Biblioteka DAMIN GAMBIT

SVP

Urednik: Aleksandar Dramianin

ADOLF HITLER

MOJ POREDAK SVETA

Prevod: Milana urainov

METAPHYSICA
Beograd, 2006.

Naslov originala: Adolf Hitler MEINE WELTORDNUNG Copyright 2006. za srpsko govorno podruje Metaphysica, Beograd Sva prava objavljivanja i prevoda zadrava izdava.

Uvodna re
Avgusta 1925. godine, dok sam radio na prethodnoj knjizi, formulisao sam osnovne ideje Nacionalsocijalistike spoljne politike, u jednom veoma kratkom periodu i kako su mi to ve prilike doputale. U okviru te knjige posebno sam se bavio pitanjem Junog Tirola, koje je dalo povoda za napade na Pokret,* a koji su bili isto toliko grubi koliko i neosnovani. Godine 1926., osetio sam neodoljivu potrebu da objavim ovaj drugi deo u vidu posebnog izdanja. Ni slutio nisam da u na taj nain preobratiti dotine protivnike, koji su, u svom tom burnom negodovanju u pogledu Junog Tirola, prepoznali pre svega najbolje sredstvo za borbu protiv omrznutog i mrskog im Nacionalsocijalistikog pokreta. Takve ljude je jednostavno nemogue nauiti da razmiljaju na ispravan nain, jer pitanje istine ili greke, pravednosti ili nepravednosti, za njih apsolutno ne igra nikakvu ulogu. im sporno pitanje postane pogodno za korienje, vano je da ono poslui koliko u svrhu politike partije, toliko i u ime njihovih viih linih interesa, dok je istinitost ili pravednost datog predmeta potpuno irelevantna. To se jo vie odnosi na one sluajeve koji, na taj nain, mogu da nanesu tetu cilju sveopteg budenja nae nacije. to se tie ljudi odgovornih za unitenje Nemake, a koji su njeni sadanji vladari - njihov stav iz tog doba nije se ni do dana dananjeg
Nacionalsocijalistiki. (nap. ured.)

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA nimalo izmenio. Naprotiv. Upravo tako kao to su u to vreme hladnokrvno rtvovali Nemaku u ime doktrinarnih poglea partije ili zarad sopstvenih sebinih interesa, oni se isto tako sa mrnjom obruavaju na svakog ko protivrei njihovim interesima, ak iako dotini moda raspolae svim moguim sutinskim argumentima za preporod Nemake. I vie od toga. im se u njima pojavi vera u preporod nae nacije, otelotvoren u jednom imenu, pa ak i u samu mogunost da se jedan takav ovek pojavio, obino zauzmu suprotan stav protiv svega to bi moglo da proistekne iz takvog imena. Najkorisniji predlozi, i to oito oni najispravniji, bojkotovani su jednostavno zbog toga to je njihov zagovornik, kao pojava i ime, povezivan sa optim idejama protiv kojih su se, na osnovu njihove pretpostavke, morali boriti u ime njihove politike partije i linih gledita. Sama elja da se ovi ljudi preobrate je beznadena. Iz tog razloga, 1926. godine, kada je moja broura o Junom Tirolu tampana, nisam ni razmiljao o ideji da bih mogao da ostavim utisak na one koji su me, zbog njihovih optih filozofskih i politikih stavova, ve smatrali najljuimprotivnikom. U to vreme sam gajio nade da e barem neki od njih, koji na samorn poetku nisu bili veliki protivnici nae nacionalsocijalistike spoljne politike, prvo preispitati naa stanovita u okviru ove oblasti da bi ih tek nakon toga procenili. To se nesumnjivo desilo u miiogo sluajeva. Danas sa zadovoljstvom mogu da istaknem da su veina mukaraca, pa ak i oni iz javnog politikog ivota, preispitali svoj raniji stav u pogledu nemake spoljne politike. ak i onda kada su poverovali u to da ne mogu da se sloe sa nekim naim stavovima, ipak su prepoznali da su nas do njihovog formiranja vodile asne namere. Tokom poslednje dve godine, naravno, postalo mi je jasnije da je moj rukopis o tom vremenu bio u stvari izgraden na optim nacionalsocijalistikim uvidima kao osnovnim, polaznim pretpostavkama. Takoe mi je postalo jasnije da nas mnogi ne slede vie iz neprijateljstva nego zbog toga to

Uvodna re ih u tome neto spreava. U to vreme, u okviru usko naznaenih granica, nije bilo mogue pruiti realan sutinski dokaz osnovanosti nae nacionalsocijalistike koncepcije spoljne politike. Danas oseam neodoljivu potrebu da to nadoknadim. Jer ne samo da su se u poslednje dve godine napadi protivnika intenzivirali, ve je posredstvom njih veliki tabor indiferentnih takode mobilisan u izvesnoj meri. Burna rasprava i napadi koji su se u proteklih pet godina sistematski vodili protiv Italije polako prete da urode plodom - rezultirajui moguim gubitkom i unitenjem poslednjih nada nemakog preporoda. Dakle, kao to to esto biva u drugim stvarima, Nacionalsocijalistiki pokret u okviru svoje spoljne pclitike zauzima potpuno usamljeno i izolovano stanovite unutar nemakog naroda i njegovog politikog ivota. Napadi zajednikih neprijatelja naeg naroda i otadbine udruili su se unutar zemlje posredstvom opte poznate gluposti i nesposobnosti buroaskih nacionalnih partija, neznanja irokih masa i kukaviluka, kao posebno monog saveznika: kukaviluk koji danas moemo da zapazimo meu onima koji po samoj svojoj prirodi nisu sposobni da prue otpor marksistikoj poasti, i koji, iz tog razloga, sebe smatraju pravim srenicima to svoje glasove izlau panji javnog miljenja u pogledu stvari koje su manje opasne od borbe protiv marksizma, a koji, ipak, izgledaju i zvue kao neto nalik tome. Jer kada danas gromoglasno negoduju oko pitanja Junog Tirola, oni, izgleda, interesima nacionalne borbe slue isto tako kao to, nasuprot tome, nastoje da to je mogue vie odstupe u stranu od prave borbe protiv najgorih unutranjih neprijatelja nemake nacije. Ti patriotski nastrojeni, nacionalni, a isto tako jednim delom narodni ampioni, meutim, smatraju daleko lakim da oglase svoj ratni pokli protiv Italije u Beu ili Minhenu pod svesrdnom podrkom i u savezu sa marksistikim izdajicama njihovog naroda i otadbine, pre nego da povedu istinsku borbu protiv samih tih elemenata. Kako je to danas upravo postalo potpuno oevidno, celokupno zalaganje

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA za naciju od strane tih ljudi odavno se svelo tek na jednu spoljnu predstavu koja, zasigurno, njima priinjava zadovoljstvo, a koju velikim delom na narod ne prozire. Protiv ove mone koalicije, koja, posmatrano sa najrazliitijih stanovita, nastoji da pitanje Junog Tirola naini centralnom takom nemake spoljne politike, nacionalsocijalistiki pokret se bori nepokolebljivim podravanjem saveznitva sa Italijom protiv vladajue frankofilske tendencije. Na taj nain Pokret, nasuprot celokupnom javnom mnjenju u Nemakoj, posebno istie da Juni Tirol niti moe niti bi trebalo da bude prepreka ovoj politici. Ovo gledite je uzrok nae sadanje izolacije u oblasti spoljne politike i svih napada na nas. Kasnije e ono, sasvim sigurno, biti uzrok preporoda nemake nacije. Ovu knjigu piem da bih tu vrsto zacrtanu koncepciju potkrepio detaljnim dokazima i uinio je to jasnijom. to manje vanosti pridajem tome da budem shvaen od strane neprijatelja nemakog naroda, samim tim oseam veu dunost da dam sve od sebe da predstavim i istaknem temeljnu ideju prave nemake spoljne politike onim ljudima kojima su istinski interesi naroda zaista duboko u srcu, a koji su samo loe informisani ili loe vodeni. Znam da e, nakon detaljnog istraivanja ovde predstavljene koncepcije, mnogi od njih odustati od prethodnih stanovita i pronai svoj put do redova Nacionalsocijalistikog pokreta nemake nacije. Oni e, na taj nain, ojaati tu silu koja e jednog dana konano dovesti do sporazuma sa onima koji se jednostavno ne daju nauiti zato to su njihove misli i akcije uslovljene ne sreom njihovog naroda, ve ili njihovim linim ili interesima njihove partije.

Poglavlje 1

Rat i mir
Politika oblikuje istoriju. Sama istorija predstavlja pravac borbe jednog narcda za opstanak. Namerno ovde koristim frazu borba za opstanak zato to, uistinu, borba za osnovna sredstva za ivot, podjednako u miru i ratu, i jeste vena bitka protiv hiljada i hiljada vrsta otpora, upravo tako kao to je i sam ivot vena borba protiv smrti. Jer ljudi poput svih ostalih stvorenja na svetu znaju isto toliko malo o tome zato ive. Jedino sam ivot ispunjen je enjom za samoodranjem. Najprimitivnija stvorenja se bore za opstanak samo instinktivno, a to je stvorenje na viem nivou, taj instinkt samoodranja se prenosi na enu i dete, a kod onih koji su na jo viem nivou i na itavu vrstu. I dok se, oigledno, ljudi esto odriu sopstvenog instinkta samoodranja u ime vrste, oni, u stvari, na taj nain slue jo vioj svrsi. Jer uporedi li se ouvanje ivota kod itavog naroda i pojedinca, ono neretko lei samo u ovekovom odricanju. Dva mona ivotna instinkta, glad i ljubav, korespondiraju sa dubinom i snagom instinkta samoodranja. I dok zadovoljenje veite gladi garantuje samoodranje, zadovoljenje ljubavi obezbeduje kontinuitet rase. Istinu govorei, ova dva instinkta su vladari ivota. I mada mravi esteta moe da uloi hiljadu prigovora protiv jedne takve tvrdnje, injenica same njegove egzistencije ve pobija njegove argumente. Ne

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA postoji bie nainjeno od krvi i mesa koje bi moglo da izmakne zakonima to su odredili njegovo rodenje. I im ljudski um poveruje u to da je superioran u odnosu na njih, to unitava samu sutinu koja je nosilac uma. Meutim, ono to vai za ljudski um vai i za nacije. Nacija predstavlja samo mnotvo manje ili vie slinih pojedinaca. Njene prednosti lee u vrednosti pojedinaca samih po sebi, kao i karakteru i stepenu istovetnosti tih vrednosti. Isti zakoni koji odreduju ivot pojedinca, kojima je on podreen, vae takoe i za narod. Samoodranje i produenje vrste su najjai nagoni koji se nalaze u osnovi svih aktivnosti, sve dotle dok se telo pokazuje kao zdravo, pa e otuda ak i posledice ovih optih ivotnih zakona u okviru naroda biti sline kao i na nivou pojedinaca. Ako, za svako bie na ovoj zemlji, instinkt samoouvanja, u njegovom dvostrukom cilju - samoodranja i produetka vrste, predstavlja najelementarniju silu, a, u tom smislu, mogunost da se oni zadovolje bude ograniena, onda je logina posledica toga borba u svim njenim oblicima za mogunost odranja ovog ivota, to jest, zadovoljenja instinkta samoodranja. I dok je instinkt samoodranja i udnja za produetkom vrste obeleje bezbrojnih sojeva organizama na Zemlji, i neprekidno traje u pojedincima, ipak je prostor u kojem se itav taj ivotni proces odvija ogranien. Borba za egzistenciju i produetak vrste je proces koji se u milijardama i milijardama organizama odvija na samoj povrini Zemlje i koji se lako da izmeriti. Neodoljiva potreba da se upuste u borbu za opstanak lei u ogranienosti ivotnog prostora, ali, u borbi za taj ivotni prostor isto tako lei sama osnova evolucije. U preistorijsko doba, dok jo nije bilo ljudi, svetska istorija je prvenstveno bila prezentacija geolokih dogadaja: borba prirodnih sila jednih sa drugima, stvaranje nastanjive povrine, razdvajanje vode od kopna, formiranje planina, ravnica i mora. Bila je to svetska istorija tog doba. Sa pojavom organskog ivota, zajedno 10

Rat i mir sa ovekom,ova koncepcija se promenila.Isprva, procesi nastajanja i nestajanja hiljada oblija bili su predmet ovekovog interesovanja. Kasnije, kada je postao samosvestan, kroz koncepciju svetske istorije on je poeo da razumeva, kao prvo i najvanije, istoriju svog vlastitog bivstva, koja nije bila nita drugo do li njegova vlastita evolucija. Obeleja ove evolucije bili su neprekidna borba kako oveka sa ivotinjama, tako i oveka sa ovekom. Iz ove nesagledive zbrke animalnih odnosa obrazovali su se oblici socijalnog ivota: klan, pleme, narod, drava. Opisi njihovog nastajanja i nestajanja zapravo su samo opisi jedne neprestane borbe za opstanak. Ako, dakle, politika oblikuje istoriju, a istorija sama po sebi predstavlja borbu kako oveka, tako i nacije za samcouvanje i kontinuitet, onda je politika, u stvari, finalno izvrenje te borbe. Otud, politika kao takva nije samo borba za opstanak neke nacije, ve je cna i umetnost sprovodenja te borbe. Poto istorija, kao slika do danas postojeih borbi za opstanak nacija, nepobitno prezentuje i politiku koja preovladuje u odreenom vremenu, ona je najbolja uiteljica naih politikih aktivnosti. Ako je najvii zadatak politike ouvanje i trajanje ivota naroda, onda je ovaj ivot veni zalog oko kojeg se vodi bitka, za koji se i nad kojim se ova borba odluuje. Stoga je zadatak politike da ouva ovu supstancu koja je sainjena od mesa i krvi. Samo uspeh u politikoj akciji ini moguim to ouvanje, dok je neuspeh destrukcija, odnosno, razaranje supstance. Sledstveno tome, politika je uvek lider u ovoj borbi za ivot, vodilja istog, organizator, a uspeh politikog delovanja zavisie od toga koliko e ga ovek pravilno dizajnirati, to e, na kraju, odluivati o ivotu ili smrti naroda. Nuno je razumeti ovo na jasan nain, jer sa tim razumevanjem dva koncepta - politika mira ili rata smesta postaju nitavni. Poto je zalog oko kojeg se politika uvek rve sam ivot, rezultat uspeha ili neuspeha bie takode isti, bez obzira na sredstva kojima 11

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA politika pokuava da izvede borbu za ouvanje ivota nekog naroda. Politika mira koja ne uspe isto tako direktno vodi unitenju nekog naroda, to jest, ukidanju njegove supstance od krvi i mesa, kao to to ini i promaena politika rata. I u jednom kao i u drugom sluaju, oduzimanje preduslova ivota postaje uzrok umiranja nekog naroda. Jer, narodi ne nestaju na bojnim poljima: izgubljene bitke ih pre liavaju sredstava za ouvanje ivota, ili, bolje reeno, vode do takvog liavanja, odnosno nisu u stanju da ga spree. Zaista, gubici koji nastaju direktno od rata ni na koji nain ni-su srazmerni gubicima koji nastaju usled loeg i nezdravog ivo-ta jednog naroda, kao takvog. Tiha glad i zli poroci za deset godina pobiju vie ljudi nego to bi rat mogao da uini za hiljadu godina. Najokrutniji ratje, meutim, upravo ono to dananjem oveanstvu izgleda kao neto najmirnije - naime, mirni ekonomski rat. Po svojim krajnjim posledicama, sam taj rat dovodi do rtava u poreenju sa kojima ak i rtve svetskog rata blede do nitavila. Jer taj rat pogada ne samo ive, ve zahvata i sve one koji samo to se nisu rodili. Dok rat u najgorem sluaju ubija samo jedan deo sadanjosti, ekonomski rat ubija budunost. Jedna godina kontrole radanja u Evropi ubija vie ljudi nego to ih je palo u bitkama od vremena Francuske revolucija pa do naih rana, u svim ratovima u Evropi, ukljuujui i svetske ratove. Ali, to je posledica mirne ekonomske politike koja je prenaselila Evropu a da nije ouvala mogunost za dalji zdrav razvoj prilinog broja naroda. U celini, trebalo bi takode rei i sledee: im neki narod zaboravi da je zadatak politike da sauva nje-gov ivot svim sredstvima i na sve mogue naine, pa umesto toga naumi da podvrgne politiku nekom odreenom modusu delova-nja, on unitava unutranji smisao vetine voenja naroda u nje-govoj odsudnoj borbi za slobodu i hleb. Politika koja je bazino ratoborna moe da neki narod dri daleko od brojnih poroka i patolokih simptoma, ali ona ne moe da sprei promenu unutranjih vrednosti tokom mnogih vekova. 12

Rat i mir Politika koja je u osnovi ratoborna moe zatititi narod od raznih poroka i patolokih simptoma, ali ne moe spreiti promenu unutranjeg sistema vrednosti tokom mnogih vekova. Ako to postane permanentan fenomen, rat u sebi sadrzi unutranju opasnost, koja se tim vie istie to su manje slini flindamentalni rasni sistemi vrednosti koji konstituiu naciju. To se ve pokazalo kao tano u svim poznatim antikim dravama, a posebno se odnosi na sve dananje evropske drave. Priroda ratnog nasleda da, kroz hiljadostruki individualni proces, dovodi do rasne selekcije u okviru naroda,oznaava povlaeno unitavanje njegovih najboljih elemenata. Poziv na hrabrost i neustraivost pronalazi odziv u bezbrojnim ljudskim reakcijama, u onim najboljim i najvrednijim predstavnicima rase, koji se iznova i iznova dobrovoljno odazivaju posebnim zadacima, ili se sistematski kuitiviu kroz organizovan metod posebnih formacija. Vojnim liderstvom svih vremena je oduvek vladala ideja o formiranju posebnih legiona, izabranih elitnih trupa u vidu mnogobrojnih vojnih jedinica uvara i jurinih bataljona. Garde persijske palate, aleksandrijske elitne trupe, rimski legioni Pretorijanaca, strane trupe najamnika, odbrambene regimente Napoleona i Fridriha Velikog, jurini bataljoni, posade podmornica i vazduhoplovni korpusi Svetskog rata dugovali su svoje poreklo istoj ideji i potrebi za pronalaenjem ogromnog broja mukaraca, onih najsposobnijih za obavljanje tekih zadataka, i njihovom dovodenju u posebne formacije. Jer, prvobitno, svaka trupa nije bila izveban korpus ve borbena jedinica. Slava koju podrazumeva pripadnost jednoj takvoj zajednici dovela je do stvaranja specijalnog borbenog duha korpusa koji je, meutim, za posledicu mogao da ga zakoi i na kraju zavri u istim formalnostima. Otuda nije retko da takve formacije moraju da podnesu najvee krvave rtve, to jest, borbeno najspremniji su izdvajani iz ogromne mase Ijudi i odvodeni u rat u zbijenim redovima. Tako |e procenatmajkvajitetnijih pripadnika nacije nesrazmerno iezao, dok se, nas^prot tome, ispostavilo da je visoki procenat onih 13

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA najgorih uspevao da se sauva. Naporedo sa izuzetno idealistiki nastrojenim mukarcima, koji su spremni da rtvuju svoj ivot za narod, stoji broj onih najpokvarenijih egoista koji na ouvanje svog ivota gledaju kao na najvii ivotni zadatak. Heroj umire, kriminalac opstaje. To izgleda oevidno u herojskim vremenima, a posebno za idealistiki nastrojene mlade ljude. I to je dobro, jer to je dokaz da u narodu jo uvek postoji sistem vrednosti. Pravi dravnik mora sa posebnom brigom da gleda na ovu injenicu, i da je uzme u razmatranje. Jer ono to se lako da tolerisati u ratu, u stotinama ratova dovodi do laganog odumiranja najboljih, najvrednijih predstavnika nacije. Zahvaljujuci tome pobede su zaista bile izvojevane, ali na kraju nije bilo naroda vrednog te pobede. Abudui, saaljenja vredni, narataji, to se mnogima ini neshvatljivo, neretko predstavljaju rezultat uspeha prethodnih vremena. Iz tog razloga, mudri politiki lideri ivotni cilj naroda nikada nee videti u ratu, ve e to biti samo sredstvo njegovog odranja. Zato mora edukovati ljudstvo povereno najviem oveku, ali i vladati sa najviom savesnou. Ako je potrebno, kada je ivot naroda u pitanju, oni ne bi trebalo da izbegavaju i uzmiu od estokog krvoprolia, ali uvek moraju imati na umu da jednog dana mir opet mora nastupiti i zameniti taj krvavi period. Ratovi koji se vode za neke ciljeve, kao i zbog svoje prirode, ne garantuju kompenzaciju za prolivenu krv, pa stoga jesu svetogrde poinjeno protiv nacije i greh protiv budunosti naroda. Veiti ratovi, medutim, mogu da postanu uasna opasnost meu narodom koji poseduje nejednake elemente u okviru strukture svoje rase da samo neki delovi mogu biti smatrani kao oni koji uvaju dravu, i kao takvi su, zato, posebno kreativne prirode. Kultura evropskih naroda poiva na temeljima koje je nadahnue nordijske krvi stvaralo vekovima. Kada bi poslednji ostaci ove nordijske krvi bili eliminisani, lice evropske kulture bi bilo izmenjeno, dok bi, meutim, vrednost drava opala u skladu sa opadanjem vrednosti naroda. 14

Rat i mir S druge strane, politika, koja je u osnovi miroljubiva, pre svega bi se postarala da ouva nosioce najplemenitije krvi, dok bi, edukujui ga na taj nain, narod u celini zapravo oslabila, to bi ga jednog dana moralo dovesti do propasti, nakon to bi to, konano, zapretilo sutini njegove egzistencije. A tada, umesto da se bori za hranu, nacija e radije smanjiti koliinu te hrane i, to je jo verovatnije, ograniiti broj ljudi ili kroz mirnodopsku migraciju ili kroz kontrolu radanja, da bi na taj nain izbegla ogroman pritisak i stres. Tako u osnovi r ^ .,, uuka postaje bi za narod. Jer oni narodi koji su, s jedne strane, izloeni neprestanom ratovanju, s druge strane su pogodeni emigracijom. Tim putem narod polako biva pljakan u pogledu najkvalitetnijih ljudi, i to u stotinama hiljada pojedinanih ljudskih tragedija. Tuno je znati da celokupna naa nacionalna politika mudrost, koja toliko previda prednost emigracije, u najveoj meri ali zbog opadanja broja njenog sopstvenog naroda, ili u najboljem sluaju, govori o kulturnom otpadu koji na taj nain biva poslat u druge drave. Ono to se pri tome ne zapaa je najgore. Budui da se emigracija ne odvija u skladu sa teritorijom, niti prema godinama starosti, ve umesto toga ostaje izloena proizT/oljnom zakonu sudbine, uvek po pravilu dolazi do odliva upravo onih najhrabrijih i najodvanijih iz naroda - onih koji su najodluniji i najspremniji da prue otpor. U okviru omladine sa sela, koja je emigrirala u Ameriku pre 150 godina, nalazili su se isto tako najodluniji i najodvaniji mukarci kao to je danas sluaj sa radnicima koji odlaze u Argentinu. Kukavice i slabii bi pre umrli u domovini nego to bi skupili hrabrost da hleb zaraduju u nepoznatoj, stranoj zemlji. Bez obzira na to da li se beda, siromatvo, politiki pritisak ili religiozna prinuda svalila na ljude, uvek e oni najzdraviji i najotporniji na pritisak biti sposobni da izdre i podnesu jo vei pritisak. Slabi e prvi da se potini. Njegovo ouvanje je uopte isto tako veoma malo znaajno za pobedu kao i to to ostaje u otadbini. Neretko se zakon akcije prenosi iz otadbine u kolonije, 15

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA zato to tamo sasvim spontano dolazi do koncentracije najviih Ijudskih vrednosti. Meutim, dobitak za novu zemlju tako postaje gubitak za otadbinu. im tokom vekova narod jednom izgubi svoju najbolju, najjau i najprirodniju silu u Ijudstvu kroz emigraciju, teko da e vie ikada biti u stanju da prikupi unutarnje snage da prui neophodan otpor u najodsudnijim kobnim vremenima. Zato e potom pribei kontroli radanja. ak i ovde gubitak u brojnosti stanovnitva nije presudan, ali je uasna injenica da, kroz kontrolu raanja, najvie potencijalne vrednosti naroda bivaju unitene u samom zaetku s obzirom na to da su veliina i budunost naroda odreene zbirom njegovih sposobnosti za najvia dostignua na svim poljima. Meutim, to su one vrednosti linosti koje se ne pojavljuju povezane sa pravom roenja. Ako bismo odstranili iz naeg kulturnog ivota, nae nauke, zaista celokupne nae egzistencije kao takve, sve ono to su stvorili ljudi koji nisu bili prvoroeni sinovi, onda bi Nemaka postala gotovo balkanska drava. Nemaki narod onda ne bi mogao da bude proklamovan za kulturan narod. tavie, mora se imati u vidu da, ak i u sluaju kada bi prvoroeni ipak stvorili velika dostignua za svoj narod, najpre mora biti preispitano da nije barem neko od njihovih predaka bio prvoroeni. Jer kada se u itavom rodoslovnom stablu lanac prvoroenih samo jednom prekine, onda on takode pripada onima koji ne bi postojali da nai preci nisu uvek odavali poast i potovanje tom principu. U ivotu nacija, medutim, ne postoje greke prolosti koje se smatraju ili koje bi bile ispravne u sadanjosti. Sutinski miroljubiva politika je, uz kasnije krvarenje nacije kroz emigraciju i kontrolu raanja, utoliko pogubnija to vie zahvati narod koji se sastoji iz nejednakog broja pripadnika rasa. Jer u ovom sluaju, kroz emigraciju, takode dolazi do odliva najplemenitijih pripadnika rase iz naroda, dok su putem kontrole raanja u domovini, oni koji su uspeli da se zbog vrednosti svoje rase izgrade i doguraju do vieg ivotnog i drutvenog nivoa zapravo 16

Rat i mir
oni koji su se prvi nali pogodenim. Postepeno bi potom usledila situacija u kojoj bi popunjavanje inferiornih irokih masa postalo nenadoknadivo, i na kraju, nakon vekova, dovelo do opadanja celokupne vrednosti naroda. Takva nacija bi postepeno izumirala sve dok ne bi prestala da raspolae jednom pravom ivotnom vitalnou. Tako e politika miroljubivog karaktera biti isto toliko tetna i razorna po svojim efektima kao politika koja u ratu vidi jedino oruje. Politika mora da se bori za opstanak i ivot naroda; tavie, ona uvek mora da izabere oruje kojim e se boriti kako bi sluila ivotu u najviem smislu te rei. Jer ovek se ne bavi politikom da bi mogao da umre, pre bi se moglo rei da se od oveka povremeno zahteva da umre kako bi nacija mogla da ivi. Cilj je ouvanje ivota, a ne herojska smrt, ili ak kukavika rezigniranost.

17

Poglavlje 2

Neophodnost borbe
, Borba naroda za opstanak je, pre svega, odredena sledeim faktorima: bez obzira na to koliko narod moe da bude od visokog kulturnog znaaja, borba za osnovna sredstva za ivot stoji ispred svih vitalnih potreba. Svakako, briljantni lideri mogu da dre velike ciljeve pred oima naroda kako bi od materijalnih stvari moglo da se krene dalje u pravcu viih duhovnih ideala. Uopteno gledajui, usredsredenost samo na materijalne stvari e se intenzivirati tano u onoj meri u kojoj iezavaju duhovni vidici. to ovek ivi primitivnijim duhovnim ivotom, to vie postaje nalik ivotinji, sve dotle dok u hrani konano ne pone da uvida jedini cilj ivota. Zbog toga narod moe veoma dobro da izdri izvesno ogranienje materijalnih ciljeva, sve dotle dok mu se daje kompenzacija u vidu ivotvornih ideala. Ali, da ti ideali ne bi rezultirali unitenjem naroda, nikada ne bi trebalo da postoje jednostrano, sami po sebi, a na tetu zadovoljenja materijalnih potreba, tako da prete da ugroze zdravlje nacije, budui da e izgladneli narod zaista zavriti tako to e kolabirati usled neuhranjenosti, ili e neizbeno promeniti svoj poloaj. Pre ili kasnije, meutim, fiziki kolaps donosi za posledicu duhovni kolaps. A tada nastupa kraj i samih ideala. Zato su ideali dobri i zdravi sve dotle dok doprinose jaanju unutranje i opte snage naroda,

18

Neophodnost borbe kako bi u konanoj analizi mogli da budu korisni u preduzimanju borbe za egzistenciju. Ideali koji ne slue toj svrsi, mada spolja mogu izgledati hiljadu puta lepi, izuzetno su lci i tetni zato to narod sve vie i vie udaljavaju od stvarnog ivota. Ali, osnovna sredstva za ivot koja su narodu neophodna uslovljena su ivotnim prostorom koji mu je dat na raspolaganje. Zdrav narod e barem tragati za tim da zadovolji svoje potrebe na sopstvenoj zemlji. Svako drugo stanje je patoloko i opasno, pa ak i ako vekovima omoguava odranje naroda. Svetska trgovina, svetska ekonomija, turistiki promet, i tako dalje, sve su to privremena sredstva da se narodu obezbedi odranje. Ona zavise od faktora koji delimino prevazilaze proraune, i koji, s druge strane, lee izvan moi nacije. U svim vremenima najsigurniji temelj za egzistenciju naroda bilc je sopstveno zemljite. Ali, sada moramo da razmotrimo sledee: Broj stanovnika je promenljiv faktor. On e uvek narastati u zdravom narodu. I zaista, ve sam taj pcrast, prema realnim proraunima, garantuje jednom narodu budunost. Medutim, posledica toga je da zahtev za komotitetom takode raste. U veini sluajeva takozvani porast domae produkcije moe da zadovolji samo rastue zahteve oveanstva, ali nikako narastajue populacije. To posebno vai za evropske nacije. U poslednjih nekoliko vekova, posebno u novije vreme, potrebe evropskih naroda narasle su u tolikoj meri da porast produktivnosti zemlje, koji je mogue ostvariti iz godine u godinu pod povoljnim okolnostima, teko da moe da ide u korak sa rastom optih ljudskih potreba. Porast stanovnitva moe da bude izbalansiran samo kroz poveanje, to jest, proirenje ivotnog prostora. I dok je broj stanovnika jednog naroda promenljiv, dotle zemlja, kao takva, ostaje ista. To znai da je poveanje broja stanovnika proces koji je po svojoj prirodi toliko oevidan da se ni ne smatra kao neto izuzetno i neobino. S druge strane, poveanje teritorije je uslovljeno optom raspodelom imovine u svetu, to je in posebne revolucije, 19

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA izuzetan proces, tako da lakoa sa kojom populacija raste stoji u otroj suprotnosti sa neverovatno tekim teritorijalnim promenama. Pa ipak, regulisanje odnosa izmedu populacije i teritorije je od ogromne vanosti za nacionalnu egzistenciju. U stvari, moemo s pravom rei da se doivotna borba naroda, zapravo, sastoji u zatiti teritorije koja mu je potrebna kao opti preduslov za odranje narastajue populacije. Budui da broj stanovnika neprestano raste, a zemlja ostaje ista, postepeno mora da dode do tenzija, to se prvenstveno ogleda u bedi i nevoljama, a to za izvesno vreme moe da se izbalansira kroz veu proizvodnju, vei broj ingenioznih metoda proizvodnje, ili posebno strogu ekonomsku politiku. Ali, onda nastupi dan kada sve te tenzije vie ne mogu ni na jedan nain da se otklone. A.tada se zadatak lidera nacionalne borbe za opstanak sastoji u sutinskom eliminisanju nepodnoljivih uslova, to jest, u ponovnom uspostavljanju tolerantnog odnosa izmedu broja stanovnika i veliine teritorije. Postoji nekoliko naina da se u ivotu nacije koriguje disproporcija izmedu naseljenosti stanovnitva i teritorije. Najprirodniji nain je adaptirati zemlju, s vremena na vreme, prema naraslom broju stanovnika. To zahteva odlunu borbu i rizik krvoprolia. Medutim, to krvoprolie je isto tako jedina stvar koja moe biti opravdana narodu. Budui da se tim putem osvaja prostor neophodan za dalji porast broja stanovnika, to automatski pronalazi viestruku kompenzaciju za ljudstvo koje je stradalo na bojnom polju. Tako sutina slobode izrasta iz ratnih nevolja. A ma utire stazu kojom e kasnije krenuti plug. I ako uopte elimo da razgovaramo o ljudskim pravima, onda jedino u ovom sluaju rat slui najpravednijem cilju: on narodu omoguava da poseduje zemlju koju eli marljivo i poteno da obrauje za sebe, kako bi svojoj deci jednog dana mogao da obezbedi osnovna sredstva za ivot. S obzirom na to da zemlja nije dodeljena nikome, niti je kome poklonjena na dar, ona od strane samog Providenja biva po20

Neophodnost borbe arena narcdu koji u svom srcu ima hrabrosti da je poseduje i marljivost da je obraduje plugom. Zato svaki zdrav, snaan narod ne vidi nikakav greh u teritorijalnom osvajanju, ve jedan potpuno prirodan proces. Savremeni pacifista koji porie ovo sveto pravo zasluuje prekor, pre svega zbog injenice da je on sam ponikao i odgajan je na nepravdi prethodnih vremena. tavie, nema raesta na zemlji koje je predodredeno kao prebivalite naroda za sva vremena, budui da je zakon prirode desetinama hiijada godina primoravao oveanstvo da se seii. Konano, sadanja podela poseda na zemlji nrje osmiljena od strane vie sile, ve od strane sainog cveka. I upravo zato ? ja reenje doneto od strane oov.eka nikada nisani smatrao venom vrednou, koje sada Provirtenje uzima u svoju zatitu i uznosi ga na nivo budueg zakona. Na taj nain, kao to je povrina zemlje bila izloena veitim geolokim transformacijama, inei da organski ivot odumire i da se neprestano menja kako bi pronaao novi oblik, isto tako su i ove granice ljudskih naseobina izloene neprekidnim promenama. Pa ipak, mnoge nacije, u izvesnim periodima, mogu imati interes da prikau postojeu podelu svetskih teritorija kao veito obavezujuu, iz razloga to to odgovara njihovim interesima, isto tako kao to druge nacije u istoj toj situaciji mogu videti samo neto to je u principu ovekova umotvorina, koja u tom momentu njima ne ide u korist, i koja zbog toga mora biti izmenjena svim sredstvima koja su u Ijudskoj moi. Svako ko bi zauvek odstranio ovu borbu sa lica zemlje moda bi uspeo da zaustavi rat i iskoreni bitke izmedu ljudi, ali bi isto tako unitio najjau silu koja ih pokree da se razvijaju; isto tako kao to bi, elei da u civilnom ivotu bogatstvo izvesnog oveka ili veliinu odredenih poslovnih poduhvata uini venim, u tu svrhu eliminisao igru slobodnih sila, nadmetanje. Rezultat bi bio katastrofalan za naciju. Ispostavlja se da je dananja neravnopravna podela svetskog prostora takva da ide daleko vie u prilog pojedinih nacija, pa je 21

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA potpuno razumljivo to one silom prilika imaju interes da nadalje ne dopuste promenu trenutne podele teritorija. Ali, prekomerno bogatstvo teritorija koju uivaju ove nacije stoji u kontrastu sa siromatvom drugih, koje, uprkos vrhunske proizvodnje, nisu u stanju da proizvode hranu za svoje svakodnevne potrebe kako bi se odrale u ivotu. Ima li vieg prava od toga da jedna nacija poeli da im se suprostavi ako i ona polae pravo na isto to podruje koje joj omoguava opstanak i odranje? Ne. Osnovno pravo ovog sveta jeste pravo na ivot, sve dotle dok je ovek dovoljno snaan za to. Zato e, na osnovu ovog prava, jaka nacija uvek pronai naine da veliinu teritorije prilagodi svom broju stanovnika. Kada nacija jednom dospe u situaciju da, bilo usled slabosti ili loeg liderstva, vie ne moe da ukloni nesklad izmedu porasta stanovnitva i nepromenljive veliine teritorije poveavanjem produktivnosti njene zemlje, nuno e morati da pronade neki drugi nain. I onda e tim putem broj stanovnika prilagoditi zemlji. Priroda, sama po sebi, izvodi prvo prilagodavanje broja stanovnika veliini teritorije koje nema dovoljno da bi mogla da ga ishrani. U tome su nevolja i beda njena sredstva. Narod, prolazei kroz takve nedae, biva toliko desetkovan da porast broja stanovnika postaje gotovo nemogu. Posledice ovog prirodnog prilagodavanja naroda zemlji nisu uvek iste. Pre svega, na scenu stupa veoma otra i nemilosrdna borba za egzistenciju, koju samo najjai i najotporniji pojedinci mogu da preive. Visok procenat smrtnosti novoroenadi, s jedne strane, i visok procenat ostarelih ljudi, s druge, glavni su predznak vremena koje se veoma malo obazire na ivot pojedinca. Budui da pod takvim okolnostima svi slabii bivaju zbrisani kroz velike tekoe i akutne bolesti, a samo oni najzdraviji mogu da opstanu, dolazi do prirodne selekcije. Tako broj stanovnitva jednog naroda moe da bude izloen ogranienju, dok unutarnje vrednosti mogu da ostanu, to zaista moe da se doivi kao unutarnji uspon. Ali, takav proces ne moe
22

Neophodnost borbe dugo da traje, inae se nedae mogu pretvoriti u svoju suprotnost. U nacijama sastavljenim od rasa koje nisu jednake po vrednosti, stalna neuhranjenost na kraju moe dovesti do letarginog preputanja bednim okolnostima, koje postepeno moe dovesti do opadanja nivoa energije, a umesto borbe koja podstie prirodnu selekciju, nastupa postepena degeneracija. To je sasvim sigurno sluaj onda kada ovek, da bi kontrolisao hroninu bedu, vie ne pripisuje nikakvu vrednost tome da se razmnoi, i zbog toga pribegava sopstvenoj kontroli radanja. I tada, istog momenta kree putem koji protivrei prirodi. Dok priroda, od mnogobrojnih ljudi koji su se rodili, potedi nekoliko njih koji su najzdraviji i najotporniji da se izbore u ivotu, ovek ograniava broj dece koje e roditi, a tada pokuava da odri u ivotu onu koja su rodena bez obzira na njihovu unutranju vrednost. Ovde je njegova humanost samo sluga njegovoj slabosti, dok je istovremeno zapravo najokrutniji unititelj njegove egzistencije. Ako ovek eli da ogranii broj dece koju e roditi, a da pri tome ne proizvede uasne posledice koje proizilaze iz kontrole radanja, onda mora sebi dopustiti slobodu da rada bez ogranienja, ali da svede na minimum trokove za svu onu ve rodenu decu. Postojalo je doba u kojem su Spartanci bili sposobni da primene ovu mudru meru, ali ne i nai dananji, lano sentimentalni i patriotski nastrojeni pripadnici buroazije. Vladavina est hiljada Spartanaca nad trista pedeset hiljada Helena moe se zamisliti samo ako se ima u vidu da je to posledica vie vrednosti rase Spartanaca. Ali je to bila posledica sistematskog odravanja i uvanja rase; prema tome, Sparta se moe smatrati prvom narodnom dravom. Naputanje bolesne, slabe, deformisane dece, ukratko, njihovo unitenje, bilo je prikladnije, pa ak, iskreno reeno, i hiljadu puta humanije nego alosno ludilo naeg doba, koje uva najbolesnije pojedince, i to zaista po svaku cenu, dok, s druge strane, oduzima ivot stotinama hiljada zdrave dece kroz kontrolu raanja ili kroz abortuse da bi kasniie proizvelo degenerisanu rasu optereenu bolestima. 23

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Otuda se uopteno moe rei da ograniavanje stanovnitva kroz nedae i unapred zacrtane standarde od strane nekih ljudi moe takode vrlo lako dovesti do priblinog prilagodavanja neadekvatnog ivotnog prostora, ali vrednost postojeeg ljudskog materijala se konstantno sniava i na kraju istinski propada. Drugi pokuaj da se brojnost stanovnitva prilagodi veliini zemlje lei u emigraciji, pod uslovom da se ne odigrava plemenski, to isto tako dovodi do devalvacije preostalog ljudskog materijala. Kontrola raanja ljudi unitava nosioce najviih vrednosti, dok emigracija unitava vrednost proseka. Postoje jo dva naina pomou kojih nacija moe pokuati da balansira disproporciju izmedu stanovnitva i teritorije. Prvi se naziva poveanjem unutranje produktivnosti zemlje, koji kao takav nema nikakve veze sa takozvanom unutranjom kolonizacijom; drugi je poveanje proizvodnje robe iroke potronje i konverzija domae ekonomije u ekonomiju izvoza. Ideja o poveanju prinosa zemlje unutar granica koje su bile zacrtane - jednom i zauvek je zastarela. Istorija ovekovog obradivanja zemlje govori o stalnom progresu, unapredivanju i, otuda, o poveanju prinosa. Dok prvi deo ovog progresa lei u oblasti metodologije obradivanja zemlje, kao i u izgradivanju naselja, drugi deo lei u poveanju vrednosti zemlje vetakim putem kroz upoznavanje sa hranljivim materijama koje nedostaju ili ih nema dovoljno. Taj put vodi od motike iz ranijih vremena, pa sve do modernog pluga, od vrstog dubriva do dananjih vetakih. Bez sumnje, produktivnost zemlje je pomou toga bezgranino poveana. Ali je isto tako sasvim izvesno da je i u tome negde bilo ogranienja. Posebno ako razmotrimo da je ivotni standard kulturnih ljudi u principu zajedniki, to nije uslovljeno koliinom nacionalnog proizvoda dostupnog pojedincu; pre bi se moglo rei da je to podredeno prosudivanju okolnih zemalja i, obratno, ustanovljeno uslovima unutar njih. Dananji evropski snovi o i24

Neophodnost borbe votnom standardu proistiu isto toliko iz potencijala Evrope, kao i iz aktuelnih uslova koji preovlauju u Americi. Medunarodni odnosi su postali toliko laki i bliski, zahvaljujui modemoj tehnologiji i komunikacijama, da Evropljanin, esto i potpuno nesvesno, amerike uslove primenjuje kao standarde za sopstveni ivot. Ali, cn pri tome zaboravlja da je odnos broja stanovnika prema povrini zemlje amerikog kontinenta daleko povoljniji nego odgovarajui uslovi u kojima ive evropske nacije s obzirom na njihov ivotni prostor. Bez obzira na to koliko Italija, ili recimo Nemaka, naseljava zemiju, bez obzira na to na koji nain i dalje poveava produktivnost svoje zemlje putem naunih i metodolokih aktivnosti, uvek ostaje disproporcija broja stanovnika u odnosu na zemlju kada se meri prema brojnosti amerikog stanovnitva u odnosu na zemlju njihove Unije. I ako bi dalje poveanje broja stanovnika putem vrhunskog razvoja industrije i bilo mogue za Italiju ili Nemaku, onda bi ih na isti taj nain Amerika Unija viestruko nadmaila. A kada, na kraju, dalji porast u ove dve evropske zemlje vie ne bi bio mogu, Amerika Unija bi mogla nastaviti da se dalje razvija vekovima sve dotle dok ne bi dostigla odnos koji mi ve danas imamo. Efekti koji posebno nastoje da se postignu naseljavanjem poivaju na zabludi. Miljenje da moemo da dovedemo do poveanja produktivnosti zemlje je pogreno. Bez obzira na to kako je raspodeljena zemlja, na primer, u Nemakoj, bilo u velikim ili malim zemljoradnikim posedima, ili u zemljitima za sitne doseljenike, to ne menja injenicu da, u proseku, 136 ljudi ivi na jednom kvadratnom kilometru. To je nezdrav odnos. Nemogue je ishraniti na narod polazei od ove osnove i pretpostavke. Zaista bi samo stvorilo konfliziju postaviti pred mase slogan o unutranjem naseljavanju, koje bi onda polagale svoje nade u to i mislile da su na taj nain pronale sredstva da se otarase njihovih sadanjih nevolja. To nikako ne bi bio sluaj. Jer nevolja i beda ni blizu nisu rezultat pogrenog naina raspodele zemlje, ve 25

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA posledica neadekvatne koliine prostora, koja danas, u celini, stoji na raspolaganju naoj naciji. Poveanjem produktivnosti moe se, meutim, donekle ublaiti situacija u vezi s narodnim dobrom. Pa ipak, na duge staze to nas nikada ne bi oslobodilo dunosti da se ivotni prostor, kada postane nedovoljan, prilagodi poveanom broju stanovnika. Putem unutranjeg naseljavanja, u najpovoljnijim okolnostima, moglo bi da dode samo do amelioracije, u smislu drutvenih reformi i pravde. To je potpuno nevano u pogledu potpunog ouvanja naroda. I to e, isto tako, esto biti tetno za poloaj nacionalne spoljne politike zato to budi nade koje narod udaljavaju od realnog razmiljanja. Obian, ugledan gradanin e onda zaista pre verovati da moe da zaradi hleb u domovini kroz proizvodnju i vredan rad, nego to e shvatiti da snaga naroda mora biti usredsredena kako bi osvojila nov ivotni prostor. Ekonomija, koju posebno danas mnogi smatraju za spasioca od nevolje i brige, gladi i bede, narodu moe pruiti mogunosti za egzistenciju pod izvesnim uslovima, koji lee izvan njegove povezanosti sa sopstvenom zemljom. Medutim, to je povezano sa brojem preduslova koje ovde moram ukratko da spomenem. Smisao takvog ekonomskog sistema lei u injenici da nacija proizvodi vie izvesnih ivotnih namirnica nego to joj je potrebno. Ona prodaje ovaj viak i izlazi na trite, i sa tako stvorenim prihodom obezbeduje te prehrambene namirnice i sirovinske materijale koji joj nedostaju. Tako ova vrsta ekonomije obuhvata ne samo pitanje proizvodnje, ve u istoj toj meri i pitanje prodaje. Mnogo se pria, posebno u dananje vreme, o narastajuoj proizvodnji, ali potpuno se zaboravlja da je jedan takav porast vrednosti od znaaja samo dotle dok je kupac na vidiku. U okviru ekonomski povoljnog razvoja nacije, svaki porast proizvodnje e biti profitabilan do onog stepena u kojem poveava koliinu robe dostupne pojedincu. Teoretski, svaki porast industrijske proizvo26

Neophodnost borbe dnje nacije mora dovesti do snienja cena proizvoda, to sasvim logino za posledicu ima poveavanje njihove potronje, kao i to da svaki ovek iz naroda dospeva u situaciju da poseduje jo vie ivotnih namirnica. U praksi, medutim, to ni na koji nain ne menja injenicu neadekvatnog ouvanja i odranja nacije, kao posledice nedovoljne koliine zemlje. Jer mi, svakako, moemo da poveamo izvesnu industrijsku proizvodnju, i to bezbroj puta, ali nc i proizvodnju prehrambenih namirnica. Nade li se nacija jednom u situaciji da trpi zbog ove potrebe, to moe da se regulie samo ako deo njene industrijske hiperprodukcije moe da bude eksportovan kako bi iz spoljnih izvora nadoknadila potrebu za onim prehrambenim namirnicama koje su joj nedostupne u domovini. Ali, porast proizvodnje, koji ima taj cilj, ostvaruje eljeni uspeh samo onda kada nade kupca, i to upravo onog izvan zemlje. Tako dolazimo do pitanja prodajnog potencijala, to jest, trita, pitanja od ogromnog znaaja. Dananje svetsko trite robe iroke potronje je neogranieno. Broj nacija koje aktivno proizvode je u stalnom porastu. Gotovo sve evropske nacije trpe posledice usled neadekvatnog i nezadovoljavajueg odnosa izmedu koliine zemlje i broja stanovnika. Zato zavise od svetskog izvoza. Poslednjih godina Amerika Unija se okrenula izvozu, a isto je uinio i Japan na istoku. Tako iz ogranienih trita automatski zapoinje borba, koja se zaotrava sve vie kako na scenu stupa vei broj nacija koje se bave proizvcdnjom i, obrnuto, sa poveanjem njihovog broja, trite postaje sve zbijenije. Jer dok se, s jedne strane, izvestan broj bori za to da se svetsko trite povea, trite iroke potronje se polako smanjuje, delimino kao posledica procesa samoindustrijalizacije sopstvenim snagama, a delimino kroz poduhvate u okviru sistematski organizovanih ogranaka, koji se sve vie i vie preduzimaju u zemljama isto kapitalistikog interesa. Trebalo bi da imamo sledeu stvar na umu: nemaki narod, na primer, izuzetno je zainteresovan za to da se u nemakim brodogradilitima konstruiu 27

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA brodovi za Kinu, zato to e, na taj nain, izvestan broj ljudi nae nacionalnosti dobiti ansu da se ishrani, to ne bi mogli od nae zemlje, koja vie nije dovoljna. Ali, nemaki narod nema interes da, recimo, aktivira nemaku finansijsku grupu ili ak nemaku fabriku, koja bi otvorila takozvani ogranak brodogradilita u angaju, gde bi kineski radnici gradili brodove za Kinu i to od stranog elika, ak i ako bi korporacija stekla odredeni profit u vidu udela ili dividende. Naprotiv, rezultat bi bio samo to to bi Nemaka finansijska grupa zaradila na milione, ali bi, kao posledica izgubljenih porudbina, daleko vea milionska suma bila povuena iz nemake nacionalne ekonomije. Jo istiji kapitalistiki interesi poinju da odreduju dananju ekonomiju, i to vie zajednika giedita sveta fmansija i berze tu izvre vei uticaj, to e vie sistem podrunica ostvariti i tako vetakim putem izvesti industrijalizaciju biveg trita robe iroke potronje i posebno smanjiti mogunosti izvoza evropskim zemljama. Danas mnogi i dalje mogu da priute sebi da radosno gledaju na ovaj budui razvoj, ali kako na tom putu budu dalje odmicali, kroz trideset godina, u Evropi e ljudi teko disati pod tim okolnostima. Kako se na tritu bude razvijalo vie problema, tako e biti i ogorenija borba preostalih uesnika. Iako glavno oruje ove borbe lei u formiranju cena i kvalitetu robe, oko koje e se nacije utrkivati ne bi li te proizvode prodale to jeftinije, na kraju, ak i ovde, vrhunsko oruje lei u mau. Takozvano miroljubivo ekonomsko takmienje sveta moglo bi se odigrati samo ako bi se zemlja sastojala iz isto agrarnih nacija i samo jedne industrijski i ekonomski razvijene nacije. Budui da su sve velike nacije danas ekonomski razvijene, takozvano miroljubivo ekonomsko takmienje sveta nije nita drugo sem borba sredstvima koja e ostati miroljubiva sve dotle dok jae nacije veruju da mogu da tri-1 jumfuju nad ostalima, u stvari, sve dotle dok su u stanju da druge I dokraje miroljubivom ekonomijom. Jer to je istinski rezultat po28

Neophodnost borbe bede jedne nacije nad drugom miroljubivim ekonomskim sredstvima. Tako jedna nacija dobija mogunosti opstanka, a druga nacija biva liena istih tih mogunosti. Pa ak su i ovde u pitanju ono to je uvek najbitnije: meso i krv, koje mi oznaavamo kao narod. Ako istinski snaan narod veruje da miroljubivim ekonomskim sredstvima ne moe da osvoji drugi narod, ili ako ekonomski slab narod ne eli sebi da dopusti da bude ekonomski poraen od ekonomski jaeg, a budui da se mogunosti njegovog ouvanja postepeno smanjuju i potpuno nestaju, onda e u oba sluaja isprazna ekonomska frazeologija iznenada da eksplodira u paramparad, a tada e na scenu stupiti rat, koji je nastavak politike drugim sredstvima. Opasnost za narod koji tei ekonomskom razvoju nalazi se, u uem smislu te rei, u injenici da isuvie lako veruje u to da na kraju svoju sudbinu moe da oblikuje kroz ekonomiju. Pa otuda, kasnije, iz isto sekundarnog mesta kree ka primarnom, i konano se smatra ak formiranom dravom, i pljaka narod koji raspolae istim onim vrednostima i karakteristikama, koje su, na kraju krajeva, naciji i dravama omoguile da ouvaju ivot na ovoj zemlji. Posebna opasnost takozvane miroljubive, pomirljive ekonomske politike, medutim, lei iznad svega u injenici da ona omoguava porast broja stanovnika, to na kraju ne stoji ni u kakvoj vezi sa produktivnou njene sopstvene zemlje da ouva ivot. Ta prenaseljenost neadekvatnog ivotnog prostora takode neretko vodi do koncentracije ljudi u poslovnim centrima, koji gotovo uopte ne lie na sedita kulture, ve vie na ireve na telu nacije u kojima su se izgleda skupila i ujedinila sva zla, poroci i bolesti. Pre svega, oni su rasadnik meanja i pogoravanja kvaliteta rase, i srozavanja njenih vrednosti, rezultirajui tako dubretom inficiranim centrima, u kojima cveta jevrejska rasa crva, koja na kraju utie na dalju destrukciju. 29

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA Upravo se na taj nain otvaraju vrata procesu propadanja u ok-viru kojeg unutranja snaga takvog naroda brzo kopni, sve rasne, moralne i narodne vrednosti bivaju odredene za destrukciju, ide-ali obezvredeni, a na kraju preduslovi, koji su narodu hitno potre-bni da bi uzeo u svoje ruke i uspostavio kontrolu nad konanim ishodom borbe za svetsko trite, bivaju eliminisani. Oslabljen ovim pogrenim putem pacifizma, narod vie nee biti spreman da se bori i prolije krv za trite za svoju robu. Otuda, im jaa nacija uspostavi istinski snanu politiku mo u mestu u kojem vladaju principi miroljubivih ekonomskih sredstava, takva nacija e kolabirati. Aonda e im se osvetiti sopstvena delinkvencija. U njihovoj zemlji dolazi do prenaseljenosti, i sada, trpei posledice gubitka realnih osnovnih preduslova, oni vie nemaju nijednu mogunost da na odgovarajui nain ishrane tu nagomilanu, ogromnu masu ljudi. Nemaju snage da preseku obru neprijatelja, niti unutranje vrednosti pomou kojih bi dostojanstveno podneli sudbinu. Jednom su poverovali u to da bi mogli da ive zahvaljuju-i miroljubivoj ekonomskoj politici, i odrekli se upotrebe nasilja. Sudbina e ih nauiti da narod na kraju opstaje i ostaje samo on-da kada broj stanovnika, naseljenost i ivotni prostor stoje u potpunopnrodnom i zdravom uzajamnom odnosu. tavie, ovaj odnos vo uspostavljen u korist stanovnitva u istom stepenu u iojem se pomerio u korist zemlje. U tom cilju, meutim, narodu treba oruje. Sticanje zemlje je uvek povezano sa angaovanjem snaga. Ako je zadatak politike da sprovede borbu naroda za opstanak, a ta borba se na kraju krajeva sastoji u ouvanju koliine prostora neophodnog za ishranu odredenog stanovnitva, i ako je ceo proces pitanje angaovanosti narodnih snaga, iz toga, kao zakljuak, proistiu sledee defmicije: Politika je umetnost sprovodenja borbe jednog naroda za opstanak na zemlji. 30

Fic

Neophodnost borbe Spoljna politika je umetnost zatite trenutno narodu neopho-dnog ivotnog prostora, kako u smislu kvantiteta tako i kvaliteta. Unutranja politika je umetnost ouvanja neophodnih snaga za to u vidu njegovih rasnih vrednosti i broja.

31

Poglavlje 3

Rasa i volja u borbi za mo

Sada, u ovom trenutku, elim da raspravljam o buroaskom konceptu, koji na mo gleda uglavnom kao na snabdevanje nacije orujem, i, u manjem stepenu, moda isto tako armijom kao organizacijom. Da je koncept tih ljudi bio znaajan, to jest, kada bi mo nacije zaista leala u njenom posedovanju oruja i armije kao takve, onda bi sa nacijom koja je izgubila armiju i oruje iz bilo kojeg razloga moralo zauvek

da bude svreno. U ta i sami ti buroaski politiari teko da veruju. Ve samom njihovom sumnjom, oni priznaju da oruje i organizacija armi-je jesu stvari koje se mogu zameniti, i da prema tome nisu pri-oritetne, ve da postoji neto iznad njih, to je isto tako izvor moi. Oruje i vojne formacije su unitive i zamenljive. U istoj meri u kojoj njihov znaaj moe za momenat izgledati ogroman, toliko izgleda i ogranien tokom duih vremenskih perioda. Ono to je najpresudnije u ivotu naroda jeste volja za odranjem, i iva sila koja mu stoji na raspolaganju u tu svrhu. Oruje moe zarati, formacije mogu zastareti, ali e sama volja uvek obno-viti i jedno i drugo i pokrenuti narod u vid borbe kakvu zahte-va trenutak. injenica da smo mi, Nemci, morali da predamo oruje veoma je malog znaaja u stepenu u kojem sam ja mo-gao da sagledam kako stvari realno stoje. Pa ipak, to je jedina
razun 32

Rasa i volja u borbi za mo stvar koju nai buroaski politiari vide. Ono to je obeshrabrujue u vezi sa predajom naeg oruja, najvie lei u propratnim okolnostima u kojima se sve odigralo, u stavu koji je to omoguio, kao i u nesrenom nainu na koji smo mi sve to doiveli. To je prevagnulo unitenjem organizacije nae armije. Ali ak i tu glavna nesrea nije bilo unitenje organizacije kao nocioca oruja koje posedujemo, ve vie ukidanje institucije koja je na narod uila muevnosti i odvanosti, koju nije imala nijedna druga drava na svetu, i koja, zaista, nije bila potrebna nijednom drugom narodu toliko koliko nemakom. Doprinos nae stare armije optoj disciplinovanosti naroda za najvia dostignua u svim oblastima je neizmeran. Upravc na narod, kojem po rasi nedostaju mnoge sposobnosti koje, na primer, karakteriu Engleze - odluno zbijanje redova u periodima opasnosti - dobije barem deo ovog, drugim nacijama uroenog, instinkta, usput dok prolazi kroz vojnu obuku. Ljudi koji tako razdragano askaju o socijalizmu uopte ne shvataju da je najvia socijalistika organizacija od svih ostalih bila Nemaka armija. To je isto tako i razlog estoke mrnje tipinih kapitalistiki nastrojenih Jevreja protiv organizacije u kojoj novac nije izjednaen sa poloajem, ugledom, da ne kaem sa au, ve pre sa dostignuem, i u kojoj se pripadnost grupi ljudi koji su ostvarili velika dostignua vie ceni od posedovanja velikog imetka i bogatstva. Ovo je koncepcija koja se Jevrejima uinila isto toliko nepoznatom i stranom koliko i opasnom, i koja bi, kada bi samo postala zajednikim nasledem naroda, nagovestila imunitet od svake dalje jevrejske opasnosti. Ako bi, na primer, oficirski rang u armiji mogao da se kupi, to bi Jevrejima bilo razumljivo. Oni ne mogu da razumeju organizaciju - zapravo je smatraju udnom - koja obasipa au oveka koji ne poseduje nita, ili iji je prihod tek jedan mali deo prihoda onog oveka koji se u istoj toj organizaciji niti uvaava niti ceni. Ali, upravo u tome lei sutinska snaga neuporedivo stare institucije,
33

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA koja ipak, naalost, u poslednjih trideset godina mira takode pokazuje znake laganog rdanja. im je to postalo moderno za pojedinane oficire, posebno za one plemikog porekla, rasporedenim u parove sa, generalno reeno, jevrejskim iftama, opasnost se nadvila nad starom armijom koja bi jednog dana, ako nastavi da se razvija na prethodno reeni nain, mogla da se pretvori u veliko zlo. U svakom sluaju, u doba cara Viljema I, nije postojalo razumevanje za takve dogadaje. Pa ipak je, sve u svemu, nemaka armija poetkom ovog veka bila najvelianstvenija organizacija na svetu, a njen uticaj na na narod vie nego blagotvoran. Rasadnik nemake dicipline, nemake efikasnosti, odlunog rukovoenja, prave hrabrosti, samouverenog . nastupa, eline upornosti i nepokolebljivog potenja. Koncepcija potenja i asti celokupne profesije je polako, ali neosetno postala zajedniko naslee celog naroda. To to je ta organizacija bila unitena kroz Versajski mirovni ugovor bilo je utoliko loije za na narod to su nai unutranji neprijatelji pomou toga konano dobili slobodan prilaz za izvodenje njihovih najgorih namera. Ali naa nekompetentna buroazija, usled nedostatka genija i sposobnosti da improvizuje, nije mogla da pronade ni najprimitivniju zamenu. Tako je, u svakom sluaju, nemaki narod izgubio oruje i njihove nosioce. Ali, to se u istoriji nacija deavalo bezbroj puta, a da kasnije usled toga one nisu iezavale. Naprotiv: nita nije lake nadoknaditi od gubitka oruja, i svaki oblik organizacije moe ponovo da se stvori ili obnovi. Ono to jeste nenadoknadivo je pokvarena krv naroda, unitene unutranje vrednosti. Jer, nasuprot dananjoj buroaskoj koncepciji da je Versajski mirovni ugovor na narod liio oruja, mogu da odgovorim da pravi nedostatak oruja lei samo u naem pacifistiko demokratskom trovanju, kao i u internacionalizmu, koji unitavaju i truju najdublje izvore moi naeg naroda. Jer izvor celokupne snage naroda ne lei u posedovanju oruja ili organizaciji armije, ve u 34

skiiznz

cstciska,!)

Rasa i volja u borbi za mo unutranjoj vredncsti, kojaje predstavljena znaajem njegove rase, postojanjem najviih individualnih, linih vrednosti, kao i njegovim zdravim stavom prema ideji samoodranja. Istupajui pred javnost kao nacionalsocijalisti sa koncepcijom istinski snanog naroda, znamo da je danas celokupno javno mnjenje protiv nas. Ali, ovo je zaista najdublje znaenje nae nove doktrine, koja se kao pogled na svet izdvaja od drugih. Budui da polazimo od ideje da jedan narod nije jednak drugome, vrednost naroda takode nije jednaka vrednosti drugog. Ako vrednost naroda nije jednaka vrednosti drugog, onda svaki narod, nezavisno od numerike vrednosti koja iz toga proistie, i dalje poseduje posebne, njemu svojstvene kvalitete, koji ne mogu u potpunosti biti kao oni kod drugog naroda. Izraavanje ovog svojstva, posebne vrednosti, odnosno kvaliteta naroda moe biti najrazliitije vrste i u najraznovrsnijim oblastima, ali, sabrane zajedno, one rezultiraju standardom za generalnu procenu naroda. Vrhunski izraz ove generalne procene je slika istorije i kulture naroda, koja odraava zbir svih zraenja vrednosti njegove krvi ili rase ujedinjenih u tome. Ova posebna vrednost naroda, meutim, nikako nije samo estetska, kulturna, ve je opta ivotna vrednost kao takva. Jer to izgraduje ivot naroda uopte, karakterie ga i uobliava i, stoga, takode stvara sve one snage koje on moe da prikupi kako bi prevaziao i savladao sile koje mu se tokom ivota suprotstavljaju. Zato to svaki in kulture, posmatran u vezi sa ovekom, uistinu jeste poraz za do sada postojei varvarizam, a svaka tvorevina kulture na taj nain pomae oveku da se izdigne iznad njegovih prethodno zacrtanih ogranienja i tako ojaa poloaj tih naroda. Otud, mo afirmacije ivota isto tako lei u takozvanim kulturnim vrednostima naroda. Prema tome, to je vea unutranja mo naroda u ovom pravcu, vee su i brojnije mogunosti za potvrdivanje ivota u svim oblastima borbe za opstanak. Dakle, to je vea vrednost rase naroda, vee su i njegove opte ivotne vrednosti 35

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA posredstvom kojih moe da uzme uea u odbrani svog ivota, u borbi i nadmetanju sa drugim narodima. Znaaj vrednosti krvi jednog naroda, medutim, postaje potpuno oigledan kada to uvidi, prizna i ispravno proceni on sam. Narodi koji ne razumeju ovu vrednost ili koji za to vie nemaju oseaj zbog nedostatka uroenog instinkta, na taj nain, isto tako odmah poinju da je gube. Meanje krvi i opadanje vrednosti rase tada imaju posledice koje, svakako, na poetku neretko bivaju stvorene i uvedene kroz takozvanu naklonost prema stranim stvarima, koja je, u stvari, potcenjivanje sopstvenih kulturnih vrednosti naspram onih koje obeleavaju strane narode. Kada narod jednom prestane da ceni kulturno izraavanje sopstvenog duhovnog ivota uslovljenog svojom krvlju, ili ak pone da ga se stidi, kako bi skrenuo panju na nain ivota stranih naroda, on se odrie snage koja lei u skladu sa njegovom krvlju i ivotom kulture koji izvire iz nje. On postaje podeljen, nesiguran u svoje prosudivanje slike sveta i njegovog izraavanja, gubi percepciju i oseaj sopstvene svrhe i u tom trenutku tone u konfuziju internacionalnih ideja, koncepcija i kulturne zbrke, koja prositie iz svega toga. Onda Jevrejin moe da zade gde god hoe i na bilo koji nain, i ovaj majstor internacionalnog trovanja i rasne korupcije nee gubiti ni asa sve dotle dok u potpunosti ne iskoreni i, na taj nain, iskvari takav narod. Na kraju onda dolazi do toga da itava rasa gubi na vrednosti, to rezultira konanim padom. Zbog toga je svaka trenutno postojea vrednost rase naroda takode uzaludna, ako ne zaista i dovedena u opasnost, sve dotle dok se narod svesno ne opominje na sopstveni kvalitet i ne neguje ga, gradei i temeljei sve svoje nade prvenstveno na tome. Iz ovog razloga, medunarodna naklonost bi trebalo da se smatra smrtnim neprijateljem tih vrednosti. Umesto nje, sam in vere u vrednosti sopstvenog naroda mora da preovlada i odredi celokupan njegov ivot i akciju.
36

moe dai

Rasa i volja u borbi za mo to je iskonskiji faktor veliine i znaaja naroda manje prisutan u njegovoj vrednosti, to e ova vrednost kao takva tee postati u potpunosti delotvorna, osim ako energiju i talenat naroda, uspavanih u poetku, ne otkrije ovek koji e da ih razbudi i probudi. Jer kao to oveanstvo, koje je sastavljeno od rasa razliite vrednosti?u podjednako maloj meri poseduje ujednaenu prosenu vrednost, u podjednako maloj meri je vrednost pojedinca unutar naroda ista izmedu svih lanova. Svako delo naroda, u bilo kojoj oblasti, i jeste rezultat kreativnosti pojedinca. U tom smislu, nijednu nevolju ne mogu da isprave samo elje onih koji su njome direktno pogodeni, sve dotle dok zajednikom cljom ne pronadu reenje u jednom oveku, kojeg narod izabere za taj zadatak. Veina nikada nije ostvarila kreativna dostignua. Niti je ikada oveanstvu doprinela nekakvim otkriima. Uvek je pojedinana linost ta koja je pokreta i stvaralac ljudskog napretka. I zaista, narod odreene unutranje rasne vrednosti, ukoliko je ova vrednost uopte vidljiva u dostignuima njegove kulture ili drugim ostvarenjima, mora kao prvo da poseduje vredne pojedince, jer bez njihove pojave i kreativnosti slika kulture tog naroda nikada ne bi ni bila stvorena, pa bi zato bila iskljuena i mogunost bilo kakvog zakljuka u pogledu unutranje vrednosti takvog naroda. Kad ve govorim o unutranjoj vrednosti naroda, ja je odredujem na osnovu skupa dostignua koja lee pred mojim oima, i, na taj nain, u isti mah pronalazim potvrdu o posebno vrednim pojedincima, koji su delovali kao predstavnici rasne vrednosti naroda i koji su izgradili sliku kulture. Isto tako kao to su izgleda vrednost rase i pojedinca uzajamno povezane, zato to narod bezvredne rase ne moe da proizvede izuzetno kreativne pojedince iz tog izvora - i kao to, u suprotnom sluaju, izgleda ne moe da se zakljui, na primer, da vrednost rase postoji iako ne raspolae kreativnim pojedincima i njihovim dostignuima - isto tako narod, uprkos tome, moe po prirodi grade svog organizma, narodne
37

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA zajednice ili drave, unaprediti izraz svojih vrednih pojedinaca, ili im barem moe pruiti podsticaj, ili ih, ak, i spreiti. Kada narod jednom ustolii veinu kao vladaoca njegovog ivota, u stvari, kad jednom uvede dananju demokratiju po zapadnoj koncepciji, to ne samo da e otetiti znaaj koncepcije linosti, ve e spreiti delotvornost vrednih pojedinaca. I to e kroz formalno izgradivanje njegovog ivota spreiti uspon i rad kreativnih pojedinaca. To je dvostruka kletva demokratskog parlamentarnog sistema, koji danas preovlauje: ne samo da je sam nesposoban da dovede do stvaranja kreativnih dostignua, ve isto tako spreava pojavu i, na taj nain, rad onih ljudi koji se nekako pretei uzdiu iznad proseka. U svim vremenima, ovek koji svojom veliinom prevazilazi prosek opte zaglupljenosti, nesposobnosti, kukaviluka ali i arogancije, uvek je izgledao kao najvea pretnja veini. Svemu tome moe da se doda da, kroz demokratiju, inferiorne osobe moraju, gotovo po pravilu, postati lideri, kako bi se taj sistem dosledno primenio na svaku instituciju koja bi zavela princip devalvacije itave mase lidera, naravno, ukoliko ih ovek uopte moe tako nazvati. To je svojstveno neodgovornosti koja lei u pririodi demokratije. Veina predstavlja fenomen koji je isuvie neuhvatljiv da bi mogao biti obuhvaen tako da se njoj, na neki nain, odgovornost moe nametnuti. Lideri koje ona postavlja u stvari su samo egzekutori njene volje. Zato njihov zadatak manje lei u osmiljavanju kreativnih planova ili ideja, da bi ih izvodili uz pomo podrke raspoloivog administrativnog aparata, nego u tome da okupe trenutno postojeu veinu, koja je potrebna za izvrenje konanih projekata. Tako se veina manje prilagodava projektima nego to se projekti prilagoavaju njoj. Bez obzira na to kakvi rezultati ovakve aktivnosti mogu biti, ne postoji niko ko bi se mogao smatrati zaista odgovornim. To vai, jo vie, ako je svaka odluka koja je usvojena, u stvari, rezlutat brojnih kompromisa,
38

Rasa i volja u borbi za mo koji e se isto tako ispoljiti u svom karakteru i sadraju. Koga bi onda trebalo uiniti odgovornim za to? Odstrani li se isto lina odgovornost, najjai raziog za uspostavljanje energinog vodstva otpada. Uporedite organizaciju armije, okrenutu u najveoj meri autoritetu i odgovornosti pojedinca, sa naim demokratskim gradanskim institucijama, posebno u vezi sa rezultatima liderske obuke na obe strane, i biete uasnuti. U jednom sluaju, organizacija ljudi koji su odvani i poletni u odgovornosti kao to su sposobni u izvravanju zadataka, a u drugome, horda nesposobnjakovia, isuvie kukavikih da bi prihvatili odgovornost. Za etiri i po godine organizacija nemake armije pruala je vrst otpor najveoj neprijateljskoj koaliciji svih vremena. Gradansko, demokratijom oslabljeno i dezintegrisano, domae liderstvo bukvalno je kolabiralo pod prvim pritiskom nekoliko stotina odrpanaca i dezertera. alostan nedostatak stvarno velikih liderskih umova meu nemakim narodom pronalazi najjednostavnije objanjenje u pustoeoj dezintegraciji, koja se odvija pred nama kroz demokratski parlamentarni sistem, koji polako nagriza ceo na javni ivot. Nacije moraju da odlue. Da li ele vladavinu veine ili umova. Te dve vladavine nikada nisu kompatibilne. Sve do danas, medutim, mozgovi su uvek stvarali sve ono to je veliko na ovoj zemlji, a ono to su izumeli opet je bivalo uniteno uglavnom od strane veine. Pa tako, narod, na osnovu svoje opte rasne vrednosti, s pravom moe da gaji nadu da ona svakako moe da rodi sjajne umove. Ali, onda mora da traga za modalitetima gradenja svog nacionalnog tela, koje vetakim putem, u stvari, sistematski, nee ograniavati takve umove u njihovim aktivnostima, i podizati zidove gluposti protiv njih, ukratko, sve ono to ih spreava da budu maksimalno efikasni. U suprotnom, jedan od najmonijih izvora narodne snage bie blokiran. 39

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Trei faktor snage naroda jeste zdrav i prirodan nagon samoodranja. Iz njega proistiu brojne herojske vrline, koje, same po sebi, podstiu narod da se bori za opstanak. Nijedno dravno vostvo nee biti u stanju da postigne velike uspehe ako je narod ije interese mora da predstavlja isuvie kukaviki i pokvaren da bi stavio na kocku svoj ivot zarad tih interesa. Nijedno dravno vostvo, naravno, ne moe da oekuje da je narod ispunjen herojskim duhom ako i samo nije edukovano da bude takvo. Isto tako kao to je internacionalizam ozledio i na taj nain oslabio postojeu vrednost rase, i kao to je demokratija unitila vrednost pojedinca, tako je pacifizam paralizovao prirodnu snagu naroda da se izbori za samoodranje. Ta tri faktora - vrednost rase kao takve, postojee vrednosti pojedinaca, kao i zdrav nacionalni nagon samoodranja - jesu izvori snage iz koje mudra i hrabra unutranja politika ponovo moe da potegne oruje neophodno za samoodranje naroda. Potom vojne ustanove i tehnika pitanja u vezi sa orujem uvek pronalaze odgovarajua reenja da podre narod u tekoj borbi za slobodu i osnovna sredstva za ivot. Ako domae liderstvo naroda izgubi iz vida ovo stanovite, ili veruje da mora da se naorua za borbu samo u smislu tehnikog oruja, ono tog trenutka moe da postigne veliki uspeh, ali budunost ne pripada takvom narodu. Zato ograniene pripreme za rat nikada nisu bile zadatak istinski velikih zakonodavaca i politikih lidera na zemlji, ve pre beskrajna unutranja i temeljna obuka naroda, kako bi mu budunost mogla biti zagarantovana gotovo po pravilu, prema svim zakonima zdravog razuma. Onda ak i ratovi gube izolovan karakter manje ili vie velikih iznenadenja, ve umesto toga bivaju integrisani u prirodan, istinski jasan sistem osnovnog, dobro utemeljenog, stalnog razvoja naroda. To to dananji dravni lideri obraaju malo panje na ovo gledite delimino je u vezi sa prirodom demokratije, kojoj duguju i samo njihovo postojanje, ali na drugom mestu, sa injenicom 40

Rasa i volja u borbi za mo to je drava postala isto formalan mehanizam, koji se njima ini kao cilj sam po sebi i koji ni najmanje ne mora da se podudara sa interesima odredenog naroda. Narod i drava su postali dva razliita koncepta. A zadatak nacionalsocijalistikog pokreta bie da to iz osnove promeni.

41

L
Poglavlje 4

Elementi spoljne politike

Zato, ako zadatak unutranje politike osim onog oiglednog da reava takozvana svakodnevna pitanja i probleme - mora biti elienje i jaanje nacije sredstvima sistematskog oplemenjivanja i unapredivanja njenih unutranjih vrednosti, onda bi zadatak spoljne politike trebalo da se sastoji u tome da korespondira i saraduje sa tom politikom kako bi uspostavila i obezbedila vane preduslove u inostranstvu. Zdrava spoljna politika e, stoga, kao najvii cilj uvek zacrtavati stvaranje temelja za odranje svog naroda. Domaa politika mora osigurati unutranju snagu naroda za politiki razvoj. Otuda su unutranja i spoljna politika ne samo najue povezane, ve isto tako i uzajamno komplementarne. injenica da je sa velikom podudarnou u istoriji oveanstva unutranja podjednako kao i spoljna politika potovala druge principe nije uopte uverljiv dokaz, ve bi se pre moglo rei da dokazuje greku jedne takve aktivnosti. Bezbroj nacija i drava je iezlo zato to nisu sledile gore spomenute elementarne principe, a to nam prua upozoravajui primer. Kako ovek tokom svog ivota u sutini malo razmilja o tome koliko je izvesna njegova smrt jeste injenica vredna panje. I koliko malo sreuje i prilagodava delove svog ivota iskustvima kroz koje je bezbroj ljudi pre njega moralo da proe, a koja su mu, kao takva, u potpunosti pozna-

* Mk

ofea I n p

42

Elementi spoljne politike ta. Uvek postoje izuzeci koji to ne smeu sa uma i koji, svojom vrlom linou, pokuavaju da nateraju drage im ljude da shvate zakone ivota, koji lee u samoj osnovi iskustava proteklih epoha. Otuda je vredno panje to da bezbrojne higijenske mere koje idu u korist naroda, a koje mu, uprkos tome to mu ne padaju lako, moraju biti formalno nametane posredstvom autokratskog stanovita pojedinaca, ipak ponovo ieznu kada autoritet linosti biva zasenjen masovnim ludilom demokratije. Prosean ovek uasno se plai smrti i o njoj stvarno retko razmilja. Vaan ovek se njome bavi intenzivno razmiljajui, i uopte je se ne boji. ovek koji iz dana u dan ivi zaslepljeno, bezobzirno grei, da bi iznenada poklekao i pao pred onim to je neizbeno. Drugi krajnje budno posmatraju njen dolazak i sasvim sigurno se suoavaju sa njom hladno i pribrano. Upravo je to sluaj u ivotu nacija. esto je uasno gledati koliko ljudi malo ele da ue iz istorije, kako sa imbecilnom ravnodunou maskiraju pravu prirodu svojih iskustava, kako nepromiljeno gree ni ne pomiljajui da je upravo usled njihovih greaka toliko mnogo nacija i drava iezlo, zapravo nestalo sa lica zemlje. I koliko se istinski malo bave injenicom da su ak i u kratkom vremenskom periodu, u koji imamo istorijski uvid, nicale drave i nacije koje su povremeno dostizale i gigantske razmere, da bi dve hiljade godina kasnije iezle bez traga, da su nam o svetskim silama koje su nekada vladale svim sferama kulture preostale samo legende, da su dinovski gradovi tonuli u ruevine i da je od njihove gomile ruevine ostalo veoma malo toga to bi dananjem oveanstvu barem nagovestilo gde su bili locirani. Brige, tekoe i patnje tih miliona i miliona pojedinaca, koji su kao ivotna sila u jednom trenutku bili nosioci i rtve tih zbivanja, prevazilaze ak i najbujniju matu. Nepoznati ljudi. Nepoznati vojnici istorije. I zaista, koliko je sadanjost indiferentna. Koliko neosnovan njen veiti optimizam, i koliko je pogubno njeno uporno neznanje, nesposobnost da uvidi, i nespremnost da 43

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ui. I ako je to zavisilo od irokih masa, optepoznata deja igra sa vatrom koju one ne poznaju ponavljala bi se uvek iznova, i tako unedogled u sve veoj i veoj meri. Otuda zadatak ljudi, koji se smatraju takozvanim vaspitaima naroda, i jeste to da ga upute da ui iz sopstvene istorije, i da to znanje danas praktino primeni, bez obzira na gledite, nerazumevanje, neznanje, pa ak i odbacivanje mase. Veliina oveka je utoliko vanija ukoliko on hrabrije uzima ulogu lidera koji, nasuprot preovlaujuem, ali pogubnom gleditu, u svom vodstvu osmotri iri uvid da bi na taj nain doveo do zajednike pobede. Njegova pobeda e izgledati utoliko vea ukoliko bude morao da prevazide jae protivljenje i sile otpora, i ukoliko borba u poetku izgleda beznadenije. Nacionalsocijalistiki pokret ne bi imao prava da se smatra znaajnom pojavom u ivotu nemakog naroda, ako ne bi mogao da prikupi hrabrost da ui iz iskustava prolosti, i nametne ivotne zakone koje predstavlja nemakom narodu uprkos svim protivljenjima. Moan kao to e u ovom kontekstu biti njegov rad na unutranjoj reformi,on isto tako ne sme nikada da zaboravi da na duge staze nee biti preporoda naeg naroda ako njegova aktivnost u sferi spoljne politike ne uspe da obezbedi opti preduslov za njegovo odranje. Zato je postao borac za slobodu i osnovna sredstva za ivot u najviem smislu te rei. Sloboda i sredstva za ivot su najjednostavniji, pa ipak, u stvari, najvei spoljnopolitiki slogan koji uopte moe da postoji u jednom narodu: sloboda da se ureduje i regulie ivot naroda prema njegovim sopstvenim interesima, i hrana koja mu je potrebna da bi opstao. Ako danas, iz tog razloga, istupim kao kritiar vodstva naeg naroda u sferi spoljne politike, kako prole tako i dananje, svestan sam da greke koje ja vidim, isto tako vide i drugi. Ono to me izdvaja od njih moda je jedino injenica da u veini sluajeva to obuhvata samo kritika zapaanja koja nemaju praktine posledice, dok ja, na osnovu sopstvenog uvida u greke i nedo44

glastj

Elementi spoljne politike statke bive i sadanje nemake unutranje i spoljne politike, nastojim da utvrdim predloge za promenu i unapreenje i osmislim instrument pomou kojeg se te promene i unapreenja jednog dana mogu ostvariti. Na primer, spoljna politika Vilhelmininog perioda je u mnogim sluajevima bila smatrana od ne tako malog broja ljudi kao katastrofalna i okarakterisana na taj nain. Stizala su bezbrojna upozorenja, posebno od strane krugova Pannemake lige tog doba, koja su bila opravdana u najviem smislu te rei. Mogu da se postavim u tu traginu situaciju i usud svih tih ljudi koji su podigli glas u znak upozorenja, i koji su videli kako i u kom pogledu narod iezava, a da su pritom bili nemoni da pomognu. U poslednjoj deceniji zlosrene spoljne politike predratnog perioda u Nemakoj, parlament, to jest, demokratija, nije bila dovoljno mona da izabere predvodnike za politiko vostvo samog Rajha. To je i dalje bilo imperijalno pravo, pri emu se jo niko nije usudio da uzdrma njegovo formalno postojanje. Ali, uticaj demokratije je toliko ojaao da je, meutim. izvestan pravac imperijalnih odluka izgleda ve bio predodreen. Zato je to imalo uasne posledice, jer sada ovek kome je stalo do nacije i koji je podigao glas u znak upozorenja, s jedne strane, vie nije mogao da rauna na to da uzima uea u veoma odgovornom poloaju protiv istaknutog nastojanja demokratije, dok, nasuprot tome, na osnovu zajednikih patriotskih ideja, nije mogao da se bori protiv njegovog visoanstva, Kajzera, orujem opozicije. Ideja Marta* u Rimu u predratnoj Nemakoj bila bi apsurdna. Tako se nacionalna opozicija zatekla u najgorim moguim situacijama. Demokratija jo nije trijumfovala, ali se ve upustila u estoku borbu protiv monarhijske koncepcije vladavine. Sama monarhija nije odreagovala na borbu demokratije odlunom namerom da je uniti, ve
Misli se na Martovske Ide, kada su republikanski zaverenici ubili najveeg rimskog sina, Gaja Julija Cezara. (nap. ured.)

45

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA pre beskrajnim ustupcima. Svako ko bi u to vreme zauzeo stav protiv jedne od dve institucije izloio bi se opasnosti da bude napadnut i od jedne i od druge. Svako ko bi se suprotstavio kraljevskoj odluci o nacionalnoj zemlji, bio je prognan od strane patriotskih krugova isto tako kao to je bio zloupotrebljen od strane pristalica demokratije. Svako ko bi se usprotivio demokratiji naao se na popritu na kojem bi ga njene pritalice potukle do nogu, tako bi na kraju ostao preputen milosti ili nemilosti patriota. Zaista, on bi doao u opasnost da bude najsramnije izdan od strane nemakih zvaninika, jadno se nadajui da e kroz takvu rtvu dobiti Jehovinu pohvalu, i privremeno zaustaviti povike gomile bestijalnih jevrejskih novinara. U uslovima koji su vladali u to vreme, nije bilo perspektive da sebi utre put ka odgovornoj poziciji u liderstvu nemake vlade protiv volje demokrata ili protiv njegovog visoanstva Kajzera, i da na taj nain bude sposoban da promeni pravac spoljne politike. To je, dalje, dovelo do injenice da bi nemaka spoljna politika mogla biti dovedena u pitanje samo putem tampe, koja bi, pokrenuvi tako lavinu kritike, u duem periodu, nuno poprimila novinarski karakter. Posledice takve prakse, medutim, sastojale su se u tome to su sve manje postavljani konstruktivni predlozi, s obzirom na nedostatak bilo kakve mogunosti njihove realizacije, dok su isto kritika razmatranja spoljne politike uzrokovala bezbrojne prigovore, koji su se mogli utoliko vie predoiti u njihovoj celosti to se oekivalo da bi pomou njih ovek odgovorno mogao da obori lo reim. Opte je poznato da to nije bilo ostvareno od strane kritiara tog vremena. Tada nije bio zbaen reim, ve nemaki Rajh i, kao posledica toga, sam nemaki narod. Sve ono to su decenijama predskazivali, sada se i obistinilo. O ovim ljudima ne moemo da razmiljamo bez dubokog saoseanja, ljudima ukletim po sudbinskoj predodredenosti da predvide pad za dvadeset godina, jednom reju, ljudima, koji danas, poto se na njih niko nije obazirao i koji zbog toga nisu mogli biti od pomo46

Elementi spoljne politike i, moraju da doive to da vide najveu tragediju i katastrofu svog naroda. Ostareli s godinama, iznureni brigom i ogoreni, a opet zaneti idejom da, sada, nakon obaranja imperijalne vlasti, moraju da pomognu, oni su ponovo pokuali da izvre uticaj na preporod naroda. Iz mnogo, mnogo razloga to je bez sumnje bilo uzaludno. Kada je revolucija slomila carsku vlast i na tron postavila demokratiju, kritiari tog doba nisu raspolagali orujem pomou kojeg bi zbacili ovu isto tako kao to prethodno nisu bili sposobni da utiu na imperijalnu vlast. U decenijama njihove aktivnosti, oni su bili toliko ukljueni u literarnu obradu tih problema da ne samo da su im nedostajala sredstva moi kako bi izrazili njihovo miljenje o situaciji, koje je bilo samo reakcija na povike na ulici, ve su takoe izgubili sposobnost da pokuaju da organizuju manifestacije moi, koje su morale biti daleko vie od mahanja pismenim protestima da bi stvarno postigle neke rezultate. Svi su oni videli klicu i uzrok pada nemakog Rajha u starim partijama. Ispunjeni oseajem sopstvene istote, morali su da ismeju predlog da i oni sada ele da zaigraju igru politikih partija. Pa ipak, oni su mogli da iznesu svoje gledite samo ako bi im veliki broj ljudi pruio priliku da ga predstave. I mada su hiljadu puta poeleli da slome politike partije, oni su ipak morali prvi da formiraju partiju koja bi imala takav zadatak. A evo i razloga zbog ega do toga uopte nije dolo: to je vie politika opoziciona partija tih ljudi morala da se izraava isto novinarskim putem, to je vie usvajala kriticizam koji je, uprkos tome to je kroz izlaganje svih slabosti sistema tog vremena bacio svetlo na nedostatke pojedinanih mera spoljne politike, propustila da stvori pozitivne predloge zato to ti ljudi nisu imali ni trunku line odgovornosti, posebno zbog toga to u politikom ivotu praktino ne postoji akcija koja nema kako svoje mrane, tako i svetle strane. Nema politike kombinacije u spoljnoj politici koju bismo ikada mogli smatrati potpuno zadovoljavajuom. Jer kako su onda stvari stajale, 47

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA kritiar, prisiljen da kao svoj pravi zadatak vidi eliminaciju reima kojeg je smatrao potpuno nesposobnim, nije imao prilike da, izvan korisnog kntikog razmatranja aktivnosti ovog reima, istupi sa pozitivnim, konstruktivnim predlozima, koji bi zbog primedbi pripisanih njima mogli isto tako lako biti podvrgnuti kritikom tumaenju. Kritiar nikada nee eleti da oslabi uticaj svoje kritike iznoenjem predloga koji bi sami mogli biti podvrgnuti kritici. Postepeno, medutim, isto kritiko razmiljanje onih koji su u to vreme predstavljali nacionalnu opoziciju postalo je u tolikoj meri njihova druga priroda da oni ak i dan-danas unutranju i spoljnu politiku razmatraju kritiki, pa se samo tako sa njom i nose. Veina njih su ostali kritiari, koji stoga ak i danas ne mogu da pronadu nain da donesu jasnu, nedvosmislenu i pozitivnu odluku, ni u unutranjoj ni u spoljnoj politici, delimino zbog nesigurnosti i neodlunosti, a delimino iz straha da e na taj nain neprijatelja snabdeti spremnim protivargumentima pomou kojih e sami biti iskritikovani. Tako e biti spremni da donesu unapreenja u hiljadama stvari, a da pritom nee moi da odlue da naprave ni jedan jedini korak, jer e ga smatrati nedovoljno dobrim, uvek u njemu sagledavajui nekakve sumnjive aspekte; ukratko, po pravilu e gledati na tamnije strane i pribojavati ih se. Sada, izvoenje nacije iz duboke i teke bolesti nije pitanje pronalska recepta koji je potpuno lien otrova; neretko to podrazumeva unitavanje otrova protivotrovom. Da bi se uklonili uslovi prepoznati kao smrtonosni, mi moramo imati hrabrosti da smislimo i donesemo odluke koje u sebi nose opasnosti. Kao kritiar, imam pravo da istraim sve mogunosti spoljne politike i da ih detaljno izanaliziram u pogledu sumnjivih aspekata ili mogunosti koje u sebi nose. Kao politiki lider, medutim, koji eli da stvara istoriju, moram da se odluim za jedan put, ak i ako mi ozbiljno razmiljanje hiljadu puta govori da on sadri izvesne opasnosti, kao i to da nee dovesti do potpuno zadovoljavajueg ishoda. Zbog toga ne mogu da poreknem mogunost
48

i:2

Elementi spoljne politike uspeha zato to nije sto odsto izvestan. Ne smem da zanemarim nijedan jedini korak zato to moda nee biti onaj pravi, ako bi mi mesto u kojem bih se momentano zatekao moglo sledeeg trenutka doneti bezuslovnu smrt. Zato, isto tako, ne mogu da se odreknem politike aktivnosti zato to, osim toga to je blagotvorna za moj narod, isto tako donosi dobrobit i drugim narodima. Zaista, moda ovo nikada ne bih radio kada bi korist za drugi narod bila vea nego za moj sopstveni, i kada bi u sluaju neuspeha preduzeo akciju koja bi mu sasvim sigurno donela nesreu. U stvari, upravo sada se suoavam sa najupornijim i najtvrdoglavijim otporom u iskljuivo kritikom nainu na koji mnogi ljudi gledaju na stvari. Oni prepoznaju i vide ovo i ono kao dobro i ispravno, ali uprkos tome ne mogu da nam se pridrue zbog toga to je to i to sumnjivo. Oni znaju da Nemaka i na narod iezavaju, ali ne mogu da se pridrue akciji njihovog spaavanja zato to i tu takoe otkrivaju da ovo ili ono barem donekle kvari i naruava njenu lepotu. Ukratko, oni vide pad i ne mogu da prikupe snagu da povedu odlunu borbu protiv toga, zato to u otporu i u samom tom delu opet vide i poinju da slute neki mogui prigovor ili neto drugo. Taj bedan mentalitet duguje svoju egzistenciju jo veem zlu. Danas ne tako mali broj ljudi, posebno oni takozvani obrazovani, koji, kad konano odlue da se sloe sa izvesnom akcijom ili da je ak promoviu, prvo paljivo odmere procente verovatnoe njenog uspeha, da bi potom izraunali stepen u kojem e aktivno uestvovati takode na osnovu tog procenta. Prema tome, to znai: zato to, na primer, bilo koja odluka spoljne ili unutranje politike nije u potpunosti zadovoljavajua i zbog toga ne izgleda kao da e uspeti, ovek ne bi trebalo bezrezervno da se zalae i daje sve od sebe. Te nesrene due nimalo ne razumeju injenicu da se, sasvim suprotno, za odluku koju ja smatram neophodnom, a iji uspeh medutim ne izgleda sasvim siguran, ili iji uspeh 49

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA donosi samo delimino zadovoljenje, mora boriti jo veeg zalaganja kako bi se ono to nedostaje u procentualno izraenoj mogunosti, nadoknadilo energinim izvrenjem. Prema tome, postoji samo jedno pitanje koje bi trebalo prouiti: da li situacija zahteva defmitivnu odluku ili ne. Ako je takva odluka ustanovljena i priznata kao neosporno potrebna, onda njeno sprovoenje u delo mora da bude izvreno s najbrutalnijom nemilosrdnou i najveom energijom ak i ako su vrhunski rezultati krajnje nezadovoljavajui, ili ako se ukae potreba za tim da se unaprede ili se ispostavi da postoje male anse da e uspeti. Ako se ispostavi da ovek ima rak i ako je bezuslovno osuden na smrt, bilo bi besmisleno odbiti ga da se operie, jer je procenat verovatnoe da e to uspeti veoma mali, i zato to pacijent, ak i da operacija uspe, opet nee biti potpuno zdrav. Jo bi besmislenije bilo da hirurg otalja operaciju, tek delimino se zalaui za pacijenta zbog toga to su mu mogunosti toliko ograniene. Ali je isto tako besmisleno da ti ljudi neprekidno to oekuju u spoljnoj i unutranjoj politici. Jer ako uspeh politike operacije nije potpuno osiguran ili nee imati sasvim zadovoljavajui ishod, ne samo da e odbiti da je sprovedu u delo, ve oekujte da e, ako je ipak izvre, raditi sa upola snage, ne posvetivi se potpuno, i uvek tiho raunajui da bi trebalo da zadre malu odstupnicu i izlaz kroz koji mogu da se povuku. Ovo je vojnik koga napada tenk na otvorenom bojnom polju i koji se, u pogledu neizvesnosti da li e uspeti da prui otpor, u poetku ponaa tako kao da mu je preostalo samo pola snage. Bekstvo jeste njegova mala odstupnica, a smrt sasvim izvesna. Ne, nemaki narod je danas napadnut od strane neprijatelja gladnih pljake, i to kako unutranjih tako i spoljanjih. Trajanje ove dravne institucije je naa smrt. Mi zato moramo da prigrabimo svaku priliku da je slomimo, ak i ako ishod toga moe imati hiljadu slabosti ili strana kojima se moe prigovoriti. I u svakoj takvoj prilici se mora stoga boriti iz sve snage. 50

inej

iopte<jj uvekk

pckf

Elementi spoljne politike Uspeh bitke kod Leutena je bio neizvestan, ali je bilo neophodno da se ona povede. Fridrih Veliki nije pobedio zato to se ka neprijatelju ustremio samo sa pola snage, ve zato to je nadoknadio tu neizvesnost uspeha svojim genijem, hrabrim i odlunim rukovodenjem svojim trupama, i odvanim delovanjem njegovog puka u borbi. Bojim se, u stvari, da me moji buroaski kritiari nee uopte shvatiti, barem dotle dok im uspeh nae aktivnosti ne bude pruio jasan dokaz. U ovome ovek iz naroda ima boljeg savetnika. On se uzda u svoj instinkt i veru u srcu, a ne u nadmudrivanje naih intelektualaca. Ako se u ovom delu i bavim spoljnom politikom, to inim ne kao kritiar, ve kao lider Nacionalsocijalistikog pokreta, koji e, pouzdano znam, jednog dana stvarati istoriju. Ako sam, zato, ipak prisiljen da se kritiki osvrnem na prolost i sadanjost, to za svhu ima samo da ustanovim jedini pozitivan nain, i da ga uinim to jednostavnijim. Upravo tako kao to nacionalsocijalistiki pokret ne samo da kritikuje unutranju politiku, ve poseduje sopstveni filozofski utemeljen program, isto tako u sferi spoljne politike on ne sme samo da prepoznaje ta je to to drugi ine pogreno, ve i da izvodi zakljuke o sopstvenoj akciji na osnovu ovog znanja. Otuda dobro znam da ak i na najvei uspeh nee doprineti stoprocentnoj srei, zato to, s obzirom na ljudsku nesavrenost i opte okolnosti uslovljene tom injenicom, vrhunska savrenost uvek lei samo u programskoj teoriji. Takode znam, dalje, da se nijedan uspeh ne moe postii bez rtve, kao to se nijedna bitka ne moe izvojevati bez gubitaka. Ali svesnost o nepotpunosti uspeha nikada nee moi da me odvrati od toga da nastojim da ga ostvarim ak i onda kada se prilike odvijaju u pravcu oevidnog potpunog pada. Ja u tada dati sve od sebe da pokuam da nadoknadim sve nedostatke u pogledu mogunosti ili razmere uspeha jo veom odlunou, i prenoenjem tog duha u Pokret koji 51

lioi

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA vodim. Danas se borimo protiv neprijateljskog fronta koji moramo da slomimo i koji emo slomiti. Raunamo na nae rtve, odmeravamo procenat mogueg uspeha, i koraaemo napred u napad, bez obzira na to da li emo naii na prepreku i zastoj nakon deset ili hiljadu kilometara iza sadanjih linija. Kakav god rezultat naeg uspeha bio, on e uvek biti samo polazna taka nae nove borbe.

52

Poglavlje 5

Nacionalsocij alistika spoljna politika

Ja sam nemaki nacionalista. To znai da proglaavam da moja nacionalna pripadnost i sve moje misli i aktivnosti pripadaju tome. Ja sam socijalista. Ne vidim nijednu klasu niti drutveni stale preda mnom, osim te zajednice naroda, sainjenog od ljudi sjedinjenih istom krvlju, ujedinjenih jezikom i predodreenih istoj zajednikoj sudbini. Ja volim taj narod, a mrzim samo njegovu trenutnu veinu, jer smatram da ovi poslednji isto tako ne mogu da reprezentuju veliinu mog naroda kao to ne mogu da predstavljaju ni njegovu sreu. Nacionalsocijalistiki pokret koji ja danas vodim, svoj cilj vidi u oslobodenju naeg naroda, kako iznutra tako i spolja. On nastoji da naem narodu prui one naine ivota koji odgovaraju njegovoj prirodi, i koji mu pomau da je bolje izrazi, zatim stremi ka tome da, na taj nain, ouva karakter ovog naroda, kao i da ga dalje kultivie sistematskim vaspitavanjem njegovih najboljih ljudi i negovanjem najveih vrlina. On se bori za slobodu ovog naroda, jer sloboda je jedina forma kroz koju narod moe da napreduje. Bori se za osnovna ivotna sredstva naroda zato to titi njegova prava na postojanje i bori se za potreban prostor jer on predstavlja pravo ovog naroda da ivi. 53

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA Svojim konceptom unutranje politike nacionalsocijalistiki pokret zato podrazumeva napredak, jaanje i konsolidovanje egzistencije naeg naroda uvoenjem posebnog naina ivota i takvih ivotnih zakona koji korespondiraju sa njegovom prirodom, i koji njegovu elementarnu snagu mogu da uine maksimalno delotvornom. Konceptom spoljne politike, on podrazumeva obezbeenje razvoja putem ouvanja slobode i stvaranja najneophodnijih preduslova za ivot. Na taj nain, u vezi sa spoljnom politikom, nacionalsocijalistiki pokret se razlikuje od prethodnih buroaskih partija, na primer, u sledeem: spoljna politika nacionalno buroaskog sveta je oduvek, u stvari, bila politika granica, nasuprot tome, politika nacionalsocijalistikog pokreta uvek e biti teritorijalna. U svojim najodvanijim planovima, na primer, nemaka buroazija e teiti ujedinjenju nemake nacije, ali e, u stvari, zavriti tako to e se beznadeno zaplesti u pitanja regulisanja granica. Nacionalsocijalistiki pokret e svoju spoljnu politiku, suprotno tome, uvek odredivati prema potrebi kako bi obezbedila prostor neophodan za ivot naeg naroda. On ne zna za germanizaciju ili teutonizaciju, kao to je to u sluaju nacionalne buroazije, ve samo za irenje sopstvenog naroda. Nikada nee videti u potinjenim, takozvanim germanizovanim, esima ili Poljacima, a kamoli drugom narodu, jaanje, ve samo slabljenje kvaliteta naeg naroda. Jer njegova nacionalna koncepcija nije odredena prethodnim patriotskim idejama vlade, ve dubokim uvidom u narod, i njegov sutinski kvalitet. Prema tome, polazna taka u njegovom razmiljanju potpuno je dugaija od one buroaske. Otuda mnogo toga to nacionalnoj buroaziji izgleda kao politiki uspeh u prolosti i sadanjosti, u naim oima predstavlja ili neuspeh ili uzrok kasnije nesree. I mnoge stvari koje mi smatramo oiglednim, nemaka buroazija vidi kao nerazumne ili ak monstruozne. Pa ipak, deo nemake omladine, posebno iz buroaskih 54

Nacionalsocijalistika spoljna politika krugova, moi e da me shvati. Ni ja, niti nacionalsocijalistiki pokret nismo ni raunali na to da pronademo bilo kakvu podrku u krugovima, danas aktivne, politike nacionalne buroazije, ali sasvim sigurno znam da e barem deo njene omladine pronai put ka naim redovima.

55

Poglavlje 6

Nemake potrebe i ciljevi

Pitanje nacionalne spoljne politike uslovljeno je faktorima ko-ji delimino lee unutar nacije, dok su delom odredeni sredinom. Uopteno gledajui, unutranji faktori su osnovni razlog za potrebu odredene spoljne politike kao i za koliinu snage koju zahteva njeno obavljanje. Naro<di koji ive na takvom zemljitu na kojem je gotovo nemogue iveti, u osnovi nastoje da proire svoju teritoriju, odnosno ivotni prostor, barem dotle dok se nalaze pod zdravim vodstvom. Ovaj proces, prvobitno utemeljen samo u brizi oko odranja, ispostavio se kao toliko koristan u pogledu odgovarajueg reenja da je postepeno, zbog velikog uspeha, postao veoma popularan. To znai da je proirenje prostora, u poetku utemeljeno razlozima iste korisnosti, tokom razvoja oveanstva postalo herojsko delo, koje se potom odigravalo ak i onda kada prvobitnih preduslova ili pobuda vie nije ni bilo. Kasnije, pokuaj da se ivotni prostor prilagodi naraslom broju stanovnika preobratio se u nemotivisane osvajake ratove, koji su u samom tom nedostatku motiva sadrali klicu potonje reakcije. Pacifizam je odgovor na to. Pacifizam je postojao u svetu otkako postoje ratovi, ije znaenje vie nije lealo u osvajanju teritorije radi odranja naroda. Otada je on postao veiti drugar rata. I opet e ieznuti onog trenutka kada ratovi budu prestali da budu 56

Nemake potrebe i ciljevi instrumenti gladi za pljakom bilo pojedinaca ili nacija koje ude za moi, i ponovo postane vrhunsko oruje pomou kojeg e se narod boriti za osnovna sredstva za ivot. Pa ak i u budunosti, proirenje ivotnog prostora jednog naroda u cilju borbe za osnovna ivotna sredstva zahtevae rizik i angaovanje snaga celokupnog naroda. Ako je zadatak unutranje politike da pripremi ovo angaovanje snage naroda, zadatak spoljne politike jeste da tom snagom tako vlada i upravlja da najvii mogui uspeh izgleda zagarantovan. To, naravno, nije uslovIjeno samo snagom naroda, spremnou na akciju u svakom datom trenutku, ve isto tako i silama otpora. Disproporcija u snazi izmedu naroda koji se zbog zemlje bore jedan protiv drugog uvek iznova vodi do pokuaja da se, uz pomo saveznika, ili iznenada pojavi kao osvaja ili da prui otpor nadmonom osvajau. Ovo je poetak politike saveznitva. Nakon pobednikog rata 1870-1871. godine, nemaki narod je uspeo da stekne ogroman ugled u Evropi. Zahvaljujui uspehu Bizmarkovog dravnitva i vojnih dotignua pruskih Nemaca, veliki broj nemakih drava, koje su ranije bile samo labavo povezane, i koje su se, u stvari, neretko tokom istorije jedna sa drugom sukobljavale kao neprijatelji, sjedinjene su u jednom Rajhu. Podruje starog nemakog Rajha, izgubljeno 170 godina ranije,* nakon kratkotrajnog osvajakog rata trajno pripojeno Francuskoj u to vreme, sada je bilo vraeno svojoj otadbini. Tako je, brojkama izraen, najvei deo nemake nacije, barem u Evropi, bio udruen u okviru jedne unitarne drave. To je prouzrokovalo zabrinutost da e se ova drava na kraju sastojati iz x miliona Poljaka i y miliona Alzaana i Lotarenana koji e postati Francuzi. To nije korespondiralo niti sa idejom nacionalnosti niti narodne drave. Nacionalna drava po buroaskoj koncepciji mora barem osigurati jedan jezik, u stvari, poevi od kole, pa do naziva
* Autor misli na oblasti Alzas i Lotaringiju. (nap. ured.)

57

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ulica. Dalje to mora ukljuiti nemaku ideju u obrazovanje i ivot ovog naroda i uiniti ih nosiocima te ideje. Bilo je nekoliko slabih pokuaja u tom pravcu, ali moda nikada ranije nije postojala ozbiljna elja, tako da je u realnosti bila ostvarena potpuno suprotna stvar. Narodna drava, obrnuto, ne sme ni pod kojim uslovima anektirati Poljake, nameravajui da jednog dana od njih naini Nemce. Naprotiv, ona mora smoi snage i odlunosti da te strane elemente ili izoluje, kako se krv naroda ne bi opet prolila, ili mora da ih bez daljnjeg odlaganja ukloni i preko neutralne teritorije izrui njihovom narodu. Da buroaska nacionalna drava nije bila sposobna da to uradi sasvim je oevidno. Niko ak nikada nije ni pomiljao na to, niti bi neko bilo ta preduzeo povodom toga. Ali, ak i da je postojala volja, oni ne bi bili dovoljno jaki da to izvre, manje zbog posledica u preostalom delu sveta, a vie zbog potpunog nerazumevanja da bi jedna takva akcija mogla uopte i da ponikne iz redova takozvane nacionalne buroazije. Njihov svet se jednom usudio da srui feudalni poredak, dok je u stvari nastavio sa njegovim grekama posredstvom buroaskih trgovaca, advokata i novinara. On nikada u sebi nije imao nijednu svoju ideju, osim neizmerne uobraenosti i novca. Ali svet se ne moe osvojiti samo time, niti se tako moe izgraditi jo jedan. Zato e period buroaske vladavine u svetskoj istoriji biti isto tako kratkotrajan kao to je i dostojan prezira. Otuda je, direktno iz temelja, nemaki Rajh takode upio toksine u novu dravnu strukturu ije opasne posledice su mogle da budu izbegnute da buroaska ravnopravnost, kao najvii prioritet, nije dala Jevrejma priliku da je upotrebi kao njihove najsigurnije udarne jedinice. Osim toga, Rajh je ipak obuhvatao samo deo nemake nacije, iako najvei. Oevidno, ak i da nova drava nije posedovala veliki spoljnopolitiki cilj narodnog karaktera, barem je takozva58

Nemake potrebe i ciljevi na buroaska nacionalna drava trebalo da ima u vidu dalje ujedinjenje i konsolidaciju nemake nacije, kao minimalni spoljnopolitiki cilj. Bilo je to neto to buroaska nacionalna italijanska drava nikada nije zaboravljala. Tako je nemaka nacija dobila nacionalnu dravu koja, u stvari, nije u potpunosti obuhvatala citavu naciju. Na taj nain su nove granice Rajha, posmatrane u nacionalno-politikom smislu, bile nepotpune. One su vodile pravo preko nemakog govornog podruja, pa ak i preko onih delova koji su, barem u prolosti, pripadali nemakom savezu, iako na neformalan nain. Ali ove nove granice Rajha bile su ak i loije, gledano sa vcjnog aspekta. Posvuda su bila nezatiena, otvorena podruja koja su, posebno na zapadu, osim toga, bila od odluujueg znaaja za nemaku ekonomiju, prostirui se daleko izvan samih graninih oblasti. Te granice su, u vojnopolitikom smislu, bile jo neprikladnije, jer je oko Nemake bilo grupisano nekoliko velikih drava ija je spoljna politika bila isto toliko agresivna koliko su i njihova vojna sredstva bila ogromna. Rusija na istoku, Francuska na zapadu. Dve vojne drave, od kojih jedna baca gramzive poglede na istonu i zapadnu Prusiju, dok druga neumorno, vekovima tei spoljnopolitikom cilju da podigne granicu na Rajni. Pored svega toga, tu je bila i Engleska, najmonija pomorska sila na svetu. to su rasprostranjenije i nezatienije granice nemake zemlje bile i na istoku i na zapadu, to je ogranienija, nasuprot tome, bila mogua operativna baza za pomorske bitke. Nita nije moglo borbu protiv nemakih podmornica da uini tako lakom kao prostorom uslovljeno ogranienje njegovih luka. Bilo je lake zatvoriti i patrolirati lukom u obliku trougla, nego to je to bio sluaj sa obalom dugom, recimo, 600 ili 800 kilometara. Uzmemo li sve to u obzir, nove granice Rajha, kao takve, nisu nikako bile zadovoljavajue sa vojnog stanovita. Nigde nije bilo prirodne prepreke ili odbrane. Sasvim suprotno tome, medutim, 59

z|:ok-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA svuda su bile visoko razvijene mone drave, neprijateljski nastrojene i pune skrivenih namera. Bizmarkovo predskazanje da e novi Rajh, koji je sam osnovao, morati ponovo da se brani maem, bilo je duboko opravdano. Tako neadekvatne granice Rajha kao to su samo mogle biti u nacionalnom i vojno-politikom smislu, one su ipak daleko vie, gledano sa aspekta mogunosti, odgovarale zahtevima odranja nemakog naroda. Nemaka je, u stvari, oduvek bila prenaseljena zemlja. S jedne strane, razlog lei u tome to se nemaka nacija nalazi u takvom poloaju da je stenjena u centralnoj Evropi, a sa druge strane, u kulturnoi i realnoj veliini ovog naroda, kao i, prosto reeno, u njegovoj plodnosti. Aotkako je stupio na svetsku istorijsku scenu, nemakom narodu je oduvek nedostajao prostor. I zaista, njegovo prvo politiko istupanje bilo je iznudeno upravo tom potrebom. Od samog poetka seobe naroda, na narod nikada nije bio u stanju da rei tu potrebu za prostorom, osim kroz osvajanje maem ili redukcijom sopstvenog stanovnitva. Ta redukcija stanovnitva je ponekad bila posledica gladi, ponekad emigracije, a povremeno beskrajnih nesrenih ratova. U novije vreme, do toga je dolo posredstvom kontrole radanja. Ratovi 1864., 1866. i 1870-71. godine, imali su smisao u nacionalno-politikom ujedinjenju dela nemakog naroda i tako se konano zavrili nemakom dravnom politikom fragmentacije. Crno-belo-uta zastava novog Rajha zbog toga nije imala ni najmanje ideoloko znaenje, ve nemako-nacionalno u tom smislu da prevazide bivu dravnu politiku fragmentacije. Tako je crno-belo-crvena zastava postala simbol nemake federalne drave koja je prevazila tu fragmentaciju. injenica da je on, i pored svega toga i uprkos njegovoj mladosti, uivao idolopokloniko potovanje na jedan pozitivan nain, lei u modelu njegovog krtenja, jer se zaista samo rodenje Rajha uzdie daleko iznad ostalih slinih dogadaja. Tri pobednika rata, od kojih je poslednji 60

uvekn tkomtl usts prouv; i

StCJ

ticdas izvcslani
tOVOE

nctei Nal kogs vrhu pon

Nemake potrebe i ciljevi postao bukvalno udo nemakog dravnitva, nemakog vojnog liderstva, i nemakog herojstva, jesu dela iz kojih je novi Rajh roden. I kada je, konano, carskim proglaenjem obznanio svoje postojanje svetu koji ga je okruavao, posredstvom njegovog najveeg carskog glasnika, uz gromovite povike i tutnjavu oruja artiljerijskih jedinica na frontu oko Pariza odjeknule su fanfare i ratni pokli truba. Nikada ranije jedno carstvo nije bilo proklamovano na taj nain. Ali crno-belo-crvena zastava pojavila se pred nemakim narodom kao simbol ovog jedinstvenog dogadaja isto tako kao to je crno-crveno-uta zastava ostala i bie simbol Novembarske revolucije.* Kako se pojedine nemake drave sve vie i vie ujedinjuju pod ovom zastavom, i kako novi Rajh sve vie izgraduje njihov dravno-politiki presti i ugled u inostranstvu, osnivanje Rajha jo uvek nije promenilo nita u vezi sa glavnom potrebom, nedostatkom teritorije naeg naroda. Velika vojnopolitika dela nisu bila u stanju da nemakom narodu daju granicu u okviru koje bi bio sposoban da sebi obezbedi osnovne uslove i sredstva za ivot. Naprotiv: u srazmeri u kojoj potovanje nemake nacionalnosti raste posredstvom novog Rajha, jednom Nemcu postaje sve tee i tee da se vrati takvoj dravi kao emigrant, dok, nasuprot tome, izvestan nacionalni ponos i ivotni polet, koji danas smatramo gotovo neshvatljivim, ui tome da su velike porodice blagoslov, a ne teret. Nakon 1870-1871. godine dolo je do vidnog porasta nemakog stanovnitva. Jednim delom njegovo odranje je poduprto vrhunskim razvojem industrije i velikom naunom efikasnou pomou koje Nemci sada obraduju svoja polja unutar sigurnih dravnih granica svog naroda. Ali velikim delom, ako ne i najveim,
Hitler ima na umu Vajmarsku Republiku, koja je nastala na razvalinama Drugog Rajha. (nap. ured.)

iem liva

;oje Idrai ored liko {kridosInji

61

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA produktivnost nemakog zemljita bila je praena gotovo istim takvim porastom optih ivotnih zahteva, koje je gradanin nove drave sada isto tako imao. Nacija koja jede kiseli kupus i tamani krompir, kako su je Francuzi podsmeljivo okrakterisali, sada je polako poela da prilagodava svoje ivotne standarde onim standardima drugih naroda sveta. Na taj nain je samo deo narasle proizvodnje nemake poljoprivrede bio dostupan sve veem broju stanovnika. U stvari, novi Rajh nikada nije znao kako da se rastereti te potrebe. ak je i u novom Rajhu, u poetku, postojao pokuaj da se odnos izmeu naseljenosti i teritorije putem stalne emigracije odri u razumnim granicama. A dokaz koji razbija sve sumnje u pogledu osnovanosti nae tvrdnje o sve veem znaaju onosa izmedu naseljenosti i teritorije lei u injenici da su, kao posledica te nesrazmere, posebno u Nemakoj tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XIX veka, beda i nevolja dovele do prave epidemije emigracije, koja je ak poetkom 1890. poela da se vraa na cifru od priblino etvrt miliona ljudi godinje. Prema tome, problem odranja nemakog naroda nije bio reen za masu Ijudi koji su tada iveli, na kraju krajeva, ak ni osnivanjem novog Rajha. Do daljeg porasta nemake nacije, medutim, nije moglo da dode bez takve odluke. Bez obzira na to kakvo bi se reenje moglo pojaviti, ono se svakako moralo pronai. Zato je najvaniji problem nemake spoljne politike nakon 1870-1871. moralo da bude upravo reavanje problema osnovnih sredstava za ivot.

dabaremi

62

Poglavlje 7

Politiki planovi Drugog Rajha

Medu bezbrojnim Bizmarkovim izjavama teko da bi mogla da se nade citiranija od strane buroaskog politikog sveta od one da je politika umetnost sagledavanja mogunosti. to su manji politiki umovi morali da upravljaju zaostavtinom ovog velikog oveka, to je za njih ova izreka bila privlanija. Budui da su uz pomo ove tvrdnje, svakako, mogli da ulepaju, u stvari opravdaju ak i najgore rukovoenje, pozivajui se jednostavno na velikog oveka i pokuavajui da dokau da, u datom momentu, nije bilo mogue uraditi nita drugo osim onog to je bilo uraeno, da je politika umetnost sagledavanja mogunosti, i da su zbog toga postupili u Bizmarkovom duhu i u skladu sa njegovom mudrou. Na taj nain ak i Streseman zasluuje da mu se olimpijski venac stavi oko glave, koja je, iako ba nije kao Bizmarkova, onda barem elava. Bizmark je imao precizno razgranien i jasno naznaen politiki cilj pred oima. Veoma je drsko nastojanje da mu se pripie ideja kako je svoje ivotno delo ostvario samo tako to je akumulirao posebne politike mogunosti, a ne na taj nain to je iz asa u as uspevao da upravlja posebnim situacijama, stalno imajui pred oima vizuelizovani politiki cilj. Taj Bizmarkov politiki cilj bio je: 63

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA reiti nemako pitanje krvlju i gvoem; ukloniti Habzburg-Hoencloren dualizam; formirati novi nemaki Rajh pod pruskim vodstvom Hoenclorena; obezbediti najvii mogui stepen bezbednosti ovog Rajha; organizovati unutranje rukovodenje po pruskom modelu.

zdenil
povei fon meduu Tol

U postizanju ovog cilja, Bizmark je koristio svaku priliku i radio na razvijanju diplomatije sve dotle dok je obeavala uspeh, a posegnuo za orujem samo ako je ista sila mogla da dovede do odluke. Vrhunski politiar, za kojeg je sfera delovanja obuhvatala podruje od salona obloenih parketom do krvlju natopljene zemlje na ratitu. Takav je bio ovaj veliki umetnik sagledavanja politikih mogunosti. Njegovi naslednici nemaju ni politiki cilj, pa ak ni politiku ideju. Za razliku od njega, oni lutaju od danas do sutra, i od sutra do prekosutra, a onda drsko i arogantno citiraju tog oveka kome su delimino upravo oni sami, a delimino njihove duhovne pretee zadavali najvee brige i protiv kojih je vodio najogorenije bitke - da bi time samo predstavili svoj politiki besmisao i besciljnost, mrmljajui zlokobno o umetnosti sagledavanja mogueg. Kada je, u tri rata, Bizmark uspostavio novi Rajh - i sve to zahvaljujui njegovoj briljantnoj politikoj aktivnosti - bio je to zapravo najvei uspeh koji je mogao da se ostvari u to vreme. Ali to je bio samo nuan, neophodan preduslov za bilo kakvu buduu politiku prezentaciju vitalnih interesa naeg naroda jer bez stvaranja novog Rajha, nemaki narod nikada ne bi otkrio monu strukturu bez koje se dalje u budunosti ne bi mogla povesti sudbonosna bitka. Bilo je isto tako jasno da u poetku novi Rajh sva64

stavlj Biz nje,c hege: uje tomi pro lej 11 svojel senag vanjem i drav niz ve muj totolikoi

Politiki planovi Drugog Rajha kako mora da bude jedinstven na bojnom polju, ali da unutranje drave iz kojih se sastoji prvo moraju da se priviknu jedna na drugu. Protekle su godine i godine prilagodavanja i usklaivanja pre nego to je ova konsolidacija nemakih drava u Uniju mogla da se pretvori u federalnu dravu. To se desilo kada je Gvozdeni Kancelar odbacio vojnike izme da bi potom, beskrajno inteligentno, strpljivo, sa velikim razumevanjem i izvanrednom osetljivou, zamenio pritisak pruske hegemonije snagom vere i poverenja. Uspeh osnivanja dravne koalicije, na samom ratitu formirane u Rajh, medusobno povezan dirljivom ljubavlju, spada medu najvee koji su ikada ostvareni politikim umeem. To to se Bizmark u poetku ograniio na ovo uslovljeno je njegovim dubokim uvidom i svetlom budunou nemake nacije. Uostalom, te godine mirnodopskog unutranjeg konstituisanja novog Rajha bile su neophodne, s obzirom na to da on nije eleo da podlegne maniji osvajanja iji bi rezultati bili neizvesni, jer je samoj izvrnoj vlasti Rajha nedostajalo jedinstvo, koje je predstavljalo preduslov za pripajanje dodatnih teritorija. Bizmark je ostvario svoj ivotni cilj. Reio je nemako pitanje, odstranio dualizam Habzburg-Hoencloren, doveo Prusiju do hegemonije sa Nemakom, to je za posledicu imalo nacionalno ujedinjenje, konsolidovao novi Rajh u granicama mogunosti u tom periodu, i razradio vojnu odbranu na takav nain da itavom procesu novog osnivanja nemakog Rajha, za koji su zapravo bile potrebne decenije, apsolutno niko nije mogao da stane na put. I to se Bizmark, kao kancelar Rajha, mogao vie osvrnuti na svoje dovreno ivotno delo, utoliko se smanjivala mogunost da se nagovesti kraj postojanja nemake nacije. Bizmarkovim osnivanjem novog Rajha, nemaka nacija, nakon vekovima dugog dravnog propadanja, ponovo je zasnovala svoju sutinsku organizacionu strukturu, koja ne samo da je ujedinila nemaki narod, ve mu je takoe dala karakteristian ivotni izraz, koji je bio isto toliko stvaran koliko i savren. Ako su meso i krv ovog naroda 65

ISutra

lisva-

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA bili sutina ijem se odranju u ovom svetu moralo teiti, instrument moi pomou kojeg je nacija mogla ubudue ponovo da polae prava na svoj ivot u poretku ostalog sveta stvoren je sa novim Rajhom. Zadatak postbizmarkovskog perioda bio je da rei koji korak dalje treba da se preduzme u interesu ouvanja sutinskog bia nemakog naroda. Stoga je dalja politika aktivnost zavisila od tih odluka, koje su morale biti korenitog karaktera, i koje bi za sobom povukle postavljanje novog cilja. Odnosno, to znai: kao to je Bizmark reio da utvrdi cilj svoje politike aktivnosti, koji mu je samo u tom sluaju omoguavao da na putu njegovog ostvarenja, iz situacije u situaciju, deluje u skladu sa svim mogunostima, isto tako je i postbizmarkovski period takode morao da zacrta jedan, koliko nuan toliko i realan, defmitivni cilj, ijim bi se ostvarenjem neizostavno promovisali interesi nemakog naroda, i koje bi potom, na slian nain, doputalo da se koriste sve mogunosti, poevi od diplomatskih aktivnosti do vetine ratovanja. Zacrtavanje ovog cilja, medutim, ostalo je nedovreno. Nije ni potrebno, pa ak ni mogue, detaljno opisati sve uz-roke ovog zanemarivanja. Sutinski razlog pre svega lei u osobnom nedostatku ove zaista briljantne i impozantne politike linosti. Ali su i razlozi koji delimino lee u samoj prirodi osnivanja novog Rajha podjednako snani. Nemaka je postala demokratska dra-va, i mada su lideri Rajha bili podredeni imperijalnim odlukama, ipak su te odluke samo uz velike tekoe mogle izbei uticaj op-teg miljenja koje je svoj izraz nalo posebno u parlamentarnoj instituciji, iji su tvorci bile politike partije, kao i tampa, a koje su zauzvrat primale najvie instrukcije od par prepoznatljivih nalogodavaca iz senke. Na taj nain su interesi nacije sve vie i vie potiskivani u pozadinu u poredenju sa interesima odreenih grupa. To je bio utoliko vie sluaj jer je u irokim krugovima javnog mnjenja postojala vrlo slaba predstava o pravim interesima 66

li

nacije,d

svetsteS

gOtOV'

Evropii svemu Rajha. zato to isuvie u stanju u skladu voditi nim neprikladi Ugled: bila tron. iw time bi

razuman sa stanovi natajna rastao, ti smo u to limo. Da drave, ii politiki

Politiki planovi Drugog Rajha

lebi

likoje lina-livie
(ijav-sima

nacije, dok su, naprotiv, interesi odredenih politikih partija ili svetske tampe bili daleko konkretniji zato to je Nemaka sada bila zaista nacionalna drava. Ali je koncept nacionalnog stava na kraju bio samo isto dravno-patriotsko-dinastijski i nije imao gotovo nikakve veze sa uvidom u narod. Zato je i preovladala krajnje maglovita predstava u pogledu sutranjice i usmerenosti budueg spoljnopolitikog cilja. Posmatrano sa nacionalnog stanovita, sledei zadatak drave, nakon potpunog formiranja unutranje dravne strukture, trebalo je da se sastoji u obnavljanju i konanom ostvarenju nacionalnog jedinstva. Nijedan spoljnopolitiki cilj nije mogao biti oevidniji, za strogo formalnu nacicnalnu dravu tog vremena, od pripajanja onih nemakih oblasti u Evropi koje su, delimino kroz njihovu raniju istoriju, morale po svemu sudei biti delovi ne samo nemake nacije ve i nemakog Rajha. Uprkos tome, jedan tako oigledan cilj nije bio postavljen zato to je, osim drugih otpora, takozvani nacionalni koncept bio isuvie nejasan i maglovit, malo osmiljen i analiziran, da bi bio u stanju da sam podstakne na takav korak. Buduci da ne bi bilo u skladu sa zvaninim patriotskim idejama svim sredstvima sprovoditi udruivanje predstavnika nemake nacije na starim, istonim granicama Rajha, takode ne bi bilo u skladu sa oseanjima neprikladno definisati naklonosti. Ugledna dinastija Habzburga bi, svakako, na taj nain izgubila tron. Sav kafanski patriotizam, ispoljen za stolovima uz pivo, time bi bio najdublje uvreen, ali bi to uprkos svemu bio jedini razuman cilj koji bi Rajh mogao da postavi pred sebe - to jest, sa stanovita takozvane nacionalne drave. Ne samo zato jer bi, na taj nain, broj Nemaca koji ive u oblasti Rajha srazmerno porastao, to bi se isto tako odrazilo u vojnom smislu, ve i zato to smo u to vreme mogli biti spaeni gubitka usled kojeg danas alimo. Da se Nemaka pridruila u podeli besmislene habzburke drave, da je u stvari ovo uee sebi predstavila kao sopstveni politiki cilj iz nacionalnopolitikih razloga, celokupan razvoj 67

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Evrope krenuo bi drugim putem. Nemaka ne bi stvorila sebi neprijatelje od svih onih brojnih drava koje same po sebi nisu imale nita protiv nje, a june granice Rajha ne bi prelazile preko Brenera. Isto tako i preteno nemaki deo Junog Tirola bi danas bio uNemakoj. Ali injenica to je to spreeno ne lei samo u tadanjem nedostatku nacionalnog koncepta, ve i u jasno zacrtanim i naznaenim interesima odredenih grupa. Centristiki krugovi su bez obzira na okolnosti eleli politiku usredsredenu na ouvanje takozvane katolike habzburke drave, u pogledu ega su mogli pretvorno da priaju o brai iz klana, dok su u isti mah dobro znali da ista ta braa u habzburkoj monarhiji polako ali sigurno bivaju priterana uza zid i pljakana od strane lanova tog klana. Ali za Centar, nemaka gledita nisu predstavljala merilo, pa, u stvari, ak ni nemaka tampa. Gospodi je bio drai svaki Poljak, zatim stanovnik Alzasa, spreman da u svakom momentu istupi kao izdajnik,drai ak i frankofil, pre nego Nemac koji nije eleo da se pridrui takvoj kriminalnoj organizaciji. Pod izgovorom da predstavlja katolike interese, ova partija je ak i u mirnodopsko vreme pomogla u tome da se uzdrma i srui glavno uporite pravog hrianskog pogleda na svet, Nemaka, i to na sve mogue naine. I ova najpodmuklija partija nije se ak ustezala toga da ide ruku pod ruku, kao najbliskiji prijatelj, sa ljudima koji otvoreno poriu Boga, ateistima, oskrnaviteljima religije, sve dotle dok su na taj nain mogli da nanesu tetu nemakoj nacionalnoj dravi i nemakom narodu. Tako je u osnivanju bezumne nemake spoljne politike, Centar, hriansko-katoliki poboni Centar, imao jevrejskog boga koji se odrekao marksista kao divnih saveznika na svojoj strani. Jer kao to je Centar uinio sve da se zatiti od bilo kakve antihabzburke politike, tako su i socijaldemokrate, kao ondanji predstavnici marksistikog pogleda na svet, uinili isto, mada iz sasvim drugih razloga. Svakako, zadnja namera obe partije bila je 68

dotledoki dodatnes smislen c nemakogij alijanse.l danaTn priraer,!

Politiki planovi Drugog Rajha ista: naneti tetu Nemakoj to je vie mogue. to slabija drava, to neogranienija postaje dominacija ovih partija, pa tako i vea korist za njihove lidere. Da je stari Rajh eleo da,na osnovu nacionalnih politikih gledita, ponovo ujedini sve pripadnike nemake nacije u Evropi, onda bi rasputanje habzburkog konglomerata drava, nuno povezano s tim, iziskivalo novo grupisanje evropskih sila. Oigledno da je takvo raspadanje habzburke drave bilo nezamislivo bez uspostavljanja odnosa sa drugim dravama koje su morale imati sline interese. Tako bi evropska koalicija za ostvarenje ovog cilja, koristei pri tome sve mogunosti, automatski bila oformljena, to bi odredilo sudbinu Evrope barem u nekoliko sledeih decenija. Svakako, Trojni savez je prvo morao, u stvari, da bude likvidiran. Kaem u stvari, zato to je u praksi likvidacija ostvarena ve odavno. Savez sa Austrijom je imao pravi smisao za Nema k u sve dotle dok je posredstvom njega mogla da se nada da e dobiti dodatne snage u trenutku opasnosti. Medutim, on je postao besmislen onog trenutka kada su dodatne snage postale manje od nemakog vojnog tereta, to je bilo prouzrokovano od strane te alijanse. Kada se malo bolje razmisli, to je bio sluaj od prvog dana Trojnog saveza ako je,zbog ili na osnovu ovog saveza, na primer, Rusija trebalo da postane neprijatelj Nemake. Bizmark je takode krajnje savesno i paljivo promislio o ovome, i tako shvatio kako je neophodno da zakljui takozvani Reosiguravajui sporazum sa Rusijom. Ukratko, njegov smisao se sastojao u tome da e Ne maka, ako posredstvom saveza bude gurnuta u sukob sa Rusijom, u tom sluaju ostaviti Austriju. Tako je Bizmark ve zapazio problematian znaaj Trojnog saveza u njegovo vre me, i, u skladu sa njegovom sposobno u sagledava nja mogunosti, preduzeo neophodne mere opreza kako bi predupredio sve okolnosti. 69

e,Cenakoini. Ive anlondanj i jnada iz jebilajc

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA U to vreme, ovaj Reosiguravajui sporazum doprineo je progonstvu najveeg dravnika naeg doba. U stvari, situacija koje se Bizmark pribojavao ve se nagovestila poetkom 1890. godine, nakon okupacije Bosne od strane Austrougarske, i to zbog panslovenskog pokreta koji se zbog toga snano rasplamsao. Savez sa Austrijom doneo je neprijateljstvo sa Rusijom. Neprijateljstvo sa Rusijom, meutim, bilo je razlog zbog kojeg su marksisti, iako nisu bili saglasni sa tadanjom nemakom spoljnom politikom, u stvari koristili sva sredstva da drugu onemogue. Odnos Austrije sa Italijom oduvek je bio isti. Nekadanja Italija ula je u Trojni savez iz predostronosti u pogledu Francuske, ali ne iz ljubavi prema Austriji. Naprotiv, Bizmark je ak i ovde tano zapazio srdaan odnos izmedu Italije i Austrije kada je tvrdio da postoje samo dve mogunosti izmedu te dve drzave: ili savez ili rat. U Italiji - sa izuzetkom nekoliko frankofilskih fanatika - prava naklonost postojala je samo prema Nemakoj. I to je isto tako bilo potpuno razumljivo. O neizmernom nedostatku politikog obrazovanja i neznanju nemakog naroda, poglavito njegove takozvane buroaske nacionalne inteligencije, posebno govori to to su verovali da mogu da preobrate Trojni savez, zasnovan na politikom zakonu, u sferu prijateljske naklonosti. To ak nije bio sluaj izmedu Nemake i Austrije, jer je ak i tu Trojni savez, ili tanije, savez sa Nemakom, prirastao za srce veoma malom delu Nemaca u Austriji. Habzburzi nikada ne bi pronali put u Trojni savez da je postojala bilo koja druga mogunost da sauvaju svoj le od drave. Kada je tokom julskih dana 1870. godine, nemaki narod planuo od nezadovoljstva zbog neuvenih francuskih provokacija i ubrzano se pripremao za staro ratite u odbranu nemake Rajne, u Beu se verovalo da je nastupio pravi as za osvetu Sadova. Konferencije su sledile, brzo se niui jedna za drugom, krunski savet se smenjivao jedan za drugim, glasnici su hitali tamo-amo, i prvi saziv rezerve se okupio na bro-

Stf

liji.U ratu, vei jeisi jc na < hilja noods kojei bi danasl Kadaj vez, to j gnuta i! Kada] ncma boje! Ali,! posebnos stva u Au njena < nebi] ljc. Jer kp to na nacio darala sa i ona bila ( nuto, da 1 spreili |

70

Politiki planovi Drugog Rajha ju kada su, odjednom, naravno, isto tako poela da stiu zvanina saoptenja sa ratnih poprita. I kada je nakon Vajzenburga usledio Vort, a nakon Vorta Gravelot, Mec, Mars la Tur, i, konano, Sedan, onda su Habzburzi, pod pritiskom iznenada upuenog glasnog zahteva nemakog miljenja, stidljivo poeli da otkrivaju svoje nemako srce. Da je u to vreme Nemaka izgubila samo nekoliko prvih bitaka, Habzburzi bi, a sa njima i Austrija, uradili apsohitno istu stvar zbog koje su kasnije uputili veiiki prekor Italiji. I, tavie, ne samo da su to uradili po drugi put u Svetskom ratu, ve su zapravo poinili najelementarniju izdaju drave koja je isukala ma zbog njih. Za dobro i u ime ove drave, Nemaka je na sebe preuzela najgore krvoprolie, a bila izdana ne samo u hiljadama pojedinanih sluajeva od strane te drave, ve konano od strane samih njenih predstavnika, to su sve stvari i istine koje nae buroaske nacionalne patriote radije preutkuju, kako bi danas bili u stanju da diu galamu protiv Italije. Kada je kasnije dinastija Habzburga polako ula u Trojni savez, to je zaista bilo samo zato to bi bez njega odavno bila svrgnuta i to bi se daleko ranije nalazila tamo gde se nalazi danas. Kada ponovo malo bolje pogledam grehe ove dinastije u istoriji nemakog naroda, meni se ini posebno tuno to to su ovaj put boje namere pokrenule sile koje lee izvan nemakog naroda. Ali, Habzburzi su takode imali jake razloge da ele savez, posebno sa Nemakom, zato to se taj savez u stvari odrekao nemstva u Austriji. Habzburka politika denacionalizacije u Austriji, njena ehizacija i slavizacija pripadnika nemake nacije, nikada ne bi postala mogua da sam Rajh to nije stavio pod svoje okriIje. Jer koje su pravo nemaki Austrijanci imali da protestuju, i to na nacionalnoj osnovi, protiv dravne politike koja se podudarala sa sutinom nemake nacionalne ideje, onako kako je ona bila otelotvorena u Rajhu za nemake Austrijance? I, obrnuto, da li su Nemci sada uopte mogli da vre pritisak kako bi spreili postepenu degermanizaciju u Austriji ako su, na kraju, 71

m.
iecuveo ratifestupio 1 eniuiugim, laabro-

itda

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA svi Habzburzi bili saveznici Rajha? Mi moramo da poznajemo slabosti politikih lidera Rajha kako bismo znali da bilo ta uskoro moe postati mogue, a ne da pokuavamo da se vebamo u energinom uticaju na saveznika kako bi delovali na njegove unutranje prilike. Lukavi Habzburzi znali su ovo vrlo dobro, kao to je, uopte, austrijska diplomatija bila daleko superiornija u odnosu na nemaku u izvetaenosti i prepredenosti. I, obrnuto, upravo ti Nemci, kao zaslepljeni, nisu imali ni najmanju predstavu o dogaajima i uslovima u zemlji njihovog saveznika. Samo je rat mogao da otvori oi veini ljudi. Prema tome, sam savez zasnovan na prijateljstvu Habzburga prema Nemakoj bio je utoliko sudbonosniji to je, upravo preko njega, vrhunsko potkopavanje preduslova za ovaj savez bilo garantovano. A budui da su sada Habzburzi bili u poziciji da postepeno unitavaju nemstvo u Austriji, i bez brige da e se Nemaka u to umeati, vrednost celokupnog ovog saveza postajao je sve problematiniji. Koji bi smisao za Nemaku trebalo da ima savez u okviru kojeg nisu postojale iskrene namere od strane ljudi na vlasti. Jer dinastija Habzburga nikada nije uzimala u obzir nemake interese, u pogledu saveza, zdravo za gotovo, tako da je nekoliko pravih prijatelja ovog saveza silom prilika polako podleglo degermanizaciji. Naime, u preostalom delu Austrije, savez je posmatran u najboljem sluaju potpuno ravnoduno, a u veini sluajeva je bio omrznut. U periodu poslednje dve decenije pre rata, gradske novine u Beu su ve bile vie profrancuski nego pronemaki orijentisane. tampa slovenskih provincija, medutim, bila je svesno i otvoreno neprijateljski raspoloena prema Nemakoj. Srazmerno tome koliko su Habzburzi podsticali slovensku kulturu do krajnjih granica, i koliko su danas Sloveni u svojim glavnim gradovima stekli sredita sopstvene nacionalne kulture, isto toliko su im omogui-li i formiranje centara njihove posebne politike volje. I to je pra-va istorijska kazna za dinastiju Habzburga to nisu sagledali da

ponaroi

gemonijui predstavi ske pol( glasaje nja, Ne klerik taui svesno i

oncmstvuuJv, Austriji:... la. Uvel. ekaarogaiK, ma takozvark pak usmeren gnj I svaki prin krate su 1 takvim < ijegjepoli ne bilo sve SavezsaJ led toga i vi pogled i Priroda J okolne i razbijanje. Jer om pela da izva! dravama, IM cilj i pokuaju

72

Politiki planovi Drugog Rajha

e ova nacionalna mrnja, koja se prvo okrenula prema Nemcima, jednog dana unititi samu Austriju. Ali za Nemaku je savez sa Austrijom postao posebno besmislen u trenutku kada su, zahvaljujui uticaju nemako-austrijskih marksista, izdajnikom po narod, takozvanim univerzalnim pravom glasa pokvarili hegemoniju nemstva u austrijskoj dravi. Jer su, u stvari, Nemci predstavljali samo treinu populacije Cisleitanije, to jest, austrijske polovine austrougarske drave. Kada je univerzalno pravo glasa jednom postalo temelj austrijskog parlamentarnog zastupanja, Nemaka se zatekla u bespomonoj situaciji, tim vie to su klerikalne partije elele namerno da zastupaju nacionalna gledita u toliko maloj meri koliko su to inili marksisti, koji su ih svesno izdali. Isti socijaldemokrati koji danas licemerno govore 0 nemstvu u Junom Tirolu zapravo su ga izdali i prodali u staroj Austriji na najbesramniji nain, u svakoj prilici koja im se ukazala. Uvek su stajali na strani neprijatelja naeg naroda. Najdrskija eka arogancija uvek je pronalazila svoje predstavnike u redovima takozvane nemake socijaldemokratije. Svaki okrutan postupak usmeren protiv Nemake nailazio je na njihovo odobravanje. 1 svaki primer pogoravanja situacije u Nemakoj, socijaldemokrate su posmatrali kao saradnici neprijatelja. I ta je onda, pod takvim okolnostima, Nemaka mogla da oekuje od drave od ijeg je politikog vodstva, i to posebno u parlamentu, etiri petine bilo svesno i otvoreno antinemako? Savez sa Austrijom ide samo u njenu korist, dok Nemaka usled toga mora da pretrpi tetu. I to daleko veu nego to se na prvi pogled ini. Priroda austrijske drave imala je za posledicu to da su sve okolne drave kao cilj svoje nacionalne politike postavile njeno razbijanje. Jer ono to postbizmarkova Nemaka nikada nije uspela da izvede, polo je za rukom ak i najmanjim balkanskim dravama, odnosno to da uspostave odreden spoljnopolitiki cilj i pokuaju da ga ostvare u skladu sa svim raspoloivim

|jcp onslu;u fcsane. itome

fcore-

)gucill'epralali da

73

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA mogunostima. I sve u izvesnoj meri novoosnovane nacionalne drave, koje lee na austrijskim granicama, videle su svoj najdalekoseniji politiki zadatak u tome da oslobode pripadnike svoje nacije, koji su iveli pod vlau Austrije i Habzburga. Bilo je oigledno da do osloboenja moe da se dode samo putem vojne akcije, to bi isto tako moralo da dovede do unitenja Austrije. S druge strane, austrijske sile otpora su mogle utoliko manje da rade na tome da to spree, jer su zavisile prvenstveno od onih koji su trebali da se bore za osloboenje. U sluaju koalicije sa Rusijom, Rumunijom i Srbijom protiv Austrije, Sloveni na severu i jugu automatski bivaju iskljueni iz okvira austrijskog otpora, tako da su, u najboljem sluaju, kao nosioci sutinske borbe ostali samo Nemci i Madari. Sada, iskustvo pokazuje da eliminisanje posebnih vojnih trupa sastavljenih iz naroda vodi do dezintegracije, pa tako i do potpune paralize austrijskog fronta. Sama Austrija bila bi u stanju da prui veoma slab otpor takvom optem ofanzivnom ratu. To je bilo poznato i u Rusiji i u Srbiji, a isto tako i u Rumuniji. Na taj nain, ono to je istinski podravalo Austriju bio je njen moni saveznik, na kojeg je mogla da se osloni. Ali, ta je bilo prirodnije od toga to se do ovog asa u umovima vodeih antiaustrijskih dravnika, kao i u javnom mnjenju, stvorila ideja da put do Bea mora voditi preko Berlina? to je vie drava nastojalo da nasledi Austriju, a u tome nije uspevalo zbog vojnog partnerstva, tako je rastao i broj drava ije je neprijateljstvo Nemaka navukla na sebe. Na prelazu iz jednog u drugi vek, koliine naoruanja ovih neprijatelja, koji su se zbog Austrije okrenuli protiv Nemake, bile su mnogostruko vee nego to je Austrija ikada mogla da joj poalje kao vojnu pomo. Tako je unutranji smisao ove saveznike politike otiao u suprotnu krajnost. Stvar je jo vie iskomplikovala trea zemlja lanica saveza, Italija. Kao to je ve spomenuto, odnosi Italije prema Austriji ni74

IZ] sal

pon

uprkosi ratni i Austriji akbili nije < snagul prijatelj inje u stva Onabif nego < Nemakom 1 supcriornan stekla u Pru isto tako bi ] nih vojnih] sluaj sa Ita

Politiki planovi Drugog Rajha kada nisu bili srdani, i to gotovo bez ijednog razloga, ve samo iz iste potrebe. Italijanski narod pre svega, kao i italijanska inteligencija, uvek su gajili simpatije prema Nemakoj. Na prelazu iz jednog u drugi vek stekli su se ve svi uslovi za savez Italije sa Nemakom. Miljenje da e Italija biti nepouzdan saveznik toliko je glupo i neosnovano da ga politiari iz fotelja mogu plasirati samo pred takozvanom nacionalnom buroazijom. Najmoniji protivargument prua istorija naeg naroda, odnosno, period kada je Italija ve jednom bila saveznik Nemake protiv Austrije. Svakako, Nemaka je u to vreme bila Prusija vodena Bizmarkovim genijem, a ne nekim politikim neposobnjakoviima, koji su kasnije pogreno upravljali Rajhom. Italija je u to vreme svakako pretrpela poraze u kopnenim i pomorskim bitkama, ali je asno ispunila obaveze kao saveznik, to Austrija nije uradila u Svetskom ratu, u koji je gurnula Nemaku. Jer u to vreme Italija je ponosno i sa negodovanjem odbila, uprkos vojnim porazima i gubicima koje je trpela, ponudeni separatni mir, koji joj je pruao mogunost da sve ostvari kasnije. Austrijski vladari ne samo da su prieljkivali takav mir, ve su ak bili spremni da u to ime odmah izdaju Nemaku. to do toga nije dolo, nije bilo zbog toga to je austrijska drava pokazala snagu karaktera, ve zbog prirode zahteva koje joj je postavio neprijatelj, a koji su u stvari za sobom povlaili njen slom i raspad. injenica da je Italija pretprela vojne gubitke 1866. godine, nije u stvari mogla da se smatra znakom njene nelojalnosti savezu. Ona bi svakako i sama vie elela da skuplja pobednike trofeje nego da trpi poraze, ali se Italija nikako nije mogla porediti sa Nemakom u to vreme, pa ni kasnije, zato to joj je nedostajala superiorna mo jedne vrsto utemeljene armije, koju je Nemaka stekla u Prusiji. Nemaki savez bez podrke pruske vojne moi isto tako bi poklekao pred napadom iskusnih i jo uvek jedinstvenih vojnih trupa, kakve je posedovala Austrija, kao to je bio sluaj sa Italijom. Ali sutinska stvar lei u injenici da je Italija 75

laci-

pe-

ra,
tiiini-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA u to vreme omoguila donoenje odluke u ekoj u korist Drugog nemakog Rajha, tako to je zaustavila ogroman deo austrijske armije. Jer ko god zamisli kritinu situaciju na dan bitke kod Kenigraca ne moe da tvrdi kako nije bilo ni od kakvog znaaja po sudbinu Nemake da li je Austrija na ratitu bila sa dodatnih 140.000 ljudi, u cemu je spreila italijanska vojska. Sasvim je razumljivo to Italija u to vreme nije sklopila ovaj savez da bi omoguila nacionalno ujedinjenje nemakog naroda, ve Italijana. Stvarno je potrebna opte poznata politika naivnost pripadnika lige patriota da bi se u tome prepoznao cilj njenog pristupanja ili da bi se on oklevetao.Tako formulisana ideja ulaska u savez, koji bi od samog poetka morao da bude samo u nau korist ili putem kojeg je neto trebalo da uarimo, obina je detinjarija i glupost, budui da su Italijani u to vreme imali pravo daisto to zamere Prusiji, kao i samom Bizmarku, odnosno, to da su uli u savez ne iz ljubavi prema Italiji, ve zarad sopstvenih interesa. Naalost, prema tome kako ja vidim sve te dogadaje, moram da izjavim da je poniavajue to to je ta glupost poinjena ne samo severno od Alpa, vec i juno od njih. Takva glupost moe da se shvati jedino ako razmotrimo Trojni savez, ili jo bolje, savez izmedu Nemake i Austrije, koji je stvarno redak sluaj u kojem jedna drava, Austrija, dobija sve od saveza, dok druga, Nemaka, ne dobija nita. Savez u kojem jedna strana rizikuje svoje interese, dok druga koristi sva sredstva da ih zatiti. Jedna iza svega toga vidi svoj smisao, a druga nibelunku lojalnost. To se ipak desilo samo jednom u istoriji u takvoj meri i na takav nain, ali je Nemaka pretrpela uasne posledice svog dravnog vodstva i saveznike politike. Prema tome, ako je savez sa Italijom, barem to se tie odnosa Austrije prema njoj, od samog poetka bio problematian, to onda nikako nije bilo zbog toga to su Habzburzi, recimo, nainili potpuno pogrean izbor u pogledu partnera, ve zato to za Italiju sam ovaj savez nije obeavao nita zauzvrat. 76

n o
SUSi

ma A i (i

Ne kak da ovihl dajel zumljn godjel podrku,j buduit Austrijei dano sa j Austrijaj uvek iz jama; u i lazilo < druf cid ai strane, 1 veliko ( politika ] Francuskal bila za Itafl dclovanja na kc tcljsku politiku sioci i nosioci \ to, delimino,tj moarogantneo

Politiki planovi Drugog Rajha Italija je bila nacionalna drava. Njena budunost neizostavno je morala da lei na obalama Mediterana. Na taj nain je svaka susedna drava manje-vie predstavljala prepreku na putu razvoja ove nacionalne drave. Ako uz sve to uzemo u obzir da je sama Austrija unutar svojih granica imala preko 800.000 Italijana, i da su dalje sami Habzburzi - koji su, s jedne strane, prepustili Nemce procesu slovenizacije, a s druge strane, vrlo dobro znali kako da Slovene i Nemce okrenu protiv Italijana - imali interes da ovih 800.000 Italijana izloe uticajima denacionalizacije, onda je budui spoljnopolitiki cilj Italijana bio potpuno jasan i razumljiv. On je trebalo da bude antiaustrijski, a pronemaki koliko god je to mogue. I ta politika je takode pronala najenerginiju podrku, pa ak i zanosno oduevljenje medu italijanskim narodom budui da su nedela i nepravde koje su Habzburzi - uz pomo Austrije kao politikog oruja - vekovima inili protiv Italije, gledano sa italijanskog stanovita, dosezale do neba. Vekovima je Austrija predstavljala prepreku ujedinjenju Italije. Habzburzi su uvek iznova pruali podrku korumpiranim italijanskim dinastijama; u stvari, ak je na prelazu iz jednog u drugi vek teko dolazilo do toga da se partijski kongres klerikalnog i hrianskog drutvenog pokreta zavri bilo im drugim osim zahtevom da se Rim ponovo vrati Papi. Direktno se izjanjavalo u prilog injenici da se to smatra zadatkom austrijske politike, ali su, s druge strane, bezobzirno oekivali da Ijudi u Italiji neizostavno ispolje veliko oduevljenje u vezi saveza sa Austrijom. Tako austrijska politika prema Italiji vekovima nije imala skrupula. Ono to je Francuska vekovima predstavljala za Nemaku, to je Austrija uvek bila za Italiju. Predeli nizije na severu Italije uvek su bili polje delovanja na kojem je austrijska drava ispoljavala svoju prijateljsku politiku prema Italiji. Hrvatski puk i vojnici bili su donosioci i nosioci kulture austrijske civilizacije, i tuno je to se sve to, delimino, takode pripisalo imenu Nemake. Ako danas i ujemo arogantne osude i neodobravanje, u stvari, besramno vreanje 77

P , fiv-fijeicja :ou ;aje :avo oda cnih :no-mjena loTroj-Ikoji je Kja sve Iredstva anibe|utakvo j )s!edice eodnobtian, to ino, naiato to za

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA nemake kulture od strane Italijana, onda nemaki narod moe da zahvali tome to je drava, spolja kamuflirana kao Nemaka, dopustila da karakter njenog unutranjeg bia Italijanima bude predstavljen posredstvom grubih vojnika, koji su u sopstvenoj austrijskoj dravi bili smatrani ne samo ljudima koji su iveli o dravnom troku, ve i zbog toga kaznom od Boga. Ratna slava austrijske armije delom je izgraena na uspesirna koji su nuno proistekli iz veite mrnje Italijana. Bila je prava nesrea za Nemaku to to nije uspela da shvati, nesrea, naprotiv, skrivana i zatakavana indirektno, ako ne i direktno budui da je Nemaka na taj nain izgubila dravu koja je, kako su onda stvari stajale, mogla postati na verni saveznik, kao to je jednom bila izuzetno pouzdan saveznik Prusije. Tako je stav irokog javnog mnjenja u Austriji povodom rata u Tripoliju bio presudan za unutranji odnos Italije prema Habzburzima. Da je Be trebalo da gleda popreko na pokuaje Italije da kroi u Albaniju ipak je bila razumljiva stvar. Austrija je smatrala da su tu ugroeni njeni sopstveni interesi. Ali je zato opte i neosporno vetakim putem stvarano neprijateljsko raspoloenje prema Italiji, kada je ona krenula u osvajanje Tripolija, bilo nerazumljivo. Korak koji je Italija nainila, meutim, bio je jasan. Nijedan ovek ne bi mogao da optui italijansku vladu to je pokuala da odnese italijansku zastavu u oblasti koje su po svojoj lokaciji, morale biti priznate kao kolonijalne za Italiju. Ne samo zato to su mladi italijanski kolonisti krenuli stopama drevnih Rimljana, ve zato to je italijanska akcija i iz drugih razloga trebalo da naie na pozitivne reakcije upravo u Nemakoj i Austriji. to je Italija bila angaovanija u Severnoj Africi, to se, po prirodi stvari, ona sve vie suprotstavljala Francuskoj. Superiorno dravno vostvo Nemake je trebalo svim sredstvima barem da ometa pretee irenje francuske hegemonije preko Severne Afrike, i, uopte, njeno otkrivanje crnakog kontinenta, uzimajui pri tome u obzir da to je mogue vie otea potencijalno vojno jaanje 78

regrutuitomogloc jcondai dapot]i bila. nijei lijanskii put iz 1 pljaku' dcne te ncmamo1 stancu i naklonosti pren ka aktivnc da stanu \m

jeprostoJHj
pravo celokupn iji krajnji cilj govinc od ~*-~ utovremc, , austrijsko-itali; vog razloga za smuio glup i no u lcda. Da\ saveznika lojal Italiju, isto Bu vojno-g

Politiki planovi Drugog Rajha Francuske na evropskim ratitima, budui da francuska vlada, i posebno njeni vojni lideri, nisu ostavljali mesta ni najmanjoj sumnji da su za njih afrike kolonije imale jo neki znaaj osim da predstavljaju samo eksponate francuske civilizacije. Zato to su u njima odavno prepoznali izuzetne izvore iz kojih su mogli da regrutuju vojnike za sledeu evropsku trku u naoruanju. Da se to moglo odigravati samo u Nemakoj bilo je jasno kao dan. ta je onda moglo da bude prirodnije, sa nemakog stanovita, nego da potpomae svako meanje druge sile, posebno ako je ona jo i bila njen saveznik. tavie, francuska nacija je bila sterilna i nije imala potrebe za irenjem svog ivotnog prostora, dok je italijanski narod, isto tako kao i nemaki, morao nekako da pronade put iz tog problema. Neka niko ne tvrdi da bi to podrazumevalo pljaku Turske, jer bi u tom sluaju sve kolonije zaista bile ukradene teritorije. Samo. bez njih Evropljani ne bi mogli da ive. Mi nemamo interes, i ne bi trebalo da ga imamo, da stvaramo distancu i otuenje sa Italijom iz potpuno neosnovanih oseanja naklonosti prema Turskoj. Ako je ikada postojala spoljnopolitika aktivnost u kojoj bi Nemaka i Austrija mogle u potpunosti da stanu iza Italije, onda je to upravo trebalo da bude ova. Bilo je prosto skandalozno kako se austrijska tampa tog vremena, zapravo celokupno javno mnjenje, ponelo prema italijanskoj akciji, iji krajnji cilj nije bio nita drugo do pripajanje Bosne i Hercegovine od strane same Austrije. Mrnja se iznenada rasplamsala u to vreme, koje je obelodanilo pravo unutranje raspoloenje ovog austrijsko-italijanskog odnosa utoliko vie to nije postojalo pravog razloga za to. Ja sam u to vreme bio u Beu i potpuno mi se smuio glup i besraman nain na koji je tada savezniku zabijen no u lea. Dakle, pod takvim okolnostima, zahtevati od istog tog saveznika lojalnost. koja bi u stvari predstavljala samoubistvo za Italiju, isto je toliko nerazumno koliko i naivno. Budui da u svemu tome postoje i sledei faktori: prirodan vojno-geografski poloaj Italije uvek e prisiljavati ovu dravu da 79

J Ikao
hrata iHablltalije tsrnalOpte

olokbilo iutoje ftpo svojNesalirevnih zloga tre[Austriji. pprirodi lodravIJaometa

[tfrike, i,

Ipri tome nojaanje

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA formulie politiku koja je nee dovesti u konflikt sa superiornom pomorskom silom, kojoj italijanska mornarica i flota zajedno ne-e biti u situaciji da, prema realnim procenama, prui otpor. Sve dotle dok Engleska poseduje neospornu dominaciju na moru, i sve dotle dok ta prevlast moe da bude jo vie ojaana Mediteranskom francuskom flotom, pri emu Italija i njeni saveznici ne mogu da im prue pravi otpor, Italija ne moe ni da pomilja na to da zauzme stav protiv Engleske. Ne smemo od dravnih lide-ra traiti da, iz idiotske naklonosti prema drugoj dravi, ija je uzvraena ljubav bila jasno ispoljena upravo ratom u Tripoliju, zavri tako to e sopstveni narod dovesti do unitenja. Svako ko i letimino proui pomorske uslove italijanske drave mora istog momenta da shvati da borba ove protiv Engleske u postojeim okolnostima nije samo beznadena nego i apsurdna. Tako se Italija zatekla u apsolutno istoj situaciji u kojoj se svojevremeno nala Nemaka; odnosno, kao to se nekada Bizmarku rizik ulaska u rat protiv Rusije, prouzrokovan od strane Austrije, inio toliko monstruoznim da se na kraju posvetio tome da, kroz uveni Reosiguravajui mirovni sporazum, zanemari stvar inae postojeeg saveza. Na slian nain je za Italiju savez sa Austrijom isto tako bio neodriv onog momenta kada je od Engleske nainila svog neprijatelja kao rezultat toga. Svako ko ovo ne eli da shvati, potpu-no je nesposoban da razmilja politiki, pa zato, u najboljem sluaju, nije u stanju ni da vodi politiku u Nemakoj. Ali nemaki narod moe da vidi rezultat politike ovog tipa ljudi, pa zato mora i da snosi posledice. Sve su to aspekti koji su morali da svedu vrednost saveza sa Austrijom na minimum. Jer je na taj nain bilo izvesno da bi Nemaka, zbog njenog saveza sa Austrijom, po svoj prilici isto tako stvorila neprijatelje, ne samo u Rusiji i Rumuniji, ve isto tako u Srbiji i Italiji. Jer, kao to je ve reeno, nema saveza koji se moe izgraditi na osnovu potpune naklonosti, lojalnosti ili zahvalnosti. Savezi e biti utoliko jai ukoliko drave uesnice mogu iz 80

su, \ ljene< bude i mopos danel trijskei

na taj 1 Samo i naroda svim i ma, mog; Dak sebe] ni savez bi o jombio&p neprijatc1cars/cojf.

Politiki planovi Drugog Rajha \ njega izvui veu korist za sebe. Nerealna je sama elja da se savez formira na bilo kojim drugim osnovama. Nikada ne bih oekivao da Italija ude u savez sa Nemakom iz ljubavi prema njoj, sa namerom da joj na taj nain donese korist. Kao to nikada ne bih poeleo da udem u taj sporazumni odnos iz ljubavi prema drugoj dravi, iz iste naklonosti, ili iz elje da joj sluim. Ako se danas zalaem za savez izmedu Itaiije i Nemake, to radim samo zato to verujem da te dve drave na taj nain mogu imati obostranu korist. Dakle, tako da obe drave iz toga ostvare napredak. Prednost Trojnog saveza lei iskljuivo na strani Austrije. Svakako, zbog odluujuih faktora u politici pojedinanih drava, samo bi Austrija mogla da ima neke koristi od tog saveza. Jer, po svojoj prirodi Trojni savez nije imao agresivnih sklonosti. To je bic odbrambeni savez koji je kao najvii cilj, prema njegovim odredbama, trebalo da zadri i sauva status kvo. Nemaka i Italija su, usled nemogunosti da ishrane sopstvene narode, bile prisiljene da upotrebe agresivnu politiku. Samo je Austrija trebalo da bude srena da na kraju sauva svoju trulu dravu, to je ve samo po sebi bilo nemogue. Zato to njena odbrambena mo nikada ne bi bila u stanju da uspe u tome, ofanzivne trupe Nemake i Italije su ? kroz Trojni savez, angaovane u slubi ouvanja austrijske drave. Nemaka je bila obavezana da ostane u toj ulozi i na taj nain bila unitena, Italija je brzo istupila i tako se spasila. Samo bi ovek, kome politika ne predstavlja dunost ouvanja naroda svim sredstvima i prema svim raspoloivim mogunostima, mogao eleti da osudi takav postupak. Da je stara Nemaka, kao formalna nacionalna drava, pred sebe postavila za cilj samo dalje ujedinjenje nemake nacije, Trojni savez bi odmah poeo da se rasputa, to jest, odnos sa Austrijom bio bi promenjen. Ona bi sebe na taj nain potedela brojnih neprijatelja, koji nikako nisu mogli biti preplaeni parolama o carskoj moi.

bccegItako gneIpotpuIMaju, inarod ai da vezasa IbiNeotako takou iiisemoi'zahvalbmogu iz

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Prema tome, ak ni predratna Nemaka vie nije trebalo da dopusti da njena spoljna politika bude odredena isto formalnim nacionalnim gleditima ako oni nisu vodili u pravcu neophodnih narodnih ciljeva. Ve u predratnom periodu, budunost nemakog naroda se sastojala u pitanju reavanja problema njegovog odranja. Nemaki narod vie nije mogao sebi da obezbedi osnovna sredstva za ivot unutar postojee teritorije. Celokupna industrija i sposobnost, kao i naune metode obradivanja zemlje, mogli su u najboljem sluaju samo donekle da ublae oskudicu, ali nisu mogli da je spree. ak i u godinama izuzetno visokih prinosa etve, oni vie nisu mogli da pokriju sopstvene potrebe za prehrambenim namirnicama. Akada su oni bili proseni ili loi, onda su ve u znaajnoj meri zavisili od uvoza. ak je i snabdevanje raznih grana industrije sirovinama zapalo u tekoe, i moglo da se obezbedi samo iz inostranstva. Postojali su razliiti naini da se prevazide ova oskudica. Emigracija i kontrola radanja morali su kategorino da se odbace ak i sa stanovita tadanje nacionalne drave. U tom sluaju, znanje o bilokim posledicama bilo je manje uverljivo nego strah od desetkovanja. Prema tome, za tadanju Nemaku, postojale su samo dve mogunosti da se stvore uslovi za ouvanje naroda u budunosti, a da se pri tome stanovnitvu ne nametnu ogranienja. Ili su morali da se uloe napori kako bi se reila potreba za prostorom, to jest, da se steknu nove teritorije, ili se Rajh morao preobraziti u veliku izvoznu firmu. To je znailo da proizvodnju odreene robe treba poveati tako da prevazilazi domae potrebe, kako bi se putem izvoza mogla razmenjivati za prehrambene namirnice i sirovine. Svest o potrebi za proirenjem nemakog ivotnog prostora je postojala, mada u to vreme samo delimino. Postojalo je uverenje da se najbolji nain na koji se moe ponaati u takvim okolnostima sastojao u tome da se Nemaka svrsta u redove velikih 82

duii sei\

novanii tom,j politikofii

nakolonije1 raspolaganji ski uslovi t mogli da pi ni u Juno tome jo d ke, probler postavili p klapali sa; mog poet sticanjaod jalnih proi miju neza^ Tobi s nikako ne to ne bi ga dan sutin kolonije, ] itim indi medunarc ka je u na sredstvo r anjeupc ljavanja k Ako j( politiku, (

Politiki planovi Drugog Rajha

|vec :nih

ceak [znanje )ddeIsamo

Iprostora jijeuvemokolkvelikih

kolonijalnih naroda. Meutim, u stvarnosti, nedostatak u razmiljanju ve se ogledao u nainu sprovodenja ove ideje u delo. Budui da smisao ispravne teritorijalne politike lei u injenici da se ivotni prostor naroda povea podelom novih podruja za stanovanje onom delu stanovnika koji predstavlja viak, a koji, potom, ako ne poprimi karakter emigracije, mora da bude u bliskoj politikoj i dravnoj vezi sa otadinom. To se vie nije odnosilo na kolonije koje su krajem devetnaestog veka i dalje stajale na raspolaganju. Njihova prostorna udaljenost, kao i posebni klimatski uslovi tih oblasti spreili su naseljavanje kakvo su Englezi mogli da preduzmu u njihovim amerikim kolonijama, Holandani u Junoj Africi, i opet Englezi u Australiji. Kada se svemu tome jo dodao celokupan karakter nemake kolonijalne politike, problem naseljavanja je pao u drugi plan da bi se na to mesto postavili poslovni interesi, koji su se u izuzetno maloj meri poklapali sa zajednikim interesima nemakog naroda. Tako od samog poetka vrednost nemakih kolonija lei vie u mogunosti sticanja odredenih trita, koja bi proizvodnjom razliitih kolonijalnih proizvoda i, delimino, sirovina, uinila nemaku ekonomiju nezavisnom od drugih zemalja. To bi svakako u izvesnoj meri bilo uspeno u budunosti, ali nikako ne bi reilo problem prenaseljenosti Nemake osim ako to ne bi garantovano obezbedilo odranje nemakog naroda na jedan sutinski nain putem izvozne ekonomije. Tako bi nemake kolonije, putem povoljnije isporuke sirovina, jednog dana, razliitim industrijama pruile vee mogunosti da se nadmeu na meunarodnom tritu. Prema tome, nemaka kolonijalna politika je u najdubljem smislu te rei bila teritorijalna, ali je postala sredstvo nemake ekonomske politike. U stvari, ak i veliko olakanje u pogledu unutranje prenaseljenosti Nemake putem naseljavanja kolonija bilo je potpuno beznaajno. Ako je, osim toga, neko eleo da pree na pravu teritorijalnu politiku, onda je kolonijalna politika, vodena pre rata, bila utoliko 83

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA besmislenija budui da nije mogla da dovede do reenja problema prenaseljenosti Nemake. Nasuprot tome, medutim, jednog dana, prema svim realnim predvidanjima, samo njegovo izvrenje iziskivae isto rizikovanje krvoprolia kao to je bilo iziskivano u najgorim sluajevima za stvarno korisnu teritorijalnu politiku. Jer dok je ova vrsta nemake kolonijalne politike u najpovoljnijoj situaciji mogla da do nese samo jaanje nemake ekonomije, jednog dana je morala da postane uzrok fizikog sukoba sa Engleskom. Jer nemaka svetska ekonomska politika nikada nije mogla da izbegne odluujuu borbu sa Engleskom. Izvoz, svetska trgovina, kolonije i trgovaka mornarica morali su onda da se zatite maem od te sile koja se, sa istog stanovita samoodranja kao Nemaka, davno zatekla u situaciji da bude prisiljena da krene tim putem. Zato je ova miroljubiva ekonomska borba za osvajanje mesta pod suncem mogla da se odigrava sve dotle dok je Engleska mogla da rauna na to da e doprineti propadanju nemake konkurencije isto ekonomskim sredstvima, jer se onda vie nikada ne bismo pojavili iz senke. Ali, da je Nemaka uspela u tome da potisne Englesku na miroljubiv ekonomski nain, onda je jasno da bi fantom ovog mirnog ekonomskog osvajanja sveta bio zamenjen otporom bajonetima. Bez sumnje, bila je to, meutim, politika ideja dopustiti nemakom narodu da postaje sve brojniji putem porasta industrijske proizvodnje i prodaje na meunarodnom tritu. Ova ideja nije bila narodna, ali je korespondirala sa dominantnim idejama buroaskog nacionalnog sveta tog vremena. Ovaj put je mogao da bude prevaljen u svakom sluaju, samo to bi to tada u potpunosti jasno naznailo i strogo odredilo dunost nemake spoljne politike: kraj svetske trgovinske politike Nemake mogao je samo da predstavlja rat sa Engleskom. Ali je u tom sluaju zadatak nemake spoljne politike bio da se naorua, putem dalekosenih saveznikih mera, za sukob sa dravom, koja na osnovu iskustva 84 ducgc zacijus industr^ rala Ai jc tad; nikon. ovaj savez saf ala samoj vez sa Atl nemaka \ jemogladaf na dan ob ogromnai dui danijel godina, posebn' Al\ zan\ka \i M njevienijemoglc ia da se obnavlja i dabudeotpisana.] skaikolonijalnap se Nemaka takod u skladu s tim, g< neprotivljenja ne{ odluke koje su b\ kolonijalne politil gleska deklaracij* makc zaslepljen Da se Nema cionalnim nego f mo drugi put do i onaj koji je bio i kom u samoj Evi

Politiki planovi Drugog Rajha dueg od sto godina ne bi propustila da sprovede optu mobilizaciju saveznikih drava. Ako je Nemaka elela da brani svoju industrijsku i ekonomsku politiku od Engleske, onda je prvo morala da zatrai od Rusije da joj prua podrku u pozadini. Rusija je tada bila jedina drava koja se mogla smatrati vrednim saveznikom, jer nije imala nikakvih razloga da se sutinski protivi Nemakoj, barem ne u tom trenutku. Pri tome je svakako cena za ovaj savez sa Rusijom, s obzirom na to kako su stvari stajale, leala samo u odustajanju od saveza sa Austrijom. Jer bi dvojni savez sa Austrijom bio ludost, u stvari, pravo ludilo. Tek kada je nemaka pozadina bila potpuno pokrivena od strane Rusije, ona je mogla da pree na pomorsku politiku koju je svesno usmerila na dan obrauna. Tek tada je Nemaka mogla isto tako da dodeli ogromna sredstva neophodna za upotpunjavanje flote koja je, budui da nije bila modernizovana u svim detaljima, zaostajala pet godina, posebno u pogledu brzine, i na taj nain bila deplasirana. Ali zamka u austrijskom savezu je bila toliko velika da reenje vie nije moglo da se pronae, i Rusija, koja je ponovo poeia da se obnavlja nakon rusko-japanskog rata, morala je zauvek da bude otpisana. Meutim, tako je celokupna nemaka ekonomska i kolonijalna politika bila vie od opasne igre. injenica je da se Nemaka takode klonila konanog obrauna sa Engleskom, i, u skladu s tim, godinama je njen stav bio uslovljen principom neprotivljenja neprijateljskoj strani. To je odredilo sve nemake odluke koje su bile neophodne za njenu odbranu ekonomske i kolonijalne politike, sve dotle dok, 4. avgusta, 1914. godine, Engleska deklaracija o ratu nije okonala ovaj nesreni period nemake zaslepljenosti. Da se Nemaka tada manje upravljala prema buroasko-nacionalnim nego prema narodnim gleditima, razmatrao bi se samo drugi put do reenja siromatva i oskudice u zemlji, odnosno, onaj koji je bio u vezi sa sveobuhvatnijom teritorijalnom politikom u samoj Evropi. 85

p
loja tate.1

m jiia loekoivili iz sloina iniovog

Ubame-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Otuda je nemaka kolonijalna politika, koja nas je nuno dovela u sukob sa Engleskom pri emu je Francuska uvek mogla da se smatra zemljom koja staje rame uz rame sa neprijateljem bila posebno nerazborita zato to je naa baza u Evropi tako bila slabija nego bilo kojeg drugog kolonijalnog naroda od svetskog politikog znaaja. Pa je tako, na kraju, sudbina kolonija bila jasno odluena u Evropi. Zbog toga je svaka nemaka spoljna politika bila usmerena prvenstveno na jaanje i uvanje nemake vojne pozicije u Evropi. Tako smo mogli da oekujemo vrlo ma-lu pomo od naih kolonija. Naprotiv, svako irenje nae teritorijalne baze u Evropi automatski bi vodilo u pravcu jaanja nae pozicije. Nije isto ako narod ima naseljenu oblast od 560.000, ili, recimo, milion kvadratnih kilometara. U sluaju rata, tako, teko-a borbe za samoodranje, koja mora ostati to nezavisnija od uticaja neprijateljskih aktivnosti, kao i to to je vojna zatita omoguena ve samom povrinom teritorije, pa u skladu sa tim i nae operacije, koje doprinose tome da nuno vodimo rat na naoj zemlji - sve bi to bilo daleko podnoljivije. Uopteno gledajui, dakle, odreena odbrana protiv iznenadnih napada lei u veliini dravne teritorije. Pre svega, medutim, samo putem teritorijalne politike u Evropi ljudski resursi se mogu pomerati i biti sauvani za na narod, ukljuujui njihovo vojno korienje. Dodatnih 500.000 kvadratnih kilometara u Evropi mogu da snabdeju poljoprivrednim dobrima milione nemakih seljaka, i uiniti dostupnim milione vojnika za oruane snage nemakog naroda u momentu odluke. Jedina oblast u Evropi koja bi mogla da doe u obzir za takvu teritorijalnu politiku stoga jeste Rusija. Slabo utvrene zapadne granice regiona, koji su ve jednom primili nemake koloniste kao donosioce kulture, mogle bi isto tako da se razmotre za novu teritorijalnu politiku nemake nacije. Zato je cilj nemake spoljne politike bezuslovno morao biti da se oslobodi pozadine protiv Engleske i, nasuprot tome, to je mogue vie izoluje Rusija. Po 86

1JU|

rnogledao ave u ] trije,i je carskal ni mogu 1 Bilojec leleja lja habz Pot< stranu ncprija koalicije I skinemo s dbini, ali tbl Desilo! svetu., jedino mog rilaujalovut mo osvojiti! nismo podr: tije drali hab la, tonasjests unutar Nemakesu! neznanja, a delimicn ninih idcja, i na kra Habzburga, icdnop

Politiki planovi Drugog Rajha

tom, sa neustraivom logikom, mi smo morali da odustanemo od ekonomske i svetske trgovinske politike i, ako je to bilo potrebno, p ot p u n o di g ne m o r u ke i o d m or n a r i c e d a bi s m o o pe t k on c e ntrisali snagu celokupne nacije na kopnenu armiju, kao i nekada ranije. Onda je, vie nego ikada, savez sa Austrijom morao biti raskinut, jer onda nita ne bi stajalo na putu da se Rusija izoluje od drave ija je odbrana bila zagarantovana od strane Nemake, iju propast su elele mnoge evropske mone drave, ali koju su rnogle da ostvare samo u savezu sa Rusijom. Budui da su te drave u Nemakoj prepoznale najveeg branioca opstanka Austrije, utoliko su bile prisiljenije da budu protiv izolacije Rusije, jer je carska imperija vie nego ikada mogla da im izgleda kao jedini mogu faktor moi za konano unitenje Habzburga. Bilo je oevidno, medutim, da sve te drave posebno nisu elele jaanje jedine austrijske odbrane po cenu najjaeg neprijatelja habzburke drave.

tadlnEvrofcnarod, tvadratImdobriIfvojnika
f,

Izatakvu Izapadne Ifoloniste Kzanovu Aespoljeprotiv llnsija. Po-

Poto bi u ovom sluaju, takoe, Francuska uvek stala na stranu neprijatelja Nemake, mogunost formiranja antinemake koalicije bi stalno bila prisutna ukoliko ne bismo odluili da raskinetno savez sa Austrijom krajem veka i prepustili je njenoj sudbini, ali time spasli nemake oblasti za Rajh. Desilo se neto potpuno razliito. Nemaka je elela mir u svetu. Zato je izbegavala teritorijalnu politiku, koja je kao takva jedino mogla da se vodi na agresivan nain, i na kraju se pretvorila u jalovu ekonomsku i trgovinsku politiku. Mislili smo da emo osvojiti svet mirnim ekonomskim sredstvima, i na taj nain nismo podrali ni jednu ni drugu mo, ve smo se utoliko grevitije drali habzburke drave koja je postepeno trulila i odumirala, to nas je stavljalo u sve veu politiku izolaciju. iroki krugovi unutar Nemake su to pozdravili, delimino iz pravog politikog neznanja, a delimicno i zbog pogreno shvaenih patriotskih, zvaninih ideja, i na kraju, iz nade, i dalje gajene, da bi mrsko carstvo Habzburga, jednog dana, na taj nain moglo biti srueno. 87

Adolf Hitler M OJ

POREDAK SVETA

Kada je buknuo krvavi svetski rat, 2. avgusta 1914. godine, predratna saveznika politika je ve pretrpela straan poraz. Da bi pomogla Austriji, Nemaka je bila gurnuta u rat, koji se potom vodio samo oko njene egzistencije. Protivnici Nemake su zapravo bili neprijatelji njene svetske trgovine, njene veliine, kao i oni koji su iekivali pad Austrije. Prijatelji Nemake, nezamisliva austrougarska dravna struktura, s jedne strane, i veito slaba i nevoljama optereena Turska, s druge. Italija je, medutim, napravila korak koji je i Nemaka nuno trebalo da napravi i da ga sama izvede, da je njena sudbina bila vodena genijem Bizmarka, a ne slabim filozofima i hvalisavim ura-patriotima. injenica to je Italija kasnije konano preduzela ofanzivu protiv biveg saveznika, samo se jo jednom uklapa u Bizmarkovo predvianje, odnosno, da samo dve vrste uslova mogu uopte postojati izmeu Italije i Austrije: savez ili rat.

Godine l' Kompijen. glavnih nik ceni mlade sl ra koji je sa etiri i sto nesh

Nemake. , jedan( Matijas to jest, sopstvcni tnog cilja. rod instinkti ne biti, ipak, e nisu bili s1 niti potrebe posledice poi propagandu k( ikjajeizo

88

Poglavlje 8

Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica

lliiz-

Godine 1918., 11. novembra, potpisano je primirje u umi Kompijen. Za to je sudbina izabrala oveka, koji je bio jedan od glavnih krivaca za pad naeg naroda. Matijas Erzberger, predstavnik centralne vlasti i, prema razliitim tvrdenjima, kopile jedne mlade sluavke i jevrejskog poslodavca, bio je nemaki pregovara koji je dodao svoje ime na dokument. Ovaj papir, u poreenju sa etiri i po godine herojskog dranja naeg naroda, izgleda prosto neshvatljiv, ako ne pretpostavimo svesnu nameru unitenja Nemake. Matijas Erzberger je bio beznaajan buroaski aneksionista, to jest, jedan od onih ljudi koji su, posebno na poetku rata, na sopstveni nain pokuali da nadoknade nedostatak zvaninog ratnog cilja. Jer mada je u avgustu, 1914. godine, itav nemaki narod instinktivno osetio da se u ovoj borbi radi o njihovom biti ili ne biti, ipak, nakon to im je splasnulo poetno oduevljenje, vie nisu bili svesni ni velike ivotne opasnosti koja im je pretila, niti potrebe da opstanu i preive. Veliko zlo ideje poraza i njene posledice polako su bile skrivane i potiskivane kao nebitne, kroz propagandu koja je uivala neogranienu mo unutar Nemake, i koja je izokrenula ili potpuno demantovala stvarne ciljeve Antante 89

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA na nain koji je bio isto toliko vet koliko i neistinit. U drugoj i, posebno, u treoj godini rata, to je isto tako u izvesnoj meri uspe-lo da odagna strah od poraza iz nemakog naroda budui da, zahvaljujui propagandi, narod vie nije verovao u neprijateljevu nameru da ubija. To je bilo utoliko jezivije budui da, naprotiv, nije bilo doputeno da se uradi bilo ta to bi moglo da informie narod o minimumu aktivnosti koje bi trebalo da preduzme i ostvari u interesu njegovog budueg samoodranja, kao i o nagradi njegove besprimerne rtve. Zato se diskusija o moguim ratnim ciljevima odvijala samo u manje-vie neodgovornim krugovima i pronala svoj izraz u nainu razmiljanja, kao i u optim politikim idejama njenih reprezentativnih predstavnika. Dok lukavi marksisti, koji su odlino poznavali paraliui efekat nedefmisanosti ratnog cilja, nisu sebi dozvolili da zacrtaju nijedan, i u to ime priali samo o ponovnom uspostavljanju mira bez pripajanja teritorija i ratne odtete, barem neki buroaski politiari nastojali su da na ogromno krvoprolie i bogohulni napad odgovore kategorinim kontrazahtevima. Svi ti buroaski predlozi ticali su se samo ispravke oko granica i nisu imali nikakve veze sa geopolitikim idejama. U najboljem sluaju, oni su i dalje razmiljali o tome da ispune oekivanja nemakih gospodara, koji se u to vreme nisu bavili stvaranjem tampon drava, pa se tako ak i formiranje poljske drave pripadnicima buroazije, uz par izuzetaka, inilo kao mudra odluka u nacionalno politikom smislu. Pojedinci su posebno isticali ekonomska stanovita u pogledu toga gde bi koja granica morala da bude formirana; na primer, potreba da se osvoji rudarski basen Longvi i Bri i druga strateka miljenja, na primer,da je nuno bilo zaposedanje belgijske tvrave na reci Mas, i tako dalje. Trebalo bi da bude oevidno da to nije bio cilj drave koja je bila u ratu protiv dvadeset est drava, u kojem bi ova koalicija morala na sebe da preuzme jedno od najbesprimernijih krvoprolia u istoriji, dok je u domovini itav jedan narod doslovno bio 90

di
od \ximhi jebilop nib r'i7mrw'
Ik

mesaiai| vladari none ciljevai scl rod nije t sebojnaj Jedinii mogaobil borcimat stotina 1 ljeno na i maca. poduhvatai kraju, ncma ljaci mogli( di na pliS Tako smo 1 nog proliv Jo je duh, rtvi sti,alije,i ljen i poti ipak bili ]

Vojna mo ipogreno zacrtan cilj o vraanju granica preputen tome da gladuje. Nemogunost da se dokae potreba za tim da se rat izdri doprinela je njegovom nesrenom ishodu. Zato je, onda, kada je u domovini dolo do potpunog kraha, svest o ratnim ciljevima bila jo manja, budui da su njeni prethodni, slabi predstavnici u meuvremenu odstupili jos jedan korak od njihovih ranijih ionako neuverljivih i klimavih zahteva. A to je bilo potpuno razumljivo. Jer eleti da se rat tako nezapamenih razmera vodi zbog toga da bi granice umesto da prolaze kroz Herbestal trebalo da prolaze kroz Lije, ili da bi umesto ruskog komesara ili vladara mogao da bude postavljen nemaki princ kao vladar neke ruske provincije ili neke druge oblasti, bilo je stvarno neodgovorno i monstruozno. To lei u prirodi nemakih ratnih ciljeva: ukoliko bi se o njima uopte povela rasprava, utoliko bi se kasniije oni potpuno poricali. Uistinu, zbog takvih sitnica narod nije trebalo ni jedan jedini sat due da ostane u ratu, ija su se bojna polja polako pretvarala u pravi pakao. Jedini ratni cilj koji bi bio vredan monstruoznog krvoprolia mogao bi se sastojati samo u jemstvu nemakim vojnicima da e borcima sa fronta u trajno vlasnitvo biti dodeljeno toliko i toliko stotina hiljada kvadratnih kilometara, ili da e im isto biti stavljeno na raspolaganje u okviru opte kolonizacije od strane Nemaca. Na taj nain bi rat brzo izgubio karakter imperijalnog poduhvata i, umesto toga, postao cilj nemakog naroda. Jer, na kraju, nemaki grenadiri stvarno ne bi prolivali krv kako bi Poljaci mogli da dobiju dravu, ili da bi nemaki princ mogao da sedi na plianom tronu. Tako smo 1918. godine stajali na kraju nerazumnog i besciljnog prolivanja najdragocenije nemake krvi. Jo jednom je na narod dao sve od sebe i ispoljio herojski duh, rtvu, pravi prkos smrti i odvano prihvatanje odgovornosti, ali je, uprkos tome, bio prisiljen da napusti bojna polja oslabljen i potuen. Pobednici u hiljadama bitaka i okraja, na kraju su ipak bili poraeni od strane onih kojima su nanosili poraze. To je 91

|koja je oalicija irvoprokmo bio

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA bilo znamenje uasne sudbine nemake unutranje i spoljne politike predratnog vremena i etvoroipogodinjeg krvavog rata. Sada su se, nakon pada, tu pojavila alarmantna pitanja: da li je nemaki narod nauio neto iz te katastrofe, da li oni, koji su ga namerno izdali i to inili sve do danas, i dalje odreduju njegovu sudbinu, da li e oni koji su do sada pravili katastrofalne greke i dalje upravljati budunou uz pomo svojih fraza, i da li e se konano na narod edukovati tako da pone da razmilja na nov nain o spoljnoj i unutranjoj politici i u skladu sa tim promeniti njene aktivnosti. Jer ako se udo ne dogodi naem narodu, on e krenuti putem najvee propasti i unitenja. U kakvoj je situaciji Nemaka? Koji su izgledi za njenu perspektivu? I kakva je budunost eka? Slom koji je nemaki narod pretrpeo 1918. godine ne lei, a to elim ovde jo jednom da potvrdim, u porazu njegove vojne organizacije, niti u gubitku oruja, ve u unutarnjem propadanju koje je otkriveno u to vreme, a koje se danas sve vie ispoljava. To unutarnje propadanje lei isto toliko u pogoravanju njegove rasne vrednosti, kao i u gubitku onih vrlina koje predstavljaju osnovni uslov veliine naroda, garantuju njegov opstanak i unapreduju njegovu budunost. Polako preti opasnost da plemenitost krvi, ideja linosti, i nagon samoodranja ieznu iz nemakog naroda. Umesto toga trijumfuje internacionalizam i unitava vrednost naeg naroda; demokratija se iri guei ideju linosti i, na kraju, tetni pacifizam truje mentalitet koji nastoji da se izbori za samoodranje. Mi vidimo da se posledice ovog poroka oveanstva pojavljuju u svim sferama ivota naeg naroda. I ne samo da se ve na prvi pogled zapaa u oblasti politike, ve isto tako i u ekonomiji, a ta pojava ne izostaje ni u okviru ivota nae kulture, tako da e, ukoliko se jednom i zauvek ne zaustavi, na narod biti izopten iz velikog broja nacija koje imaju budunost.

1
rasekonatd stn kojii

bdevakj spoljnai predujcl Akol

dravei koj naciji pogledui rioda moril unutranjj prcdratnogj toliko; urcdenu \ prcstala 1 stara Prusijafl va,posebnoui litct starc ostale sline in tinc ratovanjai vanom spolju i optcg visok cg naroda nijei

92

Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica Najznaajniji domai zadatak u budunosti lei u otklanjanju tih optih simptoma propadanja naeg naroda. To je misija Nacionalsocijalistikog pokreta. Nova nacija mora da nikne iz tog rada, koji e prevazii ak i najgora zla dananjice, rascep izmeu klasa, za koji su buroazija i marksizam podjednako krivi. Cilj ovog reformatorskog rada unutranjopolitike prirode mora se konano sastojati u tome da se narodu ponovo vrati energinost kako bi poveo borbu za egzistenciju i, na taj nain, smogao snage da svoje interese od vitalnog znaaja predstavlja u inostranstvu. Naoj spoljnoj politici je to takode postavljeno kao zadatak koji mora ispuniti. Jer to vie unutranja politika mcra da snabdeva instrument narodne snage u spoljnoj politici, isto tako spoljna politika mora, kroz akcije i mere koje usvaja, vie da unapreuje i podrava stvaranje ovog instrumenta. Ako je zadatak spoljne politike stare, buroaske nacionalne drave bio dalje ujedinjenje u Evropi onih koji pripadaju nemakoj naciji, kako bi postepeno razvili viu teritorijalnu politiku u pogledu naroda, onda zadatak spoljne politike iz posleratnog perioda mora u poetku da bude onaj koji unapreuje formiranje unutranjeg instrumenta moi. Jer, spoljnopolitike aspiracije predratnog perioda imale su na raspolaganju dravu koja nije bila toliko zahtevna u pogledu naroda, ali koja je imala izvanredno ureenu armiju. ak i ako je Nemaka iz tog vremena odavno prestaJa toliko da insistira na oruanim snagama, kao na primer stara Prusija, zbog ega je bila nadmaena od strane drugih drava, posebno u stepenu organizacije armije, ipak je unutranji kvalitet stare armije bio neuporedivo superiorniji u odnosu na sve ostale sline institucije. U to vreme, ovaj najbolji instrument vetine ratovanja stajao je na raspolaganju dravnog vodstva sa odvanom spoljnom politikom. Kao posledica ovog instrumenta, kao i opteg visokog stepena potovanja koje je uivao, sloboda naeg naroda nije bila samo rezultat nae stvarno dokazane snage, 93

atri-

Ipojava ;io se

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ve opteg poverenja koje smo imali u rezultat ovog izvanrednog vojnog sredstva, a delimino i u rezultate preostalog uzornog dravnog aparata. Nemaki narod vie ne poseduje najznaajnije sredstvo za odbranu nacionalnih interesa, ili ga barem poseduje u nedovoljnoj meri, i to daleko od prethodne osnove, koja je uslovljala njegovu raniju snagu. Nemaki narod je stekao najamniku vojsku. U Nemakoj je pretila opasnost da te najamnike trupe ne padnu na nivo naoruanih policajaca, opremljenih posebnim tehnikim orujem. Aporeenje nemake najamnike vojske sa engleskom ispostavilo se kao nepovoljno po Nemce. Engleska najamnika vojska uvek je bila nosilac engleske vojne odbrane i agresivnih ideja, kao i njene vojne tradicije. U njenim plaenikim trupama i njoj svojstvenom policijskom sistemu, Engleska je raspolagala vojnom organizacijom koja je, u pogledu njenog ostrvskog poloaja, zaista, izgleda, bila podesna za borbu do kraja u ime engleskih vitalnih interesa. Ideja ispoljavanja engleske moi otpora u jednoj takvoj formi nikako nije proistekla iz kukaviluka, ve, naprotiv ? da bi na taj nain engleski narod potedela prolivanja krvi. Naprotiv. Engleska se borila uz pomo najamnike vojske sve dotle dok su zadovoljavali odbranu engleskih interesa. Ona je odmah zvala dobro voljce im bi borba zahtevala vee obaveze. Uvodila bi optu regrutaciju im bi videla da za tim postoji potreba drave. Jer bez obzira na to kako je trenutna organizacija engleskih snaga otpo-ra izgledala, uvek je bila odana neustraivoj borbi za Englesku. A zvanina armija u Engleskoj je uvek bila samo sredstvo u odbrani engleskih interesa, koja se borila svojevoljno, i nije prezala ak ni od toga da se 5 ako je neophodno, prolije krv cele nacije. Kad god su engleski interesi bili ozbiljno dovedeni u pitanje, ona je u svakom sluaju znala kako da odri i ouva jedinstvo koje, posmatrano isto tehniki, ide toliko daleko koliko i zahtev za standard dve moi. Uporedimo li ovde ispoljeno beskrajno odgo94

sebii Biz besn predu bi, mal( kriezai Samo su| "markbilij kojisul mislite, 1870.] uloi zahtev poleon ni itav 1 maku repub^ratiz 1866. gaije? Sada bi sa jasno po^ lei u strahu ^ mimoilaenje I

Vojna mo ipogresno zacrtan cilj o vraanju granica vorno staranje sa frivolnou sa kojom je Nemaka, kao i nacionalna buroazija Nemake u tome, zapostavila oruane snage u predratnom periodu, nas i dan-danas mora da obuzme tuga. Upravo tako kao to je Engleska znala da je njena budunost, u stvari sama njena egzistencija, zavisila od snage mornarice, isto tako je i nacionalna nemaka buroazija trebalo da zna da egzistencija i budunost nemakog Rajha zavise od kopnenih oruanih snaga nae zemlje. U Evropi, Nemaka je trebalo da standard dve sile na kopnu suprotstavi standardu dve sile na moru. I da poput Engleske, koja je sa elinom odlunou razmatrala razlog za ulazak u rat prilikom bilo kakvog krenja ovog standarda, i Nemaka u Evropi sprei vojnom odlukom bilo kakav pokuaj da se njenoj vojsci pride s boka preko Francuske i Rusije, pa ak i takvom odlukom koja mora naglo da se dcnese, i koja sama po sebi predstavlja dobru priliku. ak je i ovde buroazija jednu od Bizmarkovih izjava primenila potpuno pogreno i na apsolutno besmislen nain. Bizmarkovu tvrdnju da on nije nameravao da preduzme preventivan rat, radosno su doekali i iskoristili svi slabi, maloduni, i isto tako neodgovorni politiari iz fotelja, kao pokrie za uasne posledice njihove politike koja nije vodila nikuda. Samo su pri tome zaboravili da su sva tri rata koja je vodio Bizmark bili ratovi to su, barem prema koncepcijama ovih filozofa koji su bili protiv preventivnih ratova, mogli biti izbegnuti. Razmislite, na primer, kakve bi se uvrede od strane Napoleona III, 1870. godine, obruile na dananju Nemaku kada bi odluila da uloi zahtev gospodinu Benedetiju da malo umeri svoj ton. Ni Napoleon ni itav francuski narod ne bi mogli podstai dananju nemaku republiku da krene na Sedan; ili, moda neko veruje da bi rat iz 1866. godine mogao biti spreen da je Bizmark eleo drugaije? Sada bi se ovde moglo prigovoriti da su u pitanju ratovi sa jasno postavljenim ciljem, a ne onaj tip rata iji jedini razlog lei u strahu od napada neprijatelja, dok je ovo, u stvari, samo razmimoilaenje u reima. Budui da je Bizmark bio uveren da je

fovoiroIftu ibez lipo-

rezaicije. e,ona (toje, /za lodgo-

95

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA bitka sa Austrijancima bila neizbena, on se za to pripremio i zapoeo je onda kada su prilike odgovarale Prusiji. Reforma fran. cuske armije od strane Marala Nila jasno je stavila do znanja ^ namere francuske politike i francuskog ovinizma da je u pitanju naoruavanje za napad na Nemaku. U stvari, bez sumnje je bilo mogue da Bizmark 1870. godine konflikt razrei na miran nain, ali je bilo korisnije da sukob razrei ratom u vreme kada organi-zacija francuske armije jo nije postala maksimalno efikasna. tavie, sve te interpretacije Bizmarkovih tvrdnji imaju jedan ne-dostatak, naime, one meaju Bizmarka diplomatu sa republikim parlamentarcem. Kako je Bizmark sam ocenjivao takve izjave najbolje se vidi u njegovom odgovoru oveku koji ga je ispitivao uoi izbijanja prusko-austrijskog rata i pokazao veliku znatielju da li Bizmark zaista eli da napadne Austriju. Ovaj mu je na to, sa nedokuivim izrazom lica, odgovorio: "Ne, ja nemam nameru da napadnem Austriju, ali nemam nameru ni da joj saoptim ako to budem eleo da uinim." Osim toga, najtei rat koji je Prusija ikada vodila bio je preventivni rat. Kada je Fridrih Veliki preko raznih piskarala konano saznao o namerama njegovih starih neprijatelja, nije ekao da ga napadnu, budui da je u osnovi odbacivao preventivan rat, ve je odmah stupio u akciju i sam ih napao. Za Nemaku, svako krenje dva neophodna standarda trebalo je da bude povod za preventivni rat. Jer za ta bi se lake moglo odgovarati pred istorijom: za preventivni rat 1904. godine, kojim se Francuskoj mogao naneti poraz u trenutku kada se Rusija izgleda bila zapetljala u Istonoj Aziji, ili za Svetski rat koji ^ je usledio zbog ovog zanemarivanja, a koji je zahtevao mnogo vie krvi i strmoglavio na narod u pakleni poraz? Engleska nikada nije imala takvih skrupula. Njena dva standarda moi na moru izgleda da su bila preduslovi za ouvanje engleske nezavisnosti. Sve dok je imala snage, nije dozvoljavala ni najmanju promenu u takvoj situaciji. Kada su, medutim, ta dva 96

Vojna mo ipogreno zacrtan cilj o vraanju granica standarda moi bila povuena nakon Svetskog rata, onda je dc toga dolo tek pod pritiskom okolnosti, koje su bile jae od svake suprotne britanske namere. Sa Amerikom Unijom stvorena je nova mo takvih dimenzija da je pretila celokupnoj predanjoj vlasti i vojnom poretku drava. U svakom sluaju, sve do danas engleska mornarica je uvek bila upeatljiv dokaz da je, bez obzira na to kako kao vid organizacije izgleda kopnena vojska, ona odluno odredila volju Engleske za samoodranjem. To je bio razlog zato engleska najamnika arniija nikada nije stekla loa obeleja drugih najamnikih trupa. Bila je to borbena vojna sila sa izvanrednom pojedinanom obukom, sa izuzetnim naoruanjem i koncepcijom sluenja, na koje se gledalo kao na sport. Tako je ono to je ovim malim trupama dalo poseban znaaj bio direktan kontakt sa lako uoljivim manifestacijama britanskog svetskog carstva. Budui da se ova najamnika armija izborila za slavu, ugled i sjajnu reputaciju Engleske u gotovo svim delovima sveta, i ona sama se na taj nain proslavila. Ljudi koji su danas u Junoj Africi, Egiptu i, povremeno, u Indiji, predstavljali su interese Engleske kao nosioci vojnog prestia, i na taj nain takode stekli utisak ogromne veliine Britanskog carstva. Takva prilika u potpunosti nedostaje dananjim nemakim najamnikim trupama. U stvari, to se vie oseamo prisiljenima na to da inimo ustupke ovom duhu u maloj armiji, pod pritiskom pacifistiki nastrojene parlamentarne veine, koja u stvarnosti predstavlja izdajice sopstvenog naroda i zemlje, ona polako prestaje da bude ratno sredstvo. Umesto toga, ona prerasta u policijske jedinice za ouvanje reda i mira, to, u stvari, znai mirnodopsko potinjavanje. Nijedna armija velikih unutranjih vrednosti ne moe da se obui ako pripreme za rat nisu cilj njene egzistencije. Ne postoje armije za ouvanje mira, ve samo za ratovanje do samog kraja - do pobede. Ukratko, to neko vie nastoji da otrgne odbranu Rajha od tradicije stare armije, to e ona postati manje 97

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA tradicionalna. Jer, to se tie trupa, vrednost tradicije ne lei u nekoliko uspenih guenja unutranjih trajkova i pobuna, ili u spreavanju pljake ivotnih namirnica, ve u slavi steenoj kroz pobednike bitke. U stvarnosti, medutim, odbrana nemakog Rajha naputa tradiciju te slave tako to iz godine u godinu sve manje oliava nacionalnu ideju. Ukoliko konano ubije svestan, nacionalni, pa otuda i nacionalistiki duh u sopstvenim redovima i ukloni njegove predstavnike, kako bi odao potovanje demokratama i obinim, ambicioznim ljudima, to e se vie otudivati i postajati stranac pred sopstvenim narodom. Neka se licemernim dentlmenima ne dopada to to mogu da uspostave kontakt sa narodom inei ustupke pacifistiko-demokratskom delu naeg naroda. Svaka vojna organizacija kao takva duboko je omrznuta od strane ovog dela nemakog naroda sve dotle dok je ona zaista vojna, a ne razbojnika odbrana intemacionalne pacifistike ber-ze interesa. Jedini deo sa kojim armija moe da bude unutranje povezana i na koji moe da rauna u smislu vojne vrednosti jeste samo jezgro nacionalne svesti naeg naroda, koji ne misli na vojniki nain samo iz tradicije, ve, pre bi se moglo rei, iz nacionalne ljubavi, a takoe je i jedini deo koji je spreman da obue sivu bluzu kako bi odbranio ast i slobodu. Neophodno je, meutim, da vojna sila odri bliske odnose sa onima iz ijih redova, u sluaju hitne potrebe, moe da se snabde ljudima, a ne sa onima koji je izdaju kad god im se ukae prilika. Ako dananji lideri nae takozvane Odbrane Rajha mogu da se ophode demokratski koliko im je volja, oni ? ipak, na taj nain nikada nee uspostavi-ti bliu vezu sa nemakim narodom, jer nemaki narod kome to dolikuje ne moe se nai u demokratskom taboru. Otkako, medutim, bivi stareina Odbrambenih jedinica nemakog Rajha, general fon Sikt, ne samo da nije pruio otpor uklanjanju prekaljenih, svesno nacionalno orijentisanih oficira, ve je to i sam podrao, oni sami su konano stvorili aparat koji ga je sruio lakog srca. 98

zacit

Aa

Vojna mo ipogreno zacrtan cilj o vraanju granica Poto se general Sikt povukao, uticaj demokratskog pacifizma je postajao sve snaniji sa ciljem da se okupe odbrambene snage koje su sadanji vladari drave imali na umu kao ideal: republiko-demokratsko-parlamentarno vostvo. Oevidno je da spoljna politika ne moe biti vodena takvim sredstvom. Zato se danas prvi zadatak nemake unutranje politike mora sastojati u tome da se nemakom narodu prui vojna organizacija koja odgovara nacionalnoj snazi. Budui da oblici dananjih odbrambenih snaga nikada nee moi da zadovolje ovaj cilj, i da su, naprotiv, uslovljeni motivima spoljne politike, zadatak nemake spoljne politike je da stvori sve prilike koje bi dopustile reorganizaciju Nemake nacionalne armije. Jer to mora biti vrsto zacrtan cilj bilo kojeg politikog liderstva u Nemakoj, kako bi jednog dana najamniku vojsku opet zamenila prava Nemaka nacionalna armija. Jer upravo tako kao to su dananji, isto tehniki, vojni kvaliteti superiorniji, tako opti kvaliteti nemakih odbrambenih snaga moraju da opadaju u njihovom daljem razvoju u budunosti. Prethodno pomenuti bi nesumnjivo trebalo da budu povereni zajedno generalu fon Siktu i korpusu oficira Odbrambenih snaga. Tako bi nemake odbrambene snage mogle, u stvari, da poslue kao vojni referentni okvir za buduu nemaku nacionalnu armiju. Isto tako kao to, uopteno gledajui, zadatak Odbrambenih snaga mora biti da, primenom edukacije u okviru zadatka nacionalne borbe, obui masu oficira i narednika za buduu Nacionalnu armiju. Nijedan Nemac koji zaista voli svoj narod ne bi smeo da se prepire oko toga da li bi ovaj cilj stalno trebalo imati pred oima. A ak i manje bi trebalo da dovodi u pitanje to da je njegovo ostvarenje mogue samo ako lideri nacionalne spoljne politike obezbede opte neophodne preduslove. Prema tome, prvi zadatak nemake spoljne politike je prvenstveno stvaranje uslova koji omoguavaju uskrsnue nemake 99

Isa

logRaji-ajanju .toisam iio la-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA armije. Jer e samo u tom sluaju bitne potrebe naeg naroda mo-i da pronau svoje adekvatno zastupnitvo. Sutinski, meutim, dalje mora biti uzeto u obzir da politike akcije, koje bi trebalo da garantuju ponovno uspostavljanje nemake armije, moraju leati unutar referentnog okvira neophodnog budueg razvoja Nemake kao takve. Otuda nema ni potrebe posebno naglaavati da do promene u dananjoj vojnoj organizaciji, apsolutno nezavisno od dananje unutranjopolitike situacije, kao i razloga spoljne politike, ne moe da doe sve dotle dok isto nemaki interesi i nemaka gledita ne podignu glas u ime takvog preokreta. U prirodi svetskog rata,kao i u nameri glavnih neprijatelja Nemake, lei da ovu veliku bitku na zemlji urede i izjednae na takav nain da u interesu to veeg broja drava bude to da se ona produi unedogled. To se ostvaruje kroz sistem podele teritorija, u okviru kojeg se ravnopravne drave, koje inae imaju drugaija stremljenja i tee razliitim ciljevima, stalno dre u neprijateljstvu pomou straha od toga da bi, u sluaju da Nemaka opet jednom postane jaka, mogle pretrpeti gubitke. Zato, ako je deset godina nakon Svetskog rata i dalje mogue da se, uprkos svim iskustvima svetske istorije, odri vrsta koalicije pobednikih drava, onda razlog lei samo u injenici kojom Nemaka moe da se dii, to se pamti ta borba u kojoj je naa domovina hrabro ustala protiv dvadeset est drava. I to e tako trajati sve dotle dok strah od gubitaka usled ponovnog uspostavljanja nemakog monog Rajha bude vei od tekoa izmedu tih drava. Pored toga, oigledno je i da e to trajati sve dotle dok nigde ne bude postojala volja da se nemakom narodu dozvoli ponovno naoruavanje, na koje te pobednike drave mogu gledati kao na pretnju. Na osnovu saznanja da, kao prvo, pravo zastupanje nemakih vitalnih interesa ubudue ne moe da se odvija putem neadekvatnih nemakih odbrambenih snaga, ve kroz Nemaku nacionalnu armiju, da, kao drugo, stva100

vorc

dar
V0 5

vimj rediv

Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica ranje Nemake nacionalne armije nije mogue sve dotle dok dananje spoljnopolitiko guenje Nemake ne oslabi, i kao tree, da promena prepreka spoljne politike u organizaciji Nacionalne armije izgleda mogua samo ako se takva nova formacija ne shvata kao pretnja, pojavljuju se sledee injenice u vezi sa nemakom spoljnom politikom, moguom u ovom trenutku: Ni pod kojim uslovima dananja Nemaka ne sme svoju spoljnu politiku da vidi kao formalnu politiku granica. Kada se princip vraanja granica iz 1914. godine jednom ustanovio kao cilj spoljne politike, Nemaka se suoila sa zatvorenim falangama bivih neprijatelja. A tada je bila iskljuena svaka mogunost da se uredi druga armija, koja bi vie sluila naim interesima, u poredenju sa onom iji je definitivan oblik odreen mirovnim ugovorom. Tako je spoljnopolitiki slogan o vraanju granica postao samo fraza, jer nikada nije mogao da bude ostvaren usled nedostatka neophodnih snaga za njegovo ostvarenje. Karakteristino je da su upravo pripadnici takozvane nemake buroazije, ponovo predvoeni ligom patriota, krenuli u ostvarenje ovog najglupljeg spoljnopolitikog cilja. Oni znaju da je Nemaka nemona. Oni, dalje, znaju da bi, potpuno nezavisno od naeg unutarnjeg propadanja, vojna sredstva bila neophodna radi vraanja naih granica, a isto tako dalje znaju da mi ne raspolaemo tim sredstvima zbog posledica mirovnog ugovora i, najposle, da mi ne moemo doi do njih zbog vrstog fronta naih neprijatelja. Pa ipak, oni proglaavaju spoljnopolitiki slogan, koji upravo zbog svog sutinskog karaktera zauvek udaljava bilo kakvu priliku da se dode do tih sredstava moi, koja bi bila neophodna kako bi poruku istog tog slogana uopte uspeli da ostvare. To je onc to se naziva buroaskim dravnitvom, a u njegovim plodovima, koje imamo priliku da vidimo, ogleda se neuporedivi duh koji njime upravlja. Tadanjoj Prusiji bilo je potrebno samo sedam godina, od 1806. do 1813. godine, za preporod. U isto vreme, buroasko dravmtvo, 101

tojom

tnaa feodtepDtrajati nnakdrafekao jcene ibenih i stvajpo-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ujedinjeno sa marksizmom, dovelo je Nemaku u Lokarno. to je veliki uspeh u oima dananjeg "bure Bizmarka", gospodina Stresemana, jer nudi neto to je mogue, neto to bi ak i gore pomenuti gospodin Streseman mogao ostvariti. I politika je umetnost sagledavanja mogunosti. Da je Bizmark ikada pomislio da e ga sudbina osuditi da tom izjavom ovlasti dravnike kvalitete gospodina Stresemana, sasvim sigurno bi je povukao, ili bi mu kratkom napomenom porekao pravo da se na nju pozove. Tako je slogan o vraanju nemakih granica kao cilj u budunosti dvostruko glup i opasan, zato to, u stvari, ni na koji nain nije koristan, niti vredan borbe i rtvovanja. Otud su nemake granice iz 1914. godine bile takve da su predstavljale neto nedovreno na apsolutno isti nain kao to su granice svih nacija u svim vremenima nedovrene. Teritorijalna podela sveta je uvek trenutan rezultat borbe i razvoja, koji nikako nije konaan, ve predstavlja trajan proces. Glupo je uzeti granicu iz bilo koje godine kao uzorak u nacionalnoj istoriji, i, bez pripreme, predstaviti je kao politiki cilj. Mi, naravno, moemo da se pozivamo na granice iz 1648. godine, ili iz 1312. godine, i tako dalje, isto tako kao i granice iz 1914. godine. Tim vie to, uistinu, granice iz 1914. godine nisu bile zadovoljavajue u nacionalnom, vojnom ili geopolitikom smislu. To je jednostavno bila trenutna situacija u borbi naeg naroda za opstanak, koja se odvijala vekovima. Pa ak i da se Svetski rat nije odigrao, ova borba se ne bi privela kraju 1914. godine. Da je nemaki narod, u stvari, uspeo da vrati granice iz 1914. godine, rtve Svetskog rata ne bi bile manje uzaludne. Naprotiv, u jednom takvom povratku granica ne bi bilo ni trunke koristi za budunost naeg naroda. Ova isto formalna politika, koju je naa nacionalna buroazija vodila oko granica bila je isto toliko nezadovoljavajua u pogledu njenog ishoda, koliko i nedopustivo opasna. To ak ne mora ni da se obuhvati izrekom o umetnosti sagledavanja mogunosti, jer je ovo, iznad svega, samo teoretska 102

nacid

nim. J nikoi proti umisli nai

Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica fraza, koja ionako izgleda pogodna da uniti svaku praktinu mogunost. U stvari, takav cilj spoljne politike takoe ne moe da izdri jedno pravo kritiko ispitivanje. Zato su i nainjeni pokuaji da se motivie manje na osnovu logike a vise na nivou nacionalne asti. Nacionalna ast zahteva da povratimo granice iz 1914. godine. To je, uostalom, i sadraj diskusija tokom veeri provedenih uz pivo, koje predstavnici nacionalne asti odravaju na sve strane. Pre svega, nacionalna ast nema nikakve veze sa obavezom vodenja glupe i nezamislive spoljne politike budui da posledica loe spoljne politike moe da predstavlja gubitak slobode naroda, ija je direktna posledica ropstvo, i koja nipoto ne moe da se posmatra kao uslov nacionalne asti. Svakako izvestan stepen nacionalnog dostojanstva i asti moe da se sauva ak i pod pritiskom, ali to onda nije pitanje uzvikivanja parola ili bujice praznih fraza, i slinih stvari, ve. naprotiv, izraz koji bi trebalo da se zasniva na dostojanstvu kojim narod podnosi svoju sudbinu. Neka u dananjoj Nemakoj niko ne pria, pre svega, o nacionalnoj asti, neka se niko ne usudi da podigne glas, kao da bi nacionalnu ast neko mogao da sauva spolja bilo kakvom vrstom retorikog zavijanja. Ne, to ne moe tako da se radi i zbog toga nje vie jednostavno nema. A nje vie nema ne zato to smo izgubili rat, ili zato to je Francuska okupirala Alzas-Lotaringiju, ili zato to su Poljaci ukrali gornju leziju, ili zato to su Italijani uzeli Juni Tirol. Ne, nacionalne asti vie nema zato to je nemaki narod, u najtee vreme svoje borbe za opstanak, na svetlost dana izneo sav nedostatak karaktera, neprikrivenu servilnost, poput ljigavog ulizitva psa koje se moe nazvati jedino sramnim. Iz razloga to smo se tako bedno povinovali, a da nas na to niko nije primorao, u stvari, zato to su lideri ovog naroda, nasuprot veitoj istorijskoj istini i naem sopstvenom saznanju, sami umislili ratnu krivicu, i, na taj nain, istinski opteretili celokupan na narod, kao i zato to je i bez ugnjetavanja neprijatelj uspevao 103

lave-Isene

rotiv, tisti za

Ijenalionestivo isalaiska

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA da u naem narodu pronade hiljade kreatura koji su mu spremno pomagali. Zato je, naprotiv, bilo onih koji su besramno krivili vreme velikih dela naeg naroda, pljuvali najslavniju zastavu svih vremena i istinski je uprljali, kidali kokardu sa vojnika koji su se vraali kui, a pred kojima je svet drhtao, gadali zastavu blatom, skidali trake i ordenje asti, i viestruko srozali ak i samu uspomenu na najslavniji nemaki period. Nijedan neprijatelj nije tako naruio nemaku armiju kao to su je oskrnavili predstavnici Novembarskog zloina. Nijedan neprijatelj nije u tolikoj meri doveo u pitanje slavu i veliinu komandanata Nemake armije kao to su je oklevetali podmukli predstavnici nove ideje vladavine. A ta je jo sigurnije obeastilo na narod: okupacija nemakih oblasti od strane neprijatelja, ili kukaviluk kojim je buroazija predala nemaki Rajh organizaciji svodnika, deparoa, dezertera, crnoberzijanaca i plaenikih novinara? Neka gospoda danas prestanu da priaju isprazne prie o nemakoj asti sve dok se klanjaju vladavini beaa. Oni nemaju prava da vode spoljnu politiku u ime nacionalne asti ako vode unutranju politiku obeleenu najbesramnijim antinacionalizmom koji je ikada pogodio veliku naciju. Ko god danas eli da istupi u ime nemake asti prvo mora da povede nemilosrdan rat protiv njenih satanskih oskrnavitelja. Oni nisu neprijatelji drevnih vremena, ve predstavnici Novembarskog zloina: skup marksista, demokratskih pacifista, destruktivnih izdajica nae zemlje, koji su na narod gurnuli u sadanje stanje nemoi. Ruiti bive neprijatelje u ime nacionalne asti a'uvaavati i priznavati bestidne saveznike istih tih neprijatelja kao vladaoce unutar njihove sopstvene zemlje - to u potpunosti odgovara nacionalnom dostojanstvu ove dananje, takozvane, nacionalne buroazije. Iskreno priznajem da bih mogao da se pomirim sa svakim od nasih bivih spoljnih neprijatelja, ali zato jesam i uvek u biti za104

danar

MoramJ

na pati tranja: Akoi ncma Odtei

Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica kleti neprijatelj izdajnika naeg naroda, koji se nalaze u naim re~ dovima. Veoma je tuno i duboko poniavajue sve ono to nam je neprijatelj zadao, ali teta koju su poinili Ijudi Novembarskog zloina predstavlja najbesramniji i najmizerniji kriminal svih vremena. Ja se zalaem za to da nadoknadim svu nepravdu nainjenu nemakoj asti tako to nastojim da sve te kreature jednog dana pozovem na odgovornost. Moram, ipak, da odbacim ideju kako bi bilo koja druga osnova mogla da bude standard za uredenje spoljne politike izuzev odgovornosti da obezbedi slobodu i budui ivot naeg naroda. Celokupna besmislenost politike granica, koju vodi nacionalna patriotska buroazija, ispoljava se na osnovu sledeeg razmatranja: Ako se prihvati da nemaki, kao maternji jezik, bude merilo, nemaka nacija broji m stanovnika. Od te cifre, n miliona se nalaze u domovini. Otuda je x broj svih Nemaca u svetu, dok je svega y miliona unutar dananje teritorije Rajha, koja predstavlja z procenata od ukupnog broja stanovnika.

stru-danje

liim od Lbitiza-

105

Poglavlje 9

Beznadenost reenja ekonomskog pitanja

S obzirom na to da Nemci nisu ujedinjeni u domovini, to za posledicu ima postepeno smanjivanje broja sinova odanih svojoj naciji, mora se uzeti u obzir sledea stvar, to jest, da e se celokupan broj od priblino n miliona Nemaca zatei u situaciji u kojoj e, prema verovatnoi, jednog dana doi do njihove degermanizacije. Oni ni u kom sluaju, meutim, vie nee biti u stanju da uzmu odluujui udeo u sudbonosnoj borbi domovine, a isto tako ni u kulturnom razvoju svog naroda. Ma ta Nemci pojedinano uspeli da ostvare u Severnoj Americi, to nee ii u prilog nemakom narodu kao takvom, ve e doprineti kulturnom ujedinjavanju Amerike Unije. Tu su Nemci zaista samo oni koji nadahnjuju i ine plodnim druge narode. U stvari, veliina tih nacija, uopteno gledajui, neretko se moe pripisati visokom procentu nemakih doprinosa i dostignua. Kada budemo imali na umu ovaj konstantan gubitak ljudi, istog momenta emo moi da procenimo koliko je bezvredna politika granica, podravana od strane buroazije. ak i ako bi nemaka spoljna politika trebalo da povrati granice iz 1914. godine, procenat nemakog ivlja u okviru teritorije Rajha, to jest, pripadnika nae nacije, rastao bi uprkos ovome 106

deo
e st, iu

za nas, i ktina d to veze sa vora, m obnavlj Izgi oslobod kode bi svoj iv bitreba! totako'

Beznadeznost reenja ekonomskog pitanja samo od x procenata do y procenata. Prema tome, verovatnoa rasta ovog procenta teko da bi uopte vie mogla biti dovedena u pitanje. Ako, uprkos tome, Nemci koji ive i rade u inostranstvu budu eleli da ostanu verni svojoj naciji, to u poetku moe biti samo pitanje jezika i odanosti kulturi, a to bi ta elja vie prerastala u svesno ispoljeno oseanje pripadnosti, to bi vie domovina nemake nacije svojim imenom doprinosila dostojanstvu njenih predstavnika. Dakle, to Nemaka kao Rajh bude svetu vie prenosila obeleje veliine nemakog naroda, to e vie Nemci koji ne ive u svojoj dravi, na taj nain, dobiti podsticaj da se barem s razlogom mogu ponositi time to duhovno pripadaju ovom narodu. S druge strane, to se bednije domovina ophodi prema sopstvenim interesima, i u skladu sa tim ostavlja lo utisak na druge zemlje, utoliko e nai emigranti biti slabije motivisani da oseaju pripadnost jednom takvom narodu. Budui da se nemaki narod ne sastoji od Jevreja, sutinski deo nemakog bia, posebno u anglosaksonskim zemljama, ipak e se, naalost, sve vie anglizovati i, po svoj prilici, biti izgubljen za nas, i duhovno i ideoloki, isto onako kao to su njegova praktina dostignua ve izgubljena za njih. to se, medutim, tie sudbine onih Nemaca koji su raskinuli veze sa nemakom nacijom zbog Svetskog rata i mirovnog ugovora, mora se rei da su njihova sudbina i budunost skopani sa obnavljanjem politike moi domovine. Izgubljene teritorije nee biti povraene pukim protestima, ve pobednikim maem. Prema tome, ko god danas prieljkuje oslobodenje bilo koje teritorije u ime nacionalne asti, mora takode biti spreman da rizikuje sve, da se izbori orujem i ponudi svoj ivot za osloboenje, u suprotnom sluaju, obian brbljivac bi trebalo da dri jezik za zubima. Uz to, naravno, sledi dunost isto tako paljivog razmiljanja da li smo dovoljno jaki da izdrimo 107

bava-

ii, IS-boli-

fngraaiiorilovome

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA takvu borbu, drugo, da li krv koju rizikujemo vodi, ili moe da vodi, eljenom uspehu, i tree, da li je postignut uspeh srazmeran krvi koja mora biti rtvovana. Zvanino protestujem protiv tvrdnje da nam dunost nacionalne asti nalae da dopustimo da se na bojnom polju dva miliona mukaraca rtvuju svojom krvlju kako bismo, pod uslovom da se ostvari najbolji rezultat, bili u stanju da unesemo celih etvrt miliona mukaraca, ena i dece u nae popisne knjige. Ovde na delu svakako nije nacionalna ast, ve nedostatak principa, ili ludilo. U svakom sluaju, nacionalnu ast za jedan narod ne moe predstavljati to da ga vodi lud ovek. Veliki narod e zajednikim poduhvatom svakako zatititi i poslednjeg gradanina, ali je pogreno pripisivati to asti i potovanju, a ne, pre svega, pronicljivom uvidu i ljudskom iskustvu. Sve dotle dok nacija tolerie nepravdu nainjenu nekim njenim gradanima, to e ona polako, ali sigurno, sve vie slabiti svoju poziciju, budui da e takva tolerancija posluiti unutranjem jaanju agresivnog neprijatelja, isto onako kao to e nagristi veru u snagu njihove sopstvene drave. Svi mi, vrlo dobro, iz istorije znamo koje posledice nastaju stalnim ustupcima u malim stvarima, a kamoli da neemo znati nune posledice koje oni ostavljaju u pogledu krupnih stvari. Zato e brino dravno vostvo radije voditi rauna o interesima svojih gradana i u pogledu najmanjih sitnica budui da je na taj nain rizik njegovog obavezivanja smanjen tano toliko koliko rizik neprijatelja raste. Ako se danas u bilo kojoj dravi nanese nekakva nepravda engleskom graaninu, i on iskoristi svoje graansko pravo da se brani, opasnost od toga da e Engleska biti uvuena u rat zbog tog jednog jedinog Engleza nije nita vea za Englesku nego za bilo koju drugu zemlju u kojoj se nanosi nepravda. Otuda vrsta akcija vlade u odbranu ak i jedne osobe uopte ne predstavlja nepodnoljiv rizik, jer e druga drava, u stvari, biti veoma malo zainteresovana za to da povede rat zbog beznaajne nepravde, koja je bila naneta toj je-

VOIE

nalazio i

ta,i

mon

ditfl roda,
da
bi!

108

Beznadeznost resenja ekonomskog pitanja dnoj osobi. Opta ideja asti bila je formulisana na osnovu ovog saznanja i hiljadugodinje primene ovog principa, naime, da mona drava uzima svakog pojedinanog gradanina pod zatitu i brani ga svim svojim sredstvima. Dalje, kroz prirodu evropske hegemonije, tokom vremena je razvijena izvesna praksa da se demonstrira ideja ugleda i asti na manje-vie prostim primerima, tako da podigne presti pojedinih evropskih drava, ili da im barem prui izvesnu stabilnost. im se Francuzu ili Englezu nanese neka navodna, ili ak lana, nepravda u izvesnim zemljama koje su bile slabe i manje snane u vojnom smislu, odbrana dotinog predmeta bi se preduzimala oruanim sredstvima. To jest, par ratnih brodova bi demonstriralo vojnu silu, koja bi se u najgorim sluajevima sastojala u paljbi sa bojevom municijom, ili iskrcavanju vojnih snaga, ime bi se izvrilo kanjavanje. Neretko se deavalo da se, na taj nain, pronalazio neki izgovor za intervenciju. Verovatno se Engleskoj nikada ne bi desilo ak ni da razmeni notu sa Severnom Amerikom zbog nekog beznaajnog incidenta, za koji bi se krvavo osvetila, recimo, Liberiji. Prema tome, to se pojedinani gradanin vie brani iz isto praktinih razloga i to svim raspoloivim sredstvima u jednoj jakoj dravi, to se od Rajha, budui da je ostao potpuno bez odbrane i postao nemoan, moe manje oekivati da preduzme spoljnopolitiki korak na osnovu takozvane nacionalne asti, koji nuno mora, na kraju, dovesti do toga da srui sve njegove izglede za budunost. Jer ako nemaki narod opravdava svoju dananju politiku granica, za koju se zalau takozvani nacionalni krugovi, nunou da predstavlja nemaku ast, posledica nee biti spasenje nemakog ugleda, ve ispoljavanje nemakog beaa. Drugim reima, uopte nije sramota izgubiti teritorije, ali je sramotno voditi politiku koja neizbeno vodi u porobljavanje sopstvenog naroda. I to sve samo zato da bi se dalo oduka kroz rune prie i da bi se izbegla akcija,kao i zato to je to samo pitanje prazne 109

heru prije l-.Tari..avlja[pradije injih jasmaisubi,i

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA prie. Da smo stvarno eleli da ustanovimo politiku koja za cilj ima nacionalnu ast, onda bismo je morali poveriti osobama vrednim potovanja prema svim zajednikim predstavama asti. Meutim, sve dotle dok nemaku unutranju i spoljnu politiku vode snage koje, sa cininim osmesima, u Parlamentu Rajha proglaavaju da za njih ne postoji domovina koja se zove Nemaka, dotle e prvi zadatak ovih pretencioznih heroja, prepunih nacionalno buroaskih i patriotskih fraza, biti da posredstvom njihove unutranje politike obezbede najjednostavnije priznanje ideji nacionalne asti u Nemakoj. Ali zato oni to ne ine; u stvari, suprotno tome, zato ulaze u koalicije sa otvorenim izdajnicima zemlje na raun ove takozvane nacionalne asti? Zato to bi, u protivnom, bila potrebna teka borba, na iji ishod gledaju maloduno, i koji bi, u stvari, mogao dovesti do njihovog unitenja. Prema tome, njihov lini ivot ispada svetiji od odbrane nacionalne asti u zemlji. Uprkos tome, spremni su na to da rizikuju budunost nacije za par otrcanih fraza. Nacionalna politika granica postaje potpuno besmislena ukoliko, osim dananjih nesrenih okolnosti i zadataka,ne obratimo panju na potrebu da uobliimo ivot naeg naroda u budunosti. Zato je politika granica buroasko-patriotskih krugova nae domovine posebno besmislena, jer zahteva da se rizikuje izuzetno veliko krvoprolie, a pri tome ipak sadri izuzetno male izglede za budunost naeg naroda. U dananje vreme, nemaka nacija je daleko manje u mogunost da se ishrani na sopstvenoj teritorijii nego u mirnodopsko vreme. Svi pokuaji - bilo kroz poveanu proizvodnju, ili obradivanje preostalog neobradenog zemljita - da se ostvari porast nemake proizvodnje ivotnih namirnica, nisu omoguili naem narodu da ivi od sopstvene zemlje. U stvari, narod koji danas ivi u Nemakoj ne moe vie da bude zadovoljen prinosima ostvarenim u zemlji. Svaki dalji porast ovih prinosa, meutim, ne bi bio namenjen porastu prihoda naeg stanovnitva, ve bi u potpunosti 110 \

m
VClu:

sled grad

ovek,j supreti na ,-pi c

buduK ma, rcvoluci ju d : - ~ pro .. pljive C Ima li i velikci jc sr

Beznadenost reenja ekonomskog pitanja bio potroen na to da se zadovolje opte ivotne potrebe pojedinaca. Model ivotnog standarda koji se ovde stvara prvenstveno je odreden poznavanjem uslova i ivota u Amerikoj Uniji. Upravo tako kao to ivotne potrebe ruralnih zajednica rastu kao posledica postepenog osveivanja i uticaja ivota u velikim gradovima, tako rastu i ivotne potrebe celih nacija pod uticajem ivota bolje rasporedenih i bogatijih nacija. Neretko se ivotni standard stanovnitva, koji je pre tridesetak godina izgledao tako kao da je dostigao svoj maksimum, smatra neodgovarajuim iz jednostavnog razloga to je u meduvremenu stvoren uvid u standard drugog naroda, isto tako kao to se uopte podrazumeva da ovek, ak i iz najniih drutvenih krugova, poseduje stvari koje su pre osamdeset godina bile neverovatan luksuz ak i za predstavnike viih klasa. to se vie prostora premosti putem moderne tehnologije, a posebno komunikacija, takc se i nacije vie zbliavaju, a u jaanju njihovih uzajamnih veza dolazi do intenzivnije razmene, pri emu ivotni uslovi jedne ostavljaju trag na drugoj, zbog ega one uostalom i tee ka tome da se priblie i dostignu jedna drugu. Pogreno je razmiljanje da ovek na duge staze moe da zadri narod odreene kulture i isto tako autentinog kulturnog znaaja na prosenom ivotnom standardu pozivanjem na opipljive injenice ili ak na ideale. iroke mase posebno nee pokazati razumevanje za ovo. One su te koje trpe i podnose nevolje; pa ili gundaju protiv onih koji su po njihovom miljenju neodgovorni - to je opasno, posebno u demokratskim dravama, budui da na taj nain stvaraju uporite za sve pokuaje u revolucionarnim prevratima ili sopstvenim merama pokuavaju da isprave stvari prema svom shvatanju i nahodenju. Bitka protiv dece zapoinje. Oni ele da ive kao drugi, a ne mogu. Ima li ieg prirodnijeg od odgovornosti pred koju se postavljaju velike porodice, u kojima vie nema oputanja kroz zabavu, i koje su ograniene i optereene tekim mukama koliko to samo mogu biti. 111

1.10-

lleizDOgU-

;ovre-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Otuda je pogreno verovati da bi broj nemakih stanovnika ubudue mogao da se povea zahvaljujui porastu unutranje poljoprivredne proizvodnje. U najboljem sluaju, ishod ce se sastojati samo u zadovoljenju naraslih ivotnih potreba. Ali, budui da porast ovih ivotnih potreba zavisi od ivotnog standarda drugih nacija koje, medutim, stoje u daleko povoljnijem odnosu naseljenosti stanovnitva prema teritoriji, oni e, u budunosti, takode biti daleko ispred nas u pogledu ivotnih resursa. Prema tome, ovaj zbog podsticaj nikada nee ieznuti, i jednog dana e doi ili do nesklada izmedu ivotnog standarda ovih naroda i onih koji imaju manje zemlje, ili e ovi potonji biti realno prisiljeni ili samo uvedui reni u to da nadalje moraju da smanjuju broj stanovnika. zat Izgledi nemakog naroda su beznadeni. Ni trenutno postonevei jei ivotni prostor, niti ono to je postignuto vraanjem granica skah iz 1914. godine, nee nam omoguiti da ivimo ivotom kakvim op ivi ameriki narod. Ako to elimo, ili teritorija na kojoj ivi na narod mora znaajno da se povea, ili e nemaka ekonomija morati ponovo da krene putem koji nam je ve poznat iz predraistei tnog perioda. Energija je neophodna u oba sluaja. Posebno, pre stilai svega, u smislu obnavljanja unutranje energije naeg naroda, a eko potom u dizanju borbene gotovosti i vojnog jaanja. kov Dananja nacionalna Nemaka, koja ispunjenje nacionalnog zadatka vidi u limitiranoj politici granica, ne moe da se zavarava da e na taj nain reiti problem nacionalnog odranja. Jer ak gleskiri i najvei uspeh ove politike vraanja granica iz 1914. godine, doneo bi samo obnavljanje ekonomske situacije iz te godine. Drugim ku reima, pitanje odranja koje je onda, kao i danas, bilo potpuno uz[ nereeno, primorae nas da se vratimo putevima svetske ekonoda shv mije i svetskom izvozu. U stvari, nemaka buroazija, i takozvana jzgra Liga Naroda, takode razmiljaju samo u ekonomsko-politikom rcenadaj smislu. Proizvodnja, izvoz i uvoz jesu kljune rei kojima maniu mirolj puliu i u kojima vide nacionalno spasenje u budunosti. Postoje zovenal nade da e se porastom proizvodnje poveati mogunosti izvoza, ska i 112

Beznadeznost reenja ekonomskog pitanja i da e na taj nain moi da proizvedu dovoljno za potrebe uvoza. Samo to se pritom potpuno zaboravlja da se za Nemaku celokupan ovaj problem, kao to je ve bilo istaknuto, ne sastoji uopte u porastu proizvodnje, ve u pitanju mogunosti prodaje, i da problemi izvoza ne bi bili odstranjeni smanjenjem trokova nemake proizvodnje, kako opet, pretpostavljaju lukavi buroaski nikogovii. Zato to je ovo, samo po sebi, tek delimino mogue zbog naeg ogranienog domaeg trita, stvaranje uslova da izvoz nemake robe konkurie sniavanjem trokova proizvodnje - na primer, ukidanjem socijalnih zakona i, iz njih proisteklih, dunosti i odgovomosti - samo e nas odvesti tamo gde smo se zatekli 4. avgusta 1914. godine. To je zaista deo sveopte, prosto neverovatne buroaske naivnosti da pretpostavi kako bi Engleska htela ili ak mogla da tolerie nemaku konkurenciju, koja je opasna po nju. Pa ipak, isti ti ljudi su oni koji dobro znaju i koji uvek istiu da Nemaka nije elela rat 1914. godine, ve da je bukvalno bila gurnuta u njega. I da je Engleska bila ta koja je, iz iste konkurentske zavisti, okupila zajedno bive neprijatelje i pustila ih da napadnu Nemaku. Danas, meutim, ovi nepopravljivi ekonomski sanjari zamiljaju da e Engleska, nakon to je rizikovala celo svoje carstvo uputajui se u etvoroipogodinji svetski rat, i nakon kojeg je izala kao pobednik, sada drugaije gledati na nemaku konkurenciju nego onda. Kao da je za Englesku to bila stvar koja se ticala sporta. Ne. Decenijama pre rata, Engleska je pokuala da slomi preteu nemaku ekonomsku konkurenciju, narastajuu nemaku pomorsku trgovinu, i tako dalje, uz pomo ekonomskih protivmera. Tek onda kad su bili prisiljeni da shvate da im to nee uspeti, i onda kada je Nemaka naprotiv, izgradnjom svoje mornarice, demonstrirala da je, u stvari, toliko reena da povede svoj ekonomski rat da je spremna da krene ak u miroljubivo osvajanje sveta, Engleska je pribegla tome da pozove na nasilje. I danas, nakon to je izala kao pobednik, Engleska misli da moe ponovo da igra na istu kartu, dok, povrh svega, 113

I "
lija |prc

Adolf Hitler M OJ

POREDAK SVETA

Nemaka danas nije u situaciji da odbaci bilo koji faktor snage i moi, zahvaljujui, u stvari, svojoj unutranjoj i spoljnoj politici. Pokuaj da se naem narodu povrate osnovna sredstva za i-vot, kao i sposobnost da se odravaju na istom nivou pomou porasta nae proizvodnje i smanjenja njenih trokova, na kraju e propasti zbog toga to ne moemo da garantujemo za konaan ishod ove borbe usled nedostatka vojne snage. Tako bi se sve zavrilo propadanjem osnovnih sredstava za ivot nemakog naroda i svih njegovih nadanja u vezi s tim. A sve to potpuno nezavisno od injenice da se, isto tako, danas ak i Amerika Unija pojavljuje na svim poljima kao. najotrija konkurencija evropskim nacijama, koje se bore za izvoz na svetsko trite. Veliina i bogatstvo njihovog domaeg trita ne dozvoljava obraun proizvodnje i na taj nain proizvodne opreme, koja bi smanjila trokove obrade jer, zbog ogromnih plata, vie nisu u mogunosti da obore cene proizvoda. U ovom sluaju razvoj automobilske industrije moe posluiti kao upozoravajui primer. Ne samo zbog toga to mi, Nemci, uprkos naim smenim platama, nismo u situaciji da, ak i u izvesnom stepenu, ostvarimo uspean izvoz u poredenju sa amerikom konkurencijom, ve moramo da se suoimo sa tim kako se ameriki automobili alarmantno brojno uveavaju ak i u naoj sopstvenoj zemlji. To je mogue samo zbog toga to veliina domaeg trita, njeno bogatstvo u raspolaganju energijom, kao i sirovinama, garantuju amerikoj automobilskoj industriji domae prodajne cene, koje ve same po sebi omoguavaju metode izrade koje bi u Evropi bile nemogue zbog toga to joj nedostaju ti potencijali prodaje unutar zemlje. Posledice toga su ogromne mogunosti izvoza amerike automobilske industrije. Prema tome, u ovom sluaju se radi o pitanju opteg snabdevanja sveta automobilima, koje je od nesagledivog znaaja za budunost. Jednom reju, zamena za ljudsku i ivotinjsku snagu motorima tek je na samom poetku razvoja, iji se kraj danas ne moe ni nazreti. U svakom sluaju, za Ameriku Uniju, gledajui

anei

ku.] manie ine des la,us daon tivno Zatoi ivotui Ma mora i Verujes naa osnovr imnai c da opstar e manje da kuaj ne us| laki put da

114

Beznadenost reenja ekonomskog pitanja u celini, savremena automobilska industrija zauzima najistaknutije mesto od svih drugih privrednih grana. Tako e se u mnogim drugim oblastima, na kontinent sve vie i vie pojavljivati kao ekonomski faktor, u jednom agresivnom vidu, i na taj nain nam pomoi da se naotrimo za borbu na svetskom tritu. Na osnovu istraivanja svih faktora, posebno u pogledu ogranienosti naih sirovina i predstojee zavisnosti od drugih zemalja, budunost Nemake nuno izgleda veoma mrano i tuno. Ali ak i kada bi Nemaka uspostavila kontrolu nad svim njenim narastajuim ekonomskim problemima, ona bi i dalje tapkala u mestu na kojem se nalazila 4. avgusta 1914. godine. Presudna odluka u pogledu ishoda borbe za svetsko trite e leati u moi, a ne u ekonomiji. Bilo je to nae prokletstvo, ipak, da je ak i u mirnodopsko vreme veliki deo nacionalne buroazije, precizno reeno, bio proet idejom da bi mo mogla da se stekne kroz ekonomsku politiku. Danas, njene glavne predstavnike takode treba traiti u onim manje-vie pacifistikim krugovima kojima bi, kao protivnicima i neprijateljima svih herojskih, narodnih vrlina, bilo drago da vide snanu ekonomiju pomou koje bi se drava sauvala i odrala, u stvari, ak i formirala. Ali, to narod vie prihvata uverenje da ona moe da opstane samo kroz miroljubivu ekonomsku aktivnost, tim e vie sama ta ekonomija biti preputena propasti. Zato to je, na kraju, ekonomija, kao isto sekundarna pojava u ivotu nacije, povezana sa prvobitnim postojanjem jake drave. Ma mora da stoji ispred pluga, a armija ispred ekonomije. Veruje se da e, ako moemo ovo da prizovemo u Nemakoj, naa osnovna sredstva za ivot biti unitena. im narod, meutim, jednom ispuni svoj ivot milju da moe da opstane samo putem miroljubive ekonomske aktivnosti, to e manje da razmilja o nasilnom reenju u sluaju da takav pokuaj ne uspe, naprotiv, utoliko e se vie truditi da pronade to laki put da prevazide neuspeh ekonomije, a da pri tome ne mora 115

isne ffcjui

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA da rizikuje krvoprolie. U stvari, Nemaka se ve nalazi usred te situacije. Emigracija i kontrola raanja jesu lekovi koje nam u cilju naeg nacionalnog spasenja preporuuju predstavnici pacifistike ekonomske politike i marksistikog vienja drave. Posledice praenja tih saveta, posebno za Nemaku, bie od sudbonosnog znaaja. Nemaku ine pripadnici toliko razliitih rasa da e kontinuirana emigracija silom prilika odstraniti iz nae nacije najotpornije, najhrabrije i najodlunije ljude. Ti, pre svega, drevni Vikinzi, u dananje vreme e biti nosioci nordijske krvi. To postepeno slabljenje nordijskog elementa vodi ka opadanju opte vrednosti nae rase i tako do slabljenja naih tehnikih, kulturnih, a isto tako gradanskih, politiki produktivnih snaga. Zato e posledice ovog srozavanja biti posebno mune u budunosti, jer se sada kao dinamian akter u svetskoj istori-ji pojavljuje nova drava, koja je, poput prave evropske kolonije, vekovima primala najbolje nordijske snage Evrope putem emigracije; potpomognuti od strane zajednice njihovom izvornom krvlju, oni grade novu, istu zajednicu ljudi koji pripadaju vioj rasi. Nije sluajno to to je Amerika Unija drava u kojoj je u dananje vreme otkriveno najvie izuma, od kojih su neki neverovatno hrabri i odvani. Amerikanci, kao mlad narod izabrane rase, suprotstavljaju se staroj Evropi, koja neprestano gubi veliki broj ljudi najplemenitije krvi kroz ratove i emigraciju. Upravo kao kada bi neko hteo da poredi, iako to nije ravnopravno, dostignua hiljadu degenerisanih Levantinaca u Evropi, na primer na Kritu, sa dostignuima hiljajdu Nemaca ili Engleza, predstavnika vie rase, isto tako bi malo mogao da poredi dostignua hiljadu Evropljana sumnjive rase sa sposobnou hiljadu Amerikanaca, predstavnika vie rase. Samo politika koja ima svest o vrednosti rase bila bi u stanju da sauva evropske nacije od toga da izgube prava na rad u Americi, kao posledice manje vrednosti evropskih naroda u poredenju sa amerikim narodom. Ako umesto toga, meutim, nemaki narod, za116

takozvaaaj

tiariil vara.il nekoli Oi stranef nomskcf Vesami redu daljascli avajuul dasp vorode aju, i nckvalib stranjena. 1 Joje tost osn tada, ] janjaus

Beznadenost reenja ekonomskog pitanja jedno sa sistematskim skraavljenjem, ukrtanjem sa ljudima nie vrednosti i srozavanjem vrednosti rase, predvoenim od strane Jevreja, takode dopusti da njegovi najvredniji ljudi neprestanim emigriranjem odlaze u stotinama i stotinama hiljada, on e postepeno poeti da pada na nivo inferiorne rase i tako se pretvoriti u jedan nesposoban i bezvredan narod. Opasnostje posebno velika budui da je? usled nae potpune ravnodunosti, samaAmerika Unija, podstaknuta uenjima njenih etnologa, ustanovila posebne standarde za emigraciju tako to je omogu&la ulazak na amerikc tlo u zavisnosti od odredenih rasnih preduslova, s jedne strane, kao i od fizikog zdravlja samog pojedinca. Krvarenje Evrope u pogledu njenih najkvalitetnijih ljudi je, u stvari, nuno bilo regulisano zakonom. To je neto to naa celokupna, takozvana, nacionalna buroazija i svi njeni ekonomski politiari ili ne vide, ili barem nee da uju zato to im to ne odgovara. i zato to im je jednostavnije da predu prekc tih stvari uz nekoliko izgovorenih optih nacionalnih fraza. Ovom srozavanju vrednosti naeg naroda, nametnutom od strane prirode i prisilnom emigracijom kao posledicom nae ekonomske politike, dodaje se kontrola radanja kao drugi gubitak. Ve sam izneo posledice borbe protiv raanja dece. One lee u reduciranju broja rodene dece, kako ne bi mogla da se odvija dalja selekcija. Naprotiv, Ijudi se trude da one koji se rode odravaju u ivotu pod bilo kojim okolnostima. Meutim, budui da sposobnost, energija i tako dalje, nisu nuno povezani sa prvoroenim, ve umesto toga dolaze do izraaja, u svakom sluaju, samo tokom borbe za egzistenciju, mogunost uklanjanja nekvalitetnih ljudi i selekcija prema takvom kriterijumu je odstranjena. Nacije postaju siromane u pogledu talenata i energije. Jo jednom, to je posebno loe u nacijama u kojima se razliitost osnovnih rasnih elemenata protee ak i na porodice. Jer tada, prema Mendeljejevom zakonu podele, dolazi do razdvajanja u svakoj porodici koja delom moe pripadati jednoj rasi,
117

fcm-

iuva t kao lame-kza-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA a delom drugoj. Ako, medutim, ove rasne vrednosti variraju u njihovom znaaju za narod, onda e se ak i vrednost dece unutar jedne porodice razlikovati na rasnoj osnovi. Budui da prvorodeni nikako ne sme da raste u skladu sa rasnim vrednostima oba roditelja, onda u interesu nacije lei da kasnije u ivotu, kroz borbu za egzistenciju, od ukupnog broja dece barem istrai one koji imaju odlija vie rase, da ih sauva za naciju i da im stavi na raspolaganje dostignua onih pojedinaca koji su olienje vie rase. Ali, ako sam ovek spreava stvaranje veeg broja dece i ako se ogranii na prvoroene ili barem na drugorodene, on e ipak eleti da ouva one manje vredne rasne elemente nacije, jer ta deca ne poseduju najvrednije osobine. Na taj nain, on vetaki ometa prirodan proces selekcije, spreava ga, i tako pomae da nacija osiromai u pogledu monih linosti. On tako, zapravo, unitava vrhunsku vrednost naroda. Nemaki narod koji, kao takav, ne poseduje prosenu vrednost, kao na primer Englezi, posebno e zavisiti od vrednih pojedinaca. Neverovatni ekstremi koje moemo da vidimo svuda u naem narodu samo su posledice naeg ruenja, odreenog krvlju, na superiorne i inferiorne predstavnike rase. Uopteno gledajui, Englez e imati bolji prosek. Moda on nikada nee stii do tetnih dubina naeg naroda, ali zato isto tako nee dopreti ni do vrtoglavih uspeha. Stoga e njegov ivot tei jednom umerenijom putanjom i biti ispunjen kontinuitetom. Nasuprot tome, ivot Nemca je u svemu beskrajno nestabilan i nemiran, i stie znaaj samo ako ostvari izvanredna dostignua putem kojih mi nadoknaujemo neprijatne aspekte nae nacije. Meutim, kada se ovi lini nosioci visokih dostignua jednom odstrane putem vetakog sistema, opada i broj samih tih dostignua. A onda se na narod kree u pravcu osiromaenja linih vrednosti, i na taj nain ka srozavanju celog svog kulturnog i duhovnog znaaja. Ako bi ovo stanje potrajalo jo nekoliko stotina godina, nemaki narod bi na kraju toliko oslabio u svom optem znaaju da 118

tureid rniluo

Beznadeznost reenja ekonomskog pitanja vie ne bio u stanju da na bilo koji nain podigne glas i zahteva da bude nazvan svetski znaajnim narodom. U svakom sluaju, vie ne bi bio u situaciji da odri korak sa delima znatno mladeg, zdravijeg amerikog naroda. Potom, iz velikog broja razloga, mi emo iskusiti ono to nije doivelo ni nekoliko najstarijih kulturnih naroda u svom istorijskom razvoju. Kroz njihove poroke, a usled njihove nepromiljenosti, nosioci nordijske krvi su polako bili eliminisani kao najdragoceniji predstavnici rase, nosioci kulture i osnivai drava, i na taj nain ostavili iza sebe obinu gornilu od tako male unutranje vrednosti da je zakon dinamike jednostavno bio istrgniit iz njihovih ruku kako bi bio predat drugim, mladim i zdravijim narodima. Svi izjugoistone Evrope, posebno starije kulture Male Azije i Persije, kao i one iz Mesopotamije, pruaju kolski primer pravca u kojem se odvija ovaj proces. Prema tome, isto tako kao to su ovde istoriju oblikovali narodi zapadnih drava, koji su pripadnici vie rase, pojavijuje se opasnost da e, takoe postepeno, narod Severnoamerikog kontinenta na nov nain odrediti svetsku sudbinu rasno inferiorne Evrope. Da ta opasnost preti itavoj Evropi, na kraju krajeva, danas su ve zapazili neki ljudi. A tek nekolicina njih je elela da shvati ta to znai za Nemaku. Na narod e, ako bude iveo sa isto takvom nepromiljenom politikom i ubudue kao to je iveo i u prolosti, morati za sva vremena da se odrekne prava na to da se smatra narodom od svetskog znaaja. Posmatrano sa aspekta rase, bie to njegovo postepeno odumiranje sve dok konano ne padne na nivo obine vree hrane nalik ivotinjama, degenerika koji se ne seaju slavne prolosti. Kao drava u buduem poretku svetskih drava, ona e u najboljem sluaju liiti na vajcarsku i Holandiju, za kakve su u Evropi vaile do danas. Bie to kraj ivota naeg naroda, koji iza sebe ima dvehiljadugodinju svetsku istoriju. 119

lena Ijnain i, netaju da

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Ova sudbina nee moi da se promeni pomou glupih nacionalno-buroaskih fraza iji su se praktini besmisao i bezvrednost morali ve dokazati uspehom dosadanjeg razvoja. Samo novi pokret reformacije, koji, nasuprot potpunom nehatu u pogledu rase, stavlja svesno znanje i iz njega izvlai sve zakljuke, jo uvek moe da izvue na narod iz tog ambisa. Zadatak Nacionalnosocijalistikog pokreta e biti da to preobrati u politiku koja u praksi primenjuje saznanja i naune uvide rasne teorije, bilo one ve postojea ili one do kojih dode u toku razvoja, kao i kroz to objanjenu svetsku istoriju. Budui da je dananja ekonomska sudbine Nemake naspram amerike, u stvari, u isti mah i sudbina drugih nacija u Evropi, ovde je ponovo na delu pokret lakovernih sledbenika, posebno medu naim narodom, koji Evropsku Uniju ele da suprotstave amerikoj ne bi li na taj nain spreili preteu svetsku hegemoniju Sevemoamerikog kontinenta. Kaem lakovernih sledbenika zato to ti ljudi, to jest, panevropski pokret, barem na prvi pogled, izgleda da zaista poseduju dosta primamljivih elemenata po tom pitanju. U stvari, ako bismo mogli da prosudujemo svetsku istoriju prema ekonomskom gleditu, to bi ak moglo da bude prikladno. Dva su uvek vie od jednog za mehanizam istorije, pa tako i za ablonske politiare. Ali vrednosti, a ne brojevi. jesu ono to je odluujue u ivotu nacija. To to su Sjedinjene Amerike Drave bile u stanju da dostignu tako opasne visine ne zasniva se na injenici to n miliona ljudi formira tu dravu, ve na injenici to x kvadratnih kilometara najplodnije i najbogatije zemlje naseljava n miliona ljudi najvie rase. Ti ljudi ine dravu od vieg znaaja za druge delove sveta, ne toliko zbog veliine teritorije na kojoj ive, koliko zbog organizacije koja je sveobuhvatna i zahvaljujui kojoj, u stvari, pojedinane, vie rasne vrednosti tih ljudi mogu da pronadu kompaktnu bazu kolektivnih snaga kako bi se izborile u borbi za egzistenciju. 120

njab

Beznadenost reenja ekonomskog pitanja Da to nije bilo ispravno, da je, prema tome, znaaj Amerike Unije leao samo u broju stanovnika, ili u veliini teritorije, ili u odnosu teritorije i broja stanovnika, onda bi Rusija bila barem isto toliko opasna za Evropu. Dananja Rusija obuhvata n miliona ljudi na y miliona kvadratnih kilometara. Ti Ijudi su takode obuhvaeni dravnom strukturom ija bi vrednost, uzeta tradicionalno, morala biti ak i via od one Amerike Unije. Uprkos tome, medutim, nikada nije dolo do toga da se bilo ko na svetu plai ruske hegemonije. Nema takve unutranje vrednosti koja se pripisuje broju ruskog naroda, da bi taj broj mogao postati opasnost za slobodu sveta. Barem ne u smislu ekonomske i politike vladavine drugim delovima sveta, ve u najboljem sluaju od irenja bolesti kcje trenutno vladaju u Rusiji. Ako, medutim, znaaj pretee pozicije amerikog ujedmjenja izgleda uslovljen prvenstveno vrednou amerikog narcda, pa tek onda, sekundarno, veliinom ivotnog prostora koji mu je dat i povoljnog odnosa izmedu broja stanovnika i zemlje koji je posledica toga, ova hegemonija nee biti eliminisana isto formalnim ujedinjenjem to veeg broja evropskih nacija, sve dotie dok njihova unutranja vrednost ne bude via od one amerikog saveza. U suprotnom sluaju, dananja Rusija bi nuno izgledala kao najvea opasnost po ovaj ameriki savez, kao to bi to, ak i vie, bila Kina, koju nastanjuje preko 400 miliona ijudi. Zato se, pre svega, panevropski pokret zasniva na osnovnoj, sutinski pogrenoj polazncj pretpostavci da ljudske vrednosti mogu biti zamenjene brojem Ijudi. To je isto ablonska koncepcija istorije, koja prenebregava istraivanje svih onih sila koje uobliavaju ivot, da bi, umesto u njima, u pukoj brojnosti veine videla izvore stvaralatva Ijudske kulture, kao i faktore koji oblikuju istoriju. Ova koncepcija se podudara sa svim besmislom nae zapadne demokratije, kao i sa kukavikim pacifizmom naih visokih ekonomskih krugova. Oevidno je da je to ideal svih inferiornih i neistokrvnih pripadnika vie rase. Isto tako, Jevreji posebno 121

Itor-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA pozdravljaju ovu koncepciju. Jer, logino razmiljajui, to vodi u rasnu zbrku i haos, u srozavanje kvaliteta i negrifikaciju kulture oveanstva, i, na taj nain, konano do takvog opadanja vrednosti rase da e se Jevreji, koji budu izuzeti od ovog pravila, polako uzdii na takav nivo da zavladaju svetom. Zakljuno tome, Jevrejin zamilja da e na kraju biti u stanju da se razvije u mozak ovog oveanstva koje je postalo bezvredno. Osim ove, sutinski pogrene polazne pretpostavke panevropskog pokreta, ak i ideja ujedinjenja evropskih drava, nametnuta optim uvidom koji proistie iz ugroenosti bedom, jeste fantastina, istorijski nemogua detinjarija. Na taj nain, ne elim da kaem da takvo ujedinjenje pod jevrejskim protektoratom i prisilom kao takvom ne bi bilo mogue na poetku, ve samo to da se rezultat ne bi mogao podudariti sa nadama zbog kojih su sva neista posla uopte i postavljena na scenu. Neka niko ne veruje da bi takva evropska koalicija mogla da mobilie bilo kakve snage koje bi se manifestovale spolja. Staro je iskustvo da trajno ujedinjenje nacija moe da se odigra samo ako su u pitanju nacije koje su u pogledu rase jednake i povezane, i ako, kao drugo, njihovo ujedinjenje nastupi u vidu borbe za hegemoniju, kao jednog postepenog procesa. Tako je jednom Rim pokorio latinske drave, postupno, sve dok konano nije postao dovoljno jak da postane sam centar svetskog carstva. I to je slino istoriji stvaranja Engleskog carstva. Tako je, dalje, Prusija privela kraju rasparavanje Nemake, i to je jedini nain na koji bi Evropa jednog dana mogla da stane na noge i obrati panju na interese svog stanovnitva u vidu kompaktne uprave. Pa ipak, to bi moglo da se desi jedino kao rezultat vekovne borbe budui da moraju da se prevazidu bezbrojni obiaji i tradicije, i da se prilagode narodi koji se ve izuzetno razlikuju po svojoj rasi. Nakon toga, problem da se uspostavi jedinstveni dravni jezik u jednoj takvoj strukturi moe se isto tako reiti samo tokom vekovima dugog procesa.

nii

jei 122

Beznadenost reenja ekonomskog pitanja Meutim, sve to ne bi bila realizacija sadanjeg panevropskog naina razmiljanja, ve pre uspena borba za egzistenciju najsnanijih nacija Evrope. I ono to bi preostalo predstavljalo bi toliko malo panevropu kao to je, na primer, ujedinjenje latinskih drava ranije bilo panlatinizacija. Snage koje su se tada, tokom procesa ujedinjenja, vekovima borile, dale su zauvek ime celoj strukturi. A snaga koja bi stvorila Panevropu jednim tako prirodnim putem na isti bi nain i u isto vreme ukrala ime Panevropi. Ali, ak i tom sluaju, ne bi se dolo do eljenog uspeha. Jer bi, u sluaju da bilo koja velika evropska sila danas - i prirodno, to moe podrazumevati samo silu koja je korisna za pripadnike njenog naroda, odnosno, od znaaja za rasu - Evropi donese ujedinjenje tim putevima, zavrni in tog jedinstva oznaio bi guenje rase njenih osnivaa, i na taj nain odstranio i poslednji trag vrednosti iz celokupne te strukture. Nikada vie ne bi bilo mogue na taj nain stvoriti strukturu koja bi mogla izdrati da bude protivtea Amerikoj Uniji. U budunosti, samo drava koja bude shvatiia kako da povea vrednost svog naroda i da na osnovu toga izgradi najkorisniju dravu, kroz njen unutranji ivot, kao i putem spoljne politike, bie u stanju da se suoi sa Severnom Amerikom. Pretpostavljajui da je to reenje mogue, veliki broj drava e moi da uestvuje, to moe i to e dovesti do jaanja sposobnosti, ako ne ni za ta drugo, onda za uzajamno nadmetanje. To je opet dunost Nacionalsocijalistikog pokreta da do najvieg stepena ojaa i pripremi svoju domovinu za taj zadatak. Pokuaj, rnedutim, da se panevropska ideja shvati kroz isto formalno ujedinjenje evropskih nacija, bez ikakve neophodnosti na vekovnu borbu od strane evropskih vladajuih sila, vodilo bi u stvaranje strukture iju bi celokupnu snagu i energiju upilo unutranje rivalstvo i rasprave isto tako kao to se prethodno desilo sa snagom nemakih klanova i nemakog saveza. Tek onda kada je unutranje nernako pitanje konano bilo reeno superiornom 123

bno bik

n. I

' irati
jvne

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA snagom Prusije, bilo je mogue posvetiti se snazi nacionalnog ujedinjenja izvan njenih granica. Frivolno je, medutim, verovati u to da e takmienje izmedu Evrope i Amerike uvek biti samo miroljubive ekonomske prirode ako se ekonomski motivi razviju u faktore od presudnog znaaja. Uopteno gledajui, to lei u prirodi uspona Severnoamerike drave da je u poetku mogla da ispoljava malu zainteresovanost za probleme spoljne politike. Ne samo zbog nedostatka duge dravne tradicije, ve jednostavno zbog injenice da su unutar amerikog kontinenta neverovatno velike oblasti stajale na raspolaganju urodenoj ljudskoj potrebi za irenjem teritorije. Zato je politika Amerike Unije, od trenutka raskida sa dravom u donedavno evropskoj domovini, bila prvenstveno unutranja. U stvari, borbe za slobodu nisu u sutini, same po sebi, bile nita vie od otresanja obaveza spoljne politike u korist ivota posmatranog iskljuivo na planu unutranje politike. Kako je ameriki narod sve vie ispunjavao zadatake unutranje kolonizacije, prirodna potreba za aktivnim delovanjem, koja je tako svojstvena mladim nacijama, preokrenue se u spoljnom pravcu. Ali bi onda samo udima, na koja svet moda jo uvek rauna, u najmanjoj meri ozbiljno mogla da joj se suprotstavi paciflstiko-demokratska panevropska, bezoblina drava. Prema ideji te sveopte hulje, Kaudenhova, ova Panevropa bi jednog dana igrala istu ulogu protiv Amerike Unije, ili nacionalno osveene Kine, koju je ranije igrala stara austrijska drava protiv Nemake ili Rusije. Zaista, nema potrebe opovrgavati miljenje da e upravo tako kao to je dolo do stapanja naroda razliitih nacionalnosti u Amerikoj Uniji, to isto biti mogue i u Evropi. Amerika Unija je, mora se priznati, okupila ljude razliitih nacionalnosti u jednu mladu naciju. Ali, dublji pogled otkriva da ogromna veina ovih razliitih etnikih grupa u pogledu rase pripada slinim ili barem srodnim osnovnim elementima. Budui da je proces emigracije u Evropi bio izbor najjaih, a ta snaga i izdrljivost u svim evrop124

Beznadeznost reenja ekonomskog pitanja skim narodima lei prvenstveno u primesi nordijskog elementa, Amerika Unija je, u stvari, privukla sebi rasute nordijske elemente iz naroda koji su sami po sebi bili veoma razliiti. Ako, uz to, uzmemo u obzir da su time obuhvaeni i Ijudi koji nisu bili nosioci bilo kakve teorije vladanja i, shodno tome, nisu bili optereeni nikakvom tradicijom, i dalje, dimenzije novog uticaja kojima su svi Ijudi manje-vie bili izloeni, postaje jasno zato je nova nacija, sastavljena od ljudi iz svih evropskih zemalja, mogla da doivi uspon za manje od dvesta godina. Mora se uzeti u obzir, medutim, da ve u poslednjem veku ovaj proces stapanja postaje sve tei. Evropljani, pritisnuti nudom, odlaze u Severnu Ameriku i tamo, kao pripadnici evropskih nacionalnih drava, vie se oseaju ujedinjeni kroz folklor i svoju nacionalnu tradiciju, nego kroz dravljanstvo u novoj domovini. tavie, ak i da Amerika Unija nije bila u stanju da spoji Ijude tude krvi, koji su obeleeni sopstvenim nacionalnim oseanjem ili rasnim instinktom. Amerika mo asimilacije pokazala se kao neuspena kako naspram kineskog, tako i japanskog elementa. I sami to dobro oseaju i znaju, i zato bi radije iskljuili te neprijateljske elemente iz imigracije. Ali, na taj nain amerika imigraciona politika potvruje da je prethodno stapanje pretpostavljalo Ijude koji su u pogledu rasne pripadnosti poticali iz slinih korena, i pokazivala se kao neuspena im bi obuhvatila Ijude koji su se u osnovi veoma razlikovali. Da se Amerika Unija osea kao nordijska nemaka drava, a ne kao internacionalna meavina naroda, dalje se vidi iz naina na koji odreduje udeo evropskih nacija u doseljavanju. Skandinavcima, to jest, vedanima, Norveanima, pa Dancima, potom Englezima, i konano Nemcima, dodeljeni su najvei kontingenti. Romanima i Slovenima veoma mali, dok bi Kineze i Japance najradije potpuno iskljuili. Zbog toga predstavlja utopiju suprotstaviti evropsku koaliciju ili Panevropu, koja se sastoji iz Mongola, Slovena, Nemaca, Latina, i tako dalje, u kojoj bi preovladivali svi drugi sem Nemaca, kao faktor sposoban da prua otpor ovoj, 125

fcdr-

|ijednu oaovih llarem lije u hvrop-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA po rasi superiornoj, nordijskoj dravi. Veoma je opasna utopija, sasvim sigurno, ako uzmemo u obzir da ogroman broj Nemaca opet vidi ruiastu budunost za koju nee morati da poloi najteu rtvu. Da ta utopija o svim stvarima dolazi iz Austrije predstavlja posebnu komediju. Jer, na kraju krajeva, ova drava i njena sudbina predstavljaju najsveiji primer ogromne snage vetaki spojenih struktura, koje su, medutim, same po sebi neprirodne. To je obeskorenjeni duh starog carskog grada, Bea, tog hibridnog grada Istoka i Zapada, koji nam se na taj nain obraa.

polf

126

f
Poglavlje 10

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom

U okviru rekapitulacije onoga to je do sada izlozeno, moe neprestano da se ponavlja da je naa buroaska nacionalna politika, iji je cilj vraanje granica iz 1914. godine, besmislena i zaista katastrofalna. Ona nas silom prilika uvlai u konflikt sa svim dravama koje su uestvovale u Svetskom ratu. Na taj nain, ona garantuje kontinuitet koalicije pobednika koja nas polako gui. I tim putem Francuskoj uvek obezbeduje naklonost zvaninog javnog mnjenja u drugim delovima sveta u pogledu veitih tubi protiv Nemake. ak i da je bila uspena, svojim rezultatima ova politika ne bi nita znaila za nemaku budunost nego bi nas, ustvari, prisilila da se borimo proiivajui krv. Osim toga, ona u potpunosti spreava bilo kakvu stabilnost nemake spoijne politike. Za nau predratnu politiku bilo je karakteristino to da je posmatrau spolja obavezno pruala sliku o tome da su odluke esto bile isto toliko nepostojane i kolebljive koliko i nejasne. Ne uzmemo li u obzir Trojni Savez, ije odravanje nije moglo da bude spoljnopolitiki cilj ve samo sredstvo za takav cilj, moemo da ustanovimo kako nema postojane ideje kod voda sudbine naeg naroda u predratnom periodu. To je svakako neshvatljivo. Onog trenutka kada cilj spoljne politike ne oznaava borbu za interese 127

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA nemakog naroda, ve ouvanje svetskog mira, gubimo tlo pod nogama. Ja, svakako, mogu u glavnim crtama da predstavim nemake interese, da ih ustanovim, i, bez obzira na to kako mogunosti njihovog propagiranja stoje, ja ipak mogu neprekidno da drim veliki cilj pred oima. Postepeno e isto tako i preostali deo oveanstva stei opta znanja o posebno odredenim, glavnim spoljnopolitikim idejama nacije. To potom prua mogunosti trajnog regulisanja uzajamnih odnosa, ili u smislu odredenog otpora protiv poznatog delovanja takve moi, ili opravdane svesti o tome, ili isto tako u smislu razumevanja, budui da, moda, neko sopstvene interese moe postii na zajednikom putu. Ova stabilnost u spoljnoj politici moe biti uspostavljena sa itavim nizom evropskih drava. Tokom svoje duge istorije, Rusija je ipoljila odredene spoljnopolitike ciljeve koji su dominirali celokupnom njenom aktivnou. Francuska je, isto tako, vekovima predstavljala iste spoljnopolitike ciljeve bez obzira na to ko je momentano otelovljavao politiku mo u Parizu. Moemo govoriti o Engleskoj ne samo kao o dravi sa tradicionalnom diplomatijom, ve, iznad svega, kao o dravi sa idejom spoljne politike koja je prerasla u tradiciju. Sa Nemakom, jedna takva ideja bi mogla da se primeti samo povremeno u Prusiji. Vidimo da je Prusija ispunila svoju nemaku misiju u kratkotrajnom periodu za vreme Bizmarkovog dravnitva, ali da se, nakon toga, prestalo sa blagovremenim zacrtavanjem spoljnopolitikih ciljeva. Novi nemaki Rajh, posebno nakon Bizmarkovog povlaenja, vie nije imao takav cilj budui da slogan o ouvanju mira, to jest, o odravanju date situacije, ne poseduje trajan sadraj niti karakter. 1 poput svakog drugog pasivnog slogana osuden je na to da u realpolitici poslui kao igraka agresivne volje. Samo onaj ko eli samostalno da deluje moe da odredi svoju akciju prema svojoj volji. Zato je Trojna Antanta, koja je nastojala da deluje, takode imala sve prednosti koje lee u samoopredeljenom postupanju, dok je Trojni Savez kroz svoju produhovljenu tenju da 128

raz: ciljai,

sei

polil mog kojemj dotle 4 minii karak uspeh acijei tra.

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom ouva mir u svetu u izvesnoj meri bio na gubitku. Tako su tano vreme i poetak rata ustanovile nacije sa jasno zacrtanim spoljnopolitikim ciljem, dok su, nasuprot tome, sile Trojnog Saveza bile iznenadene u trenutku koji je bio sve samo ne pogodan. Ako smo mi u Nemakoj ak imali i najmanju nameru da ratujemo, to je bilo mogue kroz brojne mere, koje bi se lako mogle sprovesti, i tako samom poetku rata dati drugi karakter. Ali Nemaka nikada pred sobom nije imala jasan spoljnopolitiki cilj, nikada nije razmiljala o bilo kakvim agresivnim koracima za realizaciju tog cilja i, shodno tome, nala se zateena dogadajima. Od Austrougarske nismo mogli da se nadamo drugom spoljnopolitikom cilju osim toga da se, na neki nain, provlaimo kroz lavirinte evropske politike, tako da ta trula dravna struktura, koliko je god to mogue, nigde ne naleti na teskoe, kako bi, na taj nain, sakrila od sveta unutranji karakter ovog monstruoznog lea od drave. Nemaka nacionalna buroazija, o kojoj je ovde, pre svega, re - a budui da internacionalni marksizam kao takav nema nijedan drugi cilj osim unitenja Nemake ni dan-danas nije uspela nita da naui iz prolosti. I isto tako, ak ni danas ne osea potrebu za tim da postavi cilj nacionalne spoljne politike koji bi se mogao smatrati zadovoljavajuim, i na taj nain prui naim spoljnopolitikim nastojanjima izvesnu stabilnost za manje-vie dui period. Jer samo ako se naznai jedan tako realan spoljnopolitiki cilj, moemo detaljno raspravljati o mogunostima koje mogu voditi ka uspehu. Tek tada se politika podie na nivo na kojem postaje umetnost sagledavanja mogunosti. Medutim, sve dotle dok ovim celokupnim politikim ivotom ne pone da dominira glavna, sutinska ideja, pojedinane aktivnosti nee imati karakter korienja svih mogunosti za postizanje odredenog uspeha. Umesto toga, one se pretvaraju samo u pojedinane situacije na putu bez cilja i plana,u konfuzno lutanje od danas do sutra. Pre svega se gubi izvesna istrajnost, koja je neophodna za 129

liin
upe-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ostvarivanje velikih ciljeva; drugim reima, ovek e danas pokuati jedno, sutra drugo, a dan nakon toga, imajui ovu spoljnu politiku u vidu, iznenada ispoljiti potovanje prema nekoj koja ima sasvim suprotan cilj - utoliko pre to se ova lako uoljiva konfuzija kao konfuzija ne sastoji, u stvari, u pridravanju svega onoga emu tei vlada koja danas upravlja Nemakom, i uistinu ne eli preporod naeg naroda. Samo internacionalna jevrejska zajednica moe biti ivo zainteresovana za nemaku spoljnu politiku kojoj, po svojim neprestanim, naizgled iracionalnim, iznenadnim tranzicijama, nedostaje jasan plan, i koja, kao jedino svoje opravdanje, u najboljem sluaju potvrduje da, u stvari, ni mi sami ne znamo ta bi trebalo da se uradi, ali inimo neto jednostavno zato to neto mora da se ini. Da, neretko moemo, u stvari, da ujemo da su ti ljudi toliko malo uvereni u unutranju vrednost njihovih spoljnopolitikih aktivnosti da, ak i kada su najjae motivisani, mogu jedino da se pitaju da neko drugi moda ne ume da preduzima nesto bolje. To je temelj na kojem poiva dravnitvo Gustava Stresemana. Nasuprot tome, upravo danas je potrebno vie nego ikada pre da nemaki narod postavi spoljnopolitiki cilj koji ispunjava njegove prave unutranje potrebe i, obrnuto, garantuje bezuslovnu stabilnost spoljnopolitikoj aktivnosti u jednom razumno oekivanom periodu vremena. Jer jedino ako na narod bude sutinski odredio svoje interese i ako se za njih bude uporno borio, moe se nadati da e ovu ili onu dravu, sada konano uspostavljenu, a iji interesi nisu suprotni naima, i u stvari mogu biti paraleini, podstai na to da ude u vre utemeljenu uniju sa Nemakom. Jer je ideja o tome da se nevolje i problemi naeg naroda ree putem Lige Naroda isto tako neopravdana kao to je bilo neopravdano prepustiti da o Nemakom pitanju odlui Frankfurtski Federalni Parlament. Zadovoljne nacije vladaju Ligom Naroda. To je, u stvari, instrument njihove vladavine. U velikoj meri one nemaju interesa 130

osi

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom da dozvole promenu u teritorijalnoj podeli sveta ukoliko u tome ponovo ne budu prepoznale neke svoje interese. I dok priaju o pravima malih nacija, u stvari imaju na umu samo interese onih najveih. Ako Nemaka ponovo eli da bude slobodna kako bi, uivajui u svom blagoslovu, nemakom narodu omoguila da zaradi osnovna sredstva za ivot, onda mora da preduzme korake ka tome izvan Parlamenta Lige Naroda u enevi. Ali e u tom sluaju, usled nedovoljne snage, biti neophodno da pronade saveznike koji veruju u to da partnerstvo sa Nemakom moe posluiti i njihovim interesima. Do toga, meutim, nee doi ako pravi spoljnopolitiki cilj Nemake ne postane potpuno jasan tim nacijama. I, iznad svega, sama Nemaka nikada nee biti u stanju da prikupi snagu i unutranju mo da ispolji neophodnu istrajnost, i da, avaj, zbrie prepreke svetske istorije. Jer onda nikada ne bi nauila kako da ima strpljenja u pojedinostima i da ih, isto tako, ako se za to ukae potreba, odbaci kako bi konano bila sposobna da ostvari cilj od sutinskog znaaja na iroj drutvenoj skali. Jer ak i medu saveznicima odnosi nee uvek biti bez trvenja. Potresi u uzajamnim odnosima mogu da se pojavljuju uvek iznova i poprime ak i opasan vid ako snaga da se prevazidu te male neprijatnosti i prepreke ne lei u samoj dimenziji jasno naznaenog spoljnopolitikog cilja. U tom pogledu francusko nacionalno vodstvo moe posluiti kao pravi primer. Kako je ono lagano prelo preko malih stvari, zaista, pa je ak preutalo i mnogo gore dogadaje da ne bi izgubilo priliku da organizuje osvetniki rat protiv Nemake, to je, pak, u suprotnosti sa veitim povicima "Ura!" naih patriota i, jednako tome, njihovim uobiajeno ispraznim govorima. Isticanje jasnog spoljnopolitikog cilja je izgleda veoma vano, dalje, iz tog razloga to e, u suprotnom sluaju, oni koji u naem narodu zastupaju druge interese uvek pronai nain da zbune javno mnjenje, i da naprave, a delom ak isprovociraju,

aprc anje-lovnu

riva-faki
i,moe ivljenu, 'alelni, lakom. ^ree pu:avdaIfederalni ..jivari, iniiinteresa

131 Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA beznaajne incidente i preobraze ih u razlog za radikalnu promenu miljenja o spoljnoj politici. Prema tome, osim beznaajnih svada, koje rezultiraju iz samih uslova ili koje su vetaki izazvane, Francuska e uvek iznova pokuavati da prouzrokuje loe raspoloenje, u stvari, otuenost meu nacijama koje bi ? po optoj prirodi njihovih pravih vitalnih interesa, bile zavisne jedne od drugih, i koje bi, htele-ne htele, zajedno morale da ustanu protiv ove. Meutim, takvi pokuaji e biti uspeni samo ako ne postoji stabilan politiki cilj, ako nema vrsto zacrtane i usmerene politike aktivnosti, i, pre svega, ako nema istrajnosti u pripremama mera koje slue ostvarenju sopstvenog politikog cilja. Nemaki narod, koji ne poseduje ni spoljopolitiku tradiciju niti spoljnopolitiki cilj, pre e biti sklon tome da potuje ideale i utopije, i da, na taj nain, zanemari sopstvene vitalne interese. Na kraju krajeva, ta sve na narod nije vatreno zastupao u poslednjih sto godina? as su u pitanju bili Grci koje smo eleli da spasemo od Turaka, potom smo stali na stranu Turaka protiv Rusa i Italijana, da bi nakon toga na narod ponovo bio oaran Poljacima koji su se borili za svoju slobodu, a potom povlaivao svojim oseanjima za Bure, i tako dalje. Ali koliko je sva ta glupa duebrinost, podjednako nesposobnih koliko i brbljivih politiara, kotala na narod? Tako isto odnos prema Austriji, koji je toliko ponosno istican, nije u sebi sadrao toliko praktinog razumevanja, koliko dubokog oseaja saveznitva u srcu. Da je tada samo progovorio glas razuma umesto srca, i da je odluilo razumevanje, Nemaka bi danas bila spaena. Ali, upravo iz tog razloga to pripadamo takvom tipu naroda koji premalo doputa da njegove politike odluke budu odredene na osnovu onoga to je zaista razumno, odnosno, na temelju racionalnog saznanja - iz kojeg razloga ne moemo da se osvrnemo na neku veliku politiku tradiciju - mi moramo, barem u ime budunosti, dati naem narodu vrsto utemeljen spoljnopolitiki cilj, koji izgleda pogodan da politike me132

sopstvci. sredst tiusi politi odnosi ljantnihs narodif U( spoljn nadzirej o inte nog mnjc kc nika barem | zovenac da uradi.' Sva nebii sak da ] ta ne up ne uzimari c strane koja li Da, da, na mudri, a njiho\ njem istorije.}

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom m, o

B nc i

(cme-

re dravnog vostva uini razumljivim irokim masama i do najsitnijeg detalja. Jedino na taj nain e biti mogue da milioni sa dubokom verom stanu iza dravnog rukovodstva koje donosi odluke to u svojim pojedinostima mogu imati neto bolno po njih. To je preduslov za uspostavljanje uzajamnog razumevanja izmedu naroda i dravnog vodstva i, kao to je svima poznato, takode preduslov za to da sama vlada pronade svoje mesto u odredenoj tradiciji. Ne radi se o tome da svaka nemaka vlada ima sopstveni spoljnopolitiki cilj. Jedna moe da se svaa samo oko sredstava, druga moe da raspravlja o njima, ali sam cilj mora biti ustanovljen kao nepromenljiv, zacrtan jednom i zauvek. Tada politika moe postati velika umetnost sagledavanja mogunosti, odnosno, to je povlaeni poloaj pojedinih dravnih lidera briljantnih sposobnosti da, sagledavajui mogunosti, iz asa u as, narod i Rajh pribliavaju ostvarenju spoljnopolitikog cilja. U dananjoj Nemakoj uopte nema nikakvog zacrtavanja spoljnopolitikog cilja. Zato postaje razumljivo to to niko ne nadzire, ili, pak, na jedan nesiguran i nestabilan nain vodi rauna o interesima naeg naroda, to takode stvara konfliziju naeg javnog mnjenja. Otuda sve te neverovatne ludosti nae spoljne politike nikada, naalost, ne ostavljaju ni najmanju mogunost da narod barem prosudi o tome koje su osobe odgovorne za to i da ih po zove na odgovornost. Ne, ovek povodom toga stvarno ne zna ta da uradi. Svakako nije mali broj ljudi koji danas duboko veruju u to da ne bi trebalo nita preduzeti. Oni su svoje miljenje sveli na utisak da Nemaka danas mora biti pametna i uzdrana, da se ni u ta ne uputa, da moramo paljivo motriti razvoj dogaaja, ali da ne uzimamo uea kako bismo, jednog dana, preuzeli ulogu tree strane koja likuje i ubire plod, dok se druge dve svaaju. Da, da, nai dananji buroaski dravnici su tako pametni i mudri, a njihovo politiko rasuivanje je pomueno nepoznavanjem istorije. Nije mali broj izreka koje su postale prava kletva 133

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA za na narod. Na primer, pametniji poputa, ili odelo ne ini oveka, ili ovek moze da ohie celu zemlju sa eirom u ruci^ ili dok se dvoje svaaju, trei se koristi. U ivotu nacija se barem poslednja izreka moe primeniti iskljuivo u uslovnom znaenju (i to iz sledeeg razloga): naime, ako se dve strane unutar nacije uporno svadaju, onda trea, koja je izvan nacije, moe iz toga da izade kao pobednik. U suivotu nacija, medutim, vrhunski uspeh e biti na strani drava koje se namerno uputaju u svadu zbog mogunosti da jaanje njenih snaga lei samo u tome. Ne postoji nijedan istorijski dogadaj na svetu koji se ne moe posmatrati sa dva stanovita. Neutralni se na jednoj strani uvek suprotstavljaju intervencionistima na drugoj. I, uopteno gledajui, neutralni e po pravilu u svemu tome izvui deblji kraj, dok intervencionisti pre mogu iz svega toga da izvuku linu korist, ukoliko, u stvari, strana na kojoj se nalaze ne izgubi. U ivotu nacija to znai sledee: ako se dve mone sile sukobljavaju, manje ili vie male ili velike okolne drave ili mogu da uzmu uea u ovoj borbi, ili mogu da se distanciraju. U izvesnom sluaju mogunost uspeha nije iskljuena ukoliko uestvuje na strani koja odnosi pobedu. Bez obzira na to ko pobedi, medutim, neutralne ne eka nijedna druga sudbina osim mrnje sa preostalom pobednikom dravom. Sve do danas, nijedna od velikih svetskih drava nije se uzdigla niti razvila na osnovu neutralnosti kao principa politike aktivnosti, ve samo kroz borbu. Ako se snane drave ve na takav nain uzdiu, sve to preostaje malim dravama sastoji se ili u tome da se potpuno odreknu svoje budunosti, ili da se bore za veu naklonost koalicije i budu pod njenom zatitom, i tako ojaaju sopstvene snage. Jer ulo ga tree strane koja likuje uvek pretpostavlja da ona ve ima mo, s tim da ona koja je uvek neutralna nikada nee postati mona. Jer koliko mo naroda lei u njegovoj unutranjoj vrednosti, utoliko vie dolazi do izraaja u organizacionom obliku narodnih 134

sti gub togaj raz meri svoj| situaciii nih < jednosa| da na trebno, jj ne kael dnog dan politikc < danas i ji razvoji vcan. I \

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom borbenih snaga na bojnom polju, stvorenim voljom te unturanje vrednosti. Taj oblik, medutim, nikada nee uspeti da se razvije ako se s vremena na vreme ne stavi na probu. Samo kaljenjem kroz svetsku istoriju vene vrednosti naroda postaju elik i gvoe, od kojih se njihova istorija i stvara. Ali, onaj koji izbegava bitke nee nikada postati dovoljno snaan da se bori. A taj koji nikada ne bije bitke, nee nikada biti naslednik onih koji se bore jedni protiv drugih u ratu. Jer prethodni naslednici svetske istorije nisu bili, na primer, narodi sa kukavikom koncepcijom neutralnosti, ve mladi narodi sa boljim maevima. Ni Antici, ni Srednjem veku, niti dananjem dobu nije poznat ni jedan jedini primer mone drave koja nije nastala u stalnoj borbi. Do danas, meutim, naslednici istorije su uvek bile mone drave. U ivotu nacija, opte je poznata stvar da ak i trea moe da bude naslednica kada se dve svadaju. Ali je u tom sluaju ta trea ve na samom poetku otelotvornje moi, koja namerno doputa da se dve drave svaaju kako bi ih kasnije porazila jednom i zauvek, a da pri tome jama ne naini velike rtve. Na taj nain, neutralnost u potpunosti gubi pasivan karakter neuestvovanja u dogadajima, i umesto toga podrazumeva svesnu politiku operaciju. Oevidno, nijedno razborito dvravno vodstvo nee poeti borbu a da pritom ne odmeri svoj mogui udeo u odnosu na protivniki. Ali, ako proceni situaciju tako da nee biti u stanju da se bori protiv izvesnih monih drava, utoliko e biti prisiljenije da pokua da se bori zajedno sa njima. Jer onda snaga do sada slabije sile moe na kraju da naraste iz te zajednike borbe, kako bi se kasnije, ako je to potrebno, isto tako borila za sopstvene vitalne interese. Neka niko ne kae da nijedna sila ne bi ula u savez sa dravom koja bi jednog dana mogla postati opasna. Saveznitvo ne predstavlja politike ciljeve, ve samo sredstvo do njihovog ostvarenja. Mi danas moramo da ih koristimo ak i ako odlino znamo da kasni-ji razvoj moe dovesti do suprotnog ishoda. Nema saveza koji je vean. I zaista su srene one nacije koje, usled potpuno razliitih 135

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA interesa, mogu da udu savez na odreeno vreme, a da ne budu prisiljene da jedne sa drugima udu u konflikt nakon razilaenja. Ali posebno slaba drava, koja eli da postane mona i velika, mora uvek pokuavati da uzme aktivno uee u optim politikim dogadajima svetske istorije. Kada je Prusija ula u leski rat, to je takode bio fenomen od drugorazrednog znaaja u odnosu na buran spor izmedu Engleske i Francuske, koji je tada ve uzeo maha. Moda se Fridrihu Velikom i moe prebaciti to to je isprovocirao paljbu engleskih puanih zrna. Ali da li bi Prusija ikada uspela da se uzdigne do takvog nivoa od kojeg je Bizmark uspeo da stvori novi Rajh da je u to vreme princ Hoencloren, stupivi na presto, s obzirom na budue velike dogadaje svetske istorije, odrao njegovu Prusiju u dravi bojaljive neutralnosti? Tri leska rata donela su Prusiji vie nego leziji. Na tim bojnim poljima ponikla je Regimenta, koja e u budunosti proneti nemaku zastavu iz Vajzenburga i Vorta do Sedana, da bi na kraju u Staklenoj dvorani Versajske palate pozdravila novog cara novog Rajha. Prusija je u to vreme sasvim izvesno bila mala drava, beznaajna u pogledu broja stanovnika i povrine teritorije. Ali uskoivi na scenu velikih zbivanja svetske istorije, ta mala drava je uspela sebi da obezbedi legitimno pravo da osnuje kasniji nemaki Rajh. Jednom su ak i pristalice neutralne politike trijumfovale u pruskoj dravi. To se desilo za vreme Napoleona I. U to vreme, u poetku se verovalo da Prusija moe da ostane neutralna, zbog ega je kasnije bila kanjena najstranijim porazom. Obe koncepcije su se otro suprostavile jedna drugoj jo 1812. godine. Ona koncepcija koja je zastupala neutralnost, i druga, voena od strane Barona fon Stajna, koja je zagovarala intervenciju. injenica je da je to to su pristalice neutralnog stava odnele pobedu 1812. godine, Prusiju i Nemaku kotalo nesagledivog krvoprolia i donelo im beskrajne patnje. A isto tako je injenica i to da je najzad 1813. godine prodor intervencionista spasao Prusiju.

jcmd

ko sei moui

flik kavu istot su uSvi

Eng

ijii ru pe

136

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom Svetski rat je dao najjasniji odgovor na shvatanje da politiki uspeh moe da se postigne opreznim zauzimanjem neutralnog stava kao tree sile. ta je to to su neutralne strane u svetskom ratu praktino ostvarile i postigle? Da li su one, na primer, bile ona trea strana koja likuje? Ili, da li neko moda smatra da bi, u slinim zbivanjima, Nemaka igrala drugu ulogu? I neka niko ne misli da razlog za to lei samo u razmerama svetskog rata. Ne, u budunosti, svi ratovi, ukoliko u njih budu ukljuene velike nacije, bie narodni ratovi ogromnih razmera. Kao neutralna drava u bilo kojem drugorn evropskom konfliktu, Nemaka, meduUm, ne bi bila znaajnija od Holandije ili vajcarske ili Danske i drugih, u svetskom ratu. Da li stvarno neko moda misli da bismo mi nakon takvog ishoda uspeli da prikupimo snage da odigramo ulogu onog ko se suprostavlja pobedniku sa kojim se nismo usudili da stupimo u savez kao jedna od zaraenih strana? U svakom sluaju, Svetski rat je posebno dokazao jednu stvar: ko god se ponaa neutralno u velikim svetskim istorijskim kontliktima, moda u poetku moe u tome donekle i postii nekakav uspeh, ali, na planu politike sile, on e, na taj nain, na kraju isto tako biti iskljuen iz toga da zajedno sa drugima odluuje o sudbini sveta. Prema tome, da je Amerika Unija zadrala svoju neutralnost u Svetskom ratu, ona bi se danas kao sila smatrala drugorazrednom, bez obzira na to da li su Engleska ili Nemaka iz njega izale kao pobednice. Ulaskom u rat, ona se uzdigla na nivo snage Engleske mornarice, ali se na nivou medunarodne politike deklarisala kao sila od presudnog znaaja. Od samog njenog ulaska u svetski rat, Amerika Unija je okvalifikovana na potpuno drugaiji nain. U prirodi oveanstva je da nakon veoma kratkog perioda pone da zaboravlja koja je generalna procena situacije postojala pre samo nekoliko godina. Upravo tako kao to danas nailazimo na potpuno zanemarivanje ranije veliine Nemake u govorima mnogih stranih govornika, isto tako slabo umemo da 137

laido-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA procenimo u kolikoj je meri vrednost Amerike Unije u naim oima porasla otkako je ula u svetski rat. Ovo je takode najubedljivije dravno opravdanje Italije za ulazak u rat protiv njenih bivih saveznika. Da Italija nije nainila taj korak, ona ne bi delila ulogu panije, bez obzira na krajnji ishod tog rizika. injenica je da joj je to to je preduzela tako esto kritikovan korak da uzme aktivno uee u Svetskom ratu, donelo vii poloaj i jaanje istog, to je na kraju pronalo svoj vrhunski izraz u faizmu. Bez njenog ulaska u rat, sve to se potom desilo bio bi potpuno nezamisliv i nemogu fenomen. Nemaka o tome moe da razmilja sa ili bez ogorenostL yano je uiti iz istorije, posebno ako nam njena uenja govore na tako ubedljiv nain. Prema tome, uverenje da zauzimanjem razboritog, rezervisanog neutralnog stava prema razvoju konflikata u Evropi i u drugim delovima sveta, moe da se stekne dobit i da usled toga ona trea strana likuje, pogreno je i maloumno. Gledajui uopteno, sloboda se ne uva ni prosjaenjem niti varanjem. Ali isti tako ni radom i proizvodnjom, ve iskljuivo borbom, u stvari, sopstvenom borbom. Zato je vrlo verovatno da je vanija volja nego delo. Neretko su, u okviru mudre saveznike politike, nacije ostvarile uspeh nezavisno od uspeha njihovog oruja. Ali sudbina ne ocenjuje uvek naciju, koja hrabro rizikuje svoj ivot, prema veliini njenih dela, ve pre, vrlo esto, prema snazi njene volje. Istorija ujedinjenja Italije u devetnaestom veku je vredna panje u tom pogledu. Ali svetski rat takode pokazuje da ogroman broj drava moe da ostvari izvanredne politike uspehe ne toliko vojnim uspesima, koliko ludom odvanou sa kojom stupaju u savez i upornou sa kojom pruaju otpor. Ako Nemaka eli da privede kraju period u kojem robuje svima, mora da, bez obzira na okolnosti, aktivno pokuava da stupi u vezu sa silama kako bi uestvovala u buduem izgradivanju ivota Evrope na planu politike sile. 138

flfflj

nja,ondM skladusafi

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom Prigovor da takvo uee u sebi sadri veliki rizik je na mestu. Ali, na kraju krajeva, da li neko zaista veruje da emo se osloboditi bez preduzimanja rizinih koraka? Ili, da li moda neko misli da je ikada na svetu tokom svetske istoiije postojao podvig koji u sebi nije imao rizika? Zar odluka Fridriha Velikog, na primer, da uestvuje u Prvom leskom ratu, nije bila povezana sa rizikom? Zar ujedinjenje Nemake od strane Bizmarka nije imalo opasnosti? Ne, hiljadu puta ne! Poevi od ovekovog rodenja pa do smrti, sve je neizvesno. Jedino je smrt izvesna. Ali, upravo iz tog razloga, maksimalna spremnost nije ono najgore zato to e jednog dana, na ovaj ili onaj nain, ona biti zahtevana. Naravno, stvar je politike mudrosti odabrati rizik na takav nain da donosi najvei mogui dobitak. Ali ne rizikovati nita iz straha, moda, da e se napraviti pogrean izbor znai poricanje budunosti naroda. Primedba da jedna takva aktivnost moe imati karakter kockanja moe izuzetno lako da se opovrgne jednostavnim skretanjem panje na prethodno istorijsko iskustvo. Pod ivockanjem mi podrazumevamo igru u kojoj su anse za pobedu podredene sudbini. To nikada nee biti sluaj u politici. Jer to konana odluka vie lei u maglovitoj budunosti, tim se vie uverenje o mogunosti ili nemogunosti uspeha gradi na oveku lako sagledivim faktorima. Zadatak nacionalnog politikog vodstva sastoji se u tome da odmeri ove faktore. Rezultat ovog istraivanja, onda, mora takode dovesti do odluke. Tako je ova odluka u skladu sa ovekovim uvidom, a odrana verom u mogunost uspeha na osnovu tog saznanja. Zato, teko da bih presudan politiki in mogao da nazovem kockanjem, upravo iz tog razloga to njegov ishod nije sto posto izvestan, kao to poduhvat preduzet od strane hirurga isto tako nije sto posto uspean. Od pamtiveka, uvek je bilo prirodno da veliki ljudi uz krajnje napore ine dela iji je uspeh bio krajnje sumnjiv i neizvestan ako se za to ukazala potreba, i ako je nakon zrelog ispitivanja svih okolnosti sama ta akcija mogla da se uzme u obzir. 139

;>alirutona teno, )ni ,veslo. stvarile icoccjlstorija jeutom fcjdrava )jnim uszi nrobuje ava da irai-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Zadovoljstvo koje donosi odgovornost u planiranju velikih odluka u borbi nacija e, svakako, biti utoliko vee to akteri, na osnovu posmatranja njihovog naroda, budu vie mogli da zakljue da ak i to ako pogree nee moi da uniti vitalnu snagu nacije. Jer, na duge staze, narod, koji je iznutra zdrav, nikada ne moe da bude zbrisan kroz poraze na bojnom polju. Tako u meri u kojoj narod poseduje unutranje zdravlje, uz preduslove da je dovoljno znaajan kao rasa, hrabrost da preduzme opasne poduhvate moe da bude utoliko vea budui da ak ni poraz ne moe vie da nagovesti pad takvog naroda. I ovde je Klauzevic u pravu, kada u okviru njegovih principa tvrdi da sa zdravim narodom, nekoliko takvih uzastopnih poraza moe esto dovesti do kasnijeg preporoda, i da, obrnufo, samo kukavika potinjenost, to jest, mlitavo preputanje sudbini, moe voditi ka konanom unitenju. Neutralnost, medutim, koju danas preporuuju naem narodu kao jedini mogui postupak, nije zaista nita drugo do bezvoljno preputanje sudbini odreeno od strane spoljnih sila. I samo u tome lei simptom i mogunost naeg pada. Ako je, s druge strane, na narod pokuavao da se oslobodi i u tome nije uspeo, faktor koji bi bio blagotvoran po njegovu snagu leao bi u samoin ispoljavanju ovog stava. Jer neka se ne tvrdi da je politika mudrost ta koja nam govori da se uzdrimo od takvih koraka. Ne, to je bedni kukaviluk i nedostatak principa koji u ovom sluaju, kao to je to esto sluaj u istoriji, pokuavaju da se pomeaju sa inteligencijom. Oevidno, narod pod pritiskom stranih sila moe biti prisiljen okolnostima da izdri godine stranog ugnjetavanja. Ali, to manje narod moe ozbiljno neto da preduzme protiv nadmonih sila, to e ga vie, medutim, njegov unutranji ivot navoditi da tei ka slobodi i pokuae sve mogue to bi moglo da bude podesno da jednog dana promeni trenutno stanje tako to e uloiti celokupnu svoju snagu. Tako e on izdrati porugu stranog osvajaa, ali stegnutih pesnica i uz krgut zuba, ekae as koji e mu pruiti prvu priliku da se otrese tiranina. Tako neto je mogu 140

O potrebi za aktivnom spoljnom politikom e pod pritiskom okolnosti. Meutim, onako kako se politika mudrost danas predstavlja, jeste, u stvari, duh svojevoljnog potinjavanja, neprincipijelnog odricanja od bilo kakvog pruanja otpora, odnosno bestidno proganjanje onih koji se usude da razmiljaju o takvom otporu i ije delo oevidno moe da poslui preporodu njihovog naroda. To je duh unutranjeg razoruavanja sopstvenog nacionalnog bia, unitenja svih moralnih faktora, ko-ji bi jednog dana mogli da poslue uskrnuu naeg naroda i drave. Taj duh zaista ne moe da bude izraz politike mudrosti, jer je on, u stvari, beasno unitenje drave. I, naravno, ovaj duh mora da mrzi svaki pokuaj aktivnog uea naeg naroda u budunosti evropskog razvoja zbog ega neminovnost borbe protiv takvog duha, u stvari, lei u samom pokuaju takvog uea. Ako je, medutim, dravno vodstvo zahvaeno ovim pokvarenim duhom, zadatak opozicije postaje da zapaa, prezentuje i tako podrava prave vitalne snage naroda da se posvete borbi za nacionalni preporod, i, kroz to, za nacionalnu ast, pod svojim sloganom. I ne sme sebi da dozvoli da bude zaplaena tvrdnjama kako je spoljna politika zadatak odgovornog dravnog vostva, jer ovde dugo nije bilo takvog jednog rukovodstva. Naprotiv, ona se mora drati koncepcije da, pored formalnih zakona trenutne vlasti, postoje takozvani nepisani, univerzalni zakoni koji prisiljavaju svakog pripadnika nacije da uini ono to se smatra neophodnim za opstanak narodne zajednice. ak i ako je to apso lutno suprotno namerama loe i nesposobne vlade. Zato bi upravo u Nemakoj danas najvia obaveza trebalo da se preda takozvanoj Nacionalnoj opoziciji, u pogledu bezvrednosti zajednikog vostva naeg naroda da ustanovi jasan spoljnopolitiki cilj, i da pripremi i edukuje na narod da te ideje sprovede u delo. Pre svega, ona mora da povede najotriji rat protiv nade, danas tako rasprostranjene, da naa sudbina donekle moe da se promeni aktivnom saradnjom sa Ligom Naroda. Uopteno 141

\ bt, hju. Jkao Itome oikoji oolja,.-itta Itbedni

[jtoje
ieligenlipriMto )nih liti da

gosksloji e Ijemogu-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA gledajui, ona mora raditi na tome da na narod postepeno shvati kako ne smemo da oekjemo poboljanje situacije u Nemakoj od institucija sainjenih od predstavnika koji pripadaju strani kojoj je u interesu naa dananja nesrea. Dalje, ona mora da produbi uverenje kako su sve nae drutvene aspiracije lana obeanja liena bilo kakve prave vrednosti bez povratka slobode Nemakoj. Ona dalje mora da osvesti na narod da, za tu slobodu, na jedan ili drugi nain, mora da se izbori samo sopstvenim snagama. I da, zato, naa celokupna unutranja i spoljna politika mora biti takva da se zahvaljujui njenom visokom moralu i unutranja snaga naeg naroda razvija i raste. Konano, ona mora da prosvetli narod u tom smislu da on mora da prikupi snagu u ime zaista vrednog cilja, i da u tu svrhu ne moemo sami krenuti u susret sudbini, ve da e nam biti potrebni saveznici.
t stavasi moitt

142

Poglavlje 11

Nemaka i Rusija
Razmera mogueg vojnog angaovanja, kao i odnos ovih sredstava sile prema onima zemalja u okruenju je, osim unutranje moi naeg naroda, njegove snage i procene karaktera, od odluujueg znaaja za pitanje budueg formiranja nemake spoljne politike. Ne bi trebalo dalje da govorim o unutranjoj moralnoj slabosti naeg naroda danas, u ovom pogledu. Ove slabosti, koje se delimino zasnivaju na krvi, a delimino lee u samoj prirodi nae dananje organizacije vlasti, ili,pak, moraju da se pripiu posledicama loeg vodstva, moda su manje poznate nemakoj javnosti nego, naalost, preostalom delu sveta, koji ih dobro poznaje. Poznavanje ovih slabosti dalo je povoda naim ugnjetaima za veinu mera. Ali uz uvaavanje kompletnog injeninog stanja ipak ne bi trebalo zaboraviti da isti ti dananji ljudi teko da bi pre deset godina ostvarili dela bez premca u istoriji. Nemaki narod, koji trenutno deluje tako obeshrabrujue, ipak je vie nego jednom dokazao svoje velike zasluge u svetskoj istoriji. Sam Svetski rat je najsjajniji dokaz herojstva i portvovanosti naeg naroda, neustraive discipline i briljantne sposobnosti u bezbrojnim podrujima organizacije ivota. Njegovo celokupno vojno rukovodstvo takode je ostvarilo besmrtne uspehe. Samo je politiko 143

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA rukovodstvo bilo neuspeno. Ono je pretea ovog dananjeg, samo mnogo goreg. Ma koliko unutranji kvaliteti naeg naroda danas mogu biti loi, oni e poprimiti potpuno drugaiju sliku u jednom jedinom mahu, im druga ruka uzme dogadaje pod svoju kontrolu i izbavi narod od propadanja. Gledajui u istorijskim okvirima, koliko je samo divna ta sposobnost naeg naroda da se transformie. Prusija iz 1806. godine i Prusija iz 1813. godine. Kakve li razlike! Godine 1806., dravu je obeleila najbednija kapitulacija, neuveni poloaj graanstva, a u 1813. godini, dravu su okarakterisali najdublja mrnja pro-tiv strane dominacije i patriotsko rtvovanje za sopstveni narod, kao i najodvanija spremnost da se bori za domovinu! ta se, u stvari, izmenilo od tada? Narod? Ne, duboko u dui, on je ostao isti kao pre, samo je njegovo vodstvo prelo u druge ruke. Novi duh shvatio je slabosti pruske dravne administracije i okotalo i zastarelo vostvo postfridrihovskog perioda. Baron fon tajn i Gnisenau, arnhorst, Klauzevic i Bluher bili su predstavnici nove Prusije. I svet je nakon nekoliko meseci ponovo zaboravio da je sedam godina pre toga Prusija prola kroz isto iskustvo kao Jena, A da li je, na primer, bilo drugaije pre osnivanja Rajha? Bila je potrebna jedva decenija za novi Rajh, koji se u oima mnogih inio kao najmonije otelotvorenje nemake moi i vlasti, uskrsnuo iz pada razjedinjene Nemake i opte atmosfere politikog beaa. Jedan jedini ovek, koji se uzdigao iznad svih, ponovo je uspostavio slobodan razvoj nemakom geniju u borbi protiv mediokriteta veine. Ostavimo li po strani Bizmarka i najslavniji period u istoriji naeg naroda bio bi prepun bednih mediokriteta. Koliko god da je nemaki narod, zbog mediokritetstva njego-vog liderstva, za svega nekoliko godina bio oboren sa trona na kojem je uivao status besprimerne veliine, i baen u sadanji haos, on isto tako moe ponovo da se podigne uz pomo gvozdene ruke. Njegova unutranja vrednost e onda tako doi do izra144

mog Ncn

;i no-iodaje

Nemaka i Rusija aja pred itavim svetom da ve samo to to stvarno postoji mora da pobudi potovanje i procenu jedne takve injenice. Ako na samom poetku, medutim, ova vrednost bude uspavana, onda je vie nego ikada potrebno da se osvesti u pogledu prave nemake vrednosti koja trenutno postoji. Ve sam pokuao da u glavnim crtama prikaem trenutno nemako sredstvo vojne moi, Odbrambene snage Rajha. Ovde elim samo da skiciram optu nemaku vojnu situaciju u odnosu na svet koji je okruuje. Nemaku danas okruuju tri mona faktora ili mone grupe. Engleska, Rusija i Francuska su danas, u vojnom smislu, najopasniji nemaki susedi. U isto vreme, Francuska je ojaana poretkom evropske alijanse, koja see od Pariza do Beograda, preko Varave i Praga. Nemaka lei ukljetena izmedu tih drava, sa potpuno otvorenim granicama. Ono to je u svemu tome posebno pretee jeste da zapadna granica Rajha prolazi kroz najvei nemaki industrij^ki region. Ta zapadna granica, meutim, zbog svoje duine i nedostatka bilo kakve prirodne barijere, prua samo nekoliko mogunosti za odbranu drave, ija su vojna sredstva izgleda maksimalno ograniena. ak ni Rajna ne moe da se posmatra kao potpuno efikasna linija vojnog otpora. Ne samo zbog toga to su mogunosti da se pronadu neophodne tehnike pripreme oduzete Nemakoj mirovnim ugovorom, ve zato to sama reka prua jo manje prepreka za prolazak armija sa savremenim naoruanjem nego neznatna sredstva nemake odbrane, koja moraju da budu rasuta du predugog fronta. tavie, ova reka prolazi kroz najveu nemaku industrijsku zonu, i zato bi borbe oko nje na samom poetku znaile unitenje industrijskih oblasti i fabrika tehniki najbitnijih za nacionalnu odbranu. Ali, kada bi usled francusko-nemakog sukoba, trebalo uzeti ehoslovaku u obzir kao sledeeg protivnika Nemake, druga velika industrijska oblast, Saksonija, koja bi mogla da poslui u industrijske svrhe za vodenje rata, bila 145

loJena, ^Bila Imnogih i,uskrfilitikog iponovo iprotiv lavniji riteta. ^anjego-na lisadanji fcjvozdeiicioizra-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA bi izloena najveoj opasnosti od rata. I ovde se granica, bez prirodne prepreke, sputa kroz Bavarsku, tako prostrano i otvoreno da se ansa za pruanje otpora teko moe uzeti u obzir. Ako bi Poljska takode uzela uea u takvom ratu, uz to bi itava istona granica, osim nekoliko nepodesnih utvrenja, praktino bila neodbranjiva od napada. I dok su, s jedne strane, granice Nemake neodbranjive i ok-ruene tako da se otvoreno, u dugim linijama, pruaju pred nepri-jateljima, naa obala Severnog mora je posebno mala i ograniena. Mornarica koja bi trebalo da je brani prosto je smena i potpuno bezvredna sama po sebi. Flota koju danas zahtevamo, poevi sa naim takozvanim borbenim brodovima, u najboljem sluaju je izvrsnametazaneprijateljakojipucananas. Dvanovosagraena stvarip broda, moderne krstarice, nemaju odbrambenu vrednost, u stvari, ak ni one koje bi to po svom izgledu mogle biti. Flota kojom ras-polaemo neadekvatna je ak i za Baltiko more. Sve u svemu, jedina vrednost nae flote jeste u tome to se u okviru nje odvija vojna obuka. Prema tome, u sluaju sukoba sa bilo kojom pomorskom silom, ne samo da bi nemaka industrija bila u momentu unitena, ve bi tu isto tako postojala opasnost od iskrcavanja neprijatelja. Nepovoljnost naeg vojnog poloaja proizlazi iz ovog drugog razmatranja: Berlin, glavni grad Rajha, jedva je 175 kilometara udaljen od poljske granice. On lei svega 190 kilometara od najblie eke granice, isto toliko koliko je rastojanje izmedu Vizmara i tetin Laguna u pravoj liniji. Prema tome, to znai da avion savremene tehnologije moe od tih granica pa do Berlina da stigne za manje ju u 1 od jednog sata. Ako povuemo liniju koja se prua 60 kilometara so istono od Rajne, u njenom okviru e leati gotovo itava zapaaonao dnonemaka industrijska zona. Od Frankfurta do Dortmunda ponapada, s stoji samo jedan glavni nemaki industrijski predeo koji ne lei jc pruu 146

Nemaka i Rusija unutar te zone. Sve dok Francuska zauzima deo leve obale Rajne, ona se nalazi u poloaju da se vazduhoplovnim jedinicima probije u samo srce naeg zapadnonemakog industrijskog regiona za gotovo 30 minuta. Minhen je od eke granice udaljen isto toliko koliko je Berlin udaljen od granica Poljske i ehoslovake. ekom vojnom vazduhoplovstvu bilo bi potrebno oko 60 minuta da stigne do Minhena, 40 minuta do Nirnberga, 30 minuta do Regenzburga; ak i Augsburg lei samo 200 kilometara od eke, kao i od francuske granice. Od Augsburga do Strazburga linija leta iznosi 230 kilometara, ali to je svega 210 kilometara do najblie francuske granice. Zato Augsburg takode lei unutar zone do koje neprijateljski avicni mogu da stignu za jedan sat. U stvari. posmatrajui granicu Nemake iz ovog aspekta, ispostavlja se da se za jedan sat leta moe doi do sledeih taaka: celokupnog indsutrijskog regiona u zapadnoj Nemakoj, ukljuujui Osnabrik, Bilefeld, Kasel, Virzburg, tutgart, Ulm, Augsburg. Na istoku: Minhen, Augsburg, Virzburg, Magdeburg, Berlin, tetin. Dmgim reima, prema tome kako danas stoje stvari u pogledu nemakih granica, postoji samo jedna veoma mala oblast, koja obuhvata nekoliko kvadratnih kilometara, koja ne bi mogla da se nade na meti neprijateljskih aviona za sat vremena. Zato se Francuska moe smatrati najopasnijim neprijateljem, jer je samo ona, zahvaljujui njenim saveznicima, u situaciji da vazduhoplovnim snagama moe da ugrozi gotovo celu Nemaku, i to ak samo jedan sat nakon izbijanja sukoba. U dananje vreme, vojno protivdejstvo Nemake koje bi moglo da se preduzme protiv ovog oruja je, sve u svemu, ravno nuli. Ve samo ovo jedno zapaanje ukazuje na bezizlaznu situaciju u koju bi otpor Nemake protiv Francuske, oslonjen samo na sopstvene snage, momentano bio doveden. Ko god se esto naao na otvorenom, izloen posledicama neprijateljskog vazdunog napada, najbolje zna kako da okvalifikuje moralne posledice koje proizlaze iz toga. 147

livija liiom iiuni-ane-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Medutim, ni Hamburg ni Bremen, takode, uopte svi nai priobalni gradovi, danas ne bi uspeli da izbegnu tu sudbinu budui da su velike mornarice u stanju da pomou nosaa aviona veoma blizu obali primaknu pokretne piste. Jednom reju, Nemaka danas ne samo da ne raspolae dovoljnom koliinom tehniki naprednog naoruanja da se suprotstavi vazdunim napadima, ve je ionako loa tehnika oprema naih malih Odbrambenih snaga Rajha uasno inferiorna u odnosu na neprijateljske. Nedostatak teke artiljerije bi jo i mogao da se nazove donekle podnoljivim, ali ne i nedostatak bilo kakvih realnih ansi za odbranu protiv naoruanih tenkova. Ako bi Nemaka danas bila gurnuta u rat protiv Francuske i njenih saveznika, a da pritom nema prilike da blagovremeno obavi preko potrebne pripreme za odbranu, sukob bi bio reen za svega nekoliko dana usled isto tehnike superiornosti naih protivnika. Mere koje iziskuje odbrana protiv takvog neprijateljskog napada ne bi mogle da se obavljaju tokom same borbe. Pogreno je i miljenje kako emo biti u stanju da, bar za neko vreme, pruamo otpor improvizovanim sredstvima, budui da same te improvizacije ve zahtevaju odredeno vreme, koje nam ne bi stajalo na raspolaganju u sluaju sukoba. Utoliko vie to bi se dogadaji odvijali daleko bre i na taj nain proizveli vie akcija nego to bi nam preostalo vremena da organizujemo mere protiv njih. Zbog toga, iz kojeg god aspekta da posmatramo mogunosti spoljne politike, za Nemaku jedan sluaj u principu mora biti iskljuen: nikada neemo moi da se borimo protiv sila koje su se danas mobilisale u Evropi, oslanjajui se samo na naa vojna sredstva. Zato svako ujedinjenje koje Nemaku dovodi u sukob sa Francuskom, Engleskom, Poljskom i ehoslovakom i drugima, ne dolazi u obzir. Ovo sutinsko zapaanje je vano zato to medu nama u Nemakoj jo uvek ima nacionalno opredeljenih ljudi, koji iskreno veruju kako moramo da udemo u savez sa Rusijom. 148

Nemaka i Rusija ak i ako se posmatra samo sa isto vojne take gledita, takva ideja je neodriva ili ak katastrofalna za Nemaku. Isto kao i pre 1914. godine, mi i danas moemo da pretpostavimo kao bezuslovnu i zauvek ustanovljenu istinu da e u bilo kojem sukobu u kojem bi uestvovala Nemaka, bez obzira na kojem tlu, ma kojim povodom, Francuska uvek biti na protivnik. Bez obzira na to kakvi se danas-sutra savezi pojave u Evropi, Francuska e uvek u njima uestvovati kao neprijatelj Nemake. To lei u tradicionalno ustanovljenoj nameri francuske spoljne politike. Pogreno je verovati da je ishod rata neto izmenio u tom pogledu. Naprotiv, Svetski rat Francuskoj nije doneo potpuno ostvarenje ratnog cilja koji je imala na umu. Jer taj cilj se nikako nije sastojao samo u vraanju Alzas-Lotaringije, ve je, naprotiv, to predstavljalo samo mali korak u pravcu ostvarenja cilja francuske spoljne politike. Da posedovanje Alzas-Lotaringije nikako nije zaustavilo tendencije francuske spoljne politike, agresivno usmerene protiv Nemake, najupeatljivije dokazuje injenica da bd one u Francuskoj ve postojale upravo u to vreme kada je ona raspolagala tim oblastima. Godina 1870. pokazala je jo jasnije od 1914. zadnje namere Francuske. U to vreme nije postojala potreba za prikrivanjem agresivnog karaktera francuske spoljne politike. Godine 1914., moda mudrija zahvaljujui iskustvima, ili, pak, pod uticajem Engleske, Francuska je smatrala da je korektnije da propoveda opte ideale humanosti, s jedne strane, i da ogranii svoj cilj na Alzas-Lotaringiju, s druge. To taktino razmiljanje, meutim, nije oznailo ni najmanje unutranje odstupanje od prethodnih ciljeva francuske politike, ve samo prikrivanje istih. Nakon toga, kao i ranije, vodea ideja francuske spoljne politike bila je osvajanje granica na reci Rajni, a, zatim, u rasparavanju Nemake na pojedinane drave, povezane jedne s drugima to labavije, u emu je ona videla najbolju odbranu ove granice. To to je zatita Francuske u Evropi, ostvarena na taj nain, trebalo da slui ispunjenju dalekosenijeg svetskog politikog cilja,

lauNeiiskreno

149

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA nije promenilo injenicu da za Nemaku te francuske kontinentalne politike namere jesu pitanje ivota i smrti. U stvari, Francuska isto tako nikada nije uzela uea u koaliciji u kojoj su na bilo koji nain promovisani interesi Nemake. U poslednjih trista godina, Nemaka je bila napadnuta od strane Francuske, sve u svemu, dvadeset devet puta do 1870. godine. to i jeste injenica koja je uinila da se, uoi bitke oko Sedana, Bizmark najotrije suprotstavi francuskom generalu Vimpfenu kada je ovaj pokuao da postigne olakavajue uslove predaje. Bizmark je u to vreme bio onaj koji je, u odgovoru na deklaraciju da Francuska nee zaboraviti ustupak Nemakoj, ve da e joj to pamtiti i biti zahvalna zauvek, ustao i suprotstavio se francuskom pregovarau tekim, golim istorijskim injenicama. Bizmark je, u tom smislu, istakao da je Francuska, bez obzira na optevaei oblik vladavine, toliko esto napadala Nemaku u poslednjih trista godina, da je uveren u to kako e Francuska i ubudue i za sva vremena, bez obzira na to kako kapitulacija bila formulisana, odmah ponovo napasti Nemaku im se oseti dovoljno jaka za to, bilo sopstvenim snagama ili preko saveznika. Na taj nain, Bizmark je ispravnije procenio francuski mentalitet od dananjih politikih lidera Nemake. U tome je uspeo zato to je on, koji je i sam imao u vidu politiki cilj, takode mogao da pronikne u politike ciljeve drugih. Za Bizmarka je namera francuske spoljne politike bila jasno ustanovljena. Medutim, naim dananjim liderima je ona nejasna zato to im nedostaje bilo kakva jasna politika ideja. Da je, tavie, Francuska, prilikom njenog ulaska u Svetski rat, imala samo nameru da povrati Alzas-Lotaringiju kao svoj jedini cilj, energija francuskog ratnog vodstva ne bi ni priblino bila onakva kakva je bila. Politiko vodstvo, posebno, ne bi dolo do reenja koje je izgledalo vredno najveeg divljenja tokom mnogih situacija za vreme Svetskog rata. To lei, medutim, u prirodi ove najvee ratne koalicije svih vremena da je potpuno os150

bilojel mnjra skojs

SUS1

trai mv
VII!

iim
SCi

buc Fra kak

uni in i

postoji | Francuskai uoblicimai ski naro dri tih s spoljn sistemi jakobin nomob

fcmenta)zaimogao Immera n, nafcaje bilo ku Svetski jukao svoj ^riblino o,nebi dojflija tokom itim, u prirotpuno os-

Nemaka i Rusija tvarenje svih elja bilo utoliko manje moguno to su unutranji interesi nacija uesnica ispoljili vee razlike. Francuska elja potpunog brisanja Nemake sa karte Evrope i dalje stoji nasuprot elje Engleske da sprei bezuslovnu prevlast Francuske, kao i Nemake. Prema tome, to se tie ogranienja francuskih ratnih ciljeva, bilo je vano da se pad Nemake odigra u takvom vidu da javno mnjenje ne bude potpuno svesno razmera katastrofe. U Francuskoj su, mora biti, upoznali nemake grenadire na takav nain da su s velikim oklevanjem razmatrali mogunosti da bi njihova zemlja mogla biti prisiljena da sama istupi napred kako bi ostvarila svoj krajnji politiki cilj. Kasnije, medutim, pod uticajem unutranjeg propadanja Nemake, koje sada postaje vidljivo, kada su mogli da se odvae na takvu akciju, ratna psihoza u drugim delovima sveta se ve tako rairila da unilateralna akcija Francuske u ime ostvarenje krajnjeg cilja takvih razmera vie ne bi mogla da se ostvari bez protivljenja dela njenih bivih saveznika. Na taj nain mi ne elimo da kaemo da se Francuska odrekla svog cilja. Naprotiv, ona e upomo pokuavati, kao i ranije, da u budunosti ostvari ono u emu su je trenutne okolnosti spreile. Francuska e takode u budunosti pokuati da, im bude osetila kako je sama sposobna da pomou svojih ili saveznikih snaga, uniti Nemaku i da okupira obalu reke Rajne kako bi na taj nain mogla da usmeri svoje snage na neko drugo mesto gde ne postoji pretnja njenim jedinicama u pozadini. Da na taj nain Francuska u njenoj nameri nije ni najmanje iritirana promenom u oblicima nemake vladavine utoliko je jasnije to se sam francuski narod, u stvari, bez obzira na svoje trenutno ureenje, vrsto dri tih spoljnopolitikih ideja. Narod koji uvek tei odredenom spoljnopolitikom cilju i ne obraa panju na to da li kao dravni sistem ima republiku ili monarhiju, buroasku demokratiju ili jakobinski teror, nee shvatiti da bi drugi narod moda, promenom oblika vlasti, takode mogao da sprovede i promenu svojih

151
Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA spoljnopolitikih ciljeva. Zato nita nee promeniti stav Francuske prema Nemakoj, bez obzira na to da li u Nemakoj Rajh ili Republika predstavljaju naciju, ili moda ak dravom vlada socijalistiki teror. Oevidno, Francuska nije ravnoduna prema zbivanjima u Nemakoj, ali je u isto vreme njen stav odreden samo verovatnoom veeg uspeha, to jest, unapredenjem njene spoljnopolitike aktivnosti odredenim oblikom vladavine u Nemakoj. Francuska e eleti da u Nemakoj postoji takvo uredenje koje e joj dopustiti da oekuje najmanji mogui otpor u pogledu toga da je uniti. Ako, stoga, nemaka republika, kao poseban znak svoje vrednosti, pokua da pobudi prijateljstvo Francuske, to je onda najuasnija potvrda njene nesposobnosti. Jer to je nailo na lep odziv u Parizu samo zato to Francuska u tome vidi malu vrednost za Nemaku. Nikako time ne eli da se kae da e se Francuska sukobiti sa ovom nemakom republikom na drugaiji nain nego da ima sline uslove u pogledu slabosti nae vlade u prolim vremenima. Oni na Seni uvek se vie raduju nemakim slabostima nego prednostima, jer to izgleda garantuje laki uspeh francuskoj spoljnoj politici. Ovu francusku tenju nikako nee promeniti injenica da francuski narod ne trpi zbog nedostatka teritorije. Jer je u francuskoj politici vekovima malo toga bilo odredeno isto ekonomskim problemima i tekoama, ve vie oseanjima. Francuska je klasian primer injenice da se politika koja zagovara prirodno zadobijanje teritorije vrlo lako moe pretvoriti u svoju suprotnost kada se vie ne rukovodi principima naroda, ve takozvanim dravnim nacionalnim principima. Francuski nacionalni ovinizam se odvojio od narodnog stanovita u tolikoj meri da je, radi istog zadovoljstva, sopstvenu krv pomeao sa crnakom kako bi zadrao obeleje mnogobrojne nacije. Zato e Francuska uvek biti ona strana koja remeti svetski mir sve dok jednog dana ovaj narod ne naui presudnu i sutinsku lekciju. tavie, niko nije bolje oka::>

davie ud tei mera prcmai! Nc. Bezc stei trenutnei gunosti koje j nanese teti potpunomi ZatojeH govetava da^ Uvcrenc makc i Rusij| i cim u Rusijl boljevike u Nema! nici komunista zago nadaju da e biti u s evizam. Potpunoj je mogue usposta u interesu unitenj< konano i oformio da bi Jevreji potpu vladaju u Rusiji. neko sa tom Rusiji zapadnoevropskoj samo nije antikapi je unitila sopstve da bi omoguila skom kapitalu. Da

152

Nemaka i Rusija okarakterisao prirodu francuske tatine nego openhauer u izreci: Afrika ima svoje majmune, a Evropa svoje Francuze. Francuska spoljna politika je oduvek dobijala unutranji podsticaj iz te meavine tatine i megalomanije. Ko u Nemakoj eli da eka i da se nada kako e Francuska, uprkos tome to se sve vie udaljava od racionalnog, jasnog razmiljanja, usled njene opte negrifikacije jednog dana ipak promeniti prirodu svojih namera prema nama? Ne. Bez obzira na dalji razvoj u Evropi, Francuska e, koristei trenutne slabosti Nemake i sve diplomatske i vojne mogunosti koje joj stoje na raspolaganju, uvek nastojati da nam nanese tetu i podeli na narod, da bi na kraju doprinela nasem potpunom raspadu. Zato je za Nemaku nedopustiva bilo koja koalicija, koja nagovetava da je povezana sa Francuskom. Uverenost u to da postoji uzajamno razumevanje izmeu Nemake i Rusije sama po sebi je fantastina sve dok je vladajui ieim u Rusiji proet jednim jedinim ciljem: prebaciti zatrovane boljevike u Nemaku. Otuda je sasvim prirodno to to predstavnici komunista zagovaraju rusko-nemaki savez. Oni se, s pravom, nadaju da e biti u stanju da tim putem i Nemaku povedu u boljevizam. Potpuno je neshvatljivo, medutim, da Nemci veruju kako je mogue uspostaviti razumevanje sa dravom kojoj je najvie u interesu imitenje same Nemake. Oevidno, kada bi se danas konano i oformio takav savez, posledice bi se sastojale u tome da bi Jevreji potpuno zavladali u Nemakoj na isti nain kao to vladaju u Rusiji. Podjednako je neshvatljivo i miljenje da bi neko sa tom Rusijom mogao da povede rat protiv kapitalistikog zapadnoevropskog sveta. Jer, pre svega, dananja Rusija je sve samo nije antikapitalistika drava. Ona je, svakako, zemlja koja je unitila sopstvenu nacionalnu ekonomiju, pa ipak, samo zato da bi omoguila apsolutnu kontrolu medunarodnom finansijskom kapitalu. Da to nije tako, kako bi onda moglo da se desi da, 153

50-

fciafraniskoj t a pr ofeklasian zadobitkada fcm dravioizam se liadi istog kako bi zak biti ij nabolje

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA nadalje, sam taj kapitalistiki svet u Nemakoj zauzme stav pren pun naklonosti za jedan takav savez? Nisu li, na kraju krajeva, iv.j jevrejske novinarske organizacije, koje najotvorenije pokazuju vr interese berze, te koje se zalau za formiranje nemako-ruskog hi saveza u Nemakoj. Da li neko stvarno moe da poveruje da ber/ IBp linske novine Dnevni list ili Frankfiirtsko vreme i sve njihove tobm ilustrovane novine govore vie ili manje otvoreno za boljeviku katastrom Rusiju zato to ona predstavlja antikapitalistiku dravu? U politakvu \ tikim stvarima, uvek predstavlja kletvu trenutak kada elja pobnoin stane tvorac misli. pravoma Naravno, razumljivo je to da u Rusiji unutranja promena u ovaj ( okviru boljevikih krugova moe uslediti u tolikoj meri da Jedrugihr vreji, moda, mogu biti proterani od strane nekih predstavnika mome ruske nacionalnosti. Onda ne bi bila iskljuena mogunost da bi skogi dananja boljevika Rusija, a u stvari jevrejska kapitalistika, niko nei mogla da bude privuena nacionalnim antikapitalistikim tenboljeviz dencijama. U tom sluaju, na koji ukazuju mnoge stvari, bilo bi Bclorusijasct razumljivo da zapadnoevropski kapitalizam zauzme veoma neprii i, intcrnacio jateljski stav prema Rusiji. Ali bi onda savez Nemake sa Rusismislu ter jom takode bio potpuna ludost. Jer ideja da bi takav savez mogao postavi 1 nekako da se dri u tajnosti isto je tako neopravdana kao i nada ta. Ko godii da bismo se za rat mogli naoruati tokom vojnih priprema, spronih mog vodenih u tajnosti. zamisli I Onda bi ovde preostale samo dve realne mogunosti: ili bi kc zapad zapadnoevropski svet, suprotstavljajui se Rusiji, u ovoj alijansi makavief video opasnost, ili ne. Ako bi zaista u tome prepoznao nekakvu znaajne, 1 opasnost, onda stvarno ne znam ko bi mogao ozbiljno da veruje Prc sv u to da emo imati vremena da se naoruamo barem tako da bilika da i smo spreili pad u prvih dvadeset etiri sata. Ili, da li ljudi zaista takvom slu ozbiljno veruju da e Francuska ekati dok mi ne izgradimo vazkc. Fr; duhoplovnu i protivtenkovsku odbranu? Ili da moda ne veruju budui da I kako to moe da se desi tajno u zemlji u kojoj e izdaja ne smamnogo vie| tra besramnom, a hrabar in uzornim ponaanjem? Ne, ako Ne obziranai 154

Nemaka i Rusija maka zaista eli da ude u savez sa Rusijom protiv Zapadne Evrope, onda e se ve sutra pretvoriti u istorijsko bojno polje? Povrh svega, potrebna je zaista izuzetna mata da se zamisli kako bi Rusija nekako mogla da bude od pomoi Nemakoj, mada ja zaista ne znam na koji nain. Jedini uspeh takvog ina bilo bi to to bi na taj nain Rusija za izvesno vreme uspevala da izbegne katastrofu, jer bi ona prvo pogodila Nemaku. Poznati povod za takvu borbu protiv Nemake teko da bi mogao da postoji, posebno u zapadnim dravama. Zamislite samo Nemaku u savezu sa pravom antikapitalistikom Rusijom, a potom zamislite kako bi ovaj demokratski svet jevrejske tampe probudio sve instinkte drugih nacija protiv Nemake. Kako bi se, posebno u Francuskoj, momentano uspostavila neverovatna harmonija izmedu francuskog nacionalnog ovinizma i jevrejske berzanske tampe. I neka niko ne mea takav proces sa borbom beloruskih generala protiv boljevizma ranijeg doba. U godinama 1919. i 1920., nacionalna Belorusija se borila protiv jevrejske berzanske revolucije, u stvaii, internacionalne kapitalistike crvene revolucije, u najviem smislu te rei. Danas bi, medutim, antikapitalistiki boljevizam, postavi nacionalni, u borbi stao na stranu protiv jevrejskog sveta. Ko god razume znaaj novinarske propagande i njenih beskrajnih mogunosti da podstrekuje nacije i opseda ljude, moe da zamisli kakvu bi pomahnitalu mrnju i ostraenost protiv Nemake zapadnoevropske nacije bile u stanju da pobude. A tada, Nemaka vie ne bi bila udruena sa Rusijom kao nosiocem velike, znaajne, hrabre ideje, ve sa pljakaima kulture oveanstva. Pre svega, francuskoj vladi ne bi mogla da se ukae bolja pri-lika da uspostavi kontrolu nad sopstvenim tekoama nego da u takvom sluaju povede potpuno bezopasnu borbu protiv Nemake. Francuski nacionalni ovinizam bio bi utoliko zadovoljeniji budui da bi onda, pod okriljem nove svetske koalicije, mogao mnogo vie da se priblii ostvarenju krajnjeg ratnog cilja. Jer bez obzira na prirodu saveznitva izmedu Nemake i Rusije, u vojnom

p og a o loinada i, sproisti: ili bi fcjalijansi (onekakvu Idaveruje Itako da bijdi zaista adimo vaz(aneveruju lanesma;,akoNe-

155

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA smislu, sama Nemaka ne bi mogla da izdri najstranije udarce. Bez obzira na injenicu to se Rusija ne granii direktno sa Nemakom i to bi, usled toga, morala prvo da zauzme Poljsku ak i u sluaju potinjavanja Poljske od strane Rusije, to je samo po sebi neverovatno - u najboljem sluaju takva pomo Rusije bi mogla da stigne na nemaku teritoriju samo onda kada Nemake vie ne bi bilo. Ali ideja o iskrcavanju ruskih divizija bilo gde u Nemakoj potpuno je iskljuena sve dotle dok Engleska i Francuska potpuno kontroliu Baltiko more. tavie, iskrcavanje ruskih trupa u Nemaku ne bi uspelo zbog bezbrojnih tehnikih nedostataka. Prema tome, kada bi nemako-ruska alijansa jednog dana morala da se podvrgne proveri u stvarnosti, a ne postoji takva stvar kao alijansa bez ideje rata, Nemaka bi bila izloena koncentrisanim napadima cele Zapadne Evrope tako da ne bi bila u stanju da se pripremi za odbranu na temeljit nain. Ali, sada preostaje pitanje o tome koje bi znaenje nemako-ruska alijansa trebalo da ima. Samo ono koje se tie zatite Rusije od unitenja i rtvovanja Nemake? Bez obzira na to kakvim bi se ovaj savez na kraju ispostavio, Nemaka ne bi uspela da zacrta odluan spoljnopolitiki cilj, jer se na taj nain ne bi nita promenilo u pogledu sutinski znaajnih pitanja, u stvari vitalnih potreba naeg naroda. Naprotiv, Nemaka bi, na taj nain, morala vie nego ikada da raskine sa iskljuivo racionalnom teritorijalnom politikom kako bi prevazila budue svade i rasprave oko nevanih korigovanja granica. Jer pitanje prostora za na narod ne moe biti reeno niti na zapadu niti na jugu Evrope. Uzdanje u nemako-rusku alijansu, prisutno ak kod velikog broja nemakih nacionalnih politiara, medutim, vie je nego sumnjivo iz jo jednog razloga. Uopte, u nacionalnim krugovima izgleda oigledno da ne moemo ba najbolje da se udruimo sa jevrejskom boljevikom Rusijom, budui da bi rezultat, prema svemu sudei, bio bolje156

poznavanja Ijc, nik( Ncmaki ka.U ga, danas pokua markovc tvo zn u prilog Rusiii drava, teno gl U Rusiji drugih, prc svega, skc dra rusizovani, ali nacionalna ilichc " samo N Rusi ostali N da i sposob njcnu politi turi. Vclika

Nemaka i Rusija ko-Itite RuIkakvim iela da icbinita livitalnih ain,molom terilirasprave Izananadvelikog f jenego sujoanemoievikom oboljevizacija Nemake. A ono to je jo oevidnije jeste da mi to ne elimo. Ali pronalazimo oslonac u nadi da bi jednog dana jevrejski karakter - i na taj nain sutinski meunarodni kapitalistiki karakter boljevizma u Rusiji - mogao ieznuti kako bi napravio mesto nacionalnom komunizmu, antikapitalistikom u svetskim razmerama. Onda bi ova Rusija, ponovo proeta nacionalnim stremljenjima, mogla vrlo lako biti uzeta u obzir u pogledu saveznitva sa Nemakom. Ovo je izuzetno velika greka. Ona poiva na dubokom nepoznavanju due slovenskog naroda. Razmislimo li malo bolje, nikoga ne bi trebalo da udi to to ak i politiki nastrojena Nemaka toliko malo zna o duhovnoj pririodi njenih saveznika. U protivnom mi nikada ne bismo pali tako nisko. Ako, stoga, danas nacionalni politiari u ime prijateljstva sa Rusijom pokuavaju da motiviu njihovu politiku upuivanjem na Bizmarkove sline stavove, prenebregavajui pri tome itavo mnotvo znaajnih faktora koji su u to vreme, ali ne i danas, govorili u prilog ruskom prijateljstvu. Rusija kakvu je Bizmark poznavao nije bila tipina slovenska drava, barem to se tie pitanja njenog politikog liderstva. Uopteno gledajui, slovenskom narodu nedostaju dravotvorne snage. U Rusiji posebno, o formiranju vlade uvek su brinuli pripadnici drugih, stranih naroda. Od vremena Petra Velikog postojali su, pre svega, baltiki Germani koji su formirali strukturu i ideju ruske drave. Tokom vekova, bezbroj hiljada tih Germana su bili rusizovani, ali samo u smislu u kojem bi naa buroazija, naa nacionalna buroazija, elela da germanizuje tevtonske Poljake ili ehe. Kao i u ovom sluaju, novonastali Nemac je, u stvari, samo Nemac koji govori poljski ili eki, kao to su tako lani Rusi ostali Nemci, ili bolje, Tevtonci, prema njihovoj krvi, pa otuda i sposobnostima. Rusija duguje ovom tevtonskom viem sloju njenu politiku dravu, kao i sve ono to je vredno u njenoj kulturi. Velika Rusija se nikada ne bi podigla niti bi bila sposobna da

157

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA se zatiti bez tog pravog nemakog, vieg i intelektualnog sloja. Sve dotle dok je Rusija bila drava sa autokratskim oblikom vladavine, taj vii sloj, koji uistinu nije uopte bio ruski, takode je presudno uticao na politiki ivot ogromnog carstva. ak i Bizmark je delimino znao ovu Rusiju. Upravo je sa tom Rusijom taj velemajstor nemakog politikog dravnitva uspostavljao politike odnose. Ali, ak su i za vreme njegovog ivota, pouzdanost i stabilnost ruske politike, i unutranje i spoljne, prolazile kroz faze uspona i padova i postale delimino nepredvidive. Razlog je leao u postepenom potiskivanju nemakog vieg sloja. Ovaj proces transformacije ruske inteligencije prouzrokovan je, jednim delom, krvarenjem ruske nacije usled mnogih ratova, koji su ? kao to je malo pre u ovoj knjizi spomenuto, pre svega, desetkovali snage koje su pripadale vioj rasi. U stvari, dravni korpusi su posebno imali pretke neslovenskog porekla, ali u svakom sluaju nisu bili ruske krvi. Povrh svega, dolazi do blago poveane prisutnosti vieg sloja kod intelektualaca i, konano, vetake obuke pravog ruskog naroda putem kola. Nepridavanje vrednosti ouvanju drave od strane nove ruske inteligencije temeljilo se na krvi i obelodanilo, moda, najjasnije u nihilizmu ruskih univerziteta. U samoj sutini, medutim, ovaj nihilizam nije nita drugo do supotstavljanje, krvlju predodreeno, pravog ruskog bia stranom viem sloju. Panslovenska ideja je postavljena nasuprot ruskoj ideji drave u istoj meri kao to je ruski tevtonski, dravotvorni vii sloj bio rasno zamenjen istom ruskom buroaskom klasom. Od prvog sata njenog rodenja ona je bila narodna, slovenska i antinemaka. Antinemaki stav novostvorenog ruskog bia, posebno u sloju takozvane inteligencije, medutim, nije bio isto refleksivan pokret protiv biveg autokratskog saveznika vie klase u Rusiji, na primer, na temeljima politikog, liberalnog naina razmiljanja. Pre bi se moglo rei da je to, u najdubljem smislu te rei, bio protest slovenske prirode protiv nemake. To su dve due naro158

sastavfa takoj. dabij krvi, 1 nataul Ali, sloven stavnikai oseao, i Ncmcima.l razmiljanfc ncsrodno, j sciplinui c uveki glcdnim,kd prcdstavljac duhovnog i| titi dajei njc-vie i jer muje< za opstanak. i sija postala 1 tako ruska in sopstvcnih ] Proccs uspona r! prouzrokovao un sijcprcmaNemaiM skom viem sloju.

Nemaka i Rusija da, koje imaju vrlo malo toga zajednikog, na osnovu ega se, u stvari, mora prvo ustanoviti da li to to imaju tako malo zajednikog u sebi ima uzrok u konfiizno rasutim pojedinanim elementima rase od kojih su kako ruski, tako i nemaki narod izgleda sastavljeni. Prema tome, to to je nama i Rusima zajedniko isto tako je malo u skladu sa nemakim koliko i sa ruskim karakterom da bi, umesto toga, trebalo da se pripie samo naoj meavini krvi, koja je donela isto toliko mnogo istonoslovenskih elemenata u Nemaku, koliko nordijskonemakih u Rusiju. Ali, ako bismo, testirajui dva duhovna kvaliteta, uzeli isto nordijskonemaki, recimo iz Vestfalije, i suprotstavili mu isto slovenskoruski, pojavio bi se beskrajan jaz izmedu ovih predstavnika dva naroda. U stvari, slovenskoruski narod je to oduvek oseao, i zbog toga gajio gotovo instinktivnu antipatiju prema Nemcima. Odluna temeljitost, kao i hladna logika razboritog razmiljanja, jesu neto to pravi Rus duboko u dui osea kao nesrodno, a delimino ak i neshvatljivo. Na oseaj za red i disciplinu ne samo da nee naii na razumevanje i prihvatanje, ve e uvek pobudivati antipatiju. Ono to se kod nas smatra oiglednim, kod Rusa se, meutim, prihvata kao nesrea, jer to predstavlja ograniavanje njegovog prirodnog, drugaijeg sklopa duhovnog i instinktivnog ivota. Otuda e slovenska Rusija osetiti da je sve vie i vie privlai Francuska. Lagan, povran, manje-vie razneen ivot u Francuskoj vie e fascinirati Slovene, jer mu je duhovno srodniji nego ozbiljnost nae nemake borbe za opstanak. Zato nije nimalo sluajno to je panslovenska Rusija postala tako politiki oduevljena Francuskom, i to je isto tako ruska inteligencija slovenske krvi u Parizu nala sredite sopstvenih potreba za civilizacijom. Proces uspona ruske nacionalne buroazije u isto vreme je prouzrokovao unutranje distanciranje od ovog novog odnosa Rusije prema Nemakoj, koji sada vie nije mogao da se gradi na ruskom viem sloju. 159

JilZ-

jom

Idesetmi korIsvakom |opovei, vetaSridavanje cije telilizmu ruiilizam nije |o, pravog rupojideji drami vii sloj tn. Od prskaiantine(ia,posebno u torefleksivan IfccuRusiji, arazmiljaluterei,bio Hidve due naro-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA U stvari, na prekretnici veka, antinemaka orijentacija predstavnika narodne panslovenske ideje je ve toliko ojaala, a njen uticaj na rusku poiitiku se toliko poveao da ak ni vie nego umeren stav Nemake prema Rusiji, u vezi sa rusko japanskim ratom, vie nije mogao da kontrolie dalje otudenje ove dve drave. Potom je dolo do Svetskog rata, koji je, ne u maloj meri, bio takode podstaknut panslovenskim delovanjem. Pravi nosioci vlasti u Rusiji, koje je u tolikoj meri reprezentovao prvobitni vii sloj, teko da su vie ikada mogli da posreduju u okviru ovog odnosa. Sam Svetski rat je potom doneo dalje krvarenje ruskih nordijsko-nemakih elemenata, i oni poslednji ostaci konano su bili iskorenjeni Revolucijom i boljevizmom. Nije re o tome da je sam slovenski instinkt namerno poveo borbu za iskorenjivanje prethodnog neruskog vieg sloja. Ne, to su u meuvremenu postigli novi lideri meu Jevrejima. Jevreji su, vrei pritisak na vii sloj, pa prema tome i na vrhovno rukovodstvo, iskorenili taj bivi vii sloj, koji je poticao iz drugih drava uz pomo slovenskog rasnog instinkta. Zato je potpuno razumljiv proces koji e se odvijati ukoliko Jevreji budu preuzeli vostvo u svim podrujima ruskog ivota posredstvom boljevike revolucije, jer samom slovenskom narodu potpuno nedostaje sposobnost organizacije, pa, na taj nain, i mo da formira i zatiti dravu. Odstranimo li sve elemente koji nisu isto slovenski iz slovenskog naroda, odmah e doi do odumiranja i dezintegracije drave. Svakako da, u osnovi, svaki in formiranja drave u poetku ima svoj najdublji podsticaj u susretu izmedu naroda vieg i nieg poretka, pomou ega vrednost plemenitije krvi - u cilju samoodranja razvija odreeni zajedniki duh, koji im pre svega omoguava organizaciju i vladavinu nad inferiornim narodima. Samo se prevazilaenjem zajednikih zadataka mogu usvojiti oblici organizacije. Ali razlika izmeu elemenata koji formiraju dravu i koji je ne formiraju lei upravo u injenici da formiranje organizacije

cirusftna; f svudapo nisalibiv nu mo. 11 iskljuivol torijskii jcgsc antidrav skc drav ti bie Ru i dubokoi ava vie i ulogu u i ncsigur sudbine,aj mlji, zap Tako< razliitijci nim kompli sopstvenej uvek biti poveza irenjihovsv Ncmaka m kom ovog razvc sijc sc protivi toi
* Ovo sc upr uvek nije /

160

ien,

Nemaka i Rusija za odranje njihovih lanova naspram drugih tipova postaje mogue za bive, dok elementi koji je ne formiraju nisu u stanju da pronadu one adekvatne oblike koji bi garantovali njihovu egzistenciju u odnosu na druge. Tako je dananja Rusija ili, tanije reeno, dananji pripadnici ruske nacionalnosti koji kao slovenska grupa naroda ive i rade svuda po svetu, dobila Jevreje za gospodare, koji su prvo eliminisali bivi vii sloj, a sada moraju da dokau svoju dravotvornu mo. U pogledu zalaganja Jevreja, koje je, na kraju krajeva, iskljuivo destruktivno, ono e ak i ovde delovati samo kao istorijski ferment razgradnje. Ono je pozvano na duh milosrda kojeg se vie ne moe otarasiti, tako da e se borba unutranje, antidravne panslovenske ideje protiv ideje boljeviko-jevrejske drave zavriti unitenjem Jevreja. Ono to e na kraju ostati bie Rusija toliko beznaajna po svojoj dravnoj snazi koliko i duboko ukorenjena u antinemakom stavu. Budui da ova drava vie nee posedovati vii sloj, koji je posvuda imao vanu ulogu u ouvanju drave, postae izvor stalnog nemira i veite nesigurnosti. Dinovska oblast e tako biti preputena udima sudbine, a umesto stabilizacije odnosa izmedu drava na celoj zemlji, zapoee period najburnijih promena. Tako e se prva faza ovog razvoja sastojati u tome to e najrazliitije nacije sveta pokuati da udu u odnos sa ovim ogromnim kompleksom drava kako bi, na taj nain, doprinele jaanju sopstvene pozicije i stremljenja. S tim to e jedan takav pokuaj uvek biti povezan sa njihovim napurom da takoe, u isti mah, proire njihov sopstveni intelektualni i organizacioni uticaj na Rusiju.* Nemaka moda nee ni na koji nain biti uzeta u obzir tokom ovog razvoja. Celokupan mentalitet dananje i budue Rusije se protivi tome. Otud, savez Nemake sa Rusijom nema smisla
* Ovo se upravo i dogodilo sa raspadom Sovjetskog Saveza, a taj proces jo uvek nije zavren. (nap. ured.)

jsioci livii lovog ordijfsu bili jdaje ijivanje iposti-%t na vii aitaj bivi wenskog l'e se odujima r samom dzacije, nimo li lnaroda, odISvakako da, poj najdu|poretka, poanja ^omoguava ^Samosepreci organijtidravu i koji jeorganizacije

161

AdolfHitler M OJ

POREDAK SVETA

za Nemaku, niti sa stanovita praktinog razmiljanja, niti sa aspekta ljudske zajednice. Naprotiv, dobro je u pogledu budunosti to to su se stvari upravo tako razvijale zato to je, na taj nain, nestala ona opinjenost koja bi nas inae spreila da potraimo cilj nemake spoljne politike tamo gde on jedino i iskljuivo moe da lei: u teritoriji na istoku.

U pogk mora da sef spoljne poli Nemaka! ju budui

iiioc d a s e i .

Ligc Naroda.
iliaji

tUCijC U lSti

ke. IstotakoJ trcnutnusitoiju sa francuskn knc priliku r bi, usluajuo: nju da se momen Nemaka ne r snaga svc dotle < jasno ustanovlje ma tih tvom sa Ncmakd Ncmakascncl Ligc naroda. Napn

162

Poglavlje 12

Nemaka spoljna politika

U pogledu beznadene nemake vojne situacije, sledea stvar mora da se ima u vidu prilikom formulisanja budue nemake spoljne politike. Nemaka ne moe sama da preokrene svoju sadanju situaciju budui da to mora da ostvari pomou vojne sile. Nemaka ne moe da se nada da e se njena situacija promeniti kroz mere Lige Naroda, sve dotle dok su odluujui predstavnici ove institucije u isti mah i lanovi partija koje rade na unitenju Nemake. Isto tako, Nemaka ne moe da se nada da e promeniti svoju trenutnu situaciju ujedinjavanjem snaga koje je dovodi u konflikt sa francuskim saveznicima koji okruuju Nemaku, a da ne stekne priliku da prvo eliminie njenu potpunu vojnu nemo kako bi, u sluaju obavezivanja, odnosno ulaska u saveznitvo, bila u stanju da se momentano pojavi sa velikim izgledima za vojni uspeh. Nemaka ne moe da se nada da e pronai takvo ujedinjenje snaga sve dotle dok njen krajnji spoljnopolitiki cilj ne izgleda jasno ustanovljen, i, u isti mah, ne samo da ne protivrei interesima tih drava, koje mogu biti uzete u obzir po pitanju saveznitvom sa Nemakom ve, u stvari, ak idu njima u prilog. Nemaka se ne sme nadati da te drave moe da nade izvan Lige naroda. Naprotiv, ona jedino moe da se nada tome da e na 163

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA kraju uspeti da izvue pojedine drave iz koalicije pobednikih drava i formirati novu grupu partija, zainteresovanih za nove ciljeve, koji se ne mogu ostvariti kroz Ligu naroda zbog same njene prirode. Nemaka se moe nadati samo tome da e ostvariti uspeh na taj nain ako konano odbaci svoju prethodnu kolebljivu i nestabilnu politiku i sa velikom reenou krene u jednom pravcu, a u isti mah pretpostavlja i snosi sve posledice. Nemaka nikada ne bi trebalo da se nada tome da e stvoriti svetsku istoriju kroz saveznitvo sa nacijama iji vojni kvalitet izgleda u velikoj meri obeleen atmosferom ranijih poraza, ili ija je rasa generalno nie vrednosti. Stoga e borba za to da Nemaka ponovo postane slobodna iznova uzdii nemaku istoriju na nivo svetske istorije. Nemaka nikada ne bi trebalo ni za trenutak da zaboravi da e, bez obzira na to kako, i na koje sve naine razmiljala da promeni svoju sudbinu, Francuska uvek biti njen neprijatelj, i da ona od samog poetka rauna na bilo koje ujedinjenje snaga koje se okree protiv Nemake.

Nci adapret Ncmakoj,! dunost. I spoljne poli| kc koalic Jasams ncpolitikeuf viti mogu posluitil nanih ciljc i)Nen spoljnopolitij ujc o sve Zatoet godina, ali ] samo iz dr: gla vcrovatno ( dnacnih uslo e ovck koji u I superioran u <

164

Poglavlje 13

Nemaki ciljevi
Ne moemo istraivati mogunosti nemake spoljne politike, a da pre toga nemamo jasnu predstavu o tome ta elimo u samoj Nemakoj, to jest, o tome kako Nemaka misli da uoblii svoju budunost. Dalje, moramo potom pokuati da jasno odredimo ciljeve spoljne politike onih sila u Evropi koje su kao lanovi pobednike koalicije znaajne u svetskim razmerama. Ja sam se ve bavio razliitim mogunostima nemake spoljne politike u ovoj knjizi. Pa ipak, jo jednom u ukratko predstaviti mogue ciljeve spoljne politike da bi na taj nain mogli posluiti kao osnova za kritiko istraivanje odnosa ovih pojedinanih ciljeva sa ciljevima dmgih evropskih drava. 1) Nemaka moe u potpunosti da odustane od postavljanja spoljnopolitikog cilja. To znai da, u stvari, ona moe da odluuje o svemu, a da ne mora da se obavee ni na ta. Zato e u budunosti ona nastaviti politiku poslednjih trideset godina, ali pod drugim uslovima. Kada bi se danas svet sastojao samo iz drava slinih politikih stremljenja, Nemaka bi to mogla verovatno da izdri, mada bi teko moglo da dode do tako ujednaenih uslova. Ali to nikako nije sluaj. Prema tome, kao to e ovek koji u svakodnevnom ivotu ima zacrtan cilj uvek biti superioran u odnosu na one koji ive besciljno, isto to vai i u 165

isve na-

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA ivotu nacija. Ali, pre svega, daleko od toga da na ovaj nain eli da se kae kako se drava bez politikog cilja nalazi u situaciji da izbegne opasnosti koje on sobom nosi. Jer ba kao to izgleda oslobodena u pogledu toga da aktivno vri fimkciju zbog sopstvene politike besciljnosti, ona upravo zbog same pasivnosti lako moe postati rtva politikih ciljeva drugih. Budui da akcija drave nije odreena samo njenom voljom, ve isto tako i voIjom dr ugih, uz jedinu razliku to u jedno m slu aju ona sa ma moze da odredi zakon delovanja, dok u drugom biva primorana na to. ak i ako ne eli rat zato to je miroljubiva, uopte ne znai da se on isto tako moe izbei. Aukoliko nastoji da izbegne rat po sva ku cenu, to svaka ko ne znai da e spasiti ivote svojih pripadnika dok budu gledali smrti u oi. Poloaj Nemake u Evropi danas je takav da ona sebi nikako ne sme dozvoliti da se nada tome kako bi mogla da pree u uslove kontemplativnog mira sa njenom politikom besciljnou. Takva mogunost ne postoji za naciju smetenu u samom srcu Evrope. Nemaka e ili nastojati da sama aktivno uestvuje u oblikovanju ivota, ili e biti pasivan objekat aktivnosti drugih nacija, koje odreduju svoj nain ivota. Sva dosadanja mudrost, koja navodno moe da izvue nacije iz istorijskih opasnosti deklarisanjem opte nezainteresovanosti, uvek se, do sada, pokazala kao pogrena, pri emu je u isti mah koliko kukavika, toliko i glupa. Ko god u istoriji ne bude eki, bie nakovanj. U celokupnom svom dosadanjem razvoju, nemaki narod je uvek bio u situaciji da bira izmedu te dve mogunosti. Kada je eleo da stvara istoriju, i pri tome radosno i hrabro rizikovao sve, ipak je bio eki. A kada je poverovao da bi mogao da odbije obavezu da se upusti u borbu za egzistenciju, po pravilu bi mu, kao to je to bilo i do sada, preostajala uloga nakovnja na kojem su drugi vojevali svoje bitke borei se za opstanak, ili bi pak posluio stranom svetu kao hrana. Zato, ako Nemaka eli da ivi, mora sama da brani svoj ivot, pri emu i u ovom sluaju najbolje oruje predstavlja vera 166 U s\\aj| da, vclik koii ccM za gih naui.. Meduiin sustvopla prctvoritil dcmo < politiko litikc, tolik gadaja ijaf drugih i tavie,1 poglcdu s da ne u igraa moe se ( politiku nosti, smatral c odgovoriti 1 ncsrca u ] zumljivosti,} su sumnjiv opasnima; Prcmat dc do jas mogunosti^ saglcda j sposobna ( 2) Nen roljubivim i

Nemaki ciljevi |inikako luuslove Takva ope. likovanju ja,kojeodjanavodno opte rena, pri ivotn dosa|dabiraiz^ipritome iajepoveuzaegzil,preostajala k borei se za Pkani svoj isavlja vera. U stvari, Nemaka ne moe da se nada kako e i dalje moi neto da preduzme u pogledu toga da izgradi svoj ivot ako ne naini veliki napor u tom pravcu da postavi jasan spoljnopolitiki cilj koji e, po svemu sudei, biti tako osmiljen da nemaku borbu za egzistenciju na mudar nain dovede u vezu sa interesima drugih nacija. Medutim, ako to ne uradimo, besciljnost e prouzrokovati odsustvo plana u velikom broju podruja. To nas postepeno moe pretvoriti u drugu Poljsku u Evropi. Srazmerno tome koliko budemo dopustili da nae snage slabe, zahvaljujui naem optem politikom defetizmu i jedinoj aktivnosti u okviru unutranje politike, toliko emo se i srozati na nivo marionete istorijskih dogadaja ija motivacija proizlazi iz borbe za egzistenciju i interese drugih nacija. tavie, nacije koje nisu u stanju da donesu jasne odluke u pogledu svoje budunosti i koje bi, u skladu s tim, najvie elele da ne uestvuju u igri svetskog razvoja, bie smatrane od drugih igraa kvariocima raspoloenja i, isto tako, omrznute. U stvari, moe se ak desiti da se, naprotiv, odsustvo plana za pojedinanu politiku akciju, zasnovano na optoj spoljnopolitikoj besciljnosti, smatra kao veoma lukava i nedokuiva igra na koju se moe odgovoriti adekvatno. To je bilo neto to nas je zadesilo kao nesrea u predratnom periodu. to su nedokuivije, usled nerazumljivosti, bile politike odluke nemake vlade tog vremena, to su sumnjivije izgledale. tavie, upravo su one ideje smatrane opasnima za koje se sumnjalo da se kriju iza najglupljeg koraka. Prema tome, ako Nemaka danas vie ne bude nastojala da do e do jasnog politikog cilja, u stvarnosti e se liiti i najmanje mogunosti da napravi rekapitulaciju svog iskustva u prolosti i sagleda svoju dananju sudbinu, zbog ega e postati krajnje nesposobna da izbegava budue opasnosti. 2) Nemaka eli da utie na odranje nemakog naroda miroljubivim e konomskim sredstvima, kao i do sa da. U skladu s 167

Adolf Hitler M OJ

POREDAK SVETA

tim, ona e, i u budunosti, odluno uestvovati u svetskoj proizvodnji, izvozu i trgovini. Ponovo e eleti veliku trgovaku flotu, nalazita uglja i baze u drugim delovima sveta, i konano, ne samo internacionalno trite, ve isto tako i sopstvene izvore sirovina, po mogunosti, u vidu kolonija. U budunosti e takav razvoj neophodno morati da titi, posebno snagama mornarice. Celokupni ovaj politiki cilj u pogledu budunosti predstavljace utopiju ukoliko se Engleska ne bude unapred smatrala poraenom. To ponovo postavlja sve ciljeve koji su 1914. godine, rezultirali svetskim ratom. Bilo koji pokuaj Nemake da oivi svoju prolost tokom ovog procesa mora da se zavri venom mrnjom Engleske, na koju Francuska od samog poetka moe da rauna kao na svog najpouzdanijeg partnera. Sa stanovita kako se moe odraziti na narod, ovaj spoljnopolitiki cilj je koban, i predstavlja ludilo sa aspekta politike sile. 3) Nemaka utvruje vraanje granica iz 1914. godine, kao svoj spoljnopolitki cilj. Ovaj cilj je nedovoljan sa nacionalnog stanovita, nezadovoljavajui sa vojnog gledita, nemogu u pogleu samog naroda i njegove budunosti i nepromiljen sa stanovita njegovih posledica. Na taj nain bi, ak i u budunosti, Nemaka protiv sebe ujedinila i okrenula celu koaliciju bivih pobednika. Uzimajui u obzir dananji vojni poloaj, koji e se, prema tome kako stvari trenutno stoje i kako se i dalje razvijaju, pogoravati iz godine u godinu, ve samo to na koji nain nameravamo da vratimo stare granice jeste nedokuiva tajna nae nacionalne buroazije i patriotskih politiara na vlasti. 4) Nemaka odluuje da prede na jasnu, dalekovidu teritorijalnu politiku. Ona na taj nain odustaje od svih pokuaja u svetskoj industriji i svetskoj trgovini i, umesto toga, usredsreuje sve svoje snage na to da, dodelom dovoljnog ivotnog prostora, naem narodu za sledeih sto godina zacrta ivotni put. Budui da ta teritorija moe biti samo na istoku, obaveza da bude pomorska

ka'. di nunoi

koliko)i Nemakc, gazl jateljstvoa!

168

Nemaki ciljevi

ftflo,ne |e sif;ikav istavfporadine, laoivi nnr: da Jspoljnolitike sile. Idine, kao I aezadovojnaroda i '.'vihposle?rotiv sebe Uzimajui u :kako stvari izgodineu iviatimo stare :ijeipatriteritori-r. aja u svetpredsreduje sve logprostora, naipuLBudui da Jhdepomorska
LI

sila isto tako pada u drugi plan. Nemaka pokuava ponovo da zatiti svoje interese gradenjem odvane sile na kopnu. Ovaj cilj se podjednako sastoji u tome da se podre najvii nacionalni, kao i narodni zahtevi. To isto tako pretpostavlja velika vojna sredstva za njegovo izvravanje, ali Nemaku ne dovo di nuno u sukob sa svim velikim evropskim silama. Isto toliko koliko je sigurno da e Francuska ovde ostati zakleti neprijatelj Nemake, tako i u prirodi ovog politikog cilja ima malo razloga zbog kojeg bi Engleska, a posebno Italija, zadravala neprijateljstvo iz Svetskog rata.

169

Poglavlje 14

Engleska kao saveznik

Prikladno je izvriti pregled velikih spoljnih ciljeva drugih evropskih sila radi boljeg razumevanja malo pre spomenutih mogunosti. Ovi ciljevi su delimino prepoznatljivi u prethodnim aktivnostima i delovanju tih drava, a delimino su praktino programski zacrtani, ili pak lee u vitalnim potrebama koje su tako lako uoljive da bi ih, ak i sluaju da drave momentano krenu drugim putevima, neodoljiva injenica surove realnosti nuno vodila nazad ka tim ciljevima. Da Engleska ima jasan spoljnopolitiki cilj dokazuje injenica samog postojanja i, uz to, uspona ovog ogromnog carstva. Neka se niko ne zanosi, na kraju krajeva, da se ikada ijedno svetsko carstvo stvorilo, a da za to nije postojala vrsta volja. Oevidno, nije svaki pripadnik takve nacije svakodnevno radio na ideji postavljanja velikog spoljnopolitikog cilja, ve je potpuno spontano celokupan narod bio obuzet njime, tako da se ak i nesvesnim pojedinanim postupcima ipak kretao u pravcu tog zacrtanog cilja i doprinosio njegovom ostvarenju. Glavni politiki cilj se, u stvari, postepeno utiskivao u sam karakter takvog naroda, tako da se ponos dananjih Engleza ne razlikuje od ponosa davnanjih Rimljana. Miljenje da svetsko carstvo svoj uspon duguje sluaju, ili da su, barem, dogaaji koji su doveli do njegovog osniva170

sakson^ borba za ten anglosaks< izvan dana na vrcmc, 1 iz svoje el> urodili plc kojc suuto^ glcza u tako vatnomja^njiH Hnglcska, k-kraju prcla i stvcnu poljopriv da, dodue ( ncmakog, ip vclikojmcrideoi eg naroda pos skoj kugli i nainrccno,i tih gradanskc ke mudrosti, 1

Engleska kao saveznik nja bili sluajni istorijski procesi koji su se uvek nekako na kraju ispostavljali kao sreni po naciju, potpuno je pogreno. Drevni Rim je svoju veliinu dugovao, upravo na isti nain kao dananja Engleska, osnovanoj Moltkeovoj tvrdnji da je, na kraju krajeva, srea uvek na strani jaega. Snaga naroda nikako ne lei samo u rasnoj vrednosti, ve i u sposobnosti i vetini sa kojima se te vrednosti primenjuju. Svetska imperija veliine drevnog Rimskog carstva, ili dananje Velike Britanije, uvek je rezultat vrstog saveza izmedu vrhunske vrednosti rase i najjasnijeg politikog cilja. im dode do toga da jedan od ova dva faktora pone da iezava, prvo dolazi do slabljenja, a na kraju moda ak i do pada. Dananji cilj Engleske uslovljen je rasnom vrednou anglosaksonstva kao takvog, kao i njenim ostrvskim poloajem. Ta borba za teritoriju jednostavno lei u samom rasnom kvalitetu anglosaksonstva. I kao tenja nuno je mogla da se ostvari samo izvan dananje Evrope. Ne radi se o tome da Englezi, s vremena na vreme, nisu isto tako pokuavali da zauzmu zemlju u Evropi \L svoje elje za ekspanzijom, ve o tome da svi ti poduhvati nisu urodili plodom zbog injenice to su im se suprotstavljale drave koje su u to vreme bile podjednako jake. Kasnija ekspanzija Engleza u takozvane kolonije vodila je od samog poetka neverovatnom jaanju engleske mornarice. Zanimljivo je videti kako Engleska, koja je u poetku slala ljude izvan svojih granica, na kraju prela na to da izvozi proizvode, i, na taj nain, slabila sopstvenu poljoprivredu. Mada je danas veliki deo engleskog naroda, dodue onaj prosean, iferioran u odnosu na vrhunski kvalitet nemakog, ipak je vekovna tradicija ovog naroda postala u tako velikoj meri deo njihovog sopstvenog mesa i krvi da naspram naeg naroda poseduje znaajne politike prednosti. Ako na zemaljskoj kugli danas postoji englesko svetsko carstvo, onda, na jednak nain reeno, ne postoji narod koji bi se, na osnovu njegovih optih gradanskopolitikih obeleja, kao i njegove prosene politike mudrosti, bolje uklopio u to. 171

mgih evimo-

Jiodnim
Ipraktino |koje su tano kre-nosti nuno Izuj'einjenilcarstva. Ne-3 svetsko lja,Oevidno? ionaidejipo)uno spontatinesvesnim |zacrtanog ciIffiri cilj se, u paroda, tako adavnanjih induguje sluainie?ovogosniva-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Osnovna ideja koja je dominirala engleskom kolonijalnom politikom, s jedne strane, sastojala se u tome da se pronade podruje trita za Engleze, kao i da se odravaju njihove dravne veze sa domovinom i, s druge strane, da se obezbedi englesko ekonomsko trite i izvori sirovina. Razumljivo je to to su Englezi uvereni u to da Nemci nisu u stanju da izvre kolonizaciju, kao to je, u obrnutom sluaju, potpuno razumljivo to to isto Nemci misle za Engleze. Oba naroda zauzimaju razliita stanovita u pogledu toga kako razmiljaju o sposobnosti neophodnoj za kolonizaciju, pa je tako englesko stanovite bilo daleko, daleko praktinije i umerenije, dok je nemako obeleeno vie nekakvim zanosom. Kada se Nemaka borila za prve kolonije, ona je ve bila vojnika drava u Evropi pa, prema tome, i mona drava prvog ranga. Ona se izborila za titulu svetske sile besmrtnim dostignuima u svim oblastima ljudske kulture, kao i na planu vojne vetine. Sada se moglo zapaziti da je, posebno u dvadesetom veku, opta tenja ka kolonijalizmu proela sve nacije, dok je prvobitno vodea ideja ve poela da jenjava. Na primer, Nemaka je zahtev za kolonizacijom motivisala njenim sposobnostima i eljom da iri nemaku kulturu. To je samo po sebi predstavlja-lo besmislicu. Pre svega zato to kultura, koja je sutinski ivot-ni izraz odredenog naroda, ne moe biti preneta drugom narodu koji je po svojim psihikim predispozicijama potpuno drugaiji. To moe, u najboljem sluaju, nastupiti sa takozvanom internacionalnom civilizacijom koja stoji u istom odnosu sa kulturom kao dez muzika sa Betovenovom simfonijom. Ali, osim toga, nikada se nije desilo da Englezi, u to vreme, osnivanje engleskih kolonija motiviu neim drugim osim krajnje realnim i razumnim prednostima koje bi im to moglo doneti. Ako se kasnije Engleska i zaloila za slobodnu plovidbu morem ili za ugnjetene nacije, to nikada nije uinila da bi opravdala svoje kolonijalne aktivnosti, ve da bi unitila opasnu konkurenciju. Zato je engleska kolonijalna aktivnost morala da bude uspena delimino iz 172

politik.

jebiloiistoaj daulcpas pokazivalif denikasvd da ugro/> jonekei sa Ali niko intcrcsi nil umcsto toga| sc ne moe 1 postavljali I mcr, tamonji I vc prcdabii li moda nek mo zatodabij ta, a nc bi garantovalal ska ponovo I mou ogror olakala ov to da bi engli su to glcdita < nikada nije

Engleska kao saveznik najnormalnijih razloga. Jer to su Englezi manje i pomiljali na to da urodenicima nameu svoju kulturu ili vaspitanje, to se njima takva vlada inila saoseajnijom, budui da uopte nisu ni oseali potrebu za kulturom. Povrh svega, svakako da je ovde takoe postojala mogunost primene sile utoliko pre to se na taj nain ne bi odst upilo od kulturne misije. Engl eskoj je bilo potre bn o tr ite i iz vor i sir ovina z a pr oizvo de, to je ona sebi i obezbedila kroz politiku sile. To je smisao engleske kolonijalne politike. Ako je kasnije Engleska ak i izgovorila re kultura, to je bilo isto sa propagandnog stanovita, kako bi mogla moralno j da ulepa svoje isuvie ogoljene akcije. U stvarnosti su Englezi pokazivali potpunu ravnodunost prema ivotnim uslovima urodenika sve dotle dok to ne bi prevazilo meru u kojoj bi poelo ' da ugroava njihove sopstvene ivotne uslove. To to su kasnije jo neke ideje, koje su se ticale politikog prestia, bile povezane sa kolonijama veliine Indije potpuno je razumljivo i shvatljivo. ! Ali niko ne moe da raspravlja oko toga da, na primer, indijski iateresi nikad nisu odredivali ivotne uslove Engleza, ve da su umesto toga engleski ivotni uslovi odreivali indijske. Kao to se ne moe dovoditi u pitanje ni to da su Englezi ak i u Indiji ! postavljali kulturne institucije bilo koje vrste ne kako bi, na prii mer, tamonji stanovnici mogli uzeti uea u engleskoj kulturi, ve pre da bi mogli izvui jo veu korist iz njihovih kolonija. Da li moda neko veruje da je Engleska izgradila puteve u Indiji sa! mo zato da bi Indijcima pruila mogunosti evropskog transporta, a ne zato da bi omoguila bolje korienje kolonije, kao i da bi garantovala laku dominaciju? Kada bi danas u Egiptu Engleska ponovo krenula stopama faraona i uskladitila vodu Nila pomou ogromnih brana, to sasvim sigurno ne bi uradila da bi I olakala ovozemaljski ivot siromanim radnicima, ve samo zato da bi engleski pamuk oslobodila amerikog monopola. Ali, sve su to gledita o kojima se Nemaka, u svojoj kolonijalnoj politici, , nikada nije usudila da razmilja javno. Englezi su bili edukatori 173

ne lco lnLjju, |isto noaoj [dale|bekajonaje L drIbesmrtInaplanu dvadeseifcdokje er, Nemaibnostima IpredstavljaIinski ivotjomnarodu odrugaiji. i internaIsakulturom i,osim toga, ljeengleskih i i razumIsekasnije Enpzaugnjetene kolonijalne piato je eriglea delimino iz

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA starosedelaca za njihove interese, a Nemci su bili nastavnici. Da su se na kraju starosedeoci mogli oseati bolje s nama nego pod Englezima, to bi za normalnog Engleza bilo neto nepojmljivo, neto o emu ne bi moglo ni da se pria s obzirom na nau vrstu kolonijalne politike, ve bi sasvim sigurno favorizovao englesku varijantu. Ova politika postepenog osvajanja sveta, u kojem ekonomska mo i politika snaga uvek idu ruku pod ruku, uslovila je poloaj Engleske u odnosu na druge drave. to je Engleska vie rasla u svojoj kolonijalnoj politici, to je vie zahtevala dominaciju nad morem, a to je vie dominirala morem, to je vie ? kao rezultat svega toga, ponovo postajala kolonijalna sila. Ali je onda, isto tako, na kraju sve zavidnije pazila na to da niko ne dode u situaciju da uopste moe da se nadmee sa njom u dominaciji morem ili kolonijalnim posedima. Zato je veoma pogrena i rasprostranjena predstava, posebno u Nemakoj, prema kojoj bi se Engleska odmah usprotivila i poela da se bori protiv bilo kakve nae prevlasti u Evropi. To, u stvari, nije tano. Englesku, zapravo, uopte veoma malo interesuju evropski uslovi sve dotle dok se iz njih ne izdvoji opasan svetski konkurent, tako da je ona oduvek videla da pretnja lei u onom razvoju koji jednog dana moe nadmaiti njenu dominaciju nad morem i kolonijama. Nema sukoba sa Engleskom u Evropi sve dok ona ne bude morala da titi svoju trgovinu i prekomorske interese. Borbe protiv panije, Holandije i kasnije Francuske imaju uzrok ne u preteoj vojnoj moi ovih drava, ve samo u nainu na kojemje ona zasnovana, kao i u rezultatima koji iz toga proistiu. Da panija nije bila prekomorska sila i, na taj nain, konkurentna Engleskoj, malo pre pomenuta bi verovatno jedva obratila panju na nju. Isto vai i za Holandiju. Pa ak i kasnija borba velikih razmera protiv Francuske nije nikada vodena protiv Napoleonove kontinentalne Francuske, ve pre protiv napoleonske Francuske,

ni:

skc. je, p sa Francu^r, ^ vrcnosti velj uveki neodb daljoj jcdne od i zastupaji; dunosti i ozbiljno i mo alijan suprostavlje sklopiti sav da bi podsti mnogo primera k rese sa interesimi savezi, u kojima rcalnim prcdvidai i prctvore u ncpi stavi pre ili kasm oni, u stvari, ne < sto toga, tce sar ili brane intcrese koje u tom trenul Odnosi Engk pruaotporvelik

174

Engleska kao saveznik

jDa
(pod

nska loloaj Irasla u (fciju nad Irezultat p, isto ta-i situaci-i morem la, posebno lusprotivila i lEvropi. To, u fcmalo intereIvoji opasan lipretnja lei u i dominai ona ne bude ;e. Borbe pro-puzrok ne u pre-na kojem je tiu. Da pa-[lonhirentna Engle-liohatila panju na tborba velikih raz-Botiv Napoleonove rfcFrancuske,

koja je svoju kontinentalnu politiku videla samo kao odskonu dasku i polaznu taku za vee, inter-kontinentalne ciljeve. Uopteno gledajui, Francuska e, s datim geografskim poloajem, biti najopasnija sila i predstavljae najveu pretnju Engleskoj. To je bila moda jedina drava u kojoj je ak i ogranieni kontinentalni razvoj mogao u sebi sadrati opasnosti za budunost Engleske. Utoliko je vrednije nae panje i pounije za nas Nemce da je, uprkos tome, Engleska odluila da ude u svetski rat zajedno sa Francuskom. Pouno je zato to to dokazuje da se, uprkos privrenosti velikim sutinskim idejama engleske spoljne politike, uvek uzimaju u obzir trenutno postojee mogunosti i nikada se ne odbacuju samo zbog toga to bi se na slian nain, u blioj ili daljoj budunosti, mogla pojaviti pretnja za Englesku od strane jedne od njih. Nai nemaki Boe kazni Englesku politiari uvek zastupaju miljenje, naime, da dobri odnosi sa Engleskom u budunosti moraju uvek pasti na injenici da se ona nikada ne bi ozbiljno pozabavila time da unapredi nemake interese uz pomo alijanse sa njom kako ovu jednog dana ne bi videla kao sebi suprostavljenu, opasnu i preteu silu. Oigledno, Engleska nee sklopiti savez da bi unapredila Nemake interese, ve samo zato da bi podstakla britanske. Pa ipak, Engleska je do danas pruila mnogo primera kako je vrlo esto uspevala da spoji njene interese sa interesima drugih nacija i da su, uprkos tome, ak i oni savezi, u kojima je prvo imala izvor pomoi i podrke, prema realnim predvianjima, kasnije bili osudeni na to da se promene i pretvore u neprijateljstvo. Jednostavno raskidi, kako se ispostavi pre ili kasnije, lee u osnovi politikih brakova, budui da oni, u stvari, ne slue zastupanju zajednikih interesa, ve umesto toga, tee samo tome da zajednikim sredstvima promoviu ili brane interese dveju drava koje su, same po sebi, razliite, ali koje u tom trenutku nisu suprostavljene. Odnosi Engleske prema Prusiji dokazuju da ona u sutini ne prua otpor velikim evropskim silama superiornog vojnog znaaja 175

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA sve dotle dok su spoljnopolitiki ciljevi ove sile isto kontinentalnog karaktera. Ili e moda neko da ospori da je pod Fridrihom Velikim pruska vojna mo do sada bila nesumnjivo najjaa u Evropi? Neka niko ne veruje u to da se Engleska nije borila protiv Prusije tog vremena samo iz razloga to je, uprkos njenoj vojnoj nadmoi, morala da se ubroji u male drave u pogledu veliine teritorije u Evropi. Ne, to nije tano. Jer kada se Engleska prethodno izborila protiv Holandana, holandska teritorija u Evropi je jo uvek bila prilino manja od Prusije iz kasnijeg fridrihovskog doba. I tu stvarno nije moglo biti rei o opasnoj hegemoniji ili poloaju dominantne sile u vidu Holandije. To to je uprkos tome Engleska decenijama dugom borbom vrila snaan pritisak na Holandiju, razlog lei iskljuivo u osujeenju engleske dominacije na moru i trgovini, kao i u optim kolonijalnim aktivnostima Holanana. Zato neka se niko ne zavarava: da se pruska drava nije tako predano posvetila isto kontinentalnim ciljevima, od Engleske bi nainila venog i najljueg neprijatelja bez obzira na koliinu pruskih isto vojnih sredstava u Evropi, ili opasnosti hegemonizacije Evrope od strane Prusije. Kada su nai nacionalno-patriotski politiari malo razmislili o tome, nisu retko sa ogorenjem zamerali naslednicima velikog princa to to su zanemarili prekomorske posede koje je on stekao, u stvari, na tome to su ih prepustili i tako vie nisu imali interesa da dalje odravaju i grade Brandenburku prusku flotu. Bila je to srea za Prusiju, i kasnije za Nemaku, to su se stvari upravo tako odigrale. Nita ne govori tako dobro u prilog izvanrednom dravnitvu, posebno Fridriha Viljema I, kao injenica da se ? sa svim oskudnim i beskrajno ogranienim sredstvima male pruske drave, usredsredio iskljuivo na unapredenje kopnene vojske. Ne samo iz razloga to je, na taj nain, ovu malu dravu uspeo da odri u superiornom poloaju pomou jednog roda vojske, ve to je na taj nain isto tako bio poteden mrnje Engleza. Prusija, idui stopama Holanana, ne bi bila u stanju da se bori u tri leska rata, 176

razvioizi uvidu uj mena,ul

niili, doslednai uopte j nozag skom] sc na kopnu, i jc konaaijj postbiz izgradi i odrfi isti mah. Biojel nacija prcpozna za njeno odran njihgranicaula sledila taj pr ' la jc samusii.,, ratovanja na koj su moglc preoki neto od spored nacijc usrcdsrec! ravno, doputar

Engleska kao saveznik sa Engleskom kao dodatnim neprijateljem iza lea. Osim toga i zbog injenice to bilo kakav uspeh prave ratne mornarice, koja bi branila malu prusku dravu, na kraju krajeva, jednostavno ne bi bio mogu zbog teritorijalne baze otadbine, koja je veoma ograniena i nepovoljno smetena u vojnom smislu. ak i u to vreme za Engleze bi bila deja igra da se otarase opasnog konkurenta u Evropi kroz zajedniki koalicioni rat. Uopteno gledajui, injenica da je malo pre spomenuta Pmsija uspela da se razvije iz malog Brandenburga i da se potom novi nemaki Rajh razvio iz iste te dravice, moe se zahvaliti samo torn dubokom uvidu u odnose prave moi, kao i u mogunosti Prusije tog vremena, u kome su se Hoencloreni,sve do Bizmarkovog doba, ograniili samo na jaanje kopnenih snaga. To je bila jedina jasna, dosledna politika. Ako su nemaka Prusija, i kasnije Nemaka, uopte elele da krenu ka budunosti, to je moglo da bude jedino zagarantovano prevlau na kopnu, koje se uklapalo sa engleskom prevlau na moru. Bila je nesrea za Nemaku to to smo se polako udaljavali od tog uvida i nedovoljno izgradivali nau mo na kopnu, a umesto toga preli na planiranje ratne mornarice, iji je konaan ishod bio ionako nezadovoljavajui. ak i Nemaka postbizmarkovskog perioda nije mogla sebi da priuti luksuz da izgradi i odri nadmone oruane snage i na kopnu i na moru u isti mah. Bio je to jedan od najvanijih principa svih vremena da nacija prepozna koje joj je oruje najneophodnije i nezamenljivo za njeno odranje i ouvanje, i da ga potom unapreduje do krajnjih granica ulaui sva svoja sredstva. Engleska je prepoznala i sledila taj princip. Za Englesku, dominacija na moru predstavljala je samu sutinu njene egzistencije. Pa ak i najsjajniji periodi ratovanja na kopnu, uveni ratovi, nenadmane vojne odluke, nisu mogle preokrenuti stav Engleza da u kopnenim snagama vide neto od sporednog znaaja za Englesku, i da celokupnu snagu nacije usredsrede na odranje prevlasti na moru. U Nemakoj, naravno, doputamo sebi da nas ponesu veliki talasi kolonijalizma 177

fcleska Ifivroirihovinoniji nprkos pritisak le domiJaktivno-se pruska i ciljevijhjatelja bez jpuliopalasunaina-B, nisu retko [atotosuza-,ri, na tome liadalje odra|:osreazaPruoodigrale. idravnitvu, iisasvimoskuLpniskc drave, ivojske. Ne samo luspeo da odri u e,vetojena aPrusija, idui triutrileskarata,

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA devetnaestog veka, i da, ojaani moda romantinim uspomenama na staru Hanzu, kao i podstaknuti miroljubivom ekonomskom politikom, stavimo u stranu ekskluzivno unapredenje kopnene armije i da se latimo formiranja flote. Ta politika pronala je svoj konaan izraz u tvrdnji, koliko besmislenoj toliko i zlosrenoj: Naa budunost lei na vodi. Ne, upravo suprotno, ona se za nas u Evropi prostire i lei na kopnu, upravo tako kao to e uzroci naeg pada uvek biti isto kontinentalnog karaktera: na nesreni teritorijalni i uasni vojnogeografski poloaj. Sve dotle dok je Prusija sebe ograniavala samo na evropske ciljeve u spoljnoj politici, nije imala razloga da se pribojava Engleske. Prigovor da je uprkos tome profrancusko raspoloenje ve preovladalo u Engleskoj u godinama 187071., nije relevantan, i u svakom sluaju nita ne znai. Jer je u to vreme pronemaki stav isto tako preovladao u Engleskoj; u stvari, francuska akcija je bila igosana kao svetogrde sa propovedaonica u engleskim crkvama. tavie, bio je to kategoriki usvojen zvanian stav. Naime, potpuno je oevidno da e Francuska zaista nastaviti da pokazuje naklonost i razumevanje za dravu koja je znaajna poput Engleske, tim vie to se uticaj njene tampe neretko vri kroz strani kapital. Francuska je oduvek veto umela da pobudi simpatije i naklonost drugih. Tako je ona uvek koristila Pariz kao svoje najmonije pomono oruje. Ali, to se nije odigralo samo u Engleskoj, na primer, ve ak i u Nemakoj. Usred rata, tokom 1870-71. godine, osnovana je ne tako mala klika u berlinskom drutvu, u stvari na Berlinskom dvoru, koja je otvoreno pokazivala naklonost prema Francuskoj. U svakom sluaju, oni su znali kako da dugo odlau bombardovanje Pariza. I potpuno je razumIjivo to to su engleski krugovi posmatrali nemaki vojni uspeh ispunjeni pomeanim oseanjima. Ali, u svakom sluaju, nisu mogli da preokrenu zvanian stav britanske vlade u pravcu intervencije. ak i miljenje da bi to trebalo da se pripie samo injenici da je pozadina bila pokrivena od strane Rusije, u ta je

Engle
rata>umeakodabui bojavaomeii u mirno koliko ga gla je istot Pravac i On tee up antipatiju \ vojnopomorsS ovckncsme^ zabrinuto dravnoi ^cmrazvojui smcmo dana( dujemo aktiv_ ^ kovska Nemaka<| pogledu politike $ Rusije, nc prcdu rc, dalcko od i rivanjc drugim i optuimo ako; hovih naroda. Dajeprcdratu prcthodnom prusk roljubivom i ekonomsfc sluajuje, presvega,n nognivoa, kojijcpr*L lo da sc pribojava h

178

Engleska kao saveznik Bizmark bio uveren, nije menjalo nita. Jer se ovo pokrivanje pozadine nameravalo prvenstveno protiv Austrije. Da je, meutim, Engleska odustala od svog neutralnog stava u to vreme, ak ni rusko pokrivanje pozadine ne bi bilo u stanju da sprei izbijanje rata velikih razmera. Budui da bi tada Austrija logino postala umeana i, na jedan ili na drugi nain, uspeh iz 1871. godine teko da bi mogao da se odigra. U stvari, Bizmark se potajno pribojavao meanja od strane stranih drava ne samo u ratnim, ve i u mirnodopskim pregovorima. Naime, ono to se dogodilo nekoliko godina kasnije protiv Rusije, intervencija drugih sila, moOp S ke fcva Engla je isto tako da inscenira Engleska protiv Nemake. fenjeVe Pravac antinemakog stava Engleza moe tano da se prati. [vantan, i On te e uporedo sa naim razvojem na moru, prerasta u otvorenu lemaki antipatiju sa naom kolonijalnom aktivnou, i, konano se, sa ukcija vojnopomorskom politikom zavrava neprikrivenom mrnjom. lengleskim o vek ne s m e pogr eno d a zaklju i kako u En gleskoj du bo ko liian stav. zabrinuto dravno vostvo nije naslutilo veliku opasnost u buduInastaviti da tcm razvoju naroda tako efikasnog kao to su Nemci. Nikada ne :ajna posmemo da na osnovu naih, nemakih greaka i propusta prosuvri duje mo aktivnosti drugih. Frivolnost sa kojom je postbiz mar|da pobudi kovska Nemaka dozvolila sebi da dospe u takav poloaj da se u la Pariz kao j pogledu politike sile zatekne u opasnosti od strane Francuske i alo samo Rusije, ne preduzimajui pri tome bilo kakve ozbiljne protivmetedrata, tokom re, daleko od toga da nam doputa da pripiemo slino zanemaliterlinskom rivanje drugim silama, ili da ih sa moralnom indignacijom *no pokazioptuimo ako zaista bolje vode rauna o vitalnim potrebama njimi su znali hovih naroda. uno je razumDa je predratna Nemaka donela odluku o tome da nastavi sa tkivojni uspeh prethodnom pruskom kontinentalnom politikom, umesto sa miL s luaju, nisu i roljubivom i ekonomskom, koja je imala kobne posledice, u tom vcu inter! sluaju je, pre svega, mogla ojaati kopnene snage do superior;c samo inog nivoa, koji je prethodno dostigla Prusija, i drugo, nije trebaeRusijc u ta jo lo da se pribojava bezuslovnog neprijateljstva sa Engleskom. U 179

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA bilo kom sluaju, jedno je sigurno: da je Nemaka sva svoja ogromna sredstva koja je potroila na flotu upotrebila za jaanje kopnene vojske, ona se za svoje interese mogla boriti na drugaiji nain, barem na presudnom, evropskom bojnom polju. I tako bi nacija bila poteena toga da vidi kako kopnena vojska, naoruana da gore ne moe biti, polako krvari protiv nadmone svetske koalicije, dok vojnopomorske snage, barem u onim odluujuim borbenim jedinicama, rdaju u lukama kako bi na kraju zavrile vie nego sramnom predajom. Neemo pronalaziti izgovore za lidere, ve emo skupiti hrabrost da priznamo kako to lei u samoj prirodi takvog oruja za nas. Jer, u isto vreme, kopnena armija je bila povlaena iz jedne da bi potom hrlila u drugu bitku, bez obzira na gubitke i druge tekoe. Kopnena vojska je bila pra-vo nemako oruje, izrasla iz stogodinje tradicije, ali je na kraju naa flota ispala samo jedna romantina igraka, oruje za paradu, napravljeno sebe radi i koje opet zarad njega samog nije moglo da se rizikuje. Celokupna dobit koju nam je to donelo je nesrazmerna uasnom gnevu kojim nas je to opteretilo. Da Nemaka nije krenula tim pravcem razvoja, poetkom veka mi smo i dalje mogli da izgradimo odnos pun razumevanja sa Engleskom, koja je u to vreme bila spremna na tako neto. Svakako, jedno takvo razumevanje trajalo bi samo ukoliko bi bilo propraeno korenitom promenom naeg spoljnopolitikog cilja. ak i na samom prelazu iz jednog u drugi vek, Nemaka je mogla odluiti da obnovi prethodnu prusku kontinentalnu politiku, i da, zajedno sa Engleskom, izvri odluujui uticaj na kasniji razvoj svetske istorije. Pri svemu tome, prigovor naih veitih oklevala i skeptika da bi to ipak bilo neizvesno zasnovan je na linim miljenjima. U svakom sluaju, dosadanja engleska istorija govori suprotno tome. Kojim pravom takvi skeptici pretpostavljaju da Nemaka nije mogla da igra istu ulogu kao Japan? Glupa fraza da bi Nemaka na taj nain mogla zaustaviti engleska puana zrna isto tako je mogla da se primeni i na Fridriha Velikog kqii 180

na;, ajuj ncgol moralid sila u l\ pusti scVn uvck proi kaoop inji kaotoil la, nijer lcvanja tada od injes Akoi trcbalo da j ristimo 19 mo Rusiji uopte nu govaraju ta je i skog drav tnjakovii koji razmiljaju u sl umctnost sagle nosti uzimaju S obzirom i kvo sutinsko i rccno, imalo

Engleska kao saveznik Ija lije i ! je, na kraju, na evropskim bojnim poljima pomogao u tome da se olaka engleski konflikt sa Francuskom izvan Evrope. Prosto je besmisleno navoditi dalje primedbe da bi se Engleska jednog dana ipak mogla okrenuti protiv Nemake. Jer bi ak i u tom sluaju poloaj Nemake, nakon poraza Rusije u Evropi, bio bolji nego to je bio poetkom Svetskog rata. Naprotiv, da se rusko-japanski rat vodio u Evropi izmedu Nemake i Rusije, Nemaka bi moralno toliko ojaala da bi, u sledeih trideset godina, ma koja sila u Evropi prvo paljivo odvagala da li da prekine mir i dopusti sebi da ude u koaliciju protiv Nemake. Ali sve te zamerke uvek proistiu iz mentaliteta predratne Nemake, koja je i sama, kao opozicija, znala sve, ali nije preduzimala nita. injenica je da se, u to vreme, Engleska pribliila Nemakoj, kao to i dalje stoji injenica da Nemaka, to se tie njenog udela, nije mogla da se predomisli i napusti mentalitet veitog oklevanja i odugovlaenja i zauzme jasan stav. Ono to je Nemaka tada odbila bilo je paljivo motreno od strane Japana i na taj nain je stekla reputaciju svetske sile na relativno lo nain. Ako niko u Nemakoj nije eleo to da uini, onda je svakako trebalo da se pridruimo drugoj strani. Potom smo mogli da iskoristimo 1904. ili 1905. godinu za sukob sa Francuskom i dobijemo Rusiju u naoj pozadini. Ali ta oklevala i odlagai to gotovo uopte nisu eleli. Iz prevelikog opreza, istog oklevanja i neodgovarajueg znanja, ni u jednom asu nisu bili u stanju da utvrde ta je to to uistinu ele. I samo u tome lei superiornost engleskog dravnitva, jer tom zemljom ne upravljaju takvi pametnjakovii koji ne mogu da se odvae na akciju, ve ljudi koji razmiljaju u skladu sa okolnostima i za koje je politika svakako umetnost sagledavanja mogunosti, ali koji isto tako sve mogunosti uzimaju u obzir i zaista se suoavaju sa njima. S obzirom na to da je Nemaka, medutim, jednom izbegla takvo sutinsko raziimevanje sa Engleskom, koje bi, kao to je ve reeno, imalo trajan znaaj samo da je u Berlinu uspeo da se 181

[etske |uim ivrile : za i u sana ar: bitku, iaprajena kraju ieza paramoielo je ne-

I \

joetkom ve- ' unevanja sa toneto. Sva[obibilopro > igcilja. ak a je mogla iupolitiku, i da, Buakasniji razvoj veitih oklevala ; Ijena linim miaistorija govori lostavljaju da an? Glupa fraza ' feneleska puana fh'ha Velikog koji

Adolf Hitler M OJ

POREDAK SVETA

postavi jasan kontinentalni, teritorijalno-politiki cilj, ova je poela da organizuje svetski otpor protiv zemlje koja je pretila njenim interesima u pogledu prevlasti na moru. Svetski rat nije tekao u skladu sa poetnim oekivanjima i procenom vojne gotovosti i efikasnosti naeg naroda, pa ak ni sa pretpostavkama Engleza. Svakako, Nemaka je bila konano savladana, ali tek nakon to se na ratitu pojavila Amerika Unija, a mi izgubili podrku pozadine zbog unutranjeg propadanja domovine. Ali na taj nain nije postignut pravi engleski ratni cilj. Zaista, nemaka pretnja engleskoj prevlasti na moru bila je odstranjena, ali se zato pojavila pretnja Amerike, i to daleko osnovanija. Ubudue najvea opasnost za Englesku vie nee vrebati u Evropi, ve u Severnoj Americi. U Evropi, u ovo vreme, Francuska je najopasnija po Englesku. Njena vojna prevlast ima posebno opasan znaaj za Englesku zbog meduodnosa geografskog poloaja ove dve drave. Ne samo zbog toga to veliki broj engleskih centara od vitalnog znaaja izgleda praktino neodbranjiv od francuskih vazdunih napada, ve i zbog brojnih gradova u Engleskoj koje se sa obala Francuske lako mogu nai na meti artiljerije. U stvari, ako uz pomo moderne tehnologije uspe da se unapredi i povea borbena mo najtee artiljerije, onda bombardovanje Londona sa francuskog kopna uopte nee biti nemogue. Pa ipak, jo je vanije to to bi francuski podmorniki rat protiv Engleske imao sasvim drugaiju osnovu od prethodnog nemakog tokom svetskog rata budui da bi francuski iroki front na dva mora oteao da Engleska preduzme odbrambene mere, koje su mogle da se pokau kao efikasne s obzirom na ogranieni vodeni pojas. Ko god u dananjoj Evropi pokua da pronade prirodne neprijatelje Engleske uvek e moi da ih nade u Francuskoj i Rusiji: Francuskoj, kao sili sa kontinetalnim politikim ciljevima, koji su, meutim, samo pokrie za veoma iroko naznaene namere opteg internacionalnog politikog karaktera; Rusiji, kao

opa<

veitu kabilac i otuda mo$ nosa Ne, i ubudue 6 nim dina. I postati] iposebnihpotrchMj politiki pravac,Vs na moru i trgov; ciljevima,onda| jcbi utomslu bi bilo, budui daakiis suje samo uV moru, pa na (: spoljne po)hiL nepovezanjmsa; pcrija ne stvaraseA politikc. Zato erazboritoi presudnozanjenu< r , tcrcsima isto takoei godonincintcrcsuju,i, ga.Akogodmoedaj

182

Engleska kao saveznik lanjafccilj. je od-o osno-fe vrebati LFran[timapoafskog f< broj en-codbra-|mh gradova ai na meti ijpje uspe da tondabomlnee biti neipodmorniki [jodprethodnog sloirokifront mbene mere, ^naogranieni eprirodne neJfencuskoj i Rui ciljevima, onaznaene nalera; Rusiji, kao opasnom neprijatelju Indije i vlasnici svih izvora nafte, koji danas imaju isti znaaj kao rudnici uglja, za koje se nekada, tokom prolih vekova, izborila ekiem i orujem. Ako Engleska ostane verna svojim velikim, svetskim politikim ciljevima, njeni potencijalni protivnici bie Francuska i Rusija u Evropi, a u drugim delovima sveta, Amerika Unija. Nasuprot tome, ne postoji razlog koji bi u Engleskoj pobudio veitu mrnju protiv Nemake. Inae bi engleska spoljna politika bila odredena motivima koji daleko prevazilaze pravu logiku, i otuda mogla izvriti presudan uticaj na karakter politikih odnosa izmedu nacija moda samo u glavi nemakog profesora. Ne, i ubudue e stavovi Engleske biti u skladu sa isto praktinim gleditima i isto tako trezveni kao i u poslednjih trista godina. I upravo tako kao to su trista godina stari saveznici mogli postati neprijatelji Engleske, a neprijatelji ponovo saveznici, isto ta ko e se deavati i ubudue sve dotle dok za to bude bilo optih i posebnih potreba. Ako, meutim, Nemaka zauzme potpuno nov politiki pravac, koji se vie nee protiviti engleskoj dominaciji na nioru i trgovakim interesima, ve se posvetiti kontinentalnim ciljevima, onda loginog razloga za englesko neprijateljstvo, koje bi u tom sluaju bilo neprijateljstvo radi neprijateljstva, vie ne bi bilo, budui da ak i ravnotea evropskih sila Englesku intereSU J^ samo ukoliko ometa razvoj svetske trgovine i prevlast na moru, pa na taj nain ugroava i nju samu. Nema takvog vodenja spoljne politike koje se manje rukovodi doktrinama apsolutno nepovezanim sa ivotnim injenicama od engleskog. Svetska imperija ne stvara se sredstvima sentimentalne ili isto teoretske politike. Zato e razborito zapaanje britanskih interesa biti isto tako presudno za njenu spoljnu politiku. Ko god se isprei njenim interesima isto tako e u budunosti postati njen neprijatelj. Koga god oni ne interesuju, nee ni Egleska biti zainteresovana za njega. A ko god moe da bude koristan, s vremena na vreme, bie 183

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA pozvan na englesku stranu bez obzira na to da li joj je bio neprijatelj u prolosti ili bi to mogao ponovo da postane u budunosti. Samo politiar koji predstavlja buroaziju nacionalne Nemake moe sebi dopustiti da odbije koristan savez iz razloga to on kasnije moe zavriti neprijateljstvom. Pripisati takvu ideju Englezu predstavlja uvredu za politiki instinkt njegovog naroda. Svakako, ako Nemaka sebi ne postavi nikakav politiki cilj, onda emo lutati bez plana iz dana u dan i biti bez ikakve misli vodilje; ili ako se cilj vraanja granica i teritorijalnih uslova iz 1914. godine, na kraju okrene politici svetske trgovine, kolonizacije i mornarice, budue neprijateljstvo Engleske e zaista biti krajnje izvesno. Onda e se Nemaka ekonomski guiti pod Dousovim nametima, politiki propasti pod Lokarnovim sporazumima, i sve vie i vie slabiti kvalitet svoje rase da bi na kraju okonala ivot kao Holandija ili druga vajcarska u Evropi. Do toga svakako mogu da dovedu nai buroasko-nacionalni i patriotski foteljaki politicari, jer da bi se to stvarno desilo, sve to bi trebalo da urade jeste da istraju na svom sadanjem putu frazerstva, bunih protesta, ratovanja sa celom Evropom i, potom, kukavikog bega pre bilo kakve akcije. To bi onda bilo ono to nacionalna buroasko-patriotska politika podrazumeva pod nemakim preporodom. Prema tome, kao to je naa buroazija tokom gotovo ezdeset godina znala kako da degradira i kompromituje nacionalnu ideju, isto tako je njenim slabljenjem unitila divnu ideju otadbine svodei je samo na frazu u njenim patriotskim udruenjima. Svakako, tu se pojavljuje i drugi vaan faktor u pogledu stava Engleske prema Nemakoj: presudan uticaj Jevreja u svetu, koji takode postoji i u Engleskoj. Kao to je sigurno da sam anglosaksonizam moe da prevazide ratnu psihozu protiv Nemake, isto tako Jevreji u svetu sigumo nee zanemariti nijedan detalj kako bi raspirivali stara neprijateljstva i zavade sa ciljem da spree zavoenje mira u Evropi, i na taj nain omogue ak184

posebnokl

Engleska kao saveznik tiviranje boljevistikih destruktivnih stremljenja usred opte konfuzije i nemira. Ne moemo da raspravljamo o svetskoj politici, a da ne uzmemo u obzir tu najstraniju silu. Zato u se dalje u ovoj knjizi posebno baviti tim problemom.

| sporazu-Jbi na kraju pEvropi. Do nalni i patriilo, sve to bi inputufrazeriuii,potom, ku-) ono to evapodnemaproazija tokom iDjkompromituje jaunitila divnu impatriotskim ^ogledu staksigurno da sam an|tozuprotivNema{ezanemariti nijedan Jvaizavadesaciljem ijnainomogueak185

Poglavlje 15

Italija kao saveznik

Svakako, ako Engleska bez ikakvog pritiska nije zauvek zadrala duboko ratno neprijateljstvo prema Nemakoj, Italija je imala jo manje osnova za to. Italija je druga drava u Evropi koja nikako ne sme da bude sutinski neprijatelj Nemakoj. U stvari, njeni spoljnopolitiki ciljevi ne bi uopte trebalo da protivree nemakim. Naprotiv, ni sa jednom dravom Nemaka nema toliko zajednikih interesa*kao upravo sa Italijom, i obrnuto. U vreme kada je Nemaka nastojala da postigne novo nacionalno ujedinjenje, isti proces se odigravao i u Italiji. Naravno, Italiji je nedostajala centralna vlast iji bi znaaj postepeno rastao, i konano dostigao vrtoglave visine, kakvu je Nemaka, u procesu nastajanja, imala u Prusiji. Ali dok su se nemakom ujedinjenju, pre svega, suprotstavile Francuska i Austrija kao pravi neprijatelji, tako je i pokret italijanskog ujedinjenja morao da trpi uglavnom od strane ove dve sile. Glavni uzrok, naravno, lei u habzburkoj dravi koja je morala da ima i zaista je imala vitalni interes da Italiju dri i odri rasparanu. Budui da je drava veliine Austrougarske nezamisliva bez direktnog pristupa moru, a da su na jedinoj teritoriji koja je mogla posluiti u te svrhe - barem to se tie njenih gradova - iveli Italijani, Austrija se, negodujui, bezuslovno suprotstavila pojavi ujedinjene italijanske drave iz stra-

186

poli vomm spoljm njcnjcij form mogu raspolaitn nim izb paralie ri^l to jest ( veru Italijc. ux.i stojalojcjojj cilj daljcgi^ korak koj\M kadascpop ljavanjaioti iiomzatodabii Svetski r;r ga kojcsamvasp napravila moai nijc dovrei veliki dogadaj bic kako, njegovo 1 stavljali podjcdnakoi nacionalnih glcditaj Naimc, kao Sto I politike granicau] dovoljc vitalne \ buroasko nacionali zadovolji italijanskii Poput nemakog,^ mljc, kojajejcdnim(

Italija kao saveznik ha da bi mogla izgubiti ove oblasti. U to vreme ak i najhrabriji politiki cilj italijanskog naroda mogao je da lei jedino u njihovom nacionalnom ujedinjenju. To je onda takoe nuno uslovilo spoljnopolitiki stav. I zato je, u trenutku kada je italijansko ujedinjenje (preko Savoje) polako poelo da poprima odlike zvaninog formiranja, Kavur, njen briljantni i veliki dravnik, iskoristio sve mogunosti koje su mogle posluiti ovom posebnom cilju. Italija raspolae mogunou da se ujedini neverovatno dobro promiljenim izborom saveznike politike. Njen je cilj bio da, pre svega, paralie glavnog neprijatelja njenog ujedinjenja, Austrougarsku, to jest da na kraju navede tu dravu da napusti provincije na severu Italije. Uz to, ak i nakon pripajanja provincija Italiji, postojalo je jo 800.000 Italijana samo u Austrougarskoj. Nacionalni cilj daljeg ujedinjenja ljudi italijanske nacionalnosti bio je prvi korak koji se morao izdrati i ije se odlaganje moralo prevazii kada se, po prvi put, pojavila opasnost italijansko-francuskog udaljavanja i otudenja. Italija je odluila da ude u Trojni savez, uglavnom zato da bi dobila vreme za njeno unutranje konsolidovanje. Svetski rat je konano doveo Italiju u tabor Antante iz razloga koje sam ve spomenuo. Na taj nain, italijanska zajednica je napravila moan korak napred. ak i danas, medutim, taj proces nije dovren. U svakom sluaju, za italijansku dravu je, ipak, veliki dogadaj bio unitenje omrznutog habzburkog carstva. Svakako, njegovo mesto su zauzeli Juni Sloveni, koji su ve predstavljali podjednako veliku opasnost za Italiju na osnovu optih nacionalnih gledita. Naime, kao to buroaska nacionalna politika i koncepcija politike granica u Nemakoj na kraju krajeva nisu mogle da zadovolje vitalne potrebe naeg naroda, isto tako malo je mogla i buroasko nacionalna politika ujedinjenja italijanske drave da zadovolji italijanski narod. Poput nemakog, italijanski narod ivi na maloj povrini zemlje, koja je jednim delom slabo plodna. Vekovima, u stvari, tokom 187

iltalijaje pEvropi ko;oj.Ustvalaprotivree anematolimto. jenovo nacio|.Naravno, Ita-) rastao, procesu Dujedinjenju, Ipvineprijatelji, Utrpiuglavnom ^eiuhabzburskoj taiinteres da Ita^veliine Austroioru, a da su na le-baremto se ^egodujui, bezedraveizstra-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA mnogo, mnogo vekova, prenaseljenost je primorala Italiju da stalno alje Ijude izvan svoje teritorije. Pa ak iako se veliki deo tih emigranata, kao sezonski radnici, vrati u Italiju da bi tu iveo od uteevine, to vie nego ikada vodi do daljeg pogoravanja situacije. I ne samo da se na taj nain nije reio problem stanovnitva, ve se jo vie produbio. Ba kao to je Nemaka kroz izvoz robe postala zavisna od sposobnosti, potencijala i spremnosti drugih monih sila i zemalja u pogledu toga da li e primiti te proizvode, upravo tako je prola i Italija sa njenim izvozom radne snage. U oba sluaja, zatvaranje trita koje prima proizvode ili radnike, do kojeg bi moglo da dode usled raznih sticaja okolnosti, nuno bi dovelo do katastrofalnih posledica unutar tih zemalja. Otuda pokuaj Italije da kontrolie problem odranja poveanjem industrijske aktivnosti ne moe da bude uspean zato to joj, ve u samom startu, nedostatak sirovina u velikoj meri onemoguava da se nadmee i postane konkurentna. Kao to je u Italiji koncepcija formalne buroasko-nacionalne politike prevazidena i to je njeno mesto.zauzeo oseaj odgovornosti prema narodu, isto tako e ova drava biti prisiljena i da odstupi od ranijih politikih koncepcija da bi se vratila teritorijalnoj politici velikih razmera. Zalivi obala Sredozemnog mora sainjavaju, pa tako i ostaju, prirodna oblast italijanske ekspanzije. to dananja Italija vie napusti njenu prethodnu politiku ujedinjenja i prede na imperijalistiku, to e vie krenuti putevima drevnog Rima, ne iz nekakve pobude da postane sila, ve iz duboke, unutranje potrebe. Ako dananja Nemaka traga za zemljitem u Istonoj Evropi, to nije znak ekstravagantne elje za mo, ve samo rezultat njene potrebe za teritorijom. A ako Italija danas tei ka tome da povea uticaj na obale Mediteranskog basena i ako je kao krajnji cilj zacrtala sebi da osnuje koionije, to je takode samo izraz proistekao iz iste potrebe, iz prirodne odbrane interesa. Da nemaka pre-

biiou jans| ko najpri naime i Trojnogs; Bilajei vodstvoRa| C J' >I

nacionak zelo stav protP zanekakav^ liju. Uto) e nacionalnel diplomatije, dal kvareni korak j unutranju ha lim svetom. Sada je Au nje razloga i dana nuno i datovieltalijada teresunarodaito^ litiku koja se tie nj svojim najvcim kc skom. Francuskani1 a sila na Mediterar snagama, ili posred prcke na putu italijg ka, a na kraju se ne

188

Italija kao saveznik povni-ijkroz ispremfeprimifizvozom i proiz-lih sticaja lunutar tih lijapoveaizato to (jmeri oneHiacionai[ooseaj odgoJjprisiljena i da Utila teritori|patakoiostaju, ja Italija vie |prede na imperiia, ne iz neinjepotrebe. Lnoj Evropi, to Lorezultat njene ptomedapovea jokrajnji cilj zaBpizrazproistekao predratna politika nije bila potpuno zaslepljena, svakako bi podrala i podstakla ovaj razvoj svim raspoloivim sredstvima. Ne samo zato to bi to znailo opravdano jaanje saveznika, ve zato to bi to moda moglo da prui jedinu mogunost udaljavanja italijanskih interesa od Jadranskog mora i na taj nain smirivanje sukoba sa Austrougarskom. Takva politika bi, pored toga, pojaala najprirodnije neprijateljstvo koje je uopte moglo da se razvije, naime izmedu Italije i Francuske, ije bi posledice bile jaanje Trojnog saveza u pozitivnom smislu. Bila je prava nesrea za Nemaku to je u to vreme ne samo vodstvo Rajha doivelo potpuni neuspeh u tom pogledu, ve to je, povrhjsvega, javno mnjenje - predvodeno suludim nemakim nacionalnim patriotima i spoljnopolitikim zanesenjacima - zauzelo stav protiv Italije. Posebno iz razloga to je Austrija saznala za nekakav neprijateljski element o italijanskoj operaciji u Tripoliju. U to vreme, medutim, smatralo se politikom mudrou nae nacionalne buroazije da podri svaku glupost ili podlost beke diplomatije, da bi, u stvari, i sama preduzela isti taj glupi ili pokvareni korak, i, na taj nain, u najboljem svetlu demonstrirala unutranju harmoniju i solidarnost ove srdane alijanse pred celim svetom. Sada je Austrougarska zbrisana. Ali Nemaka ima ak i manje razloga nego ranije da ali zbog razvoja Italije, koja se jednog dana nuno mora proiriti na raun Francuske. S obzirom na to da to vie Italija danas otkriva svoje najznaajnije zadatke u interesu naroda i to vie, u skladu s tim, prelazi na teritorijalnu politiku koja se tie njenih granica, to vie mora da ulazi u sukob sa svojim najveim konkurentom na Sredozemnom moru, Francuskom. Francuska nikada nee tolerisati to da Italija postane vodea sila na Mediteranu. Ona e to pokuati da sprei, ili sopstvenim snagama, ili posredstvom saveznika. Francuska e postaviti prepreke na putu italijanskog razvoja kad god joj se za to ukae prilika, a na kraju se nee uzdrati ni od upotrebe sile. ak ni takozvana 189

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA srodnost ove dve latinske nacije nee izmeniti nita u tom pogledu, jer ona nije vea od srodnosti izmeu Engleske i Nemake. Pored toga, tano onoliko koliko Francuska slabi u pogledu snage sopstvenog naroda, utoliko vie otvara rezervat crnaca. A onda se opasnost nezamislivih razmera pribliava Evropi. Ideja o tome da se francuski crnci, potencijalni zagadivai krvi belaca, nasele na Rajni u ulozi uvara kulture protiv Nemake, toliko je monstruozna da je samo pre nekoliko decenija smatrana potpuno nemoguom. Svakako da bi sama Francuska pretrpela najveu tetu kroz naseljavanje stanovnitva ove krvi, ali samo ako i druge evropske nacije zadre svest o vrednosti njihove bele rase. Posmatrano u isto vojnom smislu, Francuska vrlo lako moe dopuniti svoje evropske formacije, i, kao to je Svetski rat pokazao, isto tako ih vrlo efikasno obavezati. Konano, ova armija, u potpunosti sastavljena od nefrancuza, u stvari omoguava izvesnu odbranu protiv komunistikih demonstracija, budui da e se potpuna podreenost u svim situacijama lake ouvati u armiji koja uopte nije krvno povezana sa francuskim narodom. Ovaj razvoj ima najopasnije posledice, pre svega, po Italiju. Ako italijanski narod eli da odreuje svoju budunost prema sopstvenim interesima, onda e, na kraju, za neprijatelja imati crnaku armiju, mobilisanu od strane Francuske. U svakom sluaju, u interesu Italije ni najmanje ne lei da uspostavi neprijateljski odnos sa Nemakom, jer je to neto to ak ni u najboljem sluaju ne bi popravilo njen ivot u budunosti. Naprotiv, ako ijedna drava konano moe zakopati ratnu sekiru, to je Italija. Naime, Italija nema nikakvog interesa da se i dalje otuduje od Nemake ako, u budunosti, obe drave ele da se posvete svojim najnormalnijim zadacima. Bizmark je ve zapazio ovu povoljnu okolnost. Vie putaje potvrivao potpunu podudarnost izmeu nemakih i italij anskih interesa. Upravo je on bio taj koji je ukazivao da budua Italija mora teiti svom razvoju na obalama Sredozemnog mora i on je bio taj koji je kasnije ustanovio harmoniju nemakih i italijanskili 190

make. Nei

sklapanje < Nepriji i.o je faizam uli novu volju za| cclokupan sis za mogui njcnc pote sklopdravat Varave, Pragaj trija uvuc u celd bcznadean kao! na dominantan i vri nad ostatko politika ovc zen prcstonicc. Pai ji ncgosaltalijomj jajcuposlcdnjoj( pobrinula manip

Jlajveu jidruge
Posma-

Italija kao saveznik interesa, naglaavajui da bi samo Francuska mogla da razmilja o tome da uzdrma ovo uobliavanje ivota Italije, dok bi, s druge strane, u Nemakoj ono obavezno moralo da naide na dobar prijem. U stvari, y itavoj budunosti on nije video nijedan nuan razlog za otudenje, a kamoli neprijateljstvo, izmedu Italije i Nemake. Da je Bizmark, a ne Betman Holveg, upravljao sudbinom Nemake pre Svetskog rata, u stvari, ne bi nikada ni dolo do ovog uasnog neprijateljstva, koje je na sebe navukla pre svega Austrija. tavie, u sluaju kako Italije, tako i Engleske, postoji jasna injenica da kontinentalna ekspanzija Nemake u Severnoj Evropi ne predstavlja pretnju i opasnost, pa otuda ne moe pruiti razlog za otudenje Italije od Nemake. Suprotno tome, najprirodniji interesi Italije govore protiv daljeg jaanja francuske hegemonije u Evropi. Otuda bi Italija, pre svega, opravdano trebalo da uzme u obzir sklapanje saveza sa Nemakom. Neprijateljstvo sa Francuskom je ve postalo oigledno otkaLo je faizam u Italiju uneo novu ideju drave i sa tim udahnuo novu volju za ivot italijanskom narodu. Zato Francuska, kroz celokupan sistem saveza, ne samo da pokuava da prikupi snage za mogui konflikt sa Italijom, ve isto tako da sprei i izdvoji njene potencijalne prijatelje. Cilj Francuske je jasan. Francuski sklop drava trebalo bi da bude izgraden tako da od Pariza preko Varave, Praga, Bea, dopre sve do Beograda. Pokuaj da se Austrija uvue u celokupan sistem drava saveznica nije uopte tako beznadean kao to moe da izgleda na prvi pogled. S obzirom na dominantan uticaj koji Be sa svojih dva miliona stanovnika vri nad ostatkom Austrije, to obuhvata samo est miliona ljudi, politika ove zemlje e uvek biti odredena pre svega od strane te prestonice. Pa tako i injenica to je savez sa Parizom verovatniji nego sa Italijom lei upravo u kosmopolitskoj prirodi Bea, koja je u poslednjoj deceniji jo vie dola do izraaja. Za to se ve pobrinula manipulacija javnim mnjenjem koju garantuje Viena 191

.o, isto tpuno-flim

odbra-Upotpuna

Ljikojauopajrazvojima Hanski narod r j interesima, jiju,mobilisanu J,jltalijeninaj|pNemakom, jer r /avilonjeniitonacno moe za-

Jjanemanikakvog

,iibudunosti, obe mzadacima. ^Vieputaje jadkihiitalijanskih jodabudua Italija .^emnog mora i on je Lumackih i italijanskili

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA pres. Ta aktivnost, meutim, preti da postane posebno efektna budui da su ove novine, uz pomo galame koja se podigla oko Junog Tirola, takoe uspele da kod neintuitivne provincijske buroazije proizvede neprijateljsko raspoloenje prema Italiji. Tako se pribliila opasnost nesagledivih razmera budui da Nemaka, vie nego ijedna druga drava, moe biti dovedena pred najneverovatnije, u stvari, istinski samoubilake odluke od strane potpirivake novinske kampanje, dosledno vodene tokom dugog niza godina. Ako, medutim, Francuska uspe da Austriju uini jednom od karika u lancu svog prijateljstva, Italija e jednog dana biti prisiljena ili da vodi rat na dva fronta, ili e morati opet da se odrekne pravog zastupanja interesa italijanskog naroda. U oba sluaja, za Nemaku postoji opasnost da na kraju bude liena svog potencijalnog saveznika na neodreeno vreme, i da Francuska tako sve vie i vie postane gospodar evropske sudbine. Neka se niko ne zanosi iluzijama kakve to posledice moe imati po Nemaku. Nai buroaski nacionalni politiari, koji se bave pitanjem granica, i protestanti iz patriotskih saveza e onda ponovo imati pune ruke posla da, u ime nacionalne asti, uklone tragove maltretiranja koje su morali da izdre od strane Francuske, zahvaljujui njihovoj dalekovidoj politici. Budui da se Nacionalsocijalistiki pokret bavi idejama spoljne politike, nastojao sam da ga edukujem da postane nosilac jasnog spoljnopolitikog cilja, uzimajui u obzir sve argumente o kojima smo do sada diskutovali. U tom smislu, zamerka da je to prvenstveno zadatak vlade apsolutno nije na mestu, s obzirom na to da upravo iz ove zvanine dravne vlade potie krilo partija koje niti imaju pravu predstavu o Nemakoj niti joj ele lepu budunost. Budui da su oni, iako odgovorni za priredivanje novembarskog zloina, doli do vlasti, vie se ne predstavljaju interesi nemake nacije, ve umesto toga interesi onih partija koje se ponaaju na pogrean nain. Gledajui uopteno, mi ne moemo 192

kojil no,

dal nc

tako neloV^v roda. t slivjebezf dcgradaclin njihove pravog uslc paka ovih ] unutranjihi to isplanirano,B Udan " tija ovevrstc! dunost nacio tem ak i u spoljnojl alnim predvManjiniail do uspcha isree.< enjapolitikeneL komproistcklomizj se posmatraju sai Ali, ako buroazijat va podigne glas, i svesti profesionali jcdnostavno nc i raspolae neunitivo takav pokret, predvid dnu edukaciju svojih

Italija kao saveznik iNeIpred

r

straiduiomod utiprisi[eodrekne |sluaja, za ^potenciiatakosve idice moe [iicari, koji se avezaeonda fciasti, uklone Itfrane Francuriejamaspoljmenosilac ja-|>sve argumente o Unerkadajeto sobziromna Uncekrilo partija pjojelelepubuduBSvanjenovembarjtavljaju interesi Lrtijakojesepouo.minemoemo

oekivati da nemake vitalne potrebe budu unapreene od strane onih ljudi kojima su otadbina i nacija samo sredstva pomou kojih e doi do cilja, i koje su oni spremni da, ako je neophodno, besramno rtvuju za svoje sopstvene interese. Zaista, budui da ve sam instinkt samoodranja ovih ljudi i partija tako esto nedvosmisleno govori protiv preporoda nemake nacije, otvorenu borbu za nemaku ast trebalo bi da povedu snage koje nuno moraju da osujete i unite njene bive oskrnavitelje. Ne postoji tako neto kao borba za slobodu bez opteg nacionalnog preporoda. Ali preporod nacionalne svesti i nacionalne asti nezamisliv je bez privoenja odgovornih pred lice pravde za prethodnu degradaciju. Sam instinkt samoodranja e prisiliti ove izrode i njihove partije da osujete sve korake koji bi mogli da dovedu do pravog uskrsnua naeg naroda. I tobonje ludilo mnogih postupaka ovih Herostrata naeg naroda, nakon malo dublje procene unutranjih motiva, razotkriva se u svom pravom svetlu kao veto isplanirano, mada neasno i sramno delo. U dananje vreme, kada javni ivot poprima svoj oblik od partija ove vrste i biva predstavljen samo ljudima nie vrednosti, dunost nacionalno-reformistikog pokreta je da ide svojim putem ak i u spoljnoj politici, koja e jednog dana, prema svim realnim predvidanjima i oekivanjima, otadbinu morati da dovede do uspeha i sree. Zato, sve dotle dok zamerke u pogledu vodenja politike ne korespondiraju sa zvaninom spoljnom politikom proisteklom iz marksistiko-demokratskog centra, mogu da se posmatraju sa prezirom i da se zanemare, jer to i zasluuju. Ali ? ako buroazija nacionalnih i takozvanih otaclbinskih krugova podigne glas, onda je to stvarno samo izraz i simbol stanja svesti profesionalnih partijaa, koji se istiu samo protestima, i jednostavno ne mogu ozbiljno da shvate da e drugi pokret koji raspolae neunitivom voljom na kraju prerasti u mo, i da jedan takav pokret, predvidevi ovu injenicu, ve preduzima neophodnu edukaciju svojih predstavnika.

193

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA Do 1920. godine, pokuao sam svim sredstvima i najupornije da privikavam nacionalsocijaslitiki pokret na ideju saveznitva izmedu Nemake, Italije i Engleske. To je bilo vrlo teko, posebno u prvim godinama nakon rata, budui da je stanovite Boze kazni Englesku, pre svega, i dalje suavalo svest naeg naroda da jasno i razborito razmilja u sferi spoljne politike, i nastavilo da ga dri u ropstvu. Situacija Pokreta u poetnoj fazi razvoja bila je beskrajno teka ak i u okviru odnosa prema Italiji, posebno zato to je jedinstvena reorganizacija italijanskog naroda, predvodena briljantnim dravnikom Benitom Musolinijem, naila na protest svih drava, usmeren od strane Slobodnih zidara. Jer dok, s jedne strane, do 1922. godine, stvaraoci zvaninog nemakog miljenja nisu ni obraali panju na patnje ovih delova naeg naroda, razdvojenih od Nemake njihovim zloinom, tako su sada, s druge strane. iznenada poeli da obraaju posebnu panju na Juni Tirol. Svim sredstvima lukavog novinarstva i podmukle dijalektike, problem Junog Tirola bio je tako preuvelian, sve do pitanja od neverovatnog znaaja, da je, na kraju, Italija navukla na sebe ulogu izoptene drzave u Nemakoj i Austriji, koju joj nije dodelila nijedna druga pobednika drava. Da je Nacionalsocijalistiki pokret iskreno eleo da zastupa svoju spoljnopolitiku misiju, potkrepljenu uverenjem da je ona bezuslovno nuna, on ne bi mogao da se povue iz borbe protiv sistema lai i konfiizije. Na taj nain, u isto vreme, nije mogao da rauna ni na jednog saveznika, ve je morao da bude voden idejom da bi to pre trebalo da povrati jeftinu popularnost, a ne da deluje protivno oevidnoj istini, nunosti koja je pred njim leala, i glasu sopstvene savesti. Pa ak i da je tako bio poraen, to bi ipak bilo mnogo potenije nego uestvovati u zloinu kojeg je bio svestan. Kada sam 1920. godine ukazao na mogunost kasnijeg saveznitva sa Italijom, inilo se da, barem u poetku, nedostaju svi preduslovi za to. Italija je bila u krugu drava pobednica i imala

mnjcnju,! likoinaj Ne da zapazii doprinco kih dra kada dode nekih drava make, ipak, Francuska normalno, Ncmako rata." Ovom namcrc fi Potpuna ovom, koalicije, knutog od si nakon rata ke. Pored od uprkos celoj

nal
ncpnjj vicu za rat opravdali

194

-..

pjno teIjejedinJjljantnim hdrava, Jstrane, do [nja nisu ni Iscstrane, iz-liTirol. Svim tte,problem Saujaodnevero-j sebe ulogu j j i j e dodelila ialsocijalistiki ^iicku misiju, pot-i ne bi mojikoniuzije. Na taj jBJednog saveznipfopre trebalo da )protivno oevidnoj K/sopstvenesavesti. Iftmnogopotenije
stan.

Italija kao saveznik udeo u stvarnim ili samo teoretskim prednostima ovog poloaja. Godine 1919. i 1920., izgledalo je da uopte ne postoje anse da e u neko dogledno vreme unutranja organizacija Antante popustiti. Mona svetska koalicija jo uvek je pridavala veliki znaaj tome da se prikae u svetlu samouverene sile koja garantuje pobedu, a na taj nain i mir. Potekoe koje su ve izbile na videlo u vezi sa nacrtom mirovnog ugovora utoliko su manje doprle do svesti javnog mnjenja to su reiseri lukavo osmiljene pozornice znali kako da, barem spolja, sauvaju utisak savrenog jedinstva. Ova zajednika akcija zasnovana je isto toliko na javnom mnjenju, koje je stvorila opta homogena ratna propaganda, koliko i na jo uvek neizvesnom strahu od izuzetno mone i velike Nemake. Svet je veoma polako, letiminim pogledom uspevao da zapazi razmere unutranjeg propadanja Nemake. Kasniji razlog doprineo je izgleda gotovo stalnoj solidarnosti izmedu pobednikih drava, kao i nadi pojedinanih drava da je nee prevideti kada dode do podele plena. Konano, i dalje je postojao strah nekih drava da, ako se u tom trenutku budu povukle, sudbina Nemake, ipak, nee promeniti svoj tok, i da e u tom sluaju samo Francuska profitirati od naeg propadanja. Jer se u Francuskoj, normalno, nije ni razmiljalo o tome da se promeni stav prema Nemakoj, koji je zauzet tokom rata. "Za mene je mir produetak rata." Ovom izjavom, sedokosi stari Klemansoa izrazio je prave namere francuskog naroda. Potpuna neosmiljenost nemakih stremljenja suoila se sa ovom, barem naizgled, nepokolebljivom reenou pobednike koalicije, da istraje u ostvarenju vrsto zacrtanog cilja, podstaknutog od strane Francuske, koji se sastojao u tome da se ak i nakon rata nastavi sa delovanjem na potpunom unitenju Nemake. Pored odvratne podlosti onih koji su u sopstvenoj zemlji, uprkos celoj istini i protiv njihove sopstvene savesti, prebacili krivicu za rat na Nemaku i drsko iz toga izveli zakljuak kako bi opravdali neprijateljsko ucenjivanje, stajala je delom zastraena, 195

junost kasnijeg sa-tu, nedostaju svi pobednica i imala

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA a delom nesigurna nacionalna strana, koja je verovala da sada, nakon sledeeg kolapsa, moe da popravi situaciju najmunijom rekonstrukcijom nacionalne prolosti. Mi smo izgubili rat zbog toga to itava nacija nije bila dovoljno ostraena protiv neprijatelja. U nacionalnim krugovima je vladalo miljenje da moramo da nadoknadimo ovaj tetni nedostatak tako to emo mu, za vreme mirnodopskog perioda, usaditi mrnju protiv bivih neprijatelja. U isto vreme znaajno je i to to je od poetka ova mrnja bila usredsreena uglavnom protiv Engleske, i kasnije Italije, a ne protiv Francuske. Protiv Engleske zato to, zahvaljujui letarginoj politici Betmana Holvega, niko nije verovao u rat sa njom sve do poslednjeg asa. Zato je nas ulazak u rat protiv Engleske bio smatran izuzetno sramnim zloinom protiv lojalnosti i vere. U sluaju Italije, neprijateljstvo je bilo ak i razumljivije u pogledu pdlitike nepromiljenosti naeg naroda. Oni su bili toliko zaslepljeni iluzijom Trojnog saveza od strane krugova zvanine vlade da je ak i neintervenisanje Italije u korist Austrougarske i Nemake smatrano krenjem lojalnosti. Na taj nain, oni su videli beskrajno izdajstvo u kasnijem pridruivanju italijanskog naroda naim neprijateljima. Ta nagomilana mrnja nala je izraz u estokim osudama i borbenim povicima, tipinim za nacionalnu buroaziju: Boe kazni Englesku. Abudui da je Bog isto tako na strani jaih i odlunijih, kao i vie na strani pametnijih, on je kategorino odbio da dosudi kaznu. Pa ipak, bar tokom rata, nagomilavanje nacionalne mrnje i besa svim sredstvima ne samo da je bilo dozvoljeno, ve je i zahtevano. Sve to je bio samo pokuaj da se sprei bilo kakva mogunost da postanemo svesni sopstvene zaslepljenosti za prave injenice, mada se bes u nama nikada nije jako raspalio. U politici nije postojalo suprotno stanovite, pa je zato, ak i tokom rata, bilo pogreno privui druge posledice, posebno usled ulaska Italije u svetsku koaliciju, izuzev rasplamsalog besa i indignacije. Naprotiv, tada je trebalo da osetimo kao posebnu dunost da nastavimo sa ponovnim istrai196

dovefc
je, nesj ve\ takven setied trebalo ta. Neir ne, ncuredcotl politikumoij zburga.Touu ka koji naj neionihl musketaral moglabi1 roda, ali: la je to dakrvareui gla da ouva| ma bili antin razumljiva 5 tijih Nemacai Habzburzi nemaki narodl upustimo u naji ludila, kojcjci juriamo uvekil rupcijanapravilij li ncmakimme za dinastiju, kojaj jojscukazalai

iramo avrenrnja liije, a |i letarIsanjom pgleske isti i vere. pije u pogleilitolikoza-a zvanine rougarske i j,onisuvide[italijanskog na-.jaSla je izraz u Lzanacionalnu ^Bogistotakona inijih, on je )m rata, na-j M i m a ne samo ktojebiosamopo^postanemo svesni Imadasebesunama jojalo suprotno sta^renoprivuidruge fsvetsku koaliciju, izujtiv; tada je trebalo da nosaponovnimistrai-

Italija kao saveznik vanjem mogunosti u pogledu situacije kako bismo doneli odluke koje su mogle da garantuju da e se uzeti u obzir spaavanje ugroene nemake nacije. Budui da je ulaskom Italije u prve redove Antante bilo neizbeno izuzetno pogoravanje ratne situacije, ne samo zbog nagomilavanja cruja koje je Antanta zahtevala, ve vie usled moralnog jaanja koje nuno lei u pojavljivanju takve moi na strani svetske koalicije, posebno za Francusku. to se tie dunosti, politiki lideri nacije u to vreme je silom prilika trebalo da odlue da po svaku cenu zatvore dva ili tri ratna fronta. Nemaka nije bila odgovorna za dalje odravanje korumpirane, neuredene austrijske drave. Niti se nemaki vojnik borio za politiku mo kraljevske porodice. koju je nasledila dinastija Habzburga. To u najboljem sluaju lei na umu naih glasnogovornika koji na protestima spremno viu ura i ne ele da se bore, ali ne i onih koji na frontu prolivaju krv. Patnje i tekoe nemakih musketara bile su neizmerne ve 1915. godine. Ta stradanja su mogla biti zahtevana u ime budunosti i ouvanja nemakog naroda, ali ne i zbog spasa habzburke opijenosti velikom moi. Bila je to monstruozna ideja dopustiti milionima nemakih vojnika da krvare u ratu bez ikakvih izgleda samo zato da bi dinastija mogla da ouva dravu, njene najprivatnije interese, koji su vekovima bili antinemaki. Ta ludost e nam u celini postati potpuno razumljiva samo ako budemo imali u vidu da je krv najplemenitijih Nemaca morala da se prolije kako bi, u najboljem sluaju, Habzburzi mogli da dobiju jo jednu ansu da denacionalizuju nemaki narod za vreme mira. Ne samo da smo morali da se upustimo u najmonstruoznije krvoprolie na dva +xonta iz istog ludila, koje je prevazilazilo sve granice, ve smo ak bili duni da juriamo uvek iznova kako bismo rupe, koje su izdajstvo i korupcija napravili na naem vrednom saveznikom frontu, popunili nemakim mesom i krvlju. I mi smo na taj nain nainili rtvu za dinastiju, koja je bila spremna da ve prvom prilikom koja bi joj se ukazala napusti sve svoje portvovane saveznike i ostavi ih

197

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA u najgorem moguem poloaju. to je kasnije zaista i uradila. Svakako, nae buroaske, otadbinske nacionalpatriote govore isto tako malo o toj izdaji kao i o stalnoj izdaji saveznikih, austrijskih trupa slovenske nacionalnosti, koje su prele na stranu neprijatelja u itavim regimentama i brigadama, da bi se konano u njihovim legijama pridruile borbi protiv onih koji su u ovu stranu nesreu bili uvueni delovanjem njihove drave. tavie, sama po sebi, Austrougarska nikada nije uestvovala u ratu koji bi ukljuio i Nemaku. To to bi tu i tamo neko zaista poverovao u to da e uivati zatitu Trojnog saveza, zasnovanu na reciprocitetu, moe se pripisati samo beskrajnom neznanju i nepoznavanju austrijskih uslova, koji su uopte preovladali u Nemakoj. Najgo re razoarenje za Nemaku bi se ostvarilo da je Svetski rat izbio zbog nje. Austrijska drava, sa svojom slovenskom veinom i vladavinom dinastije Habzburga, u osnovi protiv Rajha i antinemaki orijentisanoj, nikada se ne bi latila oruja da brani i pomogne Nemakoj u borbi protiv ostatka sveta, kao to je to glupo uradila Nemaka. U stvari, naspram Austrougarske, Nemaka je imala da ispuni samo jednu dunost, to jest: da svim sredstvima spase nemstvo od te drave i da eliminie najvee izrode, najzloinakiju dinastiju koju je nemaki narod ikada morao da trpi. Za Nemaku, ulazak Italije u Svetski rat neizbeno bi trebalo da bude prilika za sutinsko preispitivanje njenog stava prema Austrougarskoj. Nije politiki in, a kamoli izraz mudrosti i sposobnosti politikih lidera u takvom sluaju pronai drugi odgovor osim mrane indignacije i nemonog besa. Takva stvar obino nanosi tetu ak i u privatnom ivotu, ali u politikom ivotu predstavlja neto to je gore od zloina. To je delo gluposti. Pa ak i da ovaj pokuaj, to jest, da se promeni prethodni nemaki stav nije urodio plodom, barem bi politiko vodstvo bilo oslobodeno krivice da nije pokualo i to. U svakom sluaju, nakon ulaska Italije u Svetski rat, Nemaka je trebalo da pokua da zaustavi rat na dva fronta. Ona je potom trebalo da se bori za to 198

naz uskl
i

nema borbe] nje, sun kaugljai^ zadatak-iiu konacio avc, ve i miliona N nita dru Kao renu italijansi drugaija. Onij sku dravu dezertirala,! u domovini i bi sc ogradilif dopustili su i da osnuju ] stii ncko i boriti na rauni Habzburga. Takoj jc, Turinije i Is ukazana najviS istorije, ncmakc nacije

Italija kao saveznik ;saloji bi

)U

ite-lavanju iNajgo[uatizbio livlalantinema(jipomogne jupo uradi-fjjkaje imala tvima spase ^najzloina) bi trebajjstavaprema idrosti i spo:idrugiodgoihastvarobino otu predpiiprcthodni neovostvo bilo \m sluaju, na:g/odapokuada ai'asebori za to

da sklopi separatni mir sa Rusijom, ne samo na osnovu odustajanja od toga da koristi prednosti uspeha, koji je nemaka armija ve postigla na istoku, ve da ak, ako je potrebno, rtvuje Austrougarsku. Samo potpuno distanciranje nemake politike od zadatka da uva austrijsku dravu i njena iskljuiva usredsredenost na zadatak da pomae nemakom narodu jo uvek bi moglo da, u skladu sa realnim procenama, stvori uslove za pobedu. tavie, ruenjem Austrougarske i pripajanjem devet miliona nemakih Austrijanaca Rajhu bi, kao takvo, bio uspeh vredniji borbe pred licem istorije i budunosti naeg naroda nego sticanje, sumnjivih po svojim posledicama, nekoliko francuskih rudnika uglja i gvozdene rude. Ali, mora se naglasiti uvek iznova da zadatak - ak i nemake spoljne politike, koja je samo buroasko-nacionalna - ne bi trebalo da bude ouvanje habzburke drave, ve iskljuivo spasenje nemake nacije, ukljuujui devet miliona Nemaca u Austriji. Inae nita drugo, zaista apsolutno nita drugo. Kao to je poznato, reakcija lidera Rajha na situaciju stvorenu italijanskim ulaskom u Svetski rat bila je svakako potpuno drugaija. Oni su pokuavali vie nego ikada da sauvaju austrijsku dravu sa njenom slovenskom braom, koja su masovno dezertirala, rizikujui nemaku krv u jo veoj meri, i prizivajui u domovini osvetu neba nevernim nekadanjim saveznicima. Da bi se ogradili od svake mogunosti da okonaju dva ratna fronta, dopustili su da ih prepredena i lukava beka diplomatija navede da osnuju poljsku dravu. Na taj nain, svaka nada da e se postii neko razumevanje sa Rusijom, za koje se svakako moglo izboriti na raun Austrougarske, bila je lukavo spreena od strane Habzburga. Tako je vojnicima iz Bavarske, Pomeranije, Vestfalije, Turinije i Istone Pruske, iz Brandenburga, Saksonije i Rajne, ukazana najvia ast da u najuasnijim, krvavim bitkama svetske istorije, rtvuju svoje ivote u stotinama hiljada, ne za spasenje nemake nacije, ve za formiranje poljske drave kojoj bi, u 199

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA sluaju povoljnog ishoda svetskog rata, Habzburzi dali predstavnitvo, i koja bi potom bila veiti neprijatelj Nemake. Buroaska nacionalna dravna politika! Ali ako je ova reakcija na korak Italijana ve bila neoprostiv apsurd tokom rata, to to se ta emocionalna reakcija odrala i nakon rata bila je jo vea, sutinska glupost. Svakako, Italija je bila u koaliciji sa dravama pobednicama ak i nakon rata, pa otuda i na strani Francuske. Ali, to je bilo prirodno, jer Italija svakako nije ula u rat iz profrancuskih oseanja. Presudan motiv koji je privukao tome italijanski narod bila je iskljuivo mrnja i neprijateljstvo prema Austriji i oigledna mogunost da e, na taj nain, doprineti sopstvenim interesima. To je bio razlog za ovakav korak Italije, a nikako ne neko fantastino oseanje prema Francuskoj. Iako je Nemaka svojevremeno bila duboko povredena zbog toga to je Italija preduzela dalekosene korake, sada, kada je dolo do propadanja njenog vekovnog neprijatelja, ovek, ipak, ne sme dozvoliti da izgubi iz vida uverljiv razlog za sve to. Sudbina se promenila. Jednom je Austrija imala vie od 800.000 Italijana pod svojom vlau, dok se danas 200.000 Austrijanaca nalo pod vlau Italije. Uzrok naeg bola sastoji se u tome to su tih 200.000 koji nas interesuju nemake nacionalnosti. Budui ciljevi nacionalne i narodno osmiljene italijanske politike i dalje u sebi sadre veito latentan austrijsko-italijanski sukob. tavie, izuzetno poveana samosvest i svest italijanskog naroda produbljena ratom, a posebno faizmom, samo e joj uliti veu snagirda postavi jo vie ciljeve. Tako e se sve vie pojavljivati prirodan sukob interesa izmeu Italije i Francuske. Mogli smo da raunamo na njih i da im se nadamo ve 1920. godine. U stvari, prvi znaci unutranjeg nesklada izmedu dve drave ve su bili vidljivi u to vreme. Dok su junoslovenski instinkti za dalje smanjivanje austrijsko - nemakog elementa uivali podrku Francuske, stav Italije ve u vreme oslobodenja Koruke od Slo200

ovd. daup je.Us istorijslc uko dalojoji dravcizai makc. Nijt racija.AlieJ kojejej nje, iliones cuski sukobl c da se ok U poglcduovci jatcljstva i2 drava dolazi u| kc. Verovati
slaba itahjansfoi jima, bilasrui prcuzcoulogudai slogana pod svojc oaska vlada je, pfen zadataka, mod nain.Alinaciunamgj da. Borba Trccg Ri_ jc istorijsku objavunad skcdravc. Takoci sti svojemestonaSrs kao nagradu za ovul

Italija kao saveznik vena ispoljio se kao prijateljski raspoloen prema nemakom elementu. Unutranji preokret prema Nemakoj takode je izbio na videlo u stavu italijanskog ovlaenja u samoj Nemakoj, najodlunije povodom Gornje lezije. U svakom sluaju, u to vreme ovek je ve mogao da zapazi poetak unutranjeg otudenja, mada u poetku samo u manjem stepenu, izmeu dve latinske nacije. U skladu sa realnim procenama i logikom, a na osnovu svih istorijskih iskustava u tom pogledu, ovo otudenje se mora sve vie ukorenjivati i jednog dana zavriti otvorenom borbom. Svidalo joj se to ili ne, Italija e morati da se bori za opstanak svoje drave i za svoju budunost protiv Francuske, poput same Nemake. Nije nuno da Francuska uvek bude u prvom planu operacija. Ali e ona iskoristiti svoju kontrolu nad onim dravama, koje je pametno dovela u poloaj da finansijski i vojno zavise od nje, ili one sa kojima je povezana istim interesima. Italijansko-francuski sukob bi isto tako mogao da izbije na Balkanu, kao to moe da se okona u nizijama Lombardije. U pogledu ove velike verovatnoe kasnijeg izbijanja neprijateljstva izmeu Francuske i Italije, ve 1920. godine, sama ova drava dolazi u obzir prvenstveno kao budui saveznik Nemake. Verovatnoa je rasla sve vie kada je, sa pobedom faizma, slaba italijanska vlada, prethodno izloena medunarodnim uticajima, bila sruena, a faistiki reim zauzeo njeno mesto, ime je preuzeo ulogu da ekskluzivno zastupa italijanske interese u vidu slogana pod svojom zastavom. Slaba italijanska demokratsko-buroaska vlada je, prenebregavanjem pravih italijanskih buduih zadataka, moda vezu sa Francuskom mogla da od:ii na vetaki nain. Ali nacionalno svestan i odgovoran italijanski reim, nikada. Borba Treeg Rima za budunost italijanskog naroda stekla je istorijsku objavu na dan kada su Faisti postali simbol italijanske drave. Tako e jedan od dva latinska naroda morati da napusti svoje mesto na Sredozemnom moru, dok e drugi stei nadmo kao nagradu za ovu borbu. 201

[iteresima. ko fantajevremeno Bla dalekoijvekovnog zvidauver-ic Austrija ^oksedanas baegbola i nemake l^naiijanske poLsko-italijanski alijanskog j uliti |iese sve vie poJjeifiancuske. Mo3 ovel920. godine. 'udvedrave ve nski instinkti za daenta uivali podrku a Koruke od Slo-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Kao Nemac, koji razmilja razumno i koji je nacionalno svestan, vrsto se nadam i snano elim da ta drava bude Italija, a ne Francuska. Otuda e moj stav prema Italiji biti podstaknut motivima buduih oekivanja, a ne neproduktivnim seanjima na rat. Stanovite Deklaracije o tome da je rat ovde prihvaen, kao natpis na prevoznim sredstvima trupa, bio je dobar znak pobednikog samopouzdanja nenadmane stare armije. Kao politika proklamacija, medutim, to je suluda glupost. Danas je to ak jo vie ludo i besmisleno ako se uzme u obzir stav da, za Nemaku, nijedan saveznik koji je u Svetskom ratu stajao na neprijateljskoj strani i uestvovao u pljaki na nau tetu, ne moe da oekuje protivuslugu. Ako marksisti, demokrate i centristi uzdignu takvu misao do lajtmotiva njihove politike aktivnosti, to je jasno iz jednostavnog razloga to ta najizopaenija koalicija ne eli da uopte doe do nemakog preporoda. Ali, ako nacionalna buroazija i otadbinski krugovi preuzmu takve ideje, onda je tu granica. Jer uzmimo naziv neke mone drave koja bi uopte mogla biti na saveznik u Evropi, i koja se nije obogatila i teritorijalno proirila na na raun ili na raun drugih saveznika u to vreme. Na osnovu ovog stanovita, Francuska je iskljuena od samog poetka zato to je ukrala Alzas-Lotaringiju, a eli da ukrade i Rajnlend, pa Belgiju, zato to poseduje Eupen i Malmedi, i Englesku, zato to, ak iako ne poseduje nae kolonije, ona njima u velikoj meri upravlja. A svako dete zna ta to znai u ivotu nacija. Danska je iskljuena zato to je uzela Severni lezvig, Poljska zato to se nalazi u posedu Zapadne Prusije, Gornje lezije i delove Istone Prusije, ehoslovaka, zato to ugnjetava gotovo etiri miliona Nemaca, Rumunija, zato to je na slian nain pripojila vie od milion Nemaca, Jugoslavija, zato to ima gotovo 600.000 Nemaca, i Italija, zato to Juni Tirol naziva svojim. Prema tome, za nau nacionalnu buroaziju i patriotske krugove, mogunosti saveznitva su, sve u svemu, svedene na nulu. 202

tij

samog vratitiJ prigovl idui u to^ banderec_. boljevikai U isto\_ vi, burujiij kaz pogren marksista vck mora < tio zatojet. nali jednu stva^ dinstvo: Uprkostomej binske politiaref borbe, a da ] niste. Togusu^, ccpcijaistotako| u poglcdujev na pamet ili j. Razmera u kd kavilukjei Kada sam se l| Pokreta prema Ife njejednogdelai otadinskim krugor kako, protivno optoj UL moc da formulie poli

w,a abu,kao Ipobedjolitika foakjo lemaku, Ijateljskoj laoekuje fdignu takvu fcjasnoizjepeeli da uopjaburoazija Itugranica. Jer Iinogla biti na Ibnjabio proirila ie. Na osnovu zato jjnlend, pa ;ku, zato to, j meri upja. Danska je |ftljska zato to se jeidelove Istone fgtovo etiri miliona inpripojila vie od tovo 600.000 Nemapju i patriotske kruL svedene na nulu.

Italija kao saveznik Ali, u tom sluaju, njoj oni uopte nisu ni potrebni budui da e oni, kroz lavinu protesta i klicanje povika "Ura!", delimino obuzdati otpor drugih delova sveta, a delimino ga i potpuno slomiti. A onda, bez ijednog saveznika, u stvari, bez oruja, podrani samo glasnim negodovanjem njihovog brbljivog jezika, oni e povratiti ukradene teritorije, navesti da Englesku kazni Bog, strogo prigovoriti Italiji i izloiti je zasluenom preziru celog sveta idui u tome sve dotle dok jednog trenutka ne budu obeeni o bandere od strane njihovih trenutnih spoljnopolitikih saveznika, boljevika i marksisitiki nastrojenih Jevreja. U isto vreme, vano je napomenuti da nai nacionalni krugovi, buruji i patriote, nikako ne uspevaju da shvate da najjai dokaz pogrenog stava njihove spoljne politike lei u konkurenciji marksista, demokrata i centrista, i, pre svega, Jevreja. Ali, ovek mora dobro da poznaje nau buroaziju da bi odmah shvatio zato je to tako. Oni su svi beskrajno sreni to su uopte nali jednu stvar u kojoj se izgleda dostie pretpostavljeno jedinstvo nemakog.naroda. Nema veze ako se to tie gluposti. Uprkos tome, neverovatno je uteno za hrabru buroaziju i otadbinske politiare to to su u stanju da priaju tonom nacionalne borbe, a da pritom ne dobiju udarac u lice od najblieg komuniste. Toga su potedeni samo zato to je njihova politika koncepcija isto tako sterilna u nacionalnom pogledu, kao to je vredna u pogledu jevrejskih marksista, ali ovim ljudima to ili ne pada na pamet ili je skriveno u najdubljim delovima njihovog bia. Razmera u kojoj smo preuzeli na sebe svu pokvarenu la i kukaviluk je neto neuveno. Kada sam se 1920. godine orijentisao na spoljnopolitiki stav Pokreta prema Italiji, prvo sam naiao na potpuno nerazumevanje jednog dela nacionalnih krugova, kao i medu takozvanim otadinskim krugovima. Tim ljudima je bilo prosto neshvatlivo kako, protivno optoj dunosti da se neprestano protestuje, neko moe da formulie politiku ideju koja - sa isto praktinog 203

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA stanovita nagovetava unutranje pomirenje, odnosno, okonanje jednog od neprijateljstava Svetskog rata. Uopteno gledajui, nacionalni krugovi smatrali su nepojmljivim to to nisam stavio najvei naglasak nacionalnih aktivnosti na proteste, koji su trubili do neba pred Feldmaralom u, Minehnu, ili na nekim drugim mestima, danas protiv Pariza, sutra protiv Londona, pa opet, protiv Rima, ve to sam se, umesto za to, zaloio da se prvo u Nemakoj odstrane oni koji su odgovorni za njenu propast. Rasplamsali protesti na demonstracijama protiv Pariza takode su se odrali u Minhenu povodom diktature tog grada, koji su, svakako, morali pomalo zabrinuti M. Klemansoa. Medutim, upravo me je to podstaklo da iz sve snage razradim nacionalsocijalistiki stav protiv manije protesta. Francuska je uradila neto to je svaki Nemac mogao da pretpostavi i ega je hteo-ne hteo trebalo da bude svestan. Da sam na mestu Francuza, i ja bih, naravno, podrao Klemansoa. Meutim, vikati besomuno iz svega glasa na nadmonog neprijatelja, i to iz daljine, nedostojanstveno je koliko i idiotski. Naprotiv, nacionalna opozicija otadbinskih krugova trebalo je da pokae svoje zube onima iz Berlina, onima koji su bili odgovorni i krivi za sav uas i katastrofu nae propasti. Naravno, lake je bilo vritati protiv Pariza i obasipati ga kletvama, koje se uostalom nisu mogle ostvariti i nisu odgovarale pravom stanju stvari, nego suoiti se sa Berlinom, istupivi sa konkretnim delima. Ovo se posebno odnosi na predstavnike dravne politike Bavarske, koji, naravno, injenicama svojih dosadanjih uspeha u dovoljnoj meri pokazuju koliko su briljantni. Jer bi prva dunost tih istih ljudi, tako upornih u svojoj elji da sauvaju suverenitet Bavarske, i u isto vreme istrajnih u nastojanju da zadre pravo da vode spoljnu politiku, prvo trebalo da bude to da afirmiu jednu realnu spoljnu politiku takvog tipa kako bi Bavarska, na taj nain, mogla nuno da dobije vodstvo prave nacionalne opozicijeu Nemakoj, osmiljene u glavnim aspektima. U pogledu potpune 204

nacionalnib vrcmenanan uidrugovij sjednesti vaju BavarskM na sevcru. Da,u| njcnih suve U pogleduje iznenadujetotosel tike suoila sa, ako| nim nerazumev drugo ni oekivao.! i nastojim samo spoljnc politike, ra U to vreme,joi napade na raun i ko verovatnolei,sj ona smatrana potpunol lija izlocna medun da ak postojalenade* boljcvizma, a tadabil nae krugove koji prip Porcd toga, u redov na pravi nain da zau

Italija kao saveznik nedoslednosti politike Rajha ili svesne namere da se ignoriu svi pravi putevi uspeha, upravo bavarska drava jeste ta koja bi trebalo da se uzdigne do uloge glasnogovornika spoljne politike koji bi, u skladu sa realnim predvidanjima, jednog dana mogao da privede kraju uasnu izolaciju Nemake. Ali, ak i u ovim krugovima, oni se sukobljavaju sa spoljnopolitikom koncepcijom saveznitva sa Italijom, koju ja zagovaram, i to iz potpune gluposti i nepromiljenosti. Umesto da se smelo uzdignu do uloge govornika i uvara najviih nemakih nacionalnih interesa u budunosti, oni su vie skloni tome da, s vremena na vreme, jednim okom zamire prema Parizu, a podiui drugo visoko ka nebu, sveano objave svoju odanost Rajhu, s jedne strane, a na drugoj, pokau svoju reenost da, ipak, sauvaju Bavarsku, doputajui da se plamen boljevizma rasplamsa na severu. Da, u stvari, bavarska drava je poverila ulogu uvara njenih suverenih prava zaista intelektualcima posebne veliine. U pogledu jednog takvog mentaliteta, nikoga ne bi trebalo da iznenaduje to to se, od prvog dana, moja koncepcija spoljne politike suoila sa, ako ne direktnim odbacivanjem, onda barem totalnim nerazumevanjem. Iskreno govorei, u to vreme ja nisam nita drugo ni oekivao. Ja i dalje uzimam u obzir optu ratnu psihozu i nastojim samo da u moj Pokret postepeno ugradim koncepciju spoljne politike, razumljive u kontekstu svetskih zbivanja. U to vreme, jo nisam morao da trpim raznovrsne otvorene napade na raun moje proitalijanske politike. Razlog to je to tako verovatno lei, s jedne strane, u injenici da je za neko vreme ona smatrana potpuno bezopasnom, i na drugoj, d?. je i sama Italija izloena medunarodnim uticajima. U stvari, u potaji su moda ak postojale nade da bi ova Italija mogla da podlegne kugi boljevizma, a tada bi bila dobrodola kao saveznik, barem za nae krugove koji pripadaju levici. Pored toga, u redovima levice u to vreme, ovek nije mogao na pravi nain da zauzme stav protiv toga da se zakopaju ratne 205

epr-fopast.
jdesu i, sva-

Jupravo listiki
ifijesva-rebalo da iravno, poaglasana enojekoli-|iiskih krugoa,onimakoji Ifcnaepropasti. lasipati ga klel'nisuodgovarale
DI, istupivi sa

|avne politike Bagnjih uspeha u prva dunost Ijiuvaju suverenitet pdazadrepravoda |toda afirmiu jednu iliBavarska, na taj nalalneopozicijeu i.Upogledupotpune

1
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA

sekire, budui da su u samom ovom taboru stalno preduzimani napori da se iskorene negativna, poniavajua i - za Nemaku - tako neopravdana oseanja mrnje nastala u Svetskom ratu. Ovim redovima ne bi bilo lako da upute kritiku na moj raun i suprotstave mi se oko koncepcije spoljne politike, koja bi, na kraju krajeva, kao preduslov njenog sprovodenja, postavila barem uklanjanje ratne mrnje i neprijateljstva izmedu Nemake i Italije. Medutim, ja moram jo jednom da naglasim da moda glavni razlog zbog kojeg sam naiao na tako mali otpor od strane mojih neprijatelja lei u tome to su moju aktivnost uzeli zdravo za gotovo, videi je kao bezazlenu i, na taj nain, takoe bezopasnu. Ova situacija se u jednom jedinom momentu promenila kada je Musolini zapoeo Mar na Rim. Kao nekakvom maginom reju, istog trenutka je, od strane jevrejske tampe, krenula lavina runih rei i uvreda protiv Italije. I ve posle 1922. godine, postavilo se pitanje Junog Tirola, koje se pretvorilo u stoer nemako-italijanskih odnosa, eleli to stanovnici Junog Tirola ili ne. Nedugo nakon toga marksisti su postali predstavnici nacionalne opozicije. I sada je ovek mogao da prisustvuje jedinstvenom spektaklu u okviru kojeg Jevreji i nemaki narod, socijaldemokrate i lanovi Lige patriota, komunisti i nacionalna buroazija, ruku pod ruku, jednoduno mariraju preko Brenera kako bi ponovno osvojili ovu teritoriju u monim bitkama ali, svakako, bez prolivanja krvi. Posebnu dra ovom hrabrom nacionalnom frontu je dodala injenica to su se ak i oni posebni predstavnici Bavarske i bavarskih suverenih prava, iji su duhovni preci preko sto godi-na ranije predali dobrog Andreasa Hefera Francuzima i dopustili im da ga streljaju, isto tako ivo zainteresovali za borbu za oslobodenje zemlje Andreasa Hefera. Budui da su uticaji bande jevrejskih novinara, zatim nacionalne buroazije i patriotskih glupaka koji bezumno tre za njima, uspeli da preuveliaju problem Junog Tirola do razmera vital-

ovajj

govoi aliuj poglc^f mut denoi govorei brojkamap kojih je unali kao] toga su c celokupan broj^ broj Ncn nastanjcnoml Tojci Nemakoj,i stavuotomedaj nog Tirola,; Italijani, ajednali varaponovnoosvf^t:; samo utoliko tobin Italijana, uinig Naravno, i trisan pre sv deo. Prcma 1 nomsmisIu,prcS iz opte diskusije. Jeri

206

Italija kao saveznik Ita'nin btal/eva,

Ijnje

lla kada Ijginom i lavi-)dine, listoer ne-jg Tirola ili lcinacionallstvenom Ijaldemokra3azija, ruku bbiponovno abezprolivaifrontuje do>avarske ^preto sto godijzima i dopustili ptobu za osloa,zatimnaciolotrcezanjima, lorazmera vital-

nog pitanja nemake nacije, oseam se pozvanim da zauzmem jasan stav prema tome. Kao to je ve bilo istaknuto, stara austrijska drava je imala preko 850.000 Italijana unutar svojih granica. Sasvim sluajno, ovaj podatak o nacionalnostima ustanovljen austrijskim popisom nije u potpunosti precizan. Naime, popis nije izvren prema nacionalnostima pojedinaca, ve prema jeziku koji je oznaen kao govorni. Oevidno, ovo nije moglo pruiti potpuno jasnu sliku, ali u prirodi slabosti nacionalne buroazije lei da se zavarava u pogledu realne situacije. Ako neko ne ui predmet, ili ako o njemu barem ne govori otvoreno, onda to isto tako ne postoji. Utvreno na osnovu takve procedure, Italijani, ili bolje, ljudi koji govore italijanski jezik, velikim delom su iveli u Tirolu. Prema brojkama popisa iz 1910. godine, Tirol je imao n stanovnika, od kojih jejy procenata govorio italijanski jezik, dok su se ostali raunali kao Nemci ili jednom delom isto tako kao Latini. Zbog toga su oko n Italijana bili u nadvojvodstvu Tirola. Budui da je celokupan broj pripisan teritoriji na kojoj danas ive Italijani, broj Nemaca u odnosu na Italijane na celom delu teritorije Tirola nastanjenom Italijanima iznosi x Nemaca prema jy Italijana. To je neophodno ustanoviti zato to prilino velik broj ljudi u Nemakoj, zahvaljujui laljivosti nae tampe, nema nikakvu predstavu o tome da, u oblasti pod kojom se podrazumeva teritorija Junog Tirola, zapravo dve treine stanovnika koji tu ive jesu Italijani, a jedna treina Nemci. Prema tome, ko god ozbiljno zagovara ponovno osvajanje Junog Tirola, zapravo bi promenio stvari samo utoliko to bi umesto da 200.000 Nemaca zivi pod vlau Italijana, uinio da 400.000 Italijana ivi pod vlau Nemaca. Naravno, nemaki element u Junom Tirolu je sada koncentrisan pre svega u severnom delu, dok italijanski nastanjuje juni deo. Prema tome, ako bi neko pronaao reenje u isto nacionalnom smislu, pre svega bi morao da iskljui koncept Junog Tirola iz opte diskusije. Jer ovek ne moe da ima moralno opravdanje

2 0 7 Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA da ratuje sa Italijanima zato to su uzeli povrinu teritorije u kojoj 200.000 Nemaca ive pored 400.000 Italijana, ako mi sami, obrnuto, elimo ponovo da osvojimo ovu teritoriju za Nemaku kao ispravku nepravde, to jest, ako elimo da poinimo jo veu nepravdu nego u sluaju sa Italijom. Tako e poziv na ponovno osvajanje Junog Tirola imati iste moralne greke od tih koje sada otkrivamo u vladavini Italijana u Junom Tirolu. Zato ovaj poziv takode gubi-moralno opravdanje. Uz ovo, mogu se potvrditi i druga stanovita, koja onda moraju da zagovaraju povratak celog Junog Tirola. Prema tome, na osnovu moralno opravdanih oseanja, moemo, u najveoj meri, zagovarati povratak tog dela u kojem, u stvari, ivi veina Nemaca. To je prostorno ograniena teritorija ody kvadratnih kilometara. ak i u njoj, meutim, ima otprilike 190.000 Nemaca, 64.000 Italijana i Latina i 24.000 drugih stranaca, tako da celokupna nemaka teritorija obuhvata gotovo 160.000 Nemaca. U dananje vreme teko da postoji granica koja ne razdvaja Nemce od otadbine, kao to je sluaj u Junom Tirolu. U stvari, samo u Evropi, ne manje od n miliona Nemaca je razdvojeno od Rajha. Od njih, x miliona ivi pod tudom vlau, a samo y miliona u nemakoj Austriji i vajcarskoj, mada u uslovima koji ni za trenutak ne predstavljaju opasnost po nacionalnost. U isto vreme, tu je i itav niz sluajeva koji obuhvataju ukupne iznose potpuno dugaijeg karaktera u poredenju sa ljudima nae narodnosti u Junom Tirolu. Koliko je ova injenica uasna za na narod, isto toliko su krivi oni koji danas podiu toliku galamu oko Junog Tirola. Ami isto tako malo, u svakom sluaju, moemo da uinimo da sudbina preostalog Rajha zavisi samo od interesa ovih izgubljenih teritorija, a kamoli od elja jedne od njih, ak i preuzimanjem isto buroaske politike granica. Jer, pre svega, jedna stvar odluno mora biti odbaena: nema Svetog nemakog naroda u Junom Tirolu, kao to pripadnici Li208

zas-L zliitiml sluaju] pre tim,l Italijej danas i veeg ] Pruske. Danas, sj ne moe biti ga. On se na da?u stvari, dobijanje n procenu u p brem i prc stalom deln Drugim ka ne bude naroda u Ji mogu da d< renje politi i. Na kraji nee oteti J sno da ak drugi cilj o

Italija kao saveznik ge patriota budalasto brbljaju. Pre bi se moglo rei, svi kdji moraju biti uraunati kao pripadnici nemake zajednice moraju biti podjednako sveti. Nee moi da se radi tako da se Nemci iz Junog Tirola procenjuju kao vredniji od onih u leziji, Istonoj ili Zapadnoj Pruskoj, koji su potinjeni pod vladavinom Poljske. Takoe nee moi da se postupa tako da se Nemci u ehoslovakoj smatraju vrednijim nego Nemci u Sarskoj oblasti ili takode u Alzas-Lotaringiji. Pravo da se nemaki element, razdvojen na razliitim teritorijama, rangira posebnim vrednostima, u najboljem sluaju proizlazi iz analitikih istraivanja njihovih specifinih, preovladujuih i sustinski dominantnih rasnih vrednosti. Meutim, to je upravo ono merilo koje grupe to protestuju protiv Italije primenjuju najmanje. Jer budui da su i stanovnici Tirola danas razdvojeni i rasuti na teritorijama, to ne moe dati faktor veeg poverenja nego, recimo, za stanovnike Istone i Zapadne Pruske. Danas, spoljnopolitiki zadatak nemakog Rajha.kao takvog ne moe biti odreden interesima delova naroda rasutih izvan njega. On se na taj nain u stvarnosti nee sluiti interesima, budui da,u stvari, kao preduslov za praktinu pomo ima ponovno zadobijanje moi u otadbini. Zato jedino gledite koje garantuje procenu u pogledu spoljnopolitike pozicije moe biti ono o najbrem i pravovremenom povratku nezavisnosti i slobode preostalom delu nacije, ujedinjenom pod nemackom vladom. Drugim reima, to znai da ak i ako nemaka spoljna politika ne bude svesna ni jednog drugog cilja osim spasenja Svetog naroda u Junom Tirolu, to jest, 190.000 Nemara koji stvarno mogu da dodu u obzir, prvi preduslov u vezi s tim bio bi ostvarenje politike nezavisnosti Nemake, kao i sredstava vojne moi. Na kraju krajeva, trebalo bi da bude jasno da austrijska drava nee oteti Juni Tirol od Italijana. Ali, podjednako mora biti jasno da ak i u sluaju da nemaka spoljna politika nema nijedan drugi cilj osim da oslobodi Juni Tirol, njene aktivnosti moraju

flfcjmati iste liltalijana opravda-ja onda mo-i tome, na fVeoj meri, :ina Nemaratnih kilomeIfanaca, 64.000 Idacelokupnanenaca. kojane razdvaja Einom Tirolu. U stvari, p.faacajerazdvojeno od nvlau,asamo>y miliauuslovima koji ni (onacionalnost. U isto vre-_ tajuukupne iznose pot..7/i* ijudima nae narodnosti "> narod, isto toliko su iJunogTirola.Ami frino da uinimo da sudbiInteresa ovih izgubljenih tek i preuzimanjem isto omorabiti odbaena: nema feolu, kao to pripadnici Li-

209

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA biti odreene takvim gleditima i faktorima koji garantuju ponovno zadobijanje politike i vojne moi. Na taj nain, svakako ne bismo postavili Juni Tirol u iu spoljnopolitikih razmatranja, ve bismo, naprotiv, posebno tada morali da budemo vodeni i rukovodeni onim idejama koje nam, u stvari, omoguavaju da slomimo postojeu svetsku koaliciju usmerenu protiv Nemake. Jer na kraju, ak ni posredstvom Nemake, Juni Tirol nee biti vraen Nemcima monotonim, poput tibetanske mantre, ponavljanjem protesta i povicima nezadovoljstva, ve laanjem maa. Prema tome, ako bi Nemaka ve trebalo sebi da zacrta ovaj cilj, ona, ipak, prvo mora neprestano da razmatra mogunosti u kome bi mogla da pronade saveznika ljoji bi joj pomogao da ponovo vrati mo. Danas ovek moe da kae da bi Francuska, u tom pogledu, mogla biti uzeta u obzir. Kao nacionalsocijalista, ja sam se tome, medutim, estoko usprotivio. I zaista bi Francuska mogla izraziti svoju spremnost da dopusti Nemakoj da marira sa njom protiv Italije. U stvari, ak bi se moglo desiti da nas, u znak priznanja za trvovanje ljudi nae krvi, i u vidu slabih zavoja za nae rane, nagrade Junim Tirolom. Ali ta bi takva pobeda znaila za Nemaku? Da li bi naa nacija, na primer, tada mogla da ivi s obzirom na jo 200.000 stanovnika Junog Tirola? Da li moda neko ne veruje u to da bi se Francuska, nakon to je jednom porazila svog latinskog konkurenta na Mediteranu uz nemaku vojnu pomo, svakako opet okrenula protiv Nemake? Ili da bi u svakom sluaju istrajala na svom starom politikom cilju likvidacije Nemake? Ne, ako za Nemaku ostane bilo kakva mogunost da bira izmedu Francuske i Italije.Prema svim realnim procenama, samo Italija dolazi u obzir kao garancija za Nemaku. Jer, pobeda nad Italijom u saveznitvu sa Francuskom donela bi nam Juni Tirol, ali bi stvorila i jau Francusku, koja bi kasnije profitirala kao na neprijatelj. Pobeda nad Francuskom, uz italijansku pomo, donela bi nam barem Alzas-Lotaringiju i, u najboljem sluaju, veliku 210

Nai makit prolije narod i kada tomsk Ne ipadnicf i zar gaije i poteno prizm dana - omekS vatrenihprote ubedeni da 6 samo pod pri borila etiri < ili ja, odrekli da sam se ja nog Tirola nata na mitir vremc, medi ta i nacional neprijateljst sredstvima,

Italija kao saveznik fponoiako ne natranja, jcni i rukg'a da slobiake. Jer e biti vralavljanjem
3.

tzacrta ovaj mogunosti u 'iogao da pojfFrancuska, u risocijalista, ja premnost da do-Vf. U stvari, ak bi prvovanje ljudi nae nim Tiro-laku? Da li bi naa onajo 200.000 toneveruje u to dabi jasvoglatinskog konmo, svakako opet nsluaju istrajala na tnake? logunost da bira izfalnim procenama, samo pNemaku. Jer, pobeda nad bi nam Juni Tirol, piasnije profitirala kao na eitalijanskupomo, doneInajboljem sluaju, veliku

slobodu u sprovodenju i vodenju teritorijalne politike. Na kraju krajeva, samo na taj nain Nemaka moe da ivi ubudue, a ne kroz Juni Tirol. Niti e doi u obzir da odabere jednu od svih odvojenih teritorija, u stvari, onu koja nam je najbeznaajnija u sutinskom smislu, i da rizikuje interes nacije od 70.000.000 ljudi, da se u stvari odrekne svoje budunosti, samo zato da bi bedni, fantastini nemaki ^ra-patrioti mogli da dobiju momentano zadovoljenje. I sve to zbog iste opsene, jer bi u stvari Juni Tirol bio isto tako od male pomoi kao to je i sada. Nacionalsocijalistiki pokret kao takav mora da edukuje nemaki narod u tom pogledu da nesme da se uzdrava od toga da prolije krv kako bi oblikovao svoj ivot. Ali, na slian nain, na narod mora biti edukovan i u tom smislu da, barem ubudue, nikada vie ne sme da dozvoli da proliva krv zbog nekakvih fantomskih ideja. Neka nai patrioti, tako uporni u svojim protestima, kao i pripadnici otadbinske lige, barem jednom lepo kau kako oni vide i zamiljaju da je uopte mogue ponovo zauzeti Juni Tirol drugaije nego vojnom silom. Neka barem jednom smognu snage i poteno priznaju, ako ozbiljno veruju u to, da e Italija jednog dana omekana jednostavno lavinom njihovih ispraznih rei i vatrenih protesta - predati Juni Tirol, ili da nisu moda isto tako ubedeni da e drava sa istom postojeom nacionalnom sveu, samo pod pritiskom vojne pretnje, odustati od teritorije za koju se borila etiri duge godine. Neka ne brbljaju stalno da smo se mi, ili ja, odrekli Junog Tirola. Ti neuveni laovi znaju vrlo dobro da sam se ja lino borio na frontu u vreme kada je sudbina Junog Tirola odluivala, to ne malom broju dananjih protestanata na mitinzima u to vreme nije ni na pamet palo. I da su u isto vreme, meutim, snage sa kojima su nai pripadnici Lige patriota i nacionalne buroazije vodili spoljnu politiku i podstrekivali neprijateljstvo prema Italijanima, svesno ometali pobedu svirn sredstvima, da internacionalni marksizam, demokratija i centar

211

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ak i u vreme mira nisu birali sredstva da bi oslabili i paralizovali vojnu mo naeg naroda, i da su konano organizovali revoluciju tokom rata, koja je nuno vodila do propadanja Nemake, a sa tim i nemake armije. Juni Tirol je isto tako bio izgubljen za nemaki narod kroz aktivnosti tih ljudi i uklet slabou i nesposobnou buroaski ostraenih protestanata. Dostojno je prezira to to ovi takozvani nacionalpatrioti danas priaju o odricanju od Junog Tirola. Ne, draga gospodo, nemojte uvijati i zavijati na tako kukaviki nain pravu re. Ne budite tolike kukavice da istupite i kaete kako bi danas moglo da se postavi samo pitanje osvajanja Junog Tirola. Jer odricanje, gospodo iz Lige Naroda, jeste rezultat delovanja vaih vrednih dananjih savaznika, marksista, koji su izdali svoju zemlju u svim legalnim dravnim oblicima. A jedini koji su imali hrabrosti da zauzmu otvoren stav protiv zloina u to vreme niste bili vi, uvaeni lanovi Lige Naroda i buroaske diplomatije, ve mali Nacionalsocijalistiki pokret i, pre svega, ja sam. U stvari, gospodo, kada ste vi bili tako tihi da niko u Nemakoj nije znao ni da postojite, kada ste brzo klisnuli u vae mije rupe, te 1919. i 1920. godine, ja sam istupio protiv sramote potpisivanja mirovnog ugovora - i to ne tajno, iza etiri zida, ve javno. U to vreme, medutim, vi ste i dalje bili takve kukavice da nijedan jedini put niste usudili da se pojavite na jednom od naih sastanaka iz straha da ete biti pretueni od strane vaih dananjih spoljnopolitikih saveznika, marksistikih ulinih probisveta. ovek koji je potpisao Mirovni sporazum u Sen ermenu bio je isto tako malo nacionalsocijalista, kao i oni koji su potpisali Versajski mirovni sporazum. Oni su bili lanovi partija koji su, potpisavi to, samo okonali decenijsku izdaju svoje zemlje. Ko god danas na bilo koji nain eli da promeni sudbinu Junog Tirola ne moe da odbaci neto to je ve odbaeno u svim oblicima od strane dananjih protestanata. U najboljem sluaju, on to moe samo ponovo da osvoji. 212

r
casni imaos kakvim znaosamo^poslednjejt; eg narotot danasi tivratal koji suvetjj naeg narodan dana ispoljitio svu odgovon borimprotivti kako bi I lju. Kogodr savrcmenograta,!,: ena psihika sn^ takvu rtvu 2 bio u skladu sal kada bi sc danasl mevajusamoonil frontikadabisej ja morala podne glcdaocima, 3C spoljna politil

Italija kao saveznik Ja se estoko protivim tome, svakako, i izjavljujem da u pruiti najjai mogui otpor tom nastojanju, i da u se boriti sa najvatrenijim fanatizmom protiv ljudi koji pokuavaju da povedu na narod u avanturu, koliko krvavu toliko i ludu. Ja o ratu nisam uio za stolovima restorana rezervisanim za redovne posetioce. Niti sam u ovom ratu bio jedan od onih koji su morali da daju nareenja ili da komanduju. Bio sam obian vojnik koji je sluao naredenja i komande pune etiri i po godine, i koji je uprkos tome asno i iskreno ispunjavao svoju dunost. Ali ja sam na taj nain imao sreu da upoznam rat kakav on uistinu jeste, a ne onakav kakvim bi neko eleo da ga vidi. Kao obian vojnik, koji je upoznao samo njegove mrane strane, ja sam bio za taj rat sve do poslednjeg trenutka - zato to sam bio uveren da bi spasenje naeg naroda moglo da lei samo u pobedi. Meutim, budui da je danas mir stvoren od strane drugih, ja se kategorino zalaem protiv rata koji ne ide u korist nemakog naroda, ve samo protiv onih koji su ve jednom ranije bezbono trgovali krvavom rtvom naeg naroda zarad sopstvenih interesa. Uveren sam da u jednog dana ispoljiti odlunost, da, ako je neophodno, ak preuzmem i svu odgovornost da uloim krv nemakog naroda. Ali se zato borim protiv toga da ijedan jedini Nemac bude odvuen na ratite kako bi budale ili kriminalci svoje planove napajali njegovom krvlju. Ko god razmisli o besprimernom uasu i zastraujuoj nesrei savremenog rata, ili razmotri beskrajne zahteve kojima biva izloena psihika snaga naroda, mora da se uplai ideje da upravo takvu rtvu zahteva uspeh koji u najboljem sluaju nikada ne bi bio u skladu sa ogromnim naporom. I isto tako zna n da u sluaju kada bi se danas ljudi iz Junog Tirola, ako se pod tim podrazumevaju samo oni koji ive du nemakih granica, skupili u jedan front i kada bi se stotine i stotine hiljada rtava, koje bi naa nacija morala podneti u borbi za njihovo dobro, pojavilo pred ovim gledaocima, 300.000 ruku bi se podiglo zatitniki prema nebu i spoljna politika Nacionalsocijalista bila bi opravdana. 213

I ^Hfrake,
^| I fodkroz f taroaski LfaJcozvani tfirola. Ne, Ljki nain [te kako bi og Tirola. tdelovanja laizdali svoju likojisuimali ffftovremeniste ^plomatije, ve Jjasam. Ustvari, ]akoj nije znao empe, te 1919. (pisivanja mirovrijavno.Utovreme, |fedinijedanjedini put hsastanaka iz stralaSnjih spoljnopolirjveta. buSenermenubio lionikojisupotpisali Ifaovi partija koji su, lizdaju svoje zemlje. Ko enisudbinu Junog Tijno u svim obliciWjem sluaju, on to

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Ono to je najstranije u svemu tome je to to se oni poigravaju sa mogunou stranog ishoda, a da pri tome ni ne pomiljaju, niti ele da zaista pomognu stanovnicima Junog Tirola. Budui da borbu oko Junog Tirola danas vode oni koji su jednom pustili da cela Nemaka bude unitena, kojima ak i sam Juni Tirol slui samo kao sredstvo, koje koriste sa hladnom beskrupuloznou kako bi zadovoljili njihove sramotne antinemake - u najekstremnijem vidu izraene - instinkte. Mrnja prema dananjoj, nacionalno svesnoj, Italiji, i iznad svega mrnja nove politike ideje o ovoj zemlji, i u najveoj meri mrnja prema italijanskim dravnicima u usponu, jeste ta koja ih podstie da komeaju nemako javno mnjenje uz pomo Junog Tirola. Jer, u stvari, koliko su, na kraju krajeva, indifirentni svi ti predstavnici prema nemakom narodu. Dok sudbinu Junog Tirola oplakuju sa krokodilskim suzama u oima, celu Nemaku vode ka sudbini koja je gora od one izdvojene teritorije. Dok protestuju protiv Italije u ime nacionalne kulture, oni zagauju kulturu nemake nacije iznutra, unitavaju ceo kulturni senzibilitet, truju instinkte naeg naroda, i rue ak i dostignua prethodnih vremena. Da li doba, koje je unutar zemlje tlailo i ugnjetavalo sopstveno pozorite, knjievnost, vajarstvo do najnieg nivoa, ima pravo da istupi protiv dananje Italije, ili da titi nemaku kulturu od nje u ime kulture? Gospoda iz Bavarske partije, nemaki nacionalisti, pa ak i marksistiki skrnavitelji kulture, brinu oko kulture Junog Tirola, ali potpuno mirno doputaju da kulturu njihove domovine vredaju najbedniji i najnezgrapniji postupci i predaju nemaku scenu sramotnom predstavniku rase, Johanu Speltu Aufu. I oni pri tome, licemerno, ale zbog guenja nemakog kulturnog ivota u Junom Tirolu, dok sami najokrutnije proganjaju sve one ljude u otadbini koji ele da zatite nemaku kulturu od svesnog i namernog unitenja. U tom pogledu, Bavarska partija podstrekuje dravnu vlast protiv onih koji se protive neuvenom unitavanju nae narodne kulture. ta ovi usamljeni zatitnici nemake 214

vimal

cilj nan protivd vesop Oniscaki ljudi u Nei se obruavajuiJ razumevaneto^j nju od stranejj svesti Nen
tisaknanji stvenih nac pod vlaut prelome ko svega u Ju ja pogada Ne tvima koja i mesec protiv sopstv jedno sa celomfu otadbinske protei nakon pct mescci socijalistikog po

:pomilirola.

f./igra-

Italija kao saveznik kulture u Junom Tirolu preduzimaju da bi u Nemakoj zatitili nemaku kulturu? Dopustili su da pozorite padne na nivo bordela, u bioskope su uneli stvari koje oigledno prljaju i skrnave nau rasu, i potkopali su sve temelje ivota naeg naroda filmovima koji potenje i moral smatraju smenim; oni su povladivali dadaistikom i kubistikom zanosu u vajarstvu, zatitili tvorce ove niske obmane i ludila, dopustili da se nemaka knjievnost surva u blato i kal, i celokupan intelektualni ivot naeg naroda prepusti Jevrejima iz celog sveta. I ista ta grupa dostojna prezira toliko je bezobrazna u suoavanju sa tim problemom da se zalae za nemaku kulturu u Junom Tirolu, a pri tome ima samo jedan cilj na umu, naravno, da podstakne dva naroda da krenu jedan protiv drugog kako bi ih na kraju to lake srozali na nivo njihove sopstvene nitavne kulture. Medutim, tako stvari stoje u svemu. Oni se ale na progon Nemaca u Junom Tirolu, dok se isti ti ljudi u Nemakoj pojavljuju u ulozi najokrutnijih protivnika koji se obruavaju na svakoga ko pod nacionalnom pripadnou podrazumeva neto vie od pomirljive predaje svog naroda skrnavljenju od strane Jevreja i Crnaca. Isti ljudi koji se zalau za slobodu svesti Nemaca u Junom Tirolu na najgori mogui nain vre pritisak na njih u Nemakoj. Nikada ranije sloboda izraavanja sopstvenih nacionalnih stavova u Nemakoj nije bila guena kao pod vlau tog podmuklog partijskog oloa, koji sli se drznuli da prelome koplje u ime prava na svest i nacionalnu slobodu, pre svega u Junom Tirolu. Oni jadikuju nad svakom nepravdom koja pogada Nemce u Junom Tirolu, ali ute kao ziliveni o ubistvima koja su maraksisitiki ulini probisveti inili iz meseca u mesec protiv sopstvenog naroda u Nemakoj. I to utanje dele zajedno sa celom finom nacionalnom buroazijom, ukljuujui i otadbinske protestante. Za jednu jedinu godinu - to jest, samo nakon pet meseci ove godine - devet ljudi iz redova Nacionalsocijalistikog pokreta je ubijeno u okolnostima koje su jednim 215

dfiom bes-lantinemaLaprema nja nove Iprema ita-pce da ko-, rola. Jer, u redstavnici )la oplakuju jvode ka sudbi-lnratcstuju protiv ii nemake ,ifet, truju instinkte iuibvremena. Da li Josopstveno pozopkimapravo da isicbkulturuodnje u Jiie/iiaki nacionalisti, linnu oko kulture Ju^tulturunjihove domo-" dipredajunemaku i' ^pcltu Aufii. I oni kulturnog ijcproganjaju sve one jikulturuodsvesnog Bavarska partija podstrejtivencuvenomunitajnljeni zatitnici nemake

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA delom zaista bestijalne, a preko eststotina je ranjeno. Ova laljiva i pokvarena grupa nemo uti u vezi s tim dogaajima, ali kako bi poela da die galamu da je samo jedno takvo delo izvreno od strane faizma protiv Nemaca u Junom Tirolu. Kako bi samo pozvali ceo svet da protestuje da je jednog jedinog Nemca zaklao faista pod okolnostima slinim onima u kojima je marksista ubio neugledne radnike u Nemakoj, ne pozivajui na revolt i javno ispoljavanje nezadovoljstva ove fine falange za spas nemakog naroda. I kako zaista isti ti ljudi, koji zvanino protestuju protiv dravne torture nad Nemacima u Junom Tirolu, ugnjetavaju Nemce koji im smetaju u samoj Nemakoj. Poevi od heroja nemake podmornice, pa sve do spasitelja Gornje lezije, ljudi koji su bili spremni da proliju krv za Nemaku - kako su ih samo odvukli sa lisicama na rukama pred sudove i osudili ih na zatvorske kazne, i to sve samo zato to su rtvovali svoje ivote na stotine i stotine puta iz arke ljubavi prema otadbini, dok se prezrenja vredan olo protestanata sakrio negde gde ga niko ne bi mogao nai. I tako su ih sve osudili na zatvor koji je u Nemakoj bio odredivan za dela kakva bi nacionalno svesna drava nagradila najvrednijim ordenjem. Ako Italija danas poalje Nemca u zatvor u Junom Tirolu, celokupna nemaka nacionalna i marksisitika tampa istog momenta e odjeknuti kricima kao da je u pitanju krvavo ubistvo. Ali potpuno previdaju da u Nemakoj ovek moe da bude u zatvoru mesecima samo zbog potkazivanja, pretresa kue, prekraja u vezi sa potanskom poiljkom, telefonske dojave - to jest, istog protivustavnog liavanja linih sloboda zagarantovanih na temelju gradanskih prava ove drave - i da je to osnovno obeleje svakodnevice. I neka ne kau nae takozvane nacionalne partije da je to mogue samo u marksistikoj Prusiji. Pre svega, oni su u bratskim odnosima sa istim tim marksistima u pogledu spoljne politike, i drugo, oni u istoj meri uestvuju u guenju iskrenog, samosvesnog nacionalizma. Oni su u nacionalnoj Bavariji postavili na smrt bolesnog Ditriha Ekarta pod tako216

nacio lasne vie< Kadaje disuopetp vili su prit bilo usmei kom nacic desetine i podobni z; beskompr jance da ] sve to sve isti ti bur protiv Ita najurila g tine Nem godine u bili teko nain na

Italija kao saveznik zvano zatitno starateljstvo zbog nepodmitljivog nacionalnog stanovita, uprkos dostupnim medicinskim izvetajima, i bez ikakvog oseaja da su postupili pogreno. I tako su ga dugo drali u pritvoru da je na kraju kolabirao i umro dva dana nakon to su ga pustili. tavie, on je bio najvei pesnik Bavarske. Naravno, on je bio Nemac i uopte nije ubio Johana Spilta Aufa, te stoga nije ni postojao za ove borce za nacionalnu kulturu. I upravo su ga ti nacionalpatrioti ubili, kao to su kriom unitili i njegovo delo, jer je on na kraju ipak bio Nemac, a uz to poten i odan Bavarac, a ne belosvetski pokvareni Jevrejin iz Nemake. Tada bi on bio neto sveto za ovu Ligu patriota, ali, u ovom sluaju, oni su delovali u skladu sa njihovim nacionalno-buroaskim gleditima, i otvorenim izjavama u administraciji minhenske policije: Umrite, nacionalne svinje! Ali to su isti ti Nemci, koji svesno pokrenu talas nezadovoljstva itavog sveta kada neko u Italiji ne uradi nita vie osim to Nemca strpa u zatvor. Kada je nekoliko Nemaca proterano iz Junog Tirola, ovi ljudi su opet pozvali nemaki narod na burno negodovanje. Zaboravili su pritom samo da dodaju da je podstrekivanje, medutim, bilo usmereno protiv Nemaca u samoj Nemakoj. Pod buroaskom nacionalnom vladom, nacionalna Bavarska je proterala na desetine i desetine Nemaca, i to samo zato to nisu bili politiki podobni za korumpirani, vladajui buroaski sloj ve su imali stav beskompromisnog nacionalizma. Iznenada vie nije htela Austrijance da prizna kao brau, ve samo strance. Medutim, nije se sve to svelo samo na proterivanje takozvanih Nemaca tudina. Ne, isti ti buroaski nacionalni licemeri, koji su burr.o protestovali protiv Italije zbog toga to je proterala Nemca iz Junog Tirola i najurila ga u drugu provinciju, proterali su iz Bavarske na desetine Nemaca sa nemakim dravljanstvom, koji su se etiri i po godine u nemakoj armiji borili za Nemaku, i koji su u tom ratu bili teko ranjeni i dobili najvia odlikovanja. U stvari, to je pravi nain na koji ovi buroaski nacionalni licemeri gledaju na one 217

(tijavno lakog u protiv svaju Nelieroja ne-j,ljudikoji fih samo od|iiazatvorske liote na stotine fttseprezrenja Jjone bi mogao pfaakoj bio odiranagradilanaj..Vemcauzatvoru ,.:;aimarksisitika aodaje u pitanju nakoj ovek moJpofcivanja, pretre^oiiljkom, telefonske fiaDjalinihslobodaza^edrave-i da je to u nae takozvane csistikoj Prusiji. .::::: tim marksistima lcri uestvuju u ,. uiii su u nacional-Ih'triha Ekarta pod tako-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA koji sada burno negoduju protiv Italije, dok oni sami nose najgore breme sramote medu sopstvenim narodom. Oni jadikuju oko denacionalizacije u Italiji, a u isti mah denacionalizuju nemaki narod u njihovoj sopstvenoj domovini. Bore se protiv svih onih ko se bori protiv trovanja naeg naroda u pogledu krvi, a, u stvari, progone svakog Nemca koji vodi bitku protiv degermanizacije, negrifikacije i judizacije naeg naroda u velikim gradovima, koje sami pokreu i sponzoriu, i to na najbestidniji i najnemilosrdniji nain. I navoenjem lanih izgovora o tome kako predstavljaju opasnost po crkvene ustanove pokuavaju da ih strpaju u zatvor. Kada je uzbudeni Italijan u Meranu otetio spomenik kraljice Elizabete,oni su digli takvu galamu da nije moglo da ih umiri ni to kada je italijanski sud kaznio prestupnika dvomesenim zatvorom. Ali, to to su spomenici i gradevine koje predstavljaju tragove kulturne batine naeg naroda neprekidno skrnavljeni u samoj Nemakoj, to ih se uopte ne tie. To to je Francuska gotovo u potpunosti unitila sve spomenike Nemake prolosti u Alzas-Lotaringiji je za njih potpuno nevana stvar. Ne uzbuduje ih ni to to Poljaci sistematski pustoe sve to ak uopte podsea na ime Nemake. U stvari, njih ni najmanje ne uzbuuje injenica da je upravo ovog meseca u Brombergu Bizmarkova tvrdava zvanino demolirana od strane vlade - sve to ove ampione nacionalne asti naeg naroda ostavlja potpuno ravnodunim. Meutim, zlo i nesrea je ako se neto tome slino desi u Junom Tirolu, jer to je za njih iznenada postala Sveta zemlja. Ali zato sama otadbina, domovina, moe da ide do davola. Svakako, na italijanskoj strani se odigralo mnogo vie od jedne nepromiljene akcije u Junom Tirolu, dok je pokuaj da se sistematski denacionalizuje nemaki element isto toliko netaktian koliko i problematian. Ali, oni koji su delom krivi za to i koji, u stvari, ne znaju nita o nacionalnoj asti svog naroda, nemaju prava da protestvuju protiv toga. U stvari, to pravo pripada

avaju da|

ringijind se ti
totol tizmom;1 napotpunob ih ne uznemit hiljadaljudiizk bacili ih i tante i rc U stvari, ko god mo da se

dobrodolica.) kaoidanasl zatekle na izbcglikim loi mesta kao Cigam.! prve izbegliceizj ne iz jedne policijj Nc, tada srca ovil Junom Tirolu uof terali jednog Nem pravdu, drhtali SIJ

218

Italija kao saveznik

feo-

Jjiikkraljice Jiliumirini fcfiiim zatvo|6vljaju trago-rljeni u samoj ska gotovo u BStiuAlzas-Lojiojeihnitoto Ipodsea na ime Ijeinjenicada je jjafvravazvanino aenacionalneatUedutim, zlo i jinTiroluj'ertoje ifOiotadbina, riunoogo vie od jelltjepokuaj da se sto ioliko netaktidelomkrivi za to i iiisvognaroda, nen.topravopripada

samo onima koji su se do sada borili za nemake interese i ast. A u Nemakoj je to pravo pripalo iskljuivo Nacionalsocijalistikom pokretu. Sutinska la i neosnovanost svog tog stvaranja opteg raspoloenja protiv Italije postaje oevidna uporede li se postupci Italijana sa postupcima Francuza, Poljaka, Belgijanaca, eha, Rumuna i Junih Slovena protiv Nemaca. To to je Francuska proterala vie od etvrt miliona Nemaca iz Alzas-Lotaringije, to je vie ljudi od ukupnog broja stanovnika Junog Tirola, ne predstavlja za njih nikakav udarac. Kao to ih ni to to Franeuzi danas pokuavaju da zatru svaki trag nemake nacionalnosti u Alzas-Lotaringiji ne spreava da se bratime sa Francuskom, uprkos tome to se ti udarci i dalje nastavljaju kao odgovor od strane Pariza. Ni to to Belgijanci proganjaju nemaki narod sa neuporedivim fanatizmom; to to su Poljaci masakrirali preko 17.000 Nemaca, i to na potpuno bestijalan nain naoigled prisutnih svedoka, nimalo ih ne uznemirava; to to su oni, konano, proterali na desetine hiljada ljudi iz kua i sa zemlje, gotovo samo u kouljama, i prebacili ih preko granice, jesu stvari koje buroaske lane protestante i rodoljube iz nae otadbine ne mogu da dovedu do besa. U stvari, ko god poeli da upozna pravi stav ove grupe mora samo da se seti naina na koji se izbeglicama ak i tada poelela dobrodolica. Njihova srca su, u to vreme, krvarila isto tako malo kao i danas kada su se desetine hiljada nesrenih izbeglica ponovo zatekle na tlu njihove drage domovine, jednim delom u pravim izbeglikim logorima, da bi potom skitali od jednog do drugog mesta kao Cigani. Ja i sada vidim prizor iz tog vrcmena kada su prve izbeglice iz Rura dole u Nemaku, a potom bile upuivane iz jedne policijske uprave u drugu poput velikih prestupnika. Ne, tada srca ovih predstavnika i zatitnika nacionalnog bia u Junom Tirolu uopte nisu krvarila. Ali zato kada su Italijani proterali jednog Nemca iz Junog Tirola, ili mu naneli nekakvu nepravdu, drhtali su negodujui poput uvredenih pravednika nad 219

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA tim besprimernim zloinom protiv kulture i najveim varvarstvom koji je svet ikada video. Kako su samo onda govorili: Nemaki narod nikada ranije i nigde nije bio ugnjetavan tako stranim i tiranskim metodama kao u ovoj zemlji. A zapravo se to sve odigravalo, naravno uz jedan izuzetak, naime, u samoj Nemakoj, od strane domaih tirana. Juni Tirol, ili tanije pripadnici nemake nacionalnosti u toj oblasti, moraju se ouvati zbog nemakog naroda, ali u samoj Nemakoj, oni su bezumnom politikom nenacionalnog beaa, opte korupcije, i ulizitva medunarodnim fmansijskim gospodarima, ubili duplo vie ljudi nego to uopte ima Nemaca u Junom Tirolu. Oni ostaju nemi u pogledu 17.000 do 22.000 ljudi, koji su, prema godinjoj statistici, prethodnih godina bili dovedeni do samoubistva njihovom katastrofalnom politikom, a taj broj, zajedno sa decom, izraen u proseku, za deset godina daleko prevazilazi broj Nemaca u Junom Tirolu. Oni podstiu emigraciju, jer nacionalna buroazija gospodina Stresemana belei porast emigracije, izraene u procentima, kao izvanredan uspeh spoljne politike. A to opet znai da svake etiri godine Nemaka gubi vei broj ljudi od broja stanovnika nemake nacionalnosti Junog Tirola. Ali abortusima i kontrolom radanja, iz godine u godinu, oni ubiju gotovo dvostruko vei broj ljudi od celokupnog broja stanovnika nemake nacionalnosti u Junom Tirolu. I ta grupa neopravdano sebi daje moralno pravo da govori u ime interesa nemakog naroda u inostranstvu. Isto tako, ti nemaki zvaninici jadikuju oko denacionalizacije naeg jezika u Junom Tirolu, ali zato u samoj Nemakoj degermanizuju nemaka imena u ehoslovaka, ili u ona karakteristina za oblast Alzas-Lotaringiju, i tako dalje, pronalazei sve mogue zvanine naine i metode. U stvari, postavljeni su zvanini putokazi na kojima su ak nemaki nazivi gradova prevedeni na eke kako bi sluili esima. Ali, to je za njih bilo u redu. Medutim, kada su Italijani promenili sveto ime Brener u Bre220

Stlfl

ra: njima,! i izra ju zatoto; povienimi meneepr lepojeka( borbu, av raelaAbn vrite zaj* pravi bur; ina prek zagluplje predstavc ki narod bljeni od Nemz bude odr usled tog di pokrei odreduji]

Italija kao saveznik nero, u tome je prepoznat gest koji je neodlono zahtevao najei mogui otpor. I jedan takav spektakl svakako nije trebalo propustiti kada bi takve buroaske patriote poele da padaju u vatru zbog nezadovoljstva, posebno kada bi prisutni znali da je sve to zapravo samo komedija. Glumaka uloga nacionalne strasti pristaje naoj bestrasnoj, propaloj buroaziji kao to ostareloj prostitutki pristaje da glumi ljubav. Sve su to samo izvetaeni prevaranti i, u najgorem sluaju, pokazuje se u svom najvernijem izdanju ako se jedno takvo uzbuenje nade na sceni u Austriji. Crno-zlatni predstavnici zvanine vlasti, za koje je prethodni nemaki element u Tirolu bio potpuno beznaajna stvar, sada se udruuju u svetom nacionalnom nezadovoljstvu. Takva atmosfera stvara naelektrisanje u svim uskogrudim buroaskim udruenjima, posebno ako nakon toga uju da ih Jevreji u tome podravaju i izraavaju svoju spremnost da uestvuju. To znai da protestuju zato to znaju da e im posebno ovog puta biti doputeno da povienim tonom izraze svoja nacionalna oseanja - a da ih u tome nee preduhitriti jevrejska tampa. Naprotiv. Na kraju krajeva, lepo je kada poten predstavnik buroazije poziva na nacionalnu borbu, a u isto vreme ak bude pohvaljen od strane Mozesa Izraela Abrahamsona. U stvari, ak i vie od toga. Jevrejske novine vrite zajedno s njima, i na taj nain, po prvi put biva uspostavljen pravi buroasko-nacionalni nemaki jedinstveni front, od Krotoina preko Bea, pa sve do Insbruka, i nemaki narod, politiki zaglupljen, u tom momentu sebi doputa da bude zaveden ovom predstavom, kao to su prethodno nemaka diplomatija i nemaki narod ve jednom dopustili da budu nasama/eni i zloupotrebljeni od strane Habzburga. Nemaka je ve jednom dopustila da njena spoljna politika bude odredena iskljuivo austrijskim interesima. Akazna koju je usled toga pretrpela bila je stvarno strana. Teko nama ako mladi pokret nemakog nacionalizma dopusti da politiku ubudue odreduju teatralni brbljivci pokvarene buroazije, ili, u stvari, 221

ikoj, ;ti u toj dmojNe.ia, opJfodarima, ilnom Ti-i', koji su, li do sa-ifoj, zajedno prevazilazi ';, jer na-cmigra..^ljiicpolitike. ijjobi vei broj :iJunog Tirola. :odinu, oni ubiju kroja stanovnif fj3grupaneopravMnemakog Uodenacionalizalisaoioj Ncmakoj ili u ona karabdalje, pronalazei |{fori,postavljeni su izivigradovaprebjeza njih bilo u ^oinieBreneruBre-

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA marksisti, pravi neprijatelji Nemake. I teko nama ako, u isto vreme, zahvaljujui potpunom nerazumevanju istinskih motiva austrijske drave u Beu, ponovo dobijemo direktive iz tog centra. Upravo u tome e se sastojati zadatak Nacionalsocijalistikog pokreta da pripremi zavrni in teatralnih jadikovki i povika i izabere odmeren razlog koji e upravljati buduom nemakom spoljnom politikom. Italija, svakako, snosi krivicu zbog celokupnog ovog razvoja. Ja lino smatram da bi bilo glupo i politiki nezrelo uputiti Italiji prekor zbog injenice da je prilikom pada Austrije pomerila svoje granice ka Breneru. Motivi koji su je u to vreme vodili nisu bili nita osnovaniji od motiva koje su jednom odredili buroaski aneksionistiki politiari, ukljuujui i gospodina Stresemana, da se podre nemake granice protiv belgijskog utvrenja kod Moze. U svim vremenima odgovorna, promiljena i delotvorna vlada e se potruditi da pronade strateki prirodne i sigurne granice. Svakako, Italija nije pripojila Juni Tirol da bi tako dobila par stotina hiljada Nemaca, i Italijanima bi svakako vie odgovaralo da su na toj teritoriji iveli samo Italijani umesto Nemaca. Zato to ih, u stvari, nikada prvenstveno strateka razmatranja nisu navela na to da postave granice preko Brenera. Meutim, nijedna druga drava se ne bi drugaija ponaala u njihovoj situaciji. Zato je bespredmetno kritikovati ovo oblikovanje granica kao takvo, s obzirom na to da svaka drava mora da odredi svoje prirodne granice prema sopstvenim interesima, a ne prema interesima drugih. U meri u kojoj posedovanje Brenera moe posluiti vojnim interesima i u strateke svrhe, nije bitno to da li e 200.000 Nemaca iveti unutar ove strateki ustanovljene i obezbedene granice kao takve ako populacija zemlje obuhvata 42 miliona ljudi, a vojna delotvornost neprijatelja na samoj toj granici se ne uzima u obzir. Bilo bi mudrije potedeti tih 200.000 Nemaca bilo kakvog pritiska i prisile, i ne nametati im silom stav, iji bi rezultat, na osnovu iskustva, bio potpuno bezvredan. Isto tako

sta*
sust\ tamoi maltl

222

iom fciazvoluputiti jepomelevodili Blibur-\ Strese-Ijutvrdenja pa i dclo-rk i sigur-[jabi tako atovieodtoNemaca. brazmatranja Medutim, voj siwje grani-a da odredi laneprema ?neramoepo-

Italija kao saveznik zajednica naroda ne moe biti iskorenjena za dvadeset ili trideset godina, bez obzira na primenjene metode, i da li to neko eli ili ne. Na italijanskoj strani, ovek moe odgovoriti tako da sasvim izvesno izgleda da je u pravu kako to prvobitno nije bila njihova namera, i da se to desilo samo po sebi kao posledica provokativnih pokuaja stalnog meanja u unutranju politiku Italije od strane austrijskih i nemakih spoljanjih trupa, i posledica iz toga nastalih na samim stanovicima Junog Tirola. To je u redu, jer su, u stvari, Italijani prvo veoma poteno i iskreno pozdravili prisustvo pripadnika nemake nacije u Junom Tirolu. Ali, kako se tamo pojavio faizam, stvaranje neprijateljskog raspoloenja prerna Italiji u Nemakoj i Austriji, poniklo na osnovu tog principa, dovelo je do uzajamne netrpeljivosti, koja je u Junom Tirolu konano morala da ostavi posledice koje vidimo danas. U svemu ovome najloiji uticaj je izvrilo Udruenje Andreasa Hefera koje je, umesto da Nemcima u Junom Tirolu snano preporui da ispolje mudrost i jasno im stavi do znanja da je njihova misija bila da izgrade most izmedu Nemake i Italije, u njima stvorilo nerealna oekivanja u pogledu stanovnika Junog Tirola, ali koja su, meutim, bila predodredena da ih podstaknu na ishitrene poteze. I ako su uslovi izmakli kontroli i otili u ekstrem za to je, pre svega, krivo ovo Udruenje. Ko god je poput mene imao mnogo prilika da lino upozna vane lanove ovog Udruenja isto tako mora biti zadivljen neodgovornou sa kojom je ova asocijacija, uistinu tako male moi i snage, mogla da nanese toliko veliku tetu. Jer kada sebi u celini predstavim ove likove na rukovodeim mestima, i zamislim nekog od njih pojedinano \ako poseduje kancelariju u minhenskoj policijskoj upravi, razljutim se ve i na samu pomisao da su svi oni mukarci koji nikada ne bi rizikovali svoju krv i kou istupivi u sredite zbivanja koje neizbeno vodi u krvavi rat. Isto tako je tano to da podstrekai ovog neprijateljstva prema Italiji nikako ne mogu da razumeju problem oko Junog Tirola, 223

fefcotodalie

lovljcne i obez-:a 42 mi-J-.viinoj toj granici bl.OOONemalinsilomstav, iji lan. Isto tako

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA budui da njima do toga uopte nije stalo, kao uostalom ni do same nemake nacije. U stvari, to je samo pitanje odgovarajuih sredstava za stvaranje konflizije i komeanje javnog mnjenja, posebno u Nemakoj, protiv Italije. Zato to je upravo to onaj sutinski element koji interesuje ovu gospodu. Pa iz tog razloga postoji izvesna osnova da se opravda italijanska primedba da e, bez obzira na to kakav tretman Nemci mogu imati u Junom Tirolu, oni uvek pronai neko odgovarajue sredstvo da uzburkaju javno mnjenje, jer je to upravo ono to ele. I upravo iz tog razloga to u Nemakoj danas, isto kao i u Italiji, izvesni elementi imaju interes da osujete razumevanje izmedu ovih nacija svim sredstvima, bila bi dunost mudrih ljudi da odstrane ta sredstva od njih to je dalje mogue, ak i uprkos opasnosti da e to i dalje pokuavati. Suprotna stvar bi imala smisla samo onda kada u Nemakoj ne bi bilo nikoga ko bi skupio hrabrosti da zagovara razumevanje nasuprot svim tim agitatorima. To, meutim, nije sluaj. Naprotiv, to se dananja Italija vie trudi da izbegne incidente, to e njenim prijateljima u Nemakoj biti lake da izloe javnom mnjenju inicijatore mrnje, da demaskiraju licemerje njihovih razloga, i da zaustave njihovu aktivnost trovanja naroda. Ali, ako u Italiji zaista veruju da nikako ne mogu da pronadu neki kompromis u pogledu celokupne galame, povika i zahteva stranih organizacija, i da to ne vide kao kapitulaciju ve kao mogui dalji porast arogancije tih elemenata, onda se neki naini mogu pronai. U stvari, takva obaveza mogla bi u sutini da se pripie onima koji ne samo da nisu ukljueni u to raspirivanje mrnje ve, naprotiv, jesu prijatelji koji se zalau za razumevanje sa Italijom i Nemakom, i sami vode najeu borbu protiv trovaa javnog mnjenja uNemakoj. Spoljnopolitiki cilj Nacionalsocijalistikog pokreta nema nikakve veze ni sa ekonomijom ni sa buroaskom politikom granica. Teritorijalni cilj naeg naroda r i ubudue, biti odredivanje njegovog razvoja, koji nikada ne bi trebalo da ga dovede u sukob

mad

jadaptoi zapravosi protiv, ( marevena'K novomi nana darop preporo Akoi mogla da i pritom ne| tu prome za razumevan davaju-akojii raima neprijaft protiv tih elem dravi kao ne Nemakoj; to je Italiji va to je faizam

224

Italija kao saveznik

iposa Italijom. Mi isto tako nikada neemo rtvovati krv naeg naroda kako bi se izvrile male korekcije granica, ve samo radi teritorije, i to u cilju njegove dalje ekspanzije i odranja. Taj cilj nas vodi u pravcu istoka. Istone obale Baltikog mora su za Nemaku ono to je Sredozemno more za Italiju. Smrtni neprijatelj daljeg razvoja Nemake, u stvari ak i u pogledu samog odranja jedinstva naeg Rajha, jeste Francuska, u istoj meri kao to to predstavlja i za Italiju. Nacionalsocijalistiki pokret se nikada nee zanositi povrnim i nitavnim povicima: ural Nee zveckati maem. Njegovi lideri su, gotovo bez izuzetka, izuzetno svesni i upoznati sa prirodom rata kakav on u stvari jeste. Stoga, on nikada nee prolivati krv ni za kakav drugi cilj osim za onaj koji slui celokupnom buduem razvoju naeg naroda. Zbog toga on odbija da provocira rat sa Italijom zarad ispravljanja granica, koje je zapravo smeno u pogledu nemake fragmentacije u Evropi. Naprotiv, on eli da zauvek privede kraju sve nesrene tevtonske mareve na jug, i eli da zastupa nae interese tako da krenu u novom pravcu, koji e omoguiti reenje teritorijalnog pitanja za na narod. Ovim osloboenjem i izvodenjem Nemake iz perioda ropstva i zavisnosti, mi se takoe, pre svega, borimo za njen preporod, pa, na taj nain, i za nemaku ast. Ako dananja Italija veruje da bi promena u Junom Tirolu mogla da se smatra kapitulacijom pred stranim meanjem, koja pritom ne bi vodila eljenom razumevanju, neka onda sprovede tu promenu iskljuivo zbog onih ljudi u Nemakoj koji se zalau za razumevanje sa Italijanima - i na taj nain ih potpuno opravdavaju - a koji ne samo da odbijaju da se identifikuju sa zagovaraima neprijateljstva, ve, u stvari, godinama vode estoku borbu protiv tih elemenata i koji priznaju suverena prava itaiijanskoj dravi kao neto to joj najprirodnije pripada. Nemakoj je isto tako vano da ostane prijatelj sa Italijom, kao to je Italiji vazno da to ostane sa Nemakom. I upravo tako kao to je faizam italijanskom narodu dao novu vrednost, isto tako

noni

iihtoje navati. )) ne bi zuincvanje [jaj. Napro-flite, to e iejavnom fcjiliovih rai,Ali,akou ^ikompro-nili organi-fc/dalji

porast

jupronai. U bnimakoji JTve,naprotiv,1 i NemaP^vnogmnjenja reta nema ni^politikom graniife'odreivanje pdovedeusukob

225

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA vrednost nemakog naroda ne moe ubudue da se procenjuje na osnovu njegovog trenutnog stanja, ve prema snazi koju je tako esto ispoljavao ranije u istoriji i koju, moda, sutra moe ponovo da pokae. Prema tome, kao to je za Nemaku sticanje prijateljstva sa Italijom vredno rtve, isto toliko i za Italiju znai nemako prijateljstvo. Bila bi to zaista prava srea za oba naroda ako te snage u obe zemlje, koje su nosioci ove spoznaje, budu mogle da postignu odnos pun razumevanja. Dakle, kao to je u Nemakoj podsticanje neprijateljstva prema Italiji odgovorno za ovu nesrenu mrnju, isto tako i na Italiji lei odgovornost ako, u pogledu injenice da je u Nemakoj stvoren razdor i da se odvija borba protiv agitatora neprijateljskog raspoloenja, i sama ne preduzme sve to je u njenoj moi da im ta sredstva istrgne iz ruku. Ako se faistiki reim svojom razboritou izbori i uspe da 65 miliona Nemaca pretvori u prijatelje Italije, to e onda biti znaajnije i vrednije nego da edukuje 200.000 ljudi tako da postanu loi Italijani. Na slian nain je bio neosnovan stav Italije kojim se branilo ujedinjenje Austrije sa Nemakom. Ve sama injenica da se Francuska prvenstveno zalae za tu zabranu neizbeno bi trebalo da dovede do toga da Rim zauzme suprotan stav budui da se Francuska nije odluila za taj korak da bi to, na neki nain, koristilo Italiji, ve pre nadajui se da e joj time naneti tetu. Postoje, pre svega, dva razloga koji su naveli Francusku da se svim sredstvima bori protiv ujedinjenja: prvo, zato to je na taj nain elela da sprei jaanje Nemake, i drugo, zato to je uverena da e jednog dana moi da u austrijskoj dravi stekne zemlju lanicu za francusko evropsku alijansu. Dakle, Rim ne bi trebalo da gaji iluzije da je francuski uticaj u Beu daleko presudniji nego nemaki, a kamoli italijanski. Francuski pokuaj da prebaci sedite Lige naroda u Be, ako je to ikako mogue, proistie samo iz na226

skefed svegato janskogf vorenoj Takolu, bilos sti i

umetneus Zalta komjebiloi drava p spoljnopolitikic kontckstu, nije i tcko da jc imala novnika. Dajei godine, tende dcne velikimi mogui, toj Spreavanjeovogc ku sa veih ciljd ktivnc ideje A\] JunogTirola]

\ Italija kao saveznik mere da se ojaa kosmpolitski karakter ovog grada kao takvog, i da ga dovede u vezu sa zemljom iji karakter i kultura nailaze na jai odziv u dananjoj atmosferi koja vlada u Beu, nego u nemakom Rajhu. I kako se u austrijskim provincijama ozbiljno tei ka uniji, sa isto tako malom ozbiljnou se ta stremljenja shvataju u Beu. Naprotiv, ako u Beu zaista uzimaju u obzir ideju o uniji. to uvek ine samo zato da bi se izvukli iz neke fmansijske tekoe, s obzirom na to da je Francuska onda pre spremna da prui ruku dravi poveriocu. Medutim, postepeno e sama ova ideja o uniji presahnuti kako bude dolo do unutranje konsolidacije austrijske federacije i kada Be povrati svoju dominantnu poziciju. Povrh svega toga, politiki razvoj u Beu pretpostavlja jaanje antiitalijanskog i antifaistikog karaktera, dok marksizam u Austriji otvoreno pokazuje veliku naklonost prema Francuskoj. Tako e injenica da je u to vreme formiranje unije, na svu sreu, bilo spreeno, delimino uz pomo Italije, jednog dana dovesti do toga da se karika koja nedostaje izmeu Praga i Jugoslavije umetne u sistem francuske alijanse. Za Italiju, medutim, spreavanje austrijskog saveza sa Nemakom je bilo pogreno na psiholokom nivou. to je austrijska drava postajala raskomadanija, to su ogranieniji postajali njeni spoljnopolitiki ciljevi. Cilj spoljne politike, posmatran u irem kontekstu, nije mogao da se oekuje od dravne strukture koja teko da je imala x kvadratnih kilometara i jedva y miliona stanovnika. Da je nemaka Austrija pripojena Nemakoj 1919-1920. godine, tendencije njene politike misli bi postep^no bile odredene velikim politikim ciljevima Nemake, koji su barem bili mogui, to jest, realni za naciju od gotovo 70.000.000 stanovnika. Spreavanje ovog dogadaja u to vreme udaljilo je spoljnu politiku sa veih ciljeva i ograniilo je na stare i neznatne rekonstruktivne ideje Austrije. Samo je na taj nain bilo mogue da pitanje Junog Tirola poprimi tako veliki znaaj. Jer budui da je Austrija 227

|[va prealtaliji toj stvoIteljskog luioi da im fi' i uspe da abitiznaPiodapostanu

J brani-

diijenica da se JDO bi trebaKrbudui da se |;iinain,korirfiStetu. Postoje, Asesvimsredinatajnain elela Juverena da ce jeIfflnljii lanicu za ptbitrebalo da gaji dniji nego ne|prebaci sedite iesamoizna-

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA bila tako mala drava, bila je barem dovoljno velika da bude nosilac spoljnopolitike ideje koja je bila isto tako mala, kao to je, nasuprot tome, mogla polako da zatruje politiko miljenje cele Nemake. to su politike ideje Austrije postajale ogranienije, usled sopstvene teritorijalne ogranienosti, to su se lake mogle razvijati u probleme, koji su svakako bili od znaaja za ovu dravu, ali koji nisu mogli da se pomatraju kao presudni u formiranju nemake spoljne politike za nemaku naciju. Italija bi trebalo da se zalae za savez Austrije sa Nemakom ako ni iz jedog drugog razloga, onda zato da bi prevazila francuski sistem saveznitva u Evropi. Ona bi to isto tako trebalo da uradi kako bi predstavila razvoj drugih zadataka za nemaku politiku granica, koji bi se pojavili kao posledica njenog ukljuivanja u veliki Rajh. tavie, razlozi koji su jednom podstakli Italiju da zauzme stav protiv saveza nisu sasvim jasni. Ni dananja Austrija ni dananja Nemaka ne mogu nikada i ni u kom sluaju da se smatraju vojnim protivnikom Italije. Medutim, ako Francuska i uspe u tome da okrene protiv Italije zajedniki savez u Evropi, u kojem bi uestvovale Austrija i Nemaka, vojna situacija se ni tada ne bi izmenila bez obzira na to da li je Austrija nezavisna ili je sa Nemakom. tavie, u svemu tome ionako ne moe biti rei o pravoj nezavisnosti sa tako malom strukturom. Austrija e uvek biti podredena uticajima veoma snanih drava. vajcarska ne moe da se pokae kao zemlja koja se tome protivi, budui da raspolae mogunostima da opstane sama, pa ak i samo na osnovu turistikog prometa. Za Austriju to ve nije mogue zbog disproporcije kapitala ove zemlje sa brojem celokupnog stanovnitva. Medutim, bez obzira na stav Austrije prema Italiji, u samoj injenici njene egzistencije ve lei poboljanje vojno-stratekog poloaja ehoslovake, koja jednog dana, na ovaj ili onaj nain, moe da zauzme oevidno neprijateljski stav prema prirodnom savezniku Italije kao takve: Madarskoj. 228

stanoVi
OSIKMfl

protiv? dila u uv fbrm daovdedalpj je danasuj pokuaj da^ JunogTin aju da, 1 izgubljenj ko dogle Zatof tano stvom ijtt

Junii su, svojiti obez\ ophodne 1 in,potkopalev tako i za ouva

Italija kao saveznik Za Italijane, vojni i politiki razlozi bi govorili u prilog tome da se zabrana sklapanja saveza smatra barem kac neto nebitno, ako ne i neto to ne odgovara svrsi. Ne mogu da zakljuim ovo poglavlje, a da ne ustanovim detaljno ko u stvari snosi krivicu to pitanje Junog Tirola uopte postoji. Za nas Nacionalsocijaliste, politiki, odluka je doneta. I konano ja - koji sam estok protivnik toga da se milioni Nemaca dovuku na ratite i da tu iskrvare zarad interesa Francuske, a da u svemu tome Nemaka nema nikakvu korist, koju bi s obzirom na krvave rtve trebalo da ima - ja takode odbacujem stanovite da je u tome presudna bila nacionalna ast. Jer na osnovu ovog gledita, ja bih ubrzo morao da krenem u pchod protiv Francuske, koja je celokupnim svojim ponaanjem uvredila ast Nemake na sasvim drugaiji nain nego Italija. Ja sam u uvodu ove knjige ve ire prikazao i ukazao na mogunost formulisanja spoljne politike na osnovu nacionalne asti, tako da ovde dalje nema potrebe da zauzimam stav prema tome. Ako je danas u grupama ljudi koji protestuju protiv nas nainjen pokuaj da se ovaj na stav predstavi kao izdaja i odricanje od Junog Tirola, to bi moglo da se pokae kao istinito samo u sluaju da, nezavisno od naeg stava, Juni Tirol uopte nije bio izgubljen, ili da je trebalo da bude vraen drugom Tirolu u neko dogledno vreme u budunosti. Zato se oseam prisiljenim da jo jednom u ovom izlaganju tano ustanovim ko je bio taj koji je izdao Juni Tirol i posredstvom ijih mera je ta oblast izgubljena za Nemarku. Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih partija koje su, svojim dugotrajnim zalaganjem za mir, oslabile ili potpuno obezvredile oruane snage nemakog naroda, koje su mu bile neophodne kako bi se afirmisao u Evropi, i, postupajui na taj nain, potkopale i sruile njegovu snagu neophodnu kako za pobedu, tako i za ouvanje Junog Tirola u odsudnom asu.
229

ikom 5 fran['irebalo da ikupo-h ukljuiiJazauzme rija ni da>csmatraaiuspe u fpi,ukojem ^nitadane u'Jijesa e biti rei o trija e uvek skanemoicidaraspo. OSflOVU

vvnistva. Menjenici loaja ciiunoe da msavezniku

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Te partije, koje su dugotrajnim zalaganjem za mir potkopale moralni i etiki temelj naeg naroda, pre svega su unitile njegovu veru u to da ima pravo da se brani. Tako je Juni Tirol takode izdan od onih partija koje su, kao takozvane Partije za ouvanje i odbranu drave i nacije, gledale na ovu aktivnost potpuno ravnoduno ili, barem, nisu pruale ozbiljan otpor. Iako indirektno, one su isto tako posluile kao mediji putem kojih je dolo do slabljenja naeg naroda i njegove snage i sposobnosti da se brani. Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih politikih partija koje su nemaki narod svele na marionetu habzburke ideje o velikoj moi i koje su, umesto da pred Nemaku postave spoljnopolitiki cilj nacionalnog ujedinjenja, u odbrani i ouvanju austrijske drave videle misiju nemakog naroda; koje su, stoga, takoe u vreme mira, decenijama samo posmatrale kako Habzburzi sistematski izvode proces degermanizacije, pomaui im zapravo u tome. Na taj nain su i one odgovorne zbog toga to se zanemarilo reavanje austrijskog pitanja od strane Nema- ke, ili barem njene odlune saradnje u tom pogledu. U tom sluaju Juni Tirol je svakako mogao da se sauva za nemaki narod. Juni Tirol je izgubljen zbog opte besciljnosti i odsustva bilo kakvog plana nemake spoljne politike, koje se 1914. godine isto tako proirilo i na utvrdivanje promiljenih ratnih ciljeva, ili na njihovo spreavanje. Juni Tirol je izdan od strane onih koji, tokom rata, nisu saradivali na maksimalnom jaanju nemakog otpora i agresivne sile, kao i od strane partija koje su namerno paralisale nemake snage otpora,ali i od onih koji su to tolerisali. Juni Tirol je izgubljen usled nesposobnosti da se, ak i za vreme rata, preorijentie nemaka spoljna politika i spasi nemaki element u austrijskoj dravi nepriznavanjem habzburke mone drave. Juni Tirol je izgubljen i izdan aktivnostima onih koji su, tokom rata, irili lane nade o moguem postizanju mira bez pobe230

gtavai togaS kojiser. JuniTJI onihljudikl nc slubej oseajadaal jU/ vembars] rancijomc snaga zaou\-1 ju?nj Tjroj, partija koji < mopotovaiijv ohrabrili nak4; je? dalje, zbogfcc tija i partiotskil jz podlosti i i Juni Tin rovnog ugov toriia izgublil Sve ne namerno \

J j4

Italija kao saveznik de, slomili moralnu snagu nemakog naroda da prua otpor i koji su, umesto spremnosti da povedu rat, doneli rezoluciju o miru koja je bila katastrofalna po Nemaku. Juni Tirol je izgubljen tako to su ga izdale one partije i ljudi koji su ak i za vreme rata lagali nemaki narod o tome da Antanta nema nikakvih imperijalnih ciljeva i na taj nain ga obmanuli, udaljili ga od bezuslovne potrebe pruanja otpora i konano ga naveli da vie veruje Antanti nego onima koji su podigli glas u znak upozorenja. Juni Tirol je, dalje, izgubljen zbog postepenog slabljenja i unitavanja fronta, za koji je trebalo da se pobrine domovina i usled toga to su prevarantske izjave Vudrou Vilsona zagadile nain na koji se razmiljalo u Nemakoj. Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih partija i onih ljudi koji su, poevi sa savesnim primedbama na raun vojne slube, pa sve do organizacije vojnih trajkova, liili armiju oseaja da se nuno mora boriti i izboriti za pobedu. Juni Tirol je izdan i izgubljen organizacijom i izvrenjem novembarskog zloina, kao i kukavikom i prezira dostojnom tolerancijom ovog besramnog ponaanja takozvanih Nacionalnih snaga za ouvanje drave. Juni Tirol je izgubljen i izdan bestidnim ponaanjem ljudi i partija koji su, nakon pada, oskrnavili ast Nemake, unitili samopotovanje naeg naroda pred svetom i na taj nain samo ohrabrili nae protivnike da postave jo vee zahteve. Izgubljen je, dalje, zbog nedostojnog kukaviluka nacionalroburoaskih partija i partiotskih liga, koje su se svuda unapred srainno predavale iz podlosti i pokvarenosti. Juni Tirol je konano izgubljen i izdan potpisivanjem mirovnog ugovora, a sa tim i zvaninim priznanjem da je ta teritorija izgubljena. Sve nemake partije zajedno su krive za to. Neke su svesno i namerno unitile Nemaku, a druge su to uinile optepoznatom 231

I politikih iteburke topostavc I i ouva.:. koje su, pairale kako Jfe pomaui hog toga Jjirane Nema-j, U tom slulakinarod. isustva bilo Igodineisto ."jciljcva, ilina ,:;jia,nisusaraliagrcsivne sienemake tfiikizavreme :.iiafJdelement jgcnedrave.

Lltojisu, toLiratepobe-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA nesposobnou i kukavilukom koji je dopirao do neba, kao i time to ne samo da nisu preduzele nita da bi zaustavile one koji su unitavali budunost Nemake, ve to su, naprotiv, bili zapravo njihova produena ruka, nesposobni da unutranju i spoljnu politiku povedu u drugom pravcu. Nikada ranije nijedan narod nije bio poveden u tom smeru da se, poput nemakog, uniti takvim sklopom podlosti, niskosti, kukaviluka i gluposti. Ovih dana nam se ukazala prilika da zavirimo u aktivnosti i delotvornost ove stare Nemake u oblasti spoljne politike prikazane u delu Ratni memoari, glavnokomandujueg amerike obavetajne slube, gospodina Flina. Dajem re buroaskim demokratskim novinama u pogledu ove stvari samo u cilju boljeg razumevanja. (26.juni 1928. godine)

KAKO JE AMERIKA ULA U RAT

Flin pie o diplomatskoj tajnoj sluzbi Od E V. Elvina, dopisnika Minhen Lejtist Njus - Sinsinati, sredinom juna Viljem D. Flin objavio je deo svojih Ratnih memoara u nedeljniku Liberti, koji je ovde veoma itan. Tokom rata, Flin je bio ef Tajne slube Sjedinjenih Drava. Sluba obuhvata celu zemlju i izvanredno je organizovana. U vreme mira, ona prvenstveno radi kao lino obezbedenje Predsednika. Njena dunost je da se angauje gde god je u glavnom gradu drave neophodna zatita, ili se njeno prisustvo smatra potrebnim. Ona pod stalnim nadzorom dri sve sumnjive elemente za koje postoje indicije da su u vezi sa politikim tendencijama neprijateljski nastrojenim suutol nografi| slubei grames etiriJ vanijei sednil

sko nepriji rodu.'

232

Italija kao saveznik prema vladi i njenim predstavnicima. Tokom rata, njen osnovni zadatak bio je da na oku dri sve one koji manje-vie jasno i glasno istupaju protiv rata, ili one koji su samo bili sumnjivi da se ne slau sa Vilsonovom ratnom politikom. Nemci su takode uivali posebnu panju i u to vreme su mnogi upali u klopke koje su bile svuda postavljene od strane Federalne tajne slube. Iz Flinovih memoara, medutim, saznajemo da je Tajnoj slubi bila dodeljena veoma vana misija ak i mnogo pre nego to smo uli u rat. Godine 1915., itave dve godine pre objave rata, najefikasniji strunjaci za telefonske komunikacije okupili su se u Vaingtonu, gde im je stavljeno u zadatak da srede, odnosno ozvue vodee telefonske linije u nemakoj i austrijskoj ambasadi na takav nain kako bi zvaninici Tajne slube mogli da prislukuju svaki razgovor iz bilo kojeg izvora koji se vodi izmedu ambasadora i njihovog osoblja, kao i svaki poziv iz ambasadorskih kancelarija. Soba je postavljena tako da su sve ice bile povezane na ingeniozan nain, zbog ega nijedan razgovor nije mogao biti proputen. Ljudi iz slube su u toj sobi sedeli dan i no, diktirajui to to su uli stenografi koji su sedeli pored njih. Svake noi ef Biroa tajne slube, to jest, autor lanka u Libertiju, primao je stenograme svih razgovora obavljenih u poslednja dvadeset etiri asa, tako da je te iste veeri mogao da saopti najvanije informacije Ministarstvu inostranih poslova i predsedniku Vilsonu. Imajmo u vidu vreme kada je ta instalacija stvorena, poetkom 1915. godine, to jest, u vreme kada su Sjedinjene Drave jo uvek bile u miru sa Nemakom i Austrougarskom, a Vilson neumorno potvrdivao kako ne gaji nikakve neprijateljske namere prema Nemakoj i nemakom narodu. To je takode bilo vreme kada nemaki ambasador u 233

rfeobauove

wa a
RUVTC-

fcPred-jeu
opri-ndri

fcdasuu
trojenim

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Vaingtonu, Kaunt Bernstorf, nije propustio nijednu priliku da oda duno potovanje Vilsonovom prijateljskom raspoloenju i oseanju za Nemaku i nemaki narod. To je isto tako bilo vreme kada je Vilson svom povereniku Baruhu dao instrukciju da zapone postepenu mobilizaciju industrije za rat; takode vreme u kojem je postajalo sve oevidnije, kao to je ameriki istoriar Hari Elmer Berns istakao u svojoj knjizi On the Origins OfThe Great War, da je Vilson vrsto odluio da ude u rat i odloio izvrenje svojih borbenih planova samo zato to je prvo trebalo pridobiti javno mnjenje za njih. Flinovi memoari moraju konano da odbace polaznu pretpostavku iz nepromiljenog askanja da je Vilson bio gumut u rat protiv svoje volje nemakim podmornikim ratom. Prislukivanje telefona u nemakoj ambasadi se odvijalo sa njegovim znanjem. I to saznajemo iz Flinovih memoara. Autor dodaje da je tako prikupljen materijal protiv Nemake u velikoj meri doprineo krajnjem slomu. Taj podatak moe da dokae samo da je to u Vilsonove ruke stavilo sredstva da pridobije javno mnjenje za rat, koji je dugo planirao. I, u stvari, taj materijal mu je u potpunosti i savreno odgovarao u te svrhe. Memoari potpuno potvrduju ono to se i dalje mora rei, da je Nemaka u to vreme bila predstavljena u Vaingtonu na neverovatno nekompetentan i nedostojan nain. Ako proitamo u jednom pasusu kako Flin iznosi da stenografski izvetaji, svakodnevno pripremani za njega, sadre dovoljno materijala da jedan advokat za brakorazvodne parnice mesecima ima posla, onda stiemo predstavu o tome ta se zbivalo. Tajna sluba je drala ene agente u Vaingtonu i Njujorku, iji je zadatak bio da ispitaju lanove nemake ambasade, ukljuujui i Bernstorfa, kad god bi se neto vano desilo. Jedna od tih ena agenata imala je luksuzni apar234

vu von

Italija kao saveznik tman u Vaingtonu, u kojem su se sastajali mukarci i ene. i gde je povremeno ak i dravni sekretar Lensing svraao da uje novosti. Na Novu godinu, 1916., kada je glavnim gradom odjeknula vest o tome da je potonuo putniki brod Persija, Bernstorf je telefonskim putem kontaktirao pet ena, jednu za drugom, kako bi im uputio komplimente i zauzvrat primio iste, mada je, u pogledu raspoloenja koje je vest o potapanju Persije ostavila u Ministarstvu inostranih poslova i u Beloj Kui, zaista imao daleko ozbiljnija posla. Jedna od dama je Bernstorfa obasula komplimentima u pogledu toga da je sjajan Ijubavnik i da e to uvek biti, ak i kada mu bude sto godina. Ni preostala gospoda iz ambasade nisu bila drugaija. Jedan, koga je Flin okarakterisao kao najboljeg diplomatskog pomonika u ambasadi, imao je prijateljicu u Njujorku, koja je bila udata, i sa kojom je on svakodnevno razgovarao telefonom, to je svaki put nemaki Rajh kotalo dvadeset dolara, i koju je esto poseivao. On joj je ispriao o svemu to se desilo, nakon ega se ona pobrinula da tu informaciju dostavi na prava mesta. ak i vuigarne primedbe o Vilsonu i njegovim drubenicama su nainjene tokom telefonskog razgovora, pa tako bez tekoa moemo da zamislimo da raspoloenje Bele Kue prema Nemakoj nije uopte postalo prijateljskije. Iz razgovora vodenog poetkom marta 1916. godine, saznajemo koliko su ambasade malo znale o zcmlji i narodu, i kakvim su se detinjastim planovima bavile. U to vreme, nacrt zakona predstavljen od strane senatora Gora leao je pred Kongresom sa znaenjem da e proklamacijom biti objavljeno upozorenje da ameriki narod ne ko risti ratne plovne objekte. Predsednik Vilson se estoko usprotivio ovom predlogu. Njemu je bilo potrebno da
235

lnevno :dan

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Amerikanci izgube ivote kako bi probudio oseanja protiv Nemake. Ljudi u nemakoj ambasadi su znali da izgledi nacrta zakona nisu bili povoljni, pa su se ozbiljno pozabavili planovima da kupe Kongres. Samo, u poetku nisu znali gde da nabave novac. Treeg marta, Senat je odluio da privremeno odloi Gorov nacrt. Glasanje u Domu trebalo je da usledi nekoliko dana kasnije. Stoga je plan da se prvo kupi Dom bio dalje razraen, ali je u ovom sluaju barem Bernstorf bio dovoljno razuman da odluno posavetuje da se plan ne prihvati. itanje Flinovog lanka mora da ostavi raspoloenje dubokog nezadovoljstva u venama oveka zdrave nema-ke krvi, ne samo zbog Vilsonove podmukle i izdajnike politike, ve pre, zbog neverovatne gluposti sa kojom je Nemaka ambasada ila na ruku ovoj politici. Vilson je iz dana u dan sve vie obmanjivao Bernstorfa. I kada se pukovnik Haus, njegov savetnik, vratio sa putovanja po Ev-ropi u maju, 1916. godine, Bernstorf je otputovao u Njujork da se tamo sretne s njim. Vilson, meutim, koji se prema Bernstorfu ophodio kao da nema nita protiv toga, tajno je uputio Hausa da se sa njim ne uputa u bilo ta i da ga izbegne po svaku cenu. Tako se desilo da je Bernstorf u Njujorku ekao uzalud. Potom je otiao na oblinju plau i dopustio da bude fotografisan u kupaim gaicama sa dve dame u veoma intimnom poloaju. Fotografija je pra-tila Flinov lanak. I tada je to dopalo u ruke ruskog amba-sadora Bekmeteva, koji ju je uveliao i poslao u London, gde je objavljena u novinama pod naslovom, Ugledni am-basador, i stavljena na raspolaganje glavnoj slubi uSa-veznikoj propagandi. To je ono to trenutno piu Minhen Lejtist Njus. ovek tako okarakterisan, medutim, bio je tipian predstavnik nemake spolj236

samseJ jaanjei nomn borios zahvaH promiss njemtis| Nacio unitenje| Jar oaskih| znajend preziraj i povih

Italija kao saveznik ne politike pre rata, kao to je isto tako tipian predstavnik spoljne politike republike Nemake. Ovaj momak, koji bi bio osuden na kaznu veanjem u bilo kojoj drugoj dravi, jeste nemaki predstavnik u Ligi naroda u enevi. Ti ljudi snose krivicu i odgovornost za pad Nemake, pa, zato, isto tako i za gubitak Junog Tirola. A zajedno sa njima, krivica pada i na sve partije i ljude koji su ili prouzrokovali takve uslove, ili su ih zatakavali, ili ih takode utke podravali ili se protiv njih nisu estoko borili. Muskarci koji danas, meutim, bezobrazno pokuavaju da ponovo obmanu javno mnjenje, i koji nastoje da dokau kako su drugi krivi za gubitak Junog Tirola, prvo moraju da poloe detaljan raun o tome ta su to oni sve uinili da ga sauvaju. to se mene tie, u svakom sluaju, ponosno izjavljujem da sam se, otkako sam stasao u zrelog mukarca, oduvek zalagao za jaanje mog naroda. A kada je izbio rat, ja sam se borio na zapadnom nemakom frontu etiri i po godine, a otkako se on zavrio, borio sam se protiv korumpiranih ljudi kojima Nemaka moe da zahvali za ovu nesreu. Od tada, nisam ulazio ni u kakav kompromis sa izdajnicima nemake otadbine, ni u stvarima unutranje niti spoljne politike, ve kao cilj mog ivotnog dela i misiju Nacionalsocijalistikog pokreta nepokolebljivo objavio njihovo unitenje jednog dana. Ja mogu jo hladnokrvnije da izdrim povike kukavikih buroaskih kleveta, kao i one pripadnika Lige patriota, budui da poznajem njihov opti kukaviluk,koji je za mene vredan najgoreg prezira. To to i oni mene isto tako znaju jeste razbg sve te hajke i povika.

LfEv-

jiidaga jrfu |QJU plau isa jajepra-

kam-)iuSa-

u. ovek tako Imakespolj237

Rezime
Ja, kao nacionalsocijalista, vidim u Italiji prvog potencijalnog saveznika Nemake koji moe da istupi iz stare koalicije neprijatelja, a da pri tome ovaj savez za Nemaku ne nagovesti momentani rat za koji nismo vojno spremni. Prema mom uverenju, ovaj savez e biti od velike koristi kako za Nemaku, tako i za Italiju. ak i ako od njega, na kraju, ne bi postojala direktna korist, u svakom sluaju on sam po sebi nikako ne bi postao ni tetan, sve dotle dok zastupa interese obe nacije, u najviem smislu te rei. Dalje, sve dotle dok Nemaka vidi odbranu slobode i nezavisnosti naeg naroda kao najvii cilj svoje spoljne politike i nastoji da mu obezbedi osnovne preduslove za normalan ivot, toliko dugo e i njeno razmiljanje u okviru spoljne politike biti uslovljeno teritorijalnim potrebama naroda. I sve dotle neemo imati ni unutranji ni spoljanji podsticaj da izgradimo neprijateljski odnos sa dravom koja nam ni na koji nain ne predstavlja prepreku. A ukoliko Italija eli da slui njenim realnim vitalnim potrebama kao prava nacionalna drava, onda e, obraajui panju na njene teritorijalne potrebe, morati da zasnuje svoje politiko razmiljanje i aktivnost na proirivanju italijanske teritorije. to ponosniji, nezavisniji i nacionalniji italijanski narod postane, utoliko e manje sebi dozvoliti da u svom razvoju uopte ue u konflikt sa Nemakom.

moi risiuz iltalijcj Z n l ncmogutc| clebilolj nainppa e zboj| bi obe i doekati afl posebnimz Samom;.: uspostavi c nano uklonil jcstaraEvi litiki sis Optu ev ksistikog 1 za drugomj nesputanomn

238

Rezime

I .mpotre' r :i panju Jepolitiko orije. to rae, uto-

lanamni iue u kon-

Podruja interesa ove dve zemlje, na najpovoljniji nain, lee toliko razdvojena, na suprotnim stranama, da ne postoji nikakva oblast koja bi predstavljala izvor sukoba. Nacionalno svesna Nemaka i podjednako ponosna Italija e isto tako na kraju moi da zaborave na rane preostale iz Svetskog rata i da, isto tako, na kraju uvide da se njihovo prijateljstvo zasniva na iskrenim i uzajamno povezanim interesima. Juni Tirol e tako jednog dana morati da ostvari uzvienu misiju u slubi oba naroda. Ako Italijani i Nemci sa ove teritorije jednom osete veliku odgovornost za zajednicu sopstvenog naroda i postanu svesni velikih zadataka koje obe drave moraju da ree, sitne svakodnevne arke e biti potisnute u kcrist uzvienije misije, koja e se sastojati u graenju mosta iskrenog, uzajamnog razumevanja na ranijim granicama Nemake i Italije. Znam da je to, pod trenutnim reimom u Nemakoj, isto tako nemogue kao to ne bi bilo ni pod nefaistikim reimom u Italiji, budui da snage koje danas odreduju nemaku politiku ne ele bilo kakav na preporod, ve nae unitenje. One na slian nain prieljkuju unitenje dananje italijanske faistike drave, pa e zbog toga pokuati sve to je u njihovoj mogunosti kako bi obe nacije uvukle u neprijateljski odnos. Francuska e jedva doekati da ugrabi tu priliku, makar to bio nepromiljeni in, i sa posebnim zadovoljstvom je upotrebiti u svoju korist. Samo nacionalna socijalistika Nemaka e pronai nain da uspostavi odnos pun razumevanja sa faistikom Italijom i konano ukloni opasnost od rata izmedu ova dva naroda, budui da je stara Evropa uvek predstavljala teritoriju kojom su vladali politiki sistemi, a to se nee ni promeniti barem u dogledno vreme. Optu evropsku demokratiju e smeniti ili sistem jevrejskog marksistikog boljevizma, kojem e se potiniti sve drave, jedna za drugom, ili sistem slobodnih i nepovezanih drava koje e, u nesputanom nadmetanju moi, ispoljiti svoja nacionalna obeleja 239

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA u skladu sa brojnou i znaajem zajednice njihovih naroda koji ivi i radi u svim delovima sveta. Isto tako nije dobro da faizam u Evropi postoji kao izolovana ideja. Ili e se njegova ideja proiriti i na ostali deo sveta, ili e Italija jednog dana ponovo biti podreena optim predstavama o drugoj Evropi. Prema tome, prouimo li malo temeljnije mogunosti nemake spoljne politike, preostaju samo dve drave u Evropi kao potencijalno znaajni saveznici u budunosti: Italija i Engleska. Odnosi Italije sa Engleskom su ve dobri, i to iz razloga o kojima sam ve govorio u drugom pasusu, tako da postoje izuzetno male anse da e neto da ih poremeti. To isto tako nema nikakve veze sa naklonostima, ve, pre svega, to se tie Italije, poiva na realnoj proceni pravog odnosa snaga. Dakle, averzija prema beskrajnoj i neogranienoj francuskoj hegemoniji u Evropi zajednika je obema dravama. Za Italiju: zato to su ugroeni njeni sutinski vitalni interesi u Evropi; za Englesku: zato to u dananje vreme Francuska, kao velesila, u Evropi moe da predstavlja novu pretnju engleskoj mornarici i njenoj nadmoi u svetu, koje na taj nain, kao takve, mogu da bude dovedene u pitanje. To to se panija i Maarska, po svoj prilici, mogu ve danas svrstati kao zemlje lanice u ovu zajednicu istih interesa, makar i samo taktiki, zasniva se na averziji panije prema kolonijalnim aktivnostima Francuske u Severnoj Africi, kao i na neprijateljstvu Madarske prema Jugoslaviji, koju u isti mah podrava Francuska. Kada bi Nemaka uspela da uzme uea u novoj dravnoj koaliciji u Evropi, koje bi ili moralo dovesti do promene akcenta u samoj Ligi naroda, ili dopustiti da dode do razvoja presudnih faktora moi izvan nje, onda bi prvi preduslov unutranje politike za kasniju aktivnu spoljnu politiku bio ostvarljiv. To to nam je Versajski sporazum nametnuo razoruanje, tako da smo praktino onemogueni da se branimo, moglo bi da se zavri, mada polako. 240

loV\\j|

granic temc dutim, jci na istoki sp jedan,f] besmid naroda dimoip nih, i politikeipi Ne: ratidap nih vojnihsi zadatak, m rom da na&i vodi,veul

Rezime Uostalom, to bi bilo mogue samo kada bi pobednika koalicija, mada nikada u savezu sa Rusijom, a kamoli u savezu sa drugim takozvanim ugnjetenim nacijama, oko tog pitanja ula u konflikt protiv fronta koalicije bivih drava pobednica koje nas okruuju. Potom bi u daljoj budunosti bilo mogue razmiljati o novim savezima nacija, koji bi se sastojali od drava velike nacionalne vrednosti, koje bi potom mogle hrabro da se suoe sa preteom nadmonou Amerike Unije, budui da mi se ini da Engleska kao velesila zadaje manje tekoa i nevolja dananjim nacijama nego pojava amerike velesile. Panevropa ne moe biti pozvana da rei ovaj problem, ve samo Evropa koja bi se sastojala od slobodnih i nezavisnih nacionalnih drava, ija su podruja interesa razliita i jasno razgraniena. Samo tada moe da nastupi pravi trenutak za Nemaku, a uslovi bi se stekli tako to bi Francuska bila potisnuta unutar njenih granica, dok bi ona, podrana obnovljenom armijom, krenula putem ostvarenja svojih teritorijalnih potreba. Kada na narod, medutim, jednom bude uspeo da zacrta ovaj veliki geopolitiki cilj na istoku, to nee rezultirati samo jasno definisanom nemakom spoljnom politikom, ve isto tako i njenom stabilnou, barem za jedan, srazmerno dug period, koja e joj omoguiti da izbegne besmislene politike postupke, poput onih koji su na kraju na narod upleli u Svetski rat. I tada emo konano uspeti da prebrodimo i prevazidemo period ovih svakodnevnih, potpuno beznaajnih, gromoglasnih neodobravanja i potpuno sterilne ekonomske politike i politike granica. Nemaka e potom, takode u okviru unutranjih prilika, morati da preduzme korake u pravcu maksimalne koncentracije njenih vojnih sredstava. Na taj nain, ona e automatski, kao najvei zadatak, izabrati formiranje nadmone kopnene vojske, s obzirom da naa budunost, u stvari, ne lei u borbenim snagama na vodi, ve u Evropi. 241

fcaje. pnas litar nijaljrija?ava

iike toino Ipolako.

Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA Samo ukoliko budemo u potpunosti shvatili znaenje ovog poduhvata i budemo ostvarili teritorijalne potrebe naeg naroda, na istoku i u irim okvirima, nemaka ekonomija e, imajui to stalno u vidu, prestati da bnde faktor destabilizacije u svetu, koja nam donosi viestruke opasnosti. Ona e na kraju sluiti zadovoljenju naih unutranjih potreba u glavnim aspektima, i uiniti da narod vie nee morati da alje naredne generacije poljoprivrednika iz seoskih sredina u velike gradove da rade kao fabriki radnici, ve e biti u situaciji da im obezbedi da kao slobodni seljaci ive na sopstvenoj zemlji i otvore domae prodajno trite u nemakoj industriji, koje e ih postepeno osloboditi toga da se grozniavo bore i otimaju za takozvano mesto pod suncem u preostalom delu sveta. Spoljnopolitiki zadatak Nacionalsocijalistikog pokreta sastoji se u tome da pripremi i na kraju sprovede ovaj razvoj. On isto tako mora spoljnu politiku da stavi u slubu reorganizacije naeg naroda u rasejanju na osnovu njegovih pogleda na svet. ak i u ovom sluaju on mora stalno da se pridrava principa da se mi ne borimo za sisteme, ve za iv narod, to jest, za ljude od krvi i mesa, koji moraju da se sauvaju i raspolau elementarnim sredstvima za ivot, jer bi samo na taj nain, to bi sauvali svoje fiziko zdravlje, mogli da ostanu i duhovno zdravi. Kao to mora da prevazide hiljade prepreka, nesporazuma i pakosti u svojoj borbi za reformu unutranje politike, isto tako u spoljnoj politici mora da raisti ne samo sa izdajom zemlje od strane marksizma, ve i gomilom glupih, bezvrednih, u stvari tetnih fraza i ideja naeg nacionalno-buroaskog sveta. Prema tome, to u ovom trenutku budemo manje svesni znaaja nae borbe, utoliko e njen uspeh jednog dana biti vei. Razlog zbog kojeg se Italija danas prvenstveno moe smatrati saveznikom Nemake lei u injenici to je to jedina zemlja ija je unutranja i spoljna politika uslovljena isto italijanskim nacionalnim interesima. Ti italijanski nacionalni interesi su jedi-

cbiti| tal stizak unutr rodaD rcligijoi stemotl zanui

Pal

dui ( da.Alr,
kuo tla.d

242

Rezime ni koji ne protivree nemakim, i ? obrnuto, nemaki interesi se ne protive njenim. A to je vano ne samo iz realnih razloga, ve i na osnovu sledeih stvari: Rat protiv Nemake je vodila nadmona svetska koalicija, u okviru koje su samo neke drave mogle imati direktan interes da se Nemaka uniti. U ne malom broju zemalja, na odluku da se povede rat nikako nisu uticali pravi unutranji interesi tih nacija, niti nekakva korist. Monstruozna ratna propaganda je bila ta koja jc poela da stvara kontiiziju javnog mnjenja tih naroda, i, zaista, ponekad ila direktno protiv njihovih pravih interesa. Jevrejska zajednica irom sveta bila je glavna poluga koja je potpirivala ovu ratnu propagandu ogromnih razmera. Jer ma koliko besmisleno uee u ratu ovih nacija moe da izgleda, posmatrano iz ugla njihovih sopstvenih interesa, toliko je ono imalo smisla i bilo logino kada se posmatra sa stanovita interesa Jevreja. Nije moj zadatak da ovde ulazim u raspravu o jevrejskom pitanju, samom po sebi. O njemu ne moe biti rei u kontekstu izlaganja koje nuno mora da bude saeto i jasno. Sledee izlaganje e biti predstavljeno samo u interesu boljeg razumevanja: Jevreji predstavljaju narod koji, u sutini, ne tei u potpunosti za jedinstvom. Pa ipak, kao narod, Jevreji poseduju posebne unutranje karakteristike, koje ih izdavajaju od svih ostalih naroda na svetu. Oni nisu religiozna zajednica, ve narod povezan religijom* i vie su, u stvari, obuhvaeni prolaznim dravnira sistemom. Jevreji nikada nisu imali sopstvenu teritorijalno povezanu dravu poput arijevskih drava. Pa ipak, njegova religiozna povezanost je prava drava, budui da garantuje ouvanje, irenje i budunost jevrejskog naroda. Ali to i jeste iskljuivo zadatak drave. To to jevrejska
Autorova ideja je da istakne disperzivni karakter jevrejskog duha, za razliku od arijevskog kohezionog koji oznaava jedinstvenu ideju vere, nacije, tla, drave, dok je kod Jevreja to neprestani internacionalizam. (nap. ured.)

fn jpri-

krifo' iniseDtrite ada se

ralje od nte,'iiia to-

fematraizemlja |.inskim :<$ujedi-

243

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA drava ne podlee teritorijalnom ogranienju, kao to je to sluaj sa arijevskim dravama, povezuje se sa karakterom jevrejskog naroda, koji ne raspolae sposobnostima da izgradi i ouva sopstvenu teritorijalnu dravu. Upravo kao to svaki narod, kao najdublju od svih ovozemaljskih tenji ima neodoljivu potrebu za samoodranjem, isti je sluaj i sa Jevrejima. Samo to se, u ovom sluaju, u skladu sa njihovim, sutinski drugaijim poretkom, borba za egzistenciju arijevskog naroda i Jevreja potpuno razlikuje po svojoj formi. Temelj arijevske borbe za egzistenciju jeste zemlja koju obraduje, i koja prua glavnu bazu za ekonomiju, zadovoljavajui na taj nain prvenstveno sopstvene potrebe proizvodnim snagama svog naroda. Usled nedostatka sopstvenih proizvodnih kapaciteta, jevrejski narod ne moe da osnuje dravu, posmatrano u teritorijalnom smislu, ve su mu, da bi opstao, potrebni rad i stvaralaka aktivnost drugih naroda. Na taj nain, Jevreji poput parazita ive u okviru drugih naroda, pa je otuda krajnji cilj jevrejske borbe za egzistenciju porobljavanje produktivnih naroda. Da bi ostvarili taj cilj, koji, u stvari, predstavlja veitu jevrejsku borbu za egzistenciju, Jevreji se koriste svim moguim sredstvima u okviru njihovog karaktera. Zato se u pogledu unutranje politike u okviru pojedinih nacija prvo bori za jednaka, a potom za jo vea prava. Pri tome mu, lukavost, inteligencija, prepredenost, podlost, dvolinost i tako dalje, ukorenjene u njegovom karakteru, slue kao oruje u toj borbi. Ta obeleja su strategija njegove borbe za opstanak kao to drugi narodi imaju svoju. U spoljnoj politici, ovaj narod tei ka tome da destabilizuje odnose medu nacijama, da ih udalji od njihovih pravih interesa i uvue u rat, kako bi na taj nain postepeno uspostavio kontrolu nad njima uz pomo novca i propagande. Njegov krajnji cilj je denacionalizacija, promiskuitet i stvaranje vanbranog potomstva u drugim narodima, srozavanje kvaliteta 244

celo

noj ekoi idejil veojes rai,uzf ekon^ vao

Rezime ljudi koji se regrutuju u najvrednijim narodima, kao i dominacija ovih ljudi, meovite rase, putem istrebljivanja inteligencije i njihovim zamenjivanjem pripadnicima sopstvenog naroda. Ishod svetske bitke Jevreja zato e uvek biti krvava boljevizacija. U stvari, to znai unitenje celokupnih viih klasa intelektualaca, koje postoje u odreenim narodima ne bi li se on, na taj nain, uzdigao do uloge gospodara kada oveanstvo u jednom trenutku ostane bez lidera. Glupost, kukaviluk i pokvarenost su, stoga, karte jia koje igra. A u ljudima meovite rase on sebi obezbeuje prvi prolaz kroz koji e prodreti kao tua nacija. Zato jevrejska dominacija uvek ima za posledicu unitenje celokupne kulture i, na kraju, mahnitanje samih Jevreja. Zato to su oni paraziti nacija, njihova pobeda oznaava njen kraj, kao i smrt njihove rtve. Sa propau starog sveta, jevrejski narod se sreo sa mladim, delimino jo uvek neiskvarenim narodima, sigurnim u svoj rasni instinkt, koji ih je zatitio od njegovog infiltriranja. On je bio stranac, i sve njegove lai i dvolinost veoma su mu malo pomagale tokom perioda dugog hiljadu i po godina. Feudalna vlast i kraljevski tron bili su prvi koji su stvorili optu situaciju koja im je dopustila da se prikljue borbi ugnjetene drutvene klase, i da je, u stvari ; nakratko uine sopstvenom. Tako je ovaj narod dobio ravnopravna gradanska prava sa Francuskom revolucijom. Na taj nain je izgraden most preko kojeg je mogao da krene kako bi osvojio politiku mo unutar nacija. Devetnaesti vek mu je dao dominantnu pozidju u nacionalnoj ekonomiji stvaranjem zajmovnog kapitala, zasnovanom na ideji kamate. Konano, manipulaijom akcionarskih deonica, doveo je sebe u situaciju da poseduje veliki deo proizvodnih sektora i, uz pomo berze, postepeno postao ne samo gospodar javnog ekonomskog ivota, ve, na kraju, isto tako i politikog. Podravao je svoju vlast intelektualnim zagadivanjem nacija uz pomo 245

feita -.;ioj aoto

anje teta

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA Slobodnih zidara, kao i pomou tampe koja je od njega postala zavisna. Jevrejski narod je pronaao potencijalnu snagu za unitenje buroaskog intelektualnog reima u novostvorenom etvrtom staleu zanatlija, ba kao to je jednom ranije buroazija posluila kao sredstvo za ruenje feudalne vlasti. U isto vreme, njihovi aduti su bili kako glupost i neprincipijelnost buroazije, tako i pohlepa i kukaviluk. Potom je stale kvalifikovanih zanatlija formirao u posebnu klasu, kojoj je dozvolio da povede borbu protiv nacionalne inteligencije. Marksizam je postao duhovni otac boljevikoj revoluciji. Bilo je to oruje strahovlade, koje su Jevreji sada nemilosrdno i brutalno primenjivali. Ekonomsko osvajanje Evrope od strane Jevreja bilo je u velikoj meri privedeno kraju na prelazu iz jednog u drugi vek, tako da su sada poeli da uvaju steene pozicije politikim putem. Ta sredstva, prve pokuaje iskorenjivanja nacionalne inteligencije, izvodili su u vidu revolucija. Tako je jevrejski narod koristio stvaranje tenzija izmedu evropskih nacija, koje je velikim delom trebalo pripisati njihovoj potrebi za teritorijom i iz toga proisteklim posledicama, da bi ih potom iz sopstvenih interesa sistematski podsticao i gurao u svetski rat. Cilj je destrukcija antisemitske Rusije, kao i unitenje nemakog Rajha, koje su u okvirima vlade i vojske jo uvek pruale otpor Jevrejima. Potom bi cilj bio zbacivanje dinastija, jo uvek nepotinjenih demokratiji, koja ne samo da zavisi, ve koju i predvode Jevreji. Ovaj jevrejski ratni cilj je na kraju barem delimino bio ostvaren. Carizam i Kajzerizam u Nemakoj su bili eliminisani. Uz pomo boljevike revolucije pripadnici ruske vie klase i isto tako ruske nacionalne inteligencije bili su ubijeni i potpuno iskorenjeni u atmosferi jezive agonije i zverskih zloina budui da je ukupan broj rtava ove jevrejske borbe za prevlast u Rusiji iznosio od 28 do 30 miliona mrtvih. To je petnaest puta vie nego to 246

sodb

Rezime je Svetski rat kotao Nemaku. Nakon uspene revolucije, on je u Rusiji potpuno sruio zakone reda, morala, obiaja, i tako dalje, ponitio brak kao uzvienu instituciju, i umesto toga proklamovao princip seksualnih sloboda, imajui za cilj raanje i odgajanje ljudi nie vrednosti, stvaranje haosa, jer bi na svet dolazilo sve vie ljudi meovite rase, koji bi bili nesposobni da budu lideri, zbog ega vie ne bi mogli da vode zemlju bez Jevreja, kao jedinog intelektualnog elementa. Budunost e pokazati u kojoj meri im je to polo za rukom, i u kojoj meri nove snage, koje na sve to reaguju potpuno prirodno, mogu jo uvek da promene neto u pogledu ovog najstranijeg zloina svih vremena protiv oveanstva. U ovom trenutku, Jevreji jo uvek uiau napore da povedu preostale drave u istom pravcu i dovedu ih u isto stanje. Na taj nain, njihove akcije i tenje podravaju i pokrivaju nacionalne partije takozvane Nacionalne otadbinske lige, dok marksizam, demokratija i takozvani Hrianski eentar, formiraju udarne trupe. Najogorenija bitka za pobedu nad Jevrejima u dananje vreme se vodi u Nemakoj. I upravo je Nacionalsocijalistiki pokret taj koji je na sebe preuzeo dunost da se bori protiv odvratnog zloina nad oveanstvom. U svim evropskim drava u ovom momentu se vodi borba za politiku mo bitka, delimino tiha, ali silovita, mada esto veoma dobro prikrivena. Izvan Rusije, ova borba je prvo bila odluena u Francuskoj. Tamo su Jevreji, budui da uivaju povlaen peloaj ^rojnim okolnostima, uli u pore drutva tako to su pronali zajednike interese sa francuskim nacionalnim ovinizmom. Od tada su jevrejska berza i francuski bajoneti saveznici. Ova borba jo nije odluena u Engleskoj. Tu invazija Jevreja jo uvek nailazi na staru britansku tradiciju. Instinkti anglosaksonske zajednice jo uvek su jaki tako da se ne moe govoriti o 247

laao u

icidaje iiiizno-

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA potpunoj pobedi Jevreja, ve bi se pre moglo rei, jednim delom. : da su oni jo uvek prisiljeni da svoje interese prilagodavaju interesima Engleza. Kada bi Jevreji trijumfovali u Engleskoj, interesi Engleza bi morali da odstupe u pozadinu, kao to danas interesi Nemake vie nisu od presudnog znaaja, ve su to interesi Jevreja. S druge strane, kada bi Britanci trijumfovali, tada bi moglo da dode do promene engleskog stava prema Nemakoj. Borba Jevreja za prevlast takode je odluena u Italiji. Sa pobedom faizma u Italiji, italijanski narod je trijumfovao. ak i da Jevreji pokuaju da se prilagode dananjem faizmu u Italiji, njihov stav prema faizmu izvan te zemlje ipak otkriva njegovu pravu sutinu. Samo su njeni sopstveni nacionalni interesi presudni i odluujui za sudbinu Italije, od nezaboravnog dana kada su faistike legije marirale Rimom. Upravo iz tog razloga, nijedna drava kao Italija ne odgovara u tolikoj meri da bude saveznik Nemake. U tom smislu, in beskrajne gluposti i licemerja naih takozvanih predstavnika naroda sastoji se u tome to odbacuju jedinu dravu koja brani sopstvene nacionalne interese i to kao predstavnici autentinog nemakog naroda pokazuju da su vie skloni tome da uu u savez sa Jevrejima. Na sreu, vreme ovih budala u Nemakoj je prolo, pa je tako koncept nemakog naroda istrgnut iz ruku ovih kreatura, koliko beznaajnih toliko i bezvrednih. Zahvaljujui tome, nemaki narod e puno dobiti.

248

Sadraj
Uvodna re 5

Poglavlje 1 Rat i mir Poglavlje 2 Neophodnost borbe Poglavlje 3 Rasa i volja u borbi za mo Poglavlje 4 Elementi spoljne politike Poglavlje 5 Nacionalsocijalistika spoljna politika Poglavlje 6 Nemake potrebe i ciljevi Poglavlje 7 Politiki planovi Drugog Rajha Poglavlje 8 Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica Poglavlje 9 Beznadenost reenja ekonomskog pitanja Poglavlje 10 0 potrebi za aktivnom spoljnom politikom Poglavlje 11 Nemaka i Rusija

9 18 32 42 53 56 63 89 106 127 143

Poglavlje 12 Nemaka spoljna politika Poglavlje 13 Nemaki ciljevi Poglavlje 14 Engleska kao saveznik Poglavlje 15 Italija kao saveznik Rezime

163 165 170 186 238

ADOLF HITLER MOJ POREDAK SVETA

Izdava: Metaphysica Beograd Za izdavaa: Aleksandar Dramianin Redakcija prevoda: Aleksandar Dramianin Slog, prelom i likovno reenje korica: Mario Lampi marlama@eunet. yu Plasman: 011/292-0062 metaphysicster@gmail.com tampa: Kamgraf Beograd Tiraz: 1.000 primeraka ISBN 86-7884-015-3 Prvo izdanje Beograd, 2006.

oteka Srbije, Beograd 327( 430) " 1879 /192 6" 329. 18 HITLER, Adolf Moj poredak sveta / Adolf hitler ; prevod Milana urainov. - 1. izd. - Beograd : Metaphysica, 2006 (Beograd : Kamgraf). 250 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Damin gambit) Prevod dela: Meine Weltordnung. - Tira 1.000. Napomene uz tekst. ISBN 86-7884-015-3 a) Nacionalsocijalizam b) Nemaka- Spoljna politika - a870-1926 COBISS.SR-ID 134479884

K a t a l o g i z a c i j a u p u b l i k a c i j i N a r o d n a b i b l i