P

T A

Adriana Zaharijevi}

GDE JE POLITIKA U P O L I T I C I I D E N T I T E TA ?
Opseg pojma
Fraza politika identiteta upu}uje na amalgam politi~kih aktivnosti, koje po~ivaju na uverenju da postoji specifi~no zajedni~ko iskustvo i/ili izvedeni interes i/ili kolektivni identitet koji deli izvesna grupa ljudi. Veli~ina grupe varira u odnosu na referentni kd koji daje distinktivnu oznaku datom iskustvu, te se tako mo`e govoriti o grupi koja pokriva polovinu ~ove~anstva na temelju svog roda, ili o komparativno manjim grupama, kakve su, recimo, Hispano zajednica u SAD ili zajednica hendikepiranih osoba.1 Zajedni~ko iskustvo su{tinski odre|uje pripadnost odre|enoj dru{tvenoj grupi, odnosno ono predstavlja nu`an uslov pripisivanja odre|enog identiteta. Nadalje, identitet grupe ~esto koincidira s li~nim identitetom pojedinca, koji se u njemu iscrpljuje i vodi zanemarivanju drugih potencijalnih identiteta odre|ene li~nosti. Me|utim, da bi se ne{to nazivalo politikom identiteta nu`no je zadovoljenje jo{ jednog klju~nog uslova koji do sada nije naveden. Naime, prva polovina ~ove~anstva, ona mu{kog roda, bela populacija u SAD, ili pak telesno sposobne osobe, ne for miraju grupe na temelju svog mu{kog, belog i telesno sposobnog sopstva ako se one uop{te organizuju, vezivno tkivo tih grupa }e pre biti njihovi zajedni~ki interesi ili potreba da se unapredi ili odr`i postoje}e stanje stvari. Navedene grupacije nemaju posebnih razloga da isti~u svoj (mu{ki, beli, telesno sposobni) identitet da bi se uklju~ile u politiku i da bi je gradile prema sopstvenim zahtevima. Prema tome, da bi se izvestan oblik politi~kog organizovanja nazvao politikom identiteta, moraju postojati grupe koje su (bile) isklju~ene iz domena politi~kog. Politika identiteta predstavlja gest priznanja pripadnosti grupi ~iji je identitet ugro`en nor mama dominantne politike. Drugim re~ima, postoje}i sistem vrednosti privileguje nagra|uje ili bar ne ka`njava odre|eni pol/rod, boju ko`e, seksualnu preferenciju/orijentaciju, telesnu sposobnost, veroispovest, jezik itd., dok marginalizuje sve {to odstupa od date nor me (koja tako|e nije univerzalna, ali se lako daje ge1 Ter min hendikepiran koristi se u nedostatku boljeg. Alter nativa ovom pojmu u srpskom jeziku je ter min invalid, koji je izravno diskriminatoran (ne-validan, nevredan, pokvaren). Engleske varijante, pored dve navedene, tako|e upu}uju na negaciju sposobnosti (disability, able-bodied).
199 ProFemina broj 51/52, 2008.

neralizovati). To nor mativno nasilje nad drugim ima nebrojene likove: od pravno kodifikovanog do zakonski zabranjenog, ali dru{tveno dopu{tenog i, {tavi{e, po`eljnog. Primere za to nudi bogata cr na~ka istorija u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Takozvani D`im Krou zakoni2 koji su u `ivotu odr`avali slo`eni sistem segregacije, predstavljaju upodobljavanje zakona i prilago|avanje pravde zakonodavcima, dok je lin~ovanje cr nih mu{karaca i perpetuiranje mita o cr nom silovatelju, dru{tveni oblik odr`avanja po`eljne distance izme|u cr naca i belaca.3 Nasilje nad svima koji se naj~e{}e bez ikakve mogu}nosti izbora ne uklapaju u dominantne okvire, kre}e se, dakle, od najflagrantnijih oblika eksploatacije i fizi~kog zlostavljanja, do veoma suptilnih na~ina stavljanja u poziciju nemo}i brisanjem ili prisvajanjem odre|enih aspekata marginalizovanog identiteta. Najzad, na koji na~in mo`emo govoriti o politici identiteta? Pripadnost odre|enoj grupi po pravilu je nevoljna; deter mini{u je odlike koje su dostupne neposrednom opa`anju (rod, boja ko`e) ili neke druge koje je samo privremeno i uz izvesno nasilje nad sobom mogu}e prikriti (seksualna orijentacija, veroispovest), i koje se te{ko ili nikako ne mogu menjati. Pripadnost grupi naj~e{}e defini{u i name}u oni koji se nalaze izvan okvira grupe, naj~e{}e da bi se distancirali od nje. Stigma koja prati grupu, prati i pojedince: model koji se pripisuje svima, o~ekuje se od svakoga. Svaki je pojedinac na izvestan na~in odgovoran za ~itavo nasle|e koje je upisano u njegov pol ili boju ko`e.4 Kako, dakle, iskustvo marginalizacije ~ije je poreklo nekada nemogu2 Ter min Jim Crow Laws odnosi se na rasno hijerar hizovani sistem, ustanovljen u ju`nja~kim dr`avama SAD, koji je trajao od 1875. godine do {ezdesetih godina XX veka. Ti su se zakoni doticali svakog aspekta svakodnevice, primera radi: cr ni berberin nije smeo da {i{a belce, crnci nisu smeli da budu pokopani na bela~kom groblju, na autobuskim stanicama su morali postojati odvojeni {alteri za prodaju cr nih i belih karata, belac nije mogao dati crncima dete na usvajanje, ustanovljene su posebne osnovne {kole za cr nu i belu decu, a u~itelj koji bi poku{ao da podu~ava u me{ovitim odeljenjima bio bi ka`njen, u bibliotekama, sanatorijumima, vojsci i zatvorima postojali su cr ni i beli odseci, itd. D`im Kro je, me|utim, nadilazio zakone o ~emu slikovito govore nor me rasno prikladne etikecije (Jim Crow Etiquette). Crnci su se belcima obra}ali oslovljavaju}i ih sa gospodine, dok su belci crnce oslovljavali po imenu ili nekim derogativnim nazivom poput boy (~ak i ako je osoba bila stara); cr nac nije smeo da pru`i ruku belcu pri rukovanju; crnci i belci nisu smeli da jedu na istom mestu (ukoliko druga~ije nije bilo mogu}e, me|u njima je morala biti uspostavljena neka vrsta zabrana i belac je morao biti uslu`en prvi); crnci nisu smeli da pokazuju nikakve znake simpatije i privr`enosti u javnosti jer bi time mogli da uvrede belce; ukoliko su se vozili u istom prevoznom sredstvu s belcima, crnci su morali da sede pozadi, a na raskrsnicama su belci uvek imali prvenstvo prolaza! 3 Jo{ jedan od primera divergencije kodifikovanog prava i pravde predstavljaju zakoni kojima se zabranjuje me{ovita bra~na zajednica (Miscegnation laws). Doneti da bi se spre~ila neprirodna zajednica belaca i cr naca, ovi zakoni su bili od temeljnog zna~aja za odr`anje sistema segregacije. Me|utim, i po{to su zakoni ukinuti (a u nekim dr`avama se na to ~ekalo sve do 2000. godine v. Marilyn Yalom, A History of the Wife, Perennial, New York 2002, p. 193), njihov dalekose`ni cilj stvaranja klime u kojoj su me{ovite veze dru{tveno neprihvatljive i dalje opstaje, jer ga danas obe zajednice perpetuiraju mo`da tek neznatno manje u odnosu na doba kada je sniman film Guess Whos Coming to Dinner? 4 V. Frantz Fanon, Black Skin, White Masks, prev. Charles Lam Markmann, Pluto Press, London, 1986, p. 112.
200 ProFemina broj 51/52, 2008.

}e s precizno{}u ustanoviti patrijar hat je re~it primer za to postaje podsticaj za politi~ko organizovanje i zahtevanje prava u sistemu koji ta prava eksplicitno ili implicitno pori~e? Koji, {tavi{e, egzistira samo pod pretpostavkom da su izvesnim grupacijama ta prava negirana? Ovaj tekst predstavlja poku{aj da se izlo`e dva konstitutivna paradoksa politike identiteta, koji }e na~initi prostor za razvoj ne~ega {to se od sredine osamdesetih godina XX veka prepoznaje pod imenom politika razlike. U prvom delu teksta }u utoliko razmatrati politi~ko-teorijski i istorijski kontekst i uslove mogu}nosti politike identiteta, dok }u se u drugom usredsrediti na ona spor na mesta koja ni iz politi~ke ni iz teorijske perspektive ne mogu ostati imuna na savremene kriti~ke intervencije. Svaki ozbiljniji poku{aj razmatranja me|uodnosa politike identiteta i politike razlike, zahtevao bi razlaganje izrazito uticajnih teorijskih pozicija Vendi Braun (Wendy Brown) i D`udit Batler (Judit Butler).5 Ovaj tekst, me|utim, samo otvara mogu}e prilaze i nudi izvesne putokaze za neke dalje i slo`enije poduhvate.

Okolnosti
Kada je Roza Parks (Rosa Parks) odbila da se premesti u zadnji deo gradskog autobusa, namenjen gra|anima Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava na ~ijoj je ko`i upisana duga istorija jedne politi~ke nepravde, udareni su temelji politici identiteta, politici koja je bar na kratko dovela u pitanje postoje}e okvire politi~kog i njegovo zna~enje. Ovaj ~in gra|anske neposlu{nosti bio je impuls za for miranje Pokreta za gra|anska prava (Civil Rights Movement), kojim su ameri~ki crnci prvi put organizovano tra`ili puna gra|anska prava u sistemu koji im je ta prava for malno ve} jem~io. Taj je ~in tako|e bio prvi u nizu zahteva da se preispita apstraktno geslo po kojem se svi ljudi ra|aju jednaki i slobodni da prema sopstvenoj volji i u skladu s razumom tra`e svoju sre}u. I have a dream postaje te`nja da se zaista raspola`e svim onim resursima koje garantuje elementar na ljudskost, ljudskost na kojoj se ne prepoznaje boje ko`e, pol, rod, seksualnost i sve druge diskriminator ne odlike koje izvesne ljude pretvaraju u ne{to manje-od-~oveka. U svojim razli~itim vidovima, politika identiteta predstavlja organizovani politi~ki napor redefinisanja polo`aja onih grupa ljudi kojima je status gra|anina de jure pripadao, iako su fakti~ki, u realizaciji svojih prava, zaostajale za gra|anima prvog reda. Nerazlu~ivo je vezana za raznovrsne kultur ne i politi~ke prilike po kojima su prepoznatljive {ezdesete i sedamdesete godine XX veka. I premda je najjasnije artikulisana na sever noameri~kom kontinetu gde je imala i najsna`niji zamah, na njen razvoj su u velikoj meri uticala globalna zbivanja i inter nacionalna komunikacija gru5 V. posebno Judith Butler, Nevolje s rodom, prev. Mirjana Pai}-Jurini}, @enska infoteka, Zagreb, 2000; D`udit Batler, Tela koja ne{to zna~e, prev. Slavica Mileti}, Samizdat B92, Beograd, 2001; D`udit Batler i D`oan Skot, Feministkinje teoretizuju politi~ko, prev. Adriana Zaharijevi}, Centar za `enske studije, Beograd, 2006, i izvanredan tekst Vendi Braun Wounded Attachments, u States of Injury, Princeton University Press, New Jersey, 1995.
201 ProFemina broj 51/52, 2008.

pa koje su kao svoj predznak imale neki identitet. Pojava takozvanih dru{tvenih pokreta posleratni fenomen koji u poznokapitalisti~ko doba dovr{ava novovekovni proces stapanja dru{tvenog i politi~kog i nebrojeni poku{aji da se stvore jedinstveni kultur ni identiteti nacija koje su ovo doba po~ele da sti~u politi~ku nezavisnost, tako|e su ostavili neizbrisiv trag na sadr`aju, zahtevima i okvirima politike identiteta. Krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina XX veka na globalnom nivou se ponovo uspostavlja stabilan odnos politi~kih snaga koji ovog puta ima izgleda da traje; razor ni u~inci Drugog svetskog rata, ali i ranijih me|uratnih kriza, najzad po~inju da blede; ekonomski poredak, posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, sasvim je oporavljen od Velike depresije; a o{tra blokovska podela kod obi~nih gra|ana s obe strane odr`ava iluziju o tome da je jo{ uvek mogu}a jasna razlika izme|u dobra i zla. U ovo doba ceo svet ponovo postaje slobodan: proces dekolonizacije je okon~an ili je u toku; pravo na samoodre|enje, ponos na istoriju i kultur ni identitet postaje imperativ novonastalih nacionalnih dr`ava i njihovih gra|ana; pacifizam i nenasilne akcije posle Gandija (Ghandi) i nebrojenih `rtava totalnog rata, postaju daleko relevantnija politi~ka opcija nego ranije; imperijalizam mo}nika se skriva pod velom dveju dominantnih ideologija. Potro{a~ko dru{tvo dosti`e vr hunac, prvi baby-boomeri otkrivaju rokenrol, moralne stege lagano popu{taju pripremaju}i novu generaciju za seksualnu revoluciju koja }e nastupiti koju godinu kasnije. U kontekstu politi~kih diskursa, pored starih politi~kih entiteta koji se pokatkad javljaju u novim, iz perspektive XIX veka jedva prepoznatljivim for mama, ove prilike generi{u i uslove za politizaciju entiteta ~ije je mesto u ranijim par cijalno demokratskim dru{tvima bilo deklarativno izvan politike. Politizovanje identitet i kultura u~inak politi~ke emancipacije ranijih kolonija, popu{tanja rigidnih imigracionih zakona metropole i prvih koraka konzumeristi~ke globalizacije name}e druga~ije tuma~enje gra|anstva i druga~iju politi~ku borbu u ime gra|anskih prava. Politika identiteta i multikulturalizam postaju teorijsko-politi~ke reakcije na nove prilike. Politizuju}i identitet i kulturu, pojmove za koje u ortodoksnoj politi~koj teoriji nije bilo mesta, ili bar ne na ovako eksplicitan na~in, one nastoje da pro{ire i nadograde ideju gra|anina. Ponovno promi{ljanje prava i du`nosti gra|ana deo je, dakle, posleratne ba{tine, i to ne samo u dr`avama koje su se tek konstituisale kao dr`ave slobodnih i jednakih ljudi, nego i mo`da jo{ i vi{e onih dr`ava ~ija je tradicija postavila temelje savremenog demokratskog dru{tva. Po svr{etku Drugog svetskog rata, ve}ina zapadnih dr`ava ukida zaostale cenzuse, ~ime se drasti~no smanjuje broj ljudi kojima se odri~e pravo glasa, odnosno pravo na puni status gra|anina. Zabrana diskriminacije i novi prostor za ostvarenje gra|anskih sloboda dobija i svoj for malni izraz u prvim ~lanovima Univerzalne deklaracije ljudskih prava, gde se prvi put nabrajaju mogu}i identiteti koji apstraktnu ideju ~oveka/gra|anina pune raznovrsnim sadr`ajima.6 Me|utim,
6 Svakom pripadaju sva prava i slobode progla{ene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, religije, politi~kog ili svakog drugog mi{ljenja, nacionalnog ili dru{tvenog porekla, imovine, ro|enja ili drugih okolnosti (~l. 2), nav. u Du{an Mr|enovi} (prir.) Temelji moderne demokratije. Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima. Nova knjiga, Beograd, 1989, str. 188.
202 ProFemina broj 51/52, 2008.

Drugi svetski rat tako|e proizvodi i jedan novi vid politi~ke egzistencije, potpuno opre~an prethodnom takozvane sans papiere, osobe koje nijedna dr`ava ne prepoznaje kao svoje gra|ane. Naime, tek sada kada su de jure ostvareni elementar ni uslovi da se svako prepozna kao gra|anin i kada, s druge strane, postoje ljudi koji vi{e nisu gra|ani, ali to mogu postati na nekoj drugoj teritororiji, u nekoj drugoj zemlji, na videlo izlazi procesualnost bivanja gra|aninom. ^ini se da je postalo jasno da je gra|enje gra|ana proces koji se odvija na nekoliko razli~itih nivoa, tek po{to su se pojavile osobe koje su taj proces u celini morale da prolaze iznova. Ta opreka izme|u gra|anina i negra|anina, uz propratni proces repopulisanja sveta, od temeljnog je zna~aja za razmatranje gra|anskog statusa u novim (inter/trans)nacionalnim konstelacijama u kojima se svet na{ao posle 1945. godine. U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, gde je ogroman broj imigranata na{ao uto~i{te od ratnih progona i poratne bede i siroma{tva starog kontinenta, pitanje gra|anstva postaje osobito istaknuto. Ba{ tu, gde liberalno-demokratski ideali opstaju u for mi obe}anja slobode i jednakosti za sve, jednakosti koja nominalno ostaje tolerantna prema razlikama, odre|ene grupe ljudi ina~e gra|ani SAD po~inju da preispituju principe gra|anstva i svoje mesto u njemu, iznose}i na videlo da su izvesne odlike privilegije koje pojedine ljude ~ine sposobnijima da budu i (p)ostanu gra|ani bilo da dolaze bez ikakvih papira, ili ih od ro|enja poseduju.7 Pored ameri~kih cr naca okupljenih oko Pokreta za gra|anska prava, me|u te grupe ubrajaju se predstavnice drugog talasa feminizma, pokret za oslobo|enje (liberation) lezbejki i gej mu{karaca, pokreti ameri~kih Indijanaca i hendikepiranih osoba. Politika identiteta, prema tome, postavlja pitanje da li `ena ili cr na osoba ili Indijanac ili gluvonema osoba ili lezbejka odista ima pravo na zvanje gra|anina/gra|anke, ako se pod time misli na pravo na (dobar) `ivot, svojinu (i nad sopstvenim telom), slobodu i dostojanstvo.

Gra|anska prava i identitet

U savremenom politi~kom svetu, gra|anin se uglavnom isklju~ivo posmatra ili generi~ki, kao reprezent ~ove~anstva, odnosno kao ~ovek/individua, ili kao reprezent sopstvene zajednice, od po~etka XIX veka naj~e{}e nacionalne. Budu}i da su sve svetske dr`ave savremenog doba organizovane kao nacionalne dr`ave (nation-state), i da u njima, bar nominalno, va`i vr hovni politi~ki princip slobode i jednakosti svih ljudi, ta dva tipa reprezentacije nisu u koliziji koja je odlikovala rane liberalne i konzervativno-nacionalisti~ke koncepcije XIX veka. Demokratsko na~elo jednakosti svih gra|ana izvesne nacije danas se uzima kao neupitna datost, te se iz vida odve} ~esto
7 Re~ je, naime, o definisanju prava na zvanje gra|anina na osnovu boje ko`e, odnosno rase. Jedan poljski emigrant je pedesetih godina XX veka mogao polagati vi{e prava na status ameri~kog gra|anina (pod uslovom da je prethodno stekao ameri~ko dr`avljanstvo i pod pretpostavkom da }e nau~iti jezik i da }e se odre}i bar dela sopstvenog kultur nog zale|a), od ameri~kog crnca ~iji su preci na ameri~ko tlo stupili tokom prvih iskr cavanja brodova robova, samo na osnovu boje svoje ko`e.
203 ProFemina broj 51/52, 2008.

gubi da je politi~ka jednakost istorijski mlada ~injenica i da je materijalna povest te ~injenice i dalje otvorena, podlo`na menjanju i manipulaciji. ^im se jednakost postavi kao ne{to postignuto, kao ne{to {to se a priori podrazumeva, kao ne{to {to pripada svima ro|enjem (odnosno samim tim {to su ljudi) i to ne ekstenzijom osnovnih prava ~oveka, nego pro{irivanjem opsega ~ove~nosti njen politi~ki naboj slabi. Tvr|enjem da su svi ljudi gra|ani, te da samim tim imaju jednake mogu}nosti razvoja unutar svojih nacionalnih dr`ava, iz vida se gube nebrojene neprilike svih onih koji nisu oduvek bili punopravni gra|ani i/ili reprezenti nacije. Ostvarenjem demokratije pukim ustavnim propisivanjem jednakosti {to je, bez sumnje, ogroman pomak u odnosu na ranija re{enja koja su znatan deo ~ove~anstva isklju~ivala iz pojma ~oveka, neophodnog da bi se mislila jednakost8 liberalno-nacionalni poredak dana{njice proizvodi identitete i kulture koje zahtevaju kvantitativno ve}u i kvalitativno sadr`ajniju jednakost od jednakosti koju im po ro|enju ostavlja slovo zakona. Time {to je u savremenim ostvarenim demokratijama jednakost uvek ve} tu, kao da je oduvek tu, sama jednakost postaje neproduktivan pojam koji gu{i politi~ke zahteve for mulisane u postoje}im politi~kim okvirima.9 Me|utim, da bi se `ivelo u tim okvirima, te{ko je, ako ne i nemogu}e ne tra`iti jednakost hic et nunc. No, mo`e li se te`iti jednakosti, a da se to ne ~ini na temelju ve} postoje}ih modusa? Modusa koji naizgled svakome omogu}uju neotu|iva prava, osim onima koji ta prava nemaju? Ovaj paradoks zahteva da se prethodno bez okoli{anja izreknu dve stvari. Pre svega, istorijska je ~injenica koja se odve} lako stavlja na stranu da su prve for mulacije jednakosti svih ljudi flagrantno izostavljale mnoge ljude. Sistem u kojem su jedni bili jednaki gra|ani, po~ivao je na instituciji ropstva, o{tre segregacije, nau~nim i kultur nim oblicima degradiranja izvesnih ljudskih bi}a na izrazito inferiornom statusu (`ene, Ir ci, Afrikanci, Jevreji, ameri~ki crnci, radni~ka klasa, stanovnici kolonija), {to je ~esto mogao biti podsticaj da se te grupe zlostavljaju, eksploati{u, ubijaju itd. Drugim re~ima, tim ljudima su se na razli~ite na~ine odricala elementar na prava koja ~oveka ~ine ~ovekom, ista ona koja su one druge ~inila sposobnim za jednakost i slobodu.10 Drugo, kada su se razli~itim oblicima borbe ove istorijski marginalizovane grupe kona~no izborile za status gra|anina, ~ime su retroaktivno stekle i pravo na zvanje ~oveka i `ivot koji mu dolikuje, one su samo umetnute u postoje}i milje nemilosrdnog nadmetanja koje sa sobom nosi geslo jednakosti: sada kada poseduju jednake mogu}nosti i imaju slobodu da ih ostvaruju u skladu s ra08 Tekst Deklaracije nezavisnosti (1776) tvr di: Mi smatramo o~iglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki, i da ih je njihov Tvorac obdario neotu|ivim pravima me|u koje spadaju `ivot, sloboda i tra`enje sre}e. Deceniju kasnije, u Deklaraciji prava ~oveka i gra|anina (1789) iznosi se da se ljudi... ra|aju i `ive slobodni i jednaki u pravima, a ta prava su sloboda, svojina, sigur nost i otpor ugnjetavanju (Mr|enovi} 1989: 107, 137). 09 O neproduktivnosti i suprotnim u~incima ostvarene demokratije i ostvarene jednakosti videti razli~ite tekstove @aka Deride (Jacques Derrida), na primer Drugi pravac, prev. Svetlana Stojanovi}, Lapis, Beograd, 1995; Sila zakona, prev. Milorad Belan~i}, Svetovi, Novi Sad, 1995; Politike prijateljstva, prev. Ivan Milenkovi}, Beogradski krug, Beograd, 2001. 10 O tome vi{e u Adriana Zaharijevi}, Od prava ~oveka ka ljudskim pravima: ~ovek nacija ~ove~anstvo, Filozofija i dru{tvo, 2008/1: 111153.
204 ProFemina broj 51/52, 2008.

zumom i sopstvenom voljom, odgovor nost za donete odluke, kao i za njihovu uspe{nu realizaciju, mo`e se pripisati isklju~ivo pojedincu koji ih sprovodi u delo. Nikakve istorijske ili kultur ne okolnosti ne mogu se uzeti kao opravdanje za neuspeh da se pribavi mo} pojedincima koji ranije tu mo} nisu posedovali. Kako, dakle, te`iti jednakosti koja je sadr`ajnija i potpunija od for malne jednakosti, kojom se namer no previ|a da neki pojedinci imaju bar bolje po~etne uslove?11 Kako te`iti nekoj for mi jednakosti koja nadilazi liberalno-nacionalne okvire jednakosti? Politika identiteta bi trebalo da ponudi odgovor na to pitanje; me|utim, ona to ne ~ini. Njen vr hunski cilj je da pojam gra|anina pro{iri odre|enim identitetom i da za njega u postoje}em poretku napravi siguran prostor, kakav je taj poredak ranije negirao. Za politiku identiteta je va`no da se cr ni ~ovek prepozna kao ~ovek, ali i da se ~injenica njegove boje ko`e zadr`i kao relevantnija od ~injenice njegove ljudskosti. Ona, prema tome, ne `eli ni da se oslobodi bremena koje sa sobom nosi univerzalnost liberalno definisanog gra|anina, niti `eli da to breme ukine nekim utopijskim nivelisanjem koje bi sve ljude najzad pretvorilo samo u ljude. Na isti na~in, `ene insistiraju na ravnopravnosti s mu{kar cima, to jest na tome da ravnopravno u~estvuju u pojmu ~oveka, ali to naj~e{}e prati paralelni zahtev da se njihova ljudska prava prepoznaju kao specifi~no `enska ljudska prava.

(Neasimilacionisti~ki san) o ukidanju svih razlika

Asimilacionisti~ko re{enje koje su brojnim novoprido{lim tu|inima ponudile biv{e kolonijalne sile tokom talasa posleratnih imigracija i po ustanovljenju nezavisnosti ranijih kolonija, nije bilo primenjivo na ~esto prili~no velike grupe ljudi.12 Izvesni Ir ci ili Jevreji (pod uslovom da promene ime i/ili veroispovest), odnosno Italijani ili Sloveni (pod uslovom da nau~e jezik i promene obi~aje), mogli su se uklopiti u dominantnu matricu s dobrim izgledima da postanu Amerikanci (ako je oli~enje Amerikanca beli protestant anglosaksonskog porekla, tzv. WASP). Podre|ivanje sopstvenih nacionalnih kultura jednoj vi{oj nacionalnoj kulturi, obe}avalo je svim biv{im Ir cima, Italijanima i Slovenima da u jednom trenutku (koji }e se mo`da protegnuti tek na budu}a pokolenja) budu reprezenti ameri~ke nacije.
11 Posebno je pitanje kojim se u ovom tekstu ne}u baviti, da li je pozitivna diskriminacija adekvatno re{enje za ovaj problem. 12 Zato su politika identiteta i multikultur na politika razli~ite stvari, iako se ameri~ki crnci, recimo, neretko podvode pod manjine i kulture kojima se bave razni multikulturalizmi. S tim izjedna~avanjem treba, me|utim, biti oprezan, zato {to se (a.) model nacionalne kulture ponekad brzopleto primenjuje na oblike zajednica koje nemaju nikakve sli~nosti s nacijom (premda su se na prvim paradama ponosa nosili i plakati s natpisom Lezbejska nacija); i (b.) zato {to se odlike poput rase ili boje ko`e generalizuju iz dominantne bela~ke perspektive. Iako bi se s pravom moglo pretpostaviti da }e izbeglice iz Moldavije u SAD pro}i bolje od izbeglica iz ^ada, naprosto zbog boje svoje ko`e, ameri~ki crnci ne mogu imati status manjina kakav pripada, recimo, italijanskim doseljenicima posle Prvog svetskog rata ili bilo kojoj drugoj kulturi koja ameri~ki melting pot ~ini bogatijim i {arenijim.
205 ProFemina broj 51/52, 2008.

Jasno, bilo je oduvek onih koji su odbijali da se asimiluju. Me|utim i na tom mestu multikultur na pri~a ustupa mesto politici identiteta bilo je i onih koji, uprkos `arkoj `elji da se asimiluju (imaju sva prava pravih Amerikanaca), to naprosto nisu mogli. U svom slavnom govoru iz 1963. godine Martin Luter King (Martin Luther King) izri~e: Kada su arhitekti na{e republike ispisali veli~anstvene re~i Ustava i Deklaracije nezavisnosti, oni su potpisali obe}anje koje ba{tini svaki Amerikanac. To je obe}anje da }e se svakom ~oveku jam~iti neotu|iva prava na `ivot, slobodu i traganje za sre}om. (...) Sanjam da }e se jednoga dana ovaj narod uzdi}i i sprovesti u delo istinsko zna~enje svog vjeruju: Smatramo da su ove istine samo po sebi o~igledne: da su svi ljudi stvoreni jednaki.13 Me|utim, crni Amerikanac je samo upitno Amerikanac, predstavnik vlastite nacije, jer pored veli~anstvene ba{tine otaca nacije, on ba{tini i predugu tradiciju ropstva koja je u ameri~koj istoriji ostavila takav usek da se on ni danas nikako ne da premostiti. Obe}anje jednakosti na temelju o~igledne istine da se svi ljudi ra|aju kao ljudi (ili, u ameri~koj verziji, da ih Bog takvima stvara), o~ito nije remetila vekovni odnos pretvaranja cr nih ljudi u puko oru|e koje govori. Utoliko zahtev da cr ni ~ovek postane ~ovek (na kojem se ne}e videti boja njegove ko`e) i/ili reprezent nacije koja mu je tako dugo odricala dostojanstvo ~ove~nosti, mora ostati samo san. Jedini na~in da san postane neki oblik jave jeste da se zakonom prepozna i ustanovi da se cr na boja ko`e mo`e dodati osnovnoj/izvor noj (beloj) varijanti ljudskosti. I, premda je putanja druga~ija, sli~ni procesi dodavanja va`e za razne druge oznake koje treba da dopune original: i `ena je ~ovek (`enskog pola/roda), i Indijanac je ~ovek (crvene ko`e), i gluvonem je ~ovek (koji ne mo`e da ~uje i da govori), i lezbejka (je `ena, dakle) je ~ovek (iako spava sa `enama). Da bi se ostvario san o bratstvu ljudi o kojem je me|u poslednjima govorio King,14 svim belim, heteroseksualnim, imu}nim, telesno sposobnim mu{kar cima, morala su se priklju~iti nemogu}a bra}a, ~iji je kona~ni cilj da jednog dana `ive u zemlji u kojoj ih ne}e prosu|ivati po boji njihove ko`e, polu, seksualnoj orijentaciji, sposobnostima, ve} po njihovom karakteru. Da bi se sedelo za stolom bratstva, pojedine posebne oznake (rod, rasa, boja ko`e, klasa,15 seksualna orijentacija itd.) o~ito se nisu mogle zanemariti, niti je iko bio
13 Nav. u Ivana Spasi}, Gra|anska neposlu{nost, Kriti~ki pojmovnik civilnog dru{tva (II), ur. Predrag Krsti}, Grupa 484, Beograd, 2004, str. 50. 14 Sanjam da }e jednog dana (...) sinovi nekada{njih robova i sinovi nekada{njih robovlasnika mo}i da sednu zajedno za sto bratstva (King nav. u Spasi} 2004: 51). 15 Na ovom mestu prvi put i s oprezom pominjem klasu. Iako je klasna politika od temeljnog zna~aja za razvoj i politizovanje dru{tvenih identiteta, klasa se ~esto ubraja u ovaj niz po izvesnom automatizmu. Mada je politika Nove levice bila uticajna u doba kada se for miraju pokreti {ezdesetih i sedamdesetih godina, klasa se ne mo`e nedvosmisleno vezati uz politiku identiteta. O tome uverljivo govori Vendi Braun (Brown 1995: 5961). Na~in na koji se klasa obi~no misli kada se gotovo u stihu izgovara niz rasa, klasa, rod itd., gotovo da uop{te ne odgovara izvor nim marksisti~kim koncepcijama klase.
206 ProFemina broj 51/52, 2008.

spreman da ih zaboravi. Zato upravo one postaju identiteti oko kojih se for mira politika ~iji je prakti~ni cilj svrstavanje obespravljenih ljudskih bi}a u red privilegovanih ljudskih bi}a, s krajnjim ciljem da se sama ideja privilegija obesmisli (time {to bi i oni kojima je privilegije nemogu}e dati, postali privilegovani). [iri politi~ki okvir u kojem to treba da se odigra, me|utim, nije promenjen: i dalje se barata samo liberalnom koncepcijom gra|anina koja sa sobom nosi ista ograni~enja kao i ranije,16 a zajednice zasnovane na pomenutim identitetima svoj integritet nastoje da utemelje po ugledu na nacionalne zajednice (to postaje sasvim o~igledno kada se istaknu separatisti~ki zahtevi, pa bilo da ih postavljaju lezbejke ili Cr ni panteri). Zbog toga je politika savremenog doba u liku politike identiteta i multikulturalizma bastardni potomak klasne politike i starog romanti~arskog komunitarizma, nelagodno umetnut u liberalno-demokratske okvire slobode i jednakosti. Tokom devedesetih godina pro{log veka postaje, u najmanju ruku, demode govoriti afir mativno o politici identiteta. Zajedno s esencijalizmom, identitet postaje jedan od onih problemati~nih pojmova kojih se progresivna akademska javnost sve nedvosmislenije odri~e. Jedan od razloga za to je, svakako, sve zna~ajnije prisustvo poststrukturalizma i postmoder ne na ameri~kim univerzitetima, ali i sve primetnije unutar nje razlaganje i osipanje pokreta nastalih {ezdesetih i sedamdesetih godina. U toj klimi javlja se politika razlike, kao odgovor na nedore~ena i potisnuta pitanja politike identiteta pitanja koja su se skrivala pod velom neodlo`nijih politi~kih ciljeva, i pitanja koja usled odve} teorijskog prizvuka nisu dolazila do izra`aja. Svako razmatranje pojma i praksi politike identiteta koje bi pretendovalo na potpunost, utoliko zahteva temeljno ispitivanje premisa i posledica politike razlike.

16 Adekvatan primer za to je pravo na porodiljsko odsustvo u SAD i brojnim drugim zapadnim zemljama. @ene imaju pravo na rad, negde su uspele da se izbore i za jednake plate za jednak rad. Me|utim, ukoliko se odlu~e na ra|anje i podizanje dece, za to im je omogu}eno da tri meseca odsustvuju s posla. To odsustvo se ne ra~una kao porodiljsko, nego predstavlja spajanje dozvoljenih dvanaest nedelja odsustva s radnog mesta koje pripada svim radnicima u kompanijama s vi{e od 50 zaposlenih. (Yalom 2002: 380).
207 ProFemina broj 51/52, 2008.