Univerzitet u Kragujevcu

Medicinski fakultet
Diplomirani vii medicinski tehniar
smer za fizioterapeute

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA

-Test pitanjaProf.dr sci. Miodrag Veljkovi
Kragujevac, 2006.

FIZIKALNA TERAPIJA NEUROLOKIH BOLESNIKA

1) U aferentna nervna vlakna spadaju

a)
b)
c)
d)
2) U eferentna nervna vlakna spadaju
a)
b)
c)

M. Veljkovi

3) Dermatomi su

..
4) Najei razlozi lezije perifernih nerava su
a)
b)
c)
d)
5) Motorrna elija je oteena kod
a) poliomyelitisa
b) diskus hernije
c) karpal tunel sindroma
6) Koren spinalnog nerva je oteen kod
a) poliomyelitisa
b) diskus hernije
c) karpal tunel sindroma
7) Periferni nerv je oteen kod
a) poliomyelitisa
b) diskus hernije
c) karpal tunel sindroma
8) Zapaljenje kimene modine se zove:
a) Radiculitis
b) Mijelitis
c) Neuritis
9) Neurapraksija je:
a) privremeni poremeaj funkcije ivca nastao dejstvom traume.
b) patoanatomska povreda aksona i njihovih mijelinskih kouljica, pri emu
su vanove ovojnice (tubulusi) uglavnom neoteeni, te se aksonotmeza
smatra lezijom ivca "u kontinuitetu".
c) potpuni prekid nerva, najtei je oblik povrede, pri emu distalni segment
podlee Vallerovoj degeneraciji.
10) Lezija senzitivnog neurona ili njihovih aksona se kliniki manifestuje:
a)
2

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

b)
c)
d)
11) Klinike karakteristike lezije motornog neurona ili njihovih aksona su
a)
b)
c)
d)
12) Lezija vegetativnog neurona, kliniki se manifestuje poremeajem funkcija
a) Znojnih lezdi
b) Vazomotornih miia (krvni sudovi)
c) Glatki miii mokrane beike, debelog creva i unutranjih organa.
13) Periferni nervi
a) poseduju sposobnost regeneracije,
b) ne poseduju sposobnost regeneracije,
c) samo centralni nervi poseduju sposobnost regeneracije,
14) Fizikalna terapija zadaci i ciljevi u terapiji lezija perifernih motornih nerava
su
a)
b)
15) Tok oporavka nakon lezije perifernih motornih nerava moe podeliti u tri
stadijuma:
a)

b)
16) U leenju lezija PMN primenjuju se gotovo sve fizikalne procedure, ali
najvaniji je sledei trijas:
a)
b)
c)
17) U stadijumu paralize nakon lezije PMN mere nege podrazumevaju
a)
b)
c)
3

M. Veljkovi

18) U stadijumu paralize nakon lezije PMN primenjuju se sledei fizikalni agensi:
a)
b)
c)
d)
19) Kod lezije PMN distalne delove ekstremiteta treba elevirati zbog

.
20) Kod lezije PMN termoterapijske procedure koriste se zbog sledeih efekata:
a)
b)
c)
d)
21) Ukoliko se radi o leziji PMN, najvaniji efekti polova koji se koriste u terapiji
su:
a)
b)
22) Longitudinalna galvanizacija du projekcije nerva ima sledee terapijske
efekte:
a)
b)
c)
d)
23) Kod lezije perifernih motornih nerava u cilju smanjenja inflamacije koristi se
elektroforeza .
24) Novocain, kao lokalni anestetik, kod lokalnih bolnih stanja unosi se sa
.pola galvanske struje.
25) Histamin, kao vazodilatator, radi poboljanja lokalne cirkulacije u tkivima
unosi se sa .pola galvanske struje.

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

26) Redergin, kod insuficijencije periferne cirkulacije kod perifernih arterijskih

oboljenja unosi se sa .pola galvanske struje.
27) Ukoliko u simptomatologiji lezije PMN dominira bol (cervikobrahijalgija,
lumboishialgija), postavljanjem ............................. u blizini ishodita velikih
nervnih stabala i pleksusa postie se dobar analgetski efekat. U tim
sluajevima ...........................se postavlja distalno.
28) Ukoliko je motorni deficit dominantan, a bol je slabijeg intenziteta ili ne
postoji, ......................... koja ispoljava ekscitatorni efekat, postavlja se u
blizini velikih nervnih stabala i pleksusa, dok se ............................ postavlja
distalno.
29) Elektrostimulacija predstavlja terapiju izbora u leenju oteenja PMN, i to za
miie sa ocenom ................. po MMT.

30) Ukoliko se elektrostimulacija ne primenjuje kod perifernih paraliza miia

vremenom e nastupiti ireverzibilna ...................................................................
i efektor, tj.mii e u funkcionalnom smislu biti izgubljen.

31) Orjentaciona duina trajanja impulsa i pauze kod eksponentijalnih struja

zavisnosti
od

32) Oblik E2 eksponencijalnih struja se koristi za paralize i pareze koje su na

oceni..po MMT

33) Oblik E1 eksponencijalnih struja se koristi za paralize i pareze koje su na

oceni..po MMT

34) Bergonijeva
polumaska
se
koristi
za
.......................................................................muskulature

elektrostimulaciju

35) Analgetsko dejstvo ima IFS sledee frekvencije:

a)
b)
5

M. Veljkovi

36) Stimulacija krvotoka putem vazodilatacije i istovremena stimulacija limfotoka

postie se interferentnim strujama sledee frekvencije:
a)
b)
37) Kod
perifernih
paraliza
pasivne
vebe
se
koriste
za
.
..
..
38) Aktivno uee pacijenata u izvoenju pasivnih vebi, kroz maksimalnu
koncentraciju njegove panje i volje da aktivno izvede taj odgovarajui pokret,
obezbeuje tzv. .., koja poveava aktivnost
..

39) Fizikalna terapija perifernih oduzetosti u stadijumu oporavka

.
40) Prilikom elektrostimulacije paretinih i paralitinih miia kod probijanja
antagonista treba:
a) pojaati intenzitet struje.
b) prekinuti sa stimulacijom
c) smanjiti broj impulsa
41) Ciljevi kineziterapije u stadijumu oporavka
a)
b)
42) Za motornu reedukaciju kod lezije perifernih motornih nerava aktivnim
vebama se postie
a)
b)
c)
d)

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

43) Ako mii ne moe da savlada silu zemljine tee treba sprovoditi mogunosti
vebanja kojom se iskljuuje zemljina tea, a to su:
a)
b)
c)
44) Periferne lezije facijalisa prema mestu oteenja nerva mogu se podeliti na:
a)
b)
c)
d)

45) Centralno oteenje n.facijalisa, oteenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa,

dovode do oteenja miine funkcije
a) donjeg dela lica ali u suprotnoj strani, izazivajui hemiplegiju te strane.
b) gornjeg dela lica ali u suprotnoj strani, izazivajui hemiplegiju te strane.
c) podjednako donjeg i gornjeg dela lica ali u suprotnoj strani, izazivajui
hemiplegiju te strane.
46) Periferna povreda facijalnog nerva se manifestuje paralizom koja se naziva
periferna. U klinikoj slici javlja se: .............................................
.
.
47) Etiologija lezije n.facijalisa
a)
b)
c)
d)
48) Najei razlog Bellove paralize facijalisa je

49) Kod periferne lezije n.facijalis dolazi do paralize sledeih miia lica(navesti
najmanje pet miia):
a)
b)
c)
d)
7

M. Veljkovi

50) Osnovni kriterijumi za dijagnozu Bell-ove paralize su:

a)
b)
c)
51) Kod periferne lezije n.facijalis inspekcijom se zapaa:
a)
b)
c)
52) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama da nabere kou ela zbog oduztosti - m
53) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama da nabere obrvu zbog oduztosti - m
54) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama
da
zatvori
one
kapke
zbog
oduztosti
m
55) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama
da
priblii
usne
i
potpuno
zatvori
usta
m
56) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama
da
podigne
usni
ugao
unutra
zbog
oduzetosti
m.
57) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama da povlai ugao usne upolje i lako nagore zbog oduzetosti
m..
58) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama da Isturi i izvrne donju usnu
zbog oduzetosti
m.
59) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama da Nabere bradu (brada je glatka, bez reljefa, jamica, bora,
nesimetrina)
zbog
oduzetosti
m.
8

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

60) Kod periferne lezije n.facijalisa na oduzetoj strani bolesnik ne moe voljno ni
emocijama da zategne kou vrata s prednje strane zbog oduztosti
zbog
oduzetosti m.
61) Kod lezija n.facijalisa u kotanom kanalu facijalisa ako su oteena vlakna za
m.stapedius, javlja se ..
62) Kod periferne lezije n.facijalisa kod zahvaenosti chorde tympani, javlja i
gubitak

63) Pleksus brahijalis ili rameni splet obrazuju

a) prednje grane poslednja 4 vratna (5, 6, 7, 8) i
b) prednje grane poslednja 4 vratna (5, 6, 7, 8) i grudnog ivca,
c) prednje grane prva 4 vratna (1, 2, 3, 4) i
64) Bone grane ramenog spleta inerviu sledee miie ramena:
a)
b)
c)
65) Nervi pl.brachialisa za skapularnu muskulaturu
a) n.dorsalis scapulae ( C5 ) za m. .......................................................
b) n.thoracicus longus ( C5 C7) m. .....................................................
c) n.suprascapularis ( C4 C6) m. ........................................................
66) Oteenja pleksus brachialisa su najee izazvana:
a)
b)
c)
67) Gornji tip paralize, Erb-Dienov ( Erb-Duchenne-ov), zahvata korenove C5 C7, a oteeni su miii inervisani od ovih korenova:
a)
b)
c)

M. Veljkovi

68) Ruka stoji mlitavo pored tela, bez aktivne pokretljivosti u ramenom i
lakatnom zglobu, a usled prevage ouvanih antagonista nalazi se u poloaju
unutranje rotacije i adukcije nadlakta i pronacije ekstendiranog podlakta kod
a) Gornji tip paralize, Erb-Dienov ( Erb-Duchenne-ov)
b) Donji tip paralize, Klumpke-Deerinov ( Dejerine-Klumpke-in)
c) Kompletna oduzetost plexus brachialis-a

69) Donji tip paralize, Klumpke-Deerinov ( Dejerine-Klumpke) zahvata

korenove C8 - Th1, sa oteenim sledeim miiima:
a)
b)
c)
70) Pokreti u ramenom i lakatnom zglobu su ouvani, dok su promene u aktivnoj
pokretljivosti ake i prstiju kod:
a) Gornji tip paralize, Erb-Dienov ( Erb-Duchenne-ov)
b) Donji tip paralize, Klumpke-Deerinov ( Dejerine-Klumpke-in)
c) Kompletna oduzetost plexus brachialis-a
71) Traumatske lezije koje obino prate povredu pleksus brahijalisa kod
novoroenadi su:
a)
b)
c)
72) Sa fizikalnom terapijom kod obstetrikalne paralize pleksusa brahijalisa treba
zapoeti od prvog dana i ona podrazumeva primenu sledeih procedura i
postupaka:
a)
b)
c)
73) Njaei uzroci lezije n.axillaris-a su:

74) Lezija motornih vlakana n.axillaris-a dovodi do paralize ili pareze sledeih
miia:
10

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

75) Lezija motornih vlakana nervusa muskulokutaneusa dovodi do paralize ili

pareze
sledeih
miia:
..

76) Motorna nervna vlakna radijalnog ivca inerviu sledee miie:

77) Njaei uzroci lezije n.radialisa su:

78) Lezija senzitivnih vlakana n.radialisa dovodi do gubitka ili poremeaja

senzibiliteta
na
koi
u
..............................................................................................................................
..................................................................................
79) Lezija senzitivnih vlakana n.ulnarisa dovodi do gubitka ili poremeaja
senzibiliteta
na
koi
u
..............................................................................................................................
.....................................................................................
80) Lezija motornih vlakana nervusa ulnarisa dovodi do paralize ili pareze
sledeih
miia:
81) Lezija motornih vlakana nervusa ulnarisa dovodi do tzv.:
a) "visee ake"
b) kandaste ake
c) ake propovednika
82) Njaei uzroci lezije n.ulnarisa su:
a)
b)
c)

11

M. Veljkovi

83) Lezija motornih vlakana nervusa femoralisa dovodi do paralize ili pareze
sledeih
miia:

84) Lezija motornih vlakana duboke grane peroneusa dovodi do paralize ili pareze
miia
a)
b)
85) Lezija povrne grane nervusa peroneusa dovodi do paralize ili pareze miia

86) Kod lezije peronealnog nerva bolesnik ne moe da hoda

a) Na prstima stopala
b) Na peti stopala
c) Nema stabilnost u kolenu
87) "petlov hod" je prisutan kod lezije:
a) n.peroneusa
b) n.tibialisa
c) n.femorisa
88) Slabost prednjeg golenjanog miia dovodi do
a)
b)
89) Slabost
m.extensor
hallucis
longusa
dovodi
do
....
90) Slabost peronealnih miia oteava stajanje i hodanje, jer dovodi do
nestabilnosti u skonom zglobu zbog nekontrolisane
a) supinacije,
b) pronacije,
c) dorzalne fleksije
91) Kod slabosti peronealnih miia stopalo je
a) supinirano i abducirano.
b) supinirano i aducirano.
c) Pronirano i abducirano.
12

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

92) Kod slabosti m.tibialis anteriora stopalo je

a) supinirano i abducirano.
b) supinirano i aducirano.
c) Pronirano i abducirano.
93) Lezija senzitivnih vlakana n.tibialisa dovodi do gubitka ili poremeaja
senzibiliteta na koi
...........................................................

94) Lezija motornih vlakana n.tibialisa dovodi do paralize ili pareze miia

95) Kod lezije n.tibialisa stopalo zauzima poloaj

a) pes kalkaneus
b) pes planus
c) pes equinus
96) Kod lezije n.tibialisa prisutan je tzv.:
a) peronealni hod
b) step hod
c) petlov hod
97) Kod lezije n.tibialisa postoji nesposobnost fleksije, abdukcije (razdvajanja) ili
adukcije
(skupljanje)
prstiju
zbog
paralize
...
98) Kod lezije n.tibialisa zbog slabosti m.tibialis posterior, koji se pripaja na
tuberositas ossis navicularis oslabljena je
a) supinacija ili inverzija stopala.
b) supinacija ili everzija stopala.
c) pronacija i everzija stopala.
99) Polineuropatija je.
..

13

M. Veljkovi

100) U zavisnosti od predominacije nervnih vlakana zahvaenih

polineuropatijom ona moe biti:
a) .
b) .
c) .
d) ...
101) Klasifikacija polineuropatija prema uzrocima :
a) .
b) .
c) .
d) ...
102) Fizikalna terapija kod polineuropatija
.
.
.
.
103) U fizikalnoj terapiji polineuropatija zbog biostimulativnog i repartivnog
delovanja korisna je primena
a) Magnetoterapije
b) Krioterapije
c) Ultrazvuka
104) Kanalikularni
ili
tunelarni
sindromi
su
posledica...............................................................................................................
..........................................................
105) Navedite nekoliko kanalikularnih sindroma
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
d) ............................................................................................................
106) Kod sindroma karpalnog kanala(Syndroma canalis carpi) postoji slabost
sledeih miia:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
14

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

107) Senzitivni
poremeaji
kod
karpalnog
tunela
su:
..................................................................
..............................................................................................................................
108) Kod prisutnog bola i otoka uzrokovanih prisutnim sindromom karpalnog
tunela iznad volarne strane karpusa treba postaviti
a) Anodu
b) Katodu
c) Parafin
109) Kod prisutnog motornih slabosti, bez bolova uzrokovanih prisutnim
sindromom karpalnog tunela iznad volarne strane karpusa treba postaviti
a) Anodu
b) Katodu
c) Parafin
110) Kod karpalnog sindroma prema preporukama Svetske Asocijacije za
laseroterapiju, u akutnim bolnim fazama primenjuju se doze od ............
J/cm2, u hroninim do ......... J/cm2
111) Fizikalni tretman spastinih miia

.
112) Fizikalni tretman smrznutog ramena kod hemiplegara:

.
113) Fizikalni tretman edema ake kod hemiplegara:

114) Kod hemiplegiara sa spasticitetom primenjuje se stabilna galvanska struja

a) anoda proksimalno, katoda distalno
b) anoda distalno, katoda proksimalno
c) nije bitan raspored elektroda
15

M. Veljkovi

115) Elektrostimulacija i izazivanje miinih kontrakcija oslabljenih miia kod

hemiplegiara se uglavnom koristi za sledeu grupu miia:

.
116) Za elektrostimulaciju paretinih miia kod hemiplegiara koristi se
a) E2 oblik eksponencijalnih struja
b) E2 oblik eksponencijalnih struja
c) Sp oblik eksponencijalnih struja
117) Kod parkinsonove bolesti substancija nigra
a) nedovoljno stvara dopamin
b) Preterano stvara dopamin
c) nedovoljno stvara acetilholin
118) Kada se pojavi Parkinsonova bolest obino se pojave degenerativne
promene u podruju mozga poznatom kao
119) Simptomatski parkinsonizam ili parkinsonismus - sekundarna
ekstrapiramidalna oboljenja najee nastaje zbog
a)
b)
c)
d)
120) Klinike osobine spastinog sindroma

.
121) Kod spasticiteta poveanje otpora pri vrenju pasivnih pokreta zavisi od
............................................................................................................
122) Spasticitet moe biti praen i razliitim fakultativnim znacima tipa:
a) iradijacije miinih refleksa
b)
c)
d) posturalnih poremeaja,
e)
16

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

123) Sledee povrede i oboljenja dovode do poremeaja funkcije i pojave

spastinog sindroma ake
a) Kraniocerebralne povrede
b) .
c)
d) Tumori mozga
e)
124) Spasticitet moe dovesti do znaajnih fizikih problema ukljuujui
a)
b) Pareze ili paralize
c)
d) Diskoordinacija pokreta
e)
f)
125) Spastini sinergizmi kod hemiplegiara
a) GE: .............................................................................................
b) DE: ............................................................................................
126) Kod spastinosti tzv. "gama spastinosti" 90% pacijenata tretiranih ledom,
pokazuje smanjenje spastinosti, koja se odrava ak
a) 2 do 3 sata
b) 4-6 sati
c) 10 - 12 asova.
127) Neuromiine bolesti su oboljenja...................................................
128) Progresivna spinalna amiotrofija poinje s nemogunou izvoenja finih
pokreta

.
129) Amiotofika lateralna skleroza ima kliniku sliku progresivne spinalne
amiotrofije, a od nje se razlikuje

130) Amiotofika lateralna skleroza ima kliniku sliku

a) Lezije i oteenja PMN na rukama a CMN na nogama,
b) Lezije i oteenja CMN na rukama a PMN na nogama,
c) Lezije i oteenja PMN I CMN podjednako na rukama I nogama
17

M. Veljkovi

FIZIKALNA TERAPIJA REUMATSKIH BOLESNIKA

131) Osnovni cilj fizikalne terapije i medicinske rehabilitacije reumatikih

bolesnika jeste
a)
b)

132) Kliniki znaci inflamacije zglobova su:

a) .
b) .
c)
d) ..
e) ..
133) Laboratorijski nespecifini znaci inflamacije (zapaljenja):
a) .
b) .
c)
134) Kod reumatoidnog artritisa u poetnoj fazi najee su upaljeni:
a) Distalni interfalangealni zglobovi
b) Proksimalni interfalangealni zglobovi
c) Koleni zglobovi
135) Karakteristine deformacije zglobova u reumatoidnom artritisu
a) ulnarna devijacija prstiju aka
b) radijalna devijacija prstiju aka
c) varus kolena
136) U aktivnoj fazi (faza aktivnog sinovitisa) reumatoidnog artritisa preporuuju
se
a) Statike kontrakcije miia zahvaene regije tela sa maksimalnim otporom
b) Izometrike vebe u kojima se koriste submaksimalne kontrakcije
c) Dinamike koncentrine kontrakcije miia zahvaene regije tela
d) Dinamike ekscentrine kontrakcije miia zahvaene regije tela
18

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

137) Kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom

a) Preporuuje se kineziterapija vratnog dela kime radi odravanja obima
pokreta i spreavanja ankiloze kime
b) Ne preporuuju se vebe obima pokreta u vratnom delu kime zbog
mogunosti labavljenja ili rupture transverzalnog ligamenta atlasa, pri
emu moe doi do atlantoaksijalne luksacije i razvoja cervikalne
mijelopatije sa posledinom tetraplegijom.
c) Kineziterapija vratnog dela i lumbalnog dela kime je klju fizikalne
terapije ovih bolesnika jer se time spreava njihov invaliditet.

138) Navedite klinike karakteristike juvenilnog sistemskog hroninog artritisa

a)
b) ..
c) ..
d) .
139) Kod Stilove bolesti najee su artritisom zahvaeni
a) Distalni interfalangealni zglobovi
b) Proksimalni interfalangealni zglobovi
c) Rameni zglobovi
140) Kod bolesnika sa M.Bechterew-om
a) Ne sme se aplikovati ultrazvuk na sakroilijane zglobove
b) Moe se koristiti ali u manjim dozama
c) Treba ga koristiti i to sa visokim dozama.
141) Kod entezitisa korisna je primena sonoforeze hidrokortizona zbog svog,
prevashodno..
142) Kod bolesnika sa M.Bechterew-om vebe za poveanje obima pokreta
kimenog stuba su od kljunog znaaja pri emu su najznaajnije
a) vebe ekstenzije kimenog tuba
b) vebe fleksije kimenog stuba
c) vebe bone fleksije kimenog stuba
143) Kod bolesnika sa M.Bechterew-om preporuuje se
a) Abdominalno disanje
b) Donje kostalno
c) Kostalno disanje
19

M. Veljkovi

144) Kod bolesnika sa M.Bechterew-om kineziterapiju treba sprovoditi

145) Samo u fazi smirenost procesa
146) Neprekidno tokom ivota
147) U fazi kada pacijent nema bolova
148) Specifina veba za bolesnike s M.Bechterevom su
a) Sklekovi
b) Vebe za jaanje trbunih miia
c) Ugaoni sklekovi
149) Kod M.Bechterew-a ultrazvuk se aplikuje, uglavnom na(navedite najmanje
dva predela):
..
..
150) Kod M.Bechterew-a prednost ima
a) Galvanska struja
b) Hidrogalvanska kupka
c) Elektroforeza kalijum jodita
151) Kod bolesnika sa M.Bechterew-om potpuno ukoenje kimenog stuba
spreava se samo
jednom, ali najvanijom merom, a to
je..
.
152) Kod bolesnika sa M.Bechterew-om kineziterapija je posebno znaajna za
ouvanje obima pokreta u sledeim regijama tela
..
..
153) Drugi naziv za Morbus Reiter je
.................................................................................................................
154) Morbus Reiter se kliniki ispoljava artritisom a u potpunom obliku i
......................................................................................................................
......................................................................................................................
155) Za pojavu bolesti Morbus Reiter neophodna je prethodna akutna infekcija
...................................................................................................

20

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

156) Od Reiterov sindrom obino obololjevaju

a) mukarci starosti 18-30g.
b) ene starosti 18-30g.
c) mukarci starosti 50-60g.
d) ene starosti 50-60g.
157) Karakteristina je lokalizacija artritisa upsorijaznim artritisu je
a) u distalnim i proksmialnim interfalangealnim zglobovima aka i stopala,
b) u lakatnim zglobovima
c) u kolenim zglobovima
158) Kod koksartroze najpre su ograniena sledea dva pokreta:
a) ..............................................................................................
b) ..................................................................................................
159) Hramanje u sagitalnoj ravni najee je prouzrokovano
a) fleksionom kontrakturom zgloba kuka.
b) Abdukcionom kontrakturom zgloba kuka.
c) Adukcionom kontrakturom zgloba kuka.
160) Hramanje u frontalnoj ravni najee je prouzrokovano
a) fleksionom kontrakturom zgloba kuka.
b) Abdukcionom kontrakturom zgloba kuka.
c) Ekstenzionom kontrakturom zgloba kuka.
161) Jedan od prvih zglobova u organizmu, koji ve u drugoj deceniji pokazuje
degenerativne promene, je
a) Tibiofemoralni zglob
b) Zglob kuka
c) patelofemoralni zglob.
162) Kod patelofemoralne artroze od posebnog znaaja je
a) Jaanje kvadricepsa statikim kontrakcijama u ekstendiranom poloaju
kolena.
b) Jaanje kvadricepsa dinamikim koncentrinim kontrakcijama.
c) Jaanje kvadricepsa dinamikim ekscentrinim kontrakcijama.
163) Najea i najpoznatija je osteoartroza distalnih interfalangealnih zglobova
prstiju je
a) Heberdenova osteoartroza
b) Buardova osteoartroza.
21

M. Veljkovi

c) Benetova osteoartroza
164) Entezitis ili Entezopatija je zapaljenje ...
..
165) Najee zahvaene strukture ramena kod periartritisa su:
a)
b)
c)
166) Kod Entezopatija i tendinitis m.supraspinatusa najee su lezije u tetivi
miia
supraspinatusa
u
blizini
njenog
pripoja
za
..

167) Muskulus supraspinatus veoma je izloen mikrotraumama u svakodnevnim

ivotnim aktivnostima, kao i u profesionalnom radu. Kako je tetiva slabo
vaskularizovano tkivo, esto je izloenom trenju o vrh akromiona, i to naroito
pri pokretima

.
168) Kao krajnji rezultat degeneracije tetive muskulusa supraspinatusa mogu se
stvoriti ognjita nekroze sa taloenjem kalcijum-hidroksiapatita,
kalcifikacijom,
sklerozom
i
osifikacijom,
te
se
razvija
..
..
169) Jedan od znakova hronine tendinopatije supraspinatusa je
kalcifikacija insercije m.supraspinatusa za
.....................................................................................................
170) Najznaajnije burze u predelu ramena su(navedite najmanje dve):
a)
b)
171) Rotatornu manetnu ramena ine sledei miii:
a)
b)
c)
d)
22

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

172) Fizikalni tretman bolnog ramena

a)
b)
c)
d)
173) U akutnoj fazi (faza aktivnog sinovitisa) bolnog ramena mogu se aplikovati
sledee
fizikalne
procedure
i
mere......................................................................................................................
..............................................................................................................................
........................................................................................................................
174) Kod
tzv.
teniskog
lakta
promene
su
uglavnom
na
.
.
175) Kod tzv. teniskog lakta bolesnici se ale na bol u predelu
.

176) Epicondylitis humeri ulnaris je entezopatija na mestu pripoja

.
..
177) Kod tzv. kopljakog lakta bolesnici se ale na bol u predelu

178) Styloiditis radii(De Quervainov tenosynovitis) je tenosinovitis zajednike

ovojnice
tetiva
.
..
179) Kod Styloiditis radii(De Quervainov tenosynovitis) bol je lokalizovan
..
..

23

M. Veljkovi

180) Definicija osteoporoze po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji(SZO)

..
..
..
181) Faktori
rizika
za
nastanak
osteoporoze
kostiju..
..
..
..
..
182) Nefarmakoloka terapija osteoporoze podrazumeva
a)
b)
c)
d)

CERVIKALNI SINDROM
183) Klinike slike cervikalnog sindroma
a)
b)
c)
d) Cervikomedularni sindrom
184) Simptomatologija cervikobrahijalnog sindroma je
..
.
..
185) Simptomatologija
cervikomedularnog
sindroma
je
..
.
..
186) Tretman cervikalnog sindroma u akutnom stadijumu
a)
b)
c)
24

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

d)
187) Fizikalna terapija cervikalnog sindroma u subakutnom i hroninom
stadijumu

..
.
188) Dinamike vebe kod cirkulatornih smetnji vertebrobazilarnog sistema treba
izvoditi
a) Oko srednjeg poloaja izbegavajui krajnje obime pokreta.
b) Izvoditi u punom obimu
c) Raditi samo statike kontrakcije

LUMBALNI SINDROM
189) Akutna lumbagija (lumbago) nastaje usled:
.
.
190) U okviru lumbalne radikulopatije mogu da se jave:
a) .
b) .
c) .
191) Diskus hernija se najee javlja izmeu 30. i 50. godine ivota, u vie od
95% sluajeva u nivou .
192) Radikuladni ispad senzibiliteta kod dorzolateralne protruzije i kompresije
korena L-5 je ................................................... .......
..............................................................................................................................
............................................
193) Kompresija motornog korena L5 kliniki je praena

...
...
.
25

M. Veljkovi

194) Radikuladna ispad senzibiliteta kod dorzolateralne protruzije i kompresije

korena S-1 je
..............................................................................................................................
..................................................................................................
195) Dorzomedijalna protruzija i kompresija kaude ekvine kliniki se
manifestuje
a) .
b) .
c) .
196) Sindrom kaude ekvine
a) .
b) .
c) .
197) Indikacije za hirurku terapiju kod lumbalnog sindroma su:
a) .
b) .
c) .
198) Primarni aktivni stabilizatori lumbalnog dela kime su:
a)
b)

199) Sekundarni aktivni stabilizatori lumbalnog dela kime su:

a)
b)
200) Mobilizatori lumbalnog dela kimenog stuba su
a)
b)
c)
201) OSullivans specifini program za motornu reedukaciju stabilizatora kime
podrazumeva tri nivoa uenja pokreta i pravilnih stavova
a)
b) Asocijativni nivo
c)
26

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

FIZIKALNA TERAPIJA TRAUMATOLOKIH BOLESNIKA

Povrede mekih tkiva

202) Kada doe do deliminog prekida kontinuiteta ligamenata i sitnih krvnih

sudova, ali bez izraenijih oteenja funkcije govori se o
a) Elongacionoj distorziji
b) Laceracionoj distorziji
c) Rupturacionoj distorziji
203) Prkomerno istezanje miia se zove
a) Distorzija
b) Distenzija
c) Ruptura
204) Kliniki kompletna ruptura miia se razlikuje
rupture(zaokruiti dva najvanija znaka):
a) Veliinom otoka
b) Jainom bola
c) trenutnim otkazivanjem funkcije miia ili tetive,
d) lokalnom impresijom na mestu prekida miia

od

parcijalne

205) Patogeneza zarastanja povrede mekih tkiva odvija se u tri faze:

a) .
b) ..
c) .
206) Zaraivanje povrede mekih tkiva primenom fizikalnih agenasa:
27

M. Veljkovi

a) Nije mogue ubrzati, jer je u pitanju prirodan proces u kome uestvuju

brojne elije.
b) Mogue je ubrzati jer se pospeuje lokalni metabolizam
c) Mogue je samo smanjiti negativne uticaje koji ometaju reparaciju tkiva,
kao to je to, npr., loe snabdevanje krvlju.
207) Streching vebe su nezaobilazni element kineziterapije u funkcionalnom
osposobljavanju posle povreda mekih tkiva I podrazumevaju:
a) vebe istezanja mekotkivnih struktura
b) vebe snage miia
c) vebe za poboljanje koordinacije pokreta
d) vebe za poveanje izdrljivosti lokalnih miia
208) U toku noenja imobilizacije posle povrede mekih tkiva preporuuje se
sledea fizikalna terapija:
a) Stabilna galvanicacija i DDS za stimulaciju zarastanja, smanjenje bola i
otoka,
b) Interferentne struje za stimulaciju zarastanja, smanjenje bola i otoka,
c) TENS terapija za smanjenje bola i otoka,
d) KTD za poboljanje lokalne cirkulacije i smanjenje zapaljenja
e) Magnetoterapija za stimulaciju osteogeneze
209) Osnovni principi leenja akutnih povreda mekih tkiva su:
a) .
b) ..
c) ..
d)
210) Kod osoba mlaeg uzrasta (pre puberteta) zbog mogueg delovanja na
epifizne hrskavice rasta, nije preporuljivo primenjivati sve oblike:
a) Elektroterapijske procedure jednosmerne struje
b) Elektroterapijske procedure naizmenine srednjofrekventne struje
c) Laser
d) Infracrvenu I ultravioletnu lampu
e) Ultrazvuk
211) U fizikalnoj terapiji kalcificatija pripoja miia rotatorne manetne za
tuberkulum majus humerusa najee se koriste
a) Visoke doze ultrazvuka
b) Niske doze ultrazvuka
c) Elektroanalgetske procedure
d) Termoterapijske procedure
28

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

e) Fototerapijske procedure
212) U akutnoj fazi traumatskog zapaljenjskog burzitisa ramena treba primeniti:
a) EF KJ
b) EF Kortikosteroida
c) EF Histamina
d) EF Penicilina
213) U hroninoj fazi traumatskog nezapaljenjskog burzitisa ramena treba
primeniti:
a) EF KJ
b) EF Kortikosteroida
c) EF Histamina
d) EF Penicilina
214) Kod povrede lakta krioterapiju treba primeniti na
a) Prednju stranu lakta
b) zadnju stranu lakta
c) medijalnu stranu lakta
215) to se tie funkcije ake, koja je najbitnija za aktivnosti dnevnog ivota i
profesionalnu aktivnost, kineziterapijom bolje je postii dobru
a) pronaciju i supinaciju podlakta nego fleksiju i ekstenziju.
b) fleksiju i ekstenziju podlakta nego dobru pronaciju i supinaciju podlakta
c) miinu masu
216) Termin "teniski lakat" se upotrebljava za vie poremeaja i oteenja u
nivou
a) spoljanje strane lakta, koji su rezultat ponavljanog stresa(prenaprezanja)
mekih tkiva(insercije miia za spoljanji epikondilus humerusa,
mikrorupture miia i tetiva, oteenje ligamentuma, zapaljenje burzi i
dr.).
b) unutranje strane lakta, koji su rezultat ponavljanog stresa(prenaprezanja)
mekih tkiva(insercije miia za unutranji epikondilus humerusa,
mikrorupture miia i tetiva, oteenje ligamentuma, zapaljenje burzi i
dr.).
c) zadnje strane lakta, koji su rezultat ponavljanog stresa(prenaprezanja)
mekih tkiva(insercije miia m.triceps brachi) za olekranon ulne.
217) Distenzije miia prednje strane kuka su:
a) Distenzija polazita m. sartorijusa
29

M. Veljkovi

b) Distenzija polazita m. rectus femorisa

c) Distenzija polazita m. gluteus mediusa
218) Distenzije miia spoljne strane kuka su:
a) Distenzija polazita m. sartorijusa
b) Distenzija polazita m. rectus femorisa
c) Distenzija polazita m. gluteus mediusa
219) Bol u preponi nastaje kao posledica afekcije miia
a) m.adductor femoris longus
b) m.tensor fasciae latae
c) m.adductor femoris magnus
d) m. biceps femoris
e) m. iliopsoasa
220) Nakon luksacije kuka
a) Mesec dana je zabranjen oslonac na luksirani kuk, radi prevencije
avaskularne nekroze glavice.
b) najmanje 2-3 meseca je zabranjen oslonac na luksirani kuk, radi
prevencije avaskularne nekroze glavice.
c) najmanje 6 meseci je zabranjen oslonac na luksirani kuk, radi prevencije
avaskularne nekroze glavice.
221) U funkcionalnoj restituciji m.quadricepsa potrebno je postii njegovu punu
elastinost a to se dobija
a) forsiranjem aktivne i pasivne ekstenzije u kolenu.
b) forsiranjem aktivne i pasivne abdukcije u kolenu.
c) forsiranjem aktivne i pasivne fleksije u kolenu.
222) Tzv Skakako koleno (jumpers knee, amer.autora) predstavlja afekciju
pripoja
m.
..
za

223) Kod
hondromalacije
patele
primarne
promene
su
na
...
.
224) Kod hondromalacije patele preporuuje se sledee kineziterapijske vebe

30

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

a) Vebe kvadricepsa u cilju postizanja maksimalne ektenzije kolena a kada

bol popusti onda se koristi i dodatno optereenje. Takoe je znaajno
odrati elastinost hamstringsa i ojaati ih.
b) Vebe za jaanje hamstringsa u cilju postizanja maksimalne ektenzije
kolena a kada bol popusti onda se koristi i dodatno optereenje. Takoe je
znaajno odrati elastinost kvadricepsa.
c) Vebe za jaanje hamstringsa u cilju postizanja maksimalne fleksije
kolena a kada bol popusti onda se koristi i dodatno optereenje. Takoe je
znaajno odrati elastinost kvadricepsa, kroz njegovo istezanje.
225) Ako dominira otok kolena preporuuje se aplikacija interferentnih struja
frekvencije:
a) 1-100 Hz
b) 50-100 Hz
c) 90-100 Hz
226) Ako dominira bol kolena preporuuje se aplikacija interferentnih struja
frekvencije:
a) 1-100 Hz
b) 1-10 Hz
c) 90-100 Hz
227) "Ahilova peta Ahilove tetive", odnosno mesto najee povrede Ahilove
tetive se nalazi:
a) Otpilike na oko 4 cm iznad pripoja za kalkaneus.
b) Otpilike na oko 10 cm iznad pripoja za kalkaneus.
c) Otpilike na oko 2 cm iznad pripoja za kalkaneus.
228) Dezmogene kontrakture su rezultat
a) povreda ili oboljenja fascija.
b) patolokog procesa u tetivama nakon povreda, gnojenja i drugih procesa
koji dovode do stvaranja oiljka, koji retrakcijom izaziva kontrakturu.
c) patolokih promena u samom miiu, koji postaje neelastian i skrauje se.
d) promena u samom zglobu a uzrokovane su povredama, infekcijama ili
nakon due imobilizacije zgloba.
e) povreda perifernih nerava, gde usled slabosti i paralize agonista nastaju
kontrakture antagonista.
229) U cilju smanjenja lokalnog edema koristi se galvanska struja I to na sledei
nain:
a) Anoda se postavlja na mesto edema a katoda distalno
b) Anoda se postavlja na mesto edema a katoda proksimalno
31

M. Veljkovi

c) Katoda se postavlja na mesto edema a anoda distalno

d) Katoda se postavlja na mesto edema a anoda proksimalno
230) U cilju smanjenja tonusa miia, na mii se postavlja
a) Anoda galvanske struje
b) Katoda galvanske struje
231) Na bolno mesto u cilju smanjenja bola(analgezije) se postavlja
a) Anoda galvanske struje
b) Katoda galvanske struje
c) Anoda dijadinamikih struja
232) Elektroforeza histamina deluje :
a) Vazodilatatorno
b) Analgetski
c) Antisklerozantno
d) Antiinflamatorno

Frakture
233) Ciljevi rane funkcionalne terapije ili rehabilitacije za vreme imobilizacije
nakon preloma kosti su:
a) Poveanje obima pokreta u zglobovima
b) Poveanje miine snage
c) Stimulacija osteogeneze
d) Poboljanje koordinacije pokreta
e) Poveanje brzine pokreta
f) Prevencija komplikacija
g) Poveanje lokalne i opte izdrljivosti
234) Touch oslonac predstavlja oslonac na povreenu nogu kod fraktura donjih
ekstremiteta koji iznosi
a) 0% telesne teine
b) do 10% telesne teine
c) do 30% telesne teine
d) do 50% telesne teine
235) U cilju stimulisanja osteogeneze nakon preloma kosti u fazi imobilizacije
koriste se:
32

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

a) IFS (90-100 Hz, ili 100 Hz, 1-2 x dnevno)

b) Katodna galvanizacija u trajanju od 30 min.
c) DDS(CP +LP) u trajanju od 6 min. sa promenom pola.
236) U cilju stimulisanja osteogeneze nakon preloma kosti u fazi imobilizacije
koriste se:
a) Impulsno magnetno polje - antena (ploasta ili zavoj) se stavlja
longitudinalno ili cirkularno
b) Kratkotalasna dijatermija elektrode se postavljaju preko gipsane
imobilizacije
c) DDS(CP +LP) u trajanju od 6 min. sa promenom pola.
237) U cilju stimulisanja osteogeneze nakon preloma kosti u fazi imobilizacije
koriste se:
a) UV zraci na vrat kod fraktura GE ili na LS deo kod fraktura DE, kao i na
suprotni ekstremitet.
b) Kratkotalasna dijatermija elektrode se postavljaju preko gipsane
imobilizacije
c) DDS(CP +LP) u trajanju od 6 min. sa promenom pola.
238) Epifizeoliza (smaknue, klizanje gornje humerusne epifize, obvajanje)
deava se najee kod osoba
a) do 20 godina starosti jer hrskavica nije okotala,
b) od 30-40 godina zbog labavosti ligamentarnog aparata i velike
pokretljivosti,
c) kod starijih osoba zbog osteoporoze i degenerativnog oteenja hrskavice
239) Prelom hirurkog vrata. deava se najee kod osoba
a) do 20 godina starosti jer hrskavica nije okotala,
b) od 30-40 godina zbog labavosti ligamentarnog aparata i velike
pokretljivosti,
c) kod starijih osoba zbog osteoporoze i degenerativnog oteenja hrskavice
240) Prelomi dijafize humerusa esto su praeni povredom
a) n.radijalisa, zbog njegovog bliskog kontakta sa humerusom.
b) n.medianusa, zbog njegovog bliskog kontakta sa humerusom.
c) n.ulnarisa, zbog njegovog bliskog kontakta sa humerusom.
241) Prvi i najvaniji cilj u terapiji simpatike algodistrofije (M. Sdeck) je
redukcija ..
33

M. Veljkovi

242) Kod preloma navikularne kosti ruja imobilizacija traje

a) 3-4 nedelje
b) 5-7 nedelja
c) 3 do 6 meseci
243) Nakon preloma acetabuluma i centralne luksacije glave femura oslonac na
povreenu nogu nije dozvoljen
a) 2-4 nedelje
b) 4-8 nedelja
c) najmanje 3 mes.

244) Nakon preloma vrata butne kosti zbrinutog osteosintezom

a) Pacijent se moe rano uspraviti ali mora hodati sa podpazunim takama i
ne sme se oslanjati na nogu sve dok se ne uspostavi kalus, to obino
iznosi 3 mes. a nekada i due.
b) Pacijent se ne sme rano uspraviti i ne sme se oslanjati na nogu sve dok se
ne uspostavi kalus, to obino iznosi 3 mes. a nekada i due.
c) Pacijent se moe rano uspraviti ali mora hodati sa podpazunim takama i
ne sme se oslanjati na nogu sve dok se ne uspostavi kalus, to obino
iznosi 4 do 6 nedelja.
245) Prelom dijafize potkolenice praen je esto komplikacijom u vidu
a) usporenog zarastanje ili nezarastanja preloma u predelu srednje i distalne
treine.
b) Povrede n.fibularisa
c) Povrede n.femoralisa
246) DUPUYTREN ILI POTT-ov prelom oznaava
a) Abdukcioni prelom oba maleolusa skonog zgloba
b) Prelom baze prve metakarpalne kosti doruja
c) Prelom distalnog dela ulne
247) Mar fracture oznaavaju
a) Prelomi dijafize druge i tree metatarzalne kosti
b) Abdukcioni prelom oba maleolusa skonog zgloba
c) Prelom baze prve metakarpalne kosti doruja
d) Prelom distalnog dela ulne

34

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

248) Navesti najmanje etiri komplikacije posle preloma kostiju:

a) ..
b) ..
c) ..
d)
249) Navesti najmanje etiri fizikalna agensa koja se mogu koristiti u cilju
stimulisanja stvaranja kalusa kod osoba sa usporenim stvaranjem kalusa nakon
preloma kosti:
a)
b)
c) .
d) .
250) Fizikalna terapija pseudoartroze podrazumeva primenu
a) impulsnog elektromagnetnog niskofrekventnog polja sa 1 do 2 vemenskih
jedinica dnevno
b) impulsnog elektromagnetnog niskofrekventnog polja sa 2 do 4 vemenskih
jedinica dnevno
c) impulsnog elektromagnetnog niskofrekventnog polja sa 6 do 8 vemenskih
jedinica dnevno
251) Folkmanova ishemina kontraktura se karakterie
a) trofikim promenama i degeneracijama poprenoprugaste muskulature.
b) trofikim promenama i degeneracijama hrskavice zgloba.
c) trofikim promenama i degeneracijama ligamenata zgloba.
252) Ve uspostavljena ishemika kontraktura po Volkmanu lei se
a) operativno produenjem fleksornih tetiva podlaktice ili skraenjem kostiju
podlaktice. Nakon operativnog tretmana primenjuje se dugotrajna
fizikalna terapija u cilju bolje vaskularizacije, poveanja elastinosti
mekotkivnih struktura, poveanja miine snage, poboljanja koordinacije
i izdrljivosti miia i funkcionalnog osposobljavanja ake za aktivnosti
dnevnoga ivota.
b) dugotrajnom fizikalnom terapijom u cilju bolje vaskularizacije, poveanja
elastinosti mekotkivnih struktura, poveanja miine snage, poboljanja
koordinacije i izdrljivosti miia i funkcionalnog osposobljavanja ake za
aktivnosti dnevnoga ivota.
c) Radnom terapijom i dugotrajnom fizikalnom terapijom u cilju bolje
vaskularizacije, poveanja elastinosti mekotkivnih struktura, poveanja
35

M. Veljkovi

miine snage, poboljanja koordinacije i izdrljivosti miia i

funkcionalnog osposobljavanja ake za aktivnosti dnevnoga ivota.
253) U cilju poboljanja lokalne cirkulacije kod Volkmanove kontrakture treba
primeniti
a) Elektroforezu Redergina
b) Anodnu galvanizaciju
c) Katodnu galvanizaciju
d) CP oblik dijadinaminih struja
e) LP oblik dijadinaminih struja
254) Antalgina refleksna kontrakcija miia kao reakcija na ..........................ako
dugo
traje
izaziva
.................................................
.........................................................................................................................

Spinalne lezije
255) U literaturi su opisane sledee klinike forme trzajne povrede vrata:
a) ....................................................................................
b) Cervikobrahijalni sindrom
c) ....................................................................................
d) .................................................................................
256) Procena pacijenata sa lezijom kimene modine podrazumeva
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
257) ASIA skala oteenja kimene modine klase B:
a) kompletno oteenje (ne postoji ouvanost niti motornih niti senzitivnih
funkcija u sakralnim segmentima S4-S5)
b) inkompletno oteenje (motorna funkcija je ouvana ispod neurolokog
nivoa. Veina kljunih miia ispod nivoa lezije je ispod ocene 3 prema
MMT)
c) inkompletno oteenje (motorna funkcija je ouvana ispod neurolokog
nivoa. Veina kljunih miia ispod neurolokog nivoa je za ocenu 3 ili
veu.
d) inkompletno oteenje (ouvan je samo senzibilitet ispod neurolokog
nivoa obuhvatajui i poslednje sakralne segmente S4-S5)
e) normalan nalaz (motorna i senzitivna funkcija su normalne).
36

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

258) Senzitivna kljuna taka za procenu nivoa lezije kimene modine za C6 je:
a) Spoljanja strana prekubitalne jame
b) Palac dorzalna strana
c) Srednji prst dorzalna strana
259) Senzitivna kljuna taka za procenu nivoa lezije kimene modine za C8 je:
a) Palac dorzalna strana
b) Srednji prst dorzalna strana
c) Mali prst dorzalna strana
260) Senzitivna kljuna taka za procenu nivoa lezije kimene modine za L4 je:
a) Sredina prednjeg dela buta
b) Medijalni femoralni kondil
c) Medijalni maleolus
d) Dorzum stopala u predelu treeg metatarzalfalegealnog zgloba
261) Senzitivna kljuna taka za procenu nivoa lezije kimene modine za L5 je:
a) Sredina prednjeg dela buta
b) Medijalni femoralni kondil
c) Medijalni maleolus
d) Dorzum stopala u predelu treeg metatarzalfalegealnog zgloba
262) Kljuni miii za odreivanje nivoa motornog oteenja kod lezije kimene
modine za nivo C5 su:
a) Ekstenzori ake m.ext.carpi radialis longus et brevis
b) Fleksori podlaktice m.biceps brachii, m.brachialis
c) Ekstenzori podlaktice m.triceps brachii
263) Kljuni miii za odreivanje nivoa motornog oteenja kod lezije kimene
modine za nivo C7 su:
a) Ekstenzori ake m.ext.carpi radialis longus et brevis
b) Fleksori podlaktice m.biceps brachii, m.brachialis
c) Ekstenzori podlaktice m.triceps brachii
264) Kljuni miii za odreivanje nivoa motornog oteenja kod lezije kimene
modine za nivo L4 su:
a) Ekstenzori potkolenice m.quadriceps
b) Dorzifleksori stopala m.tibialis anterior
c) Fleksori natkolenice m.iliopsoas
37

M. Veljkovi

265) Kljuni miii za odreivanje nivoa motornog oteenja kod lezije kimene
modine za nivo S1 su:
a) Dorzifleksori stopala m.tibialis anterior
b) Dugi ekstenzor palca m.ext.hallucis longus
c) Plantarni fleksor stopala m.triceps sure.
266) U cilju smanjenja spasticiteta mogu se koristiti sledee fiziakalne procedure
a) Krioterapija
b) Termoterapija tople diferentne zone
c) Elektrostimulacija antagonista SP obikom eksponencijalne struje
d) Elektrostimulacija antagonista E2 i E1 obikom eksponencijalne struje
e) Magnetoterapija
f) Kratkotalasna dijatermija
267) Tretman trombophlebitisa, u poetnoj fazi, koji se kliniki ispoljava
otokom, eritemom i toplotom podrazumeva sledee postupke:
a) Imobilizacija noge u postelji u trajanju od 7 dana.
b) Lokalno u prvih 24-48 sata stavljaju se hladne Burove obloge.
c) Lokalno u prvih 24-48 sata stavljaju se tople Burove obloge.
d) Kineziterapija noge u postelji od prvog dana.
e) Lokalna ultrazvuna terapija, impulsnim ultrazvukom, zato to se gubi
termiki efekat ultrazvuka.
268) Za
stimulaciju
kontrakcije
se.
. minuta.

mokrane
struje
u

beike
koriste
trajanju
od

269) Parametri eksponencijalnih struja za stimulaciju mokrane beike

Impuls = ms,
Intenzitet = ...................mA,

Pauza = ms,
Vreme = ................ min.

270) Parametri interferentnih struja za stimulaciju mokrane beike

Frekvencija = .................. Hz,
Vreme = ................ min.

38

Intenzitet = ...................mA,

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

271) Fizikalna terapija dekubitalnih rana podrazumeva primenu

..
..

272) U elektroanalgetske fizikalne procedure spadaju, navesti najmenje tri

a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
273) Abramson (1948) naglaava da rano uspravljanje paraplegiara i
kvadriplegiara ima sledea pozitivna dejstva(najmanje tri):
a)
b)
c)
d)

DERMATOLOKA OBOLJENJA

274) Veruce vukgaris ili bradavice se mogu tretirati

a) Negativnom elektrolizom
b) Elektroforezom kortikosteroida
c) Ultravioletnim zracima
275) UV zraci se koriste u tretmanu psorijaze u dozi
a) od 1 - 2 biodoze
b) od 2 - 3 biodoze
c) od 4 - 6 biodoza
39

M. Veljkovi

276) PUVA-terapija se koristi u leenju

a) Psorijaze vulgaris
b) Veruce vulgaris
c) Akne vulgares
277) Herpes zoster je virusno oboljenje koje prvenstveno napada
a) kou uz istovremeno stvaranje vezikula u njoj.
b) Kou i potkono tkivo uz istovremeno stvaranje vezikula u koi.
c) spinalne ganglije uz istovremeno stvaranje vezikula u njihovim
dermatomima.
278) Fizikalnu terapiju herpes zostera treba sprovoditi
a) Odmah po pojavi vezikula
b) tek po stiavanju akutnih simptoma.
c) Ne sme se sprovoditi zbog prisutnih vezikula
279) Fizikalna terapija hroninog zapaljenja sinusa(Sinusitis)
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
280) Fizikalni agensi u tretmanu sinusitisa se primenjuju kod kojih je
a) mogua sekrecija sadraja van sinusa (drenirani sinusi).
b) nemogua sekrecija sadraja van sinusa (nedrenirani sinusi).
c) Nije bitno.

GINEKOLOKA OBOLJENJA
281) Najea nespecifina oboljenja genitalnih organa ene koja se mogu
tretirati fizikalnim agensima su:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
282) Fizikalni agensi u ginekologiji. Najee koriste:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................

40

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

283) MORBUS PEYRONIE ili Induratio penis plastika se moe tretirati sledeim
fizikalnim agensima
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................

FIZIKALNA TERAPIJA DECE

284) Pod nazivom DCP objedinjeni su razliiti kliniki sindromi koji se javljaju
kao
rezultat

285) U okviru klinike slike DCP(deija cerebralna paraliza) kod najveeg broja
sluajeva kao najei i najprominentniji simptom sree se
a) snieni tonus muskulature po flakcidnom tipu.
b) povieni tonus muskulature po spastinom tipu.
c) flakcidne pareze i paralize muskulature
286) Neuromiine disfunkcije kod dece sa DCP(deija cerebralna paraliza) su:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
287) Kod tortikolisa glava je nagnuta
a) na obolelu stranu ka kojoj je okrenut okcipitalni deo, dok lice gleda ka
zdravoj strani sa podignutom bradom.
b) na zdravu stranu ka kojoj je okrenut okcipitalni deo, dok lice gleda ka
zdravoj strani sa podignutom bradom.
c) na obolelu stranu ka kojoj je okrenut okcipitalni deo, dok lice gleda ka
zdravoj strani sa sputenom bradom.
288) Fizikalna terapija tortikolisa kod dece:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................

41

M. Veljkovi

289) Primarni deficit kod dece s spinom bifidom podrazumeva neuromotorne

ispade:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
290) Artrogripoza je oboljenje koga karakterie:
.................................................................................................................
.................................................................................................................
.................................................................................................................
291) Kod dece s artrogripozom
a) intelektualne sposobnosti su oteene.
b) intelektualne sposobnosti su ouvane.
c) intelektualne sposobnosti su znatno oteene.
292) Kod dece s artrogripozom u klinikoj slici dominiraju
a) fleksione i ekstenzione kontrakture u proksimalnim i distalnim
zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, koji mogu biti simetrinio
zahvaeni.
b) Spastine oduzetosti u proksimalnim i distalnim segmentima gornjih i
donjih ekstremiteta, koji mogu biti simetrinio zahvaeni.
c) Mlitave oduzetosti u proksimalnim i distalnim segmentima gornjih i
donjih ekstremiteta, koji mogu biti simetrinio zahvaeni.
293) Miopatije su:
a) Sistemna oboljenja skeletne muskulature, primarna miina oboljenja,
b) Lokalna oboljenja skeletne muskulature, primarna miina oboljenja,
c) Lokalna oboljenja skeletne muskulature, uzrokovana lezijom perifernog
motornog neurona.
294) Podela miinih distrofija (Podela potie iz 1968. godine, izdata od
Research Group on Neuromuscular Disease i oslanja se na obimne kliniko
genetske studije P.E. Becker-a.), navesti najmanje tri:
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................
295) Nalaz povienih vrednosti sledeih enzima je karakteristian za miinu
distrofiju:
a) Alkalna fosfataza
42

KLINIKA FIZIKALNA TERAPIJA-Test pitanja-

b) Kisela fosfataza
c) kreatinfosfokinaza (CPK)
296) Nalaz povienih vrednosti sledeih enzima je karakteristian za miinu
distrofiju-Dien:
a) Alkalna fosfataza
b) Kisela fosfataza
c) Aldolaza
297) Progresivna miina distrofija(Dystrophia musculorum progressiva
Duchenn) kliniki karakterie:
a) pojava oduzetosti i atrofija u proksimalnim miiima ekstremiteta
(ramena, kukovi),
b) pojava oduzetosti i atrofija u distalnim miiima ekstremiteta (potkolenice,
podlaktice),
c) pojava oduzetosti i atrofija u sitnim miiima(aka i stopala).
298) Kineziterapijom se lee skolize ija je krivina
................................................................................
299) Kineziterapijom i miderom se lee skolize ija je krivina
.....................................................................
300) Opsti kineziterapijski program kod skolioza
a) ............................................................................................................
b) ............................................................................................................
c) ............................................................................................................

43