Sei sulla pagina 1di 14

FAKULTET BEZBEDNOSTI

UNIVERZITET U BEOGRADU

Josif Broz Tito


Seminarski rad

Profesor:
dr Momcilo Pavlovic

Student: Milos Martinovic 940/10

Beograd, jun 2011 1

SADRZAJ:
1. MLADOST 1.1. PRVI SVETSKI RAT 2. DRUGI SVETSKI RAT 3. TITO KAO DRZAVNIK 4. ZAVERA PROTIV SRBIJE : TITO RAZBIO JUGOSLAVIJU 4.1. TAJNI ZAPISNICI 4.2. GROBAR SVOJE DRZAVE 5. TITO JE BIO SOVJETSKI SPIJUN 6. ZAVERA KROZ LIK TITA 7. SMRT JOSIFA BROZA TITA LITERATURA 3 ...3 ..4 5 .6 ..6 7 .8 ..8 13 .14

1.

MLADOST

Ro en je 7. m j 1892. godine u z gorskom selu Kumrovec n reci Sutli, k o sedmo dete (od petn estoro) u porodici Fr nje Broz , sirom nog selj k , i M rije, ro ene J vor ek, Slovenke iz susedne zemlje H bzbur kog c rstv . Osnovnu kolu je z vr io u Kumrovcu 1907., br v rski z n t 1910. godine u r dionici ek i K r s u Sisku, gde je istovremeno poh o egrtsku kolu. im je post o kv lifikov ni r dnik u septembru 1910. odl zi u Z greb gde se z poslio u br v rskoj r dionici Isidor H r mine i u oktobru 1910. godine je post o l n S vez met lskih r dnik i Socij ldemokr tske str nke Hrv tske i Sl vonije. U estvov o je u tr jkovim i u n cion lnim m nifest cij m protiv ug rskog hegemonizm . Ubrzo je ost o bez posl . Od 1911. do 1913. r dio je u f brik m u Austro Ug rskoj i Nem koj.

1.1. PRVI SVETSKI RAT


Od jeseni 1913. godine je slu io vojni rok u Be u z tim u Z grebu, u 25. domobr nskoj pukovniji, gde je 1914. z vr io podoficirsku kolu s inom vodnik . U vgustu 1914. godine, n kon izbij nj Prvog svetskog r t , posl t je n srpski front. Zbog ntir tnih st vov z tvoren je u Petrov r dinsku tvr vu. Prem r tnom dnevniku njegove jedinice, 42. domobr nske vr je divizije, od vgust 1914. prokrst rio je sv gl vn popri t r tnih okr j u z p dnoj Srbiji - odLJubovije, M log Zvornik i Loznice do Krupnj , Bele Crkve, Stolic , Tekeri , V ljev , Mionice, LJig i L jkovc . U estvov o je u borb m n Drini, Gu evu i M kovom k menu i u bitk m n Ceru i Kolub ri. Prem r tnim izve t jim i srpske i ustrijske vojske, njegov divizij je odigr l v nu ulogu i u ops di Beogr d i okr jim kodUmke, Ostru nice, B novog brd , Senj k , Ade Cig nlije i Be nijske kose.[tr i se izvor od 09. 2009.] Godine 1915. preb en je n ruski front prvo u G liciju, z tim n K rp te gde je u prilu iste godine r njen i i s it vim b t ljonom z robljen.[1]. Trin est meseci se opor vlj o u Svij sku. U prole e 1916. odveden je u z robljeni ki logor u gr d Ag tit n reci Suri, z tim u Ard tov, u jesen u logor Kungur (Permsk gubernij ), gde su g zbog li nih vrlin i org niz cionih sposobnosti, z robljenici iz AustroUg rske iz br li z st re inu. R dio je k o prevodil c n eleznici i do o u dodir s bolj evi kom litet turom. titio je pr v z robljenik p se sukobio s org nim vl sti: i ib n je i b enu t mnicu, od kle su g oslobodili n oru ni r dnici prvih d n febru rske revolucije 1917.U julu 1917. godine u estvov o je u bolj evi kim demonstr cij m , prihv tio lenjiniz m k o svoju politi ku orijent ciju i 1920. godine u Omsku je post o l n Jugoslovenske sekcije Ruske komunisti ke p rtije (bolj evik ). Decenij m je jugoslovensk slu ben komunisti k istorij izl zil s pod cim o velikom i ktivnom u estvov nju Broz u Bolj evi koj revoluciji, li, izgled d je n jbli i istini bio njegov li ni isk z, d t u televizijskim memo rim sredinom 70-ih[tr i se izvor od 09. 2009.], u kojim je ocenio svoje u estvov nje k o m rgin lno. 3

2.

DRUGI SVETSKI RAT

Tokom Drugog svetskog r t Josip Broz Tito je bio vo N rodnooslobodil kog p rtiz nskog pokret otpor i gl vni org niz tor str tegije i t ktike p rtiz nskog tip r tov nj , k o i politi kih odluk koje su oblikov le socij listi ku Jugosl viju. Okup cij Kr ljevine Jugosl vije z tekl g je u Z grebu. U drugoj polovini m j 1941. godine oti o je u Beogr d, od kle je usmer v o pripreme z diz nje ust nk . Posle n p d Nem ke n SSSR, 22. jun , Politbiro CK KPJ je ocenio d je n stupio trenut k z po et k oru nog ust nk protiv okup tor . Gl vni t b N rodnooslobodil kih i p rtiz nskih odred Jugosl vije (NOPOJ) formir n je 27. jun , Tito je post o Vrhovni kom nd nt NOPOJ- . Ust n k protiv nem kog i it lij nskog okup tor izbio je tokom jul i vgust 1941. godine n podru ju Srbije, Crne Gore, Bos nske kr jine, Like, B nije, Kordun i D lm cije. Tito je Beogr d n pustio 16. septembr i oti o n oslobo enu teritoriju u z p dnoj Srbiji, gde su preme teni i Gl vni t b i CK KPJ. N s vetov nju u Stolic m , koje je odr no 26. i 27. septembr donesene su direktive z d lji r zvoj ust nk pod jedinstvenim vo stvom Vrhovnog t b NOPOJ i gl vnih t bov po zemlj m i pokr jin m Jugosl vije. Tokom septembr i oktobr 1941. godine Tito se dv put s st o s Dr goljubom Mih ilovi em, vo om etni kog pokret , r di dogovor o z jedni koj borbi protiv okup tor . Ali ob poku j su prop l zbog r zli itih pogled n n in borbe i posler tno ure enje Jugosl vije.

Ust n k u Srbiji je slomljen sn nom nem ko-it lij nskom of nzivom, tokom novembr 1941. godine, n kon koje su usledile te ke repres lije, k o i r t izme u p rtiz n i etnik . Ot d , sve do 1944. godine, Srbij i ve i deo Crne Gore su ost li pod kontrolom etnik i prip dnik kvislin kog re im Mil n Nedi . N rodnooslobodil k borb se prenel n podru je Bosne i Hercegovine i Hrv tske, gde su se od 1942. do 1944. godine vodile presudne borbe koje su odredile budu nost Jugosl vije u slede im decenij m . N jve e bitke dogodile su se u dolin m reke Neretve (m rt 1943) iSutjeske (m j 1943). P rtiz nske sn ge su pobedni ki iz le iz obe bitke, uprkos brojnim i j im nem kim i kvislin kim sn g m . Osim tog , veliki obr un je u tom periodu usledio izme u p rtiz n i etnik , dok su kvislin ki re imi i vojn postrojenj (ust e, domobr ni,nedi evci, ljoti evci, lok lni etnici poput uri i evih i Pe n evih, b listi, r zne lok lne milicije) ion ko bili osu eni n por z z jedno s sil m osovine. Por z etnik u bici n Neretvi (m rt 1943) izb cio ih je s istorijske pozornice k o mogu e gospod re u budu oj Jugosl viji.

Novembr 1942. godine u Bih u je formir no Antif isti ko ve e n rodnog oslobo enj Jugosl vije (AVNOJ), n njegovom Drugom z sed nju u J jcu, 29. i 30. novembr 1943. donesene su politi ki n jv nije odlike kojim je: z br njen povr t k kr lj Petr II K r or evi u Jugosl viju, osnov n N cion lni komitet n rodnog oslobo enj (NKOJ), z crt n budu nost Jugosl vije k o dr ve s st vljene od feder lnih republik , Tito progl en z m r l i izbr n z predesnik NKOJ- . Ve tom politikom, Tito je uvuk o deo predst vnik gr nskih str n k u svoj pokret, pridobio poverenje Brit n c i Amerik n c (k o i po tov nje Sovjetskog S vez ) koji su uskr tili pomo etnicim i slomili otpor izbegli ke vl de u Londonu, prisiliv i je n nevoljnus r dnju (z pr vo pot inj v nje) Titovom pokretu. Posle neuspelog nem kog des nt n Drv r, 25. m j 1944. godine, Tito je oti o n ostrvo Vis. U vgustu 1944. godine susreo se u N puljus predsednikom brit nske vl de Vinstonom er ilom gde mu je potvr eno d e n podru je Jugosl vije umesto s vezni kih trup u iCrven rmij . U septembru je bio u Moskvi gde se susreo s Josifom St ljinom. Predve e 23. oktobr 1944. je stig o u oslobo eniBeogr d, od kle je n st vio d rukovodi z vr nim oper cij m z oslobo enje Jugosl vije.

Josip Broz Tito je bio jedini Vrhovni kom nd nt u Drugom svetskom r tu koji je li no predvodio svoje borce[tr i se izvor od 09. 2009.], tokom bitke n Sutjesci 9. jun 1943. godine bio je r njen. Predsedni tvo AVNOJ- je, n predlog ASNO Srbije, 18. novembr 1944. godine odlokov lo je Tit Orednom n rodnog heroj .

3.

TITO KAO DRZAVNIK

Josip Broz Tito je iz r t iz o k o prizn ti dr vnik, vo u ntif isti kom r tu, z slu n z vr nje Hrv tskoj Istre,Rijeke i ostrv , k o i pro irenje Slovenije. Po z vr etku r t z uzim o je klju ne dr vne i politi ke polo je: predsednik privremene vl de Demokr tske feder tivne Jugosl vije, vrhovni kom nd nt Jugoslovenske rmije i minist r odbr ne, gener lni sekret r KPJ. Vl d o je Jugosl vijom 35 godin b l nsir ju i me u svetskim politi kim polovim koje je e e potiskiv o, k tk d im dopu t o ve i r zm h, n ro ito u r zdobljim ve e liber liz cije re im : komunisti ki centr liz m i prokl mov n n cion ln r vnopr vnost, nez visnost Jugosl vije i uklopljenost u hl dnor tovski pored k, jednop rtijski tot lit riz m i popu t nje stege zbog sve ve e ekonomske z visnosti Jugosl vije od z p d , te postupnu liber liz ciju zbog r stu e popul cijeg st rb jter ili r dnik n privremenom r du u zemlj m z p dne Evrope.

U po etnim godin m njegov vl d vin se odlikov l doktrin rnom rigidno u, r dik lizmom i elimin cijom ost t k gr nskog dru tv koje je sm tr o preprekom z ostv renje tot lnog s movl [tr i se izvor od 09. 2009.]. U tom sklopu treb gled ti n sukob s k toli kom crkvom, proces n dbiskupu Alojziju Stepincu, m rgin liz ciju gr nskih politi r poput Iv n ub i ili Mil n Grol , te su enje i likvid ciju vojno-politi kog protivnik , Dr goljub Dr e Mih ilovi .

4.

ZAVERA PROTIV SRBIJE : TITO RAZBIO JUGOSLAVIJU

Josip Broz Tito je uz pomo najuticajnijih slovena kih i hrvatskih komunista namerno radio na ru enju SFRJ i stvaranju nezavisnih republika jo od po etka ezdesetih godina pro log veka, prenose hrvatski mediji! Jutarnji list" je ju e kao glavnu temu izneo tvrdnje iz najnovije knjige najpoznatijeg hrvatskog istori ara Du ana Biland i a u kojoj nekada nji komunisti ki povijesni ar" to nedvosmisleno navodi. Ovo je prvi put da se u Hrvatskoj o konceptu SFRJ ne govori kao o velikosrpskom projektu", ve kao o ideji koja je imala za cilj da se granice na ovom prostoru iskroje ba onako kako je zami ljeno u Jajcu 1943. godine na uvenom zasedanju AVNOJ-a. to zna i direktno protiv interesa srpskog naroda.

4.1. Tajni zapisnici


Biland i u svojim otkri ima navodi da je Tito jo 1962. shvatio da Jugoslavija kao koncept ne mo e da opstane i da je sa dva svoja najbli a saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakari em usmeravao Jugoslaviju prema raspadu - kada to budu dopustile me unarodne okolnosti. Ova ideja je preto ena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodre enje do otcepljenja. Badinterova komisija je po etkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na me unarodno priznanje - bez promene avnojevskih granica. Du an Biland i je objavio tajne zapisnike sa sednice Izvr nog komiteta CK SKJ od 15. do 17. marta 1962, iji povod je bila vi egodi nja blokada funkcionisanja savezne vlade. Tito je tada pred najvi im dr avnim vrhom postavio pitanje odr ivosti Jugoslavije kao dr ave re ima: ovek se pita - pa dobro, je li ta na a zemlja kadra da se jo dr i dok se ne raspadnemo. Postavlja se pitanje da li je ta zajednica zrela za ivot ili nije..."

Na toj sednici sukobili su se koncept o uvanja jedinstvene Jugoslavije koji je zastupao prvi srpski komunista Aleksandar Rankovi , i koncept laganog rasformiranja dr ave koji je zastupao Kardelj. Pero Simi , autor knjige Tito - tajna veka", ka e da je 1962. Tito poslednji put zvani no podr ao ideju celovite Jugoslavije, ali da je od tada krenuo u drugom pravcu".

On je tada deklarativno podr ao Rankovi a. Ali, Kardelj i Bakari tada po inju da razvijaju svoje ambicije koje su nesmetano mogle da se sprovode od 1966. i pada Aleksandra Rankovi a. Brionski plenum je u stvari zna io i kraj ideje o jedinstvenoj Jugoslaviji - ka e Simi . Josip Broz je tada definitivno prepustio da dr avu vode oni kojima nije interes njen opstanak. Kako ka e Simi , uticaj Kardelja i Bakari a na ustavno oblikovanje dr ave bio je sve ve i. Tito im je poverio taj posao dok se on posve ivao ostvarivanju svojih megalomanskih ambicija u svetskoj politici. - Kardelj je 1937. bio tvorac programa slovena ko nacionalno pitanje", kojim je Sloveniju predvideo kao nezavisnu dr avu. On je taj svoj program su tinski realizovao Ustavom iz 1974. godine, kojim Jugoslavija vi e ne postoji. Hrvati i Slovenci su u Jugoslaviju uneli ideju o svojim samostalnim dr avama. Oni se nikada nisu odrekli te ideje. Nije slu ajno to je Kardelj Dobrici osi u 1958. godine govorio da je Jugoslavija za Slovence tranzitna stanica - ka e Simi .

4.2 GROBAR SVOJE DRZAVE


Na sagovornik isti e da su Tita kasnije mnogi branili" od odgovornosti za Ustav iz 1974, sa tezom da je Tito u poslednjem razgovoru sa svojim generalima rekao da je bio nasamaren i da je on protiv tog ustava. Navodno je Tito govorio da je video da to vodi raspadu Jugoslavije. Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa. Tito nije eleo da ru i Jugoslaviju za svog ivota, jer mu je ona garantovala sna nu poziciju u svetskoj politici. Naravno da nije imao iluzije da to ne e ve no trajati. Tito je de fakto bio grobar svoje dr ave - ka e Simi . Moma Pavlovi , direktor Instituta za savremenu istoriju, sla e se da je sada ve nesporna istorijska injenica da je raspar avanje Jugoslavije po elo ranih ezdesetih godina. On Tita u tome vidi kao oveka koji se zadovoljavao do ivotnom pozicijom narodnog vo e, ali i podse a da je osnova komunisti kog koncepta Jugoslavije antisrpska. - Treba razlikovati poziciju dr ave, partije i li nost vo e u tada njoj Jugoslaviji. Rasprave koje su vo ene po etkom ezdesetih u vrhu jugoslovenske dr ave, o kojima govori Biland i , pokazuju da je Tito razmi ljao ta e biti sa zemljom posle njega i o igledno se odlu io da iza sebe ostavi izvorni komunsiti ki koncept Jugoslavije kao skup nezavisnih dr ava zasnovanih na antisrpskoj ideolo koj osnovi koja glasi: 7

Kada se svi drugi namire, ono to ostane, to je Srbija". Ta Titova teza je dobila otelotvorenje tokom devedesetih godina.

5.

TITO JE BIO SOVJETSKI SPIJUN

Naime, prema nekim pri ama, 'najve i sin na ih naroda i narodnosti' poginuo je, a Kominterna je na njegovo mesto postavila dvojnika koji je bio pijun. I tu postoji vi e teorija. Jedna tvrdi da je Tito stradao u Rusiji 20-ih godina pro log veka, a druga da je poginuo u bitci na Sutjesci, no u obe teorije zamenjen je sovjetskim agentom.

Prema nekim pri ama, taj dvojnik bio je osiroma eni poljski plemi . Tome u prilog ide pri a da Tita nakon rata me tani Kumrovca nisu prepoznali. Navodno 'pravi' Tito nije imao tri prsta desne ruke, a dvojnik je ak svirao klavir.

6.

TEORIJA ZAVERA KROZ LIKA TITA

Jospi Broz rodjen u Kumrovcu je stvarno postojao,ali on je ubijen 1939 godine i nije imao nadimak Tito, njegovo mesto je zauzeo Valter Vajs. Njegovo pravo ime je Franc Fransoa Jozef fon Habzburg und Loren. On je ustvari vanbracni sin plemica Franca Habzburga i sobarice Marije, Poljakinje koja je radila na dvoru Habzburga. Rodjen je u Becu 16.06.1892. Bio je Mason, clan Vatikanske loze. Umro je 16.02.1980., sahranjen na porodicnom groblju Hazburga u Becu. Finansirao ga je Vatikan, kako bi SPC bila marginalizovana. Novac mu je uplacivan preko jedne svajcarske banke koja je prala novac nacisticke Nemacke. Broj racuna mu je bio 0018736 na ime valter Vajs- Tito.

Datum rodjenja je prepravljen na 25.5. a datum krstenja je nevestim falsifikatorima ostao 8.5. sto ispada da je krsten prije rodjenja! Zasto bi se taj podatak prepravljao,valjda je to osnovna stvar koju svako o sebi zna I to drzi do kraja zivota!

Josip Broz, Hrvat , bravar bez jednog prsta, to je umro 1913. godine nije imao nadimak Tito. Posle Prvog Svetskog rata bilo je vi e komunista sa nadimkom Tito, i sam Josip Ambroz, Jevrej, (potonji Tito) u prvo vreme ne e uzeti ovaj nadimak, preuze e ga tek kasnije. On je, u stv ri, Josip Ambroz, koji e u vojnoj koli u Pe uju preuzeti identitet Josip Broz , Hrv t ro enog u Be u, koji je umro 1913...U Pe uju je i Adolf Hitler, sin c rinik s eleznice, B v r c, mr v, s likom s vremenog hipik . On se r zboleo od jeftike, u stv ri z mr enj plu , odnosno tuberkuloze. Po to je eliminis n iz kole, Hitler se n o n ulici. (Hitler je m j 1913. post o st novnik Minhen ) U obave tajnoj koli u Pe uju je preuzeo identitet Josipa Broza Hrvata ro enog u Be u, koji je umro pod nerazja njenim okolnostima tokom kolovanja u toj koli 1913. Tako e, u knjizi ''Tajni dosije Josip Broz'' se mo e na i podatak da su sa Ambrozom obave tajnu kolu u Pe uju poha ali i Adolf Hitler (koji je napu ta zbog bolesti ) i Miroslav Fribrih Krle a. Josip Ambroz u ovoj koli dobija in cuksfirera (podnarednika ). Ina e 25.regimenta 41.-og domobranskog puka u kojoj je Ambroz slu io kao podnarednik se ''proslavila'' svojim zlo inima nad srspkim vojnicima i civilima u Podrinju i Ma vi. Josip Ambroz je preuzeo identitet Hrvata kako bi se kao uljez ubacio me u ju noslovenske narode. Naravno, 1913. godine njegovi pretpostavljeni nisu ni sanjali da e do i do raspada Austro-Ugarske, i do formiranja kraljevine SHS. U toku prve ofanzive na Drini, koju je vodio gen. Oskar Po orek, cuksfirer Ambroz vodi grupu od 70-ak vojnika, koji su u isto vreme izvidnica i prethodnica. Josip Ambroz je lukavi lovac na srpske predstra e, na ljudske jezike iz kojih se mu enjima izvla e podaci i priznanja o kretanju i polo ajima srpske vojske. Joki tvrdi da je Ambrozova (25.)austrougarska regimenta jednom prilikom negde u Podrinju zarobila 20ak srpskih vojnika, koje su nakon dogog mu enja i izvla enja priznanja, sve obesili o ljive. .. u vezi Valjeva,, Ambrozova 25. regimenta se kretala upravo ovim krajevima, u kojima su izvr eni nevi eni zlo ini nad srpskim civilima.Naime, posle sloma prve austrougarske ofanzive na Drini, Josip Ambroz je bio zarobljen i bio je deportovan nazad u Austo-Ugarsku (u ovoj grupi zarobljenika je i Miroslav Fridrih Krle a ).Nakon toga Ambroz e biti uhap en od strane vojnih vlasti zbog silovanja jedne Srpkinje u selu Majur u okolini Novog Sada. Za ovakva dela su bile predvi ene i najte e kazne, jer je vojnicima AustroUgarske na teritoriji Srbije bilo sve dozvoljeno, i da siluju ene i ubijaju civile, me utim na teritoriji carstva ovakve stvari su bile strogo zabranjene, ak i prema Srbima. Ipak Ambroza e umesto krivi nog gonjenja, za kaznu poslati na isto ni front, jer im je ovakav vrsan obave tajac bio i te kako potreban.

Tito je ostao poznat iroj javnosti u toku ''bomba kog procesa'' 1928. kada je non alantno na sudu priznao da je lan KPJ, iako je komunistima bilo strogo zabranjeno da vlastima odaju svoju pripadnost partiji. Ina e, od zabrane komunisti ke partije 1921. Broz je bio prvi komunista koji je na sudu priznao da je komunista, jer su pre toga svi komunisti poricali svoju pripadnost KPJ, kako bi dobili to bla e ili osloba aju e presude.

Broz je tada bio ve du e vreme lan zagreba ke masonske lo e ''Maksimilijan Vrhovec'', a njegova masonska ''bra a'' su mu u tampi davali nevi eni publicitet u toku bomba kog procesa. Zato i ne treba da udi to se Josip Broz, po svom dolasku u Beograd maja 1941. godine smestio u jednoj vili na Dedinju, koja je pripadala nikom drugom do Vladimiru Ribnikaru jevreju, masonu i vlasniku lista Politika. Ova vila se nalazila tik uz Nema ki glavni tab; i sam Broz se hvalio kako su on i njegovi kamaradi ''bez straha pred nosom neprijatelju planirali akcije protiv okupatora''; a tako e u ovoj vili je 4.jula 1941. doneta odluka da se zapo ne sa ''narodno-oslobodila kom borbom''(posle rata su komunisti ispred te vile podigli neki nakaradni spomenik ).

..Jo jedna veza izme u Josipa Ambroza i usta a vezana je za pripreme za atentat na kralja Aleksandra I. Naime, tokom 1934. godine Josip Ambroz dolazi u ma arski kamp za obuku terorista Janka Pustu, iji je komandant bio Vjekoslav Serveci ( kasniji usta ki major ), a njegov zamenik Slavko tancer koji je ranije bio Ambrozov pretpostavljeni tokom kolovanja u Pe uju. Ambroz dolazi tamo kao instruktor, jer je kao stari obave tajac posedovao izvanredna znanja u ovoj oblasti. I sam vo a VMRO-a Ivan Van o Mihajlov (ina e najtra eniji terorista Evrope izme u dva svetska rata ) je u svom intervjuu za italijanski asopis ''Storia Ilustrata'' 1990. god. priznao da je VMRO ''pozajmio'' svog oveka usta koj grupi atentatora, i da se on zvao Vlado Georgijev ernozemski. Jo je interesantno i to da je po Joki u ''zagonetna plavu a'' koja je u Marseju predala oru je atentatorima i za kojom su tragale sve policije Evrope, ustvari bila erka Slavka trancera Tereza tancer, koja je istovremeno bila i Ambrozova ljubavnica.

Pred sam kraj rata, kada su se Vjekoslav Serveci i Slavko tancer kao usta ki oficiri predali komesaru 51.vojvo anske partizanske divizije Milanu Basti, oni su zatra ili da se sastanu sa Brozom. Kada je Milan Basta Ambrozu javio koga ima u svojim rukama i ta oni zahtevaju, Titov odgovor je glasio:''Hitno ih sve streljati'' (razume se zbog toga to su oni bili retki koji su znali Brozov pravi identitet ).

10

Zanimljiva je i teza Mom ila Joki a da je Josip (AM )Broz bio trostruki agent. Naime pored Staljinovog NKVD-a, Joki tvrdi da je Tito radio i za Britanski Intelid ent Servis, u koji ga je uveo vajar Antun Augustin i ; ali i za nema ki ABVER. Naravno da je ovo mogu e, jer je Nemcima trebalo to vi e obave tajaca u redovima komunista; na to vi im polo ajima to bolje. Zanimljivo je da se u nema kim obave tajnim dokumentima spominje neki agent VAJS kao ''Hrvat koji ne radi za pare''.

injenica je da su Nemci znali da e posle okupacije Jugoslavije najve a ''gu va'', odnosno najja i pokret otpora protiv okupacije nastati upravo u Srbiji, pa su im trebali spletkaro i kao Tito koji bi u tom slu aju Srbe razjedinili a kasnije ih zavadili da ratuju me usobno.

Mom ilo Joki u svojoj knjizi daje dokaze da su Nemci u nekim svojim akcijama namerno po tedeli Tita,kao u desantu na Drvar-operacija ''konji ki skok'', kada je Tito sa svojim tabom neometano propu ten da pro e kroz nema ki obru . Po Joki u, glavni cilj operacije ''konji ki skok'' je bio uni tenje oficirske kole vrhovnog taba. Nemci su posedovali kompletnu ifru vrhovnog taba partizanske vojske, i znali su da se Broz nalazi u pe ini; ali su njihovi padobranci ipak izvr ili desant na groblje u Drvaru i nose i fotografije sa Titovim likom su ispitivali me tane ''da li su videli oveka sa slike''. Tu je tako e i pitanje martovskih pregovora Nemaca i partizana 1943. o njihovim zajedni kim akcijama protiv etnika kao i o razmeni zarobljenika. Tako e je interesantna veza Josipa Broza i Kurta Valdhajma ratnog zlo inca i ubice srpske dece sa Kozare, koji e posle rata postati predsednik Austrije i zahvaljuju i Brozovoj podr ci generalni sekretar OUN. Prema istorijskim dokumentima, Josip Broz je postao obavestajac jo 1914. godine i to na austrougarskom frontu prema Srbiji. Titovi biografi su dugo godina precutkivali istinu da je Broz u I svetskom ratu bio vodnik u bataljonu 25. domobranskog puka i staresina izvidjackog, tj. obavestajnog odeljenja becke armije. Njegov zadatak je bio da osmatra srpske pozicije, da upada na srpsku teritoriju, hvata zarobljenike, saslusava ih i iz njih vadi vojne podatke o srpskoj armiji. Podoficir Josip Broz je bio toliko dobar vojni obavestajac, da ga je komanda predlagala i za odlikovanje. Tu medalju je Tito i dobio sezdesetak godina kasnije iz ruku Kurta Valdhajma, mo da, ponajvise zato to je, kako misli Dobrica Cosic, Josip Broz u itavoj svojoj politickoj karijeri srpsko nacionalno pitanje resavao na austrougarski i austromarksisticki na in. Sabac je, naime, bio prvi grad u koji su u le austrougarske trupe 1914. i, istovremeno prvi grad u kojem je plja ka bila nare ena. Me u trupama austrougarske vojske koje su se s naro ito velikom estinom ustremljivale na srpske vojnike nalazila se i 42. domobranska divizija iz Zagreba. Pri drugom prelasku preko Drine, 2. septembra 1914. godine, ona je puna tri dana kao fanatizovana naletala na rovove srpske vojske na Adi Kurja ici, nastoje i da se prebaci na desnu obalu Drine i da dejstvom dolinom Jadra potpomogne akcije trupa ju no od Loznice i severno od Le nice. Ona je nanela velike gubitke jedinicama Drinske divizije II poziva, koje su joj se ovde suprotstavile. Na srpskoj strani palo je 9 oficira, 6 podoficira i 550 vojnika... 11

U sastavu ove austrougarske divizije, juri ao je na srpske polo aje i Josip Broz, kasnije nazvan Tito, u to vreme pripadnik 10. ete 25. pukovnije. ta je tada sve do iveo i pre iveo, on o tome nije nikad hteo da govori, ni ta nije kazao ak ni svom biografu Vladimiru Dedijeru.

injenica je , izjavi e Dedijer posle njegove smrti, da je Tito izbegavao da mi govori na pitanja o svom u e u u Prvom svetskom ratu. On pominje kako je bio u 25. domobranskoj pukovniji i onda preska e prvih est meseci rata i govori o Petrovaradinu... Dedijer, ina e, iznosi (u Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita, u drugoj knjizi), da je imao u rukama tri Titova autobiografska teksta - iz 1935, 1945. i 1952. godine, i da samo u jednom od njih, u onim iz 1935, Tito govori o u e u u ratu protiv Srbije, od avgusta do decembra 1914. godine. Kad je hteo, na osnovu prvog autobiografskog teksta iz 1935. godine, da pi e o Titovom u e u u operacijama na srpskom frontu, dobio je, navodno, direktivu od Milovana ilasa da to ne ini. Kao i Tito, u 42. domobranskoj diviziji ( Vra joj diviziji , kako je jo nazivana), u 25. puku, protiv Srba borio se i Vlatko Ma ek, vo Hrvatske selja ke stranke. Za razliku od Tita, Ma ek je u svojoj autobiografiji, objavljenoj u NJujorku, opisao u kojim je sve bitkama u estvovao sa svojim pukom u Srbiji. Pomenuo je da je (a to zna i i Tito) u estvovao i u krvavim okr ajima kod sela Popinci i Pe inci sa srpskom vojskom koja je bila pre la Savu, a zatim u brojnim borbama na Kolubari... U Ma ekovom i Titovom 25. domobranskom puku, komandant doknadnog bataljona bio je Slavko tancer, koji e 1941. godine postati prvi ovek u vojsci usta ke, odnosno hrvatsko-muslimanske dr ave. Bio je razgla en kao najve i junak 42. domobranske vra je divizije , ka e J. Horvat. Juri aju i ispred svojih vojnika, on je ve u prvoj nedelji rata u Srbiji izgubio desnu ruku... Od razboji ta, na kojima je najvi e palo Hrvata i muslimana na jednoj, i Srba iz Srbije na drugoj strani, me u najpoznatije spada Ma kov kamen. U aprilu 1912. godine, na primer, u Beogradu su boravila 163 zagreba ka studenta - i tom prilikom se, do iznemoglosti, manifestovalo i klicalo Srbiji kao jugoslovenskom Pijemontu... U jednom izve taju dostavljenom ministarstvu rata u Be u iz Zagreba, ..(1912) Kad bi se sad plebiscitom odlu ivalo o pripadnosti Hrvatske, jednoglasan odgovor bi bio: - Srbiji! Polaze i od ovakvih i sli nih ocena, kojima je bio krajem 1912. i po etkom 1913. godine bukvalno zatrpan, ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Bertold je do ao do zaklju ka da se na srpski, odnosno jugoslovenski problem to pre mora staviti ta ka. U privatnom pismu dr avnom sekretaru Nema ke fon Jagovu, on je rekao da srpsko pitanje tangira u najve oj meri na e vitalne interese i njegovo re enje u velikosrpskom smislu moglo bi da dovede u pitanje uslove na e egzistencije . Na taj nacin je tako odmah uba en Jevrej Ambrozije 1913.. 12

7.

SMRT JOSIFA BROZA TITA

Josip Broz Tito, do ivotni predsednik SFR Jugosl vije i S vez komunist Jugosl vije, umro je 4. m j 1980. godine u LJublj ni. Slede eg d n , 5. m j , Pl vim vozom je iz LJublj ne u Beogr d stig o kov eg s njegovim posmrtnim ost cim . Sme ten je u ulu Skup tine Jugosl vije, gde su dr vni funkcioneri i gr ni u mimohodu od v li po st jugoslovenskom efu dr ve. D n 7. m j , preko 200 str nih deleg cij poklonilo se kov egu Josipu Broz u s veznom p rl mentu. S hr njen je 8. m j , po sopstvenoj elji u Ku i cve zem lj , i 700.000 ljudi. n Dedinju uz prisustvo 209 deleg cij iz 127

13

LITERATURA :
autor: Dusan Bilandzic delo : Tito i raspad Jugoslavije http://danubius.bestoforum.net/t5543-ko-je-bio-tito http://sindikat.shootboard.com/t262-deset-najveih-svetskih-teorija-zavere http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BF_%D0%91%D1%80%D0%BE%D 0%B7_%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%BE#.D0.92.D0.B8.D0.B4.D0.B8_.D1.98.D0.BE.D1.88

14