VRŠNJAČKO

NASILJE
prema priručniku vodećeg
norveškog autora, profesora Dan Olweusa, sa
Sveučilišta u Bergenu
Prezentaciju pripremio Tim za prevenciju nasilja i Vršnjački tim škole
 2004. godine Unicefovo
istraživanje pokazuje da je
gotovo 30% djece doživelo
nasilje.
 Najčešća “metoda
zlostavljanja” u osnovnoj i
srednjoj školi je nazivanje
osobe pogrdnim imenima,
ismejavanje i bolno
zadirkivanje (ruganje).
 Roditelji

ako nakon razgovora s vašim

detetom, kod kuće, osećate
da biste u rešavanje ovog
pitanja trebali uključiti i
školsko osoblje to učinite što
pre i odbranite dostojanstvo
svoga deteta.
 Školsko osoblje

 ako sumnjate na postojanje

vršnjačkog nasilja u vašoj
školi, učinite sve što je u
vašoj moći da ceo kolektiv
zajedničkim snagama, na
vreme, reaguje na suzbijanju
negativnih posledica ovakvog
ponašanja.
 Deca traže savete i pomoć oko
svojih poteškoća i u donošenju
odluka. Pružite im ruku!
 Zamena mesta u razredu
 Širenje glasina
 Izrugivanje
 Guranje i tučnjava
 Uzimanje tuđeg novca
 Uznemiravanje
 NAĐITE VREME ZA SLUŠANJE
– NAĐITE VREMENA ZA
INICIJATIVNI RAZGOVOR O
SUPROTSTAVLJANJU
VRŠNJAČKOM NASILJU
 Ni jedan učenik ne bi se smeo
bojati odlaska u školu zbog
nasilja i ni jedan roditelj se ne
bi trebao brinuti da će njegovo
dete biti izvrgnuto nasilju u
školi.
 Bullying ili vršnjačko nasilje je kad
jedna ili više osoba iznova govore
ili čine opasne i štetne radnje
drugoj osobi koja se teško može
sama odbraniti.
 Direktno nasilje obično uključuje
udaranje rukom ili nogom,
vređanje, uvredljive i podrugljive
komentare , pretnje.
 Najveći broj nasilja događa se
među vršnjacima. Ipak, više
puta zlostavljaju stariji učenici
mlađe . Iako je direktno nasilje
puno veći problem među
dečacima, velik deo odvija se i
među devojčicama. Nasilje
među devojčicama uključuje
manje fizičkog nasilja i teže ga
je otkriti
 Gde se događa nasilje i
maltretiranje?
 Istraživanja pokazuju kako je broj
učenika koji su maltretirani u školi
čak dva do tri puta veći nego na
putu do škole.
 Približno 40 do 75 posto
maltretiranja i nasilja događa se
na odmoru u školi– na školskom
igralištu, hodnicima, skrovitim
mestima ili u osamljenim
prostorijama poput toaleta.
 Nasilje se može takođe odvijati
tokom časa
 Tri uslova stvaraju situaciju
u kojoj je nasilje i
maltretiranje moguće:

 Negativno ili zlobno ponašanje.

 Ponašanje koje se ponavlja tokom
određenog vremenskog perioda.
 Odnos gde postoji neravnoteža
snage i moći između umešanih
strana.
 Potencijalne žrtve možemo
podijeliti u dve glavne skupine:
- Pasivne ili podložne žrtve
- Provokativna žrtva
Pasivne ili podložne žrtve
 Ovi su učenici obično tihi, pažljivi,
osetljivi i mogu se lako rasplakati.
 Nesigurni su u sebe i imaju slabo
samopouzdanje (slaba slika o
sebi).
 Dečaci iz ove skupine ne vole se
tući i često su fizički slabiji od
svojih vršnjaka, osobito nasilnika.
 Imaju malo ili uopšte nemaju
prijatelja.
 Provokativna žrtva
 Često su nemirni, nespretni, nezreli, ne
mogu se koncentrisati i smatraju se
teškima/problematičnima.
 Mogu biti „kratkog fitilja” i mogu se
pokušati osvetiti ukoliko su napadnuti
ili maltretirani, ali često bez puno
uspeha.
 I sami mogu postati nasilnici koji
maltretiraju slabije učenike od sebe.
Neke se može okarakterisati kao
hiperaktivne (nesređeni i nemirni zbog
problema s koncentracijom) te često
imaju probleme s čitanjem/pisanjem.
 Često nisu simpatisani od strane
odraslih – npr. svojih nastavnika –
zbog svog iritantnog ponašanja.
Kako saznati dali je moje
dete žrtva nasilja?
PRVO:
Morate često razgovarati s vašim
detetom ili adolescentom o školi.
Uspostavljanje svakodnevnog
odnosa pomaže u očuvanju
komunikacije te daje osjećaj
povezanosti s proživljenim
događajima vašeg deteta ili
adolescenta.
DRUGO:
Ukoliko dobijete obaveštenjet iz
škole koju pohađa vaše dete kako
je ono maltretirano od strane
drugih učenika, shvatite to
ozbiljno
 Koji su znaci
upozorenja?
 Dolazi kući s pokidanom, prljavom ili
mokrom odećom, uništenim knjigama
ili „gubi” stvari bez mogućnosti
dobrog objašnjenja zbog čega se to
dogodilo.
 Puno je modrica, ožiljaka, porezotina
i ogrebotina te ne može dati
uvjerljivo objašnjenje što ih je
uzrokovalo. Gubi interes za školu te
dobija slabije ocene.
 Ne dovodi prijatelje kući i retko
provodi vreme s drugovima nakon
škole.
 ŠTA RODITELJI MOGU
UČINITI?

 Ukoliko sumnjate ili je očito da je

vaše dete žrtva nasilja drugih
učenika, a škola vas još nije
informisala o situaciji, tada je
važno odmah kontaktirati školu.
Roditelji imaju pravo očekivati od
škole da problem ozbiljno razmotri i
istraži činjenice o tom slučaju.
 RODITELJI: Ne
predajte se!

 Ponekad učenici - žrtve nasilja –

ne žele kontakt njihovih roditelja
sa školskim službama.
 Često žrtve ne žele biti u centru
pažnje i boje se dovesti svog
mučitelja u nepriliku tako što će
odraslima reći šta se zbiva.
RODITELJI: Dopustite školi
organizaciju sastanka

 Jednom kad je nasilnik otkriven,

škola će kontaktirati njegove
roditelje, kao i roditelje žrtve, radi
informisanja i pokušaja
uspostavljanja konstruktivne
saradnje.
 Pobrinite se da
zlostavljano dete dobije
zaštitu
 Žrtvi nasilja mora se garantovati
zaštita. Neprestan nadzor
potreban je sve dok ne prođe
opasnost od novih pokušaja
nasilja.
 Nastavnici i školski službenici
imaju posebnu odgovornost
čuvanja žrtve u školi.
 KORACI KOJE MOŽETE
PREDUZETI

 Pomognite svom dEtetu ojačati

samopouzdanje, npr.stimulišući
razvoj bilo kojeg talenta ili pozitivne
karakteristike.
 Pomognite svom dtetu pri
uključivanju u grupu dece iste dobi
(koji su po mogućnosti u istom
razredu u školi)
 KORACI KOJE MOŽETE
PREDUZETI
 Ohrabrite svoje dete u kontaktima s
prijateljski raspoloženim učenicima
iz istog ili susednog razreda
(i možda ih pozovite u svoj dom).
 Što možete učiniti
ukoliko je Vaše dete
nasilnik?
 Bit će potrebna uska saradnja i
rad sa školom kako bi se rešila
situacija.
 Teško je primiti informaciju od
strane škole ili iz drugog izvora
kako Vaše dete maltretira ostale.
 Trebali biste delovati brzo zbog
žrtve, ali i budućnosti Vašeg
deteta.
 KORACI KOJE MOŽETE
PODUZETI

 Odmah dajte do znanja kako nasilje

shvatate ozbiljno i ne prihvatajte
nastavak takvog ponašanja.
 Ukoliko ćete i škola i vi pokazati
konzistentnu negativnu reakciju
vezano za nasilničko ponašanje,
povećaćete prilike za promenu
vašeg deteta.
KLJUČNE STAVKE
OLWEUSOVOG PROGRAMA
PREVENCIJE NASILJA
 Povećati svesnost i znanje o
problemima nasilja kao i rušiti
mitove o uzrocima nasilja.
 Aktivno uključite nastavnike i

roditelje.
 Razvijte jasna pravila protiv

nasilja.
Sledeća pravila pokazala
su se kao korisna:

 Nećemo prihvatiti nasilje u

našoj školi i potrudićemo se
to zaustaviti.
 Osigurajte žrtvi podršku i

zaštitu.
 KLJUČNE STAVKE
OLWEUSOVOG PROGRAMA
PREVENCIJE NASILJA
 Mere na nivou škole
Istraživanje pomoću upitnika (anonimni
odgovori učenika)
Poboljšano dežurstvo tokom odmora
Školski konferencijski dan
Formiranje grupe koordinacije
Mere na nivou razreda
Razredna (ili školska) pravila protiv
nasilja
Redovni razredni sastanci (nastavnik
i učenici)
Razredni sastanci nastavnik/roditelji