O autoru:

Dojs de Vrajs je naunica i profesorka na Univerzitetu Auburn u Sjedinjenim Amerikim

Dravama. Bavi se umetnou baroka i renesanse. Dekan je na katedri enskih studija
na Aubrun univerzitetu i predaje na kursu Uvod u enske studije. Najvie se bavi
vizuelnom i materijalnom kulturom ranog modernog doba (od 14. do 17. veka) kao i
problemom reprezentovanja zavisno od pola. Napisala je knjigu iji je originalni naslov
Caterina Sforza and the Art of Appearances: Gender, Art , and Culture in Early Modern
Italy (Ashagate, 2010). U toj knjizi bavi se patronaom plemia kao i pojavama,
nainima prikazivanja i ponaanja koja su uslovljena polom. Objavila je nekoliko lanaka
o Sforci. Dojs de Vrajs se trenutno bavi materijalnom kulturom i enterijerom u 16. veku
u Bolonji. Radila je u raznim muzejima i arhivima irom Italije (Milano, Venecija, Bolonja,
Modena, Napulj, Firenca, Rim).

Interpretacija teksta:

Katarina Sforca zapamena je kao jedna od najznaajnijih ena, moemo ak rei i

linosti renesansne Italije. Roena je 1463. godine kao vanbrana erka Lukrecie
Landriani i Galeca Marije Sforce, milanskog vojvode. Odrastala je na jednom od
najraskonijih dvorova tadanje Evrope, gde se uila lepom ponaanju, predstavljanju u
drutvu, politici. Jako mlada, godine 1477. postala je ena irolama Riaria, omiljenog
roaka pape Siksa IV. Papa je Riariu omoguio da vlada Imolom i Forlijem. Zahvaljujui
njemu irolamo i Katarina postali su deo evropske elite. Riario je izgradio palatu u Rimu,
i pomogao izgradnju nekoliko graevina u Imoli.
Papa Siks IV umire 1484. godine, i tada se sudbina porodice Riari menja. irolamo je
stekao brojne neprijatelje u Rimu, i bez podrke pape bio je primoran da napusti grad.
Novi papa Inoentije VIII dozvolio je irolamu da zadri Imolu i Forli, gde se porodica
preselila. Riario je prebrodio nekoliko zavera, ali je u aprilu 1488. ubijen. Katarina i
njihova deca uzeti su kao taoci. Ona je pokazala izuzetno diplomatsko umee u danima

nakon ubistva. Ubedila je otmiare da je spremna na saradnju, meutim, im je nala

uporite, odluila je da se bori da zadri porodinu teritoriju. Borba se isplatila, pa je
postala regent svog sina Otavijana.
Njen poloaj kao udovice irolama Riaria, i majke njegovog naslednika, postali su temelj
njene moi. Dobijala je podrku dvojice monih vladara,od svog ujaka, Ludovika Sforce
(milanskog vojvode) , i irolamovog roaka Rafaela Riaria ( kardinala) , ija je pomo
bila od velikog znaaja za njenu vladavinu, ali ne smeju se zanemariti ni njene
diplomatske vetine. Katarina je sklopila saveze sa susednim teritorijama Ferarom i
Firencom. U vie navrata zatitila je vladavinu, prebrodila je ak i invaziju francuskog
kralja Filipa IV na Italiju. Uprkos mudroj vladavini, nije uspela da se odbrani od esara
Bordije, ambicioznog sina pape Aleksandra VI. Nakon osloboenja 1501. godine,
pokuala je zajedno sa sinovima da povrati bogatstvo Riarevih, ali nije uspela.
Uprkos mnogim nesreama koje su je zadesile, Sforca je uspela veoma dugo da
opstane u svetu u kome vladaju mukarci. U renesansnom periodu, rodila se ideja da
ljudi stvaraju sliku o sebi kroz sopstvene rei i dela. Katarina je bila izuzetan poznavalac
te umetnosti , pa je tako uspela da izgradi velianstvenu sliku o sebi. Mnogi veliki
vladari tog doba izgradili su raskone palate, pomogli izgradnju crkava i ostalih
graevina, i tako uzdizali sebe u oima naroda. Ni kod Katarine nije bilo drugaije. Iako
su njeni rersusi bili ogranieni, ona je podrala mnoge izgradnje, i podsticala kljune
promene u Forliju i Imoli. Bila je poznata i kao lepotica, ena sa ukusom, pisala je
recepte za lepotu. Na sve ove naine ona je gradila pozitivnu sliku o sebi u javnosti.
Portreti su oduvek imali vanu ulogu u graenju predstave monog vladara. Po ugledu
na antike novie, medalje su se pojavile u renesansi kao poklon u plemikom drutvu.
Praktine, razmenjivale su se prilikom susreta, sklapanja saveza. Medalje su bile i jako
pogodne za reprezentovanje vladara. Njihovi portreti na medaljama obino nisu bili verni
subjektu, ve su imali za cilj da predstave karakter vladara.
Vladari su predstavljani kao snani, sposobni, autoritativni. Stoga su se na medaljama
predstavljali sa maem, oklopom, na konju, kao ratnici, odnosno zatitnici. Sa antikih
novia preuzete su personifikacije pobede Viktorije.

ene su retko vladale, mogle su biti na vlasti samo kao regenti. Imale su mo ali su se
morale izboriti za nju. Jedna od takvih bila je Katarina Sforca.
Neophodne osobine kod ena bile su lepota, ednost, skromnost, odanost. Tako su se i
prikazivale na slikama, medaljama. Na medaljama Sforce, kojima se de Vrajsova bavi u
svom radu, moemo pratiti njen razvoj, od mlade supruge do monog vladara. Na
njenom primeru moemo uoiti kako se nain reprezentovanja menja sa promenom
situacije.
Najranija medalja nam Katarinu ( na aversu) predstavlja mladu i dostojanstvenu. Ona je
u to vreme bila posveena svojoj ulozi pratioca monog oveka u Italiji. Njena kosa je
prikladno uvezana ukrasnim vezama koji signaliziraju lepotu i usaglaenost. Ova
klasina frizura podsea na tip rimske dame, kao i njena odea, jer ona ne nosi
raskone haljine ve draperiju. Portret je na obodu upotpunjen natpisom - Katarina
Sforca Viskonti de Riario, gospoa Imole i Forlija. Ponosno istie elitni status dobijen
roenjem i udajom. Amblem na reversu medalje predstavlja Fortunu, prikazana je kao
polu naga ena koja desnom nogom stoji na lopti koja predstavlja Zemlju. U levoj ruci
dri globus, a u desnoj kormilo. Njena kosa i draperija uvijaju se od hipotetikih vetrova
vremena, povetarac utie takoe na ravnoteu planete i tok njenog kormila. Ovde se
simboliki ukazuje na mo ene. Na ovoj strani takoe postoji natpis, koji se moe
razliito tumaiti. Dojs de Vrajs nam za natpis TIBI ET VIRTVTI daje vie tumaenja :
u doslovnom prevodu znai za tebe i vrlinu . To moe biti pohvala Katarini za vrline,
mogue je i da se tie Fortune, pa bi se prevelo za sreu i vrlinu.
Kada je njen mu ubijen 1488. , Katarina postaje regent svoga sina, i tada ona od
uzorne plemkinje, postaje moan vladar. U tom periodu ona se borila sa mnogim
tekoama, iz kojih je izlazila uspenija i jaa. Ona je obeleila uspene pregovore
nakon kojih je postal regent medaljom kojom je istakla novi status. Ovde se takoe
pojavljuje iz profila, crne lica su otrije, ovde se naglaava njen status udovice ( i
pravom na bogatstvo) velom. Ovde takoe postoji natpis, meutim prezime Sforca je
napisano skraenicom SF, dok je Riario ispisano celo. Skraeno devojako prezime
naglaava njenu poziciju u Riario porodici, na ijem je sada elu. Katarina je pokazala
svoju mo o trijumf na poleini medalje krilata personifikacija pobede u koiji sa

konjima. Na koijama se nalazi grb porodice Sforca zmija koja prodire bebu. Sve ovo
prati natpis VICTORIAM FAMA SEQVETVR , to znai slava prati pobedu. Ovo nam
ukazuje na elju porodice Sforca za moi, i istie njen trijumf nad neprijateljima. Za
razliku od prethodne medalje, enski ideal vrline je izostao, prikazuju se tipino muke
osobine. Sforca se ovakvim prikazivanjem na neki nain izjednaila sa mukim
vladarima.
Ovaj motiv preuzeli su mnogi vladari kasnije, jedan od njih je francuski kralj arl VIII, sa
malim varijacijama. On ima natpis mir prati pobedu.
1498. godine Katarinin sin Otavijano postaje punoletan. On je meutim bio ratnik pa je
ona nastavila da vlada kao regent. Kao vladar u odsustvu sina, nije se vie mogla
identifikovati kao Riareva udovica. Zato na treoj medalji skida veo, i ponovo istie
ensku lepotu, u kosi ima ukrasne perle, nosi raskonu haljinu. Ona ipak zadrava
Viktorije u koijama, kao pokazatelj da je i dalje mona. Otavijano je takoe naruio
medalju, na njoj je prikazan kao ratnik na konju,u oklopu, sa maem. Na aversu je
njegovo puno ime, a na reversu skraeno. On time podsea da je i vladar i ratnik.
Sandro Botieli je prikazao Katarinu kao jednu od tri gracije u svojoj kompoziciji Prolee
. One su simbol lepote, radosti, zadovoljstva. Njena lepota je ovde izraena, moe nas
asocirati na prvu medalju gde je Sforca jako mlada i gde su istaknute upravo ove
osobine koje se vezuju za gracije.
O njenoj lepoti pisao je Filipo Bergamo, u svojoj knjizi ivoti slavnih ena. Divio se
njenom duhu, oaravala ga je njena lepota. Tvrdio je da je ona najlepa ena svog
doba.
Pravilnim tumaenjem medalja Katarine Sforze, moemo mnogo toga o njoj saznati, i
pratiti njen ivot. Njen put od veoma mlade devojke do potovanog, monog vladara
ukazuje nam o kakvoj se jakoj linosti radi.Prilagoivanjem medalja transformie sliku o
sebi u javnosti. Znala je da upotrebi svoju lepotu u svoju korist, ali umela je i da
prevazie svoje enske osobine i bori se kao pravi vladar, bez milosti. Prihvatala je
uloge koje su joj dodeljene i umela je da ih preokrene u svoju korist.

Medalje Katarine Sforce nam takoe dokumentuju odnose reprezentovanja u zavisnosti

od pola. U to doba, a i do dan danas vai pravilo da ene, da bi uspeno vladale, moraju
preuzeti neke muke osobine. Sforca nije bila prva ena koja je na taj nain vladala, ali
je ostala upamena po svojoj izuzetnoj mudrosti, lepoti i duhu.

Literatura :

Joyce de Vrice : Caterina Sforcas Portrait Medals Power, Gender and Representation
in the Italian Renaissance Court

http://www.womenwholead.org/caterina_sforza.htm
http://theborgias.wikifoundry.com/page/Caterina+Sforza+Historical+Profile