Predmet: Interna medicina IV godine

studijskog programa opšte medicine

Predavač: Prof. dr Srbislava Milinić

(srbislava.milinic@med.pr.ac.rs)

Predavanje: - Bolesti debelog creva

- Inflamotorne bolesti
creva

1
BOLESTI
DEBELOG
CREVA
2
3
 UZROCI ZATVORA
1.Neadekvatna ishrana i način života (prost zatvor), npr.
nedostatak vlaknasih supstancija u ishrani i mala fizička
aktivnost
2.Sindrom iritabilnog kolona
3.Lekovi: Analgetici, antacidi s aluminijumom,
antidepresivi, opijati i mnogi drugi
4.Psihijatrijski (npr. Depresija) i neurološki
(M.Parkinsoni) poremećaji uključujući zapostavljanje
poziva na stolicu i opštu fizičku slabost
5.Organska oboljenja anusa, rektuma i kolona
6.Poremećaji crevnog motilitete sa spornim tranzitom
(npr. Teška idiopatska opstipacija, stečeni megakolon),
koji mogu da budu posledica metaboličkuh promena
(npr. Hipotireoza, pseudoopstrukcija)
4
BITNI PODACI O PACIJENTU SA ZATVOROM
1.Da li je zatvor nastao nedavno?
2.Da li pacijent ima rodjaka prvog stepena obolelog
od karcinoma debelog creva?
Pozitivan odgovor na jedno od ova dva pitanja
zahteva kompletno gastrointestinalno ispitivanje,
posebno kod osoba starijuh od 30 god.
3.Kakva je ishrana; da li sadrži dovoljno vlaknastih
supstancija (celuloze)?
4.Koje lekove pacijent uzima - posebno opijate,
antacide, psihotropne agense?
5.Da li je koristio laksative i koje?
6. Da li pacijent boluje od nekog psihijatrijskog,
neurološkog ili nekog drugog oboljenja?
5
 LAKSATIVI
Laksativi
HEMIJSKI
Antrahinonski (npr.sena)
fenilmetanski (npr.bisakodil)
OSMOTSKI
salini (npr.Mg.sulfat,natrijum
pikosulfat)
ugljenohidratni (npr. laktuloza)
HIDROFILNI,
KOJI DELUJU ZAPREMINOM
Preparati biljnih vlakana
(npr.metilceluloze,psilijuma)
Prirodni(mekinje)
Upotreba
stare ili osobe vezane za krevet
Priprema za radiološke preglede.
Odvikavanje od hemijskih
laksativa, pre prelaska na
hidrofilne. Zatvor u ulceroznom
proktitisu
Rutinski se koriste u hroničnoj
opstipaciji;preparati biljnih
vlakana kod osoba koje ne
podnose povećanje vlaknastih
supstancija u ishrani
(uključujući mekinje)
6
Megakolon je stanje koje se karakteriše dilatacijom
kolona i upornim zatvorom; može da bude kongenitalan
(Hirschprungova bolest) i stečeni.
STEČENI MEGAKOLON KOD ODRASLIH
Poremećaj Uzrok
Psihogeni megakolon Zapostavljanje poziva na
defekaciju; antidepresivni
Dugotrajna zloupotreba lekovi
laksativa Degeneracija mijenteričnog
pleksusa
Neurološki poremećaji Prekid senzorne i/ili motorne
inervacije
Poremećaji glatkih mišića Degeneracija glatkih mišića
(npr. Sistemska skleroza) kolona
Metabolički poremećaji (npr. Usporenje transporta u kolonu
Hipotireoza) 7
 CREVNE PARAZITOZE
PARASITOSAE INTESTNALES

8
OBOLJENJA IZAZVANA INFEKCIJOM I/ILI
INFESTACIJOM CREVNIM PARAZITIMA VRLO SU
ČESTA I PREDSTAVLJAJU ZNAČAJAN MEDICINSKI
PROBLEM.PODACI SZO GOVORE DA IMA VIŠE
STOTINA MILONA OBOLELIH:PRETEŽNO U
TROPSKIM I SUB TROPSKIM KRAJEVIMA.NA
ŽALOST VRLO SU ZASTUPLJENI I U NAŠOJ
ZEMLJI,POSEBNO KOD DECE JER POSTOJE
POVOLJNI EKOLOŠKI I DRUGI USLOVI (NIŽI
ŽIVOTNI STANDARD,LOŠI HIGIJENSKI USLOVI I
NAVIKE) ZA NJIHOV RAZVOJ.

9
U CREVNOM TRAKTU ČOVEKA MOGU DA
PARAZITIRAJU POJEDINE PROTOZOE I
HELMINTI.

10
BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA

AMEBIJAZA (AMOEBIASIS)

LAMBLIJAZA (LAMBLIASIS)

11
KLASIFIKACIJA HELMINATA NAJČEŠĆE
ZASTUPLJENIH U JUGOSLAVIJI
1.NEMATODES (VALJKASTI CRVI)
-ENTEROBIUS VERMICULARIS
-ASCARIS LUMBRICOIDES
-TRICHURIS TRICHIURA
-ANCYLOSTOMA DUODENALE
-STRONGYLOIDES STRCORALIS
2.CESTODES (PLJOSNATI CRVI)
-TAENIA SOLIUM
-TAENIA SAGINATA
-DIPYLIDIUM CANINUM
-HYMINOLEPIS NANA
3.TREMATODES (METILJI)
-FASCIOLA HEPATICA
12
DIVERTIKULI I DIVERTIKULOZE TANKOG I DEBELOG
CREVA
(DIVERTICULI ET DIVERTICULOSAE INTESTINI TENIUS
ET CRASSI)
DIVERTIKULUMI SU KESASTA PROŠIRENJA CREVA.
-PRAVI,SADRŽE SVE SLOJEVE KAO I CREVO
(KONGENITALNI ILI NASTALI TRAKCIJOM OD SUSEDNIH
STRUKTURA)
-LAŽNI DIVERTIKULUMI SU ZNATNO ČEŠĆI ,NASTAJU
PROTRUZIJOM KROZ MIŠIĆNI SLOJ,NA MESTIMA
PROLASKA VEĆIH KRVNIH SUDOVA.,ZID IM NE SADRŽI
MIŠIĆNI SLOJ TE MOGU DA SE AKTIVNO PRAZNE I
PRUŽE OTPOR DISTENZIJI,ŠTO IH ČINI SKLONIM
KOMPLIKACIJAMA.
13
DUDENALNI DIVERTIKULUMI:PO PRAVILU LOKALIZOVANI
NA MEDIJALNOM ZIDU DUODENUMA,75% SU
JUKSTAPILORIČNI.
MECKELOV DIVERTIKULUM(DIVERTICULUM ILEI VERUM
MECKELI).,NEPOTPUNO OBLITERISAN
D.VETELINUS,SPOJEN SA ILEUMOM,NAJČEŠĆA JE
UROĐENA ANOMALIJA CREVA,KOJA SE U PREKO 95%NE
ISPOLJAVA SIMPTOMIMA.KOMPLIKACIJE SE JAVLJAJU D
DRUGE GOD. ŽIVOTA.NAJČEŠĆE JE
KRVARENJE.DIVERTIKULUM OBIČNO SADRŽI EKTOPIČNU
SLUZOKOŽU ŽELUCA KOJA MOŽE DA ULCERIŠE.
DIJAGNOZA RTG SNIMANJEM I SKENOVANJEM SA Tc
99pertehnetatom.
DIVERTIKULITIS I PERFORACIJA MECKELOVOG
DIVERTIKULUMA KLINIČKI SE NE RAZLIKUJE OD
AKUTNOG APENDICITISA;LEČENJE JE SLIČNO. 14
DIVERTIKULOZA TANKOG CREVA
-DIVERUCULOSIS INTESTINI TENUIS
DIVERTIKULUMI TANKOG CREVA SU OBIČNO
MULTIPLI,LOKALIZOVANI U JEJUNUMU IZMEĐU
LISTOVA MEZENTERIJUMA, ČEŠĆI KOD STARIJIH
OSOBA I POVEZANI SA POREMEĆAJIMA
MOTILITETA,OD SUBKLINIČKIH DO IZRAŽENIH
(SKLERODERMIJA,VISCELARNE NEUROPATIJE I
MIOPATIJE)
NAJČEŠĆE SU ASIMPTOMATSKI.KRVARENJE I
DIVERTIKULITIS SU KOMPLIKACIJE.DIJAGNOZA SE
POSTAVLJA RTG PREGLEDOM A KRVARENJE SE
DIJAGNOSTIKUJE ANGIOGRAFSKI.

15
DIVERTIKULARNA BOLEST DEBELOG CREVA
(MORBUS DIVERTIKULARIS INTESTINI CRASSI)
DIVERTIKULUMI DEBELOG CREVA SU VEOMA ČESTA
POJAVA,NAROČITO U OSOBA STARIJUH OD 60 GOD.
(VIŠE OD 30%).OBIČNO SE OTKRIVA SAMO OKO 20%
SLUČAJEVA,A SVEGA OKO 4% SE ISPOLJAVA
SIMPLTOMIMA.NAJČEŠĆA JE MULTIPLA
DIVERTIKULOZA DEBELOG CREVA.REĆE SU
DIVERTIKULUMI LOKALIZOVANI SAMO U DESNOM
KOLONU.

16
ETIOPATOGENEZA
-DIVERTIKULUMI NASTAJU NA MESTU PROLASKA
KRVNIH SUDOVA.KROZ MIŠIĆNI SLOJ.
KLINIČKA SLIKA
-BOL ILI KOLIKA U DONJIM KVADRANTIMA
TRBUHA,POSEBNO LEVOM,KOJE POGORŠAVAJU
OBROCI A DONEKLE OLAKŠAVA DEFEKACIJA.
KONTINUIRANE EPIZODE TRAJU MESECIMA
NEDELJAMA. ČEST JE ZATVOR SA BRABONJASTIM
STOLICAMA, NERETKO PREKTIVENIM MUKUSOM, I
NADIMANJE.FIZIČKI PREGLED OBIČNO OTKRIVA SAMO
OSETLJIVU VIJUGU SIGMOIDNOG KOLONA A TRBUH JE
OBIČNO DISTENDIRAN.
17
KOMPLIKACIJE DIVERTIKULOZE DEBELOG CREVA

1.DIVERTIKULITIS
2.KRVARENJE
3.OPSTRUKCIJA DEBELOG CREVA

18
NAJČEŠĆI UZROCI MASIVNOG DONJEG INTESTINALNOG
KRVARENJA SU,OSIM DIVERTIKULOZE DEBELOG
CREVA, ANGIODISPLAZIJE (VASKULARNE EKTAZIJE/
ARTERIOVENSKE MALFORMACIJE) I ISHEMIČNI KOLITIS,
DOK DRUGA OBOLJENJA (ULCEROZNI KOLITIS,
CROHNOVA BOLEST, KOLOREKTALNI TUMORI) REĐE
UZROKUJU OBILNO REKTALNO KRVARENJE.AKUTNI
DIVERTIKULITIS ULAZI U DIFERENCIJALNU DIJAGNOZU
AKUTNOG ABDOMENA.

19
DIJAGNOZA DIVERTIKULOZE DEBELOG CREVA
1.IRIGOGRAFIJA(KOJOJ PREDHODI REKTO(SIGMOIDO)
SKOPIJA)
2.KOLONOSKOPIJA,KADA SE NA IRIGOGRAFIJI NADJU I
DRUGE PROMENE I PRISUTNA JE ANEMIJA
KONTRAINDIKOVANA JE U AKUTNOM DIVERTIKULITISU .
3.ULTRAZVUK,POSEBNO CT ZA OTKRIVANJE
KOMPLIKACIJA (APSCESI, FISTULAE
4.ANGIOGRAFIJA JE NAJPOGODNIJA ZA OTKRIVANJE
MESTA KRVARENJA

20
LEČENJE DIVERTIKULOZE DEBELOG CREVA
1.POVEĆATI KOLIČINU VLAKNASTIH SUPSTANCI U
HRANI
2.BOL SE SMANJUJE PRIMENOM SPAZNOLITIKA,
MEBEVERIN.JAKE BOLOVE MOŽE DA KUPIRA
GLUKAGON I.V.
3.DAJU SE OSMOTSKI LAKSATIVI(LAKTULOSA)

21
LEČENJE DIVERTIKULITISA SE SPROVODI U BOLNICI ,
DAJU SE 7-10 DANA ANTIBIOTICI,METRONIDAZOL I
CEFALOSPORINSKI PREPARATI.RADE SE
HEMOKULTURE I DAJU SE TEČNOSTI I.V.AKO NASTANU
KOMPLIKACIJE(PERFORACIJA,APSCES,FISTULA)POTR
EBNA JE HIRURŠKA INTERVENCIJA. LEČENJE
KRVARENJA JE KONZERVATIVNO,TRANSFUZIJE KRVI
KOREKCIJA FAKTORA KOAGULACIJE.AKO SE
ANGIOGRAFIJOM OTKRIJE MESTO KRVARENJA
MOGUĆA JE SELEKTIVNA i.a. INFUZIJA VASOPRESINA .
AKO JE KRVARENJE OBILNO INDIKOVANA JE
SEGMENTNA RESEKCIJA CREVA

22
POLIPI I POLIPZE DEBELOG CREVA
(POLYPI ET POLIPOSAE INTESTINI CRASSI)
HISTOLOŠKA KLASIFIKACIJA POLIPA I POLIPOZA
DEBELOG CREVA

TIP POJEDINAČNI ILI MULTIPLI POLIPOZE

NEOPLASTIČNI ADENOMI PORODIČNA ADENOMA
TOZNA POLIPOZA
NENEOPLASTIČNI
Hamartomi Juvenilni polip Juvenilna polipoza

Peutz-Jeghersov polip Peutz-Jeghersov sindrom

Inflamatorni Benigni limfoidni polip Benigna limfoidna polipoza

Inflamotorna polipoza
(npr.inflamatorne bolesti cr)
Neklasifikovan Metaplasični Metaplastična polipoza
(hiperplastični polip)
23
KARCINOM KOLONA I REKTUMA
(CARCINOMA COLI ET RECTI)
KARCINOM DEBELOG CREVA JE NAJČEŠĆI TUMOR
DIGESTIVNOG TRAKTAU VEĆINI ZEMALJA ZAPADA-
INCIDENCIJA JE DO 60(KOD NAS DO 40) NA 1 000 000
POPULACIJE ;REDAK JE U AFRICI I AZIJI.RAZLIKE U
INCIDENCIJI U POJEDINIM ZEMLJAMA VEROVATNO SU
REZULTAT FAKTORA ISHRANE(SUVIŠAK ŽIVOTINJSKIH
MASTI,NEDOSTATAK VLAKNASTIH SUPSTANCIJA I
DR.)I,VEROVATNO RAZLIKE U CREVNOJ FLORI.
FLORI

24
SVI KARCINOMI KOLONA I REKTUMA NASTAJU IZ
ADEMATOZNIH POLIPA, SEM KARCINOMA KOJI
NASTAJE U DUGOTRAJNOM I EKSTENZIVNOM
ULCEROZNOM KOLITISU

25
TUMORI MAKROSKOPSKI MOGU DA BUDU
PROLIFERATIVNI I SPUŽVASTOG IZGLEDA,
ULCERISANI I INFILTRATIVNI, POLIPOIDNI ILI
KRUŽNI,U VIDU PRSTENASTE STRUKTURE.
NA MESTU TUMORA MOGUĆA JE PERFORACIJA, KOJA
DAJE PERITONITIS, LOKALIZOVANI APSCES ILI
FISTULU

26
ŠIRENJE TUMORA DEŠAVA SE DIREKTNO-KROZ ZID
CREVA PREMA SUSEDNIM ORGANIMA,LIMFATICIMA,I
HEMATOGENO-PREKO PORTNOG VENSKOG
SISTEMA U JETRU.TUMORI DONJE TREĆINE
REKTUMA MOGU DA DIREKTNO METASTAZIRAJU U
PLUĆA,PREKO VENE CAVE.

27
KLASIFIKACIJA KOLOREKTALNIH KARCINOMA,
PREMA DUKESU

STADIJUM PATOLOŠKA DESKRIPCIJA PRIBLIŽNO

PETOGODIŠNJE
PREŽIVLJAVANJE
A Karcinom ograničen na sluznicu i Više od 90%
Submukozu
B Karcinom zahvata muskulatis 70-80%
Propriju ili serozu
C Karcinom zahvata limfne čvorove 30-60%
D Udaljene metastaze(jetra,pluća,kosti) 5%

28
KLINIČKA SLIKA
ZAVISI OD LOKALIZACIJE,19% NA DESCENDENTNOM
KOLONU,18% TRANSFERZALNI KOLON,
8%ASCENDENTNI KOLON I 29% SIGMOIDNI KOLON I
26% REKTUM. FAZA DO ISPOLJAVANJA SIMPTOMA
ZBOG SPOROG RASTA TUMORA MOŽE DA TRAJE I DO
5 GOD.

29
DIJAGNOZA
-LABARATORIJSKE ANALIZE(ANEMIJA I SE),RIGIDNA
REKTOSIGMOIDOSKOPIJA,IRIGOGRAFIJA,KOLONOSKO
PIJA,I UZ I CT ZA VERIFIKACIJU METASTAZA U
JETRI,RTG PLUĆA ZA METASTAZE U PLUĆIMA.
LEČENJE
-PRE SVEGA HIRURŠKO,ADJUVANTNA
HEMIOTERAPIJA,RADITERAPIJA,ELEKTROKOAGULACIJ
A ILI TERAPIJA LASEROM

30
GRUPE S VISOKIM RIZIKOM ZA KOLOREKTALNI
KARCINOM
1.PACIJENTI SA POLIPIMA KOLONA
2.PORODIČNA ADENOMATOZNA POLIPOZA KOLONA
3.PORODICE SA HNPKK I SUSPEKTNI POJEDINCI
4.DUGOTRAJAN EKCEZIVAN ULCEROZNI KOLITIS
5.POSLE RESEKCIJA KARCNOMA KOLONA

31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
INFLAMATORNE BOLESTI CREVA

46
47
Zapaljenjske bolesti creva - ulcerozni kolitis i
Kronova bolest ( Crohn's desease ) hronična
su i teška zapaljenjska oboljenja digestivnog
trakta koja se danas smatraju sistemskim
bolestima.

48
Od ovih bolesti najčešće obole mladi od 15 do
35 godine, ali ima i starijih pacijenata.

49
Njihova raširenost u razvijenim zemljama Zapada je
velika, u nekim zemljama severne Evrope javlja se
kod čak 28 od 100.000 stanovnika - evropski prosek
je 4-10 obolelih na 100.000 stanovnika. U Srbiji se
godišnje javi 500 do 600 novih pacijenata. O
ukupnom broju još nema preciznih podataka, ali se
smatra da je incidenca približno na nivou evropskog
proseka.

50
Sličnosti i razlike

51
Razlikuju se po lokalizaciji, ulcerozni kolitis
zahvata isključivo debelo crevo,
Kronova bolest može da zahvati bilo koji deo
digestivnog trakta, od usta do anusa.

52
Uprkos dobro razrađenim kriterijumima za
razlikovanje, u oko 10-15 odsto pacijenata se ni na
osnovu simptomatologije i endoskopsko-histoloških
analiza ne može reći o kojoj vrsti je reč; u takvim
slučajevima, problem se klasifikuje kao
INTERMEDIJALNI KOLITIS koji ima
karakteristike obe bolesti.

53
Senzibilnije osobe mnogo češće oboljevaju od
zapaljenjskih bolesti creva, vrlo bitna i
psihička konstitucija osobe.

54
I genetska predispozicija takođe ima potvrđenu
ulogu u razvoju obih oboljenja. Osobe sa
porodičnom istorijom inflamatornih bolesti
creva pod većim su rizikom da i same obole,
pri čemu je genetski faktor dominantniji kod
Kronove bolesti.

55
 Manifestuju se
-hroničnom dijarejom
-učestalim i najčešće krvavo-sluzavim stolicama
- lažnim pozivima na stolicu
- stomačnim bolovima
- mogu se javiti i malaksalost, povišena temperatura,
mučnina, povraćanje, gubitak apetita i telesne težine.
- oboleli je često bled, dehidriran, praktično izmučen
dijarejom.

56
Kod lokalizacije bolesti na debelom crevu -
češće kod ulceroznog kolitisa - broj stolica je
znatno veći, a krvarenje se javlja kod oko
polovine obolelih.

57
Kod Kronove bolesti, koja može da zahvati
kompletan digestivni trakt (jednjak, želudac,
dvanestopalačno, tanko i debelo crevo), broj
stolica je znatno manji, ali se javljaju i bolovi,
povišena temperatura, vrlo često i gubitak
telesne težine. Prvi simptomi kod Kronove
bolesti su često identični onim kod akutne
upale slepog creva.

58
Budući da je reč o sistemskim bolestima, one
mogu imati i brojne lokalne i ekstraintestinalne
komplikacije. Inflamaci ja prodire kroz sve
slojeve digestivnog zida i često uzrokuje
ulceracije, stenoze i fistule.Sistemske
manifestacije su učestalija pojava kod Kronove
bolesti, obično u obliku perianalnih fistula i
apscesa (gnojnih kolekcija u gluteusu).

59
Ekstraintestinalne manifestacije:
1. Aftozne ulceracije usne duplje
2. Oftalmološke komplikacije:Iritis ili
uveitis,Episcleritis
3. Mišićno skeletne:Seronegativni artritis
(zglobovi),Ankilozirajući spondilitis, artritis
kičmenog stuba,Sacroileitis, artritis donjeg dela
kičmenog stuba.
4. Kožne manifestacije:Erithema nodozum
(panniculitis ili inflamacija subkutanog tkiva koje
zahvata donje ekstremitete),Pyoderma
gangrenosum(bolne ulceracije kože)
5. Duboka venska tromboza i plućna embolija
6. Autoimuna hemolitička anemija 60
Aftozne promene na usnama
61
Velike sličnosti u simptomatologiji
zapaljenskih bolesti creva sugerišu, takođe, da
imaju iste uzročnike, ili okidajuće mehanizme
koji zasad nisu dovoljno poznati, pominju
se:genetski, infektivni, alergijski, autoimuni,
nutritivni i psihosomatski faktori.

62
Novija gledišta o ulozi imunoloških
mehanizama u njihovoj etiopatogenezi
uključuju i mogućnosti kao što su abnormalni
odgovor na infektivni agens (koji je ili zaista
patogen, ili je normalan stanovnik creva) i
alergijsku reakciju ili autoimuni odgovor.

63
 TEŽINA BOLESTI (TRUELOVE AND WITTS KRITERIJUMI)

Umerena Fulminantna
Varijable Blaga bolest Teška bolest
bolest bolest

Broj stolica/dnevno <4 4-6 >6 >10

Krv u stolici Povremeno Povremeno Često / u svakoj U svakoj

Temperatura Normalna Normalna >37.5 >37.5

Puls Normalan Normalan >90 / min >90 / min

Potrebna
Hemoglobin >110 100,5 - 110 <100,5 transfuzija
krvi

SE (sedimentacija
<20 20 - 30 >30 >30
eritrocita)

Vazduh 
Toksična
Radiološki nalazi dilatacija
Edematozan
creva
zid creva

Distenzija i
Klinički znaci Napet trbuh napetost
trbuha64
 Dijagnoza zapaljenskih bolesti creva postavlja
se na osnovu :
-simptoma bolesti,
- laboratorijskih nalaza,

- endoskopske

- radiološke dijagnostike.

65
Laboratorijski nalazi su najčešće nespecifični i
rezultat su inflamacije i smanjene apsorpcije
hranljivih materija. Ukoliko pokažu anemiju, ona
može biti uzrokovana krvarenjem, malapsorpcijom
vitamina B12 i deficitom folne kiseline. Ni
leukocitoza i ubrzana sedimentacija nisu specifični
indikatori za ove bolesti, ali su pokazatelji akutnog
inflamatornog procesa, kao i povišene vrednosti
CRP-a (C-reaktivnog proteina).

66
Neinvazivan biomarker je i takozvani
FEKALNI KALPROTEKTIN, odličan
pokazatelj crevne inflamacije; njegova
povišena koncentracija je apsolutna indikacija
za upućivanje pacijenta na endoskopske
preglede (kolonoskopiju, gastroskopiju).

67
Endoskopski pregled sa biopsijom (uzimanjem
isečka tkiva) predstavlja zlatni standard
dijagnostike zapaljenjskih bolesti creva. Na
osnovu endoskopskog i histološkog nalaza,
utvrđuje se koji i koliki deo creva je zahvaćen
patološkim promenama, što su osnovne
informacije za određivanje terapijskogi
pristupa.

68
Endoskopski znaci ulceroznog kolitisa su otok
sluznice (edem), crvenilo (hiperemija), gubitak
vaskularne šare (jasno vidljivog crteža krvnih
sudova), postojanje čireva (ulceracija),
spontana krvarenja.

69
Nalaz može biti identičan i kod Kronove
bolesti, ali sa većim brojem ulceracija,
„kaldrmastim“ izgledom sluznice i,
karakteristično, promenama koje se javljaju na
preskok, sa zdravim tkivom između njih.

70
Ulcerozni kolitis (slike sa kolonoskopije)
71
Histopatološki, promene kod ulceroznog kolitisa
su površinske, na samoj su mukozi, dok kod
Kronove bolesti zahvataju ceo zid creva, često sa
vidljivim granulomima sličnim onima kod
tuberkuloze, tokom endoskopije obavezno uzima
i biopsija pa se definitivna dijagnoza postavlja
tek nakon histopatološke analize.

72
Radiološki pregledi najčešće se indikuju za
pregled tankog creva, koje je nedostupno
klasičnom endoskopskom ispitivanju.

73
 LEČENJE HRONIČNIH
ZAPALJENSKIH BOLESTI
CREVA

74
Radiološki pregledi najčešće se indikuju za
pregled tankog creva, koje je nedostupno
klasičnom endoskopskom ispitivanju.

75
U skladu s prirodom zapaljenjskih bolesti creva,
njihovo lečenje zahteva timski pristup,
saradnju gastroenterologa, hirurga, patologa,
radiologa, ali i uključivanje psihijatra.

76
Hronične zapaljenjske bolesti creva leče se
medikamentima i hirurški. Od lekova se
primenjuju aminosalicilati (preparati 5
aminosalicilne kiseline), antibiotici, različite
vrste kortikosteroida za parenteralnu, oralnu i
lokalno-analnu upotrebu.

77
Osnovni lek su aminosalicilati, koje pacijenti
uzimaju tokom celog života, u različitim dozama u
zavisnosti od faze bolesti (akutna, ili faza mirnog
toka - remisije), a primenjuju se oralno ili rektalno.
Vrlo često, pacijenti samo uz ove preparate mogu da
uđu u remisiju; ako, pak, ne reaguju, uključuje se
antibiotska terapija, koja je veoma važna u akutnoj
fazi bolesti.

78
Terapija kortikosteroidima ima
protivzapaljenjski efekat koriste se u akutnoj
fazi bolesti. koristi se nekoliko vrsta lekova.
Najnoviji je Budesonid , koji ima prednost u
odnosu na Pronizon jer nema centralni efekat.

79
Imunosupresivna terapija azatioprinom je sledeća
linija terapije, sa kojom čak do 90 odsto pacijenata
ulazi u remisiju bolesti. Takođe , Ciklosporin ima
svoju ulogu u težim oblicima bolesti, bez davanja
imunosupresiva ne može primeniti ni naredni korak
u lečenju - biološka terapija. Naime, ukoliko
pacijent ne reaguje ni na imunosupresivnu terapiju
(lek Imuran ), uvodi se biološka terapija.

80
Biološki lekovi su najnovija grupa lekova
kojima se leče teški oblici zapaljenjskih bolesti
creva. U našoj zemlji su dostupni
INFLIKSIMAB - REMICADE i HUMIRA,
medikamenti koji zaustavljaju zapaljenjski
proces u početnoj fazi, blokiranjem
takozvanog zapaljenskog citokina TNF (tumor
nekrozis faktora).

81
Biološka terapija je veoma efikasan način
lečenja, pacijente najbrže uvodi u remisiju,
čime se sprečavaju teške komplikacije bolesti i
izbegava hirurško lečenje.

82
Ukoliko oboleli ne reaguje ni na biološku
terapiju, to je definitivna indikacija za hirurško
lečenje. Hirurški pristup je različit - k od
Kronove bolesti operacija se samo izvodi u
slučaju teških komplikacija i vrlo je
restriktivna; kod ulceroznog kolitisa je takođe
poslednje rešenje, ali je ekstenzivna i može biti
način definitivnog izlečenja.

83
Operaciju izvode isključivo koloproktolozi, a
zahvat podrazumeva odstranjivanje celog
kolona i spajanje završnog dela tankog creva
sa anusom uz formiranje rezervoara (ileoanalni
pauč).

84
Kod Kronove bolesti, hirurškom lečenju se
pribegava samo u teškim komplikacijama, kod
stenoza creva, toksičnog megakolona, pojave
unutrašnjih fistula i absecsa, a operacija je vrlo
restriktivna.

85
Odstranjuje se samo oboleli deo creva zato što
se ukoliko bi se ponavljanim operacijama
uklanjao deo po deo tankog creva, moglo bi da
dođe do pojave sindroma kratkog creva,
odnosno potpune neiskoristljivosti hranljivih
materija.

86
Ishrana u kojoj se namirnice pažljivo biraju,
kombinuju i pripremaju važni su za lečenje
ovih psihički i fizički neretko vrlo iscrpljujućih
bolesti

87
U slučaju težih oblika u bolničkim uslovima se
primenjuje enteralna ili tečna hrana namenjena
bolesnicima koji zbog bolesti ili terapijskih
potreba nisu u mogućnosti da uzimaju čvrstu
hranu.

88
ISHRANA BOLESNIKA TREBALO BI DA
BUDE INDIVIDUALNA, JER NEKIM
PACIJENTIMA POJEDINE NAMIRNICE
ODGOVARAJU , DOK DRUGIMA
IZAZIVAJU NELAGODNOST.

89
VAŽNO JE DA PACIJENT NE IZBACI MNOGO
NAMIRNICA IZ ISHRANE, ŠTO MOŽE DA
PROUZROKUJE POTHRANJENOST KOJA
SLABI IMUNITET I POVEĆAVA SKLONOST
INFEKCIJAMA.ZBOG TOGA JE SAVET
LEKARA NEOPHODAN KAD SE SASTAVLJA
INDIVIDUALNI JELOVNIK.U AKUTNOJ FAZI
BOLESTI NEOPHODNO DA SE POVEĆA
KOLIČINA KALORIJA KAO I BELANČEVINA,
JER PACIJENTI IZ STRAHA ČESTO JEDU
MALO HRANE .

90
U AKUTNOJ FAZI BOLESTI, KADA SE
POJAVE GRČEVI I PROLIVI, BOLESNIK
BI TREBALO DA PIJE SAMO ČAJEVE
(kamilica, matičnjak, kupinov i dunjin list,
borovnica) I DA JEDU NA VODI
RASKUVAN PIRINAČ BEZ MASNOĆE I
MLEKA, SLUZAVE SUPE OD OVSA I
JEČMA KAO I DVOPEK.

91
KADA SE STANJE POBOLJŠA , JELOVNIK SE
DOPUNJUJE PASIRANIM KROMPIROM,
MLADIM PROBIOTSKIM SIROM, NEMASNIM
JOGURTOM, KISELIM MLEKOM,
RASKUVANOM TELETINOM, ILI KUVANIM
MLADIM BELIM MESOM, DOK SE
POSTEPENO U ISHRANU UVODI I
ISKLJUČIVO TERMIČKI OBRADJENO VOĆE
(kompot, pire ili pečeno). AKO OPORAVAK
NAPREDUJE U ISHRANI SE MOGU UVESI
RENDANE JABUKE, SAZRELE BANANE,
SVEŽE CEDJENI VOĆNI SOKOVI, ali ne na
prazan stomak. 92
ZAKLJUČAK

Obe bolesti su hronične, to su bolesti progresivnog toka koje,

ukoliko se ne leče, mogu dovesti do invaliditeta i značajno
narušavaju kvalitet života.

 UC zahvata samo sluzokožu debelog creva, dok je Kronova bolest

specifičnija i zahvata kompletan digestivni trakt.

bolesti traju doživotno, nema im leka i veoma je važno što pre doći
do dijagnoze, kako bi se pravovremeno počelo sa terapijom.

 značaj psihološke podrške jer se oboleli zbog zdravstvenih

problema povlače u sebe, skloni su depresiji.
Problemi obolelih su i nedovoljan pristup lečenju i dijagnostici,
kao i slaba dostupnost novijih vrsta terapije

93
H VA LA !

94