Fakultet pedagoških nauka Univerziteta

Prikaz naučnog članka iz predmeta Uvog u pedagogiju

DAROVITI STUDENTI - BUDUĆI

VASPITAČI U DISKURSU
SA HEURISTIČKIM PREDZNAKOM
Dr Danica Veselinov, Dr Ljiljana Kelemen Milojević
Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Palov”,
2020, (str. 380-385)
UDK: 37.022
ISBN: 978-86-7372-281-8, 25

Mentori: Prof. dr Student:

Prof.

2021
Heuristika obuhvata metode i tehnike rešavanja problema, učenja i otkrivanja koji su
bazirani na iskustvu. Ova metoda podrazumeva da će stav učenika biti prema otkrićima,
a ne prema pasivnim primaocima znanja. Kao pridev, heuristika se odnosi na proces
sticanja znanja ili nekog željenog rezultata inteligentnim pogađanjem, a ne sledenjem
neke unapred utvrđene formule.

Armstrong je prvobitno predstavio ovu metodu za učenje nauke. Kroz ovu metodu
učenici su naterani da uče. Ova metoda poučavanja je relativno novog porekla. Prvo,
njegov metod korišćen je u nauci i uspeh je doveo do toga da je usvojen u nastavi svih
predmeta u školskom programu. U heurističkoj metodi učenik se postavlja na mesto
nezavisnog otkrivača. Stoga nastavnik ne pruža pomoć ni smernice u ovoj metodi.
Nastavnik postavlja problem učenicima, a zatim stoji po strani dok otkrivaju odgovor. Cilj
ove metode je razvijanje naučnog stava i duha kod učenika. Duh istrage podstiče
učenike da uče. Ova metoda insistira na istini čija se osnova zasniva na razumu i ličnim
iskustvima. Cilj heurističke metode je „učiniti učenike tačnijim, istinitijim, pažljivijim i
promišljenijim da postave ovaj čvrst temelj za buduće samoobrazovanje i podstaknu
ovaj rast duha istraživanja i istraživanja“. Ovom metodom nastavnik stvara takvo
okruženje da se pred učenikom postavlja problem. Svi učenici razmišljaju o problemu,
posmatraju i na kraju zaključuju neki rezultat. Na taj način svi učenici na svoj način
saznaju istinu.

Četiri opšte svrhe izvođenja učenja putem heurističke metode su istraživanje, opisivanje,
predviđanje ili objašnjavanje odnosa između dve ili više obrazovnih varijabli:

1. Istražiti - pokušaj generisanja ideja o obrazovnom fenomenu.

2. Opisati - pokušaj da se opišu karakteristike obrazovnog fenomena.
3. Predvideti - pokušaj predviđanja obrazovnog fenomena.
4. Objasniti - pokušaj da se pokaže zašto i kako deluje obrazovni fenomen.

Pred učenike se postavlja problem i od njih se traži da reše problem putem različitih
sredstava za opismenjavanje, poput biblioteke, laboratorije, radionica itd. Uloga
nastavnika je da započne učenje, a učenici su aktivni tokom procesa učenja . Koristeći
svoje kreativno razmišljanje i maštovitu snagu, pokušavaju da pronađu relevantna
rešenja na osnovu neke logike. Uče samoiskustvom. Ova nastavna strategija fokusirana
je na:

1. Razvijanje stava prema rešavanju problema.

2. Razvijanje naučnog stava prema problemu.
3. Razvijanje moći samoizražavanja.

Istraživanje pokazuje da omogućavanje nadarenim učenicima da rade zajedno u

grupama povećava njihovo akademsko postignuće i koristi i ostalim učenicima u
učionici. Kada nadareni učenici rade zajedno, izazivaju jedni druge na neočekivani način.
Oni odbijaju ideje jedni drugih i stvaraju nove ideje sa svojim vršnjacima. Takođe nauče
da, koliko god pametni bili, i oni moraju da se potrude sa izazovnim sadržajem - i da će
na tom putu ponekad doživeti neuspeh. Ovaj pristup se oslanja na planiranje lekcija ili
jedinica na različitim nivoima težine. Nastavnici moraju da planiraju svoje časove. Jedan
način planiranja nudi mnoštvo načina za učenje. Možda će trebati više vremena u fazi
planiranja, ali je na kraju efikasnije jer se studenti kojima je dosadno ne ponašaju tako
da se nesvesno psihički isključe sa času, već ih čeka izazovan posao - a studenti koji
pokažu trud dobijaju podršku. Jednom kada nastavnici stvore ove raznovrsne resurse,
mogu ih koristiti ponovo. Kontributivna vrednost ovih sadržaja je u idejama,
razmišljanjima, predlozima studenata, čime se nadograđuju unapred formatirani
sadržaji, pa i sam nastavni proces. Unošenje novih sadržaja inicijativom studenata
posebno je značajno zbog integracije teorije u praksu koja posebno dominira u poslu
vaspitača. Svi učenici imaju pravo da svakodnevno nauče nešto novo, bilo da su u
redovnim učionicama ili u specijalnom obrazovanju, bilo da usvajaju novi jezik ili neke
programe za darovite. Svaki student će imati koristi od toga što će ga ponekad prevazići
nastavni plan i program. Učenje treba da bude radosno ili bar zadovoljavajuće, a ne
samo teško. Neke od strategija koja se vaspitačima preporučuju:

1. Shvatite da daroviti učenici, baš kao i svi učenici, dolaze u školu da uče.
2. Prethodno procenite svoje studente. Otkrijte njihova područja snage kao i ona
područja koja ćete možda morati da rešite pre nego što studenti krenu dalje.
3. Razmislite o grupiranju darovitih učenika barem za deo školskog dana.
4. Plan za diferencijaciju. Razmotrite prethodno procenjivanje, produženje
aktivnosti i sabijanje nastavnog programa.
5. Podstaknite učenike sa visokim sposobnostima da se nose sa izazovima. Budući
da su često navikli da dobijaju dobre ocene, nadareni učenici nekada nisu skloni
riziku.

Zaključak: Uloga nastavnika u učionici je veoma važna za nadahnuće i podsticanje

učenika. U praksi uspeh heurističke metode zavisi od dobrog ispitivanja. Učitelj više ne
predaje u tradicionalnom smislu; učenik više ne sluša u tradicionalnom smislu.
Subjektivno posmatranje sugeriše da studenti uživaju da učestvuju u aktivnostima
heurističkog pristupa i da im je znatno lakše da svoja rešenja izraze u pisanom obliku.
Heuristički pristup nije efikasan samo u kursevima matematike ili prirodnih nauka, već je
uspešno sredstvo za podučavanje pisanja na bilo kom kursu koji koristi rešavanje
problema i zahteva kritičko razmišljanje (nauka, debata, logika, računarstvo, itd.).
Konačno, heuristički pristup pruža nastavniku alat koji pomaže učenicima da verbalno
izraze svoja rešenja, motiviše učenike i predstavlja proces koji će i učenicima i
nastavnicima biti ugodan. Sve se to uklapa u koncept kvalitetnog učenja i obogaćivanja
znanja.