NELINEARNE

JEDNAINE
) 1 ( 0 ) ( = x f
R R : f
1
x
2
x
3
x
( ) y f x =
Etape:
1) izolovanje reenja (korena)
2) nalaenje pribline vrednosti reenja
Teorema: Neka je Tada postoji za
koje je
. 0 ) ( ) ( ], , [ < e b f a f b a C f ) , ( b a ce
( ) 0. f c =
a
b 1
c
2
c
3
c
a
b

Jedinstvenost reenja:
-
x
Teorema(o oceni greke): Neka je tana, a priblina vrednost
korena jednaine i

-
x
]. , [ , 0 ) ( ], , [ ], , [ ,
1
b a x x f b a C f b a x e = ' e e
-

Tada je
) ( min ;
) (
1
1
x f m
m
x f
x
b x a
' = s
s s
-
-

1
( ) ( ) ( )( )
( )
( ) 0 ,
( )
( ) ( )
.
( )
f f x f c x
f x
f x
f c
f x f x
x
f c m

- -
-
-
- -
-
' =
= =
'
= s
'
) ( max ; ) ( min
) ( ) (
x f M x f m
k
b x a
k
k
b x a
k
s s s s
= =
Dokaz:
Oznake:
NUMERIKE METODE: 1) metode suavanja intervala
2) metode zasnovane na teoremi o fiksnoj taki
METODA POLOVLJENJA INTERVALA
a
b
0
x
1
x
0 0
0 0
0
0 0 0 1
1 1
0 0 1 0
[ , ] [ , ]
2
[ , ] ako je ( ) ( ) 0
[ , ]
[ , ] ako je ( ) ( ) 0
1
( ), ( 0, 1, ...)
2
k k k
a b a b
a b
x
a x f a f x
a b
x b f x f b
x a b k
=
+
=
<

=

<

= + =
Teorema: Neka je gde je interval izolacije korena
jednaine Tada niz konvergira korenu
jednaine i vai
] , [ b a C f e
) , ( b a
( ) 0. f x =
1
( )
2
n n n
x a b = +
...) , 1 , 0 ( ,
2
1
=

s
+
n
a b
x
n
n

) ( , 0
2 2 2
1
2
1

s
+
n
a b a b a b
x
n n
n n
n

Dokaz:
METODA REGULA FALSI
1
) (
) ( ) (
: 0
) (
) ( ) (
) ( : AB
x a f
a f b f
a b
a x y
a x
a b
a f b f
a f y
=

= =

=
a
b
1
x
B(b,f(b))
A(a,f(a))
Teorema (izbor fiksne take): Neka je na segmentu funkcija
neprekidno diferencijabilna i u svakoj taki postoji Dalje neka
su ispunjeni uslovi:
] , [ b a R ] , [ : b a f
[ , ] x a b e ). ( ' ' x f
1. , 0 ) ( ) ( < b f a f
2. i su stalnog znaka na segmentu .
) ( ' x f
) ( ' ' x f
] , [ b a
Neka su dalje take za koje su zadovoljeni uslovi: ] , [ ,
0
b a x x
F
e
. 0 ) ( ) ( " , 0 ) ( ) (
0
> <
F F F
x f x f x f x f
Tada niz definisan rekurentnom fomulom { }
n
x
1
( )( )
, 0,1, 2,...
( ) ( )
n n F
n n
n F
f x x x
x x n
f x f x
+

= =

konvergira ka korenu jednaine

) , ( b a e
. 0 ) ( = x f
(1)
(2)
Dokaz: Pretpostavka:
( [ , ]) '( ) 0, "( ) 0. x a b f x f x e > >
( ) 0
F
f x > Iz (1) sledi: i .
0
( ) 0 f x <
Zbog toga to je f monotono rastua je , i .
0
x <
F
x >
Matematikom indukcijom dokazujemo da je
( 0,1,...).
n
x n < =
n=0 : (tano)
0
x <
n=k : (pretpostavka)
k
x <
n=k+1 : ako je
( ) ( )
( ) ( )
F
F
x x
g x x f x
f x f x

( )
'( ) '( ) 1
( ) ( ) ( ) ( )
F F
F F
f x x x
g x f x
f x f x f x f x
| |
=
|

\ .
onda je (dokazati ili zapamtiti)
tj. da je niz ogranien odozgo.
( )
n
x
Tada je ,
) )( ( ' ) ( ) (
1
= =
+ k k k k
x c g g x g x
( , ).
k k
c x e
( , )
k
x x e
:
( ) ( ) '( )( ), ( ).
F F F
f x f x f c x x x c x = < <
Sledi:
( ) '( )
'( ) 1 0, ( , )
( ) ( ) '( )
F
k
F
f x f x
g x x x
f x f x f c

| |
= > e
|

\ .
jer su funkcije i monotono rastue i . Specijalno je , pa je f ' f ' 0 f >
k
x
k
c
'( ) 0
k
g c >
1
'( )( ) 0,
k k k
x g c x
+
= <
odnosno
(Kraj dela dokaza matematikom indukcijom)
.
1
<
+ n
x
Takoe je
1
( ) 0,
( ) ( )
F n
n n n
F n
x x
x x f x
f x f x
+

= >

jer je Niz je konvergentan: ( ) 0.

n
f x <
( )
n
x
lim .
n
n
c x

=
Pri tome je
.
F
c x s <
Prelaskom u (2) na graninu vrednost kad dobija se
n
( ) .
( ) ( )
F
F
c x
c c f c
f c f x

Odavde sledi da je , a poto je jedini koren jednaine

( ) 0 f c = ( ) 0 f x =
bie , odnosno
c =
. lim =

n
n
x
Kraj dokaza.
Ocena greke:
Primenom Lagranove teoreme dobija se:
1
( )( ) ( ) ( )
( )
( ) ( ) ( ) ( )
n n F n
n n n n F
n F n F
f x x x f x f
x x x x x
f x f x f x f x

+

= = =

1
2
( ) '( )
( )
( ) '( )
n
n F n
F n
x f c
x x x
x x f c

1 1
1 1
2 2
'( ) '( )
( ) 1 ( ) 1
'( ) '( )
n n n n
f c f c
x x x x
f c f c

+ +
| | | |
= + =
| |
\ . \ .
1 1
1 1
2 2
'( ) '( )
( ) 1 ( ) 1 .
'( ) '( )
n n n
f c f c
x x x
f c f c

+ +
| | | |
= +
| |
\ . \ .
Iz prethodnog sledi
1 2
1 1
1
'( ) '( )
( )
'( )
n n n
f c f c
x x x
f c

+ +

=
odnosno
1 1
1 1
1
.
n n n
M m
x x x
m

+ +

s
Metode zasnovane na
teoremi o nepokretnoj taki
TEOREME O NEPOKRETNOJ TAKI
Definicija 1: Neka . Kaemo da je x fiksna ili nepokretna taka
preslikavanja ako je
] , [ ] , [ : b a b a g
g
) (x g x =
Teorema 1 (auderova): Neka je i neka je g neprekidno
preslikavanje. Tada funkcija g ima bar jenu nepokretnu taku.
] , [ ] , [ : b a b a g
Dokaz:
) ( ) ( x g x x F =
Ako je ili onda je odnosno nepokretna taka. ( ) a g a = ( ) b g b = a b
U protivnom je i , pa je ( ) a g a <
( ) b g b >
( ) ( ) 0
( ) ( ) 0.
F a a g a
F b b g b
= <
= >
Obzirom da je neprekidna funkcija, postoji takvo da je
tj. .
F
) , ( b a e ( ) 0 F =
( ) g =
Teorema 2: Neka je diferencijabilna fukcija za koju postoji
tako da je
] , [ ] , [ : b a b a g
. 1 ) ( ' ]) , [ ( < s e L x g b a x
[0,1) Le
Dokaz:
Tada g ima tano jednu nepokretnu taku.
Funkcija g je neprekidna (jer je diferencijabilna) pa ima bar jednu nepokretnu
taku. Dokaimo da funkcija ne moe imati dve nepokretne take. Naime, ako
pretpostavimo da g ima dve nepokretne take, i , bilo bi
1
x
2
x
. ) )( ( ' ) ( ) (
2 1 2 1 2 1 2 1 2 1
x x x x L x x c g x g x g x x < s = =
METODA ITERACIJE
Jednaina
( ) 0 f x =
se na zamenjuje ekvivalentnom
( ). x g x =
[ , ] a b
Generie se niz :
( )
n
x
0 1
[ , ], ( ), N
n n
x a b x g x n

e = e

Teorema 3 (dovoljni uslovi konvergencije):

Neka diferencijabilna funkcija zadovoljava uslov ] , [ ] , [ : b a b a g
. 1 ) ( ' ]) , [ ))( 1 , 0 [ ( < s e e - L x g b a x L
Tada niz konvergira ka fiksnoj taki funkcije g i za svaki prirodan
broj n vai ocena
.
1
0 1
x x
L
L
x
n
n

s
( )
n
x
Dokaz: Vai
1 1 1
2
2
( ) ( ) '( )( )
... ...
n n n n n
n
x g x g g c x L x
L x

= = s s
s s
Posle n koraka dobija se
0
0 ( ),
n
n
x L x n s
pa je
. lim =

n
n
x
Iz
,
0 1 0 1 1 0 0
+ s + s x L x x x x x x
sledi
0 0 1
1
,
1
x x x
L
s

pa je
1 0
.
1
n
n
L
x x x
L
s

Napomena:
Ocena greke moe se dobiti iz poslednje dve iteracije. Iz
( )

+ s + =
= s = =
+ + + +
+
1 1 1 1
1
) )( ( ' ) ( ) (
n n n n n n
n n n n n
x x x L x x x L
x L x c g g x g x
sledi
n n n
x x
L
L
x

s
+ + 1 1
1

specijalno za je
0 0.5 L s s
1 1
.
n n n
x x x
+ +
s

Neka je fiksna taka funkcije , i neka je neprekidna u
otvorenom intervalu koji sadri . Ako je , onda postoji tako da
niz definisan sa
] , [ ] , [ : b a b a g
'( ) g x

'( ) 1 g < 0 c >

0 1
( , ), ( ), N
n n
x x g x n c c

e + = e
konvergira nepokretnoj taki funkcije g.
Dokaz:
Neka . Tada postoji tako da je ( )
'( ) , 1 L g e 0 c >
( [ , ]) '( ) 1, x g x L c c e + s <
zbog neprekidnosti na . '( ) g x [ , ] a b
Funkcija g preslikava segment na samog sebe:
[ , ] c c +
c c < s s = = L x L x c g g x g x g ) )( ( ' ) ( ) ( ) (
Teorema 4 (dovoljan uslov lokalne konvergencije):
NJUTN RAFSONOVA METODA ( METODA TANGENTI )
) ( 0 ) ( x g x x f = =
) (
1
) ( ,
) (
1
) ( 0 ) ( ) ( 1 ) (
) ( ) ( ) ( ) ( 1 ) (
) ( ) ( ) (
x f
x h
f
h f h g
x f x h x f x h x g
x f x h x x g
=
'
= = ' + = '
' + ' + = '
+ =

) (
) (
) (
x f
x f
x x g
'
=
( ) ) 1 ( ] , [ ; ... , 1 , 0 ,
) (
) (
0 1
b a x n
x f
x f
x x
n
n
n n
e =
'
=
+
Teorema ( o lokalnoj konvergenciji ): Neka je neprekidna
funkcija i u nekom otvorenom intervalu koji sadri gde je
Tada postoji tako da niz definisan sa (1) konvergira ka ako je
) (x f ' '
( ) 0. f = 0 ) ( = ' x f
0 > c c <
0
x .
Dokaz:
2 2
2
)) ( (
) ( ) (
)) ( (
) ( ) ( )) ( (
1 ) (
x f
x f x f
x f
x f x f x f
x g
'
' '
=
'
' ' '
= '
0 ) ( = ' g g'
L
0 > c
1 0 < < L
( ) ( ) c c + e < s ' , , 1 ) ( x L x g
=

n
n
x lim
Obzirom da je i neprekidna funkcija, postoji i ,
i takvo da je .
Na osnovu teoreme 3 sledi da je .
Geometrijska interpretacija:
0
y
x
( ) y f x =
a
0
b x =
1
x
2
x
c c +

g'
Teorema ( o izboru poetne aproksimacije ): Neka je dva puta
neprekidno diferencijabilna i neka je . Ako su i stalnog znaka
na i :
R ] , [ : b a f
0 ) ( ) ( < b f a f
f
' f
' '
] , [ b a ] , [
0
b a x e
0 ) ( ) (
0 0
> ' ' x f x f
...) , 1 , 0 ( ,
) (
) (
1
=
'
=
+
n
x f
x f
x x
n
n
n n
0 ) ( = x f
] , [ , 0 ) ( , 0 ) ( ; 0 ) ( , 0 ) ( b a x x f x f b f a f e > ' ' > ' > <
} {
n
x

> =
0
: 0 1 x n

2 >
k
x
2
) (
! 2
) (
) (
! 1
) (
) ( )) ( ( ) ( 3
k
k
k
k
k k k
x
f
x
x f
x f x x f f
' '
+
'
+ = + =
u

0 ) ( = f
0 ) (
! 2
) (
2
>
' '
k
k
x
f

u
, 0 ) (
! 1
) (
) ( <
'
+
k
k
k
x
x f
x f
, onda niz
konvergira reenju jednaine .
Dokaz: Pretpostavimo da je .
Niz je ogranien odozdo sa :

jer je i je monotono rastua 0 ) (

0
> x f
pretpostavka: ( za neko k)
Obzirom da je i sledi da je

} {
n
x
. 0
) (
) (
1
<
'
=
+
n
n
n n
x f
x f
x x
> =

c x
n
n
lim
n
,
) (
) (
c f
c f
c c
'
=
= = c c f 0 ) (
1
) (
) (
+
=
'
<
k
k
k
k
x
x f
x f
x
. ( kraj dela dokaza mat.
indukcijom )
Niz je monotono opadajui:
Postoji .
Ako u (1) preemo na graninu vrednost kad , dobijamo
odnosno jer je jedinstven koren jednaine na intervalu
(a,b)
Teorema ( o oceni greke ): Ako je dva puta neprekidno
diferencijabilna funkcija, onda je
R ] , [ : b a f
2
1
1
2
2

s
n n n
x x
m
M
x
. ) (
2
) (
) (
) (
) (
) (
2
) (
) )( ( ) ( )) ( ( ) (
2
1 1
1
1
1
2
1 1 1 1 1 1

' '
+

=
=
' '
+
'
+ = + =
n n n n
n n
n
n
n n n n n n n n n n
x x
c f
x x
x x
x f
x f
x x
c f
x x x f x f x x x f x f
.
2 2
) ( ) (
2
1
1
2
2
1
1 1

s
' '
= s
n n n n
n
n
x x
m
M
x x
m
c f
m
x f
x
Dokaz:
0
x
1
x
0 x 1 x
2
x
2 x
) (
) (
1
n
n
n n
x f
x f
x x
'
=
+
1
( ), ( 0, 1, ...)
( ) ( )
2
n
n
n n n
n
n
n
n
n
x x
x x f x n
f x f x
x x
x
+
-

= =

+
~ =
KOMBINOVANA METODA