O FLUORU Pria o fluoru, kao i svaka pria, se mora posmatrati sa vie strana, gledati iz vie uglova.

Da bi sagledali potpunu sliku o fluoru i fluoridima moramo da uzmemo u obzir SVE podatke koje imamo. Dugo vremena oveanstvo gleda u jednu, namerno ili sluajno, postavljenu sliku fluor je koristan i dobar za zube, a na tu frazu se i svodi znanje veine oveanstva o fluoru. Od trudnica moete esto uti : meni je lekar prepisao tabletice fluora, majke male dece su esto savetovane od strane lekara/zubara da svojoj deci daju da grickaju tabletice fluora. I zbog bezrezervnog poverenja u zdravstveni sistem i autoritete sa polja zdravstva, mi nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje njihova kredibilna i legitimna znanja. (Napomena: U tekstu e biti korieni termini fluor i fluoridi, oznaavajui pri tome istu stvar; fluor je element, fluoridi su jedinjenja sa fluorom. Mi svoje sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer ist fluor je otrov, jai od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida.) I ISTORIJAT

Za fluor se zna odavno, prvi put se spominje u spisima rimljana, kao fluorspar( kalcijum fluorid, CaF2). Terminom fluor se prvobitno oznaavala klasa minerala, koriena za topljenje ruda i metala. Hronoloki, istorijat fluora( sa isto hemijskog i medicinskog stanovita) bi izgledao ovako: Francuski hemiar Edmond Fremi(1814-1894) je bio vrlo blizu toga da izoluje fluor, nikada nije uspeo, ali njegov student Henry Moissan je nastavio njegov rad i uspeo da izoluje ist fluor (cena toga je bila teko trovanje fluorom koje ga je umalo kotalo glave) 1886, Moissan: izolovanje fluora 1887, Davy: izolovan u istom stanju 1928, Midgley: Freoni 1938, Plunkett: Teflon 1940, Manhattan projekt 1943, Identifikovano prvo organofluorno jedinjenje: Fluoroacetat, u Dichapetalum cymosum (Juna Afrika), mimik siretne kiseline, blokira Krebs-ov ciklus 1947, Fowler: perfluorovanje sa CoF3( kobalt trifluorid) 1949, Simon: elektrohemijsko fluorovanje 1954, Fried: poetak medicinske hemije organofluornih jedinjenja 1957, Fried je objavio da razliiti fluorovani steroidi

imaju viu bioloku aktivnost, u poreenju sa nefluorovanim derivatima 1970-tih, Organofluorna jedinjenja su retka u medicinskoj hemiji 1990, 220 fluorovanih lekova odgovara udelu na tritu od 8% sintetisanih lekova; 1996, U toku je razvoj 1500 lekova koji sadre fluor;( fluor ini da lek 70 puta bre prodre kroz elijsku membranu) 2002, Odobren je 31 novi lek, od kojih 9 sadre fluor; 2003, Od 18 lekova koji su u vrhu svetske prodaje, 7 sadre fluor; Prozac, Cipro. Najprodavaniji: Lipitor (Pfizer), sniava nivo holesterola, zarada 10,3 milijardi USD; 2004, 238 patenata u hemiji fluora, u poreenju sa 101 u 2001; Identifikovano je vie od 3000 prirodnih proizvoda koji sadre bar 1 halogen, od ega samo 6 sadri fluor; Vie vrsta lekova koji sadre F: antidepresivi, antiimflamatorni , antiviralni, antimalarici, antitumorski. Fiziko hemijske karakteristike fluora: - gas bledozelene boje, male gustine - visoka elektronegativnost - niska polarizabilnost - najreaktivniji element u periodnom sistemu, jedini se sa svim elementima osim sa helijumom, neonom i argonom - najjai oksidans (opasnost od poara i eksplozije) - 13. po redu najzastupljeniji element u zemljinoj kori - izuzetno otrovan - pri radu sa fluorom su neophodne posebne mere predostronosti - taka topljenja: -219,62 C ; taka kljuanja: -188,14 C Industrijska primena fluora i fluorida: - od poetka 1600-tih fluorovodonina kiselina je koriena u industriji stakla, za pravljenje(urezivanje) ara, danas se takoe koristi u proizvodnji sijalica, - u naftnoj industriji se koristi(fluorovodonina kiselina) kao katalizator(supstanca koja ubrzava hemijske reakcije) za dobijanje veeg broja oktana u benzinu (fluorokarbonati), - za dobijanje nervnog otrova sarina, - celokupna industrija aluminijuma je nezamisliva bez fluora i fluorida bitno sniava taku topljenja aluminjuma,kao i elika i berilijuma (inae zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro sve organske matrerije pred sobom, kroz elik prolazi kao kroz puter, pali azbest), - u nuklearnoj industriji se koristi za obogaivanje

uranijuma, - fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski otrovi, te se koriste za trovanje pacova i mieva, - za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlaivanje, fluorescentnog svetla, za proizvodnju sintetikih tepiha, pesticida, voska za skije, vodootprone odee, cigle i keramike, veine kompjuterskih komponenti. Primena organofluornih jedinjenja: - polimeri: teflon, lubrikanti (Krytox), mikrolitografija, optiki kablovi, jonomeri (Nafion),... - sredstva za gaenje poara: haloni (CF3Br, CF2ClBr), heptafluoropropan (CF3CHFCF3) - anestetici: halotan, sevofluoran ((CF3)2CHOCH2F), desfluoran (CF3CHFOCHF2) - vetaka krv, teno disanje - teni kristali za kompjuterske monitore i videoekrane. Nakon ovog kratkog pregleda istorije i primene fluora i fluorida, moe se lako doi do sledeeg zakljuka: istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za obogaivanje uranijuma, topljenje elika i aluminijuma, mi dajemo naoj deci kao prvu stvar ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode i vake. A sve to radimo zato to nam tako poruuju zdravstveni autoriteti poslednjih 50 godina.

II

TA NAUKA IMA DA KAE PO PITANJU FLUORA?

Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena tegoba koja je izazvana nedostatkom fluora. Zvanina, ''mainstream'' nauka, koja besomuno forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost nije izala sa bilo kakvim rezultatima( makar i neubedljivim) koji upuuju na to da je fluor koristan za nae zube. Kada se poinjalo sa masovnim fluorisanjem vode sredinom 40-tih godina prolog veka, sva nauka o korisnosti fluora je bila bazirana na usmenim obrazloenjima. Blede statistike i usmena preporuka najviih zdravstvenih autoriteta su bile dovoljne da oveanstvo vie od 50 godina slepo slua i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar. Sa druge strane tokom zadnjih 60 godina imali smo i prilian broj naunika koji nisu slepo pratili mainstream, nisu gazili po prethodno utabanim putevima, nisu bili samo ponavljai

nauenog, novac nije bio jedan jedini smisao u njihovim istraivanjima. Evo pregleda zakljuaka, u kratkim crtama, do kojih su doli naunici koji su se ozbiljno pozabavili ispitivanjem i istraivanjem fluora: - Fluoridi ometaju sintezu kolagena to dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, miiima, koi, hrskaviavom tkivu, pluima, bubrezima i traheji. [A.K. Susheela and Mohan Jha, "Effects of Fluoride on Cortical and Cancellous Bone Composition," IRCS Medical Sciences: Library Compendium, Vol. 9, No.11, pp. 1021-1022 (1981); Y. D. Sharma, "Effect of Sodium Fluoride on Collagen Cross-Link Precursors," Toxicological Letters, Vol. 10, pp. 97100 (1982); A. K. Susheela and D. Mukerjee, "Fluoride poisoning and the Effect of Collagen Biosynthesis of Osseous and Nonosseous Tissue," Toxicological European Research, Vol. 3, No.2, pp. 99-104 (1981); Y.D. Sharma, "Variations in the Metabolism and Maturation of Collagen after Fluoride Ingestion," Biochemica et Biophysica Acta, Vol. 715, pp. 137-141 (1982); Marian Drozdz et al., "Studies on the Influence of Fluoride Compounds upon Connective Tissue Metabolism in Growing Rats" and "Effect of Sodium Fluoride With and Without Simultaneous Exposure to Hydrogen Fluoride on Collagen Metabolism," Journal of Toxicological Medicine, Vol. 4, pp. 151-157 (1984).] - Fluoridi stimuliu stvaranje granula i potronju kiseonika u belim krvnim zrncima (BKZ), ali spreavaju taj proces kada je BKZ izloena dejstvu neke strane supstance u krvi. [Robert A. Clark, "Neutrophil Iodintion Reaction Induced by Fluoride: Implications for Degranulation and Metabolic Activation," Blood, Vol. 57, pp. 913921 (1981).] - Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ da unitavaju strane materije procesom fagocitoze. ak i mikromolarne koliine fluorida, ispod 1ppm (1 part-per-milion) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih BKZ da unitavaju patogene mikroorganizme. [John Curnette, et al, "Fluoride-mediated Activation of the Respiratory Burst in Human Neutrophils," Journal of Clinical Investigation, Vol. 63, pp. 637647 (1979); W. L. Gabler and P. A. Leong, ., "Fluoride Inhibition of Polymorphonumclear Leukocytes," Journal of Dental Research, Vol. 48, No. 9, pp. 1933-1939 (1979); W. L. Gabler, et al., "Effect of Fluoride on the Kinetics of Superoxide Generation by Fluoride," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 281 (1985); A. S. Kozlyuk, et al., "Immune Status of Children in Chemically Contaminated Environments," Zdravookhranenie, Issue 3, pp. 6-9 (1987)]

- Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiu ga da napada tkiva svog tela i poveavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podloni raku. [Alfred Taylor and Nell C. Taylor, "Effect of Sodium Fluoride on Tumor Growth," Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, Vol. 119, p. 252 (1965); Shiela Gibson, "Effects of Fluoride on Immune System Function," Complementary Medical Research, Vol. 6, pp. 111113 (1992); Peter Wilkinson, "Inhibition of the Immune System With Low Levels of Fluorides," Testimony before the Scottish High Court in Edinburgh in the Case of McColl vs. Strathclyde Regional Council, pp. 17723-18150, 19328-19492, and Exhibit 636, (1982); D. W. Allman and M. Benac, "Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Cyclic AMP Concentration in Vivo," Journal of Dental Research, Vol. 55 (Supplement B), p. 523 (1976); S. Jaouni and D. W. Allman, "Effect of Sodium Fluoride and Aluminum on Adenylate Cyclase and Phosphodiesterase Activity," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 201 (1985)] - Fluor spreava stvaranje antitela u krvi. [S. K. Jain and A. K. Susheela, "Effect of Sodium Fluoride on Antibody Formation in Rabbits," Environmental Research, Vol. 44, pp. 117-125 (1987)] - Fluoridi ometaju rad titne (tiroidne) lezde. [Viktor Gorlitzer Von Mundy, "Influence of Fluorine and Iodine on the Metabolism, Particularly on the Thyroid Gland," Muenchener Medicische Wochenschrift, Vol. 105, pp. 182-186 (1963); A. Benagiano, "The Effect of Sodium Fluoride on Thyroid Enzymes and Basal Metabolism in the Rat," Annali Di Stomatologia, Vol. 14, pp. 601-619 (1965); Donald Hillman, et al., "Hypothyroidism and Anemia Related to Fluoride in Dairy Cattle," Journal of Dairy Science, Vol. 62, No.3, pp. .416423 (1979); V. Stole and J. Podoba, "Effect of Fluoride on the Biogenesis of Thyroid Hormones," Nature, Vol. 188, No. 4753, pp. 855-856 (1960); Pierre Galleti and Gustave Joyet, "Effect of Fluorine on Thyroid Iodine Metabolism and Hyperthyroidism," Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Vol. 18, pp. 1102-1110 (195] - Fluoridi ispoljavaju tetna dejstva na razna tkiva u telu oveka. [T. Takamorim "The Heart Changes in Growing Albino Rats Fed on Varied Contents of Fluorine," The Toxicology of Fluorine Symposium, Bern, Switzerland, Oct 1962, pp. 125-129; Vilber A. O. Bello and Hillel J. Gitelman, "High Fluoride Exposure in Hemodialysis Patients," American Journal of Kidney Diseases, Vol. 15, pp. 320-324 (1990); Y. Yoshisa, "Experimental Studies on Chronic Fluorine Poisoning," Japanese Journal of

Industrial Health, Vol. 1, pp. 683-690 (1959)] - Fluoridi podstiu i pospeuju razvoj raka kostiju. [J.K. Mauer, et al., "Two-Year Cacinogenicity Study Of Sodium Fluoride In Rats," Journal of the National Cancer Institute, Vol. 82, pp. 1118-1126 (1990); Proctor and Gamble "Carcinogenicity Studies with Sodium Fluoride in Rats" National Institute of Environmenrtal Health Sciences Presentation, July 27, 1985; S. E. Hrudley et al., "Drinking Water Fluoridation and Osteosarcoma," Canadian Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 415-416 (1990); P. D. Cohn, "A Brief Report on the Association of Drinking Water Fluoridation and Incidence of Osteosarcoma in Young Males," New Jersey Department of Health, Trenton, New Jersey, Nov. 1992; M. C. Mahoney et al., "Bone Cancer Incidence Rates in New York," American Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 81, 475 (1991); Irwin Herskowitz and Isabel Norton, "Increased Incidence of Melanotic Tumors Following Treatment with Sodium Fluoride," Genetics Vol. 48, pp. 307-310 (1963)] - Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi. [Nicholas Leone, et al., "Medical Aspects of Excessive Fluoride in a Water Supply," Public Health Reports, Vol. 69, pp. 925-936 (1954); J. David Erikson, "Mortality of Selected Cities with Fluoridated and Non-Fluoridated Water Supplies," New England Journal of Medicine, Vol. 298, pp. 1112-1116 (197; "The Village Where People Are Old Before Their Time," Stern Magazine, Vol. 30, pp. 107-108, 111-112 (197] - Ingestija(gutanje) fluora preko paste za zube, sredstava za ispiranje usta i spreavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov bioloki razvoj, ivotni vek i opte zdravstveno stanje. [Yngve Ericsson and Britta Forsman, "Fluoride Retained From Mouth Rinses and Dentifrices In Preschool Children," Caries Research, Vol. 3, pp. 290-299 (1969); W. L. Augenstein, et al., "Fluoride Ingestion In Children: A Review Of 87 Cases," Pediatrics, Vol. 88, pp. 907-912, (1991); Charles Wax, "Field Investigation Report," State of Maryland Department of Health and Mental Hygiene, March 19, 1980, 67 pages; George Waldbott, "Mass Intoxication from OverFluoridation in Drinking Water," Clinical Toxicology, Vol. 18, No.5, pp. 531-541 (1981)] Na nau sreu, Majka Priroda dri fluor pod katancem jako retko u prirodi nalazimo elementarni fluor, u najveem broju sluajeva on je vezan za druge elemente, gradei na taj nain fluoride, koje nama stavljaju u paste za zube. Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksinost kao elementarni fluor, ali to nikako ne sme da zavarava, jer je 2 g fluorida dovoljno da ubije

odraslog oveka. Majka Priroda se takoe pobrinula i da nae male bebe ne dolaze u kontakt sa otrovom stvorila je savren odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi dojilje prodre u mleko, bez obzira na koliinu unetog fluora putem vode (opet, sve zavisi od jedinke do jedinke, u par sluajeva su pronaene nanogramske(0.01 ppm) koliine fluora u majinom mleku). Dalje, to se naunih injenica vezanih za fluor tie, treba znati sledee: Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se isfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokrau, a drugih 50% se zadrava u naem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi oteeni, akumulacija fluora e biti jo vea. Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, meu kojima su i oni koji su neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su tetni po nas, ali ih imamo u sebi i bliskom okruenju(olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utie na neke enzime kod kojih je magnezijum vaan ko-faktor, a takoe olakava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum inae teko dopire. Kalcijum fosfat je normalni sastojak nae pljuvake. Dokazano je da kalcijum fosfat dosta pomae kod remineralizacije zuba. Unosom fluora, stvara se beskorisni i toksini nus produkt, kalcijum fluorid, kojim se zubi mineralizuju, to zube ini slabijim i podlonijim propadanju to je umnogome ubrzano unosom procesirane hrane, hrane sa vetakim dodacima. 50-tih i 60-tih godina prolog veka veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne lezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znai, pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koi normalan rad tiroidne lezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, ije su uobiajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u miiima i zglobovima, povean nivo holesterola, poveana mogunost za sticanje neke od raznih sranih oboljenja. Treba spomenuti i to da je u USA, kako tvrdi njihov Department of Health and Human Services, ustanovljeno da se u fluorisanim drutvima izloenost fluoridima krece od 1,58mg-6,60mg/na dan, to je raspon koji prevazilazi dokazano tetne doze (2,3-4,5mg/na dan) fluora za funkciju tiroidne zlezde. I tako lepo, uniti ljudima tiroideu, a zatim im nudi sintetike zamene hormona(Synthroid) za tretman hipoaktivne tiroidne lezde. U nekim eksperimentima gde je fluor korien u

tretiranju osteoporoze, sa ciljem da kosti ovrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povean. Neki rani simptomi skeletne fluoroze (bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podseaju na simptome artritisa, te se esto deavaju pogrene dijagnoze. Inae od skeletne fluoroze pate milioni ljudi u Kini, Africi i Indiji. Dentalna fluoroza je deja bolest izazvana prevelikim dozama fluora. Poto za sada ne postoji precizno objanjen mehanizam oteivanja zubne glei, bie da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili uticaja fluora na tiroidnu lezdu. Koliina od 1ppm fluora (uobiajena koliina za fluorisanje vode) je 100 puta vea od najvee koliine naene u majinom mleku(0,01 ppm), to upuuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom biu, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete moe imati samo tete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam. 1991.g u Akronu, Ohajo Regional Toxicology Center je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije (gutanja) 16mg/kg fluorida (dete je pojelo celu tubu paste). U USA, na svakoj pasti za zube koja sadri fluor stoji sledee (zakonski obavezno): Warning: Keep out of reach of children under 6 years of age! If you accidentally swallow more than used for brushing, get medical help or contact a Poison Control Center right away! Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor akumulira u veim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina i vodi ka ranijem poetku puberteta. U septembarskom izdanju urnala Americke Medicinske Asocijacije (Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: '' Fluoridi su generalni protoplazmatiki otrovi koji menjaju propustljivost elijske membrane inhibicijom odreenih enzima.Taan mehanizam ovakvog njihovog dejstva je jo uvek nepoznat.'' 1975.g Dr.John Yiamouyiannis je objavio preliminarne rezultate naunog istrazivanja koji su pokazali da ljudi koji ive u podrujima fluoridizacije vode imaju veu stopu smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji ive u podrujima gde se voda ne fluorie. Ameriki nacionalni Institut za rak (National Cancer Institute-NCI) je odmah pokuao da odbaci ovaj nauni rad, meutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah prikljuio Din Burk (Dean Burk), do tog trenutka glavni hemiar u NCI. Njih dvojica zajedno vre dodatna istraivanja i studije, i 1977 objavljuju nalaze glavnog istraivanja, da najmanje 10 000 ljudi godinje u

SAD umre od raka izazvanog fluorom, njihovi rezultati su uvreni u kongresni izvetaj kongresmena Dilejnija (Delaney) koji izmeu ostalog govori i o vezi izmeu fluora i raka. Dilejni potom kreira tzv. Dilejnijev Amandman kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je nekoliko istraivanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako najobuhvatnije bilo istraivanje dr. Dona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je 1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je uestvovalo 60.000 dece kolskog uzrasta(30 000 iz podruja gde se fluorise voda, 30 000 iz podruja gde se voda ne fluorie). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim to kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj sluajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima). 1990 g. raena je studija na ivotinjama (National Toxicology Program), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze poveava i osteosarkom(rak kostiju) kod mujaka pacova. Inicijalni zakljuak ove studije je bio: oigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u dvosmisleni dokaz karcinogenosti. Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktino nemogue kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a) zato to neki (npr .atletiari, fiziki radnici, dijabetiari) uzimaju vie vode od ostalih, i b)svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora(hrana i pia spremana sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani...). Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na etkicu, ako trae jo dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo da se oslobodimo fluora iz voda i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i studiramo, do besvesti ako treba. Da ne zaboravim, evo spiska od 14 nobelovaca koji su bili protivnici fluorisanja vode: 1) Adolf Butenandt (hemija,1939) 2) Arvid Carlsson (medicina,2000) 3) Hans von Euler-Chelpin (hemija,1929). 4) Walter Rudolf Hess (medicina,1949) 5) Corneille Jean-Franois Heymans (medicina,193 6) Sir Cyril Norman Hinshelwood (hemija,1956) 7) Joshua Lederberg (medicina,195 William P. Murphy (medicina,1934) 9) Giulio Natta (hemija,1963) 10) Sir Robert Robinson (hemija,1947) 11) Nikolai Semenov (hemija,1956)

12) James B. Sumner (hemija,1946) 13) Hugo Theorell (medicina,1955) 14) Artturi Virtanen (hemija,1945)

III UVOENJE FLUORA U ORGANIZAM OVEANSTVA Kako je sve poelo? Od poetka 20-tog veka skoro cela amerika industrija je bila bazirana na upotrebi fluora, i zbog toga je skoro sav industrijski otpad sadravao fluor. Taj otpad je odbacivan u prirodu, pri tome izazivajui ozbiljne probleme zagaenja, kako voda i tla, tako i biljnog i ivotinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u prirodu emituju fabrike fosfatnih ubriva(fosfatne stene obino sadre oko 3 % fluorida), fabrike elika, fabrike aluminijuma. Fluoridi isputeni u prirodu izazivaju ozbiljna oteenja i promene u biljnim listovima( ak i u koncentracijama od 1 ppb(parts per billion), fluoridi izazivaju ozbiljne smetnje u razvoju i rastu biljaka). Dvadesetih i tidesetih godina prolog veka, Aluminium Corporation of America(ALCOA) je bila suoena sa masom tubi radnika, zbog, blago reeno, zdravstvenih uasa koje je izazivao industrijski fluor. 1933. godine US Public Health Service (PHS) se konkretno zainteresovala za otrovne efekte fluora, pri tome zakljuujui da se dentalna fluoroza pojavila kod 25-30% dece, pri koncentraciji od samo 1 ppm fluora u vodi. 29. oktobra 1939. godine Derald Koks(Gerald Cox), istraiva na Mellon Institute, je objavio svoj najradikalniji predlog na sastanku sa American Water Works Association u Donstonu, Pensilvanija. Predlog je bio da bi Amerika najozbiljnije trebala da razmotri dodavanje fluorida u pijau vodu. 1942. godine PHS, pod vostvom dr. H. Trendley Dean-a, je zakljuila da je voda sa 1 ppm fluora potpuno prihvatljiva. U to vreme PHS se nije bavila uvoenjem fluorisanja, ve je teila da definie maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, tanije da definie taku izvan koje je fluor tetan po zdravlje javnosti. Iako su istraivanja dr. Dean-a pokazivala da fluor u koncentraciji od 1 ppm izaziva dentalnu fluorozu kod odreenog procenta dece, ona su takoe pokazala da 1 ppm fluora delimino smanjuje truljenje zuba, a da koncentracija od ve 2 ppm predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje

javnosti, izazivajui masovnu dentalnu fluorozu. Dok se u javnosti,s jedne strane vodila kampanja uvoenja fluora u redovnu ishranu stanovnitva, sa druge strane u najveoj tajnosti, 1940. godine je zapoet projekat Menhetn, odnosno zapoeto je pravljenje nuklearne bombe koja e 5 godina kasnije biti baena na Hiroimu. Naravno, par godina je trebalo samo da bi se izgradila infrastruktura za proizvodnju nuklearne bombe. Glavni ovek Menhetn projekta je bio general Leslie C. Groves. Pored svih problema koje je general imao, u vezi sa nuklearnim postrojenjima, jednog decembarskog jutra 1943. godine, suoio se sa jo jednim problemom, i to velikim. U potpunoj tajnosti, general Groves i vojni inenjeri su nadgledali rad desetine hiljada radnika, naunika, inenjera, koji su za 3 godine izgradili fabrike i laboratorije koje su po veliini parirale celokupnoj industriji automobila. General Groves je tokom celog projekta bio voen iluzijom da i Nemaka pravi svoju atomsku bombu, da je to trka ko e pre da napravi nuklearno oruje. Meutim, isto tako je i znao injenice da su do tog trenutka kljuni industrijski procesi, neophodni za kreiranje nuklearnog oruja, bili tek u poetnoj fazi, a vei deo atomskog programa je i dalje bio na laboratorijskom nivou. Novi problem, koji se pojavio tog decembarskog jutra, u vidu uznemirujuih izvetaja o povredama radnika i naunika u fabrikama i laboratorijama, nastalim od udisanja gasova i opekotina. Pukovnik Stafford L. Warren, vodei u medicinskom odeljenju Menhetn projekta je zamolio generala Groves-a da pokua da sazna ta imaju da kau vojni strunjaci za bojne otrove, po pitanju toksinosti fluora. Kada je sproveo istraivanje general Groves je shvatio da fluor igra veliku ulogu u Menhetn projektu. Naunici na projektu su planirali da koriste tehnologiju gasne difuzije za rafinisanje uranijuma. U tom procesu se uranijum mea sa elementarnim fluorom, pri emu nastaje isparljivi gas uranijum heksafluorid. Potom se gas proputa kroz finu membranu i tada laki molekuli koji sadre razgradljivi uranijum prolaze bre kroz membranu i hvataju se sa druge strane. Poto se u ovom procesu dobije relativno mala koliina obogaenog uranijuma, stotine tona fluora i hiljade nivoa progresivnog obogaivanja su bile potrebne da se dobije koliina uranijuma dovoljna za atomsku bombu. Potreba za fluorom i potroene koliine su bile jedne od najstroe uvanih vojnih tajni za vreme II svetskog rata. Ovde u priu ulazi najznaajnija figura u prii u fluoru, Harold Carpenter Hodge. On je bio biohemiatr i toksikolog Univerziteta Roester, prouavao je fluor i fluoride za potrebe Menhetn projekta. U prolee 1943. godine postavljen je za rukovodeeg u odseku za farmakologiju i toksikologiju, i data mu je potpuna kontrola nad timom naunika koji su

radili na tajnom projektu pod imenom Program F, gde su izuavali toksinost fluora. U okviru projekta, Harold Hodge je nadgledao i eksperimente u kojima su, nasumice izabranim bolesnicima, ubrizgavali inekcije uranijuma i plutonijuma. Posle rata, Harold Hodge je bio predsedavajui u National Research Council's Committee on Toxicology i vodei nauni promoter fluorisanja pijae vode. On je izuzetno dobro znao ta fluor i fluoridi ine ljudskom organizmu, ali je o svemu tome do kraja svog ivota utao. Za potrebe rata, gomile naunika i istraivaa su vredno radile u prepunim laboratorijama, trudei se da oznae fluor kao sredstvo za borbu protiv faizma. Naunici sa Columbia, Princeton, Johns Hopkins, Purdue, Ohio State, Penn State, Duke, the University of Virginia, MIT, Cornell, and Iowa State su prouavali fluor, zajedno sa inenjerima najveih industrijskih kompanija - DuPont, Chrysler, Allis-Chalmers, Westinghouse, Standard Oil, American Telephone and Telegraph Company (AT&T), Mallinckrodt, Eastman Kodak, Electro Metallurgical Company, Linde Air Products, Hooker Chemical, Union Carbide i Harshaw Chemical. Kompanija DuPont, zahvaljujui svojoj predratnoj ekspertizi sa fluorom, u vidu proizvoenja freona, je imala veliki udeo u US nuklearnom programu. U laboratorijama DuPont-a je 1938. godine proizveden teflon, na bazi fluora. Da ne ulazim dublje u dogodovtine iz II svetskog rata, svi znamo da je atomska bomba baena, o posledicama ne vredi raspravljati bilo ta. Posle drugog svetskog rata, krajem oktobra 1948. godine u mestu Donora u Pensilvaniji, dolo je do jednog od najveih zagaenja vazduha, iz dimnjaka lokalnih fabrika, iji je ishod bio 19 umrlih i nekoliko stotina povreenih. Punih pet dana Donora i mesto pored, Webster, su bili pod oblakom dima od fabrika za topljenje metala. U sledeih nekoliko dana od 13 500 stanovnika Donore, njih 6 000, i mukarci i ene i deca, se ozbiljno razbolelo. Philip Sadtler, hemiar i borac protiv zagaivanja je odmah otiao u Donoru i vrio ispitivanja, koja su pokazala da je u vazduhu bila izuzetno velika koliina jako otrovnog gasa fluorvodonika. On je uradio izvetaj, u kojem je kao razlog katastrofe naveo prisustvo fluorida u okruenju. Meutim, njegov izvetaj je izmenjen od strane Public Health Service, koja je posle svoje istrage kao razloge katastrofe navela inverziju temperature i meavinu industrijskih zagaivaa u vidu dima. Posle katastrofe, protiv velikih industrijskih korporacija DuPont, U.S. Steel, ALCOA, su poele da pljute

tube za zagaivanje okoline industrijskim fluorom. Te korporacije su imale svoje advokate pod imenom Fluorine Lawyers Comitee, koji su za potrebe promovisanja i odbrane fluora angaovali oveka pod imenom Robert Kehoe, direktora Kettering Laboratory of Applied Physiology na Sinsinati Univerzitetu. On je inae bio glavni promoter i branilac bezbednosti olovnog benzina u SAD, a sa istim arom je branio i fluor. Sa druge strane, 50-ih i 60-ih godina prolog veka, vodei centar za prouavanje fluora je bio Univerzitet Roester, iji su mnogi diplomci preuzeli vodee uloge u zubarskim kolama i istraivakim centrima irom SAD. 1958. godine Colgate izbacuje propagandni spot za pastu sa fluorom, u kome devojica dolazi kui od zubara,sva srena, sa izvetajem u ruci i radosno govori majci : Look Ma!, no cavities. U to vreme poinje sve intenzivnija kampanja za fluorisanje pijae vode. Danas, samo jedna treina SAD nije fluorisana. U Evropi je situacija prividno bolja, veina Evrope nije fluorisana, ali zato veina Evrope pije flairanu vodu koja je najee fluorisana. Veina Evrope koristi fluorisane paste za zube, kao i razna sredstva za ispiranje usta. Jedan od veih problema vezanih za fluorisanje je sledei kada se fluor jednom unese u organizam, nemogue je pratiti koliko osoba dnevno unese fluora u sebe, jer svi pijemo razliite koliine vode, razliitom koliinom paste peremo zube, jedemo razliite koliine hrane spremane u fluorisanoj vodi, pijemo razliite koliine pia pravljenih sa fluorisanom vodom, tu su i ostaci pesticida na vou i povru zakljuak se sam namee, nemogue je, osim u jednom sluaju, 100% precizno odrediti koja koncentracija fluora nije tetna za ljudski organizam. Taj jedan sluaj je kada je koncentracija fluora nula (0), ta koncentracija pouzdano nije tetna po ljudski organizam. Bezbednost upotrebe fluora je postala vrsto utemeljena paradigma bazirana na nepotpunom ili pogrenom znanju. Prava pitanja se retko postavljaju,a kada se postave, konkretnih odgovora nema, to omoguava stvaranje pogrenih pretpostavki da je fluor koristan za zube i bezbedan za organizam.

O FLUORU JO O FLUORU

FLUOR FLUOR.PDF

POETNA STRANA MOJE KNJIGE RAMANA MAHARI OSHO NISARGADATA OSTALE VANE KNJIGE GURIJEV DEJVID AJK I ZAVERE BILI MAJER NLO BESPLATNA ENERGIJA ASTROLOGIJA