eg se1 �o�te, ^�
tepase 1oi1.^
1eb 5oiuega1p5? Je pe rag1e rab <1e 1a Kibb^e � re�e vikont uljudno i bez nade: �
^eb boiue-ga1Pb, tas^ate! Oi'op1; Ib (aI roig ToiJb XVI, roig 1a ge1pe, roig
tas1ate EIba�eg�? �ep � nastavi on, padaju�i u vatru � E! sgoueh-to!, Pb bi�^bbep!
1a rip11;10p roig 1eig gga�^bop <1e 1a sa�e (1eb Voig�opb. Eeb boiuega�b? Pb
epuo1ep1 <1e5 at-�abbas1eig5 so�rNtepgeg Gibigrageig.^
I on opet promeni polo�aj, uzdahnuv�i prez-rivo.
Knez Ipolit, koji je dugo gledao vikonta kroz lornjon, odjedanput se na te re�i
okrete �itavim telom maloj kneginji, i zatra�i od nje iglu, pa joj stade pokazivati
grb Kondeov, crtaju�i ga iglom na stolu. Tuma�io joj je taj grb tako oz-biljno, kao
da ga je kneginja za to molila.
� �Bog mi je daje, te�ko onom ko je dirne.� Ka�u da je bio vrlo lep kad je
izgovorio te re�i.
^ Nadam se, najzad, da je to bila kap vode koja �e u�initi da se �a�a prelije.
Vladaoci ne mogu vi�e tr-peti tog �oveka koji preti svemu.
' Vladaoci? Ne govorim o Rusiji. Vladaoci, gospo�o! �ta su u�inili oni za Luja XVI,
za kraljicu, za go-spo�u Jelisavetu? Ni�ta. I verujte mi, oni trpe kaznu �to su
izdali stvar Burbona. Vladaoci? Oni �al>u po-slanike da pozdrave uzurpatora.

� VeIop s1e eieikb, ep�ge1e s1e �iei1eb s1'a2ig � ta1bop SopsJe^ � govorio je
on.
Kneginja je slu�ala sme�e�i ss.
� Ako Bonaparta ostane jo� godinu dana na prestolu Francuske � nastavi vikont
zapo�eti razgovor, a izgledao je kao �ovek koji ne slu�a druge nego u onome �to je
njemu najbolje poznato ide samo za tokom svojih misli � onda �e stvari daleko
oti�i. Dru�tvo, razumem dobro dru�tvo, francusko, bi�e zauvek uni�teno intrigom,
na-siljem, progonstvom, kaznama, i onda ...
On sle�e ramenima i ra�iri ruke. Pjer htede re�i ne�to, razgovor ga je zanimao, ali
upade u re� Ana Pavlovna, koja je motrila na njega.
Imperator Aleksandar � re�e ona sa onom setom koja je uvek pratila njen govor o
carskoj porodici � objavio je da �e ostaviti samim Francuzima da biraju oblik
vladavine. I mi-slim, nema sumnje da �e se sav narod, kad se oslobodi uzurpatora,
baciti u ruke zakonitog kralja � re�e Ana Pavlovna, trude�i se da bude ljubazna
prema emigrantu i roajalisti.
To je neizvesno �- re�e knez Andreja. � Mop51eig 1e U1Sot1:e sasvim pravilno misli
da su stvari oti�le ve� suvi�e daleko. Ja mislim da �e te�ko biti vratiti se
starome.
Koliko sam ja �uo � ume�a se opet u raz-govor Pjer, crvene�i � gotovo sve plemstvo
pre-�lo je ve� na Bonapartinu stranu.
To vele bonapartisti � re�e vikont, ne gledaju�i u Pjera. � Sad je te�ko doznati
kakvo je javno mi�ljenje Francuske.
Vioparag1e Ga 6.11^ � re�e knez Andreja sa osmehom. (Vcdelo se da mu se vikont nije
svi�ao i da on, mada ne gleda u njega, cilja svojim govo-
ku�a Kondeova.
' Palica oivi�ena plavim zupcima ' To je kazao Bonaparta. , .
rom protiv njega.) � �Je 1eig a! to�ge 1e s�et� Je 1a �1o1ge� � nastavi on posle
kratkog �utanja, ponavljaju�i opet Napoleonove re�i: � �Ib p'ep op! rab uoi1i; je
1eig a! oi�eP tev apIs�at�geb, 115 be bo� rges1r11e5 ep {oi1e...� Je pe 5a15 k die!
ro1p1; 11 a ei 1e s1go11 s1e 1e s�ge.*
� Aisip^ � odgovori vikont. � Posle ubi-stva vojvodinog �ak i najpristrasniji
ljudi pre-stali su gledati u njemu heroja. 51 tete ^a a e1;e g� �egob roig
seg1;ateb depb � re�e vikont obra-�aju�i se Ani Pavlovnoj � s1eri15 Gabbabb�a!; {1i
s1is 11 u a ip tag1;ug s1e r1i5 (1ap5 1e s1e1, ip �egob ^e to1pb big 1a 1;egge.'
Ana Pavlovna i ostali ne behu jo� ni ocenili osmehom ove re�i vikontove, kad Pjer
opet upade u razgovor, i Ana Pavlovna, mada je slutila da �e on re�i ne�to
neuljudno, ve� ga nije mogla zaustaviti.
Kazna vojvode od Angijana � re�e Pjer � bila je dr�avna potreba i ja vidim veli�inu
du�e upravo u tome �to se Napoleon nije pobo-jao da prnmi na samog sebe odgovornost
za taj postupak.
V1ei! Mop V1ei! � pro�aputa prenera�eno Ana Pavlovna.
Sopipe�, M. R1egge, uoib ggoteg ^ie Gab-babb�a!; eb! ^gapsJeig s^^ate* � re�e mala
kneginja, sme�e�i se i primi�u�i k sebi rad.
' �Ja sam im pokazao put slave, oni nisu hteli njim po�i; otvorio sam im svo a
predsoblja, oni su u gomi-lama pojurili u njih� ... Ne znam ko.�ko je i.mao prava
da to ka�e.
' Niukoliko.
' I da je bio heroj za izvesne l>ude, posle ubistva vojvodinog na nebu je jedan
mu�enik vi�e, a na ze.mlji jedan heroj manje.
� �ta, gospodine Pjer, vi nalazite da je ubistvo veli�ina du�e.
A�! O�! � uzviknu�e razni glasovi.
Sar11;a1! ^ � re�e knez Ipolit engleski i stade se udarati dlanom po kolenu.
Vikont samo sle�e ramenima. Pjer pobedni�ki pogleda slu�aoce preko nao-�ara, pa
nastavi hrabro:
� Ja to velim tako zato �to su Burboni po-begli od revolucije, ostaviv�i narod
anarhiji; a jedini Napoleon umeo je da shvati revoluciju, da je pobedi i zato se on
nije mogao, op�tega dobra radi, zaustaviti pred �ivotom jednog �o-veka.
�� Da ne �elite pre�i za onaj sto? � uh�ta ga Ana Pavlovna.
Ali Pjer joj ne odgovori, nego nastavi svoj govor.
Ne � re�e on odu�evljavaju�i se sve vi�e i vi�e � Napoleon je veliki, jer se
uzvisio nad revolucijom, ugu�io njene zloupotrebe, zadr�av-�i sve �to je dobro � i
gra�ansku jednakost, i slobodu govora i �tampe, i samo je zato dobio vlast.
Jest, da se on, kad je uzeo vlast, nije njom poslu�io za ubistvo, nego da ju je
predao zako-nitom kralju � re�e vikont � onda bih ga ja zvao velikim �ovekom.
On to ne bi mogao u�initi. NJemu je narod dao vlast samo zato da ga izbavi od
Burbona i zato �to je narod gledao u njemu velikog �oveka. Revolucija je bila
veliko delo � nastavi msje Pjer, pokazuju�i tom smelom i izaziva�kom pre-stupnom
re�enicom svoju veliku mladost i �elju da sve �to pre ka�e.
Zar revolucija i ubistvo vladaoca veliko delo? ... Posle toga ... ali je li po
volji da pre-�ete za onaj sto? � ponovi Ana Pavlovna.
' Divno!
So�ga!; bosja!^ � re�e vikont Jcalo se osmeh-
nuv�i.
Ja ne govorim o ubistvima vladaoca. Ja gbvorim o ideji.
Jest, ideje plja�ke, ubijanja i ubistva vla-daoca � prekide ga opet ironi�an glas.
To su, razume se, bile krajnosti, ali nije u njima sav zna�aj nego u �ovekovim
pravima, u emancipaciji od predrasuda, u jednakosti gra-�ana; a sve te ideje o�uvao
je Napoleon u punoj njihovoj snazi.
Sloboda i jednakost � re�e vikont pre-zrivo, kao da se najzad odlu�io da ozbiljno
do-ka�e tome mladi�u koliko je glup njegov govor � to su samo zvu�ne re�i, koje su
se ve� davno kompromitovale. Ko ne voli slobodu i jednakost? Jo� je na� Spasitelj
propovedao slobodu i jed-nakost. Zar su ljudi posle revolucije postali sre�niji?
Naprotiv. Mi smo hteli slobolu, a Bo-naparta ju je uni�tio.
Knez Andreja pogledao je, sme�kaju�i se, �as u Pjera, �as u vikonta, �as u
doma�icu. U prvom trenutku Pjerova ispada be�e se Ana Pavlovna, i pored svoje
navike na svet, prestravila; ali kad je videla da se vikont ne �esti, iako je Pjer
izgovorio bogohulne re�i, i kad se uverila da se te re�i ve� ne mogu zaba�uriti,
ona je pri-brala svu svoju snagu, pridru�ila se vikontu i napala govornika.
Mahb, top s�eg M. R1ege � re�e Ana Pavlov-na � kako �ete vi objasniti velikog
�oveka koji je mogao kazniti vojvodu, najzad prosto �oveka, bez suda i bez krivice?
Ja bih upitao � re�e vikont � kako �e �op51eig objasniti 18 brimer.* Zarto nije
pre-
J Aru�tveni ugovor (Rusovljev). 18. brimera (9. novembra 1799) general Bonaparta
napravio je dr�avni prevrat i uzeo vlast u svoje ruke.

vara? Seb* ip ebsato^aee, ^i! pe gezbetTzk pi1-1etep1 k 1a taphege (1'a�1g b.'ip

�ga.pd. �otte.^
A zarobljenici u Africi koje je pobio? � re�e mala kneginja � to je stra�no! � I
ona sle�e ramenima.
S'e81; ip go1ipeg, uoiz aigeg �eai (Zjge* � re�e knez Ipolit.
Msje Pjer nije znao kome da odgovori, pogleda ih sve i osmehnu se. NJegov osmeh
nije bio onakav kao kod drugih ljudi, polusmeh. Naprotiv, kad se on osmehne, onda
odjedanput, u trenutku, nestane mu onog ozbiljnog i �ak malo sumornog lica, a po-
javi se drugo, detinjsko, dobro, �ak malo luckasto lice, koje, rekao bi �ovek, moli
za opro�taj.
Vikontu, koji ga je video prvi put, be�e jasno da taj jakobinac nimalo nije onako
stra�an kao njegove re�i.
Svi u�uta�e.
�ta, zar vi ho�ete da vam on svima odgo-vori odjednom? � re�e knez Andreja, � Sem
to-ga, treba u postupcima dr�avnika razlikovati postupke obi�nog �oveka, vojskovo�a
ili impera-tora. Meni se tako �ini.
Da, da, razume se � prihvati Pjer, obrado-van �to mu je neko pomogao.
Mora se priznati � nastavi knez Andreja � Napoleon je, kao �ovek, veliki na mostu
kod Arkole, u bolnici u Jafi gde obolelima od kuge pru�a ruku, ali... ali ima
drugih postupaka koje je te�ko opravdati.
Knez Andreja, koji je, kao �to se videlo, �eleo da ubla�i nezgodan govor Pjerov,
podi�e se, spremaju�i se da ide i daju�i znak �eni.
Odjedanput ustade knez Ipolit, pa, ma�u�i
' To je prepredenost koja nimalo ne li�i na na�pn rada velikog �oveka.
^ Ma �ta vi govorili, to je jedan skorojevi�.
36 r^^kama na sve da stanu i mole�i ih da sednu malo, po�e:
A�! aijoig(3 � op t a gasopge ipe apesaoge
tobsouIe, s�agta�e; 11 (ai1 ^ie je uoiz ep g^�a1e. Uoib �'ehsi5eg, ugsot1e, 11 Jai!
^ie je gaso�e ep gaabe. Atgetep! op pe vepIga rab 1e 5e1 (1e G�1-51o1ge.^
I knez Ipolit po�e da govori ruski onako kako govore Francuzi koji su proveli oko
godinu dana u Rusiji. Svi se zaustavi�e, jer je knez Ipolit tako �ivo, tako
sale�u�i zahtevao da se saslu�a njegova pri�a.
� U Mo5soi ima jedna gospo�a, ipe date. I ona je velika tvrdica. NJoj trebalo
be�e da ima dva ua1e15 s1e rgeb^ za kola, i vrlo veliki zastom, To bio njen ukusa.
I ona imala ipe 'ette (1e s�a��ge,' jo� ve�i na rast. Ona ka-zala...
Tu se knez Ipolit zamisli, videlo se da se s mukom se�a.
� Ona kazala... da, ona kazala: �Devojka 1a {e��e s1e s�at�ge), natakni Cugee,*
pa hajde
sa mnom, za kola, Jagge s1e5 UgbNeb.'
Tu knez Ipolit prsnu u smeh i stade se sme-jati 'mnogo pre svojih slu�alaca, �[To
u�ini nepovoljan utisak za pripoveda�a. Pa ipak su se mnogi osmehnuli, me�u njima
postarija dama i Ana Pavlovna.
� Ona je po�la. Znenadno se pravi jako vetar. Devojka izgubi kapa, i dugo kosa
se rasplelo ...
' A.h! Danas su mi ispri�aln jednu sjajnu moskovsku anegdotu; treba da vas njom
po�astim. Oprostite l�, vi-konte, treoa da pri�a.m na ruskom. Ina�e se ne�e ose-
titi ono �to je glavno u pri�i.
' Lakeji.
^ Sobarnca.
' Aivreja. . �
' Pravitn posete.
Tu se ve� ne mogade vi�e da uzdr�i, stade isprekidano da se smeje i kroz taj smeh
re�e: � I ceo svet doznao ...
Tim se i anegdota zavr�ila. Iako be�e nera-zumljivo za�to je on pri�a i za�to je to
trebalo ispri�ati ruski, ipak su Ana Pavlovna i ostali ocenili svetsku ljubaznost
kneza Ipo.gita, koji je tako prijatno zavr�io neprijatni i neljubazni ispad msje
Pjera. Posle anegdote razgovor se razbi na sitne govore o balu koji �e biti, i o
onom pro�lom, o pozori�noj predstavi, o tome kad �e se i gde ko videti.

V
Gosti zahvali�e Ani Pavlovnoj na njenom s�ag�ate bo1gee, pa se stado�e razilaziti.
Pjer je bio nezgrapan. Onako debeo, vi�i od obi�nog rasta, �irok, s krupnim,
crvenim ru-kama, nije umeo, kako se ka�e, da u�e u salon, a jo� manje je umeo da
izi�e iz njega, to jest da pred izlazak ka�e ne�to osobito ljubazno. Sem toga, bio
je rasejan. Kad je ustao, on je, umesto svog �e�ira, zgrabio trouglasti �e�ir s
gene-ralskom perjanicom i dr�ao ga u ruci, �upkaju�i pera, sve dokle ga general
nije zamolio da mu vrati �e�ir. Ali svu njegovu rasejanost i ne-ume�nost da u�e u
salon i da razgovara u njemu otkupljivao je njegov izraz dobro�udnosti, jedno-
stavnosti i skromnosti.
Ana Pavlovna okrete se njemu, pa, pra�taju�i mu ispad, s hri��anskom blago��u
klimnu gla-vom i re�e:
� Nadam se da �u vas opet videti, ali se nadam i da �ete promeniti svoje mi�ljenje,
dragi msje Pjer.
Kad mu ona to re�e, on ni�ta ne odgovori, samo se pokloni i jo� jednom pokaza svima
svoj osmeh, koji nije ni�ta kazivao, ve�, mo�da, ovo: �Mi�ljenja su mi�ljenja, ali
vi vidite kako sam ja dobar i divan de�ak.� I svi su, pa i Ana Pavlovna, i nehotice
to osetili.
Knez Andreja izi�e u predsoblje, pa okrenuv�i le�a lakeju koji mu je name�tao
ogrta�, slu�a�e ravnodu�no kako njegova �ena �aska s knezom Ipolitom, koji je
tako�e izi�ao u predsoblje. Knez Ipolit je stajao pored lepe bremenite kne-ginje i
kroz lornjon uporno gledao pravo u nju.
� Idite, AtteIe, ozep��ete � re�e mala KJ^r-ginja opra�taju�i se sa Anom
Pavlovnom. � S'e51; agge1;e^ � dodade tiho.
Ana Pavlovna ve� be�e ugrabila da govori s Lizom o pro�evini, koju je ude�avala za
Ana-tola i zaovu male kneginje.
� Ja se u vas uzdam, draga prijateljice � re�e Ana Pavlovna tako�e tiho �
pi�ite joj, pa �ete mi kazati sottepg 1e rege epU15a�ega 1a s�o5e. Ai geuo1g!'' � i
ona ode iz predsoblja.
Knez Ipolit se primaknuo maloj kneginji i, nagnuv�i se prema njoj, po�e joj ne�to
govoriti polu�apatom.
Dva lakeja, jedan kneginjin a drugi njegov, �ekaju�i da se svr�i razgovor, stajali
su dr�e�i �al i redengot i slu�ali njihov nerazumljivi francuski govor kao da
razumeju ono �to se go-vori, ali ne�e to da poka�u. Kneginja je, kao i uvek,
govorila sme�e�i se, a slu�ala sme-ju�i se.
� Vrlo mi je milo pggo nisam oti�ao posla-niku � govorio je knez Ipolit: �
dosadno je ... Prekrasno ve�e, zar ne, prekrasno?
' To je re�eno.
^ Kako otac gleda na tu stvar. Do vi�enja!
Ka�u da �e bal biti vrlo lep � odgovori kneginja, podi�u�i svoju usnu s nausnicama.
� Tamo �e biti sve lepe �ene iz na�eg dru�tva.
Ne�e sve, jer vi tamo ne�ete biti; ne�e sve � re�e knez Ipolit, smeju�i se veselo,
istrgnu �al od lakeja, i gurnu ga �ak, pa po�e njim ogr-tati kneginju. Ili zbog
neume�nosti ili namerno (to niko ne bi mogao objasniti) � tek on zadugo nije skidao
ruke, po�to je �al bio ogrnut i iz-gledalo je kao da je zagrlio mladu �enu.
Ona se graciozno odma�e, ali, sme�e�i se ne-prestano, osvrte se i pogleda mu�a.
Knez Andreja be�e sklopio o�i: tako je izgledao umoran i sanjiv.
� Jeste li gotovi? � ug�ta �enu, odmeriv�i je pogledom.
Knez Ipolit br�e-bolje navu�e svoj redengot, koji mu je, po novoj modi, dopirao
ispod peta, i sapli�u�i se u njemu, potr�a na terasu za kne-ginjom, kojoj je lakej
pomagao da se popne u ko�ije.
� Rg�sebbe, ai geuo1g!^ � vikao je, prepli-�u�i jezikom isto onako kao i
nogama.
Kneginja prikupi haljinu i sede u mra�na kola; njen mu� name�tao je sablju; knez
Ipolit, prave�i se uslu�an, smetao je oboma.
� Molim vas, gospodine � re�e knez Andreja oporo i neljubazno, ruski, knezu
Ipolitu, koji mu je smetao da pro�e. � �ekam te, Pjere � �u se ljubazno i blago taj
isti glas kneza Andreje.
Forajter se na�e i ko�ije zatutnja�e to�ko-vima. Knez Ipolit se smejao isprekidano,
stoje�i na terasi i �ekaju�i vikonta, kome je obe�ao da ga odveze do ku�e.
� E� �1ep, �op s�eg, uo1:ge re1;J1:e rppsezbe e51 1ge5 �1ep, 1g^b �1ep � re�e
vikont, namestiv�i se u ko�ijama pored Ipolita. � Mahb 1g&5 �hep. (Tu
Kneginjo, do vi�enja!
on poljubi vrhove svojih prstiju.) � E1 1oi1;-a-Ga11 Rgap?a15e.^
Ipolit frknu i nasmeja se.
� E! baueg-uoib ^ie uoib e1e5 1egp�1e aues uo1ge re111 agg hpposepg � nastavi
vikont. � Je r1a�5 1e raiuge tap, se re� o�sgeg, be s1oppe aeb a1gb s1e rppse
ge�pat.*
Ipolit opet frknu i kroz smeh progovori:
� E! uoib s�bgeg ^ie 1eb s1ateb �bbeb pe ua-1a1ep1 rab 1eb s1ateb Ggapdagbeb. P
{ai1: bauogg 5'u rgepJge.'
Pjer je stigao ranije, pa kao �lan porodice u�ao u kabinet kneza Andreje i odmah,
po navici, legao na divan, uzeo s police hfvu knjigu koja mu se napgla pod rukom
(to su bili �Cezarovi za-pisi�) pa, nalaktiv�i se, po�eo da �ita iz sredine.
� �ta to u�ini s t-Pe �erer? Ona �e se sad sasvim razboleti � re�e mu knez
Andreja, ulaze�i u kabinet i trljaju�i svoje male bele ruke.
Pjer se okrete celim telom, tako da je divan za�kripao, radoznalo pogleda kneza
Andreju, na-sme�i se i odmahnu rukom.
� Onaj opat je vrlo zanimljiv, samo ne razume stvar kako treba ... Po mom
mi�ljenju, ve�ni mir je mogu�an, ali, ne znam kako da se izrazim ... samo ne
politi�kom ravnote�om .. .
Kneza Andreju, kako se videlo, nisu zanimali ti apstraktni razgovori.
Ne mo�e se, top s�eg, svuda re�i sve �to
' E dragi moj, va�a mala kneginja js vrlo lepa, vrlo
lepa. Ali vrlo lepa. I prava Francuskinja.
rt_, ^ li da ste vi s tim va�im nevinim izgledom
stra�ni. �ao mi je jadnoga mu�a, tog oficir�i�a, koji se pravi da je vladar.
^ "^" '^!? govoriln da ruske dame nisu kao fran-Cuske da.me. Treba umeti s njima.
mislimo. Dakle, jesi li se, najzad, odlu�io? Ho�e� li da bude� konji�ki gardist ili
diplo-mata? � upita knez Andreja, po�to je malo po-�utao.
Pjer sede na divan, saviv�i noge poda se.
Pomislite, ja jo� nikako ne znam. Ne svi�a mi se ni jedno ni drugo.
Ali treba se na ne�to odlu�iti? Tvoj otac �eka.
Kad mu je bilo deset godina, Pjera su poslali s vaspita�em opatom u inostranstvo,
gde je ostao do svoje dvadesete godine. Kad se vratio u Moskvu, otac je otpustio
opata i rekao mladi�u: �Sad idi u Petrograd, upoznaj se s ljudima i izaberi. Ja na
sve pristajem. Evo ti pisma za kneza Vasilija i evo ti: novaca. Pi�i o svemu, ja �u
ti u svem pomo�i.� Pjer je ve� tri meseca birao karijeru i ni�ta nije radio. O tom
izboru mu je i govorio knez Andreja.
Pjer protrlja �elo.
Mora biti da je on mason � re�e, misle�i na opata koga je video na prijemu.
Sve su to gluposti � prekide ga opet knez Andreja � bolje �e biti da govorimo o
poslu. Jesi li ti bio u konji�koj gardi? ...
Ne, nisam bio, ali evo �ta mi je palo na pamet i �ta sam hteo da vam ka�em. Sad je
rat protiv Napoleona. Kad bi to bio rat za slobodu, ja bih razumeo, ja bih prvi
stupio u vojsku; ali pomagati Engleskoj i Austriji protiv najve�eg �oveka na
svetu... to nije lepo.
Knez Andreja samo sle�e ramenima na te deti-njaste re�i Pjerove. On se pravio kao
da ne mo�e na takve gluposti da odgovara; a zaista na to naivno pitanje te�ko je
bilo i odgovoriti �to drugo do ono �to je on odgovorio.
� Kad bi svi ratovali samo po svom uverenju, onda ne bi bilo rata � rekao je
on.
� Pa to bi tek bilo divno � re�e Pjer. Knez Andreja se osmehnu.
Vrlo je mogu�no da bi to bilo divno, ali' toga ne�e nikad biti ...
Pa za�to onda vi idete u rat? � upita Pjer.
Za�to? Ne znam. Tako treba. Sem toga, idem ... (Tu on zastade.) � Idem zato �to
ovaj �ivot, koji ovde provodim, ovaj �ivot � nije za mene!

VI
U obli�njoj sobi za�u�ta �enska haljina. Knez Andreja kao da se prenuo, pribra se i
lice mu dobi onaj izraz koji je imalo u salonu Ane Pavlovne. Pjer spusti noge s
divana. U�e kne-ginja. Na njoj ve� be�e druga, doma�a haljina, ali onako isto
elegantna i sve�a. Knez Andreja ustade i uljudno joj prima�e naslonja�u.
Ja �esto mislim � po�e ona kao i uvek francuski, sedaju�i brzo i �ustro u
naslonja�u � za�to se Aneta nije udala? Kako ste vi glupi, �e551eig5, �to se niste
njome o�enili! Oprostite mi, ali vi se ni�ta ne razumete u �enama. Kako vi, msje
Pjer, volite da se prepirete!
Ja se i s va�im mu�em jednako prepirem; ne razumem za�to ho�e da ide u rat! � re�e
Pjer kneginji bez ikakva snebivanja (koje je tako obi�no kod mladog mu�karca prema
mladoj �eni).
se da su js re�i
Kneginja se tr�e. Videlo Pjerove uzbudile.
O, pa i ja to isto velim! � re�e ona. � Ja ne razumem, uop�te ne razumem za�to
mu�karci ne mogu da �ive bez rata?' �to mi �ene ni�ta ne tra�imo, ni�ta nam ne
treba? Eto, presudite vi. Ja mu jednako govorim: oavde je a�utant kod strica,
najsjajniji polo�aj. Svi ga dobro poznaju, veoma cene. Ovih dana �ula sam kod
Apraksinih kako jedna dama pita: �S'e51: ?a 1e Gateih rppse Aps1ge?� Ma rago1e
s1'�oppeig!^ (Ona se nasmeja.) On je tako svud primljen. Mo�e vrlo lako biti i
fligel-a�utant. Znate, gospodar je vrlo blago-naklono govorio s njim. Ja sam
razgovarala sa Anetom, to bi bilo vrlo lako udesiti. �ta vi mislite?
Pjer pogleda u kneza Andreju, pa, opaziv�i da se taj razgovor ne svi�a njegovom
prijatelju, ne odgovori ni�ta.
� Kad �ete po�i? � upita.
� A�! Ke �e rag1e2 rab Je s1eraP:, pe t'ep rag1e2 ra5. Je pe ueih raz ep
e�epJge rag1eg* � po�e kneginja da govori onim �udljivim i �ivah-nim tonom kojim je
govorila sa Ipolitom u sa-lonu i koji, o�evidno, nije mnogo odgovarao porodi�nom
krugu u kom je Pjer bio kao �lan.
Danas, kad sg1m pomislila da valja prekinuti sve ove drage veze ... Pa onda, ti
zna�, Andreja? (Ona zna�ajno pogleda mu�a.) J'a1 reig, j'a1 reig!"
pro�aputa i strese se.
Mu� je pogleda tako kao da se za�udio �to osim njega i Pjera ima jo� nekog u sobi;
i on s hladnom u�tivo��u upita �enu:
� �ega se boji�, Lizo? Ne mogu da razumem
� re�e.
Eto kako su svi mu�karci sebi�ni, svi, svi su sebi�ni! Jedino zbog svojih prohteva,
bog bi znao za�to, ostavlja me i zatvara u selo samu-
Sa ocem i sestrom, ne zaboravi � re�e tiho knez Andreja.
' �Je li to taj �uveni knez Andreja?� �asna re�! ' Ah, ne govorite mi o tom
odlasku, ne govorite mn o njemu. Ne�u to da slu�am. * Bojim se, bojim se!
� Ipak sama, bez m o j i h prijatelja ... Pa ho�e da se ne pla�im.
Ton joj postade jedak, usnica se podi�e, ne daju�i njenom licu veseo nego zverski,
veveri�ji izraz. Ona u�uta, tobo�e nalaze�i da je nepri-stojno govoriti pred Pjerom
o svojoj bremeni-tosti, a me�utim u tome je i bila sva su�tina razgovora.
� Ja ipak nisam razumeo Ae ^io! uopb aueg reig* � re�e ote�u�i knez Andreja, ne
skidaju�i o�iju sa �ene.
Kneginja pocrvene i o�ajni�ki odmahnu ru-kama.
Kop, Aps1ge, je s�b, ^ie uoiz aueg geIetep!:, {ePete� s�ap�e ..
Tvoj ti doktor nare�uje da ranije le�e� � re�e knez Andreja. � Trebalo bi da ide�
na spavanje.
Kneginja ne re�e ni�ta, a njena kratka usnica s nausnicama odjedanput zadrhta; knez
Andreja ustade i, slegnuvi� ramenima, po�e po sobi.
Pjer je za�u�eno i naivno gledao preko nao-�ara �as u njega, �as u knegi1Bu, i
pokrete se kao da i on htede ustati, ali se predomisli.
� �ta me se ti�e �to je tu msje Pjer � re�e odjedanput mala kneginja i njeno
lepo lice odmah dobi pla�nu grimasu. � Ja sam te, Andreja, odavno htela pitati:
za�to si se tako promenio prema meni? �ta sam ti u�inila? Ti ide� u vojsku, ti mene
ne �ali�. Za�to?
�- Pbe! � re�e samo knez Andreja, ali je U toj re�i bila i molba, i pretnja, a pre
svega uverenje da �e se ona sama pokajati za svoje re�i.
Ali ona br�e-bolje nastavi:
' �ega se nj\a�ite.
' Ne, Andreja, ja ka�em da ste se mnogo, mnogo pro-menili.,.
Ti postupa� sa mnom kao s bolesnicom, ili s detetom. Sve ja vidim. Zar si bio takav
pre pola godine?
^15e, ja vas molim prestanite � re�e knez Andreja jo� izrazitije.
Pjer, koji je za vreme ovog razgovora bivao sve vi�e i vi�e uznemiren, ustade i
pri�e kne-ginji. Izgledalo je kao da nije mogao gledati suze i kao da be�e gotov da
i sam zapla�e.
� Umirite se, kneginjo. Vama se to tako �ini zato �to, verujte mi, sam sam
iskusio ... otkud je ... zato �to ... Ali, oprostite, ovde je tu� �ovek suvi�an ...
Nemojte, umirite se ... Zbo-gom! ...
Knez Andreja ga uhvati za ruku.
Ne, �ekaj, Pjer. Kneginja je tako dobra da me ne�e li�iti zadovoljstva da provedem
ve�e s tobom.
Da, on samo o sebi misli � re�e kneginja i ne zadr�a suze koje joj udari�e od
ljutine.
^15e � re�e suvo knez Andreja, di�u�i ton do one visine koja pokazuje da je
strpljenje is-crpeno.
I onaj srditi veveri�ji izraz na lepom licu kneginjinom zameni se odjedanput
izrazom straha, koji privla�i �oveka i budi u njemu bole�ivost; ona pokunjeno
pogleda mu�a svojim divnim o�ima i na njenom licu se pojavi onaj boja�ljivi i po-
korni izraz psa koji brzo ali slabo ma�e opu-�tenim repom.
Mop V1ei, top V1ei � re�e kneginja, pa, prikupiv�i jednom rukom haljinu, pri�e mu�u
i poljubi ga u �elo.
Vop 5o1g, ibe^ � re�e knez Andreja usta-ju�i i ljube�i joj ruku kao da je neka
strana �ena.
' Laku no�, Lizo!
Prijatelji su �utali. Ni jedan ni drugi nije po�injao razgovor. Pjer je pogledao
kneza Andreju, knez Andreja je svojom malom �^akom prevla�io preko �ela.
� Hajde da ve�eramo � re�e sa uzdahom, ustaju�i i polaze�i vratima.
U�o�e u trpezariju, name�tenu ukusno i bo-gato novim stvarima. Po�ev�i od servijeta
pa do srebra, porcelana i kristala, sve je imalo na sebi onaj osobiti pe�at novine
koji se opa�a u poku�anstvu mladog bra�nog para. Oko sredine ve�ere knez Andreja se
podnimi i, kao �ovek koji odavno ima ne�to na srcu pa se odjedanput odlu-�io da to
ka�e, sa izrazom takvog nervnog raz-dra�enja u kakvom Pjer jo� nikad nije video
svog prijatelja, po�e da govori:
� Nikad, nikad se nemoj �eniti, prijatelju moj. To ti je moj savet: ne �eni se
dotle dok ne ka�e� sebi da si u�inio sve �to si mogao, i dotle dok ne prestane�
voleti �enu koju si izabrao, dok je dobro ne pozna�, ina�e pogre-�i�e� ljuto i
nepopravimo. �eni se kad bude� starac koji nije niza�to ... Ina�e �to je god u tebi
dobro i uzvi�eno � sve �e propasti. Sve �e se istro�iti na sitnice. Jest, jest,
jest! Ne gledaj me tako za�u�eno. Ako bude� o�ekivao od sebe �togod u budu�nosti,
tada �e� na svakom koraku ose�ati kako je za tebe sve svr�eno i sve zatvoreno, sem
salona, gde �e� biti na istoj visini s dvorskim lakejem i budalom ... Da!
On energi�no odmahnu rukom.
Pjer skide nao�are, od toga mu se lice izmeni, jo� se vi�e videla na njemu dobrota,
i za�u�eno gleda�e u prijatelja.
� Moja je �ena � nastavi knez Andreja � div-na �ena. To je jedna od oiih retkih
�ena s kojom �ovek mo�e bitn miran za svoju �ast; ali ti, bo�e, zna� �ta bih ja sad
dao da nisam o�enjen!
Ovo govorim prvi put i samo tebi, zato �to te volim.
Govore�i to, knez Andreja je jo� manje nego malo�as li�io na onog Bolkonskog koji
se be�e izvalio u naslonja�i Ane Pavlovne, pa, �ki-lje�i, govorio kroz zube
francuske fraze. Svaki muskul na njegovom suvom licu jednako je drhtao od nervne
uzrujanosti; o�i, u kojima malopre be�e, rekao bi, uga�en plamen �ivota, sad su
sevale zra�nim, sjajnim bleskom. Videlo se da je on, ukoliko je u obi�no vreme
izgledao bez �ivota, utoliko bio energi�niji u trenucima razdra�enja.
� Ti ne razume� za�to ja ovo govorim � nastavi on. � Pa to je �itava istorija
�ivota. Ti ka�e� Bonaparta i njegova karijera � re�e, mada Pjer nije ni pomenuo
Bonapartu. � Ti ka�e� Bonaparta; ali kad je Bonaparta radio, kad je korak po korak
i�ao svome cilju, bio je slobodan, nije imao ni�eg osim svog cilja, i on ga je
postigao. Ali �im se ve�e� sa �enom, odmah, kao okovan robija�, gubi� svaku
slobodu. I �to je god u tebi nade i snage, sve ti je to samo na teret i mu�i te
kajanjem. Saloni, ogovaranje, ba-lovi, ta�tina, ni�tavilo, � eto to je za�arani
krug iz koga ja ne mogu da izi�em. Sad se spremam u rat, najve�i rat �to ga je ikad
bilo, a ni�ta ne znam, i nikud nisam pristao. Je bihz 1:geb ahta-�1e e1 1ge8
saib11^ie^ � nastavi on dalje � i slu-�aju me kod Ane Pavlovne. I to glupo dru�tvo,
bez koga moja �ena ne mo�e da �ivi, i te �ene ... Kad bi ti samo mogao znati �ta su
to 1:oi1:e5 1e5 1ette5 <�511p�iee5^ i uop�te �ene! Pravo veli moj otac. Samo�ivost,
ta�tina, tupavost, ni�ta-vilo u sva�em � to su �ene kad se poka�u onakve kakve su.
Kad ih pogleda� u dru�tvu, �ini ti se da ne�to jesu, a u stvari nisu ni�ta, ni�ta,
ni�ta! Jest, nemoj se �eniti, dragi moj, nemoj se �eniti! � zavr�i knez Andreja.
� Meni je sme�no � re�e Pjer � �to v i sebe, vi sebe smatrate nesposobnim, a
svoj �ivot � propalim �ivotom. Pred vama je sve, sve u budu�nosti. I vi ...
On ne dore�e � t a v i, ali je ve� njegov ton kazivao kako visoko ceni svog
prijatelja i kako mnogo o�ekuje od njega u budu�nosti.
�Kako on mo�e to da ka�e?� � mislio je Pjer. On je smatrao kneza Andreju kao primer
savr�e-nosti upravo zato �to je knez Andreja u ve�oj meri imao sve one osobine koje
nije imao on i koje se najpribli�nije mogu obele�iti pojmom
� snaga volje. Pjer se uvek divio sposobnosti kneza Andreje da se mirno pona�a
s ljudima svake vrste, njegovom neobi�nom pam�enju, na�itanosti (on je sve �itao,
sve znao, o svem imao pojma), a najvi�e njegovoj sposobnosti da radi i da u�i. Ako
je Pjera �esto i pora�avalo to �to Andreja nema sposobnosti za sanjala�ko
filozofiranje (�emu je Pjer osobito bio naklonjen), on ni u tome nije video
nedostatak, nego snagu.
I u najboljim, prijateljskim i prostim vezama potrebno je laskanje ili pohvala, kao
�to je potrebno podmazivanje to�kova, da bi mogli i�i.
� Je 5�5 ip �op�ae Np1^ � re�e knez Andreja.
� �to da govorimo o meni? Hajde da govorimo o tebi � nastavi po�utav�i i
osmehnuv�i se svojim ute�nim mislima.
Taj osmeh na�e odjeka u istom trenutku i na licu Pjerovu.
A �ta da govorimo o meni? � re�e Pjer, razvla�e�i svoja usta u bezbri�an, veseo
osmeh.
' Ja sa.m vrlo ljubazan i vrlo zajedljiv. ' Sve ot.mene �ene.
' Ja sam svr�io svoje.
* Rat i .\�r I
� �ta sam ja? Je bihz ip �a^agv. !^ � I on odjeda�-put sav pocrvene. Videlo se da
je to kazao s veli-kim naporom. � bapb pot, zapb LJPipe.. �ta doista... � On ne
re�e �ta doista. � Ja sam, zasad, slobodan, i dobro mi je. Samo nikako ne znam �ta
da po�nem. Hteo sam da se ozbiljno posavetujem s vama.
Knez Andreja gledao je u njega o�ima punim dobrote. Ali se u njegovom
prijateljskom, ljubaz-nom pogledu videlo ipak ose�anje nadmo�nosti.
Ti si mi drag, osobito zato �to si ti jedini �iv �ovek u svem na�em dru�tvu. Tebi
je dobro. Izaberi �to ho�e�, svejedno je. Svuda �e� biti dobar, ali samo jedno:
nemoj vi�e odlaziti tim Kuraginima, ni provoditi taj �ivot. Ne dolikuje to tebi:
sve one pijanke, i izgredi, i sve ...
Oie uoi1e2 uoiz, �op s�eg � re�e Pjer sle-�u�i ramenima � 1eb LJ��eb, �op s�eg, 1e5
Ge�-�eb!*
Ne razumem � odgovori Andreja. � ^eb Getteb so�e 11 {ai1, to je druga stvar, ali
1eb Ge�teb Kuraginove, 1eb Ge��eb e1: 1e u1p,* ne razumem!
Pjer je stanovao kod kneza Vasilija Kuragina i u�estvovao u raspusni�kom �ivotu
njegovog sina Anatola, onog istog koga su spremali da o�ene sestrom kneza Andreje,
da bi se popravio.
� Znate �ta! � re�e Pjer, kao da mu izne-nadno pade na um sre�na misao �
zbilja, ja sam to odavno pomi�ljao. U onakvom �ivotu ne mogu ni�ta ni da odlu�im,
ni da promislim. Glava
' Ja sam kopile!
' Bez imena, bez imanja.
' �ta �ete, dragi moj... �ene, dragi moj, �ene! ' �ene na svom mestu, ali �ene
Kuraginove, �ene i vino!
bu�i, a novaca nema. Ve�eras me je zvao, ne�u ?ti�i.
Daj mi �asnu re� da ne�e� tamo odlaziti?
�asna re�!
Ve� je pro�ao jedan sat posle pono�i kad je Pjer oti�ao od svog prijatelja. No�
be�e junska, petrogradska, svetla. Pjer uze kola s namerom da ide ku�i. Ali �to se
vi�e pribli�avao, sve je vi�e ose�ao da nije mogu�no zaspati te no�i, koja pre li�i
na ve�e ili na jutro. Daleko se videlo po praznim ulicama. Pjer se usput seti da je
ove ve�eri trebalo da se iskupi kod Anatola Kuragina uobi�ajeno karta�ko dru�tvo, u
kome je posle kartanja gotovo uvek nastajala pijanka, koja se svr�avala jednom od
omil^enih zabava Pjerovih.
�Dobro bi bilo oti�i do Kuragina� � po-misli on. Ali se odmah seti da je dao knezu
Andreji �asnu re� da ne�e vi�e i�i Kuraginu.
Me�utim, kao �to to ve� biva kod ljudi koje zovemo nepostojanima, njemu se odmah
tako stra-sno prohte da jo� jednom okusi taj toliko mu poznati raspusni�ki �ivot, i
odlu�i da ode. Odmah mu do�e na um misao da data re� knezu Andreji ni�ta ne vredi,
jer je jo� ranije dao i knezu Anatolu re� da �e do�i k njemu; napo-sletku zaklju�i
da su sve te �asne re�i samo uslovne stvari koje nemaju nikakva odre�ena zna�enja,
osobito kad se ima u vidu da �e on, mo�e biti, sutra ili umreti, ili �e se dogoditi
s njim ne�to tako neobi�no da ve� ne�e biti ni�eg ni �asnog, ni ne�asnog. �esto su
Pjeru do-lazila ovakva razmi�ljanja, koja su uni�tavala sve njegove odluke i
namere.
On ode Kuraginu.
Kad je do�ao pred kapiju velike ku�e kod konji�ko-gardijskih kasarni, gde je
stanovao Ana�tol, on se pope na osvetljen ulaz, uz stepenice, i u�e na otvorena
vrata. U predsoblju ne be�e nikoga; le�ale su prazne boce, ogrta�i, kalja�e;
ose�alo se vino i �uo se izdaleka razgovor i vika.
Be�e se ve� svr�ila kocka i ve�era, ali se gosti jo� nisu razilazili. Pjer skide
ogrta� i u�e u prvu sobu, gde su stajali ostaci ve�ere i jedan lakej, misle�i da ga
niko ne vidi, ispi-jao kri�om neispijene �a�e. Iz tre�e sobe �ula se vreva, kikot,
uzvici poznatih glasova i me-dve�e mumlanje. Osam mladi�a tiskali su se uz-nemireno
oko otvorenog prozora. Trojica njih su se igrali s mladim medvedom, koga je jedan
vukao na lancu, pla�e�i njim one druge.
� Kladim se za Stivensa u stotinu! � viknu jedan.
� Pazi da ga ne pridr�avaju! � viknu drugi.
� Ja se kladim za Dolohova! � viknu tre�i. � Seci, Kuragine!
De, ostavite Mi�ku,* ovde je opklada.
Ali na du�ak, ina�e gubi! � viknu �etvrti.
� Jakove, daj bocu, Jakove! � viknu sam doma-�in, visok lep mladi�, koji je
stajao usred gomile samo u tankoj ko�ulji, razdrljenoj na prsima. � Stanite,
gospodo! Evo ga, evo Petru�e, dragog prijatelja � re�e okrenuv�i se Pjeru.
Arugi glas jednog oniskog �oveka, sa svetlim plavim o�ima, koji je usred svih tih
pijanih glasova pora�avao svojim treznim izrazom, povi-ka s prozora: � Hodi ovamo,
prekini opkladu! � To je bio Dolohov, oficir u semjonovskom puku, �uven kockar i
ubojica, koji je stanovao zajedno sa Anatolom.
Pjer se osmehivao, gledaju�i veselo oko sebe.
Ni�ta ne razumem. U �emu je stvar?
�ekajte, on nije pijan! Daj bocu � re�e
* Medveda zovu Rusi: Mi�ka.
Anatol, pa, uzev�i sa stola �a�u, pri�e Pjeru. � Pre svega, pij!
Pjer po�e da pije �a�u za �a�om, pogledaju�i ispod oka pijane goste koji se opet
sjati�e kod prozora, i slu�aju�i njihov razgovor. Anatol mu je nalivao vino i
pri�ao kako se Dolohov kladi sa Englezom Stivensom, marincem, koji je tu, da �e on,
Dolohov, popiti bocu ruma sede�i na pro-zoru tre�eg sprata s nogama obe�enim
napolje.
De, ispij do dna! � re�e Anatol, pru�a-ju�i poslednju �a�u Pjeru � ina�e te ne
pu�tam!
Ne, ne�u � re�e Pjer, odguruju�i Anatola, pa pri�e prozoru.
Dolohov je dr�ao Engleza za ruku i izgovarao jasno i razgovetno uslove opklade,
okre�u�i se poglavito Anatolu i Pjeru.
Dolohov be�e �ovek srednjeg rasta, grgurave kose i svetlih, plavih o�iju. Bilo mu
je dvadeset i pet godina. On nije nosio brkove, kao i svi pe�adijski oficiri, i
videla su mu se cela usta, koja behu naj�udnija crta njegovog lica. Linije tih usta
behu neobi�no fino izvijene. Gornja usna spu�tala se energi�no na sredini kao o�tar
klin na donju jaku usnu, pa se u uglovima usta uvek obrazovalo ne�to nalik na dva
osmeha, sa svake strane po jedan; i to sve zajedno, a osobito uz postojan, drzak,
pametan pogled, �inilo je ta-kav utisak da nije bilo mogu�no ne opaziti to lice.
Dolohov je bio siroma�an �ovek bez ikak-vih veza. I pri svem tom �to je Aiatol
tro�io desetine hiljada, Dolohov je drugovao s njim i uspeo da se tako istakne da
su i Anatol i svi koji su ih poznavali po�tovali Dolohova vi�e nego Anatola.
Dolohov je igrao svaku igru i go-tovo uvek dobijao. Ma koliko da je pio, nikad nije
gubio pamet. I Kuragin i Dolohov behu u to vreme veli�ine u svetu petrogradskih
vetropira i pijanica.
Doneso�e bocu ruma: dva lakeja, hitaju�i i zbunjuju�i se 6d saveta i vike one
gospode oko njih, izvaljivali su ram koji je smetao da se sedne na spol^nu ivicu
prozora.
Anatol sa pobedni�kim izgledom pri�e pro-zoru. Hteo je da ne�to slomije. Odgurnu
lakeje i pote�e za ram, ali ram ne popu�ta�e. On razbi staklo.
� De ti, juna�ino � obrati se on Pjeru. Pjer uhvati pre�age, pote�e i s treskom
iz-
vali hrastov ram.
Nek sav izvadi, ina�e �e pomisliti da se dr�im � re�e Dolohov.
Englez se hvali ... a? ... Je li dobro? ... � re�e Anatol.
Dobro je � odgovori Pjer, gledaju�i u Do-lohova, koji uze u ruke bocu ruma, pa po�e
pro-zoru kroz koji se videla nebeska svetlost i pra-skozorje sliveno s ve�ernjom
rumeni.
Dolohov, s bocom ruma u ruci, sko�i na prozor.
�ujte! � viknu stoje�i na naslonu i okre-nuv�i se u sobu. Svi u�uta�e.
Kladim se � (on je govorio francuski da bi ga Englez razumeo, a nije ba� najbolje
znao taj jezik). � Kladim se u pedeset imperijala, ho�ete li u sto? � dodade,
okrenuv�i se Englezu.
� Ne, u pedeset � re�e Englez.
� Dobro, u pedeset imperijala � da �u popiti celu bocu ruma, ne odvajaju�i je
od usta, popi�u je, sede�i na prozoru, evo na ovom mestu (on se na�e i pokaza
okomit ispust zida pred prozorom) i ne dr�e�i se niza�to... � Je li tako?
� Vrlo dobro � re�e Englez.
Anatol se okrete Englezu, uhvati ga za dugme od fraka i gledaju�i odozgo u njega
(Englez je bio malog rasta), po�e mu engleski ponavljati uslove opklade.
� �ekaj! � viknu Dolohov, udaraju�i bocom o prozor da obrati pgs�nju na sebe. �
Stani, Kuragine: slu�ajte! Ako neko uradi ovo isto, da�u sto imperijala. Razumete
li?
Englez klimnu glavom, ne pokazuju�i nikako time je li voljan ili nije da primi ovu
novu opkladu. Anatol nije pu�tao Engleza i pri svem tom �to mu je ovaj, klimaju�i
glavom, davao na znanje da je sve razumeo, on mu je prevodio na engleski re�i
Dolohovljeve.
Neki mlad suvonjav mali lajb-husar, koji be�e tog ve�era izgubio na kartama, pope
se na prozor, nadviri i pogleda dole.
Uh!... uh!... uh! ... � uzviknu, gledaju�i pod prozorom kameni trotoar.
Mir-no! � viknu Dolohov i svu�e s prozora oficira, koji se splete mamuzama i
neve�to sko�i u sobu.
Dolohov metnu bocu na prozor, kako bi je zgodnije dohvatio, pa se oprezno i lagano
pope. Spustiv�i noge i oduprv�i se obema rukama o bokove prozorske, on oproba,
sede, spusti ruke, poma�e se desno, pa levo, pa dohvati bocu. Anatol donese dve
sve�e i metnu ih na prozor, iako je bilo ve� sasvim vidno. Le�a Dolohovljeva u be-
loj ko�ulji i grgurava glava njegova behu osvet-ljeni s obe strane. Svi nagrnu�e
oko prozora. Englez je stajao napred. Pjer se sme�io i ni�ta nije govorio. Jedan od
gostiju, malo stariji od ostalih, upla�ena i ljutita lica, odjedanput se progura
napred i htede zgrabiti Dolohova za ko-�ulju.
� To je glupo, gospodo! On �e se smrtno ugru-vati � re�e taj pametni �ovek.
Anatol ga zaustavi.
� Ne diraj, popla�i�e� ga pa �e poginuti. A?...
� Pa �ta �emo onda? ... A? ..,
Dolohov se osvrte, name�taju�i se i opet se odupre rukama.
� Ako mi se jo� ko bude uplitao � re�e, pu�taju�i isprekidano re�i kroz
stegnute, tanke usne � odmah �u ga spustiti evo ovuda. Hajd sad!...
Kad re�e �hajd sad!� on se opet okrete, spusti ruke, uze bocu i prinese ustima,
zavali glavu pazad i izdi�e uvns praznu ruku radi ravnote-�e. Jedan lakej, koji
be�e po�eo da kupi par�ad stakla, zasta, onako sagnut, ne skidaju�i o�iju s prozora
i le�a Dolohovljevih. Anatol je stajao pravo, izbe�iv�i o�i. Englez be�e napr�io
usne, pa gleda�e sa strane. Onaj �to je zaustavljao po-be�e na kraj sobe i le�e na
divan okrenuv�i se zidu. Pjer pokri o�i �akama i slab osl^eh, sle-�en, osta na
njegovom licu, mada je ono sad izra-�avalo u�as i strah. Svi su �utali. Pjer od-
ma�e �ake od o�iju: Dolohov je sedeo jednako u , onom istom polo�aju, samo mu se
glava zaturila I nazad, tahso da mu je grgurava kosa na potiljku dodirivala
okovratnik ko�ulje, a ruka s bocom izdizala se sve vi�e i vi�e, dr��u�i i upinju�i
se. Kao �to se videlo, boca se prgsznila i u isti mah izdizala, dok se glava
zabacivala. ��to li to tako dugo traje?� � pomisli Pjer. NJemu se �inilo da je
pro�lo vi�e od pola sata. Odjedan-put se Dolohov na�e nazad i ruka mu nervozno
zadrhta, to je drhtanje bilo dovoljno da pokrene �itavo telo, koje be�e na okomitom
ispustu. On se sav pokrenu i jo� ja�e mu od naprezanja za-drhta ruka i glava. Jedna
se ruka di�e da se uhvati za prozor, ali se opet spusti. Pjer opet pokri o�i i re�e
u sebi da ih vi�e nikad ne�e otvoriti. Odjedanput on oseti kako se sve oko njega
zaljuljalo. Pogleda: Dolohov je stajao na prozoru, lice mu be�e bledo i veselo,
� Prazna!
On baci bocu Englezu, koji je ve�to ?^tsvati. Dolohov sko�i s prozora. Iz njega je
jako zauda-rao rum.
� Divno! Juna�ki! Eto, to je opklada! Da vas �avo nosi! � vikali su s raznih
strana.
Englez izvadi nov�anik i stade brojati pare. Dolohov se mr�tio i �utao. Pjer sko�i
na pro-zor.
� Gospodo! Ko �e da se kladi sa mnom? I ja �u to isto ^^initi! � viknu on
odjedanput. � Pa evo ni opklada nije potrebna. Naredi da mi se da boca. U�ini�u ...
naredi da mi se da.
� Ostavi, ostavi! �re�e Dolohov, sme�e�i se.
�ta? Jesi li poludeo? Ko �e tebe pustiti? Tebi se i na stepenicama vrti u glavi! �
povi-ka�e razni glasovi.
Popi�u, daj bocu ruma! � viknu Pjer, od-lu�no i pijano udaraju�i o sto, pa se po�e
peti.
Dokopa�e ga za ruke; aln on be�e tako jak da je daleko odgurnuo onog ko mu se
pribli�i.
Nemojte, tako ga ne mo�ete nikad odvra-titi � re�e Anatol. � �ekajte, ja �u ga
preva-riti... �uje�, ja se kladim s tobom, ali sutra, a sad �emo svi i�i kod***
Hajdemo � viknu Pjer � hajdemo! ... Da povedemo i Mi�ku s nama ...
I on dokopa medveda, pa ga obgrli i podi�e, i po�e da se s njim okre�e po sobi.

UP
Knez Vasilije ispunio je obe�anje dato na prijemu kod Ane Pavlovne kneginji
Drubeckoj, koja ga je molila za svog jedinca, Borisa. O njemu je referisao caru, pa
je izuzetno preveden kao zastavnik u semjonovski gardijski puk. Ali po-red svega
tr�anja i dovijanja Ane Mihailovne, Bo-ris ipak nije postavljen za a�utanta kod
Kutuzo-va, niti je dodeljen njemu na slu�bu.
Ubrzo posle prijema kod Ane Pavlovne, vra-tila se Ana Mihailovna u Moskvu i oti�la
pra-vo svojim bogatim ro�acima Rostovim, kod kojih je stanovala kad je u Moskvi, i
kod kojih se jo� od detinjstva vaspitavao i toliko godina bora-vio njen obo�avani
Borenjka, koji je, tek �to je proizveden za zastavnika u pe�adiji, odmah preveden u
gardu. Garda je ve� bila krenula iz Petrograda, 10. avgusta, i njen sin, koji be�e
ostao u Moskvi da spremi odelo, morao ju je sti-�i na putu za Radzivilov.
Kod Rostovih se proslavljao dan svete Nata-lije, imendan majke i mla�e k�eri. Od
jutra su neprestano dolazile i odlaznle povorke kola, koja su dovozila goste do
velike, po svoj Moskvi �uvene, ku�e grofice Rostove u Povarskoj ulici.
Grofica i njena lepa starija k�i sedele su u gostinskoj sobi s gostima, koji su se
neprestano smenjivali. Grofica be�e �ena isto�nja�kog ti-pa, suvonjava lica, imala
je oko �etrdeset pet go-dina, videlo se da su je iznurila deca, rodila ih je
dvanaestoro. Sporost u kretanju i govoru, koja je dolazila od iznemoglosti, davala
joj je va-�an izgled koji je ulivao po�tovanje. Kneginja Ana Mihailovna Drubecka,
kao uku�anin, sedela je tako�e tu i u�estvovala u primanju i zabavljanju gostiju.
Omladina be�e u sporednim sobama, ne nalaze�i za potrebno da u�estvuje u primanju
poseta. Grof je do�ekivao i ispra�ao goste, pozi-vaju�i svakog na ru�ak.
� Veoma, veoma sam vam zahvalan, �a s�bge ili �op s�eg (on je govorio �a s�ege ili
�op s�eg svima bez izuzetka i bez najmanje razlike, kako onima koji su vi�i tako i
onima koji su ni�i od njega) i od svoje strane i od strane dra-gih slavljenica. Pa
gledajte, do�ite na ru�ak. Ina�e uvredi�ete me, �op s�eg. Od srca vas mo-lim, u ime
cele porodice, �a s�ege.
S jednim istim izrazom na punom, veselom i glatko obrijanim licu i s podjednako
jakim ste-zanjem ruke i stalnim kratkim klanjanjem, govo-rio je on ove re�i svakom
bez izuzetka i bez pro-mene. Kad bi ispratio jednog gosta, grof se vra-�ao onome
ili onoj koji su jo� bili u salonu; primaknuo bi naslonja�u, pa, dr�e�i se kao �o-
vek koji voli i ume da �ivi, seo �ilo, sa rukama na kolenima, njihao se va�no,
naga�ao kakvo �e biti vreme, savetovao se o zdravlju, nekad na ru-skom nekad na
francuskom jeziku, koji je on govorio vrlo r�avo ali samouvereno, pa bi opet, sa
izgledom �oveka umoriog ali istrajnog u vr�e-nju obaveza, i�ao da isprati,
pogfavljaju�i retku sedu kosu na �eli i opet pozivao na ru�ak. Neki-put, vra�aju�i
se iz predsoblja, on je kroz zimsku ba�tu i poslu�iteljsku sobu odlazio u veliku
mermernu salu, gde se postavljao sto za osamdeset osoba, pa, gledaju�i poslu�itelje
koji su nosili srebro i porcelan, name�tali stolove i prosti-rali stolnjake, zvao k
sebi Dimitrija Vasiljevi-�a, jednog plemi�a koji je vodio sve njegove po-slove i
govorio mu: �Hajde, hajde, Mi�enka, pazi da sve bude dobro. Tako, tako� � govorio
bi sa zadovoljstvom, razgledaju�i grdno veliki ras-klopljeni sto. �Glavno je
serviranje. To je glav-no ...� I odlazio opet u salon, odahnuv�i zado-voljno.
� Marija LJvovna Karagina s �erkom! � ob-javi basom, ulaze�i na vrata, krupni
grofi�in lakej koji je prati kad pravi posete.

Grofica se zamisli malo i �mrknu burmuta iz zlatne burmutice sa slikom svog mu�a,
pa re�e:
� Umori�e me te posete. Hajde, primi�u jo� nju. Vrlo je neprirodna. Nek izvoli
� re�e la-keju tu�nim glasom, kao da je htela re�i: �Pa hajde, dotucite me sasvim!�
Visoka, puna dama ponosita izgleda i njena k�i, okrugla lica i nasmejana, u�o�e u
salon, hpupgge�i haljinama.
�S�ege sotgezze, 11 u a 51 1op�1;etr5 ... e11e a e1;e aI1:ee 1a rapuge epGap!:...
ai �a1 Le K.a2oito\u-5ku .., e1; 1a sot1e55e Argakb^pe .., j'a1 e1e 51 �ei-geibe ,,
� �u�e se �ivi, �enski glasovi, koji su se uzajamno prekidali i slivali sa
pgu�tanjem haljina i preme�tanjem stolica. Po�e onaj raz-govor koji traje taman
toliko da se kod prve pauze ustane, za�u�ti haljinama i rekne: �Je 5i15 �gep
s�agtee; 1a 5ap1b s1e �atap ... e1; 1a sot1:e55e Argak51pe?�^ � pa opet, �u�te�i
haljinama, da se izi�e u predsoblje, ogrne bunda ili ogrta� i ode.
Razgovor se povede o glavnoj gradskoj novosti u to vreme, o bolesti �uvenog
bogata�a i lepog �oveka iz doba Katarinina, starog grofa Bezuho-va i o njegovom
nezakonitom sinu Pjeru, koji se onako nepristojno pona�ao na prijemu kod Ane
Pavlovne �erer.
Ja jako �alim jadnog grofa � re�e go��a � zdravlje mu je i onako r�avo, a sad �e ga
ubitn to ogor�enje zbog sina!
�ta to? � upita grofica, kao da ne zna o �emu govori go��a, iako je ve� petnaest
puta slu�ala za�to je ozloje�en grof Bezuhov.
' Ima ve� toliko vremena, draga grofice... bila je bolesna sirotica... na balu kod
Razumovskih... i gro-fica Apraksina... bila sam tako sre�na...
' Veoma mi je milo; mamino zAravl>e... i grofica Apraksina.
Eto kakvo je dana�nje vaspitanje! � re�e go��a. � Taj mladi� bio je jo� u
inostranstvu ostavljen samom sebi, a sad je u Petrogradu po-�inio, ka�u, takve
strahote da su ga otud poli-cijski proterali.
Ta ne mo�e biti! � re�e grofica.
On je r�avo birao svoja poznanstva � ume-�a se kneginja Ana Mihailovna. � Sin kneza
Va-silija, on i neki Dolohov po�inili su, kako vele, bog te pita �ta. I obojica su
postradali. Dolo-hov je ra�alovan za redova, a sin Bezuhova pro-teran u Moskvu.
Anatola Kuragina za�titio je nekako njegov otac. Ali su i njega tako�e prote-rali
iz Petrograda.
Ama �ta su to oni po�inili? � ug�ta gro-fica.
To su pravi razbojnici, osobito Dolohov
� re�e go��a. � On, sin Marije Ivanovne Dolo-hove, tako uva�ene dame, i �ta je
uradio? Pomi-slite samo: njih trojica na�li negde medveda, metnuli ga u kola i
odvezli se nekihm glumicama. Do�la policija da ih umiri. Oni uhvate stra-�ara i
prive�u ga le�a uz le�a za medveda, pa puste medveda u Mojku;* medved pliva, a
stra�ar na njemu.
Aepo je, ta s�ege, izgledao taj stra�ar! � viknu grof, zaceniv�i se od smeha.
Uh, kakva strahota! �ta je tu sme�no, gro-fe?
Ali su se i dame nehotice smejale.
� Jedva su spasli tog jadnika � nastavi go-��a. � I eto, tako se pametno
zabavlja sin grofa Kirila Vladimirovi�a Bezuhova! � dodade ona.
� A govorili su da je tako dobro vaspitan i pa-metan. Eto dokle je doteralo to
vaspitanje na strani. Nadam se da ga, pored sveg njegovog bogat-
* Kanal u Petrogradu.
stva, ne�e ovde niko primati. Hteli su i meni da ga predstave. Ja sam odse�no
odbila: imam k�eri.
� Otkud vi velite da je taj mladi� tako bo-gat? � upita grofica �ap�u�i i
okre�u�i se od devojaka, koje se odmah napravi�e da ne slu�a-ju. � Pa grof ima samo
nezakonitu decu. Izgleda da je ... i Pjer nezakonit.
Go��a odmahnu rukom.
� Ima ih, mislim, dvadeset nezakonitih. Kneginja Ana Mihailovna ume�a se u raz-
govor, �ele�i, po svoj prilici, da poka�e kako i ona ima veza i kako zna prilike u
velikom svetu.
Evo u �emu je stvar � re�e ona ozbiljno i tako�e polu�apatom. � Reputacija grofa
Kiri-la Vladimirovi�a je poznata... On je izgubio ra�un koliko ima dece, ali mu je
taj Pjer bio ljubimac.
Kako je starac jo� lane bio lep! � re�e grofica. � Ja nisam videla lep�eg mu�karca.
Sad se jako promenio � re�e Ana Mihailov-na. � Dakle, htedoh re�i � nastavi ona �
knez Vasilije je po �eni zakoniti naslednik svega imanja, ali je otac veoma voleo
Pjera, starao se o njegovom vaspitanju i pisao caru ... te tako ni-ko ne zna, ako
on umre (njemu je tako r�avo, da to o�ekuju svaki �as, i Loren je do�ao iz Petro-
grada) kome �e pripasti ono ogromno imanje, da li Pjeru ili knezu Vasiliju.
�etrdeset hiljada du�a* i milioni. Ja to znam vrlo dobro, jer mi je to govorio sam
knez Vasilije. A i Kiril Vla-dimirovi� pada mi u tre�oj liniji ujak. On je i Borju
krstio � dodade tako kao da tome slu�aju ne pripisuje 'nikakva zna�aja.
� Knez Vasilije do�ao je ju�e u Moskvu. Go-
Mu�ika (robova) na njegovnjm spahilucima.
vorili su mi da ide u reviziju � re�e go��a.
Da, ali ep1;ge poiz � re�e kneginja � to je izgovor: on je do�ao upravo grofu
Kirilu Vla-dimirovi�u, doznao je da mu je vrlo r�avo.
Ipak je to divna stvar, �a s�ege � re�e grof, pa kad vide da ga starija go��a ne
slu�a, on se odmah okrete gospo�icama. � Ja zami�ljam kako je lepo izgledao taj
stra�ar!
I po�to predstavi kako je stra�ar mlatarao rukama, on opet udari u glasan i krupan
smeh, od koga se treslo celo njegovo gojazno telo, kao �to se smeju ljudi koji uvek
dobro jedu a naro�ito dobro piju.
� Dakle, izvolite kod nas na ru�ak � re�e on.

U�
Nasta �utanje. Grofica je gledala u go��u, sme�e�i se ljubazno, a me�utim �e
kriju�i da joj ne�e biti nimalo krivo ako go��a ustane i ode. K�i go��ina ve� je
name�tala haljinu, gledaju�i upitno u majku, kad se odjedanput �u iz obli�nje sobe
hfema vratima trka nekoliko mu�kih i �en-skih nogu i lupa zaka�ene i oborene
stolice, i u sobu utr�a devoj�ica od svojih trinaest godi-na, dr�e�i ne�to
zaklonjeno muslinskom suk-njicom, pa stade nasred sobe. Videlo se da je ne-hotice,
ne misle�i kud tr�i, oti�la tako daleko. V isti mah pomoli�e se na vratima student
s okovratnikom malinove boje, gardijski oficir, devoj�ica od svojih petnaest godina
i debeo ru-men de�ko u de�jem kaputi�u.
Grof sko�i i, ljuljaju�i se, ra�iri ruke oko devoj�ice koja be�e utr�ala.
� A, evo je! � uzviknu smeju�i se. � Slavlje-nica, �a s�ege, slavljenica!
Ma s�ege, P u a ip Getrb roig 1:oi1* � re�e grofica, prave�i se stroga. � Ti nju
jednako ma-zi�, EIe � dodade mu�u.
Vopjoig, ta s�ege, je uoib (bIsIe � re�e go��a. � OieIe (JeIsheibe epGap!;!^ �
dodade, okrenuv�i se majci.
Crnooka, velikih usta, ru�na ali �iva devoj-�ica, sa svojim detinjim, golim
ramenima, koja su od brzog tr�anja isko�ila iz korsa�a, sa svo-jom crnom, nazad
zagla�enom kosom, sa svojim tanu�nim, golim rukama i maju�nim no�icama u �ipkastim
ga�icama i u plitkim cipelicama, ona be�e u onom simpati�nom uzrastu kad devoj-�ica
ve� nije dete, a dete jo� nije devojka. Ona se ote od oca i prigr�a majci, pa, ne
paze�i ni-malo na njenu strogu opomenu, sakri svoje zaja-pureno lice u �ipke
maj�ina ogrta�a i po�e se smejati. Smejala se ne�emu, govore�i isprekida-no o
lutki, koju izvadi ispod suknjice.
� Vidite li? ... Lutka ... Mimi ... Pogledaj-te ...
I Nata�a nije mogla vi�e da govori (sve joj je izgledalo sme�no). Ona pade po majci
i stade se kikotati tako jalso i glasno da su se svi, pa �ak i neprirodna go��a,
zaamejali.
� Hajde, odlazi, odlazi s tom tvojom naka-zom! � re�e mati, odguruju�i k�er
tobo�e ljuti-to. � Ovo mi je mla�a � re�e gogp�i.
Nata�a odma�e za �asak lice od �ipkaste ma-rame maj�ine, pogleda je odozdo, kroz
suze od smeha, pa opet sakri lice.
Go��a, prinu�ena da gleda ovu porodi�nu scenu, na�e za potrebno da i ona u njoj
nekako u�estvuje.
' Sve u svoje vreme, draga moja.
^ Dobar dan, draga moja, �estnta.m vam. Kako slatko dete!
� Ka�ite mi, draga moja � re�e, okrenuv�i se Nata�i � �ta vam pada ta Mimi? Svakako
k�i?
Nata�i se ne svide taJ ton spu�ten do detinj-skog razgovora, kojim joj se go��a
obrati. Ona ne odgovori ni�ta, samo ozbiljno pogleda u go-
��u. . .
Me�utim, sav taJ mladi nara�ta], Boris � oficir, sin kneginje Ane Mihailovne,
Nikolaj � student, stariji sin grofov, Sonja � petnaesto-godi�nja ne�aka grofova i
mali Petru�a � mla-�i sin, svi se behu poname�tali u salonu i, kao �to se videlo,
trudili se da odr�e u granicama uljudnosti �ivost i veselost koja je bila iz sva-ke
njihove crte. Videlo se da je tamo, u zadnjim sobama, njihov razgovor bio veseliji
nego ovaj ovde o gradskim spletkama, o vremenu i o sot1;e5-ke Argakb1pe. Ponekad bi
pogledali jedno u drugo i jedva se uzdr�avali od smeha.
Dva mlada �oveka, student i oficir, drugovi iz detinjstva, behu jednih godina i
obojica lepi, ali nisu li�ili jedan na drugog. Boris be�e vi-sok, plav mladi�, s
pravilnim finim crtama na mirnom i lepom licu. Nikolaj be�e mladi� omanjeg rasta,
grgurave kose i otvorena izraza. Na gornjoj usni ve� su mu po�ele izbijati crne ma-
l>e, a celo lice pokazivalo je plahost i uzbu�e-nost. Nikolaj je pocrveneo �im je
u�ao u salon. Videlo se da je tra�io pa nije mogao da ng^e �ta �e re�i. Boris,
naprotiv, odmah se sna�ao i ispri�ao mirno i �aljivo kako je on tu lutku Mimi
poznavao dok je bila jo� mala devojka, dok Joj jo� nije bio nos okrnjen, kako je
ona, koliko se on se�a, ostarela za pet godina, i kako joj je pukla glava preko
cele lobanje. Kad to re�e, on pogleda u Natapgu, Nata�a se okrete od njega, pogleda
u mla�eg brata koji be�e za�murio i sav ceptao od prigu�ena smeha, pa, ne mogav�i

se vi�e uzdr�avati, sko�i i pobe�e iz sobe tako brzo koliko su je mogle nositi
njene brze no�i-ce. Boris se nije smejao.
I vi ste, �ini mi se, hteli da idete, ta-tap? Jesu li vam potrebna kola? � re�e on,
okrenuv�i se s osmehom materi.
Da, idi, idi naredi nek se spreme �: re�e ona, sme�e�i se.
Boris izi�e polako na vrata i ode za Nata-�om; debeli de�ko ljutito otr�a za njima,
kao da mu be�e krivo �to je izazvan nered u njegovim poslovima.

IX
Ne ra�unaju�i stariju k�er grofi�inu (koja je bila �etiri godine starija od svoje
sestre i pona�ala se ve� kao velika) i gospo�icu go��u, u salonu ostado�e od
mlade�i Nikolaj i ro�aka Sonja. Sonja je bila tanka, minijaturna crnka, blaga
pogleda osen�enog dugim trepavicama, guste crne kose koja joj se dvaput obvijala
oko glave, sa �u�kastom bojom ko�e na licu a osobito na golim, suvonjavim, ali
gradaoznim, �vrstim ru-kama i na vratu. Svojim lakim pokretima, ne�-no��u i
gipko��u svojih maju�nih udova i malo lukavim i uzdr�anim pona�anjem, ona je pod-
se�ala na lepo, ali jo� neodraslo ma�e, koje �e biti divna ma�kica. Ona je, kako
izgleda, sma-trala za pristojno da osmehom poka�e svoje u�e-��e u op�tem razgovoru;
ali su njene o�i, i pre-ko njene volje, pogledale ispod dugih trepavica na ro�aka
koji odlazi u vojoku s takvim devo-ja�kim strasnim obo�avanjem da njen osmeh nije
mogao ni za trenutak nikoga da zavara i videlo se da je ma�kica sela samo zato da
jo� energi�nije sko�i i poigra se sa svojim soiz�, �im se, onako kao Boris i
Nata�a, izvuku iz ovog sa-lona.
Da, �a s�ege � re�e stari grof, okrenuv�i se go��i i pokazuju�i na svog Nikolaja. �
Eto, njegov drug Boris postao je oficir, i on iz dru-garske ljubavi ne�e da se
rastane od njega, nego ostavlja i univerzitet i mene starca, pa ide u vojni�ku
slu�bu, �a s�ege. A ve� mu je bilo spremljeno mesto u arhivu, i sve. To je prija-
teljstvo? � re�e grof upitno.
Nego, ka�u da je rat objavljen � re�e go-��a.
Odavno se to govori � re�e grof. � Opet �e se govoriti, govoriti neko vreme, pa i
presta-ti. Bto �ta �ini prijateljstvo, �a s�ege! � po-novi on. � Ide u husare.
GonLJa, ne znaju�i �ta da ka�e, mahnu glavom.
� To nikako nije iz prijateljstva � odgovori Nikolaj; planuv�i i brane�i se kao
od kakve sramne klevete. � To nije nikakvo prijateljstvo, nego prosto ose�am
naklonost prema vojni�koj' slu�bi.
On se osvrte na ro�aku i na gospo�icu go��u: obe su ga gledale s osmehom
odobravanja.
� Danas �e kod nas ru�ati �ubert, pukovnik pavlogradskog husarskog puka. Bio je
ovde na odsustvu, i on �e ga povesti sobom. �ta da ra-dim? � re�e grof, sle�u�i
ramenima i govore�i �aljivo o onome �to mu je, o�evidno, donosilo mnogo gor�ine.
� Ja sam vam ve� govorio, tatice � re�e sin da �u ostati ako niste voljni da me
pustite.
Ali ja znam da nisam niza�to izuzev za vojni�ku slu�bu; nisam za diplomatu, nisam
za �inovnika, ne umem da krijem ono �to ose�am � govorio je on i s koketerijom
divne mladosti stalno bacao pogled na Sonju i gospo�icu go��u.
Ma�kica se o�ima upijala u njega i izgledalo je da je svakog trenutka gotova
poigrati se i po-kazati svu svoju ma�ju prirodu.
� No, no, dobro! � re�e stari grof. � Uvek plane ... Bonaparta je svima zavrteo
mozak; svn misle o tome kako je on od poru�nika sko�io u imperatore. Pa neka, daj
bo�e! � dodade, ne opa�aju�i da se go��a podrugljivo osmehnu.
Stariji po�e�e razgovor o Bonaparti. Kara-ginina k�i, �ili, okrete se mladome
Rostovu:
� �teta �to niste bili u �etvrtak kod Arha-rovih. Bilo mi je dosadno bez vas �
re�e ona, osmejkuju�i se ne�no na njega.
Polaskani mladi�, s koketnim osmehom mla-dosti, sede bli�e do nje i pusti se s
nasmejanom �ili u odvojen razgovor, ne opa�aju�i nimalo da je taj njegov nehoti�an
osmeh parao no�em lju-bomorno srce Sonji, koja se be�e zacrvenela i pritvorno se
osmehivala. U sredini razgovora on je pogleda. Sonja mu strasno i jetko vrati po-
gled, pa, jedva uzdr�avaju�i suze u o�ima a pre-tvorni osmeh na usnama, ustade i
izi�e iz sobe. Sva �ivost Nikolajeva i��eznu. On do�eka prvi prekid u razgovoru, pa
ode iz sobe zbunjena lica, da tra�i Sonju.
� Kako se lako saznadu tajne ove mlade�i!
re�e Ana Mihailovna pokazuju�i na Nikolaja kad on izi�e. � Soizhpade Jap�egeih
uo151pa�e'
dodade zatim.
� Jest � re�e grofica, po�to i��eze sun�a-ni zrak koji be�e probio u salon
zajedno sa ovim mladim nara�tajel'1 i kao odgovaraju�i na pita-nje koje joj niko
nije stavio, ali kojim se ona neprestano zanimala. � Koliko je patnje, koliko brige
pretureno preko glave da bi se �ovek mo-gao sad njima obradovati! Pa i sad je,
zaista.
vi�e strahovanja nego radosti. Jednako strahu-je�, jednako strahuje�! A ovo su
upravo one go-diie u kojima je vrlo mnogo opaonosti i za devoj�ice i za de�ake.
Sve zavisi od vaspitanja � re�e go��a.
Da, pravo velite � nastavi grofica. � Do-sad sam bida, hvala bogu, prijatelj svojoj
deci, i u�ivam puno poverenje njihovo � dodade ona, ponavljaju�i zabludu mnogih
roditelja koji mp-sle da njihova deca ni�ta ne kriju od njih. � Ja znam da �u uvek
biti prva sopBLepge^ mojih k�e-ri, i da Nikol>enka, ako bude i pravio nesta�-luke
po svojoj vatrenoj prirkzdi (a de�ak ne mo-�e bez toga), ne�e ipak �initi ono �to
�ine ta petrogradska gospoda.
Jest, divna su to, divna deca � potvrdi grof koji je zamr�ena pitanja uvek re�avao
ti-me �to je nalazio da je sve divno. � Gledajte, molim vas, ho�e da ide u husare!
�ta �ete, �a s�bge!
Kako je milo stvorenje va�a mla�a k�i �! re�e go��a. � �iva vatra!
Da, �iva vatra � re�e grof. � Ai�i na mene! Pa kakav ima glas! Iako mi je k�i, re�i
�u istinu, bi�e peva�ica, druga Solomoni, Uzeli ^ smo Italijana da je u�i.
^ Da nije rano? Ka�u da �kodi glasu kad se u�i u tim godinama.
O, ne, kako rano! � re�e grof. � A kako su se na�e majke udavale od dvanaest-
trinaest godina?
� Ona je ve� sad zaljubljena u Borisa! Kako vam se to svi�a? � re�e grofica
lako se sme�e-pi i gledaju�i na majku Borisovu, pa, kao odgo-varaJu�i na misao
kojom se neprestano zanimala,
astavi: � Pa, eto vidite da je dr�im pod ste-
Ro�aci su opasni susedi.
Poverenica.
�/e I
gom, da joj zabranjujem... Bog zna �ta bi oni kri�om �inili (grofica je pomi�ljala
da bi se ljubili), a ovako znam svaku njenu re�. Uve�e do-tr�i sama i sve mi
ispri�a. Mo�e biti, mazim je, ali ovo mn se doista �ini bolje. Stariju sam dr�ala
pod stegom.
� Da, mene su vaspitavali sasvim druk�ije � re�e starija k�i, lepa grofica
Vera, sme�e�i se.
Ali osmeh nije ulep�ao Verino lice, kao �to to obi�no biva; naprotiv, njeno lice
postade ne-prirodno i zato neprijatno. Starija, Vera, bila je lepa, nije bila
glupa, u�ila je izvanredno, bila je dobro vaspitana, glas joj je bio prijatan, i to
�to je rekla bilo je pravi�no i umesno; ali �udna stvar, svi, i go��a i grofica,
pogleda�e je, kao da se �ude �to je ona to kazala i oseti�e se nekako nezgodno.
Uvek sa starijom decom ljudi mudruju, ho�e da stvore od njih ne�to neobi�no � re�e
go��a.
A �to kriti pogre�ku, �a s�ege! Grofica je mudrovala mnogo oko Vere � re�e grof. �
E, pa �ta je s tim! Ipak je ispala divna � dodade odobravaju�i Veri namigivanjem.
Go��e ustado�e i odo�e, obe�av�i da �e do�i na ru�ak.
� Kakav je to na�in! Zasesti, pa sedeti to-liko! � re�e grofica, po�to isprati
go��e.

X
Kad je Nata�a izi�la iz salona i potr�ala, dotr�ala je samo do zimske ba�te. Tu je
zastala, prislu�kuju�i razgovor u salonu i o�ekuju�i da izi�e Boris. Ve� je po�ela
da gubi strpljenje i, lupnuv�i no�icom, spremala se da zapla�e �to on odmah ne
izlazi, kada se �u�e ni lagani, ni
I
brzi, nego umereni koraci mladi�evi. Nata�a brzo jurnu me�u saksije sa cve�em i
sakri se.
Boris zastade nasred ba�te, osvrte se oko se-be, otrese rukom trunje s rukava na
mundiru, pa pri�e ogledalu i po�e posmatrati svoje lepo li-ce. Nata�a, pritajiv�i
se, izvirivala je iz svo-je zasede, o�ekuju�i da vidi �ta �e on u�initi. On postaja
neko vreme pred ogledalom, osmehnu se i po�e izlaznim vratima. Nata�a ga htede zov-
nuti, ali se predomisli. �Neka me tra�i� � re�e u sebi.
�im je Boris izi�ao, na druga vrata u�e zaja-purena Sonja, koja je kroz pla� ne�to
pakosno �aputala. Nata�a htede u prvi mah da istr�i pred nju, ali se uzdr�a i osta
u svojoj zasedi, kao pod �arobnom kapom, motre�i pgga se radi u svetu. Ona je
ose�ala neko osobito, novo zado-voljstvo. Sonja je ne�to �aptala i osvrtala se
prema vratima salona. Na ta vrata u�e Nikolaj.
Sonja! �ta ti je? Zar tako? � re�e on, tr�e�i k njoj.
Ni�ta, ni�ta, ostavite me! � I Sonja za-jeca.

Ne, ja znam �ta je.

Kad znate, lepo, idite k njoj!
� So-o-onja! Jednu re�! Zar mo�e� tako mu-�iti mene i sebe ni zbog �ega? � re�e
Nikolaj uzev�i je za ruku.
Sonja nije otimala ruku od njega i prestade da pla�e.
Nata�a, ie mi�u�i se i ne di�u�i, motrila Je sjajnim o�ima iz svoje zasede. ��ta �e
sad oiti?� mislila je.
Sonja! Meni ceo svet nije potreban! Ti si mi^e � re�e Nikolaj. � Ja �u ti to
dokazati. Ja ne volim kad tako govori�. Pa ne�u, oprosti Sonja! On je privu�e k
sebi i poljubi,

�Ao, kako je to lepo!� � pomisli Nata�a, i, kad Sonja i Nngkolaj izi�o�e iz oobe,
ona po�e za njima i zovnu Borisa.
� Hodite ovamo, Borise � re�e ozbiljno i lukavo. � Imam da vam ne�to ka�em.
Ovamo, ovamo! ^� re�e mu i dovede ga u zimsku ba�tu na ono mesto me�u saksijama,
gde je ona bila sa-krivena.
Boris je i�ao za njom, sme�e�i se.
� A �ta je to n e � t o ? � upita on.
Ona se zbupi, osvrte se oko sebe, pa kad vnde svoju lutku ostavljenu na saksiji,
uze je u ruke.
� Poljubite lutku � re�e mu.
Boris je gledao pa�ljivo i ne�no u njeno uz-bu�eno lice i nije ni�ta odgovorio.
Ne�ete? Onda hodoite ovamo � re�e i za�e dalje u cve�e, a lutku baci. � Bli�e,
bli�e! � �agg^tala je. Ona uhvati oficira za rukave i na njenom porumenelom licu
ogledahu se ozbiljnost i strah.
A ho�ete li mene da poljubite? � pro�a-puta ona jedva �ujno, gledaju�i ga ispod
o�iju i osmehuju�i se, gotova da zapla�e od uzbu�enja.
Boris pocrvene.
� Kako ste vi sme�ni! � re�e, naginju�i se prema njoj i pocrvene jo� vi�e, ali
ne preduze ni�ta, nego �eka�e i dalje.
Ona odjedanput sko�i na saksiju, tako da po-sta vi�a od njega, zagrli ga obema
rukama, tako da se njene tanke, gole ru�ice savi�e iznad nje-gova vrata, pa,
zabaciv�i glavom kosu nazad, poljubi ga u sama usta.
Onda proma�e izme�u saksija na drugu stranu ba�te, pa obori glavu i stade.
Nata�a � re�e on � vi znate da vas ja vo-lim, ali ...
Vi ste zaljubljeni u mene? � prekide ga ona.
� Jest, zaljubljen sam, ali molim vas da ne �inimo ovo �to smo sad... Jo�
�etiri godi-ne ... Onda �u zaprositi va�u ruku.
Nata�a se malo zamisli.
� Trinaest, �etrnaest, petnaest, �esnaest ... re�e ra�unaju�i svojim tankim
prsti�ima. � Dobro! Dakle, gotovo?
I osmeh radosti i umirenja obasja njeno uzbu-�eno lice.
� Gotovo! � re�e Boris.
� Zauvek? � upita devoj�ica. � Do groba? I ona ga uze pod ruku, pa sre�na lica
ode la-
gano s njim u mali salon.

XI
Grofica be�e tako umorna od poseta, da je naredila da se vi�e niko ne prima, a
vrataru je zapove�eno da svakog ko do�e na �estitanje samo pozove na ru�ak.
Grofica je htela da se porazgovara nasamo s lrugaricom iz svoga detinjstva,
kneginjom Anom .Mihailovnom, koju nije �estito ni videla otkako je do�la iz
Petrograda. Ana Mihailovna, sa svo-jim isplakanim i ljubaznim licem, prima�e se
bli�e naslonja�i grofi�inoj.
� S tobom �u govoriti sasvim otvoreno � re�e Ana Mihailovna. � Ve� nas je malo
ostalo, starih prijatelja! Zato mi je tako i dragoceno tvoje prijateljstvo.
Ana Mihailovna pogleda u Veru i zastade. Grofica ste�e ruku svojoj prijateljici.
� Vera � re�e grofica starijoj k�eri koju, videlo se, nije volela. � Zar vi
ni�ta ne razu-mete? Zar ne ose�a� da si ovde suvi�na? Idi sestrama, ili ...
Lepa Vera osmehnu se prezrivo i, o�evidno, ne na�e se nimalo uvre�ena.
� Da ste 1MI, mamice, to ranije rekli, ja bih odmah oti�la � re�e ona i ode u
svoju sobu.
Ali kad je prolazila pored malog salona, opa-zi kako u njemu kod dva prozora sede
simetri�no dva para. Ona zastade i osmehnu se prezrivo. So-nja je sedela sasvim uz
Nikolaja, koji joj prepi-siva�e svoje prve stihove. Boris i Nata�a sedeli su kod
drugoga prozora i u�uta�e kad u�e Vera. Sonja i Nata�a pogleda�e u nju, a na licu
im se ogledala i sre�a i priznanje da su krive.
Be�e veselo i dirljivo pogledati te zaljub-ljene devoj�ice, ali njihov izgled nije,
kao �to se videlo, budio' u Veri prijatna ose�anja.
� Koliko sam vas puta molila � re�e ona
da ne uzimate moje stvari, vi imate sVoju sobu.
I ona uze od Nikolaja mastionicu.
� Odmah, odmah � re�e on, uma�u�i pero.
� Vi sve radite u nevreme � re�e Vera. � Utr�ali ste u salon tako da smo se svi
zastideli zbog vas.
Ne haju�i za to, ili upravo zato �to je to �to ona re�e bilo sasvim umesno, niko
joj ne odgo-vori i ove �etvoro samo se zgleda�e. Ona je i dalje stajala u sobi,
dr�e�i u ruci mastionicu.
I kakve to tajne mogu biti me�u Nata�om i Borisom i me�u vama u va�im godinama �
sve same gluposti!
A za�to ti to pita�, Vera? � progovori tihim glasi�em Nata�a, brane�i se.
O�evidno, ona je tog dana bila prema svakom vi�e nego ikad dobra i ne�na.
Vrlo glupo � re�e Vera � ja se stidim zbog vas. Kakve tajne?
Svak ima svoje tajne. Mi tebe i Berga ne diramo � re�e Nata�a, padaju�i u vatru.
� Mislim da me ne dirate zato � re�e Vera
Jcho u mojim postupcima ne mo�e nikad biti
ni�ta r�avo. A ja �u kazati mamici kako se ti s Borisom pona�a�!
Natalija Iljinji�na pona�a se sa mnom vrlo lepo � re�e Boris. � Ja se ne mogu po-
�aliti.
Ostavite, Borise, vi ste takav diplomata (deca su mnogo upotrebljavala re�
diplomata u jednom naro�itom zna�enju koje su ona davala toj re�i); � �ak je
dosadno � re�e Nata�a gla-som uvre�enim, uzdrhtalim. � Zbog �ega ona mene
napada? ... Ti to ne�e� nikad razumeti � na-stavi, okrenuv�i se Veri � jer nisi
nikad nikog volela; ti nema� srca, ti si samo ta(1ate Je SepIb (taj nadimak, koji
se smatrao kao vrlo uvredljiv, dao je Veri Nikolaj) i tvoje je glavno u�ivanje da
�ini� neprijatnosti drugima. Ti koketuj s Bergom koliko god ho�e� � izgovori ona
brzo.
Sigurno da ne�u pred gostima tr�ati za mladi�em ...
Eto, postigla si �to si htela � ume�a se Nikolaj � izgovorila si svima uvrede, sve
si uznemirila. Hajdemo u de�ju sobu.
I sve �etvoro digo�e se, kao popla�eno jato ptica, i odo�e iz sobe.
Vi ste meni nagovorili uvreda, a ja nisam nikom ni�ta rekla � re�e Vera.
Ma(Jate s1e SepNb! Ma(1ate s1e Sep�z! � �u�e se iznutra glasovi sa smehom.
Lepa Vera, koja je u�inila na sve tako raz-dra�ljiv i neprijatan utisak, osmehnu se
i, kako Je, o�evidno, nije dirnulo ono �to su joj rekli, pri�e ogledalu pa popravi
pojas i kosu. Gleda-Ju�i u svoje lepo lice, ona, izgledalo je, posta Jo� hladnija i
mirnija.
^ salonu je jo� trajao razgovor.

Ah! s�ege � govorila je grofica � ni u mom �ivotu 1;oi1 p'e51; ra5 gobe.^ Zar ja ne
vidim da nam s1i gga1p ^ie poib aIopb* na�e imanje ne�e dugo trajati! A svemu je
uzrok klub i njegova dobrota. Mi �ivimo u selu, pa zar se odmaramo? Pozori�te, lov
i bog te pita �ta. Ali za�to da govorimo o meni! Nego, kako si to ti sve ude-sila?
Ja se �esto divim tebi, Aneta, kako to ti tako, u tvojim godinama, juri� na kolima
sama u Moskvu, u Petrograd, svima ministrima, svima znamenitim ljudima, ume� se sa
svima na�i, di-vim ti se! Pa kako si ti to udesila? Eto, ja ti to ni�ta ne umem.
Ah, draga moja! � odgovori Ana Mihailov-na. � Ne dao ti bog da sazna� kako je te�ko
ostati udovica bez oslonca i sa sinom koga vo-li� do obo�avanja. Ali �ovek se svemu
nau�i � nastavi ona malo ponosito. � Mene je nau�ila moja parnica. Ako mi zatreba
da se sastanem s kojim od tih ve.\ika�a, ja napi�em pisamce: �Rppse55e ipe 1e11e*
�eli videti tog i tog�, pa odem sama na ko�ija�kim kolima i dvaput, i triput, pa i
�etiri puta, dokle god ne postignem ono �to mi treba. Sasvim mi je svejedno �ta �e
o meni misliti.
A kako si to i koga si molila za Borenjku? � upita grofica. � Eto, tvoj je sin ve�
oficir u gardi, a Nikolu�ka odlazi kao junker. Nema ko da se zauzme za njega. Koga
si ti molila?
Kneza Vasilija. Bio je vrlo ljubazan. Od-mah je pristao na sve i referisao caru �
re�e kneginja Ana Mihailovna ushi�eno, zaboraviv�i sasvim ono ponihsenje kroz koje
je pro�la dok je postigla svoj cilj.
' Nije sve ru�i�asto.
^ Kako smo kren\li.
' Ta i ta kneginja. .
A je li ostareo knez Vasilije? � upita grofica. � Ja ga nisam videla jb� od na�ih
po-zoripgaih predstava kod Rumjancevih. I mislim da me je zaboravio. II �e ^agba!!
1a soig^ � seti se grofica i osmehnu se.
Jo� je isti onakav � odgovori Ana Miha-ilovna � ljubazan, izda�an. Eeb �gapsJeig5
pe 1� op1 rab 1;oite 1a 1e1e di goi1.^ ��ao mi je, draga kneginjo�, veli mi, ��to
je i suvi�e mala usluga koju vam �inim � zapovedajte.� O, to je divan �ovek i
prekrasan ro�ak! Nego, ti zna�, MaLJa�e, koliko ja volim svog sina. Ja ne znam �ta
ne bih u�inila za njegovu sre�u. A moje su prilike toliko r�ave � nastavi ona tu�no
i ti�im glasom � toliko r�ave da sam sad u naj-u�asnijem polo�aju. Moja nesre�na
parnica po-jede sve �to imam, a ne pomi�e se. Ja nemam, mo�e� misliti, k 1a ^eIge^
ni grivenjika, i ne znam �ime �u nabaviti odelo Borisu. � Ona iz-vadi maramu i
zaplaka. � Treba mi pet sto-tina rubalja, a ja imam samo jednu nov�anicu od
dvadeset pet rubalja. U takvom sam polo�aju... Sad mi je jedina nada grof Kiril
Vladimirovi� Bezuhov. Ako on ne htedne da pomogne svoje kum�e
on je, zna�, krstio Borju, � i ne odredi mu �togod za izdr�avanje, onda �e sav moj
trud pro-pasti: ne�u imati �ime da mu nabavim odelo.
Grofici udari�e suze, i ona je �ute�i ne�to smi�ljala.
�esto pomislim, mo�da je to i greh � re�e kneginja � ali �esto opet pomislim: eto
taj grof Kiril Vladimirovi� Bezuhov, �ivi sam ... onako ogromno imanje ... i za�to
�ivi? NJemu je �ivot na teretu, a Borja tek po�inje da �ivi.
I Udvarao mi se.
J nimalo zavrteo mozak visok polo�aj.
On �e, svakako, ostaviti �togod Borisu � re�e grofica.
Bog zna, s�ege at^e! Ti bogata�i i veli-ka�i su takvi samo�ivci. Ali ja �u ipak sad
oti�i k njemu s Borisom, i kaza�u mu otvoreno �ta je. Nek misle o meni �ta ho�e,
meni je sasvim svejedno kad od toga zavisi sudbina mog sina.
I kneginja ustade.
� Sad je dva, a vi ru�avate u �etiri. Mo�i �u da odem.
I, pona�aju�i se kao petrogradska poslovna gospo�a koja ume da upotrebi vreme, Ana
Miha-ilovna posla po sina, pa zajedno s njim izi�e u predsoblje.
Zbogom, slatka moja � re�e grofici koja je isprati do vrata � po�eli mi uspeha! �
do-dade �apatom, da ne �uje sin.
Ho�ete grofu Kirilu Vladimirovi�u, �a s�ege? � re�e grof iz trpezarije, pa i on
izi�e u predsoblje. � Ako mu je bolje, pozovite Pjera k meni na ru�ak. On je
dolazio k meni, igrao je s decom. Svakojako zovite ga, ta s�ege. Ba� �emo videti
kako �e se danas pokazati Taras. Ka�e da kod grofa Orlova nije bivalo ovakvog ru�ka
kakav �e biti kod nas.

HP
� Mop s�eg Vopb � re�e kneginja Ana Mi-hailovna sinu kad su ko�ije grofice Rostove,
u kojima se�ahu, pre�le ulicu zastrvenu slamom i u�le u prostrano dvori�te grofa
Kirila Vladi-mirovi�a Bezuhova. � Mop s�eg Vog15 � re�e mati izvla�e�i ruku ispod
stare duge bunde i spu�taju�i je boja�ljivo i 1Je�no na ruku sinov-ljevu � budi
ljubazan, budi pa�ljiv. Tebi je grof
Kiril Vladimirovi� kum i od njega zavisi tvoja budu�nost. Imaj to na umu, �op s�eg,
budi umi-ljat kao �to ume� biti ...
� Kad bih znao da �e od tog biti �to drugo sem poni�enja... odgovori sin
hladno. � Ali obe�ao sam vam, i �inim ovo vas radi.
Iako su ne�ije ko�ije stajale pred ulazom, vratar odmeri o�ima majku i sina (koji
ne zapo-vedi�e da ih prijavi, nego u�o�e odmah u za-stakljeni trem, izme�u dva reda
statua u ni�ama), ozbiljno pogleda u staru bundu, pa upita koga �ele da vide: da li
kneginjice ili grofa, i kad �u da �ele da vide grofa, re�e da je njihovoj svetlosti
sad gore i da njihova svetlost ne prima nikog.
� Sad mo�emo i�i � re�e sin francuski.
� Mop at1! � re�e mati molbenim glasom, dodiruju�i opet ruku sinovlju, kao da
ga je taj dodir mogao uti�ati ili uzbuditi.
Boris u�uta i, ne SJsidaju�i �injel, gledao je u�1tno u majku.
� Prijatelju � re�e Ana Mihailovna vrataru blagim glasom � ja znam da je grof
Kiril Vladi-mirovi� vrlo bolestan ... i zato sam i do�la ... Ja sam mu ro�aka..,
Ne�u ja, prijatelju, njega uznemiriti... Meni je samo potrebno da se sa-stanem s
knezom Vasilijem Sergejevi�em: on je tu. Molim te, prijavi me.
Vratar namr�teno povu�e vrpcu za gornje zvonce i okrete se.
^ Kneginja Drubecka �eli knezu Vasiliju Sergejevi�u � viknu on poslu�itelju u
�arapa-ma, plitkim cipelama i fraku, koji be�e str�ao ozgo i izviriva�e ispod
jednog ispusta na ste-penicama.
Mati udesi nabore svoje obojene svilene ha-ine, pogleda sebe u pravom venecijanskom
ogle-A lu na zidu, i u svojim razga�enim plitkim

cipelama po�e lako gore, po stepenicama prekri-

venim tepihom.
� Mop s�eg, uoiz t'aue2 rgothz* � obrati se ona opet sinu, podsti�u�i ga dodirom
ruke.
Sin je i�ao mirno za njom, oboriv�i o�i.
U�o�e u dvoranu iz koje su jedna vrata vo-dila u odaje kneza Vasilija.
U onom trenutku kad su majka i sin bili na-sred sobe i hteli da zapitaju starog
poslu�ite-lja, koji je sko�io na note �im su oni u�li, na koju �e stranu, bronzana
skakavica na jednim vratima pokrenu se i izi�e knez Vasilije u pli-�anoj kratkoj
bundi, s jednom zvezdom, obu�en kao kod svoje ku�e, ispra�aju�i lepog, crnomanja-
stog �oveka. Taj �ovvk be�e �uveni petrogradski
doktor Loren.
� Sezg s1ops trovII?^ � upita knez.
� Mop rppse, �eggage �i�apit ez!;�, �ahb .. .^* � odgovori doktor, tepaju�i i
izgovaraju�i la-tg�ske re�i na francuoki na�in.
� Seb* �1ep, s'eb1: �hep* ...
Kad knez Vasilije ugleda Anu Mihailovnu sa sinom, on poklonom otpusti doktora, pa
�ute�i, ali sa upitnim izrazom na licu pri�e k njima. Sin opazi kako se odjedanput
pojavi velika tuga u o�ima njegove majke, pa se malo nasmehnu.
� Eto kne�e, u kakvim �alosnim prilikama do�ekasmo da se vidimo ... Pa kako je
na� dragi bolesnik � re�e ona, kao da nije videla onaj hladan, uvredljiv pogled
koji je na nju upravljen.
Knez Vasilije pogleda upitno, gotovo u ne-doumici, prvo nju, pa onda Borisa. Boris
se u�ti-vo pokloni. Knez Vasilije ne odgovori na poklon, nego se okrete Ani
Mihailovnoj i na njeno pitanje
' Vi ste mi obe�ali, dragi moj.
^ Dakle, to je izvesno?
' �ovek se mo�e prevariti, kne�e, ali ...
* Dobro, dobro...
odgovori pokretom glave i usana, pokretom koji je govorio da za bolesnika ima malo
nade.
. Je li mogu�no? � uzviknu Ana Mihailovna.
dh, to je stra�no! Strahota je i pomisliti
Ovo j'e moj sin � dodade, pokazuju�i na Borisa.
Hteo je da vam li�no zahvali.
Boris se jo� jednom u�tivo pokloni.
Verujte, kne�e, da srce materino ne�e ni-kad zaboraviti ono �to ste nam u�inili.
Meni je milo, draga Ana Mihailovna, �to sam vam mogao u�initi prijatnost � re�e
knez Vasilije, name�taju�i �abo i zauzimaju�i i ge-stom i glasom ovde, u Moskvi,
pred svojom �ti-�enicom Anom Mihailovnom daleko va�niji stav nego u Petrogradu, na
prijemu kod AppeIe �erer. � Starajte se da dobro slu�ite i da se poka-�ete dostojni
� dodade on, obra�aju�i se strogo Borisu. � Milo mi je... Vi ste ovde na odsu-stvu?
� izdeklamova svojim hladnim tonom.
�ekam naredbu, va�a svetlosti, pa da kre-nem na novo mesto � odgovori Boris, ne
pokazu-ju�i ni da mu je krivo zbog reskog tona kne�eva, niti da �eli upu�tati se u
razgovor, ali tako mirno i s po�tovanjem da ga je knez dobro za-gledao.
� Vi stanujete s majkom?
� Ja stanujem kod grofice Rostove � re�e Boris i opet dodade: � va�a svetlosti.
?~ To je onaj Ilja Rostov �to se o�enio Ma-�aIe �in�inom � re�e Ana Mihailovna.
Znam, znam � re�e knez Vasilije svojim monotonim glasom � Je p'a1 jatagz ri
sopseuo1g, sottet Mag�aIe 8'e51; des�e a eroibeg se1; oig5 taIes�e! 1Jp regboppade
sotr1e1etep1: b�rhs^e e1 ps11si1e. Eg joieig a se ^i'op PI.^
81
' Nikad nisam mogao razumeti kako se Natalija re-�nla da po�e za tog neotesanka. To
je jedna sasvim lupa i sme�na li�nost. I uz to je, kako ka�u, kockar.
6 Rat i mir I
Ma1b ggeb �gaue �opgte, �op rppse^ � na-pomenu Ana Mihailovna, sme�e�i se ganugo,
kao da je i ona znala da je grof Rostov zaslu�io takvo mi�ljenje, ali moli da se
po�tedi jadni starac. � �ta vele doktori? � upita kneginja, po�to je malo
po�utgila, i opet pokaza veliku tugu na svom isplakanom licu.
Malo ima nade � odgovori knez.
A ja sam tako �elela da jo� jedanput za-hvalim u j a k u za sva njegova
dobro�instva pre-ma meni i Borji. S'eb1; bop VIe�R � dodade ona takvim tonom kao da
bi se tome morao veoma obradovati knez Vasilije.
Knez Vasilije se zamisli i namr�ti. Ana Mihailovna razumede da se on pla�i da mu ne
bude suparnica u testamentu grofa Bezuhova. Ona pohita da ga umiri.
� Da me ne goni istinska ljubav i odanost prema u j a k u � re�e, izgovaraju�i
tu re� sa osobitim pouzdanjem i lako�om � ja znam njegov karakter, on je plemenit,
otvoren; ali, znate, uz njega su same kneginjice ... One su jo� mlade ... � Tu ona
ng1�e glavu i dodade �apatom: � Da li je on ispunio poslednju du�nost, kne�e? Kako
su skupoceni ti poslednji trenuci! NJemu doista ne mo�e biti gore; treba ga,
svakako, spremiti, ako mu je tako r�avo. Mi �ene � ona se tu ne�no oomehnu � znamo,
kne�e, uvek kako o tim stvari-ma treba govoriti. Preko je potrebno da ga vi-dim. Ma
koliko da mi je to te�ko, ja sam ve� navikla trpeti.
Kao �to se videlo, knez je razumeo, i razumeo je kao i na prijemu kod AppeIe �erer,
da je te�ko otresti se Ane Mihailovne.
' Ali vrlo dobar �ovek, kne�e.
' To je njegovo kum�e. � l >.
Da mu ne bude tep�o to vi�enje, s�ege Ana Mihailovna? � re�e on. � Da po�ekamo do
mra-ka, doktori su rekli da �e nastati kriza.
Ali se ne mo�e �ekati, kne�e, u ovim tre-nucima. Repbeg, 11 u \a s1i ba1i1; s1e bop
a�e ... A�! s'e51; 1;egg1�1e, 1eb s1euo1gb s1'ip s�ge1;1ep^...
Otvori�e se vrata jedne sobe i pojavi se jed-na od grofovih ro�aka, kneginjica, s
mra�nim i hladnim licem i s neobi�no dugim strukom pre-ma nogama.
Knez Vasilije okrete se njoj.
No, kako mu je?
Jednako onako isto. A i kako �e mu biti kad ova vika ... � re�e kneginjica mere�i
o�ima Anu Mihailovnu, kao nepoznatu.
Ah, s�ege, je pe uoib gesoppa18ba15 rab'* � re�e Ana Mihailovna s radosnim osmehom,
pritr-�avaju�i grofovoj ro�aci. � Je u1epb s1'agpueg e! je 5�5 a uoib roig uoib
a1s1eg k 5o1�peg � o p o p s 1 e : J'1tad1pe sot�^ep uoib aueg boiNeg!;^ � dodade
prevr�u�i o�ima i tobo� sa sau�e��em.
Kneginjica ne odgovori ni�ta, �ak se i ne osmehnu, i odmah izi�e. Ana Mihailovna
skide rukavice, i na otetoj poziciji namesti se u na-slonja�u, pozvav�i kneza
Vasilija da sedne do nje.
� Borise! � re�e ona sinu i nasmehnu se � ja �u oti�i grofu, ujaku, a ti idi do
Pjera, �op at1, i ne zaboravi isporu�iti mu poziv od Rosto-vih. Zovu ga na ru�ak.
Ja mislim, ne�e oti�i? � okrete se ona knezu.
Naprotiv � re�e knez, o�evidno neraspo-
' Pomislite, ti�e se spasenja njegove du�e... Ah. stra�ne su hri��anske
du�nosti!...
^ Ah, mila moja, nisam vas poznala. Sad sam do�la i stojim vam na raspolo�enju da
vam pomo�em u negovanju mog ujaka. Mogu misliti ko-liko ste se napatkli.

lo�en. � Je zega^b {gez sop1;ep1 $1 uoiz te s1e-�aggazbeg se jeipe �otte^...

Vrzma se tu. Grof nije nijedanput upitao za njega. On sle�e ramenima.
Poslu�itel. odvede mladi�a dole, pa onda uz druge stepenice gore, k Petru
Kirilovi�u.

HP1
I tako Pjer nije mogao izabrati sebi karijeru i odista je bio prognan u Moskvu zbog
nereda. Doga�aj o kome su pri�ali kod grofa Rostova bio je istinit. Pjer je
u�estvovao u privezivanju stra�ara za medveda. On je do�ao pre nekoliko dana i
nastanio se, kao i uvek, u ku�i svoga oca.
Iako je pretpostavl>ao da je njegov slu�aj ve� poznat u Moskvi, i da �e se dame
koje se nalaze oko njegova oca a koje su svakad pokazivale zlu volju prema njemu
koristiti tim slu�ajem da raz-dra�e grofa, on je ipak onog dana kad je do�ao oti�ao
u o�eve odaje. Kad je u�ao u gostinsku sobu, gde su obi�no boravile kneginjice,
pozdra-vio se s damama, koje su sedele s vezom i knjigom, dok je jedna od njih
�itala naglas. Bilo ih je tri. Najstarija, �istunica, duga struka, ozbiljna
devojka, ona ista �to je izlazila pred Anu Mi-hailovnu, �itala je; dve mla�e, obe
rumeee i le-pu�kaste, koje su se razlikovale jedna od druge samo tim �to je jedna
imala mlade� nad usnom i on joj je veoma lepo stajao, vezle ou. Pjer je do�ekan kao
da je vampir ili ku�an. Najstarija kneginjica prekide �itanje i �ute�i pogleda
upla-�eno na njega; srednja, bez mlade�a, na�ini isti takav izraz na l�gu;
naj.mla�a, ona s mlade�om, vesele i nasmejane naravi, sa�e se nad vezom da sakrije
osmeh koji joj be�e, po svoj prilici, izmamila scena koja �e tek nastati i za koju
je ona slutila da �e biti zanimljiva. Ona prite�e konac nani�e i sagnu se kao da
razgleda �are, a jedva se uzdr�ava�e od smeha.
?1
� Bopjoig, ta soizape � re�e Pjer. � Uoiz
pe te gesoppa^bbeg raz.^
Ja vas suvi�e dobro poznajem, suvi�e do-
bro.
Kako je grof sa zdravljem? Mogu li ga vi-deti? � upita Pjer neve�to, kao i uvek,
ali ne zbunjuju�i se.
� Grof pati i fizi�ki i du�evno, a vi ste se, kako izgleda, postarali da mu
pripremite jo� ve�e du�evne patnje.
� Mogu li da vidim grofa? � ponovi Pjer.
� Hm! ... ako ho�ete da ga ubijete, da ga sa-svim dotu�ete, onda ga mo�ete
videti... Olga, idi vidi je li gotov buljon za ujkicu, ve� je vre-me � dodade ona,
da time poka�e Pjeru kako su zauzete poslom, i to zauzete oko umirivanja nje-govog
oca, dok je on, o�evidno, zauzet samo oko njegovog uznemiravanja.
Olga izi�e. Pjer postoja malo, pogleda sestre, pa se pokloni i re�e:
� Onda idem u svoju sobu. Kad se bude moglo, vi �ete mi re�i.
On izi�e, a za njim se �u jasan, ali ne jak smeh sestre s mlade�om.
Sutradan do�e knez Vasilije i nastani se u ku�i grofovoj. On zovnu Pjera n re�e mu:
� Mop s�eg, 51 uoib uoib sop(1i15e2 1s1, so��e k Re1eg5�oig�, uoib Itteg gtez
ta1; s'eb1 1oi1: se
' Bio bih vrlo zadovol>an kad biste me spasli od tog mladi�a...
' Aobar dan, ro�ako. Ne mo�ete da me poznate?
^ie je uoib Jhb.^ Grof je veoma, veoma bolestan; ti ne treba nikako ni da se vi�a�
s njim.
Otada Pjera nisu uznemiravali, i on je po ceo dan provodio s^m gore, u svojoj sobi.
Kad je Boris u�ao kod njega, Pjer je hodao po svojoj sobi, ponekad se zaustavljao u
uglovima, prave�i prete�e gestove prema zidu, kao da pro-bada ma�em nevidljivog
neprijatelja i pogleda-ju�i o�tro tfeko nao�ara, pa je zatim opet po-�injao svoju
�etnju, govore�i neke nejasne re�i, sle�u�i ramenima i razmahuju�i rukama.
� E'Ap�1e1;egge a uesi'* � re�e on, mr�te�i se i pokazuju�i na nekog prstom. �
M. R111 sot�e 1ga11;ge a 1a pa1;1op e1; ai JgoI <1eb �epb eb1 sops1at-pea..
On ne uspe da izre�e presudu Pitu, jer u tre-nutku kad je zami�ljao da je Napoleon
i da je zajedno sa svojim junakom ve� pre�ao na opasnom prelazu preko Pa-de-Kalea i
osvojio London � opazi kako u�e mlad, stasit i lep oficir. On zastade. Pjer je
ostavio Borisa kao de�ka od ie-kih �etrnaest godina i nije ga se nikako se�ao; ali,
pri svem tom on ga je, na svoj na�in, brzo i radosno uzeo za ruku i prijateljski se
osmeh-nuo.
Se�ate li me se? � upita Boris mirno i s ljubaznim osmehom. � Do�ao sam s majkom
grofu, ali njemu, �ini mi se, nije nimalo dobro.
Da, �ini mi se, nije mu dobro. Jednako ga uznemiruju � odgovori Pjer, trude�i se da
se seti ko je taj mladi�.
Boris oseti da ga Pjer ne�e poznati, ali nije
' Aragi moj, ako se budete pona�ali ovde kao u Pe-trogradu, vrlo r�avo �ete
svr�iti; to je sve �to mogu da vam ka�em.
^ Engleska je svr�ila.
' Gospodin Pit kao izdajnik naroda i ljudskih pra-va osu�uje se na...
smatrao za potrebno da mu se predstavi i bez ikakve zbunjenosti gleda�e mu pravo u
o�i.
� Grof Rostov molio vas je da do�ete danas k njemu na ru�ak � re�e on posle
dosta dugog i za Pjera neugodnog �utanja.
A! Grof Rostov! � po�e Pjer radosno. �
Dakle, vi ste njegov sin, Ilja. A ja, pomislite samo, nisam vas u prvi mah poznao!
Se�ate li se kako' smo odlazili na Vrap�ja Brda s �-�e Jasdio1... odavno?
� Varate se � re�e Boris lagano, sa slobod-nim i malo podrugljivim osmehom. �
Ja sam Bo-ris, sin kneginje Ane Mihailovne. Rostovu ocu ime je Ilja, a sinu
Nikolaj. I ja nisam poznavao nikakvu �-te Jas^io1.
Pjer zamaha rukama i glavom, kao da su ga na-pali komarci ili p�ele.
� Ah, �ta mi je! sve sam pobrkao. Tolika rod-bina u Moskvi! Vi ste Boris ...
jest. Eto sad smo na�isto. Nego, �ta vi mislite o bulonjskoj eks-pediciji? Zaista,
Englezi �e r�avo pro�i, samo ako Napoleon hfe�e kanal? Ja mislim da je eks-pedicija
vrlo mogu�na. Samo da Vilnev ne pro-pusti priliku!
Boris nije ni�ta znao o bulonjskoj ekspedi-ciji, nije �itao novine i sad je prvi
put �uo za Vilneva.
� Mi se ovde u Moskvi vi�e zanimamo ru�-kovima i spletkama nego politikom �
re�e on svojim mirnim, podrugljivim tonom. � Ja ni�ta o tome ne znam niti mislim.
Moskva se najvi�e zanima spletkama � nastavi on. � Sad govore o vama i o grofu.
Pjer se osmehnu svojim dobro�udnim osmehom kao da se boji za Borisa da ne ka�e �to
zbog �ega bi se kajao. Ali je Boris govorio razgovetno, jasno i hladno, gledaju�i
Pjera pravo u o�i.

Moskva nema nikakvog drugog posla nego da spletkari � nastavi on. � Svi se brinu o
tome kome �e grof ostaviti svoje imanje, iako �e on, mo�da, nad�iveti sve nas, �to
ja od srca �e-lim...
Da, to je sve vrlo �alosno � prihvati Pjer � vrlo �alosno.
Pjer se stalno plap�o da se taj oficir izne-nadno ne upusti u razgovor koji bi za
njega samog bio nezgodan.
� A vama, mora biti, izgleda � re�e Boris, pomalo crvene�i, ali ne menjaju�i
glas i pozu � mora biti da vama izgleda da se svi brinu samo o tome kako �e dobiti
�to od bogata�a.
�Tako i jeste� � pomisli Pjer.
� A ja upravo ho�u da vam ka�em, kako bi se otklonno neoporazuvd, da vi veoma
gre�ite ako ubrajate mene i moju majku u te ljude. Mi smo vrlo siroma�ni, ali, bar
ja za sebe ka�em: upravo zato �to je va� otac bogat ja ne smatram da sam mu ro�ak,
i ni ja, ni moja majka ne�emo nikad ni�ta od njega tra�iti, niti gfimiti.
Pjer zadugo nije mogao to da razume, ali kad je razumeo, sko�i s divana, uhvati
Borisa ozdo za ruku, sa uro�enom mu brzinom i neve�tinom, pa, pocrvenev�i mnogo
vi�e nego Boris, po�e govoriti s pome�anim ose�anjem stida i dosade.
� To je �udnovato! Zar sam mogao ... a i ko je mogao pomisliti ... Ja vrlo
dobro znam ...
Ali ga Boris opet prekide.
� Milo mi je �to sam sve rekao. Mo�ebiti, vama je neprijatno, oprostite mi �
re�e on, umi-ruju�i Pjera, mesto da ovaj njega umiruje � ali se nadam da vas nisam
uvredio. Moje je gfavilo da govorim sve otvoreno... Pa �ta �u kazati? Ho�ete li
do�i na ru�ak kod Rostovih?
I po�to je, o�igledno, skinuo sa sebe te�ku obavezu i izvukao se iz neugodnog
polo�aja a doveo u njega drugog, Boris postade opet savr�eno
prijatanj ^^^^^ ^ ^^^^ sti�avaju�i se. �
Vi ste divan �ovek. To �to sad rekoste vrlo je lepo, vrlo lepo. Razume se, vi mene
ne poznajete. Odavno se nismo videli ... jo� kao deca ... Mo-�ete pretpostaviti da
sam ja ... Ja vas razumem, vrlo dobro razumem. Ja to ne bih u�inio, ne bih bio
kadar, ali to je prekrasno. Veoma mi je milo �to sam se upoznao s vama. �udnovato �
dodade on, po�utav�i i sme�e�i se � kako ste vi mi-slili o meni! � On se nasmeja. �
E, pa �ta je s tim? Upozna�emo se bolje. Izvolite. � On ste-�e ruku Borisu. � Znate
li da ja nijedanput nisam bio kod grofa. Nije me zvao ... �alim ga kao �oveka ...
Ali �ta �u?
� I vi mislite da �e Napoleon mo�i prevesti vojsku? � upita Boris, sme�e�i se.
Pjer razumede da Boris ho�e da okrene razgo-vor, pa, po�to je to i sam hteo, po�e
izlagati koristi i �tete koje mo�e imati bulonjski podu-hvat.
Do�e lakej da zove Borisa kneginji. Kneginja se spremila da ide. Pjer obe�a da �e
do�i na ru�ak zato da bi se bolje upoznao s Borisom, i sna�no mu sti�te ruku,
umiljato ga gledaju�i u o�i preko nao�ara... Kad je on oti�ao, Pjer je jo� dugo
i�ao po sobi, ali sad v�pe nije pro-badao ma�em nevidljivog neprijatelja, nego se
osmehivao, pom�pljaju�i na tog milog, pametnog i �vrstog mladi�a.
. On je, kao �to to biva u ranoj mladosti i kad Je �ovek usamljen, osetio bez
ikakva uzroka neku ne�nost prema tom mladi�u i zarekao se da �e se na svaki na�in
sprijateljiti s njim.
Knez Vasilije isprLJao je kneginju. Kneginja Je dr�ala maramu na o�ima, i lice joj
be�e obliveno suzama.
� To je stra�no! stra�no! � govora�e ona
� ali ma �ta me stalo, ispuni�u svoju du�nost. Do�i �u da no�im tu. Ne mo�emo
ga tako osta-viti. Svaki je trenutak skup. Ja ne razumem �to kneginjice oklevaju.
Mo�da �e mi Bog pomo�i da na�em na�in da ga pripremim! ... A�ei, �op rppse, die 1e
�op V1ei uoiz bo�heppe ..
AJhei, �a �oppe!^ � odgovori knez Vasi-lije, okre�u�i se od nje.
Ah, njemu je stra�no r�avo! � re�e mati sinu kad sedo�e u ko�ije. � Gotovo nikog ne
poznaje.
Ja ne razumem, mamice, kakvi su njegovi odnosi prema Pjeru? � upita sin.
Sve �e kazati testament, moj sinko; od nje-ga zavisi i na�a sudbina .,.
A otkud vi mislite da �e ostaviti pggo nama?
Ah, dragi moj! On je tako bogat, a mi smo tako siroma�ni!
Ali to jo� nije dovoljan razlog, mamice.
Ah, bo�e moj! oo�e moj! kako mu je r�avo
� uzvikivala je mati.

XIV
Kad je Ana Mihailovna oti�la sa sinom grofu Kirilu Vladimirovi�u Bezuhovu, grofica
Rosto-va sedela je dugo sama, prinose�i maramu o�ima. Najzad zazvoni.
� �ta radite vi, draga � re�e ljutito devoj-ci koju je morala �ekati nekoliko
minuta. � Valjda ne�ete da slu�ite? Onda �u vam ja na�i mesto.
' Zbogom, kne�e, neka vam dobri Bog pomogne! * Zbogom, dobra kneginjo!
Groficu be�e potresao jad i stra�na siro-ma�tina njene drugarice, i zato je bila
zlovoljna, a svoju zlovolju pokazivala je uvek time �to je sobarici govorila
�draga� i �vi�.
Oprostite � re�e sobarica.
Zamolite grofa da do�e k meni.
Grof pri�e �eii gegaju�i se, sa izrazom kriv-ca, kao i uvek.
� Pa, grofi�ice! Kako �e biti divno ba�e ai taAege od jarebica, �a s�ege!
Probao sam malo; nisam ja uzalud dao za Tarasku hiljadu rubalja. Vredi!
On sede pored �ene, nalakti se mladi�ki na kolena i stade rastresati sedu kosu.
� �ta zapovedate, grofi�ice?
� Evo �ta, prijatelju... �ta ti je ovo umr-ljano ovde? � re�e ona i pokaza na
prsnik. � To je jama�no zaiHe � dodade sme�e�i se. � Evo �ta, grofe: meni treba
novaca.
NJeno lice posta tu�no.
� Ah, grofi�ice! ...
I grof se u�urba, vade�i nov�anik.
� Meni mnogo treba, grofe, treba mi pet sto-tina rubalja.
I ona izvadi batistanu maramu, pa po�e bri-sati mu�evlji prsnik.
� Odmah, odmah! Ej, ima li koga tamo? � viknu on onako kako vi�u samo ljudi
uvereni da �e oni koje zovu strmoglavce jurnuti na njihov poziv, � Nek mi se po�lje
Mi�enka!
Mi�enka, onaj plemi�ki sin �to je odrastao kod grofa i �to sad upravlja svim
njegovim po-slovima, u�e laganim korakom u sobu.
Slu�aj, dragi moj � re�e grof uljudnom mladi�u kad u�e. � Donesi ti meni... � tu se
malo zamisli. � Jest, sedam stotina rubalja, da. Ali pazi da ne donese� neke
pocepane i prljave, kao onda, nego lepe, za groficu.
Da, Mi�enka, molim vas, nek budu �iste � re�e grofica i uzdahnu setno.
Va�a svetlosti, kad zapovedate da done-sem? � upita Mi�enka. � Izvolite znati
da ... Uostalom, nemojte se uznemiravati � dodade kad vide da je grof ve� po�eo
te�ko i u�estano da di�e, �to je svakad bilo znak da se po�inje lju-titi. � Smetnuo
sam s uma... Zapovedate li da ovog �asa donesem?
Da, da, jest, donesi. Podaj, eto grofici ... Zlatan je ovaj moj Mi�enka � dodade
grof, sme-�e�i se, kad je mladi� izi�ao. � Nema ti tu ne mo�e. Ja to ne mogu da
trpim. Sve se mo�e.
Ah, taj novac, grofe, novac, koliko je zbog njega jada na svetu! � re�e grofica. �
A ovaj novac mi je vrlo potreban.
Vi ste, grofi�ice, poznata raspiku�a � re�e grof, pa poljubi �enu u ruku i ode opet
u svoj kabinet.
Kad se Ana Mihailovna vratila od Bezuhova, kod grofice je ve� stajao novac, sve u
novim nov-�anicama, pod maramom na sto�i�u, i Ana Mihai-lovna opazi da je grofica
ne�to uznemirena.
�ta je, prijateljice? � upita grofica.
Ah, u kakvom je on stra�nom stanju! Ne mo�e� ga poznati, tako r�avo izgleda, tako
r�a-vo; zadr�ala sam se jedan �asak i nisam dve re�i rekla...
Tako ti boga, Appeie, nemoj me odbiti � re�e odjedanput grofica, vade�i ispod
marame novac, i pocrvene, �to je bilo vrlo neobi�no za njeno ve� ostarelo,
suvonjavo i ozbiljno lice.
Ana Mihailovna trenutno razumede �ta je i ve� se na�e da u potrebnom trenutku ve�to
za-grli groficu.
� Evo Borisu s moje strane, da napravi mun-dir ...
Ana Mihailovna ve� ju je grlila i plakala. I grofica je plakala. Oplakale su to �to
su pri-jateljice, i to �to su dobre, i to �to se one, dru-garice iz mladosti, bave
tako ni�tavnom stvari, novcem, i to �to im je mladost pro�la.,. Ali obema su suze
bile prijatne ...

XV
Grofica Rostova sa k�erima i ve� s veliki.m brojem go��a sedela je u salonu. Grof
je odveo goste mu�karce u kabinet i ponudio ih svojom ljubiteljskom kolekcijom
turskih �ibuka. Po koji put je izlazio i pitao: da nije Do�la?
�ekali su Mariju Dmitrijevnu Ahrosimovu, prozvanu u velikom svetu 1e 1;egg1�1e
(Zga�op,* damu �uvenu ne po bogatstvu, ne po po�astima, nego po pravilnosti njena
su�enja i po otvorenoj jedno-stavnosti u pona�anju. Mariju Dmitrijevnu zna-la je
carska porodica, znala je sva Moskva i sav Petrograd, i njoj su se oba grada
divila, a kri-�om se podsmevala njenoj grubosti i pri�ala o njoj anegdote; ali su
je, ipak, svi bez izuzetka po�tovali i bojali je se.
U kabinetu, pupom dima, vodio se razgovor o ratu, koji je bio objavljen manifestom.
Manifest nije jo� niko �itao, ali su svi znali da je izdat. Grof je sedeo na
otomanu, izme�u dva suseda koji su pu�ili i razgovarali. Grof nije ni pu�io ni
govorio, nego je, naginju�i glavu �as na jednu �as na drugu stranu, s o�evidnim
zadovoljstvom gledao one �to pu�e i slu�ao razgovor dva svoja suseda, koje je on
naveo da se okrenu jedan protiv Arugog.
' Stra�pn zmaj. =.
Jedan od govornika be�e civil, sme�urana, pakosna, obrijana, suvonjava lica, �ovek
koji je ve� blizu starosti, iako odeven kao najpomod-niji mladi�; on je sedeo na
otomanu s prekr�te-nim nogama, kao doma�i �ovek, i, zaglabav�i sa strane �ilibar
duboko u usta, vukao dim na ma-hove i �mirkao. To je bio stari ne�enja �in-�in,
grofi�in brat od strica, opak jezik, kao �to se o njemu govorilo po moskovskim
salonima. On je izgledao kao da se spustio do onoga s kim razgovara. Drugi, jedar,
rumen, gardijski oficir, besprekorno umiven, zakop�an i o�e�ljan, dr�ao je �ilibar
u sredini usta i rumenim usnama vukao lagano dim i pu�tao ga u koluti�ima iz lepih
usta. To je bio onaj poru�nkk Berg, oficir u semjonovskom puku, s kojim �e Boris
oti�i za-jedno u puk, i zbog koga je Nata�a zadirkivala Veru, stariju grofinjicu,
govore�i da je Berg njen mlado�enja. Grof je sedeo me�u njima i pa�-ljivo slu�ao.
Izuzimaju�i boston, koji je igru veoma voleo, grofu je bila najprijatnija zabava da
slu�a razgovor, osobito kad mu ispadne za rukom da dva brbljiva govornika okrene
jednog protiv drugog.
Pa dabome, ba�u�ka, �op 1geE �opoga�1e^ Alfonse Karli�u � re�e �in�in, podomevaju�i
se i me�aju�i (u �em je i bila osobina njegova go-vora) �iste ruske narodne izraze
s biranim fran-cuskim frazama. � Uoiz sotrgeg uoib Ja1ge s1e5 gep1e8 big ho�ete
i od �ete da vidite hasnice?
A ne, Petre Nikolajevi�u, ja samo �elim da poka�em da je u konjici mnogo manja
�ansa nego u pe�adiji. Eto, ocenite sad, Petre Niko-lajevi�u, moj polo�aj...
' Veoma po�tovani.
^ Vi nameravate da dobijete dohodak od dr�ave.
Berg je uvek govorio vrlo ta�no, mirno i uljudno. NJegov se razgovor svakad ticao
samo njega li�no; uvek je mirno �utao dok se govorilo o onom �to nije imalo
neposredne veze s njim. I tako je mogao �utati po nekoliko �asova a da se ni
najmanje ne zbuni, niti da druge dovede u zabunu. Ali �im se razgovor ticao njega
li�no, on je po�injao da govori op�irno i sa o�evidnim zadovoljstvom.
Ocenite moj polo�aj, Petre Nikolajevi�u: da sam u konjici, ja ne bih dobijao vi�e
od dvesta rubalja na tre�inu godine, �ak i kao po-ru�nik, a sad dobijam dvesta
trideset � govorio je on s radosnim, ljubaznim osmehom, pogledaju�i u �in�ina i u
grofa, kao da je za njega bilo o�evidno da �e njegov li�ni uspeh biti uvek glavni
cilj �eljama svih ostalih ljudi. � Osim toga, Petre Nikolajevi�u, kad pre�em u
gardu, bi�u na o�ima � nastavi Berg � pa i praznih mesta biva u gardijskoj pe�adiji
mnogo �e��e. Pa onda, promislite sami, kako sam mogao izla-ziti na kraj s dve
stotine trideset rubalja. A ja jo� odvajam i �aljem ocu � re�e on i pusti koluti�,
Ea �a1apse u ez^ .. �vaba vr�e �ito na u�icama sotte s�! 1e rgo^eg�e^ � re�e �in�in
preme�taju�i �ilibar na drugu stranu usta i na-mignu grofu.
Grof prsnu u smeh. Ostali gosti, kad vide�e Da �in�in vodi razgovor, pri�o�e da
slu�aju. Berg nije opazio ni podsmeh ni ravnodu�nost, nego je nastavio da pri�a o
tome kako je prela-zom u gardu ve� dobio jedan �in vi�e od svojih drugova po
slu�bi, kako u ratno vreme mo�e �etni komandir poginuti, i kako on, kad ostane
^ Uravnote�eno je...
Kao �to veli poslovica. ; � : :

najstariji u �eti, mo�e vrlo lako biti �etni komandir, i kako ga u puku svi vole, i
kako je njegov tatica njime zadovoljan. Kao �to se videlo, Berg je u�ivao pri�aju�i
to sve, i, rekao bi �o-vek, nije ni slutio da su i drugi ljudi mogli ima-ti svojih
interesa. Ali sve �to je pri�ao bilo je tako lepo i zgodno, naivnost njegovog
mladog egoizma bila je tako o�evidna, da je razoru�ao svoje slu�aoce.
� E, ba�u�ka, vi �ete i u pe�adiji i u ko-njici, svud dobro pro�i, to vam ja
prori�em � re�e �in�in, tapkaju�i ga po ramenu i spu�ta-ju�i noge sa otomana. Berg
se radosno osmehnu. Grof, a za njim i gosti izi�o�e u salon.

Be�e ono vreme pred zakazanim ru�kom kad iskupljeni gosti ne po�inju duge
razgovore, jer �ekaju da ih pozovu na zakusku, a u isti mah sma-traju da je
potrebno kretati se i ne �utati, kako bi time pokazali da nisu nimalo nestrpljivi
da �to pre sednu za sto. Aoma�ini pogl^daju na vrata i ponekad se zgledaju me�u
sobom. Gosti se trude da po tim pogledima pogode koga ili �ta jo� �ekaju: da li
kakvog va�nog ro�aka koji je zadocnio, ili kakvo jelo koje jo� nije gotovo.
Pjer je do�ao pred sam ru�ak i sedeo neve�to usred salona, na prvoj naslonja�i koja
mu se na�la pri ruci, zagradiv�i svima put. Grofica je htela da ga navede na
razgovor, a on je naivno gledao kroz nao�are oko sebe, kao da tra�i ne-koga, i na
sva pitanja grofi�ina odgovarao krat-ko. Bio je na smetnji i samo on nije to
opa�ao. Ve�ina gostiju koji su znali njegov doga�aj s medvedom radoznalo su gledali
u tog velikog, debelog i mirnog �oveka, dvoume�i se kako je mogao taj skromni
truntov da na�ini onakvu �alu sa stra�arem.
Vi ste skoro do�li? � upita ga grofica.
Oi1, �a^a�e � odgovori on, osvr�u�i se.
Niste videli mog mu�a?
Mop, tas1ate.
On se nasmeja kad nije trebalo.
� �ini mi se, vi ste skoro bili u Parizu? Tamo je, mislim, vrlo zanimljivo.
� Vrlo zanimljivo.
Grofica pogleda u Anu Mihailovnu. Ana Mi-hailozna razumede da je moli da zanima tog
mladi�a, pa sede do njega i po�e mu govoriti o ocu, ali on je i njoj, kao i
grofici, odgovarao samo pojedinim re�ima. Gosti su se zabavljali .me�u sobom. Sa
svnh strana �ulo se: �^ez Eagoi-�o�zku ... (^a a bge s�agtap!:... Uoiz egez �1ep
�oppe ... Ea sot1;e55e Argakz^pe�.^ Grofica ustade i ode u salu.
Marija Dl�trijevna? � �u se iz sale njen glas.
Ona glavom � �u se kako odgovori grub, �enski glas, i odmah zatim u�e u sobu Marija
Dmitrijevna.
Sve gospo�ice, pa �ak i dame se.m najstarijih, ? ustado�e. Marija Dmitrijevna zasta
na vratima, i s visine svog gojaznog tela, dr�e�i visoko svoju pedesetogodi�nju
glavu sa sedim kovrci-cama, premeri pogledom goste i, kao zasukuju�i ih, ps)pravi
lagano �proke rukave svoje haljine. Marija Dmitrijevna govorila je uvek ruski.
�estitam dragoj slavljenici s de�icom � re�e ona svojim gromkim punim glasom, koji
je zaglu�io sve ostale zvuke. � A kako ti, matori
re�ni�e � obrati se grofu, koji je poljubi u ruku ~ valjda ti je dosadno u Moskvi?
Nema�
de da tera� kera? A �ta �e� da radi�, brajko,
Aob�G^^^ g^^!''" � � �. "^" Aivno... Vi ste vrlo
Aoori... Grofica Apraksina,,,
' Rat i mnr I
kad ove pti�ice odrastu... � i tu ona pokaza rukom na devojke. � Hteo ne hteo,
mora� tra-�iti mlado�enje ... A �ta ti radi�, moj koza�e ?
� re�e ona miluju�i Nata�u, koju je zvala koza-kom i koja joj be�e pri�la ruci
bez straha i veselo. � Znam kakvo je zelje devojka, ali je volim.
Ona izvadi iz ogromne torbe min�u�ice u ob-liku kru��ica od safira, i dade ih
Nata�i, koja je, kao slavljenica, bila vesela i zarumenela se, pa se odmah okrete
od nje i obrati se Pjeru.
� E, e! ljubazni! hodi-de ovamo � re�e ona pretvorno blagim i tankim glasom. �
Hodi-de, ljubazni...
I ona prete�i zasuka rukave jo� vi�e. Pjer pri�e, gledaju�i u nju naivno, preko
nao�ara.
� Pri�i, pri�i, ljubazni! Ja sam i ocu tvome jedina govorila istinu, dok je bio
sila, a da tebi reknem i Bog je naredio.
Ona za�uta malo. Svi su �utali, �ekaju�i �ta �e biti i ose�aju�i da je to samo
predgovor.
� Krasan, nema razgovora! krasan momak! ... Otac mu le�i na samrtni�koj
postelji, a on se zabavlja, posa�uje stra�ara na medveda. Sramota, brajko, sramota!
Bolje bi u�inio da ode� u rat.
Ona se okrete od njega i dade ruku grofu, koji se jedva uzdr�avao od smeha.
� Pa, ho�emo li za sto, ja mislim vreme je?
� re�e Marija Dmitrijevna.
Napred po�e grof s Marijom Dmitrijevnom, pa grofica koju povede husarski pukovnik,
potre-ban �ovek s kojim je trebalo da Nikolaj stigne puk, pa Ana Mihailovna i
�in�in. Berg je ponu-dio ruku Veri. �ili Karagina, koja se jednako sme�ila, po�la
je za sto s Nikolajem. Za njima su i�li jo� drugi parovi, koji se behu otegli preko
cele dvorane i naposletku jedno po jedno deca, doma�i u�itelji i guvernante.
Poslu�itelji se ustumara�e, stolice po�e�e da lupaju, na galeriji zasvira muzika i
gosti se namesti�e. Zvuke grofove doma�e muzike zameni zveka no-�eva i vilju�aka,
razgovor gostiju i tihi hod poslu�iteljski.
U za�elju je sedela grofica. Desno do nje Marija Dmitrijevna, levo Ana Mihailovna i
ostale go��e. U dnu je sedeo grof, do njega levo husarski pukovnik, desno �in�in i
ostali gosti mu�karci. S jedne strane duga�kog stola starija mlade�: Vera do Berga,
Pjer do Borisa; s druge strane � deca, doma�i u�itelji i guvernante. Grof je iza
kristala, boca i vaza s vo�em pogle-dao na �enu i na njen visok �epac s plavim tra-
kama i usrdno nalivao vino svojim susedima, ne zaboravljaju�i ni sebe. I grofica je
iza ananasa, ne zaboravljaju�i doma�i�ke du�nosti, bacala ozbiljne poglede na mu�a,
�ija se �ela i lice, kako joj se �inilo, ja�e odvajahu od sede kose svojim
rumenilom.
Na �enskom kraju teklo je ravnomerno �ere-tanje; na mu�kom kraju �uli su se sve
ja�i i ja�i glasovi, osobito glas husarskog pukovnika, koji je tako mnogo jeo i pio
i bivao sve vi�e i vi�e crven, da ga je grof ve� istakao kao ugled osta-lim
gostima.
Berg je, ne�no se osmehuju�i, razgovarao s Verom o tome kako ljubav nije zemaljsko
nego nebesko ose�anje. Boris je kazivao svom novom prijatelju Pjeru imena gostiju
koji su bili za stolom i pogledao se s Nata�om koja je sedela prema njemu. Pjer je
malo govorio, razgledao je nove li�nosti i jeo mnogo. Po�inju�i od dve supe, od
kojih je on izabrao a 1a gog�e i kulebjake, pa Ao jarebica, nije propu�tao nijedno
jelo i ni-Jedno vino, koje je sluga tajanstveno pomaljao iza leVa susedovih, u boci
uvijenoj u servijetu, govo�re�i uz to: ili �draj-madera�, ili �ma�arsko�, ili
�rajnsko�. Od �etiri kristalne �a�e s gro-fovim monogramom, koje su stajale pred
svakim priborom, on je prvu koju dokopa podnosio i pio sa zadovoljstvom,
pogledaju�i u goste sve ljubaz-nija i ljubaznija izgleda. Nata�a, koja je sedela
pre.ma njemu, gledala je u Borisa onako kako devoj-�ice od trinaest godina gledaju
u de�ka s kojim su se tek prvi put poljubile i u koga su se zalju-bile. Taj isti
njen pogled okretao se ponekad na Pjera i on se pod pogledom te sme�ljive, �ivahne
devoj�ice hteo i sam da smeje, ne znaju�i �emu.
Nikolaj je sedeo daleko od Sonje, do �ili Karagine i opet je sa onim istim
usiljenim osme-hom razgovarao ne�to s njom. Sonja se osmehivala paradno, ali ju je,
o�evidno, mu�ila ljubomora: �as bi pobledela, �as pocrvenela, i svom pa�njom
upinjala se da �uje �ta razgovaraju Nikolaj i �ili. Guvernanta se uznemireno
osvrtala, kao da se sprema na otpor, ako bi kome palo na um da dira decu. Doma�i
u�itelj Nemac trudio se da zapamti sve vrste jela, deserta i vina, kako bi sve
potanko opisao u pismu koje �e poslati svojima u Nema�ku i veoma se nalazio uvre�en
�to je sluga s bocom zavijenom u servijetu njega preskakao. Nemac se mrgodio,
trudio se da po-ka�e kako on i iije �eleo da dobije to vino, nego mu je krivo �to
niko ne razume da njemu ni1e potrebno vino za to da ugasi �e�, niti �to je
pro�drljiv, ve� iz �iste radoznalosti.

XVI
Na mu�kom kraju stola razgovor je bivao sve �ivlji i �ivlji. Pukovnik je ispri�ao
da je manifest o objavi rata ve� izi�ao u Petrogradu i da je jedan egzemplar, koji
je on video, doneo danas kurir glavnokomanduju�em.
_ A za�to nas nosi �avo da ratujemo s Bona-partom? � re�e �in�in. � P a sJeja
ga�aggi 1e sacia a 1'Ai1g1s�e. Je sga1pb, ^ie sePe {o1b se pe , 5015 po1ge goig.^
Pukovnik be�e sna�an, visok i sangvini�an Nemac, o�evidno stari vojnik i patriot.
On se na�e uvre�en na re�i �in�inove.
A zato, milostivi gospodine � re�e on iz-govaraju�i poneke re�i nema�kim naglaskom.
� Zato �to imperator to zna. On je u manifestu kazao da ne mo�e ravnodu�no gledati
opasnosti koje prete Rusiji i da sigurnost imperije, njeno dostojanstvo i svetinja
s a v e z a ... � On, od-nekud, naro�ito udari glasom na re� �saveza�, kao da je u
tom bila sva su�tina njegovog govora, pa onda, sa svojim uro�enim, nepogre�ivim,
slu�-benim pam�enjem, ponovi prve re�i iz manife-sta... � �i �elja, koja je jedini
i nepromenljiv cilj gospodarev: da utvrdi u Evro�? na �vrstim temeljima mir �
odlu�ili su ga da krene sad jedan deo vojske preko granice i da u�ini nove napore
za postizanje ove namere�. Eto za�to, mi-lostivi gospodine � zavr�i on kao da daje
lek-cije, pa ispi �a�u i osvrte se na grofa, o�ekuju�i od njega odobravanje.
Soppa1b5e2-uoib 1e rgoueg�e": �Jerjoma, Jer-joma, sedi, more, doma, stru�i svoja
vretena� � re�e �in�in, mr�te�i se i smeju�i se. � Se1a poib sopu1et a tegue�e.*
�ta je bio Suvorov, pa su i njega potukli, a r1a1e soi�ge,* a gde su
' On je ve� u�utkao Austriju- Bojim se da sad nije Ao�ao red na nas.
Znate li poslovicu. ' To nam najbolje dolikuje. Ao noge.

nam sad Suvors�i? Je uoiz detapAe hhp rei^ � re�e on, preska�u�i neprestano s
ruskog na fran-cuski jezik.
Mi se moramo tu�i do poslednje kapi krvi � re�e pukovnik, udaraju�i po stolu � i
umr-r--reti za svoga imperatora, i onda �e sve biti dobro. A razmi�lzati �to je mo-
o-ogu�no (on osobito ote�e glasom na re�i �mogu�no�), �go je mo-o-o-gu�no manje �
dovr�i on, okrenuv�i se opet grofu. � Tako sudimo mi, stari husari, pa kraj. A kako
vi sudite, mladi�u i mladi husare? � dodade on, okrenuv�i se Nikolaju, koji, kad �u
da se govori o ratu, ostavi �ili Karaginu, pa upre o�i u pukovnika i slu�a�e ga
svom pa�-njom.
Sla�em se potpuno s vama � odgovori Nikolaj a sav planu i po�e okretati tanjir i
preme�tati �a�e s tako odlu�nim i odva�nim izgledom kao da se u taj mah na�ao u
nekoj veli-koj opasnosti. � Ja sam uveren da Rusi moraju izginuti ili pobediti �
re�e on, osetiv�i kao i ostali da je re�, po�to je ve� bila izre�ena, suvi�e
vatrena i bombasta za ovu priliku i da je zbog goga nezgodna.
S'e51; �gep �eai se ^ie uoiz uepeg Le Ige" � re�e uzdi�u�i �ili, koja je sedela do
njega.
Sonja je sva zadrhtala i pocrvenela do u�iju, pa i preko u�iju, do vrata i ramena
dok je Niko-laj govorio. Pjer je slu�ao govor pukovnikov i klimao glavom
odobravaju�i.
Eto, to je divno! � re�e on.
Vi ste pravi husar, mladi�u � viknu pu-kovnik udariv�i opet po stolu.
�ta se vi tamo derete? � �u se odjedanput preko stola krupan glas Marije
Dmitrijevne. �
' Pitam vas ja.
' To je vrlo lepo �go sad rekoste.
�to lupa� ti po stolu? � upita ona pukovni-
Na koga se �esti�? Valjda misli� da su
tupred tobom Francuzi?
__ Ja govorim istinu � re�e pukovnik, sme-
�e�i se.
Govorimo sve o ratu � viknu preko stola grof. � Pa sin mi odlazi, Marija
Dmitrijevna, odlazi mi sin.
A moja su �etiri sina u vojsci, pa ne kukam. Sve stoji do Bo�je volje: mo�e� umreti
i kraj pe�i le�e�i, a mo�e te Bog i u ratu sa�uvati � zagrme bez ikakva naprezanja
debeo glas Ma-rije Dmitrijevne sa onog kraja stola.
� Tako je.
I razgovor se opet usredsredi � �enski na svom kraju stola a mu�ki na svom.
� Evo ne sme� upitati � re�e mali brat Nata�i � evo ne sme�!
� Upita�u � odgovori Nata�a.
NJeno se lice odjedanput zaplamti, na njemu se videla slobodna i vesela odlu�nost.
Ona se pri-di�e, pozivaju�i pogledom Pjera, koji je sedeo prema njoj, da slu�a, pa
se okrete majci:
Mama! � zazvoni preko celog stola njen detinji grudni glas.
�ta �e�? � upita grofica, upla�eno, ali kad vide po licu k�erinom, da je to
nesta�luk, ona o�tro mahnu rukom i zavrte glavom, prete�i.
Razgovor zastade.
� Mama! �ta �emo imati slatko? � zazvoni jo� odlu�nije i ne zapinju�i glasi�
Nata�in.
Grofica je htela da se namr�ti, ali nije mogla. Marija Dmitrijevna popreti svojim
debe-lim prstom, rekav�i:
� Koza�e!
Ve�ina gostiju gledala je u starije, ne zna-Ju�i kako treba hfimiti taj ispad. Da�u
ja tebi! � re�e grofica.
�t� Mama! �ta �emo imati slatko? � viknu Nata�a sad slobodno i �udljivo veselo,
uverena unapred da �e njen ispad biti dobro primljen.
Sonja i debeli Pe�a krili su se da ih ne vide kako se smeju.
Eto, upitala sam � �apnu Nata�a malom bratu i Pjeru, u koga je opet pogledala.
Bi�e sladoleda, samo tebi ne�e dati � re�e Marija Dmitrijevna.
Nata�a je videla da se nema �ega bojati, pa se ne poboja ni Marije Dmitrijevne.
Kakav sladoled, Marija Dmitrijevna? Ja ne volim od pavlake.
Od rotkve!
Zbilja, kakav? Kakav, Marija Dmitrijevna? � gotovo je vikala Nata�a. � Ho�u da
znam.
Marija Dmitrijevna i grofica nasmeja�e se, a za njima i svi gosti. Svi su se
smejali ne odgovoru Marije Dmitrijevne nego nepojamnoj smelosti i ve�tini te
devoj�ice, koja je umela i smela da se tako pona�a s Marijom Dmitri-jevnom.
Nata�a se umirila tek kad su joj kazali da �e sladoled biti od ananasa. Pre
sladoleda po-elu�i�e �ampanj. Opet zasvira muzika, grof se poljubi s groficom, a
gosti su ustajali, �estitali grofici, kucali se preko stola s grofom, s decom i
jedan s drugim. Opet se ustr�a�e poslu�itelji, zalupa�e stolice i, u istom redu ali
s crveni-jim obrazima, vrati�e se gosti u salon i u kabi-net grofov.

HUP
Razmako�e stolove za boston, sastavi�e par-tije i gosti grofovi razmesti�e se u dva
salona, u malom salonu i u biblioteci. , ^ ,
Ra�iriv�i karte kao lepezu, grof se jedva otimao od navike da prospava posle ru�ka
i svemu se smejao. Mlade�, koju je grofica podsticala, iskupi se oko klavira i
harfe. Na molbu sviju, �ili prva odsvira na harfi neki mali komad s varijacijama,
pa zajedno sa ostalim devojkama po�e moliti Nata�u i Nikolaja, koji behu �u-veni po
svojoj muzikalnosti, da otpevaju �to. Nata�a se, kako je izgledalo, veoma ponosila
time �to su je molili kao veliku devojku, ali je u isti mah i strepela.
�ta �emo pevati? � upita ona.
�Klju� � odgovori Nikolaj.
� Pa, hajde br�e. Borise, hodite ovamo � re�e Nata�a. � A gde je Sonja?
Ona se obazre oko sebe i, kad vide da joj nema drugarice u sobi, otr�a da je tra�i.
Kad utr�a u Sonjinu sobu i ne na�e tamo svoju drugaricu, Nata�a otr�a u de�ju sobu
� ali ni tamo Sonje ne be�e. Nata�a se seti da je Sonja u hodniku na sanduku.
Sanduk u hodniku bio je mesto za jadanje �enskog mladog nara�taja u ku�i Rostovih.
I doista, Sonja u svojoj tankoj ru�i-�astoj haljinici, zgu�vav�i je, le�ala je
ni�ice na prljavoj, prugastoj dadiljinoj perini na san-duku i, pokriv�i lice
prsti�ima, plakala, jeca-ju�i i tresu�i se svojim golim ramenima. Lice Nata�ino,
�ivo i ceo dan sve�ano, odjedanput se promeni: pogled joj se uko�i, pa joj zadrhta
�iroki vrat i uglovi usana se opusth�ge.
Sonja! �ta to radi�? �ta je, �ta je tebi? Uh, uh, uh! ...
Razvukav�i svoja velika usta i na�iniv�i^ se sasvim ru�nom, Nata�a po�e da se dere
kao malo dete, ne znaju�i uzroka, samo zato �to je ^'Onja plakala. Sonja htede da
podigne glavu, da odgovori, ali ne mogade i jo� vi�e se zagnjuri. pata�a sede na
plavu perinu, pla�u�i i grle�i svoju drugaricu. Sonja pribra snagu, pa se malo
podi�e, po�e da bri�e suze i da pri�a.
� Nikoljenka ide za nedelju dana, njegov... akt ... do�ao ... sam mi je
kazao ... Ja ipak ne bih pdakala... (ona pokaza hartijicu koju je dr�ala u ruci: to
behu stihovi koje je napisao Nikolaj) ja ne bih plakala, ali ti ne mo�e� ... niko
ne mo�e znati... kakvu on ima du�u.
I ona opet po�e da pla�e zato �to on ima tako dobru du�u.
� Tebi je dobro ... ja ti ne zavidim ... ja te volim, i Borisa tako�e � re�e
ona po�to se malo pribra � on je mio... vama ni�ta ne smeta. A Nikolaj je meni
soi51p... treba... da sam mitropolit... pa i to nije mogu�no. Pa onda, ako ka�u
mamici ... (Sonja je groficu smatrala kao majku i tako je zvala) ... ona �e re�i da
kvarim Nikolaju karijeru, da nemam srca, da sam neza-hvalna, a zaista... eto,
bogami ... (ona se pre-krsti) ja tako volim i nju, i ove vas, samo jedina Vera...
Za�to? �ta sam joj u�inila? Ja sam vam tako zahvalna, da bih za vas sve �rtvovala,
ali nemam �ta ...
Sonja ne moga�e vi�e da govori, i opet sakri glavu u �ake i u perinu. Nata�a
poku�ava�e da je umiri, ali se po njenom licu videlo da je shvatila svu te�inu jada
svoje drugarice.
Sonja! � re�e ona odjedanput, kao da se setila �ta je pravi uzrok bola njene ro�ake
� sigurno je Vera razgovarala s tobom posle ru�ka? Je li?
Da, ove je stihove napisao Nikolaj, a ja sam prepisala jo� neke druge; ona ih je
na�la kod mene na stolu, i rekla da �e ih pokazati mamici, i jo� je rekla da sam
nezahvalna, da njemu mamica ne�e nikad dopustiti da mene uzme, nego da �e uzeti
�ili. Ti vidi� da je ceo dan s njom... Nata�a! Za�to?...
I ona opet zaplaka, oolniJe nego malopre. Nata�a je pridi�e, zagrli je i,
osmehuju�i se kroz suze, stade je umirivati.
� Sonja, nemoj joj verovati, du�ice, ne veruj! Se�a� li se kako smo nas troje i
Nikoljenka pri�ali u malom salonu, se�a� li se, ono posle ve�ere? Pa mi smo sve
odlu�ili kako �e da bude. Ja se ve� ne se�am kako, ali se�a� li se kako je sve bilo
dobro, i sve mogu�no. Eto brat �ika--�in�ina o�enio se sestrom od strica, a mi smo
tre�e koleno. I Boris je rekao da je to sasvim mogu�no. Ti zna�, ja sam mu sve
kazala. A on je tako pametan i tako dobar � re�e Na-ta�a. � Nemoj plakati, Sonja,
golubice mila, du�ice, Sonja. � I ona je ljublja�e smeju�i se. � Vera je pakosna,
nek ide s bogom! A sve �e biti dobro, i ona ne�e kazati mamici; Nikoljenka �e sam
kazati, a on nije ni mislio o �ili.
I ona je ljublja�e u glavu. Sonja se pridi�e, i o�ive ma�kica, o�ice joj zasija�e i
be�e, izgledalo je, spremna da odmah mahne repom, da sko�i na meke �apice i da se
opet stane igrati klup�etom, kao �to joj je i dolikovalo.
Misli�? Odista? Bogati? � re�e ona brzo, popravljaju�i haljinu i kosu.
Odista, bogami! � odgovori Nata�a, name-�taju�i svojoj drugarici pramen o�tre kose
�to se be�e izvukao. I obe se zasmeja�e. � E, hajde da pevamo �Klju�.
Hajde.
A zna�, onaj debeli Pjer, �to sedi prema meni,_tako je sme�an! � re�e odjedanput
Nata�a zastaJu�i. � Vrlo sam vesela!
I ona potr�a hodnikom.
Sonja otrese paperje i sakri stihove u nedra, kim ^^^�^ ispalim grudnim
kostima, pa la-
m, veselim korakom, zajapurena lica, otr�a za p^ata�om preko hodnika u mali salon.
Na molbu

gostiju, mlade� otpeva kvartet �Klju�, koji se svima veoma svide; zatim Nikolaj
otpeva novu pesmu koju je nau�io:
U no� blagu, pod mesecom, slatko ti je kad se seti� da na svetu nekog ima ko je s
tobom u misliMa! I da ona, divnom rukom, u zla�anu harfu svira, sebi usred no�nog
mira. Jo� dan i dva, raj �e biti... ali, avaj, tvoj prijatelj raja ne�e okusiti!
On jo� ne be�e otpevao poslednje re�i, a u dvorani se po�e mlade� spremati za igru,
na podijumu zalupa�e nogama muzi�ari i stado�e ka�ljati.
Pjer je sedeo u salonu, gde je �in�in zamet-nuo s njim, kao s �ovekom koji je do�ao
iz ino-stranstva, Pjeru dosadan politi�ki razgovor, u koji se upleto�e i ostali.
Kad je zasvirala muzika, Nata�a u�e u salon, pa pri�e pravo Pjeru i, smeju�i se i
crvene�i, re�e:
Mama je rekla da vas zamolim da igrate sa mnom.
Bojim se pobrka�u figure � odgovori Pjer � ali ako vi ho�ete da mi budete
u�itelj... � i on dade svoju debelu ruku, spu�taju�i je nisko, tanu�noj devoj�ici.
Dok su se razme�tali parovi i spremali muzi�ari, Pjer je sedeo sa svojom malom
damom. Nata�a je bila sasvim sre�na: ona igra s v e l i -k i m, koji je do�ao iz
inostranstva. Sedela je tako da je svi vide i razgovarala s njim kao velika
devojka. U ruci joj be�e lepeza, koju joj je dala jedna gospo�ica da pridr�i. I
uzev�i pozu velike dame (bog �e znati gde je i kad to nau�ila), ona je, hlade�i se
lepezom i osmehuju�i se preko lepeze, razgovarala sa svojim kavaljerom.
� Gle ti nje, gle ti nje! Pogledajte, pogledajte
re�e stara grofica, idu�i preko dvorane i po-
kazuju�i na Nata�u.
Nata�a pocrvene i zasmeja se.
� A �ta vi, .mama? Kakvo vam je to u�ivanje? �ta je tu �udno?
U sredini tre�eg ekoseza pokreto�e se sto-lice u salonu, gde su igrali karte grof i
Marija Dmitrijevna, pa ve�i deo otmeiih gostiju i star-�i�i, tegle�i se posle dugog
sedenja i ostavljaju�i u d�epove nov�anike, izi�o�e na vrata u dvoranu. Napred je
i�la Marija Dl�trijevna s grofom, � oboje vesela lica. Grof sa �aljivom uljudno-
��u, kao u baletu, dade ruku Mariji Dmitrijev-noj. On se ispravi i lice mu obasja
osobit mla-di�kn lukav osmeh, a �im se odigra poslednja figura ekoseza, on lupi u
dlanove prema muzi-kantima i viknu, obra�aju�i se prvoj violini:
� Semjone! Zna� li Danila Kupora?
To je bila omiljena igra grofova, koju je igrao jo� u mladosti (Danilo K\t1or bila
je upravo jedna figura u anglezu).
� Pogledajte tatu � viknu Nata�a preko �i-tave dvorane (zaboraviv�i sasvim da
igra s ve-likim) sagibaju�i do kolena grguravu glavicu, i svojim jasnim smehom
ispuni dvoranu.
I doista, sve �to je bilo u dvorani gledalo Je radosno se sme�e�i veselog star�i�a
kako pored svoje stasite dame, Marije Dmitrijevne, koja be�e rastom ve�a od njega,
savija ruke, tre-su�i njima po taktu, uvija ramenima, kre�i noge, trupkaju�i
lagano, i svojim osmehom, koji mu je sve vi�e i vi�e zahvatao okruglo lice, sprema
gledaoce na ono �to �e tek do�i. �im se �u�e veseli, primamljivi zvuci Danila
Kupora, nalik a nesta�nog trepa�ka, sva se vrata na dvorani

zagu�i�e s Jedne strane mu�kim, a s druge � �enskim nasmejanim licima posluge �to
be�e izi�la da vidi kako se gospodin veseli.
� Ba�u�ka na�! Soko! � re�e glasno dadilja s jednih vrata.
Grof je igrao Aobro i to je znao, ali njegova dama nikako nije umela a i nije htela
dobro da igra. NJeno ogromno telo stajalo je pravo sa spu-�tenim nani�e debelim
rukama (torbu je pre-dala grofici); samo je igralo njeno ozbiljno, ali lepo lice.
Ono �to se izra�avalo u celoj okrugloj figuri grofovoj, izra�avalo se kod Marije
Dmitrijevne samo na licu koje se sve vi�e i vi�e sme�ilo i na nosu koji se mrdao.
Ali zato, dok se grof razigravao sve vi�e i vi�e i osvajao gledaoce neo�ekivano
ve�tim izvija-njem i lakim skokovima svojih gipkih nogu, dotle je i Marija
Dmitrijevna iole �ivljim pokretom ramena, ili obavijanjem ruku u obrtima i pocup-
kivanju �inila tako�e utisak, jer joj se to sma-tralo kao zasluga, koju je, pri
njenoj gojaznosti i svagda�njoj grubosti, svaki cenio. Igra je bivala sve �ivlja i
�ivlja. Vizavi nisu mogli ni za trenutak obratiti pa�nju na sebe i nisu se �ak ni
brinuli o tome. Svi su gledgili grofa i Mariju Dmitrijevnu. Nata�a je trzala za
rukav i haljinu sve koji tu behu i koji i bez toga nisu skidali o�iju sa igra�a i
tra�ila da gledaju taticu. U prekidima igre grof je te�ko disao, mahao i vikao
muzi�arima da sviraju br�e. Br�e, br�e i br�e, ja�e, ja�e i ja�e razigravao se
grof, �as na prstima, �as na petama, oble�u�i oko Ma-rije Dmitrijevne, i najzad,
kad vrati damu na njeno mesto, na�ini poslednji �pa�, podignuv�i ostrag navi�e
svoju gipku nogu, nakloniv�i ozno-jenu glavu s nasmejanim licem i razmahnuv�i
uokrug desnom rukom uz tutanj od pljeskanja i ki-kota, osobito Nata�ina. Oba igra�a
stado�e,
110
dJJ�u�i te�ko i bri�u�i se batistanim mara-micama.
Eto, tako se to igralo u na�e vreme, �a
s�ege � re�e grof.
Uh, i taj Danilo Kupor! � re�e MariJa I
Dmitrijevna, di�u�i te�ko i otegnuto i zasu-J
kuju�i rukave. *

HU�
Dok se kod Rostovih u dvorani igrao �esti anglez uz zvuke koje su umorni muzi�ari
po-gre�no svirali, i dok su umorni poslu�itel>i i kuvari spremali ve�eru, dotle je
grofa Bezu-hova udarila i �esti put kaplja. Doktori su rekli da nema nade da �e
ozdraviti; nad boles-nikom je �injena gluva ispovest i pri�e��en je; spremali su se
da mu sve�taju masla, i u ku�i je bila trka i uzbuna, obi�na u takvim trenu-cima.
Van ku�e, iza kapije, kupili su se ukop-nici, sklanjaju�i se ispred ekipa�a koji su
dolazili i �ekaju�i bogatu narud�binu za grofov pogreb. Glavni komandant Moskve,
koji je nepre-stano slao a�utanta da �uje kako je grofu, do�ao je tog ve�era li�no
da se oprosti sa �uvenim velika�em iz doba Katarinina, grofom Bezu-hovom.
Sjajna soba za primanje bila je puna. Svi su ustali s po�tovanjem kad je glavni
komandant, po�to je probavio pola sata nasamo s bolesni-kom, izi�ao od njega,
odgovaraju�i lako na poklone i trude�i se da �to br�e pro�e pored doktora,
sve�tenika i ro�aka, koji behu uprli U njega poglede. Knez Vasilije, koji be�e tih
Aana omr�aveo i pobledeo, pratio je glavnog ko-
111

mandanta i ne�to mu tiho ponovio nekoliko puta.

Po�to je ispratio glavnog komandanta, knez Vasilije sede u dvorani na jednu
stolicu, gfe-baciv�i visoko nogu preko noge, nalakti se na koleno i pokri o�i
rukom. Kad je posedeo tako neko vreme, on ustade, i, neobi�no brzim hodom, obziru�i
se unaokolo popla�eno, ode preko dutog hodnika u zadnju polovinu ku�e, k
najstarijoj kneginjici.
Oni �to behu u toj slabo osvetljenoj sobi razgovarali su me�u sobom nejednakim
�aputa-njem i svaki put u�utali bi i s o�ima punim pitanja i o�ekivanja pogledali
na ona vrata �to su vodila u sobe samrtnikove i slabo �kripala kad ko na njih izi�e
ili u�e.
Granica �ovekova � govora�e jedan star-�i�, sve�tenik, dami koja je sedela do njega
i naivno ga slu�ala � granica �ovekova odre-�ena je, i pre�i je ne mo�e�.
Ne�to mislim, je li dockan sve�tati mu masla? � upita dama, dodav�i i sve�teni�ku
titulu, kao da nema o tom nikakvog svog mi�-ljenja.
To je, matu�ka, velika tajna � odgovori sve�tenik i prevu�e rukom preko �ele, po
kojoj be�e poleglo nekoliko pramenova za�e�ljane po-lusede kose.
A ko je to bio kod njega? Glavni komandant li�no? � pitali su na drugom kraju sobe.
� Kako je mladolik! ...
A sedma mu je dece�^ja! �ta, ka�u da grof ve� nikog ne poznaje? Hteli su da mu
sve�taju masla?
Poznavao sam jednog kome su sedam puta sve�tali.
Iz boleonikove sobe izi�e srednja kneginjica uplakanih o�iju i sede do doktora
Lorena, koji je u gracioznoj pozi sedeo ispod slike Katarn-nine, nalaktiv�i se na
sto.
� Tgez �eai � re�e doktor, odgovaraju�i na pita1�e o vremenu � ggeb �eai,
rg1pse55e, e1 r�z, a Mo5Soi op 5e sgoI a 1a sa�radpe.^
N'e51-se rab?^ � re�e kneginjica uzdi�u�i.
� Dakle, mo�e da pije? Loren se zamisli.
Je li uzeo lek?
Da.
Doktor pogleda u svoj �brege� �asovnik. � Uzmite �a�u kuvane vode i metnite ipe
r1psee (on pokaza svojim tankim prstima �ta je ipe r1psee) s1e sgetog1:ag1ap ..
Ne pilo slu�aj � re�e doktor-Nemac a�utantu � da pozle gre�i utar ozdala �ofek �if.
A kako be�e jo� jedar �ovek! � re�e a�u-tant. � I kome li �e oti�i ovo bogatstvo? �
dodade �ap�u�i.
Ho�e se na�i mu�derije � odgo-vori Nemac sme�e�i se.
Svi opet pogleda�e na vrata: ona �kripnu�e i srednja kneginjica, na�iniv�i napitak
po uput-stvu Lorenovom, odnese ga bolesniku. Doktor �vaba pri�e Lorenu.
Mo�da �e se jo� otegnuti do ujutru? � upita izgovaraju�i r�avo francuski.
Loren skupi usne, pa ozbiljno i odre�no mahnu prstom ispred svog nosa.
No�as, ne docnije � re�e polako, osmeh-nuv�i se uljudno, zadovoljan sobom �to ume
Jasno da shvati i da objasni stanje bolesnikszvo, pa ode u stranu.
gd � lepo, vrlo lepo, kneginjice, pa onda �oveku
^ Moskvi �ini da je na selu. J Zar ne?
Pra�ak od stre�a. st. , �
8 Rat

U me�uvremenu je knez Vasilije otvorio vrata koja vode u kneginji�inu sobu.

U sobi be�e polumrak; samo su dva kandila gorela pred ikonama i ose�ao se prijatan
miris tamnjana i cve�a. Sva soba bila je name�tena sitnim name�tajem:
�ifonjer�i�ima, orman�i-�ima, sto�i�ima. Iza paravana videli su se beli jorgani na
visokom perjanom krevetu. Psetance zalaja.
� A, to ste vi, �op socbhp?
Ona ustade i popravi kosu, koja joj je uvek, pa �ak i sad, bila tako glatka kao da
je zajedno s glavom na�injena od jednog par�eta i prelako-vana.
�ta, je li se dogodilo �to? � upita ona. � Ja sam se ve� toliko napla�ila.
Nije ni�ta, sve isto; do�ao sam samo da porazgovaram s tobom, Kati�, o jednoj
stvari � re�e knez, sedaju�i umorno na naslonja�u s koje je ona ustala. � Ala si je
ugrejala � dodade. � De, sedi ovamo; saizopz.^
Ja pomislih da se nije �to dogodilo � re�e kneginjica i sa svojim nepromenjenim,
hladno ozbiljnim izrazom na licu sede prema knezu, spremaju�i se da ga slu�a. �
Htela sam da spavam, �op soizhp, pa ne mogu.
Pa kako stojimo, draga moja? � upita knez Vasilije, uzev�i njenu ruku i vuku�i je,
po navici, nani�e.
Videlo se da se to �pa kako stojimo� ticalo mnogo �ega �to su njih dvoje razumevali
i ne kazuju�i �ta je.
Kneginjica, sa svojim nesrazmerno prema no-gama dugim, suvim i pravim strukom,
gledala je pravo i hladno u kneza buljavim plavim o�ima. Ona odmahnu glavom,
uzdahnu i pogleda u ikone.
Da razgovaramo.
Njsn pokret mogao se tuma�iti i kao izraz �a-losti i odanosti, i kao izraz umora i
nade u skori odmor. Knez Vasilije protuma�i taj po-kret kao izraz umora.
� A zar je meni, misli�, lak�e? � re�e on. � Je 5i15 egeg�e so��e ip s�eua! (1e
rob1;e,^ ali ipak moram da govorim s tobom, Kati�, i to vrlo ozbiljno.
Knez Vasilije u�uta i njegovi obrazi po�e�e nervozno da se gr�e �as na jednu �as na
drugu stranu, daju�i licu neprijatan izraz, kakav se nikad nije pokazao na licu
kneza Vasilija u sa-lonima. Ni o�i mu ne behu onakve kao uvek: �as su gledale
bezo�no �aljivo, �as su pla�ljivo zverale unaokolo.
Ar�e�i svojim suvim, mr�avim rukama pse-tance na krilu, kneginjica je pa�ljivo
gledala u o�i knezu Vasiliju; ali se videlo da ona ne�e prekinuti �utanje pitanjem,
pa makar morala �utati do sutra.
� Eto vidite, draga moja kneginjice i ro�ako, Katarina Semjonovna � nastavi
knez Vasilije o�evidno s du�evnom borbom � u ovakvim tre-nucima kao �to su ovi sad
treba o svemu pro-misliti. Valja promisliti o budu�nosti, o va-ma... Ja vas sve
volim, kao svoju decu, ti to zna�.
Kneginjica je onako isto gledala u njega mutno i nepomi�no.
Najzad, treba pomisliti i na moju porodi-Cu � nastavi knez Vasilije, odguruju�i
ljutito sto�i� od sebe i ne gledaju�i u nju. � Ti zna�, Kati�, da ste vi tri sestre
Mamontove i moja �ena jedini direktni naslednici grofovi. Znam, znam kako je tebi
te�ko govoriti i misliti o takvim stvarima. Nije ni meni lak�e; ali, rode
Umoran sam kao po�tanski konj.
moj, meni je �esta decenija, treba da sam na sve spreman. Zna� li da sam poslao po
Pjera i da je grof, pokazuju�i pravo na njegovu sliku, zahte-vao da do�e k njemu?
Knez Vasilije pogleda upitno u kneginjicu, ali iije mogao razumeti da li ona sad
misli o tom �to joj je on rekao, ili samo onako gleda u njega ...
Ja samo molim Boga neprestano, �op soizt, � odgovori ona � da se smiluje na njega i
da njegovoj divnoj du�i da mirno ostavi ovu ...
Jest, tako je � nastavi nestrpljivo knez Vasilije, trljaju�i se po �eli i opet
primi�u�i ljutito k sebi odmaknuti sto�i� � ali naposlet-ku... naposletku stvar je,
ti i sama zna�, u tome �to je grof lane u zimu napisao testament kojim je sve
imanje, mimo prave naslednike i nas, ostavio Pjeru.
A zar je on malo puta pisao testament! � re�e mirno kneginjica � nego Pjeru nije
mogao zave�tati. Pjer mu je nezakoniti sin.
Ali, �a s�ege � re�e odjedanput knez Va-silije, pa prigrliv�i sto�i�, pade u vatru
i po�e govoriti br�e � �ta �emo ako je napisano pismo gospodaru i ako grof moli da
usini Pjera? Ti zna� da �e zbog grofovih zasluga njegova mol-ba biti uva�ena ...
Kneginjica se osmehnu kao �to se osmehuju ljudi koji misle da znaju stvar bolje od
onoga s kim razgovaraju.
� Ja �u ti jo� ne�to re�i � nastavi knez Vasilije, hvataju�i je za ruku. �
Pismo je napi-sano, mada nije poslano, i gospodar zna za to. Pitap.e je samo u tome
je li ono uni�teno ili }�je. Ako nije, onda �im se s v e s v r � i � knez Basilije
uzdahnu daju�i tim na znanje �ta je on razumeo pod re�ima sve svr�i � i otvore
grofove hartije, testament s pismom preda�e se caru i njegova �e molba svakako biti
uva�ena. Pjer �e, kao zakoniti sin, dobiti sve.
A na� deo? � upita kneginjica, osmehuju�i se ironi�no, kao da se sve mo�e dogoditi
samo to ne.
Mahb, ta rapuge Sa1;1s�e, s'e51 s1a1g sotte 1a joig^ Tada �e jedini on biti
zakoniti nasled-nik svega, a vi ne�ete ni ovoliko dobiti. Ti mo-ra� znati, draga
moja, jesu li napisani testa-ment i pismo, i da li su oni uni�teni. I ako su
odnekud zaboravljeni, ti mora� znati gde su, i d^ora� ih na�i, jer ...
Samo je jo� to trebalo! � prekide ga kne-ginjica, osmehuju�i se zajedljivo i ne
menjaju�i izraz u o�ima. � Ja sam �ena, a po va�em mi�-ljenju mi, �ene, sve smo
glupe, ali znam toliko da nezakoniti sin ne mo�e biti naslednik ... Op �agags! �
dodade ona, misle�i da �e tim prevo-dom potpuno dokazati knezu kako njegovo mi�lje-
nje nije opravdano.
Ali kako ti, najzad, ne razume�, Kati�! Ti, tako pametna, kako da ne razume�; ako
je grof nag�sao pismo gospodaru u kome ga moli da mu prizna sina za zakonita, da
onda Pjer ne�e biti vi�e Pjer, nego grof Bezuhov i onda �e po testameitu dobiti
sve? I ako testameit i pismo nisu uni�teii, onda tebi ne�e ni�ta ostati do uteha da
si bila nj\vmenita, e1: 1:oig se 5'ep 5�1.2 To je izvesno.
Ja znam da je testament napisan, ali znam i to da on ne vredi, i vi, top soi81p,
�ini mi se, mislite da sam ja sasvim luda � re�e kneginjica sa onim izrazom s kojim
govore �ene kad misle da su rekle ne�to o�troumno i uvredljivo.
Araga moja kneginjice Katarina Semjonov-
' Ali, ,mo.ja jadna Katg�!, to je jasno kao dan. i sve �to otud potp�e.
na � po�e nestrpljivo knez Vasilije. � Nisam ja do�ao k tebi da se peckamo, nego da
se s tobom, kao sa ro�akom, dobrom, valjanom, pravom ro�a-kom porazgovaram o tvojim
interesima. Ja ti i po deseti put ka�em, ako je u grofovnm hartija-ma pismo za
gospodara i testament u korist Pje-rovu, onda ti, golubice moja, i tvoje sestre ne-
�ete biti naslednice. Ako ne veruje� meni, a ti veruj ljudima koji znaju: ja sam
malopre govorio s Dimitrijem Onufri�em (to je bio doma�i advo-kat), i on je to isto
rekao.
O�evidno, nepggo se odjedanput promenilo u mislima kneginji�inim; njene tanke usne
poble-de�e (o�i osta�e onakve iste), i kad progovori � glas joj se cepao s takvim
praskom kakav, sigurno, ni ona sama nije o�ekivala.
� To bi bilo lepo � re�e ona. � Ja ni�ta nisam �elela, niti �elim.
Ona zbaci svoje psetance s krila i popravi nabore na haljini.
Eto zahvalnosti, eto priznanja onima koji su sve �rtvovali za njega � nastavi ona.
� Div-no! Vrlo lepo! Meni, kne�e, ni�ta ne treba.
Jest, ali nisi ti sama, ti ima� sestre � odgovori knez Vasilije.
Ali kneginjica ga nije slu�ala.
Da, znala sam ja to odavno, ali sam zabora-vila da, sem poni�enja, prevare,
zavisti, intriga, i sem nezahvalkosti, najcrnje nezahvalnosti, ni-sam mogla �g�ta
o�ekivati u ovoj ku�i ...
Zna� li ti ili ne zna� gde je taj testa-ment? � upita knez Vasilije, a obrazi mu se
sta-do�e gr�iti jo� ja�e nego malopre.
Da, bila sam glupa, jo� sam verovala ljudi-ma, i volela ih, i �rtvovala se za njih.
A uspe-vaju samo oni koji su podli i gadni. Znam ja �ije su to intrige.
Kneginjica htede da ustane, ali je 1snez zadr�a za ruku- Ona je izgledala kao �ovek
koji se od-jedanput razo�arao u ceo ljudski rod; pakosno je gledala u svog
sagovornika.
Ima jo� vremena, rode moj. Imaj na umu, Kati�, da je to sve u�injeno iznenadno, u
trenut-ku gneva, bolesti, pa potom zaboravljeno. Na�a je du�nost, draga moja, da
popravimo njegovu po-gre�ku, da mu olak�amo poslednje �asove time �to mu ne�emo
dopustiti da u�ini tu nepravdu i �to mu ne�emo dati da umre s mi�lju da je une-
sre�io one ljude ...
One ljude koji su sve �rtvovali za njega � prihvati kneginjica, hote�i opet da
ustane, ali je knez ne pusti � �to on nikad nije umeo ce-niti. Ne, �op soib� �
dodade ona i uzdahnu � ja �u imati na umu da se na ovom svetu ne mo�e �ekati
nagrada, da na ovom svetu nema ni �asti, ni pravi�nosti. Na ovom svetu treba biti
lukav i pakostan.
E, uouopb, umiri se; poznajem ja tvoje div-no srce.
Ne, ja imam pakosno srce.
Poznajem ja tvoje srce � ponovi knez � cenim tvoje prijateljstvo i �eleo bih da i
ti ima� o meni takvo mi�ljenje. Uti�aj se i rag1op5 gahbop^ dok ima vremena � mo�da
dan, mo�da sat; ka�i mi sve �to zna� o testamentu i, �to je glavno, gde je on; ti
mora� znati. Mi �emo ga sad uzeti i pokazati grofu. On je, svakako, ve� zaboravio
na njega i za�ele�e da ga uni�ti. Ti razume� da je meni jedina �elja da ispunim
nje-govu volju kao svetinju; zato sam samo i do�ao ovamo. Ja sam ovde samo zato da
pomognem njemu i vama.
^^?^ '^^^ razumela. Ja znam �ije su to
^ re�e kneginjica.
intrige. Ja znam
' Govorimo razumno.

Nije to pitanje, du�o moja.

To je va�a rgogedee, va�a draga Ana Mihai-lovna, ta odvratna, gadna �ena, koju ne
bih �e-lela nn da mi bude sobarica.
� Me regs1op5 ro1p1; ^e 1:etr5.*
� Ah, ne govorite! Lane u zimu uvukla se ovde i nagovorila takve gadosti, takve
odvratnosti protiv nas sviju, osobito protiv Sofije, � ni da ponovim ne mogu, � da
se grof razboleo i dve nedel.e nije hteo da nas vidi ... Tada je, znam ja, napisao
tu gadnu, odvratnu hartiju, ali sam ja mislila da ta hartija ni�ta ne vredi.
� Koi5 u hoIk,- a za�to mi pre nisi ni�ta
kazala?
� U mozai�nom portfelju, koji dr�i pod uz-glavljem. Sad znam � re�e kneginjica,
a ne odgo-vori mu. � Da, ako imam greha, velikog greha, to je �to mrzim tu
nevaljalicu � gotovo se prodera kneginjkca i sasvim se promeni. � I za�to se ona
dovla�i ovamo? Ali kaza�u ja njoj sve, sve. Do�i �e vreme!

XIX
Dok su se vodili takvi razgovori u sobi za primanje i u sobi kneginji�inoj, dotle
su ko�ije s Pjerom (po koga je bilo poslano) i sa Anom Mi-hailovnom u�le u dvori�te
grofa Bezuhova. Kad su to�kovi potmulo zatutnjali po slami prostrtoj ispod prozora,
Ana Mihailovna se okrete svome saputniku i po�e ga te�iti, a kad vide da on spava u
uglu ko�ija, ona ga probudi. Pjer se ggre-nu, izi�e iz ko�ija za Anom Mihailovnom i
tek tu pomisli na ovo vi�enje sa ocem na samrti koje
' Ne g^-bimo vreme.
ga je �ekalo. On opazi da su do�li pred zadnji ulaz a ne pred paradni. U trenutku
kad je on spu-�tao nogu s papu�ice, dva �oveka u gra�anskom odelu pobego�e brzo od
ulaza u senku zida. Pjer zastade i ugleda u senci ku�e, sa obe strane, jo� nekoliko
takvih ljudi. Ali ni Ana Mihailovna, ni lakej, ni ko�ija�, koji su morali videti te
ljude, nisu obratili na njih nikakve pa�nje. Da-kle, to tako treba, odlu�i sam u
sebi Pjer, pa po�e za Anom Mihailovnom.
Ana Mihailovna i�la je brzim koracima gore uz slabo osvetljene, uzane, kamene
stepenice, zo-vu�i Pjera, koji je zaostajao za njom. Pjer nije razumeo zbog �ega
uop�te treba da ide grofu, a jo� manje zbog �ega treba da ide zadnjim stepe-nicama,
ali je, sude�i po pouzdanosti i �urbi Ane Mihailovne, re�io u sebi da je to bilo
pre-ko potrebno. Na polovini stepenica umalo ih ne obori�e nekakvi ljudi s kofama,
koji str�a�e prema njima, lupaju�i �izmama. Ti se ljudi pri-bi�e uza zid da
propuste Pjera i Anu Mihailov-nu i ni najmanje se ie za�udi�e kad ih vide�e.
Ide li se ovuda u odaje kneginjica? � upi-ta Ana Mihailovna jednog od njih.
Tuda � odgovori lakej slobodnim, jakim glasom, kao da je sad bilo ve� sve mogu�no �
vrata levo, matu�ka.
� Mo�e biti grof nije zvao mene � re�e Pjer kad izi�e na odmori�te � da idem ja
u svoju sobu?
Ana Mihailovna pri�eka da Pjer do�e do nje.
� A�, top api! � re�e ona dodiruju�i njego-vu ruku onim istim gestom kao tog
jutra svom sinu � sgoueg, ^ie je 5oiLJe, ai1;ap1; ^ie uoi5, ta15 boueg �otte.^
' O, prijatelju, verujte da je i meni te�ko kao god i vama, ali budite �ovek.
121
' � Odista, da idem? � ut�ta Pjer gledaju�i ljubazno preko nao�ara Anu Mihailovnu.
� A�, �op a�!, oi�eg 1e5 goPb ^iop a ri auo1g epuegb uoib, repbeg ^ie s'e51: uo1:ge
rege ... reig-egge a Ga�ote. � Ona uzdahnu. � Je uoi5 a! 1oi1 Je b�ge a1te sotte
top �b. Rheg uoib a to1, R1egge. Je p'oi�11ega1 rab uob 1p1:ege1;b.^
Pjer nije ni�ta razumeo; opet mu se jo� ja�e u�ini da to sve treba da bude tako i
on pokorno po�e za Anom Mihailovnom, koja je ve� otvarala vrata.
Vrata su vodila u predsoblje zadnjeg ulaza. V uglu je sedeo jedan star�i�, sluga
kneginjica, i pleo �arapu. Pjer nikad nije bio u tom delu, �ak nije ni mislio da
ima takvih soba. Ana Mihai-lovna upita devojku koja ih presti�e nose�i sta-klo na
slu�avniku kako su kneginjice (rekav�i joj �draga� i �golubice�), pa povu�e Pjera
dalje preko kamenog hodnika. Prva vrata iz hodnika levo vodila su u sobe u kojima
ou boravile kne-ginjice. Sobarica sa stakletom nije zatvorila vrata u hitnji (kao
�to se i sve radilo tog tre-nutka hitno u toj ku�i), i Pjer i Ana Mihailov-na,
prolaze�i pored vrata, nehotice pogleda�e u tu sobu, u kojoj su najstarija
kneginjica i knez Vasilije sedeli blizu jedno do drutog i razgova-rali. Kad ih
ugleda, knez Vasilije se tr�e ne-strpljivo i povu�e se nazad, a kneginjica sko�i,
pomamnim gestom tresnu iz sve snage vratima i zatvori ih.
Taj gest toliko nije li�io na svakida�nju mirno�u kneginji�inu, a strah koji se
opazio na licu kneza Vasilija toliko je odudarao od njego-
' O, prijatel.u, zaboravite nepravde koje su vam se mogle u�initi, pomislite da je
to va� otac... mo�da se i s du�om bori. Ja sam vas odmah zavolela kao svog sina.
Oslonite se na mene. Ja ne�u zaboraviti va�e interese.
vog dostojanstva da je Pjer zastao i upitno pogle-dao preko nao�ara svoju
rukovodilju. Ana Mihai-lovna nije se za�udila, ona se samo tiho osmeh-nula i
uzdahnula, kao pokazuju�i da se svemu to-me nadala.
boueg �otte, top a�!, s eb1: to1 ^i1 ue^Pe-
ga1 a u05 1p1:ege1:b^ � re�e ona kao odgovor na nje-gov pogled i jo� br�e po�e
hodnikom.
Pjer nije razumeo u �emu je stvar, a jo� manje �ta je zna�ilo ue�eg a uob
1pgege1:5, ali je razu-meo da je to sve tako moralo biti. Oni izi�o�e hodnikom u
poluosvetljenu dvoranu koja be�e uz grofovu sobu za primanje. Bila je to jedna od
onih hladnih i rasko�nih soba, koje je Pjer po-znavao. Ali i u toj sobi stajala je,
na sredini, prazna kada i bila prosuta voda po �ilimu. Pre-ma njima izi�o�e na
prstima, ne obra�aju�i na njih nikakve pa�nje, sluga i crkvenjak s kadio-nicom.
U�o�e u sobu za primanje, koju je Pjer znao, sa dva italijanska prozora, sa
izlaskom u zimsku ba�tu, s velikom bistom i sa slikom Ka-tarininom u prirodnoj
veli�ini. Sve oni isti ljudi, gotovo u onim istim polo�ajima, sedeli su u sobi za
hfimanje i �aputali me�u sobom. Svi u�uta�e i pogleda�e u Anu Mihailovnu s njenim
isplakanim, bledim licem, i na debelog, krupnog Pjera, koji je pognute glave
poslu�no i�ao za njom.
Na licu Ane Mihailovne videlo se da ona zna Da je nastao odsudni trenutak; s
manirima po-slovne petrogradske gospo�e u�e ona u sobu jo� smelije nego tog jutra,
ne pu�taju�i Pjera od se-be. Ose�ala je da �e biti sigurno primljena, jer vodi
sobom onog koga je samrtnik �eleo da vidi. Po�to je bacila brz pogled na sve koji
su bili
' Budite �ovek, prijatelju, ja �u braniti va�e in�u sobi, ugledav�i grofova
sve�tenika, ona ne da se sa�e nego se odjedanput na�ini manja, pa brzim sitnim
koracima pri�e sve�teniku i s po�tova-njem primi blagoslov njegov, a onda i od
drugog
sve�tenika.
� Hvala bogu �to ste stigli na vreme � re�e ona sve�teniku � mi, rodbina, svi
smo straho-vali. Evo ovaj mladi� je sin grofov � dodade ona ti�e. � Stra�an
trenutak!
Kad je izgovorila ove re�i, ona pri�e dokto-
ru i re�e mu:
� S�eg Jos*eig, se jeipe �ot�e ezg 1e V1b Ji sot1:e ... U a-1-p Gebro1g?^
Doktor �ute�i brzo pogleda navi�e i sle�e ramenima. Ana Mihailovna isto tako brzo
sle�e ramenima i pogleda navi�e, gotovo zaklopiv�i o�i, pa uzdahnu i ode od doktora
Pjeru. Oia se sa osobitim po�tovanjem ne�no-tu�no obrati Pjeru.
� Aueg sopPapse ep 5a tJ8epsog<Ze'' � re�e mu i pokaza fotelju da sedne i da je
tu gfi�eka, a ona ne�ujno po�e vratima u koja su svi gledali i odmah posle jedva
�ujnrg �uma tih vrata, ne-stade je iza njih.
Odlu�iv�i da u svem slu�a svoju rukovo-dilju, Pjer po�e fotelji koju mu je ona
pokazala. �im nestade Ane Mihailovne, on opazi da su se potledi sviju onih �to behu
u oobi obratili na njega vi�e iz radoznalosti nego iz sau�e��a. On opazi kako svi
pokazuju na njega o�ima i sa�ap-tavaju se kao s nekim strahom i �ak s nekom oso-
bitom ponizno��u. Ukazivali su mu po�tovanje kakvo mu ranije nisu nikad ukazivali:
neka ne-poznata dama koja je razgovarala sa sve�tenh�i-
' Dragi doktore, ovaj je mladi� sin grofov... Ima
.\n iade?
' Uzdajte se u NJegovo .milosr�e.
ma ustade sa svog mesta i ponudi ga da sedne; a�utant dohvati rukavicu koju je Pjer
ispustio i dade mu je; doktori su s po�tovanjem u�utali kad je prolazio pored njih
i sklonili se da mu na�ine mesta. Pjer je isprva hteo da sedne na drugo mesto, da
ne smeta dami, hteo je sam da do-hvati rukavicu i da obi�e doktore koji mu nisu
nikako ni stajali na putu; ali odjedanput oseti da bi to bilo nepristojno, oseti da
je on ove no-�i li�nost koja je obavezna da izvr�i neki stra�ni obred koji svi
o�ekuju i da je zato bio du�an da prima usluge od sviju. On �utke primi rukavicu od
a�utanta, sede na mesto one da.me, metnuv�i svoje krupne ruke na simetri�no
istaknuta kolena, u naivnoj pozi egipatske sta-tue, i odlu�i u sebi da sve to mora
upravo tako biti i da ovog ve�era, da se ne bi zbunio i na�i-nio gluposti, ne treba
da radi po svom naho�enju, nego treba da se preda potpuno volji onih koji njim
rukovode.
Nije pro�lo ni dva minuta, a knez Vasilije, u svom kaftanu s tri zvezde, u�e
veli�anstveno u sobu, dr�e�i visoko glavu. Izgledalo je da je postao mr�aviji od
jutros; kad baci pogled po sobi i ugleda Pjera, o�i mu do�o�e krupnije nego obi�no.
On mu pri�e, uze ga za ruku (�to pre nije nikad �inio) i povu�e je nani�e, kao Aa
je hteo oprobati dr�i li se �vrsto.
� Soiga�e, soigade, top at1! P a detapdb k Uoiz Uo1g. S'eb1 �1ep .. � i on
htede da ode.
Ali Pjer na�e za potrebno da ga upita:
� Kako je ...
I zaplete se, ne znaju�i je li pristojno da nazove samrtnika grofom; a da ga nazove
ocem, oilo mu je neprijatno.
je^d^ob^' ?^R^^R^ prijatel.u! tra�io je da vas vidi.

� II a ei epsoge ip soir, 11 u a ipe <Jet1-�eige. Jo� je dobio jedan udar. Soiga�e,

top a�!.^
Pjerove misli tog trenutka behu tako nejasne da je kod re�i �udar� pomislio na udar
nekog predmeta. U nedoumici pogleda kneza Vasilija, pa se tek posle osvesti da se
�udar� zove bolest. Knez Vasilije u prolazu re�e nekoliko re�i Lo-renu i na prstima
pro�e kroz vrata. Kako nije umeo da ide na prstima, neve�to je poskakivao celim
telom. Odmah za njim ode najstarija kne-ginjica, zatim sve�tenici i crkvenjaci, pa
po-sluga. Iza tih vrata �u se neko preme�tanje, i najzad istr�a Ana Mihailovna,
uvek sa onim istim bledim, ali u ispunjavanju du�nosti posto-ja1�m licem i,
dodirnuv�i ruku Pjerovu, re�e: � ^a �opGe s11u1pe 651: 1per�5a�1e. S'ev1 1a s^ge-
top1e s1e Gehggete opsIop \a sottepseg. Uepeg.^
Pjer u�e na vrata kora�aju�i po mekom �ili-mu i opazi da su i a�utant, i nepoznata
dama, i jo� neko od posluge, svi u�li za njim, kao da sad ve� nije trebalo tra�iti
odobrenje za ulazak u tu sobu.

XX
Pjer je dobro poznavao tu veliku sobu, raz-dvojenu stubovima i svodom, svu oblo�enu
per-sijskim �ilimovima. Deo sobe iza stubova, gde je s jedne strane bio visok
krevet od mahagonija pod svilenim zavesama, a s druge � veliki kiot s ikonama, be�e
osvetljen crveno i jasno, kao ' Imao je jo� jedan udar, pre pola �asa. Hrabro,
prijatelju.
^ Milost je Bo�ja neiscrpna. Sad �e po�eti sve�ta-nje masla. Hodite.
�to su osvetljene crkve za vreme ve�ernje. Ispod osvetljenih ukrasa na kiotu be�e
duga volterov-ska naslonja�a i u naslonja�i, oblo�enoj pri vrhu belim kao sneg,
neugnje�enim, o�evidno tek sad promenjenim jastucima, le�ala je, pokrivena do
pojasa jasno zelenim pokriva�em, Pjeru poznata, veli�anstvena figura njegovog oca,
grofa Bezu-hova, s onom istom sedom kosom koja je podse�ala na grivu lavovsku,
iznad �irokog �ela, i s onim istim karakteristi�no plemenitim, krupnim bo-rama na
lepom crveno-�utom licu. On je le�ao upravo pod ikonama; obe njegove debele, krupne
ruke behu izva�ene ispod pokriva�a i stajahu na njemu. U desnu ruku, koja je bila
okrenuta dla-nom nadole, be�e izme�u palca i ka�iprsta umet-nuta vo�tana sve�a,
koju je pridr�avao stari sluga, naginju�i se iza naslonja�e. Nad naslonja-�om
stajali su sve�tenici u svojim veli�anstve-nim, sjajnim ode�dama, sa izvu�enom po
njima dugom kosom, sa zapaljenim sve�ama u rukama, i slu�ili su polagano i sve�ano.
Malo dalje iza njih stajale su dve mla�e kneginjice, s marami-cama u rukama i na
o�ima, a pred njima najsta-rija, Kati�, s pakosnim i odlu�nim izrazom, ne
spu�taju�i ni za trenutak pogled sa ikona, kao Da je svima govorila kako ne
odgovara za sebe ako se okrene. Ana Mihailovna, s krotkom tugom i potpunim
pra�tanjem na licu, i ona nepoznata dama stajale su kod vrata. Knez Vasilije stajao
Je s druge strane vrata, blizu naslonja�e, iza sto-lice u duborezu, prevu�ene
somotom, koju je okre-nuo pole�inom k sebi, i, nasloniv�i na nju levu Ruku sa
sve�om, krstio se desnom, podi�u�i o�i navi�e svaki put kad metne tri prsta na
�elo. Na licu mu se videla pobo�nost i pokor-nost volji Bo�joj. Izgledalo je kao da
njegovo lice veli: �Ako ne razumete ova ose�anja utoliko gore po vas�
Iza njega stajali su a�utant, doktori i mu�ka posluga; mu�karci i �ene bili su
odvojeni kao u crkvi. Sve je �utalo i krstilo se, samo se �ulo crkveno �itanje i
uzdr�ano pojanje iz basa, a u pauzama �ulo se kako se preme�taju noge i uz-dasi.
Ana Mihailovna, sa onim zna�ajnil! izgle-dom koji je pokazivao da ona zna �ta radi,
pre�e preko cele sobe do Pjera i dade mu sve�u. On za-pali, pa, zanet posmatranjem
onih �to behu oko njega, po�e se krstiti tom istom rukom u kojoj mu be�e sve�a.
Najmla�a, rumena i sme�ljiva kneginjica So-fija, s mlade�em, gledala je u njega.
Ona se na-smehnu, sakri lice u maramicu i dugo ga nije otkrivala; ali se opet
zasmeja kad pogleda Pjera. Kao �to se videlo, ona je ose�ala da nije kadra gledati
u njega a da se ne smeje, a nije se mogla uzdr�ati da ne gleda u njega i, da bi
izbegla is-ku�enje, ona polako za�e za jedan st\gb.
Usred sve�tanja sve�teni�ki glasovi odjedan-put zamuknu�e i sve�tenici �apatom
reko�e ne-�to jedan drugom; stari sluga, koji je dr�ao ruku grofovu, ispravi se i
obrati se damama. Ana Mihailovna stupi napred i, nagnuv�i se nad bolesnikom, iza
le�a, zovnu prstom Lorena. Dok-tor Francuz, � koji je stajao bez zapaljene sve-�e,
prisloniv�i se uz stub u onoj punoj po�to-vanja pozi jednog tu�inca koja pokazuje
da on, i pored verske razlike, razume svu va�nost obre-da koji se svr�ava i da ga
�ak odobrava, � pri�e bolesiiku ne�ujnim koracima �oveka u punoj snazi, uze svojim
belim, tankim prstima njegovu slobodnu ruku sa zelenog pokriva�a pa, okre-nuv�i se
u stranu, stade g�pati puls i zamisli se. Bolesniku dado�e ne�to da pije,
uskome�a�e se oko njega, pa se opet razi�o�e na svoja mesta i sve�tanje se nastavi.
Za vreme tog prekida Pjer vide kako je knez Vasilije izi�ao iza naslona svoje
stolice, pa sa onim istim izgledom koji pokaziva�e da on zna �ta radi i da je
utoliko gore po ostale ako ga. ne razumeju, nije pri�ao bolesniku, nego je pro-�ao
pored njega, pridru�io se najstarijoj kne-ginjici i s njom zajedno oti�ao u dno
spava�e sobe, visokom krevetu pod svilenim zavesama. Od kreveta izgubi�e se i knez
i kneginjica na zad-nja vrata, ali se pri kraju sve�tanja vrati�e jedno za drugim
na svoja mesta. D1jer je obratio na taj slu�aj toliko isto pa�nje koliko i na sve
ostale, jer je jedanput zasvagda odlu�io u svojoj glavi da je sve �to se �ini pred
njim ovog ve�era bilo preko potrebno.
Zvuci crkvenih pesama prekido�e se i �u se glas sve�tenika kako s po�tovanjem
�estita bo-lesniku �to je primio svetu tajnu. Bolesnik je le�ao neprestano onako
bez �ivota i nepomi�no. Sve se oko njega uskome�a, �u�e se koraci i �a-pati, od
kojih se najja�e �uo �apat Ane Mihai-lovne.
Pjer je �uo kako ona re�e:
� Treba ga svakako preneti na krevet, ovde se nikako ne�e mo�i ...
Bolesnika su tako okru�ili doktori, knegi-njice i sluge, da Pjer ve� nije video onu
crveno--�utu glavu, sa sedom grivom, koju, pri svem tom �to je video i druga lica,
nije ni za trenutak guoio iz vida za sve vreme obreda. Po pa�ljivom kretanju ljudi
koji opkoli�e naslonja�u, Pjer vide da samrtnika podi�u i prenose.
Ar�i se za moju ruku, ispusti�e� tako �
on upla�eni �apat jednog sluge � odozdo ... sa^ �'^?^^i � �u�e se glasovi, a zatim
te�ko di-nje slugu i ubrzani koraci, kao da je teret koji ^-U nosili bio iznad
njihove snage.
Oni koji su nosili, me�u njima i Ana Mihai-lovna, nai�o�e pored Pjera i njemu se,
preko le�a i potiljaka njihovih, ukaza�e za trenutak visoke, debele, gole prsi i
gojazna ramena boles-nikova, koja behu izdigli navi�e slu�itelji dr-�e�i ga ispod
pazuha, i njegova seda, grgurava, lavovska glava. Tu glavu, s neobi�no �irokim
�elom i jagodicama, lepim, po�udnim ustima i veli�anstvenim, hladnim pogledom, nije
nagrdila blizina smrti. Ona je bila ista onakva kakvu je video Pjer pre tri meseca,
kad ga je grof ispra-�ao u Petrograd. Ali se ta glava nemo�no drmala od neravnog
kora�anja njegovih nosilaca, i njegov hladan, ravnodu�an pogled nije znao na �emu
da se zaustavi.
Pro�lo je nekoliko trenutaka u �urbi oko visokog kreveta; ljudi koji su nosili
bolesnika razi�o�e se. Ana Mihailovna dota�e ruku Pje-rovu i re�e mu: �Uepeg�. Pjer
zajedno s njom pri�e krevetu, gde je bolesnik stavljen u sve�a-noj pozi koja je,
o�evidno, bila u vezi sa svetom tajnom �to se be�e svr�ila. On je le�ao, naslo-njen
visoko glavom na jastuke. Ruke su mu bile simetri�no name�tene na zelenom svilenom
po-kriva�u, okrenute dlanovima dole.
Kad je Pjer pri�ao, grof pogleda pravo u nje-ga, ali ga pogleda onim pogledom kome
�ovek ne mo�e da uhvati smisla ni zna�enja. Ili taj po-gled nije ni�ta kazivao do
to da se, dok je o�iju, mora gledati nekud, ili je kazivao suvi�e mno-go. Pjer
zasta, ne znaju�i �ta treba da radi i upitno se osvrte prema svojoj rukovodilji Ani
-Mihailovnoj. Ana Mihailovna brzo mu namignu, pokazuju�i ruku bolesnikovu i �alju�i
joj usna-ma vazdu�ni poljubac. Iste�u�i pa�ljivo vrat da ne zaka�i pokriva� Pjer
ispuni �to mu je ona savetovala i poljubi �iroku, ko��atu i mesnatu ruku. Ni ruka
niti i jedan mi�i� na gpofovu licu ne mrdnu. Pjer opet upitno pogleda Anu
Mihailovnu pitaju�i �ta sad treba da radi. Ana Mihailovna pokaza mu o�ima na
naslonja�u pored kreveta. Pjer poslu�no po�e sedati u na-slonja�u pitaju�i i dalje
o�ima je li uradio �to treba. Ana Mihailovna klimnu glavom da jest. Pjer uze opet
simetri�an naivan polo�aj egipat-ske statue �ale�i o�evidno �to je njegovo ne-
zgrapno i debelo telo zauzimalo tako veliki prostor, i upotrebljuju�i svu du�evnu
snagu da se u�ini �to je mogu�no manjim. On je gledao grofa. Grof je gledao u ono
mesto gde je bilo lice Pjerovo dok je stajao. Ana Mihailovna po-kazivala je svojim
polo�ajem da ona razume dir-ljivu va�nost ovog poslednjeg �asa vi�enja oca sa
sinom. To je trajalo dva minuta, koji se u�ini�e Pjeru kao �itav sat. Odjedanput se
u krupnim mu-skulima i borama na licu grofovu pojavi drhta-nje. Arhtanje Je bivalo
sve ja�e, lepa usta iskri-vi�e se (tada je tek Pjer razumeo kako je njegov otac bio
blizu smrti), iz iskrivljenih usta �u se nejasan, promukao glas. Ana Mihailovna
bri�lji-vo pogleda bolesniku u o�i i, trude�i se da po-godi �ta mu treba,
pokazivala je �as na Pjera �as na napitak, �as mu je �apatom upitno spo-minjala
kneza Vasilija, �as je pokazivala na po-kriva�. On se napregnu da pogleda u slugu
koji je neodstupno stajao kraj uzglavlja.
�ele da se okrenu na drugu stranu � pro-�aputa sluga i podi�e se da okrene te�ko
telo grofovo licem k zidu.
Pjer ustade da pomogne sluzi.
Kad su grofa okretali jedna njegova ruka ma-laksalo se zaturi nazad i on se uzalud
upinjao
Je privu�e na drugu stranu. Da li je grof opazio onaj pogled pun u�asa kojim je
Pjer gle-Dao tu ruku bez �ivota ili je kakva druga misao �nula u njegovoj
samrtni�koj glavi gog trenutka

tek on pogleda u neposlu�nu ruku, na u�asnuto lice Pjerovo, pa opet u ruku i na

njegovom licu se pojavi slab, patni�ki osmeh, koji nikako nije dolikovao njegovim
crtama i u kome se �italo ne�to kao podsmevanje sopstvenoj nemo�i. Ugle-dav�i taj
osmeh, Pjer iznenadno oseti kako ga ne�to ste�e u grudima i kako ga ne�to �tipa u
nosu, i suze mu zamagli�e vid. Bolesnika okre-to�e postrance prema zidu. On
uzdahnu.
� P 681 abboir!^ � re�e Ana Mihailovna opa-ziv�i kneginjicu koja je do�la da je
odmeni. � APopb.
Pjer izi�e.
XXI
U sobi za primanje nije ve� bilo nikoga sem kneza Vasilija i najstarije kneginjice
koji su sedeli ispod slike Katarinine i o ne�em �ivo razgovarali. �im ugleda�e
Pjera s njegovom ruko-vodiljom u�uta�e. Kneginjica ne�to sakri kako se u�ini Pjeru
i pro�aputa:
� Ne mogu da gledam tu �enu!
� Sagjs�e a {a11 Joppeg 6.i LJe (1ap5 1e regI 5a1op � re�e knez Vasilije Ani
Mihailovnoj. � AIeg, �a raiuge Ana Mihailovna, rgepeh ^ie1^ie s�obe, ai1:getep<:
uopb pe 5iK1ge2 rab.^
Pjeru nije ni�ta rekao, samo ga je srda�no stegao za ruku ni�e ramena. Pjer i Ana
Mihai-lovna odo�e u re114 5a1op.
� II p'u a pep ge51:aige sotte ipe gabbe
' Sti�ao se.
' Kati� je naredila da se poslu�i �aj u malom sa-
lonu. Idite, moja jadna Lna Mihailovna, prihvatite se
�im, ina�e ne�ete izdr�ati. ,
(1e se1 ehseIe� 11x6 gabze argez ipe piI �kps�e^ � re�e Loren sa izrazom uzdr�ane
�ivosti, sr-�u�i iz tanke, kineske �olje bez dr�ke i stoje�i u malom okruglom
salonu pred stolom na kome be�e pribor za �aj i hladna ve�era.
Oko stola su se iskupili da se potkrepe svi koji su te no�i bili u ku�i grofa
Bezuhova. Pjer se Aobro se�ao ovog malog okruglog salona sa ogledalima i
stoli�icama. Kad su bili balovi u ku�i grofovoj, Pjer, koji nije umeo da igra,
voleo je da sedi u toj sobi sa ogledalima, dok kroz nju prolaze dame u balskim
toaletama, sa brilijantima i biserom na golim ramenima, i ogledaju se na jasno
osvetljenim ogledalima koja nekoliko puta odbijaju njihov lik. Sad ta soba be�e
jedva osvetljena dvema sve�ama i usred po-mr�ine na jednom sto�i�u stajao je bez
reda pri-bor za �aj i jela, a razli�iti, poslom zauzeti ljudi, sedeli su
razgovaraju�i �apatom i svakim pokretom, svakom re�i, pokazuju�i da niko ne
zaboravlja ono �to se sad de�ava i �to se ima jo� da desi u spava�oj sobi. Pjer
nije jeo, mada mu se veoma htelo. On se osvrte upitno na svoju rukovodilju i ugleda
kako ona na prstima ode opet u sobu za primanje, gde je ostao knez Vasi-lije s
najstarijom kneginjicom. Pjer je pomislio da i to tako treba, pa, po�to je malo
oklevao, ode i on za njom.
Ana Mihailovna je stajala do kneginjice i obe '^U U jedan isti mah govorile
uzbu�enim �apatom.
� Dopustite mi, kneginjo, da i ja znam �ta treba a �ta ne treba � govorila je
kneginjica, nalaze�i se, o�evidno, u onom istom razdra�enom stanju u kom je bila
onda kad je zalupila vrata svoJe sobe.
k--,' Ii�ta ne okrepljuje tako posle neprospavane no�i ^� �ol,a ovog izvrsnog
ruskog �aja.
� Ali, draga kneginjice � re�e krotko i ubedljivo Ana Mihailovna, prepre�uju�i
put spa-va�oj sobi i ne pu�taju�i kneginjicu � da ne bude to suvi�e te�ko jadnom
ujkici u ovim tre-nucima kad mu je potreban odmor? Razgovarati s njim o svetskim
stvarima u ovakvim trenucima kad je njegova du�a ve� pripremljena ...
Knez Vasilije sedeo je u naslonja�i, u svojoj familijarnoj pozi, prebaciv�i visoko
nogu pre-ko noge. NJegovi obrazi jako su igrali i, onako opu�teni, izgledali su pri
dnu deblji; ali je iz-gledalo da ga slabo zanima razgovor dveju dama.
Uouopb, �a �oppe Ana Mihailovna, khzzeg Ga1ge Sa1:1s�e.^ Vi znate kako grof nju
voli.
Ja i ne znam �ta je u ovoj hartiji � re�e kneginjica obra�aju�i se knezu Vasiliju i
po-kazuju�i mozai�ni portfelj koji je dr�ala u ru-kama. � Znam samo to da je njegov
pravi testament u pisa�em stolu, a da je ovo zaboravljena har-tija...
Ona htede da obi�e Anu Mihailovnu, ali Ana Mihailovna prisko�i i opet joj zagradi
put.
� Znam ja to, draga dobra kneginjice � re�e ona hvataju�i rukom za portfelj
tako jako da se videlo da ga lako ne�e pustiti. � Draga kne-ginjice, ja vas molim,
ja vas preklinjem po�tedi-te ga. Je uoiz ep sopjige ..
Kneginjica je �utala. Samo se �ulo naporno otimanje oko portfelja. Videlo se, ako
kneginjica po�ne govoriti, da ne�e govoriti laskavo po Anu Mihailovnu. Ana
Mihailovna dr�ala je portfelj �vrsto, ali je pri svem tom njen glas �uvao jo� svu
svoju slatku otegnutost i blagost.
' Ali, moja dobra Ana Mihailovna, pustite Kati� da radi.
^Ja vas preklinjem. ^; ,
Pjere, hodite ovamo, prijatelju. Ja mislim
da on nije suvi�an u porodi�nom ve�u; je li istina, kne�e?
A �to vi �utite, �op soizt? � viknu kneginjica odjedanput tako jako da su u salonu
�uli i popla�ili se od njena glasa. � Za�to �utite kad ovde bog te pita ko dopu�ta
sebi da se me�a i pravi scene na pragu samrtnikove sobe. Spletka�ice! � pro�aputa
ona pakosno i sBom snagom tr�e portfelj, ali Ana Mihailovna kro�i nekoliko koraka
da se ne bi odvojila od portfelja, i zgrabi je za ruku.
O�! � re�e knez Vasilije prekorno i za-�u�eno, pa ustade. � S'eb1: pb1sa1e} Uouopz,
pu-stite, velim vam.
Kneginjica pusti.
� I vi!
Ana Mihailovna ga le poslu�a.
Pustite, ka�em vam. Ja uzimam sve na sebe. Ja �u oti�i i pitati ga. Ja �u... to vam
je dosta.
Ma1b, top rg�se � re�e Ana Mihailovna � posle takve velike tajne dajte mu trenutak
mira. Eto, ka�ite vi, Pjer, va�e mi�ljenje � okrete se ona mladi�u koji be�e pri�ao
sasvim blizu do njih i za�u�eno gledao u pakosno lice kneginji�ino koje je izgubilo
svaku pristojnost i u obraze kneza Vasilija koji su igrali.
Zapamtite da �ete vi odgovarati za sve po-sledice � re�e o�tro knez Vasilije � vi
ne znate �ta radite.
. ~" Gadna �enturino! � ciknu kneginjica i ^^^U J^znenadno na Anu Mihailovnu,
otimaju�i
Knez Vasilije obori glavu i odmahnu rukama. U tom trenutku vrata, ona stra�na vrata
na ko]a je tako dugo gledao Pjer i koja su se tako
' To je sme�no. h

tiho otvarala, otvori�e se brzo i s treskom lupnuv�i o zid, i na njih istr�a

srednja knegi-njica i pljesnu rukama.
� �ta radite! � progovori ona o�ajni�ki. � P 8'ep ua e! uoiz �e ^ahzzeg 5ei1e.^
Najstarija kneginjica ispusti portfelj. Ana Mihailovna brzo se sa�e i dohvativ�i
spornu stvar, otr�a u spava�u sobu. Najstarija kneginji-ca i knez Basilije, kad se
pribra�e, po�o�e za njom.
Posle nekoliko minuta izi�e otud najstarija kneginjica bleda i suva lica grizu�i
donju usnu. Kad vide Pjera, na licu joj se ukaza besna pakost.
� Da, radujte se sad � re�e ona � vi ste ovo i �ekali.
I, zajecav�i, pokri lice maramicom, pa po-
be�e iz sobe.
Za kieginjicom izi�e knez Vasilije. On posr-�u�i do�e do divana na kom je sedeo
Pjer i pade na njega, pokriv�i rukom o�i. Pjer vide da je bled i da mu donja vilica
igra i trese se kao u groznici.
� Ah, hfijatelju! � re�e, uzev�i Pjera za ruku, a u glasu mu be�e iskrenost i
nemo� koju Pjer nije nikad ranije opa�ao kod njega. � Koliko gre�imo, koliko se
varamo, a za�to sve? Meni je �esta decenija, prijatelju moj... Pa me-ni... Sve �e
se svr�iti smr�u, sve. Smrt je u�asna.
On zaplaka.
Ana Mihailovna izi�e poslednja. Ona tfi�e Pjeru tihim, laganim hodom.
� Pjer!... � re�e.
Pjer upitno pogleda u nju. Ona ga poljubi u �elo, kvase�i ga suzama. Po�uta malo,
pa re�e:
' On umire, a vi me ostavljate samu.
P p'eb1 r1i5 .. }
ter je gledao u nju preko nao�ara.
_j d11op5, je uoiz gesopJii-ag. Tas�eg ae r1ei-geg K1ep pe'5oi1a�e so�te 1e5
kgtez."
Ona ga odvede u mra�ni salon i Pjeru be�e milo �to niko tamo nije video njegovo
lice. Ana Mihailovna ode od njega, a kad se vratila, on be�e podmetnuo ruku pod
glavu i spavao �vrstim
snom. ,
Sutradan je Ana Mihailovna govorila PJsru:
� O�, top s�eg, s'e51: g�e �gap(1e rePe roig poi5 goib. Je pe rag1e raz <1e
Uoi5. Ma15 V1ei uoiz 5oi1;1ep(1ga, uopb b1:e5 jeipe e1: uoib uoIa k 1a 1:e1:e a'ipe
gt�epbe {oPipe, je Gebrege. Ge 1e51:atep1; p'a ra5 e1:e epsoge oiuegg. Je uopb
soppa15 azbeg roig bauok die se1a pe uoiz goitega ra5 1a 1:e1:e, tagb se1a uoib
j�robe (1eb s1euo1gb, e1:11 (ai1 e1ge �opppe.*
Pjer je �utao.
� Rei1-e1:ge r1ib 1agd. je uopb (11ga1, top s�eg, die b! je p'aua1b rab e1e 1a.
V1ei 5a11; be d� zegaI aggjue. Uopb baueg:, top ops1e auap1-�1eg epsoge te rgotePa�
<1e pe rab oi�Neg Bopb. Ma15 11 p'a rab ei 1e 1;etr5. J'ebrege, top s�eg at1, die
uoib ge�-rIgeh 1e 5eb1g s1e uo1:ge rege.*
Pjer nije ni�ta razumeo i gledao je u kne-
' Nema ga vi�e.
* Hajdemo, ja �u vas odvesti. Poku�ajte da pla�ete. Ni�ta ne olak�ava tako kao
suze.
' Da, dragi moj, to je za sve nas veliki gubitak. Ne govorim o vama. Ali Bog �e vam
pomo�i, mladi ste i sad ste gospodar ogromnog imanja, tako se nadam. Testament Jo�
nije otvoren. Ja vas dovoljno poznajem i znam da vam to ne�e zavrteti mozak, ali to
vam name�e du�nost, i treba da budete �ovek.
Mo�da �u vam docnije kazati, dragi moj, da se ja
nisam ovde na�la, bog zna �ta bi se dogodilo. Vi znate,
m jo� prekju�e obe�ao da ne�e zaboraviti Bo-
R sa. Ali nije imao vremena. Nadam se, dragi prijatelju,
pete vi ispuniti �elju va�eg oca.
ginju Anu Mihailovnu �ute�i i crvene�i u za-buni.
Po�to je Ana Mihailovna porazgovarala s Pjerom, ode Rostovima i le�e da spava. Kad
se ujutru probudila, ispri�ala je Rostovima i svim poznanicima op�irno smrt grofa
Bezuhova. Rekla je da je grof umro onako kako bi i ona sama �elela umreti, da je
njegova smrt bila ne samo dirljiva nego i pou�na, da je poslednje vi�enje oca i
sina bilo toliko dirljivo da ga se ne mo�e setiti a da ne zapla�e, i da ona ne zna
� ko se bolje dr�ao u tim stra�nim trenucima: da li otac, koji se onako setio svega
i svih na posled-njem �asu i izgovorio onako dirljive re�i sinu, ili Pjer, kog be�e
�alost pogledati kako je ubijen i kako se, pri svem tom, trudio da sakrije svoju
tugu, da ne bi o�alostio oca na samrti. �Seb! repLJ1e, tahb se1a {a\1 bi �1ep; sa
e1eue Ga�e Le uo1g (1e5 �otteb so��e 1e u1eih sotHe e1 50p (11�pe B15�^ � rekla je
ona. I o postupcima najstarije kneginjice i kneza Vasilija ispri�ala je, ne
odobravaju�i ih, ali u najve�oj tajnosti i �apatom.

hhp
U Golim Brdima, imanju kneza Nikolaja An-drejevi�a Bolkonskog, o�ekivali su svaki
dan dolazak mladog kneza Andreje s kneginjom; ali to nije poremetilo utvr�eni red
po kome se �ivelo u ku�i starog kneza. General-an�ef, knez Niko-laj Andrejevi�,
prozvan u dru�tvu 1e go1 Le R�b-
' To je te�ko, ali pou�no; du�a se �oveku uzdi�e kad vidi takve ljude kao �to je
stari grof i njegov dostojni sin.
5e otkako je za vlade cara Pavla prognan u selo, �iveo je, ne mi�u�i se nikud, u
svojim Golim Brdima s �erkom, kneginjicom Marijom, i njenom dru�benicom t-11e
Voipeppe. On je i pod novom vladom, iako mu je bilo dopu�teno da dolazi u
prestonice, opet �iveo u selu, ne mi�u�i se ni-kud i govore�i da, ako je on
potreban kome, taj �e i iz Moskve pre�i sto pedeset vrsta i do�i do Golih Brda, a
njemu niko i ni�ta ne treba. On je govorio da ljudski poroci imaju samo dva izvora:
besposli�enje i praznovericu, a da po-stoje samo dve vrline: radljivost i pamet. On
se sam zanimao vaspitavanjem svoje k�eri i, da bi kod nje razvio obe glavne vrline,
davao joj je do dvadesete godine lekcije iz algebre i geometrije, i sav njen �ivot
rasporedio na neprekidne poslo-ve. A on sam bio je neprekidno zauzet ili pisanjem
svojih memoara, ili ra�unima iz vi�e matema-tike, ili to�enjem burmutica na
stru�nici, ili radom u vrtu i nadgledanjem gra�enja, koje se nije prekidalo na
njegovom imanju. Po�to je za rad glavni uslov red, to je i red u njegovom na�inu
�ivota bio doveden do poslednjeg stepena ta�nosti. On je sedao za sto pod jednim i
istim nepromenljivim uslovima, i ne samo u jedan isti �as, nego i minut. Prema
�eljadi oko sebe, po�ev od k�eri pa do slugu, knez je bio o�tar i uvek tra�io
ta�nost, i zato je, iako nije bio zao, ulivao strah i po�tovanje prema sebi, kakvo
ne bi mogao lako ste�i ni najlju�i �ovek. Iako se nalazio u ostavci i bio bez
ikakva uticaja u Dr�avnim poslovima, ipak je svaki stare�ina gubernije u kojoj je
bilo imanje kne�evo smatrao za svoju du�nost da ode k njemu, i onako isto, kao
arhitekt, ba�tovan, ili kneginjica Marija, �ekao je u visokoj sobi za primanje
odre�eni �as kad knez izlazi. I �im se otvore ogromno visoka vrata kabineta i
pojavi se u napudrovanoj

vlasulji omalen starac, s maju�nim, suvim ru�i-cama i prosedim, nadnesenim obrvama,

koje su ponekad, kad se namrgodi, zaklanjale sjaj njegovih pametnih i potpuno
mladih sjajnih o�iju, � sva-kog je u toj sobi za primanje obuzimalo isto ose�anje
po�tovanja, pa �ak i straha.
Onog dana kad �e mladi par do�i, kneginjica Marija u�la je, po obi�aju, u odre�eni
�as u sobu za primanje na jutarnji pozdrav sa ocem i sa strahom se krstila i u sebi
molila Bogu. Ona je svaki dan ulazila tu i svaki dan se molila Bogu da to
svakodnevno vi�enje pro�e sre�no.
Napudrovani star�i� sluga, koji se�a�e u sobi za primanje, ustade polako i �apatom
re�e:
� Izvolite.
Iza vrata se �ulo ujedna�eno to�enje na stru�-nici. Kneginjica boja�ljivo povu�e
vrata koja su se lako i glatko otvarala i zastade na ulazu. Knez je radio na
stru�nici i, okrenuv�i se, nastavio svoj posao.
Veoma veliki kabinet be�e pun stvari, koje se, o�evidno, svaki �as upotrebljavaju.
Veliki sto, na kome su le�ale knjige i planovi, visoki, stakleni ormani od
biblioteke s klju�evima u vratima, visok sto za pisanje u stoje�em stavu na kom
staja�e otvorena sveska, tokarska stru�-nica s rasturenim alatkama i prosutim
unaokolo strugotinama, � sve je to pokazivalo neprestan, raznolik i svojski rad. Po
pokretima male noge, obuvene u tatarsku, srebrom izvezenu cipelicu i po �vrstom
pritisku �ilave, suvonjave ruke videlo se da knez jo� ima upornu i vrlo izdr�-ljivu
snagu jedre starosti. Po�to je na�inio nekoliko krugova, skide nogu s podno�nika na
stru�nici, obrisa dletance, ostavi ga u ko�nu kesu, prikovanu za stru�nicu, pa
pri�e stolu i zovnu k�er. On nikad nije blagosiljao krstom svoju decu, pa joj samo
podnese svoj bodljikav, sad jo� neobrijan obraz, pogleda je i re�e o�tro a V isti
mah pa�ljivo ne�no:
�- Jesi zdrava? ... onda, sedi!
On uze svesku iz geometrije, pisanu njegovom rukom, i prima�e nogom svoju
naslonja�u,
� Za sutra! � re�e joj, tra�e�i brzo stranu i bele�e�i od jednog paragrafa do
drugog tvr-
dim noktom.
Kneginjica se na�e nad sveskom na stolu.
� �ekaj, dobila si pismo � re�e odjedanput starac, vade�i koverat adresovan
�enskom rukom iz kesice prikovane nad stolom i bacaju�i ga na sto.
Lice kneginji�ino pokri�e rumeni pe�ati kad ugleda pismo. Ona ga brzo uze i sa�e se
nad njim.
Od Eloize? � upita knez i osmehnu se hlad-no te mu se vide�e jo� jaki i �u�kasti
zubi.
Da, od �ili � odgovori kneginjica, po-gledaju�i boja�ljivo i osmehuju�i se
boja�ljivo.
Jo� �u propustiti dva pisma, a tre�e �u pro�itati � re�e o�tro knez � bojim se da
ne pi�ete mnogo ludorija. Tre�e �u pro�itati.
� Pro�itajte i ovo, �op rege � odgovori kneginjica, rumene�i jo� vi�e i
pru�aju�i mu pismo.
Tre�e, kazao sam, tre�e � viknu knez krat-ko odbijaju�i pismo, pa se nalakti na sto
i pri-ma�e svesku s geometrijskim crte�ima. � Dakle, gospo�ice � po�e starac
nagnuv�i se blizu k�eri nad sveskom i metnuv�i jednu ruku na naslon fotelje, na
kojoj je sedela kneginjica, tako Aa ]e osetila kako je sa svih strana okru�ena onim
duvanskim i stara�kim ljutim zadahom o�e-vim koji je ona odavno poznavala. � Dakle,
go-spoVice, ovi su trougli sli�ni; izvoli videti, trougao a � s ...
Kneginjica je upla�eno pogledala u sjajne o�i �eve koje behu blizu nje; rumeni
pe�ati preli�vali su joj se licem i videlo se da ona ni�ta ne razume i tako se
pla�i da joj strah ne�e dati da razume i sve ostalo tuma�enje o�evo, pa ma kako ono
bilo jasno. Da li je u�itelj bio kriv ili je kriva bila u�enica, tek svaki dan se
po-navljalo jedno isto: kneginjici se mutilo u o�i-ma, ona ni�ta nije videla niti
�ula, samo je ose�ala blizu pored sebe suvo lice strogog oca, ose�ala je njegovo
disanje i zadah, i mislila samo o tom kako bi �to pre oti�la iz kabineta i u svojoj
sobi, u slobodi, razumela zadatak. Starac nije mogao da vlada sobom: s treskom je
odmicao n primicao naslonja�u na kojoj je sedeo, usilja-vao se da se ne razljuti i
gotovo se uzek ljutio, grdio, a ponekad bacao sveoku. Kneginjica odgovori pogre�no.
� E, kako da nisi luda! � viknu knez, odgur-nuv�i svesku i okrenuv�i se brzo u
stranu; ali odmah ustade, pro�eta, dota�e se rukama kose kneginji�ine, pa ponovo
sede.
Prima�e se i nastavi tuma�enje.
� Ne ide, kneginjice, ne ide � re�e on, kad kneginjica uze i sklopi svesku sa
zadacima pa se spremi da ode � matematika je velika stvar, moja gospo�ice. A da
bude� i ti kao na�e glupe gospo�e, to ja ne�u. Strpljenja, pa �e se posti�i. (On je
potapka rukom po obrazu.) Ludost �e iza�i iz glave.
Ona htede da ode, on je zaustavi gestom i do-hvati s visokog stola novu nerazrezanu
knjigu.
� Evo i nekakav Klju� tajne �alje ti tvoja Eloiza. Religiozna stvar. Ali ja se
ne me-�am ni u �iju veru... Razgledao sam. Uzmi. Pa, idi, idi!
On je potapka po ramenu i sam zatvori vrata za njol1.
Kneginjica Marija vrati se u svoju sobu, tu�-na i upla�ena, od �ega je njeno ru�no
i bole��ljivo lice do�lo jo� ru�nije, sede za svoj pi-sa�i sto, zapremljen
minijaturnim slikama i pretrpan sveskama i knjigama. Kneginjica je bila isto
onoliko neuredna koliko njen otac uredan. Ona ostavi svesku iz geometrije i
nestrpljivo raspe�ati pismo. Pismo je bilo od njene najbolje drugarice iz
detinjstva; ta drugarica be�e ona ista �ili Karagina, �to je bila na imendanu kod
Rostovih.
�ili je pisala:^
�S�ege e! ehse11ep1:e at1e, ^iePe s�oze 1:eggLJ1e e1 eNJauapge die Ga�zepse! J'a1
�eai �e sIge ^ie 1a to�e Je top eh151:epse e1 6.e top �op�eig e^g ep uoib, ^ie
ta\�ge 1a (Ibgapse d� poi5 berage, p05 soeig5 bop1: ip15 rag s1eb Iep5
1p<1155o1i�1e5; 1e t1ep be geuo�e sop1:ge 1a s1e51;�ee, e1 je pe ri15, ta1�ge 1eb
r1a1b1gb e1; 1e5 s1151;gas1:�p5 t'ep1:oi-gepg, ua�sge ipe seg1:ate 1pb1:e55e
sas�ee ^ie je gebbepb ai Gop(1 s1i soeig s1eri15 poJge beragaIop. Roigdio1 pe
botteb-poib rab geip1e5 so��e se! e1e s1ap5 uo1;ge �gaps1 sa�1pe1: 5ig 1e sapare
�1ei, 1e sapare k sopBsJepseb? Roigdio1 pe r�5-je, sotte 11 u a 1:go1b to1b, r�beg
s1e poiuePeb LJgseb toga1e5 ^apb uo1:ge ge�ags1 b1 s1oih, b! sa1te e1 b1
repe1:gapg, ge�ag(1 die j'a1ta15 1ap1; e1; ^ie je sgo15 uo1g ^eua�; to! ^iapd. je
uoib esghb?
' �Araga i vrla prijateljice, kako je rastaiak stra-�na i u�asna stvar! Ma koliko
da govorim sebi da js polovina mog �ivota i moje sre�e u vama, da su na�a srca,
pored sve daljine koja nas razdvaja, spojena ne-Raskidivim vezama, moje se srce
buni protiv sudbine, i ja, pored svih zadovoljstava i zabava koje me okru-^uju, ne
mogu da savladam neku potajnu tugu ko]u ose-�am u srcu otkako smo se rastale. Za�to
nismo zajedno kao letos u va�em velikom kabinetu na plavom divanu, divanu za
poverljive razgovore? Za�to ne mogu, kao pre tri meseca, crpsti novu du�evnu snagu
u va�em pogledu, tako blagom, tako mirnom i tako pronicljivom, koji sam

Kad pro�ita dotle, kneginjica Marija uzdahnu i pogleda se u ogledalu, koje staja�e
desno od nje. Ogledalo pokaza ru�no, slabo telo i mr�avo lice. NJene uvek tu�ne o�i
gledale su sad oso-bito o�ajno sebe u ogledalu. �Ona mi laska� � pomisli
kneginjica, okrete se i nastavi da �ita. Ali �ili nije laskala svojoj prijateljici:
do-ista, knegi:r.i�ine o�i, krupne, duboke i sj ajne (ponekad kao da su iz njih
izvirali u snopovima zraci tople svetlosti), bile su tako lepe da su vrlo �esto, i
pored ru�no�e celog lica, bile primamljivije od lepote. Ali kneginjica nije nikad
videla lep izraz svojih o�iju, onaj izraz koji su one dobijale u trenucima kad ona
nije mislila o sebi. A �im bi pogledala u ogledalo, njeno je lice, kao i kod
svakog, dobijalo usiljeno neprirodan, ru�an izraz. Ona nastavi da �ita:
Toi!; Mobsoi pe rag1e die diegge. E'ip (1e �ez (1eih Egegeb ez!; <1ejk k
Ge1;Gap�eg, Ga�ge ez! aues 1a �ag(1e, ^i1 be �e! ep tags�e uegb 1a GgopIege. Mogge
s�eg e�regeig a ^tIe Re1;egb�oig�, e1, k se ^i'op rge1ep(1, sotr1;e 1�-tete ehrozeg
ba rges1eibe eh1-51epse aih s�apsez s1e 1a diegge. V1eih uei�e ^ie 1e top51ge
sog51sa1p, s1e1;gi11; 1e gerob b.e GEigo-re, 5o11: geggabbe rag Gap�e ^i! 1e Toi1-
Ri155ap1;,
tolnko volela i koji, �ini mi se, gledam pred sobom
kad vam ovo pi�em?
Sva Moskva govori samo o ratu. Od moja dva brata jedan je ve� u tu�ini, drugi je s
gardom, koja odlazi na granicu. Na� dragi imperator ostavio je Petrograd i, kako se
.misli, namerava da �ak i on izlo�i svoj dragoceni �ivot ratnim slu�ajnostima. Daj
bo�e, da korzikansko �udovi�te, koje ru�i evropski mir, obori an�eo kog je
Svemogu�i, u svojoj milosti, dao nama za vladaoca. Da ne govorim o svojoj bra�i,
ovaj me je rat li�io jednog od poznanstava najdra�ih mome srcu. Ovo ka�em za malog
Nikolaja Rostova, koji u svom odu�ev-ljenju nije mogao trpeti neaktivnost, pa je
ostavio uni-verzitet da ode u vojsku. Dakle, draga Marija, prizna-jem vam da je,
bez obzira na njegovu veliku mladost,
. t15eg1sogae, poib a aoppe roig boiuega�
pag?eg ae �eb {gegeb, seg1e Eiegge t'a rpue
. ge1a5[op aeb r1ib s�egeb a �op soeig. Je rag1e
aipe ge1apop r epLJoibtb�e

roig a11eg 5'epg01eg aap^ 1a1J111s&. ^.^lh ^^^^^, ~^

Mag1e, je uopb aUoiega1, ^ie ta1�ge bop ehggete jeipebbe, bop ^eragg roig Gag�ee a
ege ip �gaps1 s�adpp roig to1. Ee jeipe �o�te, s1opg je uopb rag1a15 se1; ege, a
1ap1; Ae po�1e55e, ^e ueg�aBk jei-pe55e ^i'op gepso�ge 51 gagetep! (1ap5 1e 51es1e
oi popb U1Uop5 ragt! pob u1e�aga5 <1e u1pd1; apb. P a 5ig1;oi1; 1ap1; (1e Ggaps�1be
e1; (1e soeig. II eb! 1;e11e-tet rig e1; roeI^ie, ^ie teb gekIopb aues 1i1, ^ie1^ie
ra55a�ege5 di'e11e5 Gibbep!, o� e1;e Gipe LJb r1i5 (1oise5 joi155apseb s1e top
raiuge soeig, ai1 a (1eja 1;ap1; boiGGegg. Je uoib gasop1;ega1 ip joig P05 as�eih
e1; 1oi1 se b'e51; s111; ep raLa�;. Toi! se1a eb! epsoge 1;gor {ga15. A�!
s�ege at1e, uoib egeb �eigeibe s1e pe rab soppa11;ge seb jo�bbapseb 61; ssb re1pe5
51 ro18pap1;eb. Uoib e1;eb �eigeibe, ri15die 1eb s1eg�egeb bo� oga1pa1getep1; 1eb
r1ib LJpeb! Je 5a15 {ot1 �1ep ^ie 1e sot1;e M1so1a5 e51; ggor jeipe roig roiuo1g
jata15 s1euep1g roig �o! ^ie1^ie s�obe (1e r1i5 ^i'ip at1, ta15 seIe s1oise
njegov odlazak u vojsku bio za mene velika �alost. Mladi� o kom sam vam letos
govorila ima toliko ple-menitosti, toliko prave mladosti koja se u veku u kome
�ivimo tako retko nalazi kod nas staraca od dvadeset godina. On naro�ito ima mnogo
iskrenosti i srca. On je tako �ist i poeti�an, da su moje veze s njim, pa ma koliko
one bile uzgredne, bile jedna od najsla-�ih radosti mog jadnog srca, koje je ve�
toliko patilo. Ja vu vam jednom pri�ati kako smo se rastali i sve �to smo rekli na
polasku. Sve je to jo� suvi�e skora�nje.
X, draga prijateljice, vi ste sre�ni �to ne znate te
radosti i te muke koje tako paraju srce! Sre�ni ste,
lorj **uke obi�no mnogo ve�e od radosti! Ja znam vrlo
nik � grof Nikolaj suvi�e mlad, da mi ne mo�e
ikad biti ne�to vi�e nego prijatelj, ali ovo slatko at111e, sez ge1ag10P5 b!
roeghdieb e!; b! rige5 o� 616 ip �ebo^p roig top soeig. Ma15 p'ep rag1op5 r1i5.
^a �gaps1e poiueIe s1i joig di! ossire HoiH Mo-bsoi 651. 1a tog1; LJ U1eih sot1e
Bezuhov e1; 50p �ep1:a�e. Pdigeg-uoib, ^ie 1e5 1:go15 rppsezbeb p'op{ ge^i ^ie
1:ge5 rei ^e s�obe, 1e rgtse Va^Ie pep, e1 oie s'e51; M. R^egge a goi1
�ep1:e,.e1: a� rag--<1e55i5 1e tags�e a 61:6 gesoppi roig NJb 1e�11:1te, rag
sopbe^iet sot1e Bezuhov e! robbvbbeig s1e 1a r1i5 �ePe LJggipe s1e 1a Ki551e. Op
rge1eps1 ^ie 1e rg�se VabIe a joie ip 1;ge5 u11a1p g61e (1ap5 goige seIe �151;o1ge
e1 ^i'11 eb! gerag1:1 1i1 repais! roig
Re1eg5Boigd.
Je uoib auoie ^ie je sotrge�^b ggeb rei 1:oi1:e5 se5 aKa1ge5 s1e 1e�5 e1; s1e
1:e51atep1;; se ^ie je 5a15, s'e.51: ^ie s1er�5 ^ie 1e jeipe �o�te die poi5 sop-
pa1551op5 1;oi5 boib 1e po� s1e M. R1egge 1oi1 soig1, 651; s1euepi sot1;e Bezuhov
e!; rozzebbeig s1e Gipe (1e5 r1i5 �gaps1e5 Gog1:ipe5 s1e 1a Ki551e, je t'ati5e Gogg
a o�begueg 1e5 s�ap�etep1:5 s1e 1:op e!: s1e5 ta-�ege5 s1e5 �atapb assa�1ee5 s1e
PPeb a tapeg e! s1e5 (1eto15e11e5 eIeb-�eteb a Ge�ags1 d.e se! 1ps11-
prijateljstvo, ove veze tako poeti�ne i tako �iste bile su potrebne mome srcu.
Nego, ne govorimo vi�e o tome.
Velika novost koja sad zanima svu Moskvu je smrt grofa Bezuhova i njegovo
nasledstvo. Pomislite da su tri kneginje dobile samo ne�to vrlo malo, knez Vasi-
lije ni�ta, a da je Pjer sve nasledio, i da je povrh toga priznat za zakonitog
sina, pa dakle i za grofa JBezuhova i vlasnika najve�eg imanja u Rusiji. Govori se
da je knez Vasilije igrao vrlo ru�nu ulogu u celom tom doga�aju i da se vratio u
Petrograd sasvim posramljen.
Priznajem vam da se vrlo malo razumem u svim tim poslovima zave�tanja i testamenta;
znam samo to da se, otkako je taj mladi�, koga smo svi poznavali prosto pol imenom
Pjer, postao grof Bezuhov i vlasnik jednog od najve�ih imanja u Rusiji, veoma
zabavljam gledaju�i ka-ko su mamice koje su optere�ene k�erima za udaju, pa i same
gospo�ice, promenile ton i na�in pona�anja tbi d�, rag ragep�bbe, t'a ra� goijoigb
e1:ge �! raiuge b1ge. Sotte op b'ati5e s1eri15 s1eih apb a te s1oppeg s1e5 rgoga15
^ie je pe soppa15 rab 1e r1i5 boiue�:, 1a s�gop1^ie ta1;g1to�a1e s1e Mo-bsoi �e ^aI
sotgebbe Bezuhov. Ma15 uoib 5ep1;e2 �1ep die je pe �e bois1e pi11etep1; s1e 1e
<1euep1g. A rgorob s1e tag1a�e, baueg-uoib ^ie 1:oi1; (1egp1ege-te�: 1a 1:a1p1:e ep
�epega1, Ana Mihailov-na, t'a sopBe boib 1e bseai s1i r1i5 �gaps1 besge! ip rgojeg
s1e tapade roig uoib. Se p'eb1 p1 r1i5 � to1p5, ^ie 1e �b 5i rg�se VabPe, Apa1:o1e,
^i'op uoib.taI gap�eg ep 1e tapa�: a ipe regboppe ps�e e! <1151;t�iee, e1; s'eb1
big uoib di'e51: 1ot\)e 1e s�o1h s1e5 ragep1:5. Je pe ba15 sottep!: uoib
epu15a�ege2 1a s�obe, ta15 j'a1 s� s1e �op s1euo1g <1e uoib ep aueg1:1g. Op 1e
(111: 1geb Beai e1 Htez taiua1b bije!:; s'e51: NJ� se ^ie j'a1 ri 5aUo1g big bop
sotrJe.
Ma15 abbeh <1e �auags1a�e so��e se1a. Je Vp15 �op besops! Gei�e!:, e!; tatap te
^Eak s�egs�eg roig a11eg sIpeg s�eg 1e5 Argakb�eb.
Pbeg 1e Iuge tubI^ie ^ie je uoib epuo1e, e1: ^� 1;a11 ^igeig s�eg poib. ^io1^i'11 u
a11; s1eb s�obeb (1apb se Iuge sI�sPeb a aIets�-e aues 1a GaLJ1e sop-
prema tom �oveku, koji mi je, me�u nama re�eno, uvek izgledao ni�tavan. Po�to se,
ima dve godine, zabavljaju tra�e�i mi mlado�enje koje ja vrlo �esto ne poznajem,
moskovska bra�na kronika pravi me grof�dom Bezuho-vom. Ali vi poga�ate vrlo dobro
da se ja nikako ne staram da to postanem. Kad je re� o udaji, znate' li da mi Je tu
skoro op�ta tetka, Ana Mihailovna, po-verila u najve�oj tajnosti jednu priliku za
vas. To nije niko drugi do sin kneza Vasilija, Anatol, koga bi hteli Da dovedu u
red �enidbom sa kakvom bogatom i otmenom li�no��u, i na vas je pao roditeljski
izbor. Ja ne znam kako �ete vi gledati na tu stvar, ali sam smatrala za ^voJu
du�nost da vas o tome izvestim. Ka�u da je vrlo lep i veliki vetropir; to je sve
�to sam mogla doznati o njemu.
J^^�> Aosta je brbljanja. Zavr�avam drugi list, a amica me tra�i da idemo na ru�ak
kod Alraksinovih.
1P�
147

ser11op �ita1pe, s'eb1 ip Iuge a^thgaBk s1op1; 1a 1es1ige sa1te eg e1eue Gate.
ALJei! Meb gebresgz a top51eig uo1ge rege e! teb sotr11tep15 a t-Pe Voipette. Je
uoib et�gabbe sotte je uoib a1te.
Ji11e.�
R. 5. Voppe2-to1 Jeb poiueIez pe uo1ge Ggege e! ^e 5a s�agta�e re111e Ge�te.
Kneginjica se zamislila, zami�ljeno se nasme-�ila (od �ega se njeno lice,
osvetljeno sjajnim o�ima, sasvim preobrazi), pa se odjedanput digla i, kora�aju�i
te�ko, pri�la stolu. Na�la je hartiju i njena ruka po�e brzo da leti po 1boj.
Ona je pisala ovakav odgovor:^
�S�ege e! ehse11ep1e at1e. Uo1ge 1e11ge s1i 13 t'a saibe ipe dgaps1e jo1e. Uoiz
t'a1te2 v.ops 1oijoig5, ta roe11:1^ie JiIe. ^'a�bepse, s1op1 uoiz s111e5 1ap1 s1e
ta1, p'a s1ops raz ei bop 1pPiepse �a�IieIe big uoib. Uoi5 uopb r1a1�pe2 s1e
Ga�bepse � ^ie s1euga1--je �ge to1, 51 j'o5a15 te r1a�age, rpuee s1e 1oi5 seih d�
te bop1 s�egb? A�! b! poib p'au1op5 rab 1a geI��p roig poib sop5o1eg, 1a u1e begaI
�1ep 1g151e. Roig^io! gae birrobeh-uoib ip ge�ags1 beuege,
Pro�itajte ovu misti�nu knjigu koju va.m �aljem, a koja pravi kod nas furore. Mada
ima u toj knjizi stvari koje te�ko mo�e da shvati slaba �ove�ja pa.met, ipak je to
divna knjiga, koja umiruje i uzdi�e du�u. Zbogo.m! Moje po�tovanje va�em gospodinu
ocu i moji pozdravi gospo�ici Burijen. Grlim vas kao �to vas volim.
�ili�
R. 8. P1��te mi o va�em bratu i njegovoj lepoj �enici.
' �Draga i vrla prijateljice. Va�e pismo od 13. veo-ma me je obradovalo. Pa vi me
jo� jednako volite, moja poeti�na �ili. Rastanak o kome govorite toliko ru�no nije,
dakle, imao svog obi�nog uticaja na vas. Vi se tu�ite na rastanak � a �ta bih rekla
ja, koja sam lJppena svih onih �to su mi dragi, kad bih se smela po�aliti? Lh! da
nemamo vere da nas ute�i, �ivot bi aiapd. uoiv �e rag1e5 ^e Uo1ge aLJsIop roig
1e \eipe �otte? boiz se garroP je pe b�b g1�1ae aie roig to1. Je sotrgepaz seb
5ep11tep1b s�eg 1e5 ai1gez e! b! je pe r�5 arrgopueg pe 1eb aua� jata15 gebzepI, je
pe 1e5 sop<1atpe raz. P te ragaI bei1e-tep1 ^ie Gatoig s�ge11ep, Gatoig s1i
rgos�a1p, Gatoig roig beb eppetgz eb! r1i5 tegkogge, r1i5 s1oih e1 r1i5 �eai, ^ie
pe 1e bo� 1e5 bep1;1tep15 cie reiuep! �5r1geg 1e5 �eaih ueih s1'ip jeipe �otte k
ipe jeipe �1e roeIdie e! a1tap1e sot-te uoib.
^a poiueIe <1e 1a �oP s1i sot1e Bezuhov poib eb! raguepie auap! Uo1ge 1e11ge, e!
top rege ep a e1e 1ge5 aIes1e. P sI1 ^ie s'e�11; Gauap1-<Jegp1eg gerge8ep1ap1 s1i
^gapL b1es1e, e1 S1i'a rgebep! s'e51 80p 1oig; ta1b ^i'11 Jega bop ro55LJ1e rogp-
^ie bop 1oig u1eppe 1e r1i5 1ags1 ro55LJ1e. ^ie V1ei poib �ags1e b.e se 1egp�1e
�a�eig!
Je pe ri15 raPadeg uo1ge ort1op b�" R1egge ^ie j'a1 soppi epJap!. II te raga155a11
1oijoig5 aUo1g ip soeig ehseIep!, e!; s'e51; 1a diaI1e ^ie j'e51;1te 1e r1i5 s1ap5
1e5 depb. ^iap! k vop �ep1a�e e! ai g61e ^i'u a joie 1e rppse VazPe, s'e51 �jep
1p51e
bio vrlo �alostan. Za�to mislite da mi je pogled strog kad mi govorite o va�oj
naklonosti prema tom mladi�u? �to se toga ti�e, ja sam stroga samo prema sebi. Ja
razumem ta ose�anja kod drugih i, ako ih ne mogu da ocenim zato �to ih nikad nisam
osetila, ja ih ne osu�ujem. Meni se samo �ini da je ljubav hri��an-<�a, ljubav
prema bli�njemu, ljubav prema svojim nepri-Jateljima dostojnija, sla�a i lep�a,
nego ose�anja koja mogu inspirisati lepe o�i kakvog mladi�a u kakvoj mladoj devojci
poeti�noj i ljupkoj kao �to ste vi.
Glas o smrti grofa Bezuhova do�ao nam je pre va-
�eg pisma, i veoma je potresao mog oca! On veli da je
to bio pretposleAJBi predstavnik velikog veka, i da je
ead na njega red; ali da �e on �initi �to mu je god mo-
gupno da njegov red do�e �to je mogu�no poziije. Neka
nas �og sa�uva te strahovige nesre�e!
po�n deliti va�e mi�ljenje o Pjeru, koga sam
znavala jo� kao dete. Meni se uvek �inilo da on ima roig 1;oi$ 1eb deih. A�! s�ege
at1e, 1a rago1e Je pogge sNu� baiueig ^i'11 ez!: r1ib a1be a ip s�ateai s1e rabbeg
rag 1e ggoi s1'ipe ahdi�e, ^i'11 pe Gez!: a ip ps�e (^'epggeg dap5 1e gouaite pe
V1ei, sePe rago1e eb!: 1:egpB1etep1: uga1e; je r1atb 1e rppse VabIe e1 je gedgeIe
epsoge s1auap1;a�e R1egge. 81 jeipe e1 assaB1e <1e seIe ps�ebbe, ^ie s1e gepgaIopb
p'aiga1-11 rab a bi�1g! b! op te s1etap(1a11: se ^ie je s1eb1gega1b 1e r1ib ai
top(1e, se begak s1'e1;ge r1ib raiuge ^ie 1e r1ib raiuge s1eb tep(J1ap1:b.
M�e �gase5, s�ege at1e, roig Goiuga�e ^ie uoib t'epuoue2, eg {a{1 b! �gaps1
Gigeig s�eg uoib. Serepda�, r�b^ie uoib te Igez ^i'ai t\-Kei 6.e r1ib1eigb �oppeb
s�obeb 11 u ep a s1'ai1:ge5 ^ie 1a 1^a1�1e sopser1;1op �itate pe rei!; aietLte, 11
�e raga11: abbeg 1pi1:11e s1e 1b'ossireg s1'ipe ks�ge �1p1:e1I�1�1e, ^i1 rag 1a
tete pe roiggak e1:ge (1'aisip ^giI. Je p'a1 jata1b ri sotrgep(1ge 1a rab-51op
di'op1; seg1:ateb regboppeb s1e 5'et�goi�eg Gep1:eps1etep1:, ep �'aIas�a�: a s1e5
Iugeb tub1:1dieb di1 p'e1euep1: ^ie (1eb <1oi1;e5 s1apb 1eig5 ebrg�b, ehaIat 1eig
1ta�ta1:1op e1 1eig s1oppep1; il sagas-
izvrsno srce, a tu osobinu najvi�e cenim kod ljudi. �to se ti�e njegovog nasledstva
i uloge koju je u tom igrao knez Vasilije, to je vrlo �alosno po obojicu. Ah, draga
prijateljice, re� na�eg bo�anskog Spasitelja da je lak�e kamili pro�i kroz iglene
u�i nego boga-ta�u u�i u carstvo Bo�je, ta je re� strahovito isti-nita. Ja �alim
kneza Vasilija, a jo� vi�e �alim Pje-ra. Tako mlad, pa optere�en tim bogatstvom,
koliko li �e isku�enja izdr�ati! Kad bi mene �^tali �ta bih �elela najvi�e na
svetu, ja bih po�elela da budem siroma�nija od najsiroma�nijeg prosjaka.
Hvala po hiljadu puta, draga prijateljice, na knjizi koju mi �aljete i koja je
na�inila kod vas tako veliku buku. Me�utim, kako mi velite da me�u mnogim dobrim
stvarima ima u njoj i drugih koje ne mo�e da shvati slab ljudski um, ja bih rekla
da je dosta nekorisno zanimati se nerazumljivim �itanjem, koje upravo zbog toga ne
bi donelo nikakva ploda. Ja nikad nisam mogla da razumem strast izvesnih
li�nosti \a zbunjuju svoj ra-
(bge ^'ehadegag�p 1:oi1-a-^a11: so�ga^ge a 1a 51trI-sIe s�ge1:1eg�e. ^150Pb 1e5
Arbggez eH GEuapdPe. Ke s�egs�opb ra5 a repe1;geg se ^ie seih-1a. gepJegte�: (1e
tu51<gpeih, sag, sottep! obbepopb-poib, t15e-ga�1e5 res�eigb ^ie poib botteb,
rge1;eps1ge k poib 1p11;1eg s1ap5 1e5 besgegb 1;eggLJ1e5 e1 basgeb <1e 1a Rgo-
u1^epse, 1;ap1; ^ie poib roPopb seie s1eroi�e s�ag-peIe, ^i! e1eue ep1:ge poib e!:
E'E1:ete1 ip UoPe 1trepe1:ga�1e? Vogpopb-poib s1ops k e�sIeg 1eb rg1p-s1re5 bi�I�eb
^ie po1:ge sIu� baiueig poib a 1a1b5e * roig pogge sop<1�1:e 1s1 �ab; s�egs�opb a
poiz u sopGog�eg e! a 1eb b�uge, reg5ia<1op5-poib ^ie to�b poib <1oppop5 s1'eb50G a
po1:ge Ga1�1e ebrgI �ita1p e! r1i5 11 eb! a�gea�1e a V1ei ^� gejeIe goige 5s1epse
pe uepap!: rab s1e ^�; die �o�b poib s�egs�opb a arrgoLJpLJg se ^i'11 a r1i
s1e s1e-go�eg a po1:ge soppa1bbapse, e!; r1i1;b1: u1 poib ep assog<1ega 1a
(1esoiueg1:e rag bop sIu� ebrgk.
Mop rege pe t'a rab rag1e ^i rge1:eps1ap1:, ta1b 11 t'a (111; 5ei1etep1; ^i'11 a
ge^i ipe 1e11te e1 a1-1:ap<1a11; ipe u1511:e <1i rg1pse VabIe. Roig se ^� eb!; <1i
rgoje! <1e tag1a�e d� te ge�ags1e, je uoib sIga1,
zum, odaju�i se misti�nim knjigama koje bude samo sum-nju u njihovoj du�i Ara�e
njihovu ma�tu i daju im ka-rakter preterivanja, sasvim protivan hri��anskoj skrom-
nosti. �itajmo Apostole i Jevan�elje. Ne poku�avajmo da prozremo ono �to je u njima
tajanstveno, jer kako bismo smeli mi, jadni gre�nici, tra�iti da se posvetimo u
stra�ne i svete tajne Promisla, dokle god nosimo ovu telesnu ljusku koja stavlja
izme�u nas i Ve�itoga nepro-vidnu zavesu? Dakle, ograni�imo se na prou�avanje uzvi-
�enih na�ela koja nam je na� bo�anski Spasitelj osta-vio da se po njima vladamo
ovde na zemlji; trudimo se da se po njima upravljamo i sledujemo im, uveravajmo se
da �to manje dajemo slobode na�em slabom duhu ljudskom tim ]e to milije Bogu koji
odbacuje svako znanje koje ne Aolazi od NJega; da �tosemanje staramo da istra�ujemo
m pe nam On pre otkriti to svojim bo�anskim duhom. otac mi nije govorio o prosiocu,
samo mi je kazao ze dobio neko pismo i da se nada poseti kneza Vasi-

s�&ge e1 ehseIepge at1e, ^ie 1e tapa�e 5e1op to1 e51; ipe tb�iIop s11u1pe a
1adie11e 11 Jai! be sop-LJgteg. Oie1^ie rep1�1e die se1a bo11; roig to1, b! 1e
Toi1;-Ri155ap1; t'1tro5e jata15 1e5 s1euo1g5 s1'eroi5e e! pe tege, je 1as�ega1 s1e
1e5 getrIg ai551 K(1e1etep1; ^ie je 1e roiggaj, bapb t'�^i1e1;eg s1e Geha�ep s1e
�eb 5ep11tep1b k Ge�ags1 (1e se1� ^i'11 te (1oppega roig eroih.
J'a1 gedi ipe 1e11ge Le top Ggege, t'appopse bop agg1uee a Gola Brda aues ba Jette.
Se bega ipe jo1e v.e soiPe s1igee, rihb^i'!! poib ^i111e roig rgeps1ge raP a seIe
�a�eigeibe �iegge, a 1a^ie11e poib bot�eb ep1ga1peb V1ei bak so�tep! e1 roig^io!.
Kop beiktep! s�eg uoib ai sep1ge s1e5 aNa1ge5 e! s1i top(1e op pe rag1e die �iegge,
ta15 1s1, ai t�ei s1e seb 1gauaih s�atre1ge5 e! (1e se sa1te 6.e 1a pa�ge, ^ie 1e5
s11a<1�5 be gergebe�ep! og(Ipa1getep1 a 1a satradpe, 1e5 �g�15 Je 1a �ieg-ge be
{op1 ep1ep(1ge e! beg�g rep1�1etep1. Mop rege pe rag1e ^ie �ags�e e! sop1getags�e,
s�obsb, aih-^ieIeb je pe sotrgep(1 g1ep; e1 aua� �1eg, ep �1-bap1 ta rgotepas1e
�a�kieIe ^apb 1a gie s1i uI-
lija. A o braku koji se mene ti�e re�i �u vam, draga i vrla prijageljice, da je
brak, po mom mi�ljenju, bo-�anska ustanova, kojoj se valja pokoriti. Ma kako mi to
bilo te�ko, ako mi Svemogu�i kadgod odredi du�-nost �ene i majke, ja �u se starati
da ih ispunjavam toliko verno koliko god mogu, a da se ne brinem o ispn-tivanju
svojih ose�anja prema onome kog mi On da za mu�a.
Dobila sam pismo od brata, koji mi javlja da dolazi u Gola Brda sa svojom �enom. To
�e biti kratka radost, jer nas ostavlja i odlazi u taj nesre�ni rat, u koji smo
uvu�eni, bog zna kako i za�to. Ne samo da se govori samo o ratu kod vas u centru
poslova i sveta, nego i ovde, usred poljskih radova i ove prirodne ti�ine koju
gra�ani obi�no zami�ljaju na selu, �uju se i te�ko ose�aju glasovi o ratu. Moj otac
govori samo o mar�u i kontramar�u, o stvarima u kojima se ja ne razumem ni�ta; a
prekJu�e, kad sam se, kao obi�no, �etala seo-skom ulicom, bila sam svedok jedne
scene koja srce para
1a2e je Jib 1eto� ^'ipe bsbpe (1es�1gap1e ... 5'e1a11 ip sopuo! s1eb gesgaeb
epgb1eb s�eg poib e1 ehresIeb roig Gagtee... P �1a11 uo1g Ge1a1 s1ap5 1edie1 5e
1goiua1ep1 1e5 tegeb, 1eb Je��eb, 1e5 ep{ap1b s1e5 �otteb ^i! rag1a1ep1 e!
ep1ep(1ge 1eb bap�1o1b <1e5 ipb e1 s1eb ai1ge5! Op sIga11 die G�i�ap�e a oi�Ie 1e5
1o15 (1e bop sIu1p baiueig, ^i! rges�a11 Gatoig e11e rags1op (1e5 oNepbeb, e!
di'e11e Ga11 sop-5151eg 50p r1i5 �gaps1 tegIe s1ap5 GaP (1e 5'ep1ge�eg.
AsIei, s�ege e! �oppe at1e, ^ie po1ge (11u1p 5ai-ueig e! 5a 1ge5 5at1e Mege uopb
a1ep1 ep Eeig ba�-1e e! ri1bbap1e �ag(1e.
Mag1e�.
� A�, uopb ehresIeg 1e soigpeg, rppsebbe, to1 j'a1 (1eja ehre<11e 1e t1ep. J'a1
esp1 a ta raiuge �e-ge^ � po�e brzim, umiljatim, punim glasi�em t-11e Voig1eppe,
sme�e�i se, tepaju�i na r i donose�i sa sobom u zatvorenu, tu�nu i sumornu atmos-
feru kneginjice Marije sasvim drugi, vetrenja-sto veseli i zadovoljni svet. �
Rg1pse55e, 11 {ai! ^ie je uopb rgeu1eppe � Aodade ona ti�e � 1e rg�se a ei ipe
a11egsa1�p, a11egsa11op � re�e ona tepaju�i osobito i slu�aju�i sebe sa zadovolj-
stvom � ipe a�egsaIop aues M1s�e1 JuapoGG. P
�oveku. To be�e jedna gomila regruta koji su pokupljeni kod nas i koje su slali u
vojsku. Trebalo je videti kako su izgledale majke, �ene, deca onih ljudi �to su od-
lazili i �uti pla� i jednih i drugih! Rekao bi �ovek Aa je �ove�anstvo zaboravilo
zakone svoga bo�anskog Spasitelja, koji je propovedao ljubav i pra�tanje uvre-A^ pa
dr�i da mu je najve�a zasluga ubijati se me�u ss^oom.
Zbogom, draga i dobra prijateljice, neka vas na� oo�anoki Spasitelj i NJegova
Presveta Mati uzmu u �-voJe sveto i mo�no okrilje.
Marija.�
' vi �aljete pisma, kneginjice, ja sam svoje ve� poslala. Pisala sam mojoj sirotoj
majci.
651 (1e 1geb taiua1be �iteig, 1;geb togobe. boueg
rgeuepib, uoib baueg ..
� A�! s�ege athe, � odgovori kneginjica Ma-Jija � je uoib a! rg1e s1e pe jatahb te
rgeuephg s1e '�iteig Lapz 1a^ie11e ve 1:goiue top rege, Je pe te regte1;5 rab s1e
1e ji�eg, e! je pe Uoi<1ga15 rab ^ie 1eb aiggeb 1e ^abbep!:.'^
Kneginjica pogleda u �asovnik i, kad vide da je ve� propustila pet minuta od onog
vremena kog je je morala upotrebiti na oviranje u klavikor-de, ona popla�eno ode u
mali salon. Izme�u 12 i 2 sata knez se, po utvr�enom dnevnom redu, od-marao, a
knegi�ica je svirala u klavikorde.

HHP1
Sedi sobar sedeo je, dremaju�i i oslu�kuju�i kako knez hr�e u velikom kabinetu. Iz
udaljenog kraja ku�e �uli su se kroz zatvorena vrata te�ki pasa�i Disekove sonate
koji se ponavljaju po
dvadeseti put.
U to vreme do�o�e pred ku�u ko�ije i bri�ka, i iz ko�ija izi�e knez Andreja, skide
svoju malu �enu i propusti je napred. Sedi Tihon, u vla-sulji, pomoli se iz
slu�iteljske sobe, javi �ap-�u�i da knez spava, pa brzo zatvori vrata. Tihon je
znao da ni sinovlji dolazak, niti ikakvi ne-obi�ni doga�aji ne smeju da poremete
dnevni red. To je, o�evidno, znao i knez Andreja isto tako ' Kneginjice, treba da
vam napomenem da se knez sva�ao, sva�ao s Mihailom Ivanovi�em. Vrlo je zlo-voljan,
vrlo turoban. Imajte na umu, vi znate...
' Ah, draga prijateljice, pa molila sam vas da me
nikad ne obave�tavate kakve je volje moj otac. Ja se ne
usu�ujem da ga osu�ujem, a ne bih �elela ni da drugi
to �ine. J ,
dobro kao i Tihon; on pogleda na �asovnik, kao da se uveri iisu li se izmenile
o�eve navike ot-kako ga nije vi�ao, pa, kad se uverio da se nisu izmenile, on se
okrete �eni i re�e:
� Za dvadeset minuta usta�e. Hajdemo knegi-
njici Mariji.
Mala kneginja be�e se za to vreme zaokrugli-la, ali njene o�i i kratka usna s
nausnicama i osmehom dizahu se onako isto veselo i milo kad je progovorila:
� Ma15 s'e51: ip ra1a1b^ � re�e ona mu�u osvr-�u�i se unaokolo sa onim izrazom
s kojim se ka-zuju pohvale doma�inu kakvog bala. � APopb, u�e, uIe!.. � Ona se
osvrte i osmehnu se i na Ti-hona, i na mu�a, i na poslu�itelja koji ih je pratio,
pa upita: � Seb! Mape ^� Gehegse? APopb <1oisetep1:, 11 1^ai1: 1a bigrgeps1ge.*
Knez Andreja i�ao je za njom u�tivo i turobno.
� Ostareo si, Tihone � re�e on, prolaze�i, starcu, koji ga poljubi u ruku.
Pred sobom iz koje su se �uli klavikordi istr�a na pobo�na vrata lepu�kasta
plavokosa Francuskinja. M-Pe Voipeppe izgledala je van se-be od radosti.
A�! ^ie1 �op�eig roig 1a rg�sebbe! � uz-viknu ona. � EpBp! P Gai! die je 1a
rgeu1eppe.*
Kop, pop, Ae �gase ... Uoib e1eb t-Pe Voi-peppe, je uoib soppa1b <1eja. rag Ga�Nhe
aie uoib roPe ta �ePe-boeig � re�e kneginja, ljube�i se s Francuskinjom. � EPe pe
poib a11ep<1 rab?*
^ Pa ovo je dvorac.
3 ^ZJdemo, brzo, brzo. �a� Marija ve�ba? Hajdemo lagano, treba da je iz-
penadimo.
javil!}^' ^akva sre�a za kneginju! Najzad! treba da joj
Ne, ne, molim vas... Vi ste gospo�ica Burijen, po-_�^J^''^ vas ve� po prijateljstvu
koje vam ukazuje moja ?^aova. Ona nam se ne nada?
Oni pri�o�e vratima malog salona, iz koga se �uo stalno ponavljani pasa�. Knez
Andreja za-stade i namr�ti se, kao da o�ekuje ne�to negfi-jatno.
Kneginja u�e. Pasa� se prekide u sredini; �u se uzvik, te�ki koraci kneginjice
Marije i po-ljupci. Kad je knez Andreja u�ao, kneginjica i kneginja koje su se samo
kratko vreme videle o svadbi njegovoj, behu se zagrlile i jako pripile usne na ona
mesta na koja su ih prvi put pri-tisle. M-Ie Voipeppe je stajala pored njih, met-
nuv�i ruke na srce i sme�e�i se s pijetetom, a o�evidno be�e isto tako spremna da
za-pla�e kao i da se nasmeje. Knez Andreja sle-�e ramenima i namr�ti se malo, kao
�to se namr�te ljubitelji muzike kad �uju pogre�nu notu. Dve �ene se pusti�e;
potom, kao od straha da ne zadocne, uhvati�e opet jedna drugu za ruke i po�e�e da
ih ljube, pa onda opet stado�e lju-biti jedna drugu u obraz i obe udari�e u pla�,
�emu se knez Andreja nije nikako nadao, pa se opet po�e�e ljubiti. I t-Pe Voigheppe
zaplaka. Knezu Andreji be�e to, o�evidno, neugodno; ali se obema �enama �inilo vrlo
pgrirodno �to pla-�u; one, izgledalo je, nisu ni pretpostavljale da bi to vi�enje
moglo pro�i druk�ije.
� A�! s�ege! ... A�! Mape! ... � po�e�e obe govoriti u jedan mah i zameja�e se.
� J'a1 gete seIe p�!;. � Uoiz pe poiz aIepIeg Aops raz? ... A�! Mape, uoiz aueg
ta1�G1. � E(; uoiz aueg ge-rg15..
J'a1 1;oi<; s1e 5�1;e gesoppi taJate 1a rpp-sezbe^ � ume�a se �-Ie Voipeppe.
Eg gaoj, ^p! pe gae s1oi1;a15 ra5! ... uzviki-
' Ah, Araga!... Ah, Marija! � Sanjala sam no�as. � Dakle niste nam se nadali?...
Ah, Marija, vi ste omr-�avili. � A vi ste se ugojili...
' Odmah sam poznala gospo�u kneginju.
va�e kneginjica Marija. � A�! Apage, je pe uoi5 uoua15 rab.^
Knez Andreja poljubi se i rukova sa sestrom, i re�e joj da je ona ista
r1eigp1s�ei5e'' kakva je uvek bila. Kneginjica Marija okrete se bratu i pun
ljubavi, topao i blag pogled njenih divnih, u tom trenutku krupnih, sjajnih o�iju,
punih suza zaustavi se na licu kneza Andreje.
Kneginja je govorila bez prestanka. Kratka gornja usna s nausnicama spu�tala se
svaki �as za trenutak dole, dodirivala gde je trebalo ru-menu donju usnu pa se
ponovo javljao blistavi osmeh zuba i o�iju. Kneginja je pri�ala doga�aj koji im se
desio na Spasovu Brdu i koji je bio opasan za nju u njenom stanju, a odmah posle
toga saop�tila kako je sve svoje haljine ostavila u Petrogradu, pa �e ovde i�i
bogzna u �emu, i kako se Andreja sasvim promenio, i kako se Kiti Odincova udala za
starca, i kako ima za knegi-njicu Mariju mlado�enja roig 1;oi1; de �op, ali da �e
posle razgovarati o tome.
Kneginjica Marija gledala je jo� jednako �u-te�i u brata, i u njenim divnim o�ima
bile su i ljubav, i tuga. Videlo se da je obuzeta svojim mi-slima nezavisno od
onoga �to govori snaha. Usred snahine pri�e o poslednjoj sve�anosti u Petro-gradu,
ona se okrete bratu:
I ti, Andreja, odista ide� u rat? � re�e i uzdahnu.
I Liza uzdahnu.
Ve� sutra � odgovori brat.
� III t'a�aps1oppe 1s1, eg V1ei zak roig^io!, aiapa 11 aigaI; ri auo1g ^e
Gauapsegae�;..
ni VJ^ela"** slutila nisam!... Ah, Andreja, vas nisam
^ Pla�ljivica. Ostavlja me ovde, a bogzna za�to, kad bi mogao oiti unapre�en...

Kneginjica Marija ne saslu�a do kraja, nego, idu�i dalje za tokom svojih misli,
okrete se sna-si, pa, pokazuju�i ne�no o�ima na njen trbuh,
re�e:
� Je li istina?
Kneginja se promeni u licu. Ona uzdahnu i
odgovori:
� Jest, istina. Ah! To je stra�no ... Aizina usna se opusti. Ona prima�e svoje
lice
licu zaovinu i opet iznenadno zaplaka.
NJoj je potrebno da se odmori � re�e knez Andreja mr�te�i se. � Zar ne, Aizo?
Odvedi je u tvoju sobu, a ja �u oti�i ocu. Kako on, uvek isto?
Onako, onako isto, ne znam kako �e se tebi u�initi � odgovori kneginjica veselo.
� I oni isti odre�eni �asovi i �etnje po alejama? I stru�nica? � zapitkiva�e
knez An-dreja s jedva primetnim osmehom, koji je poka-zivao da on, pored sve svoje
ljubavi i po�tovanja prema ocu, shvata i njegove slabosti.
� Oni isti �asovi i stru�nica, pa jo� mate-matika i moje lekcije iz geometrije �
odgovori radosno kneginjica Marija, kao da su te njene lekcije iz geometrije bile
jedan od najradosni-jih utisaka u njenom �ivotu.
Kad je pro�lo ono dvadeset minuta �to je trebalo da pro�e da stari knez ustane,
do�e Ti-hon da zove mladog kneza ocu. U �ast sinovljega dolaska starac je na�inio
izuzetak u svom na�i-nu �ivota: naredio je da ga puste u njegovo ode-ljenje kad se
on obla�i, pred ru�ak. Knez se ode-vao starinski, nosio kaftan i pudrovao kosu. U
onom trenutku kad je knez Andreja u�ao u o�evu sobu (ne s onim turobnim izrazom
lica i onim manirima s kojima se kretao po salonima, nego s onim �ivahnim licem
koje je imao u razgovoru s Pjerom), starac je sedeo u obla�ionici na �iro-koj
naslonja�i, prevu�enoj safijanom, u pudro�mantu, i be�e predao svoju glavu
Tihonovim ru-kama.
� A! Ratni�e! Ho�e� da pokori� Bonapartu? � re�e starac i mahnu napudrovanom
glavom, ko-liko je to dopu�tala uvijena kosa u rukama Ti-honovim. � Hajde bar ga ti
izmlati po�teno, jer �e, bojim se, i nas skoro zapisati u svoje poda-nike...
Zdravo!
I podnese mu svoj obraz.
Starac je bio dobre volje posle spavanja pred ru�ak. (On je govorio da je san posle
ru�ka sre-brn, a pred ru�ak zlatan). Ispod svojih gustih, nadnesenih obrva veselo
je pogledao sina. Knez Andreja pri�e i poljubi oca u obraz. On ne odgo-vori na
omiljenu temu o�eva razgovora � podsme-vanje sada�njim vojnicima, a osobito
Bonaparti.
Jest, do�ao sam, tata, k vama i to jo� s bremenitom �enom � re�e knez Andreja,
prate�i �ivim i punim po�tovanja pogledom svaki po-kret na o�evu licu. � Kako ste
vi sa zdravljem.
Nezdravi su, brajko, samo ludaci i razvrat-nici, a ti mene zna�; u poslu sam od
jutra do mraka, umereno �ivim, pa sam i zdrav.
� Hvala bogu � re�e sin i osmehnu se.
� Tu se bog ne me�a. Nego, hajde pri�aj � nastavi on okre�u�i razgovor na svoju
omiljenu slabost � kako su vas nau�ili Nemci da se tu-�ete s Bonapartom po toj
va�oj novoj nauci, koju zovete strategijom.
Knez Andreja se osmehnu.
� �ekajte, tata, da odahnem � re�e on s osmehom koji je pokazivao da mu
slabosti o�eve ne smetaju da ga po�tuje i voli. � Pa jo� se ni-sam ni smestio.
� Aalse�, la�e� � povika starac tresu�i per�inom, da vidi je li �vrsto pleten i
hvata-JU�i sina za ruku. � Ku�a za tvoju �enu je

spremljena. Kneginjica Marija odve��e je i po-kazati joj, i nabrbljati tri torbe.

To je njihov �enski posao. Milo mi je �to je do�la. Sedi, pri�aj. Ja razumem
Mihelsonovu vojsku, a tako isto i vojsku Tolstoja... iskrcavanje u jedan mah... A
�ta �e raditi ju�na vojska? Pruska, neutralnost... to znam. A �ta �e Austrija? �
govora�e on, ustav�i s naslonja�e i hodaju�i po sobi dok Tihon pritr�ava�e za njim
i dodava�e mu par�e po par�e odela. �ta �e �vedska? Kako �e oni pre�i Pomeraniju?
Kad knez Andreja vide kako ga je otac saleteo, on po�e izlagati operacioni plan
naumljenog ra-ta, najpre nerado, ali posle sve �ivlje i �ivlje i usred kazivanja
nehoti�no pre�e, po navici, s ruskog na francuski jezik. On ispri�a kako jed-na
vojska od devedeset hiljada treba da zapreti Pruskoj da bi je izvukla iz
neutralnosti i uvuk-la u rat, kako jedan deo te vojske treba da se u �tralsundu
udru�i sa �vedskom vojskom, kako dvesta dvadeset hiljada Austrijanaca, zdru�enih sa
sto hiljada Rusa, treba da operi�u u Italiji i na Rajni i kako �e se pedeset
hiljada Rusa i pedeset hiljada Engleza iskrcati u Napulju, i kako �e, ukupno
uzev�i, vojska od pet stotina hi-ljada napasti Francuze sa svih strana.
Stari knez nije nimalo pokazao da ga to pri-�anje zanima, kao da ga nije ni slu�ao,
i, obla�e-�i se u hodu, triput ga je iznenadno prekidao. Je-danput ga zaustavi i
viknu:
� Beli! beli! � To je zna�ilo da mu Tihon nije dodao onaj prsnik koji je on
hteo. Drugi put
zastade i upita:
� A ho�e li ona skoro roditi? � pa prekorno mahnu glavom i re�e: � Nije dobro!
Nastavi, na-stavi. � Tre�i put kad je knez Andreja dovr�a-vao svoje opisivanje,
starac zapeva, pogre�nim i stara�kim glasom: �Ma1�goi� 5'ep ua-1-ep diegge. V1ei
bak diaps! geu1eps1ga.�^ Sin se samo nasmehnu.
Ja ne ka�em da odobravam taj plan � re�e sin � samo sam vam ispri�ao ono �to jest.
Na-poleon je ve� sastavio svoj plan, koji nije gori od ovoga.
Dakle, nisi mi kazao ni�ta novo. � I sta-rac zami�ljeno izgovori brzo za sebe:
�V1ei 5a11: ^iapd. geu^epJga� � pa re�e:
� Idi u trpezariju.

XXIV
Knez, napudrovan i obrijan, izi�e u odre�eni �as u trpezariju, gde su ga �ekali
snaha, knegi-njica Marija, �-Pe Burijen i arhitekt koji je po nekoj �udnovatoj
volji kne�evoj pu�tan za sto, L1ada taj po svom polo�aju neznatni �ovek nije nikako
mogao da ra�una na takvu po�ast. Knez, koji se u �ivotu �vrsto dr�ao stale�ke
razlike i koji je retko pu�tao za sto i va�ne gubernij-ske �inovnike, odjedanput je
na arhitektu Mihai-lu Ivanovi�u, koji se u uglu i�mrkiva�e u koc-kastu maramicu,
dokazivao da su svi ljudi jedna-ki i vi�e puta govorio svojoj k�eri kako Mi-hailo
Ivanovi� nije ni u �em gori od njega i nje. Za stolom se knez naj�e��e obra�ao
�utlji-vom Mihailu Ivanovi�u.
U trpezariji, veoma visokoj, kao i sve sobe u ku�i, �ekali su dolazak kne�ev
uku�ani i poslu-�itelji, koji su stajali iza svake stolice. Glav-ni sluga, sa
servijetom preko ruke, razgledao je kako je postavljeno, daju�i znak lakejima i
pre-
' Malbrug u rat polazi. Bogzna kad �e se vratiti.
IRatimir!

laze�i neprestano nestrpljivim pogledom sa zid-nog �asovnika na vrata, na kojima je

trebalo da se pojavi knez. Knez Andreja gledao je u ogroman, za njega nov, zlatan
ram sa slikom genealo�kog stabla knezova Bolkonskih, koji je visio prema tako isto
ogromnom ramu sa r�avo izra�enim (o�evidno rukom doma�eg slikara) likom kneza
vladara s krunom, koji je trebalo da vodi po-reklo od Rurika i da bude rodona�elnik
porodi-ce Bolkonskih. Knez Andreja gledao je u to genea-lo�ko stablo ma�u�i glavom
i osmehuju�i se onako kao kad �ovek gleda portret do sme�noga sli�an.
� Kako ga tu vidim cela! � re�e on kneginji-ci Mariji, koja mu be�e pri�la.
Kneginjica Marija za�u�eno pogleda u brata. Ona nije razumela �emu se on smeje. Ona
je pre-ma svemu �to je radio njen otac ose�ala duboko po�tovanje, o kom nije moglo
biti nikakva raz-govora.
� Svak ima svoju Ahiao�l^ petu � nastavi knez Andreja. � On sa svojom velikom
pame�u s1oppeg ^apb se ps�si1e!^
Kneginjica Marija nije mogla razumeti to smelo su�enje svoga brata i spremala se da
mu odgovori, kada se iz kabineta �u�e o�ekivani ko-raci: knez je u�ao brzo i
veselo, kao �to je uvek i�ao, kao da hotimice brzim manirima pred-stavlja
protivnost utvr�enom redu u ku�i. U tom trenutku veliki �asovnik izbi dva, i tankim
zvukom odazva�e se u gostinskoj sobi drugi �a-sovnici. Knez zastade; njegove �ive,
sjajne i o�tre o�i ispod nadnesenih, gustih obrva, raz-? gleda�e sve, pa se
ustavi�e na mladoj kneginji. Mladu kneginju be�e u taj mah obuzelo ono ose-�anje
koje obuzima dvorane kad car izlazi, ono ' Pa da se na�ini tako sme�an!
ose�anje straha i po�tovanja koje je taj starac budio u svima oko sebe. On pomilova
kneginju po glavi i neve�to je potapka po potiljku.
�� Milo mi je, milo � re�e i pogleda joj jo� jedanput u o�i, pa brzo odstupi i sede
na svoje mesto. � Sedite, sedite! Mihailo Ivanovi�u, se-
On pokaza snasi mesto do sebe. Poslu�itelj
prima�e stolicu za nju.
� 0, ho! � re�e starac, gledaju�i njen zao-krugljen struk. � Po�urila si, nije
lepo!
On se nasmeja suvo, hladno, neprijatno, kao �to se i uvek smejao, samo ustima, a ne
i o�ima.
� Treba se kretati, kretati se �to je mo-gu�no vi�e, �to je mogu�no vi�e � re�e
on.
Mala kneginja nije slu�ala ili nije htela da slu�a njegove re�i. Eutala je i
izgledala zbu-njena. Knez je upita za oca, i ona po�e govoriti i osmehnu se. On je
upita jo� za zajedngt�ke po-znanike. Kneginja jo� vi�e o�ive i stade da pri-�a,
isporu�uju�i knezu pozdrave i kazuju�i grad-
ske spletke.
� ^a sot1:e85e Argakb�e, 1a raiuge, a regLJ 50p tag1, e1 e11e a r1eige 1e5 1agte5
6.e zez ueih^ � govorila je ona, sve veselija.
�to je ona vi�e o�ivljavala, knez je sve stro-�e i stro�e gledao u nju, pa
odjedanput, kao da ju je dovoljno prou�io i dobio jasno mi�ljenje o njoj, okrete se
od nje i re�e Mihailu Ivanovi�u.
� Dahsle, Mihailo Ivanovi�u, na� �e Bona-parta zlo pro�i. Kako mi je napri�ao knez
An-dreja (on je uvek o sinu govorio u tre�em licu), na njega se sprema stra�na
sila! A ja i vi smo sve smatrali da je to praznoglavac.
? Grof�;a Alraksina, sirotica, izp^bila mu�a i o�i je svoje isplakala.
Mihailo Ivanovi�, koji nikako nije znao kad
sutonjih dvojica govorili tako o Bonapar-ti, ali koji je razumevao da je on bio
potreban da bi se po�eo omiljeni razgovor, pogleda za�u�e-no u mladog kneza, ne
znaju�i �ta �e iz toga izi�i.
� On mi je veliki takti�ar! � re�e knez si-nu, pokazuju�i na arhitektu.
I razgovor se opet povede o ratu, o Bonaparti i o sada�njim generalima i
dr�avnicima. Izgle-dalo je da stari knez ne samo �to veruje u to da su svi sada�nji
�inioci deca koja ne znaju ni azbuke vojni�kih i dr�avnih poslova i da je Bo-
naparta ni�tavan Francupgai� koji je imao uspe-ha samo zato �to ve� nije bilo
Potemkina ni Su-vorova da mu stanu nasuprot, nego je bio uveren �ak i u to da u
Evropi nema nikakvih politi�kih te�ko�a, da nema ni rata, nego ima nekakva ko-
medija s lutkama u kojoj igraju sada�nji ljudi, prave�i se kao da rade neki posao.
Knez Andreja je veselo podnosio o�eva peckanja na ra�un no-vih ljudi i s o�evidnom
rado��u izazivao oca na razgovor i slu�ao ga.
Uvek izgleda da je dobro ono �to je pre bilo � re�e on � ali zar taj isti Suvorov
nije pao u klopku koju mu je namestio Moro, i nije umeo da se izvu�e iz nje?
Ko ti je to rekao? Ko je rekao? � viknu knez. � Suvorov! � I on baci tanjir, koji
Tihon brzo do�eka u ruke. � Suvorov! ... Razmisli, kne�e Andreja. Dvojica su:
Fridrih i Suvo-rov! ... Moro! Moro bi bio zarobljen da je Su-vorov imao odre�ene
ruke, ali mu je ruke vezao hofs-krigs-vurst-�naps-rat.* Ni �avo ne mari za njega.
Eto, oti�i �ete, pozna�ete te hofs-krigs-vurst-�naps-rate! S njima nije izi�ao na
kraj Suvorov, a kako da izi�e Mihailo Kutuzov? Aja,
* Dvorsko-ratno-kobasi�ko-rakijski savet.
prikane � nastavi on � vi ne mo�ete sa svojim generalima izi�i protiv Bonaparte;
treba uzeti francuze da ne bude ono: svoji svoje ne pozna�e, i svoji svoje pobi�e.
Poslali su Nemca Palena u NJujork, u Ameriku, po Francuza Moroa � re�e on, misle�i
na poziv koji je te godine upu�en Morou da stupi u rusku slu�bu. � �uda!!! ... A
zar su Potemkini, Suvorovi, Orlovi bili Nemci? Ne, brate, ili ste vi svi tamo
poludeli, ili sam ja izgubio pamet. Neka vam Bog pomogne, a vide-�emo. NJima je
Bonaparta postao veliki vojsko-
vo�a! Hm! ...
Ja ne ka�em da su sve naredbe bile dobre � re�e knez Andreja � samo ne mogu da
razumem kako mo�ete tako suditi o Bonaparti. Smejte se koliko ho�ete, ali je
Bonaparta ipak veliki voj-skovo�a!
Mihailo Ivanovi�u! � povika stari knez arhitektu koji se be�e zabavio oko pe�enja i
nadao se da su ga zaboravili. � Rekoh li ja vama da je Bonaparta veliki takti�ar?
Eto, i on to ka�e.
Dakako, va�a svetlosti � odgovori arhi-tekt.
Knez se opet zasmeja svojim hladnim smehom.
� Bonaparta se rodio u ko�uljici.* On ima sjajne vojnike. Pa onda, on je prvi
na Nemce napao. A Nemce samo lenjivac nije tukao. Otkako ]e sveta, Nemce su svi
tukli. A oni nikoga. Samo jedan drugog. On se na njima proslavio.
I knez po�e da pretresa sve pogre�ke koje je, po njegovom mi�ljenju, �inio
Bonaparta u svim svojim ratovima, pa i u dr�avnim poslovima. Sin nije odricao, ali
se videlo da je i on, kao i stari knez, slabo bio kadar da promeni svoje
* Po sujeverju, ko se rodi u ko�uljici toga s.\u�p
sre�a
165
mi�ljenje, pa ma kakve mu razloge iznosili. Knez Andreja je slu�ao, uzdr�avaju�i se
od pogovora i dive�i se, nehoti�no, kako je taj stari �ovek, koji tolike godine
sedi sam u selu, ne mi�u�i se nikud, mogao tako do sitnica i tako potanko da
poznaje i ocenjuje sve vojni�ke i politi�ke prilike u Evropi poslednjih godina.
� Ti misli� da ja, starac, ne razumem pravo stanje stvari? � zavr�i on. � A
meni je to ve� dovde! Ja po svu no� ne zaspim. Pa gde se taj tvoj veliki vojskovo�a
pokazao?
� To bi dugo bilo � odgovori sin.
� A ti idi svome Bonaparti. M-11e Vo�g1eppe, uoI� epsoge �t a(1t1ga1:eig s1e
uogge �oija1: s1'etre-geig !^ � viknu on odli�nim francuskim jezikom.
� Uoiz zaueg, ^ie je pe z�z raz �oparagIzge,
top rppse.^
� P1ei bak ^iaps! geu1eps�-a... � zapeva knez fal�, pa se jo� vi�e fal� nasmeja
i ode od stola.
Za sve vreme dok je trajala ta prepirka i do kraja ru�ka mala kneginja je �utala i
upla�eno pogledala �as u kneginjicu Mariju, �as u svekra. Kad su oni oti�li od
stola, ona uze zaovu za ru-ku i odazva je u drugu sobu.
� So�te s'e81: ip �otte ^'ezrp!: uo1:ge rege � re�e ona. � Sez! a saize s1e
se1a rei4-e1:ge ^i'11
te {aI reig.^
� Ah, on je tako dobar! � re�e kneginjica.
' Gospo�ice Burijen, evo jo� jednog koji obo�ava va�eg hulju t�eratora.
' Vi znate, kne�e, da ja nisam bonapartista.
' Kako je va� otac duhovit. Zbog toga ga se, mo�da,
i bojim.
Knez Andreja je polazio na put sutradan uve-�e. Stari knez nije odstupio od svoga
reda, nego 1e posle ru�ka oti�ao u svoju sobu. Mala kne-ginja bila je kod zaove.
Knez Andreja be�e obu-kao putni�ki kaput bez epoleta, pa je sa svojim sobarom
slagao stvari u sobama njemu odre�enim. Sam je pregledao kola i kako su slo�ene
put-ni�ke torbe, pa je zapovedio da se pre�e. U sobi su ostale samo one stvari koje
je knez Andreja uvek nosio sa sobom: kutija, veliki srebrni kov-�e�i�, dva turska
pi�tolja i �a�ka, dar od oca donesen ispod O�akova. Knez Andreja dr�ao je sve te
putni�ke stvari vrlo uredio: sve je to bilo novo, �isto, u suknenim navlakama, pa�-
ljivo zavezano kaji�ima.
L>ude koji su sposobni da misle o svojim po-stupcima obuzmu, obi�no, ozbiljne misli
kad po-laze na put i menjaju na�in �ivota. U tim tre-nucima obi�no se pretresa
pro�lost i prave planovi za budu�nost. Aice kneza Andreje be�e vrlo zami�ljeno i
blago. On je, zaturiv�i ruke nazad, brzo i�ao po sobi iz ugla u ugao, gleda-ju�i
preda se, i zami�ljeno odmahivao glavom. Da li ga be�e strah i�i u rat, ili mu be�e
�ao ostaviti �enu, � mo�e biti i jedno i drugo; tek, kad je �uo korake u tremu, on,
o�evidno ne �ele�i da ga vide u takvom stanju, br�e-bolje spusti ruke, zaustavi se
kod stola, kao da uvezuje navlaku na kutiji i lice mu dobi svoj obi�an, miran i
neodre�en izraz.
To su bili te�ki koraci kneginjice Marije. Reko�e mi da si naredio da se pre�e �
izgovori ona zadihano (videlo se da je tr�ala) a ja sam tako �elela da porazgovaram
s tobom nasamo. Bog zna na koje se vreme rastajemo. Ti se

ne ljuti� �to sam do�la? Ti si se, Andrju�a, jako promenio � dodade ona kao da bi
time objasnila svoje pitanje.
Ona se osmehnu kad izusti re� �Andrju�a�. Videlo se da je i njoj bilo �udnovato
pomisliti da je taj ozbiljni, lepi mu�karac � onaj isti Andrju�a, suvonjavi,
nesta�ni de�ko, njen drug iz detinjstva.
A gde je 115e? � upita on, odgovaraju�i samo osmehom na njeno pitanje.
Ona je tako umorna da je zaspala kod mene u sobi na divanu. A�, Ap(1ge! ^ie!
1;ge50G s1e Ge�-�e uoib aueh^ � re�e ona, sedaju�i na divan prema bratu. � Ona je
pravo dete, tako umiljato, veselo dete. Ja sam je jako zavolela.
Knez Andreja je �utao, ali je kneginjica opa-zila ironi�an i prezriv izraz na
njegovom licu.
� Ali sitne slabosti treba gledati kroz prste; ko ih nema, Ap(Jge! Ne zaboravi
da je ona odrasla i vaspitana u velikom svetu. Pa onda ni njen polo�aj sad nije
ru�i�ast. Treba razumeti sva�ije stanje. Toi! sotrgep(Jge, s'e51: Joi!; rag-
s^oppeg." Pomisli, kako je njoj, jadnici, posle �ivota na koji je navikla, rastati
se s mu�em i bstati sama u selu i u njenom stanju? To je vrlo te�ko.
Knez Andreja se osmehivao gledaju�i u sestru kao �to se osmehujemo kad slu�amo
ljude za koje nam se �ini da ih vidimo skroz.
Ti �ivi� u selu, pa ne nalazi� da je taj �ivot stra�an � re�e on.
Arugo sam ja. �to da govorimo o meni! Ja ne �elim drugi �ivot, a i ne mogu ga
�eleti, jer ne znam ni za kakav drugi �ivot. A ti, Aps1ge, pomisli kako je mladoj
�eni iz velikog sveta
' Ajs, Andreja! Kakvo je blago va�a �ena. ' Kad �ovek sve razume, on sve i opra�ta.
da se sahrani u najboljim svojim godinama u selu, sama, jer tatica je uvek u poslu,
a ja ... ti zna� mene'... kako sam siroma�na ep gebboigsez^ za �enu koja je navikla
na otmeniji svet. M-11e Voi-G1eppe sama ...
Ta va�a Boipeppe ne svi�a mi se nimalo � re�e knez Andreja.
O, nemoj! Ona je vrlo mila i dobra, a �to je glavno, nesre�na devojka. Ona nema
nikog, ni-kog nema. Ako �emo istinu govoriti, ona meni ne samo da nije potrebna,
nego mi je na smetnji. Ti zna�, ja sam uvek bila divlja, a sad jo� vi�e. Volim da
sam sama... Mop r^ge voli je veoma.; Ona i Mihailo Ivanovi�, to su dve osobe prema
kojima je uvek ljubazan i dobar, jer je oboma �inio dobro; �to veli Stern: �mi ne
volimo ljude toliko za ono dobro koje su oni nama u�inili, koliko ih voli-mo za ono
dobro koje smo mi njima u�inili�. Mop rege uzeo je kao siroticu 5ig 1e raue,^, i
ona je vrlo dobra. Pa onda top rege voli njen na�in �itanja. Ona mu �ita uve�e
glas-no. �ita prekrasno.
Pa, pravo reci, Mape, tebi, ja mislim, bude ponekad te�ko od naravi o�eve? � upita
odjedanput knez Andreja.
Kneginjica Marija se, najpre, za�udi, a potom se uplagpi od tog pitanja.
ona
Meni? ... Meni?! ... Meni te�ko?! � re�e
On je i onako uvek bio krut, a sad je, mi-slim, postao nesnosan � re�e knez
Andreja, o�e-vidno hotimice govore�i tako povr�no o ocu La bi sestru zbunio ili
isku�ao.
Ti si, ApLJe, u svemu dobar, ali ima� ne-
' U izvorima za zabavu. ^ S kaldrme.
�

kakvu oholost u mi�ljenju � re�e kneginjica, idu-�i vi�e za tokom svojih misli nego
za tokom razgovora � a to je veliki greh. Zar se mo�e suditi o ocu? Pa i kad bi se
moglo, zar mo�e takav �ovek, kao �to je �op rege, buditi drugo ose�anje, sem
uepega1;�p^? Pa onda, ja sam vrlo zadovoljna i sre�na pored njega. Samo bih �elela
da i vi svi budete sre�ni kao ja. Brat odmahnu nepoverljivo glavom.
Jedino �to mi je te�ko, � kaza�u ti isti-nu, Aps1ge, � to je o�ev na�in mi�ljenja u
reli-gioznim stvarima. Ja ne razumem kako �ovek s takvom velikom pameti ne vidi ono
�to je jasno kao dan, i kako mo�e biti tako u zabludi? Eto, to je jedina moja
nesre�a. Ali i u tome vidim, u poslednje vreme, senku boljitka. U poslednje vreme
njegova peckanja nisu tako zajedljiva, a ima i jedan kalu�er koga je on primio i
dugo govorio s njim.
E, rode moj, ja se bojim da ti i kalu�er ne pucate u vetar � re�e knez Andreja
podsme�-ljivo ali blago.
A�! top aht. Ja se samo molim Bogu i nadam se da �e me On usli�iti ... Apdte, �
re�e ona boja�ljivo, po�to je malo po�utala � ja imam za tebe jednu veliku molbu.
�ta, draga moja?
A ne, obe�aj mi da ne�e� odre�i. To te ne�e stati nikakva truda i u tome ne�e biti
ni-�ta nedostojno tebe. Samo �e� mene ute�iti. Obe�aj mi, Andrju�a, � re�e ona,
zavu�e ruku u torbicu i dr�a�e u njoj ne�to, ali jo� ne po-kaziva�e, kao da je to
�to je dr�ala i bilo predmet njene molbe i kao da nije mogla da iz-vadi iz torbice
to ne�to dok ne dobije re� da
Obo�avanje.
�e joj se molba ispuniti. Ona je boja�ljivo, mol-benim o�ima gledala u brata.
� Pa i kad bi me to stalo velikog truda...
odgovori knez AnAreja, kao poga�aju�i �ta je u
stvari.
� Misli ti �to ti drago! Znam ja, ti si isto kao i top rege. Misli ti �to ti
drago, ali u�i-ni to mene radi. Molim te u�ini! Jo� otac moga oca, na� dedica,
nosio je u svim ratovima... (Ona jo� nije vadila iz torbice ono �to je dr-�ala.)
Dakle, obe�ava� mi?
� Razume se, u �emu je stvar?
� Apdge, blagosiljam te ikonnscom, a ti mi daj re� da je ne�e� nikad skidati.
Daje� li re�?
Ako nije te�ka dva puda i ako mi vrat ne odvali ... Da bih ti u�inio po volji ...
re�e knez Andreja, ali u isti mah opazi ogor�eni izraz koji dobi lice sestrino na
tu �alu, pa se pokaja i dodade: � Vrlo mi je milo, doista vrlo milo, draga moja.
On �e te i protiv tvoje volje spasti i po-milovati i okrenuti te k sebi, jer je
samo u NJemu i istina i mir � re�e ona glasom koji je drhtao od uzbu�enja, dr�e�i u
obema rukama, sve-�ano, pred bratom ovalnu, starinsku ikonicu Spasiteljevu s crnim
likom, u srebrnu uresu na srebrnom, fino izra�enom lan�i�u.
Ona se prekrsti, poljubi ikonicu i pru�i je Andreji.
� Molim te, Aps^gb, mene radi ...
Iz njenih krupnih o�iju sijali su prijatni i blagi zraci. Te su o�i obasjavale celo
njeno bo-le�ljivo i suvonjavo lice i �inile ga divnim.
Brat htede da uzme ikonicu, ali ga ona za-ustavi. On je razumede, prekrsti se i
poljubi ikonicu. Na licu njegovom videla se u jedan isti mah i ne�nost (bio je
ganut) i podsmevanje.
~ Megs1, top api!
t
i
Ona ga poljubi u �elo, pa opet sede na divan.
I nastade �utanje.
Kao �to ti rekoh, ApJge, budi dobar i velikodu�an, kakav si uvek bio. Ne osu�uj
o�tro ize � po�e ona. � Ona je tako umiljata, tako do-bra, a njeno je stanje sad
vrlo te�ko.
�ini mi se, Ma�a, ja tebi nisam ni�ta govorio da sam prekorevao za �to svoju �enu,
ili da nisam bio njom zadovoljan. Za�to mi ti to sve govori�?
Kneginjica Marija sva porumene i u�uta, kao da oseti da je pogre�ila.
� Ja ti nisam ni�ta govorio, ali su ti ve� k a 3 a l i. I to mi je �ao.
Rumen jo� ja�e obli �elo, vrat i obraze kne-ginjice Marije. Ona je htela da ka�e
ne�to, a nije mogla da izgovori. Brat je pogodio: mala kneginja plakala je posle
ru�ka, govorila kako sluti da �e njen poro�aj biti nesre�an i kako ga se boji, i
�alila se na svoju sudbinu, na svekra n na mu�a. Posle pla�a zaspala je. Knezu
Andreji bi �ao sestre.
� Znaj jedno, Ma�a, ja svoju �enu ne mogu niza�to prekoreti, niti sam je
prekorevao, niti �u je ikad gfekorevati, a ni sebe ne mogu niza�to tfekoreti �to se
ti�e moga postupanja prema njoj, i to �e tako biti uvek, pa bio ja u ma kakvim
prilikama. Ali ako ho�e� da zna� istinu... ho�e� li da zna� jesam li sre�an? Nisam.
Je li ona sre�na? Nije. Za�to? Ne znam...
Govore�i to, on ustade, hfi�e sestri, na�e se i poljubi je u �elo. NJegove lepe o�i
sijale su pametnim, dobrim i neobi�nim sjajem, ali on nije gledao u sestru, nego
preko njene glave, u tamninu otvorenih vrata.
� Hajdemo k njoj, treba da se oprostimo. Ili idi ti sama, probudi je, a ja �u sad
do�i... Pe�tru�ka! � zovnu on sobara � hodi ovamo, nosi ovo. Ovo metni na sedi�te,
ovo s desne strane.
Kneginjica Marija ustade i po�e vratima, pa zastade.
ApJge, 51 Uoi5 aueg 1a go1, uoi5 uoiz ^epeg
a(3ge55e a P1ei, roig ^i'11 Uoi5 <1oppe Ga�oig, ^ie uoi5 pe 5ep1e2 ra5, e1 uoHge
rpege aigaI; e1:e eh-aisee.^
� Da, manj to! � re�e knez Andreja. � Ma�a, sad �u ja do�i.
Idu�i u sestrinu sobu hodnikom koji vezuje jednu ku�u s drugom, knez Andreja srete
t-11e Voipeppe, koja se umiljato osmehnu i na koju ve� tre�i ggut toga dana nailazi
u usamljenim hodnicima s veselim i naivnim osmehom.
� A�! je uopb sgoua15 s�eg uoi5^ � re�e ona, zbog ne�eg crvene�i i obaraju�i
o�i.
Knez Andreja je pogleda strogo. Na njegovom licu pojavi se odjedanput zlovolja. On
joj ne re�e ni�ta, ali pogleda u njeno �elo i kosu, ne gledaju�i je u o�i, tako
prezrivo da je Francu-skinja pocrvenela i oti�la, ne rekav�i ni�ta.
Kad je do�ao do sestrine sobe, kneginja je ve� bila budna i kroz otvorena vrata �uo
se njen veseli glasi� kako �urno izbacuje re� za re�ju. Govorila je tako kao da je
htela, posle dugog uzdr�avanja, da nadoknadi izgubljeno vreme.
� Mop, ta15 V�ige2-uoi5, 1a u1e�e sot1;e55e 2oi�oI aues Ae Jai55e5 �ois1e5 e!
1a �ois�e r1ete <1e Gai55e5 s1vp1;5 so�te 51 e11e uoikk deIet 1ev appeez .. J> Ha,
ha, ha, Mape!
' Aa imate vere, Andreja, vi biste se obratili Bogu Da vam ulije ljubavi koju ne
ose�ate, i va�a bi molitva mogla biti usli�ena.
3 Ah, a ja mi�ljah da ste u svojoj sobi.
pomislite, stara grofica Zubova s la�nom kosom i ustima punim la�nih zuba, kao da
je htela Aa prkosi svojim godinama.

Tu istu frazu o grofici Zubovoj i taj isti smeh �uo je knez Andreja ve� pet puta od
svoje �ene pred stranim osobama. On u�e polako u sobu. Debelju�na i rumena kneginja
sedela je s radom u rukama na naslonja�i i bez odmora go-vorila, pretresaju�i
petrogradske uspomene, pa �ak i fraze. Knez Andreja pri�e, pomilova je po glavi i
upita da li se odmorila od puta. Ona mu odgovori, pa opet nastavi isti razgovor.
Kola sa �est konja stajala su pred ulazom. Napolju be�e mra�na jesenja no�. Ko�ija�
nije video ni kolsku rudu. Na ulazu je tumarala po-sluga s fenjerima. Kroz velike
prozore ogromne ku�e videle su se sve�e. U predsoblju su se oku-pile sluge, koje su
�elele da se oproste s mladim knezom; u sali su stajali svi uku�ani: Mihailo
Ivanovi�, t-11e Voipeppe, kneginjica Marija i kneginja. Kneza Andreju su odazvali u
kabinet ocu, koji je hteo da se nasamo oprosti s njim. Svi su �ekali da oni izi�u.
Kad je knez Andreja u�ao u kabinet, stari knez, sa stara�kim nao�arima i u svom
belom halatu u kome nije primao nikog sem svog sina, sedeo je za stolom i pisao. On
se okrete.
Polazi�? � re�e, pa opet stade pisati.
Do�ao sam da se oprostimo.
Poljubi tu � on pokaza obraz. � Hvala ti,
hvala!
Za�to mi zahvaljujete?
Zato �to ne okleva�, �to se ne hvata� za �eninu suknju. Pre svega slu�ba. Hvala ti,
hva-la! � I on nastavi da pi�e tako da je prskalo mastilo s pera koje je �kripalo.
� Ako ti je potrebno da ne�to ka�e�, govori. Dva posla mogu da radim u jedan mah �
dodade on.

Za �enu... Mene je i onako stid �to vam je ostavljam na teretu...

�to la�e�? Kazuj �ta ti je potrebno.
Kad do�e vreme da mi se �ena porodi,
po�ljite u Moskvu po aku�era ... Nek se na�e tu.
Stari knez zastade i pogleda strogo u sina, kao da ga ne razume.
Ja znam da niko ne mo�e pomo�i ako ne pomogne priroda � re�e knez Andreja, o�evidno
zbunjen � i ja priznajem da u milion slu�ajeva jedan biva nesre�an, ali to je njeno
i moje uobra-�enje. Napri�ali su joj, sanjala je, pa se pla�i.
Hm... hm... � re�e za sebe stari knez, pi�u�i dalje. � U�ini�u. � On se potpisa, pa
se odjedanput brzo okrete sinu i nasmeja se. � R�ava stvar, a?
� �ta je r�avo, tata?
� �ena! � odgovori stari knez kratko i zna�ajno.
� Ne razumem � re�e knez Andreja.
� Pa ne mo�e� ni�ta, prijane � re�e knez � sve su one takve, sad se ne ra�eni.
Ne boj se, ne�u kazati nikome, a ti i sam zna�.
On uhvati svojom ko�tunjavom maju�nom �a-kom sina za ruku, prodrma je, pogleda ga
pravo u lice svojim �ivim o�ima, koje su, kako je izgledalo, skroz videle �oveka,
pa se opet na-smeja svojim hladnim smehom.
Sin uzdahnu i tim uzdahom priznade da ga je otac razumeo. Starac nastavi da savija
i pe�ati pisma, svojom uobi�ajenom brzinom uzimaju�i i ostavljaju�i vosak, pe�at i
hartiju.
� �ta da radi�? Aepa je! Sve �u u�initi. Budi bez brige � govorio je on
isprekidano, dok Je pe�atio.
Andreja je �utao: njemu je bilo i prijatno i neprijatno �to ga je otac razumeo.
Starac ustade i dade sinu pismo.
' �uj � re�e mu � za �enu ne brini, �to se uzmogne u�initi, u�ini�e se. A sad
slu�aj: pismo podaj Mihailu Ilarionovi�u. Pi�em mu da te upotrebi na dobra mesta i
da te ne dr�i dugo kao a�utanta: gadna du�nost! Ka�i mu da ga se se�am i da ga
volim. Pa pi�i mi kako te je primio. Ako bude dobar, slu�i. Sin Nikolaja Andreji�a
Bolkonskog ne�e ni kod koga slu�iti iz milosti. A sad hodi ovamo.
On je govorio tako brzo da polovinu re�i nije dovr�avao, ali je sin navikao da ga
razume-va. On privede sina pisa�em stolu, di�e kapak, izvu�e fioku i izvadi svesku
ispisanu njegovim krupnim, duguljastim i zbijenim rukopisom.
� Red je da pre tebe umrem. Ovde su, da zna�, moji za�^si, preda�e� ih gospodaru
posle moje smrti. A ovde je jedna udeonica i pismo: to je nagrada onom ko napi�e
istoriju Suvorovljevih ratova. Da se po�lje u akademiju. Ovde su moje bele�ke,
posle mene �itaj ih sebe radi, kori-sti�e ti.
Andreja ne re�e ocu da �e on, sigurno, �iveti jo� dugo. Video je da to nije
potrebno govoriti.
� Sve �u izvr�iti, tata � re�e.
� E, sad zbogom! � On pru�i sinu ruku da je poljubi i zagrli ga. � Upamti,
kne�e Andreja, ako pogine�, meni �e starcu biti te�ko... � On iznenadno u�uta, pa
odjedanput nastavi,pla�-nim glasom: � A ako doznam da se ni^i pokazao kao sin
Nikolaja Bolkonskog, mene �e biti... sramota � zajeca on.
� Mogli ste, tata, da mi to ne govorite �
re�e sin sme�e�i se. Starac u�uta.
� Jo� sam vas hteo zamoliti � nastavi knez Andreja � ako poginem, i ako mi se
rodi sin, ne pu�tajte ga od sebe, kao �to sam vam sino� rekao, nek odraste kod
vas ... molim vas.
� Da ga ne dam �eni? � re�e starac i na-smeja se.
Oni su �ute�i stajali jedan prema drugom. �ive o�i star�eve gledale su pravo sinu u
o�i. Starom knezu zadrhta ne�to na donjem kraju lica.
Oprostili smo se... idi! � re�e on odje-danput. � Idi! � viknu srditim i jakim
glasom, otvaraju�i vrata kabineta.
�ta je to, �ta? � upita�e kneginja i kne-ginjica kad ugleda�e kneza Andreju i kad
se za �asak pomoli starac u belom halatu, bez vlasulje i sa stara�kim nao�arima,
vi�u�i srdito.
Knez Andreja uzdahnu i ne odgovori ni�ta.
E � re�e on, okrenuv�i se �eni, i to �e� zvonilo je kao hladan podsmeh, kao da je
rekao: sad vi terajte svoje.
Ap(1ge, (1eja !^ � re�e mala kneginja, blede�i i gledaju�i sa strahom u mu�a.
On je zagrli. Ona vrisnu i klonu mu na rame onesvesla. On pa�ljivo izma�e rame na
1soje ona be�e klonula, pogleda je u lice, pa je brilsljivo spusti u naslonja�u.
� A�ei, Mag1e! � re�e tiho sestri, poljubi se i rukova s njom, pa brzim hodom
izi�e iz sobe.
Kneginja je le�ala u naslonja�i, t-11e Voig1-eppe trla joj je slepe o�i. Kneginjica
Marija, pridr�avaju�i snahu, gledala je uplakanim le-pim o�ima jo� jednako u vrata
na koja je izi�ao knez Andreja, i blagosiljala ga. Iz kabineta su se �uli, kao
pucnji, srditi zvuci stara�kog i�mr-kavanja, koje se �esto ponavljalo.
�im je knez Andreja oti�ao, vrata na kabi-netu brzo se otvori�e i izviri stroga
figura star�eva u belom halatu.
Ode li? Eh, dobro! � re�e on, ljutito po-gleda onesveslu malu kneginju, prekorno
mahnu glavom, pa zalupi vrata.

' Andreja, zar ve�!

12 Rat i iir I

DEO DRUGI

I
U oktobru 1805. godine zauzimala je ruska vojska sela i gradove po erchercogstvu
Austriji, dok su stizali novi pukovi iz Rusije i razme-�tali se kod tvr�ave
Braunau, padaju�i svojim nastanjivanjem na teret stanovnicima. U Braunau je bio
glavni �tab glavnokomanduju�eg Kutuzova.
11. oktobra 1805. godine, jedan od pe�adijskih pukova koji tek behu stigli pod
Braunau stajao je na pola milje od grada o�ekuju�i smotru glav-nokomanduju�eg. Iako
mesto i okolina (vo�njaci, kamene ograde, krovovi pokriveni crepom, brda �to su se
videla u daljini) ne behu ruski, iako narod koji je radoznalo gledao vojnike ne
be�e ruski, ipak je puk izgledao onako isto kako iz-gleda svaki ruski puk koji se
sprema na smotru negde usred Rusije.
Na poslednjem mar�u uve�e dobijena je nared-ba da �e glavnokomanduju�i dr�ati nad
pukom smotru u pokretu. Mada su se re�i u naredbi u�inile nejasne komandantu puka i
mada se po-Javilo pitanje kako treba razumeti re�i naredbe
da li �e smotra biti u sve�anoj uniformi ili ne�e? � u savetu bataljonskih
komandanata bi odlu�eno da se puk izvede u paradnoj uniformi, Jer je uvek bolje
preklanjati se nego ne doklanjati

se. I tako vojnici, posle mar�a od trideset vr-sta, nisu sklopili oka, svu no� su
se krpili i �istili; a�utanti i komandiri �eta razbrajali su i odvajali, i ujutru
je puk, umesto razvu�ene, neure�ene gomile, kao �to be�e uo�i tog dana na
poslednjem mar�u, bio ure�ena masa od dve hiljade ljudi, od kojih je svaki znao
svoje mesto i svoj posao, i na svakom su svako dugme i kai-�i� bili na svom mestu i
blistali �istotom. Ne samo da je spolja bilo sve ispravno, nego, ako bi
glavnokomanduju�i �eleo da zaviri i ispod mundira, on bi na svakom vojniku video
podjed-nako �istu ko�ulju i u svakom rancu na�ao bi propisan broj stvari, ��ilo i
ognjilo�, kako ka�u vojnici. Bila je samo jedna stvar zbog koje niko nije mogao
biti spokojan. To be�e obu�a. Vi�e od polovine ljudi i�lo je u pocepanim �izmama.
Ali taj nedostatak nije do�ao krivi-com komandanta puka, jer mu austrijska vlast
nije propustila tovar, iako je on to vi�e puta tra�io, a puk je pre�ao hiljadu
vrsta.
Komandant puka bio je postariji, sangvini�an general, s prosedim obrva^ma i
bakenbardima, jedar i �irok, �iri od grudi do le�a nego od jednog do drugog ramena.
Na nje^mu bv�e nov nov-cijat mundir sa ugla�anim naborima i debele zlatne epolete,
koje kao da nisu pritiskivale na-ni�e, nego izdizale navi�e njegova gojazna ra-
mena. Komandant puka izgledao je kao �ovek koji sre�no svr�ava jedan od
najsve�anijih poslova u svom �ivotu. I�ao je pred strojem i u hodu cupkao na svakom
koraku, sagibaju�i lagano le�a. Videlo se da komandant u�iva u svom puku, da je
sre�an njime, da je sva njegova umna snaga zauzeta samo pukom. Ali pri svem tom,
njegov hod kao da je govorio da u njegovoj du�i, sem vojni�-kih interesa, zauzimaju
pove�e mesto i interesi za dru�tveni �ivot i �enski pol.
�� Pa, ba�u�ka Mihailo Mitri�u, � re�e on jednom bataljonskom komandantu
(bataljonski komandant na�e se malo napred sme�e�i se;- vi-delo se da su bili
sre�ni) � no�as je bilo muke. Ali, opet, ne mari, �ini mi se puk ne izgleda
r�avo... A?
Bataljonski komandant razumede veselu iro-niju, pa se nasmeja.
Ne bi nas ni sa Cari�ine Livade oterali.
Je li? � re�e komandant.
U tome trenutku pojavi�e se dva konjanika putem od grada, pored koga behu
razme�teni glas-nici. To behu a�utant i kozak koji je jahao za njim.
A�utant je poslan iz glavnog �taba da ponovi komandantu puka ono �to je bilo
nejasno kazano u sino�noj naredbi, a to je: da glavnokomandu-ju�i �eli da vidi puk
u istom onom stanju u kom je mar�ovao � u �injelima, s navlakama i bez ikakve
pripreme.
Uo�i tog dana stigao je Kutuzovu jedan �lan hofkrigsrata* iz Be�a, s predlozima i
zahtevima da ide �to je mogu�no br�e da se spoji s voj-skom erchercoga Ferdinanda i
Maka, pa je Kutu-zov, ne nalaze�i da je to spajanje probita�no, nameravao da, uz
ostale dokaze u korist svog mi�ljenja, poka�e austrijskom generalu ono �a-losno
stanje u kom je dolazila vojska iz Rusije. On je s tom namerom i hteo da izi�e u
susret puku, te tako, ukoliko bi stanje puka bilo gore, utoliko bi
glavnokomanduju�em bilo milije. Mada a�utant nije znao te pojedinosti, on je ipak
saop�tio komandantu tguka obavezni zahtev glavnokomanduju�eg da ljudi budu u
�injelima i s navlakama i da u protivnom glavnokomandu-Ju�i ne�e biti zadovoljan.
' Dvorskog ratnog saveta. . �.� �
Kad je komandant puka saslu�ao te re�i, obo-rio je glavu, slegao �ute�i ramenima i
sangvi-ni�no razmahnuo rukama.
� Na�ini�e nam posla! � re�e on. Pa govo-rio sam Ja vama, Mihailo Mitri�u, da
smo na mar�u, da treba u �injelima � obrati se on s prekorom bataljonskom
komandantu. � Ah, bo�e moj! � dodade i odlu�no stupi napred. � Gospo-do �etni
komandiri! � viknu glasom naviknutim na komandu. � Narednici! ... Ho�e li skoro
izvoleti da do�e? � upita on a�utanta koji je pro�ao sa izrazom u�tivosti pune
po�tovanja, �to se, o�evidno, odnosilo na li�nost o kojoj je govorio.
Mislim, za jedan sat.
Da li �emo sti�i da se preobu�emo?
Ne znam, generale ...
Komandant puka pri�e sam i nadgleda�e da vojnici obuku opet �injele, �etni
komandiri razlete�e se po �etama, narednici se u�urba�e (�injeli nisu bili sasvim
ispravni), i u taj isti trenutak zaljulja�e se, rastego�e se i za-graja�e do
malo�as pravilni, �utljivi �etvoro-ugaonici. Na sve strane otr�avali su i dotr�a-
vali vojnici, usturali ramena i prebacivali preko glave rance, skidali �injele i
di�u�i visoko ruke, uvla�ili ih u rukave.
Za pola �asa sve je opet bilo u pre�a�njem redu, samo su se �etvorougaonici
pretvorili od crnih u plave. Komandant puka, opet svojim cup-kavim hodom, izi�e
pred puk i razgleda ga iz da-ljine.
A �ta je to sad? �ta je to! � viknu on, zaustavljaju�i se. � Komandir tre�e
�ete!...
Komandir tre�e �ete da se javi generalu! Komandira generalu, iz tre�e �ete
komandan-tu! ... �u�e se glasovi po redovima, i a�utant otr�a da tra�i oficira koji
se be�e zadr�ao.
Kad su usrdni glasovi, brkaju�i se i vi�u�i ve� �generala u tre�u �etu�, doprli gde
treba, tra�eni oficir pomoli se iza �ete i, mada be�e �ovek ve� u godinama i ne
ima�a�e obi�aj da tr�i, on se trkom uputi generalu, neve�to za-pinju�i vrhovima
�izama. Na kapetanovom licu video se strah kao u �aka kome zapovedaju da izgovori
lekciju koju nije nau�io. Po njegovom crvenom (o�evidno od neumerenosti) nosu iz-
bi�e pege, i usta mu nisu mogla do�i u svoj pravi polo�aj. Komandant puka merio je
o�ima kape-tana od pete do glave, dok je ovaj prilazio za-dihan, usporavaju�i hod
�to se bli�e primicao.
� Vi �ete ljude u sarafane obu�i! �ta je ono? � viknu komandant puka, isti�u�i
donju vilicu i pokazuju�i u redovima tre�e �ete na vojnika u �injelu od fabri�kog
sukna, koji se razlikovao od ostalih �injela. � A gde ste vi bili? O�ekuje se
glavnokomanduju�i, a vi idete sa svog mesta? A? ... Nau�i�u ja vas kako se ljudi na
smotri obla�e u kazakine!... A? ...
�etni komandir nije skidao o�iju sa stare-�ine i sve je vi�e i vi�e pritiskivao
svoja dva prsta uz suncobran na kapi, kao da je video svoj spas jedino u tom
pritiskivanju.
A �to �utite? Ko vam je ono obu�en kao Mad�ar? � na�ali se o�tro komandant puka.
Va�e prevashodstvo ...
�ta �va�e prevashodstvo� ? Va�e prevas-hodstvo! Va�e prevashodstvo! A �ta va�e pre-
vashodstvo � to ne zna niko.
� Va�e prevashodstvo, ono je Dolohov, onaj P1TO je ra�alovan ... � re�e tiho
kapetan.
A je li on ra�alovan u feldmar�ale ili
U redove? Redov mora biti obu�en u uniformu kao
i svi ostali. uu^uu
Va�e prevashodstvo, vi ste mu sami dopu-stili kad je na mar�u.
� Dopustio? Aop\'STio? Eto, vi, mladi ljudi, uvek tako � re�e komandant puka
malo hladnije. � Aopustio? Rekne vam �to �ovek, a vi ... � tu on po�uta malo. �
�ovek vam rekne �to, a vi... �ta? � re�e on padaju�i opet u vatru. � Izvolite obu�i
ljude pristojno ...
I komandant puka, osvr�u�i se na a�utanta, uputi se puku svojim cupkavim hodom.
Videlo' se da mu se svi�a njegova ljutina, pa je hteo da pro�e po puku i da na�e
jo� uzroka svome gnevu. Po�to je izgrdio jednog oficira zbog neo�i��enog zna-ka,
drugog zbog nepravilnog reda, pri�ao je tre�oj �eti.
� K-a-a-ko to stoji�? Gde ti je noga? Noga gde je? � podviknu komandant puka
nekim pat-ni�kim glasom, a jo� be�e za pet ljudi daleko od Aolohova, obu�enog u
plavkasti �injel.
Aolohov ispravi polagano savijenu nogu i po-gleda svojim sjajnim i drskim o�ima
pravo u lice generalu:
� Za�to plav �injel? Skidaj to! ... Nared-ni�e! Aa se preobu�e ovo ... �ub ...
On ne sti�e da izgovori.
Generale, ja sam obavezan da izvr�im naredbu, ali nisam obavezan da trpim... � re�e
brzo Aolohov.
U stroju se ne govori! ... Ne govori se, ne govori! ...
Nisam obavezan da trpim uvrede � dovr�i glasno i jasno Aolohov.
O�i generalove i vojnikove sukobi�e se. Ge-neral u�uta, pote�u�i ljutito nani�e
tesnu e�arpu.
� Izvolite preobu�i se, molim vas � re�e on odlaze�i.
p
� Ide! � viknu glasnik u tom trenrtku. Komandant puka pocrvene, dotr�a do
konja,
uhvati se uzdrhtalim rukama za stremen, uzjaha, popravi na sebi uniformu, izvadi
sablju i, ve-sela, odlu�na lica, razvu�e usta, spremi se da vikne. Puk se prenu kao
ptica koja se sprema da poleti, pa stade kao ukopan.
� Mir-r-r-no! � viknu komandant puka gla-som �to potresa du�u, radosnim za
sebe, strogim prema puku a sve�anim prema stare�ini koji se primicao.
�irokim, velikim, nenasutim putem pored koga je zasa�eno drve�e, i�ao je brzim
kasom visok, plav fijaker sa �est konja, �kripe�i lako svojim oprugama. Za kolima
je jurila svita i hrvatska pratnja. Pored Kutuzova sedeo je austrij-oki general u
belome 'mundiru, koji je neobi�no izgledao me�u crnim ruskim uniformama. Kola
stado�e pred pukom. Kutuzov i austrijski gene-ral razgovarali su ne�to tiho, i
Kutuzov se malo osmehnu kad je, te�kim korakom, spustio nogu sa papu�ice, kao da tu
i nisu bile one dve hiljade ljudi koji su ne di�u�i gledali u njega i u ko-mandanta
puka.
Razle�e se uzvik komande i puk se opet sa zvekom prenu, uzev�i Hfed gfsi. U mrtvoj
ti�ini �uo se slab glas glavnokomanduju�eg. Puk zagrme: �Zdravo da ste, va�e ho-ho-
ho-hod-stvo!� I opet sve u�uta. Najpre je Kutuzov stajao na jednom mestu, dok se
puk kretao; potom je Kutuzov upo-redo s belim generalom po�eo da ide pored redova
pe�ice, a svita ga je pratila.
Po tome kako je komandant puka salutirao glavnokomanduju�em, pilje�i u njega o�ima,
is-pravljaju�i se i primi�u�i se, kako je nagnut napred i�ao za generalima pored
redova, jedva

uzdr�avaju�i svoje cupkanje, kako je pritr�avao na svaku re� i pokret

glavnokomanduju�eg, � videlo se da je vr�io svoje du�nosti pot�inje-noga s ve�im
u�ivanjem nego du�nosti stare�ine. Zahvaljuju�i strogosti i staranju komandanta
puka, puk je bio u odli�nom stanju prema drugim pukovima, koji su u isto vreme
stizali pod Brau-nau. Izostalih i bolesnih bilo je samo 217 ljudi. I sve je bilo
ispravno, sem obu�e.
Kutuzov je pro�ao pored redova, ponegde se zaustavljao i rekao koju laskavu re�
oficirima koje je poznavao iz turskog rata, a neki put i voj-nicima. Pogledaju�i u
obu�u, on je nekoliko puta snu�deno klimnuo glavom i pokazivao obu�u austrijskom
generalu s takvim izrazom kao da on ne krivi za to nikoga, ali nije mogao da ne
vidi kako je to r�avo. Komandant puka je istr�avao u toj prilici svaki put napred,
jer se bojao da ne propusti makar i jednu re� glavnokomanduju-�ega koja se ti�e
puka.
Za Kutuzovom, na takvom odstojanju da se svaka tiho izgovorena re� mogla �uti, i�lo
je dvadeset ljudi iz svite. Gospoda iz svite razEO-varala su me�u sobo� i ponekad
se smejala. Naj-bli�e od sviju i�ao je za glavnokomanduju�im lep a�utant. To je bio
knez Bolkonski. Uporedo s njim jahao je njegov drug NJesvicki, visok �tab-ni
oficir, veoma debeo, dobro�udan, nasmejana, lepa lica a vla�nih o�iju. NJesvicki se
jedva uzdr�avao od smeha koji je izazivao crnoma-njasti husarski oficir pored
njega. Husarski oficir gledao je, ne sme�e�i se i ne menjaju�i izraz svojih
nepokretnih o�iju, ozbiljno u le�a komandantu puka i imitirao svaki njegov pokret.
Kad god je komandant cupnuo i nagnuo se napred, isto je tako, ali saovim tako,
cupnuo i naginjao se napred husarski oficir. NJesvicki se smejao i gurkao ostale da
gledaju �aljiv�inu.
Kutuzov je i�ao lagano i tromo pored hiljadu o�iju, koje su, izbe�ene iz svojih
duplja, pratile stare�inu. Kad je bio prema tre�oj �eti, on od-jedanput stade.
Svita, ne nadaju�i se da �e tu stati, nehotice natr�a na njega.
� A, Tihomin! � re�e glavnokomanduju�i, koji poznade kapetana s crvenim nosem,
onog �to Je stradao zbog plavog �injela.
Izgledalo je da se �ovek ne mo�e ispraviti vi�e nego �to se be�e ispravio Tihomin
kad mu je komandant puka �inio onu zamerku. Ali kad mu se obrati glavnokomanduju�i,
kapetan se tako ispravi da, rekao bi �ovek, ne bi mogao izdr�ati do kraja da je
glavnokomanduJu�i gledao u njega jo� neko vreme; i zato se Kutuzov, koji je, o�e-
vidno, razumeo njegov polo�aj i �eleo kapetanu svako Aobro, brzo okrete u stranu.
Po podbulom i od rane nagr�enom licu Kutuzovljevom prelete jedva hfimetan osmeh.
� Jo� jedan drug ispod Ismaila � re�e on. � Hrabar oficir! Jesi li zadovoljan
njime? � upita Kutuzov komandanta.
I komandant puka, koji se, ne vide�i to, ogledao kao na ogledalu u onom husarskom
ofi-Ciru, cimnu se, pri�e napred i odgovori:
Veoma sam zadovoljan, va�e visokoprevas-hodstvo.
� Niko od nas nije bez mane � re�e Kutuzov, osmehuju�i se i odstupaju�i od
njega. � Bio je odan Bahusu.
Komandant puka se upla�i da nije on kriv za to, pa ni�ta ne odgovori. Onaj husarski
ofi-Cir ugleda u taJ mah lice kapetana Tihomina s crvenim nosem i pritegnutim
trbuhom, pa tako verno imitira�e njegovo lice i pozu da se NJe-svicki niJe mogao
uzdr�ati od smeha. Kutuzov se okrenu. Videlo se da Je oficir mogao da vlada svoJim
licem kako ho�e, jer u isti mah kad se
Kutuzov okrenu, oficir je stigao da na�ini gri-masu, pa je odmah zatim dobio
najozbiljniji, pun po�tovanja i naivan izraz.
Tre�a �eta be�e poslednja, i Kutuzov se zami-sli, o�evidno prise�aju�i se ne�ega.
Knez Andreja istupi iz svite i re�e tiho francuski:
� Vi ste naredili da vas podsetim na ra�d-lovanog Dolohova u ovom puku.
� Gde je Dolohov? � upita Kutuzov. Dolohov, ve� preobu�en u suri vojni�ki �i-
njel, nije �ekao da ga pozovu. Stasita figura pla-vokosog vojnika jasnih, plavih
o�iju, izi�e iz stroja. On pri�e glavnokomanduju�em i uze pred prsi.
� �ta? Neka �alba? � upita Kutuzov i na-
mrgodi se malo.
� To je Dolohov � re�e knez Andreja.
� A! � re�e Kutuzov. � Nadam se da �e te ta lekcija popraviti. Slu�i lepo.
Gospodar je milostiv. A ja te ne�u zaboraviti, ako zaslu�i�.
Jasno plave o�i gledale su u glavnokomandu-ju�eg isto onako drsko kao i u
komandanta puka, kao da cepaju svojim izrazom zavesu utvr�enoga reda, koji tako
daleko razdvaja glavnokomandu-ju�eg od vojnika.
� Samo jedno molim, va�e visokoprevashod-stvo � re�e Dolohov svojim jasnim,
pouzdanim, odmerenim glasom. � Molim da mi se pru�i pri-lika da zagladim svoju
krivicu i da doka�em svoju odanost gospodaru imperatoru i Rusiji.
Kutuzov se okrete od njega. Preko njegovog lica prolete isti onakav osmeh kao i kad
se okrenuo od kapetana Tihomina. On se okrete i malo se namr�ti, kao da je time
hteo pokazati kako je on sve �to mu je kazao i sve �to mu je mogao kazati Dolohov
znao davno i davno, kako mu je to sve ve� dodijalo, i kako to nije nikako ono �to
je potrebno. On se okrete i uputi se kolima.
Puk se razdvoji po �etama i uputi se odre-�enim stanovima, nedaleko od Braunau, gde
se nadao da �e se obuti, obu�i i odmoriti posle te�kih mar�eva.
� Vama nije krivo na mene, Prohore Ignja-ti�u? � re�e komandant puka, obilaze�i
tre�u �etu koja je mar�ovala prema svom mestu i tfi-laze�i kapetanu Tihominu koji
je i�ao pred njom.
Na licu komandanta puka videla se neodoljiva radost posle sre�no preturene smotre.
� Carska slu�ba ... ne mo�e� ... nekad iz-grdi� u stroju... Sam se prvi
izvinim, vi me znate ... Mnogo je zahvalio!
I on pru�i ruku �etnom komandiru.
Zaboga, generale, zar bih ja smeo! � odgo-vori kapetan, crvene�i po nosu,
osmehuju�i se i pokazuju�i u osmehu da nema dva prednja zuba, nzbijena kundakom pod
Ismailom.
I ka�ite gospodinu Dolohovu da ga ne�u zaboraviti, nek bude bez brige. Da, ka�ite
mi, molim vas, sve sam vas hteo pitati, �ta radi on, kako se vlada? Pa uvek ...
U slu�bi je vrlo ispravan, va�e prevashod-stvo ... ali narav ... � re�e Tihomin.
A kakva mu je narav? � upita komandant puka.
Bude dana, va�e prevashodstvo � odgovori kapetan � pa je i pametan, i u�en, i
dobar. A ina-�e zver. U Poljskoj je, izvolite znati, ubio Je-vrejina...
Dobro, dobro � re�e komandant puka � ipak treba po�aliti mlada �oveka kad je u ne-
volji. Pa on ima velike veze ... Dakle, vi �ete ...
Razumem, va�e prevashodshvo � re�e Tiho-min, daju�i osmehom na znanje da razume
�elje svog stare�ine.

� Tako, tako.
Komandant puka na�e u redovima Dolohova i zaustavi konja.
� U prvom boju epolete � re�e mu. Dolohov se osvrte, ni�ta ne re�e niti izmeni
izraz svojih podrugljivo nasme�enih usta.
� E, dobro' je bilo � nastavi komandant puka. � LJudima po �a�a rakije od moje
strane � dodade on da �uju vojnici. � Zahvaljujem svima! Hvala bogu!
I prestigav�i �etu, pri�e drugoj.
Pa on je zaista dobar �ovek, s njim se mo�e slu�iti � re�e Tihomin pot�injenom
oficiru koji je i�ao pored njega.
Jednom re�i, crveni! ... (komandanta puka behu prozvali crvenim kraljem*) � re�e
pot�i-njeni oficir smeju�i se.
Dobro raspolo�enje stare�ina posle smotre pre�lo je i na vojnike. �eta je i�la
veselo. Sa svih strana �uo se vojni�ki razgovor.
Ama kazivali su da je Kutuzov u jedno oko �orav?
Nije u jedno! Sasvim je �orav.
Ne... brate, okatiji je od tebe. I �izme i obojke, sve je pregledao ...
Moj brajko, kako mi pogleda u noge... tu smo! mislim se ...
A onaj drugi, onaj Austrijanac �to je bio s njim, kao da je kredom namazan. Beo kao
bra�no. A da kako li tek �iste opremu!
�ta je, Fede�ou! ... Je li kazivao kad �e se po�eti bojevi, ti si stajao bli�e?
Jednako su govorili da je u Brunovu sam Bunaparta.
Bunaparta! gle kako la�e, budala! �ta ti taj ne zna! Sad se Prus buni. Dakle,
Austrijanac ga umiruje. �im se on umiri, zapodenu�e se i rat
* �Kralj herc� u kartama.
s Bunapartom. A on veli Bunaparta je u Brunovu! E, ba� se vidi da je ludak. Bolje
slu�aj.
Gle ti �avola, tih kona�ara! Peta �eta,
pogle, ve� skre�e u selo, oni �e i ka�u skuvati, a mi jo� ne�emo sti�i do mesta.
� Daj-de dvopeka, do �avola!
A jesi li ti duvana ju�e dao? Tako je, brajko. Nego �a, idi s milim bogom!
Da je bar da se odmorimo, jer jo� valja tabati pet vrsta gladan.
Ba� je bilo lepo kad su nam Nemci dali karuce. Bozi� se, ama gospocki!
A ovde ti je, brate, narod sasvim golja. Tamo ti je sve bio Poljak, sve pod ruskom
kru-nom, a ovde ti je, brate, sve sam �vaba.
� Peva�i napred! � �u se uzvik kapetanov. I pred �etu istr�a iz raznih redova
dvadeset
ljudi. Dobo�ar koji po�inje pesmu okrete se li-cem peva�ima i mahnu rukom, pa
zate�e otegnutu vojni�ku pesmu, koja je po�injala sa: �Je li zora, il' se ra�a
sunce� ... a zavr�avala se re�i-ma: �Bi�e, bra�o, slave iama sa Kamenskim ocem�...
Ta je pesma bila spevana u Turskoj, pa se sad pevala u Austriji, samo s tom izmenom
�to su mesto �Kamenskim ocem� metnute re�i �Kutu-zovom ocem�.
Kad odse�e vojni�ki ove poslednje re�i i mahnu rukama, kao da baci ne�to na zemlju,
dobo-�ar, suvonjav i lep vojnik od svojih �etrdeset go-ddna, osmotri strogo vojnike
peva�e i za�muri. A10T0M, kad se uveri da su sve o�i uprte u njega, on kao da
podi�e oprezno obema rukama nekakvu nevidljivu, dragocenu stvar iznad glave, podr�a
Je tako nekoliko sekunada, pa je odjedanput smelo baci:
O), vi dvori,Jt>ji dvori! ; �
�Novi moji dvorovi� ... � prihvati dvadeset glasova, i la�i�ar*, ne obziru�i se na
te�inu opreme, hitro isko�i napred pa po�e natrap1ke pred �etom, mi�u�i ramenima i
gfete�i nekom kastanjetama. Vojnici su i�li krupnim korakom, ma�u�i rukama po taktu
pesme i nehotice poga-�aju�i hod ukorak.
Iza �ete �u se tutanj ko�ija, �kripa opruga i konjski topot. Kutuzov se vra�ao sa
svitom u grad. Glavnokomanduju�i dade znak da ljudi na-stave i�i voljno, i na
njegovom licu i na svim licima iz njegove svite videlo se zadovoljstvo kad se
zahori pesma, kad vide�e vojnika kako igra pred �etom i vojnike u �eti kako veselo
i otresito idu. Na desnom krilu, na kom su ko-�ije prestizale �etu, padao je i
nehotice u o�i, u drugom redu, plavooki vojnik, Dolohov, koji je osobito otresito i
graciozno mar�ovao po taktu pesme i gledao prolaznike kao da �ali svakog od njih
�to ne mar�uju u tom trenutku s �etom. Husarski kornet iz svite Kutuzovljeve, onaj
�to je imitirao komandanta puka, izostade od ko�ija i pritera konja ka Dolohovu.
Husarski kornet �erkov gfipadao je neko vreme u Petrogradu onom raspusnom dru�tvu
kome je Dolohov bio vo�a. �erkov je u tu�ini sreo Dolohova kao vojnika, ali nije
smatrao za potrebno da ga pozna. Sad po�to je Kutuzov razgo-varao sa ra�alovanim,
on mu pri�e radosno, kao stari prijatelj.
Kako si dragi prijatelju? � re�e on uz jeku pesme, ujedna�uju�i hod svoga konja s
hodom �ete.
Kako sam? � odgovori hladno Dolohov � kao �to vidi�.
�iva pesma davala je osobit smisao tonu otvorene veselosti s kojom je govorio
�erkov i namernoj hladno�i Dolohovljevih odgovora.
� Pa kako se sla�e� sa stare�inama? � upita �erkov.
� Lepo, dobri ljudi. A kako se ti ugura u
�tab?
� Prikomandovan sam, de�uram. Oni po�uta�e malo.
�Ispustila sokola iz desnoga rukava� � govo-rila je pesma i nehotice budila zdravo,
veselo ose�anje. NJihov bi razgovor bio, po svoj prilici, druk�iji da nisu
razgovarali uz zvuke pesme.
� Je li istina da su potukli Austrijance? � upita Dolohov.
� A �avo �e ih znati, ka�u.
Milo mi je � odgovori Dolohov kratko i jasno, kao �to je to zahtevala pesma.
�uje�, do�i nam koje ve�e, da nam okrene� faraon � re�e �erkov.

Valjda vam se nakupilo mnogo novaca?

Do�i.
� Ne mogu. Zarekao sam se. Ne�u ni da pijem ni da se kartam, dok me ne
proizvedu.
� Pa �ta mari, do prve bitke ...
� Onda �e se videti. I opet po�uta�e.
� Ako ti �to treba, do�i, svi �e ti u �tabu pomo�i ... � re�e �erkov.
Dolohov se nasmeja.
� Nemoj se ti brinuti. �to mi zatreba, ne�u tra�iti, nego sam uzeti.
Pa ni�ta, ja to onako ...
Pa i ja onako.
Zbogom!
U zdravlju ..,
* Onaj koji pred peva�ima udara u kastanjete.
... i visoko i daleko U svoj mili zavi�aj..
�erkov udari mamuzama konja koji, ljute�i se, triput zakopa nogama, ne znaju�i
kojom �e po�i, pa uhvati korak i potr�a, presti�e �etu i sti-�e ko�ije, tako�e po
taktu pesme.

III
Po�to se vratio sa smotre, Kutuzov, u prat-nji austrijskog generala, ode u svoj
kabinet, pa zovnu a�utanta i naredi da mu se dadu neka akta o stanju trupa koje su
stizale i pisma dobivena od erchercoga Ferdinanda, koji je komandovao prethodnicom.
Knez Andreja Bolkonski u�e u ka-binet glavnokomanduju�eg s tra�enim aktima. Pred
planom ra�irenim na stolu sedeli su Ku-tuzov i �lan austrijskog hofkrigsrata.
A! ... � re�e Kutuzov, osvr�u�i se na Bol-konskog, kao da je tim pozivao a�utanta
da pri-�eka, pa francuski nastavi zapo�eti razgovor.
Ja samo jedno ka�em, generale � re�e Ku-tuzov sa prijatnom elegancijom u
izra�avanju i intonaciji koja je prinu�avala �oveka da pa�-ljivo slu�a svaku
njegovu, lagano izgovorenu re�. Videlo se da je i sam Kutuzov sa zadovoljstvom
slu�ao sebe. � Ja samo jedno ka�em, generale, kad bi stvar zavisila od moje li�ne
�elje, onda bi volja njegovog veli�anstva, cara Franca bila davno ispunjena. Ja bih
se ve� davno pridru�io erchercogu. I verujte mi na moju �ast da bi za mene li�no
bila radost kad bi se komanda nad vojskom predala kome generalu boljem znalcu i
iskusnijem od mene kakvih ima Austrija izobil-no, i kad bih ja skinuo sa sebe svu
ovu te�ku od-govornost. Ali prilike bivaju ja�e od nas, gene-rale.
I Kutuzov se osmehnu tako kao da je rekao: �Vi imate puno pravo da mi ne verujete,
i meni je sasvim svejedno verujete li vi meni ili ne, ali nemate razloga da mi to
ka�ete. I u tom je sva stvar.�
Austrijski general je izgledao nezadovoljan, ali nije mogao da ne odgovori Kutuzovu
istim tonom.
� Naprotiv � re�e on gun�aju�i i srdito, �to se nije slagalo s laskavim smislom
re�i koje je izgovarao � naprotiv, njegovo veli�anstvo vi-soko ceni u�e��e va�eg
prevashodstva u op�toj stvari; ali mi mislimo da ovo sada�nje zadoc-njavanje li�ava
slavnu rusku vojsku i njene glav-ne komandante onih lovorika koje su oni navikli da
beru u bitkama � zavr�i on o�evidno una-pred spremljenu frazu.
Kutuzov se pokloni, ne menjaju�i svoj osmeh.
� A ja sam tako uveren i, oslanjaju�i se na poslednje pismo kojim me je
po�astvovalo njegovo viso�anstvo erchercog Ferdinand mislim da je austrijska
vojska, pod komandom tako iskusnog pomo�nika kao �to je general Mak, sad ve� odr-
�ala odsudnu pobedu i da joj vi�e ne treba na�a pomo� � re�e Kutuzov.
General se namr�ti. Iako nije bilo pouzda-nih izve�taja o porazu Austrijanaca, ipak
je bilo suvi�e mnogo prilika koje su potvr�ivale op�te nepovoljne glasove; i zato
je Kutuzovljeva pretpostavka o pobedi Austrijanaca bila veoma nalik na podsmevanje.
Ali se Kutuzov blago osme-hivao, sve s jednim istim izrazom, koji je govo-rio da on
ima pravo to da pretpostavlja. I doi-sta, poslednje pismo, koje je dobio iz vojske
Ma-kove, izve�tavalo ga je o pobedi i o najpovoljni-Jem strategijskom polo�aju
vojske.
Aaj-de ovamo to pismo � re�e Kutuzov, okre-nuv�i se knezu Andreji. � Evo, izvolite
�uti.

I s podrugljivim osmehom na krajevima usa-na, Kutuzov pro�ita na nema�kom

austrijskom generalu ovo mesto iz pisma erchercoga Ferdi-nanda:
��1g �a�ep uoIkottep hibattepde�a�epe Kt�e, pa�e ap b1e�21�1;ai5ep(1 Mapp, it s1ep
re�^, \uepp eg s1ep Ees� ra5b1egep boIJe, ap^ge^Gep ips1 5s�1a�ep hi kbppep. ^^1g
koppep, da \u1g Me151;eg uop �t b�s!, s1ep UoL�eP, ais� uop �e�et TJ^egp s1eg Vopai
Mehbgeg gi �1eLJep, �s�! uegIegep, �k�t ais� jes1ep Ai�ep�Isk, \uepp s1eg Re1ps1
(1ep Ees� p1s�1 rabbheg!:, Zje Vopai i�egbeggep, ipb ai{ be�e Sotti�ka1;1op5-Et1e
�eg^ep, sIe Vopai ip1;eg�a1� gerabbkep ips1 s1et Rets1e, \uegt eg bk� �e�ep ipbe-ge
ggeie A�ePe tI �ap2eg Mas�! \uep<1ep \uo111;e, be1-pe A�b1s�1; a^bo�a� uege11;e1p.
Mg \^eg(1ep ai^ bo1s�e �ehbe s1ep 2e11;ripk1;, \uo sIe Ka1begIs�-Kibb15s�e Agtee
aib^egibge! be� \u1gs1, ti1;�1d ep1;�e�ep�ag-gep, ips1 50(1app 1e1s�1;
�ete�5s�aG1;Is� sIe Mb�Is�-ke1g Vps1ep, s1et Re1p(1e s1ab 5s�1sk5a1 ^igi�egekep, bo
eg uegsIep!.�^
Kutuzov te�ko odahnu kad svri� taj period i pogleda pa�ljivo i ljubazno' i �lana
hofkrigsrata.
� Ali vi znate, va�e prevashodstvo, mudro pravilo koje nala�e da se pretpostavlja
ono �go je gore � re�e austrijski general, �ele�i, o�e-
' Mi imamo potpuno koncentrisanu vojsku, blizu sedamdeset hiljada ljudi, tako da
mo�emo napasti i raz-biti neprijatelja, ako bi prelazio preko Leha. Po�to
dominiramo Ulmom, mo�emo imati tu korist dadomi-niramo obema obalama Dunava i da
tako svakog trenutka, ako neprijatelj ne pre�e Aeh, pre�emo Dunav, napadnemo
njegovu komunikacionu liniju, pa da se opet vratimo preko Aunava odozdo i odmah
osujetimo neprijatelja ako bi hgeo svom silom da napadne na�e verne saveznike, da
ne izvr�i svoju nameru. Na taj na�in �eka�emo odva�no dok se carska ruska vojska
spremi, pa �emo onda zajed-ni�ki lako na�i mogu�nosti da pripremimo neprijatelju
sudbinu kakvu zaslu�uje.
vidno da se prekinu �ale i pristupi poslu. On se nehotice osvrte na a�utanta.
� Oprostite, generale � prekide ga Kutuzov, pa se i on okrete knezu Andreji. � Zna�
�ta, ljubazni moj, uzmi ti od Kozlovskog sve izve�ta-je na�ih uhoda. Evo ti dva
pisma od grofa No-stica, evo pismo od njegovog viso�anstva ercher-coga Ferdinanda,
evo ti jo� � re�e on daju�i mu nekoliko akata. � Iz svega toga sastavi �isto, na
francuskom jeziku tetogaps1it, zapis, nek se vide svi oni izve�taji koje smo imali
o ope-racijama austrijske vojske. Dakle, sasvim tako i podnesi njegovom
prevashodstvu.
Knez Andreja klimnu glavom �to je bio znak da je od prve razumeo ne samo ono �to mu
je re-�eno, nego i ono �to bi �eleo da ka�e Kutuzov. On skupi akta, pa se pokloni
svima i, tiho kora-�aju�i po �ilimu, izi�e u sobu za primanja.
Iako jo� ne be�e pro�lo mnogo vremena ot-kako je knez Andreja ostavio Rusiju, on se
za to vreme mnogo promenio. Na njegovom licu, u po-kretima, u hodu gotovo se kije
opa�ala ona pre-�a�nja usiljenost, sustalost i lenjost; izgledao je kao �ovek koji
nema kad da misli kakav utisak^ �ini na druge i koji je zauzet prijatnim i za-
nimljivim poslom. Na licu njegovu videlo se da Je vi�e zadovoljan sobom i onima oko
sebe; njegov osmeh i pogled behu veseliji i primamljiviji.
Kutuzov, koga je stigao jo� u Poljskoj, primio ga je vrlo ljubazno, obe�ao mu da ga
ne�e zaborav-l>ati, odlikovao ga od ostalih a�utanata, poveo ga sa sobom u Be� i
davao mu ozbiljnije zadatke. Iz Be�a je Kutuzov pisao svome,starom drugu, ocu kneza
Andreje:
�Va� sin daje nade da �e biti oficir koji se svojim poslovima, stalno��u i vr�enjem
du�-nosti odlikuje od ostalih. Smatram se sre�an �to imam pod svojom vla��u takvog
pot�injenog.�

U Kutuzovljevom �tabu, me�u drugovima po slu�bi i uop�te u vojsci, imao je knez

Andreja, onako isto kao i u petrogradskom otmenom svetu, dve sasvim suprotne
reputacije. Jedni, manji deo, smatrali su kneza Andreju da se ne�im izdvajao od
njih i od svih ostalih ljudi, o�ekivali su od njega velike uspehe, slu�ali ga,
ushi�ivali se njim i ugledali se na njega i s tim je ljudima knez Andreja bio
jednostavan i ljubazan. Drugi, ve�ina, nisu voleli kneza Andreju, smatrali su ga za
naduvena, hladna i neprijatna �oveka. Ali se knez Andreja umeo pona�ati prema tim
ljudi-ma tako da su ga po�tovali, pa ga se i bojali,
Kad je iz Kutuzovljeva kabinega u�ao u sobu za primanja knez Andreja pri�e s aktima
drugu, de�urnom a�utantu Kozlovskom, koji je s knji-gom sedeo kod prozora.
� �ta ima, kne�e? � upita Kozlovski.
� Nare�eno je da se sastavi referat za�to ne idemo napred.
� Pa za�to?
Knez Andreja sle�e ramenima.
� Zar nema izve�taja od Maka? � upita Ko-zlovski.
� Nema.
Kad bi bilo istina da je razbijen, do�ao bi izve�taj.
Verovatno � re�e knez Andreja i po�e vra-tima da izi�e; ali u tom istom trenutku,
njemu u susret, u�e brzo u sobu visok austrijski gene-ral u crnom kaputu, o�evidno
s puta, s glavom povezanom u crnu maramu i s ordenom Marije Te-rezije o vratu. Knez
Andreja zastade.
General-an�ef Kutuzov? � upita brzo pri-do�li general o�trim nema�kim izgovorom,
osvr-�u�i se na obe strane i idu�i bez zadr�avanja vratima kabineta.
General-an�ef je zauzet � re�e Kozlovski
prilaze�i brzo nepoznatom generalu i zagra�uju-�i mu put vratima. � Kako zapovedate
da javim?
Nepoznati general prezrivo pogleda od glave do pete omalenog Kozlovskog, kao �ude�i
se kako to mo�e biti da ga ne poznaju.
� General-an�ef je zauzet � ponovi mirno
Kozlovski.
General se namr�ti, usne mu gr�evito zaigra-�e. On izvadi bele�nicu, brzo napisa
ne�to pi-saljkom, i��upa listi�, dade ga, pa brzim hodom pri�e prozoru, baci se na
stolicu i pogleda one �to behu u sobi, kao pitaju�i: za�to gledaju u njega? Potom
general podi�e glavu, iste�e vrat, kao da namerava�e ne�to re�i, ali odmah, kao da
po�e nemarno pevati za sebe, pusti �udnovat glas, koji se za�as prese�e. Vrata od
kabineta otvori�e se i na pragu se pojavi Kutuzov. Gene-ral s povezanom glavom, kao
da be�i od neke opas-nosti, na�e se i krupnim, brzim koracima svojih mr�avih nogu
pri�e Kutuzovu.
� Uopb uoueg 1e ta1�eigeih Mask^ � progovo-ri on isprekidanim glasom.
Aice Kutuzova, koji staja�e na vratima kabi-neta, ostade nekoliko trenutaka sasvim
nepomi�-no. Zatim mu preko lica, kao talas, prelete mr-godnost i �elo se razvedri;
on s po�tovanjem klimnu glavom, za�muri, propusti �ute�i pored sebe Maka i sam
zatvori vrata za sobom.
Potvrdilo se da je istinit glas koji se ve� ranije proneo da su Austrijanci
razbijeni i da se predala sva vojska pod Ulmom. Posle pola sata ve� behu poslani na
razne strane a�utanti s na-redbama koje su javljale da �e i ruoka vojska, koja je
dosad stajala besposlena, morati skoro Aa se sretne s neprijateljem.
Pred vama je nesre�ni Mak.
Knez Andreja bio je jedan od onih retkih ofi-cira u �tabu koji je smatrao da je
njegov glavni interes u op�tem razvoju ratovanja. Kad je video Maka i �uo
pojedinosti njegovog poraza, on je razumeo da je polovina rata izgubljena, razumeo
je svu te�ko�u polo�aja u kome je sad ruska vojska i �ivo je zamislio �ta �eka
vojsku i kakvu �e ulogu morati da igra on u njoj. On je i nehotice osetio
uzbudljivu radost kad je pomi-slio da je naduvena Austrija posramljena i da �e za
nedelju dana, mo�da, morati i on da vidi sukob Rusa i Francuza, prvi put posle
Suvorova, i da uzme u�e��a u njemu. Ali se pla�io genija Bonapartinog, koji se
mogao pokazati ja�i od sve hrabrosti ruske vojske, a u isti mah nije mogao
dopustiti da se njegov junak osramoti.
Uznemiren i razdra�en tim mislima, knez Andreja po�e u svoju sobu da napi�e pismo
ocu, kome je pisao svaki dan. U hodniku se na�e sa svojim sustanarom NJesvickim i
sa �aljiv�inom �erkovom; oni su se, kao i uvek, ne�em smejali.
�to si tako turoban? � upita NJesvicki kad opazi da je knez Andreja bled u licu a
o�i mu sevaju.
Nemamo se �emu radovati � odgovori Bol-konski.
� Idu! puta!
U trenutku kad se knez Andreja na�e s NJesvi-ckim i �erkovom, s druge strane
hodnika i�li su im u susret austrijski general �trauh, koji be�e pri �tabu
Kutuzovljevom da pazi da se ru-skoj vojsci nabavlja provijant, i �lan hofkrigs-
rata, koji be�e do�ao uo�i tog dana. U �iro-kom hodniku bilo je dovoljno mesta da
su se gene-rali mogli komotno mimoi�i s trojicom ofici-ra; ali �erkov, odguruju�i
rukom NJesvickog, povika zadihano:
idu! ... sklonite se, puta! molim,
Generali su pokazivali �elju da se oslobode tih te�kih po�asti. Na licu �aljiv�ine
�er-kova pokaza se odjedanput glup osmeh radosti, koji on kao da nije mogao
uzdr�ati.
Va�e preveshodstvo � re�e on nema�ki,
isti�u�i se napred i obra�aju�i se austrijskom generalu. � �ast mi je �estitati.
On se pokloni i neve�to, kao deca kad u�e da igraju, stade grepsti �as jednom, �as
drugom nogom.
General, �lan hofkrigsrata, okrete se i po-gleda ga o�tro; ali kad opazi ozbiljnost
u glu-pom osmehu, nije mogao da mu ne pokloni za tre-nutak pa�nju. On za�kilji
o�ima, pokazuju�i ti-
me da ga slu�a.
� �ast mi je �estitati, do�ao je general Mak, sasvim zdrav, samo se malo
povredio, tu � dodade �erkov, sme�e�i se i pokazuju�i na svoju glavu.
General se namr�ti, okrete se i ode dalje:
� Soi, \u1e pa1u!^ � re�e srdito kad je odma-kao nekoliko koraka.
NJesvicki zagrli kneza Andreju kiko�u�i se, ali Bolkonski jo� vi�e poblede, odgurnu
ga lju-tito, pa se okrete �erkovu. Ono nervno razdra-�enje, u koje ga be�e doveo
Makov izgled, vest o njegovom porazu i misao o onom �ta �eka rusku vojsku na�o�e
odu�ke u srd�bi na neumesnu �alu �erkova.
Ako vi, milostivi gospodine � po�e on o�tro a donja mu vilica malo zaigra � ho�ete
da budete �aljiv�ina, ja vam to ne mogu uskratiti; ali vam ka�em, ako se jo� jednom
U s u d i t e lakrdijati preda mnom, ja �u vas na-u�iti kako treba da se pona�ate.
NJesvicki i �erkov tako su se iznenadili
' Bo�e, kako je naivan.
2ot

tim ispadom da su �ute�i, zablenuto, gledali u Bolkonskog.

� Pa �ta je, samo sam �estitao � re�e �er-
kov.
Ja se s vama ne �alim, izvolite �utati! � podviknu Bolkonski, pa uze NJesvickog za
ruku i ode dal>e od �erkova, koji nije znao �ta da odgovori.
De, �ta ti je, brate � re�e NJesvicki umi-ruju�i ga.
� Kako �ta mi je? � re�e knez Andreja, zastaj-kuju�i od uzbu�enja. � Pa
pomisli, jesmo li mi oficiri koji slu�e svome caru i otad�bini i ra-dujemo se
op�tem uspehu a �alostimo se zbog op-�te nesre�e, ili smo lakeji kojima nije stalo
do gospodareve stvari. ^iaga�e t�e �ottez tazbasgez e! Gag�ee ^e pob a1I^5
s1e1;gi11;e, e! uoiz ggoiueg 1a 1e to! roig g1ge � re�e on kao da po-tvrdi svoje
mi�ljenje tom francuskom re�enicom. � Seb! �1ep roig ip �agdop s1e g1ep sotte se1
�s11u1s1i s1op1; uoiz aueg 1:a11; ip at1, ta1b raz roig uoib, rab roig uoiz.^ Samo
se deri�tad mogu tako zabavljati � re�e knez Andreja ruski, izgo-varaju�i tu re� s
francuskim naglaskom, kad pri-meti da ga �erkov jo� mo�e �uti.
On po�eka ne�e li kornet �to odgovoriti. Ali se kornet okrete i izi�e iz hodnika.

IV
Husarski pavlogradski puk bio je na dve mi-lje od Braunau. Eskadron u kom je slu�io
kao
' Izginulo �etrdeset hiljada ljudi i satrvena vojska na�ih saveznika, a vi nalazite
u tome ne�to za smeh. To mo�e dolikovati jednom ni�tavnom deranu kao �to je ta
osoba koju ste vi na�inili svojim prijateljem, ali vama ne, ne vama.
junker Nikolaj Rostov be�e razme�ten u nema�-kom selu Salceneku. Komandiru
eskadrona, ka-petanu Denisovu, koji je u celoj konji�koj divi-ziji bio poznat pod
imenom Vaska Denisov, bi odre�en najbolji stan u selu. Junker Rostov, jo� odonda
kad je stigao puk u Poljsku, stanovao je zajedno s komandirom eskadrona.
11. oktobra, onog istog dana kad se u glavnom stanu sve uzbunilo na vest o porazu
Maka, u �ta-bu eskadronskom tekao je ratni�ki �ivot mirno kao i pre toga. Denisov,
koji je svu no� igrao karte, ne be�e jo� do�ao ku�i, kad se Rostov, rano izjutra,
vratio na konju s fura�i. Rostov u junkerskom mundiru dojaha pred ku�u, potapka
konja, gipkim, mladi�kim pokretom skide nogu, postoja malo na stremenu, kao da mu
se ne rastaje od konja, pa najzad oko�i i zovnu posilnog.
De, Bondarenko, prijatelju slatki, � re�e on husaru koji strmoglavce polete
njegovom ko-nju. � Provodaj ga, priko, � dodade s onom brat-skom, veselom ne�no��u
s kojom se svakome obra-�aju mladi ljudi kad su sre�ni.
Razumem, va�a svetlosti � odgovori Ukra- , jinac tresu�i veselo glavom.
� Pazi, dobro ga provodaj!
Jo� jedan husar potr�a tako�e konju, ali Bon-Darenko ve� zabaci uzdu. Videlo se da
junker , daje dosta na rakiju i da je bilo korisno poslu-�ati ga. Rostov potapka
konja po vratu, pa po sa-pima i zastade na vratima.
�Divno! To �e tek biti konj!� � re�e sam u sebi, pa, sme�e�i se i pridr�avaju�i
sablju, ustr�a uz stepenice, zveckaju�i mamuzama.
Doma�in � Nemac, u vunenoj rekli i plete-noJ kapi, s vilama kojima je izbacnvao
�ubre, izviri iz kravlje staje. NJegbvo lice se odjedan-put razvedri kad ugleda
Rostova. On se veselo osmehnu i namignu:
� bs�op, di! Mog�ep! bs�bp, �d�1 Mog�ep!^ .
ponovi on; o�evidno be�e mu milo da pozdravi mladi�a.
� bs�op Ie1551�! � re�e Rostov neprestano s onim veselim bratskim osmehom, koji
nije sila-zio s njegovog radosnog lica. � Nos� Oe5(;egge1-s�eg! Nos� E.i55ep!
Kagbeg A1ehaps1eg �os�!^ � re�e on Nemcu, ponavljaju�i re�i koje je �esto govorio
doma�in.
Nemac se nasmeja, izi�e sasvim pred vrata sta-je, sma�e kapu, pa, mahnuv�i njom
iznad glave, uz-viknu:
� \Jp6. (�e �ap2e �e� �os�!^
I Rostov, kao i Nemac, mahnu kapom iznad glave i smeju�i se uzviknu:
� Ipb. U1Ua1 (Ie ^apge �ek!
Iako nije bilo nikakva razloga da se osobito raduju ni Nemac koji je �istio staju,
ni Rostov koji je i�ao sa svojim vodom po seno, ipak su oba �oveka sa sre�nim
ushi�enjem i bratskom lju-bavlju pogledali jedan drugog, klimnuli glavom u znak
uzajamne ljubavi i razi�li se sme�e�i se,
� Nemac u kravlju staju a Rostov u ku�u, u kojoj su stanovali on i Denisov.
� Do�e li gospodin? � upita on Denisov-ljeva lakeja Lavru�ku, koji be�e poznat
u celom puku kao ugursuz.
� Od sino� nisu dolazili. Zacelo su izgubili
� odgovori Lavru�ka. � Znam ve� kad dobiju, do�u rano da se fale, a ako i' nema
do ujutru, onda su opelje�eni � do�i �e ljuti. Zapovedate li kafu.
� Daj, daj.
Posle deset minuta Lavru�ka donese kafu. ' Dobro jutro! Dobro jutro!
^ Ve� u poslu! �iveli Austrijanci! �iveli Rusi! �iveo car Alvksandar! ^ I ceo svet
�iveo!
_ Evo ih idu! � re�e on � sad �e biti
^^'^Rostov pogleda na prozor i spazi Denisova ko� se vra�ao ku�i. Denisov je bio
mali �ovek, ipvena lica, sjajnih crnih o�iju, crnih zamr�e-nih brkova i kose. Na
njemu be�e raskop�ana do-lama spu�tene, nabrane �iroke �ak�ire i na potiljku
zgu�vana husarska kapa. On se mra�no, oborene glave, pribli�avao vratima.
-� Lavru�ka! � viknu jako i ljutito, vrska-ju�i. � De, skidaj, zvekane!
Pa ja i onako skidam � odgovori glas Lav-ru�kin.
A! ti ve� ustao � re�e Denisov, ulaze�i u sobu.
Davno � re�e Rostov � i�ao sam ve� po seno i video frajlajn Matildu.
Gle sad! A ja sam ti, brate, opelje�en no-�as kao niko moj � viknu Denisov. � Takva
ne-sre�a! takva nesre�a! �im ti ode, ono udari na-tra�ke. Ej, �aja!
Denisov se namr�ti, pa kao osmejkuju�i se i pokazuju�i svoje kratke, jake zube,
po�e obema rukama s kratkim prstima da rastresa �estu kao �uma, crnu, gustu kosu.
� Vrag me navu�e da odem onom pacovu (nadi-mak jednom oficiru) � govorio je on,
trljaju�i se obema rukama po �elu i po licu. � Mo�e� misliti, ni jedne karte, ni
jedne, ni jedne karte mi nije dao.
Denisov uze zapaljenu lulu koju mu dodado�e, sti�te je u pesnicu, pa, prosipaju�i
vatru, uda-ra�e njom o pod, vi�u�i i dalje:
� Ajnfah da, parolu tu�e, ajnfah da, parolu tu�e!
On prosu vatru, razbi lulu i baci je. Onda po�uta malo, pa odjedanput pogleda
veselo u Ro-stova svojim sjajnim, crnim o�ima.
�*? � Da je bar �ena. A ovako nema� ovde �ta da radi� � sem da pije�. Da je makar
da se po-bijemo �to pre. Ej, ko je tamo? � okrete se on vratima, �uv�i kako se
zaustavi hod debelih �izama uz zveckanje mamuza i kako se neko s po�tovanjem
iska�ljuje.
� Narednik! � javi Aavru�ka. Denisov se namr�ti jo� vi�e.
� Gadno � re�e on bacaju�i kesu s nekoliko zlatnika. � Rostove, izbroj, golube,
koliko je u njoj ostalo, pa gurni kesu pod jastuk � re�e i izi�e pred narednika.
Rostov uze novac i stade brojati, odvajaju�i mahinalno i re�aju�i u gomilice stare
i nove zlatnike.
A! Teljanin! Zdravo! No�as me o�erupali � �u se glas Denisovljev iz druge sobe.
Kod koga? Kod Bikova? Kod pacova?... Znao sam � re�e drugi, tanak glas, i odmah
zatim u�e u sobu poru�nik Teljanin, omalen oficir iz istog eskadrona.
Rostov ostavi kesu pod jastuk i sti�te malu vla�nu ruku koja mu be�e pru�ena.
Teljanin je pred rat bio zbog ne�ega preveden iz garde. On se pona�ao vrlo dobro u
puku; ali ga nisu vo-leli, osobito Rostov nije mogao ni da savlada ni da sakrije
svoju neobja�njivu mr�nju prema tom oficiru.
� Pa, mladi kavaleristo, kako vas slu�i moj Gra�ik? � upita on. (Gra�ik be�e
konj, po-vodnik, koga je Teljanin prodao Rostovu.)
Poru�nik nikad nije gledao u o�i �oveku s kojim govori; o�i su mu neprestano letele
s jed-nog predmeta na drugi.
� Video sam vas, sad ste projahali ...
� Pa, onako, dobar je konj � odgovori Rostov, mada taj konj, koga je on kupio
za sedam stotina rubalja, nije vredeo ni polovinu te sume. � Po��eo je da
naramljuje na prednju levu... � do-
?^^^.^.^Pukla kopita! Ne mari to ni�ta. Ja �u vas nau�iti, pokaza�u vam kako �ete
ga potkovati.
� Da, molim vas, poka�ite mi � re�e Rostov.
Pokaza�u, pokaza�u, to nije tajna. A za konja �ete mi biti zahvalni.
Pa da naredim nek se dovede � re�e Rostov, �ele�i da se oprosti Teljanina, pa izi�e
da na-redi da mu dovedu konja.
U tremu sedeo je Denisov s lulom, ��u�uren na pragu, pred narednikom koji mu je
ne�to jav-ljao. Kad vide Rostova, Denisov se namr�ti, pa, pokazuju�i preko ramena
palcem u sobu, u kojoj je sedeo Teljanin, namr�ti se jo� vi�e i strese se kao da se
od ne�eg zgadi.
� Uh, ne volim tog �oveka! � re�e, ne uste-�u�i se �to je tu narednik.
Rostov sle�e ramenima, kao da je hteo re�i: �Ni ja, ali �ta �u!� pa, po�to izdade
zapovest, vrati se Teljaninu.
Teljanin je sedeo jo� u onoj istoj lepoj pozi u kojoj ga je ostavio Rostov, i
trljao svoje male bele ruke.
�Ima tako odvratnih li�nosti�, pomisli u sebi Rostov, ulaze�i u sobu.
� �ta bi, narediste li da se dovede konj? � upita Teljanin, ustaju�i i obziru�i
se nemarno.
� Naredih.
Pa hajdemo i mi. Svratio sam samo da upi-tam Denisova za ju�era�nju naredbu...
Jeste li ]e dobili, Denisove?
Nisam jo�. A kuda vi? ? Eto, ho�u da nau�im mladog �oveka kako se potkiva konj �
re�e Teljanin.
Uni izi�o�e na terasu i odo�e u konju�nicu. ioru�nik pokaza kako treba potkovati
konja, pa ode u svoj stan.

Kad se Rostov vratio, na stolu be�e boca s rakijom i kobasica. Denisov je sedeo za
stolom i �kripao perom po hartiji. On pogleda mra�no u o�i Rostovu.
Pi�em joj � re�e on, pa se nalakti na sto s perom u ruci i, o�evidno obradovan �to
mu se dala prilika da re�ima br�e iska�e sve �to je hteo da napi�e, stade pri�ati
Rostovu svoje pi-smo. � Vidi�, prijatelju � re�e on � mi spa-vamo dok se ne
zaljubimo. Mi smo deca praha... a kad se zaljubi� � ti si bog, ti si �ist, kao u
prvi dan stvaranja ... Ko je to opet? Teraj ga do �avola. Nemam kad! � viknu on na
Lavru�ku koji mu pri�e, ne pla�e�i se nimalo.
Pa ko �e biti? Sami ste zapovedili. Na-rednik do�ao po novac.
Denisov se namr�ti, htede ne�to da vikne, pa u�uta.
� R�ava stvar! � re�e za sebe. � Koliko je ostalo novaca tamo u kesi? � upita
Rostova.
� Sedam novih i tri stara.
Ih, ru�no! Ta �to stoji�, stra�ilo jedno, po�lji mi narednika! � viknu Denisov na
Lav-ru�ku.
Molim te, Denisove, uzmi od mene novaca, imam ja � re�e Rostov i porumene.
Ne volim da zajmim od svojih, ne volim � progun�a Denisov.
Ti �e� me uvrediti ako ne uzme� novac od mene kao od druga. Zbilja, imam � ponovi
Rostov.
� Ma ne�u.
I Denisov gfi�e krevetu, da izvadi ispod jastuka kesu.
Gde si metnuo, Rostove?
Pod donji jastuk.
Ama nema.
I
Denisov skide oba jastuka na pod. Kese ne be�e. ^^^^^^ DJJJ,JJ ispustio? � re�e
Rostov, podi�e jastuk po jastuk i istrese ih, pa skide pokriva� i tresnu njim.
Kese nije bilo.
Da nisam ja zaboravio? Ne, jo� sam po-mislio kako je stavlja� pod glavu kao kakvo
blago � re�e Rostov. � Ja sam ovde metnuo kesu. Gde je? � okrete se on Lavru�ki.
Ja nisam ulazio. Gde ste ostavili, tamo mora i biti.
Ali je nema ...
Vi uvek tako, bacite kudgod, pa zaboravite. Vidite u d�epovima.
Aja, da nisam pomislio na blago � re�e Rostov � a ovako se ba� se�am da sam je
ostavio.
Lavru�ka preturi svu postelju, zaviri pod krevet, pod sto, preturi svu sobu i stade
nasred sobe.
Denisov je �ute�i pratio Lavru�kine pokre-te, pa, kad je Lavru�ka za�u�eno ra�irio
ruke govore�i da kese nigde nema, on se okrete Rostovu.
� Rostove, ti se ne detinj ...
Osetiv�i da ga gleda Denisov, Rostov di�e o�i i u istom trenutku ih obori. Sva krv,
koja mu se be�e nakupila negde ispod grla, jurnu mu U lice i u o�i. Nije mogao da
dahne.
Pa u sobi nije nikoga bilo sem poru�nika i vas. Tu je negde � re�e Lavru�ka.
De ti, �avolji sine, mrdni, tra�i! � viknu odjedanput Denisov sav crven i polete na
lakeja, zamahnuv�i. � Kesu na sredu, ili �u prebiti! Sveg �u te isprebijati!
Rostov, mere�i pogledom Denisova, stade za-kop�avati mundir, pripasa sablju i
nata�e kapu. Kesu na sredu, ka�em ti! � vikao je De-
" i mir I

nisov, drmaju�i slugu za ramena i udaraju�i ga o zid.

� Ostavi ga, Denisove, ja znam ko je uzeo � re�e Rostov, idu�i vratima i ne
di�u�i o�i.
Denisov stade, zamisli se i, o�evidno, razu-mede �ta ho�e da ka�e Rostov, pa ga
dokopa za ruku.
Ludost! � viknu tako da mu kao kono�� nabreknu�e �ile na vratu i na �elu. � Ja ti
ka�em, ti si poludeo, ja to ne�u dopustiti. Kesa je ovde; ko�u �u oderati sa ovoga
gada i bi�e ovde.
Ja znam ko je uzeo � ponovi Rostov drh-�u�im glasom i po�e vratima.
A ja ti velim da se nisi usudio da to ra-di�! � viknu Denisov, pa polete junkeru da
ga zadr�i.
Ali Rostov istr�e svoju ruku i pogleda u Denisova pravo i o�tro i tako pakosno kao
da mu je Denisov najve�i neprijatelj.
� Zna� li ti �ta govori�? � re�e mu uz-drhtalim glasom. � U sobi nije bilo
nikoga sem mene. Dakle, ako nije on, onda ...
On ne mogade da zavr�i i istr�a iz sobe.
� Ah, vrag odneo i tebe i sve! � behu posled-nje re�i koje �u Rostov.
Rostov do�e u stan Teljaninov.
Gospodin nisu kod ku�e, oti�li su u �tab � re�e mu Teljaninov seiz. � Da se nije
�to do-godilo? � dodade �ude�i se �to junker izgleda kao uzrujan.
Ne, nije ni�ta.
� Umalo ih niste zatekli � re�e seiz. �tab be�e tri vrste daleko od Salceneka.
Ro-
stov, ne svra�aju�i ku�i, uze konja i ode u �tab. U selu koje je zauzeo �tab bila
je gostionica, u koju su dolazili oficiri. Rostov do�e u gostio-nicu; pred vratima
je video konja Teljaninova.
210
U drugoj sobi u gostionici sedeo je poru�nik, a pred njim behu kobasice i boca
vina.
A, i vi ste svratili, mladi�u, � re�e on, sme�e�i se, i uzvi visoko obrve.
Da � re�e Rostov kao da ga je stalo veli-kog truda dok je izgovorio tu re�, i sede
za su-sedni sto.
Obojica su �utali. U sobi su sedeli dva Nem-ca i jedan ruski oficir. Svi su �utali
i �ulo se zveckanje no�eva o tanjire i mljeskanje poru�ni-kovo. Kad je Teljanin
doru�kovao, on izvadi iz d�epa pletenu kesu, razvu�e je svojim malim, be-lim
prstima iskrivljenim navi�e, izvadi jedan zlatnik, pa, uzviv�i obrvama, dade novac
sluzi.
� Molim br�e � re�e on.
Zlatnik be�e nov. Rostov ustade i pri�e Teljaninu.
� Dopustite mi da vidim tu kesu � re�e mu tiho, da ve jedva �ulo.
Kriju�i o�i, ali neprestano s uzvijenim obr-vama, Teljanin mu dade kesu.
� Jest, lepa kesa ... jest ... jest ... � re�e on i odjedanput poblede. �
Vidite, mladi�u � dodade.
Rostov uze u ruke kesu i pogleda u nju, i novac �to be�e u njoj, i Teljanina.
Poru�nik se, po navici, osvrtao oko sebe, i odjedanput se kao veoma razveseli.
Kad odemo u Be�, ove �u tamo ostaviti, a sad nema �ovek gde ni da potro�i u ovim
tri�a-vim varo�icama � re�e on. � Dajte, mladi�u, ho�u da idem.
Rostov je �utao. . "7 ^ �ta �ete vi? Ho�ete li vi da doru�ku-Jete? Dobra im je
kujna � nastavi Teljanin. � De, dajte.
On pru�i ruku i uhvati za kesu. Rostov je pusti. Teljanin uze kesu i stade je
spu�tati u
14* d�ep na svojim rajtuzima, obrve mu se nemarno uzvi�e, a usta malo otvori�e, kao
da je hteo re�i: �Jest, jest, ostavljam u d�ep svoju kesu, i to je vrlo obi�na
stvar, i to ee nikoga ne ti�e.�
� Pa �ta je, mladi�u? � re�e on, odahnuv�i i pogleda ispod uzvijenih obrva
Rostova u o�i.
Neka svetlost prelete brzo kao elektri�na varnica iz Teljaninovih o�iju u o�i
Rostovljeve i natrag, pa opet natrag i natrag, sve u jedan isti trenut.
� Hodite ovamo � progovori Rostov, hvata-ju�i Teljanina za ruku, i gotovo ga
dovu�e do prozora. � Ovo je Denisovljev novac, vi ste ga uzeli... � �apnu mu on na
uvo.
� �ta? ... �ta? ... Kako vi smete? �ta? ...
� re�e Teljanin, ali su te re�i zvonile kako �alben, o�ajni�ki jauk i molba za
opro�tenje.
�im je Rostov �uo taj zvuk njegova glasa, svali mu se sa srca te�ak teret sumnje.
On oseti radost, a u isti mah bi mu �ao nesre�nog �oveka koji staja�e pred njim,
ali je zapo�etu stvar valjalo dovesti do kraja.
� Ovi ljudi ovde mogu pomisliti bogzna �ta
� promrmlja Teljanin, pa dokopa kapu i po�e u malu sobu � treba da se objasnimo
...
Ja to znam, i to �u dokazati � re�e Rostov.
Ja ...
Na upla�enom, bledom licu Teljaninovu stade drhtati svaki muskul; o�i su mu igrale,
ali ne-kud dole, ne di�u�i se do lica Rostovljeva, i �u se grcanje.
� Grofe! ... ne ubijajte mlada �oveka... evo vam taj nesre�ni novac, uzmite
ga ... � I on baci novac na sto. � Imam starog oca i majku!
Rostov uze novac, klone�i se Teljaninova po-gleda, pa, ne govore�i ni re�i, po�e iz
sobe. Ali kod vrata zastade i vrati se.
Bo�e moj � re�e on sa suzama u o�ima �
kako ste mogli to da u�inite?
Grofe... � re�e Teljanin, primi�u�i se
junkeru.
� Ne dodiruJte me � progovori Rostov, od-mi�u�i se. � Ako vam je nevolja, uzmite te
pare. On mu baci kesu i odjuri iz gostionice.

Isto ve�e vodio se u stanu Denisovljevom �iv razgovor me�u eskadronskim oficirima.
� Ali ja vam ka�em, Rostove, treba da se izvinite pred komandantom puka �
govora�e, okrenuv�i se pomodrelom, uzrujanom Rostovu, vi-sok �tabrotmistar prosede
kose, velikih brkova i krupnih crta na sme�uranom licu.
�tabrotmistar Kirsten bio je dvaput ra�alo-van u proste vojnike zbog stvari koje su
se ticale �asti, i dvaput je doslu�ivao.
Ja nikom ne�u dopustiti da mi ka�e da la�em! � uzviknu Rostov. � On mi je rekao da
la�em, a ja sam rekao gvemu da on la�e. Na tome �e i ostati. Mo�e me odre�ivati na
de�urstvo svaki dan, ako ho�e, mo�e me i u zatvor slati, ali me niko ne�e namorati
da se izvinjavam, jer ako on, kao komandant puka, smatra za poni�enje da mi pru�i
zadovoljenje, onda ...
Ali stanite malo, ba�u�ka, �ujte me � prekide ga �tabrotmistar svojim krupnim gla-
som, glade�i mirno duge brkove. � Vi pred dru-gim oficirima ka�ete komandantu puka
da je oficir ukrao...
Ja nisam kriv �to se razgovor poveo pred Arugim oficirima. Mo�e biti nije trebalo
go-voriti pred njima, ali ja nisam diplomata. Ja

sam zato i oti�ao u husare �to sam mislio da tu ne treba fino�e, a on mi veli da
la�em... e, pa nek mi pru�i zadovoljenje ...
� Sve je to lepo, niko ne misli da ste vi ku-kavica, ali nije stvar u tome.
Pitajte Denisova kako to izgleda da junker tra�i zadovoljenje od komandanta puka.
Denmsov je, mra�na izgleda i grickaju�i brk, slu�ao razgovor, ali, o�evidno, nije
�eleo da se upu�ta u njega. Na pitanje �tabrotmistrovo on mahnu glavom odre�no.
Vi pred oficirima govorite komandantu puka za tu prljav�tinu � nastavi �tabrotmi-
star. � Ali vas je Bogdani� u�utkao. (Bogdani-�em su zvali komandanta puka.)
Nije on mene u�utkao, nego je rekao da ne govorim istinu.
Pa da, a vi ste njemu nagovorili gluposti, pa treba da se izvinite.
� Nipo�to! � viknu Rostov.
� Nisam se tome od vas nadao � re�e ozbil>-no i o�tro �tabrotmistar. � Ne�ete
da se iz-vinite, a ovamo ste, ba�u�ka, ne samo pred njim, nego pred celim pukom,
pred svima nama redom krivi. A evo za�to: umesto da porazmislite, da se
posavetujete kako �ete postupiti u toj stvari, vi ste to otvoreno, pa jo� pred
oficirima bub-nuli. �ta da radi sad komandant puka? Treba li da preda sudu oficira
i da okalja ceo puk? Zar zbog jednog nevaljalca da osramoti ceo puk? Tako vi,
valjda, mislite? A mi ne mislimo tako. I alal vera Bogdani�u, rekao vam je da ne
go-vorite istinu. Neprijatno je, ali �ta �ete, ba-�u�ka, sami ste natr�ali. A sad
ho�e da zata�-kaju stvar, vi iz nekakve oholosti ne�ete da se izvinite, nego ho�ete
da ispri�ate sve. �ini vam se da je uvreda ako pode�urate malo i ako se izvinite
starom i �asnom oficiru! Kakav je da je Bogdani�, on je ipak �astan i hrabar, stari
pukovnik, pa zar vam se �ini uvreda, a okaljati g puk nije vam ni�ta? � Glas
�tabrotmistarov' po�e da drhti. � Vi ste, ba�u�ka, tek odskora u� puku, danas ste
ovde, sutra �ete oti�i kud u a�u-tanti�e, pa marite vi �to �e se govoriti: �Me�u �
iavlogradskim oficrfima ima lopova!� Ali nama = ne�e biti svejedno. Je li tako,
Denisove? Nije^ , svejedno?
Denisov je jednako �utao i nije se ni poma-kao, samo je, s vremena na vreme,
pogledao svojim sjajnim, crnim o�ima u Rostova.
� Vama je dragocena va�a oholost, pa ne�ete da se izvinite � nastavi
�tabrotmistar � ali nama starcima, koji smo odrasli, a Bog �e dati te �emo i
pomreti u puku, dragocena je �ast puka i Bogdani� to zna. Oh, te jo� kako
dragocena, ba�u�ka! Pa to nije lepo, nije lepo! Na�li se vi uvre�eni ili ne na�li,
ja �u svakad re�i �istu istinu. Nije lepo!
I �tabrotmistar ustade i okrete se od Ro-stova.
� Tako je, do vraga! � viknu Denisov i sko-�i. � De, Rostove, de!
Rostov je crveneo i bledeo, pogledao je �as U jednog �as u drugog oficira.
Ne, gospodo, ne ... nemojte misliti ... ja vrlo dobro znam, vi nepravedno mislite o
me-ni . ja ... za sebe ... ja �u za �ast puka ... pa N1ta. ja �u to i delom
pokazati, i meni je �ast zastave... pa, �to mu drago, istina je, ja sam kriv! ... _
u o�ima njegovim behu suze. � Kriv sam^sasvim kriv! ... E, �ta �ete jo�? ...
Tako valja, grofe! � uzviknu �tabrotmi-po ramen^"^'^�" se i tap�u�i ga krupnom
rukom
Ka�em ja tebi � viknu Denisov � da je on krasan de�ak.
To je bolje, grofe � ponovi �tabrotmistar koji ga kao po�e tako titulisati zbog
njegovog priznanja. � Idite i izvinite se, va�a svetlo-sti, dakako!
Sve �u u�initi, gospodo, niko ni re�i ne�e od mene �uti � gfogovori Rostov mole�ivo
� ali izviniti se ne mogu, bogami ne mogu, pa �inite �to vam drago! Zar da se
izvinjavam, kao malo dete da molim za ogfo�tenje?
Denisov se nasmeja.
Po vas gore. Bogdani� je zlopamtilo, pla-ti�ete za to uporstvo � re�e Khfsten.
Bogami, nije uporstvo! Ja vam ne mogu is-kazati, kakvo ose�anje, ne mogu ...
Pa, va�a volja � re�e �tabrotmistar. -�ta je, kud se onaj gad deo? � upita on
Denisova.
Javio se kao bolestan, nare�eno je da se sutra naredbom isklju�i � re�e Denisov.
To je bolest, druk�ije se ne mo�e objasniti � re�e �tabrotmistar.
Ama bila bolest ne bila bolest, tek neka mi ne izlazi na o�i � ubi�u ga! � prodera
se krvni�ki Denisov.
U sobu u�e �erkov.
Otkud ti? � obrati�e se odjedanput ofi-ciri njemu.
Pokret, gospodo! Mak se predao s vojskom sasvim.
La�e�!
Video sam ga.
�ta? Video si �ivog Maka? s rukama, s nogama?
Pokret! Pokret! Nek mu se db boca za ta-kav glas. A kako ovamo do�e?
Poslali me opet u puk, zbog tog �avola, zbog Maka. �alio se austrijski general.
�esti-tao sam mu Makov dolazak... A �ta je tebi, Ro-stove, kao da si vrelom vodom
poliven?
� Ovde ti se, brate, jo� od ju�e zakuvalo. U�e a�utant puka i potvrdi glas koji
je doneo
�erkov. Nare�eno je da se sutra polazi.
Pokret, gospodo! ^
E, hvala bogu, nasedeli smo se.

VI
Kutuzov se povla�io ka Be�u, uni�tavaju�i za sobom mostove na rekama Inu (u
Braunau) i Trau-nu (u Lincu). Ruska vojska prelazila je 23. okto-bra reku Ens.
Ruska komora, artiljerija i voj-ni�ke kolone behu se otegle usred dana preko grada
Ensa, i s ove i s one strane mosta.
Dan je bio topal, jesenski i ki�ovit. Pro-strani vidik koji se otvarao s visa, gde
su sta-jale ruske baterije za�ti�uju�i most, �as se za-tvarao providnom zavesom
kose ki�e, �as se otkrivao i, prema svetlosti sun�anoj, videli su se daleko i jasno
predmeti, kao lakovani. Video se dole ispod nogu gradi� sa svojim belim ku-�ama i
crvenim krovovima, sabornom crkvom i mostom, oko koga su se, sa obe strane,
gomilale i proticale mase ruske vojske. Na okuci Dunava videle su se la�e, i
ostrvo, i zamak s parkom, okru�en u��em Ensa u Dunav. Videla se kr�e-vita i
pokrivena borovom �umom leva obala Dunava, s tajanstvvnom daljinom zelenih visova i
plavih klisura. Videla su se kubeta jednog ma-nastira koji se pomaljao iza borova,
divlje i, ka-ko je izgledalo, jo� nedirnute gore. A daleko napred na brdu, s one
strane Ensa, videle su se izvidnice neprijateljeve.
Me�u topovima na visu stajali su napred: komandant za�titnice general i jedan
svitski ^icir, i razgledali durbinom mesto. Malo na-rag sedeo je na topovskoj kari
NJesvicki, koga

je glavnokomanduju�i poslao u za�titnicu. NJe-gov pratilac kozak, dade mu torbicu i

�uturicu, a NJesvicki je �astio oficire kola�ima i pra-vim dopelkimelom. Oficiri su
ga veselo okru-�ili, ko kle�e�i ko sede�i po turski na vla�noj travi.
Bogme, taj austrijski knez nije bio lud kad je onde sagradio zamak. Divno mesto. Pa
�to ne jedete gospodo? � re�e NJesvicki.
Zahvaljujem pokorno, kne�e � odgovori jedan oficir, koji je u�ivao �to razgovara s
tako va�nim �tabnim slu�benikom. � Pre-krasno mesto. Pro�li smo pored samog parka,
videli smo dva jelena, i kako divnu ku�u!
Pogledajte, kne�e � re�e drugi kome se veoma prohtelo da uzme jo� jedan kola�, ali
ga be�e sramota, pa se zato pretvarao kao da raz-gleda mesto � ama pogledajte, tamo
su se ve� uvukli na�i pe�aci. Eno tamo, na livadici, iza sela, trojica ne�to vuku.
Ispipa�e oni taj dvo-rac � re�e on s o�evidnim odobravanjem.
Ho�e, ho�e � re�e NJesvicki. � Ali ja bih �eleo � dodade �va�u�i kola� u svojim
lepim, vla�nim ustima � da se uvu�em eno onde. � On pokaza rukom na manastir s
kubetima koji se video na brdu, pa se nasmehnu, a o�i mu se sma-nji�e i zasvetli�e.
� To bi, gospodo, vredelo!
Oficiri se zasmeja�e.
Bar da poplap�m one kalu�erice. Itali-janke su, ka�u, ima ih mladih. Zaista, dao
bih pet godina �ivota!
Pa i njima je dosadno � re�e smeju�i se jedan oficir koji be�e malo slobodniji.
Dotle je onaj svitski oficir, �to je stajao napred, pokazivao ne�to generalu;
general je gledao na durbin.
� Tako je, jest tako � re�e ljutito general, odvajaju�i durbin od o�iju i
sle�u�i ramenima

I
�- tako je, oni �e ga�ati prelaz. A �ta oni tamo oklevaju?
Na onoj strani video se golim okom nepriJa-telj i njegova baterija, iz koje izbi
beo kao mleko dim. Odmah za dimom razle�e se udaljeni pucanj i vide se kako na�a
vojska po�uri na prelazu.
NJesvicki se di�e dah�u�i i pri�e sa osme-hom generalu.
Je li po volji da se zalo�i va�e prevas-hodstvo? � re�e on.
Nije dobro � re�e general, ne odgovara-ju�i mu � na�i su zadocnili.
Kako bi bilo da si�em do njih, va�e pre-vashodstvo? � upita NJesvicki.
Da, si�ite, molim vas � re�e general, po-navljaju�i ono �to je ve� jednom bilo
potanko nare�eno � i recite husarima da oni pre�u poslednji i da zapale most, kao
�to sam naredio, i nek se jo� J'ednom pregleda zapaljivi materiJ'al na mostu.
� Vrlo dobro � odgovori NJesvicki.
On zovnu kozaka s konjem, zapovedi mu da uzme torbicu i �uturicu, pa lako vinu
svoJ'e te�ko telo u sedlo.
Sigurno �u svratiti kod kalu�erica � re�e oficirima, koji su ga gledali sme�e�i se,
i ode vijugavom stazom niz brdo.
Dede, kapetane, dokle li �e doturiti, opa-lite! � re�e general, okrenuv�i se
artiljercu.
Zabavljajte se malo od duga vremena.
Posluga k topovima! � komandova oficir i za�as dolete�e od vatara vesele tobd�ije i
na-puni�e.
Prvi! � �u se komanda. �ivo odsko�i u stranu broj prvi. Grmnu top, zaglupguju�i
svojim metalnim pucnjem, i iznad glava svima na�ima pod brdom prelete zvi�de�i

granata, pa, ne dobaciv�i ni blizu neprijatelja, pokaza dimom gde je pala i pu�e.
Lica vojnika i oficira postado�e malo ve-selija na taj pucanj; svi se digo�e i
stado�e po-smatrati dole kretanje na�e vojske koje se videlo kao na dlanu i napred
kretanje neprijatelja koji se pribli�avao. U tom trenutku pomoli se sunce sasvim
iza oblaka, i taj lepi zvuk jednog pucnja i sjaj jarkoga sunca sli�e se u sve� i
veseo utisak.

VII
Iznad mosta ve� prelete�e dva neprijateljska �uleta i na mostu nastade gu�va.
Nasred mosta stajao je knez NJesvicki, koji be�e sjahao s konja, prikle�ten uz
ogradu svojim debelim telom. On se osvrtao smeju�i se na svoga kozaka koji je dr�ao
dva konja za uzde i stajao na nekoliko koraka od njega. �im bi knez NJesvicki hteo
da krene napred, odmah bi vojnici i kola navalili na njega i opet ga prikle�tili uz
ogradu, i njemu nije ni�ta drugo ostajalo nego da se osmehuje.
� Ih, kakav si, brate! � govora�e kozak vo-zaru s kolima, koji je navalio na
pe�adiju �to se nagomilala oko samih to�kova i konja � ih, kakav si! Ne ume�
pri�ekati, vidi�, treba gene-
ral da pro�e.
Ali vozar nije obra�ao pa�nje na to �to se spomenu general, nego je vikao na
vojnike koji su mu zakr�ili put.
� Ej, zemljaci! skre�ite levo, stanite!
Ali zemljaci, zbijeni rame uz rame, s pome-�anim bajonetima i ne prekidaju�i se,
mar�o-vali su preko mosta kao jedna gusta masa.
Knez NJesvicki pogleda preko ograde dole i vide brze, �umne male talase Ensa, koji
su, sli�vaju�i se, penu�aju�i i savijaju�i se oko stubova mosta, pristizali jedan
drugi. Pogleda na most i vide tzko isto jednolike, �ive talase vojnika, akselbende,
kape s navlakama, rakce, bajonete, duge pu�ke i, ispod kapa, lica sa �iroknm jago-
dicama, upalim obrazima, i sa tupo umornim izrazima, i noge kako se mi�u po
lepljkvom blatu navu�enom na most. Ponekad me�u jednolnkim ta-lasima vojnika
provla�io se, kao mlaz bele pene u Ensovim talasima, ofidir u ogrta�u sa svojom
fizionomijom razli�itom od vojni�kih; ponekad su talasi pe�adije nosili preko
mosta, kao iver koji se vijuga niz reku, husara pe�aka, posilnog, ili koga
me�tanina; ponekad su preplivala pre-ko mosta, kao greda kad pliva niz reku,
okru�ena sa svih strana, �etna ili oficirska kola, nato-varena do vrha i pokrizena
ko�ama.
Gle, provali�e ih kao nasip � re�e kozak, zaustavljaju�i se snu�deno. � Ima li vas
jo� mnogo tamo?
Milijon manje jedan! � re�e namiguju�i veseo vojnik u pocepanom �injelu koji hfo�e
i izgubi se; za njim pro�e drugi, stari vojnik.
Ako li on ( on � neprijatelj) o�e�e sad po mostu � re�e mra�no stari vojnik svom
drugaru � zaboravi�e� i da se po�s�e�.
I vojnik pro�e. Za njim je i�ao drugi vojnik na kolima.
Kud si, do �avola, strpao obojke? � govo-ra�e seiz, tr�e�i za kolima i preturaju�i
pozadi.
Pro�e i taj s kolima. Za njim nai�o�e veseli i, o�evidno, pijani vojnici.
Kako li ga, dobar �ove�e, tresnu kundakom posred zuba... � govorio je radosno jedan
vojnik U �injelu visoko zagrnutom, razmahuju�i �iroko rukama.
plgG^ ^ "^^^ �avo, slatka je �unka � odgovori drugi kiko�u�i se.
I oni pro�o�e tako da NJesvicki nije saznao koga su to udarili po zubima i �ega se
ticala ta �unka.
Ala se �ure! O n bacio hladan metak, a oni misle ve� sve potu�e! � re�e jedan
podofi-cir srdito i prekorno.
Kad prolete �ule, pored mene � re�e jedan mlad vojnik s velikim ustima jedva se
uzdr�a-vaju�i od smeha � ja lepo obamreh. Bogami, po-pla�io sam se, zbilja,
stra�no! � re�e, kao hva-le�i se time �to se popla�io.
I taj pro�e. Za njim nai�o�e kola koja nisu li�ila ni na jedna �to su dosad pro�la.
To behu nema�ka kola s dva konja, natovarena, rekao bi, �itavim poku�anstvom; za
kola, koja je terao Nemac, be�e privezana lepa, �arena krava s ve-likim vimenom. Na
perinama se�ahu �ena s de-tetom na sisi, jedna baba i mlada, rumena kao krv, zdrava
devojka, Nemica. Videlo se da su ti stanovnici �to se sele propu�teni uz naro�ito
odobrenje. Svi vojnici upravi�e o�i na �ene i, dok su kola prolazila, odmi�u�i
korak po korak, sve vojni�ke primedbe odnosile su se samo na one dve. Na svim
licima be�e skoro isti osmeh nepristojnih misli o tim �enama.
Gle, i kobasica se �isti!
Prodaj kravu � re�e drugi vojnik udara-ju�i glasom na poslednji slog i obra�aju�i
se Nemcu koji je, oboriv�i o�i, i�ao srdito i upla�eno krupnim korakom.
Ala se nagizdala! Ba� su vragovi!
Ti bi, Fedotove, pristao uz njih!
I toga je bilo, brate!
Kuda vi? � upita pe�a�ki oficir, koJI je jeo jabuku, tako�e se osmehuju�i i
gledaju�i lepu devojku.
Nemac za�muri i pokaza timedaga nerazume.
� Ho�e� li, evo uzmi � re�e oficir, daju�i devojci jabuku.
Devojka se osmehnu i uze.
NJesvicki, kao i svi �to behu na mostu, nije skidao o�iju sa �ena dok nisu pro�le.
Kad su one pro�le, opet su i�li vojnici kao i pre, s onakvim istim razgovorima, i
najzad se svi za-ustavi�e. Kao �to to �esto biva, na izlasku s mosta zapleli su se
konji u �etnim kolima, i cela gomila morala je da �eka.
� Ta �to zastaju? Nema ti tu reda! � govo-rahu vojnici. � Kud si navro? Do
�avola! Nema da pri�eka�. Bi�e gore od ovog kad o n potpali most. Vidi� i oficira
su prikle�tili! � govo-rile su s raznih strana zaustavljene gomile, pogledaju�i
jedna u drugu, navaljuju�i neprestano napred ka izlazu.
NJesvicki se osvrte i pogleda u vodu ispod mosta, i odjedanput �u, za njega jo�
nov, zvuk ne�ega �to se brzo primi�e... ne�ega velikog �to pljesnu u vodu.
Gle ti kud tera! � re�e oppro jedan vojnik �to je stajao blizu, osvr�u�i se na
zvuk.
Podsti�e nas da br�e prelazimo � re�e drugi uznemireno.
NJesvicki shvati da je to bilo �ule.
� Ej*, koza�e, daJ' konja! � viknu on. � De, vi! sklanjajte se! u stranu! puta!
Onsesvelikom mukom progura do konja. I vi-�u�i neprestano, po�e napred. Vojnici se
zbi�e Aa mu na�ine puta, pa opet navali�e na njega tako Aa su mu prignje�ili nogu;
ali oni najbli�i ne oehu tome krivi, jer su njih jo� ja�e gurali.
NJesvicki! NJesvicki! NJu�ko J'edna! � �u '^� Ut^j mah promukao glas pozadi.
NJesvicki se osvrte i ugleda na petnaest koraka od sebe rumenog, crnog, �upavog
Vasku De-isova, s kapom na potiljku i s dolamom kico��ki ogrnutom na jedno (rame,
rastavljenog od njega �ivom masom pe�adije u mar�u.
Reci tim vragovima, �avolima, da naprave puta! � vikao je Denisov, nalaze�i se,
o�evidno, u nastupu ljutine, sevaju�i i zveraju�i svojim kao ugljen crnim o�ima sa
zakrvavljenim beonja-�ama i ma�u�i neizva�enom iz korica sabljo^d, koju je dr�ao
crvenom, kao i njegovo lice, golom, maju�nom rukom.
Eh! Vasja! � odgovori radosno NJesvicki. � �ta �e�?
Eskadron ne mo�e da pro�e � vikao je Vaska Denisov, ljutito keze�i bele zube, mamu-
zaju�i svog lepog vranca, �istokrvnog Beduina, koji je strigao u�ima, prezaju�i od
bajoneta na koje se nabadao, frkao, prskao oko sebe penu sa �ema, udarao kopitom u
pod mosta i, rekao bi, bio spreman da presko�i preko ograde kad bi mu to dopustio
konjanik. � �ta je to? Kao ovnovi! pravi ovnovi; u stranu... pravi puta! ... Stoj
ti tamo! ti s komorom, �avolji sine! Sabljom �u te ise�i! � viknu on i doista
izvadi sablju, pa po�e vitlati njom.
Vojnici s upla�enim licima zbi�e se jedan uz drugog i Denisov se sastade s
NJesvickim.
�ta ti je, nisi, valjda, sad pijan? � re�e NJesvicki Denisovu, kad ovaj dojaha.
Ne dadu ti vremena ni da se napije�! � odgovori Vaska Denisov. � Ceo dan vucaraju
puk �as tamo, �as amo. Ako je da se borimo, da se borimo! A ovo vrag �e ga znati
�ta je!
Ala si se ti danas nacifrao! � re�e NJe-svicki, razgledaju�i njegovu novu dolamu i
a�u na konju.
Denisov se osmehnu, izvadi iz torbe maramu koja zamirisa i pru�i je NJesvickom pod
nos.
� Ne biva, idem u boj! Obrijao sam se, oprao zube i namirisao se.
Stasita figura NJesvickog, koga je pratio ko-zak i odlu�nost Denisova, koji je
mahao sabljom i pomamno vikao, pomogo�e da se gfoguraju na onu stranu mosta i
zaustave pe�adiju. Na sila- , sku s mosta na�e NJesvicki pukovnika, kome je ;
trebalo isporu�iti naredbu, pa, po�to izvr�i > svoj nalog, on se vrati natrag.
Prokr�iv�i ggJgg, Denisov se zaustavio kod
prilaza na mostu. Zadr�avaju�i nemarno �drepca
koji je navaljivao svojima i kopao nogom, on
je gledao u eskadron koji mu je mar�ovao u su-
sret. Zatutnja jasan topot kopita po mostu, kao
da potr�a nekoliko konja, i eskadron, s oficiri-
ma napred, po �etiri �oveka u redu, ote�e se
preko mosta i stade izlaziti na onu stranu. '
Zaustavljeni pe�aci, nagomilani u razga�e-nom blatu kod mosta, s onim osobitim
zluradim ose�anjem otu�enosti i podsmeha s kojim se obi�-no sastaju razli�iti
rodovi vojske, gledali su ' �iste, nagizdane husare, koji su u redu prolazili pored
njih.
�? Nagizdana de�urlija! Samo da izi�u na Podnovinsko!
� Kakva vajda od njih! Samo ih vode da se vide! � re�e drugi.
Pe�adijo, ne pra�i! � na�ali se husar, pod kojim se razigra konj i poprska blatom
jed-nog pe�aka.
Da te poteram s rancem dva mar�a, otrli bi ti se ti gajtan�i�i � re�e pe�ak,
bri�u�i rukavom blato s lica � a ovako namestio se, misli�, nije �ovek, nego ptica!
Ba�, Zikine, da te na konja posade bio bi okretan! -� na�ali se efrajtor sa
suvonjavim, pogurenim pod te�kim rancem, malim vojnikom.
Motku me� noge, pa eto ti konja � re�e na to Jedan husar.
15Ratimir1 ?>

Ostala pe�adija prelazila je brzo preko mo-sta, sabijaju�i se u obliku levka na

ulazu. Naj-zad pro�o�e sva kola, gu�va postade manja, i po-slednji bataljon nai�e
na most. Samo husari Denisovljeva eskadrona ostado�e s one strane mosta prema
neprijatelju. Neprijatelj, koji se iz-daleka mogao videti sa suprotnog brda, nije
se jo� video odozdo od mosta, jer se iz doline, kroz koju je tekla reka, zavr�avao
horizont suprot-nim visom ne dalje od pola vrste, Napred be�e prazan prostor na
kome su se gdegde micale gomi-lice na�ih kozaka u izvidnicama. Odjedanput se na
suprotnom visu prema drumu pojavi vojska u plavim kaputima i artiljerija. To behu
Fran-cuzi. Koza�ka izvidnica trkom ode pod brdo. Svi oficiri i ljudi u
Denisovljevom eskadronu, mada su se trudili da govore o uzgrednim stvarima i da
gledaju onako u okolinu, mislili su jednako samo o tome �ta je onamo, na brdu, i
neprestano motrili pege koje su izlazile na horizont i za koje su znali da je to
neprijateljska vojska. Posle podne opet se razvedrilo, jasno sunce spu�talo se nad
Dunavom i tamnim brdima oko njega. Bilo je tiho, i sa onog brda dopirali su ponekad
zvuci truba i vika neprijateljska. Me�u eskadronom i neprijateljima nije ve� nikoga
bilo, sem sit-nih izvidnica. Prazna prostorija, oko trista hvati, razdvajala ga je
od njih. Neprijatelj je prestao da puca, i tim se jasnije ose�ala ona ozbiljna,
stra�na, nepristupa�na i neshvatljiva granica �to razdvaja dve neprijateljske
vojske.
�Jedan korak preko te granice, koja podse�a na onu granicu �to razdvaja �ive od
mrtvih, i eto neizvesnosti patnje i eto smrti. I �ta je tamo? ko je tamo? tamo iza
one njive, i drveta, i krova, obasjanog suncem? Niko ne zna, a �ovek ho�e da zna; i
stra�no je pre�i tu granicu, a ho�e ti se da je pre�e�; i zna� da �e� je morati pre
ili posle pre�i i doznati �ta je tamo, s one strane granice, kao �to �e� neizbe�no
doznati �ta je onamo, s one strane smrti. A ovamo si sna�an, zdrav, veseo i
razdra�en, i okru�en si tako isto zdravim i razdra�eno veselim ljudi-ma.� Ako i ne
misli, a ono tako ose�a svaki �ovek kad se na�e prema neprijatelju, i to ose-�anje
daje osobit blesak i radosnu o�trinu utis-cima od svega �to se doga�a u tim
trenucima.
Na brda�cu kod neprijatelja izbi dim i pre-lete �ule zvi�de�i, iznad glava
husarskog eska-drona. Oficiri, koji su stajali u gomili, raz-i�o�e se na svoja
mesta. Husari po�e�e marljivo da ravnaju konje. U eskadronu sve umu�e. Svi su
pogledali napred na neprijatelja i na eskadron-skog komandira, o�ekuju�i komandu.
Prelete dru-go, tre�e �ule. Videlo se da ga�aju husare; ali �ule, zvi�de�i
podjednako brzo, prelete husari-ma iznad glave i udari negde iza njih. Husari se
nisu osvrtali, ali na svaki zvi�duk �uleta u letu sav eskadron, sa svojim jednol�so
razli-�itim licima, uzdr�avaju�i disanje, dok �ule leti, izdizao se na stremenima i
opet spu�tao, kao po komandi. Vojnici, ne okre�u�i glave, po-gledali su iskosa
jedan drugog, motre�i rado-znalo kakav to utisak �ini na druga. Na svakom licu,
po�ev�i od Denisova pa do truba�a, videla se oko usta i podvoljka jedna op�ta crta
borbe, razdra�enosti i uzbu�enja. Narednik se mrgodio, pogledaju�i vojnike, kao da
im preti kaznom. Junker Mironov sagibao se kad god preleti �ule. gostov, koji je
stajao na levom krilu na svom oronulom u nogama ali lepom Gra�iku, izgledao Je
veseo kao �ak koji je prozvan pred velikom publikom na ispit, pa je uveren da �e se
odli�no pokazati na njemu. On je vedro i veselo gledao na sve, kao da moli da
obrate pa�nju na to kako on mirno stoji pod �uletima. Ali se i na njego-vom licu,
oko usta, videla, i preko njegove vol>e, ona ista crta ne�eg novog i ozbiljnog.
� Ko se to tamo klanja? Junker Mironov! To nije dobro, u mene gledajte! �
povika Denisov, kome se nije stajalo na jednom mestu i koji se okretao na konju
pred eskadronom.
Pr�asto i crnpurasto lice Vaske Denisova i sva njegova zdepasta figurica sa �ilavom
�a-kom (s kratkim, maljavim prstima), u kojoj je dr�ao bal�ak izva�ene, gole
sablje, bilo je isto onako, kao i uvek, osobito predve�e, po�to po-pije dve boce.
Bio je samo crveniji nego obi�no, pa, zabaciv�i �upavu glavu, kao ptice kad piju
vodu, i nemilice pritisnuv�i malim nogama ma-muze u bokove dobrog Beduina, �esto
padaju�i nazad, odjuri na drugo krilo eskadrona i pro-muklim glasom povika da se
pregledaju pi�tolji. Dojaha do Kirstena. �tabrotmistar na krupnoj i visokoj kobili
po�e korakom u susret Deni-sovu. �tabrotmistar sa svojim AugI1k brkovima bio je
ozbiljan kao i uvek, samo su mu o�i bile sjajnije nego obi�no.
Pa �ta je? � re�e on Denisovu. � Ne�e do�i do boja. Eto, vide�e�, vrati�emo se
natrag.
Vrag ih znao �ta rade! � progun�a Deni-sov. � A! Rostove! � viknu on junkeru, kad
spazi njegovo veselo lice. � Eto, do�ekao si.
I on se osmehnu kao u znak odobravanja, o�e-vidno milo mu be�e �to vidi junkera.
Rostov se ose�ao potpuno sre�an. U taj mah pojavi se koman-dant na mostu. Denisov
pojaha k njemu.
Va�e prevashodstvo! dopustite da juri�a-mo! ja �u ih lotisnuti.
Kakav sad juri�? � re�e komanda�t puka zlovoljno, mr�te�i se kao da ga je napala
muva.
JJ za�to tu stojite? Vidite, flankeri odstu-pa1U Vodite eskadron natrag.
Eskadron pre�e most i izi�e van topovskog dometa ne izgubiv�i ni jednog �oveka.
Odmah za njim pre�e i drugi eskadron, koji je bio u lancu, i poslednji kozaci
o�isti�e onu stranu.
Oba eskadrona pavlogradskog puka, kad su pre-�li most, oti�li su jedan za drugim
nazad na brdo. Komandant puka, Karlo Bogdani� �ubert, pritera konja Denisovljevom
eskadronu i jahao je korakom, nedaleko od Rostova, ne obra�aju�i na njega nikakve
pa�nje, pri svem tom �to su se sad videli prvi put posle njihovog sukoba zbog
Teljanina. Rostov, ose�aju�i se da je u stroju pod vlalLJu �oveka pred kojim se on
sad smatrao krivim, nije skidao o�iju s atletskih le�a, belo-kosog potiljka i
crvenog vrata pukovskog koman-danta. Rostovu se �as �inilo da se Bogdani� samo
pretvara da ga ne vidi, a da mu je sad sva namera u tome da oku�a hrabrost
junkerovu, pa se ispr-sivao i veselo pogledao oko sebe; �as mu se �i-nilo da
Bogdani� navla� ja�e blizu, kako bi pokazao Rostovu svoju hrabrost. �as je
pomi�ljao da �e njegov neprijatelj poslati sad eskadron u mahnit juri�, da time
kazni njega, Rostova. �as je pomi�ljao kako �e mu on posle juri�a pri�i, i njemu,
ranjenom, pru�iti velikodu�no ruku pomirenja.
Pavlogracima poznata figura �erkovljeva (on je skoro izi�ao iz njihovog puka), s
visoko uzdignutim ramenima, pritera konja komandantu puka. Po�to je isteran iz
glavnog �taba, �er-kov nije ostao u puku, govore�i kako on nije ludak da izdire na
frontu, kad �e pri �tabu, ne rade�i ni�ta, biti bolje nagra�en, pa se Aovio da se
namesti kao ordonans kod kneza Bag-rationa. On je do�ao svome biv�em stare���
naredbom od komandanta za�titnice.
Pukovni�e � re�e on sa svojom mra�nom ozbiljno��u, obra�aju�i se Rostovljevu
neprija-telju i obziru�i se na drugove � zapove�eno je da stanete, da zapalite
most.
Ko je zapove�eno? � upita sumorno pu-kovnik.
Ni ja, pukovni�e, ne znam ko je zapo-ve�eno � odgovori kornet ozbiljno � samo mi je
knez naredio: �Idi i ka�i pukovniku da se husari �to pre vrate i zapale most.�
Odmah za �erkovom pri�e husarskom pukov-niku svitski oficir s istom naredbom. A za
svitskim oficirom dojaha debeli NJesvicki na koza�kom konju koji ga je jedva nosio
u galopu.
� Pa rekao sam vam, pukovni�e � viknu on jo� u hodu � da zapalite most, a sad
neko na�i-nio zbrku; tamo svi polude�e, ni�ta ne mo�e� razumeti.
Pukovnik, ne �ure�i se, zaustavi puk i okre-te se NJesvickom.
Vi ste mi kazali za zapaljiv materijal � re�e on � a o tome da treba zapaliti niste
mi ni�ta rekli.
Ali kako, ba�u�ka � po�e NJesvicki kad stade, skinuv�i kapu i ra��e�ljavaju�i
puna�-kom rukom kosu mokru od znoja � kako nisam rekao da most zapalite kad ste
metnuli zapaljiv materijal?
Ja nisam vama �ba�u�ka�, gospodin �tabni oficir, i vi meni niste rekli da most
zapalite! Ja znam slu�ba, i meni je u navika naredba da ta�no ispuni. Vi kazali da
most zapale, a ko da zapale, ja od sveti duh ne mogu znati ...
Eto, uvek tako � re�e NJesvicki odmah-nuvp� rukom. � A otkud vi ovde? � upita �er-
kova.
Pa za istu stvar ... Nego, mokar si, daj da te iscedim.
Vi ste kazali, gospodin �tabni oficir � nastavi pukovnik uvre�enim tonom ...
� Pukovni�e � prekide ga svitski oficir � valja pohitati, ina�e �e neprnjagelj
prima�i topove na domet karte�a.
Pukovnik pogleda �ute�i u svitskog oficira, u debelog �tabnog oficira i u �erkova,
pa se namr�ti.
� Ja �u most zapali � re�e on sve�anim to-nom, kao da je time hteo re�i da �e
on, pored svih neprijatnosti �to mu se �ine, ipak u�initi ono �to treba.
Udariv�i svojim dugim, jakim nogama konja, kao da je konj bio svemu kriv, pukovnik
izbi na-pred i drugom eskadronu, onom istom u kome je slu�io Rostov pod komandom
Denisova, naredi da se vrati nazad mostu.
�Dakle, to je� � pomisli Rostov � �ho�e da me oku�a!� i srce mu se ste�e i krv
jurnu u lice. �E, nek vidi jesam li kukavica!� pomisli on.
Na svima veselim licima ljudi u eskadronu pojavi se opet ona ozbiljna crta, �to
be�e na njima onda kad su stajali pod �uletima. Rostov je, ne skidaju�i o�iju,
gledao u svog neprijatelja, komandanta puka, �ele�i da na�e na njegovom licu
potvrde svom naga�anju; ali pukovnik ni-jedanput ne pogleda u Rostova, nego je
gledao, kao i uvek u stroju, ozbiljno i sve�ano. �u se komanda.
�ivo! �ivo! � progovori nekoliko gla-sova oko njega.
Zaka�inju�i sabljama za uzde, zveckaju�i ma-muzama i �ure�i, sjahivali su husari,
ni sami ne znaju�i �ta �e da rade. Husari su se krstili. gostov ve� nije gledao u
komandanta puka, nije imao kad. On se pla�io, srce mu se ledilo od traha da ne
izostane od husara. Ruka mu je Arhtala kad je predavao konja konjovocu, i ose�ao je
kako mu krv �umno navire u srce. Denisov, usturuju�i se nazad i vi�u�i ne�to,
projaha pored njega. Rostov nije ni�ta video osim husara koji su tr�ali oko njega,
zaka�injali, mamuzama i zveckali sabljama.
� Nosila! � viknu ne�iji glas pozadi. Rostov nije pomi�ljao �ta zna�i to
tra�enje
nosila; on je tr�ao, trude�i se samo da bude pred svima; ali kod samog mosta on, ne
gledaju�i pred noge, zagazi u lepljivo, razga�eno blato, pa se spota�e i pade na
ruke. Drugi ga u trku obi-�o�e.
� Na obadva strane, kapetane � �u on glas pukovskog komandanta, koji be�e
izjahao napred, pa stao na konju nedaleko od mosta s po-nositim i veselim licem.
Rostov, bri�u�i kaljave ruke o rajtuze, osvrte se na svog neprijatelja i htede
tr�ati dalje, mi-sle�i da �e �to dalje ode napred tim biti bolje. Ali Bogdani�,
iako nije gledao niti poznao Ro-stova, viknu na njega.
Ko tr�i sredinom mosta? Na desna strana! Junker, nazad! � povika on ljutito i
okrete se Denisovu, koji je, da poka�e svoju hrabrost. dojahao na most. � Za�to
rizikirati, kapetane! Sja�ite vi � re�e pukovnik.
Eh! ako je su�eno i onako �e me pogoditi � odgovori Vaska Denisov, osvrnuv�i se na
sedlu.
Dotle su NJesvicki, �erkov i svitski oficir stajali zajedno van dometa topovskog i
gledali �as onu malu gomilicu ljudi u �utim kapama, ugasito zelenim mundirima,
i�aranim gajtanima i u plavim rajtuzima �to je gmizala kod mosta, �as su gledali na
onu stranu, na plave kapute �to se u daljini primi�u i na grupe s konjima koje je
lako bilo poznati da su topovi.
Aa li �e zapaliti ili ne�e zapaliti most? tgp �e pre' Ho�e li oni dotr�ati i
zapaliti mpst ili �e se Francuzi prima�i na karte�ni 7omet i pobiti ih?� Ta je
pitanja sa zebnjom V socu i nehotice davao sebi svak iz one velike koli�ine vojske
koja je stajala vi�e mosta i prema jasnoj ve�ernjoj svetlosti gledala na most i
husare, i na onu stranu, na plave kapute s bajo-netima i topovima �to su se
primicali.
� Oh! strada�e husari! � re�e knez NJesvicki
sad su na domet karte�ne paljbe.
On je bez nevolje poveo tako mnogo ljudi
� re�e svitski oficir.
Doista � re�e NJesvicki. � Trebalo je tu poslati dva odva�na momka, pa bi i oni
svr�ili.
Uh, va�a svetlosti � ume�a se �erkov, ne skidaju�i o�iju s husara, ali jednako na
svoj naivan na�in po kome se nije moglo pogoditi je li ono �to govori ozbiljno ili
nije. � Uh, va�a svetlosti! Kako vi sudite! Poslati dva �oveka, a ko �e nam onda
dati Vladimira s lentom? A ovako, makar ih malo i tukli, mo�e se eskadron pokazati,
i �ovek dobiti lenticu. Zna red na� Bogdani�.
Gledajte � re�e svitski oficir � ono je karte�!
On pokaza rukom na francuske topove, koji su se S1sidali s prednjaka i brzo
odmicali.
Na francuskoj strani, u onim grupama gde oehu topovi, izbi jedan dim, pa drugi, pa
tre�i gotovo u isto vreme i, u trenutku kad se �u prvi ^anj, izbi �etvrti dim. �u�e
se dva pucnja, Jedan za drugim, pa tre�i.
0! � jauknu NJesvicii, kao od nekog ljutog bola, hvataju�i za ruku svitskog
oficira.
Gledajte, pade jedan, pade, pade! Izgleda dvojica!
� Da sam car, ne bih nikad ratovao � re�e NJesvicki i okrete glavu.
Francuski topovi opet su se brzo punili. Pe�adija u plavim kaputima krete se trkom
ka mostu. Opet u raznim razmacima izbi�e dimovi, i zapr�ta, i zatre�ta karte� po
mostu. Ali tog puta NJesvicki nije mogao da gleda �ta se de�ava na mostu. S mosta
se di�e gust dim. Husari su uspeli da zapale most, i francuske baterije ga-�ale su
u njih ne da ih ometu, nego zato �to su topovi bili napereni i �to se imalo u koga
ga�ati.
Francuzi ugrabi�e da ospu tri karte�na plo-tuna pre nego �to se husari vrati�e
konjovo-cima. Dva plotuna ne pogodi�e i sav karte� prebaci, ali zato poslednji
plotun pogodi usred husara i obori trojicu.
Rostov, uznemiren svojim odnosima prema Bogdani�u, zastao je na mostu, ne znaju�i
�ta da radi. Nije imao koga da se�e (kao �to je uvek zami�ljao bitku), a da pomogne
u paljenju mosta nije mogao, zato �to nije poneo, kao ostali voj-nici, sve�nji�
slame. On je stajao i osvrtao se, dok odjedanput zatre�ta po mostu kao da se pro-
su�e orasi, i jedan husar �to be�e najbli�e do njega jeknu i pade na ogradu. Rostov
mu pri-tr�a zajedno sa ostalima. Opet neko povika: �Nosila!� �etiri �oveka
poduhvati�e husara i po�e�e ga dizati.
� Oooo! ... Ostavite me, zaboga! � povika ranjenik, ali ga ipak digo�e i
metnu�e na nosila.
Nikolaj Rostov se okrete i, kao da tra�i ne�to, stade gledati u daljinu, u vodu
Dunava, na nebo, u sunce. Kako mu se u�ini nebo lepo, plavo, mirno i visoko! Kako
je svetlo i sve�ano sunce na zahodu! Kako se ljupko-sjajno blista voda u dalekom
Dunavu! A jo� lep�a behu dale�ka plava brda preko Dunava, manastir, tajanstve-ni'
klanci, borove �ume obavijene do vrhova ma-glom ... Tamo je ti�ina, sre�a ...
�Ni�ta, ni�ta ne bih �eleo, ni�ta ne bih �eleo, samo da sam tamo� � mislio je
Rostov. �U meni samom i u tom suncu tako je mnogo sre�e, a ovde... jauk, muke,
strah, i ta neizvesnost, ta �urba ... Eto, opet vi-�u ne�to, opet svi potr�a�e
nekud nazad, i ja tr-�im s njima, i evo je, evo smrti nada mnom, oko me-ne... Jedan
trenutak, i ja vi�e nikad ne�u vi-deti to sunce, tu vodu, taj klanac ...�
U tom trenutku sunce po�e da zalazi za oblak; ispred Rostova pomoli�e se druga
nosila. I strah od smrti i nosila, i ljubav prema suncu i �ivotu, sve se to stopi u
jedan bolno uznemi-ren utisak.
�Bo�e Gospode! Ti koji si tamo na tom nebu, spasi me, oprosti i za�titi me!� �
pro�aputa " za sebe Rostov.
Husari pritr�a�e konjovocima, njihovi glaso-vi behu ja�i i mirniji, nosila se
izgubi�e iz ' vida.
� �ta je, brate, jesi li omirisao barut? ...
� viknu mu kraj uva glas Vaske Denisova. '
�Sve se svr�ilo, a ja sam kukavica, da, ku-kavica� � pomisli Rostov i, te�ko
uzdahnuv�i, uze iz ruku konjovo�evih svog Gra�ika koji je " odmorio nogu i po�e se
peti na njega.
�ta je to bilo, karte�? � upita on Deni-
sova.
� I te kakav karte�! � povika Denisov. � , Juna�ki smo radili! Ali rad r�av!
Juri� je jed-na milina, samo seci, a ovde vrag �e ga znati �ta ~> gavaJu kao ni�an.
I Denisov odjaha grupi koja be�e stala ne-p^^^^i^^ Rostova i u kojoj su bili
komandant � ^uka, NJesvicki, �erkov i svitski oficir.
�Ipak, izgleda da nije niko opazio� � mislio je Rostov. I Aoista, nije niko ni�ta
opazio, jer je svakom bilo poznato ono ose�anje �to je obu-zelo junkera kad se
na�ao prvi hgut u vatri.
Ala �e biti izve�taj � re�e �erkov � malo pa �e i mene proizvesti za potporu�nika.
Javite knezu da sam ja zapalio most � re�e pukovnik sve�ano i radosno.
� A ako pita za gubitke?
� Sitni�ica! � zabobonja pukovnik. � Dva husara ranjeno, i jeAan na mesto mrtav
� re�e on sa o�eviAnom raAo��u i ne be�e kadar uzAr�ati se od vesela osmeha kad
glaono OAse�e lepu re� na mesto mrtav.

IX
Ruska vojska od triAeset pet hiljaAa ljudi, pod komanAom Kutuzova, koju je gonila
francuska vojska OA sto hiljada ljudi, poa komandom Bona-partinom, a koju su
Ao�ekivali neprijatelJSki raspolo�eni stanovnici, koja nije vi�e vero-vala svojim
saveznicima, koja je trpela oskudicu u provijantu i koja je bila prinu�ena da
operi-�e van svih preAvi�enih ratnih uslova, � OAStupala je brzo niz Dunav,
zaustavljaju�i se on-Ae gde je stigne neprijatelj, OAbijaju�i ga u bo-jevima svoje
za�titnice samo za toliko koliko je to bilo potrebno da se odstupa a da se ne gubi
komora. Bili su bojevi kod Lambaha, Am�te-tena i Melka; ali, i pored hrabrosti i
izdr�lji-vosti, s kojom su se tukli Rusi i koju je prizna-vao sam neprijatelj,
posleAdca tih bojeva be�e samo jo� br�e OAStupanje. Austrijska vojska, po-�to je
izbegla da ne bude zarobljena poa Ulmom i hfidru�ila se Kutuzovu u Braunau, sad se
OA�vojila oa ruske vojske i Kutuzov je ostao samo sa svojim slabim, iznurenim
snagama. Vi�e se nije moglo ni pomisliti da se brani Be�. Mesto ofanzivnog rata,
dobro zami�ljenog, po pravili-ma nove strategijske nauke, za koji je austrijski
hofkrigsrat predao Kutuzovu plan kad je bio u Jcuu � sad je jeAini, gotovo
neAosti�an cilj Kutuzova bio da se, dok nije upropastio armiju kao Mak poa Ulmom,
sjeAinn s vojskom koja je i�la iz Rusije.
28. oktobra pre�ao je Kutuzov s vojskom na levu obalu Dunava i zaustavio se prvi
put, osta-viv�i Dunav izme�u sebe i glavne francuske vojske. TriAesetoga je napao
Mortjeovu diviziju, koja se nalazila na levoj obali Dunava i razbio je. U tom boju
zaAobijeni su prvi put trofeji: zastave, topovi i dva neprijateljska generala.
Posle dve nedelje odstupanja ruska vojska zausta-vila se prvi put, i ne samo da je
posle borbe odr�ala bojno polje, nego je i oterala Francuze. Pri svem tom �to je
vojska bila gola, iznurena i za jsAnu tre�inu smanjena, jer je bilo dosta za-
ostalih, ranjenih, izginulih i bolesnih vojnika; pri svem tom �to su na onoj strani
Dunava bili ostavljeni bolesnici i ranjenici s Kutuzovljevim pismom koje ih je
preporu�ivalo �ove�nosti ne-prijateljevoj; pri svem tom �to velike bolnice i ku�e u
Kremsu, pretvorene u lazarete, nisu mo-gle Aa gfime sve bolesnike i ranjenike, �
pri svem tom zaustavljanje koa Kremsa i pobeda nad Mortjeom znatno podigo�e duh u
vojsci. Po svoj armiji i u glavnom stanu hfonosili su se naj-radosniji, mada
neistiniti, glasovi o tobo�njem primicanju kolona iz Rusije, o nekakvoj pobedi
�^OJu su odr�ali Austri^anci i o odstupanju za-pla�enog Bonaparte.
Andreja nalazio se za vreme bitke kod ustriJskog generala �mita, koji je poginuo u

tom boju. Pod njim je ranjen konj, a i on je lako okrznut kr�umom po ruci. U znak
osobite milo-sti glavnokomanduju�eg, on je poslan sa izve�ta-jem o toj pobedi
austrijskom dvoru, koji tada nije bio u Be�u, ugro�enom francuskom vojskom, nego u
Brnu. Onu no� kad je vo�ena bitka knez Andreja, uzbu�en ali ne i umoran (pored svog
na izgled slabog sastava, knez Andreja je mogao da podnosi fizi�ki umor daleko
bolje od najsna�-nijih ljudi), po�to je do�ao na konju u Krems i doneo Kutuzovu
izve�taj od Dohturova, poslan je te iste no�i kao kurir u Brno. To oda�il.anje kao
kurira zna�ilo je, sem nagrade, i veliki ko-rak ka unapre�enju.
No� je bila tamna, zvezdana; drum se crnio u belom snegu koji je pao uo�i dana
bitke. �as pre-laze�i u pameti utiske iz pro�le bitke, �as ra-dosno zami�ljaju�i
utisak koji �e on u�initi kad donese glas o pobedi i se�aju�i se kako su ga
ispratili glavnokomanduju�i i drugovi, jurio je knez Andreja na po�tanskoj bri�ki,
obuzet ose�anjem �oveka koji je dugo �ekao, pa najposle do�ekao po�etak �eljene
sre�e. �im bi zaklopio o�i, u njegovim u�ima grmela je paljba pu�aka n topova, koja
se me�ala s lupanjem to�kova i utiskom o pobedi. Ponekad mu se pri�injavalo da Rusi
be�e, da je i on poginuo; ali se brzo bu-dio i radovao se vide�i opet da od toga
nije ni�ta bilo i da su, naprotiv, Francuzi be�ali. On se ponovo se�ao svih
pojedinosti pobede, svoje mirne hrabrosti za vreme bitke, pa je, po�to bi se
umirio, opet svodio o�i..,
Posle tamne, zvezdane no�i, osvanulo je vedro, veselo jutro. Sneg se topio na
suncu, konji su brzo jurili i podjednako i zdesna i sleva pro-micale su raznolike
�ume, njive, sela.
Na jednoj stanici dostigao je transport ra-njenih Rusa. Ruski oficir koji je
sprovodio
238 transport be�e se izvalio u prednjim kolima, pa je ne�to vikao, psuju�i vojnika
grubim re-�ima. U duga�kim nema�kim kolima truckalo se nakamenitom putu po �est i
vi�e bledih, pre-vijenih i prljavih ranjenika. Neki su od njih razgovarali (on �u
ruski govor), drugi su jeli hleb, a oni najte�i gledali su �ute�i, s krotkim i
bolesni�kim detinjskim sau�e��em, kurira ko-ji je jurio pored njih.
Knez Andreja zapovedi da se stane i upita jednog vojnika u kome su boju ranjeni.
� Prekju�e na Dunavu � odgovori vojnik. Knez Andreja izvadi kesu i dade vojniku
tri
zlatnika.
Svima � dodade on, okrenuv�i se oficiru koji mu pri�e. � Oporavite se, momci � re�e
vojnicima � jo� �e biti mnogo posla.
�ta je, gospodine a�utante, kakve su vesti? � upita oficir koji je, o�evidno, �eleo
da raz-govara.
Dobre! Napred! � viknu on ko�ija�u i od-juri dalje.
Ve� se bilo sasvim smrklo kad je knez Andre-ja u�ao u Brno i ugledao oko sebe
visoke ku�e, osvetljene du�ane i prozore na zgradama i fe-njere, lepe ekipa�e koji
su tutnjali po kaldrmi i svu onu atmosferu velikog �ivog grada, uvek vrlo
primamljivu za �oveka vojnika posle logora.
Prilaze�i dvorcu, knez Andreja, iako je brzo jurio i nije svu no� spavao, oseti se
jo� ve-Driji nego uo�i tog dana. Samo su mu o�i bli-stale grozni�avim sjajem, a
misli se smenjivale neobi�no brzo i jasno. NJemu se opet �ivo stvo-Ri�e pred o�ima
sve pojedinosti bitke, ali sad ne zbrkano, nego razgovetno, u zbijenom izlaganju
koJe je on u uobrazilji davao caru Francu. �ivo Mu se predstavi�e eventualna
pitanja koja mu mogu postaviti i odgovori koje �e na njih dati.
239
On je mislio da �e ga odmah predstaviti caru. Ali na velikom ulazu u dvorac istr�a
pred njega �inovnik i, kad poznade u njemu kurira, odvede ga pred drugi ulaz.
� Iz hodnika desno; tamo �ete. Eieg Nos�e-�ogep,^ na�i de�urnog fligel-a�utanta
� re�e mu �inovnik. � On sprovodi ministru vojske.
De�urni fligel-a�utant koji do�eka kneza Andreju zamoli ga da pri�eka, pa ode
ministru vojske. Posle pet minuta vrati se fligel-a�utant, pa se naro�ito u�tivo
pokloni i, propustiv�i kneza Andreju napred, otprati ga preko hodnika u kabinet gde
je radio ministar vojske. Fligel--a�utant hteo je, izgleda, svojom tra�enom u�ti-
vo��u da se ogradi ako bi ruski a�utant poku-�ao da bude s njim familijaran.
Radosno ose�a-nje kneza Andreje znatno se ohladi kad je pri�ao vratima na kabinetu
ministra vojske. On se oseti uvre�en, i ose�anje uvrede pre�e trenutno, da on to i
ne opazi, u ose�anje prezira bez ikakva osnova. NJegova dosetljivost do�apnu mu u
istom trenutku onu ta�ku gledi�ta s koje je imao pravo da prezire i a�utanta i
mikistra vojske. �NJima �e se, sigurno, u�initi da je vrlo lako odr�a-vati pobede i
ne omirisav�i baruta!� � pomi-sli on. NJegove o�i prezrivo za�kilji�e; on sa-svim
polako u�e u kabinet ministra vojske. I to se ose�anje jo� poja�a kad ugleda
ministra voj-ske, koji je sedeo za velikim stolom i za prva dva minuta nije obratio
na njega pa�nju. Mini-star vojske be�e sagnuo izme�u dveju vo�tanih sve�a svoju
�elavu glavu, sa sedim zulovima, i �ita�e akta, bele�e�i ne�to pisaljkom. Kad su se
otvorila vrata i �uli koraci on je dovr�avao �itanje, ne di�u�i glave.
� Uzmite to i predajte � re�e ministar voj�ske svome a�utantu, dodaju�i mu akta
i jo� ne obra�aju�i pa�nje na kurira,
Knez Andreja vide ili da su operacije Kutu-zovljeve vojske mogle interesovati
ministra voj-ske najmanje od svih poslova kojima se zanimao, ili da je bilo
potrebno da to oseti ruski kurir. �Ali meni je to sasvim svejedno� � pomisli on.
Ministar vojske skuh� ostale hartije, slo�i ih, pa podi�e glavu. Imao je pametnu i
karakteri-sti�nu glavu. Ali �im se okrenuo knezu Andreji, onaj pametan i odlu�an
izraz na licu ministra vojske promeni se, o�evidno, po navici i svesno; na njegovom
licu ostade glup, pretvoran osmeh, koji ne krije svoje pretvorstvo, kao kod �oveka
koji prima, jednog za drugim, mnogo molilaca.
� Od general-feldmar�ala Kutuzova? � upi-ta on. � Nadam se, dobre vesti? Bio je
sukob s Mortjeom? Pobeda? I vreme je!
On uze depe�u adresovanu na njegovo ime i po-�e je �itati s tu�nim izrazom.
� Oh, bo�e moj! Bo�e moj! �mit! � re�e ne-ma�ki. � Kakva nesre�a, kakva
nesre�a!
Pro�itav�i depe�u letimi�no, ostavi je na sto, pa pogleda u kneza Andreju, o�evidno
ne�to premi�ljaju�i.
Ah, kakva nesre�a! Vi velite odsudna bit-ka? Pa Mortje nije zarobljen. (On se
zamisli.) Vrlo mi je milo �to ste doneli dobre vesti, ma-Da Je smrt �mitova skupa
cena za pobedu. NJego-vo veli�anstvo �ele�e, po svoj prilici, da vas vidi, ali ne
danas. Hvala vam, odmorite se. Sutra UAite na prijemu posle parade. Uostalom, ja
BuvamJaviti.
glJ?^ ministra vojske pojavi se opet onaj
vo^ "'^^^^ i��ezao za vreme razgo-
Va�e visokorodstvo.
Ao vi�enja, vrlo sam vam zahvalan. Car �e.
16 Rat
i mir I
sigurno, �eleti da vas vidi � ponovi on i 1s\im-nu glavom.
Kad je knez Andreja izi�ao iz dvorca, osetio je da je sav interes i sre�u koje mu
je pobeda donela ostavio i predao sad u ravnodu�ne ruke ministra vojske i u�tivog
a�utanta. Sav sklop njegovih misli izmeni se u trenutku: bitka mu se u�ini kao
davna�nja, daleka uspomena.

X
Knez Andreja odsede u Brnu kod svoga pozna-nika, ruskog diplomate Biljibina.
� A, dragi kne�e, nema mi milijeg gosta od vas re�e Biljibin, izlaze�i u susret
knezu Andreji. � Fran�e, kne�eve stvari u moju spava�u sobu! � re�e on sluzi koji
je pratio Bolkonskog. � Kao glasnik pobede, je li? Divno. A ja, kao �to vidite,
sedim bolestan.
Po�to se umio i obukao, knez Andreja u�e u rasko�ni kabinet diplomatov i sede za
stfem-ljen ru�ak. Biljibin je mirno seo kod kamina.
Ne samo posle svog tgutovanja, nego i posle ce-log vojevanja, u kome je bio li�en
svake ugod-nosti u pogledu �isto�e i elegancije �ivota, knez Andreja oseti slast
odmora u onoj rasko�i na koju je navikao od detinjstva. Sem toga, njemu je, posle
austrijskog do�eka, bilo prijatno da porazgovara, ako i ne ruski (razgovarali su
francuski), a ono s Rusom koji je, kako on mi�-lja�e, delio op�te rusko gnu�anje
(koje se sad naro�ito �ivo ose�alo) prema Austrijancima.
Biljibin be�e �ovek od svojih trideset pet go-dina, ne�enja, iz istog sveta iz koga
i knez An-dreja. Bili su poznanici jo� u Petrogradu, ali su se bolje upoznali kad
je knez Andreja dolazio poslednji put u Be� zajedno s Kutuzovom. Kao �to � k:nez
Andreja bio mlad �ovek koji mnogo obe-�ava na vojni�kom polju, tako je, i jo� vi�e,
obe�avao Biljibin na diplomatskom. On je bio jo� mlad �ovek, ali ne i mlad
diplomata, jer je po�eo da slu�i kad je imao �esnaest godina, bio je u Parizu, u
Kopenhagenu i sad je u Be�u zauzimao dosta va�no mesto. I kancelar i na� poslanik u
Be�u znali su ga i veoma cenili, On nije bio od onog velikog broja diplomata koji
su du�ni da imaju samo negativne osobine, da ne rade iz-vesne stvari i da govore
francuski zato da bi bili vrlo Aobri diplomati; on je bio jedan od onih diplomata
koji vole i umeju da rade i, po-red sve svoje lenjosti, provodio je, ponekad, �i-
tave no�i za pisa�im stolom, Ma kakva bila su-�tina posla, on je sve radio
podjednako dobro. NJega nije interesovalo pitanje �za�to?� nego pi-tanje �kako?�
NJemu je bilo svejedno u �emu je diplomatski posao, ali je nalazio veliko zado-
voljstvo u tome da ve�to, ta�no i kitnjasto sasta-vi cirkular, memorandum ili
izve�taj. Sem pismenih radova, zasluge Biljibinove cenile su se jo� i zbog toga �to
je umeo da se pona�a i da govori u vi�im sferama.
Biljibin je voleo razgovor kao �to je voleo i rad, ali samo onda kad je razgovor
mogao da bude elegantno o�trouman. U dru�tvu' je uvek �ekao priliku da ka�e ne�to
zna�ajno, i samo se tako upu�tao u razgovor. Razgovor Biljibinov oio Je uvek prepun
originalno o�troumnih, za-vr�enih fraza, koje su imale ogapti interes. Te ^^.'^^
Fraze izra�ivale u unutra�njoj laborato-RIJI Biljibinovoj kao naro�ito pogodne za
preno-^ enje, kako bi ih ni�tavni ljudi iz velikog sveta lon^^^^^^ zalamte i
raznose iz salona u sa-i- I doista, 1ez �o18 de V��e be so1rog1;a1ep1:

s1apb 1eb ba1op5 s1e U1eppe/ i �esto su uticale na takozvane va�ne poslove.
Mr�avo, iznureno, �u�kasto lice njegovo bilo je sve pokriveno krupnim borama, koje
su uvek izgledale tako �ismeno i marljivo umivene, kao jagodice na prstima posle
kupanja. Pokreti tih bora bili su glavna igra njegove fizionomije. �as mu se
mr�tilo �elo u �iroke bore i obrve se podizale navi�e, �as su se obrve spu�tale na-
ni�e, a na obrazima se pravile krupne bore. NJegove duboke male o�i gledale su uvek
pravo i veselo.
� A sad nam ispri�ajte va�e podvige � re�e
on.
Bolkonski najskromnije ispri�a kako je tekla bitka, a nijedanput ne pomenu sebe ni
kako ga je primio ministar vojske.
� Pb t'op1; gedi aues ta poiueIe sotte ip s�1ep s1ap5 ip jei ^e ^i�eb* � zavr�i
on.
Biljibin se nasmeja i razvu�e bore.
� Serep(1ap1, top s�eg � re�e on, razgledaju-�i izdaleka svoj nokat i
nabiraju�u ko�u nad levim okom � ta1�ge 1a �ahhHe ezIte ^ie je rgo-Jezbe roig 1a
pravoslavnu rusku vojsku, j'auoie ^ie ho1te u1s1:o1ge p'eb1; rab s1e r1ib
uhsgopeibsb
On nastavi stalno na francuskom jeziku, a ruski je govorio samo one re�i koje je
hteo pre-zrivo ja�e da naglasi.
� �ta? Vi ste sa svom svojom masom grunuli na jadnog Mortjea s jednom
divizijom, i taj Mor-tje izmi�e vam iz ruku? Pa gde je pobeda?
' Izreke Biljibinove raznosile su se po be�kim salonima.
' Primili su me s mojim vestima kao psa kad upadne na igru u kuglani.
' Ipak, Aragi moj, iako visoko cenim pravoslavnu rusku vojsku, priznajem da va�a
pobeda nije od naJ-slavnijih.
Ipak, ako �emo ozbiljno � odgovori knez
dndreja � mi mo�emo re�i bez hvalisanja da je to malo bolje od Ulma ...
Za�to nam ne zarobiste jednog, bar Jednog mar�ala?
Zato �to se sve ne mo�e uraditi kako se izra�una i �to sve ne bude onako pravilno
kao na paradi. Mi smo, kao �to vam rekoh, mislili da do sedam sati izjutra za�emo u
pozadinu, a nismo stigli ni do pet sati uve�e.
A za�to niste stigli do sedam sati izjutra? Trebalo je da stignete u sedam sati
izjutra � re�e Biljibin, osmehuju�i se � trebalo je da stignete u sedam sati
izjutra.
A za�to vi niste diplomatskim putem uve-rili Bonapartu da je bolje po njega ako
ostavi Benovu? � re�e istim tonom knez Andreja.
Znam ja � prekide ga Biljibin � vi mi-slite da je lako hvatati mar�ale sede�i kod
ka-mina. Tako vi mislite, pa za�to ga niste uhva-tili? I nemoJ'te se �uditi �to ne
samo ministar voJ'ske, nego ni previsoki car i kralj Franc ne�e biti jako obradovan
va�om pobedom; pa i ja, jad-ni sekretar ruskog poslanstva, ne ose�am nikak-ve
naro�ite radosti ...
On pogleda pravo u kneza Andreju i odjedan-put opusti nabranu ko�u na �elu.
� Sad je na mene red da upitam vas �za�to�, Aragi moj � re�e Bolkonski. � Ja
priznajem Da ne razumem, jer, mo�e biti, tu ima diplomat-skih finesa koje prema�aju
moju slabu pamet, ali tek ne razumem to: Mak gubi �itavu vojsku, erchercog
Ferdinand i erchercog Karlo ne daju nikakva znaka ni da su �ivi i �ine pogre�ku za
po^e�kom, najzad s^m Kutuzov odr�i istinsku pooedu, uni�ti s�agte Francuza, a
ministar voJske ne interesuje se, �ak, ni toliko da dozna poJedinosti.
Upravo zato, dragi moj. Uoueh-uoiz, top s�eg,^ ura! za cara, za Rusiju, za veru!
Toi1: da ezg �e1 e1; �op,^ ali �ta se ti�u nas, ho�u re�i au-strijskog dvora, va�e
pobede? Donesite vi nama dobar izve�taj o pobedi erchercoga Karla ili FerAinanda �
ip ags�is uai1; Gai1;ge,^ kao �to vam je poznato, � makar nad �etom Bonapartine
po�arne komande, to je ve� druga stvar, mi �emo gruvati iz topova. A ovo nas mo�e,
kao hotimi�no, samo da dra�i. Erchercog Karlo ne radi ni�ta, erchercog Ferdinand je
osramo�en. Vi ostavljate Be�, ne za�ti�ujete ga vi�e, sotte z! uoiz poiz �bheg :*
nek je s nama Bog, a vi idite bestraga s va�om prestonicom. Jednog generala, koga
smo svi voleli, �mita, izvodite pred kur�um, a �e-stitate nam pobedu! ...
Prizna�ete i sami da se ne mo�e zamisliti razdra�ljivija vest od te koju vi
donosite. Sez! sotte ip {agg ehrgez, so��e ip (ak ehrgez.^ Sem toga, da ste upravo
i odr�ali sjajnu pobedu, da je �ak i erchercog Karlo odr-�ao sjajnu pobedu, �to bi
to izmenilo op�ti tok stvari? Sad je ve� dockan kad je francuska vojska uzela Be�.
�ta je uzela? Be� uzela?
Ne samo da je uzela, nego je Bonaparta u �enbrunu, i grof, na� mili grof Vrbna ide
k njemu da primi nare�enja.
Bolkonski je, posle umora i utisaka s puta, posle do�eka a naro�ito posle ru�ka,
ose�ao da ne razume sav smisao re�i koJe je slu�ao.
� Jutros je ovde bio grof Lihtenfels � na-stavi Biljibin � i pokazivao mi h�smo
u kome je potanko opisana francuska parada u Be�u. Be
' Vidite, dragi moj.
' Sve je to lepo i dobro.
' Svaki je erchercog Jednak.
' Kao da nam ka�ete.
' To je kao hotimi�no, kao hotimi�no.
rppse Miga^ e1 ^oi1 1e 1;get�1etep1;.. Vidite da va�a pobeda nije mnogo radosna i
da ne mo�ete biti primljeni kao spasilac ...
Meni je svejedno, sasvim svejedno! � re�e knez Andreja, jer po�e razumevati da je
njegov iz-ve�taj o bici kod Kremsa doista imao slabe vrednosti prema takvim
doga�ajima kao �to je zauzimanje austrijske prestonice. � Pa zar uzet Be�? A most i
�uveni 1e1;e bi rop1,^ a knez Auer-sperg? Kod nas su se pronosili glasovi da knez
Auersperg brani Be� � re�e on.
Knez Auersperg stoji na ovoj, na na�oj stra-ni, i brani nas, brani vrlo r�avo, ali
ipak bra-ni. A Be� je na onoj strani. Ne, most jo� nije uzet, i nadam se da ga ne�e
ni uzeti, jer je mini-ran, a zapove�eno je da se sru�i. U protivnom slu�aju, mi
bismo davno bili u �e�kim brdima i vi biste se s va�om armijom r�avo proveli iz-
me�u dve vatre.
Ali to ipak ne zna�i da je rat svr�en � re�e knez Andreja.
A ja mislim da je svr�en. Tako misle i ovi veliki pgupljoglavci ovde, ali to ne
smeju da ka�u. Bi�e ono �to sam govorio u po�etku rata, da stvar ne�e re�iti va�e
es�aiKoigee Le Vigep-51;e1p,* da je, ukratko rekav�i, ne�e re�iti ba-rut, nego oni
koji su ga izmislili � re�e Bi-ljibin, ponavljaju�i jednu od svojih izreka, pa
razvu�e ko�u na �elu i zastade malo. � Pitanje je samo u tome �ta �e re�i ber-
linski sastanak imperatora Aleksandra s pru-skim kraljem. Ako Pruska stupi u savez,
op LJg-sega 1a ta1p k GAigps�e,* i bi�e rata. Ako ne stu-
' Knez Mira i sav tutanj...
Mostobran. ^ �arkanje kod Diren�tajna.
Austriju �e prinuditi da stupi. *

pi, onda je stvar samo u tome da se utvrdi gde �e se pisati prvobitne ta�ke novog
Satro Rogt�.
Kakva neobi�na genijalnost! � uzviknu knez Andreja, stisnuv�i svoju maju�nu ruku i
udariv�i njome po stolu. � Pa kako slu�i sre�a tog �oveka!
Vioparag1:e? � upita Biljibin, nabiraju�i �elo i daju�i time na znanje da �e odmah
ispasti ip to1;. � Vioparag1;e? � re�e on, nagla�avaju�i naro�ito �i� � Ja, ipak,
mislim da sad, kad on propisuje Austriji zakone iz �enbruna, 11 jai1; 1� Ja1ge
dgase ^e Gi.^ Ja odlu�no uvodim novinu i zovem ga VoparaPe 1;oi1; soig1:.*
Ne, bez �ale � re�e knez Andreja � zar vi mislite da je rat svr�en?
Evo �ta ja mislim. Austrija je izigrana, a ona na to nije navikla. I ona �e se
osvetiti. A izigrana je zato �to su joj, pre svega, provincije upropa��ene (op I11a
pravosla�Ja vojokaeb* 1;eg-gLJ1e roig 1e r�a�e'), �to joj je vojska razbi-jena,
prestonica uzeta, i to sve roig 1eb �eaih ueih Li* sardinskog veli�anstva. I zato �
epgge poib, top s�eg," � ja ve� ose�am da nas varaju, ose�am �urovanje s Francuskom
i projekte mira, tajnog mira, sklopljenog mimo nas.
To ne mo�e biti! � re�e knez Andreja. � To bi bilo suvi�e gadno.
O� u1uga, uegga� � re�e Biljibin i razvu�e opet ko�u u znak da je razgovor svr�en.
Kad je knez Andreja do�ao u sobu spremljenu za njega i u �istom rublju legao na
perine i mi-risne, tople jastuke, � on oseti da je ona bitka,
' Treba ga izbaviti od i. ' Kratko Bonaparta.
' Ka�u da pravoslavna vojska stra�no plja�ka. ' Za lepe o�i.
' Me�u nama re�eno, dragi moj. ' Ko do�ivi, vide�e.
o kojoj je doneo izve�taj, bila daleko, daleko od njega. NJega su sad zanimali
pruski savez, iz-dajstvo Austrije, nov trijumf Bonapartin, izla-zak i parada, i
sutra�nji prijem kod cara Fran-ca. �im sklopi o�i, onog �asa zagrme u njegovim
u�ima kanonada, paljba, tutanj to�kova na ekipa-�u, i evo opet se spu�taju s brda
musketari, i Francuzi pucaju, i on ose�a kako mu srce stre-pi, i izlazi pred front
sa �mitom, i kur�umi veselo zvi�de oko njega, i ose�a onu desetostruku radost �to
je �iv, koju nije od detinjstva osetio. Probudi se ...
�Pa to je sve pro�lo! ...� re�e on ore�no, sme-�e�i se detinjski sam sebi, i zaspa
�vrstim, mladi�kim snom.

XI
Sutradan se probudio dockan. Obnavljaju�i utiske iz pro�losti, on se, pre svega,
seti da sad treba izi�i pred cara Franca, seti se ministra vojske, u�tivot
austrijskog fligel-a�utanta, Bi-ljibina i sino�nog razgovora. Po�to je obukao punu
paradnu uniformu, koju ve� odavno nije obla�io, i spremio se da ide u dvor, on je,
sve�, vedar i lep, s povezanom rukom, u�ao u kabinet Biljibinov. U kabinetu behu
�etiri gospodina iz diplomatskog kora. Bolkoiski se poznavao s knezom Ipolitom
Kuraginom, koji be�e sekretar poslanstva; sa ostalima upoznao ga je Biljibin.
Gospoda oko Biljibina, svetski, mladi, bogati i veseli ljudi, bili su i u Be�u i
ovde poseban kru�ok, koji je Biljibin, glava tog kru�oka, zvao na�i, 1eb pbggeb.
Taj kru�ok, sastavljen otovo od samih diplomata, imao je, o�evidno, OJe interese,
koji nisu bili ni u kakvoj vezi ni s ratom ni s politikom, interesovao se za vi-�i
svet, za veze s nekim �enama i za kancelarij-sku stranu svoje slu�be. Ta su
gospoda, kako iz-gleda, rado primila kneza Andreju u svoj kru-�ok, kao svog �oveka
(po�ast koju su malo kome �inili). Oni mu, iz uljudnosti i da tek po�ne razgovor,
stavi�e nekoliko pitanja o voj-sci i o bici, pa se razgovor opet okrete na ne-
obuzdane, vesele �ale i ogovaranje.
Naro�ito je dobro � govora�e jedan, pri-�aju�i neuspeh svoga druga-diplomate �
naro�ito je dobro �to mu je kancelar direktno kazao da je njegovo postavljenje u
Londonu unapre�enje i da treba da to i smatra tako. Zami�ljate li vi kako je on
izgledao u tom trenutku? ...
A najgore je, gospodo, ho�u da vam odam Kuragina: �ovek u nevolji, a ovaj don �uan,
ovaj stra�ni �ovek time se koristi!
Knez Ipolit je le�ao u volterovskoj fotelji, metnuv�i noge preko naslona. On se
nasmeja i re�e:
� Rag1e2-to1 Je da}
O, don �uane! O, zlikov�e! � �u�e se gla-sovi.
Vi ne znate, Bolkonski � re�e Biljibin knezu Andreji � da sve strahote koje �ini
fran-cuska vojska (umalo ne rekoh ruska vojska) nisu ni�ta prema onome �to je
po�inio me�u �enama ovaj �ovek.
Ea Ge�te 651; 1a sotradpe s1e G�otte" � re�e knez Ipolit i stade gledati kroz
lornjon svoje podigiute noge.
Biljibin i na�i nasmeja�e se grohotom i pogleda�e Ipolitu u o�i. Knez Andreja vide
da taj Ipolit, na koga je on (mora se priznati) bio
' Pri�ajte mi o tome.
' �ena je �oveku drugarica.
gotovo ljubomoran zbog svoje �ene, be�e gfedmet za �alu u ovom dru�tvu.
Ne, ja vas moram po�astiti Kuraginom �
re�e Biljibin tiho Bolkonokom. � On je divan kad rezonuje o politici: vredi videti
kako se napravi va�an.
On sede do Ipolita, pa, skupiv�i na �elu svoje bore, zametnu s njim razgovor o
politici. Knez Andreja i ostali okru�i�e obojicu.
sa�eg <1e VegNp pe rei1; raz ehrpteg ip
bepItep! s1'a�apse � po�e Ipolit, pogledaju�i zna�ajno u sve � 5ap5 ehrg1teg...
sotte (1ap5 5a s1et1ege po1;e ... Uoi5 sotrgepeg ... uoi5 sotrge-peg... e! r�5 51
ba Majez1;e GE�regeig pe s1egode ra5 ai rg�s1re <1e po1;ge a�apse... A1;1;eps1e2,
je p'a1 ra5 Vp1... � re�e on knezu Andreji, hvata-ju�i ga za ruku. � Je bprrobe ^ie
G�geguepg�p zega r1i5 NJpe ^ie 1a pop-t1;eguep1;1op. E1;... � on po�uta. � Op pe
roigga rab 1tri1;eg k 1a Vp s1e pop-geseuo1g po1;ge (^eres�e s1i 28. pouet�ge. UoPa
sopipep! goi! se1a V�ga.*
I on pusti ruku Bolkonskog, pokazuju�i time da je sad sasvim svri�o.
� Veto51;�epeb, je 1e gesoppa1b ai sa�oi ^ie � ab sas�e (1ap5 1;a �ois�e s1'og !^ �
re�e Bilji-bin kome se od zadovoljstva podi�e kosa na glavi.
Svi prsnu�e u smeh. Ipolit se smejao najja�e. Videlo se da se mu�i, da se gu�i, ali
se nije mo-
" Berlinski kabinet ne mo�e da ka�e svoje mi�ljenje o savezu a da ne ka�e... kao u
svojoj poslednjoj noti... vi me razumete... pa onda, ako njegovo veli�anstvo car ne
izmeni na�elo na�eg saveza... �ekajte, nisam zavr-1t��" '^R^tpostavljam da �e
me�anje biti ja�e od neme-�anja. I... Ne�e se mo�i ra�unati da je svr�ena stvar
primljena na�a depe�a od 28.novembra. Eto kako �e se to sve svr�iti.
Poznajem te, Demostene, po �ljunku koji si sakrio U svo]a zlatna usta.

gao uzdr�ati od divljeg smeha, od koga mu se be�e razvuklo njegovo vazda nepomi�no
lice.
� Eh, �ujte, gospodo � re�e Biljibin � Bol-konski je moj gost i u ku�i i ovde u
Brnu, i ja ho�u da ga ugostim, koliko mogu, svim zadovolj-stvima ovda�njeg �ivota.
Da smo u Be�u, to bi bilo lako; ali je ovde, Lapz se u11a1p 1;goi togaue^ to te�e,
pa vas sve molim da mi pomognete. P {ai1 1� GaJge s1e8 �oppeigb s1e Vgip.'' Vi
primite na sebe pozori�te, ja �u dru�tvo; vi, Ipolite, razu-me se, �ene.
� Treba mu pokazati Ameliju, ne�to divno!
� re�e jedan od na�ih i poljubi vrhove pr-stiju.
� Jednom re�i, ovog krvolo�nog vojnika � re�e Biljibin � treba okrenuti na
�ove�nije po-glede.
� Te�ko �u se, gospodo, koristiti va�im gostoprimstvom, a i sad treba da idem �
re�e Bolkonski, gledaju�i u �asovn�s.
Kuda?
Caru.
O! o! o!
� Pa, do vi�enja, Bolkonski! Do vi�enja, kne-�e, do�ite ranije na ru�ak � �u�e
se glasovi.
� Mi vas uzimamo na sebe.
Kad po�nete razgovor s carem, gledajte da �to je mogu�no vi�e hvalite red u nabavci
pro-vijanta i u marhprutama � re�e Biljibin, prate�i Bolkonskog do predsoblja.
�eleo bih da hvalim, ali, koliko znam, ne mogu � odgovori Bolkonski, osmehnuv�i se.
� Uop�te govorite �to mo�ete vi�e. NJego-va je strast � audijencije, ali on ne
voli da go-vori, niti ume, kao �to �ete videti.
' U ovoj gadnoj jazbini moravskoj. ' Treba ga ugostiti u Brnu.
HP
Na prijemu car Frac se samo uporno zagleda V lice kneza Andreje, koji je stajao na
odre�enom mestu me�u austrijskim oficirima, i klimnu mu svojom duguljastom glavom.
Ali posle prijema sino�ni fligel-a�utant u�tivo dostavi Bolkon-skom carevu �elju da
ga primi u audijenciju.
Car Franc ga je primio stoje�i nasred sobe. Pre nego �to �e po�eti razgovor, kneza
Andreju iznenadi �to se car ne�to kao zbunio, nije znao �ta da ka�e, i be�e
pocrveneo. '
� Dakle, kad je po�ela bitka? � u�gga on brzo.
Knez Andreja odgovori.
Posle toga pitanja do�la su druga, tako isto prosta pitanja: �Je li Kutuzov zdrav?
Kad je izi�ao iz Kremsa?� itd. Car je govorio tako kao da mu je sav cilj bio samo u
tome da stavi iz-vestan broj pitanja. A odgovori na ta pitanja, kao �to se sasvim
lepo moglo videti, nisu ga zani-mali.
U koliko je sati po�ela bitka? � upcta car.
Ne mogu izvestiti va�e veli�anstvo u ko-liksz je sati po�ela bitka s fronta, ali u
Diren-�tajnu, gde sam ja bio, vojska je po�ela juri� u �est sati uve�e � re�e
Bolkonski, zagrevaju�i se i misle�i da �e sad mo�i da izlo�i istinit opis svega �to
je znao i video, koji je imao ve� spremljen u glavi.
Ali se car osmehnu i prekide ga: Koliko milja?
Odakle dokle, va�e veli�anstvo? _^ Od Diren�tajna do Kremsa.
Tri i po milje, va�e veli�anstvo. A Francuzi su ostavili levu obalu?
Kako su javile uhode, poslednji su pre�li one no�i na splavovima.
Ima li dovoljno fura�n u Kremsu?

Fura� nije dostavljena onoliko ... Car ga prekide:

U koliko je sati poginuo general �mit? ...
�ini mi se, u sedam sati.
� U sedam sati? Vrlo �alosno! Vrlo �a-losno!
Car re�e da zahvaljuje i pokloni se.
Knez Andreja izi�e, i odmah ga sa svih strana opkoli�e dvorani. Sa svih strana
gledale su ga ljubazne o�i i �ule se ljubazne re�i. Sino�ni fligel-a�utant
prekorevao ga je �to nije odseo u dvorcu i nudio mu je svoju ku�u. Ministar voj-ske
pri�e i �estita mu orden Marije Terezije tre�eg reda, kojim ga je odlikovao car.
Komornik cari�in pozva ga njenom veli�anstvu. I ercher-coginja �elela je da ga
vidi. On nije znao kome �e pre da odgovori i za nekoliko trenutaka pri-brao se.
Ruski poslanik uhvati ga za rame, odvede ga prozoru i po�e da razgovara s njim.
Iako je Biljibin onako govorio, vest koju je knez Andreja doneo primljena je
radosno. Zaka-zano je blagodarenje. Kutuzov je nagra�en velikim krstom Marije
Terezije i sva vojska dobila je odlikovanja. Bolkonski je dobijao pozive sa svih
strana i �itavo jutro morao je da pravi posete glavnim austrijskim
dostojanstvenicima. Zavr-�iv�i posete oko pet sati uve�e, vratio se knez Andreja
ku�i Biljibinovoj, sastavljaju�i u pameti pismo ocu o bici i o svom putu u Brno.
Pred ku�om u kojoj je stanovao Biljibin stajala je bri�ka do pola natovarena
stvarima i Franc, sluga Biljibinov, izi�e na vrata, jedva vuku�i putni�ki sanduk.
(Pre nego �to �e po�i Bilji-binu, knez Andreja je oti�ao knji�aru da ponese knjiga
na put, pa se zasedeo malo u du�anu.)
�ta je to? � upita Bolkonski.
As�, Eg1ais�1;! � re�e Franc, tovare�i s mukom sanduk u bri�ku � �1g 21e�ep pos�
\ue1-geg. Veg Vbbe�k�! 151: 5s�op �1es1eg �1p1:eg ip5 �eg.^
� �ta to zna�i? �ta je? � h�tao je knez Andreja.
Biljibin izi�e pred Bolkonskog. Na uvek mir-nom licu Biljibinovom opa�alo se
uzbuBenje.
� Nop, pop, auoieg ^ie s'e51; s�ag�ap! � pro-govori on � se1:1;e �151:o1ge s1i
ro�: s1e T�a�og. Pb Gop! razbe 5ap5 soir Jepg.^
Knez Andreja nije ni�ta razumeo.
Pa kako da vi ne znate ono �to ve� znaju svi ko�ija�i u gradu?
Idem od erchercoginje. Tamo nisam ni�ta �uo.
� A zar niste videli da se svuda spremaju?
Nisam video ... Pa �ta je? � upita nestr-pljivo knez Andreja.
�ta je? To je da su Francuzi pre�li preko mosta koji brani Auersperg, a most nisu
bacili u vazduh, pa tako juri sad Mira drumom ka Brnu i danas-sutra bi�e ovde.
. Kako ovde? I kako da ne razru�e most kad Je miniran?
� Pa to ja vas pitam? To ne zna niko, ni sam vonaparta.
Bolkonski sle�e ramenima.
pre�li most, onda im je vojska pro-pala: bi�e odse�ena � re�e on. ^ � U tome i
jeste stvar � odgovori Biljibin. 3 L"^U�^Jte. Francuzi ulaze u Be�, kao �to sam am
rekao. To je sve vrlo lepo. Sutradan, to jest
je ve�^opet^sttJa ^^"^" '^^ ^^^' Zlikovac nas
^ostom^^mosL''!"^^^^ j��t^j Aoga�aj s taborskim
otpora. ^ ^^"^^ divan. Pre�li su preko njega bez

ju�e, gospoda mar�ali: Mira, Lan i Belijar po-ja�u konje i odu na most. (Imajte na
umu da su sva trojica Gaskonjci.) �Gospodo� � veli jedan � �vi znate da je taborski
most miniran i kon-traminiran i da je pred vama stra�ni 1e1e s1i rop1; i pedeset
hiljada vojske kojoj je zapove�eno da zapali most i da nas ne propusti. Ali na�em
gospodaru imperatoru Napoleonu bi�e drago ako uzmemo taj most. Hajdemo nas trojica
da ga za-uzmemo.� � �Hajdemo� � vele ona dvojica. I tako se oni dignu i uzmu most,
pre�u preko njega i sad sa celom vojskom s ove strane Dunava idu na nas, na vas i
na va�e izve�taje.
� Ostavite se �ale � re�e knez Andreja ne-veselo i ozbiljno.
Ta vest bila je knezu Andreji istovremeno i bolna i prijatna. �im je �uo da se
ruska vojska nalazi u tako beznade�nom polo�aju, uvrte mu se u glavu da je upravo
njemu su�eno da izvede rusku vojsku iz tog polo�aja, da je tu onaj Tulon koji �e ga
izvu�i iz reda neznatnih oficira i prokr�iti mu pravi put ka slavi! Slu�aju�i Bi-
ljibina, on je smi�ljao kako �e, kad stigne u armiju, dati u ratnom savetu
mi�ljenje koje �e jedino spasti vojsku i kako �e samo njemu biti povereno da izvr�i
taj plan.
� Ostavite se �ale � re�e on.
� Ja se ne �alim � nastavi Biljibin. � Ni-�ta nije istinitije ni �alosnije. Ta
gospoda do-laze na most sami i ma�u belim maramama; uvera-vaju da je primirje i da
oni, mar�ali, dolaze da pregovaraju s knezom Auerspergom. De�urni ofi-cir pu�ta ih
u 1e1e bi rogL. Oni mu pri�aju hi-ljadu gaskonjskih gluposti; vele kako je rat svr-
�en, kako je car Franc odredio Bonaparti dan sastanka, kako bi oni �eleli da vide
kneza Auer-sperga itd. Oficir �alje po Auersperga; ta gos-poda grle oficire, �ale
se, sedaju na topove,
256
� me�utim francuski bataljon stupa neopa�en na iost zbacuje vre�e sa zapaljivim
materijalom V vodu i prilazi ka �e di. ro�. Najzad dolazi i general-lajtnant, na�
dragi knez Auersperg LJon Mautern. �Dragi prijatelju! Cvete austrijske vojske
heroju iz turskih ratova! Neprijateljstvu je kraj, mi mo�emo pru�iti jedan drugom
ruku... Imperator Napoleon gori od �elje da vidi kneza Auersperga.� Jednom re�i, ta
gospoda, koja nisu uzalud Gaskonjci, tako zasipaju Auersperga lepim re�ima, on je
tako polaskan brzo stvorenom in-timno��u izme�u njega i francuskih mar�ala, tako
zaslepljen izgledom ogrta�a i perjanice Mi-ratove ciI p'u uojg ^ie s1i Gei, e!
oi�Ie se1ij ^i'11 s1eua11; Ga1ge, Ga1ge zig Geppe�!.^ (Iako je Bi-ljibpn �ivo
govorio, ipak nije zaboravio da zastane posle te izreke, kako bi knez imao vre-mena
da je oceni.) Francuski bataljon utr�ava u �e pi rop1, onesposobljava topove i
zauzima most. Nego, �to je najlep�e � nastavi Biljibin, sti�avaju�i svoje uzbu�enje
lepotom sopstvenog pri�anja � to je to da je narednik, koji je bio postavljen kraj
onog topa �to je na njegov pucanj trebalo da se zapale mine i sru�i most, da je taj
narednik, ugledav�i da francuska vojska tr�i na most, hteo da puca, ali mu je Lan
sklonio RUku. Narednik, koji je, o�evidno, bio pametniji od svog generala, prilazi
Auerspergu i ka�e mu: �Kne�e, vas varaju, evo Francuza!� Mira vidi da Je stvar
propala, ako pusti da narednik govori. On se pretvorno za�u�eno (pravi Gaskonjac)
obra-pa Auerspergu i ka�e mu: �Ne mogu da poznam toliko hvaljenu u svetu austrijsku
disciplinu, pa vi dopu�tate pot�injenom da tako govori s
borav^o ^^?^^ (� j^'^^- blesak, sjaj), a za-
PRat
otvoriti^! ^R^zume se: vatru) koju je trebalo otvoriti, na nepriJatelja.
i mir I
vama!� Sez!; �e�a1. Ge rg�se {1'Aiegzreg� ze r1^ie <1'�oppeig e!; GaI; �eIge 1e
5eg�ep1; aih aggeJz. Kop ta15 auoieg die s'e51; s�agta�: 1;oi1;e seIe �zgohge Ji
rop! s1e T�a�og. Se p'e51; � �e1;15e, p1 1as�e1:e.^
Se51; 1;ga�15op rei1-e1he^ � re�e knez Andre-ja, zami�ljaju�i �ivo u pameti plave
�injele, rane, dim od baruta, grmljavu paljbe i slavu koja ga �eka ...
Mop r1i5. Se1a te! 1a soig d.ap5 de gtor tai-ua15 (1gar5 � nastavi Biljibin. � Se
p'e51; p1 1;ga-�15op, p1 1as�e1;e, � �e1;15e; s'e51; sot�e a 1J1t � On se kao
zamisli, tra�e�i izraz: s'e51;... s'e51: (1i Mask. Moi5 5otte5 � a s k e 5* �
zavr�i on, ose�aju�i da je kazao ip to1;, i to novo tog, tako jedno to1:, koje �e
se ponavljati.
Bore na njegovom �elu, dotle skupljene, raz-vuko�e se, �to je bio znak da je
zadovoljan, i on stade razgledati svoje nokte, lako se osmehuju�i.
� Kuda �ete? � re�e okrenuv�i se odjedan-put knezu Andreji koji ustade i po�e u
svoju sobu.
Idem.
Kuda?
U armiju.
Pa vi ste hteli da ostanete jo� dva dana?
Ali sad idem odmah.
I knez Andreja naredi �ta treba za polazak, pa ode u svoju sobu.
� Znate �ta, dragi moj � re�e Biljibin, ula-ze�i k njemu u sobu. � Ja sam
mislio o vama. Za�to idete?
' To je genijalno. Knez Auersperg nalazi se uvre�en i nare�uje da se narednik
zatvori. E, morate re�i da je sva ta istorija s taborskim mostom divna. To nije ni
glupost, ni kukavi�luk.
^ To je mo�da izdaja.
' Ni to nije. To bi dovelo dvor u suvi�e r�av polo-�aj. To nije ni izdaja, ni
kukavi�luk, ni glrtost; to je kao ono kod Ulma... to je... to je ne�to Makovo. Mi
smo namakovani.
I za potvrdu da se ne mo�e oboriti to njegovo l.i�ljenje, nestade mu svih bora s
lica.
Knez Andreja pogleda upitno u sagovornika i ni�ta ne odgovori.
� Za�to idete? Ja znam, vi mislite da vam js du�nost odjuriti u armiju sad kad
je armija u opasnosti. Razumem ja to, top s�eg, s'e51: ^e 1'�ego15te.^
Nimalo � re�e knez AndreJa.
Ali vi ste ip r�Iobor�e, pa budite sasvim filozof, pogledajte stvari s druge
strane, pa �ete videti da vam je, naprotiv, du�nost da �u-vate sebe. Ostavite vi to
drugima koji nisu vred-ni niza�to ve�e ... Vama nije nare�eno da se vra-�ate
natrag, niti su vas odavde otpustili, dakle, mo�ete ostati i i�i s nama kuda nas
odvu�e na�a nesre�na sudbina. Ka�u da odlaze u Olomuc. A Olomuc je vrlo lep grad. I
mi �emo mirno po�i zajedno u mojim ko�ijama.
Ostavite se �ale, Biljnbine � re�e Bol-konski.
Ja vam govorim iskreno i prijateljski. Razmislite. Kuda �ete i zbog �ega da idete
sad, kad mo�ete ostati ovde? Vas �eka tamo jedno od dvoga (on nabra ko�u nad levom
slepoo�nicom): ili ne�ete sti�i do armije a mir �e se zaklju-�iti, ili vas zajedno
sa celom Kutuzovljevom voj-skom �eka poraz i sramota.
I Biljibin razvu�e ko�u, ose�aju�i da se nje-gova dilema ne mo�e oboriti.
O tome ne mogu da razmi�ljam � re�e hla-Dno knez Andreja, pa pomisli u sebn: �Idem
da spasem armiju.�
� Mop s�eg, uoiz eJez ip �egoz^ � re�e Bi-ljibin.
I To je juna�tvo, dragi moj. ste junak, dragi moj.
17*

Te iste no�i, po�to se javio ministru vojske Bolkonski je po�ao u armiju, ne

znaju�i ni sam gde �e je na�i i strahuju�i da ga na putu do Kremsa ne uhvate
Francuzi.
U Brnu se sav dvorski svet spremao i ve� su se slali tovari u Olomuc. Blizu
Ecelsdorfa izbi knez Andreja na drum, kojim je najve�om brzinom i u najve�em neredu
uzmicala ruska vojska. Drum je bio tako zakr�en kolima da se u ekipa�u nije moglo
putovati. Knez Andreja uze od koza�kog sta-re�ine konja i jednog kozaka, pa, gladan
i umo-ran, presti�u�i komoru, po�e da tra�i glavno-komanduju�eg i svoja kola. Usput
su dopirali do njega najzlokobniji glasovi o polo�aju u kome se nalazi vojska, i te
je glasove potvr�ivao iz-gled vojske koja je u neredu be�ala.
�Seie ag�ee gizbe ^ie Gog Je GAp�1e1;egge a ggapbroPe s1e5 ehggetkeb s1e Gip1uegb,
poib aIopz 1� ^a1ge ergoiueg 1e �ete bog1; (1e bog1; s1e Gagtee s1'1J1t)�.^ Te re�i
iz naredbe koju je Bonaparta izdao svojoj vojsci pred po�etak rata pado�e na um
Bolkonskom, i te re�i probudi�e u njemu podjednako i divl.enje prema genijalnom
junaku, i ose�anje uvre�enog ponosa, i nadu u slavu. �Ali ako ni�ta ne ostaje ve�
da se gine?� � pomisli on. �Pa, kad se mora! "Ni u tome ne�u biti gori sd ostalih.�
Knez Andreja gledao je s prezrenjem te bes-krajne, izme�ane komande, kola, parkove,
arti-ljeriju, pa opet kola, kola i kola svih mogu�ih vrsta koja su se prestizala, i
u po tri, u po �e-tiri reda zakr�ivala kaljavi drum. Sa svih stra-na, i nazad i
napred, dokle se god moglo �uti,
' Mi �emo toj ruskoj vojsci koju je englesko zlato
dovuklo s kraja sveta spremiti istu sudbinu (sudbinu
one vojske pod Ulmom). .
panjala je tutnjava to�kova, krckanje kolskih �p�eva teretnnh kola i lafeta,
konjski topot, ibanje bi�em, vika i psovka vojnika, seiza i !^LJi�fa. Pored puta su
se neprestano videli �as mptvi odrani i neodrani konji, �as polomljena kola kraj
kojih su sedeli usamljeni vojnici �e-kaju�i ne�to, �as vojnici koji su se odvojili
od komande pa se gomilama krenuli u obli�nja sela, pli vukli iz sela koko�i,
ovnove, seno ili torbe pune ne�ega. Na nizbrdicama i na uzbrdicama bile su gomile
gu��e, a �ula se neprekidna vika. Bojnici su, propadaju�i u blato do kolena, iz-
vla�ili na rukama topove i teretna kola; pucali su bi�evi, klizala se kopita,
kidali se amovi i razdirale prsi vikom. Oficiri koji su uprav-ljali tim kretanjem
pojahivali su izme�u vozova �as napred, �as nazad. U toj op�toj vrevi slabo se �uo
njihov glas, a po njihovim licima videlo se kako su izgubili nadu da �e mo�i
zaustaviti taj nered.
�UoIa 1a s�ege pravoslavna vojska� � po-misli Bolkonski, se�aju�i se re�i
Bi.\>ibinovih.
�ele�i da zapita koga od tih ljudi gde je glav-nokomanduju�i, on pritera konja
jednoj komori. Prema njemu pravo i�ao je nekakav �udan eki-pa�, s jednim konjem,
koji su, kako izgleda, na-�inili vojnici od onog �to su imali pri ruci, i koji be�e
ne�to izme�u teretnih kola, kabrio-leta i ko�ija. Ekipa� je terao vojnik a pod ko�-
nim krovom sa zavesom je sedela jedna �ena sva UviJena maramama. Knez Andreja pri�e
i ve� se oorati pitanjem vojniku, kad njegovu pa�nju pri-vu�e o�ajna vriska one
�ene �to je sedela u kipa�i�u. Oficir koji je zapovedao komorom ukao Je vojnika
koji je terao ta kola zato �to zak^^^� prestigne ostale, i bi� je udarao po ^vesi
ekipa�i�a. �ena je prodirno vri�tala. A vide kneza Andreju, ona se pomoli ispod
za�vese i, ma�u�i suvim rukama, koje joj izlete�e ispod �ala, povika:
A�utante! Gospodine a�utante! ... Tako vam boga ... odbranite ... �ta je ovo? ...
Ja sam �ena lekara iz sedmog strelja�kog... ne daju nam da pro�emo, zaostali smo,
izgubili svoje ...
Okre�i, lepinju �u od tebe na�initi! � vikao je razlju�en oficir na vojnika �
okre�i nazad s tom tvojom sudoperom.
Gospodine a�utante, branite me. �ta je ovo? � viknu lekareva �ena.
Izvolite propustiti ta kola. Zar ne vidi-te da je to �ena? � re�e knez Andreja,
prilaze�i oficiru.
Oficir ga pogleda, ne odgovori ni�ta, nego se opet okrete vojniku:
Pokaza�u ja tebi kako se presti�e ... Na-zad!
Propustite, ka�em vam � ponovi knez Andreja, skupljaju�i usne.
A ko si ti? �? okrete se odjedanput njemu oficir s pijanim besom. � Ko si ti? Jesi
li ti (on je naro�ito udarao glasom na t i) ovde sta-re�ina, �ta li? Ovde sam ja
stare�ina, a ti nisi ... Ti, nazad � ponovi on vojniku � ina�e, lepinju �u od tebe
na�initi!
O�evidno, taj se izraz be�e svideo oficiru.
� Valjano li odrapi a�utanti�a! � �u se glas pozadi.
Knez Andreja vide da se oficir nalazi u onom pijanom nastupu bezrazlo�nog besnila
kad ljudi ne znaju �ta govore. On vide da je njegovo zauzi-manje za lekarevu �enu u
ekipa�i�u puno onoga �ega se on najvi�e na svetu bojao, onoga �to se zove ps�si1e,^
ali mu je instinkt govorio druk-�ije. Jo� oficir i ne izgovori dokraja posled-
' Sme�no.
pe�i a knez Andreja, s unaka�enim od ljutine Gicem, pri�e mu i di�e nagajku:
� Iz-vo-li-te pro-pu-sti-ti!
Oficir odmahnu rukom i br�e-bolje odjaha
dalje. ^^^^ ovih, zbog �tabnih, sav nered �
progun�a on. � Pa radite kako znate.
Knez Andreja �urno, ne podi�u�i o�iJu, ode od lekareve �ene, koja ga je nazivala
spasiocem i se�aJu�i se s odvratno��u najsitnijih pojedi-nosti te sramne scene,
odjuri dalje ka onom selu gde se, kako su mu kazali, nalazio glavnokoman-AUJu�i.
Kad u�e u selo on SJaha s konja i po�e prvOJ ku�i s namerom da se odmori bar za
trenutak, da pojede �to i da sredi sve one mutne misli �to su ga mu�ile. �Ovo je
gomila gadova, a ne vojska� � mislio je prilaze�i prozoru prve ku�e, kad ga zovnu
po imenu neki poznat glas.
On se okrete. Sa malog prozora be�e se pomo-lilo lepo lice NJesvickog. NJesvicki,
�va�u�i ne�to svoj'im punim ustima i ma�u�i rukama, zvao ga je k sebi.
� Bolkonski, Bolkonski! Zar ne �uje�? Hodi br�e! � vikao je on.
Kad u�e u ku�u, knez Andreja vide NJesvickog i jo� jednog a�utanta kako se ne�im
zala�u. Oni odmah zapita�e Bolkonskog da ne zna �to novo. Na njihovim licima, koja
mu behu toliko po-znata, pro�ita knez Andreja izraz uzrujanosti i nespokojstva. Taj
se izraz naro�ito opa�ao na uvek nasmejanom licu NJesvickog.
Gde je glavnokomanduju�i? � upita Bol-konski.
Ovde, u ovoj ku�i � odgovori a�utant. Dakle, je li istina da je mir i kapitula-
CIJa? � upita NJesvicki.
Ja vas pitam. Ja ne znam ni�ta sem to da sam jedva do�ao do vas.
A tek kod nas da zna�, brate, kako je? U�as! Kajem se, brate, podsmevali smo se
Maku, a ovamo mi jo� gore prolazimo � re�e NJesvic-ki. � Ali sedi da pojede� �to.
Sad, kne�e, ne�ete na�i ni kola, niti �ta, i Va� Petar bogzna gde je � re�e
a�utant.
A gde je glavni stan?
No�i�emo u Znajmu.
A ja sam sve �to mi treba natovario na dva konja � re�e NJesvicki � i natovarili su
izvrsno. Mogu be�ati i preko �e�kih brda. Zlo je, brate! Ali �to se ti tako trese�,
sigurno ti nije dobro? � upita NJesvicki kad opazi kako se knez Andreja trese kao
da si dirnuo u Lajde-novu bocu.
� Nije mi ni�ta � odgovori knez Andreja. On se tog trenutka setio skora�njeg
sukoba
izme�u lekareve �ene i vozarskog oficira.
� �ta radi ovde glavnokomanduju�i? � upita on.
� Ni�ta ne razumem � re�e NJesvicki.
� Ja znam samo to da je sve gadno, gadno i gadno � re�e knez Andreja i po�e u
ku�u gde je bio glavnokomanduju�i.
Knez Andreja pro�e pored Kutuzovljevog eki-pa�a, pored umornih jaha�ih konja
njegove svite i kozaka koji su glasno razgovarali, i u�e pod trem. Kutuzov je, kako
reko�e knezu Andreji, bio u sobi s knezom Bagrationom i Vajroterom. Vaj-roter je
bio austrijski general koji je zamenio ubijenog �mita. U tremu je �u�ao mali
Kozlovski pred pisarem. Pisar je, zasukav�i rukave na mun-diru, brzo pisao na
izvrnutoj ka�ici. Kozlovski je izgledao iznuren, � videlo se da ni on nije svu no�
spavaO. Pogleda u kneza Andreju, pa mu ni glavom ne klimnu.
, Drugi red ... Jesi napisao? � nastavi on
da diktira pisaru. � Kijevski, grenadirski, po-doljski...
Ne mogu da stignem, va�e visokoblagorod-
^.J,do __ odgovori pisar neu�tivo i ljutito � okrenuv�i se Kozlovskom.
Tog trenutka �u se iznutra �iv i nezadovoljan glas Kutuzovljev, prekidan drugim,
nepoznatim glasom. Po zvuku tih glasova, po nepa�nji kojom ga je Kozlovski
pogledao, po neu�tivosti iznure-nog pisara, po tome �to su pisar i Kozlovski �u�ali
na podu oko ka�ice tako blizu glavnoko-manduju�eg i po tome �to su se kozaci, koji
su dr�ali konje, smejali glasno pod prozorom, po svemu tome video je knez Andreja
da se moralo dogoditi ne�to krupno i nesre�no.
Knez Andreja po�e �ivo da zapitkuje Kozlov-skog.
� Sad �u, kne�e � re�e Kozlovski. � Dispo-zicija Bagrationu.
� A kapitulacija?
� Nema nikakve kapitulacije, izdata je na-redba za bitku.
Knez Andreja po�e vratima iza kojih su se �uli glasovi. Ali u trenutku kad on htede
da otvori vrata, glasovi u sobi u�uta�e, vrata se sama otvori�e i na pragu se
pojavi Kutuzov sa svojim orlovskim nosem na podbulom licu. Knez Andreja stajao je
pravo prema Kutuzovu; ali je, po izrazu onog jednog oka na koje je glavnokoman-
AUJu�i video, bilo jasno da su ga misao i briga ako Jako obuzele da su mu �isto
zasenile vid. ga poznao^^� svog a�utanta pravo u lice i nije
zlo^k^^^ ^^' �'^� ^ svr�io? � upita on Ko-
Ovaj �as, va�e prevashodstvo.
Za glavnim komandantom iza�e Bagration, oma-len, sa isto�nja�kim, odlu�nim i
nepomi�nim licem, �ovek suvonjav i jo� ne ostareo.
� �ast mi je javiti se � ponovi dosta glasno knez Andreja, daju�i mu pismo.
� A, iz Be�a? Dobro. Posle, posle! Kutuzov izi�e s Bagrationom pred ku�u.
�- Pa, kne�e, zbogom � re�e on Bagrationu. � Nek ti bog pomogne. Po�i s mojim
blagoslovom na veliko delo.
Aice Kutuzovljevo odjedanput posta blago, i u o�ima mu se vide�e suze. On privu�e
levom ru-kom Bagrationa k sebi, a desnom, na kojoj be�e prsten, prekrsti ga
o�evidno vi�nim gestom i podnese mu podnaduli obraz, ali umesto u obraz Bagration
ga poljubi u vrat.
Neka ti bog pomogne! � ponovi Kutuzov i pri�e kolima. � Sedi sa mnom � re�e on Bol-
konskom.
Ba�e visokoprevashodstvo, ja bih �eleo da poslu�im ovde. Dopustite mi da ostanem u
ode-lenju kneza Bagrationa.
Sedi � re�e Kutuzov, pa, kad vide da Bol-konski okleva, dodade: � i meni su
potrebni dobri oficiri, i meni.
Oni sedo�e u kola i i�li su �ute�i nekoliko minuta.
� Jo� �emo mi imati pred sobom mnogo, mno-go sva�ega � re�e Kutuzov sa
stara�kim o�tro-umljem, kao da je znao sve �to se de�ava u du�i Bolkonskog. � Ja �u
zahvaliti bogu ako sutra od njegovog odeljenja do�e i deseti deo � dodade on, kao
govore�i sam sa sobom.
Knez Andreja pogleda u Kutuzova, pa mu, na pola ar�ina od njega, i nehotice pado�e
u o�i �isto umivene bore o�iljka na slepom oku Kutu-zovljevu, gde mu je kur�um pod
Ismailom pro�i-�ao glavu, i njegovo iscurelo oko. �Da, on ima pravo da govori tako
mirno o pogibiji tih lju-dJJJ� � pomisli Bolkonski.
� Zato vas i molim da me po�aljete u to ode-ljenje � re�e on.
Kutuzov L1u ne odgovori. On be�e, izgleda, ve� zaboravio �ta je kazao i se�a�e
zami�ljen. Posle pet minuta, lju�kaju�i se lagano na gipkim opru-ga.ma kola,
Kutuzov se okrete knezu Andreji. Na njegovom licu nije bilo ni traga uzbu�enja. S
tananom podrugljivo��u raspitivao je on kneza Andreju o pojedinostima njegovog
vi�enja s carem, o mi�ljenju koje je slu�ao na dvoru o kremskoj bici i o nekim
op�tepoznatim �enama.

XIV
Kutuzov je dobio preko svog uhode 1. novembra izve�taj po kome je vojska pod
njegovom koman-dom bila zapala gotovo u bezizlazan polo�aj. Uhoda je javio da su
Francuzi, pre�av�i preko be�kog mosta, s velikom vojskom krenuli na put kojim
Kutuzov hvata vezu s onom vojskom �to ide iz Rusije. Ako bi se Kutuzov odlu�io da
ostane u Kremsu, onda bi ga Napoleonova vojska od sto pedeset hiljada odsekla od
svih veza, ockolila bi njegovu iznurenu armiju od �etrdeset' hiljada, i on bi se
na�ao u polo�aju Maka pod Ulmom. Ako bi se Kutuzov odlu�io da ostavi drum kojim se
uspostavlja veza s vojskom iz Rusije, onda bi mo-rao u�i bez puta u nepoznate
krajeve �e�kih brda brane�i se od neprijatelja koji ima ve�e snage i izgubiti svaku
nadu u vezu s Bukshevdenom. Ako bi se Kutuzov odlu�io da uzmi�e drumom iz Krem-sa u
Olomuc, te da se sastane s vojskom iz Rusije, onda bi rizikovao da ga na tom drumu
preteknu
Francuzi, koji su pre�li preko mosta u Be�u, i da na taj na�in bude prinu�en da
primi bitku u mar�u, sa svim prtljagom i komorom, i da se tu�e s neprijateljem koji
je triput ja�i od njega i koji ga je opkolio sa dve strane. Kutuzov je izabrao ovaj
poslednji izlaz.
Kao �to je javio uhoda, Francuzi su, pre�av-�i most u Be�u, i�li forsiranim mar�em
na Znajm, koji le�i na odstupnici Kutuzovljevoj, na vi�e od sto vrsta pred njim.
Sti�i do Znajma pre Francuza, zna�ilo je dobiti veliku nadu da �e se vojska
izbaviti; pustiti Francuze da sti-gnu pre u Znajm, zna�ilo je izvesno izlo�iti svu
vojsku ocakvoj sramoti kao �to je ulmska, ili ogaptoj pogibiji. Ali prete�i
Francuze sa celom vojskom bilo je nemogu�no. Francuzi su imali od Be�a do Znajma
kra�i i bolji put nego �to je put Rusima od Kremsa do Znajma.
One no�i kad je dobio izve�taj Kutuzov je poslao Bagrationovu gfethodnicu od �etiri
hi-l^ade ljudi desno od kremsko-znajmskog puta preko brda na be�ko-znajmski.
Bagration je morao pre�i bez odmora taj prelaz, zaustaviti se licem prema Be�u a
le�ima prema Znajmu, pa, ako bi stigao da prete�e Francuze, morao ih je zadr�avati
koliko mo�e. A Kutuzov se sa svim tovarom krenuo k Znajmu.
Pre�av�i s gladnim i bosim vojnicima hgreko brda, bez puta, po burnoj no�i,
�etrdeset pet vr-sta i izgubiv�i tre�inu ljudi �to mu izosta�e usput, Bagration je
izi�ao u Holabrunu na be�ko-znajmski drum za nekoliko sati pre Francuza, koji se od
Be�a pgrimicahu Holabrunu. Kutuzovu je trebalo da ide sa svojom komorom jo� �itav
dan dok stigne do Znajma, i tako je Bagration, da bi spasao vojsku, morao sa �etiri
hiljade gladnih i iznemoglih vojnika da zadr�ava �itav dan svu neprijateljsku
vojsku koja se srela s njim u Hola-brunu, a to je, o�evidno, bilo nemogu�no. Ali
�udan' udes u�ini da nemogu�no bude mogu�no. Uspeh one prevare �to je dala bez boja
be�ki most Francuzima u ruke, pobudio je Mirata da poku�a da prevari onako isto i
Kutuzova! Kada je Mira na znajmskom drumu na�ao slabo odeljenje Bagrationovo,
pomislio je da je to sva vojska Ku-tuzovljeva. Da bi sigurno smrvio tu armiju, on
je o�ekivao vojsku koja mu be�e zaostala na putu iz Be�a, i toga radi ponudio
primirje za tri dana, pod uslovom da ni jedna ni druga vojska ne menja svoj polo�aj
i da se ne mi�u s mesta. Mira je uveravao da se ve� vode pregovori o miru i da zato
on nudi primirje, jer se kloni uzaludnog prolivanja krvi. Austrijski general grof
No-stic, koji je bio na prednjoj stra�i, poverovao je re�ima parlahmentara Miratova
i odstupio, otkriv�i odeljenje Bagrationovo. Drugi parlamen-tar ode u ruski lanac
da javi tu istu vest o pregovorima za mir i da ponudi ruskim trupama primirje za
tri dana. Bagration odgovori da on ne mo�e ni da primi ni da ne primi primirje i
posla Kutuzovu svog a�utanta sa izve�tajem o u�injenoj ponudi.
Primirje be�e Kutuzovu jedini na�in da do-
oiJe vremena, da pru�i odmor izn\fenom odelje-
nju Bagrationovom i da propusti komoru i prtljag
^�iJe Je kretanje bilo sakriveno od Francuza),
Da dobije bar jedan mar� vi�e do Znajma. Po-
mg^^i^^^^^^^^ Aavala je jedinu i neo�ekivanu
dobi �'^ '^"^^^ vojska. Kad je Kutuzov
skm l "^^^ izve�taj, odmah je poslao u neprijatelj-^i logor general-a�utanta
Vincengeroda koji be
samo d'^ ""^^^ ^ slu�bi. Vincengerode je imao ne za tspp "R"^'" primirje, nego i
da ponudi uslove
svoje a�?'^^^^''^^' ^ ^^''^^ Kutuzov poslao nazad aoutante da po�ure koliko se
mo�e kreta�nje komore i cele vojske kremsko-znajmskim dru. mom. Izmu�eno i gladno
odeljenje Bagrationovo moralo je, da bi zaklonilo sobom to kretanje ko-more i cele
vojske, da stoji nepomi�no pred osam puta ja�im neprijateljem.
O�ekivanja Kutuzovljeva ispunila su se i u pogledu ponuda za kapitulaciju koje ga
nisu ni na �to obavezivale a koje su mogle dati vremena da jedan deo komore pro�e,
i u pogledu pogre�ke Miratove koja se morala vrlo brzo otkriti. �im je Bonaparta,
koji se nalazio u �enbrunu, dva-deset pet vrsta od Holabruna, dobio od Mirata
izve�taj i projekt primirja i kapitulacije, on je video da je to prevara, pa je
napisao Miratu ovo pismo:
.1.1ep5 be 50p1; 1a15be joieg roig 1e rabba�e ^i ro� ae U1eppe, uoib uoib khbbeg
joieg rag gt a1s1e-s1e-
-sa�r ae E�regeig.
^ Maro1eop.�^
A�utant Bonapartin odjurio je u punom trku, 1a�u�i, sa ovim stra�nim pismom Miratu.
Sam Bonaparta, ne veruju�i svojim generalima, po-�ao je sa svom gardom na bojno
polje, jer se pla-�io da ne upusti gotovu �rtvu, a Bagrationovo odeljenje od �etiri
hiljade ljudi veselo je lo�ilo vatre, su�ilo se, grejalo, kuvalo prvi put posle tri
dana ka�u, i niko od vojnika iz tog odeljenja nije znao niti mislio �ta ga �eka.

' Ai rg1pse Migag. bs�oepBgipp, 25 B�tahge

^ ep 1805 a �iI; �eigez di taIp.
�II t'eb1; 1tro5b1�1e Je ggoiueg Jeb 1egteb roig uoib ehrg1teg top
tesop1;ep1;etep1;. Uoiz pe sot-tapJeg die �op auap1;-�ags1e e! uoib p'aue2 rab 1e
s1go11; s1e 1a1ge '(1'agt151:1se bapb �op ogs1ge. Uoiz te {aIeb regs1ge 1e GgaI;
(1'ipe satra�pe. Ko�reg Gag-t151;1se big 1e s�a�r, e! tags�eh a Geppet1. Uoib 1i1
Gegeg (1es1ageg ^ie 1e �epega1 a 51�pe seIe sar11;i1a1;�p p'aua11; rab 1e dtok de
1e Ga1ge, di'11 p'u a die GE�regeig s1e K.ibb1e di! ak se s1go11;.
�Toigeb 1eb LJhb sere�Jap!; (^ie GEtregeig Le K.i551e gaINegak 1a s111;e
sopuep1;�p, je 1a gag�ega!; ta15 se p'e51; di'ipe gabe. Mags�eg, s1e1;ga15e2 Gag-
tee gizbe ... uoib egeb ep rob11;�p s1e rgep(1ge bop Ba�a�e e1; bop ag1;�eg1e.
�G'a1s1e-<1e-satr s1e GEtregeig d.e E.ib51e eb! ip ... Geb o�s1eg5 pe bop! g1ep
^iaps1 Ib p'op1; raz s1e roiuo1gb; se1�-s1 p'ep aua!! ro�! ... Geb Ai1;g1-
XV
Izme�u tri i �etiri sata posle podne sti�e u Grunt knez Andreja, koji je �vrsto
ostao pri svojoj molbi kod Kutuzova, i javi se Bagrationu.
' Knezu Miratu, �enburn, 25.brimera 1805. u osam �asova izjutra.
Ja ne mogu da na�em re�i da vam iska�em svoje ne-
zadovoljstvo. Vi komandujete samo mojom prethodnicom
i nemate prava da sklapate primirje bez moje zapovesti.
oi radite da izgubim plod �itavog jednog rata. Preki-
nite odmah primirje, i krenite na neprijatelja. Vi �ete
mu o&Javiti da general koji je potpisao tu kapitulaciju
to >r1vo� "^^ �ipi, i da samo car ruski ima
ventn'^^"�' ^1^* RUSki car ratifikuje pomenutu kon-lukavpt' ^ t/ ^ ratifikovati; a
ovo je samo jedno otrt',; 3 ^AIte, satrite rusku vojsku... vi joj mo�ete
komoru i arhiljeriju! niip-a k^"^ Ruskog cara, to je jedan... Oficiri nisu Austoi!^
* nsmaJu ovla��enja; ovaj nije imao nikakvo. mosta a "^^- '^� ^^''^ prevariti
za prelaz preko be�kog vi daJete da vas vara jedan carev a�utant.
Napoleon
A�utant Bonapartin jo� ne be�e do�ao u ode-ljenje Miratovo i bitka jo� nije po�ela.
U ode-ljenju Bagrationovom nisu ni�ta znali o op�tem toku stvari, razgovarali su o
miru, ali nisu verovali da ga mo�e biti. Razgovarali su i o bici, ali nisu verovali
ni da �e bitke skoro biti.
Bagration, poznaju�i Bolkonskog kao omilje-nog i poverljivog a�utanta, primio ga je
s osobi-tom stare�inskom po�a��u i naklono��u, obja-snio mu da �e, po svoj prilici,
bitka biti danas ili sutra i ostavio mu sasvim na volju da za vreme bitke bude kod
njega ili u za�titnici, da pazi da se povla�enje vr�i u redu, ��to je tako�e bilo
vrlo va�no�.
� Uostalom danas, po svoj prilici, bitke ne�e biti � re�e Bagration, kao da bi
umirio kneza Andreju.
�Ako je ovo jedan od obi�nih �tabnih kico�a, koji se �alju da dobiju krsti�, on �e
i u za�tit-nici dobiti to odlikovanje, a ako ho�e da bude sa mnom, neka ga...
treba�e mi, ako je hrabar oficir� � pomisli Bagration.
Knez Andreja ne odgovori ni�ta, nego zamoli kneza da mu dopusti da obi�e polo�aj i
da vidi kako je raspore�ena vojska, da zna kuda �e i�i, u slu�aju da bude poslan s
porukom. De�urni oficir u odeljenju, lep, kico�ki obu�en i s dija-mantskim prstenom
na ka�iprstu, �ovek koji je rado ali r�avo govorio francuski, ponudi se da provede
kneza Andreju.
Na sve strane videli su se mokri, snu�deni oficiri, koji su, rekao bi, ne�to
tra�ili, i vojnici koji su vukli iz sela vrata, klupe i ogradu.
� Eto, kne�e, ne mo�emo da izi�emo nakraj s tim svetom � re�e de�urni oficir,
pokazuju�i na te ljude. � Komandiri ih raspu�taju. A oni
evo ovde sabiju i sede � i on pokaza na Jpet �ator kantinerov. � Jutros sam sve
isterao, a gledajte, opet pun. Treba da pri�emo, kne�e da ih popla�imo. Samo za
�asak.
Pa da svratimo, da i ja uzmem sira i jednu zemi�ku � re�e knez Andreja koji jo� ne
be�e dospeo da jede.
Za�to, kne�e, niste kazali? Ja bih vam ponudio svoje gostoprimstvo.
Oni sjaha�e i u�o�e pod �ator kantinerov. Nekoliko oficira crvenih i umornih lica
se-delo je za stolovima, pilo i jelo.
� Pa �ta je to, gospodo! � re�e im de�urni oficir prekornim tonom, kao �ovek
koji ve� nekoliko puta govori jedno isto. � Vi se ne smete tako udaljavati. Knez je
naredio da se niko ovde ne na�e. Eto vi, gospodine kapetane � okrete se on malom,
kaljavom, suvonjavom artilje-rijskom oficiru, koji bez �izama (be�e ih dao
kantineru da ih osu�i), samo u �arapama, ustade, sme�e�i se ne ba� sasvim prirodno,
kad oni u�o�e. � Kako vas nije stid, kapetane Tu�ine? � nastavi de�urni oficir. �
Vi, kao artilje-rac, trebalo bi da dajete primer, a vi ste bez �izama. Neka zasvira
uzbuna, vi �ete bez �izama vrlo lepo izgledati. (De�urni oficir se osmeh-nu.)
Izvolite, gospodo, i�i na svoja mesta, svi,
Aodade on stare�inski.
Knez Andreja se i nehotice osmehnu kad po-gleda u kapetana Tu�ina. Nute�i i
osmehuju�i se, Tu�in se gegao s noge na nogu i upitno gledao svoJim krupnim,
pametnim i blagim o�ima �as
^"^ReJU, �as u de�urnog oficira. oe�r ^^""^^*^ ^ele: zgodnije je kad si izuven �
�rl.�^^"^'^^" Tu�in, sme�e�i se i boja�ljivo, polp '� ""^^^IANO, da pre�e iz
svog nezgodnog
"�aJa u �alu; ali jo� i ne izgovori, a opazi
Rat i mcr I
da njegova �ala nije primljena i da nije bila umesna. On se zbuni.
� Izvolite odlaziti � re�e de�urni ofi-cir, trude�i se da bude ozbiljan.
Knez Andreja pogleda jo� jednom u malog artiljerca. U njemu be�e ne�to osobito,
nimalo vojni�ko, ne�to malo komi�no, ali izvanredno privla�no.
De�urni oficir i knez Andreja sedo�e na konje i odo�e dalje.
Kad su izi�li iz sela, neprestano presti�u�i i sretaju�i vojnike i oficire iz
raznih ko-manda, vide�e levo kako se grade utvr�enja u kojima se crveni sve�a,
skoro iskopana ilo-va�a. Nekoliko bataljona vojnika samo u ko�u-ljama, iako je
duvao hladan vetar, gmizali su po tim utvr�enjima kao beli mravi; iz opkopa izba-
civane su neprestano lopate crvene ilova�e, a nije se videlo ko ih izbacuje. Oni
pritera�e konje do utvr�enja, razgleda�e ga, pa odjezdi�e dalje. Odmah iza
utvr�enja nabasa�e na nekoliko desetina vojnika koji su se neprestano re�ali i
str�avali sa utvr�enja. Tu morado�e da zapu�e nos i poteraju konje kasom, da izi�u
iz te otro-vane atmosfere.
� UoIa 1'a�t6tep1 Jez satrz, topzheig 1e rgtse^ � re�e de�urni oficir.
Izjaha�e na suprotno brdo. S tog brda ve� su se videli Francuzi. Knez Andreja stade
i po�e razgledati.
Eno, onde je na�a baterija � re�e de-�urni oficir, pokazuju�i na najvi�u ta�ku �
baterija onog osobenjaka �to je sedeo bez �izama; odande se vidi sve, hajdemo tamo,
kne�e.
Velika vam hvala, sad �u sam pro�i � re�e knez Andreja, �ele�i da se spase od
de�urnog
' Eto vam, gospodine kne�e, logorske prijatnosti.
oLJicira � nemojte se, molim vas, uznemiravati. De�urni oficir ostade a knez
Andreja ode
'^^*�to je i�ao dalje unapred, bli�e neprija-telju, vojska je izgledala sve
urednija i veselija. Najve�i nered i klonulost duha be�e u onoj komori pred
Znajmom, pored koje je knez Andreja to jutro pro�ao i koja je bila deset vrsta
daleko od Francuza. I u Gruntu se ose�ao neki nemir i strahovanje od ne�ega. Ali
�to se knez Andreja bli�e primicao lancu francuskom, sve mu je odva�nija izgledala
na�a vojska. Vojnici u �i-njelima stajali su u redu, a narednik i �etni komandir
razbrajali su ljude, doti�u�i prstom u prsi krajnjeg u odeljenju i nare�uju�i da
digne ruku; svuda rastureni, vojnici su vukli drva i �iblje i gradili kolibice,
smeju�i se veselo i razgovaraju�i; kraj vatara su sedeli obu�eni i goli, su�e�i
kopgulje i obojke, ili krpe�i �izme i �injele, i gomilali se oko kazana i ku-vara.
U jednoj �eti be�e ru�ak gotov i vojnici su �udno gledali kako se pu�e kazani i
�ekali dok se proba jelo koje je intendant podnosio u kopanji oficiru koji se�a�e
na gredi prema svojoj kolibi.
Po�t!
U drugoj, sre�nijoj �eti, jer sve nisu imale rakije, stajali su u gomilama vojnici
oko hra-pavog ple�atog narednika, koji je naginjao bu-rence i to�io u poklopce
manjerki, kako mu je ko, redom, podnosio. Vojnici su s pobo�nim li-cima prinosili
ustima manjerke, izvrtali ih i odlazili od narednika veseli, ispiraju�i usta i
or�cu�i se rukavima �injela. Szi su bili tako mirni kao da se to doga�alo ne
nadomak neprija-^l.u, pred bitku u kojoj je morala izginuti bar lovina odeljenja,
nego negde u zavi�aju, gde ih �eka miran odmor.
o Je pro�ao strelja�ki puk, knez Andreja
274
18�
je u redovima kiJevskih grenadira, otresitih ljudi koji su se zanimali tim istim
mirnim po-slovima, nedaleko od visoke kolibe pukovskog komandanta, druk�ije od
ostalih, nai�ao na vod grenadira u stroju, pred kojima je le�ao go �o-vek. Dva
vojnika dr�ala su ga, a dvojica izma-hivala vitkim prutovima i odmereno ga udarala
po golom telu. Ka�njenik se derao neprirodno. Debeli major hodao je ispred stroja
i, ne zaustav-ljaju�i se niti obra�aju�i pa�nje na jauke, govorio:
� Sramota j'e da vojnik krade, vojnik treba da bude po�ten, plemenit i hrabar;
a ako ukrade �to od svog druga, on je nepo�ten, on je neva-ljalac. Jo�, j'o�!
I negfeetano su se �uli vitki udarci i o�aj-ni�ki, ali gfetvoran jauk,
� Jo�, j'o�! � govora�e major.
Jedan mlad oficir, na �ijem se licu videla nedoumica i bol, ukloni se od
ka�njenika, gle-daju�i upitno a�utanta koji pro�e.
Knez Andreja, izjahav�i u prednju liniju, po�e pored fronta. Na� i netfijateljski
lanac behu na levom i desnom krilu daleko jedan od drugog, ali na sredini, onde gde
su izjutra pro-�li parlamentari, lanci su se primakli tako blizu da su voj'nici
mogli raspoznati lice jedan drugom i razgovarati. Sem voJ'nika koji su na tom mestu
zapremali lanac, stajalo je i s jedne i s druge strane mnogo radoznalih ljudi koji
su se smejali i razgledali za njih �udne i nepoznate neprijatelje.
Iako je zabranjeno prilaziti lancu, stare-�ine se nisu mogle da odbrane od
radoznalog sveta. Vojnici koji su staJ'ali u lancu ve� nisu pazili na Francuze,
nego su, kao ljudi koj'i pokazuju ne�to retko, posmatrali one �to dolaze i,
dosa�uju�i se, �ekali smenu.
Knez Andreja zastade da razgleda Francuze. J-de ga, gle � govora�e jedan vojnik
svome AG)ugu pokazuju�i rukom na ruskog pe�aka koji
pri�ao s oficirom blizu lanca i ne�to brzo i vatreno govorio s francuskim
grenadirom. � Gle kako ve�to lapara! Ne mo�e Francuz da ga stigne. Dede ti,
Sidorove!
� �ekaj, slu�aJ malo! Ala kre�e ve�to! � odgovori Sidorov, koji se ra�unao da
ume maj-storski govoriti francuski.
Vojnik na koga su pokazivali ovi �to su se smejali bio je Dolohov. Knez Andreja ga
poznade i stade slu�ati njegov razgovor. Dolohov je za-jedno sa svojim �etnim
komandirom do�ao u lanac s levog krila na kom je bio njihov puk.
� De, j'o�, jo�! � podstica�e ga �etni ko-mandir, naginju�i se napred i trude�i
se da ne propusti nijednu re�, mada je ne razume. � Mo-lim vas, de-te br�e. �ta
ka�e on?
Dolohov nije odgovarao �etnom komandiru; on se be�e sasvim zaneo u vatrenu gfepirku
s francuskim grenadirom. Kao �to je i moralo biti, govorili su o ratu. Francuz je,
me�aju�i Austrijance s Rusima, dokazivao kako su se Rusi predali i be�ali �ak do
Ulma; Dolohov je doka-zivao da se Rusi nisu predavali, nego da su tukli Francuze.
� Ovde nam nare�uJ'u da vas oteramo i mi �emo vas oterati � govorio je Dolohov.
Samo pazite da vas ne pohvatamo zaJ'edno sa svim va�im kozacima � re�e grenadir
Fran-cuz.
Gledaoci i slu�aoci Francuzi nasmeJ'a�e se. Nagna�emo mi vas da igrate, kao �to ste
igrali i pred Suvorovom (op uoiz Jega s1ap5eg^) � re�e Dolohov.
' Nagna�e vas da igrate.
Oi'e51:-se ^i'11 s�ate?^ � ugagga jedan Fran-cuz.
Ve G�151:o1ge aps1eppe � odgovori drugi Francuz koji razumede da je re� o
pre�a�njim ratovima. � ^'Etregeig ua 1� Ja1ge Uo1g a uogge boiuaga, sotte aih
ai1:ge5 ..
Bonaparta � zausti Dolohov, ali ga Fran-cuz prekide.
Nije on Bonaparta. Imperator! 8asge pot ... !* � viknu on.
Nek ide do �avola va� imperator!
I Dolohov opsova na ruskom, grubo, vojni�ki, pa zabaci pu�ku na rame i ode.
Hajdemo, Ivane Luki�u � re�e on �etnom komandiru.
Eto, tako se govori francuski � zagraja�e vojnici u lancu. � Dede sad ti, Sidorove!
Sidorov namignu, pa se okrete Francuzima i po�e brzo, brzo da brblja neke
nerazumljive re�i:
Kari, mala, tafa, safi, muter, kaska � iz-brblja on trude�i se da svome glasu da
izrazitu intonaciju.
Ho, ho, ho! Ha, ha, ha, ha! Uh! Uh! � zahori se me�u vojnicima grohot tako zdravog
i veselog kikota, koji i nehotice pre�e preko lanca i obuze i Francuze, da je,
rekao bi �ovek, trebalo da svi posle tog smeha isprazne pu�ke, spale fi�eke i da se
�to br�e razi�u ku�ama.
Ali pu�ke ostado�e pune, pu�karnice na ku�ama i na utvr�enjima gledahu kao i pre
stra-�no napred i kao i pre ostado�e napereni jedni na druge topovi, skinuti s
prednjaka.
' �ta on trabunja?
' Staru pri�u. Imperator �e pokazati tom va�em Suvari, kao i osta,\ima.
' Psovka; zna�i, otprilike, kao na�e: sto mu muka.
t - XVI ^
Kad je obi�ao celu liniju vojske od desnog do levog krila, knez Andreja se pope do
one ba-terije od koje se, po kazivanju de�urnog oficira, vide^o sve polje. Tu sjaha
i zaustavi se kod kraj-njeg izme�u �etiri topa skinuta s prednjaka. Ispred topova
hodao je stra�ar artiljerac, koji se isprsi pred oficirom, pa kad mu ovaj otpo-
zdravi, nastavi opet svoje jednoli�no, dosadno hodanje. Iza topova stajali su
prednjaci a iza njih povezani konji i tobcijske vatre. Aevo, ne-daleko od krajnjeg
topa, be�e nova pletena kolibica, iz koje su se �uli veseli oficirski glasovi.
Doista se od baterije video gotovo sav raz-me�taj ruske vojske i veliki deo
neprijatelja. Pravo prema bateriji, na horizontu suprotnog bre�uljka, videlo se
selo �engraben; vi�e ulevo i udesno mogle su se raspoznati na tri mesta, u dimu
njihovih vatara, mase francuske vojske, �iji se, o�evidno, veliki deo nalazio u
samom selu i iza brda. Vi�e ulevo od sela videlo se U dimu ne�to nalik na bateriju,
ali se golim okom nije moglo lepo da raspozna. Na�e desno krilo be�e razme�teno na
dosta strmenitoj uz-vi�ici, koja je dominirala nad francuskom pozicijom. Po njoj
be�e razme�tena na�a pe�a-AIJa, a na samom kraju videli su se dragoni. Na centru
gde se nalazila i ona baterija Tu�i-nova, sa koje je knez Andreja razgledao
poziciju, oila je vrlo strma i prava nizbrdica i uzbrdica prema potoku, koji nas je
razdvajao od �engra-oena. Aevo je na�a vojska dopirala do �ume, gde ^U se dimile
vatre na�e pe�adije koja je sekla Arva. Francuska linija bila je ve�a od na�e
videlo se jasno da su nas Francuzi mogli lako obi�i s obe strane. Iza na�e pozicije
bila je strmenita i duboka jaruga, niz koju je artilje-riji i konjici te�ko bilo da
odstupa.
Knez Andreja se nalakti na top, izvadi bele�-nicu i nacrta za sebe plan razme�tene
vojske. Na Ava mesta zabele�i pisal.kom napomene koje je nameravao Aa saotppti
Bagrationu. On je mislio, prvo, Aa koncentri�e svu artiljeriju u centru, a Arugo �
Aa konjicu premesti nazad, s one strane jaruge. Knez Andreja, koji je nepre-stano
bio uz glavnokomanduju�eg, pratio kretanje masa i op�te rasporede i neprestano
�itao isto-rijske opise bitaka, nehotice je i u ovoj bici, �to je bila ve� tu,
hfedvi�ao dalji tok vojnih operacija, samo u op�tim crtama. On je predvi-�ao samo
ovako kruh�e eventualnosti: �Ako ne-prijatelj napadne na desno krilo� � govorio je
on sam sebi � �kijevski grenadirski i podoljski strelja�ki puk moraju dr�ati svoju
poziciju dok im ne stigne rezerva iz centra. U tom slu�aju mogu dragoni udariti s
boka i odbiti ih. A u slu�aju napada na centar, isturi�emo na ovu uzvi�icu
centralnu bateriju i pod njenom za�ti-tom prikupiti levo krilo, pa odstupiti do
jaruge u e�alonima� � mislio je onako sam...
Za sve vreme dok je bio u bateriji kraj topa �uo je, kao �to to �esto biva, glasove
oficira koji su razgovarali u kolibi, ali nije razumeo nijedne re�i od onog �to su
oni govorili. Odje-danput razgovor u kolibi iznenadi ga takvim intimnim tonom da je
i nehotice stao prislu-�kivati.
� Ne, dragi moj � re�e sladak i kao poznat knezu Andreji glas � ja mislim, kad bi
se moglo znati �ta �e biti posle smrti, tada se niko od nas ne bi smrti bojao. Tako
je, brate.
Arugi, mla�i glas prekide ga.
� Bojao se, ne bojao, svejedno � ne pobe�e
P\ N'^- ^ . ,-1-1
A ipak se boJi�! Eh, vi u�eni ljudi � re�e toe�i mu�evan glas i prekide ih obojicu.
� Vi tobd�ije, veoma ste u�eni, jer mo�ete sve uza se da ponesete, i rakijice, i
mezence.
I tu se nasmeja sopstvenik mu�evnog glasa, o�evidno pe�adijski oficir.
d ipak se boji� � nastavi prvi, poznati
J.dd(,. � Boji� se neizvesnosti, eto �ega se boji�. Ma koliko ti govorio da �e du�a
oti�i na nebo... mi znamo da nema neba, da postoji samo atmosfera.
Opet mu�evni glas prekide artiljerca.
� Pa, de, Tu�ine, po�astite nas va�om tra-varicom � re�e on.
�A, to je onaj kapetan �to je bio kod kanti-nera bez �izama� � pomisli knez Andreja
i bi mu milo kad poznade sladak glas koji je filo-zofirao.
� Mo�emo malo travarice � re�e Tu�in � ali saznati o �ivotu koji nas �eka ...
On ne dovr�i.
U tom trenutku �u se u vazduhu zvi�danje; bli�e, bli�e, br�e i ja�e, ja�e i br�e, i
�ule, kao da ne izgovori ove �to je trebalo, tresnu o zemlju nedaleko od kolibe,
prsnuv�i neobi�nom onagom u par�ad. Od tog stra�nog udarca zemlja kao da jeknu.
U istom trenutku istr�a iz kolibe pre sviju omalen Tu�in sa zabaglanom lulicom sa
strane; njegovo dobro, pametno lice be�e malo bledo. Za im ispade sopstvenik
mu�evnog glasa, otresit e�adijski oficir i otr�a svojoj �eti, zakop-�avaJu�i se u
trku.

' Knez Andreja zastade na konju kod baterije gledaju�i topovski dim iz koga je
izletelo �ude' On je preletao o�ima po velikom prostranstvu! Video je samo kako se
zaljulja�e mase Francuza koje dotle behu nepomi�ne i kako je doista na levoj strani
bila baterija. Nad njom se jo� ne be�e razi�ao dim. Dva francuska konjanika, sva-
kako a�utanti, protr�a�e preko brda. Pod brdom se kretala omanja kolona
neprijateljska, koja se lepo videla, po svoj prilici da poja�a lanac. Jo� se ne
be�e rasturio dim od prvog pucnja, a izbi drugi dim, i �u se pucanj. Po�e bitka.
Knez Andreja okrete konja i odjuri natrag u Grunt da tra�i kneza Bagrationa. �uo je
kako iza njega kanonada postaje u�estanija i ja�a. Videlo se da su na�i po�eli
odgovarati. Dole, na onom mestu gde su prolazili parlamentarci, �u�e se pu�ke.
�im je Aemaroa (Getaggohb) stigao Miratu sa stra�nim pismom Bonapartinim, posti�eni
Mira, �ele�i da zagladi svoju pogre�ku, odmah krenu vojsku na centar, da zaobi�e
oba krila, nadaju�i se da �e jo� do mraka i dok ne stigne imperator smrviti
ni�tavno odeljenje koje je stajalo pred njim.
�Po�elo! Eto ono!� � pomisli knez Andreja i oseti kako mu krv po�e br�e da nadolazi
u srce. �A gde �e? Kako �e se pokazati moj Tulon?� � mislio je.
Prolaze�i izme�u onih �eta �to su pre �etvrt sata jele ka�u i pile rakiju, on je
svud video jedno isto brzo kretanje vojnika koji su se po-strojavali i uzimali
pu�ke i na svakom licu otkrivao ono isto ose�anje �ivosti koje be�e i u njegovom
srcu. �Po�elo! Eto ono! Stra�no i veselo!� � govorilo Je lice svakog voJnika i
oficira. _
On ne be�e jo� stigao do onog utvr�enja �to se gradilo, a vide, prema ve�ernjoj
svetlosti ob-la�nog jesenskog dana, neke konjanike �to mu i�ahu u susret. �elni, u
burci i ka�ketu s nau�-nicama, jahao je na belom konju. To be�e knez Bagration.
Knez Andreja zastade, o�egkuju�i ga. Knez Bagration zaustavi svog konja i, kad
poznade kneza Andreju, klimnu mu glavom. Dok mu je knez Andreja kazivao �ta je
video, on je ceprekidno gledao napred.
Izraz; �Po�elo! Eto ono!� � video se �ak i na hladnom, mrkom licu kneza Bagrationa,
s poluzatvorenim, mutnim, kao neispavanim o�ima. Knez Andreja je gledao s nemirnom
radoznalo-��u u to nepomi�no lice i hteo da dozna: misli li i ose�a li, i �ta
misli, �ta ose�a taj �ovek u tom �asu? �Ima li uop�te ne�eg iza tog nepo-mi�nog
lica?� � pitao se knez Andreja, gledaju�i ga. Knez Bagration klimnu glavom u znak
da se sla�e s kazivanjem kneza Andreje i re�e: �Dobro� s takviJL izrazom kao da je
sve to �to se doga�alo i �to mu je govoreno bilo upravo ono �to je on ve�
predvideo. Knez Andreja, zadihan od brzog Jahanja, govorio je brzo. Knez Bagration
je izgo-varao re�i svojim isto�nja�kim naglaskom, la-gano, kao da uverava kako se
nema kud �uriti. Ipak potera konja kasom ka bateriji Tu�inovoj. 1^-nez Andreja po�e
za njim zajedno sa svitom. Iza kneza Bagrationa jahali su: svitski oficir, ^�ni
a�utant kne�ev, �erkov, ordonans, de-�urni �tabni oficir na lepom engleziranom
konju i civilni �inovnik, auditor, koji je iz RJDOznalosti umolio da ide u bitku.
Auditor, hu�/� ^^^' "^"^ lica, osvrtao se, naivno se osme-1e n^g^ " klimaju�i se na
svom konju, a izgledao J ieooi�no u svom suknenom �injelu i na vozar�skom sedlu,
me�u husarima, kozacima i a�utan-tima.
Eto, ho�e da gleda bitku � re�e �erkov Bolkonskom pokazuju�i na auditora � a ve� ga
�ignulo pod la�i�icom.
Ala ste vi � re�e auditor s vedrim, naiv-nim i u isti mah vragolastim osmehom, kao
da mu laska �to je on predmet �erkovljeve �ale i kao da se naro�ito trudi da
izgleda gluplji nego �to je odista bio.
Tg^b (1gb1e, �op �opzheig rppse^ � re�e de�urni �tabni oficir. (On se se�ao da se
ti-tula knez nekako naro�ito ka�e na francu-skom, a nikako nije mogao da pogodi.)
Uto se ve� svi pribli�i�e bateriji Tu�i-novoj i pred njih udari �ule.
� �ta to pade? � upita auditor, sme�e�i se naivno.
� Francuska lepinja � re�e �erkov.
� Dakle, tim tuku? � upita auditor. � �ta im je naspelo!
I on se, rekao bi �ovek, sav rasplinu od za-dovoljstva. �im on to re�e, opet se
iznenadno �u stra�an fijuk, koji se odjedanput prekide udar-cem u ne�to �itko, i �-
�-�-�ljap � i kozak, koji je jahao malo udesno iza auditora, tresnu s konja na
zemlju. �erkov i de�urni �tabni ofi-cir pognu�e se po sedlima i okreto�e konje u
stranu. Auditor zastade gfema kozaku i gleda�e ga s pa�ljivom radoznalo��u. Kozak
be�e mrtav, konj se jo� koprcao.
Knez Bagration za�kilji o�ima, osvrte se i, kad vide �ta je bio uzrok tom neredu,
okrete nemarno glavu, kao da ho�e re�i: �vredi li za-bavljati se i oko takvih
tri�arija!� On zaustavi konja, kao dobar jaha�, na�e se malo i popravi
' Veoma sme�no, moj gospodine kne�e.
koji mu se zaka�io za burku. Ma� be�e sta-pinski ne onakav kakvn su se nosili tada.
Knez Andreja se seti pri�e kako je Suvorov u Italiji dao na dar svoj ma� Bagrationu
i njemu u taj mah bi osobito mila ta uspomena. Oni pri�o�e onoj istoj bateriji kod
koje je stajao Bolkonski kad \e razgledao bojno polje.
�ije je ovo baterija? � upita knez Bagra-
tion kaplara koji je stajao kod sanduka.
On u istini nije pitao: �ija je baterija? nego: da li se vi ovde ne pla�ite? I
kaplar je to razumeo.
Kapetana Tu�ina, va�e prevashodstvo � viknu veselim glasom ri�i kaplar pegava lica
i isprsi se.
Tako, tako � re�e Bagration premi�lja-ju�i ne�to, pa projaha pored prednjaka do
kraj-njeg topa.
U trenutku kad on pri�e, grunu pucanj iz tog topa i zaglu�i i njega i njegovu
svitu, a u dimu koji odjedanput obavi oru�e videli su se arti-ljerci kako dokopa�e
top, pa, upinju�i se �urno, po�e�e da_ ga vuku na pre�a�nje mesto. Ple�at, krupan
vojnik broj prvi, sa �etkom, raskora�i se i odsko�i do to�ka. Broj drugi metnu
uzdrhta-lom rukom �ule u topovsko grlo. Omalen, malo pogrbljen �ovek, kapetan
Tu�in, spotaknuv�i se o lafet, izi�e napred, ne vide generala i stade Da osmatra
ispod male �ake.
~ Dodaj jo� dve linije, pa �e biti dobro � vnknu on tanu�nim glasi�em, trude�i se
da mu Aa Juna�ki ton, koji nije dolikovao njegovoj Figuri. � Drugi! � ciknu on. �
Ru�i, Med-
gen?^^^�'^" ^*^�^ kapetana Tu�ina i on pri�e ljivo prinev�i tri prsta
suncobranu boja�-vo1ni" neve�to, nimalo onako kako salutiraju Jnici, nego onako
kako blagosiljaju sve�te�nici. Iako su Tu�inovi topovi bili odre�eni da ga�aju u
dolinu, on je ga�ao kumbarama selo �engraben koje se videlo napred i pred kojim su
se kretale velike mase Francuza.
Niko nije naredio Tu�inu kuda �e i �ime da ga�a i on je, po�to se malo posavetovao
sa svojim narednikom Zahar�enkom, koga je vrlo po�tovao, odlu�io da bi dobro bilo
zapaliti selo.
� Dobro! � re�e Bagration posle raporta kapetanovog i stade da razgleda bojno polje
koje se celo videlo pred njim, kao ne�to smi�ljaju�i.
Francuzi se behu najvi�e primakli s desne strane. Ispod visa na kome je bio
kijevski puk, u dolini pored re�ice, �uo se strahovit prasak pu�aka, a daleko
udesno iza dragona pokazivao je svitski oficir knezu rukom kolonu Francuza koja je
zaobilazila na�e krilo. Na levoj strani horizont je zaklanjala obli�nja �uma. Knez
Bag-ration naredi dvama bataljonima iz centra da idu desno u pomo�. Svitski oficir
usudi se napomenuti knezu da �e topovi ostati bez za-�tite kad ti bataljoni odu.
Knez Bagration se okrete svitskom oficiru i mutnim o�ima pogleda ga �ute�i. Knezu
Andreji se �inilo da je napo-mena svitskog oficira bila umesna i da se do-ista nije
imalo �ta re�i. Ali u taj mah dojuri a�utant komandanpga puka koji je bio u dolini
i javi da velike mase Francuza idu dolinom, da je puk rastrojen i da uzmi�e ka
kijevskim grena-dirima. Knez Bagration klimnu glavom da se sla�e i da odobrava. On
pogna konja hodom desno i posla a�utanta dragonima s naredbom da na-padnu Francuze.
Ali se a�utant koji je tamo poslan vrati posle pola sata sa izve�tajem da je
komandant dragonskog puka ve� odstupio preko jaruge, jer je na njega bila
upravljena jaka vatra i uzaludno je gubio ljude, pa je pohitao da name-sti strelce
u �umu.
� Dobro � re�e Bagration.
u trenutku kad on ode od baterije �u se puca-nje i na levoj strani u �umi, a po�to
je bilo suvi�e daleko do levoga krila, te ne bi mogao sti�i na vreme, knez
Bagration posla tamo �er-kova da ka�e starijem generalu, onom istom �to je u
Braunau izvodio Kutuzovu na smotru svoj puk, da odstupi �to mo�e br�e preko jaruge,
jer desno krilo, po svoj prilici, ne�e mo�i dugo zadr�avati neprijatelja. A Tu�ina
i bataljon koji ga je za�ti�avao zaboravi�e.
Knez Andreja je pa�ljivo slu�ao �ta razgo-vara knez Bagration sa stare�inama i
kakve im daje naredbe i, na svoje �u�enje, opazi da se nisu izdavale nikakve
naredbe i da se knez Bagration trudio da poka�e kako je sve ono �to se radilo iz
preke potrebe, slu�ajno i po volji pojedinih stare�ina, ra�eno, ako ne po njegovoj
naredbi, ipak saglasno s njegovim namerama. Zahvaljuju�i taktu kneza Bagrationa,
knez Andreja je opazio da je, i pored te slu�ajnosti doga�aja i njihove
nezavisnosti od volje stare�inine, njegovo pri-sustvo u�inilo vanredno mnogo.
Stare�ine, koje su zabrinute prilazile knezu Bagrationu, posta-Jale su spokojne,
vojnici i oficiri pozdravljali su ga veselo i bili �ivlji u njegovom prisustvu i,
kako se videlo, hvalisali se pred njim hrabro-

HUP1
ta�^^'^ �'^ ^"^^ Bagration izjahao na najvi�u gde "^�^^ Desnog krila, on po�e
silaziti dole, vil^T ^*^^^ plotunska paljba i gde se ni�ta nije �talh^ �^ barutnog
dima. �to su se bli�e spu-g�m^g^^^^^\^^^ ^^^*^ mogli videti, ali se J^i�e ose�ala
blizina pravog bojnog polja.

Stado�e sretati ranjenike. Jednoga, s krvavom glavom, bez kape, vukla su dva
vojnika ispod ruke. On je krkljao i pljuvao. Ridelo se da ga je kur�um pogodio u
usta ili u grlo. Sreto�e drugoga, koji je i�ao sam, bez pu�ke, jau�u�i glasno i
ma�u�i od sve�eg bola rukom iz koje je potokom lila krv na njegov �injel. Po licu
mu se videlo da je vi�e upla�en nego �to ga boli. Ranjen je trenutak ranije.
Kad su pre�li drum, stado�e se strmo spu-�tati i na nizbrdici vide�e nekoliko ljudi
gde le�e; sreto�e gomilu vojnika, me�u kojima je bilo i zdravih. Vojnici su i�li na
brdo, di-�u�i te�ko, i, pri svem tom �to su videli gene-rala, glasno su razgovarali
i mahali rukama. Napred u dimu ve� su se videli redovi surih �injela i oficir, kad
ugleda Bagrationa, potr�a vi�u�i za vojnicima koji su i�li u gomili, zapo-vedaju�i
im da se vrate. Bagration prigna konja redovima u kojima su, �as ovde �as onde,
brzo pucale pu�ke, zaglu�uju�i govor i viku komande. Sav vazduh be�e zasi�en
barutnim dimom. Lica svih vojnika behu garava od baruta i vesela. Jedni su nabijali
pu�ke �ipkama, drugi potpra-�ivali i vadili fi�eke iz kesa, tre�i pucali. Ali na
koga su pucali nije se videlo od dima, koji vetar nije mogao da rastera. Dosta
�esto �ulo se prijatno zujanje i zvi�danje. ��ta li je to?� � POM1ISLI knez
Lndreja, prilaze�i gomili. vojnika. �To ne mo�e biti lanac, jer su u gomili. To
nije napad jer se ne mi�u, nije kara: ne stoje kao u kari.�
Suvonjav, na izgled slab star�i�, komandant puka, s ljubaznim osmehom, s obrvama
koje su vi�e od pola zaklanjale njegove stara�ke o�i i davale mu krotak izgled,
pri�e knezu Bagra-tionu i do�eka ga kao doma�in dragog gosta. On raportira knezu
Bagrationu da je na njegov puk
^^ti�ala francuska konjica; ali, iako je juri� lbijen puk je izgubio vi�e od
polovinu ljudi. Komandant puka je rekao da je juri� odbijen i time je dao vojni�ki
naziv onome �to se de�a-valo V njegovom puku, ali ni on nije znao po-zdano �ta se
za to pola sata desilo u poverenim mu trupama, niti je mogao pouzdano re�i da li je
juri� odbijen, ili njegov puk razbijen juri-�em. U po�etku bitke znao je samo to da
su po svem njegovom puku po�ela leteti �ulad i granate i ubijati ljude, da je zatim
neko povikao: �ko-njica!� i da su na�i po�eli da pucaju. I pucali su dosad, ali ne
na konjicu, koja se sakrila, nego na pe�ake Francuze koji su se pojavili u dolini i
pucali na na�e. Knez Bagration klimnu gla-vom u znak da je to sve bilo sasvim onako
kako je on �eleo i ra�unao. I, okrenuv�i se a�utantu, zapovedi mu da dovede s brda
dva bataljona �e-stog strelja�kog hguka, pored kojih su malopre pro�li,
Kneza Andreju iznenadi tog trenutka promena na licu kneza Bagrationa. Na njegovom
licu vi-dela se ona pribrana i radosna odlu�nost kakva se vi�a kod �oveka spremna
na toplom danu da sko�i u vodu, pa se zale�e za skok. Ne be�e ni neispavanih mutnih
o�iju, ni pretvornog veoma zami�ljenog izgleda: sad su njegove okrugle, po-stojane,
orlovske o�i gledale napred odu�evljeno i malo prezrivo, ne zaustavljaju�i se,
o�evidno, ni na �emu, mada je u njegovim pokretima ostala lre�a�nja sporost i
odmerenost.
Komandant puka obrati se knezu Bagrationu molbom da se vrati natrag, jer je tu bilo
i su-vi�e opasno.
Molim vas, va�a svetlosti, tako vam boga!
re�e on, pogledaju�i u svitskog oficira da
^ on potvrdi, ali se oficir okrete od njega. �
^to, izvolite videti! , ^ .
I on mu obrati pa�nju na kur�ume koji neprestano fijukali, svirali i zvi�dali oko
njih. On je to rekao onakvim tonom molbe i pre-kora kakvim drvodelja govori
gospodinu kad se ovaj ma�i za njegovu sekiru: �mi smo na tat posao navikli, a vi
�ete ruke na�uljiti�. On je to rekao tako kao da njega ne mogu ubiti kur-�umi, a
njegove poluzatvorene o�i davahu njego-vim re�ima jo� ubedljiviji izraz. �tabni
ofi-cir se pridru�i navaljivanju pukovskog koman-danta, ali im knez Bagration ne
odgovori, nego samo zapovedi da prestanu pucati i da se po-stroje tako kako bi
na�inili mesta dvama bata-ljonima koji Su se primicali. Dok je on to go-vorio, dunu
vetar i di�e se, kao nevidljivom rukom, zdesna nalevo pokrov dima koji je sakri-vao
dolinu, i ukaza se pred njima suprotno brdo s Francuzima koji su se kretali po
njemu. Sve se o�i i nehoti�no okrenu�e na tu francusku kolonu, koja je nastupala k
nama i vijugala se po dubodolinama. Ve� su se videle �upave kape vojnika, ve� su se
mogli razlikovati oficiri od redova, videlo se kako njihova zasta�a lepr�a oko
motke.
� Divno mar�uju � re�e neko u sviti Bagra-tionovoj.
Glava kolone ve� se be�e spustila u dolinu. Sukob je morao izbiti na onoj strani
nizbr-dice...
Ostaci na�eg puka koji je u�estvovao u bici �urno su se postrojavali i odlazili
desno; za njima su, razmi�u�i one �to su zaostali, prila-zila, ure�eno, dva
bataljona �estog strelja�kog puka. Oni jo� nisu do�li prema Bagrationu, a ve� se
�uo te�ak bat kojim je mar�ovala u ko-rak sva masa ljudi. Na levom krilu i�ao je,
bli-�e od sviju Bagrationu, �etni komandir, �ovek okrugla lica, stasit, tupava,
sre�na izraza, onaj
290
\e istr�ao iz kolibe. U tom trenutku on, evidno nije ni o �em mislio nego o tome
kako �e mu�ki pro�i pored stare�ine. S fronta�kim u�ivanjem mar�ovao je lako na
svojim musku-loznim nogama kao da pliva i isprsivao se bez najmanjeg naprezanja, i
tom se lako�om razlikovao od te�kog hoda vojnika koji su mar�ovali prema njegovom
koraku. Nosio je uz nogu izva�enu ta-nu�nu i vrlo uzanu �padu (savijenu neku �pa-
dicu koja nije bila nalik na oru�je) i osvrtao se �as na stare�inu, �as nazad, ne
gube�i korak, i gipko se obrtao svim svojim sna�nim stasom. Izgledalo je da je sva
njegova du�evna snaga bila upravljena na to da pro�e pored stare�ine na najbolji
na�in, pa, ose�aju�i da taj posao vr�i dobro, bio je sre�an... Izgledalo je da on
uz svaki korak izgovara u sebi: �leva ... leva ... leva...�, i po tom se taktu
kretao �itav zid voj-ni�kih figura, s raznoliko ozbiljnim licima, natovarenih
rancima i pu�kama, i kao da je svaki od tih stotina vojnika govorio uz korak u
sebi: �leva ... leva ... leva ...� Debeli major, zadihan i kvare�i korak, obilazio
je �bun na putu, jedan zaostali vojnik, te�ko di�u�i i upla�en zbog svoje
neurednosti, trkom je jurio za �etom; jedno �ule, cepaju�i vazduh, prelete knezu
Bagrationu i sviti iznad glave i po taktu: �leva... leva ...!� udari u kolonu.
� Razmakni s'! � �u se kico�ki glas �etnog komandira.
Vojnici obla�ahu polukru�no ne�to na onom mestu gde je udarilo �ule; stari vojnik,
krilni narednik, koji be�g zastao kod izginulih, dosti-�e svoj red, promeni nogu
posko�iv�i, pogodi korak i srdito se okrete. Rekao bi, jo� se �ulo: �leva ...
leza,.. leva .. kroz stra�no �utanje i kroz jediolpk tutanj nogu koje su u jedan
isti mah tupkale po zsk�1.
19*

� Odli�no, junaci! � re�e knez Bagration.

� Stara�u se ... ho-ho-ho-hod-stvo! ... � grmnu kroz redove.
Jedan natmureni vojnik, koji je mar�ovao s leve strane, kad viknu, pogleda u
Bagrationa kao da je hteo re�n: �To i sami znamo�; drugi, ne osvr�u�i se i kao
boje�i se da se ne zaboravi' zinu, viknu i pro�e.
Pade komanda da stanu i da skinu rance.
Bagration obi�e redove koji su pro�li pored njega i sjaha s konja. Dade kozaku
uzdu, skide burku i dade mu je, prote�e noge i namesti na glavi kapu. �elo
francuske kolone, sa ofici-rima napred, pomoli se ispod brda.
� U ime boga! � re�e Bagration pouzdanim, jasnim glasom, trenutno se okrete
stroju i, raz-mahuju�i rukama, po�e neze�tim konjani�kim korakom, kao u�inju�i se,
napred gfeko neravnog polja.
Knez Andreja oseti da ga neka neodoljiva sila vu�e napred i on be�e veoma sre�an.*
Francuzi se behu ve� pribli�ili, knez An-dreja, koji je i�ao uporedo s Bagrationom,
ve� je jasno raspoznavao kai�e, crvene epolete, pa �ak i lica Francuza. Jasno je
video jednog starog francuskog oficira koji se, raskre�enih nogu, u cipelama, jedva
peo uz brdo. Knez Bagration nije davao nove naredbe, nego je �uge�i nepre-
* Tu je bio onaj juri� za koji Tjer veli: �1^63 Eibzeb ze sop(J�51gep1; uaJPatep*,
s�oze gage a 1a eiegge, op vii; Deih gaabzez s1't1ap1;eg1e tags�eg gezo��epo Gipe
sop1;ge 1'ai1;ge bapz ^i'ais�1e (Jez (Jeih s�s1a atap! L'�*ge a�ogs1be'; a Napoleon
je na ostrvu Svete Jelene rekao: �^ie1die8 �a�Popz gizzez top1;gbgep1;
1't1;gf1(111;^((.'
' Rusi su se juna�ki dr�ali i, �to je retkost u ratu, tu su se videle dve mase
pe�adije kako odlu�no IAU jedna protiv druge a nijedna nije pre sudara ustupila.
' Nekoliko ruokih bataljona pokazal^! su se neustra-�ivi.
stano i�ao ispred redova. Odjedanput grunu me�u francuzima jedan pucanj, pa drugi,
pa tre�i... i po svima rasturenim neprijateljskim redovima izbi dim i zatre�ta
paljba. Pade nekolnko na�ih ljudi, me�u njima i onaj oficir okrugla lica �to je
mar�ovao onako veselo i marljivo. Ali V isti trenut, kad grunu prvi pucanj,
Bagration se osvrte i viknu:
� Ura!
� Ura-a-a-a! � zahori se otegnut uzvik po na�oj liniji i nap�, preti�u�i kneza
Bagrati-ona i jedan drugoga, jurnu�e u neure�enoj, ali veseloj i odu�evljenoj
gomili, pod brdo za zbu-nje�� Francuzima.

XIX
Juri� �estog strelja�kog puka osigurao je desnom krilu odstupanje. U centru je
ga�an>e za-boravljene baterije kapetana Tu�ina, koji be�e zapalio �engraben,
zaustavljalo kretanje Fran-cuza. Francuzi su gasili po�ar koji je vetar raznosio i
davali vremena za odstupanje. Odstu-panje centra hfeko jaruge izvr�avalo se hitno i
bu�no; pri svem tom vojska se nije u odstupanju pometala komandama. Ali je bilo
rastr(?jeno levo krilo, koje je u jedan isti mah i napala i zaobi-lazila odabrana
francuska vojska pod komandom Aanovom, a u kom su bili azovski i podoljski pe�a�ki
pukovi i pavlogradski husarski puk. Bagration posla �erkova generalu levog krila s
naredbom da odmah odstupa.
�erkov �ivo, ne odmi�u�i ruku od kape, d�arnu konja i odjuri. Ali �im se odma�e od
Bagra-tiona, izdade ga hrabrost. Spopade ga neodoljiv strah i on nije mogao oti�i
onamo gde be�e opasno.
Kad je do�ao do trupa na levom krilu, on nije oti�ao napred, gde su pucalo, nego je
po�eo da tra�i generala i stare�ine onde gde nisu mogli biti, pa tako nije ni
predao zapovest.
Komanda levog krila pripadala je po stare-�instvu komandantu onog puka koji je pod
Brau-nauom izvo�en pred Kutuzova na smotru i u kome je slu�io kao prost vojnik
Dolohov. Komanda krajnjeg levog krila bila je data komandantu pavlogradskog puka, u
kome je slu�io Rostov. Zbog toga se izrodila nesloga. Oba komandanta behu veoma
razdra�eni jedan na drugog, i upravo onog �asa kad se na desnom krilu ve� uveliko
vodila bitka i kad su Francuzi ve� po�eli da nastupaju, oba komandanta behu zauzeta
pregovo-rima kojima be�e cil> da uvrede jedan drugog. Me�utim, pukovi, i konji�ki i
pe�adijski, behu vrlo malo pripremljeni za bitku koja ih je �e-kala. Vojnici u tim
pukovima, po�ev�i od redova pa do generala, nisu se nadali bici, pa su se spo-kojno
zanimali mirnim poslovima, oni u konjici hranili konje, a oni u pe�adiji kupili
drva.
� Ipak, on stari mene u �ina � govora�e
Nemac, husarski pukovnik, crvene�i i obra�a-ju�i se a�utantu koji mu be�e pri�ao �
pa neka njega radi kako on ho�e. � Ja ne mo�e svoje husare �rtvovati. Truba�!
Sviraj odstupanje!
Ali stvar postade hitna. Kanonada i paljba grmele su pome�ano desno i u centru, i
francu-ski kaputi Aanovih strelaca ve� su prelazili vodeni�ki jaz i postrojavali se
na ovoj strani na dva pu�kometa. Pe�adijski komandant, cup-kaju�i u hodu, pri�e
svom konju, usede na njega i, kad se jako isprsi i na�ini visok, ode koman-dantu
pavlogradskog puka. Komandanti pukova sastado�e se s uljudnim klanjanjem a s
potajnom pako��u u srcu.
� Ja ipak, pukovni�e � re�e general � ne da'ostavim polovinu ljudi u �umi. Ja
vas
o l i m ja vas m o l i m � ponovi on � da za-uzmete poziciju i da se spremite za
juri�.
d ja vas molim da se ne me�ate u tu�
posla � odgovori pukovnik padaju�i u vatru. � Aa ste konjanik...
Ja nisam konjanik, pukovni�e, ali Ja sam
ruski general i, ako vam to nije poznato ...
Dobro mi je poznato, va�e prevashodstvo
� uzviknu odjedanput pukovnik, caraju�i konja i pocrvene kao krv. � Je li po volji,
izvolite u lanac, pa �ete videti da taj pozicija nije ni-za�to dobro. Ja ne�u
utamaniti svojega puk za va�ega zadovoljstva.
� Vi se zaboravljate, pukovni�e. Ja ne tra�im svoje zadovoljstvo i ne dopu�tam
da mi se to ka�e.
General primi pukovnikov poziv da ogledaju hrabrost, isprsi se i namr�ti, pa po�e
zajedno s njim u lanac, kao da se sva njihova nesloga imala raspraviti tamo, u
lancu pod kur�umima. Do�o�e u lanac, nekoliko kur�uma prelete iz-nad njih, i oni
�ute�i stado�e. U lancu se nije imalo �ta gledati, jer i s onog mesta na kome su
malopre stajali videlo se dobro da konjica ne mo�e operisati po �bunju i jarugama i
da Francuzi obilaze levo krilo. General i pukov-nik gledali su o�tro i ozbiljno
jedan u drugog, kao dva petla kad se spremaju da se pobiju, i uza-lud su �ekali
znake stra�ljivosti. Obojica izdr-�a�e ispit. Pa kako nisu imali �ta da govore, a
ni jedan ni drugi nije bio rad dati prilike da drugi rekne kako je on prvi oti�ao
ispod kur-�uma, oni bi, ku�aju�i uzajamno hrabrost, dugo tamo stajali, da se u taj
mah, gotovo za njihovim le�ima, ne �u u �umi prasak pu�aka i potmuo izme�an jauk.
Francuzi behu napali vojnike koji
295

su bili u �umi s drvima. Sad husari nisu mogdi da odstupaju zajedno s pe�adijom.
Francuski lanac be�e im presekao put za odstupanje ulevo. Ma kako da je bilo
nezgodno mesto, moralo se sad juri�ati da bi se prokr�io put.
Eskadron u kome je slu�io Rostov, tek �to usede na konje, bi zaustavljen okrenut
licem pre-ma neprijatelju. I ovde kao i na mostu u Ensu ne be�e nikog izme�u
eskadrona i neprijatelja i razdvajala ih je ona ista stra�na granica neiz-vesnosti
i straha kao granica �to razdvaja �ive od mrtvih. Svi su vojnici ose�ali tu
granicu, pa ih je uznemiravalo g�tanje ho�e li ili ne�e pre�i i kako �e pre�i tu
crtu.
Pukovnik pri�e frontu, ljutito odgovori ne-�to na pitanja oficira i, kao �ovek koji
odlu�no ostaje pri svojoj nameri, izdade neku zapovest. Niko nije govorio ni�ta
odre�eno, ali se po eskadronu raznese glas da se sprema juri�. Za�u se komanda za
postrojavanje, potom fijuknu�e sablje izva�ene iz korica. Ali se jo� niko nije
micao. Vojska na levom krilu, i pe�adija i hu-sari, oseti da ni same stare�ine ne
znaju �ta �e da �ine i neodlu�nost starep�na pre�e i na vojsku.
�Da do�e �to pre, samo �to pre� � mislio je Rostov, jer vide da je najzad do�ao �as
da okusi slast juri�a, o kome je tako mnogo slu�ao od svojih drugova, husara.
� U ime boga, junaci � za�u se glas Denisov-ljev � kasom, mar�!
Zatalasa�e se konjske sapi u prednjem redu. Gra�ik zate�e uzdu, pa i on krete.
Rostov je video zdesna prve redove svojih husara, a jo� dalje napred video je neku
crnu prugu, koju nije mogao dobro da raspozna, ali je ra�unao da je to neprijatelj.
�ulo se pucanje, ali u daljini.
� �ivljim kasom! � �u se komanda i Rostov
oseti kako njegov Gra�ik usitni sapima, prela-
�e�i V galop. ^
On 16 unapred poga�ao njegove pokrete i oivalo mu je sve veselije i veselije. Opazi
jedno usam-ljeno drvo pred sobom. To drvo je bilo najpre napred, nasred one granice
koja je izgledala ono-l�so stra�na. Pa eto pre�o�e i tu granicu, pa ne samo �to se
ne desi ni�ta stra�no nego je bivalo sve veselije i �ivlje. �Oh, ala �u ga maz-�
mi�lja�e Rostov, ste�u�i u ruci bal�ak svoje sablje.
� Ur-r-a-a-a! � zagrme�e glasovi. �E, nek mi sad ma ko do�e pod ruku� � pomisli
Rostov, pa d�arnu mamuzama Gra�ika i, presti�u�i ostale, pusti ga punim galopom.
Napred se ve� video ne-prijatelj. Odjedanput �inu ne�to po eskadronu kao velikom
granom. Rostov izmahnu sabljom, spremaju�i se da se�e, ali u taj mah odvoji se od
njega vojnik Nikitenko koji je jurio pred njim i Rostov oseti, kao u snu, kako i
dalje juri napred neprirodnom brzinom a kako u isti mah stoji na jednom mestu. Iza
le�a natr�a na njega poznati husar Bondarenko i ljutito ga pogleda. Konj
Bondarenkov sko�i ustranu i pro�e mimo njega.
�Pa �ta je ovo? Ja se ne mgg�em? Pao sam, poginuo ...� � upita i istog trenutka
odgovori Rostov. Bio je sam usred polja. Mesto konja koji ZUre i husarskih le�a,
video je oko sebe nepo-mi�nu ze.mlju i strnjiku. Pod njim be�e topla krv. �Ne, ja
sam ranjen i konj mi je ubijen�. Gra-�ik se izdi�e na gfednje noge, ali pade i pri-
ti�te jaha�u nogu. Konju je tekla krv iz glave; on se koprcao i nije mogao da
ustane. Rostov zI^^ se podigne, pa i on pade: �antra mu se aka�ila za sedlo. Gde su
na�i, gde su Francuzi, "n ni]e znao. Nikog ne be�e unaokolo.
Oslobodiv�i nogu, on se di�e. �Gde je, s koje je strane sad ona granica �to je
onako o�tro razdvajala dve vojske?� � pitao se on i nije mo-gao da odgovori. �Da se
nije neko zlo dogodilo sa mnom? Bivaju li takvi slu�ajevi i �ta treba �initi u
takvim slu�ajevima?� � upita on samog sebe, ustaju�i; a u isti mah oseti kako mu
ne�to suvi�no visi o levoj utrnuloj ruci. �aka na njoj bila je kao tu�a. On
razgleda ruku, tra�e�i uzalud na njoj krv. �A evo i vojnika� � pomisli radosno kad
vide nekoliko ljudi koji su tr�ali k njemu. �Oni �e mi pomo�i!� Pred tim ljudima
tr�ao je jedan u neobi�noj kapi i plavom �i-njelu, crn, opalen, s kukastim nosem.
Za njim su tr�ala dvojica i jo� mnogo njih za njima. Jedan od njih progovori ne�to
neobi�no, ne�to �to nije ruski. Pozadi me�u takvim istim ljudima, sa takvim istim
kapama, bio je jedan rush� husar. Dr�ali su ga za ruke; iza njega su dr�ali njego-
vog konja.
�Sigurno, na� zarobljen ... Jest. Zar �e i mene uhvatiti? Kakvi su ovo ljudi?� �
mislio je Ro-stov, ne veruju�i svojim o�ima. �Da nisu Fran-cuzi?� On je gledao u
Francuze koji se primicahu i, mada je malopre jurio samo zato da stigne te Francuze
i da ih ise�e, sad mu njihova blizina be�e tako u�asna da nije verovao svojim
o�ima. �Ko su oni? Za�to tr�e? Zar k meni? Zar oni k meni tr�e? I za�to? Da me
ubiju? Zar mene koga svi tako vole?� I tu mu do�e na pamet kako ga voli njegova
majka, porodica, prijatelji, i u�ini mu se nemogu�no da su neprijatelji na-umili
ubiti ga. �A mo�da �e i ubiti!� On je sta-jao vi�e od deset sekunada ne mi�u�i se s
mesta i ne znaju�i u kakvom je polo�aju. Onaj prednji Francuz s kukastim nosem
dotr�a tako blizu da mu se ve� raspoznavao i izraz na licu. I razja-rena, nepoznata
fizionomija tog �oveka �to je g ba1onetom na ruci, uzdr�avaju�i disanje, lako
to�ao k njemu, popla�i Rostova. On zgrabi pi-
�tolj pa, umesto da puca, baci se njim na Fran-
cuza i potr�a u �bunje �to je igda mogao. On nije
tr�ao s onim ose�anjem sumnje i borbe s kojim je
i�ao na Enski most, nego s ose�anjem zeca koji
be�i ispred pasa. Jedno nedeljivo ose�anje straha
za svoj mladi, sre�ni �ivot be�e zavladalo svim
njegovim bi�em. Preska�u�i brzo preko me�a,
onako zahuktan kao kad je tr�ao igraju�i gor-
jelke, leteo je preko polja, okre�u�i ponekad
svojebledo, dobro, mlado lice, a uz le�a su ga
podilazili hladni �marci od u�asa. �Ne, bolje
je ne osvrtati se� � pomisli, ali, kad dotr�a
do �bunja, okrete se jo� jedanput. Francuzi behu
zaostali i, upravo onog trenutka kad se on okre-
nuo, onaj prednji po�e korakom, pa se okrete
i ne�to jako viknu drugu iza sebe. Rostov zasta-
de. �Tu je neka pometnja� � pomisli � �ne mo�e
biti da su oni hteli da me ubiju�. A me�utim
leva njegova ruka be�e tako te�ka kao da je o nju
obe�en teg od dva puda. Nije mogao dalje da tr�i.
I Francuz zastade, pa nani�ani. Rostov za�muri
i na�e se. Pored njega prozuja jedan, pa drugi
kur�um. On pribra poslednju onagu, uze levu ru-
ku u desnu i pobe�e do �bunja. U �bunju behu
ruski strelci. .,.

XX
Pe�adijski pukovi, na koje je napadnuto
U �umi iznenada, be�ali su iz �ume, i �ete,
me�aju�i se s drugim �etama, odlazile su zbr-
kano u go.milama. Jedan vojnik u strahu izgovori
tra�nu u ratu i besmislenu re�: �Odsekli su
as� i ta re�, zajedno s ose�anjem straha, raz-
�ese se po svoj masi. � ,
� Obi�li nas! Odsekli! Propali smo! � vikali su begunci.
Komandant puka, �im je �uo paljbu i viku pozadi, shvati da se dogodilo ne�to
stra�no s njegovim pukom, pa, kad pomisli da on, ugledan oficir koji primerno slu�i
mnogo godina i koji nije niza�to okrivljavan, mo�e biti pred svojim stare�inama
okrivljen da je bio labav ili da nije umeo rasporediti vojsku, to ga tako porazi da
je u taj mah zaboravio i neposlu�nog konji�kog pukovnika i svoje generalsko
dostojan-stvo, a �to je glavno � sasvim je zaboravio na opasnost i svoju li�nu
bezbednost, pa, uhvativ�i se za unka� i mamuzaju�i konja, odjuri puku pod kur�umima
koji su sipali kao grad, ali su njega sre�no proma�ivali. On je �eleo samo jedno:
da dozna �ta je i da pomogne, i da po svaku cenu ispravi gre�ku, ako ju je u�inio,
da ne bude kriv on, koji je slu�io dvadeset dve godine kao primeran oficir, bez
ikakve zamerke.
Projuriv�i sre�no kroz Francuze, dojuri on do polja iza �ume, preko koga su be�ali
na�i i, ne slu�aju�i komande, silazili pod brdo. Na-stade onaj �as moralnog
kolebanja koji odlu�uje sudbinu bitaka: da li �e ove rastrojene gomile vojnika
poslu�ati svoga komandanta, ili �e se samo osvrnuti na njega, pa be�ati dalje. Ne
haju�i za o�ajnu viku ggukovskog komandanta, �iji je glas ranije bio toliko stra�an
vojnicima, ne osvr-�u�i se na njegovo razjareno, crveno, promenjeno lice ni na
njegovo mahanje �padodM, vojnici su neprestano be�ali, razgovarali, pucali u vetar
i nisu slu�ali komandu. Moralno kolebanje, koje odlu�uje sudbinu bitaka, re�ilo se,
o�evidno, u korist straha.
General se zagrcnu od vike i barutnog dima i zastade u o�ajanju. Izgledalo je da je
sve izgub-ljeno, ali u taj mah Francuzi, koji su nastupali na na�e, iznenadno, bez
vidnog uzroka, pobego�e nazad, sakri�e se iza okrajka �ume, a u �umi se ukaza�e
ruski strelci. To be�e �eta Timohi-nova, koja se jedina OArL<ala u �umi u redu, pa,
zasednuv�i u jedan jarak kod �ume, napade Fran-cuze iznenadno. Timohin je s takvom
pomamnom vikom jurnuo na Francuze i s takvom mahnitom i pijanom odlu�no��u, sa
samom svojom �padi-com, naleteo na neprijatelja, da Francuzi nisu imali kad da do�u
k sebi, nego su pobacali oru�je i pobegli. Dolohov, koji je jurio uporedo s
Timohinom, ubio je, prsa u prsa, jednog Fran-cuza i ^hrvi uhvatio za jaku jednog
oficira �to se predade. Begunci se vrati�e, bataljoni se iskupi�e i Francuzi, koji
behu razdvojili na dvoje vojsku levog krila, behu trenutno suzbi-jeni. Rezervne
trupe sasta�e se i begunci se zaustavi�e.
Komandant puka je stajao kod d^osta s majo-rom Ekonomovom i propu�tao pored sebe
�ete koje su odstupale, kad mu pri�e jedan vojnik, uhvati ga za stremen i gotovo se
prisloni uz njega. Na vojniku be�e plavi�ast �injel od fa-bri�kog sukna, ranca i
kape nije imao, glava mu be�e povezana, a preko ramena obe�ena francu-ska
fi�eklija. Dr�ao je u rukama oficirsku �padu. Vojnik be�e bled, njegove plave o�i
drsko su gledale pukovskog komandanta u o�i, a usta se sme�ila. Iako je komandant
puka bio zauzet oko izdavanja zapovesti majoru Ekonomovu, ipak Je obratio pa�nju na
tog vojnika.
Va�e prevashodstvo, evo dva trofeja � R^�e Dolohov pokazuju�i francusku p�adu i fi-
�et^N^* � Zarobio sam oficira. Zaustavio sam
U (Dolohov je te�ko disao od umora; govorio j^TJ^^^prekidano). Sva �eta mo�e
posvedo�iti. Mo-'^m da zapamtite, va�e prevashodstvo!
� Dobro, dobro � re�e komandant puka i okrete se majoru Ekonomovu.
Ali Dolohov ne ode; on odre�i maramu, tr�e je i pokaza zasu�enu krv u kosi.
� Rana od bajoneta, a ja sam ostao u stroju. Imajte to na umu, va�e
prevashodstvo!
Baterija Tu�inova bila js zaboravljena, i tek na svr�etku bitke, slu�aju�i jednako
kanonadu u centru, poslao je knez Bagration tamo de�urnog �tabnog oficira, a zatim
i kneza Andreju, da zapovede bateriji da odstupa �to mo�e br�e. Za�tita koja je
bila kod Tu�inovih topova oti-�la je, po ne�ijoj naredbi usred bitke; ali je
baterija nastavila da puca i Francuzi je nisu uzeli samo zato �to neprijatelj nije
mogao zami-sliti takvu drskost da pucaju �etiri topa koje niko ne za�ti�uje. Po
energi�nom ga�anju te baterije, neprijatelj je, naprotiv, mislio da je tu na centru
koncentrisana glavna ruska vojska, dvaput je poku�avao da juri�a na tu ta�ku i oba
puta bio oteran karte�om iz �etiri topa �to su usamljena stajala na uzvi�ici.
Ubrzo posle odlaska kneza Bagrationa, Tu�in je uspeo da zapali �engraben.
� Gle, ustumara�e se! Gori! Gle, di.m! Ve�to pogo�eno! Valjano! Dim, dim! �
povika posluga veselo.
Svi topovi bez naredbe behu okrenuti put po�ara. Kao da tutkaju, vojnici su
podvikivali uz svaki pucanj: �Majstorski! Tako ti njega! Gle, gle! ... Divno!�
Vetar je raznosio po�ar, te se �irio brzo. Francuske kolone, koje behu izi�le van
sela, vrati�e se nazad, ali, kao kaznu za taj svoj neuspeh, neprijatelj izvu�e
desno od sela de-set topova i stade tu�i iz njih Tu�ina.
U detinjskoj radosti, koju izazva po�ar, i za-neseni sre�nim ga�anjem u Francuze,
na�i arti�ljerci opazi�e tu bateriju tek onda kad dva �uleta i odmah jo� �etiri za
njima, udari�e me�u topove, te jedno obori dva konja, a drugo odbi nogu vojniku kod
sanduka. Ali odu�evljenje koje be�e ve� jednom zavladalo ne oslabi, nego se samo
promeni malo. Konje zameni�e drugima iz rezervnog lafeta, ranjenike skloni�e, a �e-
tiri topa okrenu�e na bateriju s deset topova. Oficir, drug Tun�nov, be�e poginuo
na po�etku bitke, a od �etrdeset ljudi posAuge otpalo je za jedan sat sedamnaest,
ali su artiljerci bili neprestano veseli i odu�evljeni. Dvaput su opa-zili da se
dole, blizu, pojavljuju Francuzi, i tada su ih tukli karte�om.
Kapetan Tu�in, mali �ovek, sa slabim, neve�-TI.M pokretima, tra�io je svaki �as od
seiza jo� jednu lulicu za ovo, kako on govo-ra�e, pa, prosipaju�i iz nje vatru,
istr�avao na-pred i ispod svoje maju�ne �ake osmatrao Fran-cuze.
� Ru�ite, junaci, � uzvikivao je i sam pri-hvatao topove za to�kove i odvijao
zarrtnje. U di-mu, zaglu�en neprekidnim pucnjima, od kojih se svaki put trzao,
Tu�in je, ne ostavljaju�i svoju nosogrejku,* tr�ao od topa do topa, te �as ni�a-
nio, �as brojao metke, �as nare�ivao da se pro-mene i ispregnu pobijeni i ranjeni
konji i pod-vikivao svojim slabim, tankim, neodlu�nim gla-si�em. Aice njegovo
bivalo je sve �ivlje i �ivlje. Tek kad mu pogine ili bude ranjen koji vojnik, on se
namr�ti, pa okrene glavu od poginulog i ljutito vi�e na ljude, moji, kao uvek,
oklevaju da Angnu ranjenika ili le�. Vojnici, ve�inom lepi _omci (kako i uvek u toj
bateriji za dve glave i dvojinom �iri od svog oficira), gledali su svi u komandira
kao deca kad se na�u u mu�nom
Tako Rusi od �ale zovu lulu.

polo�aJu, i onaj izraz �to se video na njegovom licu ogledao se verno i na njihovim
licima.
Od tog stra�nog tutnja grmljavine i zato �to se moralo paziti i raditi, Tu�in nije
ni naj-manje osetio neprijatnost straha; njemu nije ni na um padalo da ga mogu
ubiti ili te�ko raniti. Naprotiv, njemu je bivalo sve veselije i veselije. �inilo
mu se da je on ve� vrlo davno, kao ju�e, ugledao nepriJ'atelja i opalio prvi top i
da mu je to par�ence polja na kome je stajao odavno po-znato, drago mesto. Iako se
svega se�ao, sve pro-ra�unavao i �inio sve �to bi mogao �initi naj-bolji oficir u
njegovom polo�aju, on se nalazio u nekom stanju nalik na grozni�avo bunilo, ili na
stanje g�janog �oveka.
Od grmljavine svojih topova koja ga je zaglu-�ivala, od zvi�danja i udaraca
nepriJ'ateljskih metaka, od one posluge �to se oznojena, zajapu-rena, u�urbala oko
topova, od one krvi ljudske i konjske, od onih neprijateljskih dimova na onoj
strani (posle kojih je svaki put doletalo �ule i udaralo u zemlju, u vojnika, u top
ili u konja), od sviju tih hfedmeta be�e se stvorio i njegovoj glavi poseban,
fantasti�an svet u kome je on u�ivao tog trenutka. Neprijateljski topovi ne behu u
njegovoj ma�ti topovi, nego lulice iz kojih J'e ggu�tao retke pramenove dima
nevidljivi pu�a�.
Gle, opet pu�nu! � pro�apu�e Tu�in za sebe kad na brdu izbije klupko dima i ponese
ga ulevo kao traku. � �ekaj, sad �emo ti vratiti loptu.
�ta zapovedate, va�e blagorodstvo? � upita kaplar koji je stajao blizu do njega i
�uo kako on ne�to promrmlja.
� Ni�ta, granatu... � odgovori on. �De sad ti, na� Matvejeve!� � re�e u sebi.
u njegovoj ma�ti �Matvejev� je bio veliki, potpuno starinski top. NJemu se �inilo
da su Fpancuzi kod svojih topova samo mravi. Broj povi kod drugog topa, stasit
vojnik i pijanica, be�e u njegovom svetu � i k a . Tu�in je naj�e��e pogledao u
njega i radovao se svakom njegovom pokretu. Groktanje pu��ane paljbe pod brdom,
koja je �as malaksavala �as bivala ja�a, �inilo mu se kao da je ne�ije disanje. On
je oslu�kivao kako se to disanje sti�ava i postaje ja�e.
�Gle, opet po�e da di�e, po�e da di�e!� � govorio je u sebi. A njemu se �inilo da
je on neka krupna, sna�na ljudina, koja obema rukama baca �ulad na Francuze.
� De sad, ba�u�ka Matvejeve, ne izneveri! � re�e on, odmi�u�i se od topa, a nad
njegovom gla-vom �u se neki tu� nepoznat glas:
� Kapetane Tu�ine! Kapetane!
Tu�in se upla�eno osvrte. To be�e onaJ �tabni oficir �to ga je oterao iz Grunta. On
mu viknu zadihano:
� Jeste li poludeli? Dvaput vam J"e narb�i-vano da odstupate, a vi ...
�A za�to oni mene? ...� � pomisli Tu�in u sebi, gledaju�i boJ'a�ljivo u starijeg.
� Ja ... ni�ta ... � re�e, prinose�i dva pr-sta na pozdrav. � Ja ...
Ali oficir nije izgovorio sve �to je hteo. Jedno �ule koje gfolete blizu nagna ga
da poleg-ne i da se sagne na konju. On umu�e i, taman zau-sti da ka�e jo� ne�to, a
drugo �ule mu Ie dade. On okrete konja i odjuri odatle.
Neka se odstupa! Svi odstupaju! � viknu izdaleka.
Vojnici se nasmeja�e.
Ne pro�e ni minut, a do�e a�utant s isto.m iaredbom.
304
20Rat
i mir I
305
To be�e knez Andreja. Prvo �to je oideo, kad je izi�ao na taj prostor koji su
zauzimali to-povi Tu�inovi, be�e jedan ispregaut konj s pre-bijenom nogom, koji je
rzao pored upregnutih konja. Iz noge mu je lila krv mlazom. Me�u pred-njacima
le�alo je nekoliko mrtvih. Dok je pri-lazio, preletalo je iznad njega �ule za
�uletom, i on oseti kako mu nervna jeza pro�e uz le�a. Ali sama pomisao da se
pla�i, ponovo ga ohra-bri. �Ja se ne smem pla�iti� � pomisli i pola-gano sjaha s
konja me�u topove. Isporu�i naredbu i ostade kod baterije. Be�e naumio da sam li�no
krene topove s pozicije i da ih odvu�e. Zajedno s Tu�inom, gaze�i preko le�eva, a
pod stra�-nom francuskom vatrom, po�e da uklanja topove.
� A do�e malopre starep�na, pa brzo uhvati tutanj � re�e kaplar knezu Andreji �
nije kao va�e blagorodstvo.
Knez Andreja nije ni�ta razgovarao s Tu�i-nom. Obojica su bili tako u poslu da,
rekao bi, nisu ni videli jedan drugog. Kad su natakli na prednjake dva topa �to su
ostala �itava od ona �etiri i krenuli niz brdo (jedan razbijeni top i haubica
ostavljeni su), knez Andreja pritera konja Tu�inu i, pru�aju�i mu ruku, re�e:
� A sad, do vi�enja!
� Do vi�enja, brate � re�e Tu�in � dobra du�o! Zbogom, brate! � dodade on sa
suzama koje mu udari�e, ne zna se za�to.

XXI
Uti�a se vetar, crni oblaci spusti�e se ni-sko nad bojno polje, me�aju�i se na
horizontu s barutnim dimom. Po�e se hvatati mrak, te se ja-snije videla na dva
mesta svetlost od po�ara.
Kanonada stade popu�tati, ali prasak pu�aka ostrag i desno �uo se jo� �e��e i
bli�e.
�im je Tu�in sa svojim topovima, obilaze�i i nailaze�i na ranjenike, izi�ao iz
vatre i spu-stio se u jarugu, do�eka�e ga stare�ine i a�u-tanti, me�u njima i
�tabni oficir i �erkov, koji je dvaput �iljan a nijedanput nije do�ao do baterije
Tu�inove. Svi su oni, crekidaju�i jedan drugog, izdavali i saop�tavali mu naredbe
kako �e i kuda cro�i i prekorevadi ga i �inili mu zamerke. Tu�in nije ni�ta
nare�ivao, jer je, ne znaju�i ni sam za�to, bio gotov da zapla�e �im progovori; on
je jahao pozadi na svome arti-ljerijskom kljusetu.
Iako be�e zapove�eno da se ostavljaju ranje-nici, mnogi od njih vukli su se za
vojskom i molili da ih prime na topove. Onaj otresiti pe�adijski oficir, �to je
gnred bitku ustr�ao iz Tu�inove kolibe i koga je kur�um pog&dio u trbuh, stavljen
je na lafet �Matvejeva�. Kad su bili pod brdom, bledi husarski junker, pridr-
�avaju�i jednom rukom drugu, pri�e Tu�inu i zamoli ga da sedne na top.
Tako vam boga, kapetane, kontuzovan sam u ruku � re�e mu boja�ljivo. � Tako vam
boga, ne mogu da idem. Tako vam boga! � Videlo se da je taj .]unker ve� vi�e puta
molio da sedne ma gde, pa su ga svud odbili. Molio je nepouzdanim i �a-losnim
glasom. � Naredite da me metnu, tako vam boga!
Metnite ga, metnite � re�e Tu�in. � Po-turi �injel ti, �iko � okrete se svom
ljubimcu vojniku. � A gde je ranjeni oficir?
Skinuli smo ga, izdahnuo je � re�e neko.
Namestite ga. Sedite, dragi, sedite. Pro-stri mu �injel, Antonove.
junker be�e Rostov. On je dr�ao jednom RUkom drugu, be�e bled i donja mu se vilica
tre�sla od grozni�avog drhtanja. Metnu�e ga na �Mat-vejeva�, na onaj isti top s
koga su skinuli mrt-vog oficira. Na prostrtom i�i.elu bilo je krvi od koje se
umrlja�e Rostovu �ak�ire i ruke.
�ta, dragi, vi ste ranjeni? � re�e Tu�in, prilaze�i topu na kome je sedeo Rostov.
Nisam, kontuzovan sam.
A otkud ova krv ia lafetu? � upita Tu-�in.
To je onaj oficir okrvavio, va�e blago-rodstvo � odgovori jedan tobd�ija, bri�u�i
krv rukavom od �injela i kao izvinjavaju�i se �to top nije �ist.
"Uz pripomo� pe�adije jedva izvuko�e topove na brdo i kad stigo�e do sela
Guntersdorfa, za-ustavi�e se. Be�e se ve� tako smrklo da se na deset koraka nisu
mogli raspoznati mundiri na vojnicima i pu�karanje po�e da se sti�ava. Od-jedanput,
blizu, desno, �u se opet vika i paljba. Od pu��ane vatre zasvetli se u pomr�ini. To
be-�e poslednji napad Francuza na koji su odgo-varali na�i vojnici, ve� zaseli po
ku�ama u selu. Opet sve na�e be�ati iz sela, ali Tu�i-novi topovi nisu se mogli
ma�i i tobd�ije, Tu-�in i junker pogledali su se �ute�i i �ekali svoju sudbinu.
Pucnjava po�e da se uti�ava i iz pobo�ne ulice povrve�e vojnici, razgovaraju�i
veselo.
� Jesi li �itav, Petrove? � upita jedan.
Dadosmo im, brate, prpe. Ne smeju sad ni da prismrde � re�e drugi.
Ni�ta se ne vidi. Ala opali�e u svoje! Ne vidi se, bra�o, pomr�ina. A ima li �ta da
se popije?
Francuzi su i poslednji put odbijeni. I topo-vi Tu�inovi po�o�e nekud napred, po
potpu-nom mraku, okru�eni bu�nom pe�adijom kao okvirom.
V onoj pomr�ini izgledalo je kao da te�e neka nevidljiva, prna reka, sve u jednom
pravcu, i huji �apatom, razgovorom, lupom kopita i to�-kova. U toj op�toj huci
najjasnije se �uo u mrk-lo1 no�i jauk i glas ranjenika. Sav taj mrak, �to je obavio
vojsku, be�e, rekao bi �ovek, pun nji-hova jauka. I njihov jauk i mrak te no�i, to
je bilo jedno isto. Posle nekog vremena, uskome�a se gomila koja se kretala. Neko
na belom konju pro�e sa svitom i re�e ne�to u prolazu. � �ta je rekao? Kuda �emo
sad? Ho�emo li stati? Je li zahvalio? � �u�e se sa svih strana �udna pi-tanja i sva
masa koja se kretala stade da se gu�i (videlo se da su prednji stali), i pronese se
glas da je zapove�eno da se stane.
Svi se zaustavi�e onako kako su i�li, nasred kaljavog druma.
Zasvetli�e se vatre i govor je mogao jasnije da se �uje. Kapetan Tu�in naredi �to
treba svo-jim tobd�ijama, pa posla jednog vojnika da tra�i za junkera previjalJ�gte
ili lekara, a on sede kraj vatre koju vojnici behu nalo�ili na dru-mu. I Rostov se
privu�e k vatri. Sav se tresao od grozni�avog drhtanja, hladno�e i vlage. Neo-
doljiv san be�e navalio na njega, ali nije mogao da zaspi od mu�nog bola, ruka mu
je sevala i ni-kako nije mogao da je namesti. On je �as zatvarao o�i, �as pogledao
u vatru, koja mu je izgledala veoma crvena, �as u zgurenu, slabu figuru kape-tana
Tu�ina, koji je po turski sedeo pored njega. Krupne, dobre i pametne o�i Tu�inove
behu upravljene na njega sa sau�e��em i bole�ivo��u. Video je kako je Tu�in od sveg
srca �eleo da mu pomogne, ali mu nije ni�im mogao pomo�i.
Sa svih strana �uli su se koraci i razgovor voJnika koji prola�ahu i pe�ice i na
konju, i pe�adije koja se razme�tala unaokolo. Razgovor, koraci i �ljiskanje
konjskih kopita u blatu, bli�

�i i dalji tresak drva � sve se to slivalo u jedan ustalasan huk.

Sad ve� nije tekla po mraku ona nevidljiva reka, nego je izgledalo kao da se
smiruje i tre-peri mra�no more posle bure. Rostov je nesvesno gledao i slu�ao �ta
se doga�a pred njim i oko njega. Jedan pe�ak pri�e vatri, pru�i ruke iz-nad plamena
i okrete glavu.
� Ne�ete zameriti, va�e blagorodstvo? � upita on okre�u�i se Tu�inu. � Odvojio
sam se od �ete, va�e blagorodstvo; ni sam ne znam gde. Nevolja!
Zajedno s tim vojnikom pri�e vatri pe�adij-ski oficir s povezanim obrazom, pa se
obrati Tu��^ovu i umoli ga za nare�enje da se malo pomaknu topovi, kako bi mogao
provesti kola. Posle toga oficira dojuri�e do vatre dva voj-nika. Oni su se pomamno
psovali i tukli, otima-ju�i jedan od drugog nekakvu �izmu.
� �ta, ti si je digao! Gle ti majstora! � viknu jedan od njih promuklim glasom.
Potom pri�e mr�av, bled vojnik, vrat mu be-�e zavijen krvavom krpom, i ljutito
zatra�i vode od tobd�ija.
� Ho�ete li da crknem kao pas? � re�e im. Tu�in naredi da mu dadu vode.
Zatim dotr�a neki veseo vojnik i zatra�i �vatrice za pe�adiju�.
� Dajte mi D1alo vru�e vatrice za pe�adiju! Ostajte u zdravlju, zemljaci, hvala
vam na vatri-ci, vrati�emo vam s interesom! � govorio je on, nose�i nekud u
pomr�inu raspaljen ugarak.
Posle tog vojnika pro�o�e pored vatre �e-tiri vojnika koji su nosili ne�to te�ko na
�injelu. Jedan od njih spota�e se.
� Gle, do �avola, metnuli drva na put! progun�a on.
� Izdahnuo je, �to da ga nooimo? � re�e je-
dan od njih.
�- Ta idite bestraga!
I izgubi�e se u pomr�ini sa svojim breme-
upita Tu�in �apa-
tom Rostova.
� Boli.
� Zove vas general, va�e blagorodstvo. Ovde je u kolibi � re�e kaplar,
prilaze�i Tu�inu.
� Sad �u, dragi moj.
Tu�in ustade i ode od vatre, zakop�avaju�i �injel i doteruju�i se ...
Nedaleko od tubd�ijske vatre sedeo je knez Bagration za ve�erom u kolibi na�injenoj
za nje-ga i razgovarao s nekim stare�inama pojedinih odeljenja koji se behu
iskupili oko njega. Tu be-�e onaj �i�ica s poluzatvorenim o�ima koji je halapljivo
gledao jednu ovnujsku kost, pa onaj general �to ima dvadeset dve godine besprekor-
ne slu�be i �to se be�e zacrveneo od �a�ice rakije i od ve�ere, pa onaj �tabni
oficir �to ima prsten s urezanim imenom, pa �erkov, koji je nemirno pogledao u
svakog, pa knez Andreja, bled, sa skupljenim usnama i grozni�avo svetlim o�ima.
U kolibi je stajala prislonjena u uglu oteta francuska zastava, a onaj auditor
naivna lica pipkao je zastavu i odmahivao u nedoumici gla-vom, mo�ebiti zato �to ga
je odista zanimalo kako izgleda zastava, a mo�da i zato �to mu je te�ko bilo
gledati gladan na trpezu gde se nije postavilo i za njega.
U obli�njoj kolibi bio je jedan francuski pukovnik koga su zarobili dragoni. Oko
njega su se gomilali na�i oficiri i razgledali ga.
Knez Bagration zahvali stare�inama pojedi-nih odeljenja i stade zapitkivati o
pojedinosti�ma bitke i gubicima. Komandant puka, onaj �to je u Braunau izlazio na
smotru � raportira knezu kako je on, �im je po�ela bitka, odstupio iz �ume, iskupio
one �to su sekli drva, pa ih propustio da pro�u, a on s dva bataljona juri�ao
bajonetom na Francuze i suzbio ih.
� �im sam video, va�a svetlosti, da je prvi bataljon rastrojen, a ja stanem na
drum i pomi-slim: �Hajde da gfopustim ove pa da do�ekam ubojnom vatrom�; tako sam i
u�inio.
Komandant puka hteo je to tako da u�ini i toliko je �alio �to nije mogao u�initi,
da mu je izgledalo da je sve tako i bilo. A mo�ebiti da je odista i bilo? Zar se u
onoj zbrci moglo znati �ta je bilo a �ta nije?
Uz to mi je du�nost napomenuti, va�a svet-losti � nastavi on, setiv�i se razgovora
Dolo-hovljeva s Kutuzovom i svog poslednjeg vi�enja s tim ra�g1Lovanim oficirom �
da je redov, ra-�alovani Dolohov, zarobio �a moje o�i francu-skog oficira i da se
naro�ito odlikovao.
Tu sam ja, va�a svetlosti, video kako su juri�ali pavlograci � uplete se �erkov,
osvr-�u�i se nemirno, a toga dana nije nikako ni vi-deo husare, nego je samo �uo o
njima od pe�adij-skog oficira. � Dve su kare smazali, va�a svet-losti.
Neki se osmehnu�e na re�i �erkovljeve, jer su se, kao i uvek, nadali od njega �ali;
ali kad vide�e da se to �to on govori ti�e slave na�eg oru�ja i dana�njeg dana, oni
se uozbilji�e, ma-da su mnogi vrlo dobro znali da je to �to govori �erkov bila
su�ta la�.
Knez Bagration se okrete �i�ici ggukovniku.
� Hvala vam svima, gospodo, sva su se ode-ljenja borila herojski: i pe�adija, i
konjica, i artiljerija. Ali kako osta�e dva topa u centru? � upita on, tra�e�i
o�ima nekoga.
okrete
knez Bagration nije pitao za topove na levom h.AL7 1eo 1e ve� znao da su tamo
ostavljeni svi JoS"^'�Jm je po�ela bitka.
�ini mi se, vas sam zamolio ... gr on de�urnom �tabnom oficiru.
Jedan je bio razbiJen � odgovori de�ur-ni oficir � a drugi. ne znam, bio sam tamo
za sve vreme i nare�ivao, i tek �to odoh... Bilo 1e vru�e, to je istina � dodade
skromno.
Neko re�e da je kapetan Tup�n tu odmah do sela i da su ve� poslali po njega.
Pa eto, vi ste tamo bili � re�e knez Ba-gration, obra�aju�i se knezu Andreji.
Razume se, umalo se nismo tamo sastali � re�e de�urni oficir i osmehnu se ljubazno
na Bolkonskog.
Ja nisam imao �ast da vas vidim � re�e knez Andreja kratko i hladno.
Svi u�uta�e.
Na pragu se pojavi Tu�in i boja�ljivo stade da se gfovla�i generalima iza le�a.
Obilaze�i generale u tesnoj kolibi, a zbunjen, kao i uvek kad vidi starep�ne, Tu�in
ne spazi motku od zastave i spota�e se preko nje. NJih nekoliko se nasmeja�e.
� Kako J'e ostavljen top? � upita Bagration i namr�ti se, ne toliko na kapetana
koliko na one �to se nasmeja�e, me�u kojima ^e najja�e �uo smeh �erkovljeva.
Tek sad, kad vide stra�ne stare�ine, izi�e pred o�i Tu�inu u punoj strahoti njegova
kri-vica i sramota �to je ostao �iv a izgubio dva topa. On je bio toliko uzbu�en da
do ovog tre-nutka nije dospeo ni da misli o tome. Smeh me�u oficirima zbuni ga jo�
vi�e. On je stajao pred Bagrationom, a donja mu se vilica tresla, i jedva
progovori:

� Ne znam ... va�a svetlosti , l.uAi, va�a svetlosti.

� Mogli ste ih uzeti iz za�titnice! Tu�in ne re�e da nije imao za�titnicu iako
je to bila su�ta istina. On se bojao da time n e baci krivicu na drugog stare�inu,
pa je, �ute�i i uko�enim pogledom, gledao pravo u o�i Bagrationu, kao �to gleda
zbunjeni �ak u o�i nastavniku.
Kutanje potraja dosta dugo. Kao �to se videlo, knez Bagration nije hteo da se
poka�e strog, a nije znao ni �ta da ka�e; ostali nisu smeli da se me�aju u
razgovor. Knez Andreja gledao je is-pod o�iju u Tu�ina, a prsti su mu nervozno
igrali.
� Va�a svetlosti � prekide �utanje knez An-dreja svojim o�trim glasom � vi ste
me izvo-leli poslati do baterije kapetana Tu�ina. Ja sam tamo oti�ao i na�ao sam
tamo pobijene dve tre�ine ljudi i konja, dva topa pokvarena, a za-�tite nikakve.
Knez Bagration i Tu�in gledali su sad pod-jednako uko�eno u Bolkonskog, koji je
govorio uzdr�ano i uzbu�eno.
� I, ako mi, va�a svetlosti, dopustite da ka-�em svoje mi�ljenje � nastavi on �
onda mi za dana�nji uspeh treba da zahvalimo najvi�e ope-risanju te baterije i
juna�koj izdr�ljivosti ka-petana Tu�ina i njegove posluge � re�e knez Andreja, pa,
ne �ekaju�i odgovora, odmah ustade i ode od stola.
Knez Bagration pogleda u Tu�ina, pa, o�evid-no ne �ele�i da iska�e nepoverenje
prema o�trom mi1pljenju Bolkonskog a u isti mah ose-�aju�i da mu ne mo�e potpuno
verovati, klimnu glavom i re�e Tu�inu da mo�e i�i.
Knez Andreja izi�e za njim.
Hvala vam, dragi prijatelju, vi me spaso-gte1 � re�e mu Tu�in.
knez Andreja pogleda Tu�ina i ode od njega, ne oekav�i ni�ta. Knezu Andreji be�e i
tu�no i te�ko. Sve to be�e tako neobi�no, ni nalik na ono �emu se on nadao.

�Ko su oni? �to su do�li? �ta tra�e? I kad �e se sve ovo svr�iti?� � mislio je
Rostov, gledaju�i one senke koje su promicale pred njim. Bol u ruci postajao je sve
te�i. San je neodo-ljivo navaljivao, pred o�ima su mu igrali crveni kolutovi, a
utisak 6d onih glasova i onih lica, i ose�anje usamljenosti me�ali su se sa ose�a-
njem bola. To oni, ti ranjeni i zdravi vojnici � oni to i gnje�e, i prite�u, i
�upaju �ile, i peku meso u njegovoj slokljenoj ruci i ramenu. Da se izbavi od njih,
zatvori o�i.
On se zanese za jedan trenutak, i u tom krat-kom zanosu vide u snu nebrojenu
mno�inu pred-meta. Vide svoju majku i njenu veliku belu ruku, vide mr�ava ramena
Sonjina, o�i i smeh Nata-�in, i Denisova s njegovim glasom i brkovima, i Teljanina
i sav svoj doga�aj s Teljaninom i Bogdani�em. Sav taj doga�aj be�e isto �to _i ovaj
vojnik s o�trim glasom, i upravo sav taj doga-�aj, i upravo taj vojnik tako su
mu�iteljski i neodstupno dr�ali, pritiskivali i sve na jednu stranu vukli njegovu
ruku. On je poku�avao da se ukloni od njih, ali oni nisu pu�tali ni za dla-ku, ni
za trenutak njegovo rame. Ne bi njega bo-lelo, bilo bi to zdravo, kad ga oni ne bi
vukli; ali se nije mogao spasti od njih.
Otvori o�i i pogleda gore. Crna zavesa no�i visila je za ar�in iznad svetlosti od
�eravice. Kroz tu svetlost proletale su pahuljice snega, koji je padao. Tuhpin se
nije vra�ao, lekar nije dolazio. On be�e sam, samo je nekakav mali voj-nik sedeo
sad gb s one strane vatre i grejao svoje mr�avo, bledo telo.
�Pa ja nikome nisam potreban!� � mislio je Rostov. �Nema nikog ni da mi pomogne, ni
da me po�ali. A bio sam i ja nekad kod svoje ku�e, sna-�an, veseo, voljen.� On
uzdahnu i s uzdahom neho-tice jeknu.
� Da vas ne boli �to? � upita mali vojnik, otresaju�i svoju ko�ulju nad vatrom, pa,
i ne �ekaju�i odgovora, naka�lja se i doAade: � �ta sveta izgubiomo za jedan dan �
strahota!
Rostov nije slu�ao �ta govori vojnik. Gle-dao je pahuljice kako promi�u nad vatrom
i se-�ao se ruske zime s toplom, svetlom ku�om, meke bunde, brzih saonica, zdrava
tela i sve ljubavi i nege porodi�ne.
�Za�to sam do�ao ovamo!� � pomisli.
Sutradan Francuzi nisu ponovili napad i ostatak Bagrationova odeljenja pridru�i se
voj-sci Kutuzovljevoj.*

Dovde je prevod Okice Glu��evi�a.

DEO TRENI

I
Knez Vasilije nije mnogo razmi�ljao o svo-jim planovima. Jo� manje je nameravao da
�ini ljudima zlo da bi se time koristio. On je samo bio svetski �ovek, koji ima
uspeha u velikom svetu i koji se navikao da ima uspeha. On je, prema prilikama i
prema svojim vezama s ljudi-ma, neprestano krojio razli�ite planove i kom>
binacije, o kojima ni sam sebi nije davao ta�na ra�una, a koji behu sve
interesovanje njegovog �ivota. Nije se zanimao jednim, niti dvama tak-vim planovima
i kombinacijama, nego desetina-ma, od kojih je jedne tek po�injao da kroji, druge
postizavao, a tre�i mu propadali. Nije on sebi govorio, na primer: �Taj je �ovek
sad na vlasti, treba da ste�em njegovo poverenje i prijateljstvo, pa da preko njega
udesim da mi se izda jednokrat-na pomo�, niti je govorio: �Eto, Pjer je bogat,
moram ga navesti da se o�eni mojom �erkom, pa Aa uzajmim od njega �etrdeset hiljada
koje su mi potrebne�; ali se sretao s �ovekom na vlasti i odmah mu je instinkt
govorio da mu taj �ovek mo�e biti od koristi; knez Vasilije bi se spri-Jateljio s
njim i u prvoj zgodnoj prilici po�eo ^'U, bez priprema, instinktivno laskati,
posta�jao familijaran i po�injao razgovor o onom �to mu je ggotrebno.
Pjer je bio u Moskvi pri ruci knezu Vasiliju i on je udesio da ga postave za
kamerjunkera, �to je tada bilo jednako �inu dr�avnog savetnika i radio na tome da
taj mladi� ode s njim u Petro-grad i da se zadr�i u njegovoj ku�i. Kao tobo�e
slu�ajno a u isti mah s nesumnjivim uverenjem da tako mora 6jiti, knez Vasilije
�inio je sve �to je potrebno da o�eni Pjera svojom �erkom. Kad bi knez Vasilije
unapred smi�ljao svoje planove, on ne bi mogao biti tako prirodan u pona�anju ni
tako jadnostavan i familijaran prema svima ljudima, i vi�im i ni�im po polo-�aju od
sebe. Uvek ga je ne�to vuklo ljudima mo�nijim ili bogatijim od njega, i bio je
obda-ren retkom ve�tinom da ugrabi upravo onaj tre-nutak kad je trebalo i kad je
mogu�no bilo da se koristi ljudima.
Pjer, koji je, posle doskora�nje usamljenosti i bezbri�nosti, postao iznenadno
bogata� i grof Bezuhov, osetio se sad toliko opsednut i zauzet da je samo u
postelji mogao biti sam sa so-bom. Morao je da potpisuje akta, da odlazi u kan-
celarije za koje nije jasno znao �emu slu�e, da ne�to pita svog glavnog
upravitelja, da odlazi na svoje imanje u okolini Moskve i da prima mnoge li�nosti
koje ranije nisu htele ni da znaju za njega, a sad bi se na�le uvre�ene i ogor�ene
kad on ne bi hteo da ih vidi. Sve te razne li�nosti � poslovni ljudi, ro�aci,
poznanivdi, svi su bi-li podjednako dobri i ljubazni prema mladom nasledniku; svi
su bili o�evidno i nesumnjivo uvereni da Pjer ima velike osobine. On je ne-prestano
slu�ao kako mu govore: �S va�om ne-obi�nom dobrotom�, ili �sa vap�m dj�nim sr-cem�,
ili �vi ste, grofe, tako �estiti�, ili �kad bi on bio pametan kao vi� itd., tako da
je iskre�no po�eo verovati u svoju neobi�nu dobrotu i u svoju neobi�nu pamet,
utoliko vi�e �to mu se uvek u dubini du�e �inilo da je doista dobar i vrlo
pamet/an. �ak i ljudi koji su ranije bili prema njemu zli i o�evidni neprijatelji,
pravili su se sad ne�ni i prijatelji. Toliko ljuta najsta-rija kneginjica, niska
struka a kose zagla�ene kao u lutke, do�la je posle pogreba u sobu Pje-rovu.
Obaraju�i o�i i neprestano uzdn�u�i, re-kla mu je kako ona veoma �ali �to su se
dogo-dile me�u njima nesuglasice i kako sad ose�a da nema prava niza�to da moli,
sem za dopu�tenje da, posle udara koji ju je zadesio, ostane neko-liko nedelja u
ku�i koju je ona tako volela i u kojoj je podnela toliko �rtava. Nije se mogla
uzdr�ati i zaplakala je kad je to rekla. A Pjer, ganut �to se ta ukipljena
kneginjica mogla tako da promeni, uzeo je za ruku i zamolio da mu opro-sti, ni sam
ne znaju�i �ta. Od toga dana po�ela je kneginjica da veze Pjeru dugi pojas i sasvim
se promenila prema njemu.
� U�ini joj ovo, top s�eg; ona je, ipak, mno-go prepatila od pokojnika � rekao mu
je knez Vasilije i dao mu da potpi�e nekakvu hartiju u korist kneginji�inu.
Knez Vasilije be�e odlu�io da tu kost, me-nicu od trideset hiljada rubalja, treba
svakako baciti siroma�noj kneginjici, te da joj ne pad-ne na um da pri�a kako je i
knez Vasilije bio ume�an u onu aferu s mozai�nim portfeljom. Pjer je potpisao
menicu i otada je kneginjica postala jo� ljubaznija. Mla�e njene sestre posta-do�e
tako�e ljubazne prema njemu, osobito naj-mla�a, ona lepu�kasta, s mlade�om, �esto
je zbu-njivala Pjera svojim osmehivanjem i zbunjeno��u kad ga vidi.
Pjeru se �inilo tako prirodno �to ga svi vo-le, da izgledalo bi mu tako neprirodno
kad ga ko

ne bi voleo da nije mogao a da ne veruje u iskre-nost ljudi �to su oko njega. Uz

to, nije ni imao kad da se pita o iskrenosti ili neiskrenosti tnh ljudi. On nikad
nije imao vremena i neptze-stano se ose�ao kao da je u stanju blagog i vese-log
pijanstva. Ose�ao se centrom nekaisvog va�-nog op�teg pokreta; ose�ao je da se od
njega stal-no ne�to �eka, i da �e on, ako to ne u�ini, mno-ge ozlojediti i li�iti
ih onoga �to su o�eki-vali; a ako on u�ini ovo i ovo i ono i ono, onda �e sve biti
dobro � i on je �ij�o ono �to su tra�ili od njega, ali ono ne�to dobro nikako da
dostigne.
U to prvo vreme zavladao je kako poslovima Pjerovim tako i njim samim od sviju
najvi�e knez Vasilije. Otkako je umro grof Bezuhov, on nije pu�tao iz �aka Pjera.
Knez Vasilije je iz-gledao kao �ovek optere�en poslo�^ma, umoran, na-mu�en, ali
koji iz bole�ivosti ne mo�e najzad, da ostavi na volju sudbini i varalicama tog
mla-di�a bez pomo�i, sina svoga prijatelja, argez 1oi1;,^ i s takvim ogromnim
imanjem. Za ono neko-liko dana dok se bavio u Moskvi posle smrti grofa Bezuhova, on
je prizivao Pjera k sebi, ili je sam odlazio k njemu, i ono �to je trebalo da se
uradi odre�ivao mu takvim umornim i ubedlji-vim tonom kao da je svaki put hteo
re�i: �Uoiz zaueh, die je bihz assa�1e <1'aIa1ge5 e1 ^ie se p'e51; die rag rige
s�ap1e ^ie je t'ossire s1e uoi5, e1 r�5 uoi5 5aue2 �1ep, die 5e die je uoi5 rgorobe
651: 1a 5bi1e s�obe 1^a15a�1e.�^
� E, prijatelju, sutra �emo ve� jednom otpu-tovati � re�e mu on jedanput, �mure�i i
pipka-
' Najposle.
' Ti zna� da sam optere�en poslovima i da se iz �istog milosr�a zanimam tobom, pa
onda ti zna� dobro da je ovo �to ti predla�em jedino �to se mo�e u�initi.
p7�i t prstima lakat, i takvim tonom kao da Je to �to re�e ve� davno i davno
odlu�eno me�u nji-ma i da se druk�ije nije moglo odlu�iti. � Sutra �emo otputovati,
pove��u te u svojim kolima. Vrlo mi je milo. Ovde smo posvr�aval.i sve �to je bilo
krupnije. A trebalo je da sam ve� odavno otputovao. Evo dobio sam pismo od
kancelara. Molio sam za tebe, i uvr��en si u Diplomatski kor i postavljen za
kamerjunkera. Sad ti je di-plomatski put otvoren.
Pored sve ja�ine umornog i pouzdanog tona kojim su te re�i izgovorene, Pjer, koji
je tako dugo razmi�ljao o svojoj karijeri, htede kao da se odupre. Ali ga knez
Vasilije prekide onim svojim gukanjem iz basa koje nije dopu�talo da mu se prekine
govor i kojim se on slu�io kad bude preka potreba da se ko po�to-poto uveri.
� Ma15, top s�eg, ja sam to u�inio sebe radi, svoje savesti radi, i meni nema�
za�to da zahva-ljuje�. Nikad se nije niko potu�io da je i su-vi�e voljen; pa onda,
ti si �ovek slobodan, mo-�e�, ako ho�e�, sutra ostaviti. Sve �e� sam u Petrogradu
videti. A i bilo je ve� vreme da se ukloni� od ovih stra�nih uspomena. (Knez Vasi-
lije uzdahnu.) Tako, tako, du�o moja. A u tvojim kolima neka ide moj komornik. Ah,
zbilja, ja i zaboravio � dodade jo� knez Vasilije � ti zna�, top s�eg, da sam ja
imao neke ra�une s pokojni-kom, pa �to sam dobio od rjazanokog osta�e kod mene:
tebi nije potrebno. Mi �emo se obra�unati.
To �to knez Vasilije nazva �od rjazanskog� be�e nekoliko hiljada obroka,* koje je
on zadr-�ao za sebe.
I u Petrogradu, kao i u Moskvi, okru�ila
* Obrok se zvao porez koji su seljaci pla�ali spahi-Jama za svaku glavu.
320
21 Rat i mir I
je Pjera atmosfera ljudi koji su bili prema nje-mu ne�ni i koji su ga voleli. On
nije mogao odbiti slu�bu, ili, bolje re�i, titulu (jer ni-�ta nije radio) koju mu
je pribavio knez Vasi-lije, a poznanstava, poziva i dru�tvenih zabava bilo je
toliko da je Pjera vi�e nego i u Moskvi obuzelo neko bunilo, �urba i nekakvo dobro
�to neprestano nastaje, a ne ostvaruje se.
Od njegovog pre�a�njeg moma�kog dru�tva mnogi nisu bili u Petrogradu. Garda je
oti�la u rat, Dolohov be�e ra�alovan, Anatol se nala-zio u vojsci, u provinciji,
knez Andreja u ino-stranstvu i zato Pjer nije mogao ni da provodi no�i kao �to je
ranije voleo provoditi ih, niti ponekad da olak�a orcu u prijateljskom razgo-voru
sa starijim po�tovanim prijateljem. NJemu je sve vreme prolazilo na ru�kovima i na
balo-vima, najvi�e kod kneza Vasilija, u dru�tvu de-bele kneginje, njegove �ene i
lepotice Elen.
Ana Pavlovna �erer, kao god i ostali, poka-zala je Pjeru kakva se promena dogodila
u dru-�tvenom mi�ljenju o njemu.
Ranije se Pjeru, u prisustvu Ane Pavlovne, neprestano �inilo da je ono �to on
govori ne-pristojno, bez takta, da nije ono �to treba; �i-nilo mu se da njegov
govor koji mu je izgledao pa-metan dokle ga je spremao u pameti ispadne glup �im ga
glasno ka�e, a da, naprotiv, najtuplji go-vor Ipolitov izi�e pametan i dopadljkv. A
sad je sve �to on ka�e bilo s�agtap1. Ako Ana Pav-lovna i nije to rekla, on je
video da je ona �e-lela da to ka�e, pa se uzdr�ala samo iz po�to-vanja prema
njegovoj skromnosti.
U po�etku zime izme�u 1805. i 1806. godine dobio je Pjer od Ane Pavlovne obi�no
ru�i�a-sto pisamce s pozivom, u kome be�e dodato:
�Uoiz 1;goiuege2 s�eg to1 1a �e11e Ne1epe, ^i'op pe 5e 1a55e jata15 uo1g.�^
�itaju�i to mesto, Pjer prvi put oseti da se izme�u njega i Elen stvorila neka veza
o kojoj govore drugi ljudi, i ta ga misao istovremeno i upla�i, kao da se na njega
tovari neka obaveza koju nije mogao izdr�ati, i svide mu se, uz to, kao zanimljiva
pretpostavka.
Prijem Ane Pavlovne bio je isti onakav kao i onaj prvi, samo sad nije Mortmar bio
novost kojom je Ana Pavlovna po�astila svoje goste, ne-go jedan diplomata koji je
do�ao iz Berlina i doneo najnovije pojedinosti o bavljenju cara Aleksandra u
Potsdamu i o tome kako su se dva visoka prijatelja zaklela tamo da �e u �vrstom
savezu braniti pravednu stvar od neprijatelja ljudskog roda. Ana Pavlovna do�ekala
je Pjera sa senkom tuge, a ona se, o�evidno, ticala sko-ra�njeg gubitka koji be�e
pogodio tog mladi�a, ticala se smrti grofa Bezuhova (svi su nepresta-no smatrali za
svoju du�nost da uvere Pjera ka-ko je on veoma o�alo��en smr�u svog oca koga on
nije, gotovo, ni poznavao), i ta njena tuga be-�e ista onakva kao i ona najve�a
tuga koju je pokazivala kad pomene preuzvi�enu caricu Ma-riju Feodorovnu. Pjeru je
to laskalo. Ana Pav-lovna je svojom uobi�ajenom ve�tinom stzorila u svom salonu
grupe. Velika grupa, u kojoj su bi-li knez Vasilije i generali, po�astvovana je di-
plomatom. Druga grupa bila je kod stola za �aj. Pjer se htede pridru�iti prvoj
grupi, ali Ana Pavlovna, koja be�e u razdra�enom stanju voj-skovo�e na polju bitke
kome na um dolaze hiljade iovih, sjajnih misli, a jedva sti�e da ih izvr�i re�e^'^
vide Pjera, taknu ga prstom po rukavu i
DJ^J ^^�i �ete kod mene lepu Elen, koje se �ovek ne
mol^e nagledati. ,

K*9 '>L
"> .o
R P)
8 r

a r go "
50 o

put njenog midera kad se poma�e. Vide ne njenu mramornu lepotu koja �ini jednu
celinu s nje-nom haljinom, nego vide i oseti svu dra� njenog tela koje be�e
pokriveno samo ode�om. I kad je jedanput to video, on nije mogao da vidi druk-�ije,
kao �to se ne mo�emo vratiti obmani koja nam je jedanput postala jasna.
�Dakle, vi niste dosad opazili kako sam ja lepa?� � kao da je kazala Elen. �Zar
niste pri-metili da sam ja �ena? Da, ja sam �ena, koja mo-�e da pripadne svakom, pa
i vama� � govorio je njen pogled. I u toim trenutku Pjer oseti da Elen ne samo
mo�e, nego i mora da bude njegova �ena, da druk�ije ne mo�e da bude.
On je tog trenutka znao to tako pouzdano kao �to bi to znao kad bi stajao s njom na
ven�anju. A kako �e to biti? i kad? nije znao; nije znao, �ak, ni da li �e to biti
dobro (�ak mu se �ipilo da to zbog ne�eg nije dobro), ali je znao da �e to biti.
Pjer obori o�i, pa ih opet podi�e i ponovo za�ele da je vidi kao daleku, njemu tu�u
lepoti-cu kao �to ju je gledao ranije svaki dan; ali to ve� nije mogao. Nije mogao
kako �to �ovek koji je ranije video u magli stablji�icu burjana, pa pomislio da je
drvo, ne mo�e opet da misli da je drvo po�to je jednom video da je stablji�nca. Ona
mu je sad bila veoma bliska. Ve� je zavlada-la njime. I me�u njima nije bilo vi�e
nikakvih hfepreka sem prepreka njegove sopstvene volje.
� Vop, je uopb 1a1z5e (1ap5 Uo1ge re� sot. Je uo15 ^ie Uoi5 u egeb 1ge5 �1ep^ � �u
se glas Ane Pavlovne.
A Pjer, sa strahom i crvene�i, pogleda oko se-be, tra�e�i u pameti da nije u 蚚 o
ne�to za
' Dobro, ostavljam vas u va�em kutku. Vidim da zal1 je tu vrlo dobro.
NJemu se �inilo da svi znaju isto onako ?obro kao i on �ta se s njim dogodilo.
Malo dovd�je, kad je pri�ao velikoj grupi, Ana Pavlovna mu re�e:
Op LJ1: ^d�e Uoi5 etoe11155e7 uo1ge tagbop ae
Re1:eg5�oigd.^
To je bila istina. Arhitekt js rekao da to treba, i Pjer je, ni sam ne znaju�i
za�to, ude-�avao svoju veliku ku�u u Petrogradu.
S'e51: �1ep, tajb pe s1etepa�e2 ra5 Ae s�eg 1e
rppse Va511e. P 651: �op d.'a\oth ip at! sotte 1e rg�se � re�e ona i osmehnu se na
kneza VasiliJ"a; � j'ep 5a15 ^ie1^ie s�o5e. M'b51:�:e rab?^ A vi ste jo� tako
mladi. Potrebni su vam saveti. Nemojte se ljutiti na mene �to se slu�im pravom
starih �ena. (Tu on^ u�uta, kao �to uvek �ene u�ute o�ekuju�i ne�to kad pomenu
svoje godine). A ako se o�enite, onda J"e druga stvar.
I ona ih sastavi jednim pogledom. Pjer nije gledao u Elec ni ona u njega. Ali mu
ona be�e neprestano veoma bliska. On promrmh^za ne�to i pocrvene.
Kad se PJ'er vratio ku�i, dugo nije mogao da zaspi, razmi�ljaju�i o onome �to se s
njim de-silo. A �ta se to desilo s njim? Ni�ta. On je samo razumeo da �ena koju je
on poznavao kao detb, za koju je nemarno govorio: �Jest, lepa je� kad su mu kazali
da je Elen lepotica, on je ra-zumeo da ta �ena mo�e biti njegova,
�Ali ona je glupa, sam sam govorio da je glupa� mislio je u sebi. �U ovom ose�anju
koje je ona probudila u meni ima ne�to gadno, ne�to za-branjeno, Kazivali su mi da
je njen brat Anatol
' Govore da ude�avate svoju ku�u u Petrogradu. Vag � ^^.Aobro, ali nemojte se
iseljavati od kneza asiliJa. Dobro je imati takvog prijatelja kao �to je �adez; o
tome i ja ne�to znam. Zar ne?
(LJ > O
00

O �d 00 1=. o ?< sp

o k
o
oh ge

koga su primanja bila retka) ne bude sedeljka, na koju je morao da do�e Pjer ako ne
bi hteo da pokvari op�te u�ivanje i da sve prevari u o�e-kivanju.
U onim retkim �asovima kad je knez Vasilije bio kod ku�e, on je, prolaze�i pored
Pjera, hva-tao ga za ruku, nemarno mu podnosio obrijan, sme�uran obraz da ga
poljubi i govorio: �sutra� ili �za ru�kom, ina�e te ne�u videti� ili �osta-jem zbog
tebe� itd. Ali bez obzira na to �to je knez Vasilije ostajao zbog Pjera (kao �to je
rekao), on ne bi progovorio s njim ni dve re�i. Pjer nije ose�ao da je kadar
prevariti ga u o�e-kivanju. On je svaki dan govorio sebi jedno te jedno: �Treba nju
najzad razumeti i dati sebi ra�una: ko je ona? Da li sam se ja varao ranije, ili se
varam sad? Ne, ona nije glupa, ona je divna devojka!� � govorio je on ponekad u
sebi. �Ona se nikad ne vara ni u �emu, nikad nije rekla ni�ta glupo. Ona govori
malo, ali �to ka�e to je uvek prosto i jasno. Dakle, nije glupa. Ona se nikad nije
zbunila, niti se zbunjuje. Dakle, nije r�ava �ena!� NJemu se �esto de�avalo da
svaki put po�ne s njom da diskutuje, misle�i glasno, i ona mu je svaki put
odgovarala na to ili kratkom ali umesnom primedbom po kojoj se videlo da to nju ne
zanima, ili �utanjem, sa osmehom i pogle-dom koji su najo�evidnije pokazivali Pjeru
njenu nadmo�nost. Ona je imala pravo �to je smatrala da je prema tome osmehu svaka
diskusija tri-�arija.
Ona mu se uvek obra�ala s veselim, poverlji-vim osmehom koji je samo njemu upu�en i
u kome je bilo ne�to zna�ajnije od onog �to se videlo u njenom obi�nom osmehu koji
je uvek krasio njeno lice. Pjer je znao kako svi �ekaju samo da on ve� najzad ka�e
jednu re�. da pre�e preko izvesne granice, znao je da �e je on pre ili posle
prekora�iti; ali ga je spopadao nekakav nepojam-ni strah kad samo pomisli o tom
stra�nom ko-raku. Za taj mesec i po dana, za koje je vreme ose�ao kako ga ne�to sve
dublje i dublje vu�e u onu stra�nu provaliju, Pjer je hiljadu puta re-kao sebi: �Pa
�ta je ovo? Potrebna je odlu�-nost! Zar je ja nemam?� On je hteo da se odlu�i, ali
je sa u�asom osetio da u ovom slu�aju nema one odlu�nosti koju je poznavao u sebi i
koja je odista bila u njemu. Pjer je pripadao redu onih ljudi �to su jaki samo onda
kad ose�aju da su potpuno �isti. A od onog dana kad ga je obuzela �elja koju je
osetio nad burmuticom kod Ane Pavlovne, nesvesno ose�anje da je ta �elja gre�na
be�e paralizovalo njegovu odva�nost.
Na Elenin imendan bilo je kod kneza Vasilija na ve�eri malo dru�tvo, najbli�i, kako
je go-vorila kneginja, rodbina i prijatelji. Svim tim ro�acima i prijateljima be�e
dato da osete da se tog dana mora odlu�iti sudbina slavljenice. Gosti su ve�erali.
Kneginja Kuragina, masivna, nekad lepa, nao�ita �ena, sedela je uvrh stola. S obe
njene strane sedeli su najugledniji gosti � stari general, njegova �ena, Ana
Pavlovna �erer; na kraju stola sedeli su po godinama mla�i i manje va�ni gosti, tu
su seli i uku�ani: Pjer i Elen � jedno do drugog. Knez Vasilije nije ve�erao: on je
obilazio oko stola, veseo, sedao �as kod jednog, �as kod drugog gosta. Sva-kom bi
rekao po koju nemarnu a lepu re�, sem Pjeru i Elen, �ije prisustvo kao da nije ni
opa-�ao. Knez Vasilije je sve zabavljao. Vo�tane sve-pe gorele su jasno, blistalo
se srebro i posu�e od kristala, nakit na damama i zlato i srebro na epoletama;
zveckali su no�evi, �a�e i tanjirc i �uo se na nekoliko mesta za stolom �iv raz-
govor. �ulo se kako na jednom kraju stari komor-'Ik uverava staricu baronicu o
svojoj vatrenoj ljubavi i kako se ona smeje; s drugog kraja � pri�a o neuspehu
nekakve Marije Viktorovne. Na sredini stola be�e knez Vasilije okupio slu-�aoce. Sa
�aljivim osmehom na usnama pri�ao je damama o poslednjoj sednici dr�avnog saveta, u
sredu, na kojoj je novi petrogradski vojni gene-ralni gubernator Sergije Kuzmi�
Vjazmitinov dobio i pro�itao tada �uveni reskript cara Aleksandra Pavlovi�a iz
vojske, u kome je car, obra�aju�i se Sergiju Kuzmi�u, govorio kako sa svih strana
dobija izjave o narodnoj odanosti i kako mu je izjava Petrograda naro�ito draga, i
kako se on ponosi �to ima �ast da bude glava takvog naroda, i kako �e se truditi da
se poka�e dostojan te �asti. Reskript je po�injao ovim re�ima: �Sergije Kuzmi�u! Sa
svih strana sti�u mi glasovi� itd.
� Dakle, ni ma�i dalje od �Sergije Kuzmi�u?�
� upita jedna dama.
� Da, da, ni za dlaku � odgovori knez Vasi-lije, smeju�i se. � �Sergije Kuzmi�u
... sa svih strana. Sa svih strana, Sergije Kuzmi�u ...� Jad-ni Vjazmitinov nikako
nije mogao da krene dalje. Uzimao je pismo nekoliko puta, ali �im ka�e: �S e r g i
j e ...� zajeca ... �K u z m i ... � u� � suze ... a �s a s v i h s t r a n a�
zagu�i ga pla�, i dalje nije mogao. I opet uzima maramicu, i opet �Sergije Kuzmi�u,
sa svih strana�, pa suze... tako da su, najzad, umolili drugog da pro�ita.
� �Kuzmi�u ... sa svih strana ...� pa suze ...
� ponovi neko smeju�i se.
� s'e51
� Nemojte biti pakosni � re�e Ana Pavlov-
na s drugog kraja stola i popreti prstom
ip 81 �gaue e1 ehseIep! �otte po1ge �op U1a5�1-g�sK...^
' Na� dobri Vjazmitinov tako je dobar i krasan �ovek.
Svi su se mnogo smejali. U gornjem �elu za stolom bili su, kako se �inilo, svi
veseli i pod uticajem najrazli�nijih �ivahnih raspolo�enja, samo su Pjer i Elen
sedeli �ute�i jedno do dru-gog gotovo na donjem kraju stola; oboma se opa�ao na
licu uzdr�an osmeh koji nije imao veze sa Sergijem Kuzl��em � osmeh stidljivosti
gfed svojim ose�anjima. Ma �ta da su ostali govorili i ma koliko da su se smejali i
�alili, ma kako da su slatko pili rajnsko vino i jeli i baige i sladoled, ma koliko
da su izbegavali da ne gle-daju taj par, i ma kako da su se pravili ravno-du�ni i
nepa�ljivi prema njemu, ipak se nekako opa�alo, po pogledima koji su ka�to na njih
bacani, da je i pri�a o Sergiju Kuzmi�u, i omeh, i ve�era � sve bilo pretvorno i da
je celo to dru�tvo obra�alo svu svoju pa�nju samo na to dvoje � na Pjera i Elen.
Knez Vasilije predstav-ljao je jecanje Sergija Kuzmi�a i u isti mah bacao pogled na
k�er, a kad se smejao, izraz njegovog lica je govorio: �Tako, tako, sve ide dobro,
danas �e se sve re�iti.� Ana Pavlovna pretila mu je za pogge �op U1a5t11:1poGJ, ali
je knez Vasilije u njenim o�ima, koje su u tom trenutku brzo bles-nule prema Pjeru,
�itao �estitanje na novom zetu i na sre�i k�erinoj. Stara kneginja, nude�i s tu�nim
uzdahom vino svojoj susetki i ljutito pogledav�i na k�er, htela je tim uzdahom kao
da ka�e: �Da, sad meni i vama nije ni�ta vi�e ostalo nego da pijemo slatko vino,
draga moja, sad Je vreme da ta mlade� bude tako drsko i iza-ziva�ki sre�na.� � �I
kakve ja ovo gluposti pri�am, kao da me to zanima� � mislio je diplo-mata,
pogledaju�i sre�na lica zaljubljenih: �Eto, to Je sre�a!�
Usred ni�tavno-si�u�nih, izve�ta�enih in-eresa koji su vezivali to dru�tvo na�lo se
ose-GJ-e naklonosti ovo dvoje lepih i zdravih, mla�dih, mu�karca i �ene, jednog
prema drugom. I to ljudsko ose�anje be�e ugu�ilo sve i uznelo se nad svim njihovim
izve�ta�enim �eretanjem. �a-le ne behu vesele, novosti ne behu zanimljive, �ivost �
o�evidno la�na. Ne samo oni, nego i lakeji koji su poslu�ivali za stolom ose�ali
su, izgledalo je, to isto i zaboravljali red u svojoj slu�bi, gledaju�i u lepoticu
Elen s njenim ve-drim licem i u rumeno, puno, sre�no i uznemi-reno lice Pjerovo.
Reklo bi se da su se i plame-novi sve�a koncentrisali samo na ta dva sre�na Aica.
Pjer je ose�ao da je on centar svega, i taj polo�aj ga je i veselio i zbunjivao. On
se nala-zio u stanju �oveka koji se sav predao nekom poslu. On nije ni�ta jasno
video, ni razumeo, ni �uo. Samo su ponekad, iznenadno, proletale u njegovoj du�i
isprekidane misli i utisci iz stvarnosti.
�Dakle, sve je ve� svr�eno!� � mislio je on. �I kako se sve to zbilo? Tako brzo!
Sad znam da se nije samo zbog nje, niti samo zbog mene, nego i zbog sviju moralo t
o neminovno svr�iti. Svi t o tako o�ekuju, tako su uvereni da �e to biti, da ih ja
ne mogu, ne mogu da prevarim. Ali kako �e to biti? Ne znam, a bi�e, neminovno �e
biti!�
� mislio je Pjer, pogledaju�i u ona ramena �to su ble�tala pored samih njegovih
o�iju.
I odjedanput ga obuze zbog ne�eg stid. Bi mu neugodno �to on sam privla�i pa�nju
sviju, �to je sre�an u o�ima ostalih, �to je sa svojim ru�-nim licem nekakav Paris
koji osvaja Jelenu. �Ali, svakako, to tako uvek biva i tako treba�
� te�io se on. �A, uostalom, �ta sam ja u�inio da to bude? Kad je to po�elo? Iz
Moskve sam do�ao zajedno s knezom Vasilijem. Tada nije jo� ni�ta bilo. Pa onda,
za�to ja ne bih kod njega odseo? Pa onda, igrao sam s njom karata i podi-gao joj
torbicu, i�ao sam u vo�nju s njom. Pa kad je to po�elo, kad se to sve dogodilo?� I
eto, on sedi pored nje kao verenik, slu�a, vidi, ose�a njenu blizinu, njeno
disanje, njene pokrete, njenu lepotu. �as mu se odjedanput u�ini da nije ona, nego
da je on sam tako neobi�no lep, pa zato i gledaju tako u njega, a on, sre�an �to mu
se svi dive, isprsava se, di�e glavu i raduje se svojoj sre�i. Odjedanput �u se
neki glas, ne�iji poznat glas i re�e mu ne�to po drugi put. Ali je Pjer tako zauzet
da ne razume �ta mu se govori.
� Pitam te kad si dobio pismo od Bolkon-skog? � ponovi i po tre�i put knez
Vasilije. � Kako si rasejan, dragi moj!
Knez Vasilije se sme�i i Pjer vidi kako se sve, svi osmehuju na njega i na Elen.
�Pa �ta, kad svi znate� � re�e Pjer samom sebi. �Pa �ta? Istina je� � i on se
osmehnu svojim krotkim, detinjskim osmehom, i Elen se osmehnu.
� Pa kad si dobio? Je li iz Olomuca? � po-novi knez Vasilije, kome je to,
tobo�, bilo po-trebno da zna, kako bi raspravio neki spor.
�A zar se mo�e govoriti i misliti o takvim tri�arijama?� � pomisli Pjer.
� Jest, iz Olomuca � odgovori on uzdah-nuv�i.
Posle ve�ere povede Pjer svoju damu za osta-lima u salon. Gosti se po�e�e
razilaziti, a neki odo�e ne oprostiv�i se s Elen. Neki, kao da nisu �eleli da je
odvajaju od njenog ozbiljnog posla, prilazili su joj za �asak, jo� br�e od-lazili,
zabranjuju�i joj da ih ispra�a. Diploma-ta je tu�no �utao, izlaze�i iz salona.
NJemu iziBe pred o�i sva ni�tavnost njegove diplomat-ske karijere prema sre�i
Pjerovoj. Stari general l>utito progun�a na svoju �enu kad ga ona upita

kako mu je nozi. �Gle ti matore lude!� � po-misli. �Eto, Jelena Vasiljevna bi�e
lepotica i kad joj bude pedeset godina�.
� �ini mi se da vam mogu �estitati � �ap-nu Ana Pavlovna kneginji i sna�no je
poljubi. � Da nemam migrenu, ostala bih.
Kneginja ne odgovori ni�ta: ona je zavidela sre�i svoje k�eri.
Za vreme ispra�aja gostiju, Pjer je dugo ostao sam s Elen u malom salonu, gde behu
seli. On je i ranije, za poslednji mesec i po dana, �esto ostajao nasamo s Elen a
nije joj nikad govorio o ljubavi. Sad je ose�ao da je to neophodno, ali se nikako
nije mogao odlu�iti na taj poslednji ko-rak, Be�e ga stid; �inilo mu se da on tu,
pored Elen, zauzima ne�ije tu�e mesto. �Nije ta sre�a za tebe� � govorio mu je neki
unutarnji glas. �Ta je sre�a za onoga koji nema ono �to ima� ti�. � Ali je trebalo
re�i ne�to i on je progovorio. Upitao je da li je zadovoljna dana�njim ve�erom? Ona
je, kao i uvek, jednostavno odgovorila da joj je dana�nji imendan bio jedan od
najprijatnijih.
Neki od najbli�e rodbine behu jo� ostali. Oni su sedeli u velikom salonu. Knez
Vasilije pri�e lenim hodom Pjeru. Pjer usta i re�e da je ve� dockan. Knez Vasilije
ga pogleda strogo i upitno, kao da je to �to je on rekao bilo tako neobi�no da se
nije moglo ni saslu�ati. Ali, odmah zatim, njegov strogi izraz se promeni i knez
Vasilije povu�e JTjera za ruku, posadi ga i ljubazno se osmehnu.
� Pa kako ti, L>olja? � obrati se odmah k�e-ri onim nemarnim tonom uobi�ajene
ne�nosti koji dobiju roditelji kad maze svoju decu od de-tinjstva, a koji je knez
Vasilije samo pode�avao podra�avaju�i drugim roditeljima.
On se opet okrete Pjeru.
�Sergije Kuzmi�u, sa svih stra-
^ � � re�e, otkop�avaju�i najvi�e dugme na
prsniku.
Pjer se osmehnu ali se po njegovom osmehu vi-delo da je on razumeo da u tom
trenutku nije za-nimala kneza Vaoilija pri�a o Sergaju Kuzmi�u; i knez Vasilije
vide da je Pjer to razumeo. Knez Vasilije odjedanput promrmlja ne�to i izi�e. Pjeru
se u�ini da je knez Vasilije bio �ak zbu-njen. Pjera dirnu zbunjenost tog starog
svetskog �oveka; on pogleda u Elen � i ona je, �inilo mu se, bila zbunjena i
pogledom govorila: �Pa vi ste sami krivi�.
�Treba svakako prekora�iti, ali ne mogu, ne mogu� � pomisli Pjer, pa po�e opet
razgovarati o drugim stvarima, o Sergiju Kuzmi�u, pitaju�i kakva je to anegdota,
jer je on nije �uo. Elen od-govori sme�e�i se da ni ona ne zna.
Kad je knez Vasilije u�ao u salon, kneginja je tiho razgovarala s jednom postarijom
damom o Pjeru.
Istina, s'e51 ip ragI 1;ge5 �g�apg, tahb 1e �op�eig, ta s�ege ..
Geb tag1a�e5 5e Gop1; Japz 1e5 sgeih'' � od-govori postarija dama.
Knez Vasilije, prave�i se da ne slu�a dame, ode u udaljeni ugao i sede na divan.
Zatvori o�i i kao da drema�e. Glava mu klonu i on se prenu. AIpe � re�e �eni �
a11e2 uo1g se di'115
Eot.^
Kneginja do�e do vrata, pro�e pored njih oz-biljno i nemarno i zaviri u salon. Pjer
i Elen sedeli su onako isto i razgovarali.
' To
Jednako onako � odgovori kneginja mu�u.
Je sjajna prilika, ali sre�a, draga moja..,
3 ^Rakovi se sklapaju na nebesima. Alina, idi vidi �ta rade.
Knez Vasilije se namr�ti, usta mu se nabra�e sa strane, obrazi mu zaigra�e i dobi
onaj svoj neprijatan, grub izraz; on se prenu, ustade, za-turi glavu, pa odlu�nim
korakom pro�e pored dama u mali salon. Pri�e Pjeru brzo i veselo. Lice kne�evo be�e
tako neobi�no sve�ano da Pjer popla�eno ustade kad ga ugleda.
� Hvala bogu! � re�e on. � �ena mi je sve kazala! � On zagrli jednom rukom
Pjera, drugom k�er. � Prijatelju! LJolja! Milo mi je, veoma milo. � Glas mu
zadrhta. � Ja sam voleo tvog oca ... a ona �e ti biti dobra �ena ... Neka vas bog
blagoslovi! ...
On zagrli k�er, pa opet Pjera i poljubi ga svojim stara�kim usnama. Obraze mu
odista okva-si�e suze.
� Kneginjo, ta hodi ovamo! � viknu on. Kneginja u�e, pa i ona zaplaka. I
postarija
dama brisala se maramicom. Pjera su ljubili, i on je nekoliko puta poljubio ruku
divne Elen. Posle nekog vremena ostavi�e ih opet same.
�Sve je to tako moralo biti i nije moglo biti druk�ije� � mislio je Pjer � �zato ne
treba pi-tati da li je ovo dobro ili r�g�o. Dobro je zato �to je odre�eno i �to
nema pre�a�nje mu�ne sumnje�. Pjer je �ute�i dr�ao ruku svoje vere-nice i gledao
njene divne grudi kako se nadimaju i spu�taju.
� Elen! � re�e on glasno i zastade.
�U ovakvim prilikama govori se ne�to naro-�ito� � pomisli on, ali se nikako nije
mogao setiti �ta se to upravo govori u ovakvim prili-kama. On je pogleda u o�i. Ona
se prima�e njemu. Lice joj se zarumene.
� Uh, skinite te... kako se zovu... � re�e ona i pokaza na nao�are.
Pjer skide nao�are i njegove o�i, onako kao �to uop�te neobi�no izgledaju o�i ljudi
koji
"kinu nao�are, gledale su popla�eno i upitno. On se htede nagnuti nad njenu ruku i
poljubiti je; ali ona brzim i grubim pokretom glave dograbi njegove usne i sastavi
ih sa svojima. Pjera porazi njeno lice svojim izmenjenim, neprijatno zbunje-nim
izrazom.
�Sad je ve� dockan, sve je svr�eno; i ja nju volim� � pomisli Pjer.
Je uoib a1te!^ � re�e on, setiv�i se �ta
treba re�i u takvim gfilikama; ali su te re�i zvu�ale tako jadno da ga be�e stid.
Posle mesec i po dana Pjer se ven�ao i na-stanio se, kako govorahu, kao sre�an
�ovek koji ima �enu leIoticu i milione, u velikoj, iznova opravljenoj ku�i grofova
Bezuhovih, u Petro-gradu.

1P
Stari knez Nikolaj Andreji� Bolkonski dobio je, u decembru 1805. godine, pismo od
kneza Vasi-lija, koji mu je javljao da �e do�i zajedno sa si-nom (�Ja idem u
reviziju i razume se da mi ni sto vrsta nije zahodno da vas posetim, mnogo po-
�tovani dobrotvore� � pisao je on � �a moj Anatol me prati i ide u vojsku; i ja se
nadam da �ete mu dopustiti da vam uka�e ono po�tovanje, koje, ugledaju�i se na
svoga oca, gaji prema va-ma.�)
Eto, ne treba Mape ni izvoditi, prosioci nam sami dolaze � re�e nepa�ljivo mala
kneginja kad to �u.
Knez Nikolaj Andreji� se namr�ti i ne re�e ni�ta.
' Ja vas volnm!

Dve nedelje posle tog pisma stigo�e uve�e slu-ge kneza Vasilija, a sutradan sti�e i
on sa sinom.
Starac Bolkonski nikad nije imao lepo mi�-ljenje o karakteru kneza Vasilija, a jo�
manje u poslednje vreme, kad je knez Vasilije, pod no-vom vladavinom, pod Pavlom i
Aleksandrom, ote-rao daleko u �inovima i po�astima. A sad je, po nagove�tajima
njegovog pisma i male kneginje, razumeo u �emu je stvar, pa je r�avo mi�ljenje o
knezu Vasiliju pro�lo u du�i kneza Nikolaja Aidreji�a u ose�anje neprijateljskog
preziranja. On je neprestano vr�ao kad ga pomene.
Onog dana kad je trebalo da do�e knez Vasi-lije be�e:knez Nikolaj Andreji� naro�ito
neza-dovoljan i neraopolo�en. Da li je bio neraspolo-�en �to dolazi knez Vasilije,
ili je bio naro-�ito nezadovoljan i dolaskom kneza Vasilija zato �to je bio
neraspolo�en; tek bio je neraspolo-�en i Tihon je jo� ujutru savetovao arhitektu da
ne ide knezu s izve�tajem.
� Slu�ajte kako hoda � re�e Tihon, obra�a-ju�i pa�nju arhitektu na bat kne�evih
koraka. � Staje punom petom � znam ve� ...
Ipak, kao i obi�no, izme�u osam i devet sati knez izi�e u �etnju, u svojoj
kadifenoj bundici s jakom od samurovine i s takvom istom �uba-rom. Uo�i tog dana
be�e pao sneg. Staza kojom je knez Nikolaj Andreji� �etao do staklene ba�te be�e
ra��i��ena, na razgrnutom snegu videli su se tragovi metle, a u tro�an nasip snega,
�to se pru�ao s obe strane staze, be�e zabodena lo-pata. Knez obi�e staklenu ba�tu,
�eljad i zgrade, natmuren i �utljiv.
� Mo�e li se pro�i na saonicama? � upita on dostojanstvenog upravitelja koji ga
doprati do ku�e i koji je izrazom lica i maiirima pod-se�ao na doma�ina.
Dubok je sneg, va�a svetlosti. Ja sam ve�
zapovedio da se ra��i��ava na pre�pektu.
Knez obori glavu i do�e do ulaza.
�Hvala ti, Gospode� � pomisli upravitelj � �pro�e oluja!�
Te�ko je bilo pro�i, va�a svetlosti �
dodade upravitelj. � Kad se �uje, va�a svetlosti, da �e ministar izvoleti do�i
va�oj svetlosti?
Knez se okrete upravitelju i upre u njega na-mrgo�ene o�i.
� �ta? Ministar? Kakav ministar? Ko je naredio? � po�e on svojim o�trim, tvrdim
gla-som. � Za kneginjicu, moju k�er, niste ra��i-stili, nego za ministra! Kod mene
nema ministara!
� Va�a svetlosti, ja sam mislio ...
� Ti si mislio � viknu knez, izgovaraju�i re�i sve br�e i sa sve manje veze. �
Ti si mi-slio ... Razbojnici! nitkovi! ... Nau�i�u ja tebe kako se misli! � pa di�e
�tap, zamahnu njime na Alpati�a i udario bi ga da se upravitelj i ne-hotice ne
skloni ispred udarca. � Mislio si ... Nitkovi! ... � vikao je brzo; ali iako se
Alpa-ti� popla�io sam �to je bio tako drzak da se skloni ispred udarca, pa se
pribli�io knezu, oboriv�i pokorno pred njim svoju �elavu glavu, ili mo�ebiti upravo
zato, knez ne di�e po drugi put �tap, nego otr�a u sobu vi�u�i i dalje: �
Nitkovi!... Nek se zaspe put! ...
Pred ru�ak kneginjica i �-Ie Voipeppe, koje su znale da je knez neraspolo�en,
stajale su i �ekale ga; lice t-11e Voig1eppe be�e vedro, kao Da je govorilo: �Ja
ni�ta ne znam, ja sam onakva kao i uvek�, dok kneginjica Marija be�e bleda,
upla�ena, oborenih o�iju. Kneginjici Mariji be�e najte�e �to je znala da u takvim
prilika-ma treba postupati kao t-11e Voipeppe, a nije mogla to da uradi. NJoj se
�inilo: �Ako se napra-vim da ne opa�am, on �e pomisliti da nemam bole�ivosti prema
njemu; ako se napravim da je i meni dosadno i da nisam raspolo�ena, on �e re�i (kao
�to se to de�avalo) da sam pokunjila nos�, itd.
Knez pogleda u upla�eno lice svoje k�eri, pa frknu.
Bub ... ili budalo!... � progovori on. �� �A one nema! Ve� su joj nabrbljali� �
pomisli on za malu kneginju, koje ne be�e u trpezariji. � A gde je kneginja? �
upita. � Krije se?
Nije joj ne�to dobro � re�e �-Ie Voip-eppe, sme�e�i se veselo � ne�e izlaziti. To
je sasvim razumljivo u njenom stanju.
� Hm! hm! kh! kh! � u�ini knez i sede za sto. Tanjir mu nije bio �ist: on
pokaza prstom
mrlju, pa ga baci. Tihon ga podi�e i dade sluzi.
Mala kneginja nije bila bolesna; g1li se tako jako bojala kneza da je, �uv�i za
njegovo neras-polo�enje, odlu�ila da ne izlazi.
� Bojim se za dete � rekla je gospo�ici Voi-peppe. � Bogzna �ta mo�e da se desi
ako se upla�im.
Uop�te, mala kneginja �ivela je u Golim Br-dima neprestano u ose�anju straha i
antipatije prema starom knezu, koju ona nije opa�ala, jer je strah toliko nadvladao
da je nije mogla opa-ziti. I knez je ose�ao antipatiju, ali je kod njega prezirAnje
bilo ja�e. Kad se kneginja navi-kla na Gola Brda, ona je naro�ito zavolela t-11e
Voipeppe, provodila je dane s njom, molila je da no�iva kod nje i �esto s njom
razgovarala o svekru i osu�ivala ga.
� P poiz agg1ue <1i top<1e, top rppse^ � re�e t-11e Voipeppe, razvijaju�i belu
servijetu svojim ru�i�astim rukama. � 8op ehse11epse 1e
" Dolaze nam gosti, kie�e.
rg�se Koigadi�e aues zop �z, a se ^ie j'a1 ep-Gepai a1ge?^ � upita ona.
Hm ... ti si�u�na ehseIepse ... Ja sam ga
namestio u kolegiju � re�e knez uvre�eno. � A �ta �e sin, ne razumem. Mo�da znaju
kneginja Lizaveta Karlovna i kneginjica Marija; ja ne znam za�to dovodi tog sina
ovamo. Meni ne treba.
da ti nije pozlilo? Pla�i� se od ministra,
kao �to re�e malo�as taj zvekan Alpati�.
� Ne, top rege.
Iako t-Pe Voipeppe be�e na�la nezgodan predmet za razgovor, ona nije zastala, nego
je br-bljala o zimskim ba�tama, o lepoti novog cveta �to se razvio, pa knez posle
supe postade mek�i.
Posle ru�ka ode on snasi. Mala kneginja se-dela J'e za malim sto�i�em i �eretala s
Ma�om, sobaricom. Ona poblede kad ugleda svekra.
Mala kneginja be�e se jako promenila. Sad je bila vi�e ru�na nego lepa. Obrazi joj"
se opu-stili, usna se podigla navi�e, ispod o�iJ*u ko-lutovi.
� Da, ose�am neku te�inu � odgovori ona ked je knez upita �ta joj' je.
Treba li ti �to?
Ne, tegs1, top r&ge.
E, dobro, dobro.
On izi�e i do�e do poslu�iteljske sobe. U poslu�iteljskoj sobi stajao je Alpati�
oborene glave.
� Je li zasut put?
� Zasut J'e, va�a svetlosti; tako vam boga, oprostite, u�inio sam samo iz
gluposti.
Knez ga prekide i zasmeja se svojim neprirod-nim smehom.
� E, dobro, dobro.
' Kako sam �ula, njegova ekselencija knez Kuragin sa sinom?

On pru�i ruku koju Alpati� poljubi, pa ode u kabinet.

Uve�e do�e knez Vasilije. Do�eka�e ga na pre�pektu (tako su zvali prospekt), ko�i-
ja�i i poslu�itelji vi�u�i provezo�e njegov prtljag i saonice putem naro�ito
zasutim snegom do sporednog ulaza.
Knezu Vasiliju i Anatolu dado�e odvojene sobe.
Anatol je, skinuv�i grudnjak i podbo�iv�i se, sedeo za stolom i sme�e�i se upro
svoje lepe, krupne o�i, nepomi�no i rasejano, u jedan njegov ugao. On je na sav
svoj �ivot gledao kao na ne-prekidno zabavljanje, koje se neko obavezao da mu
priprema. Tako je i sad gledao na svoj dolazak ovom zlom starcu i bogatoj, ru�noj
naslednici. Po njegovom mi�ljenju, sve je to moglo ispasti vrlo dobro i zanimljivo.
�A za�to da se ne o�e-nim ako je ona vrlo bogata? To nikad �oveku ne smeta� �
mi�lja�e Anatol.
On se obrija, namirisa se pa�ljivo i kico-�ki, kao �to mu be�e navika, pa s
uro�enim dobro�udno-pobedni�kim izrazom, dr�e�i visoko lepu glavu, u�e u sobu k
ocu. Oko kneza Vasilija poslovala su njegova dva sobara, obla�e�i ga; on se �ivo
osvrtao oko sebe i veselo klimnu glavom sinu kad u�e, kao da mu htede re�i: �Tako,
tako te ho�u!�
Zar ne, bez sve �ale, tatice, ona je vrlo ru�na? Je li? � upita on, kao
nastavljaju�i raz-govor koji se vi�e puta vodio za vreme puto-vanja.
Dosta sa glupostima! Glavno je da se ti poka�e� uljudan i pametan pred starim
knezom.
Ako on po�ne da grdi, ja �u oti�i � re�e Anatol. � Ne mogu da trpim te starce. A?
� Imaj na umu da ti od toga sve zavisi.
I

U to vreme u devoja�koj sobi ne samo �to se

znalo da je do�ao ministar sa sinom, nego je
ve� potanko bilo opisano i kako obojica izgle-
daju. Kneginjica Marija je sedela sama u svojoj
sobi i uzalud poku�avala da savlada du�evno
uzbu�enje. _
�Za�to su oni pisali, za�to mi je Aiza govo-rila o tome? Pa to ne mo�e da bude!� �
govorila je ona sama sebi, pogledaju�i u ogledalo. �Kako �e izi�i u salon? Kad bi
mi se �ak i svideo, ja sad ne bih mogla biti pred njim onakva kakva sam.� Ona se
u�asavala kad samo pomisli na pogled svog oca.
Mala kneginja i �-Ie Voipeppe behu ve� do-bile od sobarice Ma�e sva potrebna
obave�tenja kako je ministrov sin rumen, crnih obrva, lep mladi�, i kako je njegov
tatica jedva vukao noge uz stepenice, a on, kao orao, hvataju�i po tri stepenika,
ustr�ao za njim. Kad su dobile ta obave�tenja, mala kneginja i t-Pe Voipeppe, koje
su se jo� iz hodnika �ule kako �ivo razgovaraju, u�o�e u sobu kneginji�inu.
� II 50pg agpueb, Maghe,^ znate li? � re�e mala kneginjica, klate�i se sa svojim
trbuhom i te�ko se spu�taju�i u naslonja�u.
Ona ve� nije imala onu bluzu u kojoj je sedela izjutra, nego na njoj be�e jedna od
najlep�ih nje-nih haljina; glava joj be�e bri�ljivo ude�ena, a na licu joj se
ugledala veselost, koja, ipak, nije mogla da sakrije opu�tene i potamnele crte
njenog lica. U onom odelu u kome je, obi�no, odlazila u velika dru�tva u Petrogradu
opa�alo se jo� vi�e kako je mnogo poru�njavala. M-11e Voiggeppe se jedva primetno
doterala, �to je njenom lepu�kastom, mladom licu dalo jo� ve�u privla�nost.
' Do�li su, Marija.

�'? E, sad �emo mi to udesiti prosto, lepo � re�e ona.

Glasovi, njen, gospo�ice Burijen i Ka�in, koja se ne�em smejala, behu se slili u
veselo �ereta-nje, nalik na cvrkut ptica.
Mop, 1a155e2 to1 !^ � re�e kneginjica, i glas joj zazvu�a tako ozbiljno i patni�ki
da odmah umu�e pti�ji cvrkut. One pogleda�e u njene krupne, divne o�i pune suza i
misli, koje gle-dahu u njih jasno i mole�ivo, i razume�e da je uzaludno, pa �ak i
bezdu�no navaljivati.
Ai tot5 s�apdeg (1e so1Kige'' � re�e mala kneginja. � Je Uoi5 (J15a15 � prekori ona
t-11e Voig1eppe � Mag1e a ipe (1e se5 K�ige5, aihdieG 1e5 se �epge Je sohGGige pe
ua ra5 (Ji HolhH. Ma15 (Zi HohuH, buh \.o\h1. S�ap�e2, s1e �gase!'
Ea155e2-to1, 1a155e2-to1, H.o\hH za t'e51; ragGa!-1etepg e�a1* � odgovori
kneginjica, jedva uzdr-�avaju�i suze.
M-Pe Voipeppe i mala kneginja morale su i same uvideti da je kneginjica Marija u
takvoj opremi bila vrlo ru�na, ru�nija nego obi�no, ali je ve� bilo dockan. Ona je
gledala u njih s onim izrazom koji su one dobro poznavale, izra-zom misli i tuge.
Taj izraz nije njima ulivao strah od kneginjice Marije. (Ona nije nikom uli-vala to
ose�anje.) Ali su one znale da ona, kad joj se na licu pojavi taj izraz, samo �uti
i da ni�ta ne mo�e pokolebati njene odluke.
� Uoi5 s�ap�ege2, p'e51;-se ra5?^ � upita Liza
' Ne, ostavite me!
' O�e�ljajte se bar druk�ije.
' Rekla sam vam da Marija ima jedno od onih lica kojima takva frizura ne stoji
nimalo lepo. Ali ni-malo, nimalo. Molim vas, promenite to!
* Ostavite me, ostavite me, sasvim mi je svejedno sve to.
' Vi �ete to promeniti, je li?
i kad kneginjica Marija ni�ta ne odgovori, ona izi�e iz sobe.
Kneginjica MariJa ostade sama. Ona nije ispu-nila �elju Lizinu, i ne samo �to se
nije druk-�ije o�e�ljala, nego se nije ni pogledala u ogle-dalu. Ona je, oboriv�i
nemo�no o�i i ruke, �u-te�i sedela i mislila. Ona je zami�ljala mu�a, mu�karca,
sna�no, nadmo�no i nepojamno-pri-vla�no stvorenje koje je prenosi odjedanput u
svoj, sasvim drugi, sre�an svet. Zami�ljala je na grudima svoje dete, onakvo kakvo
je videla ju�e u k�eri dojkinjine. Mu� stoji i nelsno gleda u nju i u dete. �Ali
ne, to nije mogu�no, ja sam suvi�e ru�na� � pomisli ona.
� Izvolite na �aj. Sad �e knez do�i � �u se s vrata sobari�in glas.
Ona se prenu i upla�i se od onog �to je mi-slila. I, pre nego �to ode dole, ustade,
u�e u sobu s ikonama i, uprv�i o�i u crni lik na ve-likoj ikoni Spasiteljevoj,
osvetljen kandilom, postaja pred njim nekoliko minuta sa skr�tenim rukama. U du�i
kneginjice Marije bilo je mu�no kolebanje. Da li mo�e biti za nju radosne lju-bavi,
zemaljske ljubavi prema mu�karcu? Kad je pomi�ljala na brak, kneginjica Marija
ma�tala je o porodi�noj sre�i, i o deci, ali glavni, naJ'-ja�i i potajni njen san
be�e zemaljska ljubav. To je ose�anje bivalo utoliko ja�e ukoliko se ona vi�e
trudila da ga sakrije od ostalih, pa �ak i od same sebe. �Bo�e moj� � govorila je u
sebi
�kako �u ugu�iti u srcu ove �avolske misli? Kako �u se zauvek odre�i zlih pomisli,
da bih mirno ispunjavala volju tvoju?� I �im je posta-vila to pitanje, bog joj je
odmah odgovorio u nje-nom sopstvenom srcu: �Ne �eli ni�ta za sebe; ne tra�i, ne
uznemiruj se, ne zavidi. Budu�nost l^udska i tvoja sudbina treba da ti budu nepo-
znate; ali �ivi tako da bude� spremna na sve.
Ako bogu bude ugodno da te oku�a u bra�nim obavezama, budi spremna da ispuni� volju
n>e-govu�. Sa ovom umirljivom mi�lju (ali ipak s nadom da �e se ispuniti njen
zabranjeni, zemalj-ski san) kneginjica Marija uzdahnu, prekrsti se i si�e dole, ne
misle�i ni o svojoj haljini, ni o frizuri, ni o tome kako �e u�i i �ta �e re�i. A i
�ta je to sve moglo vredeti prema predodre-�enjima bo�jim, bez �ije volje ne�e
pasti nijedna dlaka s glave �ovekove.

IV
Kad je kneginjica Marija u�la u sobu, knez Vasilije i njegov sin ve� behu u salonu
i razgo-varahu s malom kneginjom i �-Ie Voig^eppe. Kad ona u�e svojim te�kim hodom,
staju�i petama, mu�karci i t-11e Voig1eppe pridigo�e se, a mala kneginja,
pokazuju�i mu�karcima na nju, re�e � �UoIa Mape!�
Kneginjica Marija videla je sve i videla je potpuno. Ona je videla lice kneza
Vasilija kako se za trenutak ozbiljno uko�i kad ugleda knegi-njicu pa se odmah
osmehnu, i lice male kneginje koja Je radoznalo �itala gostima na licu utisak koj'i
�e na njih u�initi Marija. Videla je t-11e Voipeppe s njenom trakom i lepu�kastim
licem i �ivim kao nikad dotle pogledom, uprtim u nj e g a; ali nije mogla da vidi
nj e g a , videla je samo kako joj se prima�e ne�to krupno, svetlo i diEno kad je
u�la u sobu. Najpre joj je pri�ao knez Vasilije i ona poljubi �elavu glavu, sagnutu
nad njenom rukom, i odgovori na njegovo pitanje da ga se ona, naprotiv, vrlo dobro
se�a. Potom joj pri�e Anatol. Ona ga jo� nikako nije videla. Samo je osetila ne�nu
ruku, koja je �vrsto uhvati za ruku i tek je malo dodirnula belo �elo nad ko�jim
be�e zagla�ena lepa plava kosa. Kad je pogle-dalaunjega, porazi je lepota njegova.
Anatol je, zadenuv�i palac desne ruke za zakop�ano dugme na mundiru, isturio napred
prsi, a nazad le�a, pa je cupkao jednom odmaknutom nogom i, nagnuv�i malo glavu,
gledao �ute�i i veselo u kneginjicu, o�evidno ne misle�i nimalo o njoj. Anatol nije
bio dosetljiv, ni brz, ni leporek u razgovoru, ali je zato imao dragocenu za veliki
svet spo-sobnost da bude miran i da ima samopouzdanje koje se ni�im ne mo�e da
pokoleba. Neka �ovek koji ^1ema samopouzdanja u�uti pri prvom vi�enju i neka poka�e
kako uvi�a da je to �utanje nepri-stojno i kako j'e red da se seti ne�ega, to ne�e
biti lepo; ali je Anatol �utao, cupkao nogom i veselo posmatrao kneginji�inu
frizuru. Videlo se da je on mogao veoma dugo tako �utati. Izgle-dalo je kao da
govori: �Ako je kome neugodno ovo �utanje, a vi razgovarajte, meni se ne�e.� Sem
toga, Anatol je imao u pona�anju sa �enama onaj na�in koji kod njih najvi�e budi
radoznalost, strah pa �ak i ljubav � na�in prezrive svesti o svojoj nadmo�nosti.
Izgledalo je kao da govori: �Znam vas, znam, pa �to da se bak�em s vama? A vi biste
to ve� volele!� Mo�ebiti da on to nije mislio pri susretu sa �enama (�ak je i si-
gurno da nije, jer j'e on uop�te malo mislio), ali je izgledao tako i takvo mu je
pona�anje bilo. Kneginjica je to opazila, pa, kao �ele�i da mu poka�e kako ona ne
sme ni da misli da bi ga mogla zanimati, obrati se starome knezu. Zahva-ljuju�i
glasi�u male kneginje i njenoj usnici s nausnicama koja se izdizala nad belim
zubima, razgovor je �ivo tekao. Ona je do�ekala kneza Vasilija onim �aljivim tonom,
kojim se �esto slu�e brbljivo-veseli ljudi i koj'i se sastoji U tome �to se izme�u
sebe i �oveka prema kome se tako postupa pretpostavljaju neke odavno utvr��ene �ale
i vesele, zabavne uspomene, ne ba� sva-kom poznate, dok nema 1'ikakvih takvih
uspomena, kao �to ih nije ni bilo izme�u male kneginje i kneza Vasilija. Knez
Vasilije se rado podao tome tonu; mala kneginja uvukla je u to pominjanje sme�nih
doga�aja, kojih nije nikad ni bilo i Anatola, iako ga gotovo nije ni poznavala! I
�-Ie Voigheppe be�e se ume�ala u te op�te uspomene, pa �ak je i kneginjica Marija
sa zado-voljstvom osetila da je i ona upletena u te vesele uspomene.
Bar �emo sad, dragi kne�e, potpuno raspo-lagati vama � re�e mala kneginja knezu
Vasi-liju, razume se francuski. � Ovo nije onako kao na na�im sedeljkama od AppeIe,
odakle vi uvek pobegnete, se�ate li se, seIe s�ege AppeMe?
Ali vi mi ne�ete okupiti da govo-r i t e o politici, kao AppeMe!

A na� sto�i� za �aj?

O, da!
Za�to vi nikad niste dolazili kod Appe1-1;e? � upita mala kneginja Anatola. � A!
znam, znam � re�e namignuvp� � va� brat Ipolit pri�ao mi je �ta radite. 0! � ona mu
popreti prsti�em. � Znam ja va�e nesta�luke jo� i u Parizu!
A zar ti nije Ipolit pri�ao � re�e knez Vasilije (okrenuv�i se sinu i uhvativ�i
kne-ginju za ruku, kao da je htela pobe�i a on je jedva zadr�ao) � zar ti nije
pri�ao kako je on, Ipolit, �eznuo za dragom kneginjom i kako ona 1e tePaN a 1a
roPe? O�! S'e51:1a reg1e s1e5 Ge��e5, rgtseBbe!^ � re�e on okrenuv�i se kneginjici.
Kad se pomenu Pariz, ni t-11e Voipeppe ne propusti priliku da se i ona ume�a u
op�ti
' Isterala ga napolje? 0, kneginjice, ovo je biser me�u �enama!
pazgovor o uspomenama. Ona se usudi da upita je li Anatol odavno oti�ao iz Pariza i
kako mu se svideo taj grad. Anatol je vrlo rado odgo-varao Francuskinji i,
osmehuju�i se i gledaju�i u nju, razgovarao s njom o njenoj otad�bini. Kad je video
lepu�kastu Voig1eppe, Anatol pomisli da mu ni tu, u Golim Brdima, ne�e biti
dosadno. �Vrlo je lepa!� � mislio je, mere�i je � �vrlo je lepa ova JetoJbePe be
sotra�gie,^ Nadam se da �e je ona povesti kad po�e za mene� � pomisli � �1a re�e
evH �ep1;�e�.'^
Stari knez se polako obla�io u kabinetu, mr�te�i se i premi�ljaju�i �ta da radi.
Dola-zak tih gostiju ljutio ga je. ��ta �e mi knez Vasilije i njegov sin�i�? Knez
Vasilije je hva-lisavac, ni�tarija, mora biti da mu je i sin krasan� � gun�ao je on
u sebi. GBega je ljutilo �to dolazak tih gostiju pokre�e u du�i njegovoj jedno
nere�eno, uvek zata�kavano pitanje, pita-nje u kome je stari knez uvek sam sebe
obmanjivao. Pitanje je bilo u tome ho�e li se on jednom od-lu�iti da se rastane s
kneginjicom Marijom i da je uda. Knez se nikad nije otvoreno odva�io da stavi sebi
to pitanje, jer je unapred znao da bi odgovorio na njega pravi�no, a pravi�nost bi
bila ne samo protiv ose�anja, nego protiv svih mogu�nosti njegovog �ivota. Iako je
knez Niko-laj Andreji�, kako je izgledalo, malo cenio �i-vot, on nije mogao ni da
zamisli �ivot bez kne-ginjice Marije. �I za�to da se udaje?� � mislio je on �
�sigurno zato da bude nesre�na. Eno Aiza se udala za Andreju (bolji se mu�, valjda,
te�ko mo�e danas na�i) pa zar je zadovoljna svojom sudbinom? I ko �e nju uzeti iz
ljubavi? Ru�na, spletena. Uze�e je zbog veza, zbog bogatstva. A zar
Aru�benica. ' Mala je slagka.

ih nema takvih koje �ive kao stare devojke? I jo� sre�nije!� Tako je mislio knez
Nikolaj Andreji�, dok se obla�io, a istovrehmeno ono pi-tanje koje je neprestano
odga�ao tra�ilo je od-luku bez oklevanja. Knez Vasilije doveo je svog sina,
o�evidno, s namerom da zaprosi i, po svoj prilici, zatra�i�e danas ili sutra
odre�en od-govor. Ime, ugledan polo�aj u velikom svetu. �Najposle, nisam protivan�
� govorio je knez u sebi � �ali neka i on bude nje vredan. Eto, to �emo i da
vidimo. To �emo i da vidimo� � re�e on glasno. �To �emo i da vidimo!�
I on, kao uvek, u�e �ivim korakom u salon, brzo prelete o�ima sve, opazi i promenu
haljine na maloj kneginji, i tra�icu na Voipeppe, i ru�nu frizuru kneginjice
Marije, i Anatola, i usamljenost svoje k�eri u op�tem razgovoru. �Nakitila se kao
luda!� � pomisli on i pogleda pakosno na k�er. �Nije je sramota; a on ne�e pi da
zna za nju!�
On pri�e knezu Vasiliju.
Pa, zdravo, zdravo; milo mi je �to te vidim.
Za dragog prijatelja nije ni sedam vrsta zahodno � po�e knez Vasilije, kao i uvek,
brzo, pouzdano i familijarno. � Evo, ovo mi je drugi sin, molim vas da ga volite i
da mu budete na-klonjeni.
Knez Nikolaj Andreji� pogleda Anatola.
� Junak, junak! � re�e. � Pa hodi, poljubi me � i podnese mu obraz.
Anatol poljubi starca, pa ga radoznalo i sa-svim mirno gleda�e, �ekaju�i ho�e li
skoro �uti od njega ne�to osobenja�ko, kao �to mu je otac obe�ao.
Knez Nikolaj Andreji� sede na svoje obi�no mesto u uglu divana, prima�e do sebe
naslonja�u za kneza Vasilija, pokaza na nju rukom, pa stade paspitivati o
politi�kim stvarima i o novo-stima On je, tobo�, slu�ao palsljivo �ta mu pri�a knez
Vasilije, a neprestano je bacao po-glede na kneginjicu Mariju.
 Dakle, ve� iz Potsdama pi�u? � ponovi
on poslednje re�i kneza Vasilija, pa odjedanput ustade i pri�e k�eri.
Ho si se ti zbog gostiju tako udesila, a?
�- re�e joj. � Aepa si, vrlo lepa. Pred gostima ima� frizuru po novoj modi, a ja ti
pred gostima ka�em da se odsad ne usudi� obla�iti se na drugi na�in bez moga
pitanja.
To sam ja kriva, top rege � po�e da je brani mala kneginja, crvene�i.
Vama stoji sasvim do volje � re�e knez Nikolaj Andreji�, klanjaju�i se pred snahom
� a ona se nema �ta nakara�ivati, i onako je ru�na.
I on opet sede na svoje mesto, ne obra�aju�i vi�e pa�nje na k�er.
Naprotiv, kneginjici vrlo lepo stoji ta frizura � re�e knez Vasilije.
Pa, ba�u�ka, mladi kneise, kako mu be�e ime? � re�e knez Nikolaj Andreji�,
obra�aju�i se Anatolu � hodi ovamo da razgovaramo, da se upoznamo.
�Eto, sad po�inje komedija� � pomisli Anatol i, sme�e�i se, sede bli�e do starog
kneza.
� Dakle, vi ste se, dragi moj, kako ka�u, vaspitavali na strani. Nije te u�io
crkvenjak knjizi kao mene i tvog oca. Recite mi, dragi moj, vi sad slu�ite u
konji�koj gardi? � upita sta-Rac, gledaju�i izbliza i nepomi�no u Anatola.
Ne, pre�ao sam u vojsku � odgovori Ana-tol^zdr�avaju�i se jedva od smeha.
A! to je dobro! Dakle, ho�ete, dragi moj, Aa poslu�ite caru i otad�bini. Ratno je
vre.me.
Takav junak treba da slu�i, treba da slu�i. Je-ste li na frontu?
� Nisam, kne�e. Na� p\'k je oti�ao. A ja se vodim u spisku. Gde se ja vodim u
spisku, papa?
� upita Anatol oca, smeju�i se.
� Divno slu�i, divno! �Gde se ja vodim u spisku!� Ha, ha, ha! � zasmeja se knez
Nikolaj Andreji�.
Anatol se zasmeja jo� ja�e.
Odjedanput se knez namr�ti. � Dobro, idi!
� re�e Anatolu.
Anatol pri�e opet damama, sme�e�i se.
Pa ti si ih vaspitavao tamo na strani, kne�e Vasilije? A? � okrete se stari knez
knezu Vasiliju.
�inio sam koliko sam mogao, a ka�em vam da je tamo�nje vaspitanje daleko bolje od
na�eg.
Jest, danas je sve druk�ije, sve po novoj modi. Divan momak! divan! Pa hajdemo k
meni.
On uze kneza Vasilija pod ruku i odvede ga u svoj kabinet.
Kad je knez Vasilije ostao nasamo s knezom, on mu odmah re�e �ta �eli i �emu se
nada.
� A zar ti misli� � re�e ljutito stari knez
� da je ja zadr�avam, da se ne mogu rastati od nje? Tako ti uvrte u glavu tek
�togod! dodade ljutito. � Ako ho�ete, mo�e i sutra! Samo ti to ka�em, ja ho�u bolje
da upoznam svog zeta. Ti zna� moje pravilo: sve otvoreno! Sutra �u je pred tobom
zapitati: ako ona ho�e, onda neka on ostane ovde u ku�i. Neka ostane ovde, da
vidim. (Tu knez dunu na nos.) Neka i ode, meni je sve-jedno � viknu on onim
piskavim glasom kojim je viknuo kad se opra�tao sa sinom.
� Kaz^u vam iskreno � re�e knez Vasilije tonom lukava �oveka koji se uverio da
se ne vredi pretvarati pred pronicljivo��u starog kneza.
Pa vi skroz vidite ljude. Anatol nije genije, ali 16 po�ten, dobar momak, divan sin
i ro�ak. ^ _ de, de, dobro, vide�emo.
Kao �to to uvek biva sa usamljenim �enama, koje su dugo provele bez mu�kog dru�tva,
kad je do�ao Anatol sve tri �ene u ku�i kneza Niko-laja Andreji�a podjednako
oseti�e da njihov �ivot dotle nije bio �ivot. Kod svake od njih trenutno se
udesetostru�i snaga mi�ljenja, ose-�anja, posmatranja; i njihov �ivot, koji je
dosad prolazio u mraku, obasja se odjedanput novom svetlo��u, punom zna�aja.
Kneginjica Marija nije ni mislila niti se se�ala svog lica i frizure. Svu njenu
pa�nju gutalo je lepo, otvoreno lice �oveka koji �e, mo�da, biti njen mu�. On joj
je izgledao dobar, hrabar, odlu�an, mu�evan i velikodu�an. Ona je bila u to
uverena. U njenoj uobrazilji nicalo je neprestano hiljadama snova o budu�em
porodi�-nom �ivotu. Ona ih je gonila od sebe i trudila se da ih sakrije.
�Ali da nisam suvi�e hladna prema njemu?� ?� mislila je kneginjica Marija. �Gledam
da se uzdr�avam, jer u dubini svoje du�e ose�am da sam mu i suvi�e bliska; ali on
ne zna ni�ta o onom �to ja o njemu mislim, pa mo�e povero-vati da mi se ne svi�a.�
I kneginjica Marija trudila se a nije umela da bude ljubazna prema novom gostu. �^a
raiuge KPe! EIe ez!; �a�ktep! JaJJe!�'^ � mislio je o njoj knez Anatol.
M-Pe Voipeppe, koju je dolazahs Anatolov u najve�oj meri uzbudio, mislila je
druk�ije. Na-ravno, ta lepa, mlada devojka bez odre�enog polo-�aja u svetu, bez
rodbine i prijatelja, pa �ak i bez otad�bine, nije pomi�ljala da posveti svoj
' Jadna devojka! Bavolski je ru�na!

�ivot uslugama knezu Nikolaju Andreji�u, da mu �ita knjige i da pravi dru�tvo

kneginjici Ma-riji. M-Ie Voigheppe je odavno �ekala onog ru-skog kneza koji �e
odjedanput umeti da oceni njena preimu�stva nad ruskim, ru�nim, ru�no odevenim i
spletenim kneginjicama, da se zal>ubi u nju i odvede je; i evo, taj ruski knez je
najzad do�ao. M-Pe Voig1eppe imala je svoju istoriju, koju je slu�ala od tetke a
dovr�ila ona li�no, i koju je volela da ponavlja u svojoj ma�ti. Ta je istorija
bila u tome kako se zavedenoj devojci privi�ala njena jadna majka, ba raiuge tege i
prekorevala je �to se bez udaje podala mu�karcu. M-11e Voig1eppe �esto je bila
ganuta do suza pri-�aju�i u svojoj uobrazilji taj doga�aj nj e m u, zavodniku. Sad
je taj o n , pravi ruski knez, do-�ao. On �e je odvesti, onda �e se javiti ta rai-
uge tege, i on �e se njome o�eniti. Tako se u glavi gospo�ice Voipeppe sastavljala
sva njena potonja istorija upravo onda kad je razgovarala s njim o Parizu. M-Pe
Voipeppe nisu rukovodili ra�uni (ona �ak ni za trenutak nije razmi�ljala �ta �e da
radi), nego je to sve ve� odavno bilo gotovo u njoj i sad se samo grupisalo oko
Anatola kome je ona �elela i trudila se, �to je mogu�no vi�e, da se svidi.
Mala kneginja, kao stari pukovski konj kad �uje trubu, spremala se nesvesno i
zaboravljaju�i svoje stanje, na naviknuti galop koketovanja, bez ikakve zadnje
misli ili borbe, nego s naivnom, lakoumnom rado��u.
Iako se Anatol u �enskom dru�tvu dr�ao obi�no kao �ovek kome je dodijalo tr�anje
�ena za njim, ipak je ose�ao u sebi ta�to zadovoljstvo kad je video svoj uticaj na
te tri �ene. Sem toga, po�eo je prema lepu�kastoj i izaziva�koj Voi-peppe da ose�a
ono strasno, �ivotinjsko ose�anje koje ga je zahvatilo neobi�no brzo i pokretalo ga
na najgrublje i najsmelije postupke.
Posle �aja pre�e dru�tvo u mali salon, a kne-ginjicu zamoli�e da svira malo u
klavikorde. Anatol se nalakti pred njom do t-11e Voig1eppe, pa je, smeju�i se i
raduju�i se, gledao u knegi-njicu Mariju. Kneginjica Marija s mu�nim i ra-dosnim
uzbu�enjem ose�ala je na sebi njegov po-gled. Omiljena sonata prenosila ju je u
najvi�i duhovno-poetski svet, a pogled koji je ose�ala na sebi davao je tome svetu
jo� ve�u poeti�nost. A,l.i iako je pogled Anatolov bio upravljen na nju, ipak se
nije ticao nje, nego no�ice t-11e Voi-peppe, koju je on u taj mah dirao svojom
nogom ispod klavira. I t-Pe Voipeppe gledala je u kneginjicu, a u njenim divnim
o�ima video se ta-ko�e nov za kneginjicu Mariju izraz prepla�ene radosti i nade.
�Kako me ona voli!� � pomisli kneginjica Marija. �Kako sam sad sre�na, a kako tek
mogu biti sre�na s takvom prijateljicom i s takvim mu�em! Zar doista s mu�em?� �
mislila je, a nije smela da ga pogleda u o�i, jednako ose�a-ju�i onaj isti pogled,
upravljen na sebe.
Uve�e, kad se posle ve�ere po�e�e razilaziti, Anatol poljubi kneginjicu u ruku. Ona
ni sama nije znala kako je imala toliko smelosti, ali pogleda pravo u ono divno
lice �to se be�e pri-maklo njenim kratkovidim o�ima. Posle knegi-njice on pri�e
ruci gospo�ice Voig1eppe (to be�e neuljudno, ali je on sve radio tako pouz-Dano i
jednostavno) i t-Ie Voig1eppe buknu i upla�eno pogleda kneginjicu.
�OieIe (JeIsagezze !�^ � pomisli kneginjica. Zar AteIe (tako su zvali t-Ie
Voipeppe) misli Aa ja mogu biti na nju ljubomorna i da ne znam
Kakva ne�nost.
I

II
ceniti njenu �istu ne�nost i odanost prema meni?� Ona pri�e gospo�ici Vo�ggeppe i
poljubi je od srca.
Anatol pri�e ruci male kneginje.
� Mop, pop, pop! Oiaps! uo1:ge rege �'espga, die uoiz uoi8 sopv�veg �gep, je uoi8
{1oppega1 ta �agp a �ahzeg. Raz auap!;!^ � re�e ona, pa, dignuv-�i prsti� i
osmehuju�i se, izi�e iz sobe.

V
Svi se razi�o�e, a, sem Anatola, koji je zaspao onog �asa kad je legao u postelju,
niko nije dugo spavao tu no�.
�Zar on moj mu�, taj tu�i, lepi, dobri mu�ka-rac; �to je glavno � dobri�, mislila
je knegi-njica Marija i spopade je strah, koji gotovo nikad nije nailazio na nju.
Nije smela da se okrene; �inilo joj se da neko stoji tu iza para-vana, u mra�nom
kutu. I taj neko bio je on � �avo, a on je taj mu�karac s belim �elom, crnim
obrvama i rumenim ustima.
Ona zazvoni da do�e sobarica i umoli je da spava u njenoj sobi.
M-Pe Vo�ggeppe dugo je i�la te ve�eri po zim-skoj ba�ti, uzalud �ekaju�i nekoga,
�as se osme-huju�i na nekog, �as ganuta do suza uobra�enim re�ima svoje raiuge
�ege, koja je prekoreva za njen greh.
Mala kneginja gun�ala je na sobaricu �to po-stelja nije dobro name�tena. Nije mogla
da legne ni porebarke ni potrbu�ke. Sve joj be�e te�ko i nezgodno. Smetao joj je
njen trbuh. Smetao joj
' Ne, ne, ne! Kad mi va� otac bude pisao da se dobro vladate, onda �u vam dati ruku
da poljubite. Pre ne!
je v�ie nego ikad, upravo sad, zato �to ju je pri-sustvo Anatolovo prenelo �ivlje u
ono vreme kad toga nije bilo i kad joj je bilo sve lako i veselo. Ona je sedela u
naslonja�i, u reklici i pod ka-picom. Ka�a, dremovna i s ra��upanom kosom,
rastresala je i prevrtala po tre�i put te�ku perinu, mrmljaju�i ne�to.
� Rekla sam ti da su to sve p�ljci i rupe � govora�e joj mala kneginja � i ja bih
volela da zaspim, dakle nisam ti kriva � i glas joj za-drhta kao kod deteta kad se
sprema da zapla�e.
Ni stari knez nije spavao. Tihon je kroz san �uo kako on ljutito hoda i duva na
nos. Starom knezu �inilo se da je on uvre�en zbog svoje k�eri. Uvreda je vrlo
te�ka, jer se ticala ne njega, nego drugoga, njegove k�eri, koju on voli vi�e nego
sebe. On se zarekao da �e razmisliti o celoj toj stvari i na�i ono �to je pravi�no
i �to treba uraditi, ali se, mesto toga, samo jo� vi�e ljutio.
�Javio se prvi koji je nai�ao i ona zabora-vila i oca, i sve, i tr�i gore, �e�lja
se i vrti repom, i sasvim se promenila! Milo joj �to �e ostaviti oca; A znala je da
�u opaziti. Fr... fr ... fr!... I zar ja ne vidim da taj zvekan gleda samo u
Burjenku? (Moram je oterati!) I kako nema toliko ponosa da to uvidi! Kad ve� nema
ponosa sebe radi, da ga bar ima mene radi. Treba joj pokazati da taj tikvan i ne
misli na nju, nego samo gleda u Voig1eppe. Nema ponosa, ali jZ �u joj to
Pokazati ...�
Stari knez je znao, kad ka�e k�eri da se ona vara i da Anatol namerava udvarati se
gospo�ici Voipeppe, da �e time razdra�iti samoljublje kneginjice Marije i da �e
njegova stvar (�elja Aa se ne odvaja od �erke) biti dobivena, pa se zato i umirio.
On zovnu Tihona i stade se svla-�iti.

III

�Sam ih �avo donese!� � mislio je on dok je Tihon navla�io spava�u ho�ulju na

njegovo suvo, stara�ko telo, obraslo po grudima sedim dla-kama. � �Ja ih nisam
zvao. Do�li su da mi pore-mete �ivot. A i onako mi nije jo� mnogo ostalo. Do
�avola!� � re�e dok mu glava be�e jo� po-krivena ko�uljom.
Tihon je znao naviku kne�evu da ponekad glasno kazuje svoje misli, pa je spokojno
do�ekao njegov upitno-ljutit pogled kad mu se lice pomoli iz ko�ulje.
� Jesu li legli? � upita knez.
Tihon je, kao i svaki dobar lakej, umeo da oseti pravac misli gospodarevih. On je
pogodio da ga pitaju za kneza Vasilija i njegovog sina.
Izvoleli su le�i i sve�u su ugasili, va�a svetlosti.
Nisu imali za�to, nisu imali za�to ... � re�e brzo knez, pa gurnu noge u papu�e a
ruke u halat, i ode divanu na kome je spavao.
Iako izme�u Anatola i t-Pe Voipeppe nije bilo ni�ta ugovoreno, oni su potpuno
razumeli jedno drugo �to se ti�e prvog dela romana, do pojave raiuge �ege; razumeli
su da im je po-trebno da mnogo �to�ta ka�u tajtvd jedno dru-gom, i zato su ujutru
tra�ili prilike da se sa-stanu nasamo. Kad je kneginjica u uobi�ajeno vreme oti�la
ocu, t-11e Voipeppe sastade se s Anatolom u zimskoj ba�ti.
Kneginjica Marija pristupala je tog dana s osobitom zebnjom vratima o�eva kabineta.
�i-nilo joj se da ne samo svi znaju da �e se sad re�iti njena sudbina, nego da
znaju i �ta ona o tome misli. Ona je �itala taj izraz na licu Tihonovom i na licu
sobara kneza Vasilija koji se, nose�i vru�u vodu, desio u hodniku i duboko joj se
pok,\onio.
Stari knez be�e tog jutra neobi�no ljubazan i pa�ljiv prema k�eri. Kneginjica
Marija pozna-vala je dobro taj izraz pa�nje. To je bio onaj izraz koji se javljao
na njegovom licu u trenu-cima kad se njegove suve ruke ste�u u pesnice od jeda �to
kneginjica Marija ne razume aritme-ti�ki zadatak, i kad je on, ustaju�i, odmicao se
od nje i tihim glasom ponavljao po nekoliko puta jedke iste re�i.
On odmah pre�e na stvar i po�e razgovor govore�i �vi�.
� Meni su u�inili ponudu �to se ti�e vas
� re�e joj, osmehuju�i se neprirodno. � Vi ste se, mislim, setili � nastavi on
� da knez Vasi-lije nije zbog mojih lepih o�iju do�ao ovamo i doveo sa sobom svog
pitomca (knez Nikolaj Andreji� zvao je, odnekud, Anatola gahtomcem). Ju�e su mi
u�inili ponudu �to se ti�e vas. A kao �to znate moje pravilo, ja sam se pozvao na
vas.
� Kako da vas razumem, �op rege? � progo-vori kneginjica, blede�i i rumene�i.
� Kako da me razume�! � viknu ljutito otac.
� Knez Vasilije nalazi da si mu po volji da mu bude� snaha i prosi te za svog
pitomca. Eto kako da razume�. Kako da razume�?! ... A ja, eto, pi-tam tebe.
Ja ne znam, top rege, kako vi ka�ete � re�e �apatom kneginjica.
Ja? ja? �ta �u ja? Ostavnte vi mene. Ne�u se ja udavati. Nego �ta ka�ete v i ? Eto,
to bih �eleo da znam.
Kneginjica vide da otac nepovoljno gleda na tu stvar, a u isti joj mah do�e pomisao
da �e se sad ili nikad odlu�iti sudbina njenog �ivota. Ona obori o�i da ne vidi
pogled, jer je ose�ala Aa pod uticajem njegovim nije mogla da misli, nego da se
samo po navici pokorava, pa re�e:
� Ja �elim samo To da ispunim va�u volju, a ako bi bilo potrebno da svoju �elju
ka�em..!
Ona ne sti�e da zavrp�. Knez je prekide.
� I divota! � viknu on. � On �e tebe uzeti s mirazom, a uzgred �e povesti t-11e
Voipeppe. Ona �e mu biti �ena, a ti ..,
Knez zastade, Opazi kakav utisak u�ini�e te re�i na njegovu k�er, Ona obori glavu i
sprema�e se da zapla�e.
De, de, �alim se, �alim � re�e on. � Imaj na umu, kneginjice, samo to da se ja
dr�im hfavila da devojka ima puno pravo da bira. I dajem ti slobodu. Samo upamti:
od tvoje odluke zavisi sre�a tvog �ivota. O meni ne treba go-voriti.
Pa ja ne znam ... top rege.
Nema tu igga da se govori! Kad njemu zapo-vede, on �e se o�eniti ne samo tobom,
nego i sva-kom drugom; a ti si slobodna da bira�... Idi u svoju sobu, hfomisli, pa
za jedan sat do�i k meni i ka�i gfed njim: da ili ne. Ja znam, ti �e� se sad moliti
bogu. Pa, dobro, mo�e� se i moliti. Samo, dobro razmisli. Idi.
Da ili ne, da ili ne, da ili ne! � vikao je on jo�, po�to je kneginjica, posr�u�i,
kao u bunilu, ve� izi�la iz kabineta.
Sudbina se njena odlu�ila i sre�no se odlu-�ila. Ali ono �to joj otac re�e o �-Pe
Voig1eppe � to be�e u�asan nagove�taj. Recimo, i da nije istina, ali je, ipak, to
bilo stra�no, i ona nije mogla da ne misli o tome. I�la je pravo preko zimske
ba�te, ni�ta ne vide�i niti �uju�i, kad je, odjedanput, gfobudi poznati �apat t-11e
Voi-peppe, Ona di�e o�i i na dva koraka od sebe ugleda Anatola kako je zagrlio
Francuskinju i ne�to joj �apu�e, Sa izrazom straha na svom lepom licu obazre se
Anatol na kneginjicu Ma�riju i u prvi mah ne pusti struk gospo�ice Voi-g1eppe, koja
je jo� nije videla,
�Ko je tu? �ta ho�ete? Pri�ekajte!� kao da je govorilo lice Anatolovo. Kneginjica
Marija gle-dala ih je �ute�i. Ona nije mogla to da shvati. Najzad, t-11e Voig1eppe
vrisnu i pobe�e. Anatol se s veselim osmehom pokloni kneginjici Mariji, kao da je
poziva da se nasmeje tom �udnom slu-�aju, pa sle�e ramenima i ode na vrata �to vode
u njegove odaje.
Posle jednog sata do�e Tihon da zove knegi-njicu Mariju. On je pozva knezu i dodade
da je tamo i knez Vasilije Sergeji�. Kad je Tihon do�ao, kneginjica je sedela na
divanu u svojoj sobi i dr�ala u naru�ju t-Pe Voipeppe koja je plakala. Kneginjica
Marija milovala ju je tiho po glavi. Aepe o�i kneginji�ine, s potpunim svo-jim
pre�a�njim spokojstvom i vedrinom, gledale su s ne�nom ljubavlju i sa�aljenjem u
lepu�kasto li�ce gospo�ice Voipeppe.
Mop, rppsebbe, je bi1b regJie roig goijoigb <1ap5 uo1:ge soeig^ � re�e t-11e
Voipeppe,
Roigdio!? Je uoib aipe r1ib ^ie jatahb � govorila joj je kneginjica Marija � e1 je
gas�e-ga1 (1e {a1ge goi!: se eb1 ep �op roiuogg roig uogge �op�eig.'*
Ma15 uopb te terpbeh, uopb b! rige, uoib pe sotrgep(Zge2 jata1b se1 e�agtep1: be 1a
rabb1op. A�, se p'e51: ^ie ta racuge �ege..
� Je sotrgepsJb goi!* � odgovori kneginjica
' Ne, kneginjice, ja sam zauvek izgubila va�u na-klonost.
' Za�to? Ja vas volnm sad vi�e nego ikad i trudi�u ''^ ?^^U�inim sve �to mogu da
budete sre�ni.
Ali vi me prezirete, vi tako �edni, vi ne�ete nikad majka^� ovaj zanos strasti. Ah,
to bi samo moja jadna
* Sve ja-razume.m.
Marija, osmehuju�i se tu�no. � Umirite se, pri-jateljice. Ja idem ocu � re�e ona i
izi�e.
Knez Vasilije, prebaciv�i visoko nogu preko noge, s burmuticom u rukama i kao do
krajnosti razdragan i tobo� �ale�i i ismejavaju�i svoju osetljivost, sedeo je,
sme�e�i se ganuto, kad u�e kneginjica Marija. On br�e prinese malo bur-muta nosu.
� A�, �a �oppe, �a �oppe � re�e ustaju�i i uze je za obe ruke. On uzdahnu i
dodade: � Ge 50G1; (1e top Vk e51; ep uo5 tahpb. Ves1<1e2, �a �oppe, ta s�ege, ta
doise Mag1e, ^ie j'a1 1;oijoig5 a1te sotte ta V11e.^
On se odma�e. U njegovim o�nma pojavi�e se istinske suze.
Fr ... fr! ... � frkao je knez Nikolaj Andreji�. � Knez u ime svog pitomca ...
sina, prosi te. Ho�e� li ti ili ne�e� da bude� �ena kneza Anatola Kuragina? Ka�i:
da ili ne! � viknu on � a posle ja zadr�avam pravo da ka�em i svoje mi�ljenje.
Jest, svoje mi�ljenje i samo svoje mi�ljenje � dodade, obra�aju�i se knezu Vasiliju
i odgovaraju�i na njegov molben izraz. � Da, ili ne?
Moja je �elja, top rege, da vas nikad ne ostavim, da nikad ne odvajam svoj �ivot od
va�eg �ivota. Ja ne�u da se udajem � re�e ona odlu�no i pogleda svojim lepim o�ima
u kneza Vasilija i u oca.
� Koje�ta, gluposti! Koje�ta, koje�ta, koje-' �ta! � povika knez Nikolaj
Andreji�, namr-
�tiv�i se, pa uze k�er za ruku, privu�e je k sebi i ne poljubi je, nego sagnuv�i
svoje �elo do njena
' Ah, draga, draga moja! Sudbina moga sina je u va�im rukama. Odlu�ite, .moja
dobra, moja draga, hmoja slatka Marija, koju sam uvek voleo kao svoju k�er.
�ela samo je dota�e i tako joj sti�te ruku, koju je dr�ao, da se ona namr�ti i
ciknu.
Knez Basilije ustade i re�e:
Ma s�ege, je uoi5 s�ga1 die s'e51; ip to�ep!
^ie je p'oi�11ega1 jata15, jata15; ta15, ta �oppe, ebg-se ^ie uoiz pe poi5 Joppegeh
ra5 ip rei s1'e5re-gapse ^e Gois�eg se soeig b! �op, 51 nepegeih. VIe^ ^ie rei1;-
e1;ge ... ^'aue�g eb! 51 �gaps1. Vkeb: rei!-
Kne�e, ovo �to rekoh, to je sve �to mi je u srcu. Ja vam zahvaljujem na po�asti,
ali nikad ne�u biti �ena va�eg sina.
E, svr�eno je, dragi moj. Veoma mi je milo �to sam te video, jako mi je milo �to
sam te video. Idi, kneginjice, u svoju sobu, idi � go-vorio je stari knez. � Veoma,
veoma mi je milo �to sam te video � ponavljao je on, grle�i kneza Vasilija.
�Moj je poziv druk�iji� � mislila je kne-ginjica Marija � �moj je poziv � da se
usre�im druk�ijom sre�om, sre�om ljubavi i samopo�rt-vovanja. I ma �ta me stalo, ja
�u usre�iti jadnu A�eIe. Ona ga tako strasno voli. Ona se tako strasno kaje. Ja �u
sve u�initi da je on uzme. Ako on nije bogat, ja �u njoj dati novaca, zamo-li�u
oca, zamoli�u Andreju. Ja �u biti vrlo sre�na kad ona bude njegova �ena. Ona je
tako nesre�na, tu�a, samohrana, bez pomo�i! Bo�e moj, kako ona strasno voli kad se
mogla tako zabora-viti! Mo�ebiti, i ja bih tako u�inila! ...� � mislila je
kneginjica Marija.

ravitm ^?;^ ' *R^^^ trenutak ne�u zabo-

malp^ nikad, nikad; ali, mila moja, zar nam ne�ete dati
menit^ 1? ganuti to srce, tako dobro, tako ple-
Recite- m mo�da... Budu�nost je tako velika.

Rostovi odavno ne behu dobili nikakva glasa o Nikolu�ki; tek sredinom zime predato
je gro-fu pismo na �ijoj adresi on poznade rukopis svog sina. Kad je dobio pismo,
grof upla�eno i brzo otr�a na prstima u svoj kabinet, paze�i da ga ko ne vidi, pa
se zatvori i stade �itati. Ana Mihailovna, doznav�i (kao �to je znala i sve drugo
�to se radilo u ku�i) da je do�lo pismo, u�e tihim hodom kod grofa i zate�e ga
kako, s pismom u rukama, pla�e i smeje se.
Ana Mihailovna boravila je i dalje kod Ro-stovih, iako joj se stanje popravilo.
� Mop �op at\ � re�e Ana Mihailovna upitno i setno, gotova na svako sau�e��e.
Grof zarida jo� vi�e:
� Nikolu�ka ... pismo ... ranjen ... bi ... bio ... �a s�ege ... ranjen ...
golubi� moj ... gro-fi�ica ... proizveden za oficira ... hvala bo-gu... Kako da
ka�em grofi�ici? ...
Ana Mihailovna sede do njega, svojom mara-micom mu obrisa suze s o�iju, s pisma
pokapanog suzama, obrisa svoje suze, pro�ita pismo, uti�a grofa i odlu�i da ona do
ru�ka i do �aja gfi-premi groficu, a posle �aja da joj ka�e sve, ako joj bog
pomogne.
Sve vreme za ru�kom govorila je Ana Mihai-lovna o vestima iz rata, o Nikolu�ki,
dvaput je pitala kad su dobili od njega poslednje pismo, mada je to znala i ranije,
i napomenula kako vrlo lako mo�e biti da �e dobiti i danas pismo. A �im se grofica
pri takvim nagove�tajima po-�ela da uznemirava i da nemirno baca poglede �as na
grofa �as na Anu Mihailovnu, Ana Mihai-loBna je sasvim neosetno skretala razgovor
na bezna�ajne stvari. Nata�a, u celoj porodici naj-vi�e obdarena sposobno��u da
oseti nijanse intonacija, pogleda i izraza na licu, be�e u po-�etku ru�ka na�ulila
ui� i znala je da ima ne�to izme�u njenog oca i Ane Mihailovne i to ne�to �to se
ti�e njenog brata, i da Ana Mihai-loBna vr�i gfipreme. Pored sve svoje smelosti.
(Nata�a je znala kako je njena majka osetljiva prema svemu �to se ti�e glasova o
Nikolu�ki), ona se nije odva�ila da postavi pitanje za ru�-kom, pa od nespokojstva
nije ni�ta jela nego se vrtela na stolici, ne slu�aju�i opomene svoje guvernante.
Posle ru�ka pojurila je strmoglavce da stigne Anu Mihailovnu i u malom salonu ba-
cila joj se iz zatrke oko vrata:
Tetkice, golubice, ka�ite �ta je?
Ni�ta, rode moj.
� Ne, ne, du�ice, golubice, mila moja, bre-skvice, ne�u se okaniti, ja znam da
vi znate.
Ana Mihailovna mahnu glavom.
� Uopb e1;e5 ipe Bpe �ois�e, �op epGap!;^ � re�e joj.
� Od Nikoljinke pismo? Zbilja! � uzvikiu � Nata�a, �itaju�i potvrdu na licu Ane
Mihai-
lovne.
Ali, za ime bo�je, budi opreznija, ti zna� kako to mo�e da porazi tvoju �a�ap.
Bi�u, bi�u, samo pri�ajte. Ne�ete da pri-�ate? Onda odmah idem da ka�em.
Ana Mihailovna ispri�a ukratko Nata�i sa-dr�inu pisma pod uslovom da ne kazuje
nikom.
� Po�tena, �asna re� � re�e Nata�a krste�i se � nikom ne�u kazati! � i odmah
otr�a Sonji. � Nikoljinka ... ranjen ... pismo ... � re�e joj sve�ano i radosno.
� M1so1a5! � samo re�e Sonja i preblede. Kad Nata�a vide kakav utisak u�ini na
Sonju
glas da joj je brat ranjen, tek tada oseti svu gor-
' Ti si prepredena, �edo moje.
24 Rat i mir I
�inu te vesti. Ona polete Sonji, zagrli je i za-plaka.
Mal�ice je ranjen, ali je proizveden za oficira; sad je zdrav, pi�e sam � govorila
je kroz pla�.
Eto, vidi se da ste vi �ene sve pla�ljivice � re�e Pe�a, hodaju�i po sobi krupnim,
odva�-nim koracima. � A meni je vrlo milo i zbilja se veoma radujem �to mi se brat
tako istakao. Sve ste vi pla�ljivice! Ni�ta ne razumete.
Nata�a se osmehnu kroz pla�.
Ti nisi �it�la piomo? � upigga je Sonja.
Nisam �itala, ali ona ka�e da je sve pro-�lo i da je on ve� oficir ...
Hvala bogu! � re�e Sonja i irekrsti se. � Nego, mo�ebiti da te je ona prevarila.
Hajdemo k ta�ap.
Pe�a je �ute�i hodao po sobi.
Da sam ja na mestu Nikolu�ke, ja bih jo� vi�e pobio tih Francuza � re�e on � to su
takvi gadovi! Pobio bih ja njih toliko da bi se od njih na�inila �itava gomila �
nastavi Pe�a.
Puti, Pe�a, ba� si ludak! ...
Nisam ja ludak, nego su lude one �to pla-�u zbog sitnica � re�e Pe�a.
Se�a� li ga se? � upita odjedanput Na-ta�a, posle trenutnog �utanja.
Sonja se osmehnu.
Se�am li se ?so1a5?
Ne, Sonja, se�a� li se ti njega tako da se dobro se�a�, da se svega se�a�? � re�e
Nata�a s revnosnim gestom, �ele�i, o�evidno, da svojim re�ima da najozbiljniji
smisao. � I ja se se-�am Nikoljinke, se�am ga se � dodade ona. � A Borisa se ne
se�am. Nimalo ga se ne se�am ...
�ta? Ne se�a� se Borisa? � upita Sonja za�u�eno.
Ono nije da ga se ne se�am � ja znam kako
izgleda, ali ga se ne se�am tako kao Nikoljinke. N)ega vidim kad za�murim, a Borisa
ne vidim (ona zatvori o�i) eto, ne vidnm � ni�ta!
Ah, Nata�a � re�e Sonja odu�evljeno i
ozbiljno, gledaju�i u svoju drugaricu, kao da je smatra nedostojnom da �uje to �to
be�e naumila re�i i kao to govori nekom drugome, s kim se ne treba �aliti. � Ja sam
ve� jednom zavolela tvo-ga brata i, ma �ta se dogodilo s njim, sa mnom, je nikad
ne�u prestati da ga volim dok sam god �iva.
Nata�a je za�u�eno i radoznalo gledala u Sonju i �utala. Ona je ose�ala da je to
�to ka�e Sonja istina, da je to ona ljubav o kojoj je govo-rila Sonja; ali Nata�a
nije jo� ni�ta sli�no iskusila. Ona je verovala da to mo�e biti, ali nije shvatala.
� Ho�e� li mu pisati? � upita ona. Sonja se zamisli. Pitanje kako da pi�e M1so-
1a5 i treba li da mu pi�e be�e pitanje koje je mu�a�e. Sad, kad je ve� oficir i
ranjen heroj, ho�e li biti lepo s njene strane da ga podse�a na sebe, kao i na onu
obavezu koju je uzeo na sebe prema njoj.
� Ne znam; ja mislnjm, ako on pi�e meni � pisa�u i ja njemu � re�e ona
crvene�i.
A ne�e te biti stid da mu pi�e�? Sonja se osmehnu.
Ne�e.
� A mene �e biti stid da pi�em Borisu, ja ne�u pisati.
� A za�to da te bude stid?
Pa tako, ne znam. Nezgodno je, sramota je. ^ A ja znam za�to �e nju biti stid �
re�e Pe�a, uvre�en prvom primedbom Nata�inom � zato �to je bila zaljubljena u onog
debelog s nao-�arima (tako je Pe�a zvao svoga imenjaka, novog
grofa Bezuhova); a sad je zaljubljena u onog pe-va�a (Pe�a je govorio o Italijanu,
Nata�inom u�itelju pevanja): eto, zato je nju stid!
� Ti si, Pe�a, glup! � re�e Nata�a.
� Nisam gluplji od tebe, draga moja! � re�e devetogodi�nji Pe�a, kao da je
kakav stari bri-gadir.
Grofica je bila pripremljena nagove�tajima Ane Mihailovne za vreme ru�ka. Kad je
oti�la u svoju sobu, sela je u naslonja�u, nije odvajala o�iju od minijaturne slike
svog sina izra�ene na burmutici i u o�ima joj se behu zavrtele suze. Ana Mihailovna
s pismom do�e na prstima do sobe grofi�ine i zastade.
� Nemojte ulaziti � re�e ona starom grofu koji i�a�e za njom � posle �ete vi �
i zatvori vrata za sobom.
Grof prisloni uvo uz klju�aonicu i stade slu-�ati,
Najpre je �uo ravnodu�an razgovor, potom sa-mo glas Ane Mihailovne koja je govorila
dugu besedu, pa vrisak, pa �utanje, pa onda oba glasa po�e�e da govore u isti mah s
radosnim intona-cijama, a onda se �upge koraci i Ana Mihailovna mu otvori vrata. Na
licu Ane Mihailovne ogle-dao se ponos operatora koji je dovr�io te�ku amputaciju,
pa uvodi publiku da oceni njegovu ve�tinu.
� Seb! (a�^ � re�e ona grofu, pokazuju�i sve�anim gestom na groficu, koja
dr�a�e u jed-noj ruci burmuticu sa slikom, a u drugoj pismo i pritiskiva�e usne sad
na jedno, sad na drugo.
Kad grofica ugleda grofa, ona mu pru�i ru-ke, zagrli njegovu �elavu glavu, pa preko
njegove �elave glave pogleda opet u pismo i u sliku, pa, da bi ih opet mogla
pritisnuti na usne, odma�e
' Svr�eio je.
polako grofovu �elavu glavu. U�o�e u sobu Vera, Nata�a, Sonja i Pe�a, i po�e
�itanje. U pismu be�e kratko opisan pohod i dve bitke u kojima je u�estvovao
Nikolu�ka, i kako je proizveden za oficira, pa je dalje pisao da on ljubi ruke
�a�ap i papa, mole�i ih za blagoslov, i da ljubi Veru, Nata�u, Pe�u. Sem toga,
pozdravlja �-g �e-linga i �-�e �os i dadilju i, sem toga, moli da poljube dragu
Sonju, koju neprestano tako�e voli i koje se neprestano tako�e se�a. Kad to �u,
Sonja tako pocrvene da joj suze navre�e u o�i. I, ne mo-gav�i da izdr�i poglede
uprte u nju, pobe�e u dvoranu, rastr�a se, zavrte se tako da joj se ha-ljina naduva
kao balon, pa, sva zajapurena i na-smejana, sede na pod. Grofica je plakala.
� A za�to pla�ete, ta�ap! � re�e Vera. � Po svemu tome �to g��e, treba se radovati,
a ne plakati.
To je bilo sasvim umesno, ali i grof, i gro-fica, i Nata�a pogleda�e je prekorno.
�Ta na koga se umetnu ovakva!� � pomisli grofica.
Pismo Nikolu�kino �itano je po sto puta, i oni koji su se smatrali dostojni da ga
�uju, mo-rali su dolaziti grofici, jer ga ona nije pu-�tala iz ruku. Dolazili su
doma�i u�itelji, dadilje, Mi�enjka, neki poznanici, i grofica im je �itala pismo
svaki put s novim u�ivanjem i svaki put otkrivala u tome pismu nove vrline svoga
Nikolu�ke. Kako je njoj bilo �udno, ne-obi�no, radosno �to njen sin � onaj sin koji
se svojim maju�nim udovima jedva osetno mi-Cao u njoj pre dvadeset godina, onaj sin
zbog koga se ona sva�ala s grofom �to ga mazi, onaj sin �to je prvo nau�io da ka�e
�kru�ka�, pa onda �baba� � �to taj sin sad negde, u tu�oj zemlji, U tu�oj sredini,
hrabar vojnik, sam, bez pomo�i i pouke, radi neki svoj mu�ki posao. Sve vekov-no
iskustvo �itavog sveta koje pokazuje da deca neosetnim putem od kolevke postaju
zreli ljudi, nije postojalo za groficu. Sazrevanje njenog sina u svako doba
njegovog rastenja bilo je za nju isto tako neobi�no, kao da nikad nije bilo miliona
i miliona ljudi koji su tako isto rasli. Kao �to pre dvadeset godina nije mogla
verovati da �e ono malo stvorenje �to joj je �ivelo negde pod srcem zakme�ati i
po�eti da joj sisa grudi i da govori, tako ni sad nije mogla verovati da je to isto
stvorenje moglo da postane onaj sna�ni, hra-bri mu�karac, ugled SJ�ovima i ljudima,
kakav ; je sad, sude�i po pismu.
� Kakav je to � t i l, kako slatko opisuje!
govorila je ona, �itaju�i opisni deo u pismu.
Pa kakva du�a! O sebi ni�ta ... ni�ta! Nego sve o nekakvom Denisovu, a on je
sigurno hrab-riji od njih sviju. Ni�ta ne pi�e o svoji.m pat-njama. Kakvo srce!
Kako ga poznajem! I kako se to setio sviju! Nikog nije zaboravio. Ja sam uvek,,
uvek govorila, dok je bio jo� ovolicni, uvek sam govorila ...
Vi�e od nedelju dana spremali su se i pisali koncepti za pismo Nikolu�ki od strane
cele ku�e i prepisivali na�isto; pod nadzorom gro-fi�inim i staranjem grofovim
prikupljale su se potrebne stvar�ice i novac za uniformu i opre-mu 1N0VO
proizvedenog oficira. Ana Mihailovna, kao prakti�na �ena, umela je da sebi i svome
sinu na�e protekciju u vojsci �ak i za dopisi-vanje. Ona je jednom prilikom poslala
svoja pi-sma velikom knezu Konstantinu Pavlovi�u, koji je komandovao gardom.
Rostovi su mislili da je �ruska garda preko granice� potpuno odre�ena adresa, i,
ako pismo do�e velikom kne-zu, koji komanduje gardom, onda nema uzroka da ne ode i
do pavlogradskog puka, koji je, mora biti, tamo blizu; i tako bi odlu�eno da se
pisma i novac po�alju preko kurira velikog kneza Bo�risu, a Boris �e ih morati
doturiti Nikolu�ki. Pisma su bila od starog grofa, od grofice, od Pe�e, od Vere, od
Nata�e, od Sonje i, najzad, �est hiljada u novcu za uniformu i razli�ite stvari,
�to je grof slao sinu.

UP
Kutuzovljeva vojska, koja je logorovala kod Olomuca, spremala se 12. novembra za
sutra�nju smotru pred dva cara � ruskim i austrijskim. Garda koja tek be�e stigla
iz Rusije, preno�ila je na petnaest vrsta od Olomuca, i sutradan, oko deset sati
izjutra, izlazila je pravo u olomu�ko polje na smotru.
Nikolaj Rostov dobi tog dana od Borisa pi-samce, kojim mu je javljao da �e
ismailovski puk preno�iti na petnaest vrsta daleko od Olomuca i da ga on �eka da mu
preda pismo i novac. No-vac be�e naro�ito potreban Rostovu sad, kad se vojska
vratila s pohoda i zaustavila pod Olomu-com, te su dobro snabdeveni kantineri i
austrij-ski Jevreji napunili logor, prodaju�i svakojake sablazni. Kod pavlogradaca
gostilo se iz dana U dan, �astilo se za odlikovanja dobivena u ratu, i odlazilo u
Olomuc kod Karoline Mad�arice, koja se be�e tamo vratila i otvorila gostionicu sa
�enskom poslugom. Rostov je nedavno �astio za svoje proizvodstvo u zastavnika,
kupio Bedu-ina, Denisovljeva konja, i zadu�io se kod szih Drugova i kantinera.
Kad je dobio pisamce od Borisa, Rostov je oti�ao s jednim drugom do Olomuca, tamo
ru�ao i popio bocu vina, pa sam oti�ao u gardijski logor da tra�i svog druga iz
detinjstva. Rostov jo� nije stigao da nabavi uniformu. Na njemu be�e izno�en
junkerski mundir s vojni�kim krstom, �ak�ire postavljene izlizanom ko�om i
oficirska sablja s temnjakom; konj na kom je ja-hao be�e donski, kupljen u pohodu
od jednog ko-zaka; husarska izgu�vana kapica be�e mu man-gupski zaturena i
nakrivljena. Primi�u�i se lo-goru ismailovskog puka, on je mislio kako �e
iznenaditi Borisa i sve njegove drugove u gardi svojim ve� oku�anim ratni�kim
husarskim iz-gledom.
Garda be�e provela sav pohod kao u �etnji, razme�u�i se svojom �istotom i
disciplinom. Mar�evi su bili kratki, ranci su se vukli na kolima, austrijska vlast
spremala je oficirima na svakom mar�u odli�an ru�ak. Pukovi su ula-zili u gradove i
izlazili iz njih s muzikom, i za sve vreme pohoda (�ime su se gardisti pono-sili)
i�li su vojnici, po naredbi velikog kne-za, u nogu, a oficiri pe�ke na svojim
mestima. Boris je za sve vreme pohoda i�ao i bio s Ber-gom, koji sad be�e ve� �etni
komandir. Berg, dobiv�i za vreme pohoda �etu, stekao je svojom vredno�om i ta�no��u
poverenje stare�ina i uredio veoma povoljno svoje materijalno stanje. Boris je za
vreme pohoda na�inio poznanstva s mnogim ljudima koji su mu mogli biti od kori-sti,
a po pismenoj preporuci koju je doneo od Pjera upoznao se s knezom Andrejom
Bolkonskim i nadao se da �e preko njega dobiti mesto u �ta-bu glavnokomanduju�eg.
Berg i Boris, odeveni �i-sto i bri�ljivo, odmoriv�i se posle poslednjeg dnevnog
mar�a, sedeli su u �istom, za njih odre-�enom stanu za okruglim stolom i igrali
�aha. Berg je dr�ao izme�u kolena zapaljenu lulicu. Boris je, s uro�enom svojom
ta�no��u, gradio svojim belim, tankim rukama piramidu od fi-gura, �ekaju�i da Berg
pomakne i gledao svog partnera u lice, o�evidno misle�i o igri, kao �to je i uvek
mislio samo o onom �ime se zani-
mao. , , .
De, kako �ete se sad izvu�i? � re�e on.
� Potrudi�emo se � odgovori Berg, dodiru-ju�i piona i opet spu�taju�i ruku.
U tom trenutku otvori�e se vrata.
� Jedva jednom evo ga! � viknu Rostov. � Pa i Berg je tu! Ah, ti, petizanfon,
ale ku-�e dormir!^ � povika on ponavljaju�i re�i dadiljine kojima se nekad
podsmevao zajedno s Borisom.
� Bo�e! Kako si se ti promenio!
I Boris ustade u susret Rostovu, ali usta-ju�i ne zaboravi da pridr�i i metne na
svoje mesto figure koje po�e�e padati; on htede da zagrli svog druga, ali se
Nikolaj odma�e od njega. S onim osobitim ose�anjem mladosti koja se kloni utrvenih
euteva pa ho�e na nov, svoj na�in, ne imitiraju�i druge, da izrazi svoja ose-�anja,
samo da to ne bude onako kao �to izra�a-vaju stariji, �esto pretvorno, hteo je
Nikolaj da uradi ne�to osobito kad se vidi sa svojim gfijateljem: hteo je nekako da
u�tine, da gurne Borisa, samo nikako da se ne poljubi, kao �to su to svi radili. A
Boris, naprotiv, mirno i pri-jateljski zagrli Rostova i triput ga poljubi.
Oni se nisu videli gotovo pola godine; i u onim godinama, kad mladi�i �ine prve
korake na putu �ivota, obojica su na�li jedan na drutom velike promene i sasvim
nove tragove onih dru-�tava u kojima su u�inili svoje prve korake U �ivotu. Obojica
se behu mnogo hfomenili od poslednjeg svog vi�enja, i obojica su hteli �to br�e da
saop�te jedan drugom promene koje su se u njima dogodile.
' Hajdete, de�ice, lezite da spavate.
� Ao, klupoderi prokleti! Kako su �isti, ka-ko odmorni, kao da su iz �etnje
do�li, a ne kao mi jadne vojni�ine! � progovori Rostov s novim za Borisa
baritonskim tonovima u glasu i s voj-ni�kim manirima, pokazuju�i na svoje blatoim
poprskane �ak�ire.
Doma�ica �vabica izviri na vrata kad �u gromki glas Rostovljev.
� �ta je, lepotice? � re�e on, namignuv�i.
� A �to vi�e� tako! Popla�i�e� ih � re�e Boris. � Nego, ja ti se nisam danas
nadao � dodade on. � Tek sam ti ju�e poslao pisamce pa jednom poznaniku,
Kutuzovljevu a�utantu, Bolkon-skom. Nisam mislio da �e ti tako brzo doturi-ti ...
Pa, kako ti? Ve� si bio u vatri? � upita Boris.
Rostov ne odgovori, nego se kucnu po vojni�-kom krstu svetog Bor�a, koji mu je
visio o gaj-tanima na mundiru, pa, pokazuju�i mu svoju za-vijenu ruku, pogleda u
Berga sme�e�i se, i re�e:
� Kao �to vidi�.
� E, gle, gle! � re�e Boris osmehuju�i se. � Pa i mi smo imali divan pohod. Ti
zna� da je njegovo viso�anstvo i�lo s na�im pukom, te smo tako imali sve ugodnosti
i svake zgode. Kako su nas do�ekali u Poljskoj, pa kakvi su bili ru�ko-vi, pa
balovi � ne mogu ti ni ispri�ati. I ca-revi� je bio milostiv prema svim na�im
ofici-rima,
I oba prijatelja pri�ali su jedan drugom: je-dan o svojim husarskim pijankama i
ratnom �i-votu, drugi o prijatnosti i ugodnostima u slu�-bi, pod komandom visokih
li�nosti itd.
� O, garda! � re�e Rostov. � Nego, zna� �ta, po�alji ti po vino.
Boris se namr�ti malo, pa re�e:
� Kad ba� ho�e�.
I pri�e krevetu, izvadi ispod �istih jastuka nov�anik i naredi da se donese vino.
� A evo da i tebi dam novac i pismo � do-dade on.
Rostov uze pismo, pa, baciv�i novac na divan, nalakti sa obema rukama o sto i po�e
�itati. Pro�ita nekoliko redi i pakosno pogleda u Ber-ga. Kad se srete s njegovim
pogledom, Rostov za-kloni lice pismom.
Ba� su vam dosta novaca poslali � re�e Berg, gledaju�i u te�ku kesu pod kojom se
ulegao divan. � A mi, grofe, provla�imo se tako samo s platom. Evo, kaza�u vam za
sebe ...
Znate �ta, dragi moj Ber�e � re�e mu Ro-stov � kad vi dobijete od ku�e pismo, pa se
na-�ete sa svojim �ovekom koga biste �eleli da ras-pitate o svemu, a ja se desim
tu, ja �u odmah oti�i, da vam ne smetam. �ujte, idite, molim vas, nekud, ma
kuda ... do �avola! � viknu on, ali ga odmah prihvati za rame i ljubazno pogleda u
o�i, trude�i se, o�evidno, da ubla�i grubost svojih re�i, pa dodade: � Pa vi znate,
nemojte se ljuti-ti, dragi moj, ja vam govorim od srca, kao starom poznaniku.
O, molim vas, grofe, ja vrlo dobro razumem � re�e Berg grlenim glasom i ustade.
Idite doma�inima, zvali su vas � dodade Boris.
Berg obu�e veoma �ist, bez mrlje i bez trunke, sjurtu�i�, natera pred ogledalom
zulove navi�e, kao �to ih je nosio car Aleksandar Pavlovi�, i, uveriv�i se po
Rostovljevom pogledu da je njegov sjurtu�i� pao u o�i, izi�e iz sobe sa zadovoljnim
osmehom.
Uh, ba� sam �ivotinja! � re�e Rostov, �i-taju�i pismo.
�ta je? . g
- � Ih, ba� sam svinja �to im nisam nijedan-put pisao i tako ih popla�io! Uh, ala
sam svi-nja! � ponovi on i OAJedanput pocrvene. � Pa po�alji Gavrila po vino! Ba�
Aobro, Aa pog�-jemo! � re�e on.
Me�u pismima oa roAbine bilo je pismo s pre-porukom knezu Bagrationu, koje je stara
grofica, po savetu Ane Mihailovne, nabavila oa poznanika i poslala sinu, mole�i ga
da ga gfeda kome treba i da se njime koristi.
Eto ti sad gluposti! I to mi treba! � re�e Rostov i baci pismo pod sto.
Za�to si to bacio? � upita Boris.
Pismo s nekakvom preporukom, kog �e mi �avola!
Kako kog �e ti �avola? � re�e Boris, di-�u�i pismo i �itaju�i adresu. � Tebi je ovo
pismo veoma potrebno.
Meni ni�ta ne treba, i ja ne�u i�i niko-me za a�utanta.
A za�to? � upita Boris.
Lakejski �ivot!
Vidim ja da si ti jo� onakva ista sanja-lica � re�e Boris, ma�u�i glavom.
A ti jo� onakav isti diplomata. Nego, nije re� o tome ... Pa kako si ti? � upita
Rostov.
Eto, kao �to vidi�. Dosad je bilo sve do-bro; ali pravo da ti ka�em, veoma bih
�eleo da odem u a�utante, a da ne ostanem na froitu.
Za�to?
Zato �to kad �ovek po�ne ve� jednom da pravi karijeru u vojnoj slu�bi, treba da
gleda da napravi, ako je mogu�no, sjajnu karijeru.
Jest, tako je! � re�e Rostov, misle�i, o�e-vidno, o ne�em drugom.
On je nepomi�no i upitno gledao u o�i svome gfijatelju, uzaludno tra�e�i, kao �to
se videlo, odgovor na neko g�tanje.
Starac Gavrilo donese vino.
Da li da po�aljem sad po Alfonsa Karli-�a? � re�e Boris. � On �e pog�ti s tobom, a
ja ne mogu.
Po�lji, po�lji! A kakav je taj �vaba? � re�e Rostov i osmehnu se hfezrivo.
On je vrlo, vrlo dobar, po�ten i prijatap �ovek � re�e Boris.
Rostov pogleda jo� jedanput dobro u o�i Bo-risu i uzdahnu. Berg se vrati, i uz bocu
vina razvi se �ivlji razgovor me�u ova tri oficira. Gardisti su pri�ali Rostovu o
svom pohodu i ka-ko su ih lepo do�ekivali u Rusiji, u Poljskoj i preko granice.
Pri�ali su o re�ima i postuhvdi-ma svog komandanta, velikog kneza, pri�ali su
anegdote o njegovoj dobroti i plahovitosti. Berg je, kao i obi�no, �utao kad se
stvar ne ti�e njega li�no, ali kad se po�e�e pri�ati anegdote o pla-hovitosti
velikog kneza, on je s u�ivanjem ispri-�ao kako je u Galiciji imao gfiliku da
razgo-vara s velikim knezom kad je on obilazio pukove i ljutio se zbog nepravilnog
kretanja. Sa zado-voljnim osmehom na licu ispri�a kako je veliki knez, vrlo ljutit,
pri�av�i k njemu, podviknuo: �Arnauti!� (to je bila omiljena uzre�ica care-vi�eva
kad se razljuti) i potra�io �etnog koman-dira.
� Verujete li, grofe, ja se nisam nimalo po-pla�io, jer sam znao da nisam kriv.
Da se ne hvalim, ja mogu, grofe, re�i da znam napamet na-redbe u gguku, a znam i
pravila kao 0 � e n a �. Zato, grofe, u mojoj �eti se ne de�avaju pogre-�ke. Moja
savest je mirna. Ja sam mu se javio. (Tu se Berg podi�e i pokaza kako je pozdravio.
Aoista, te�ko je bilo pokazati na svom licu vi-�e poniznosti i zadovoljstva samim
sobom.) A on me izbrusi, kao �to se ka�e, izbrusi, izbru-^^i, da gore biti ne mo�e,
kao �to se ka�e; i
�Arnauti�, i ��avoli�, i �u Sibir �u ja vas� � pri�aiJe Berg sme�e�i se o�hroumno.
� A ja znam da nisam kriv, pa �utim, je li tako, grofe?
� ��ta je, jesi li ti nem, a?� � viknu mi on. Ja jednako �utim. I �ta mislite,
grofe? Nije se to sutradan ni pomenulo u dnevnoj zapovesti: eto �ta zna�i ne
zbuniti se. Tako je to bilo, grofe
� re�e Berg, pale�i lulu i pu�taju�i kolutove. � Da, to je divno � re�e Rostov
sme�e�i se. Ali Boris, opaziv�i kako se Rostov sprema
da se podsmehne Bergu, ve�to skrete razgovor. On za.moli Rostova da ispgri�a kako
je i gde ra-njen. Rostovu to be�e milo, i on po�e da pri�a, odu�evljavaju�i se sve
vi�e i vi�e u pri�anju. Ispri�a im kako se tukao kod �engrabena, sa-svim onako kako
obi�no pri�aju o bitkama oni �to su bili u njima, to jest onako kako bi oni �eleli
da je bilo, onako kako su slu�ali od drugih pripoveda�a, onako kako je bilo lep�e
za pri�anje, ali nikako ne onako kako je bilo. Ro-stov je bio mladi� koji govori
istinu, on niza-�to ne bi hotimi^�o rekao neistinu. On je po�eo da pri�a s namerom
da ispri�a sve upravo onzko kako je bilo, ali neosetno, nehoti�no i neizbe�-no
pre�e u neistinu. Da je on pri�ao istinu tim slu�aocima, koji su, kao i on, slu�ali
ve� mno-go puta pri�e o juri�ima, pa su ve� stvorili sebi odre�en pojam o juri�u i
�e^sali od njega istu takvu pri�u � oni mu ili ne bi verovali, ili bi, �to je jo�
gore, pomislili da je on sam kriv �to mu se nije aogodilo ono �to se obi�no doga�a
onima koji pri�aju o konji�kim jurietima. On im nije mogao ispri�ati tek onako
prosto ka-ko su svi poterali konje kasom, kako je on pao s konja, uganuo ruku i,
�to je igda mogao br�e, pobegao u �umu od onog Francuza. Sem toga, da bi mogao
ispri�ati sve kako je bilo, trebalo je da savlada sebe i ispri�a samo ono �to je
bilo. Vrlo je te�ko pri�ati istinu; i mladi l>udi ret-ko su za to sposobni. Oni su
o�ekivali od njega pri�u kako je on sav goreo u vatri, ne znaju�i za sebe, kako je
kao vihor naleteo na karu; kako je uleteo u nju; kako je stao se�i desno i levo;
kako mu se sablja nasitila mesa i kako je posr-tao od malaksalostn i tome sli�no. I
on im je to sve ispri�ao.
"Usred njegovog pri�anja, upravo kad je rekao: �Ti ne molse� zamisliti kakav �udan
bes ose�a� za vreme juri�a� � u�e u sobu knez Andreja Bol-konski, koga je o�ekivao
Boris. Knez Andreja je voleo da se poka�e kao za�titnik mladih ljudi, pa mu je
laskalo �to se obra�ao njemu za protek-ciju, a dobro raspolo�en prema Borisu, koji
je umeo- da mu se svidi uo�i tog dana, be�e rad da ispuni �elju tom mladi�u.
Kutuzov ga be�e po-slao s aktima carevi�u, i on je svratio Borisu, nadaju�i se da
�e ga zate�i samog. Kad u�e u sobu i vide husara iz armije (vrsta ljudi koje knez
Andreja nije mogao da trpi) kako pri�a ratne doga�aje, on se ljubazno osmehnu na
Borisa, na-mr�ti se i za�kilji okom na Rostova, pa se lako pokloni i umorno i tromo
sede na divan. Be�e mu neprijatno �to je zapao u r�avo dru�tvo. Rostov to razumede,
pa sav uskipe. Nego, to mu je bilo svejedno: to be�e tu� �ovek. Ali kad pogle-Da u
Borisa, vide kako se �isto i on stidi zbog husara iz armije. I pored neprijatnog,
podrug-ljivog tona kneza Andreje, i pored op�teg prezi-ranja koje je Rostov sa
svoje ratni�ke ta�ke gle-A�pta gajio prema svim tim �tabnim a�utanti-�ima, u koje
se, o�evidno, brojao i ovaj �to do�e, Rostov se zbuni, pocrvene i u�uta. Boris
upita �to ima novo u �tabu i �ta se, ako sme pitati, �uje o na�im namerama.

� Po svoj prilici, po�i �emo dalje � odgo-vori Bolkonski, koji, o�evidno, nije
hteo ii�ta vi�e da ka�e pred nepoznatim ljudima.
Berg ugrabi ovu priliku da upita s osobitom uljudno��u ho�e li se sad, kao �to se
�uje, da-vati dvostruka fura� �etnim komandirima u ar-miji. Na to mu knez Andreja
sme�e�i se odgovo-ri kako on ne mo�e da pgrosu�uje o tako va�nim dr�avnim
naredbama, i Berg se veselo nasmeja.
� O va�oj stvari govori�emo posle � re�e knez Andreja opet Borisu, pa pogleda
na Rostova. � Do�ite k meni posle smotre, pa �emo u�initi �to se mo�e.
Zatim knez Andreja pogleda po sobi, pa se okrete Rostovu, �iju neodoljivu detinjsku
zabunu koja je prelazila u ljutinu nije ni udostojio svo-je pa�nje, i re�e mu:
Vi ste, �ini mi se, pri�ali o boju kod �engrabena? Jeste li bili tamo?
Ja sam bio tamo � re�e Rostov pakosno, kao da je time hteo da uvredi a�utanta.
Bolkonski opazi husarovu zabunu i ona mu se u�ini zanimljiva. On se osmehnu malo
prezri-vo, pa re�e:
Da! sad se mnogo pri�a o tom boju!
Jest, pri�a se! � po�e da vi�e Rostov, po-gledaju�i �as u Borisa �as u Bolkonskog,
a o�i mu odjedanput po�e�e sevati: � jest, mnogo se pri-�a, ali na�e pri�e � to su
pri�e onih koji su bili u samoj vatri neprijateljskoj, na�e pri�e vrede, a ne pri�e
onih �tabnih gizdavaca koji dobivaju odlikovanja, a ni�ta ne rade.
U koje, mislite vi, i ja spadam? � re�e knez Andreja, sme�e�i se mirno i osobito
lju-bazno.
Neobi�no ose�anje ljutine i ujedno po�tova-nja prema mirno�i tog �oveka me�alo se u
taJ mah u du�i Rostovljevoj.
Ne ka�em ja za vas � re�e on � ja vas ne poznajem i, pravo da vam ka�em, ne �elim
da vas poznam. Ja govorim uop�te o �tabnim oficiri-ma.
A evo �ta �u vam ja re�i � prekide ga knez Andreja, vladaju�i spokojno svojim
glasom. � Vi ho�ete da me uvredite, i ja sam gotov dati vam za pravo da je to vrlo
lako u�initi ako ne budete imali dovoljno po�tovanja prema samom sebi; ali �ete i
vi priznati da je za to i vreme i mesto r�avo izabrano. Za koji dan mora�emo svi
biti na velikom, ozbiljnijem dvoboju, a sem toga Arubecki, koji ka�e da je va�
stari pri-J'atelj, nije nimalo kriv �to je moja fizionomi-ja bila tako nesre�na da
vam se ne svidi. Uosta-lom � re�e on ustaju�i � vi znate moje ime i znate gde �ete
me na�i; ali ne zaboravite � dodade zatim � da ja smatram da nimalo nismo uvre�eni,
ni ja, ni vi, i ja vam, kao �ovek sta-riji od vas, savetujem da ostavite ovu stvar
bez posledica. Dakle, Drubecki, u petak, posle smo-tre, �ekam vas. Do vi�enja! �
viknu knez An-dreja i izi�e, pokloniv�i se obojici.
Tek kad on ode, Rostovu pade na um �ta je trebalo da mu odgovori. I jo� vi�e se
naljuti �to se nije setio da mu to ka�e. Odmah zapovedi da mu se izvede njegov
konj, pa se hladno oprosti s Borisom i ode. Celim putem mu�ilo ga je pi-tanje: da
li da ode sutra u glavni stan i da iza-zove tog naduvenog a�utanta, ili da odista
ostavi stvar tako? On je �as pakosno pomi�ljao s kakvim bi u�ivanjem gledao kako se
taj mali, slabi i oholi �ove�uljak prepao pred njegovim pi�to-ljem, �as je �ude�i
se ose�ao kako od svih ljudi koje je poznavao ne bi nikog toliko �eleo za
prijatelja koliko tog mrskog a�utanti�a.

Sutradan posle sastanka Borisova s Rostovom bila je smotra austrijske i ruske

vojske, kako one nove �to je stigla iz Rusije tako i one �to se vratila s Kutuzovom
sa pohoda. Oba cara, ru-ski s naslednikom carevi�em i austrijski s erc-hercegom,
dr�ali su tu smotru nad osamdeset hil>aAa ljudi savezni�ke vojske.
Od ranog jutra po�ele su se kretati gizdavo �iste i naki�ene trupe, postrojavaju�i
se u polju pred tvr�avom. �as su se pomicale hiljadu nogu i bajoneta s razvijenim
zastavama i na komandu svojih oficira zaustavljale se, skretale i po-strojavale u
razmacima, presti�u�i druge takve iste gomile pe�adije u druk�ijim mundirima; �as
je odmerenim topotom i zveketom tutnjala ki�ena konjica u plavim, crvenim, zelenim,
ve-zenim mundirima sa �arenim muzikantima na-pred, na vranim, ri�im, sivim konjima;
�as je izme�u pe�adije i konjice gmizala otegnuta arti-ljerija sa svojim bronzanim
zvekom �istih, sjaj-nih topova �to se truckaju na lafetima i sa mi-risom svojih
fitilja, pa se razme�tala na odre-�enim mestima. Ne samo generali u njihovoj pu-noj
paradnoj uniformi, s debelim i tankim stru-kovima do krajnosti utegnutim i s
crvenim vra-tovima �to su im poduprti jakama, s njihovim e�arpama i sa svim
ordenima; ne samo napoma-�eni i nagizdani oficiri, nego svaki vojnik, sa svojim
sve�im, umivenim i obrijanim licem i sa svojom spremom o�i��enom toliko da se
blista koliko je god mogu�no, svaki konj, tako otimaren da se na njemu sija dlaka
kao atlas i da u nakva-�enoj grivi stoji dlaka uz dlaku � svi su ose-�ali da se
de�ava ne�to ozbiljno, va�no i sve-�ano. Svaki general i vojnik ose�ao je svoje ni-
�tavilo vide�i da je zrno peska u tom moru od ljudi a u isti mah ose�ao je svoju
mo� vide�i da je i on deo te celine.
Od ranog jutra po�e napregnuta u�urbanost i rad i u deset sati bilo je sve u
potrebnom redu. Na ogromnom polju bile su postrojene kolone. Sva vojska be�e se
otegla u tri linije. Napred konjica, za njom artiljerija, a iza nje pe�adija.
Izme�u svakog reda vojske bila je kao ulica. O�tro su se odvajala jedan od drugog
tri dela te vojske: Kutuzovljeva ubojna (u kojoj su na de-snom krilu u prednjoj
liniji stajali pavlogra-ci), armijski i gardijski pukovi koji su sti-gli iz Rusije
i austrijska vojska. Ali su svi stajali pod jednom linijom, pod jednom koman-dom i
na isti na�in postrojeni.
Kao vetar po li��u pronese se uznemiren �a-pat: �Idu! idu!� �u�e se upla�eni
glasovi i po svima trupama pro�e talas u�urbanosti za po-slednje pripreme.
Napred od Olomuca primicala se jedna "rupa. I u taj mah, mada je dan bio bez vetra,
lak po-vetarac pirnu preko vojske i zanjiha malo bar-ja�i�e na kopljima i razvijene
zastave, koje se zalepr�a�e oko svojih motki. Izgledalo je kao da sama vojska
izra�ava tim lakim pokretom svoju radost �to joj se pribli�uju carevi. �u se jedan
glas: �Mirno!� Zatim se, kao petlovi u zoru, ponovi�e ti glasovi na raznim
krajevima. I sve se uti�a.
U mrtvoj ti�ini �uo se samo konjski topot. To be�e carska svita. Carevi se
pribli�i�e jednom krilu i razlego�e se trube prvog ko-nji�kog puka, koje zasvira�e
generalski mar�. Izgledalo je kao da to ne sviraju truba�i, nego Aa se iz same
vojske, radosne �to joj se pribli-�uJe gospodar, podi�u ti zvuci. Posle tih zvu-
kova �u se razgovetno samo mlad, ne�an glas im-peratora Aleksandra. On pozdravi
vojnike, i

prvi puk graknu: �Ura!� tako jako, dugo i rado-sno, da su se i sami vojnici
zaprepastili kako je velika i jaka ta masa koju oni sastavljaju.
Rostov je stajao u prvim redovima Kutuzov-ljeve vojske, kojoj je car prvo pri�ao, i
be�e ga obuzelo ono isto ose�anje koje je obuzimalo sva-kog vojnika u toj vojsci,
ose�anje samozaborava, ponosite svesti o svojoj mo�i i strasne ljubavi prema onom
ko je bio uzrok ove sve�anosti.
Rostov je ose�ao da od jedne re�i ovog �oveka zavisi pa da sva ova gomila (i on,
koji je vezan za nju, � ni�tavno zrnce peska) po�e u vatru i u vodu, u zlo�in, u
smrt ili u najve�e herojstvo, i zato je ustreptao i jeza ga je podi�la kad vide da
se ta re� primi�e.
� Ura! Ura! Ura! � grmelo je na sve strane, i puk po puk do�ekivao je cara
sviranjem gene-ralskog mar�a; zatim: �Ura! ...� pa generalski mar�, pa opet
usklici: �Ura!� i �Ura!� koji su bivali sve ja�i i �e��i i slivali se u jedan
zaglu�an huk.
Dok se gospodar jo� nije pribli�io, svaki puk stajaO' je nemo i nepomi�no i
izgledalo je kao da u njemu nema �ivota; �im bi gospodar nai�ao pored njega, puk bi
o�iveo i zagrmeo i pridru�io se brujanju cele one linije koju je gospodar ve�
pro�ao. Uz stra�nu, zaglu�nu buku tih glasova, usred onih masa vojske �to stoje
neismi�no, kao skamenjene u svojim �etvorougao-nicima, kretale su se nemarno, ali
simetri�no i, �to je glavno, slobodno stotine konjanika u sviti, a pred njima dva
�oveka � carevi. I na njih be�e podjednako upravljena uzdr�ano stras-na pa�nja cele
ove mase vojnika.
Lepi, mladi imperator Aleksandar, u konji-�ko-gardijskom mundiru, s trougaonim
�e�irom, sa svojnm blagim licem i zvu�nim, tihim glasom privla�io je na sebe
najve�u pa�nju.
Rostov je stajao blizu truba�a i svojim bi-strim o�ima poznao gospodara izdaleka i
gledao ga kako se pribli�uje. Kad se gospodar pribli-�io na dvadeset koraka i kad
je Nikolaj jasno, do svake sitnice, sagledao divno, mlado i sre�no lice
imperatorovo, njega je obuzelo takvo ose�a-nje ne�nosti i ushi�enja kakvo ga jo�
nikad nije obuzimalo. � Sve � svaka crta, svaki po-kret carev, sve mu se �inilo
divno.
Car se zaustavi pred pavlogradskim pukom, re�e ne�to francuski austrijskom caru i
osmeh-nu se.
Kad Rostov ugleda taj oomeh, i on se nehotice po�e da sme�i i oseti jo� ja�u ljubav
prema svome gospodaru. Hteo je da ma �im poka�e svoju ljubav prema gospodaru. Znao
je da to nije mogu�-no i do�e mu da se zapla�e. Car zovnu koman-danta puka i re�e
mu nekoliko re�i.
�Bo�e moj! �ta bi bilo od mene da se meni obrati gospodar!� � pomisli Rostov � �ja
bih umro od sre�e.�
Car se okrete oficirima:
� Gospodo, svima (Rostovu se u�ini da svaka ova re� dolazi s neba) zahvaljujem
od sveg srca.
Kako bi Rostov bio sre�an kad bi sad mogao da umre za svog cara!
� Zaslu�ili ste zastave svetog Bor�a i bi-�ete ih udostojeni.
�Da mi je samo da umrem, da umrem za njega!� � mislio je Rostov.
Gospodar re�e jo� ne�to �to Rostov ne �u i vojnici, napre�u�i svoje prsi, povika�e:
�Ura!�
I Rostov, pognuv�i se po sedlu, viknu �to igda mo�e, �ele�i da tim uzvikom naudi
sebi, samo da bi pokazao potpuno koliko je odu�evljen za gospodara.
Car postoja nekoliko sekunada prema husari-ma, kao da be�e u nekoj neodlu�nosti.
�Kako mo�e gospodar biti neodlu�an?� � po-misli Rostov, a zatim mu se �ak i ta
neodlu�nost u�ini veli�anstvena i zanosno divna, kao i sve �to je car �inio.
Neodlu�nost careva trajala je jedan trenut. Noga careva u �izmi s uzanim, o�trim
vrhom, kao �to se nosilo u to vreme, dodirnu slabine englezirane mrke kobile, na
kojoj je jahao; ruka careva u beloj rukavici prite�e uzde, i on se krete, pra�en
uskolebanim morem a�utanata. Sve se dalje i dalje odmica�e, zaustavljaju�i se kod
drugih pukova, i najzad je Rostov video samo belo perje me�u svitom koja je
okru�avala careve.
Me�u gospodom u sviti spazio je Rostov i Bol-konskog kako leno i mlitavo ja�e na
konju. Ro-stov se seti svoje ju�era�nje sva�e s njim, pa se upita � treba li ili ne
treba izazivati ga. �Ra-zume se da ne treba� � pomisli sad Rostov ... �I vredi li
misliti i govoriti o tome u ovak-vom trenutku? �ta vrede sve na�e sva�e i uvrede u
�asu ovakvog ose�anja ljubavi, odu�evljenja i samopregorevanja? Ja ih sve volim i
svima sad opra�tam� � pomisli Rostov.
Kad je gospodar obi�ao gotovo sve pukove, po�e vojska da prolazi pored njega
paradnim mar-�em, i Rostov, na Beduinu, skoro kupljenom od Denisova, projaha iza
svoga eskadrona, to jest, sam i sasvim pred o�ima carevim.
Dok jo� ne be�e stigao do gospodara, Rostov,
odli�an jaha�, obode dvaput svog Beduina mamu-
zama, pa ga sre�no nagna u onaj pomamni kas ko-
jim je Beduin i�ao kad se razljuti. I Beduin,
koji je tako�e opa�ao na sebi pogled carev, pri-
te�e zapenu�enu gubicu ka grudima, ispravi rep,
pa kao da leti kroz vazduh, ne dodiruju�i zemlju,
graciozno i visoko bacaju�i i menjaju�i noge,
' pro�e izvanredno. � ,, , ,
I tako Rostov, oduprv�i se nogama nazad a ugnuv�i trbuh, i �isto ose�aju�i da je
srastao s konjem, namr�tena ali bla�ena lica, pro�e po-red cara �avolski, kao �to
je govorio De-nisov.
� Bravo pavlograci! � re�e car.
�Bo�e moj! ala bih ja bio sre�an, kad bi mi zapovedio da ovaj �as jurnem u vatru!�
� pomi-sli Rostov.
Kad se smotra svr�ila, oficiri, i novi �to su tek do�li i Kutuzovljevi, po�e�e se
iskup-ljati u gomilice i razgovarati o odlikovanjima, o Austrijancima i njihovim
mundirima, o nji-hovom stroju, o Bonaparti i o tome kako �e on sad zlo pro�i,
naro�ito kad stigne jo� Esenov korpus i dok Pruska pristane uz nas.
Ali se po svima grupama najvi�e govorilo o caru Aleksandru, ponavljala se ovaka
njegova re�, svaki pokret i odu�evljavalo se njime.
Svi su �eleli samo to: da pod vo�stvom go-spodarevim �to pre po�u na neprijatelja.
Pod komandom samog cara moralo bi se pobediti, pa ma ko to bio, tako su mislili
posle smotre Ro-stov i ve�ina oficira.

IX
Sutradan posle smotre Boris obu�e najlep�i mundir, pa, ispra�en od svoga druga
Berga �elja-ma za uspeh, ode u Olomuc Bolkonskom, hote�i da sekoristi njegovom
ljubazno��u i izradi sebi najbolji polo�aj, pre svega polo�aj a�utanta kod neke
va�ne li�nosti, polo�aj koji mu se �inio naro�ito privla�an u vojsci. �Aako je
Rostovu, kome otac �alje po deset hiljada, da govori kako on ne�e nikom da se
klanja i kako ne�e nikom da bude lakej; ali ja, koji nemam ni�ta sem svoje glave,
moram da pravim karijeru i ne smem da propu�tam prilike, nego moram da se koristim
njima.�
Boris ne zate�e tog dana kneza Andreju u Olo-mucu. Me�utim, izgled Olomuca, gde je
bila glav-na komanda i diplomatski kor i gde su boravila oba cara sa svojim svitama
� dvoranima i po-verenicima, jo� vi�e poja�a njegovu �elju da i on bude u tom
visokom svetu.
On nije nikog poznavao, pa, mada je na njemu bio kico�ki gardijski mundir, ipak svi
ti vi-�i ljudi koji su prolazili ulicama u elegant-nim ekipa�ima, perju, lentama i
ordenima, dvo-rani i oficiri, behu, �inilo mu se, tako daleko iznad njega,
gardijskog oficir�i�a, da ne samo ni-su hteli, nego nisu ni mogli znati da on
postoji. U stanu glavnokomanduju�eg Kutuzova, gde je Bo-ris tra�io Bolkonskog, svi
ti a�utanti, pa �ak i seizi gledali su u njega kao da su mu hteli re�i kako se tuda
�unja vrlo mnogo takvih ofi-cira kao �to je on i kako su im oni ve� jako dosadili.
Ne mare�i za to, ili, bolje re�i, upra-vo zbog toga, on je sutradan, 15. novembra,
oti-�ao posle ru�ka opet u Olomuc i, u�av�i u ku�u gde je stanovao Kutuzov,
potra�io Bolkonskog. Knez Andreja bio je kod ku�e i Borisa uvedo�e u veliku dvoranu
u kojoj su, svakako, ranije pri-re�ivane igranke, a sad be�e pet kreveta i razno-
vrstan name�taj: sto, stolice i klavikorde. Je-dan a�utant, u persijskom halatu,
sedeo je za sto-lom bli�e vratima i pisao. Drugi a�utant, crve-ni, debeli
NJesvicki, le�ao je na postelji, pod-metnuv�i ruke ispod glave, i smejao se s
jednim oficirom �to be�e seo do njega. Tre�i je svirao u klavikorde be�ki valcer,
�etvrti je le�ao na tim klavikordama i pratio ga pevaju�i. Bolkon-ski ne be�e tu.
Niko od te gospode ne promeni svoj polo�aj kad opazi�e Borisa. Onaj �to je pisao i
kome se Boris obrati, okrete se zlovolj-no i re�e mu da je Bolkonski de�uran i nek
ide levo na vrata, u sobu za prijeme, ako mu je po-trebno da se sastane s njim.
Boris zahvali i ode u sobu za prijeme. U sobi za prijeme be�e njih desetak oficira
i generala.
Kad u�e Boris, knez Andreja, za�kiljiv�i prezrivo (s onim naro�itom izgledom
u�tivog umora koji jasno govori �oveku �da mi nije du�-nost, ja ne bih ni �asa s
vama razgovarao�), slu-�ao je jednog starog ruskog generala s ordenima, koji je,
stoje�i pravo, gotovo na vrhovima pr-stiju, s vojni�kim, ropski pokornim izrazom na
crvenom licu, ne�to saop�tavao knezu An-dreji.
� Vrlo dobro, izvolite pri�ekati � re�e on generalu onim francuskim naglaskom kojim
je govorio ruski kad je hteo da govori prezrivo.
Opaziv�i Borisa i prekinuv�i razgovor sa generalom (koji je mole�ivo tr�ao za njim
da ga jo� ne�to saslu�a), knez Andreja mu uz veseo osmeh klimnu glavom, obra�aju�i
se Borisu. Bo-ris je u tom �asu jasno razumeo ono �to je ra-nije slutio, da je u
vojsci, sem one subordina-cije i discipline napisane u pravilima koju su znali u
puku a koju je i on znao, bila druga, stvarnija subordinacija, ova, koja je nagnala
ovog utegnutog generala crvena lica da s po�to- ; vanjem �eka dok kapetan knez
Andreja, iz svoga zadovoljstva, smatra da mu je prijatniji razgovor -sa zastavnikom
Drubeckim. I Boris se vi�e nego ikad odlu�i da odsad slu�i ne po onoj u pravi- �
lima napisanoj subordinaciji, nego po ovoj ne- -pisanoj. On je sad ose�ao da je
samo zato �to je bio preporu�en knezu Andreji postao odjedanput ve� vi�i od
generala koji je u drugim prilikama, : U stroju, mogao da upropasti njega,
gardijskog za- ;
stavnika. Knez Andreja pri�e mu i uhvati ga za ruku.
� Vrlo L1I je �ao �to me ju�e niste zatekli. Celog dana sam imao posla s
Nemcima. I�ao sam s Vajroterom da pregledamo dispoziciju. Kad Nemci ho�e da budu
ta�ni � tome nema kraja!
Boris se osmehnu tobo� razumev�i ono �to mu knez Andreja, kao ne�to op�te poznato,
re�e. Ali je on sad prvi put �uo i prezime Vajroterovo i �ak re� dispozicija.
Dakle, dragi moj, vi ho�ete u a�utante? Mislio sam o vama za ovo vreme.
Da � re�e Boris, pa i nehotice zbog ne�eg pocrvene � mislio sam da zamolim
glavnokoman-duju�eg; pisao mu je knez Kuragin jedno pismo o meni; hteo sam zamoliti
samo zato � dodade on kao pravdaju�i se � �to se bojim da garda ne�e u�estvovati u
borbi.
Dobro! dobro! govori�emo o svemu � re�e knez Andreja � samo dopustite da prijavim
ovog gospodina, pa vam onda stojim na raspolo�enju.
Kad je knez Andreja oti�ao da prijavi crve-nog generala, taj general, koji,
o�evidno, nije de-lio Borisovo mi�ljenje o preimu�stvima nepi-sane subordinacije,
be�e tako upro o�i u drskog zastavnika koji mu nije dao da dokraja svr�i razgovor
sa a�utantom, da Borisu bi neugodno. On okrete glavu i nestrpljivo �eka�e kad �e se
vratiti knez Andreja iz kabineta glavnokoman-duju�eg.
� Dakle, dragi moj, ja sam mislio o vama � re�e knez Andreja kad su u�li u
veliku dvoranu s klavikordama. � Glavnokomanduju�em nemate �ega radi da idete; on
�e vam nagovoriti gomilu ljubaz1�h re�i, kaza�e vam da do�ete kod njega na ru�ak
(�to jo� ne bi bilo tako r�avo za slu�bu po onoj subordinaciji� � pomisli u sebi
Boris), ali vi�e od toga ni�ta ne�e biti; nas a�utanata i ordonansa bi�e skoro
�itav bataljon. Nego, evo �ta �emo da uradimo; imam ja dobrog prijatelja, ho je
general-a�utant i divan �ovek, knez Dolgo-rukov; i, mada vi to, mo�da, ne znate,
stvar je u tome �to sad Kutuzov sa svojim �tabom i svi mi ne vredimo ni�ta: sad se
sve usredsre�uje kod gospodara; dakle, hajdemo mi Dolgorukovu, ja i onako moram i�i
k njemu, a ve� sam mu govorio o vama; tako �emo videti ho�e li on mo�i da vas
postavi kod sebe, ili gde tamo bli�e suncu.
Knez Andreja se uvek naro�ito odu�evljavao kad mu se pru�i prilika da uputi mlada
�oveka i pomogne mu da postigne uspeh u velikom svetu. Zbog te pomo�i koju je �inio
drugima a koju on iz ponosa ne bi nikad primio za sebe, on se i nalazio blizu one
sredine koja je omogu�avala uspeh i koja ga je privla�ila k sebi. On se vrlo rado
zauzeo za Borisa i oti�ao s njim knezu Dol-gorukovu.
Be�e ve� dockan uve�e kad su u�li u olomu�-ki dvor, gde su stanovali carevi i
njihovi dvo-rani.
Upravo tog dana bio je ratni savet, u kome su u�estvovali svi �lanovi hofkrigsrata
i oba cara. Protivno mi�ljenju starca Kutuzova i sta-rog kneza �varcenberga, u
savetu be�e odlu�eno da se odmah nastupa i da Bonaparti glavna bitka. Tek se be�e
svr�io ratni savet, kad knez An-dreja, s kojim je i�ao Boris, do�e u dvor da tra-�i
kneza Dolgorukova. Sve li�nosti u glavnom stanu bile su jo� o�arane dana�njim, za
stranku mladih ljudi pobedonosnim ratnim savetom. Gla-sovi oklevala, koji su
savetovali da se jo� ne-�to pri�eka a da se ne nastupa, bili su tako Jednoglasno
zaglu�eni i njihovi razlozi tako oboreni nesumnjivim dokazima o koristima na-
stupanja, da je ono o �emu se ve�alo u savetu, oitka i bez sumnje pobeda, izgledalo
ve� ne kao ne�to �to �e biti, nego kao ne�to �to je pro-�lo. Sva su preimu�stva
bila na na�oj strani. Ogromna vojna sila, koja, bez sumnje, nadma�a Napoleonovu
silu, koncentrisana je na jednom mestu; vojska je odu�evljena �to su tu oba cara i
�eljna borbe; strategijska ta�ka na kojoj je trebalo operisati poznata do najmanjih
sitnica austrijskom generalu Vajroteru, koji upravlja vojskom (kao da be�e neka
sre�na slu�ajnost udesila te je austrijska vojska bila lane na ma-nevrima upravo na
ovim poljima na kojima �e se sad ratovati s Francuzima); pomenuto mesto po-znato do
najmanjih sitnica i izra�eno na karta-ma, a Bonaparta, o�evidno oslabljen, ni�ta ne
preduzima.
Dolgorukov, jedan od najvatrenijih pristali-ca nastupanja, tek �to se bio vratio iz
saveta umoran, iznuren, ali veseo i ponosit �to je odr-�ao pobedu. Knez Andreja mu
predstavi svog �ti-�enika oficira, ali knez Dolgorukov ni�ta ne re�e Borisu, samo
mu uljudno i jako sti�te ruku, pa, o�evidno ne mogu�i se uzdr�ati da ne iska�e one
misli koje su ga u tom trenutku najja�e za-nimale, obrati se na francuskom knezu
Andreji.
E, dragi moj, kakvu smo bitku izdr�ali! Daj bo�e, samo da i ona koja bude njena
posledica bude toliko isto pobedonosna. Ipak, dragi moj � nastavi on isprekidano i
veselo � moram pri-znati da sam se ogre�io u Austrijance, naro�ito o Vajrotera.
Kakva je to ta�nost, kakve pojedi-nosti, kakvo poznavanje mesta, pa kakvo predvi-
�anje svih mogu�nosti, svih uslova, svih i naj-manjih sitnica! Ne, dragi moj, od
ovih uslova u kojima se mi nalazimo ne mo�e se ni�ta po-voljnije izmisliti.
Austrijska ta�nost, udru�ena s ruskom hrabro��u, �ta ho�ete vi�e?
Dakle, odlu�eno je kona�no da ss nastupa? � re�e Bolkonski.
� A znate li, dragi moj, da se meni �ini da je Bonaparta sasvim izgubio glavu.
Znate li da je danas do�lo od njega pismo imperatoru?
Dolgorukov se zna�ajno osmehnu.
Gle sad! A �ta pi�e? � upita Bolkonski.
�ta mo�e da pi�e? Tralala i tome sli�-no, samo da bn dobio u vremenu. Ja vam ka�em
da je on u na�im rukama; to je sigurno! Ali, �to je najzanimljivije � re�e on i
odjbdanput se na-smeja dobro�udno � to je to �to nikako nisu mogli smisliti kako �e
mu adresovati odgovor. Ako nije konzulu, po sebi se razume da nije im-peratoru,
onda generalu Bonaparti, kao �to se meni �inilo.
Ali izme�u ne priznati ga za imperatora i nazivati ga generalom Bonapartom ima
razlike � re�e Bolkonski.
U tome i jeste stvar � re�e brzo Dolgo-rukov, smeju�i se i prekidaju�i ga. � Vi
pozna-jete Biljibina, to je vrlo pametan �ovek, on je predlagao da se adresuje:
�uzurpatoru i nepri-jatelju ljudskog roda�.
I Dolgorukov se veselo zakikota.
Ni�ta vi�e? � re�e Bolkonski.
Ali je Biljibin, ipak, na�ao ozbiljnu ti-tulu za adresu. To je i o�trouman i
pametan �ovek.
A kakvu?
�efu francuske vlade, ai s�eG s1i �oiuegpe-tep1; {gapdanj � re�e knez Dolgorukov
ozbiljno i zadovoljno. � Je li da je dobro?
� Dobro je, ali se ne�e njemu mnogo svideti primeti Bolkonski.
� O, te kako ho�e! Moj ga brat poznaje: ru�ao je vi�e puta kod njega, kod
sada�njeg imperatora, U Parizu, i pri�ao mi da nije video finijeg i prepredenijeg
diplomate: francuska preprede-nost udru�ena, znate, s italijanskom glumom.
Znate li njegove anegdote s grofom Markovom? Jedini grof Markov je umeo s njim da
se pona�a. Znate li pri�u o marami? Pa to je divota!
I govorljivi Dolgorukov, obra�aju�i se �as Borisu �as knezu Andreji, ispri�a kako
je Bona-parta, �ele�i da isku�a Markova, na�eg posla-nika, hotimi�no ispustio pred
njim maramicu i stao, gledaju�i u njega i, po svoj prilici, �eka-ju�i da je Markov
digne, i kako je Markov tako�e odmah ispustio svoju maramicu i digao je, a nije
digao maramicu Bonapartinu.
� S�agtap!; � re�e Bolkonski � nego znate �ta, kne�e, ja sam do�ao k vama da
vas molim za ovog mladi�a. Znate u �emu je stvar?
Ali knez Andreja ne sti�e da izgovori, kad u sobu u�e a�utant i pozva kneza
Dolgorukova imperatoru.
� Uh, kakva �teta! � re�e Dolgorukov, usta-ju�i brzo i rukuju�i se s knezom
Andrejom i Borisom. � Bi znate da �u veoma rado u�initi sve �to zavisi od mene i za
vas i za ovog dragog mladi�a. � On jo� jedanput sti�te ruku Borisu s i.zrazom
dobro�udne, iskrene i vesele lako-mislenosti. � Ali, eto, vidite ... drugi put!
Borisa uznemiri pomisao na bliskost vi�oj vlasti, u kojoj se on u taj mah ose�ao.
On je uvi-�ao da je tu u dodiru s onim oprugama koje su upravljale svim onim
velikim pokretima masa, �iji je mali, poslu�ni i ni�tavni deli� i on u svom puku.
Izi�o�e u hodnik za knezom Dolgo-rukovom i sreto�e omalena �oveka (koji izi�e na
opa vrata iz sobe careve na koja u�e Dolgo-rukov), u civilnom odelu, s pametnim
licem i jako isturenOhM vnlh�om, koja je, ne kvare�i ga, davala licu naro�itu
�ivost i okretnost. Taj omaleni �ovek klimnu prijateljski glavom Dol-gorukovu, pa
nepomi�no hladnim pogledom stade piljiti u kneza Andreju, idu�i pravo k njemu i.
o�evidno, �ekaju�i da mu se knez Andreja poklo-ni, ili da mu se ukloni s puta. Knez
Andreja ne u�ini ni jedno ni drugo; na njegovom licu ogle-da�e se pakost, i mladi
�ovek okrete glavu, pa pro�e jednom stranom koridora.
� Ko je OBO? � upita Boris.
� Ovo je jedan od najva�nijih ali meni naj-mrskijih ljudi. Ovo je ministar
spoljnih poslova, knez Adam �artorijski. Eto ovi ljudi � re�e Bolkonski s uzdahom
koji ne motade da izdr�i kad izi�o�e iz dvora � eto ovi ljudi odlu�uju o sudbini
naroda.
Sutradan je vojska krenula u pohod i Boris sve do Austerli�ke bitke nije dospeo da
ode ni Bolkonskom, ni Dolgorukovu, i ostao je jo� za neko vreme u ismailovskom
puku.

X
Eskadron Denisovljev, u kome je slu�io Ni-kolaj Rostov i koji je bio u odeljenju
kneza Ba-grationa, krenuo je 16. novembra u zoru, s preno-�i�ta u boj, kao �to se
govorilo, i, kad je pro-�ao, otprilike, jednu vrstu iza ostalih kolona, zaustavljen
je na velikom drumu. Rostov je video kako pro�o�e pored njega napred kozaci, prvi i
drugi eksadron husara, pe�adijski bataljoni s ar-tiljerijom, i kako pro�o�e
generali Bagration i Dolgorukov s a�utantima. Sav strah koji je on kao i pre ose�ao
pred bojem, sva du�evna borba kojom je savla�ivao taj strah, sve njegovo ma�ta-nje
kako �e se u ovom boju odlikovati husarski � sve to be�e uzalud. NJihov je eskadron
ostavljen u rezervi, i Nikolaj Rostov proveo je taj dan zlo-voljno i neveselo.
Posle osam sati ujutru on �u pu�karanje, uzvike �ura�, vide kako se dovla�e

ranjenici (nije ih bilo mnogo) i, najzad, vide kako stotinak kozaka provede u
svojoj sredini �itav odred francuskih konjanika. O�evidno, bit-ka je bila svr�ena i
bila je, svakako, mala, ali sre�na. Vojnici i oficiri koji su se vra�ali pri�ali su
o sjajnoj pobedi, o zauzimanju grada Vi�ave i o zarobl.avanju �itavog francuskog
eskadrona. Posle jakog no�nog mraza, dan be�e vedar, sun�an i vesela vedrina
jesenjeg dana sla-gala se lepo s glasom o pobedi, koji su objavlji-vale ne samo
pri�e onih �to su bili u boju, nego i veseo izraz na licima vojnika, oficira, gene-
rala i a�utanata koji su prolazili tamo-amo po-red Rostova. I utoliko te�e be�e na
srcu Niko-laju, koji je uzalud podneo sav onaj strah �to se javlja pred bitkom i
koji je sav taj veseli dan
proveo u neradu.
� Hodi ovamo, Rostove, da popijemo koju od sve muke! � zovnu ga Denisov, koji
be�e seo po-red druma s �uturicom i zakuskom.
Oficiri se iskupi�e unaokolo oko Denisov-ljeva sandu�eta s jelom i pi�em, zala�u�i
se i
razgovaraju�i.
� Evo vode jo� jednog! � re�e jedan oficir, pokazuju�i na zarobljenog
francuskog dragona koga su pe�ice vodila dva kozaka.
Jedan od njih vodio je za uzdu krupnog i le-pog francuskog konja, oduzetog od
zarobljenika.
� Ho�e� da proda� konja? � viknu Denisov kozaku.
� Neka izvoli, va�e blagorodstvo ... Oficiri poustaja�e i okru�i�e kozake i za-
robljenog Francuza. Francuski dragon be�e mlad momak, Alza�anin, i govora�e
francuski s ne-ma�kim akcentom. Be�e se zadihao od uzbu�enja i pocrveneo, pa kad �u
francuski jezik, br�e po�e da razgovara s oficirima, obra�aju�i se �as jednom, �as
drugom. Pri�ao je kako njega ne bi zarobili; kako nije kriv on �to su ga zaro-bili,
nego je kriv 1e saroga1, koji ga je poslao da ugrabi pokrovce, i kako je on njemu
govorio da su ve� Rusi onde. I uz svaku re� dodavao je: Ma1b ^iop pe Gabbe rab s1e
ta! a top r&I1 s�euaR i milovao svog konja. Videlo se da nije jasno shva-tao gde se
nalazi. �as se pravdao �to su ga za-robili, �as je, zami�ljaju�i da je pred svojim
stare�inama, pokazivao svoju vojni�ku isprav-nost i brigu o slu�bi. On donese sa
sobo!� u na�u za�titnicu u punoj sve�ini atmosferu francuske vojske, koja nam je
bila tako nepo-znata.
Kozaci dado�e konja za dva �ervonca, a kupi ga Rostov, koji sad, po�to je dobio
novac, be�e najbogatiji me�u oficirima.
� Mahb ^i'op pe Jabbe rab (1e ta1 k top tr&1I s�eua1! � re�e Alza�anin
dobro�udno Rostovu kad mu predado�e konja.
Rostov, osmehuju�i se, umiri dragona i dade
mu novaca.
Ale! Ale! � re�e kozak i povu�e zaroblje-nika za ruku da ide dalje.
Gospodar! gospodar! � �u se odjedanput me�u husarima.
Sve potr�a, u�urba se i Rostov ugleda neko-liko konjanika s belim perjem na
�e�irima, koji se primicahu odozdo drumom. Za trenutak svi su bili na svojim
mestima i �ekali.
Rostov se nije se�ao niti je znao kako je do-tr�ao do svog mesta i seo na konja. U
trenutku ga pro�e �aljenje �to nije i on bio u boju i pro�e ga ono svakodnevno
raspolo�enje koje je ose�ao u krugu dokonih ljudi, u trenutku mu i�-�eze svaka
pomisao o sebi: on be�e sav ore�an I1TO je u blizini carevoj. �inilo mu se da mu je
' Ali nek se ne postupa r�avo s mojim konji�em.
samom tom blizinom nadokna�eno �to je izgubio Aana�nji dan. Bio je sre�an kao
ljubavnik kad do�eka o�ekivani sastanak. Nije smeo da se osvr-�e u stroju, ali je i
ne osvr�u�i se ose�ao ushi-�enim �ulom da se o n pribli�uje. I on to nije ose�ao
samo po topotu konjskih kopita one kaval-kade 1PTO se primicala, nego je ose�ao
zato �to je oko njega bivalo sve vedrije, veselije, i zna-�ajnije, i sve�anije
ukoliko se ona bli�e pri-micala. To Rostovljevo sunce primicalo se sve bli�e i
bli�e, �ire�i oko sebe zrake blage i veli�anstvene svetlosti, i evo on ve� ose�a
kako su ga obasjali ti zraci, ve� �uje njegov glas � onaj ne�an, miran,
veli�anstven i uz to jedno-stavan glas. Kao �to je i trebalo da bude po Ro-
stovljevom ose�anju, nastade mrtva ti�ina, i u toj se ti�ini za�u glas carev.
� Gez �igagaz ^e Rau1o�ga(1?^ � upita on.
� Ta gezegue, 81geR � odgovori ne�iji drugi glas, tako ljudski posle onog
nadljudskog glasa �to upita: �Gez �ags^b (1e Rau1o�ga(1?�
Gospodar do�e prema Rostovu i stade. Lice Aleksandrovo be�e jo� lep�e nego pre tri
dana na smotri. Sijalo je takvom veselo��u i mlado-��u, tako nevinom mlado��u da je
podse�alo na nesta�nog de�ka od �etrnaest godina, a u isti mah be�e to ipak lice
uzvi�enog imperatora. Pregledaju�i eskadron, o�i careve sreto�e se slu�ajno s o�ima
Rostovljevim i zaustavi�e se na njima tek dva sekunda. Da li je gospodar razumeo
�ta se zbiva u du�i Rastovljevoj (Rostovu se �i-nilo da je razumeo sve) ili nije,
tek on pogleda sekundu-dve u lice Rostovljevo svojim plavim o�ima. (Iz njih se
ne�no i blago izlivala svet-
' Pavlogradski husari?
' Rezerva, gospodaru! ?G' i*
lost.) Potom odjedanput di�e malo obrve, �ustro udari koAa levom nogom i ode napred
u galopu.
Mladi imperator nije mogao odoleti �elji da prisustvuje bici, pa se, bez obzira na
molbe svo-jih dvorana, odvoji u dvanaest sati od tre�e ko-lone s kojom se kretao i
odjuri prema prethod-nici. Jo� nije bio ni stigao do husara, a do�e-kalo ga je
nekoliko a�utanata s izve�tajem da se bitka sre�no svrp�la.
Bitka, koja se sastojala samo u tome �to je zarobljen jedan eskadron Francuza, be�e
prika-zana kao sjajna pobeda nad Francuzima, i zato su car i sva vojska, naro�ito
dok se jo� ne be�e rasturio barutni dim na bojnom polju, verovali da su Francuzi
pobe�eni i da odstupaju preko svoje volje. Posle nekoliko minuta po�to je car
pro�ao, pozva�e napred divizion pavlogradaca. U samoj Vi�avi, malom nema�kom gradu,
Rostov je jo� jedanput video gospodara. Na gradskom trgu, na kome je pre dolaska
careva bilo dosta jako pu�karanje, le�alo je nekoliko ljudi mrtvih i ranjenih, koje
jo� ne behu stigli da uklone. Gospodar, okru�en svitom vojnih i civilnih lica, be�e
na ri�oj engleziranoj kobili, ne onoj na kojoj je bio na smotri, pa je, nagnuv�i se
na stranu i dr�e�i graciozno zlatan lornjet pred o�ima, gledao kroz njega jednog
vojnika koji je le�ao ni�ice, bez kape, s krvavom glavom. Taj ranjeni vojnik bio je
tako ne�ist, grub i gadan Da Rostovu bi krivo �to je tako blizu cara. Ro-stov vide
kako se streso�e malo pognuta ramena gospodareva kao da ih pro�e neka jeza, kako mu
leva noga gr�evito stade mamuzati kobilu i kako se izu�ena kobila ravnodu�no osvrte
a ne poma-�e se s mesta. Jedan a�utant sjaha s konja, uze voj-nika ispod pazduha i
stade ga spu�tati na no-sida koja doneso�e. Vojnik zaje�a.
� Lak�e, lak�e, zar ne mo�ete lak�e? � re�e gospodar, kome je, o�evidno, bilo
te�e nego vojniku koji izdi�e, pa odjaha dalje.
Rostov vide kako su o�i gospodareve pune suza i �u kako je on, kad po�e, rekao na
francuskom �artoriskome:
� Kako je rat stra�na stvar, kako je stra�-na stvar! OieIe gepMe s�obe ^ie 1a
�iegge!
Prethodnica se be�e razmestila ispred Vi-�ave, prema neprijateljskom lancu, koji je
celog tog dana uzmicao pred nama pri najmanjem pu�ka-ranju. Prethodnici saop�ti�e
zahvalnost care-vu, obe�a�e joj nagrade i vojnicima dado�e dvo-struko sledovanje
rakije. Jo� veselije nego pro-�le no�i buktale su logorske vatre i razlegale se
vojni�ke pesme. Denisov je te no�i proslav-ljao unapre�enje za majora, a Rostov,
koji se be�e dosta napio, nazdravi na kraju gozbe zdravicu u zdravlje gospodarevo,
ali �ne gospodara impe-ratora, kao �to se nazdravlja na sve�anim ru�-kovima� � re�e
on � �nego u zdravlje gospodara dobrog, zanosnog i velikog �oveka, pijmo u nje-govo
zdravlje i za pouzdanu pobedu nad Francuzi-ma!�
Kad smo se ranije tukli � re�e on � i nismo davali Francuzima da odahnu, kao pod
�engrabenom, kako li �e biti sad, kad je on na-pred? Svi �emo umreti, slatko �emo
umreti za njega. Je li tako, gospodo? Mo�ebiti ne govorim dobro, mnogo sam pio, ali
tako ose�am, a i vi tako�e. U zdravlje Aleksandra Prvog! Ura!
Ura! � grmnu�e odu�evljeni glasovi ofi-g�rski.
I stari kapetan Kirsten viknu odu�evljeno i onako isto od srca kao i
dvadesetogodi�nji Rostov.
Kad oficiri ispi�e i razbi�e svoje �a�e, Kirsten nali druge, pa, onako samo u
ko�uL)I i u �ak�irama, s �a�om u ruci, pri�e vojni�kim vatrama i, u sve�anoj pozi,
uzmahnuv�i rukom uvis, sa svojim dugim, sedim brkovima i belim grudima �to su se
pomaljale iz razdrljene ko�u-lje, stade prema svetlosti vatre.
'� Junaci, u zdravlje gospodara imperatora, za pobedu nad neprijateljima, ura! �
viknu on svojim mu�kim stara�kim, husarskim baritonom.
Husari se iskupi�e i slo�no odgovori�e gromkim usklikom.
Dockan u no�, kad su se svi razi�li, Denisov potapka svojom kratkom rukom po ramenu
svog ljubimca Rostova, i re�e:
Eto, nema u koga u ratu da se zaljubi, pa se zaljubio u cara.
Denisove, ne �ali se time � viknu Rostov � to je tako uzvi�eno, tako divno
ose�anje, ta-ko...
Verujem, verujem, prijatelju, i sla�em se, i odobravam ...
� Ne, ti to ne razume�!
I Rostov ustade i po�e da luta izme�u vatara, sanjare�i o tome kakva bi to sre�a
bila umreti, ne spasavaju�i �ivot (o tome on nije smeo ni da sanja), nego prosto
umreti pred carevim o�ima. On je doista bio zaljubljen i u cara, i u slavu ruskog
oru�ja, i u nadu na budu�i trijumf. I nije samo njega obuzimalo to ose�anje u one
zna-menite dane pred bitku kod Austerlica: devet desetina ljudi u ruskoj vojsci
bilo je tada za-ljubljeno, makar i s manje odu�evljenja, u svog Cara i u slavu
ruskog oru�ja.

Sutradan se gospodar zaustavio u Vi�avi. NJegov li�ni lekar Vilje pozivan je

nekoliko puta k njemu. U glavnoj komandi i me�u najbli-�im trupama be�e se razneo
glas da je gospodar bolestan. Kako su govorili iz njegove najbli�e okoline, on nije
ni�ta jeo i r�avo je spavao te no�i. Uzrok te bolesti bio je u jakom utisku koji su
ranjenici i mrtvi vojnici u�inili na oset-l>ivu du�u gospodarevu.
U zoru 17. novembra sprovedo�e u Vi�avu s predstra�e jednog francuskog oficira,
koji be-�e do�ao s parlamentarskom zastavom, tra�e�i da se sastane s ruskim
imperatorom. Taj oficir bio je Savari. Gospodar be�e tek zaspao, i tako je Savari
morao da �eka. U podne je pu�ten pred gospodara i posle jednog sata oti�ao je,
zajedno s knezom Dolgorukovom, na predstra�e francu-ske vojske.
Kao �to se �ulo, Savari je bio poslat zato da ponudi da se imperator Aleksandar
sastane s Napoleonom. Ai�ni sastanak odbijen je, na ra-dost i ponos cele vojske, i
mesto gospodara po-slat je zajedno sa Savarijem knez Dolgorukov, pobednik kod
Vi�ave, da pregovara s Napoleo-nom, ako s tim pregovorima �eli, preko o�ekiva-nja,
odista do�i do mira.
Dolgorukov se vratio uve�e, oti�ao pravo go-spodaru i dugo proveo s njim nasamo.
18. i 19. novembra u�inila je vojska jo� dva mar�a napred i neprijateljske
predstra�e uzmi-cale su posle kratkog pu�karanja. Od 19. novem-bra u podne po�elo
je u vi�im vojnim sferama jako, �urno i uznemireno kretanje, koje je tra-jalo do
sutradan ujutru, 20. novembra, kad je bila ona tako znamenita bitka kod Austerlica.
Kretanje, �ivi razgovrri, trka, oda�iljanje a�utaiata ograni�ilo se do podne 19."
novembra samo na glavni carski stan; posle podne istog dana kretanje je pre�lo u
glavni stan Kutuzovljev i u �tabove stare�ina pojedinih kolona. Uve�e se to
kretanje raznelo preko a�utanata po svima krajevima i delovima vojske, a no�u
izme�u 19. i 20. novembra digla se sa preno�i�ta, zabrujala i zaljuljala se i
krenula, kao ogromno platno devet vrsta duga�ko, masa savezne vojske od osam-deset
hiljada.
Koncentrisano kretanje, koje je po�elo izjutra u glavnom carskom stanu i koje je
dalo impuls svemu daljem kretanju, bilo je nalik na prvi po-kret srednjeg to�ka u
velikom �asovniku na kuli. Jedan se to�ak krenuo lagano, okrenuo se drugi, pa
tre�i, i sve br�e i br�e po�e�e da se okre�u to�kovi, valjci, zup�anici, po�e�e da
udaraju �e-ki�i, da iska�u figure, da se odmereno kre�u skazaljke, pokazuju�i
rezultat kretanja.
Kao u mehanizmu �asovnika, tako isto i u mehanizmu vojne slu�be jednom u�injen
pokret ne mo�e da se zaustavi do poslednjeg rezultata; a tako isto na trenutak pre
pokreta stoje nepo-mi�no delovi mehanizma do kojih jo� nije do�ao posao. Zvrkte
to�kovi na osovinama, zaka�uju�i se zupcima, �i�te valjci od brzog obrtanja, a
obli�nji to�ak tako je miran i nepomi�an kao Da se spremio da stotinama godina
prestoji tako nepomi�no; ali do�e �as � i zaka�i se poluga, i to�ak, pokoravaju�i
se pokretu, zvrkti okre-�u�i se i sliva se u jedan rad kome ne zna cilja ni
rezultata.
Kao �to je kod �asovnika rezultat slo�enog kretanja nebrojenih, razli�itih to�kova
i valjaka samo lagano i ravnomerno kretanje skazaljke koja pokazuje vreme, tako je
i rezultat svih slo�enih �ove�jih pokreta tih 160.000 Rusa i Francuza,

1 :�-L1m1 ??^^'^'^'HjL�mI^.UM. �
svih strasti, �elja, kajanja, poni�avanja, patnja, ose�anja ponosa, straha,
ushi�enja tih ljuAi, bio samo gubitak bitke koa Austerlica, takozvane bitke triju
careva, to jest, lagano pomeranje svet-ske istorijske skazaljke na kaAranu istorije
�o-ve�anstva.
Knez Andreja bio je tog Aana Ae�urni i nije se maknuo od glavnokomanAuju�eg.
U �est sati uve�e Ao�e Kutuzov u glavni car-ski stan i, po�to se malo zadr�ao koa
gospodara, OAe vrhovnom Avorskom mar�alu, grofu Tolstoju.
Bolkonski ugrabi to vreme, te svrati Dolgo-rukovu Aa se obavesti o pojeAinostima
bitke. Knez AnAreja je ose�ao Aa je Kutuzov ne�to ras-trojen i nezaAovoljan, i Aa u
glavnom stanu nisu njime zaAOvoljni, i Aa se sve li�nosti carskog glavnog stana
prema njemu pona�aju kao ljudi koji znaju ne�to �to ostali ne znaju; i zato je on
�eleo la razgovara s Dolgorukovom.
Zdravo, �op s�eg � re�e mu Dolgorukov, koji je seleo s Biljibinom za �ajem. �
Dakle, sutra je sve�anost. A �ta je va�em �i�ici? Ne-�to je neraspolo�en?
Ne ka�em Aa nije neraspolo�en, ali mi se �ini da bi �eleo da ga saslu�ate.
Pa njega su saslu�ali u ratnom savetu i slu�a�e ga kad god bude govorio kao �to
treba; ali oklevati i �ekati ne�to sad kad se Bonapar-ta najvi�e boji glavne bitke
� to je nemogu�no.
A vi ste ga videli? � re�e knez Andreja. � Pa, kako izgleda Bonaparta? Kakav je
utisak na vas u�inio?
Jest, video sam ga i uverio se da se naj-vi�e boji glavne bitke � ponovi
Dolgorukov, o�evidno daju�i veliki zna�aj tom op�tem za-klju�ku koji je izveo iz
svog sastanka s Napoleo-nom. � Kad se ne bi pla�io bitke, za�to bi onda tra�io ovaj
sastanak i pregovore i, �to je glav�no, za�to bi odstupao kad je odstupanje tako
pro-tivno celom njegovom na�inu ratovanja? Verujte mi, on se pla�i, pla�i se glavne
bitke, kucnuo je njegov �as. To vam ja ka�em.
Ali pri�ajte kako izgleda, kako se pona�a? � upita jo� jednom knez Andreja.
To je �ovek u sivom sjurtuku, koji je jako �eleo da mu govorim �va�e veli�anstvo�,
ali, na svoju veliku �alost, nije �uo od mene nikakve titule. Eto kakav je �ovek, i
to je sve � odgovori Dolgorukov i pogleda u Biljibina, osmehnuv�i se. � Mada veoma
po�tujem starog Kutuzova � nastavi on � ipak moram re�i da bismo svi mi lepo
izgledali o�ekuju�i ne�to i daju�i mu priliku da umakne, ili da nas prevari, dok je
evo sad pouzdano u na�im rukama. Ne, ne treba zaboravljati Suvorova i njegovo
pravilo: ne do-pustiti sebi polo�aj napadnutog, nego sam na-padati. Verujte, u ratu
�esto energija mladih ljudi poka�e bolje pravi put nego sve iskustvo starih
kunktatora.
A na kojoj �emo ga poziciji napasti? Ja sam danas bio na predstra�ama i ne mo�e se
znati gde je upravo njegova glavna snaga � re�e knez Andreja.
On htede da poka�e Dolgorukovu plan za na-pad koji je sam sastavio.
� A, to je sasvim svejedno � re�e brzo Dol-gorukov, pa ustade i razvi kartu na
stolu. � Svaki je slu�aj predvi�en: ako je kod Brna ...
_I Dolgorukov brzo i nejasno ispri�a plan Vajroterovog kretanja s boka.
Knez Andreja po�e da protivure�i i izla�e svoj plan, koji je mogao biti onako isto
dobar kao i plan Vajroterov, ali je imao taj nedosta-tak �to je plan Vajroterov ve�
bio odobren. �im Je knez Andreja stao da dokazuje r�ave strane tog plana i
preimu�stva svog plana, knez Dolgorukov prestade da ga slu�a, pa rasejano gleda�e
ne u kartu, nego u lice kneza Andreje.
Uostalom, danas �e kod Kutuzova biti rat-ni savet: mo�ete to sve tamo izlo�iti �
re�e Dolgorukov.
To �u i u�initi � re�e knez Andreja i odma�e se od karte.
A o �emu se vi to brinete, gospodo? � re�e Biljibin, koji je dotle slu�ao razgovor
sme�e�i se veselo, a sad se, o�evidno, spremao da napravi �alu. � Bila sutra pobeda
ili poraz, slava ru-skog oru�ja osigurana je. Sem va�eg Kutuzova, nema nijednog
Rusa da komanduje kolonama. Ko-manduju: Negg Sepega! �h�rNJp, 1e sotge <1e Gap-
degop, 1e rg�se s1e is�1:epb1;e�, 1e rg�se s1e No-�ep1oe eg epVp Rgbs� ...
rgbs� ... e1; a�b! s1e zike, sot�e goib 1e5 po�b ro1opa15.^
Tahbeh uoib, taiuahbe 1ap�ie'' � re�e Dol-gorukov. � Nije istina, sad su, �ak, dva
Rusa: Miloradovi� i Dohturov, a bio bi i tre�i, grof Arak�ejev, ali su mu �ivci
slabi.
Ja mislim da je oti�ao Mihailo Ilario-novi� � re�e knez Andreja. � �elim vam, go-
spodo, sre�e i uspeha! � dodade on i ode, po�to se rukova s Dolgorukovom i
Biljibinom.
Vra�aju�i se ku�i, knez Andreja nije mogao otrpeti da ne upita Kutuzova, koji je
�ute�i se-deo pored njega, �ta on misli o sutra�njoj bici.
Kutuzov pogleda o�tro u svog a�utanta, po�uta malo, pa odgovori:
� Ja mislim da �e bitka biti izgubljena, tako sam kazao grofu Tolstoju i umolio
ga da to ka�e gospodaru. A �ta misli� da mi je on odgovorio?
' Gospodin general Vimpfen, grof Lan�eron, kpez Lihten�tajn, knez Hoenloe p najzad
Pr�... pr�.. � i tako dal>e, kao i sva poljska imena.
' Butite, zli jezi�e.
�E�, �op s�eg �epega1, je �e te1e de pg e1 s1e5 sb1;e1e1;1;e5, tekg-uoib s1e5
a1^Ga1ge5 s1e 1a diegge.�^ Da ... Eto to su mi odgovorili!

XII
Izme�u devet i deset sati uve�e do�e Vajroter sa svojim planovima u stan
Kutuzovljev, gde je bio zakazan i ratni savet. Svi komandanti poje-dinih kolona
be.\u pozvani glavnokomanduju�em i, sem kneza Bagrationa, koji je javio da ne�e
do�i, do�li su svi u odre�eni �as.
Vajroter, prvi reditelj sutrappve bitke, bio je sa svojom �ivo��u i �urbom o�tra
protiv-nost nezadovoljnom i sanjivom Kutuzovu, koji je nerado igrao ulogu
predsednika i rukovodioca u tom ratnom savetu. Vajroter se, o�evidno, ose-�ao na
�elu pokreta, koji se ve� nije mogao za-ustaviti. Bio je kao upregnuti konj kad se
zatr�i s kolima nizbrdo. Nije znao da li on vu�e kola, ili ga ona jure; ali je
jurio svom mogu�nom brzi-nom, nemaju�i kad da promisli do �ega �e dove-sti taj
pokret. Vajroter je tog ve�era i�ao dva-put da li�no razgleda neprijateljski lanac,
i dvaput odlazio carevima, ruskom i austrijskom, da im podnese izve�taj i da
obja�njenja, i bio u svojoj kancelariji, gde je izdiktovao nema�ku dispoziciju. Sad
je umoran do�ao Kutuzovu.
Vajroter je, o�evidno, bio tako zauzet poslom Da je �ak zaboravljao da poka�e
po�tovanje prema glavnokomanduju�em: prekidao mu je re�, govorio brzo, nejasno, ne
gledaju�i mu u o�i i ne odgo-varaju�i mu na pitanja, bio je umrljan blatom,
izgledao je jadan, izmu�en, zbunjen, i u isti mah samopouzdan i ohol.
' Ah, dragi generale, ja se zanimam pirin�em i kot-letima, a vi se zanimajte ratnim
poslovima.
Kutuzov je stanovao u malom plemi�kom zamku blizu Ostralica. U velikom salonu, koji
be�e pretvoren u kabinet glavnokomanduju�eg, behu se iskupili: Kutuzov, Vajroter i
�lanovi ratnog saveta. Pili su �aj. �ekali su samo kneza Bagra-tiona, pa da
pristupe ratnom ve�anju. U osam sati Ao�e Bagrationov orAonans i javi da knez ne
mo�e Ao�i. Knez AnAreja u�e da to saop�ti glav-nokomanAuju�em, pa, koriste�i se
dopu�tenjem koje mu je ranije dao Kutuzov da mo�e biti na ve�anju, ostade u sobi.
� Po�to knez Bagration ne�e do�i, mo�emo po�eti � po�e Vajroter, brzo ustade sa
svog me-sta i pri�e stolu na kome be�e ra�irena velika karta okoline Brna.
Kutuzov, u raskop�anom mundiru iz koga je, kao oslobodiv�i se, ispao njegov gojazni
vrat, se-deo je u volterovskoj naslonja�i metnuv�i sime-tri�no svoje stara�ke
podadule ruke na naslone i be�e gotovo zaspao. Na glas Vajroterov jedva otvori
jedino svoje oko.
� Da, da, molim, i onako je dockan � re�e on i klimnu glavom, pa je obori i
opet za�muri.
�lanovi ratnog saveta pomisli�e u prvi mah da se Kutuzov pretvara da spava, ali
zvuci koje je pu�tao kroz nos za vreme �itanja dispozicije pokaza�e da je za
glavnokomanduju�eg san bio u taj �as daleko va�niji nego �to je njegova �elja da
poka�e koliko gfezire dispoziciju, ili ma �ta drugo: za njega be�e pitanje o
neodoljivom podmirivanju jedne �ove�je potrebe � o snu. On je zaista spavao.
Vajroter pogleda u Kutuzova kao �ovek koji je toliko zauzet poslom da ne sme gubiti
nijednog trenutka vremena, pa kad vide da Kutuzov spava, on uze hartiju i glasnpm
jednoli-kim tonom po�e �itatn dispoziciju za sutra�nju bitku pod naslovom, koji
tako�e pro�ita:
�Dispozicija napada na neprijateljsku pozi-ciju iz Kobelnica i Sokolnica, 20.
novembra 1805. godine.�
Dispozicija be�e vrlo slo�ena i te�ka. U originalnoj dispoziciji be�e ovako
napisano:
Pa Jeg Re1p(1 tI be�e� Ipkep R1ie�e1 ap sIe t11; �a� �esZeskgep Veg�e 1e�p1: ips!
51s� �k ze!-pet ges�1ep R1ie�e1 kepdz Ko�e1p11;2 ipA 8oko1�1;2 �^pJeg (11e s1og1;
�eBps1Is�ep Te1s�e 21e�1;, \u1g 1t Se�ep1�e11 t11; ipzeget Ipkep R1ie�e1 ze�ep
ges�-1ep ze�g s1e�og(11gep, zo 151; ez uog�eI�aJ! 1e1;21;egep R1ie�e1 s1e5 Re1ps1e5
gi aIaIgep, �e50ps1eg5 \uepp �1g �e VoegEeg boko1t1;2 ips1 Ko�e1�1;2 1t Vebk^e
�a�ep, m/0(1igs� \u1g s1et Re�(1 2id1e1s� � R1apke GaIep ips! 1�p aiG s1eg R1aes�e
2\u15s�ep 5s�1arap11;2 ip(1 s1et T�iega55a-\Ua1s1e ueg{o1�ep koeppep, ts1et \^1g
s1ep Pe�eep uop bsMarapIg ips1 Ve11o\u11;2 ai5\ue1s�ep, \ue1s�e sIe Ge1ps1Is�e
Rgop! s1eskep. 2i sIebe� Ep(12\ueke 151; e5 poe1�1� ... 01e eg51;e Ko1oppe
tag5s�1g1;... sIe 2\^e11;e Ko1oppe tag5s�1g1;... sIe LJg�e Ko1oppe tag5s�1g1^, itd.
� �itao je Vajroter. Generali, kako je izgledalo, nisu s voljom slu�ali tu zamr�enu
dispoziciju. Plavokosi, visoki general Bukshevden stajao je, oslonjen le�ima uz
zid, uprv�i o�i u sve�u koja je gorela i, kao �to je izgledalo, nije slu�ao,
' Po�to se neJfijatelj naslanja svojim levim krilom na �umovnta brda, a
svojimdesnim krilom pru�a sedu� Kobelnica i Sokolnica iza tamo�njih bara, i po�to
mi, naprotiz, na�im levim krilom jako nadma�amo njegovo desno krilo, to je
probita�no da se ovo poslednje krilo neprijateljsko napadne, naro�ito ako uzmemo
sela Sokol-nic i Kobelnic, te tako mognemo neprijatelja napasti U isti mah i s boka
i goniti ga na ravnini izme�u �lapanica i planine Tirase, klone�i se, me�utim, kla-
naca izme�u �lapanica i Belovica koji zaklanjaju ne-prijateljski front. Za taj cilj
potrebno je... Prva kolona mar�ova�e... druga kolona mar�ova�e... tre�a kolona
mar�ova�e...
pa, �tavJppe, nije ni �eleo da pomisle da slu�a. Rumeni Miloradovi� s uvijenim
brkovima i iz-dignutim ramenima se�a�e pravo prema Vajro-teru, upraviv�i na njega
svoje sjajne izbe�ene o�i, u ratni�koj pozi, nasloniv�i na kolena ruke s isturenim
laktovima. On je uporno �utao gledaju�i u lice Vajroterovo i skidao s njega o�i
samo onda kad austrijski na�elnik �taba u�uti. Tad bi se Miloradovi� zna�ajno
osvrnuo i pogledao ostale generale. Ali se po smislu tog njegovog zna�ajnog pogleda
nije moglo znati da li se on sla�e ili ne sla�e, da li je zadovoljan ili
nezadovoljan dispozicijom. Najbli�e Vajro-' teru sedeo grof Lan�eron i s finim
osmehom ju�nog francuskog lica, koji nije silazio s njega dok je god trajalo
�itanje, gledao u svoje fine prste, koji
su brzo obrtali zlatnu burmu-ticu sa slikom, hvataju�i je za uglove. Usred jednog
od najdu�ih perioda, on zaustavi zao�i-janu burmuticu, di�e glavu i s neprijatnom
u�tivo��u na samim krajevima svojih tankih usana prekide Vajrotera i zausti da
ne�to ka�e; ali se austrijski general, ne prekidaju�i �ita-nje, ljutito namr�ti i
stade mahati laktovima, kao da bi rekao: posle, posle �ete vi meni kazati svoje
mi�ljenje, a sad izvolite gledati u kartu i slu�ati. Lan�eron pogleda navi�e u
nedoumici, okrete se Miloradovi�u, kao da tra�i obja�nje-nja, pa, kad se sukobi s
onim njegovim zna�ajnim pogledom koji nije ni�ta zna�io on neveselo obori glavu i
po�e opet da obr�e burmuticu.
� \Jpe 1edop s1e �eo�gar�1e!^ � re�e kao za sebe, ali dosta glasno da ga svi �uju.
Pr�ebi�evski, s uljudno��u dostojanstvenom ali punom po�tovanja, be�e nagnuo rukom
uvo prema Vajroteru i izgledao je kao �ovek koji se
' Predavanje iz geografije.
sav pretvorio u pa�nju. Rastom mali Dohturov sedeo je pravo prema Vajroteru,
pa�ljiv i skro-man i, nagnuv�i se nad razvijenom kartom, sa-vesno prou�avao
dispoziciju i nepoznati mu te-ren. Nekoliko puta molio je Vajrotera da ponovi re�i
koje nije dobro �uo i te�ka imena sela. Vajroter mu je ispunio �elju i Dohturov je
to zapisivao.
Kad se svr�i �itagBe, koje je trajalo vi�e od jednog sata, Lan�eron opet zaustavi
burmuticu, pa, ne gledaju�i naro�ito ni u Vajrotera niti u kog drugog, po�e da
govori kako je te�ko iz-vr�iti takvu dispoziciju, u kojoj se polo�aj neprijateljev
pretpostavlja kao poznat, a me�u-tim nam taj polo�aj mo�e biti nepoznat, jer se
neprijatelj kre�e. Zamerke Lan�eronove bile su razlo�ne, ali je bilo i to o�evidno
da je svrha tih zameraka bila poglavito u tome da se poka�e generalu Vajroteru,
koji je �itao svoju dispozi-ciju tako samouvereno kao da je pred �acima u �koli, da
on nema posla s budalama, nego s lju-dima koji su mogli i njega da pou�e u vojnim
poslovima. Kad umuknu monotoni glas Vajrote-rov, Kutuzov otvori oko kao vodeni�ar
koji se probudi kad prestane uspavljivo �egrtanje vode-ni�kog kola, poslu�a malo
�ta govori Lan-�eron, pa, kao da htede re�i: �a vi jo� jednako govorite o tim
glupostima!� brzo zatvori o�i i spusti glavu jo� ni�e.
Trude�i se da �to je mogu�no lju�e uvredi Vajroterovo autorsko, vojni�ko
samoljublje, Lan-�eron je dokazivao kako Bonaparta mo�e lako napasti umesto da bude
napadnut, i time u�initi da sva ta dispozicija bude sasvim uzaludna. Na sve zamerke
Vajroter je odgovarao stalnim, pre-zrivim osmehom, koji je o�evidno unapred spre-
mio za svaku zamerku, nezavisno od onog �to bi mu govorili.
Da nas mo�e napasti, on bi to sad uradio � re�e on.
Vi, dakle, mislite da je on nemo�an � re�e Lan�eron.
I to je mnogo ako ima �etrdeset hiljada vojnika � odgovori Vajroter, osmehnuv�i se
kao lekar kome baba-travarka ho�e da poka�e kako se le�i.
Onda on ide u svoju propast kad �eka na� napad � re�e Lan�eron s finim, ironi�nim
osmehom i pogleda opet na najbli�eg do sebe Miloradovi�a ne bi li i on to potvrdio.
Ali je Miloradovi� u tom trenutku, o�evidno, najmanje mislio o onome o �em su se
prepirali generali.
� Ma LJ! � re�e on � sutra �emo sve videti
na bojnom polju.
Vajroter se osmehnu opet onim osmehom koji je pokazivao kako je nj e m u sme�no i
neobi�no �to nailazi na zamerke od strane ruskih gene-rala i �to mora dokazivati
ono u �to je ne samo on bio tvrdo uveren, nego u �to je uverio i careve.
Neprijatelj je pogasio vatre i �uje se ne-prekidno brujanje u njegovom logoru �
re�e on. � �ta to zna�i? Ili se uklanja dalje, a to je jedino �ega treba da se
bojimo, ili menja pozi-ciju. (On se tu osmehnu.) Ali �ak i kad bi za-uzeo poziciju
u Tirasi, on nas time samo spasava od velikih briga; naredbe sve do najmanjih sit-
nica ostaju iste.
A na koji na�in?... � re�e knez Andreja koji je ve� odavno �ekao priliku da ka�e
svoju sumnju.
Kutuzov se probudi, naka�lja se te�ko i po-gleda generale, pa re�e:
� Gospodo, dispozicija za sutra, bolje re�i za danas, jer je ve� jedan sat, ne
mo�e biti iz�menjena. Vi ste je �uli, i svi �emo ispuniti svoju du�nost. A pred
bitku ni�ta nije va�nije ... (on tu po�uta malo) nego ispavati se dobro.
I on kao htede da se digne. Generali se opro-sti�e i ukloni�e se. Ve� je bilo
prevalilo pola no�i. Knez Andreja nzi�e.

Ratni savet na kome se knezu Andreji nije pru-�ila prilika da ka�e svoje mi�ljenje,
kao �to se nadao, u�inio je na njega neodre�en i bri�an utisak. On nije znao ko je
imao pravo, da li Dolgorukov i Vajroter ili Kutuzov s Lan�ero-nom i drugima, koji
nisu odobravali plan na-pada. �Ali zar Kutuzov nije mogao pravo gospo-daru da ka�e
svoje mi�ljenje? Zar se to ne mo�e i druk�ije u�initi? Zar se zbog dvorskih i li�-
nih ra�una mora rizikovati desetinama hiljada �ivota i moj, m o j �ivot?� � mislio
je on.
�Da, mo�e se vrlo lako desiti da sutra pogi-nem� � pomisli on. I pri toj pomisli na
Shmrt, pojavi se u njegovoj uobrazilji, odjedanput, �itava povorka najdavnijih i
najintimnijih uspomena; seti se svog poslednjeg opro�taja s ocem i sa �enom; seti
se prvih dana svoje ljubavi prema njoj; seti se njene bremenitosti, i bi mu �ao i
nje i sebe, i u nervozno-razne�enom i uzbu�enom stanju izi�e iz ku�ice u kojoj je
stanovao s NJe-svickim, pa po�e hodati ispred ku�e.
No� be�e maglovita, i kroz maglu je tajan-stveno prodirala mese�ina. �Da, da,
sutra!� � mi�lja�e on. �Mo�ebiti, sutra �e sve biti svr-�eno za mene, ne�e vi�e
biti svih ovih uspomena, sve ove uspomene ne�e vi�e imati za mene ni-kakva smisla.
Mo�ebiti sutra, �ak je pouzdano, predose�am, sutra �u prvi put pokazati ve� jed-nom
sve �to mogu da u�inim.� I pred o�i mu izi�e bitka, gubitak bitke, koncentrisanje
borbe

na jednoj ta�ki i zabuna svih stare�ina. I nasta onaj sre�ni trenutak, onaj Tulon,
koji je tako dugo �ekao, javi mu se, najzad. On postojano i jasno kazuje svoje
mi�ljenje i Kutuzovu, i Vaj-roteru, i carevima. Svi su iznena�eni ta�no��u njegovog
mi�ljenja, ali se niko ne prihvata da ga izvr�i i, gle, on uzima puk, diviziju,
stavlja uslov da se niko ne me�a u njegove naredbe i vodi svoju diviziju na odsudnu
ta�ku, i on sam odnosi pobedu. �A smrt, a patnje?� � govori mu neki drugi glas. Ali
knez Andreja ne odgovara tome glasu, nego nastavlja svoje uspehe. Dispoziciju za
idu�u bitku pravi sam. On u vrjsci slu�i kao de�urni kod Kutuzova, ali radi sve
sam. Slede�u bitku dobio je sam. Kutuzova smenjuju, odre�uju njega... �E, a posle?�
� veli mu opet onaj drugi glas � �a posle, ako ne bude� dotle deset puta ranjen,
ako ne pogine�, ili ako se ne prevari�; hajde, �ta �e posle biti?� � �A, posle� �
odgo-vara sam sebi knez Andreja � �ne znam �ta �e biti posle, niti �elim, niti mogu
da znam; ali �to �elim ovo, �to ho�u slavu, �to ho�u da sam slavan me�u ljudima,
�to �elim da me oni vole, ja nisam kriv �to to �elim, �to samo to ho�u, �to ciglo
hoga radi �ivim. Jest, ciglo toga radi! Ja to ne�u nikad nikome re�i, ali �ta �u,
bo�e moj! kad ne volim ni�ta drugo kao slavu i ljubav ljudsku. Smrt, rane, gu&^tak
poro-dice, ni�ta to nije meni stra�no. I ma koliko da su mi dragi, ma koliko da su
mi mili mnogi ljudi, otac, sestra, �ena � moji najdra�i, i ma kako da to izgleda
stra�no i neprirodno, ja �u ih ovog �asa dati za trenut slave, trijumfa nad
ljudima, za ljubav ljudi koje ja ne poznajem, niti �u ih znati, za ljubav evo ovih
ljudi� � pomisli on, �uv�i razgovor u Kutuzovljevom dvoripggu. U dvori�tu
Kutuzovljevom �uli su se glasovi seiza, koji se name�tahu da spavaju. Jedan od
njih, svakako ko�ija�, zadirkivao je starog Kutu-zovljevog kuvara, koga je knez
Andreja poznavao i koga su zvali Titom, i re�e:
Tite, o, Tnte!
�ta je? � odgovori starac.
Tite, bi li pite? � re�e �aljiv�ina.
� Uh, da te �avo nosi! � �u se glas star�ev, ali ga zaglu�i kikotanje seiza i
slugu.
�Pa � ipak, volim i drag mi je samo tri-jumf nad svima njima, draga mi je ova
tajan-stvena snaga i slava, �to eto tu nada mnom lebdi u toj magli!�

H�
Rostov je te no�i bio sa svojim vodom u flan-kerskom lancu, ispred Bagrationova
odreda. NJe-govi husari behu sve po dva i dva razre�eni u lanac; a on je jahao
pored cele te linije, tru-de�i se da savlada san, koji ga be�e neodoljivo napao.
Iza njega se video ogroman prostor po kome su nejasno gorele u magli vatre na�e
voj-ske; ispred njega be�e maglovita pomr�ina. Ma koliko se Rostov naprezao, nije
mogao ni�ta da vidi u toj maglovitoj daljini: �as mu se u�ini da vidi ne�to sivo,
�as se kao ne�to zacrni; �as su mu kao zasvetlucali plami�ci onamo gde je morao
biti neprijatelj; �as je mislio da mu to onako samo svetli pred o�ima. O�i su mu se
sklapale i u uobrazilji mu se javljao �as gospo-dar, �as Denisov, �as moskovske
uspomene, i on Je brzo otvarao o�i i video blizu pred sobom glavu i u�i konja na
kome sedi, katkad crne husarske figure kad nai�e na njih, na �est ko-raka, a u
daljini jednako onu istu maglovitu po-mr�inu. �A za�to ne?� � mislio je: �Mo�e vrlo
lako biti da �e mi gospodar, kad me na�e, dati nalog kao i svakom oficiru; re�i �e
mi; �Idi, doznaj �ta je onamo.� Mnogo su mi tfi�ali kako je on sasvim slu�ajno
poznao tako nekog oficira i uzeo ga k sebi. A �ta kad bi mene uzeo k sebi! O, kako
bih ga ja �uvao, kako bih mu govorio pravu istinu, kako bih izobli�avao one �to ga
varaju!� I, da bi �ivo predstavio sebi svoju ljubav i odanost prema gospodaru,
Rostov je za-mi�ljao neprijatelja ili varalicu Nemca kako ga ne samo ubija sa
sla��u, nego �amara na go-spodareve o�i. Odjedanput neki udaljeni uzvik probudi
Rostova. On se tr�e i otvori o�i.
�Gde sam ja? A, znam, u lancu: lozinka i odziv � ruda, Olomuc. Kakva �teta �to �e
na� eska-dron sutra biti u rezervi� ... � pomisli. �Za-moli�u da idem u bitku. To
je, mo�ebiti, jedina prilika da vidim gospodara. A sad nije mnogo do smene. Daj da
obi�em jo� jednom, pa �im se vratim, oti�i �u generalu i zamoli�u ga�. On se
namesti u sedlu i potera konja, da jo� jedan-put obi�e svoje husare. NJemu se u�ini
da je sad vidnije. Na levoj strani video se blag, obasjan nagib i Gfema njemu crn
vis, koji je izgledao strm kao zid. Na tom visu be�e bela pega, i Ro-stov nikako
nije mogao razaznati da li je to pro-planak u giumi, obasjan mese�inom, ili zaostao
skeg, ili bele ku�e? NJemu se, �ak, u�ini da se na toj beloj pegi ne�to pokrenu.
�Mora biti da je sneg � ta pega; pega � ipe gas�e� � pomisli Rostov. �A gle, i nije
ta�!� ...
�Nata�a, sestra, crne o�i. Na ... ta�ka. (�to �e se za�uditi kad joj ka�em kako sam
video go-spodara!) Nata�ku ... ta�ku uzmi ...� � �Skre-nite malo udesno, va�e
blagorodstvo, tu je �bu-nje� � re�e jedan husar pored koga nai�e Rostov kad ga san
po�e hvatati. Rostov di�e glavu, koja mu be�e klonula ve� do grive konju, i zastade
kod husara. Mladi�ki, detinji san po�e ga neodo-ljivo hvatati. ��ta sam ja ono
mislio? Da ne zaboravim. Kako �u da razgovaram s gospodarom? Ne, nije � to �u
sutra. Da, da! Na-ta�ku do-biti... biti nas � koga? Husare. Pa husari i brkovi ...
Onaj brkati husar jahao je Tverskom ulicom, i o njemu sam mislio, upravo prema Gur-
jevoj ku�i ... �i�a Gurjev ... Eh, divan je momak Denisov! Da, sve su to sitnice.
Glavno je �to je sad gospodar tu. Kako me je pogledao i htede ne-�to re�i, ali ne
smede... Ne, ne, ja nisam smeo. Ali to su sitnice, glavno je da ne zaboravim da sam
mislio ne�to potrebno, da. Na-ta�ku... nas... biti nas, da, da, da. To je
dobro� ... I opet mu glava klonu konju na vrat. Odjedanput mu se u�ini da na njega
pucaju. ��ta? �ta? �ta! ... Seci! �ta?� ... � povika Rostov gfe-nuv�i se. U
trenutku kad otvori o�i, Rostov �u pred sobom, onamo gde je bio nehfijatelj, oteg-
nutu viku iz hiljada grla. Konji, njegov i onog husara �to staja�e pored njega,
na�uli�e u�i na tu viku. Na onom mestu odakle se �ula vika, planu i utasi se jedan
plamen, pa drugi, i du� cele linije francuske vojske na brdu zapali�e se vatre, i
vika biva�e sve ja�a i ja�a. Rostov je �uo zvuke francuskih re�i, ali ih nije mogao
da razume. Brujalo je i suvi�e mnogo glasova. Samo se �ulo: �aaaa!� i �rrrr!�
� �ta je to? Kako ti misli�? � upita Ro-stov husara koji staja�e pored njega �
je li to neprijatelj?
Husar ni�ta ie odgovori.
�ta, zar ne �uje�? � upita opet Rostov, po�to je dosta dugo �ekao odgovor.
A ko bi ga znao, va�e blagorodstvo � od-govori husar nemarno.
Sude�i prema mestu, mora da je neprija-telj? � ponovi opet Rostov.
� Mo�da je i on, a mo�da i nije � re�e husar � ko �e ga znati, no� je. De!
miran! � viknu na svog konja, koji se poma�e pod njim.
I Rostovljev se konj be�e uznemirio, kopao je nogom smrznutu zemlju, oslu�kivao
viku i gledao u one vatre. Vika je bivala sve ja�a i ja�a i pretvori se u op�tu
graju, koju je mogla da digne samo vojska od nekoliko hiljada. Vatre su se �irile
sve vi�e i vi�e, po svoj prilici du� francuskog logora. Rostovu se sad vi�e nije
spa-valo. Vesela, sve�ana vika u neprijateljskoj voj-sci uzbudi ga. Sad je ve�
jasno �uo uzvike: � �Uhue Getregeig, Getregeig!�^
� Pa to nije daleko, svakako preko potoka? ' � re�e Rostov husaru pored sebe.
Husar samo uzdahnu i naka�lja se srdito, a ni�ta ne odgovori. Uto se du� husarske
linije ' �u topot jednog konjanika koji je jurio kasom, ' i iz no�ne magle
oAJedanput iskrsnu figura hu-sarskog kaplara, koja je izgledala krupna kao slon.
� Generali, va�e blagorodstvo! � re�e ka-plar prilaze�i Rostovu.
Osvr�u�i se jo� na vatre i na uzvike, Rostov po�e s kaplarom u susret nekolicini
konjanika, koji su jahali du� linije. Jedan od njih be�e na belom konju. Knez
Bagration, knez Dolgoru-kov i a�utanti behu izjahali da vide onu ne-obi�nu pojavu
vatara i vike u neprijateljskoj vojsci. Rostov prigna konja Bagrationu, rapor-tira
mu, pa se pridru�i a�utantima i po�e slu-�ati �ta razgovaraju generali.
� Verujte � re�e knez Dolgorukov okrenuv-�i se Bagrationu � ovo nije ni�ta
drugo nego lukavstvo; on je odstupio i zapovedio za�tit-
' �iveo car, car!
nici da nalo�i vatre i nada viku, da nas pre-vari.
Mo�da � re�e Bagration � ja sam ih ve�e-ras video na ovom visu; ako su oti�li, onda
su i odande si�li. Gospodine oficire � re�e Ro-stovu � stoje li onamo jo� njegovi
�arka�i?
Stajali su ve�eras, a sad ne znam, va�a svetlosti. Ako zapovedate, ja �u si�i dole
s hu-sarima � re�e Rostov.
Bagration ne odgovori, nego zastade i poku�a da u pomr�ini sagleda lice
Rostovljevo.
Pa dobro, vidite � re�e, po�utav�i.
Razumem.
I Rostov obode konja mamuzama, zovnu podo-ficira Fed�enka i-jo� dva husara, naredi
im da ja�u za njim, pa potera konja kasom niz brdo na onu stranu odakle se �ula
neprekidna vika. NJemu be�e i stra�no i milo �to ide sam s tri husara onamo, u onu
tajanstvenu i opasnu maglo-vitu daljinu, gde pre njega niko nije bio. Bagra-tion mu
viknu s brda da ne ide dalje od potoka, ali se Rostov napravi da ne �u njegove
re�i, pa je, ne zaustavljaju�i se, terao dalje i dalje, ne-prestano se varaju�i,
misle�i od �bunova da su drveta, a od vododerina da su ljudi, i neprestano
obja�njavaju�i svoja privi�enja. Kad se spustio kasom pod brdo, nije vi�e video ni
na�e, ni neprijateljske vatre, ali je ja�e i razgovetnije �uo francusku viku. U
dolini ugleda pred sobom ne�to kao reku, ali kad dojaha do nje vide da je to kolski
put. Izjahav�i na put, on zaustavi konja premi�ljaju�i: da li da ide tim putem, ili
da prepre�i preko njega pa da ide njivom na brdo. I�i putem koji se belasa u
pomr�ini be�e sigurnije, jer su se pre mogli smotriti ljudi.
� Hajdete sa mnom � re�e Rostov, pa pre-pre�i preko puta i po�e se peti galopom
navi�e.

prema onome mestu gde je tog ve�era stajao fran-cuski piket,

� Eno ga, va�e blagorodstvo! � re�e jedan husar,
Rostov jo� ne be�e dobro osmotrio, kad se odjedanput, ne�to zacrne u magli, sevnu
plamen, grunu pucanj i kur�um zazvi�da visoko u magli, kao da cvili za ne�im, pa
prelete iznad njih. Aruga pu�ka ne pu�e, samo planu na �anku, Ro-stov okrete konja
i potera galopom natrag, Jo� grunu�e u raznim razmacima �etiri pucnja i za-peva�e
razli�itim tonom kur�umi nekud kroz maglu, Rostov zadr�a konja, koji se be�e
razjara-�io kao i on od tog pucnja, pa po�e hodom. �De-de jo�, de jo�!� �
za�ikava�e u du�i njegovoj neki veseo glas. Ali se vi�e nijedan pucanj ne javi.
Tek kad se po�eo pribli�avati Bagrationu, Rostov pusti opet svog konja galopom i
pri�e mu, salutiraju�i.
Aolgorukov je jednako tvrdio da su Francuzi odstupili i nalo�ili vatre samo zato da
nas prevare.
� Pa �ta to dokazuje? � govorio je on kad im Se Rostov pribli�i. � Oni su mogli
odstu-piti, a ostaviti pikete.
� Bidi se, kne�e, da jo� nisu svi oti�li
� re�e Bagration. � Nek ostane za sutra, sutra �emo sve doznati.
Na brdu je piket, va�a svetlosti, jo� onde gde je bio i ve�eras � saop�ti Rostov,
naginju�i se napred i dr�e�i ruku uz kapu, a ne mogade da zadr�i veseo osmeh,
izmamljen njegovim izvi�a-njem i, �to je glavno, fijukom kur�uma.
Aobro, dobro � re�e Bagration � hvala vam, gospodine oficire,
Aopustite, va�a svetlosti � re�e Rostov
� da vas zamolim.
� �ta?
Sutra je na� eskadron odre�en u rezervu,'
dopustite da vas zamolim da me prikomandujete prvom eskadronu.
� Kako se zovete?
�- Grof Rostov. j
A, dobro. Ostani kod mene kao ordonans.
Sin Ilje Andreji�a? � upita Aolgorukov. Ali mu Rostov ne odgovori.
Aakle, mogu da se nadam, va�a svetlosti.
Naredi�u.
�Mo�e vrlo lako biti da me po�alje sutra s kakvom naredbom gospodaru� � pomisli
Rostov. �Hvala bogu!�

Uzvici i vatre u neprijateljskoj vojsci behu zato �to je u vreme kad su trupama
�itali na-redbu Napoleonovu sam imperator obilazio na konju svoje bivake. Kad bi
vojnici spazili impe-ratora, oni su palili rukoveti slame i kli�u�i: �U1ue
Ge�regeig!� tr�ali za njim. Naredba Napo-leonova glasila je:
�Vojnici! Na vas ide ruska vojska da se osveti za austrijsku, ulmsku vojsku. To su
oni bataljoni koje ste vn razbili kod Holabruna i koje ste otada gonili neprestano
do ovog mesta. Pozicije koje mi imamo � jake su i, dok oni budu i�li da me obi�u
zdesna, sami �e mi izlo�iti svoj bok! Vojnici! Ja �u li�no upravljati va�im bata-
ljonima. Ja �u stajati daleko od vatre ako vi, s va�om poznatom hrabro��u, unesete
u neprija-teljske redove nered i zabunu; ali ako pobeda bude ma za trenutak
neizvesna, vi �ete videti va�eg imperatora kako se izla�e prvim udar-Cima
neprijateljevim, jer ne sme biti sumnje u pobedu, naro�ito ovog dana kad je u
pitanju �ast francuske pe�adije, koja je tako potrebna �asti svoga naroda.
Neka se zbog uklanjanja ranjenika ne kvari red! Neka svaki vojnik bude pro�et
mi�lju da treba pobediti te engleske najamnike �to su poneseni takvom mr�njom
protiv na�eg naroda. Ova pobeda zavr�i�e na� pohod i mi �emo se mo�i vratiti u
zimske stanove, gde �e nas zate�i nova francuska vojska, koja se formira u Fran-
cuskoj; i tada �e mir, koji �u zaklju�iti, biti dostojan moga naroda, vas i mene.
Napoleon�

XIV
U pet sati izjutra be�e jo� sasvim mrak. Vojska u centru, rezerva i desno krilo
Bagra-tionovo stajahu jo� nepomi�no; ali se na levom krilu ve� zatalasa�e i po�e�e
se kretati sa svoga no�i�ta kolone pe�adije, konjice i arti-ljerije, koje su se
morale prve spustiti s visova da napadnu francusko desno krilo i da ga, po
dispoziciji, odbace u �ep�a brda. Dim od va-tara, u koje su bacali vojnici sve �to
je nepo-trebno, �tipao je za o�i. Be�e hladno i mra�no. Oficiri su na brzu ruku
pili �aj i doru�kovali, vojnici su �vakali dvopek, tupkali nogama da se zagreju i
skupljali se oko vatara, bacaju�i na njih ostatke od koliba, stolice, stolove,
to�kove, kablove, sve �to je nepotrebno i �to nisu mogli poneti sa sobom.
Austrijski vo�i kolona promi-cali su izme�u ruskih trupa kao vesnici nastu-panja.
�im bi se pojavio austrijski oficir kod stana komandanta puka, puk bi se po�eo
kretati: vojnici su tr�e�i napu�tali vatre, stavljali lulice u sare, torbice u
prtljag, uzimali pu�ke i postrojavali se. Oficiri su se zakop�avali, pripasivali
�pade i prtili ran�eve, pa obila-zili redove uzvikuju�i. Komorcije i seizi su
1greza^�, slagali i uvezivali prtljag. A�utanti, bataljonski i pukovski komandanti
peli su se na konje, krstili se, izdavali poslednja nare�enja, uputstva i naloge
komord�ijama �to ostaju, i po-dizao se jednoliki topot od hiljada nogu. Kolone su
se kretale ne znaju�i kuda �e i ne vide�i od onih ljudi oko sebe, od dima i od sve
gu��e ma-gle, ni mesto s koga su polazile ni ono kuda idu.
Vojnika na mar�u okru�ava, ograni�ava i vu�e njegov puk onako kao mornara brod na
kome se nalazi. Ma koliko daleko oti�ao, u ma kako �udne, neznane i opasne �irine
za�ao, oko njega su, kao oko mornara, uvek i svuda iste palube, katarke i u�eta
njegova broda, svakad i svuda isti drugovi, isti redovi, isti narednik Ivan Mitri�,
isti �etni pas Garov, iste stare�ine. Vojnik retko kad �eli da zna one �irine na
ko-jima se nalazi njegov brod; ali na dan bitke, bog bi ga znao kako i otkud, �uje
se u du�evnom svetu vojske jedna za svakog ozbiljna nota, koja zvu�i kao
pribli�avanje ne�eg odsudnog i sve-�anog i izaziva ga na radoznalost koja mu nije
uro�ena. U dane bitaka vojnici se uzbu�eno trude da izi�u izvan interesa svoga
puka, oslu�-kuju, zagledaju i �udno raspituju �ta se radi oko njih.
Magla se tako zgusnu da �ovek kije mogao videti na deset koraka prvd sobom, iako je
svi-talo. �bunovi su izgledali kao velika drveta, ravna mesta kao obronci i
strmeni. Svuda, na sve strane mogao si se sukobiti s neprijateljem koji se ne bi
video ni na deset koraka. Ali su kolone i�le dugo sve po toj magli, silaze�i i pe-
nju�i se na brda, prolaze�i vrtove i gradine, preko novog, nepoznatog terena, ne
sukobljavaju�i se nigde s neprijateljem. Naprotiv, vojnici su saznavali da �as
napred, �as pozad.i, na sve strane, idu u istom pravcu na�e ruske kolone.

Svakom vojniku bilo je prijatno u srcu �to je znao da onamo, kuda on ide, to jest
ne zna se kuda, ide jo� mnogo, mnogo na�ih.
Gle, pro�o�e i kurskovci � govorahu u re-dovima.
Vidi, brate, �ta ti se �uda vojske na�e iskupilo! Pogledah sino�, kad se nalo�i�e
va-tre, ne mo�e� okom pregledati. Moskva, � pa to ti je!
Mada nijedan od kolonskih stare�ina nije prilazio redovima, niti razgovarao s
vojnicima (kao �to smo videli u ratnom savetu, komandantn kolona bili su ljuti i
nezadovoljni �to se ulazi u bitku, pa su samo vr�ili naredbe a nisu se brinuli da
razvesele vojnike), ipak su vojnici i�li veselo, kao uvek kad idu u bitku, naro�ito
kad se nastupa. Ali, po�to se i�lo blizu jedan sat neprestano kroz gustu maglu,
veliki deo voj-ske morade da stane i po redovima se raznese nemilo saznanje da je
nastao nered i zbrka. Veoma je te�ko odrediti kako se to saznanje saop�tava; g1li
je pouzdano da se saop�tava ne-obi�no verno i da se �iri brzo, neosetno i ne-
zadrisljivo, kao voda dolinom. Kad bi ruska vojska bila sama, bez saveznika, onda
bi, mo�e-biti, Hfo�lo jo� mnogo vremena dok bi to sa-znanje o neredu postalo op�te
uverenje; ali sad, pripisuju�i s naro�itim zadovoljstvom, kao �to je gfirodno,
uzrok nereda smetenim Nemcima, svi su bili uvereni da je nastala �tetna zbrka koju
su na�inili kobasi�ari.
�to stado�e? Valjda je zakr�eno? Ili su ve� nabasali na Francuza?
Nisu, ne �uje se. Pucalo bi.
Eto, sve su �urili da se nastupa, a kad po�osmo � oni stado�e usred polja bez
ikakva razloga; svu zbrku prave prokleti Nemci. Ala su to smetenjaci!
I

NJih bih ja pustio napred. A ovako se, kanda, tiskaju pozadi. Eto, stoj sad tu
gladan.
Pa �ta je, ho�e li tamo po�i jednom? Ka�u konjica zakr�ila put � re�e jedan oficir.
! -�
� Uh, prokleti Nemci, ni svoju zemlju ne
re�e drugi.
� Iz koje ste vi divizije? � viknu a�utant, prilaze�i bli�e.
� Iz osamnaeste.
Pa �ta �ete ovde? Trebalo je da ste odavno oti�li napred; sad ne�ete pro�i ni do
mraka.
Ovo su ti luda�ke naredbe, ni sami ne znaju �ta rade � re�e oficir i ode dalje.
Zatim pro�e jedan general i viknu ne�to lju-tito na tu�em jeziku.
Tapara-tapara, ni�ta ga ne razume� �ta gun�a � re�e jedan vojnik, imitiraju�i
generala. � Pobio bih ja te hulje!
Nare�eno nam j'e da u devet sati budemo na mestu, a mi j'o� nismo pre�li ni
polovinu puta. Eto kakve su naredbe! � �ulo se s raznih strana.
I ono ose�anje energije s kojim j"e vojska po�la u bitku po�e da prelazi u zlovolju
i ljut-nju na smetenja�ke naredbe i na Nemce.
Uzrok zbrke bio je u tome �to je, kad se kre-nula austrijska konjica koja je
mar�ovala na levom krilu, vi�a koJmanda na�la da je na� centar suvi�e udaljen od
desnog krila, pa je svoj konjici zapove�eno da pre�e na desnu stranu. Nekoliko
hiljada konjice prolazilo je ispred pe�adije, a pe�adija je morala da �eka.
Napred se be�e dogodio sukob izme�u austrij-skog vo�e kolone i ruskog generala.
Ruski gene-ral je vikao i zahtevao da se zaustavi konjica; Austrijanac je dokazivao
da nije oi kriv, nego vi�a komanda. Me�utim, vojska je stajala, �ame�i i gube�i
hrabrost. Po�to se �itav sat zadr�ala, po�la je vojska jedva jednom dalje n po�ela
da

silazi niz brdo. Magla se razbijala na brdu, ali se gu��e razastirala po nizinama,
gde su se trupe spustile. Napred u magli grunu jedan, pa Arugi pucanj, najpre re�e,
na prekid: tak-tak ... tak! pa onda sve slo�nije i �e��e, i zametnu se bitka vi�e
re�ice Goldbaha.
Rusi nisu ra�unali da �e dole nad re�icom sresti neprijatelja, pa, kad su nabasali
izne-nadno u magli na njega, a nisu �uli svoje stare-�ine da ih sokole, oni su se,
s onim rasprostr-tim po trupama saznanjem da se odocnilo, a �to je glavno ne vide�i
u gustoj magli ni�ta pred sobom ni oko sebe, pu�karali leno i polagano s
neprijateljem, pomicali se napred i opet za-ustavljali, a nisu dobijali na vreme
naredbe od stare�ina i a�utanata, koji su u magli lutali po nepoznatom terenu i
nisu mogli da na�u svoja odeljenja vojske. Tako po�e bitku prva, druga i tre�a
kolona, koje su si�le dole. �etvrta ko-lona, kod koje be�e sam Kutuzov, stajala je
na pracanskim visovima.
U nizini, gde po�e bitka, bila je jo� jednako gusta magla; gore se be�e ra��istilo,
ali se jo� nije videlo ni�ta �ta se doga�a napred. Da li je sva snaga
neprijateljeva, kao �to smo ra�u-nali, na deset vrsta daleko od nas, ili je on tu u
toj pruzi magle, � to niko nije znao do devet sati.
Be�e deset sati izjutra. Magla se kao gusto more razastrla po nizini, ali kod sela
�lapa-nica, na visu na kome je stajao Napoleon, okru-�en svojim mar�alima, be�e
sasvim vidno. Nad njim be�e vedro, plavo nebo, a ogromna lopta sun�eva, njiha�e se
na povr�ini belog maglenog mora kao ogroman, 1pupa;\J, crven plovak. Ne samo sva
francuska vojska, nego i sam Napoleon sa �tabom ne be�e s one strane potoka i
dolina kod sela Sokolnica i �lapanica, preko kojih smo mi nameravali da zauzmemo
poziciJu i da po�-nemo bitku, nego s ove strane, tako blizu na�ih trupa da je
Napoleon mogao golim okom razli-kovati konjanika od pe�aka u na�oj vojsci. Na-
poleon je stajao malo napred ispred svoj"ih mar-�ala, na malom arapskom zelenku, u
plavom �i-njelu, onom istom u kome je ratovao u Italiji. Gledao je �ute�i na
humove, koji kao da su nicali iz maglenog mora, i po kojima su se u daljini kre-
tale ruske trupe, i oslu�kivao pu�karanje u do-lini. Na njegovom tada jo� mr�avom
licu nije se micao nijedan muskul; njegove sjajne o�i behu nepomi�no uprte u jedno
mesto. NJegove pretpo-stavke potvrdile su se kao ta�ne. Jedan deo ruske vojske be�e
se ve� spustio u dolinu do bara i jezera, a drugi deo napu�ta�e one pracanske
visove, koje je on smatrao kao klju� pozicije i na koje je iameravao da napadne. On
je kroz maglu video kako se u uvali izme�u dva brda kod sela Praca kre�u sve u
jednom pravcu ka dolinama ruske kolone, sevaJ'u�i bajonetima, i kako se jedna po
jedna gubi u maglenom moru. Prema izve-�tajima koje be�e dobio sino�, po tutnjavi
to�-kova i po hodu, koji su se �uli no�u na pred-stra�ama, po neurednom kretanju
ruskih kolona, po svim pretpostavkama, video je jasno da su saveznici ra�unali kako
je on daleko ispred njih, da su kolone �to se kre�u blizu Praca cen-tar ruske
vojske i da je centar ve� toliko oslab-ljen da ga mo�e s uspehom napasti. Ali jo�
nije zapo�injao bitku.
Danas be�e za njega sve�an dan � godi�njica njegovog krunisanja. Pred zoru je malo
odspavao, pa je zdrav, veseo, odmoran, u onom sre�nom du-�evnom raspolo�enju kad se
�oveku sve �ini mogu�no i sve mu polazi za rukom, seo na konja i izjahao u polje.
On je stajao nepomi�no, gleda-ju�i na visove koji se pomaljahu iz magle i na
njegovom hladnom licu videla se ona naro�ita senka samopouzdane, zaslu�ene sre�e
�to se vi�a na licu zaljubljenog i sre�nog de�aka. Mar�ali su stajali iza njega i
nnsu smeli da ga uznemire. On je gledao �as na pracanske visove, �as na sunce koje
se pomaljalo iz magle.
Kad je sunce sasvim izi�lo iz magle i zaslep-ljuju�im bleskom granulo po poljima i
povrh magle, Napoleon (kao da je samo to �ekao pa da po�ne bi�ku) skide rukavicu sa
svoje lepe, bele ruke, dade njom znak mar�alima i izdade zapo-vest da po�ne bitka.
Mar�ali, pra�eni a�utan-tima, polete�e na razne strane i, posle nekoliko minuta,
krete se brzo glavna sila francuske vojske na pracanske visove, koje je ruska
vojska sve vi�e i vi�e ostavljala i spu�tala se levo u dolinu.

XV
' U osam sati be�e izjahao Kutuzov do Praca, na �elu �etvrte Miloradovi�eve kolone,
one �to je morala zauzeti mesta kolone Pr�ebi�evskog i kolone Lan�eronove, koje su
ve� si�le dole. On se pozdravi s ljudima iz prednjeg puka i iz-dade naredbu da se
polazi, pokazuju�i time da je naumio da sam vodi tu kolonu. Kad je izi�ao do sela
Praca, on stade. Knez Andreja, koji se nalazio u onoj velikoj gomili li�nosti �to
behu u sviti glavnokomanduju�eg, stajao je iza njega. Knez Andreja be�e uzbu�en,
razdra�en i, isto-vremeno, uzdr�ano miran, kao �to biva �ovek kad nastane �as koji
je odavno �eleo. On be�e tvrdo uveren da je danas dan njegovog Tulona ili njegovog
Arkolskog mosta. Kako �e se to dogoditi, on nije znao, ali je tvrdo bio uveren da
�e biti.
Teren i polo�aj na�e vojske bili su mu poznati, ukoliko su mogli biti poznati kome
bilo u na-�oj vojsci. On be�e zaboravio sopstveni strate-gijski plan, o �ijem se
izvr�enju, sad, o�evidno, nije moglo ni misliti. Ulaze�i sad u Vajroterov plan,
knez Andreja mislio je kakve se slu�ajnosti mogu desiti, pa je pravio nove
kombinacije, u ko-jima bi mogla biti potrebna njegova brzina rasu-�ivanja i njegova
odlu�nost.
Levo, dole, u magli �ulo se pu�karanje izme�u dve nevidljive vojske. �Tamo �e se� �
izgledalo je knezu Andreji � �bitka koncentrisati, tamo �e se nai�i na prepreku,
tamo �e poslati mene� � mislio je on � �s jednom brigadom ili divi-zijom, tamo �u
ja sa zastavom u ruci po�i napred i sru�i�u sve �to bude preda mnom.�
Knez Andreja nije mogao hladno da posmatra zastave bataljona koji su prolazili
pored njega. Gledaju�i zastave, sve je mislio: �Mo�ebiti, ovo je ona zastava s
kojom �u ja i�i pred vojskbm�.
No�na magla be�e ostavila ujutru na visina-ma samo inje, koje se pretvaralo u rosu,
a po do-linama se magla jo� prostirala kao belo mle�no more. Ni�ta se nije videlo u
onoj dolini levo, kuda se spusti�e na�e trupe i odakle se �ula pucnjava. Iznad
visova be�e tamno, vedro nebo, a desno ogromna lopta sun�eva. Daleko napred, na
onoj drugoj obali maglenog mora pomaljali su se �umoviti humovi, na kojima je,
svakako, bila neprijateljska vojska i na kojima se ne�to videlo. Desno je ulazila u
oblast magle garda, koja je tutnjala topotom i to�kovima, i ponekad prosijavala
bajonetima; levo iza sela nailazile su takve iste mase konjice i gubile se u moru
magle. Napred i natrag kretala se pe�adija. Glav-nokomanduju�i stajao je na izlazu
iz sela i pro-pu�tao vojsku pored sebe. Kutuzov je tog jutra izgledao iznuren i
ljut. Pe�adija koja je i�la

pored njega zaustavi se bez naredbe, o�evidno ju je zadr�alo ne�to napred.

Ama recite jedanput neka se postroje u ba-taljonske kolone i neka obilaze oko sela
� re�e ljutito Kutuzov generalu koji mu pri�e. � Kako ne razumete, va�e
prevashodstvo, milostivi go-spodine, da se ne treba rastegnuti tako kroz seosku
ulicu kad idemo protiv neprijatelja.
Ja sam mislio da ih postrojim iza sela, va�e visokoprevashodstvo � odgovori
general.
Kutuzov se jetko nasmeja.
Lepo �e vam i�i kad stanete razvijati front prema neprijatelju, vrlo lepo.
Neprijatelj je jo� daleko, va�e visokopre-vashodstvo. Po dispoziciji ...
Po dispoziciji � uzviknu jetko Kutu-zov � a ko vam je to kazao? ... Izvolite raditi
�to vam se nare�uje.
Razumem.
Mop s�eg � re�e NJesvicki �apatom knezu Andreji � 1e u1eih ezg s1'ipe �i�eig d.e
s�1ep.^
Kutuzovu dojuri jedan austrijski oficir sa zelenim perjem na �e�iru, u belom
mundiru, i upita u ime carevo je li u�la u bitku �etvrta kolona.
Kutuzov mu ne odgovori, okrete od njega glavu i pogled mu iznenadno pade na kneza
Andreju, koji je stajao pored njega. Kad ugleda Bolkon-skog, Kutuzov ubla�i srditi
i jetki izraz svog pogleda, kao da uvide da njegov a�utant nije kriv �to se tako
radi. I, ne odgovaraju�i austrijskom a�utantu, re�e Bolkonskom:
� AIeg uo1G, �op s�eg, b! 1a (;go151ete (1t51op a (1era55e 1e u�a�e. V11;e5-1�
s1e 5'agge1:eg e1; <1'a1;1:ep-dge te5 og<1ge5.^
' Dragi moj, stari je ljut kao pas. ' Idite, dragi, vidite je li tre�a divizija
izi�la iz sela. Ka�ite nek stane i nek �eka moja nare�enja.
Tek �to knez Andreja po�e, on ga zaustavi:
� E1 s1etaps1e2-1�, 51 1e5 1;1ga111eigz 50p1; ro51;eb � dodade. � Se ^i'115
^o�, se ^i'115 Gopg !^ � re�e kao za sebe, jo� nikako ne odgovaraju�i Austri-jancu.
Knez Andreja odjuri da izvr�i nalog.
Kad je prestigao sve bataljone koji su i�li napred, zaustavio je tre�u diviziju i
uverio se da doista nema pred na�im kolonama strelja�kog lanca. Komandant puka koji
be�e napred veoma se za�udi kad mu saop�ti�e nare�enje glavnoko-manduju�eg da
razredi strelce. Komandant puka stajao je tu u punom uverenju da pred njim ima jo�
vojske i da neprijatelj ne mo�e biti bli�e od deset vrsta. Doista, napred se nije
ni�ta vi-delo sem pusta terena, koji se spu�tao i bio pokriven gustom maglom.
Narediv�i u ime glav-nokomanduju�eg da se izvr�i �to be�e neizvr-�eno, knez Andreja
odjuri natrag. Kutuzov je jo� stajao na onom istom mestu i, onako gojazan, opu-
stiv�i se stara�ki u sedlu, te�ko zevao, sklop-ljenih o�iju. Vojska se nije
kretala, nego sta-jala s pu�kom k nozi.
Dobro, dobro, � re�e on knezu Andreji, pa se okrete generalu koji, dr�e�i �asovnik
u ruci, govora�e kako je vreme da se kre�e, jer su sve kolone levog krila ve� si�le
dole.
Ima�emo jo� kad, va�e prevashodstvo � re�e Kutuzov zevaju�i. � Ima�emo kad! � po-
novi on.
U tom trenutku �u�e se iza Kutuzova, u da-ljini, uzvici pukova koji odgovaraju na
pozdrav, i ti se uzvici po�e�e brzo pribli�avati du� cele otegnute linije ruskih
kolona u nastupanju. Videlo se da onaj kome su otpozdravljali ja�e
' I pitajte jesu li strelci razme�teni... �ta rade, �ta rade!
brzo. Kad uzviknu�e vojnici u onom puku pred kojim je stajao Kutuzov, on se odma�e
malo u stranu i osvrte se namr�ten. Arumom iz Praca ju-rio je gotovo �itav eskadron
raznobojnih konja-nika. Avojica od njik jurili su uporedo velikim galopom napred
pred ostalima. Jedan be�e u cr-nom mundiru s belim perjem, na ri�em englezira-nom
konju, drugi u belom mundiru na vrancu. To behu dva cara sa svitom. Kutuzov, s
afektacijom starog islu�enog vojnika u stroju, komandova: �Mirno!� trupama koje tu
stajahu i, salutiraju-�i, pri�e imperatoru. Sva njegova figura i dr-�anje
odjedanput se izmeni�e. On uze stav pot-�injenog koji ne razmi�lja. S afektacijom
po-�tovanja, koja je, o�evidno, neprijatno iznena-dila imperatora Aleksandra, on mu
pri�e i salu-tira.
Neprijatan utisak, kao ostatak magle na ve-drom nebu, prelete preko mladog i
sre�nog lica imperatorovog i nestade. Posle bolesti, bio je malo mr�aviji tog dana
nego u olomu�kom polju, gde ga je Bolkonski video prvi put preko grani-ce; ali u
njegovim divnim plavim o�ima be�e ona ista �arobna me�avina uzvi�enosti i blago-
sti, a na njegovim tankim usnama ona ista mogu�-nost raznolikih izraza i prete�an
izraz dobro-�udne, nevine mladosti.
Na olomu�koj omotri bio je veli�anstveniji, a ovde be�e veseliji i energi�niji.
Be�e se malo zarumeneo dok je hfogalopirao te tri vrste, pa, kad zaustavi konja, on
odahnu, osvrte se i pogleda tako isto mlada i tako isto vesela lica svoje svite.
�artorijski, i Novosiljcov, i knez Vol-konski, i Stroganov, i ostali, sve bogato
odeve-ni, veseli, mladi ljudi, na prekrasnim, dobro odgajenim, odmornim, tek malo
oznojenim ko-njima, zaustav�pe se iza gospodara, razgovaraju�i i osmehuju�i se. Car
Franc, rumen, duguljastog lica mlad �ovek, se�a�e neobi�no pravo na le-pom vranom
�drepcu i obzira�e se oko sebe za-brinuto i bez �urbe. On prizva jednog od svojih
belih a�utanata i upita ne�to. �Svakako, u ko-liko su se sati krenuli� � pomisli
knez Andre-ja, posmatraju�i svog starog poznanika, i ne mo-gade se uzdr�ati da se
ne osmehne, se�aju�i se svoje audijencije. U carskoj sviti behu odabrani mladi
ordonansi. Rusi i Austrijanci, iz gardij-skih i pe�adijskih pukova. Me�u njima
seizi vo�ahu pod vezenim pokrovcima lepe, rezervne carske konje.
Kao kad kroz otvoren prozor dune odjedanput u zagu�ljivu sobu sve�, poljski vazduh,
tako isto od te sjajne mlade�i koja dojuri dunu na Kutu-zovljev neveseli �tab
mladost, energija i vera u uspeh.
A �to vi ne po�injete, Mihailo Aariono-vi�u? � upita u�urbano imperator Aleksandar
Kutuzova, pogledav�i, istovremeno, u�tivo u ca-ra Franca.
�ekam, va�e veli�anstvo � odgovori Ku-tuzov i nakloni se s po�tovanjem.
Imperator na�e uvo, mr�te�i se malo i pra-ve�i se da nije �uo.
� �ekam, va�e veli�anstvo � ponovi Kutu-zov. (Knez Andreja primeti kako
Kutuzovu nepri-rodno zaigra gornja usna kad izre�e to ��ekam�.) � Nisu se jo�
iskupile sve kolone, va�e veli-�anstvo.
Gospodar ga saslu�a, ali mu se taj odgovor, o�evidno, nije svideo; on sle�e malo
pognutim ra-menima i pogleda u Novosiljcova koji staja�e po-red njega, kao da se
tim pogledom �ali na Ku-tuzova.
� Pa mi nismo na Cari�inoj Aivadi, Mihai-lo Aarionovi�u, gde ne po�inje parada
dok ne stignu svi pukovi � re�e gospodar, pa opet po-gleda u o�i caru Francu, kao
da ga poziva da bar �uje ono �to on govori, ako ne�e da u�estvuje; ali car Franc
nije slu�ao, nego se i dalje osvrtao.
� Zato i ne po�injem, gospodaru � re�e jakim glasom Kutuzov, da ga opet ne bi
pre�uli, a na licu mu jo� jednom ne�to zadrhta. � Zato i ne po�injem, gospodaru,
�to nismo ni na pa-radi ni na Cari�inoj Livadi � izgovori on jas-no i razgovetno.
Na svim licima u sviti gospodarevoj, koja se trenutno zgleda�e, videlo se
nezadovoljstvo i prekor. �Ma koliko da je star, ne bi trebalo, ni-kako ne bi
trebalo da tako govori� � �italo se na tim licima.
Gospodar se netremice i pa�ljivo zagleda Ku-tuzovu u o�i, o�ekuju�i ho�e li jo�
ne�to re�i. Lli je Kutuzov, s po�tovanjem sagnuv�i glavu, tako�e, izgledalo je,
o�ekivao. Eutanje potraja oko jednog minuta.
� Uostalom, ako zapovedate, va�e veli�an-stvo � re�e Kutuzov, di�e glavu i opet
promeni ton, uzevp� pre�a�nji ton tupavog generala koji ne razmi�lja nego slu�a.
On obode konja, pa zovnu stare�inu kolone MiAoradovi�a i saop�ti mu naredbu za
nastu-panje.
Vojska se opet zaljulja, i dva bataljona novgo-rodskog puka i jedan bataljon
ap�eronskog puka kreto�e se napred pored gospodara.
Dok je taj ap�eronski bataljon prolazio, ru-meni Miloradovi�, bez �injela, u
mundiru s or-denima i u nakrivljenom �e�iru s velikom per-janicom, projuri napred
i, otresito salutira-ju�i, zaustavi konja pred gospodarem.
� U ime boga, generale � re�e mu gospodar.
� Ma NJ1, 51ge, poi5 LJgop5 5e ^ie zega s1ap5 po1ge ro551�1Ige, 51ge^ �
odgovori on veselo, ali pri svem tom izazva podrugljiv osmeh gospode u sviti
gospodarevoj svojim r�avim francuskim izgovorom.
Miloradovi� naglo okrete svog konja i stade malo pozadi iza gospodara. Ap�eronci,
odu�ev-ljeni prisustvom gospodarevim, prolazili su po-red careva i njihove svite
otresitim, brzim mar-�em, idu�i u nogu.
� Junaci! � viknu jakim, samouverenim i radosnim glasom Miloradovi�, koji,
o�evidno, be�e toliko uzbu�en pu�karanjem, o�ekivanjem bitke i izgledom otresitih
ap�eronaca, svojih drugova jo� iz Suvorovljevog vremena, koji su �ivo prolazili
pored careva, da je zaboravio da je tu gospodar. � Junaci! Nije vam prvina otimati
selo! � viknu im on.
� Stara�emo se! � uzviknu�e vojnici. Konj gospodarev tr�e se od tog iznenadnog
uzvika. Taj konj koji je nosio gospodara i na smotrama u Rusiji, nosio ga je i ovde
u auster-li�kom polju i, trpe�i njegove rasejane udarce levom nogom, strigao je
u�ima na pucnjavu, isto onako kao �to je to �inio na Marsovom Polju, ne znaju�i �ta
zna�i ni ta pucnjava �to je �uje, ni blizina vranog �drepca pod carem Francem, niti
sve ono �to je tog dana govorio, mislio i ose�ao onaj �to ja�e na njemu.
Gospodar se okrete sme�u�i se jednom od svo-jih pratilaca i re�e mu ne�to,
pokazuju�i na �ustre ap�eronce.

' Vere mi, gshaaodaru, �ini�emo sve �to mo�emo, gospod^u.

Kutuzov, pra�en svojim a�utantima, odjaha korakom za karabinerima.

Po�to je pro�ao oko pola vrste iza kolone, zaustavi se kod jedne usamljene,
napu�tene ku�e (svakako neke biv�e kr�me) na raskr��u dva puta. Oba puta silazila
su niz brdo, i niz oba je mar�ovala vojska.
Magla se po�e razbijati i na dve vrste daljine nejasno se videla neprijateljska
vojska na su-protnim uzvi�icama. Levo dole ja�e se �ulo pu-�karanje. Kutuzov stade,
razgovaraju�i s austrij-okim generalom. Knez Andreja je stajao malo po-zadi i
gledao u njih, pa se okrete jednom a�utan-tu da zai�te od njega durbin.
� Pogledajte, pogledajte! � re�e taj a�utant, ne gledaju�i u onu vojsku u
daljini, nego dole niz brdo, pred sobom. � To su Francuzi!
Oba generala i a�utanti po�e�e se otimati oko durbina, istr�u�i ga jedan od drugog.
Sva se lica odjedanput promeni�e i na svima se po-javi strah. Pretpostavljalo se da
su Francuzi na dve vrste daleko od nas, a oni se odjedanput, iz-nenadno pojavi�e
pred nama!
� To je neprijatelj? ... Nije! ... Ali pogle-dajte, on je ... zacelo ... �ta je
to? � �u�e se glasovi.
Knez Andreja ugleda golim okom dole desno gustu kolonu Francuza koja se kretala u
susret ap�eroncima, na pet stotina koraka od mesta gde je stajao Kutuzov.
�Evo, do�e odsudan �as! Do�e red na mene� � pomisli knez Andreja, pa, udariv�i
konja, pri�e Kutuzovu.
� Treba zaustaviti ap�eronce, va�e visoko-prevashodstvo! � povika on.
Ali istog trenutka sve se pokri dimom, za-grme bliska pucnjava i jedan naivno
upla�eni glas na dva koraka od kneza Aidreje povika: �Sad smo, bra�o, svr�ili!� � I
taj glas kao da je bio komanda. Na taj glas dado�e se svi u bek-stvo.
Izme�ane gomile koje su bivale sve ve�e, ju-rile su natrag onamo gde je pre pet
minuta pro-lazila vojska pored careva. Ne samo da je te�ko bilo zaustaviti tu
gomilu, nego nije bilo �oveku mogu�no da i on ne po�e zajedno s gomilom. Bol-konski
se samo trudio da ne izostane iza nje i obzirao se, u nedoumici i ne mogu�i
shvatiti ono �to se de�ava pred njim. NJesvicki, razlju�en, crven i van sebe, vikao
je Kutuzovu da �e izves-no biti zarobljen ako odmah ne ode odatle. Kutu-zov je
stajao na istom mestu i vadio maramicu, ne odgovaraju�i. Iz obraza mu je tekla krv.
Knez Andreja progura se do njega.
Vi ste ranjeni? � upita on, jedva uzdr�a-vaju�i drhtanje donje vilice.
Nije rana ovde nego eno gde! � re�e Kutu-zov, pritiskuju�i maramicu na ranjen obraz
i pokazuju�i na begunce. � Zaustavite ih! � vik-nu on, pa, vide�i u isti mah da ih
nije mogu�no zaustaviti, udari konja i po�e nadesno.
Nova gomila begunaca nagrnu, zahvati i njega sa sobom i povu�e nazad.
Vojska je be�ala u tako gustim gomilama da je te�ko bilo ipg�upati se iz gomile kad
se u nju zapadne. Neko je vikao �Hajde, �ta okleva�?� Neko se osvrtao pa pucao u
vazduh. Neko je tukao konja pod Kutuzovom. Kad se Kutuzov s te�kom mukom i��upao na
levo iz tog povodnja od gomi-le, on po�e sa svojom svitom, smanjenom vi�e ne-go
napola, prema zvuku bliske topovske pucnjave. Knez Andreja, trude�i se da ne
izostane iza Ku-tuzova, izi�ao je iz gomile, ugledao na nizbr�dici, u dimu, rusku
bateriju koja je jo� pucala i Francuze kako tr�e pravo k njoj. Malo vi�e stajala je
ruska pe�adija i nije se micala ni napred da pomogne bateriji, ni ngszad u istom
pravcu s beguncima. General na konju odvoji se od te pe�adije i hfi�e Kutuzovu. Od
svite Kutu-zovljeve be�e ostalo samo �etiri �oveka. Svi be-hu bledi i zgledahu se
�ute�i.
� Zaustavite te gadove! � re�e Kutuzov za-dihano komandantu .puka, pokazuju�i
na begunce; ali u tom trenutku, kao kazna za te re�i, po-lete�e, kao jata pti�ica,
zvi�de�i, kur�umi po puku i po sviti Kutuzovljevoj.
Francuzi behu napali bateriju, pa, kad su spazili Kutuzova, pucali su na njega. Od
tog plo-tuna komandant puka uhvati se za nogu; pade ne-koliko vojnika, a
podzastavnik, koji staja�e sa zastavom, ispusti je iz ruku; zastava se zaljulja i
pade, zadr�av�i se na pu�kama obli�njih voj-nika. Vojnici po�e�e pucati bez
komande.
� Oooh! � jeknu o�ajni�ki Kutuzov i osvrte se. � Bolkonski � pro�aputa
uzdrhtalim gla-som vide�i svoju stara�ku nemo�. � Bolkonski � �apnu, pokazuju�i
rukom na rastrojen bata-ljon i na neprijatelja � �ta je ovo?
Ali jo� on to i ne izgovori, a knez Andreja, ose�aju�i kako mu se grlo ste�e od
suza stida i ljutine, ve� sko�i s konja i potr�a zastavi.
� Napred, junaci! � viknu de�a�ki prodi-ru�im glasom.
�To je ono!� � pomisli knez Andreja zgrabiv-�i zastavu i s ulsivanjem slu�aju�i
zvi�danje kur�uma, upravljenih, o�evidno, na njega. Pade nekoliko vojnika.
� Ura! � uzviknu knez Andreja, jedva dr�e�i u rukama te�ku zastavu i potr�a
napred s �vr-stim uverenjem da �e sav bataljon potr�ati za njim.
I doista, tr�ao je samo nekoliko koraka sam. Krete se jedan, pa drugi vojnik, i sav
bataljon s uzvikom: �ura!� potr�a napred i presti�e ga. Dolete jedan podoficir iz
bataljona i uze zasta-vu koja se od te�ine ljuljala u rukama kneza An-dreje, ali
istog �asa pogibe. Knez Andreja opet zgrabi zastavu i, vuku�i je za motku, potr�a s
bataljonom. Pred oobom je video na�e tobcije, neki su od njih tukli, drugi su
ostavljali topove i tr�ali njemu u susret; video je francuske pe-�ake kako hvataju
tobd�ijske konje i okre�u to-pove. Knez Andreja s bataljonom be�e ve� na dva-deset
koraka od topova. �uo je iznad sebe nepre-kidno zvi�danje kur�uma i neprestano su
oko njega, i levo i desno, jaukali i padali vojnici. Ali on nije gledao u njih: on
je gledao samo u ono �to se de�avalo pred njim � u bateriji. Video je lepo figuru
ri�eg tobd�ije, sa nakrivljenom kapom, kako vu�e sebi topovsku �istilicu za je-dan
kraj, a jedan francuski vojnik vu�e je sebi za drugi kraj. Knez Andreja je ve� lepo
video zbunjen i istovremeno gnevan izraz na licu ta dva �oveka, koji, o�evidno,
nisu znali �ta �ine.
��ta oni rade?� � pomisli knez Andreja, gledaju�i ih, �Za�to ne be�i ri�i tobd�ija
kad nema oru�ja? Za�to ga Francuz ne probode? Ne-�e ni dobe�i do nas, a Francuz �e
se setiti pu-�ke i probosti ga�.
I doista, drugi Francuz, s uperenom pu�kom, dopade do njih, i sudbina ri�eg
tobcije, koji jo� ne shvata�e �ta ga �eka i koji be�e pobedni�ki oteo �istilicu,
morala se re�iti. Ali knez An-dreja nije video kako se to svr�ilo. U�ini mu se kao
da ga neko od najbli�ih vojnika udari �to igda mo�e jakim �tapom po glavi. To ga
malo zabole, ali neprijatnije be�e �to ga taj bol zbuni i smeta�e mu da vidi ono
�to je gle-dao.

��ta je ovo? Ja padam? Noge me izdaju?� � pomisli on, i pade na le�a, Otvori o�i,
nadaju�i se da �e videti kako se svr�ila borba izme�u Francuza i tobd�ija, i �ele�i
da dozna je li ri-�i tobd�ija poganuo ili nije, i jesu li topovi oteti ili spaseni,
Ali ni�ta ne vide, Nad njim ne be�e ni�ta sem neba � visokog neba, ne ve-drog, ali
ipak neizmerno visokog, s pepeljastim oblacima koji su tiho mileli preko njega,
�Kako preko ovog visokog, beskrajnog neba mile oblaci lagano, mirno i sve�ano, ne
onako kao �to sam ja tr�ao� � pomisli knez Andreja � �ni onako kao �to smo mi
tr�ali, vikali i tukli se, ne onako kao �to su onaj Francuz i onaj tobd�ija, s
gnevnim i usplahirenim' licem, otimali jedan od drugog �istilicu, Kako ja ne videh
ranije ovo visoko nebo? I kako sam sre�an �to szm ga naj-zad poznao! Da! sve je
prazno, sve je varka sem ovog beskrajnog neba, Ni�eg, ni�eg nema sem njega. Ali ni
njega nema, ni�eg nema sem ti�ine, mira. Pa hvala bogu! ...�

HUP
Na desnom krilu kod Bagrationa u 9 sati bor-ba jo� nije po�ela. Knez Bagration nije
hteo da pristane na Dolgorukovljev zahtev da se zametne boj i, �ele�i da skine
odgovornost sa sebe, pred-lo�i Dolgorukovu da po�alje koga da g�ta o to-me
glavnokomanduju�eg. Bagration je znao da se onaj koji bude poslan ne�e mo�i vratiti
pre ve-�eri ako ga na daljini od blizu deset vrsta, �to razdvaja jedno krilo od
drugag, ne ubiju (�to je bilo vrlo verovatno), i ako �ak i na�e glavnoko-
manduju�eg, �to je bilo veoma te�ko.

Bagration pogleda po sviti svojim krupnim, bezizraznim, neispavanim o�ima, i pade

mu prvo u o�i detinjsko lice Rostova, koji je i nehotice strepeo od uzbu�enja i
nade. On posla njega.
A ako, va�a svetlosti, nai�em pre na nje-govo veli�anstvo nego na
glavnokomanduju�eg? � re�e Rostov, dr�e�i ruku na pozdrav.
Mo�ete kazati njegovom veli�anstvu � re-�e Dolgorukov prekidaju�i brzo Bagrationa.
Po�1'o su ga smenili u lancu, ?ostov je sti-gao da prospava nekoliko sati pred zoru
i ose-�ao se veseo, slobodan, odlu�an, sa onom gipko-��u u pokretima, sa uverenjem
u svoju sre�u i u onom du�evnom raspolo�enju u kome se �oveku �ini sve lako, veselo
i mogu�no.
Tog jutra ispunjavale su se sve njegove �elje: vodi se glavna bitka i on u�estvuje
u njoj; pa je jo� ordonans kod najhrabrijeg generala; pa �ak ide s nalogom
Kutuzovu, a mo�da i saiom gospo-daru. Jutro be�e vedro, pod Rostovom dobar konj.
Au�a njegova be�e vesela i sre�na. Kad je dobio naredbu, on potera konja i odjuri
du� linije. Najpre je jahao pored Bagrationovih trupa, koje jo� ne behu stupile u
boj i koje stajahu nepo-mi�no; zatim nai�e na prostor koji be�e zauzela konjica
Uvarovljeva i tu ve� opazi kretanje i zna-ke priprema za bitku; po�to je pro�ao
konjicu Uvarovljevu, �u jasnu topovsku i pu��anu paljbu ispred sebe. Pucnjava je
bivala sve ja�a.
Na sve�em, jutarnjem vazduhu �uli su se ne kao ranije, u nejednakim razmacima, po
dva, po tri pu��ana pucnja, pa onda jedan ili dva topov-ska, nego se po padini
ispred Praca �ulo grokta-nje pu��ane paljbe, prekidano tako �estim puca-njem iz
topova da su se, ponekad, nekoliko gopov-skih pucnjeva slivali u op�tu grmljavinu,
ne raz-likuju�i se jedan od drugog.

Videlo se kako se po padinama dimovi iz pu-�aka kao jure i dosti�u jedan drugog, i
kako di-movi iz topova izbijaju kao klupko, rasplinu se i sliju jedan s drugim. Po
bleskanju bajoneta u dimu videlo se kako mar�uju mase pe�adije i uzane povorke
artiljerije sa zelenim sanducima.
Rostov zaustavi za �asak konja na jednom bre-�uljku, da razgleda �ta se de�ava: ali
ma koliko da je naprezao svoju pa�nju, nije mogao ni�ta ni razumeti, ni razaznati
�ta se radi: onamo u dimu kretali su se neki ljudi, kretala su se i napred i natrag
neka platna vojske; ali za�to idu? ko su? kuda �e? nije se moglo shvatiti. To �to
je video i �uo nije u njemu budilo nikakvu setu i strah, nego mu je, naprotiv,
davalo energi-je i odlu�nosti.
�Udri, udri jo�, jo�! � govorio je on u sebi tim pucnjima, pa je jurio du� linije,
zalaze�i sve dalje i dalje u oblast onih trupa koje su ve� u�le u boj.
�Kako �e to tamo ispasti ne znam, ali �e sve biti dobro!� � mipglja�e Rostov.
Kad je pro�ao neke austrijske trupe, Rostov opazi da je onaj deo linije �to odmah
za njima dolazi (a to be�e garda) ve� stupio u borbu.
�Tim bolje!� � pomisli on � �gleda�u iz-bliza�.
On je jahao gotovo prednjom linijom. Nekoli-ko konjanika jurilo je pravo k njemu.
To su &1li na�i carski kopljanici, koji su se u neredu vr^ali iz juri�a. Rostov
pro�e mimo njih, ugle-da i nehotice jednog u krvi, pa odjuri dalje.
��ta me se to ti�e!� � pomisli on. Ne be�e, posle toga, pro�ao nekoliko stotina
koraka, kad se pojavi levo, presecaju�i mu put, preko celog polja, ogromna masa
konjanika na vranim konji-ma, u belim mundirima, koji su kasom i�li pravo na njega.
Rostov pusti konja u sav trk, da izmakne s puta tim konjanicima, i on bi im izmakao
da su i�li istom brzinom, ali su oni sve vi�e ubrzavali, tako da su neki konji ve�
jurili trkom. Rostov je sve jasnije i jasnije �uo njihov topot i zveket njihovog
oru�ja, i ove jasnije v^edeo njihove konje, f�ure, pa i lica. To je na�a konji�ka
garda polazila da napadne francusku konjicu, koja se pribli�a-vala.
Konji�ka garda je jurila, ali jo� zadr�ava-ju�i konje. Rostov im je ve� raspoznavao
lica i �uo komandu: �Mar�, mar�!� koju izgovori ofi-cir, pustiv�i u sav trk svog
punokrvnog konja. Rostov, boje�i se da ga ne zgaze ili ne odvuku u juri� na
Francuze, pojuri pored fronta koliko mu je konj igda mogao tr�ati, pa ipak ne sti�e
da ih pro�e.
Krajnji konjanik � gardist, visoka, rohava ljudina, ljutito se namr�ti kad ugleda
pred so-bom Rostova, s kojim se morao neminovno suda-riti. Taj bi konjanik gardist
izvesno oborio Ro-stova s njegovim Beduinom (Rostov se sam sebi u�ini tako mali i
nejak prema tim gorostasnim ljudima i konjima), da se on ne doseti te mahnu
nagajkom ispred o�iju gardistova konja. Krupan, jako visok vranac tr�e se nazad i
na�uli u�i; ali rohavi konjanik gardist udari ga u slabine �to igda mo�e velikim
mamuzama, i konj, izmah-nuv�i repom i opru�iv�i vrat, polete jo� br�e. Tek �to je
konji�ka garda minula pored Rostova, kad on �u njihov uzvik: �Ura!� a kad se
osvrte, vide kako se prednji redovi me�aju s tu�im, sva-kako francuskim konjanicima
s crvenim epoleta-ma. Vi�e ni�ta nije mogao videti, jer odmah posle toga po�e�e
odnekud da pucaju topovi i sve se pokri aimom.
U trenutku kad konji�ka garda pro�e pored njega i nestade u dimu, Rostov se kolebao
da li

da juri za njima ili da ide onamo kuda je tre-balo. To je bio onaj sjajni juri�
konji�kih gar-dista kome su se divili i sami Francuzi. Ro-stova je strah spopao kad
je posle �uo kako je od �itave te gomile krupnih, lepih ljudi, od svih tih sjajnih
bogata�a, mladi�a, oficira i jun-kera koji su na konjima �to vrede po hiljadu ru-
balja projurili pored njega, ostalo posle juri�a samo osamnaest ljudi.
��to da im zavidim, moje ne�e pobe�i, a ja �u ovog �asa mo�da videti gospodara!� �
pomisli Rostov i odjuri dalje.
Kad je bio pored gardijske pe�adije, opazio je kako preko nje i pored nje lete
�ulad; on to nije opazio toliko po tome �to je �uo zvi�danje �uladi, koliko po tome
�to je video vojnicima na licu uznemirenost, a oficirima na licu ne-prirodnu,
ratni�ku sve�anost.
Prolaze�i iza jedne linije pe�a�kih gardij-skih ggukova, �u kako ga neki glas zovnu
po imenu:
� Rostove!
�ta je? � odazva se on, ne poznav�i Bo-risa.
�ta, zar smo dospeli u prvu liniju! Na� je puk napadao! � re�e Boris, sme�e�i se
onim sre�nim osmehom kojim se sme�e mladi�i kad se prvi put na�u u vatri.
Rostov zastade.
� E, gle! � re�e on. � �ta se desilo?
� Odbismo ih! � re�e veselo Boris, koji se raspri�ao. � Mo�e� li zamisliti?
I po�e da pri�a kako je garda, kad je do�la na mesto i videla pred sobom trupe,
pomislila da su to Austrijanci, pa, odjedanput, po �uleti-ma izba�enim iz tih
trupa, videla da je u prvoj liniji i da je iznenadno primorana da u�e u bitku.
Rostov ne saslu�a Borisa dokraja, nego obode konja.
Kuda �e� ti? � upita ga Boris.
NJegovom veli�anstvu s porukom.
� Eno ga! � re�e Boris, kome se pri�u da Rostov tra�i �njegovo viso�anstvo�,
mesto �njego-vog veli�anstva�.
I pokaza rukom Rostovu velikog kneza, koji je, na sto koraka od njih, pod �lemom i
u koletu konji�ke garde, sa svojim uzdignutim ramenima i nabranim obrvama, ne�to
vikao jednom austrij-skom belom i bledom oficiru.
Pa to je veliki knez, a ja moram i�i glav-nokomanduju�em, ili gospodaru � re�e
Rostov i htede da obode konja.
Grofe, grofe! � vikiu Berg, tako isto ve-seo kao i Boris, i pritr�a s druge strane
� gro-fe, ranjen sam u desnu ruku (govorio je on, po-kazuju�i krvavu �aku, vezanu
d�epnom maramicom) � i ostao sam u stroju. Grofe, dr�im �padu u levoj ruci; u na�oj
porodici fon Berg, grofe, svi ou bili vitezovi.
Berg je jo� ne�to govorio, ali ga Rostov ne saslu�a dokraja, nego ode dalje.
Kad je Rostov pro�ao gardu i prazan razmak, on je, da ne bi opet zapao u prvu
liniju, kao �to be�e zapao pred juri� konji�ke garde, po�ao du� rezerve,
zaobilaze�i daleko ono mesto gde se �ula naj�e��a pucnjava i kanonada. Odjedan-put
�u blisku pucnjavu, i preA sobom i iza na�ih trupa, na takvom jednom mestu gde
nikako nije mogao pomisliti da je neprijatelj.
��ta to mo�e biti?� � pomisli Rostov. �Zar je neprijatelj iza le�a na�e vojske? Ne
mo�e biti� � mi�lja�e on i odjedanput ga spopade strah i za sebe i za svr�etak cele
bitke. �Ma �ta bilo� � pomisli o� � �saA ve� ne treba zaobila-ziti. Ja moram
tra�iti glavnokomanduju�eg ovde.

pa ako je sve propalo, onda Je i moja du�nost da poginem zajedno sa svima�.

Zla slutnja koja je odjedanput obuzela Rosto-va, potvr�ivala se sve vi�e i vi�e �to
je za-lazio dalje na prostor iza sela Praca, koji behu zakr�ile gomile raznovrsnih
trupa.
�ta je to? �ta je to? Na koga pucaju? Ko puca? � pitao je Rostov kad se na�e pored
ru-skih i austrijskih vojnika koji su be�ali u iz-me�anim gomilama, presecaju�i mu
put.
A �avo �e ih znati! Potu�e sve! Nek sve propadne! � odgovarale su mu na ruskom,
nema-�kom i �e�kom gomile begunaca, koji isto tako kao i on nisu znali �ta se tu
radi.

Udri Nemce! � vikao J"e J^edan.

Nek idu do �avola, izdajnici!
� 2it Nepkeg (�eze Kibbep! .. � gun�ao je jedan Nemac.
Nekoliko ranjenika i�ahu putem. Psovke, vi-ka, jauk � sve se to slivalo u op�tu
buku. Puc-njava se uti�a. Kao �to je Rostov docnije doznao, to su pucali ruski i
austrijski vojnici jedni na druge,
�Bo�e moj! �ta je ovo?� � mislio je Rostov. �Zar ovde, gde ih svaki �as mo�e videti
gospo-dar! ... Ali ne, to je, svakako, samo nekoliko hu-lja. To �e pro�i, to nije
ono, to ne mo�e biti� � mislio je on. �Samo da ih hfo�em �to pre, �to pre!�
Rostov nije mogao ni pomisliti na poraz i be�anje. Mada je video i francuske topove
i voj-sku upravo na francuskom brdu, na onom istom brdu gde mu je nare�eno da
potra�i glavnokoman-duju�eg, on ipak nije mogao, niti hteo u to da veruje.
' Do vraga ovi Rusi!

t
I

HU� " �
Rostovu je bilo nare�eno da tra�i Kutuzova i gospodara oko sela Praca. Ali tu ne
samo da njih nije bilo, nego ne be�e ni jednog stare�ine, a videle su se raznovrsne
gomile rastrojenih trupa. On potera ve� umornog konja kako bi �to pre pro�ao te
gomile, ali �to je dalje i�ao, one su bivale sve rastrojeniJ"e. Arum na koj"i
Rostov izi�e behu zakr�ile ko�ije, ekipa�i svih vrsta, ruski i austrijski vojnici
svih rodova oru�ja, ranjenici i neranjeni. Sve je to brujalo i iz-me�ano gmizalo uz
potmulo zvi�danje �uladi koja su doletala iz francuskih baterija, name-�tenih na
pracanskim visovima.
� Gde J"e gospodar? Gde je Kutuzov? � pitao je Rostov svakog koga je mogao
zaustaviti i ni od koga nije mogao dobiti odgovora.
Naposletku, zgrabi za jaku jednog vojnika i nagna ga da mu odgovori.
� E, brajko! Davno su svi pobegli tamo, na-pred! � re�e vojnik Rostovu, smeju�i
se ne�em i otimaju�i se.
Rostov ostavi tog vojnika koji je, o�evidno, bio pijan, pa zaustavi konja pod
jednim seizom neke krupne li�nosti i stade njega pitati. Seiz re�e Rsstovu da su
gospodara pre jednog sata od-vezli u punom trku kolima tim istim drumom i da je
gospodar ranjen.
29*
Ne mo�e biti � re�e Rostov � to je si-gurno bio neko drugi.
Video sam svoj'im o�ima � re�e seiz sa sa-mouverenim osmehom. � Pa valjda i ja
poznajem gospodara: toliko puta sam ga, evo ovako, video u Petrogradu. Sedi u
kolima bled, prebled. Kad protutnja pored nas na �etiri vranca, bra�o mo-ja:
poznajem ja i careve konje i Ilju Ivani�a
451
znam; ko�ija� Ilja ne vozi nikog drugog sem cara.
Rostov krete konja i htede da po�e dalje. Jedan ranjeni oficir, prolaze�i pored
njega, upita:
A koga tra�ite? Glavnokomanduju�eg? Po-ginuo je, udarilo ga �ule u grudi kod na�eg
puka.
Nije poginuo, ranjen je � popravi ga drugi oficir.
� Ali ko? Kutuzov? � upita Rostov.
� Nije Kutuzov, nego onaj, kako mu be�e ime ... ali svejedno, malo ih je ostalo
u �ivotu. Idite eno onuda, onom selu, tamo su se iskupile sve stare�ine � re�e
oficir, pokazuju�i rukom na selo Gostjeradek, i pro�e.
Rostov je jahao hodom, ne znaju�i za�to i ko-me sad ide. Gospodar ranjen, bitka
izgubljena. Sad se moralo tome verovati. Rostov je i�ao na onu stranu kud mu
pokaza�e i gde su se videle u da-ljini kula i crkva. Kuda da hita? P1ta da ka�e sad
gospodaru ili Kutuzovu, �ak i ako su �ivi i nisu ranjeni?
Idite ovim putem, va�e blagorodstvo, a tuda �ete odmah poginuti! � viknu mu jedan
voj-nik. � Tuda �e vas ubiti!
O, �ta govori�! � re�e drugi vojnik. � Kud da ide! Tuda je bli�e.
Rostov se zamisli, pa po�e upravo onim putem gde mu reko�e da �e poginuti.
�Sad je svejedno� � mislio je � �ako je go-spodar ranjen, zar da se ja �uvam?� On
izjaha na onaj prostor, gde be�e izginulo najvi�e ljudi koji su be�ali od Praca.
Francuzi jo� ne behu zauzeli to mesto, a Rusi, oni �to osta�e �ivi ili lako
ranjeni, davno su ga ostavili. Kao snop-lje u dobroj �etvi, le�alo je u polju po
deset, petnaest mrtvih, ranjenih na svakoj desetini pro-stora. Ranjenici su se
vukli po dva, po tri zajed-no, i �uo se njihov neprijatan jauk i je�anje, po-
452
I)
I
nekad pretvorno, kako se u�inilo Rostovu. Rostov pusti konja kasom, da ne gleda te
patnike, i spo-pade ga strah. Nije se on bojao za svoj �ivot, nego za onu hrabrost
koja mu be�e potrebna i koja, to je znao, ne mo�e izdr�ati da gleda te jadnike.
Francuzi, po�to su prestali da pucaju na ovo polje, pokriveno mrtvima i ranjenima,
jer na nje-mu nije vi�e nikog �ivog bilo, kad ugleda�e a�utanta da tuda ide
okrenu�e na njega top i izbaci�e nekoliko �uladi. Ono stra�no zvi�da-nje i oni
le�evi unaokolo sli�e se za Rostova u jedan strahovit utisak u�asa i on po�e da
�ali samog sebe. Pade mu na um njegovo poslednje pismo majci. �Kako bi njoj bilo� �
pomisli � �kad bi me videla sad ovde, u ovom polju, i ove topove uperene na mene?�
Ruske trupe u selu Gostjeradeku mar�ovale su dalje od bojnog polja u velikom redu,
iako behu pometene. Tu ve� nisu dobacivala francuska �u-lad i pucnjava je izgledala
daleko. Tu su svi ve� jasno videli i govorili da je bitka izgubljena. Kome se god
Rostov obratio, niko mu nije umeo re�i ni gde je gospodar, ni gde je Kutuzov. Jedni
su pri�ali da je glas o rani gospodarevoj isti-nit, drugi su pri�ali da nije i
tuma�ili taj la�-ni, ra�ireni glas time �to je doista na gospo-darevim kolima
odjurio natrag s bojnog polja, bled i upla�en, vrhovni dvorski mar�al grof Tolstoj,
koji je s ostalima u sviti imperatoro-voj bio izi�ao na bojno polje. Jedan oficir
re�e Rostovu kako je iza sela levo video nekog iz vi-soke komande, i Rostov se
uputi tamo, ne �to se nadao da �e na�i koga, nego samo zato da mu sa-vest bude
mirna. Po�to je jahao tri vrste i mi-nuo pored poslednjih ruskih trupa, on ugleda
gde kod jedne gradine, opkopane jarkom, stoje dva ko-njanika prema jarku. Jedan od
njih s belom perja-
453

nicom na �e�iru u�ini se Rostovu odnekud po-znat; Arugi nepoznat konjanik, na lepom
ri�em konju (i taj konj u�ini se Rostovu poznat) pri�e jarku, uAari konja mamuzama,
pa, popustiv�i uzde, lako presko�i jarak. Samo se ispod zadnjih konj-skih kopita
odroni zemlja s nasipa. Brzo okrete konja, pa presko�i nazaA jarak i obrati se s
po-�tovanjem konjaniku s belom perjanicom, o�eviA-no preAla�u�i mu Aa i on to
u�ini. Konjanik �ija se figura u�ini poznata Rostovu i koja oa-nekuA i nehotice
privu�e njegovu pa�nju, mahnu oAre�no glavom i rukom i po tom gestu Rostov poznade
odmah svog o�aljenog i obo�avanog go-spoAara.
�Ali ne mo�e biti da je to on sam, usred ovog pustog polja� � pomisli Rostov. U tom
trenutku car Aleksandar okrete glavu i Rostov ugleda one drage crte �to su se onako
�ivo urezale u nje-govo se�anje. Gospodar be�e bled, obrazi mu upa-li a o�i
utonule, ali utoliko je vi�e bilo le-pote i blagosti u njegovim crtama. Rostov je
bio sre�an kad se uverio da glas o rani gospodarevoj nije istinit. Bio je sre�an
�to ga je video. On je znao da je mogao, da je �ak bio du�an da se pravo njemu
obrati i isporu�i ono �to mu je Dolgoru-kov naredio.
Ali kao �to zaljubljeni mladi� drhti i stre-pi a ne sme da ka�e ono �to ma�ta no�u,
pa se upla�eno osvr�e i tra�i pomo�i ili mogu�nosti da se sastanak odgodi i da
pobegne kad je nastao �eljeni �as i kad stoji nasamo s njom, tako i Rostov sad, kad
je postigao ono �to je najvi�e na svetu �eleo, nije znao kako �e da pristupi gospo-
daru i iskrsavalo mu je hiljadama razloga za�to je to nezgodno, nepristojno i
nemogu�no.
��ta! To bi izgledalo da mi je milo �to se mogu koristiti prilikom kad je sam i
neraspo-lo�en. NJemu se u ovom �asu tuge mo�e u�initi neprijatna i dosadna jedna
nepoznata li�nost; a onda, �ta bih mu mogao re�i sad, kad mi srce za-mre i usta mi
se osu�e �im pogledam u njega?� Nijedna od onih mnogih beseda koje je Rostov,
obra�aju�i se gospodaru, sastavljao u svojoj gla-vi, ne pade mu sad na um. Neke od
tih beseda govo-rene su ve�inom u sasvim druk�ijim prilikama, neke su govorene
ve�inom u �asu pobedg! i sve�a-nosti, a ponajvi�e na samrtni�koj postelji od
dobivenih rana, u trenutku kad mu gospodar za-hvaljuje za njegova vite�ka dela, a
on umire i ti-me mu iskazuje delom posvedo�enu svoju ljubav.
�Pa onda, za�to da pitam gospodara za njegove naredbe desnom krilu kad je sad ve�
hfo�lo tri �asa popodne i kad je bitka izgubljena? Ne, zaista ne treba da mu
prilazim, ne treba da ga bunim u njegovim mislima. Volim hiljadu puta umreti nego
da me ru�no pogleda, da ru�no pomisli o meni� � odlu�i Rostov, pa s tugom i
o�ajanjem u srcu ode dalje, osvr�u�i se neprestano na go-spodara, koji je jo�
jednako stajao neodlu�no.
Dok se Rostov tako premi�ljao i tu�no od-micao od gospodara, nai�e tamo slu�ajno
kapetan fon Tol, pa, kad spazi gospodara, on mu odmah pristupi, ponudi mu svoje
usluge i pomo�e mu da pre�e jarak pe�ice. Gospodar, �ele�i da se malo odmori i
ose�aju�i se slab, sede pbd jednu jabuku, a Tol ostade pored njega. Rostov je sa
za-vi��u i kaju�i se gledao izdaleka kako fon Tol ne�to dugo i vatreno govori
gospodaru i kako gospodar, o�evidno, zaplaka, jer pokri o�i rukom i sti�te ruku
Tolu.
�I ja bih to mogao u�initi mesto njega!� � pomisli Rostov, pa, jedva uzdr�avaju�i
suze �to je gospodara postigla takva sudbina, po�e dalje u potpunom o�ajanju, ne
znaju�i kuda i za�to sad ide.
NJegovo o�ajanje be�e utoliko ja�e �to je ose-�ao da je njegova vlastita slabost
bila uzrok nje-govoj �alosti.
On bi mogao... ne samo da bi mogao, nego je du�an bio da pri�e gospodaru. I to je
bila jedi-na prilika da poka�e gospodaru svoju odanost. A on se nije njome
koristio. ��ta sam u�inio!� � pomisli. I okrete konja, pa pojuri nazad, ona-mo gde
je video imperatora; ali sad nikoga ne be�e iza jarka. Samo su prolazili komora i
eki-pa�i. Od jednog vozara Rostov doznade da se Ku-tuzovljev �tab nalazi nedaleko u
selu, kuda su i�le i komore. Rostov po�e za njima.
Pred njim je i�ao seiz Kutuzovljev, vode�i konje pokrivene pokrovcima. Za seizom su
i�la kola s prtljagom, a za kolima starac, kuvar, s ka�ketom, u kratkoj bundi i
krivih nogu.
Tite, o, Tite! � zovnu ga seiz.
�ta je? � odazva se rasejano starac.
Tite! Bi li pite?
� Uh, zvekane, pih! � re�e starac i ljutito pljunu. Po�to su i�li neko vreme
�ute�i, ta se �ala ponovi.

Izme�u �etiri i pet sati uve�e bitka be�e izgubljena na svim ta�kama. Vi�e od sto
topova bilo je ve� u rukama Francuza.
Pr�ebi�evski je sa svojim korpusom polo�io oru�je. Ostale kolone, po�to su izgubile
blizu polovinu ljudi, odstupale su u rastrojenim izme-�anim gomilama.
Ostaci trupa Lan�eronovih i Dohturovljevih behu se izme�ali, tiskaju�i se oko bara
po na-s��ma i obalama kod sela Augesta.
Izme�u pet i �est �asova �ula se jo� samo kod augeskog nasipa �iva kanonada samih
Fran-cuza, koji su namestili mnoge baterije na niz�brdici gfacanskih visova, i
tukli na�e trupe u odstupanju.
U za�titnici skupljali su bataljone Dohturov i ostali, pa su se vatrom iz pu�aka
branili od francuske konjice, koja je gonila na�e. Po�elo se smrkavati. Na uzanom
augeskom nasipu, na ko-me je toliko godina mirno sedeo pod kapicom �i-�ica
vodeni�ar s udizama, dok je njegov unuk, zasukav�i rukave od ko�ulje, odabirao u
kofi sjajnu kao srebro ribu, na tom nasipu kojim su toliko godina dolazili mirno
Moravci u �upa-vim �ubarama i plavim kaputima na svojim ko-lima s dva konja
natovarenim p�enicom, pa, pra-�ljivi od bra�na, s belim kolima odlazili opet tim
nasipom � na tom uzanom nasipu tiskali su se sad, izme�u kola i topova, ispod konja
i izme-�u to�kova, od smrtnog straha unaka�eni ljudi; oni su se gu�ili, izdisali,
kora�ali preko onih �to izdi�u i ubijali jedan drugog samo zato da bi, po�to pro�u
nekoliko koraka, bili i oni tako isto ubijeni.
Svakih deset sekunada zafijukalo bi kroz vaz-duh i lupilo �ule ili se rasprsla
granata usred te guste gomile, ubijaju�i i prskaju�i krvlju one �to se na�u blizu.
Dolohov, ranjen u ruku, pei�-ce, s desetak vojnika iz svoje �ete (ve� je bio
oficir) i njegov pukovski komandant, na konju, behu sav ostatak od celog puka.
Poneseni gomi-lom, oni se behu utisnuli u izlaz na nasip i, gfite�njeni sa svih
strana, zastali, jer napred be�e pao konj pod topom, pa ga je gomila izvla-�ila.
Jedno �ule ubi pozadi nekog, drugo udari napred i poprska Dolohova krvlju. Gomila
o�aj-ni�ki navali napred, zbi se, poma�e se nekoliko koraka, pa opet stade.
�Kad pre�em ovih sto koraka, izvesno sam spa-sen; ako stojim jo� dva minuta,
izvesno sam po-ginuo� � mislio je svaki.
Dolohov, koji je stajao usred gomile, progura se do nakraj nasipa, oboriv�i dva
vojnika, pa istr�a na gladak led �to be�e pokrio baru.
� Skre�i! � viknu on poskakuju�i na ledu koji je puckao pod njim � skre�i! �
povika oni-ma �to guraju top. � Izdr�a�e ...
NJega je led dr�ao, ali se ugibao i pucao, i be�e o�evidno da �e se ne samo pod
topom ili pod gomilom sveta, nego i pod njim samim odmah provaliti. U njega su
gledali i tiskali se uz obalu, ali se jo� nisu re�avali da stanu na led. Komandant
puka, koji je stajao na konju kod iz-laza, podi�e ruku i otvori usta da ne�to ka�e
Dolohovu. Odjedanput jedno �ule zazvi�da tako nisko iznad gomile da se svi sago�e.
Ne�to �lji-snu u blato i general pade s konja u lokvu krvi. Niko i ne pogleda
generala, niti mu pade na um da ga digne.
� Hajde na led! Hajde preko leda! Hajde! Okreni! Zar ne �uje�! Hajde! � �u�e se
odmah posle �uleta koje pogodi generala nebrojeni gla-sovi, koji nisu znali �ta
vi�u ni za�to vi�u.
Jedan od poslednjih topova, koji je izlazio na nasip, skrenu na led. Gomile vojnika
po�e�e str-�avati s nasipa na zamrzlu baru. Pod jednim od prednjih vojnika pu�e led
i jedna noga upade mu u vodu; on htede da je izvu�e, pa propade do po-jasa.
Najbli�i vojnici zastado�e, jedan tobd�ija zaustavi svog konja, ali se natrag jo�
jednako �u-la vika: � �HaJJde na led, �to si stao, hajde, haj-de!� I u gomili se
za�u�e uzvici u�asa. Vojnici oko topa mahali su na konje i tukli ih, da skrenu i da
po�u. Konji krenu�e s obale. Led, koji je dr�ao pe�ake, prolomi se u ogromnom
komadu i oko �etrdeset ljudi �to behu na ledu pojuri ko napred ko nazad, dave�i
jedan drugog.
Bulad su jo� jednako zvi�dala u jednakim razmacima i treskala na led, u vodu, a
naj�e��e u gomilu koja be�e prekrilila nasip, bare i obalu.

XIX
Knez Andreja Bolkonski le�ao je na pracan-skom brdu, na onom istom mestu gde je pao
s mot-kom od zastave u rukama; krv mu je tekla, a on je, ne znaju�i ni sam za to,
je�ao tiho, tu�no, kao dete.
Prvd ve�e je orestao da je�i i sasvim je u�u-tao. On nije znao koliko je trajala
njegova ne-svest. Odjedanput opet oseti da je �iv i da ga na glavi ti�ti ljut bol
koji �isto para.
�Gde je ono, ono visoko nebo, koje dosad nisam poznavao i koje sam ugledao danas?�
� be�e mu prva pomisao. �Ni za ovo stradanje nisam znao� � pomisli on. �Da, dosad
nisam ni�ta, ni�ta znao. Ali gde sam ja?�
Stade oslu�kivati i �u kako se pribli�uje konjski topot i glasovi koji govore
francuski. On otvori o�i. Nad njim be�e opet ono isto vi-soko nebo, preko koga su
plovili jo� vi�e podig-nuti oblaci, i kroz koje se video plavi�asti bes-kraj. On
nije okretao glave i nije video one ljude koji su, sude�i po topotu kopita i po
glaso-vima, do�li do njega i zaustavili se.
Konjanici koji do�o�e do njega behu Napoleon i dva a�utanta. Bonaparta, obilaze�i
bojno polje, izdavao je poslednje naredbe da se poja�aju bate-rije koje ga�aju u
augeski nasip i razgledao mr-tve i ranjene koji behu ostali na bojnom polju.
� Pe �eaih �ot�ez !^ � re�e Napoleon, gleda-
' Lepi ljudi!

ju�i poginulot ruskog grenadira, koji je sa za-gnjurenim u zemlju licem i pocrnelim

potiljkom le�ao ni�ice, isturiv�i daleko jednu ve� uko-�enu ruku.
Eez tip11:10Pb s1eb rh&sez ^e ro511:10p bo� eri15eeb, b1ge^ � re�e u taj mah jedan
a�utant, ko-ji do�e od onih baterija �to su pucale na Augest.
Ra11;eb auapseg sePeb (1e 1a gebegue^ � re�e Napoleon i, odjahav�i nekoliko koraka,
zausta-vi se nad knezom Andrejom koji je le�ao nauznak s ba�enom pored sebe motkom
od zastave (zastavu ou ve� uzeli Francuzi kao trofej).
UoIa ipe �e11e tog!' � re�e Napoleon, gle-daju�i u Bolkonskog.
Knez Andreja je razumeo da je to re�eno za njega i da to govori Napoleon. On je �uo
kako onoga �to je rekao te re�i zovu b1ge. Ali je slu-�ao te re�i kao �to bi slu�ao
i zujanje muve. Ne samo da ga nisu zanimale, nego ih nije ni zapam-tio, ve� odmah
zaboravio. NJega je peklo u glavi; ose�ao je da mu ide krv i video je nad sobom da-
leko, visoko i ve�no nebo. On je znao da je to bio Napoleon � njegov heroj, ali mu
se Napoleon u�i-nio u tom trenutku veoma mali, ni�tavan �ovek prema onom �to se sad
de�avalo izme�u njegove du�e i ovog visokog, beskrajnog neba s oblacima koji jure
po njemu. NJemu je u tom trenutku bilo potpuno svejedno ko stoji nad njim i �ta se
go-vori o njemu; njemu je drago bilo samo to �to su se ljudi zaustavili nad njim i
�eleo je samo to da mu ti ljudi pomognu i da ga vrate u �ivot, koji mu se �inio
toliko divan zato �to ga je sad sa-svim druk�ije shvatao. On gfikupi svu svoju sna-
gu da se makne i da da od sebe kakav god glas.
' Gospodaru, potro�ena je topovska mun�daja. ^ Naredite neka se donese iz rezerve.
' Evo lepe smrti.
Malo poma�e nogu i jeknu tako slabo i bolno da i samom njemu bi �ao.
� A! On je �iv � re�e Napoleon. � Da se podigne ovaj mladi �ovek, se jeipe
�ot�e, i pre-nese na previjali�te!
Rekav�i to, Napoleon po�e dalje u susret mar-�alu Lanu, koji je prilazio
imperatoru, skinuv-�i �e�ir, sme�e�i se i �estitaju�i mu pobedu.
Knez Andreja se dalje vi�e ni�eg nije se�ao: izgubio je svest od stra�nog bola kad
su ga na-me�tali na nosila, kad se truckao dok su ga no-sili i kad su mu sondirali
ranu na previjali-�tu. Oovestio se tek pred ve�e, kad su ga pridru-�ili ostalim
Rusima, ranjenim i zarobljenim oficirima, i poneli u bolnicu. Prilikom tog
preno�enja ose�ao se malo sve�iji i mogao je da se obazre, pa �ak i da govori.
Prve re�i koje je �uo kad je do�ao k sebi be-hu re�i francuskog oficira pratioca,
koji brzo re�e:
Treba ovde stati: sad �e pro�i imperator: bi�e mu milo kad vidi ovu zarobljenu
gospodu.
Danas je tako mnogo zarobljenika, gotovo sva ruska vojska, da mu je, svakako, to i
dosadilo � re�e drugi oficir.
Ali opet, opet! Ovo je, ka�u, komandant ce-lokupne garde cara Aleksandra � re�e
prvi ofi-cir, pokazuju�i na ranjenog ruskog oficira u be-lom mundiru konji�ke
garde.
Bolkonski poznade kneza Repnjina s kojim se sretao u petrogradskom dru�tvu. Do
njega be�e drugi oficir konji�ke garde, devetnaestogodi�-nji mladi�, tako�e ranjen.
Bonaparta do�e galopom i zaustavi konja.
� Ko je najstariji? � upita kad vide zarob-ljenike.
Reko�e da je to pukovnik, knez Repnjin.
Vi ste komandant konji�kog puka garde im-peratora Aleksandra? � upita Napoleon.
Ja sam komandovao eskadronom � odgovori Repnjin.
Va� je puk �asno vr�io svoju du�nost � re�e Napoleon.
Pohvala velikog vojokovo�e najbolja je na-grada vojniku � re�e Repnjin.
Ja vam je sa zadovoljstvom dajem � re�e Napoleon. � A ko je taj mladi� pored vas?
Knez Repnjin re�e da je to poru�nik Suhteljen. Napoleon ga pogleda, pa re�e
osmehuju�i se:
� P 651; uepi �1ep jeipe 5e {goIeg a poi5.^
Mladost ne ometa �oveku da bude hrabar � odgovori isprekidano Suhteljen.
Divan odgovor � re�e Napoleon... � Vi �ete, mladi�u, daleko doterati!
Knez Andreja, koji, da bi trofej zarobljenika bio potpun, be�e izlo�en tako�e
napred, impera-toru pred o�i, nije mogao da ne privu�e njegovu pa�nju. Napoleon se,
o�evidno, seti da ga je vi-deo na bojnom polju, pa, obra�aju�i se njemu, upo-trebi
onaj isti izraz �mladi�u�, jeipe �o��e, pod kojim je Bolkonski prvi put ostao u
njegovom se�anju.
� E! uoi5, jeipe �o�te? A vi, mladi�u? � re�e mu � kako se vi ose�ate, top
�gaue?^
Iako je knez Andreja, pre pet minuta, mogao da ka�e nekoliko re�i vojnicima koji su
ga pre-nosili, on je sad �utao, uprv�i svoje o�i pravo u Napoleona... Sve ono �to
je zanimalo Napo-leona izgledalo je njemu u tom trenutku tako ni-�tavno, pa i sam
njegov heroj, s tom si�u�nom ta�tinom i rado��u �to je pobedio, u�ini mu se tako
ni�tavan prema onom visokom, pravi�nom
' Do�ao je vrlo mlad da se tu�e s nama. ' Juna�e.
i dobrom nebu, koje je on video i razumeo, da mu nije mogao odgovoriti.
I zaista, sve je izgledalo tako nekorisno i ni�tavno u pore�enju s onim ozbiljnim i
veli�an-stvenim redom misli, koji be�e izazvan u njemu malaksavanjem od istekle
krvi, mukama i o�eki-vanjem bliske smrti. Gledaju�i u o�i Napoleonu, knez Andreja
je mislio o ni�tavilu veli�ine, o ni�tavilu �ivota, kome niko nije mogao da shva-ti
zna�enje, i o jo� ve�em ni�tavilu smrti kojoj niko �ivi nije mogao da shvati ni
objasni smi-sao.
Ne sa�ekav�i odgovora, imperator se okrete i, odlaze�i, re�e jednom od stare�ina:
� Neka se pobrinu za ovu gospodu, i neka ih odvezu u moj bivak; neka im moj doktor
Aarej pregleda rane. Do vi�enja, kne�e Repnjine! � i on, poterav�i konja, odjaha
dalje u galopu.
Na njegovom licu sijalo je zadovoljstvo sobom i sre�a.
Vojnici koji su odneli kneza Andreju i ski-nuli s njega zlatnu ikonicu koju je
kneginjica Marija obesila bratu o vrat, kad vide�e kako njihov imperator ljubazno
razgovara sa zaroblje-nicima, vrati�e br�e ikonicu.
Knez Andreja nije video ko mu je i kako opet obesio ikonicu, ali se na njegovim
prsima preko mundira na�e odjedanput ona na tanko.m, zlatnom lan�i�u.
�Dobro bi to bilo� � pomisli knez Andreja, kad pogleda u tu ikonicu koju mu je s
onakvim ose�anjem i pobo�no��u obesila sestra � �do-bro bi to bilo kad bi sve bilo
onako jasno i pro-sto, kao �to se �ini kneginjici Mariji. Kako bi to dobro bilo kad
bi �ovek znao gde �e tra�iti pomo�i u ovom �ivotu i �ta ga �eka posle njega, s one
strane groba! Kako bih bio sre�an i miran
kad bih sad mogao re�i: smiluj se na mene, Gospo-de! ... Ali kome �u to re�i! To je
� ili snaga neodre�ena, nedosti�na, kojoj se ne samo ne mo-gu obra�ati, nego koju
ne mogu ni da izrazim re-�ima, to je veliko sve ili ni�ta�, govora�e on sam sebi:
�ili je to ovaj bog koga
?? ???? ??????? ?????? ?????-???? ?? ??????, ????????? ?? ?? ??????. ????? ?????? ?
? ???????? ???????, ?? ???????? ?????-???? ?????????, ???? ????? ? ? ??????????? ??
??????? ?? ????? ????????? ?????? ?????? ????? ??????? ????????? ? ?????? ?? ?????
????; ??? ?? ?????????? ???????, ?? ??????????? ????-??, ?????? ??????? ? ????? ???
??? ?????????, ??? ?? ?? ?????: ?????, ????? ???? ?? ???? ?????? ????? ???????, ? ?
?? ???????? ??????? ? ????? ? ???????. ???????? ??????? ?????? ? ?????????, ??????
?? ????????????, ??? ?? ????? ???????-??, ??, ??? ?? ?????? ? ???? ??????? ????????
? ???????? ???? ???? ????? ?????? ?? ???????? ????? ????? ? ???? ???? ?? ????? ????
?????.
� \??? 1???? ?1? �??�????1?!^ � ???? ??? ?? ????, ??? ????? ?????? ?? ?? ??? ????.
????????????, ? ????????? ??????????????? ??? ????? ?????????, ???? ?????? ????? ??
? ????? ????????? ? ???????? ?? ??? ????? ???? ??
' ????????? ?? ??????????.
??? ????????? ? ?????. ?????? ???? ???????? ????? ?? ????? ????? ?????????, ??????
? ????-??? ?, ???????? ?? ??? ?????????? ??????, ??-????? ????????? ??????????? ? ?
???????? ?? ??-???. ???????? ???? ????? ?? ????????? ?? ?????? ???? ???? ???? ?????
??? ? ????? ????? ????. ???????? ?? ?? ??????? ???? ? ???????? ?? ?? ?????????.
??? ?? ????? ???????, ???? ?? ??????? ???? ?? ?????? ????, ???????? ???? ???????? ?
????????, ??, ?? ????????? ???????? ?? ? ????????? ???? ? ??? ??????, ???? ?? ?????
? ???? ?? ????? ??-?????? ????? ???????????, ? ????? ?? ??????? ???????????? ??????
?????? ??? ??????, ? ????-??? ??? ??? ??????? ???? ???? ????????, ??? ?? ??????????
?????. ??????? ??????????? ???? ?? ????????, ??? ?? ???? ? ?? ???????? ?? ?? ?????
??? ???????? ???? ????????? ? ???? ?? ?? ?????? ???????? ?????????, ???? ?? ????? ?
???? ???????-???? ???? ??????????? ??? ?? ?? ???? ?????? ? ?????, ?? ?? ???? ?????
? ????????, ???? ? ??-???? ???? ?? ????? ? ???? ?? ????? ? ?????? ?????????. ??? ??
???? ???????? ???? ???????-???, ??????? ?????? ??? ??? ????????? ???? ?? ??????? ??
? ???????? ????????? ???????? ????-?????? ????, ??????? ???? ??? ?????? ???-?????,
??, ??? ?? ????? ????: �? ?? ??? ??????? ???????? ? ??? ??????????!
� ???? ??????? ??? ? ?????? ????? ??? ????.
??????? ?? ?? ??? ?? ??????? ???? ?????? ??????????? ????????, ???????? ?????????,
???-????? ?? ????????? ???? ????????? ???? ???? ??????? ?????? ?? ???? ????????, ?
???? ??????? ?? ??? ?? ??????????? ???? ?????? ????????. ?? ??? ??????? ???????? ??
????????? ???????, ???-?????? ???????, ???? ?? ???????? ??????? ????-??? ?? ????? ?
??????, ????????? ?? ???? ??? ?? ?? ????????.
?? ??? ???? ???????, ?? ?? ?? ??? ?????? � ???? ??.
??, ?????, ??????? ?? ?? ?? ??????? � ???? ????????.
? ?? ?? ????? ??? ??? ????????? ?????? ???????
� ???????? ????????, ?????????? ?? ??? ????? ???? ????-???????? ???? ?? ?????? ????
?? ????.
???? ?? ??? ? ????? ??????? ??? ???? ??? ?????
� ???? ???????? ? ?????, ????????? ??????? ? ??????? ???? ?? ????????? ?? ???? ????
???????? ?? ?? ?? ? ?? ?? ????????.
??? ?? ??????????? ? ??? ????????, ????????, ??????? ?????? ? ????? ? ??? ?? ?? ???
?????? ????????.
� ?? ?! � ???? ?? � ????? ???? ??? ??????
?? ?????? ????.
???????? ?? ??????? ???? ???? ??????? ???? ?? ????????? ???? ?? ? ? ? ? ?????? ? ??
?????? ??? ??????? ?? ??????? ?? ?????? ?????? ????-???? ? ??? ???? ?????????? ???
? ??? ?? ?? ???? ?? ??? ????? ??????, ???? ? ??? ?? ?????? ? ??????.
?????????? ?? ??????? ????? ? ???? ?? ??-???????? ??????? ? ??????? ??????
� ???? ??.
� ??? ?? ?????? ??? ?? ?????? ????, ? ?? ?? ?????? ???? ????? ?? ?? ??????, ??? ???
? ????-????. (?? ?? ?? ???????.) ??? ??? ? ??? ?? ??-???? ???????? ? ??????, ?? ???
???? ???? ??????? ?? ??????? ?????; ??????? ??? ?? ???????? ???-???? ?????? ????.
? ?? ???? ??????...
� ???? ???? ??????? ???? ?? ??? ?????? ????? ??????? ?? ???? ????? ?????.
??????? ?? ???????, ??????? ?? ????? ? ??-????? ????????, ?? ????:
� ???????, ??????????? ?? ?????, ???? ???? ?? ?????, ??? ?? ??? ????? ???, ?? ?
??? ???? ??�??????. ?? ??? ?? ????, ? ??? ???? ???????? ????? ???????. ? ???? ?????
????? ???? ??????? ... (?? ?? ?????? ????) ???? ???????? ?? ?????.
? ?? ??? ????? ?? ?? ?????. ???????? ?? ????-????? ? ???????? ??. ??? ?? ???? ?????
???? ???? ????. ???? ??????? ?????.

????? ????? ?? ???? ?? ????? ??????? ???? ???-???? ??????? ?? ???? ????? ???????, ?
?? ??? ?? ?????, ?????? ?? ?? ???? ????????? ? ?????? ??????. ?? ???? ???? ?? ?? ??
?? ?????, ?? ?? ?????????? ? ???????? ??? ??????? ? ???????-??? ? ???????, ???? ???
? ?????????? ???? ??-????.
�??? ??? ??????? ???? ????? ????? ?????-???? ?? ???? ????? ???????? ??? ?? ?? ?? ??
?? ? ???????? ???????? ??? ?? ???? ???????? ? ???-??? ?????? ???? ?????????? ??????
???? ?????? ?????? ? ???, ? ? ? ??????� � ?????? ?? ??.
�??, ???? ?? ???? ???? ?????? ?? ????? ????-???� � ??????? ??. ? ??? ??? ??????? ??
?????, ?????? ?? ? ??????? ?????????, ??????????, ?????? ??????? ??????????? ? ????
????????? ????????; ???? ?? ???? ????????? ????????? ? ???? ? ?? ?????; ???? ?? ???
?? ???? ????? ?????? ????? ???; ???? ?? ???? ????????????, ? ?? ?? ??? ? ?? ? ????,
? ? ????????-?????????? ? ????????? ????? ????? ?? ?????? ? ????? ?? ???????? ? ??-
???????, ?? ???? ?????? ?????? ????.
??? ???? ?????????, ? ???? ????? ?? ?????-?????? ????????? ????????.
�??, ??, ?????!� � ??????? ??.
�????????, ????? ?? ??? ???? ???-???? ?? ????, ???? ???? ???? ???? ???? ????????, ?
?? ??? ???????? ???? ???? ????? ?? ???? ??-????? ??????. ???????? ?????, ??? ?? ???
?????, ??????????, ????? ?? ???? ??? ???????? ??? ???-??? ??? ??? ???? ?? ??????.�
? ???? ??? ?? ????? ?????, ??????? ?????, ????????????? ?????

?? ?????? ????? ? ?????? ???? ?????????. ? ????? ???? ?????? ????????, ???? ?????,
???? ?? ???? ???? ?????, ???? ?? ??, ??????. ?? ????????? ? ????? ?????? ????? ????
??? ? ????????, ? ???-??????, ? ????????. ??? ?? ?????????? ???????? ??????? ??????
?, ??? ?? ???? ?? ???????? ?? ?? ?????? ?, ???, ?? ????? ???, ????????, ?????? ????
? ?? ?? ???? ?? ???? ? ?????? ??????? ? ???? ????? ???????? ?? ??????? ?????, ? ??
??? ?????? ??????. �? ????, ? ??????� � ?????? ?? ???? ????? ????. ??? ???? ???????
?? ???????? ???? ?????, ???? ???????? ????? ??????. ??????????? ?? ????? ????? ????
? ???. ?? ? ?????? ????? ??? ??????? ??? ????????, ??? ???? ??? ???. ??????? ?????
????? ?? ???. ???????? ???????, ???????? ????... �?, ? ??????�
� ???? ?? ???? ???? ????? ???? � �? ?????, ??? ?? ????? ????? ????? ???? ?????, ???
?? ???????, ??? ??? ?? ?? ????????; ?????, ??? ?? ????? ?????� � �?, ?????�
� ????-???? ??? ???? ???? ??????? �
�?? ???? ??? ?? ???? ?????, ???? ?????, ???? ???? ?? ????; ??? ??? ????? ???, ??? ?
??? ?????, ??? ???? ?? ??? ?????? ???? ??????, ??? ????? ?? ?? ??? ????, ?? ????? ?
??? ??? ?? ?????, ??? ???? ?? ????, ??? ????? ???? ???? ?????. ????, ????? ???? ???
?! ?? ?? ???? ????? ?????? ????, ??? ??? ??, ???? ???! ??? ?? ????? ????? ????? ???
????? ? ????? ??????. ????, ????, ??
&^??? ????-????, ????? ?? ???? ???? ???????. ? ?? ?????? ?? ?? ?? ?????, ?? ??????
?? ?? ?? ???? ????? ????, ????, ??????, ????
� ???? ????????, ? ?? ???? ?? ?? ??????? ??????? ? ??????????, ?? ?? ?? ???? ???? ?
??? ?? ?????? ?????, ???????? ??? ??????, ?? ????? ???? ???? ?? ?? ????????, ???? ?
? ?? ?????, ?? ????? ??? ???? ????�
� ??????? ??, ????? ???????? ? ???????????? ?????????. ? ???????? ???????????? ????
?? ?? ??????? ?????, ???? ?? ????????? ?? ???????. ????? ?? ???, ??????? ???????, ?
????????? ?? ?????? ????-???????? ??????, ???? ?? ???? ??????? ???????? ? ???? ?? ?
???? ?????, ? ????:
????, ?, ????!
??? ??? � ???????? ??????.
????, ?? ?? ????? � ???? ?????????.
� ??, ?? ?? ???? ????!
� ?? ?? ???? ???????, ??? ?? ??????? ???????? ????? ? ?????.
�??
� ????, ????? ? ???? ?? ?? ???? ???-???? ??? ????? ????, ????? ?? ?? ??? ?????-????
?? ????? ? ?????, ??? ??? ?? ???? ???? ????? ? ??? ?????!�

??
?????? ?? ?? ???? ??? ?? ?????? ????? ? ????-??????? ?????, ?????? ???????????? ???
???. ??-???? ?????? ???? ??? ?? ??? ? ??? ????????? ? ?????; ? ?? ?? ????? ????? ??
?? ?? ??????, ???-???? ?? ?? ??????? ???, ???? ?? ???? ????????? ?????. ??? ???? ??
????? ??????? ??????? ?? ???? ?? ??????? ?????? ? ????? ????? ???? ???-???; ??????
???? ???? ????????? ????????. ?? ?????? ?? ?????? ????????, ???? ????? ????? ?? ???
? ? ??? ?????????? ??????: ??? ?? ?? ????? ?? ???? ????? ????, ??? ?? ??? ????? ???
???; ??? ?? ?? ??? ???????????? ???????? ????? ??? ?? ????? ???? ??????????; ??? ??
?????? ?? ?? ?? ????? ???? ?????? ???? ?????. ??? ?? ?? ?? ???????? ? ? ????????? ?
? ?? ?????? ??? ?????-???, ??? ???????, ??? ????????? ????????, ? ?? ?? ???? ??????
? ??? ? ????? ????? ???? ????? ????? ? ??? ???? ?? ???? ????, ?????? ???? ????????
?????? ??? ????? ?? ???, ?? ???? ??-????, ? ? ?????? ??????? ??? ???? ????????? ??-
??????. �? ????? ???� � ?????? ??:
�???? ???? ???? ???? ?? ?? ?? ????????, ??? ?? ????, ???? ????? ??? ? ?????? ??????
?; ???? ?? ??;
�???, ?????? ??? ?? ?????.� ????? ?? ?? ??????? ???? ?? ?? ?????? ???????? ?????? ?
??? ????? ??????? ? ???? ?? ? ????. ? ??? ??? ?? ???? ???? ? ????! ?, ???? ??? ?? ?
? ?????, ???? ??? ?? ??????? ????? ??????, ???? ??? ??????????? ??? ??? ?? ??????!�
?, ?? ?? ???? ?????????? ???? ????? ????? ? ??????? ????? ?????????, ?????? ?? ??-?
????? ??????????? ??? ???????? ????? ???? ?? ?? ???? ????? ?? ??????, ???? ?????? ?
? ??-????????? ???. ?????????? ???? ??????? ????? ??????? ???????. ?? ?? ???? ? ???
??? ???.
�??? ??? ??? ?, ????, ? ?????: ??????? ? ?????
� ????, ??????. ????? ????? ??? ?? ??? ????-???? ????? ???? ? ???????� ...
� ???????.
�??-?????? ?? ???? ? ?????. ?? ??, ????????, ?????? ??????? ?? ????? ?????????. ? ?
?? ???? ????? ?? ?????. ??? ?? ?????? ??? ??????, ?? ??? ?? ??????, ????? ?? ??????
?? ? ???????? ??
�. ?? ?? ??????? ? ????? ? ?????? ????, ?? ??? ?????-??? ????? ????? ??????. ???? ?
? ????? ?? ?? ??? ???????. ?? ????? ?????? ????? ?? ????, ??????? ????? ? ????? ???
? ??? ???, ???? ?? ???????? ???? ??? ???. ?? ??? ???? ???? ???? ????, ? ??-???? ???
??? ???? ????? ????????? ?? ?? ?? ?? ???-?????? ? ?????, ??????? ?????????, ??? ???
???? ????, ??? ???? ????? ???? ??, ???, ????? ?? ?? ?? ??? ????? ???? ????? ???????
. �???? ???? ?? ?? ???? � ?? ????; ???? � ??? ?????� � ??????? ??????.
�? ???, ? ???? ???!� ...
�??????, ??????, ???? ???. ?? ... ?????. (??? ?? ?? ???????? ??? ??? ????? ???? ???
????? ??-???????!) ??????? ... ????? ???? ...� �
�????-???? ???? ??????, ???? ????????????, ?? ?? ???-??�
� ???? ????? ????? ????? ???? ????? ?????? ??? ?? ??? ???? ???????. ?????? ???? ???
??, ???? ?? ???? ??????? ??? ?? ????? ????, ? ??????? ??? ??????. ????????, ??????
??? ???? ?? ?????-???? ???????. �??? ??? ?? ??? ??????? ?? ?? ?????????. ???? ?? ??
?????????? ? ??????????? ??, ????
� ?? ?? ?????. ??, ??! ??-????? ??-????... ???? ???
� ????? ??????. ?? ?????? ? ?????? ... ???? ?????? ????? ????? ?? ???????? ??????,
? ? ???? ??? ??????, ?????? ????? ???-????? ???? ... ???? ?????? ... ??, ????? ?? ?
???? ???????! ??, ??? ?? ?? ???????. ?????? ?? ??? ?? ??? ???????? ??. ???? ?? ?? ?
??????? ? ????? ??-??? ????, ??? ?? ?????... ??, ??, ?? ????? ????. ??? ?? ?? ?????
??, ?????? ?? ?? ?? ????????? ?? ??? ?????? ????? ????????, ??. ??-?????... ???...
???? ???, ??, ??, ??. ?? ?? ?????
� ... ? ???? ?? ????? ????? ???? ?? ????. ?????????? ?? ?? ????? ?? ?? ???? ??????.
�???? ???? ???! ... ????! ????� ...
� ?????? ?????? ???-????? ??. ? ???????? ??? ?????? ???, ?????? ?? ???? ?????, ????
? ??? ?? ??? ??????????, ????-???? ???? ?? ?????? ????. ????, ????? ? ???? ?????? ?
?? ??????? ????? ????, ???????? ??? ?? ?? ????. ?? ???? ????? ?????? ?? ???? ????,
????? ? ????? ?? ????? ??????, ?? ?????, ? ??? ???? ?????? ????????? ?????? ?? ????
???????? ?? ?????, ? ???? ?????? ??? ???? ? ????. ?????? ?? ??? ????? ?????????? ??
??, ??? ?? ???? ????? ?? ??????. ??????? ?? ? ?????? ????? ???????. ???? ?? ????:
�????!� ? �????!�
� ??? ?? ??? ???? ?? ??????? � ????? ??-???? ?????? ???? ??????? ????? ????
� ?? ?? ?? ???????????
????? ????? ?? ????????.
???, ??? ?? ?????? � ????? ???? ??????, ????? ?? ????? ???? ????? ???????.
? ?? ?? ?? ????, ???? ???????????? � ??-?????? ????? ???????.
?????? ????? ?????, ???? ?? ?? ???????-???? � ?????? ???? ??????.
� ????? ?? ? ??, ? ????? ? ???? � ???? ?????
� ?? ?? ?? ?????, ??? ??. ??! ?????! � ????? ?? ???? ????, ???? ?? ?????? ??? ???.
? ????????? ?? ??? ???? ?????????, ????? ?? ????? ???????? ?????, ?????????? ???? ?
?????? ? ??? ?????. ???? ?? ?????? ??? ???? ? ???? ? ???????? ?? ? ????? ?????, ???
? ?? ????? ?? ????? ???? ?????? ?? ???????? ??????. ????? ?? ?? ?????? ??? ???? ? ?
???, ?? ???? ??????? ??? ?????????? ??????. ??????? ?? ??? ???? ???? ???-????. ????
??, ??????? ???? ? ?????????????? ???-??? ?????? ??. ??? ?? ??? ????? ??? ??????: �
�???? ?????????, ?????????!�^
� ?? ?? ???? ??????, ??????? ????? ??????? ' � ???? ?????? ?????? ????? ????.
????? ???? ??????? ? ??????? ?? ??????, ? ????? ?? ????????. ??? ?? ??? ???????? ??
???? ' ?? ????? ?????? ???????? ???? ?? ????? ?????,
' ? ?? ????? ????? ?????????? ??????? ?????? ??-??????? ???????, ???? ?? ?????????
?????? ??? ????.
� ????????, ???? ????????????! � ???? ??-???? ????????? ???????.
???????? ?? ??? ?? ????? ? ?? ??????, ?????? ???? ? ???????? ? ?????? ?????????? ??
??????, ???? ?? ?????? ??? ??????. ????? ?? ??? ???? ?? ????? ????. ???? ?????????,
???? ???????-??? ? ???????? ???? ???????? ?? ???? ??? ??-?????? ?????? ?????? ? ???
? ? ?????????????? ??????. ?????? ?????? ???? ??????????, ?????-???? ??, ?? ?? ????
???? ?????????? ? ???? ???-???? ??? ??????????? ????????.
� ??????? � ???? ???? ?????????? ???????-?? ?? ??????????
� ??? ???? ????? ????? ???? ?????????; ?? ?? ???????? ? ????????? ??????-
' ????? ???, ???!
???? ?? ?????? ????? ? ???? ????, ?? ??? ???-????.
????? � ???? ????????? � ?? ??? ?? ????-??? ????? ?? ???? ????; ??? ?? ??????, ????
?? ? ?????? ?????. ????????? ??????? � ???? ??-?????
� ????? ?? ????? ??? ?????? ????????
??????? ?? ???????, ? ??? ?? ????, ???? ?????????. ??? ??????????, ?? ?? ???? ????
? ??-?????? � ???? ??????.
????????? ?? ????????, ???? ??????? ? ?????? ?? ? ???????? ??????? ???? ??????????.
?? ?????, ?????? � ????, ?????????.
???????.
? ?????? ????? ???? ????????, ????? ????-?????? ???????? ?-??? ??? ??????, ?????? ?
? ?? ???? ?? ???, ?? ?????? ???? ????? ??? ???? ?? ??? ?????? ?????? ?? ???? ??????
???? ????. ???? ???? ? ??????? ? ???? ??? ??? ??? ? ??? ?????? ?????, ? ??? ???????
???? ? ?????? ?????-???? ??????, ??? ??? ???? ???? ???? ???. ?????-???? ?? ????? ?
???? ?? ?? ??? ???? ?? ??????, ??? ?? ?????? ??????? ?? ?? ?? ?????? ????, ?? ??, ?
? ????????????? ??, ????? ???? ? ????, ??-???????? ?? ????????, ??????? ?? ???????
?? ?? ??????, ? ?? ?????????? ?? ?? ????, ? ?????????? ????????????? ????? ????????
?. ??? ?? ??????? ????? ??? ????, ???? ???? ????? ?? ????, ?? ????????????? ?????,
??? ?? ???? ? ???????????? ??? ????????? ????. ? ?????? ?????? ???? ????? ????? ???
????, ??? ??? ?????? ?? ?? ???? ?? ?? ?? ?????? ???. ????????? ?? ???, ?? ????????
???? ????????????: ?? ?? ?? ??? ??? ?????, ??? ?? ???????? ????? ???? ?? ?? ??? ???
?? ?? ????. ??? ????? ???? ?? ?????? ? ???????? ???? ?????????, ??? ?? ?? ??? ?????
???????? ????.
� ??????? ?? ???? � ???? ??????, ?? ???-????? ????? ???? ? ???? ?? ???? ???????
??????.

????? ????? ????? ??? ?? ??? ?????? ?????? ????-????? ?????,

� ??? ??, ???? ????????????! � ???? ????? ?????,
?????? ??? ?? ???? ????? ????????, ??? ?? ??????????, ????? ?????? ? ?????, ????? ?
?????, ????? ????? ? ?????? ???????? ?????? ? ?????, ??? ?? ????? ?? ?????, ?? ????
??? ????? ???. ????? ????? ?? ????, ???? ????? ?? ?????, ??-???? ?????? ???? ? ????
?? ??????? ??????, ??? ??????? ? ?????? ????????? ?????? ????? ? ??-?????? ????????
?? ????? ??????? ????? ???? ?????, ?????? ?????? ????, ???? ?? ???? ???????-??? ???
? ?? ?? ??? ?????, ?? ???? ?????. �??-?? ???, ?? ???!�
� ?????????? ? ???? ??????? ???? ????? ????. ??? ?? ???? ??????? ????? ?? ????.
??? ??? ?? ????? ???????????? ??????????, ?????? ????? ???? ???? ???? ??????? ? ???
?? ??, ????????????.
?????????? ?? ??????? ?????? ?? ?? ???????? ????????? ? ???????? ????? ???? ???? ??
??? ???????.
� ?? ??? ?? ????????? � ??????? ?? ?? ??? ?? ?? ?????? ????????. � ??? ?? ?????
?????-????, ? ???????? ??????.
� ???? ??, ?????, ?? ??? ???? ??? ??????
� ???? ?????????. � ??? ?????? ?? ?????, ????? ???? ??? ???????.
?? ???? ?? ?????, ???? ?????????, ??? ???? ??? ?? ??? ? ???????
� ??????? ??????, ???????? ?? ?????? ? ?????? ???? ?? ????, ? ?? ?????? ?? ?????? ?
???? ?????, ???????? ??????? ??????-??? ?, ??? ?? ??????, ??????? ???????.
?????, ????? � ???? ????????? � ????? ???, ????????? ???????,
?????????, ???? ????????? � ???? ??????
� ?? ??? ???????.
� ????
????? ?? ??? ???????? ??????? ? ???????,'
????????? ?? ??? ??????? ?? ?? ?????????????? ????? ?????????.
� ???? ?? ???????
�- ???? ??????. ?
?, ?????. ?????? ??? ???? ??? ????????.
??? ??? ?????????? � ????? ??????????. ??? ?? ?????? ?? ????????.
?????, ???? ?? ?? ?????, ???? ?????????.
????????.
�???? ???? ???? ???? ?? ?? ?????? ????? ? ?????? ???????? ?????????�
� ??????? ??????. �????? ????!�

?????? ? ????? ? ?????????????? ?????? ???? ???? ??? ?? ? ????? ??? ?? ??????? ????
?? ??-????? ??????????? ??? ????????? ???????? ?? ???? ????? ??????. ??? ?? ???????
??????? ????-??????, ??? ?? ?????? ???????? ????? ? ???????: �?1?? ?????????!
� ?????? ?? ???. ??????? ????-??????? ??????? ??:
�???????! ?? ??? ??? ????? ?????? ?? ?? ?????? ?? ??????????, ?????? ??????. ?? ??
??? ???????? ???? ??? ?? ??????? ??? ????????? ? ???? ??? ????? ?????? ?????????? ?
? ???? ?????. ???????? ???? ?? ?????
� ???? ?? ?, ??? ??? ???? ???? ?? ?? ????? ??????, ???? ?? ?? ???????? ???? ???! ??
?????! ?? ?? ????? ????????? ????? ????-??????. ?? ?? ??????? ?????? ?? ????? ??? ?
?, ? ????? ???????? ?????????, ??????? ? ???????-?????? ?????? ????? ? ??????; ???
??? ?????? ???? ?? ?? ???????? ?????????, ?? ???? ?????? ????? ?????????? ???? ?? ?
????? ????? ????-???? ??????????????, ??? ?? ??? ???? ????? ? ??????, ???????? ????
???? ??? ?? ? ?????? ???? ????????? ????????, ???? ?? ???? ???????? ????? ????? ???
???.
???? ?? ???? ???????? ???????? ?? ????? ???! ???? ????? ?????? ???? ?????? ????? ??
????? ???????? ?? ???????? ????????? ??? ?? ???????? ?????? ?????? ?????? ????? ???
???. ??? ?????? ???????? ??? ????? ? ?? ???? ?? ???? ??????? ? ?????? ???????, ???
?? ??? ?????? ???? ????????? ??????, ???? ?? ??????? ? ????-??????; ? ???? ?? ???,
???? ?? ?????????, ???? ???????? ???? ??????, ??? ? ????.
????????�

XIV
? ??? ???? ??????? ???? ??? ?????? ????. ?????? ? ??????, ??????? ? ????? ????? ???
??-??????? ??????? ??? ?????????; ??? ?? ?? ????? ????? ??? ?????????? ? ?????? ??
??????? ?? ????? ??????? ?????? ????????, ?????? ? ????-??????, ???? ?? ?? ?????? ?
??? ???????? ? ?????? ?? ??????? ????????? ????? ????? ? ?? ??, ?? ???????????, ???
??? ? ????? ????. ??? ?? ??-????, ? ???? ?? ?????? ??????? ??? ??? ?? ????-??????,
?????? ?? ?? ???. ???? ?????? ? ??????. ??????? ?? ?? ???? ???? ???? ??? ? ????????
???, ??????? ?? ??????? ??????, ??????? ?????? ?? ?? ??????? ? ???????? ?? ??? ????
??, ???????? ?? ??? ??????? ?? ??????, ???????, ???????, ???????, ???????, ??? ???
?? ?????????? ? ??? ???? ????? ?????? ?? ?????. ?????????? ???? ?????? ?????-???? ?
? ?????? ?????? ????? ??? ??????? ?????-????. ??? ?? ?? ??????? ?????????? ?????? ?
?? ????? ?????????? ????, ??? ?? ?? ????? ???????: ??????? ?? ?????? ????????? ????
?, ???????? ?????? ? ????, ??????? ? ??????, ??????? ????? ? ???????????? ??. ?????
?? ?? ?? ???????????, ??????????? ????? ? ?????? ???????, ?? ?????-???? ?????? ????
??????. ????????? ? ????? ??
1?????
^?, ??????? ? ????????? ??????. ????????, ?????????? ? ???????? ?????????? ???? ??
?? ?? ????, ??????? ??, ???????? ???????? ????????, ???????? ? ?????? ??????????? ?
?? ??????, ? ??-????? ?? ????????? ????? ?? ?????? ????. ?????? ?? ?? ??????? ?? ??
????? ???? ?? ? ?? ?????? ?? ???? ???? ??? ????, ?? ???? ? ?? ??? ????? ??-???, ??
????? ? ???? ?? ???????? ?? ??? ???? ???.
??????? ?? ????? ????????, ?????????? ? ???? ????? ??? ????? ??? ??????? ???? ?? ??
?? ?? ??????. ?? ?????? ?????? ??????, ? ?? ???? ?????, ??????? ? ?????? ?????? ???
??, ??? ???? ??, ??? ??? ???????, ???? ? ????? ???? ??????, ??????? ? ????? ??????
?????, ?????? ? ????? ???? ???????, ???? ??????, ???? ???????? ???? ??????, ???? ??
??? ??? ?????, ???? ?????????. ?????? ????? ??? ???? ?? ??? ??? ?????? ?? ??-???? ?
? ?????? ????? ????; ??? ?? ??? ?????, ??? ?? ?? ???? ???? ? ?????, ???? ?? ? ?????
??? ????? ?????? ????? ?? ?????? ??????? ????, ???? ????? ??? ???????????? ????? ??
?????? ? ???-????? ? ??????? ?? ?? ??????????? ???? ?? ???? ???????. ? ???? ??????
??????? ?? ???????? ????? ?? ????? ????? ???????? ????? ????, ?????-????, ?????????
? ????? ????????? ??? ?? ???? ??? ???.
????? ?? ???? ?????? ?? ????? ???? ????? ?????? ?? ????? ?????? ???? ?????, ???? ??
???-????. ??????? ?? ????????? ??? ?????? ??????, ????? ????? ??? ??????? ? ???????
. ?????, ?? ??? ?????? ????? ?? ?? ???????? ? ???????????? ???? ?? ?? ?? ????? ?? ?
? ????? ??????. ??? ?? ?????? ???? ???? ??? ?? ??? ?????, ???????? ? ??-???? ?? ??
????, ????????? ?????? ? ???????, ????? ?????, ?????????? ??????, ?? ?????????????
?? ????? ? ????????????. ????????, ??????? ?? ????????? ?? ??? ??????, ??? ?????.?,
?? ??? ??????, ??? ? ????? ?????? ???? ????? ??????.
?????? ??????? ???? ?? ???????? ? ???? ??? ?? ???? ?? ?????, ???? ?? ???, ?? ???? ?
? ??? ?? ????, ??? ??? ?????, ????? ?????.
???, ??????? ? ????????? � ???????? ? ??-??????.
????, ?????, ??? ?? ?? ???? ?????? ???? ????????! ???????? ?????, ??? ?? ???????? ?
?-???, ?? ????? ???? ??????????. ??????, � ?? ?? ?? ??!
???? ??????? ?? ????????? ????????? ???? ???????? ????????, ???? ?????????? ? ?????
????
(??? ??? ??? ?????? ? ?????? ??????, ?????????? ?????? ???? ?? ???? ? ??????????? ?
?? ?? ????? ? ?????, ?? ?? ???? ?????? ??????? ? ???? ?? ??????? ?? ????????? ?????
??), ???? ?? ??????? ???? ??????, ??? ???? ??? ??? ? ?????, ???????? ??? ?? ???????
. ???, ????? ?? ???? ????? ????? ??? ?????????? ???? ????? ?????, ?????? ??? ???-??
? ?????? ?? ????? ? ?? ???????? ?? ??????? ?????? ??????? ?? ?? ?????? ????? ? ????
?. ????? ?? ????? ???????? ???? ?? ?? ??????? ?????????; ?
1?? ?? ???????? ?? ?? ????????? ??-?????? ????? ? ?? ?? ???? ????, ???????? ? ??-??
????????, ??? ???? ???????. ??? ?? ????? ?????? ???? ????, ??? ?????????, ???? ??,
????-????, ?????? ??? ????? ??????? ??? ?? ?? ??-????? ? ?????? ??????? ????? ?????
??; ??? ???, ??????????? ? ????????? ????????????, ??? ??? ?? ????????, ????? ?????
? ???????? ???????, ??? ?? ???? ??????? ?? ?? ??????? ?????? ????? ???? ?? ????????
??????????.
??? ???????? ????? ?? ????????? ??? ?? ??? ???????? ?? ?????????
????, ?? ???? ??. ?????? ??.
???, ??? ?? ?????? ?? ?? ???????, ? ??? ??????? � ??? ??????? ????? ???? ??? ??????
???????; ??? ????? ????? ???????? ?????. ??? ?? ?? ?????????!
I

??? ??? ?? ?????? ??????. ? ????? ??, ?????, ??????? ??????. ???, ???? ??? ?? ?????
?.
?? ??? ??, ???? ?? ???? ???? ??????? ???? ?????? ???????? ??? � ???? ????? ??????.
! -�
� ??, ???????? ?????, ?? ????? ????? ??
???? ?????.
� ?? ???? ??? ?? ????????? � ????? ???????, ????????? ?????.
� ?? ??????????.
?? ??? ???? ????? ??????? ?? ?? ??? ?????? ?????? ??????; ??? ?????? ????? ?? ?? ??
???.
??? ?? ?? ??????? ???????, ?? ???? ?? ????? ??? ???? � ???? ?????? ? ??? ????.
????? ????? ????? ??????? ? ????? ????? ??-???? ?? ????? ??????.
??????-??????, ????? ?? ?? ??????? ??? ?????
� ???? ????? ??????, ??????????? ????????. � ????? ??? ?? ?? ????!
???????? ??? ?'? ?? ? ????? ???? ?????? ?? ?????, ? ?? ?'?? ????? ?????? ?? ???????
? ????. ??? ????? ?? ???????! � ???? ?? ? ?????? ??????.
? ??? ??????? ???????? ? ????? ?"? ?????? ????? ? ????? ???? ?? ??????? ? ??????? ?
???-?? ?? ?????????? ??????? ? ?? ?????.
????? ????? ??? ?? ? ???? ??? ??, ??? ?? ???-???? ?????????? ?????? ???? ?? ???????
?? ?? ????? ?????, ???? ???????? ????? ?? ?? ??? ?????? ?????? ?????? ?? ?????? ???
??, ?? ?? ???? ?????? ?????????? ?? ????? ?? ????? ??????. ???????? ?????? ?????? ?
???????? ?? ?????? ????????, ? ???????? ?? ?????? ?? ????.
?????? ?? ???? ??????? ????? ?????? ???????-???? ???? ?????? ? ?????? ????????. ???
?? ????-??? ?? ????? ? ???????? ?? ?? ???????? ??????; ??????????? ?? ????????? ??
???? ?? ????, ???? ???? ???????. ???????, ?????? ?? ???????, ?????? ? ?????? ??????
??. ????? ?? ????? ??? ????????, ????? ?? ?????? ????? ?????? ???? ? ?????? ??

?????? ??? ????. ????? ?? ????????? ?? ????, ??? ?? ????? ??????????? ?? ????????,
??? ?? ?? ????? ????????. ?????? ? ????? ????? ?????, ?? ????? ?????, ?????? ????,
?? ??????: ???-??? ... ???! ?? ???? ??? ???????? ? ?????, ? ??????? ?? ????? ???? ?
????? ????????.
???? ???? ???????? ?? ?? ???? ??? ??????? ?????? ???????????, ??, ??? ?? ???????? ?
???-????? ? ????? ?? ????, ? ???? ???? ????? ?????-???? ?? ?? ??????, ??? ?? ??, ?
???? ?????????-??? ?? ??????? ???????? ?? ?? ????????, ? ??? ?? ?????? ?? ?????? ?
?????? ????? ????? ???? ????? ?? ??? ????, ????????? ???? ? ???????? ? ????????????
, ???????? ?? ?????? ? ???? ??-?????????, ? ???? ???????? ?? ????? ??????? ?? ?????
???? ? ?????????, ???? ?? ? ????? ?????? ?? ?????????? ?????? ? ???? ????? ?? ????
????? ??????? ??????. ???? ???? ????? ????, ????? ? ????? ??????, ???? ?? ????? ???
?. ??????? ??-????, ??? ???? ???? ??? ???????, ??????? ?? ?? ?????????? ????????.
? ??????, ??? ???? ?????, ???? ?? ??? ??????? ????? ?????; ???? ?? ???? ??????????,
??? ?? ??? ???? ?????? ????? ??? ?? ?????? ??????. ?? ?? ?? ??? ????? ?????????????
, ??? ??? ??? ????-????, ?? ????? ????? ?????? ?? ???, ??? ?? ?? ?? ? ??? ????? ???
??, � ?? ???? ???? ???? ?? ????? ????.
???? ????? ???? ???????. ????? ?? ??? ????? ???? ????????? ?? ??????, ??? ??? ????
?????-????, ?? ???? ?? ???? ?? ?????? ????????, ????-??? ?????? ?????????, ???? ???
??? ?????. ??? ??? ???? ?????, ????? ????, ? ??????? ????? ???????, ?????? ?? ?? ??
?????? ????? ???????? ???? ??? ???????,
1????;\?, ????? ??????. ?? ???? ??? ????????? ??????, ???? ? ??? ???????? ?? ??????
?? ???? ? ??? ?????? ?????? ? ?????? ??? ???? ????????? ? ?????????, ????? ????? ??
? ?? ?????????? ?? ???????? ???????? ? ?? ???-???? ?????, ???? ? ??? ??????, ???? ?
???? ????? ????? ?? ?? ???????? ????? ????? ???? ?????-?????? ???????? ?? ?????? ?
????? ??????. ??-?????? ?? ?????? ???? ?????? ?????? ????"?? ???-????, ?? ????? ???
????? ???????, ? ?????? ??-????, ???? ????? ? ???? ?? ??????? ? ???????. ?????? ??
?????? ?? ??????, ???? ??? ?? ?? ?????? ?? ???????? ????, ? ?? ?????? ?? ?? ? ?????
? ???-???? ????? ?????, ? ?????????? ????????? ? ??-????. ?? ??????? ???? ??? ?????
?? ???? ???? ?? ????? ??????? ??????; ?????? ?????? ??? ???? ????????? ????? ? ????
? ?????. ?????? ??????-?????? ????????? ?? ?? ??? ?????. ????? ??? ????? ?????? ???
? ?? ??? ??????? ? ?????? ?? ???? ? ??????, ? ????? ??? ????????? ??? ????????? ???
???, ???? ?? ?? ??????? ??? ???? ???????? ? ?? ???? ?? ????????? ?? ???????. ?? ??
???? ????? ????? ???? ?? ? ????? ?????? ??? ???? ??? ???? ????? ????? ??? ? ??????
?????? ?? ???????? ????? ??????, ?????'??? ??????????, ? ???? ?? ????? ?? ????? ???
? ? ???????? ????. ????? ????-??????? ???? ???? ????? ?????, ?? ??????? ???-???? ?
?? ????, ???? ?? ?? ???? ???? ?? ????-????????, ?? ????????? ??????? ?????? ??????,
?? ???? ??????????????, ????? ?? ????? ?? ?? ????????? ???????? ???? ?? ?? ?????? ?
????? ???, ?? ?? ?????? ??? ?? ????? ????? ????? ???-??? ????? ?????? ? ?? ?? ?????
? ??? ?????? ?????-??? ?? ?? ???? ? ??????? ???????. ??? ??? ???? ????????? ?????.
????? ???? ?? ???? ?????? ???
� ????????? ??????? ?????????. ???? ???? ?? ???? ????????, ?? ?? ?????, ?????, ????
???, ? ???? ??????? ??-?????? ??????????? ??? ?? ?????? ??? ???? ??????? ? ??? ?? ?
????? ?? ?????, ??? ?? ???? ? ??????? ? ????. ?? ?? ?????? ?????????, ?????-???? ??
?????? ???? ?? ???????? ?? ????? ? ?? ??????? ??????? ???? ?????? ?? ??? ???????? ?
???? ????????????, ????????? ????? ??? ?? ???? ?? ???? ?????????? ? ??????? ??????.
??????? ?? ??????? ??? ???? ? ???? ????? ?? ?? ????????. ?? ?? ?????? ??? ?? ??????
??? ??????, ??? ?? ????? ???? ?? ???????? ?? ?????.
??? ?? ????? ?????? ?????? ?? ????? ? ??????-??????? ??????? ??????? ?? ?????? ? ??
??? ?????, ????????
(??? ?? ?? ???? ?? ????? ?? ?? ????? ?????) ????? ???????? ?? ????? ????, ???? ????
, ???? ??? ???? ????????? ? ?????? ????-???? ?? ????? ?????. ???????, ??????? ?????
?-????, ???????? ?? ????? ?????? ?, ????? ???????? ??????, ????? ?? ???? ?????? ???
? ????????? ?????? ?? ????????? ??????, ???? ?? ????? ?????? ??? ???? ? ???? ??????
??? ? ???????? ?? ???? ? ??????.

XV
' ? ???? ???? ???? ??????? ??????? ?? ?????, ?? ???? ??????? ?????????????? ??????,
??? ??? ?? ?????? ??????? ????? ?????? ????????????? ? ?????? ???????????, ???? ??
??? ????? ????. ?? ?? ???????? ? ?????? ?? ??????? ???? ? ??-???? ??????? ?? ?? ???
???, ?????????? ???? ?? ?? ?????? ?? ??? ???? ?? ??????. ??? ?? ?????? ?? ???? ????
?, ?? ?????. ???? ???????, ???? ?? ??????? ? ???? ??????? ?????? ???????? ??? ????
? ????? ??????????????????, ?????? ?? ??? ????. ???? ??????? ???? ???????, ????????
? ?, ????-???????, ???????? ?????, ??? ??? ???? ????? ??? ??????? ??? ???? ?? ?????
? ?????. ?? ???? ????? ?????? ?? ?? ????? ??? ??????? ?????? ??? ??????? ?????????
?????. ???? ?? ?? ?? ????????, ?? ???? ????, ??? ?? ????? ??? ?????? ?? ?? ????.
????? ? ??????? ???? ?????? ???? ?? ?? ???????, ??????? ?? ????? ???? ??????? ????
???? ? ??-??? ??????. ?? ???? ????????? ????????? ??????-?????? ????, ? ????? ?? ??
??????, ???, ????????, ???? ????? ?? ???????. ??????? ??? ? ?????????? ????, ???? ?
?????? ?????? ?? ????? ?? ??????????? ???? ??????, ?? ?? ?????? ???? ???????????, ?
??-???? ?? ????? ???? ???????? ?????? ?????? ????-?????? ? ?????? ?????????.
????, ????, ? ????? ???? ?? ????????? ?????? ??? ????????? ??????. �???? ?? ??�
� ????????? ?? ????? ??????? �
�????? ?????????????, ???? ?? ?? ????? ?? ????????, ???? ?? ??????? ????�
� ?????? ?? ?? �
�? ?????? ???????? ??? ????-?????, ???? ?? ?? ?? ???????? ? ???? ???? ?????? ? ????
??? ??? ??? ???? ????? ????.�
???? ??????? ???? ????? ?????? ?? ???????? ??????? ???????? ???? ?? ????????? ?????
????. ????????? ???????, ??? ?? ??????: �????????, ??? ?? ??? ??????? ? ????? ?? ??
??? ???? ???????�.
????? ????? ???? ???????? ?????? ?? ??????-?? ???? ???, ???? ?? ?????????? ? ????,
? ?? ??-?????? ?? ????? ??? ?????????? ??? ???? ?????? ????. ????? ?? ???? ?????? ?
???? ?????? ????, ???? ?? ???????? ???? ????? ? ?????? ?? ???? ???????. ????? ?????
? ???? ?????, ????? ????, ? ????? ??????? ????? ???????. ?????? ??????, ?? ???? ???
??? ????? ???????? ???? ???????? ?? ?? ???????? ??????, ?? ?????? ??, ???????, ????
????????????? ?????? ? ?? ?????? ?? ????? ??????. ????? ?? ??????? ? ?????? ????? ?
????, ???? ?? ??????? ??????? ? ?????????, ? ??????? ??????????? ??????????; ???? ?
?? ???? ????????? ?? ????? ???? ???? ?????? ? ?????? ?? ? ???? ?????. ?????? ? ????
?? ??????? ?? ????????. ????-????????????? ?????? ?? ?? ?????? ?? ???? ? ???-??????
?????? ????? ????. ??????? ?? ??? ????? ???????? ??????? ? ???. ???????? ???? ?? ??
??

????? ???? ???????? ?? ??? ???????, ???????? ?? ?? ???????? ????? ??????.

??? ?????? ???????? ???? ?? ???????? ? ??-???????? ?????? ? ???? ??????? ??? ???? �
???? ?????? ??????? ???????? ???? ?? ?????. � ???? ?? ????????, ???? ?????????????,
????????? ??-???????, ?? ?? ?? ????? ?????????? ???? ???? ?????? ????? ??? ????? ??
???? ???????????.
?? ??? ?????? ?? ?? ????????? ??? ????, ???? ???????????????????
� ???????? ???????.
??????? ?? ????? ???????.
???? ?? ??? ??? ??? ??????? ????????? ????? ????? ???????????, ???? ????.
?????????? ?? ??? ??????, ???? ?????????-??????????. ?? ??????????? ...
?? ??????????? � ??????? ????? ????-??? � ? ?? ??? ?? ?? ?????? ... ???????? ??????
??? ??? ?? ????????.
???????.
??? ???? � ???? ???????? ??????? ????? ??????? � 1? ?1??? ??? ?1'??? ?????? ?.? ??
1??.^
???????? ?????? ????? ?????????? ?????? ?? ??????? ?????? ?? ??????, ? ????? ??????
?, ? ????? ? ??? ?????? ?? ?? ???? ? ????? ??????? ??????.
??????? ?? ?? ????????, ?????? ?? ???? ????? ? ?????? ?? ????????? ???? ?? ????? ??
?????, ???? ?? ?????? ????? ????. ??? ?????? ??????-????, ??????? ?????? ?????? ? ?
???? ????? ???? ???????, ??? ?? ????? ?? ????? ??????? ???? ???? ??? ?? ???? ????.
?, ?? ???????????? ??????????? ????????, ???? ??????????:
� ???? ??1?, ??? ????, ?! 1? (;??151??? (1?51?? ? (1???55? 1? ???�?. ?11;?5-
1? ?1? 5'????1:?? ?1; <1'?1;1:??-??? ??5 ??<1??5.^
' ????? ???, ????? ?? ??? ??? ???.
' ?????, ?????, ?????? ?? ?? ????? ???????? ?????? ?? ????. ?????? ??? ????? ? ???
???? ???? ????????.
??? ??? ???? ??????? ????, ?? ?? ????????:
� ?1 ?1?????1?2-1?, 51 1?5 1;1??111???? 50?1; ??51;?? � ??????. � ?? ^?'115
^??, ?? ^?'115 ???? !^ � ???? ??? ?? ????, ??? ?????? ?? ???????????? ??????-?????.
???? ??????? ?????? ?? ?????? ?????.
??? ?? ????????? ??? ???????? ???? ?? ???? ??????, ????????? ?? ????? ???????? ? ??
???? ?? ?? ?????? ???? ???? ????? ???????? ?????????? ?????. ????????? ???? ???? ??
?? ?????? ????? ?? ?????? ??? ?? ????????? ???????? ????????-?????????? ?? ???????
???????. ????????? ???? ?????? ?? ?? ? ????? ??????? ?? ???? ??? ??? ??? ?????? ? ?
? ?????????? ?? ???? ???? ????? ?? ????? ?????. ??????, ?????? ?? ???? ????? ??-???
? ??? ????? ??????, ???? ?? ??????? ? ??? ???????? ?????? ??????. ????????? ? ??? ?
???-?????????????? ?? ?? ?????? ??? ???? ??????-????, ???? ??????? ?????? ??????. ?
?????? ?? ??? ?????? ?? ???? ????? ????? ?, ????? ???????, ???-?????? ?? ???????? ?
?????, ????? ?????, ?????-????? ?????. ?????? ?? ???? ???????, ???? ???-???? ? ????
?? ? ????.
?????, ?????,
� ???? ?? ????? ???????, ?? ?? ?????? ???????? ????, ?????? ???????? ? ????, ??????
?? ???? ?? ????? ?? ?? ?????, ??? ?? ??? ?????? ????? ????? ??? ????? ????.
??????? ??? ???, ???? ????????????? � ???? ??????? ????????. � ??????? ???!
� ??-???? ??.
? ??? ???????? ???? ?? ??? ????????, ? ??-????, ?????? ?????? ???? ?????????? ?? ??
?????, ? ?? ?? ?????? ?????? ???? ???????????? ??? ???? ???????? ?????? ?????? ????
?? ? ?????????. ?????? ?? ?? ???? ???? ?? ????????????? ????
' ? ??????? ???? ?? ??????? ??????????... ??? ????, ??? ????!
????. ??? ????????? ??????? ? ???? ???? ???? ????? ?? ?????? ???????, ?? ?? ??????
???? ? ?????? ? ?????? ?? ????????. ?????? ?? ????? ??-??? ?? ?????? ????? ????????
??????????? ????-????. ??????? ?? ??? ?????? ?? ??????? ??????? ??????? ?????? ????
????????. ????? ???? ? ??-??? ??????? ? ????? ??????, ?? ????? ?????????-??? ????,
????? ? ????? ??????? ?? ??????. ?? ???? ??? ???? ?? ??????. ???????, ? ???????????
?????? ????????? ??????? ? ??????, ?????????: �?????!
� ??????? ???? ?? ??????? ?, ??????????-??, ????? ??????????. ??? ?????? ?????? ? ?
?-???? ?????????? ?? ????????. ?? ??? ???? ???-??????? ???? ?? ????????. ? ????????
??? ??-???????, ???? ??, ????????, ?????????? ??????-???? ?????????? ??????????, ??
?? ????? ? ????-????.
?????????? ??????, ??? ??????? ????? ?? ??-???? ????, ??????? ????? ?????? ? ??????
? ???? ????????????? ? ???????. ????? ???????, ??? ?? ???? ???????? ??? ???? ???? ?
????????? ????, ??? ?? ?? ????????? ????? ???? ??? ????? ?????-??; ??? ? ??????? ??
???? ?????? ????? ???? ??? ???? ??????? ???????? ??????????? ? ?????-???, ? ?? ????
??? ?????? ?????? ??? ???? ?????-???? ?????????? ?????? ? ???????? ????? ?????-????
?, ?????? ????????.
?? ????????? ?????? ??? ?? ???????????????, ? ???? ???? ???????? ? ???????????. ???
? ?? ???? ????????? ??? ?? ???????????? ?? ??? ?????, ??, ??? ???????? ????, ?? ???
???, ?????? ?? ? ??????? ???? ???? ????? ? ???? ???? ?????? ???? ????? ?????. ?????
??????, ? ??????????, ? ???? ???-??????, ? ?????????, ? ??????, ??? ?????? ?????-??
, ??????, ????? ????, ?? ??????????, ????? ?????????, ????????, ??? ???? ?????????
??-????, ?????????? ?? ??? ?????????, ????????????? ? ?????????? ??. ??? ?????, ???
??, ?????????? ???? ???? ?????, ?????? ???????? ????? ?? ??-??? ?????? ??????? ? ??
?????? ?? ??? ???? ??-??????? ? ??? ?????. ?? ?????? ?????? ?? ?????? ????? ???????
?? ? ????? ?????. �???????, ? ??-???? ?? ?? ???? ???????�
� ??????? ???? ?????-??, ???????????? ???? ?????? ?????????, ? ?? ??-???? ?? ??????
?? ?? ?? ?? ???????, ???????? ?? ????? ???????????. ? ??????? ????? ???? ???????? ?
???? ?????????. ???? ? ???????????, ?? ??????-???? ? ??????????? ??????. ???? ????
????? ?????? ??? ??????? ?????????? ????, ???????? ?????? ????.
??? ??? ???? ??????? ?????? ???? ?????????? ? ????????? ???? ????, ?????? ??????, ?
??? ???? ?? ?? ?????? ??????? ???? ?????? ???? ?? ????-?????? ???????? ???? ???????
, ???????? ? ???? ? ?????.
? ??? ?? ?? ????????, ??????? ???????-?????
� ????? ???????? ????????? ?????????? ????????, ??????????, ???????????, ?????? ? ?
?-?? ??????.
?????, ???? ??????????? � ???????? ??-????? ? ??????? ?? ? ??????????.
????????? ???? ???, ??????? ?? ???? ? ???-???? ?? ?? ???? ???.
� ?????, ???? ??????????? � ?????? ????-???.
(???? ??????? ??????? ???? ???????? ?????-????? ?????? ????? ???? ??? ?????? ??
�?????�.) � ???? ?? ??? ???????? ??? ??????, ???? ????-???????.
???????? ?? ???????, ??? ?? ?? ??? ???????, ????????, ???? ??????; ?? ????? ???? ??
?????? ??-?????? ? ??????? ? ??????????? ???? ??????? ??-??? ????, ??? ?? ?? ??? ??
?????? ???? ?? ??-??????.
� ?? ?? ????? ?? ????????? ??????, ?????-?? ???????????, ??? ?? ?????? ?????? ?
?? ?? ?????? ??? ?????? � ???? ????????, ?? ???? ??-????? ? ??? ???? ??????, ??? ??
?? ?????? ?? ??? ???? ??? ??? ?? ??????, ??? ???? ?? ?????????; ??? ??? ????? ????
??????, ???? ?? ? ???? ???????.
� ???? ? ?? ???????, ?????????
� ???? ????? ?????? ???????, ?? ?? ???? ?? ?? ???????, ? ?? ???? ?? ??? ?????? ????
? ???????.
� ???? ? ?? ???????, ?????????, ??? ????? ?? ?? ??-???? ?? ?? ????????? ??????
� ???????? ?? ???-?? ? ??????????.
?? ???? ?????? ? ????? ????????????, ???? ?? ???????? ????????, ?????? ?? ?????????
???? ? ??????.
�?? ?????? ?? ?? ????, ?? ?? ???????, ??-???? ?? ?? ??????? ?? ???? ??????�
� ?????? ?? ?? ??? ??????.
???????? ?? ????????? ? ??????? ??????? ??-?????? ? ???, ????????? ???? ?? ??? ????
? ????. ??? ?? ???????, ? ?????????? ???????? ?????, ??????, ????????? ??, ????????
. ?????? ??????? ??? ?????? ??????.
� ????????, ??? ??????????, ???? ???????-???? � ???? ???????, ???? ????? ? ????
??????? ???, ?????? ???????? ??? ??????? ???????? ???? ?? ???????? ???? ?????.
?? ????? ????, ?? ????? ????????? ?????? ???????????? ? ??????? ?? ??????? ?? ?????
-????.
?????? ?? ???? ??????, ? ??? ???????? ?????-??????? ???? ? ????? ??????? ??????????
? ???? ??????? ?? ?????? ????? ?????????.
??? ?? ??? ?????????? ??????? ????????, ??-???? ???????????, ??? ??????, ? ???????
? ??-?????? ? ? ??????????? ?????? ? ??????? ???-???????, ??????? ?????? ?, ???????
? ????????-????, ???????? ???? ???? ??????????.
� ? ??? ????, ???????? � ???? ?? ????????.
� ?? ?1, 51??, ???5 ????5 5? ^?? ???? ?1??5 ??1?? ??551?1???, 51??^
� ???????? ?? ??????, ??? ??? ???? ??? ?????? ????????? ????? ??????? ? ????? ?????
??????? ?????? ?????? ?????????? ?????????.
??????????? ????? ?????? ???? ???? ? ????? ???? ?????? ??? ?????????. ?????????, ??
????-???? ?????????? ????????????, ????????? ?? ??-??? ?????? ? ?????? ????? ??????
???, ????? ???-???, ????? ? ????.
� ??????!
� ????? ?????, ???????????? ? ???????? ?????? ???????????, ????, ????????, ???? ???
??? ??????? ??????????, ?????????? ????? ? ???????? ????????? ??????????, ?????? ??
????? ??? ?? ???????????? ???????, ???? ?? ???? ????????? ????? ??????, ?? ?? ?????
???? ?? ?? ?? ????????. � ??????! ???? ??? ?????? ??????? ????! � ????? ?? ??.
� ????????? ??! � ????????? ???????. ??? ?????????? ???? ?? ?? ??? ??????????
??????. ??? ??? ???? ?? ????? ????????? ? ?? ???????? ? ??????, ????? ?? ?? ? ????
? ??????-?????? ???? ?, ?????? ?????? ???????? ?????? ????? ?????, ??????? ?? ?????
?? ???????, ???? ????? ??? ??? ?? ?? ????? ?? ???????? ????, ?? ??????? ??? ????? ?
? ?? ??????? ??? ?? ????, ?? ??????? ?????? ??????? ??? ????? ???????, ???? ??? ???
??? ?? ??? ???? ???????, ?????? ? ?????? ???? ??? ???? ?? ????.
???????? ?? ?????? ??????? ?? ?????? ?? ???-??? ????????? ? ???? ?? ?????, ????????
?? ?? ?????? ?????????.

' ???? ??, ??????????, ???????? ??? ??? ??????, ??????^?.

???????, ?????? ?????? ??????????, ?????? ??????? ?? ????????????.

????? ?? ?????? ??? ???? ????? ??? ??????, ???????? ?? ??? ????? ????????, ????????
? ????
(??????? ???? ????? ?????) ?? ???????? ??? ????. ??? ???? ???????? ?? ??? ????, ? ?
?? ??? ?? ????????? ??????.
????? ?? ???? ????????? ? ?? ??? ????? ?????? ??????? ?? ?????? ????????????? ?????
? ?? ??-??????? ??????????. ???? ???? ???? ?? ???? ??-???????. ??????? ?????, ?????
???????? ? ???????-???? ?????????. ???? ??????? ?? ?????? ???? ??-???? ? ?????? ? ?
??, ?? ?? ?????? ?????? ??????-?? ?? ?????? ?? ???? ??????.
� ??????????, ??????????!
� ???? ??? ???????, ?? ????????? ? ??? ?????? ? ??????, ???? ???? ??? ????, ???? ??
???. � ?? ?? ????????!
??? ???????? ? ???????? ?????? ?? ??????? ??? ???????, ???????? ?? ????? ?? ??????.
??? ?? ???? ?????????? ????????? ? ?? ????? ?? ??-???? ?????. ?????????????? ?? ??
?? ???????? ?? ??? ????? ?????? ?? ???, ? ??? ?? ??????????, ??-??????? ???????? ??
?? ????!
� ?? ?? ??????????? ... ????! ... ??? ?????-?????, ?? ?? ... ?????? ... ??? ??
??? � ???? ?? ???????.
???? ??????? ?????? ????? ???? ???? ????? ????? ?????? ???????? ???? ?? ??????? ? ?
????? ???????????, ?? ??? ??????? ?????? ?? ????? ??? ?? ?????? ???????.
�???, ???? ??????? ???! ???? ??? ?? ????�
� ??????? ???? ???????, ??, ???????? ????, ????? ????????.
� ????? ?????????? ?????????, ???? ??????-?????????????! � ?????? ??.
??? ????? ???????? ??? ?? ????? ?????, ??-???? ?????? ??????? ? ????? ?????? ??????
?? ???? ?? ??? ?????? ?? ????? ??????? ??????: �??? ???, ?????, ???????!�
� ? ??? ???? ??? ?? ?? ??? ???????. ?? ??? ???? ?????? ?? ??? ? ???-????.
???????? ?????? ???? ?? ?????? ??? ????, ??-???? ?? ?????? ????? ??? ?? ??? ??? ???
??? ???-?????? ?????? ????? ??????. ?? ???? ?? ?? ????? ???? ?????????? ?? ??????,
???? ???? ???? ?????? ??????? ?? ? ?? ?? ???? ??????? ? ???????. ???-?????? ?? ????
?????? ?? ?? ???????? ??? ?? ? ??????? ??, ? ????????? ? ?? ?????? ???????? ??? ???
?? ?????? ???? ???. ????????, ????????, ????? ? ??? ????, ????? ?? ???????? ?? ?? ?
????-?? ???? ???????? ??? ????? ?? ??? ??????. ????-??? ?? ?????? ?? ????? ????? ?
????? ????????, ?? ????????????. ?? ?????? ?? ?? ????? ???. ???? ??????? ??????? ??
?? ????.
?? ??? ??????? � ????? ??, ????? ??????-?????? ??????? ???? ??????.
???? ???? ???? ???? ??? ???!
� ???? ????-???, ???????????? ???????? ?? ????? ????? ? ?????????? ?? ???????.
� ?????????? ??!
� ???-?? ??, ??, ?????? ? ???? ??? ?? ?? ???? ??????? ??????????, ????? ???? ? ????
???????.
???? ?????? ???????? ??????, ??????? ? ???? ?? ????? ? ?????? ?????.
?????? ?? ?????? ? ???? ?????? ???????? ?? ?? ????? ???? ????????? ?? ?? ?????? ???
?? ? ?? ???????. ???? ?? ????? �?????, ??? ????????
� ???? ?? ??????? ?? ????? ? ??????. ???? ?? ????? ???? ??? ?????????. ??? ?? ?????
?? ? ?????? ????? ??????? ?? ???? ?? ??? ??????? ?? ????-??, ?? ???? ?? ?????? ????
??, ???????? ???? ??-?? ??????, ????? ????? ?????? ???????? ???????. ???? ???????,
??????? ?? ?? ?? ???????? ??? ??-??????, ?????? ?? ?? ??????, ??????? ?? ?????
�????, ? ????, ????? ???????? ???? ?? ??? ?????? ? ???????? ???? ???? ????? ? ???.
???? ???? ??????? ?? ????? ???????? ? ???? ?? ?????? ?? ?????? ?? ??????? ????????,
?? ?????? ? ????? ?????? ? ?????????. ??????? ?? ???? ?????? ?? ?? ?? ???????? ? ??
??? ????????. ?? ????? ????-??????? ???? ?????? ???? ?????? ??????. ??? ??-?? ?????
? ???????? ?? ??????.
� ?????????? ?? ??????!
� ???? ??????? ??-?????? ?????????? .????, ?????????? ?? ???????; ??? ? ??? ???????
?, ??? ????? ?? ?? ????, ??-??????, ??? ???? ???????, ????????, ??????? ?? ???? ? ?
? ????? ????????????.
???????? ???? ?????? ????????, ??, ??? ?? ??????? ????????, ?????? ?? ?? ????. ?? ?
?? ???-???? ????????? ???? ?????? ?? ?? ????; ???? ??-?????? ???????, ? ???????????
?, ???? ??????? ?? ????????, ??????? ?? ?? ????; ??????? ?? ?????? ? ????, ????????
? ?? ?? ??????? ???????? ???-????. ??????? ?????? ?????? ??? ???????.
� ????! � ????? ????????? ??????? ? ?????? ??. � ?????????
� ????????? ?????????? ???-??? ?????? ????? ???????? ?????. � ?????????
� ?????, ?????????? ????? ?? ????????? ????-??? ? ?? ??????????? � ??? ?? ????
??? ??? ?? ?? ? ?? ????????, ? ???? ???????, ????????? ???? ?? ?? ???? ????? ?? ???
? ????? ? ??????, ??? ????? ? ???? ? ?????? ???????.
� ??????, ??????! � ????? ??????? ?????-????? ??????.
�?? ?? ???!�
� ??????? ???? ??????? ???????-?? ??????? ? ? ????????? ????????? ???????? ???????,
??????????, ????????, ?? ????. ???? ???????? ???????.
� ???!
� ??????? ???? ???????, ????? ?????? ? ?????? ????? ??????? ? ?????? ?????? ? ???-?
??? ???????? ?? ?? ??? ??????? ???????? ?? ???.
? ??????, ????? ?? ???? ???????? ?????? ???. ????? ?? ?????, ?? ????? ??????, ? ???
??????? ? ???????: �???!
� ?????? ?????? ? ???????? ??. ?????? ????? ????????? ?? ???????? ? ??? ?????-?? ??
?? ?? ?? ?????? ?????? ? ?????? ????? ??-?????, ??? ????? ???? ??????. ???? ???????
???? ?????? ??????? ?, ?????? ?? ?? ?????, ?????? ? ?????????. ???? ????? ?? ?????
???? ???????, ???? ?? ?? ??? ?????, ????? ?? ????????? ?????? ? ?????? ???? ? ?????
?; ????? ?? ????????? ??-???? ???? ??????? ????????? ???? ? ?????? ??-????. ???? ??
????? ? ????????? ???? ??? ?? ???-????? ?????? ?? ??????. ??? ?? ????? ???? ?????-?
???? ???????? ??????? ? ?????????? ?? ??? ????, ? ???? ? ?????, ??????? ? ?????? ??
?????. ??? ?? ???? ?????? ? ???: ?? ?? ?????? ???? ? ??? ??? ?? ???????? ???? ??? �
? ????????. ????? ?? ???? ?????? ????? ???????, ?? ??????????? ?????, ???? ???? ???
? ???????? ????????? ?? ??-??? ????, ? ????? ????????? ?????? ???? ?? ???? ?? ?????
????. ???? ??????? ?? ??? ???? ????? ?????? ? ??????????? ?????? ????? ?? ???? ?? ?
?? ??????, ????, ????????, ???? ????? ??? ????.
�??? ??? ?????� � ??????? ???? ???????, ????????? ??,
�????? ?? ???? ???? ??????? ??? ???? ??????? ????? ?? ??????? ?? ???????? ??-?? ??
?????? ?? ???, ? ??????? ?? ?? ?????? ??-??? ? ???????? ??�.
? ??????, ????? ???????, ? ???????? ??????, ?????? ?? ???, ? ??????? ????? ???????,
???? ??? ?? ???????? ??? ?? ???? ? ???? ???? ?????????? ???? ?????????, ?????? ?? ?
?????. ??? ???? ??-????? ???? ????? ???? ?? ?? ???????. ????? ?? ?? ??? ?? ?? ????
?? ????????? ??????? ????? ??? ???? ???? ????? ?????? ?? ?????. ?? ?? ???? ??????,
??? ???????????? ???? ??? ?? ??? ??? ????? ? ??????? ?? ?? ???? ??? ??? ?? ???-???.

�??? ?? ???? ?? ?????? ???? ?? ???????�

� ??????? ??, ? ???? ?? ????, ?????? ???, ???????? ?? ?? ?? ?????? ???? ?? ???????
????? ?????? ???????? ? ???????, ? ?????? ?? ????? ?? ?? ??-?? ??????? ??????? ???
????, ? ???? ?? ?????? ????? ??? ???????, ??? ????? ?? ????, ??? ??? ?? ???? ?????
??? ????
� ??????? ????, ?? ??-????, ??? ???? ????????? ???????, ? ?????????? ???????? ????
?? ???? ?????? ????? ????,
�???? ????? ???? ???????, ?????????? ???? ???? ?????? ??????, ????? ? ???????, ?? ?
???? ??? ??? ??? ?? ?????� � ??????? ???? ??????? �
�?? ????? ??? ??? ??? ?? ??????, ?????? ? ????? ??, ?? ????? ??? ??? ?? ???? ??????
? ? ???? ???????, ? ??????? ? ????????????' ?????, ??????? ????? ?? ?????? ????????
?, ???? ?? ?? ????? ?????? ??? ?????? ????? ? ???? ??? ?????? ??? ??? ?? ???-??? ??
????! ??! ??? ?? ??????, ??? ?? ????? ??? ???? ?????????? ????, ?????, ????? ???? ?
?? ????. ??? ?? ???? ????, ????? ???? ??? ??????, ????. ?? ????? ????! ...�

???
?? ?????? ????? ??? ?????????? ? 9 ???? ???-?? ??? ???? ??????. ???? ????????? ????
???? ?? ???????? ?? ????????????? ?????? ?? ?? ??????? ??? ?, ?????? ?? ????? ?????
?????? ?? ????, ????-???? ??????????? ?? ?????? ???? ?? ???? ? ??-?? ??????????????
????. ????????? ?? ???? ?? ?? ???? ???? ???? ?????? ???? ???? ??????? ??? ??-???? ?
?? ?? ?? ?????? ?? ????? ????? ?????, ??? ???????? ????? ????? ?? ??????, ?? ?????
(??? ?? ???? ???? ?????????), ? ??? ??? ? ???? ????????-??????????, ??? ?? ???? ???
?? ?????.

????????? ??????? ?? ????? ?????? ???????, ???????????, ??????????? ?????, ? ???? ?

? ???? ? ??? ???????? ???? ???????, ???? ?? ? ???????? ??????? ?? ???????? ? ????.
?? ????? ????.
? ???, ???? ?????????, ?????? ??? ?? ??-???? ??????????? ???? ?? ??????????????????
? � ???? ??????, ?????? ???? ?? ???????.
?????? ?????? ??????? ??????????? � ??-?? ?????????? ??????????? ???? ??????????.
???1'? ?? ?? ??????? ? ?????, ?????? ?? ???-??? ?? ???????? ???????? ???? ???? ????
? ???-??? ?? ?????, ????????, ???????, ?? ???? ?????-??? ? ?????????, ?? ???????? ?
????? ????? ? ? ???? ???????? ??????????? ? ???? ?? ?????? ???? ??? ????, ?????? ?
???????.
??? ????? ?????????? ?? ?? ??? ?????? ????: ???? ?? ?????? ????? ? ?? ????????? ? ?
??; ?? ?? ??? ???????? ??? ???????????? ????????; ?? ??? ??? ? ??????? ????????, ?
????? ? ????? ?????-????. ????? ???? ?????, ??? ???????? ????? ???. ???? ?????? ???
? ?????? ? ??????. ??? ?? ????? ???????, ?? ?????? ???? ? ?????? ??? ??????. ??????
?? ????? ????? ????????????? ?????, ???? ??? ?? ???? ??????? ? ??? ? ???? ??????? ?
???-?????; ????? ????? ?? ??????? ???? ???? ??????? ?????? ?????????? ? ?? ??? ????
? ??????? ? ???-?? ???????? ?? ?????; ????? ?? ?????? ?????? ??????????, ?? ????? ?
??????? ? ??????? ????? ?????? ????. ??????? ?? ?????? ??? ????.
?? ??????, ???????? ??????? ???? ?? ?? ?? ??? ??????, ? ?????????? ?????????, ?? ??
?, ?? ??? ??????? ?????, ?? ???? ????? ??? ??? ?????-???, ???? ?? ?? ?????? ??????
????? ???? ??????-?? ??????? ?????, ????????? ???? ?????? ????-??? ?? ?????? ?? ??
??, ???????, ???????? ?????-???? ??????? ??????? ? ????? ?????????, ?? ???-????????
?? ????? ?? ??????.

?????? ?? ???? ?? ?? ???????? ?????? ?? ??-???? ??? ???? ? ??????? ????? ??????, ?
???? ??-???? ?? ?????? ???????? ??? ??????, ???????? ?? ? ????? ????? ? ??????. ??
???????? ???????? ? ???? ?????? ?? ???? ??????? ???? ???????? ? ????? ??????? ?????
????? ?? ??????? ?????????.
?????? ???????? ?? ????? ???? ?? ?????? ???-?????, ?? ???????? ??? ?? ??????: ??? ?
? ?????? ?? ?? ???????? ????? ?????, ???? ????? ????? ?? ????????, ?? ????????? ???
?? ????: ????? ? ???? ??????? ?? ?? ???? ????, ??????? ?? ?? ? ?????? ? ?????? ????
?????? ??????; ??? ????? ???? ?? ??? ???? ??? ???? ?? ????? ????????. ?? ??? ?? ???
?? ? ??? ???? ? ???? ?????? ??????? ???? ? ?????, ???? ?? ??, ????????, ?????? ????
??-?? ? ??????????.
�????, ???? ???, ???!
� ??????? ?? ?? ? ???? ??? ???????, ?? ?? ????? ??? ??????, ???????? ??? ???? ? ???
? ? ?????? ???? ????? ???? ?? ??? ???? ? ???.
�???? ?? ?? ???? ??????? ?? ????, ??? ?? ??? ???? ?????!� � ???????? ??????.
??? ?? ?????? ???? ?????????? ?????, ?????? ????? ?? ?? ???? ??? ?????? ??? ????? ?
? ???? ?????? (? ?? ???? ?????) ??? ?????? ? ?????.
�??? ????!� � ??????? ?? � �??????? ??-?????�.
?? ?? ????? ?????? ??????? ???????. ??????-?? ???????? ?????? ?? ????? ? ????. ?? ?
? &1?? ???? ?????? ?????????, ???? ?? ?? ? ?????? ??
^??? ?? ??????. ?????? ????? ???? ???, ????-?? ? ???????? ?????? ? ????, ?? ??????
????.
�??? ?? ?? ?? ????!�
� ??????? ??. ?? ????, ????? ????, ?????? ???????? ??????? ??????, ??? ?? ?????? ??
??, ??????????? ?? ???, ????? ????? ????, ??????? ???? ???????? ?? ?????? ????-??,
? ????? ?????????, ???? ?? ????? ???? ????? ?? ????. ?????? ????? ???? ? ??? ???, ?
? ??????? ? ???? ??? ??????????, ? ?? ?? ?? ??????? ?? ?? ???? ????? ???????, ??? ?
? ??? ??? ???? ?????????, ???? ?? ?? ???? ???? ??? ?????? ?????. ?????? ?? ??? ????
??? ? ??????? ??? ????? ????? ? ?????? ??????? ??????, ? ??? ??????? ?
^???? ?????? ????, ?????, ?? ? ????. ?? ?? ???? ??????? ????? ???????? ?? ??????? ?
???????? ??????, ???? ?? ????????-????.
??????? ????? ?? ??????, ??? ??? ????????-???? ????. ?????? ?? ?? ??? ??????????? ?
??? ? ??? ???????: �????, ????!
� ???? ???????? ???-???, ???????? ? ??? ??? ???? ?????????? ????. ??????, ?????? ??
?? ?? ?? ????? ??? ?? ?????? ? ????? ?? ????????, ?????? ????? ?????? ?????? ?? ??
??? ???? ????? ??????, ?? ???? ?? ????? ?? ?? ?????.
?????? ???????
� ???????, ??????, ?????? ??????, ?????? ?? ??????? ??? ?????? ???? ??-??? ???????,
? ????? ?? ????? ????????? ????-????. ??? ?? ??????? ??????? ??????? ?????? ??-????
? ? ??????? ????????
(?????? ?? ??? ???? ????? ???? ???? ? ????? ????? ??? ??????????? ?????? ? ??????),
?? ?? ?? ?? ?????? ?? ????? ???????? ?????? ????? ?????????? ????. ??????, ???? ???
?? ?????? ???? ?? ????? ? ?????? ???; ??? ?????? ??????? ??????? ????? ?? ? ???????
??? ???? ???? ??????? ????????, ? ???, ?????-????? ????? ? ????????? ????, ?????? ?
?? ????. ??? ??? ?? ??????? ????? ?????? ????? ???????, ??? ?? ?? ????? ?????:
�???!
� ? ??? ?? ??????, ???? ???? ?? ?????? ?????? ?????? ? ?????, ???-???? ?????????? ?
????????? ? ??????? ???????-??. ???? ????? ???? ????? ??????, ??? ????? ????? ????
?????? ??????? ?? ?????? ?????? ? ??? ?? ????? ?????.
? ???????? ??? ??????? ????? ????? ????? ???? ? ??????? ? ????, ?????? ?? ??????? ?
? ??

?? ???? ?? ???? ??? ?? ??? ????? ???? ?? ???-????. ?? ?? ??? ???? ?????? ????? ????
???? ???-????? ???? ?? ?? ?????? ? ???? ????????. ??-????? ?? ????? ?????? ??? ?? ?
???? ??? ???? ?? ?? ?????? ?? ?????? ???????, ????? ????, ?? ???? ??? ??????? ?????
???, ???????, ??????? ? ???-???? ???? ?? ?? ?????? ??? ????? ?? ?????? ??-???? ????
????? ????? ????, ?????? ????? ?????? ???? ????????? ????.
�??? ?? ?? ???????, ???? ???? ??????, ? ?? ?? ???? ???? ????? ?????? ?????????!�
� ??????? ?????? ? ?????? ????.
??? ?? ??? ????? ????????? ????????, ?????? ?? ???? ????? ?? ? ????? ?? ???? ?????;
?? ?? ???? ?????? ?????? ?? ???? ??? ?? ??? ???????? ??????, ?????? ?? ???? ??? ??
????? ????????? ?? ???? ????????????, ? ????????? ?? ???? ??-????????, ???????? ???
??????.
????????? ??? ????? ?????? ???????? ??????-???? ???????, ?? ???? ?? ???? ???? ?????
?? ?????:
� ???????!
??? ??? � ?????? ?? ??, ?? ???????? ??-????.
???, ??? ??? ??????? ? ???? ??????! ??? ?? ??? ???????!
� ???? ?????, ??????? ?? ???? ??????? ??????? ????? ?? ????? ??????? ??? ?? ???? ??
? ???? ? ?????.
?????? ???????.
� ?, ???! � ???? ??. � ??? ?? ???????
� ??????? ??! � ???? ?????? ?????, ???? ?? ?????????. � ????? ?? ??????????
? ???? ?? ????? ???? ?? ?????, ??? ?? ????? ?? ????? ? ?????? ???? ????? ?????, ???
?????? ?? ?? ?? ???????????, ??, ??????????, ?? ??????-?? ????????? ?? ??? ?????, ?
????? ?? ?? ? ????? ?????? ? ?? ?? ????????? ????????? ?? ??? ? ?????. ?????? ?? ??
????? ?????? ???????, ???? ????? ????.
???? ??? ??? � ????? ?? ?????.
??????? ??????????? ? ???????.
� ??? ??! � ???? ?????, ???? ?? ????? ?? ?????? ????? �?????? ???????????
�, ????? �????-??? ???????????�.
? ?????? ????? ??????? ??????? ?????, ???? ??, ?? ??? ?????? ?? ???, ??? ?????? ? ?
?????? ??????? ?????, ?? ?????? ?????????? ???????? ? ???????? ???????, ????? ?????
?????? ???????-???? ????? ? ?????? ???????.
?? ?? ?? ?????? ????, ? ?? ????? ??? ????-??????????????, ??? ?????????
� ???? ?????? ? ????? ?? ????? ????.
?????, ?????! � ????? ????, ???? ???? ??-??? ??? ? ?????, ? ??????? ? ????? ??????
� ???-??, ????? ??? ? ????? ????
(??????? ?? ??, ??-???????? ?????? ????, ?????? ?????? ?????????)
� ? ????? ??? ? ??????. ?????, ????? ????? ? ????? ????; ? ????? ???????? ??? ????,
?????, ??? ?? ???? ????????.
???? ?? ??? ????? ???????, ??? ?? ?????? ?? ??????? ???????, ???? ??? ????.
??? ?? ?????? ?????? ????? ? ?????? ??????, ?? ??, ?? ?? ?? ???? ????? ? ???? ?????
?, ??? ??? ???? ????? ???? ????? ??????? ?????, ????? ??? ???????, ??????????? ????
?? ??? ????? ??? ?? ???? ???????? ??????? ? ????????. ???????-??? ?? ?????? ???????
, ? ???? ????? ? ??? ????? ?????, ?? ?????? ?????? ????? ??? ?????? ???? ????? ????
????? ?? ?? ??????????.
�??? ?? ???? ?????� � ??????? ??????.
�??? ?? ?????????? ??? ???? ???? ??????? ?? ???? ????� � ??????? ?? ? ?????????? ??
??????? ????? ? ?? ???? ? ?? ???????? ???? ?????. �?? ??? ????� � ??????? ?� � �???
??? ?? ????? ???????-????. ?? ????? ??????? ?????????????????? ????.

?? ??? ?? ??? ???????, ???? ?? ? ???? ??????? ?? ??????? ??????? ?? ?????�.

??? ?????? ???? ?? ?????????? ??????? ?????-??, ??????????? ?? ??? ???? ? ???? ???
?? ??-????? ???? ?? ??????? ??? ???? ?????, ???? ???? ???????? ?????? ??????????? ?
????.
??? ?? ??? ??? ?? ??? ?? ???? ??????? ?? ?????
� ????? ?? ?????? ??? ?? ???? ????? ??-???? ? ??????????? ??????? ???? ?? ?????? ?
??-??????? ????????, ??????????? ?? ???.
? ???? ?? ?? ?????! ?????? ???! ??? ??? ????????!
� ?????????? ?? ?? ?? ??????, ????-???? ? ?????? ?????? ????????, ???? ???? ???? ??
? ? ?? ???? ????? ??? ?? ?? ????.

???? ?????! � ????? ?"? ?^????.

??? ??? ?? ??????, ?????????!
� 2?? ?????? (???? ??????! .. � ?????? ?? ????? ?????.
???????? ???????? ????? ?????. ??????, ??-??, ????
� ??? ?? ?? ??????? ? ????? ????. ???-???? ?? ?????. ??? ??? ?? ?????? ??????? ????
??, ?? ?? ?????? ????? ? ?????????? ??????? ????? ?? ?????,
�???? ???! ??? ?? ????� � ?????? ?? ??????. �??? ????, ??? ?? ????? ??? ???? ??????
?????-???! ... ??? ??, ?? ??, ???????, ???? ???????? ??-??. ?? ?? ?????, ?? ???? ??
?, ?? ?? ???? ????� � ?????? ?? ??. �???? ?? ?? ?????? ??? ???, ??? ???!�
?????? ???? ????? ?? ????????? ?? ????? ? ??????. ???? ?? ????? ? ????????? ??????
? ???-??? ?????? ?? ?????????? ????, ?? ???? ????? ???? ??? ?? ?? ???????? ?? ?????
?? ???????????-???????, ?? ???? ???? ?????, ???? ???? ? ?? ?? ??????.
' ?? ????? ??? ????!

?
I
I

??? " �
??????? ?? ???? ???????? ?? ????? ???????? ? ????????? ??? ???? ?????. ??? ?? ?? ??
?? ?? ??? ???? ????, ???? ?? ???? ?? ?????? ?????????, ? ?????? ?? ?? ?????????? ??
???? ??????????? ?????. ?? ?????? ??? ??????? ???? ???? ?? ??? ??? ?????? ?? ??????
, ??? ??? ?? ???? ????, ??? ?? ?????? ??? ???????????"?. ???? ?? ???"? ?????? ?????
???? ???????? ??????, ??????? ???? ?????, ????? ? ?????????? ??????? ???? ?????? ??
????, ???????? ? ????????. ??? ?? ?? ??????? ? ??-?????? ??????? ?? ??????? ???????
? ?????? ???? ?? ???????? ?? ?????????? ????????, ????-?????? ?? ?????????? ???????
?.
� ??? ?"? ????????? ??? ?? ????????
� ????? ?? ?????? ?????? ???? ?? ????? ?????????? ? ?? ?? ???? ???? ????? ?????? ??
??????.
??????????, ?????? ?? ???? ?????? ??????? ? ????? ?? ?? ?? ????????.
� ?, ??????! ????? ?? ??? ??????? ????, ??-????! � ???? ?????? ???????, ???????
?? ????? ? ????????? ??.
?????? ?????? ??? ??????? ???? ??, ????????, ??? ?????, ?? ???????? ???? ??? ??????
?????? ???? ?????? ???????? ? ????? ???? ??????. ???? ???? ??????? ?? ?? ?????????
??? ?????? ???? ??-????? ? ????? ???? ?????? ??? ????? ?????? ? ?? ?? ???????? ????
?.
29*
?? ???? ???? � ???? ?????? � ?? ?? ??-????? ??? ???? ?????.
????? ??? ????'?? ????? � ???? ???? ?? ??-?????????? ???????.
� ?? ????? ? ?? ???????? ?????????: ?????? ???? ??? ??, ??? ?????, ????? ? ????????
??. ???? ? ?????? ????, ???????. ??? ???????? ????? ??? ?? ?????? ??????, ????? ??-
??: ???????? ?? ? ?????? ???? ? ??? ???????
451
????; ??????? ??? ?? ???? ????? ?????? ??? ????.
?????? ????? ???? ? ????? ?? ???? ????. ????? ?????? ??????, ????????? ????? ????,
?????:
? ???? ???????? ??????????????????? ??-????? ??, ??????? ?? ???? ? ????? ??? ?????
????.
???? ???????, ????? ?? � ??????? ?? ????? ??????.
� ??? ??? ???????? � ????? ??????.
� ???? ???????, ???? ????, ???? ?? ???? ??? ... ??? ????????, ???? ?? ?? ??????
? ??????. ????? ??? ?????, ???? ????, ???? ?? ?? ???????? ??? ?????????
� ???? ??????, ?????????? ????? ?? ???? ???????????, ? ?????.
?????? ?? ????? ?????, ?? ??????? ????? ? ??-?? ??? ???. ???????? ?????, ????? ????
?????. ??? ?? ?????? ???? ????????. ?????? ?? ???? ?? ??? ?????? ??? ?? ???????? ?
??? ?? ?? ?????? ? ??-???? ???? ? ?????. ???? ?? ????? ?
1?? ?? ???? ??? ????????? ??? ????????, ??? ? ??? ?? ???? ? ???? ???????
????? ???? ?????, ???? ????????????, ? ???? ???? ????? ????????!
� ????? ?? ????? ???-???. � ???? ?? ??? ?????!
?, ??? ???????! � ???? ????? ??????. � ??? ?? ???! ???? ?? ?????.
?????? ?? ???????, ?? ???? ?????? ???? ????? ??? ?? ?????? ?? ?? ????????.
�??? ?? ????????� � ?????? ?? � �??? ?? ??-?????? ?????, ??? ?? ?? ?? ??????
� ?? ?????? ?? ???? ???????, ??? ???? ???????? ??????? ???? ???? ?? ?????? ?? ?????
. ???????? ??? ?? ???? ??????? ?? ?????, ? ????, ??? ??? ?????? ???? ??? ???? ?????
?, ????? ?? ?? ????????. ??? ????-?? ? ?????? ?????, ?????? ?? ? ???? ?? ?????, ???
????? ??????, ??????? ?? ?????? ???????? ???-?????. ???????? ?? ?? ????? ?? ???, ??
??? ?????-??, ? ??? ?? ????? ?????????? ???? ? ??????, ??-
452
I)
I
????? ?????????, ???? ?? ??????? ???????. ?????? ????? ???? ?????, ?? ?? ????? ?? ?
??????, ? ???-???? ?? ?????. ???? ?? ?? ????? ?? ???? ?????, ???? ?? ??? ???????? ?
??? ?? ???? ???????? ? ????, ?? ?? ????, ?? ???? ???????? ?? ????? ?? ???????.
????????, ????? ?? ???????? ?? ?????? ?? ??? ????, ????????? ??????? ? ????????, ??
? ?? ??-?? ???? ???? ????? ????? ????, ??? ???????? ???????? ?? ???? ??? ???????? ?
? ???? ??? ? ???????? ???????? ??????. ??? ??????? ??????-?? ? ??? ?????? ????????
????? ?? ?? ??????? ? ????? ????????? ?????? ????? ? ?? ???? ?? ???? ????? ????. ??
?? ?? ?? ?? ?????? ???????? ????? ?????. �???? ?? ??? ????� � ??????? �
�??? ?? ?? ?????? ??? ????, ? ???? ????, ? ??? ?????? ??????? ?? ?????�
????? ????? ? ???? ???????????? ????????? ?? ???? ?? ?????? ???? ? ??????? ????, ??
?? ???? ????????. ?? ??? ???? ?????????? ????????? ??-??? ? ??????? ?? ????????? ??
????. ?? ?? ??? ??? ????? ?????? ? ???????? ?? ?? ????? ?????????. ???? ?? ??? ????
?? ???????, ???? ?? ???? ???? ???? ?? ??? ?? ????????, ?? ??? ?? ???????. ????? ??
??????? ?? ?? ???? ? ???? ???????????? ????-???, ????? ?? ??????? ?? ???? ? ???????
? ??? ???-??, ???????? ???? ???? ??? ?? ?????? ?? ?????-??????? ?????? ??????? ????
?? ? ?????? ????, ???? ? ???????, ??????? ??????? ?????? ???? ???????, ???? ?? ? ??
?????? ? ????? ??????????-??? ??? ?????? ?? ????? ????. ????? ?????? ???? ??????? ?
??? ?? ??? ???? ???? ????? ????? ?? ??-???? ???????, ? ?????? ?? ????? ????, ?? ???
?? ????? ?? ?? ???? ????, ???? ???? ???? ?? ?? ??-???? ???? ?????. ????? ?? ????? ?
?? ????? ? ??-??? ????? ????????? ?????? ?????, ?? ?????? ??? ??? ????? ???????, ??
?????? ??????, ????? ??? ??-?????? ????? ?????. ????? ?? ??? ? ????? ?????-
453

????? ?? ?????? ????? ?? ??????? ??????? ??-????; ????? ???????? ???????, ?? ?????
????? ????
(? ??? ??? ????? ?? ??????? ??????) ????? ?????, ????? ???? ????????, ??, ?????????
? ????, ???? ???????? ?????. ???? ?? ????? ?????? ???-???? ?????? ?????? ????? ? ??
????. ???? ?????? ????, ?? ???????? ????? ????? ? ?????? ?? ? ??-???????? ????????
? ????? ??????????, ??????-?? ?????????? ?? ?? ? ?? ?? ?????. ??????? ???? ?? ?????
? ????? ??????? ??????? ? ???? ??-????? ? ???????? ??????? ?????? ?????, ????? ????
??? ?????? ? ????? ? ?? ??? ????? ?????? ??????? ????? ???? ???????? ? ?????????? ?
?-???????.
�??? ?? ???? ???? ?? ?? ?? ?? ???, ????? ???? ?????? ????�
� ??????? ??????. ? ??? ???????? ??? ?????????? ?????? ????? ? ?????? ?????? ??? ??
??? ???? ??? ?? ?? ????? ???? ??????? ? ??-???? ??????. ???????? ???? ????, ??????
?? ???-?? ? ??? ???????, ??? ??????? ?? ???? ???? ??-???? ? ???????? ? ??????? ????
??. ?????? ?? ??? ?????? ??? ?? ?????? ?? ???? ? ???? ???????????? ???? ???????. ??
? ?? ?????? ??? ?? ?? ?????. ?? ?? ???? ?? ?? ?????, ?? ?? ??? ??? ????? ?? ?? ????
? ???? ?????? ? ???????? ??? ??? ?? ?? ???????-??? ???????.
??? ??? ??? ????????? ?????? ????? ? ????-?? ? ?? ??? ?? ???? ??? ??? ????? ????, ?
? ?? ???????? ?????? ? ????? ?????? ??? ?????????? ?? ?? ???????? ?????? ? ?? ?????
?? ??? ?? ?????? ?????? ??? ? ??? ????? ?????? ? ???, ???? ? ?????? ???, ??? ?? ???
????? ??? ??? ?? ??????? ?? ????? ?????, ???? ???? ???? ?? ?? ???????? ?????-???? ?
?????????? ?? ?? ???????? ??????? ????? ?? ?? ????????, ??????????? ? ?????????.
�???! ?? ?? ????????? ?? ?? ?? ???? ??? ?? ???? ????????? ???????? ??? ?? ??? ? ???
????-?????. ???? ?? ? ???? ???? ???? ???? ??????? ?????????? ? ??????? ????? ??????
??? ???????; ? ????, ??? ??? ?? ????? ???? ???, ??? ?? ???? ??-??? ? ???? ?? ?? ???
?? ??? ???????? ? ?????
� ??????? ?? ???? ?????? ?????? ???? ?? ??????, ?????????? ?? ?????????, ?????????
? ?????? ???-??, ?? ???? ?? ??? ?? ??. ???? ?? ??? ?????? ????-???? ?? ??????? ? ??
???? ????????? ?????????, ???? ?? ???????? ??????? ? ???? ??????! ? ?????-?????, ?
????????? ?? ??????????? ??????? ?? ????????? ????, ? ???????? ??? ?? ???????? ??-?
?????? ?? ?????? ??????? ????, ? ?? ????? ? ??-?? ?? ???????? ????? ??????????? ???
?? ?????.
�?? ????, ????? ?? ????? ????????? ?? ?????? ??????? ?????? ????? ??? ?? ??? ??? ??
???? ??? ???? ??????? ? ??? ?? ????? ?????????? ??, ?????? ?? ????? ?? ?? ????????,
?? ????? ?? ?? ????? ? ??????? ???????. ????? ?????? ???? ?????? ???? ?? ?? ????? ?
??????, ?? ????? ??????? ? ????�
� ?????? ??????, ?? ? ????? ? ???????? ? ???? ??? ????, ???????? ?? ?????????? ?? ?
?-???????, ???? ?? ??? ??????? ?????? ?????????.
??? ?? ?????? ???? ????????? ? ????? ??-????? ?? ?????????, ????? ???? ???????? ???
???? ??? ???, ??, ??? ????? ?????????, ?? ?? ????? ????????, ?????? ?? ????? ??????
? ?????? ?? ?? ????? ????? ??????. ????????, ?????? ?? ?? ???? ?????? ? ????????? ?
? ????, ???? ??? ????? ??????, ? ??? ?????? ????? ????. ?????? ?? ?? ??-????? ? ???
??? ?? ?????? ???????? ???? ??? ??? ????? ???? ? ??????? ?????? ????????? ? ???? ??
??????, ????????, ???????, ??? ????? ??? ????? ? ?????? ???? ????.
�? ?? ??? ?? ????? ??????? ????? ????!�
� ??????? ??????, ??, ????? ???????????? ???? ??? ?? ????????? ???????? ????? ?????
??, ???? ???? ? ???????? ???????, ?? ??????? ???? ? ????? ??? ???.
?????? ??????? ???? ??????? ???? ??? ?? ???-??? ?? ?? ?????? ???????? ??????? ????
????? ??-????? ???????.
?? ?? ?????... ?? ???? ?? ?? ?????, ???? ?? ????? ??? ?? ????? ?????????. ? ?? ?? ?
??? ????-?? ??????? ?? ?????? ????????? ????? ???????. ? ?? ?? ???? ???? ????????.
�??? ??? ??????!�
� ???????. ? ?????? ????, ?? ?????? ?????, ???-?? ??? ?? ????? ??????????; ??? ???
?????? ?? ???? ??? ?????. ???? ?? ????????? ?????? ? ???-????. ?? ?????? ?????? ???
??? ??????? ?? ?? ??-???????? ???? ?????? ???????? ? ????, ???? ?? ???? ? ??????. ?
????? ???? ?? ????.
???? ??? ?? ???? ???? ??????????, ?????? ???? ????????? ??????????. ?? ?????? ?? ??
?? ???? ? ????????, ? ?? ?????? ??????, ?????, ? ????????, ? ??????? ????? ? ??????
????.
????, ?, ????! � ????? ?? ????.
??? ??? � ?????? ?? ???????? ??????.
????! ?? ?? ?????
� ??, ???????, ???!
� ???? ?????? ? ?????? ?????. ????? ?? ???? ???? ????? ??????, ?? ?? ???? ??????.
?????? ?????? ? ??? ???? ????? ????? ???? ????????? ?? ???? ???????. ???? ?? ??? ??
???? ???? ?? ??? ? ?????? ????????.
???????????? ?? ?? ?????? ???????? ??????? ??????. ?????? ??????, ????? ?? ????????
????? ???????? ????, ????????? ?? ? ??????????? ????-????? ????????.
?????? ????? ???????????? ? ????????????? ???? ?? ????????, ????????? ?? ??? ???? ?
? ??-????? ? ??????? ??? ???? ???????.
?????? ??? ? ???? ?????? ???? ?? ??? ???? ??? ???????? ?????? ???? ???????? ????? ?
???-????, ???? ?? ????????? ????? ???????? ?? ???�?????? ?????????? ??????, ? ?????
???? ????? ? ?????????.
? ?????????? ???????? ?? ???????? ???????? ? ??????, ?? ?? ?? ?????? ?? ?????? ????
??? ?? ????????? ??????, ???? ?? ?????? ????. ?????? ?? ?????????. ?? ?????? ??????
?? ??????, ?? ??-?? ?? ?????? ?????? ????? ????? ??? ??????? ??-???? ????????? ? ??
?????, ??? ?? ????? ????, ????????? ?????? ?? ??????, ???????? ? ???? ?????? ??? ??
???? ????, ?? ??? ?????? ????? ?? ?????? ?????? ???????? ????? ??????? ? ????-??? ?
??????? ? ?????? ???????? ?? ?????? ??-???? ? ??? ???? ??????????? ????????, ??, ??
?-????? ?? ??????, ? ????? ?????? ???????? ???? ??? ???????
� ?? ??? ?????? ?????? ??????? ?? ?? ???, ?????? ???? ? ??????, ????? ???? ? ????-?
? ???????, ?? ??????? ?????? ????????? ????; ??? ?? ?? ??????, ????????, ???????? ?
???? ???? ??? ?????? ? ??????? ????? ?????? ???? ???? ?? ??, ????? ????? ???????? ?
?????, ???? ? ??? ???? ???? ???????.
?????? ????? ???????? ?????????? ?? ???? ???-??? ? ?????? ???? ??? ?? ???????? ????
??? ????? ?? ????? ??????, ????????? ? ????????? ????? ??? ??? ?? ???? ?????. ?????
??, ????? ? ????, ????-??, ? ??????? ??????? ?? ????? ????
(??? ?? ??? ??????) ? ????? ???????? ?????????, ?? ????, ???? ??? ??????? ?? ?????
????. ???????? ????-???, ??? ?? ???? ???????? ? ????? ?? ????? ?, ?????????? ?? ???
? ??????, ???????, ??? ?????? ???? ??? ??? ??? ?????, ?? ?? ?? ?????? ?????-????. ?
???? ???? ??? ?????? ?????, ????? ????? ?????? ? ??????? ???????? ?????. ?????? ???
?-????? ?????? ??????, ??? ??, ?????? ?? ???????? ??????, ?? ???? ?????.
�??? ?????? ???? ??? ??????, ??????? ??? ???-???; ??? ?????? ??? ??? ??????, ??????
? ??? ??-?????� � ?????? ?? ?????.
???????, ???? ?? ?????? ????? ??????, ??????? ?? ?? ?????? ??????, ???????? ??? ???
????, ?? ?????? ?? ?????? ??? ??? ???? ?????? ????.
� ??????! � ????? ?? ??????????? ?? ???? ???? ?? ?????? ??? ??? � ??????!
� ?????? ???-?? ??? ?????? ???. � ???????? ...
???? ?? ??? ?????, ??? ?? ?????? ? ?????, ? ???? ???????? ?? ?? ?? ?? ???? ??? ????
? ??? ??? ??????? ?????, ???? ? ??? ??? ????? ????? ?????????. ? ???? ?? ??????? ?
??????? ?? ?? ?????, ??? ?? ??? ???? ???????? ?? ????? ?? ???. ????????? ????, ????
?? ?????? ?? ???? ??? ??-????, ?????? ???? ? ?????? ???? ?? ????? ???? ????????. ??
???????? ????? ???? ???????? ???? ????? ????? ?????? ?? ?? ??? ??????. ????? ???-??
? ? ????? ? ??????? ???? ? ???? ? ????? ????. ???? ? ?? ??????? ????????, ???? ?? ?
??? ?? ?? ?? ?? ?????.
� ????? ?? ???! ????? ????? ????! ?????! ??????! ??? ?? ?????! ?????! � ???? ??
????? ????? ?????? ???? ?????? ???????? ????????? ???-????, ???? ???? ????? ??? ???
? ?? ????? ????.
????? ?? ????????? ??????, ???? ?? ??????? ?? ?????, ?????? ?? ???. ?????? ???????
?????? ???-?????? ? ?????? ?? ??????? ????. ??? ?????? ?? ??????? ??????? ???? ???
? ????? ???? ????? ?? ? ????; ?? ????? ?? ?? ??????, ?? ??????? ?? ??-????. ???????
? ??????? ?????????, ????? ??????? ???????? ???? ????, ??? ?? ?????? ??? ??????? ??
-?? ????: � �?????? ?? ???, ??? ?? ????, ?????, ???-??!
� ? ? ?????? ?? ?????? ?????? ?????. ??????? ??? ???? ?????? ?? ?? ???? ? ????? ??,
?? ?????? ? ?? ????. ???? ??????? ? ?????. ???, ???? ?? ????? ??????, ??????? ?? ?
???????? ?????? ? ??? ????????? ???? ??? ???? ?? ???? ?????? ?? ?????? ?? ?????, ??
???? ????? ??????.
????? ?? ??? ??????? ???????? ? ???????? ????????? ? ???????? ?? ???, ? ????, ? ???
????? ? ?????? ???? ???? ?????????? ?????, ???? ? ?????.

XIX
???? ??????? ????????? ????? ?? ?? ??????-???? ????, ?? ???? ????? ????? ??? ?? ???
? ???-??? ?? ??????? ? ??????; ??? ?? ?? ?????, ? ?? ??, ?? ??????? ?? ??? ?? ??, ?
???? ????, ?????, ??? ????.
???? ???? ?? ??????? ?? ???? ? ?????? ?? ???-???. ?? ???? ???? ?????? ?? ??????? ??
???? ??-?????. ?????????? ???? ????? ?? ?? ??? ? ?? ?? ?? ????? ????? ??? ??? ????
????? ????.
�??? ?? ???, ??? ?????? ????, ???? ????? ????? ???????? ? ???? ??? ??????? ??????�
� ???? ?? ???? ???????. �?? ?? ??? ???????? ????? ????� � ??????? ??.
�??, ????? ????? ?????, ????? ????. ??? ??? ??? ???�
????? ??????????? ? ?? ???? ?? ?????????? ?????? ????? ? ??????? ???? ?????? ??????
???. ?? ?????? ???. ??? ??? ???? ???? ??? ???? ??-???? ????, ????? ???? ?? ???????
??? ???? ?????-???? ??????, ? ???? ???? ?? ????? ?????????? ???-????. ?? ???? ?????
?? ????? ? ???? ????? ??? ???? ???? ??, ?????? ?? ?????? ?????? ? ?? ?????-????, ??
??? ?? ???? ? ?????????? ??.
???????? ???? ?????? ?? ???? ???? ???????? ? ??? ????????. ?????????, ????????? ???
?? ????, ??????? ?? ???????? ??????? ?? ?? ???????? ????-???? ???? ?????? ? ???????
????? ? ????????? ??-??? ? ?????? ???? ???? ?????? ?? ?????? ????.
� ?? ????? ?????? !^ � ???? ????????, ?????-
' ???? ????!

???? ????????? ?????? ?????????, ???? ?? ?? ??-???????? ? ????? ????? ? ????????? ?

??????? ????? ??????, ????????? ?????? ????? ??? ???-???? ????.
??? ???11:10?? ?1?? ??&??? ^? ??511:10? ??? ???15???, ?1??^
� ???? ? ??? ??? ????? ???????, ??-?? ???? ?? ???? ???????? ??? ?? ?????? ?? ??????
.
??11;?? ??????? ????? (1? 1? ???????^ � ???? ???????? ?, ????????? ???????? ??????,
??????-?? ?? ??? ?????? ???????? ???? ?? ????? ??????? ? ??????? ????? ???? ??????
?? ??????? (??????? ?? ??? ????? ???????? ??? ??????).
???? ??? ??11? ???!' � ???? ????????, ???-?????? ? ??????????.
???? ??????? ?? ??????? ?? ?? ?? ?????? ?? ???? ? ?? ?? ?????? ????????. ?? ?? ???
???? ????? ??? ?? ????? ?? ???? ???? ?1??. ??? ?? ???-??? ?? ???? ??? ??? ?? ??????
? ?????? ????. ?? ???? ?? ?? ???? ????????, ???? ?? ???? ?? ?????-???, ??? ????? ??
???????. ???? ?? ????? ? ?????; ?????? ?? ?? ?? ??? ??? ? ????? ?? ??? ????? ??-???
?, ?????? ? ????? ????. ?? ?? ???? ?? ?? ?? ??? ????????
� ????? ?????, ??? ?? ?? ???????? ???-??? ? ??? ???????? ????? ????, ???????? ?????
????? ???? ??? ?? ??? ???????? ?????? ?????? ???? ? ???? ???????, ?????????? ???? ?
???????? ???? ???? ?? ????. ???? ?? ? ??? ???????? ???? ??????? ???????? ?? ????? ?
?? ??? ? ??? ?? ??-???? ? ????; ???? ?? ????? ???? ???? ?? ??? ?? ?? ???? ?????????
? ??? ??? ? ????? ?? ???? ?? ?? ?? ?? ???? ??????? ? ?? ?? ????? ? ?????, ???? ?? ?
? ????? ?????? ????? ???? ??? ?? ?? ??? ??-???? ???????? ???????. ?? ??????? ??? ??
??? ???-?? ?? ?? ????? ? ?? ?? ?? ???? ????? ??? ????.
' ?????????, ????????? ?? ???????? ????????. ^ ???????? ???? ?? ?????? ?? ???????.
' ??? ???? ?????.
???? ?????? ???? ? ????? ???? ????? ? ????? ?? ? ????? ???? ?? ???.
� ?! ?? ?? ??? � ???? ????????.
� ?? ?? ??????? ???? ????? ?????, ?? ????? ?????, ? ???-???? ?? ????????????!
??????? ??, ???????? ???? ???? ? ?????? ???-???? ????, ???? ?? ???????? ??????????,
??????-?? ?????, ??????? ?? ? ??????????? ?? ??????.
???? ??????? ?? ???? ???? ????? ???? ?????: ??????? ?? ????? ?? ???????? ???? ??? ?
? ?? ??-??????? ?? ??????, ??? ?? ??????? ??? ?? ?? ??-???? ? ??? ?? ?? ????????? ?
??? ?? ?????????-???. ???????? ?? ??? ???? ????, ??? ?? ?? ??????-???? ??????? ????
??, ??????? ? ?????????? ?????????, ? ?????? ? ???????. ???????? ??? ????????? ????
?? ?? ???? ??????? ? ????? ?? ?? ?? ??????, ?? ??? ? ?? ??????.
???? ???? ???? ?? ??? ??? ?? ????? ? ???? ??-?? ???? ?????????? ??????? ????????, ?
??? ???? ????:
????? ???? ?????: ??? ?? ????? ?????????: ???? ?? ???? ??? ???? ??? ????????? ?????
??.
????? ?? ???? ????? ???????????, ?????? ??? ????? ??????, ?? ?? ??, ???????, ?? ? ?
??????? � ???? ????? ??????.
??? ????, ????! ??? ??, ????, ????????? ??-??????? ????? ???? ??????????
� ???? ???? ???-???, ?????????? ?? ??????? ?????? ??????? ? ??-??? ??????? ???????
?????.
????????? ??????? ????? ??????? ? ????? ?? ?????? ? ????????????? ???????. ?? ????
???? ????? ?????? ??????? ?????, ????????????????-?? ??????, ?????? ?????.
????????? ???? ??????? ? ???????? ????.
� ?? ?? ??????????? � ????? ??? ???? ?????-??????.
?????? ?? ?? ?? ????????, ???? ??????.
?? ??? ????????? ???????? ???? ????? ??-???????? ??????????? � ????? ????????.
?? ??? ?????????? ?????????? � ???????? ??????.
??? ?? ??? ????? ????? ????? ??????? � ???? ????????.
??????? ??????? ?????????? ??????? ?? ??-????? ??????? � ???? ??????.
?? ??? ?? ?? ???????????? ????? � ???? ????????. � ? ?? ?? ??? ?????? ????? ????
???? ?????? ???? ?? ?? ?? ???????? ????????. ???????? ?? ???????, ?? ???? ?????????
? ??:
� ? 651; ???? ?1?? ????? 5? {????? ? ???5.^
??????? ?? ????? ?????? ?? ???? ?????? � ???????? ??????????? ????????.
????? ??????? � ???? ????????... � ?? ????, ???????, ?????? ????????!
???? ???????, ????, ?? ?? ?????? ??????????? ??? ??????, ???? ??????? ?????? ??????
, ??????-???? ???? ???, ???? ????? ?? ?? ??????? ?????? ?????. ???????? ??, ???????
?, ???? ?? ?? ?? ??-??? ?? ?????? ????, ??, ?????????? ?? ????, ???-????? ???? ????
????? �???????
�, ????? ?????, ??? ????? ?? ????????? ???? ??? ????? ? ??????? ??????.
� ?! ???5, ????? ?????? ? ??, ???????? � ???? ??
� ???? ?? ?? ???????, ??? ??????^
???? ?? ???? ???????, ??? ??? ??????, ????? ?? ???? ???????? ???? ????????? ???? ??
?? ???-??????, ?? ?? ??? ?????, ?????? ????? ??? ????? ? ?????????... ??? ??? ??? ?
? ???????? ????-????? ????????? ?? ???? ? ??? ???????? ???? ??-??????, ?? ? ??? ???
?? ?????, ? ??? ???????? ???????? ? ??????? ??? ?? ???????, ????? ?? ?? ???? ??????
?? ????? ???? ???????, ?????????
' ????? ?? ???? ???? ?? ?? ???? ? ????. ' ??????.
? ?????? ????, ???? ?? ?? ????? ? ???????, ?? ?? ???? ????? ??????????.
? ??????, ??? ?? ????????? ???? ????????? ? ???????? ? ???????? ? ???? ???????? ? ?
??????-??????? ????? ?????, ???? ???? ??????? ? ???? ???????????? ?? ??????? ????,
?????? ? ?????-????? ?????? ?????. ????????? ? ??? ?????????, ???? ??????? ?? ?????
? ? ????????? ????????, ? ????????? ??????, ???? ???? ???? ????? ?? ????-?? ???????
, ? ? ??? ????? ????????? ????? ????? ???? ???? ???? ????? ?? ?????? ?? ??????? ???
-???.
?? ????????? ????????, ????????? ?? ?????? ?, ????????, ???? ?????? ?? ?????????:
� ???? ?? ??????? ?? ??? ???????, ? ???? ?? ?????? ? ??? ?????; ???? ?? ??? ??????
????? ???????? ????. ?? ??????, ????? ???????!
� ? ??, ????????? ????, ?????? ???? ? ??????.
?? ??????? ???? ?????? ?? ??????????? ????? ? ?????.
??????? ???? ?? ?????? ????? ??????? ? ???-???? ? ???? ?????? ??????? ???? ?? ?????
???? ?????? ??????? ????? ? ????, ??? ?????? ???? ????? ????????? ??????? ?????????
?? ???????-??????, ??????? ???? ???????.
???? ??????? ???? ????? ?? ?? ?? ? ???? ???? ?????? ???????, ??? ?? ?? ??????? ????
?? ????? ??????? ???? ?????????? ??? ?? ?????.?, ??????? ???????.
�????? ?? ?? ????�
� ??????? ???? ???????, ??? ??????? ? ?? ??????? ???? ?? ?? ? ??????? ???????? ? ??
???????? ??????? ?????? � �??-??? ?? ?? ???? ??? ?? ??? ???? ????? ????? ? ???-???,
??? ??? ?? ???? ????????? ??????. ???? ?? ?? ????? ???? ??? ?? ????? ???? ??? ?? ??
????? ?????? ? ???? ?????? ? ??? ?? ???? ????? ????, ? ??? ?????? ?????! ???? ??? ?
?? ?????? ? ?????
??? ??? ??? ????? ????: ?????? ?? ?? ????, ?????-??! ... ??? ???? ?? ?? ????! ?? ??
� ??? ????? ??????????, ??????????, ????? ?? ?? ???? ?? ??-?? ????????, ???? ???? ?
? ???? ?? ?? ??????? ??-????, ?? ?? ?????? ??? ??? ?????�, ???????? ?? ??? ????:
�??? ?? ?? ???? ??? ????
je kneginjica Marija pri�ila evo ovde na ovu amajliju? Nema ni�eg, ni�eg istinitog,
sem ni�tavila sveg ovog �to mi je razumljivo, i uzvi�enosti ne�ega ne-pojamnog, ali
najveli�anstvvnijeg!�
Nosila se kreto�e. Pri svakom potresu ose�ao je nesnosan bol; grozni�avo stanje se
poja�a i on po�e da bunca. Oni snovi o ocu, �eni, sestri i budu�em sinu, i ona
ne�nost koju je ose�ao u no�i uo�i bitke, i figura malog ni�tavnog Napoleona, i
iznad svega toga visoko nebo � to sve be�e glavna osnova njegovih grozni�avih
slika.
NJemu izi�e gfed o�i tih �ivot i mirna poro-di�na sre�a u Golim Brdima. On je ve�
u�ivao u toj sre�i, ali se odjedanput pojavi mali Napo-leon s onim svojim hladnim,
ograni�enim pogle-dom, koji nalazi sre�u u tu�oj nesre�i, i nasta-do�e sumnje i
muke, i samo nebo obe�ava�e mir. Ujutru se sva ma�tanja pome�a�e i stopi�e u haos i
mrak nesvesti i zaborava, koji su se, po mi�ljenju Napoleonovog doktora Aareja,
morali zavr�iti pre smr�u nego ozdravljenjem.
� Seb! ip 8ijeg pegueih e! �eih, 11 p'ep ge-s�arrega rab^ � re�e Larej.
I kneza Andreju, zajedno s ostalim te�kim ranjenicima, dado�e stanovnicima na
negovanje.
' To je nervozan i �u�an �ovek, ne�e ozdraviti.
Kraj Prvog toma

lav NIKOLAJEVI� TOLSTOJ

RAT I MIR
tom prvi
Tehni�ki uredpik Seka Kresovi�-Buneta
Korektori
Gordana Jovanovi� Branka Joveti�
Izdava�i
PROSVEta � Izdava�ka radna organizacija OOUR �Izdava�ka delatnost" Beograd,
Dobra�ina 30
RAD � Izdava�ka radna organizacija Beograd, Mo�e Pijade 12
Za izdava�e Jordan �ivkovi� Branislav Milo�evi�
�tampa i povez Veogradski izdava�ko-grafi�ki zavod Beograd, Bulevar vojvode Mi�i�a
17
Fototipsko izdanje prema izdanju iz 1968. godine
�tampano u 10 000 primeraka