Esplora E-book
Categorie
Esplora Audiolibri
Categorie
Esplora Riviste
Categorie
Esplora Documenti
Categorie
Сис еми линеарних је начина су једна од централних про лема линеарне алге ре.
Своју примјену налазе у линеарној алге ри, али и свим другим математичким дисциплинама.
Такође, своју примјену налазе у ројним примјенама математике у свим научним о ластима.
1 – Д ЕФИНИЦИЈА ПРОБЛЕМА
Дефинишимо прво појам сис ема линеарних је начина, заједно са потре ним
ознакама, које користимо.
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 =𝑏
⋮ ,
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 =𝑏
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
⋮ ⋱ ⋮ ∙ ⋮ = ⋮ .
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
Уведемо ли ознаке:
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
⋮ ⋱ ⋮ ∙ ⋮ = ⋮ ,
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
Д Е Ф И Н И Ц И Ј А 2 – Е Л Е М ЕН ТА Р НА ТР А Н СФ ОР МА Ц И Ј А
Под појмом елемен арне рансформације над системом линеарних
једначина подразумијевамо једну од слиједећих операција над системом:
Т ЕО Р Е МА 1 – Т ЕО Р Е МА О Е Л Е МЕ Н Т А Р Н И М ТР А Н СФ ОР МА Ц ИЈ А МА
Нека је дат систем линеарних једначина:
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏
П О С Т У ПА К 1 – Г А У С О В МЕ Т О Д
Нека је дат систем од 𝑛 линеарних једначина, са 𝑚 непознатих:
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
.
⋮
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏 .
⋮
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏 .
⋮
𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑥 +𝛼 𝑥 +𝛼 𝑥 +𝛼 𝑥 + ⋯ +𝛼 𝑥 =𝛽
⎧
⎪ 𝑥 +𝛼 𝑥 +𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽
𝑥 +𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽 .
⎨ ⋱
⎪
⎩ 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 = 𝛽
𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯ +𝛼 𝑥 =𝛽
⎧ 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽
⎪
𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽
⋱ .
⎨
⎪ 𝑥 + 𝛼 ; 𝑥 =𝛽
⎩ 𝑥 =𝛽
𝑥 =𝛽 ;
𝑥 + 𝛼 ; 𝑥 =𝛽 ↔ 𝑥 + 𝛼 ; 𝛽 =𝛽 ↔
𝑥 =𝛽 −𝛼 ; 𝛽
𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯ +𝛼 𝑥 = 𝛽 −𝛼 ; 𝑥 − ⋯− 𝛼 𝑥
⎧
⎪ 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 = 𝛽 −𝛼 ; 𝑥 − ⋯− 𝛼 𝑥
𝑥 +𝛼 𝑥 +⋯+𝛼 𝑥 = 𝛽 −𝛼 ; 𝑥 − ⋯−𝛼 𝑥 .
⎨ ⋱
⎪
⎩ 𝑥 =𝛽 −𝛼; 𝑥 −⋯−𝛼 𝑥
Даље, овај случај третирамо као и [Случај 2.1], рјешавајући непознате уназад
𝑥 , … , 𝑥 . Непознате 𝑥 , … , 𝑥 посматрамо као параметре, који нам генеришу
есконачно много рјешења полазног система линеарних једначина – за сваку
појединачну вриједност 𝑥 , … , 𝑥 до ијамо по једно рјешење система.
З АДАТАК 1
Гаусовом методом ријешити систем линеарних једначина:
𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
2𝑥 + 3𝑦 − 2𝑧 = 4 .
−𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = −1
𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3 ∙2 ∙1
2𝑥 + 3𝑦 − 2𝑧 = 4 −
−𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = −1 +
𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
𝑦 − 4𝑧 = −2.
−𝑦 + 4𝑧 = 2
𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
𝑦 − 4𝑧 = −2.
0=0
𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
.
𝑦 − 4𝑧 = −2
𝑥+𝑦 =3−𝑧
.
𝑦 = −2 + 4𝑧
𝑥+𝑦 =3−𝑧 ↔
𝑥 + (−2 + 4𝑧) = 3 − 𝑧 ↔
𝑥 − 2 + 4𝑧 = 3 − 𝑧 ↔
𝑥 = 3 − 𝑧 + 2 − 4𝑧 ↔
𝑥 = 5 − 5𝑧.
𝑥 = 5 − 5𝑧
𝑦 = −2 + 4𝑧 .
𝑧∈ℝ
𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑥 + 2𝑦 − 3𝑧 + 3𝑢 = 1
.
2𝑥 − 𝑦 − 𝑧 − 4𝑢 = −3
𝑥 − 2𝑦 + 𝑧 − 5𝑢 = −3
𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0 ∙1 ∙2 ∙1 𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑥 + 2𝑦 − 3𝑧 + 3𝑢 = 1 − 𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1
− ~ .
2𝑥 − 𝑦 − 𝑧 − 4𝑢 = −3 −3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3
𝑥 − 2𝑦 + 𝑧 − 5𝑢 = −3 − −3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3
𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1 .
−3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3
𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0 𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1 ∙3 ~ 𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1 .
−3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3 + 0=0
𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
.
𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1
𝑥 + 𝑦 = 2𝑧 − 𝑢
.
𝑦 = 1 + 𝑧 − 2𝑢
𝑥 + 1 + 𝑧 − 2𝑢 = 2𝑧 − 𝑢 ↔
𝑥 = 2𝑧 − 𝑢 − 1 − 𝑧 + 2𝑢 ↔
𝑥 = 𝑧 + 𝑢 − 1.
𝑥 =𝑧+𝑢−1
𝑦 = 1 + 𝑧 − 2𝑢 .
𝑧, 𝑢 ∈ ℝ
2 – К РАМЕРОВО ПРАВИЛО
Крамерово равило за рјешавање система линеарних једначина до ио је
име по швајцарском математичару Гар ријелу Крамеру (Gabriel Cramer).
Користимо га за дискусију и рјешење система линеарних једначина, који
имају једнак рој једначина и непознатих.
П О С Т У ПА К 1 – К Р А МЕ Р ОВ О ПР А В И Л О
Нека је дат систем од 𝑛 линеарних једначина, са 𝑛 непознатих:
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 +𝑎 𝑥 +⋯+𝑎 𝑥 = 𝑏
Уведемо ознаке:
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
⋮ ⋱ ⋮ ∙ ⋮ = ⋮ ,
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
𝑏 𝑎 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑏 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑎 ⋯ 𝑏
∆ = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ , ∆ = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ … ∆ = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ .
𝑏 𝑎 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑏 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑎 ⋯ 𝑏
П Р И МЈ ЕР 1
Примјеном Крамеровог правила дискутовати и ријешити, ако је то могуће,
систем линеарних једначина:
2𝑥 − 3𝑦 = 5
.
−3𝑥 + 5𝑦 = −7
2 −3 𝑥 5
∙ 𝑦 = .
−3 5 −7
[Корак 1] – Рачунање детерминанти
Израчунајмо првo детерминанту система ∆, a затим ∆ и ∆ . У случају, када су
непознате 𝑥, 𝑦 и 𝑧 користимо ознаке ∆ , ∆ и ∆ , умјесто ∆ , ∆ и ∆ .
2 −3
∆= = 2 ∙ 5 − (−3) ∙ (−3) = 10 − 9 = 1.
−3 5
5 −3
∆ = = 5 ∙ 5 − (−7) ∙ (−3) = 25 − 21 = 4.
−7 5
2 5
∆ = = 2 ∙ (−7) − (−3) ∙ 5 = −14 + 15 = 1.
−3 −7
[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина
Како је ∆ ≠ 0, то систем има јединствена рјешења и то:
∆ 4 ∆ 1
𝑥= = =4 𝑦= = = 1.
∆ 1 ∆ 1
З АДАТАК 3
Примјеном Крамеровог правила дискутовати и ријешити, ако је то могуће,
систем линеарних једначина:
𝑥+𝑦+𝑧 =3
2𝑥 + 𝜃𝑦 − 2𝑧 = 4 .
−𝑥 − 2𝑦 + 𝜃𝑧 = −1
1 1 1 𝑥 3
2 𝜃 −2 ∙ 𝑦 = 4 .
−1 −2 𝜃 𝑧 −1
Примијетимо да наведени систем линеарних једначина, поред непознатих,
има и параметар 𝜃, од којег ће зависити рјешења система.
1 1 1 1 1
∆= 2 𝜃 −2 2 𝜃 = 𝜃 + 2 − 4 + 𝜃 − 4 − 2𝜃 = 𝜃 − 𝜃 − 6.
−1 −2 𝜃 −1 −2
Факторизацију полинома другог реда спроводимо сходно доњем правилу:
±
𝑎𝜃 + 𝑏𝜃 + 𝑐 = 𝑎(𝜃 − 𝜃 )(𝜃 − 𝜃 ), гдје су: 𝜃 , = .
1 ± √1 + 24 1 ± √25
= =
2 2
1±5
= ↔
2
1+5 6 1 − 5 −4
𝜃 = = =3 ∨ 𝜃 = = = −2.
2 2 2 2
3 1 1 3 1
∆ = 4 𝜃 −2 4 𝜃 = 3𝜃 + 2 − 8 + 𝜃 − 12 − 4𝜃 = 3𝜃 − 3𝜃 − 18
−1 −2 𝜃 −1 −2
1 3 1 1 3
∆ = 2 4 −2 2 4 = 4𝜃 + 6 − 2 + 4 + 2 − 6𝜃 = −2𝜃 + 6 =
−1 −1 𝜃 −1 −1
= −2(𝜃 − 3).
∆ = 0 ↔ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) = 0 ↔ 𝜃 = 3 ∨ 𝜃 = −2.
𝜃 = 3: 𝜃 = −2:
∆ = −2(𝜃 − 3) = ∆ = −2(−2 − 3) =
= −2(3 − 3) = 0; = −2 ∙ (−5) = 10;
∆ = 2(𝜃 − 3) = ∆ = 2(−2 − 3) =
= 2(3 − 3) = 0; = 2(−5) = −10.
∆ ≠ 0 ↔ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) ≠ 0 ↔ 𝜃 ≠ 3 ∧ 𝜃 ≠ −2.
∆ 3(𝜃 − 3)(𝜃 + 2)
𝑥= = = 3;
∆ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2)
∆ −2(𝜃 − 3) 2
𝑦= = =− ;
∆ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) 𝜃+2
∆ 2(𝜃 − 3) 2
𝑧= = = .
∆ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) 𝜃 + 2
𝑥+𝑦+𝑧 =3 𝑥+𝑦+𝑧 =3
2𝑥 + 𝜃𝑦 − 2𝑧 = 4 2𝑥 + 3𝑦 − 2𝑧 = 4
−𝑥 − 2𝑦 + 𝜃𝑧 = −1 −𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = −1
Рјешити даље Гаусовим методом!
𝑥 = 5 − 5𝑧
𝑦 = −2 + 4𝑧 .
𝑧∈ℝ
[Случај 2.3] – Систем нема рјешења
Систем линеарних једначина нема рјешења у случају да је ∆ = 0 и је постоји
ар једно од ∆ , ∆ и ∆ различито од 0. Из већ утврђеног на почетку дискусије
тај услов је испуњен у случају 𝜃 = −2.
З АДАТАК 4
Примјеном Крамеровог правила дискутовати и ријешити, ако је то могуће,
систем линеарних једначина:
𝜃𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1
𝑥 + 𝜃𝑦 + 𝑧 = 1 .
−𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 𝜃
𝜃 −1 −2 𝑥 −1
1 𝜃 1 ∙ 𝑦 = 1 .
−1 3 3 𝑧 𝜃
Примијетимо да наведени систем линеарних једначина, поред непознатих,
има и параметар 𝜃, од којег ће зависити рјешења система.
𝜃 −1 −2 𝜃 −1
∆= 1 𝜃 1 1 𝜃 = 3𝜃 + 1 − 6 − 2𝜃 − 3𝜃 + 3 = 3𝜃 − 5𝜃 − 2.
−1 3 3 −1 3
5±7
= ↔
6
5 + 7 12 5 − 7 −2 1
𝜃 = = =2 ∨ 𝜃 = = =− .
6 6 6 6 3
= 2𝜃(𝜃 − 2).
𝜃 −1 −2 𝜃 −1
∆ = 1 1 1 1 1 = 3𝜃 + 1 − 2𝜃 − 2 − 𝜃 + 3 = −𝜃 + 𝜃 + 2.
−1 𝜃 3 −1 𝜃
∆ = −𝜃 + 𝜃 + 2 = −1 ± 1 − 4 ∙ (−1) ∙ 2 −1 ± √1 + 8
𝜃 , = = =
= −(𝜃 + 1)(𝜃 − 2) 2 ∙ (−1) −2
−1 ± √9 −1 ± 3
= = ↔
−2 −2
−1 + 3 2 −1 − 3 −4
𝜃 = = = −1 ∨ 𝜃 = = = 2.
−2 −2 −2 −2
𝜃 −1 −1 𝜃 −1
∆ = 1 𝜃 1 1 𝜃 = 𝜃 + 1 − 3 − 𝜃 − 3𝜃 + 𝜃 = 𝜃 − 3𝜃 − 2.
−1 3 𝜃 −1 3
∆ = 𝜃 − 3𝜃 − 2 = (𝜃 − 2)(𝜃 + 1) .
1 1
∆ = 0 ↔ 3(𝜃 − 2)(𝜃 + ) = 0 ↔ 𝜃 = 2 ∨ 𝜃 = − .
3 3
Утврдимо даље које вриједности узимају детерминанте ∆ , ∆ и ∆ , ако је 𝜃 =
2 ∨ 𝜃=− :
𝜃 = 2: 1
𝜃=− :
3
∆ = 2𝜃(𝜃 − 2) =
= 2 ∙ 2 ∙ 0 = 0; ∆ = 2𝜃(𝜃 − 2) =
1 1
=2∙ − − +2 =
∆ = −(𝜃 + 1)(𝜃 − 2) = 3 3
= −3 ∙ 0 = 0; 2 5 10
=− ∙ =− ≠ 0.
3 3 9
∆ = (𝜃 − 2)(𝜃 + 1) =
= 0 ∙ 3 = 0;
∆ 2𝜃(𝜃 − 2) 2𝜃
𝑥= = = ;
∆ (𝜃 − 2)(3𝜃 + 1) 3𝜃 + 1
∆ (𝜃 − 2)(𝜃 + 1) (𝜃 + 1)
𝑧= = = .
∆ (𝜃 − 2)(3𝜃 + 1) 3𝜃 + 1
𝜃𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1 2𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1
𝑥 + 𝜃𝑦 + 𝑧 = 1 𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1
−𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 𝜃 −𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 2
Рјешити даље Гаусовим методом!
2𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1 𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1 ∙ 2 ∙1
𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1 ~ 2𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1 − ~
−𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 2 −𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 2 +
𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1 𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1
𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1
−5𝑦 − 4𝑧 = −3 ~ ~ 4 3 .
5𝑦 + 4𝑧 = 3 ÷ 5 𝑦+ 𝑧=
5𝑦 + 4𝑧 = 3 5 5
𝑥 + 2𝑦 = 1 − 𝑧
3 4 .
𝑦= − 𝑧
5 5
𝑥 + 2𝑦 = 1 − 𝑧 ↔
3 4
𝑥+2 − 𝑧 = 1−𝑧 ↔
5 5
6 8
𝑥+ − 𝑧 =1−𝑧 ↔
5 5
6 8
𝑥 =1−𝑧− + 𝑧 ↔
5 5
6 8
𝑥 = 1− + −1 𝑧 ↔
5 5
5−6 8−5
𝑥= + 𝑧 ↔
5 5
1 3
𝑥 = − + 𝑧.
5 5
На крају закључујемо да полазни систем од три линеарне једначине са три
непознате, када је 𝜃 = 2, има есконачно много рјешења о лика:
1 3
⎧ 𝑥=− + 𝑧
⎪ 5 5
3 4 .
⎨ 𝑦= − 𝑧
⎪ 5 5
⎩ 𝑧∈ℝ
В ЈЕЖБАЊЕ 1
Дискутовати и ријешити, ако је то могуће, системe линеарних једначина:
1. 𝑥−𝑦+𝑧 =0 2. 𝑥 − 𝑦 + 2𝑧 = 0
𝑥 + 𝑦 − 𝜃𝑧 = −1 𝜃𝑥 + 𝑦 + 𝑧 = 5
𝜃𝑥 + 4𝑦 − 𝑧 = −1 𝑥 + 3𝑦 − 𝜃𝑧 = 5
рјешење: рјешење:
∆= 𝜃 + 3𝜃 + 2 = (𝜃 + 1)(𝜃 + 2). ∆= −𝜃 + 5𝜃 − 6 = −(𝜃 − 3)(𝜃 − 2).
3. 𝑥 + 𝑦 + 𝜃𝑧 = 0 4. 𝜃𝑥 − 𝑦 − 𝑧 = 1
𝜃𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = 3 𝑥 + 4𝑦 + 𝑧 = 8
𝑥 − 𝑦 + 3𝑧 = 6 𝑥 − 𝜃𝑦 − 𝑧 = −2
рјешење: рјешење:
∆= −𝜃 − 𝜃 = −𝜃(𝜃 + 1). ∆= 𝜃 − 3𝜃 + 2 = (𝜃 − 1)(𝜃 − 2).