DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/1

PRORAČ UN GREDA I STUBOVA

1 2 3 4
Na šemi desno je prikazano raspo-
deljeno stalno i povremeno optere-    0
   4
 .  A
ć enje, izraženo u kN/m, koje se sa C 
   2 g=7.06  g=24.44 g=23.72  
C 
 ploč e POS 100 prenosi na pojedine  p=5.88   p=20.37   p=19.77 
grede. Pored ovog optereć enja, pot-    0
   3
   0
   6
   8
   9
   6
 .
   1
   4
 .
   9
   6
 .
   7
   5
 .
   8
   4
   0
   4
 .  .    9    6    8    5  .  .
rebno je dodati i sopstvenu težinu    0
 .
   6
   7
  =
   5
  =
F    1    1 G     1    1 C     6
  =
   5
  =
  g   p   =   =   =   =   g   p
  g   p   g   p
greda.
g=19.18  g=20.84 g=18.25 
Pretpostavljena širina greda je 30 cm,  p=15.99 p=17.37 p=15.21
B
a visina:    8    0    2    3    1    2    3 0
   0    4    4    7
 .    4
 .    8
 .    5
 .    0
 .    7
 .
 .  .    9    6    9    6    0    6
L2  720     0
 .
   6
   6
  =
   5
  =
C    1    1 D    1    1 E    2 B
   1
d G =  = = 60 cm     g   p   =
  g
  =
  p
  =
  g
  =
  p
  =
  g
  =
  p
12  12  g=23.72  g=7.56  g=6.55 
 A
g G = b × g × γ b  = 0 .3 × 0 .6 × 25      0
   4
 .
 p=19.77   p=6.30 p=5.46 
   2  A
g G  = 4.5  kN  /  m 5.40  7.20  5.40  1.80 

1 2  3 4

1.1 PODUŽNE GREDE (OSE A-C)

1.1.1 OPTERE ĆE
  NO KRAJNJE POLJE
 p1 = 100 kN/m

L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m

 A=238.5  B=331.9 C=-39.4 D=9.0 

170.1
M 

48.5 
 
L1 = 5.4 m, L2  = 7.2 m ⇒ L2  /L1 = 7.2/5.4 = 1.33 ⇒  interpolacija tabulisanih vrednosti
L2  /L1 = 1.3 ⇒  M 1 = -0.0591×p1×L12
L2  /L1 = 1.4 ⇒  M 1 = -0.0569×p1×L12
1.4 − 1.33 ⎞
L2  /L1 = 1.33 ⇒  M 1 = −⎛ 
⎜ 0 .0591 + (0 .0569 −  0 .0591 ) × ⎟ × p1 × L12   
⎝  1.4 − 1.3  ⎠
M 1 = -0.0584×p1×L12  = -0.0584×100×5.42  = -170.1 kNm
L2  /L1 = 1.3 ⇒  M 2   = 0.0167×p1×L12
L2  /L1 = 1.4 ⇒  M 2   = 0.0166×p1×L12
1.4 − 1.33 ⎞
L2  /L1 = 1.33 ⇒  M 2  = ⎛ 
⎜ 0 .0167  + (0 .0166 − 0 
  .0167 ) × ⎟ × p × L2   
⎝  1.4 − 1.3  ⎠ 1 1
M 2  = 0.0166×p1×L12  = 0.0166×100×5.42  = 48.5 kNm

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/2

 p1 × L12  100 × 5 .4 2 

M 1 + − 170 .1 + M 2  48 .5 
 A = 2  = 2  = 238 .5 kN   ; D= = = 9.0 kN  
L1 5 .4 L1 5 .4
M 1 − D × (L1 + L2 ) − 170 .1 − 9.0 × (5 .4 + 7 .2 )
C  = = = −39.4 kN  
L2  7 .2 
B =  p1 × L1 − ( A + C + D ) = 100 ×  5 .4 − (238 .5 − 39 .4 + 9.0 ) = 331 .9 kN  

1.1.2 OPTERE ĆE
  NO SREDNJE POLJE

 p2  = 100 kN/m

L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m

 A=-53.3 B=413.3 C=413.3 D=-53.3

288 288  
M 

 
2 
L2  /L1 = 1.3 ⇒  M 1 = -0.0931×p2 ×L1  = M 2 
L2  /L1 = 1.4 ⇒  M 1 = -0.1107×p2 ×L12  = M 2 
1.4 − 1.33 ⎞
L2  /L1 = 1.33 ⇒   M 1 = −⎛ 
⎜ 0 .0931 + (0 .1107 −  0 .0931) × ⎟ × p2  × L12   
⎝  1 .4 − 1 . 3  ⎠
M 1 = -0.0990×p2 ×L12  = -0.0990×100×5.42  = -288 kNm = M 2 
M  − 288 
 A = D = 2  = = −53.3 kN  
L1 5 .4
 p2  × L2  − ( A + D ) 100 × 7 .2 − (− 53.3 − 53.3 )
B = C  = = = 413.3 kN  
2  2 
Zamenom vrednosti optereć enja po pojedinim poljima:
 prvo polje: g 1 = 11.56 kN/m ; p1 = 5.88 kN/m
drugo polje: g 2  = 28.94 kN/m ; p2  = 20.37 kN/m
treć e polje: g 3 = 28.22 kN/m ; p3 = 19.77 kN/m
dobijene su vrednosti reakcija oslonaca i oslonač kih momenata grede POS 103 u osi C.

1.1.3 REAKCIJE OSLONACA POS 103 - STALNO OPTERE ĆE   NJE

 A = [11.56×238.5  + 28.94×(-53.3) + 28.22×9.0 
 ]/100 = 14.6 kN
B = [11.56×331.9 + 28.94×413.3 + 28.22×(-39.4) ]/100 = 146.9 kN
C = [11.56×(-39.4) + 28.94×413.3 + 28.22×331.9 ]/100 = 208.8 kN
D = [11.56×9.0  + 28.94×(-53.3) + 28.22×238.5 
 ]/100 = 52.9 kN

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/3

1.1.4 REAKCIJE OSLONACA POS 103 - POVREMENO OPTERE ĆE   NJE

 A = [5.88×238.5  + 20.37×(-53.3) + 19.77×9.0 
 ]/100 = 4.9 kN
B = [5.88×331.9 + 20.37×413.3 + 19.77×(-39.4) ]/100 = 96.0 kN
C = [5.88×(-39.4) + 20.37×413.3 + 19.77×331.9 ]/100 = 147.5 kN
D = [5.88×9.0  + 20.37×(-53.3) + 19.77×238.5 
 ]/100 = 36.8 kN

1.1.5 OSLONAČ KI MOMENTI POS 103 - STALNO OPTERE ĆE   NJE

M 1G = [11.56×(-170.1) + 28.94×(-288) + 28.22×48.5   ]/100 = -89.3 kNm
G
M 2   = [11.56×48.5  + 28.94×(-288) + 28.22×(-170.1) ]/100 = -125.8 kNm

1.1.6 OSLONAČ KI MOMENTI POS 103 - POVREMENO OPTERE ĆE   NJE

P 
M 1  = [5.88×(-170.1) + 20.37×(-288) + 19.77×48.5   ]/100 = -59.1 kNm
P 
M 2   = [5.88×48.5  + 20.37×(-288) + 19.77×(-170.1) ]/100 = -89.4 kNm
Dijagrami momenata savijanja i transverzalnih sila usled stalnog i povremenog
optereć enja:
g 2 =
  28.94 kN/m g 3 = 28.22 kN/m  p2  = 20.37 kN/m  p3 = 19.77 kN/m
g 1 = 11.56 kN/m  p1 = 5.88 kN/m

L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m

 Ag =14.6  Bg =146.9 Cg =208.8

  Dg =52.9  A p=4.9 B p=96.0 C p=147.5
  D p=36.8 
125.8  89.4
89.3 59.1
M g  M  p

99.1 99.5   69.2  70.0 

14.6  T g  4.9

T  p

47.8  52.9 26.8  36.8 

109.3 77.5 

T GB,l  = 14.6 – 11.56×5.40 = -47.8 kN ; T PB,l 

   = 4.9 – 5.88×5.40 = -26.8 kN

T GB,d  = -47.8 + 146.9 = 99.1 kN ; B,d 

T P   = -26.8 + 96.0 = 69.2 kN
T GC,l  = 99.1 – 28.94×7.20 = -109.3 kN ; T PC,l 
   = 69.2 – 20.37×7.20 = -77.5 kN

T GC,d  = -109.3 + 208.8 = 99.5 kN ; C,d 

T P   = -77.5 + 147.5 = 70.0 kN

1.2 POPRE ČN   E GREDE (OSE 1-4)

L1 = 6.0 m = L2  p = 100 kN/m

L2  /L1 = 1
M 1 = -0.0625×p1×L12 L = 6.00 m L = 6.00 m
M 1 = -0.0625×100×6.0 2  = -225 kNm
 A=262.5  B=375 C=-37.5  
M  − 225 
C = 1 = = −37 .5 kN  M  225 
L2  6 .0   
 p1 × L12  100 × 6 .0 2 
M 1 + − 225 +
 A = 2  = 2 
L1 6 .0 

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/4

 A = 262 .5 kN  
B =  p1 × L1 − ( A + C ) = 100 ×  6 .0 − (262 .5 − 37 .5 ) = 375 kN  
Zamenom vrednosti optereć enja po pojedinim poljima:
 prvo polje: g 1 = 24.22 kN/m ; p1 = 16.43 kN/m (polje A-B)
drugo polje: g 2  = 24.19 kN/m ; p2   = 16.41 kN/m (polje B-C)
dobijene su vrednosti reakcija oslonaca grede POS 105  u osi 2.

1.2.1 REAKCIJE OSLONACA POS 105  - STALNO OPTERE ĆE

  NJE
 A = [24.22×262.5  + 24.19×(-37.5) ]/100 = 54.5 kN
B = [24.22×375.0  + 24.19×375.0 
 ]/100 = 181.5 kN
C = [24.22×(-37.5) + 24.19×262.5  ]/100 = 54.4 kN

1.2.2 REAKCIJE OSLONACA POS 105  - POVREMENO OPTERE ĆE

  NJE
 A = [16.43×262.5  + 16.41×(-37.5) ]/100 = 37.0 kN
B = [16.43×375.0  + 16.41×375.0 
 ]/100 = 123.2 kN
C = [16.43×(-37.5) + 16.41×262.5  ]/100 = 36.9 kN

1.2.3 OSLONAČ KI MOMENTI POS 105  

M 1G = [24.22×(-225) + 24.19×(-225) ]/100 = -108.9 kNm
M 1P  = [16.43×(-225) + 16.41×(-225) ]/100 = -73.9 kNm

Prorač un statil č kih uticaja je ovde sproveden korišć enjem tablica za prorač un oslonač kih

momenata kontinualnih nosač a sa 2 i 3 polja nejednakih raspona optereć enih jednako
 podeljenim optereć enjem (Prilog 5.3, Priruč nik za primenu PBAB 87, Tom 2, str. 519, 520).
U zaglavlju poslednje kolone donjeg dela tablice na str. 520 (oslona č ki moment M 2 ) 
uč injena je štamparska greška: umesto oznake za optere ć eno polje L1+L2   treba da stoji
L2 +L3.
Prorač un stati č kih uticaja ć e u daljem biti vršen pomoć u nekog od uobi č ajenih programa i
neć e biti detaljno obrazlagan.

1.3 PROVERA PRETPOSTAVLJENIH DIMENZIJA GREDA

Maksimalni moment savijanja i transverzalna sila se javljaju u gredi POS 103:
max Mu    = 1.6×125.8 + 1.8×89.4 = 362.2 kNm
max T u = 1.6×109.3 + 1.8×77.5 = 314.4 kN

usvojeno: MB 30 ⇒  f B = 20.5 MPa = 2.05 kN/cm2   ; τ r   = 1.1 MPa

RA 400/500 ⇒  σ v   = 400 MPa = 40 kN/cm2 
 pretp. a1 = 6 cm ⇒   b/d/h = 30/60/54 cm
54 ε  /  ε = 3.5  /  8 .882 ‰
k  = = 2 .225  ⇒ b a  
2 
362 .2 × 10  µ = 22 .883%
30 × 2 .05 

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/5

30 × 54 2 .05 
 Aa = 22 .883 ×   × = 19.00 cm 2   
100  40 
usvojeno: 5RØ22   (19.00 cm2  )
usvojeno: z = 0.9×h = 0.9×54 = 48.6 cm = const.
314.4 ⎧> τr  = 0 .11 kN  /  cm 2 
τn = = 0 .216 kN  /  cm 2  ⎨  
30 × 48 .6  ⎩< 3 τr  = 0 .33 kN  /  cm
2 

  − 0 .11) = 0 .158  kN  /  cm2 

τRu = 1.5 × (0 .216 
usvojeno: m=2 ; α  = 90º ; θ  =45º:

2 × au( 1 )
eu =   × 40 = 16 .83 × au( 1 )  
30 × 0 .158 
URØ10 ⇒   eu = 16.83×0.785 = 13.2 cm
usvojeno: URØ10/12.5   (m=2)
Detaljno dimenzionisanje greda ć e biti sprovedeno nakon sra č unavanja uticaja od
horizontalnih dejstava (vetar, seizmika).1

1.4 PRORAČ UN SEIZMI ČK   E SILE

Sprovodi se prema Pravilniku o tehni čk  im normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmi č kim područ  jima (u daljem: Pravilnik).
Ukupna horizontalna seizmi č ka sila S  se određ uje, prema č lanu 21. Pravilnika, kao:
S = K×Q = K o×K s×K  p×K d×   Q

gde je: K - ukupan seizmi čk  i koeficijent za horizontalni pravac

K o - koeficijent kategorije objekta (K o=1, objekat II kategorije, č lan 4.
Pravilnika);
K s - seizmi č kog intenziteta (K s=0.1, IX zona MCS skale, povratni period 500
godina, č lan 24. i č lan 6. Pravilnika, ovde zadato zadatkom);
K  p - koeficijent duktiliteta i prigušenja (K  p=1, savremena konstrukcija od armira-
nog betona, č lan 27. Pravilnika);
K d - koeficijent dinami čn  osti, prema č lanu 25. Pravilnika određ en relacijom:
0 .7 
0 .47  ≤ K d  =   ≤ 1  
T 
za tlo II kategorije (u skladu sa č lanom 9. Pravilnika). Ukoliko se ne vrši
 prorač un perioda slobodnih oscilacija T, može se usvojiti maksimalna
vrednost koeficijenta K d  ( č lan 26. Pravilnika).
Q- ukupna težina objekta, određ ena u skladu sa č lanom 19. Pravilnika, kao
suma ukupnog stalnog i verovatnog povremenog optereć enja ( G+P/2   )

1
 Preliminarnim prorač unom najoptereć enijih preseka greda za uticaje gravitacionih optereć enja pokazano je
da su pretpostavljene dimenzije dovoljne, odnosno da se srač unata koli či  na popreč ne i podužne armature
može bez problema smestiti u pretpostavljeni presek. Ukoliko ova faza prorač una pokaže da su preseci
armirani izuzetno velikom koli či  nom armature, potrebno je izvršiti korekciju dimenzija preseka u skladu sa
ograni če
  njima proisteklim iz arhitektonskih ili tehnoloških zahteva.
Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/6

1.4.1 PRORAČ UN UKUPNE TEŽINE OBJEKTA

1 2 3 4
L x  = 2×5.4+7.2 = 18.0 m
   4
 .  A
Ly  = 2×6.0 = 12.0 m    2
C  C 
 površina ploč e:
   0
 A = 18.0×(12.0+2.4) + 1.8×6.0 = 270 m2   .
   6 F G  C 

rezultanta jednako podeljenog optereć enja: B B

ΣG = 6.0×270 = 1620 kN
   0
 .
   6 C D E B
ΣP = 5.0×270 = 1350 kN
težina greda:  A  A
   4
 .
   2  A
ΣL = 3×(5.4+7.2+5.4) + 4×(6.0+6.0) = 102 m
5.4 7.2  5.4 1.8 
ΣGg  = 0.3×0.6×25×102 = 459 kN 1 2  3 4

težina stubova (polovina ć e biti pridružena tavanici, odnosno temelju):

ΣL = 12×6.0 = 72 m ⇒  ΣGs = 0.3×0.3×25×72 = 162 kN
Q = ΣG + ΣP/2 + ΣGg  + ΣGs /2
Q = 1620 + 1350/2 + 459 + 162/2 = 2835 kN
Ukupna horizontalna seizmi č ka sila u nivou ploč e POS 100:
S = 0.1×1.0×1.0×1.0×2835 = 283.5 kN
U podužnom pravcu ovu silu prihvataju tri, a u popreč nom č etiri rama jednake krutosti,
spojeni krutom tavanicom koja obezbeđ uje njhova jednaka pomeranja. Sile koje deluju na
 jedan podužni, odnosno popreč ni ram su:
S1X  = 283.5/3 = 94.5 kN
S1Y  = 283.5/4 = 70.9 kN
22.34

H=100  22.34
22.34 22.34 22.34

  m
   0
dx [mm] 
   0
 .
   6
  =
   H
grede: b/d = 30/60 cm
stubovi: b/d = 30/30 cm

L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m

 
Na skici gore je prikazan dijagram pomeranja  podužnog   rama usled dejstva horizontalne
sile H=100 kN u vrhu. Usled seizmi č ke sile S1X  = 94.5 kN pomeranje vrha konstrukcije je:
dx = 94.5/100×22.34 = dx = 21.1 mm > H/600 = 1 cm
Dopušteno pomeranje konstrukcije u podužnom pravcu je prekorač eno.

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/7

Na narednoj skici je prikazan dijagram pomeranja  popreč nog   rama usled dejstva

horizontalne sile H=100 kN u vrhu. Usled seizmi čk  e sile S1Y   = 70.9 kN pomeranje vrha
konstrukcije je:
30.12 
dx = 70.9/100×30.12
H=100  30.12 
dx = 21.4 mm 30.12 30.12  
dx > H/600 = 1 cm
Kao i kod podužnog ra-   m
   0
ma, dopušteno pomera-
nje konstrukcije u pop-
dx [mm] 
   0
 .
   6
  =
grede: b/d = 30/60 cm
reč nom pravcu je preko-    H
stubovi: b/d = 30/30 cm
rač eno.
Seizmi čk  u silu je mogu-
ć e smanjiti srač unava- L = 6.00 m L = 6.00 m
njem vrednosti koefici-
 jenta dinami čn  osti K d   (u preliminarnom prorač unu usvojena je njegova maksimalna vred-
nost K d =1). Period oscilovanja konstrukcije u prvom tonu se može približno sra č unati po-
moć u pojednostavljene Rejlijeve relacije:
T 1  = 2  d   
gde je d   – pomeranje u metrima  vrha konstrukcije usled optere ć enja horizontalnim
silama jednakim težinama spratova.
Ukupna težina konstrukcije je Q=2835 kN i potrebno ju je ravnomerno rasporediti na č etiri
 popreč na rama (prvi ton oscilovanja konstrukcije ć e biti translacija u Y pravcu – pomeranje
u tom pravcu je nešto već e), pa je traženo pomeranje:
Q1Y  = 2835/4 = 709 kN ⇒  d = 709/100×30.12 = 213 mm = 0.213 m
0 .7 
T 1Y  = 2   0 .213 = 0 .924 sec   ⇒  K d  =   = 0 .758 2 
0 .924
Na isti nač in srač unava se i period oscilovanja konstrukcije u podužnom pravcu:
Q1X  = 2835/3 = 945 kN ⇒  d =945/100×22.34 = 211 mm = 0.211 m
0 .7 
T 1 X  = 2   0 .211 = 0 .919 sec   ⇒ K d  =   = 0 .762  
0 .919
Sa srač unatom vrednošć u koeficijenta K d   pomeranje vrha konstrukcije i dalje prekora č uje
dopuštenu vrednost određ enu č lanom 15. Pravilnika. Potrebno je poveć ati krustost ramova
u oba pravca3. 
Usvojena je dimenzija stubova 40/40 cm, a greda 40/60 cm. Sa tim vrednostima
korigovana je ukupna težina elemenata konstrukcije, a zatim u potpunosti ponovljen
 prorač un horizontalnih pomeranja.
ΣGg  = 0.4×0.6×25×102 = 612 kN
ΣGs = 0.4×0.4×25×72 = 288 kN
Q = ΣG + ΣP/2 + ΣGg  + ΣGs /2 = 1620 + 1350/2 + 612 + 288/2 = 3051 kN

2 
 Prorač unom u programskom paketu Tower 6, dobijene su vrednosti T 1Y =0.925 sec i T 1X = 0.920 sec.
3
  Naravno, pomeranje konstrukcije se može smanjiti i projektovanjem dodatnih elemenata
(armiranobetonskih zidova, spegova i sl.). Takva moguć nost ovde nije predvi đe  na, odnosno nisu predvi đe  ne
intervencije u usvojenoj dispoziciji konstrukcije.
Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/8

1.4.2 POPRE ČN   I RAMOVI

Q1Y  = 3051/4 = 763 kN    5
 .
   8
 .
   8
H=100  88.8    4
109.0
   8
88.8  
   5
d = 763/100×10.2 = 77.8 mm    8
 .
   5
 .
   4
   5
   8
   8
d = 0.0778 m   m
   0

T 1Y  = 2  0 
  .0778  = 0 .558 sec   M [kNm]     0
 .
   6
  =
   H

0 .7 
K d  = > 1  ⇒ usv . K d  = 1   31.7  36.7  31.7 
0 .558  101.1
L = 6.00 m
111.1
L = 6.00 m
101.1

SY  =1×0.1×1×1×3051 = 305.1 kN  A=-23.9

B=0 
C=23.9
10.2 
Seizmi čk  a sila u vrhu jednog popreč nog H=100  10.2 
rama: 10.2 10.2  

S1Y  = 305.1/4 = 76.3 kN

maksimalno horizontalno pomeranje: dx [mm]  grede: b/d = 40/60 cm
stubovi: b/d = 40/40 cm

dx = 76.3/100×10.2 = 7.8 mm
dx < 10 mm = H/600 = dx dop.

1.4.3 PODUŽNI RAMOVI

Q1X  = 3051/3 = 1017 kN H=100 
   1
 .
   0    8
 .
   7
 .
   7
   6
67.7    5
76.9 76.9
   6 67.7  
   8
 .    2
d = 1017/100×7.5    7
 .
   7
   6
   6
   2
   1
 .
   0
   5

d = 76.3 mm = 0.0763 m   m

   0
M [kNm] 
   0
 .
   6
  =
T 1 X  = 2  0 
  .0763 = 0 .552 s    H

0 .7  23.8  26.2  26.2 23.8  

K d  = ⇒  usv . K d  = 1   75.4 80.0  80.0   75.4
T  L  = 5.40 m 1 L  = 7.20 m L  = L  = 5.40 m
2  3 1

 A=-21.8  B=14.4 C=-14.4 D=21.8 

S X  =1×0.1×1×1×3051 7.5 

S X  = 305.1 kN H=100  7.5 

7.5  7.5 7.5  
S1X  = 305.1/3
S1X  = 101.7 kN
dx [mm]  stubovi: grede: b/d = 40/60 cm
b/d = 40/40 cm
dx = 101.7/100×7.5
dx = 7.6 mm < H/600
Pomeranja su u dopuštenim granicama, pa su pretpostavljene dimenzije elemenata i
usvojene kao konač ne.

1.5 PRORAČ UN SILE OD VETRA

Vetar u podužnom pravcu
 A X  = 2×6.0×6.0 = 72 m2   ⇒  W  X  = w×A X / 2 = 2.0×72.0 / 2 = 72 kN
W 1X  = W  X / 3 = 72.0 / 3 = 24 kN - sila koja deluje na jedan podužni ram
Vetar u podužnom pravcu
 AY  = (5.4+7.2+5.4)×6.0 = 108 m2   ⇒  W Y   = w×AY / 2 = 2.0×108.0 / 2 = 108 kN
W 1Y  = W Y / 4 = 108.0 / 4 = 27 kN - sila koja deluje na jedan popreč ni ram

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/9

1.6 MERODAVNE KOMBINACIJE UTICAJA

Pri određ ivanju merodavnih kombinacija za dimenzionisanje, treba voditi rač una o
sledeć em:
- uticaj stalnog optereć enja MORA biti uzet u obzir u svakoj kombinaciji;
- vertikalno povremeno optereć enje p i vetar predstavljaju dva nezavisna povremena
optereć enja, koji mogu, a ne moraju delovati na konstrukciju;
- optereć enje vetrom i seizmi č ko optereć enje su alternativnog znaka. Ne uzimaju se
istovremeno i ne kombinuju sa istim uticajem u dva ortogonalna pravca (ne
kombinuju se uticaji W  x  i W y , odnosno S x  i Sy  );
- u kombinacijama uticaja koje sadrže seizmi č ko optereć enje razmatraju se sva ona
optereć enja (u odgovarajuć em intenzitetu) koja su korišć ena pri prorač unu masa. U
konkretnom sluč aju, radi se o ukupnom stalnom i polovini povremenog optere ć enja.
Pri dimenzionisanju se koristi jedinstven koeficijent sigurnosti γu = 1.3 nezavisno od
dilatacije zategnute armature i ne uzima se u obzir povoljno dejstvo stalnog
optereć enja.

1.6.1 POS 103 - DIJAGRAMI PRESE ČN

  IH SILA
131.3 104.6  104.6 
95.3
M g  17.6  T g 
11.9
52.6  1.35  3.52 
52.9 3.44 55.9
84.3
89.0  114.6 
69.2  69.9
59.0 
M  p 4.9
T  p
2.1
34.4 0.84 26.8  3.53
3.40  36.9
58.4
68.8  77.5 
51.5 
M s 26.7  T s
26.7  7.4
51.5 
68.8  16.2  22.3 22.3
12.2 
M w  6.3 T w 
6.3 1.8 
12.2 
16.2  5.3 5.3

1.7 DIMENZIONISANJE POS 103

1.7.1 PRESEK U OSI 3 (GORNJA ZONA)

Pored momenata savijanja od stalnog i povremenog optere ć enja, u prorač un se uzima
već a vrednost momenta savijanja od vetra ili seizmike za presek 3 levo ili 3desno koja zateže
gornju ivicu (vrednosti za presek 3desno, za smer uticaja suprotan nacrtanim, tj. -X).
M u1 = 1.6×M g  + 1.8×(M  p + M -W  ) = 1.6×131.3 + 1.8×(89.0 + 12.2) = 392.2 kNm
M u2  = 1.3×(M g   +0.5×M  p + M -S ) = 1.3×(131.3 + 0.5×89.0 + 51.5) = 295.5 kNm < M u1
 pretp. a1 = 6 cm ⇒   b/d/h = 40/60/54 cm
54 ε  /  ε = 3.025  / 10 ‰
k  = = 2 .469 ⇒ b a  
2 
392 .2 × 10  µ = 18 .104%
40 × 2 .05 

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/10

40 × 54 2 .05 
 Aa = 18 .104 ×   × = 20 .04 cm2   
100  40 
usvojeno: 6RØ22   (22.81 cm2  )

1.7.2 PRESEK U OSI 2 (GORNJA ZONA)

 Analogno preseku 3, sa uticajima od stalnog i povremenog optereć enja se kombinuju
uticaji vetra i seizmike za presek 2 levo, za nacrtani smer uticaja, tj. X:
M u1 = 1.6×M g  + 1.8×(M  p + M W )  = 1.6×95.3 + 1.8×(59.0 + 12.2) = 280.6 kNm
M u2  = 1.3×(M g   +0.5×M  p + M S ) = 1.3×(95.3 + 0.5×59.0 + 51.5) = 229.2 kNm < M u1
 pretp. a1 = 5 cm ⇒   b/d/h = 40/60/55 cm
55  εb /  εa = 3.138  / 10 ‰
k  = = 2 
. 973 ⇒  
280 .6 × 10 2  µ = 12 .122 %
40 × 2 .05 
40 × 55  2 .05 
 Aa = 12 .122 ×   × = 13.67 cm2   
100  40 
usvojeno: 4RØ22   (15.21 cm2  )

1.7.3 PRESECI U OSAMA 1 I 4 (GORNJA I DONJA ZONA)

M u1 = ±1.8×M W  = ±1.8×16.2 = ±29.2 kNm
M u2  = ±1.3×M S = ±1.3×68.8 = ±89.5 kNm > M u1
S obzirom na alternativni znak momenta savijanja, presek treba armirati obostrano.
 pretp. a1 = 5 cm ⇒   b/d/h = 40/60/55 cm
55  ε  /  ε = 0 .99 / 10 ‰
k  = = 5 .266  ⇒ b a  
89.5 × 10 2  µ = 3.723%
40 × 2 .05 
40 × 55  2 .05  40 × 60 
 Aa = ±3.723 × × = ±4  .20 cm2  < Aa ,min = 0 .2 × = 4.80 cm2  
100  40  100 
usvojeno: 2RØ22   (7.60 cm2  ) - gornja zona
3RØ16   (6.03 cm2  ) - donja zona

1.7.4 PRESEK U POLJU 2-3 (DONJA ZONA)

Preseci sa maksimalnim vrednostima momenata savijanja usled stalnog i povremenog
optereć enja se gotovo poklapaju, dok su odgovaraju ć e vrednosti momenata savijanja
usled vetra i seizmike prakti čn  o zanemarljive. Određ ivanjemaksimalnog momenta M u  u
 polju za merodavnu kombinaciju uticaja (G, P, +W  x  ) iz nulte tač ke odgovarajuć e
transverzalne sile bi bilo lišeno svakog prakti č nog smisla, pa se usvaja:
M u = 1.6×M g  +1.8×M  p = 1.6×84.3 +1.8×58.4 = 240.0 kNm
⎧ 40 + 20 × 16 = 360  ⎫
usvojeno: L0  ≈  480 cm ⇒   B = min .⎨   ⎬ = 160 cm
⎩40 + 0 .25 × 480 = 160 ⎭
Pretpostavlja se da ć e se neutralna linija nać i u ploč i:
 pretp. a1 = 6 cm ⇒   B/b/d/h/d  p = 160/40/60/54/16 cm
Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/11

εb /  εa = 0 .801 / 10 ‰
54
k  = = 6 .313 ⇒ s = 0 .074 ⇒ x = 0 .074 × 54 = 4.01 cm < d  p = 16 cm  
240 × 10 2  µ = 2 .575 %
160 × 2 .05 
Pretpostavka o položaju neutralne linije je tač na, pa se potrebna površina armature
određ uje za pravougaoni presek širine B = 160 cm:
160 × 54 2 .05 
 Aa = 2 .575 ×   × = 11.40 cm2   
100  40 
usvojeno: 6RØ16   (12.06 cm2  )
1.7.5 PRESEK U POLJU 3-4 (DONJA ZONA)
Sli čn  o kao za presek u polju 2-3, usvaja se da se mesto maksimalnog momenta M u 
 poklapa sa mestom maksimalnog momenta M g , odnosno M  p. Sledi:
M w odg. = 16.2 - (16.2+12.2)×1.88/5.4 = 6.3 kNm
M u1 = 1.6×M g  +1.8×(M  p+M w )  = 1.6×52.6 +1.8×(34.4+6.3) = 157.4 kNm
M sodg. = 68.8 - (68.8+51.5)×1.88/5.4 = 26.9 kNm
M u2  = 1.3×(M g   +0.5×M  p +M s ) = 1.3×(52.6 + 0.5×34.4 + 26.9) = 125.7 kNm < M u1

Tač no određ ivanje maksimalnog momenta M u

Iz priloženih dijagrama momenata usled pojedinač nih dejstava oč ito je da se maksimalni
moment u krajnjem polju javlja pri istovremenom dejstvu stalnog, povremenog i optereć enja
vetrom u pravcu -X. Druga moguć a kombinacija uticaja (stalno, povremeno i seizmika u pravcu
-X) zbog manjih koeficijenata sigurnosti daje manji uticaj, što je pokazano i u približnom
 prorač unu. Sledi:
T u = 1.6×55.9 + 1.8×(36.9-5.3) = 146.3 kN
g = 0.4×0.6×25 + 23.72 = 29.72 kN/m ; p = 19.77 kN/m
qu = 1.6×29.72 + 1.8×19.77 = 83.14 kN/m
 x 0T  = 146.3 / 83.14 = 1.76 m
M u,max  = 146.3×1.76 - 83.14×1.76 2  /2 + 1.8×16.2 = 157.9 kNm
U razmotrenom sluč aju određ ivanje tač ne vrednosti maksimalnog momenta savijanja u polju je
  og smisla. 
bez ikakvog prakti čn

⎧ 40 + 20 × 16 = 360  ⎫

usvojeno: L0  ≈  380 cm ⇒   B = min .⎨   ⎬ = 135 cm
⎩40 + 0 .25 × 380  = 135 ⎭
  pretp. a1 = 5 cm ⇒  B/b/d/h/d  p = 135/40/60/55/16 cm
εb /  εa = 0 .619 / 10 ‰
55 
k  = = 7 .938  ⇒ s = 0 .058 ⇒ x = 0 .058 × 55  = 3.21 cm < d  p = 16 cm  
157 .4 × 10 2  µ = 1.619%
135 × 2 .05 
Pretpostavka o položaju neutralne linije je tač na, pa se potrebna površina armature
određ uje za pravougaoni presek širine B = 135 cm:
135 × 55  2 .05 
 Aa = 1.619 ×   × = 7 .30 cm2   
100  40 
usvojeno: 4RØ16   (8.04 cm2  )
Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/12

1.7.6 PRESEK U POLJU 1-2 (DONJA ZONA)

Kako su momenti savijanja usled stalnog i povremenog optereć enja prakti č no jednaki nuli
na najveć em delu raspona, usvojena je ista koli či na armature kao u preseku u osi 1
(merodavno seizmi č ko optereć enje).
usvojeno: 3RØ16   (6.03 cm2  )

1.7.7 DIMENZIONISANJE PREMA GLAVNIM NAPONIMA ZATEZANJA

Vertikalno optereć enje grede POS 103 po poljima
Dodajuć i korigovanu sopstvenu težinu grede g 0  = 0.4×0.6×25 = 6.0 kN/m optereć enju koje
se sa ploč e POS 100 prenosi na gredu POS 103 sledi:
stalno optereć enje:
 polje 1-2: g 1 = 6.0 + 7.06 = 13.06 kN/m
 polje 2-3: g 2  = 6.0 + 10.04 + 14.4 = 30.44 kN/m
 polje 3-4: g 3 = 6.0 + 9.32 + 14.4 = 29.72 kN/m
 povremeno optereć enje:
 polje 1-2: p1 = 5.88 kN/m
 polje 2-3: p2  = 8.37 + 12.0 = 20.37 kN/m
 polje 3-4: p3 = 7.77 + 12.0 = 19.77 kN/m
grani čn  o rač unsko optereć enje:
 polje 1-2: qu1 = 1.6×13.06 + 1.8×5.88 = 31.48 kN/m
 polje 2-3: qu2  = 1.6×30.44 + 1.8×20.37 = 85.37 kN/m
 polje 3-4: qu3 = 1.6×29.72 + 1.8×19.77 = 83.14 kN/m
S obzirom na odnos vrednosti transverzalnih sila usled vertikalnih optereć enja i seizmike,
kao i manje vrednosti koeficijenata sigurnosti, seizmi čk  e kombinacije nisu merodavne.
Maksimalna transverzalna sila se javlja u preseku 3levo, za kombinaciju stalnog,
 povremenog i optereć enja vetrom u smeru +X:
T u3L = 1.6×114.6 + 1.8×(77.5+1.8) = 326.1 kN 3.82 
λ=1.31
Nulta tač ka dijagrama transverzalnih sila:
 x 0,T  = 326.1 / 85.37 = 3.82 m
usvojeno: z = 0.9×h = 0.9×54 = 48.6 cm = const.
326 .1 kN  ⎧> τ = 0 .11 kN  /  cm 2 
τn = = 0 .168  2  ⎨ r    τ 3L
Ru=0.87 
40 × 48 .6  cm ⎩< 3 τr  = 0 .33 kN  /  cm 2 
τ r =1.1
0 .11  ⎞
λ = 3.82 × ⎛ 
⎜1 −  ⎟ = 1.31 m   τ 3L
⎝  0 .168  ⎠ n =1.68 

τ3RuL = 1.5 × (0 .168 

  − 0 .11) = 0 .087 kN  / cm2   
2 × au( 1 )
usvojeno: m=2 ; α = 90º ; θ =45º: eu =   × 40 = 23.09 × au( 1 )  
40 × 0 .087 
URØ8 ⇒   eu = 23.09×0.503 = 11.6 cm
usvojeno: URØ8/10   (m=2)

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/13

Na isti nač in sprovodi se prorač un i za presek 3desno, za istu kombinaciju optereć enja:

T u3D = 1.6×104.6 + 1.8×(69.9+5.3) = 302.7 kN τ 3D
n =1.56 
  x 0,T  = 302.7 / 83.14 = 3.64 m τ r =1.1
usvojeno: z = 0.9×h = 0.9×54 = 48.6 cm = const.
τ 3D
Ru=0.69
302 .7  kN  ⎧> τ = 0 .11 kN  /  cm 2 
τn = = 0 .156  2  ⎨ r   
40 × 48 .6  cm ⎩< 3 τr  = 0 .33 kN  /  cm 2 
0 .11  ⎞
λ = 3.64 × ⎛ 
⎜1 −  ⎟ = 1.07  m   λ=1.07 
⎝  0 .156  ⎠ 3.64
3D 2 
τ = 1.5 × (0 .156 
Ru   − 0 .11) = 0 .069 kN  / cm
usvojeno: m=2 ; α = 90º ; θ =45º:
2 × au( 1 )
eu =   × 40 = 29.16 × au( 1 )  
40 × 0 .069
URØ8 ⇒  eu = 29.16×0.503 = 14.7 cm
Maksimalno rastojanje uzengija, srač unato iz uslova zadovoljenja minimalnog procenta
armiranja µuz,min = 0.2%:
m × au( 1 ) 2 × 0 .503
eu = =  = 12 .57 cm  
b × µuz ,min 40 × 0 .2 × 10 −2 
usvojeno: URØ8/10   (m=2)
Na isti nač in se osigurava i presek 2 desno, za merodavnu kombinaciju stalnog, povremenog
i optereć enja vetrom u smeru -X:
T u2D = 1.6×104.6 + 1.8×(71.0+1.8) = 295.2 kN
usvojeno: URØ8/10   (m=2)
Sledeć a po veli či ni je transverzalna sila u preseku 4:
T u4 = 1.6×55.9 + 1.8×(36.9+5.3) = 165.4 kN
165 .4 kN 
τn = = 0 .085  2  < τr  = 0 .11 kN  /  cm 2   
40 × 48 .6  cm
Kako nije dostignuta rač unska č vrstoć a pri č istom smicanju τ r,  nije potrebno osiguranje
armaturom. U presecima 1 i 2 levo transverzalne sile su još manje, pa ni u tim presecima
nije potrebno osiguranje.
Konač no usvajanje uzengija ć e biti izvršeno u skladu sa č lanom 60. Pravilnika o tehni čk  im
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi č kim područ  jima:
»... razmak uzengija u grednim nosač ima ne sme biti već i od 20 cm, dok se u
blizini č vorova, na dužini 0.2 od raspona razmak uzengija dvostruko smanjuje i ove
uzengije zatvaraju preklopom po č itavoj krać oj strani ("torzione" uzengije) ...«
usvojeno: URØ8/10  (m=2) na λ=150 cm (polje 2-3 uz ose 2 i 3)
URØ8/10  (m=2) na λ=100 cm (polja 1-2 i 3-4)
URØ8/20  (m=2) na ostalom delu nosač a

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/14

1.8 DIMENZIONISANJE POS 104

1.8.1 DIJAGRAMI PRESE ČN

  IH SILA
57.0  48.6 
2.24
M g  2.27 
27.9 T g  2.27  

2.24
31.3 33.6  29.6 
46.9
2.23
M  p 25.1
2.29
12.0  T  p 21.8 
2.29

13.4 15.3 2.23 20.4 13.4

67.8 
M s 41.6 
T s
18.2  18.2 
41.6 
67.8 
M w  14.7  24.0  T w 
14.7  6.5  6.5 
24.0   
1.8.2 PRESEK U OSI B (GORNJA ZONA)
M u1 = 1.6×M g  + 1.8×(M  p + M -W  ) = 1.6×57.0 + 1.8×(25.1 + 14.7) = 162.8 kNm
M u2  = 1.3×(M g   +0.5×M  p + M -S ) = 1.3×(57.0 + 0.5×25.1 + 41.6) = 144.5 kNm < M u1
 pretp. a1 = 5 cm ⇒   b/d/h = 40/60/55 cm
55  εb /  εa = 1.438  / 10 ‰
k  = = 3 .903 ⇒
162 .8 × 10 2  µ = 6 .875 %
40 × 2 .05 
40 × 55  2 .05 
 Aa = 6 .875 ×   × = 7 .75 cm2   
100  40 
usvojeno: 4RØ16   (8.04 cm2  )

1.8.3 PRESEK U POLJU B-C (DONJA ZONA)

M u1 = 1.6×M g   + 1.8×(M  p + M -W  )
T u = 1.6×29.6 + 1.8×(13.4-6.5) = 59.8 kN
g = 0.4×0.6×25 + 7.03 = 13.03 kN/m ; p = 5.86 kN/m
qu = 1.6×13.03 + 1.8×5.86 = 31.40 kN/m
 x 0T  = 59.8 / 31.40 = 1.91 m
M u,max  = 59.8×1.91 - 31.40×1.912  /2 + 1.8×24.0 = 100.1 kNm
M u2  = 1.3×(M g   +0.5×M  p + M -S  )
T u = 1.3×(29.6 + 0.5×13.4 - 18.2) = 23.53 kN
qu = 1.3×(13.03 + 0.5×5.86) = 20.75 kN/m
 x 0T  = 23.53 / 20.75 = 1.13 m
M u,max  = 23.53×1.13 - 20.75×1.132  /2 + 1.3×67.8 = 101.5 kNm > M u1

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/15

⎧⎪ 40 + 8 ×16 = 168  ⎫⎪

usvojeno: L0  ≈  420 cm ⇒    × 420  = 75 ⎬ = 75 cm  
B = min .⎨40 + 0 .25 
⎪⎩ 3 ⎪⎭
 pretp. a1 = 5 cm ⇒  B/b/d/h/d  p = 75/40/60/55/16 cm
ε b  /  εa = 0 .487  / 10 ‰
55 
k  = = 9.892  ⇒ s = 0 .046 ⇒ x = 0 .046 × 55 = 2 .55 cm < d  p = 16 cm  
101.5 × 10 2  µ = 1.038 %
75 × 2 .05 
Pretpostavka o položaju neutralne linije je tač na, pa se potrebna površina armature
određ uje za pravougaoni presek širine B = 75 cm:
75 × 55  2 .05  40 × 60 
 Aa = 1.038 × ×   cm2  < Aa ,min = 0 .2 ×
= 4.68  = 4.80 cm2   
100  40  100 
usvojeno: 3RØ16   (6.03 cm2  )

1.8.4 PRESECI U OSAMA A I C (GORNJA I DONJA ZONA)

M u1 = ±1.8×M W  = ±1.8×24.0 = ±43.2 kNm
M u2  = ±1.3×M S = ±1.3×67.8 = ±88.1 kNm > M u1
S obzirom na alternativni znak momenta savijanja, presek treba armirati obostrano. Kako
 je moment savijanja manji od momenta u polju, i ovde je merodavna minimalna armatura:
 pretp. a1 = 5 cm ⇒   b/d/h = 40/60/55 cm
55  εb  /  εa = 0 .99 / 10 ‰
k  = = 5 
. 266  ⇒  
89.5 × 10 2  µ = 3.723%
40 × 2 .05 
40 × 55  2 .05  40 × 60 
 Aa = ±3.723 × × = ±4  .20 cm 2  < Aa ,min = 0 .2 × = 4.80 cm 2   
100  40  100 
usvojeno: ±3RØ16   (±6.03 cm2  )

1.8.5 DIMENZIONISANJE PREMA GLAVNIM NAPONIMA ZATEZANJA

Maksimalna sila na nosač u se javlja u preseku Bdesno za kombinaciju stalnog, povremenog
i optereć enja vetrom u pravcu -Y. Sledi:
T uB,D = 1.6×48.6 + 1.8×(21.8+6.5) = 128.7 kN
128 .7  kN 
τn = = 0 .066  2  < τr  = 0 .11 kN  / cm 2   
40 × 48 .6  cm
Kako nije dostignuta rač unska č vrstoć a pri č istom smicanju τ r,  nije potrebno osiguranje
armaturom. U skladu sa č lanom 60. Pravilnika o tehni č kim normativima za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmi č kim područ  jima usvojeno:
UØ8/10  (m=2) na λ=120 cm od oslonaca
UØ8/20  (m=2) na ostalom delu nosač a

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/16

1.9 DIMENZIONISANJE STUBOVA

Podužni ramovi - dijagrami momenata savijanja i reakcije oslonaca

S=101.7  68.8  78.2 78.2 68.8  

  m
   0
M Sx     0
 .
   6
  =
   H

24.3 26.6 26.6 24.3

76.7 81.4 81.4 76.7  
L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m

 A=-22.2  B=14.6  C=-14.6  D=22.2 

W=24.0  16.2 18.5 18.5 16.2  

  m
   0
M Wx     0
 .
   6
  =
   H

5.7  6.3 6.3 5.7  

18.1 19.2 19.2 18.1
L1 = 5.40 m L2  = 7.20 m L3 = L1 = 5.40 m

 A=-5.2  B=3.4 C=-3.4 D=5.2   

Popreč ni ramovi - dijagrami momenata savijanja i reakcije oslonaca
S=76.3 67.8 83.2  67.8  

  m
   0
M Sy     0
 .
   6
  =
   H

31.7  36.7  31.7 

77.2 84.8  77.2  
L = 6.00 m L = 6.00 m

 A=-18.2  B=0  C=18.2 

W=27.0  24.0 29.4 24.0  

  m
   0
M Wy     0
 .
   6
  =
   H

27.3 30.0  27.3

L = 6.00 m L = 6.00 m

 A=-6.5  B=0  C=6.5   

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/17

1.9.1 SILE U STUBOVIMA USLED VERTIKALNOG OPTERE ĆE   NJA

Grede su za vertikalno optereć enje tretirane kao kontinualni nosač i preko č etiri, odnosno
tri oslonca, optereć eni sopstvenom težinom g 0   = 6.0 kN/m (za usvojene dimenzije 40/60
cm) i optereć enjem sa ploč a prema šemi datoj na poč etku priloga. Tako vertikalno
optereć enje u stubovima izaziva samo normalne sile, jednake zbiru odgovaraju ć ih reakcija
 podužne i popreč ne grede. Reakcije oslonaca su prikazane tabelarno, sra č unate najpre za
 podužne grede (POS 101 - 103), zatim za popre č ne (POS 104 - 107) i konač no sabrane,
č ime su dobijene odgovarajuć e vrednosti sila u stubovima usled stalnog i povremenog
optereć enja.

G 1 2 3 4   P  1 2 3 4
103 17.6 157.5 219.1 55.9 103 4.9 96.0 147.4 36.9
102 48.0 184.9 181.4 45.8 102  30.3 118.8 115.9 28.5  
101 64.9 149.6 86.1 25.4 101 44.3 89.4 36.5 11.4
 
G 104 105 106 107     P  104 105 106 107  
C 27.9 58.0 58.6 63.8 C  12.0 37.1 37.6 41.9
B 95.5 192.5 189.1 144.2 B 42.2 123.0 120.2 82.8  
 A 29.6 57.9 55.3 23.1  A 13.4 37.0 34.8 8.0  
 
2231.8 1 2 3 4   1350.1 1 2 3 4
C 45.6 215.5 277.8 119.7 C  17.0 133.0 185.0 78.8  
B 143.5 377.4 370.5 190.0 B 72.4 241.8 236.1 111.2 
 A 94.5 207.5 141.4 48.5  A 57.7 126.4 71.2 19.4
1.9.2 ODRE ĐIVANJE DUŽINE IZVIJANJA STUBOVA
Efektivna dužina izvijanja predstavlja rastojanje prevojnih ta č aka deformacione linije
 pritisnutog elementa, odnosno razmak nultih tač aka momenata savijanja II reda, i određ uje
se metodama elasti č ne analize konstruktivnih sistema. Parametar nazvan vitkost   opisuje
osetljivost sistema na popreč ne deformacije i određ uje se kao odnos:
Li  I b
λ i  = ; i  =  
i   Ab
gde je: i - polupreč nik inercije popreč nog preseka, momenta inercije I b  i površine
 preseka Ab.
Prema č lanu 108. Pravilnika za beton i armirani beton vitkost se, u sluč aju višespratnog
okvira sa pomerljivim č vorovima može odrediti prema približnom obrascu:
12 × δk  × Ab
λ i  =  
h
gde je:
δk   - relativno horizontalno pomeranje posmatranog sprata u odnosu na donji,
usled dejstva horizontalne sile H=1 koja deluje na vrhu konstrukcije, rač unato sa
modulom elasti č nosti betona E b=1,0
 Ab - zbir svih popreč nih preseka stubova posmatranog sprata
h - teorijska spratna visina

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/18

S obzirom da su ranije srač unati dijagrami horizontalnih pomeranja usled sila H=100 u

vrhu rama, srač unatih sa stvarnom vrednošć u E b, jasno je da treba aplicirati silu H=E b u
cilju određ ivanja traženog pomeranja. Sledi:
 podužni pravac
 Ab = 4×0.4×0.4 = 0.64 m2   ( če  tiri stuba dimenzija 40/40 cm)
l k   = h = 6.0 m ; δk  = E b×(7.5 – 0) = 31500/100×7.5 = 2362.5
12 × δk  × Ab 12 × 2362 .5 × 0 .64
λ i  = =   = 55 .0  
h 6 .0 
 popreč ni pravac
 Ab = 3×0.4×0.4 = 0.48 m2   (tri stuba dimenzija 40/40 cm)
δk  = E b×(10.2 – 0) = 31500/100×10.2 = 3213
12 × δk  × Ab 12 × 3213 × 0 .48  L
λ i  = =   = 55 .5 = i   
h 6 .0  i 
Efektivna dužina izvijanja je:
I b b 40 
i  = = = = 11.5 cm  ⇒  Li   = λi ×i = 55.5×11.5 = 640 cm ≈  
 Ab 12  12 
1.07×h
Kako je λi   ≤ 75, konstrukcija spada u umereno vitke, pa se dokaz nosivosti može spro-
vesti nekim od približnih postupaka, npr. metodom dopunske ekscentri čn  osti.

1.9.3 DIMENZIONISANJE STUBA 1-C

Stati čk  i uticaji za stub u preseku osa 1 i C su:
vertikalno optereć enje: G = 45.6 kN ; P = 17.0 kN
seizmika, X pravac: M Sx  = ±76.7 kNm ; N Sx  = ±22.2 kN
seizmika, Y pravac: M Sy  = ±77.2 kNm ; N Sy  = ±18.2 kN
vetar, X pravac: M Wx  = ±18.1 kNm ; N Wx  = ±5.2 kN
vetar, Y pravac: M Wy  = ±27.3 kNm ; N Wy  = ±6.5 kN
Kako su uticaji alternativni, presek ć e biti armiran simetri č no, a potrebna površina armature
određ ena pomoć u dijagrama interakcije za simetri č no armirane preseke.
Uticaji su gotovo podjednaki u oba ortogonalna pravca, a usvojena dimenzija stuba
kvadratna, tako da ć e dimenzionisanje biti sprovedeno samo za Y pravac, a ista kolil č ina
armature biti usvojena i za X pravac.
a. kombinacija sa seizmi čk  im optereć enjem
100 .4 × 10 2 
M u = 1.3 × 77 .2 = 100 .4 kNm   ⇒ mu = = 0 .076  
40 × 40 2  × 2 .05 
17 .0  46 .7 
N u = 1.3 × ⎛ 
⎜ 45 .6 + − 18 .2  ⎞⎟ = 46 
  .7 kN  ⇒ nu = = 0 .014  
⎝  2   ⎠ 40 × 40 × 2 .05 
a 2 .05 
≈ 0 .1 ⇒ µ1 = 0 .083 ⇒  Aa1 = Aa 2  = 0 .083 × 40 × 40 × = 6 .83 cm 2  
d  40 

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/19

b. kombinacija sa vetrom
Izvijanje se ne mora uzeti u obzir ukoliko je zadovoljen makar jedan od uslova:
λ < 25 
e1
≥ 3.5  za λ ≤ 75  
d 
e1 λ
≥ 3.5 × za λ > 75 
d  75 
Kako je vitkost =55.5 > 25 , prvi uslov nije zadovoljen.
Ekscentricitet po teoriji I reda određ en je izrazom:

e1 = ∑ M  =   27 .3 =
27 .3
= 0.395 m ⇒
e1 0 .395 
= = 0.988 < 3.5
∑ N  45 
. 6 + 17 
. 0 + 6 
. 5  69.1 d  0 .40 
Kako je e1 /d < 3.5, nije ispunjen ni drugi uslov pa se izvijanje mora uzeti u obzir.
Ekscentricitet usled imperfekcije (netač nog izvođ enja) se određ uje kao:
l i  ⎧≥ 2 cm 640 
e0  = ⎨   ; l i  = 6.4 m ⇒   e0  = = 2.13 cm
300 ⎩≤ 10 cm 300 
Za pomerljive sisteme ekscentricitet usled netač nog izvođ enja se određ uje kao odstupanje
od vertikale za ugao α definisan kao:
tg α = 1/150 - za jednospratne okvire optereć ene pretežno vertikalnim
optereć enjem
tg α = 1/200 - za sve ostale sluč ajeve
600 
  e0  = h × tg α
  = = 4 cm   ⇒  usvojeno e0  = 4 cm 
150 
Ekscentricitet usled efekata teč enja betona
N g  /N = 45.6/69.1 = 0.66 > 0.2 ⎫
⎪   ⇒ 
λ = 55 .5 > 50  ⎬ efekat teč enja betona se mora uzeti u obzir
e1 / d  = 0 .988 < 2  ⎪
⎭
Potrebno je najpre srač unati Ojlerovu kriti čn  u silu izvijanja stuba N E :
π  2  π2 
N E  = E b × I i  × ≈ E 
b × I 
b ×  
L2 i  L2 i 

S obzirom da je površina armature nepoznata, a da se ne oč ekuje da ona bitno uti če   na

vrednost momenta inercije preseka (cca. 5%), dopušteno je i preporuč ivo Ojlerovu kriti čn
  u silu
izvijanja srač unati sa karakteristikama bruto betonskog preseka.

b × d 3 40 × 40 3

I b = = = 213333 cm4  ; E b = 31.5 GPa = 31.5 × 10 6  kN/m2 
12  12 
  π2 
  N E  = 31.5 × 10 6  × 213333 × 10 −8  × 2  = 16192 kN
6 .4
N  45 .6  M  0 
αE  =   g  = = 0.0028 ; eg  =   g  = =0
N E  16192  N  69.1

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

 

DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA P6/20

Za element srednje debljine d m:

2 × A 2 × 40 × 40 
b/d = 40/40 cm ⇒   d m = = = 20 cm
O 2 × (40 + 40 )
 pretpostavljenu starost betona u trenutku nanošenja optereć enja t 0 =28 dana, za element
"napolju" (rel. vlažnost sredine 70%), sledi konač na vrednost koeficijenta teč enja ∞ = 2.6  
( čl . 59. Pravilnika BAB 87). Ekscentricitet usled teč enja betona e se srač unava iz izraza:
 

⎛  α E  ×ϕ∞    ⎞ ⎛  0 .0028  ×2 .6   ⎞

eϕ = (e0  + eg ) × ⎜ e1−α E    − 1 ⎟ = (4 + 0 ) × ⎜⎜ e1−0 .0028  − 1 ⎟⎟ = 0.03 cm 
⎜ ⎟ ⎝   ⎠
⎝   ⎠
Dopunski ekscentricitet
Kako je λ  ≤  75, (oblast umerene vitkosti), moguć e je koristiti metod dopunske ekscentri č- 
nosti za uvođ enje u prorač un efekata teorije II reda. Zavisno od odnosa e1 /d, dopunski
ekscentricitet ed  se određ uje iz jednog od slede ć ih izraza:
e1 λ − 25  e
0 ≤ < 0 .3 : ed  = d ×   × 0 .1 + 1  
d  100  d 
e1 λ − 25 
0 .3 ≤ < 2 .5 : ed  = d ×   ≥  0
d  160 
e1 λ − 25  ⎛  e
2 .5  ≤ < 3.5 : ed  = d × × ⎜ 3.5 − 1 ⎞⎟  
d  160  ⎝  d  ⎠
e1 55 .5 − 25 
= 0 .988  ⇒ ed  = 40 × = 7 .61 cm  
d  160 
Ukupan rač unski ekcentricitet:
e2  = e1 + e0  + eϕ  + ed  = 39.5 + 4.0 + 0.03 + 7.61 = 51.14 cm 
Za pretpostavljeno εa1 ≥ 3‰, koeficijenti sigurnosti imaju minimalne vrednosti, pa sledi:
115 .3
N u = 1.6 ×4  5.6 + 1.8 ×(  17.0+6.5) = 115.3 kN ⇒  nu =   = 0 .035  
40 × 40 × 2 .05 
5895 
M u = N u ×  e2  = 115.3× 51.14 = 5895 kNcm ⇒  mu =   = 0 .045  
40 × 40 2  × 2 .05 
a 2 .05 
≈ 0 .1 ⇒ µ1 = 0 .034 ⇒  Aa1 = Aa 2  = 0 .034 × 40 × 40 × = 2 .78 cm2  < 6 .83 cm2   
d  40 
Ovako srač unata armatura manja je od vrednosti dobijene za kombinaciju sa seizmi čk  im
optereć enjem, pa je usvojeno:
usvojeno: ±4RØ16   (±8.04 cm2  )
Kako nije dostignuta rač unska č vrstoć a pri č istom smicanju τr , nije potrebno osiguranje ar-
maturom. U skladu sa č lanom 191. Pravilnika za beton i armirani beton, vezano za objekte
visokogradnje u seizmi č kim područ  jima, usvojeno je:
UØ8/7.5  (m=2) na λ=100 cm od č vorova
UØ8/15  (m=2) na ostalom delu stuba

Projektovanje i građ enje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE