Sei sulla pagina 1di 265

Informazioni su questo libro

Si tratta della copia digitale di un libro che per generazioni è stato conservata negli scaffali di una biblioteca prima di essere digitalizzato da Google
nell’ambito del progetto volto a rendere disponibili online i libri di tutto il mondo.
Ha sopravvissuto abbastanza per non essere più protetto dai diritti di copyright e diventare di pubblico dominio. Un libro di pubblico dominio è
un libro che non è mai stato protetto dal copyright o i cui termini legali di copyright sono scaduti. La classificazione di un libro come di pubblico
dominio può variare da paese a paese. I libri di pubblico dominio sono l’anello di congiunzione con il passato, rappresentano un patrimonio storico,
culturale e di conoscenza spesso difficile da scoprire.
Commenti, note e altre annotazioni a margine presenti nel volume originale compariranno in questo file, come testimonianza del lungo viaggio
percorso dal libro, dall’editore originale alla biblioteca, per giungere fino a te.

Linee guide per l’utilizzo

Google è orgoglioso di essere il partner delle biblioteche per digitalizzare i materiali di pubblico dominio e renderli universalmente disponibili.
I libri di pubblico dominio appartengono al pubblico e noi ne siamo solamente i custodi. Tuttavia questo lavoro è oneroso, pertanto, per poter
continuare ad offrire questo servizio abbiamo preso alcune iniziative per impedire l’utilizzo illecito da parte di soggetti commerciali, compresa
l’imposizione di restrizioni sull’invio di query automatizzate.
Inoltre ti chiediamo di:

+ Non fare un uso commerciale di questi file Abbiamo concepito Google Ricerca Libri per l’uso da parte dei singoli utenti privati e ti chiediamo
di utilizzare questi file per uso personale e non a fini commerciali.
+ Non inviare query automatizzate Non inviare a Google query automatizzate di alcun tipo. Se stai effettuando delle ricerche nel campo della
traduzione automatica, del riconoscimento ottico dei caratteri (OCR) o in altri campi dove necessiti di utilizzare grandi quantità di testo, ti
invitiamo a contattarci. Incoraggiamo l’uso dei materiali di pubblico dominio per questi scopi e potremmo esserti di aiuto.
+ Conserva la filigrana La "filigrana" (watermark) di Google che compare in ciascun file è essenziale per informare gli utenti su questo progetto
e aiutarli a trovare materiali aggiuntivi tramite Google Ricerca Libri. Non rimuoverla.
+ Fanne un uso legale Indipendentemente dall’utilizzo che ne farai, ricordati che è tua responsabilità accertati di farne un uso legale. Non
dare per scontato che, poiché un libro è di pubblico dominio per gli utenti degli Stati Uniti, sia di pubblico dominio anche per gli utenti di
altri paesi. I criteri che stabiliscono se un libro è protetto da copyright variano da Paese a Paese e non possiamo offrire indicazioni se un
determinato uso del libro è consentito. Non dare per scontato che poiché un libro compare in Google Ricerca Libri ciò significhi che può
essere utilizzato in qualsiasi modo e in qualsiasi Paese del mondo. Le sanzioni per le violazioni del copyright possono essere molto severe.

Informazioni su Google Ricerca Libri

La missione di Google è organizzare le informazioni a livello mondiale e renderle universalmente accessibili e fruibili. Google Ricerca Libri aiuta
i lettori a scoprire i libri di tutto il mondo e consente ad autori ed editori di raggiungere un pubblico più ampio. Puoi effettuare una ricerca sul Web
nell’intero testo di questo libro da http://books.google.com
JE STARINE
NA SVIET IZDAJE

JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI


I UMJETNOSTI.

KNJIGA IX,

U ZAGREBU 1877.

U KNJIŽARI LAVOSLAVA HARTMANA NA PRODAJU.


|- - 2 -
- * --
у |-

у
v -је s .
- -| * * -
|
e
Dionička tiskara u Zagrebu.
ОИс {} 22 * *

2 +С
f
SADRŽAJ.
Srpsko-slovenski zbornik iz vremena despota Lazarevića. — Оd St.
Novakovića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ћ“.
Poviest Nikifora Kalista o večerah hristovih . . . . . . . . . . . 13
Grigoria bogoslova otvèt Filagriju . . . . . . . . . . * • 14

Priče i tumačenja o rogjenju Hristovu . . . . . . . . * * * * * *


14

Uvod slovu ljubve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Оt žitia sv. Epifania . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23


Čto est razum . . . . . . * * * * - - - - * * * * * * * * * * * 24
čto est misi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
О filosofii . . . . . . * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 25
0 kinamomu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Žitie Asenethi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Život sv. Petke od patrijarha bugarskoga Jeftimija. — Оd St. Novakovića “m 48
Gragja za srpskog ljetopisca. — Оd St. Novakovića . . . . . . . . .
Оpisi i izvodi iz nekoliko južno-slovinskih rukopisa. — Оd V. Jagića:
(Nastavak.)
Slovenski tekstovi kanona o knjigama staroga i novoga zavjeta pod
jedno s indeksom lažnih knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Оdlomak srpsko-slovenskog apostola Feodorova od god. 1277. . . . 116


Оdlomak Radinova srpsko-slovenskog jevangjelja od god. 1308 126
Оdlomak grčko-slovjenske liturgijske knjige . . . . . . . . . . . 130
Оdlomak jevangjelja bosanskoga pisanja . . . . . . . . . . . . » 134
Kako se pisalo bugarski prije dvjesti godina . . . . . . . . . . ." 137
Prilog za poviest hrvatskih uskoka. — Priobćio Fr. Rački . . . . . . 172
Bayerische
Staatsbibliothek
MUNCHEN

Srpsko-slovenski zbornik iz vremena despota


Stefana Lazarevića.
гвловČло Dopisujući čLAN SтолAN NovАкоvić.

Predano u sjednici filologičko-historičkoga razreda dne 27. siečnja 1877.

} 1. Pristup. U zbirci rukopisa nar. biblioteke u Biogradu pod br


| 29 nalazi se jedan srpsko-slovenski zbornik bogate i raznolične.
sadržine, kojemu se vrijeme kad je pisan, i ako nigdje nije zabi
lježeno, lasno može utvrditi, i za koji se s dosta pouzdanosti može
nagagjati za koga je ili pod čijim je okriljem pisan. Taj rukopis
se i ne pominje sad prvi put u literaturi, pošto je iz njega ona
, znamenita pohvala knezu Lazaru, koju je Паničić štampao u Gla
sniku XIII i Slovo ljubve, djelo samoga despota Stefana, koje je
isti književnik u Glasniku IX. štampao. Šta više Daničić, štampa
jući Slovo ljubve u članku Šta je pisao visoki Stefan (Glasnik XI),
govori o rukopisu izjavljujući kako misli da je iz XV vijeka, pa
dodaje: „U njemu su različne bogoslovske stvari, a megju njima
jedan akrostih despota Stefana. Ako je ovaj rukopis tako star,
kao što se meni čini, onda još može biti, da je u njemu ovaj akro
stih pisan rukom samoga despota“. I to je sve, što se danas zna u
literaturi starina naših o rukopisu tako znatnom. Megju tim uzi
majući na um ta dva članka, uzimajući na um ono što se danas
zna o znamenitosti vremena despota Stefana po književnost u Srba
o čemu je dosta svjetlosti iznio V. Jagić uz svoje izdanje života
despotova od Konstantina Kostenskog u Glasniku XLII, i što će se
još moći iznijeti povodom gramatičnog djela istoga pisca, koje je
objavio Gj. Daničić u Starinama I — nama se čini da će naš trud
oko toga, da ovaj zbornik što opširnije književnom svijetu objavimo,
biti opravdan i potreban, naročito i za to, što je zbornik takav,
da će svemu, što je po pomenutijem člancima do sad poznato, novih
razloga prinijeti.
RSTAR. IX. 1
2 sтолAN NovAкоvIć,

2. 0pis i sadržina rukopisa. Kao što je još Daničić u Glasniku


ХI 169 napomenuo, rukopis je ua hartiji na 4ni. Veličina formata
је 0.28 m. dužine i 0.20 m. širine. Tekst zauzima oko 0,20-0.21
m. dužine i 0.12—0.13 m. širine. Dolazi na strani oko 22, a u
srijedi, gdje je rukopis sitniji, oko 27 vrsta. Rukopis je danas u
vrlo jadnom stanju, bez korica, bez početka i svršetka, mnogih
krajnjih listova izjedenijeh, jako postradao od vlage. Nije sav jed
nom rukom pisan, ali bi ipak mučno bilo više ruku naći. Po našem
promatranju, u čemu smo se držali ne samo spoljašnjega obličja,
nego i pravopisa, pogrješaka i ostalih takih znakova, mogle bi se
razlikovati poglavito dvije ruke. Jedna hvata početak, listove 1—49
i za tijem listove 91 pa do kraja. Što je u sredini, očevidno pri
pada drugoj nekoj ruci, kao što je naprijed već napomenuto, sudeći
i po slovima i po tačnosti pravopisa, koja je tu najveća. Radi
lakšega sporazumijevanja mi ćemo od sad taj dio rukopisa nazivati
srednjim. Na listovima 91—99, gdje je despotovo Slovo ljubve,
slova su istina deblja i krupnija, ali mi ne bismo rekli da pripadaju
drugoj kojoj ruci a ne istoj kojoj i cio rukopis osim sredine. Za
krupnoću i u nekoliko drugi izgled slova rekli bismo da dolazi
prosto od druge trske, a može biti i od drugoga vremena, u koje
su mogli biti pisani ti listovi.
U rukopisu ima sad svega 187 listova, i sadržina mu je ova“:
L. 1д. Светлго оца нашего Кнрима архiепископа Млезандрљскаго
књПроси н откљтн о светки Тронци:
L. 25. Hзложенfе књ кратци о прикок крнти ккрт: Полних фнлософа
књ. иткосмоу проснкиноу оу него,
L. 9R. Ви просн и откљтн о квpт: хрfстiaнсцљи, како подовлетњ кљ
роватн Христiaниноу, каковиић смокошињ коштетн Битн Христјанини.
L. 11а. О томљ, кже какокљив подовлетњ Битн Христiaношњ.
L. 12a. \настасiд Блажен наго натрјарха града келнкинс Мнтioxic н
КнрiАл Ммехандрљскаго нзложенље књ крутци о ктрт по књирошенко.
L. 13д. Мште хоштешн познати у то нести Бог, н како нестњ покла
нутн се сноу, смиши, кљниан рлзоумно ноуккси нетиненое.
L. 14а. Светаго Максним нзложенике о кврт. књ. кратцт књирлшатн
н откљштакатн ксдкомоу Хрнстiaниноу православноу. |

L. 15а. Тогожде о двоко секрњивеноко нествсткоу Господа нашега


lусоуса Христа. -

L. 16Е. 0 кже колико дкли ситкорн Богњ књ. 5.-хљ днехн.

* Naslovi koje mi sad ispisujemo, u rukopisu su svuda pisani crvenijem.


SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 3

L. 17E. Скетаго оца нашего Епнфанia о тошњакде.


L. 18в. Секнридна епнскопа. Такамоу склзлне отв прикаго смока
шестодњи њинкл.
L. 205. Тогожде отк третљаго смока.
L. 225. Тогожде отк у еткритаго смока.
L. 235. Тогожде отк петлаго смока.
L. 24а. Тогожде отк 8-го смока о дрвни разоумномљ.
|L. 24s. Ilна покрст, Hнкофорд Камнста о нехерах. Хрнстокљуљ.
L. 25a. Hнкiти иннха о опрљснкцкxb.
L. 27a. Скетаго Касилна посланине књ никкоксиоу ни окоу.
L. 27к. Zлатооусталго“ Početak: ICгда дјаком, кнднти инога се крав
шнxм неприкменим . . .
L. 294. Светаго Касндни. Роčetak: Zлколенia owко н градоињ пли
ненiд н просто келнка пеYлмњим Бранешић посмљдоукоти . . .
L. 30м. Отк старљуљска. Рočetak: Peve Hткин оти отњцњ нако по
унcмоу кезикњ Бкше дгтелн . . .
L. 31м. Отк мскитнка. Glava 26. st. 3—16.
L. 31F. К. Филагрико Трнгора Богослока. Фнлагpно књиранаккиноу
о здракни Богослока, откљшта.
L. 32а. Отк старљуњскаго. Роčetak: Peve наки: днакомњ оуко естњ
ЖhЗМћ НДКАЗАН НА . . . -

L. 325. Отк owyнтелњстка оца Мимона. Роčetak: Yстири кештн


соутљ, н иште еднноу отк инхи нилтљ умонт. књ. ин покаилтн се можетњ,
нн момнткоу его прнксиметљ Богњ . . . . .
L. 355. Блаженаго Мнастасна мннха гори снимнскик смоко о све
ткињ сквpлнн н о еже не паметозловсткокатн.
L. 50а. Мнсеца Дек. i.“ Моухенiе скетих, н славних, моученнкњ
Христоких, Мини нермогена.
Članak taj pisan je drugom rukom, sitnijim slovima. Slova osta
loga rukopisa duguljasta su, a u ovoga kraća i okruglastija. Cr
veno mastilo, kojim je ozgo naslov ispisan, izblijedjelo je, a u
ostalom je rukopisu još i sad svijetlo.
Na listu 70a ima pozniji brzopisni prepisačev zapis: До здн
нспнса, но сcт зауемо кн сним же н глакв. Na 1. 76b. ima zapis:
зде недостасти отв жнтia uоуусникоик. Медјц tijem na I. 76b. pre
kida se žitije sa svijem, jer, kao što će se odmah vidjeti, na 1. 77
počinje nešto drugo, a vidi se, da nedostaje nešto i megju listom
75 i 76. Isti pocrt rukopisa, koji se javlja sl. 50 traje do l. 91b.
* Toliko je kao naslov crvenijem ispisano.
* Datum je napisan brzopisnim slovima i, kako izgleda, drugom rukom.
Ж
4 sтолAN NovAкоупĆ,

L. 77a. Bez naslova i početka, jer je to izgubljeno, počem je tu,


kao što naprijed već bi rečeno, praznina u rukopisu. Vidi se po
sadržaju nastavka, koji nam se sačuvao, da je tu članak ili neka
kva besjeda za božić. Što je u njoj znamenitije, to dolazi ispisano
naprijed megju prijepisima.
L. 915. Нже кљ скетинxв оца нашего Полним архiепнскопа Констан
тним града златооустаго смоко оте кепнстомiе дпостоМА Паула НЖ6 Кl.
Сомоунимномљ.
Riječi apostolove ispisivane su crvenijem, a za njima dolazi
тмљкњ. Rukopis u ovome članku nastaje drukčiji, onakav kakav je
na prvijeh 49 lista. No koliko je rukopis, koji počinje na listu 91,
karaktera jednaka sa prvijem, opet se razlikuje drukčijim mastilom,
i u nekoliko grubljim crtanjem, a na nekoliko mjesta i krupnijim
slovima, kao što će se gdje treba spomenuti.
L. 96. Početak nečega bez naslova, uvod, iza koga dolazi Смоко
мковке despota Stefana. Ovaj članak, koji se naprijed megju prije
pisima nalazi, pisan je istim pocrtom slova, kojim i napomenuti
prednji listovi, ali već krupnijim.
L. 97E. Крлегранесе семоу. Аkrostih, o kom je riječ, kad se pročita,
glasi Смоко мокве. То је оmo što je Daničić u Glasniku XI štampao.
L. 99а. Отк жнтна келнкаго Пахомил. Јеđna pobožna pripovijetka,
rukopisom drukčijim nego članak despotov. Taj rukopis je karak
tera onoga, koji se vidi na početnim listovima.
L. 1005. Отљ шоухеним скетиго Диониста Мреоплгита, покрсти красна,
нако не подовлетњ снгрљшлкоштене, иште н књ Богоу сhгркшлкоти, кметн.
L. 102a. Zлатооустоко, кже кљ Тимофек, посланia. Početak: Сре
тнка у мокљни по кеднномњ н кљторомњ . . . .
L. 1025. Отк жнтна скетаго Спнфанта. Naprijed dolazi megju pri
jepisima.
L. 103b. ostao je u prvi mah prazan. Na njemu je napisan po
zniji zapis tajnom bukvicom, o kome Daničić (Glasnik XI, 172)
govori. On ga je pročitao: Сне инса Тети попа Кsкок, синк. Više
toga zapisa ima taka ista, samo malo nepravilna transkripcija, po
kojoj treća riječ glasi Тергн. Iza toga tajnom bukvicom zapis se
dalje nastavlja ovako: оте Емтим мљтл 2 ил., мот, рождестка Хрнстока
caфиг. егда висти кнроуписка. Тогда пољсклхоuљ н не окретохоџи
каже тревокати кљ нашем жиZни н глагомахомљ дрвгњ дрзгз: коме да
смо жнкн, него мн мрљткињи.
L. 104д. 0 саке уто кести разоумњ.
L. 106a. 0 еже уто кесте мисли.
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 5
*

L. 106Е. 0 фfмософтн.
Članci ovi, koji se naprijed megju prijepisima nalaze, pisani su
rukopisom, koji se više do kraja ne mijenja, a karaktera je kao
onaj na prvijem listovima.
L. 1085. 0 книмиомоу... Vidi megju prijepisima.
L. 109а. КњПросв. Yто ссти весмокесни пости. Н на то откљтњ.
L. 109а. Оти сже књ Солоун мношљ посланд. Tumačenje kao i ono
malo više, koje uzima izreku po izreku.
L. 115а. Богослококо. Роčetak: fМкоже зеимн не одњакдент насти
моштно, иште н тмлин кто књложнтљ скисна . . .
L. 115E. Тогождe. Početak: Проунтати подовлетв вожњсткљнам
ПHСМНННА . . .

L. 115Е. Како разоумљно есте каке књслки кннжљинки, плоуунке се


царљствоу невесномоу, подовњик нестњ улок ккоу домоу кладицк, нже
нзносити оти скрокншта скокето пока н кетеха. Zлатооустово.
- L. 120а. Богослова. Роčetak: Прљмоудрости прљка првиоудрости
прљзиратн . . . .
L. 1211. Књслкл хоума отпоустити се , а еже на доухи хоумненнке
не отпоустити се. Таккњ.
L. 1215. Yто есте соудним непракедњнин.
L. 122s. Yто кста: аште око ткокс деснокс нмн роука тком сввла
жникт, те, отсвцн о отв севе!
L. 1265. Како разумљкетњ се ске лиште кто понисти те пњприште
еднно, нун сљ ннмљ дкљ.
L. 127л. Како разоумно сcти кже не пецкте се уто исте нмнуто
пнкете, нЛН књ. YњTO ORMEYете се.
L. 127 s. Како разоуиткети се неже не соуднте и не соуднин воудете.
L. 128a. Zматооустоко. Роčetak: Сне инозноти везоумљних“ инфлин
ни минхонзредно творнтн овнкоше . . . . .
L. 128a. Yњто кесте тамантљ, кже хоштетљ кнзетн Господ отв моу
клклго рлва н податн сто нже доврт дрма књишомоу.
L. 1285. Zмитоowстоко: Стокхоу же при кристи Псоусови мати
кего н сестрм матере кего Марни Клопним нКМарним Магдамнин.
L. 130м. По снxк кндикњ lcoych, wко књса сквpњшнше се, да свRoy
детњ се пнслинке, глаголи жеждоу.
L. 1305. Поудене оуко, да не прквоудоути тклеса на крљстљ књ соу
Ботоу, понеже петљкњ кљ.
L. 132а. Ви кртие оно кљннде Инсоус, књ. књск никкоу, жена же
неким, нменеик Мароа, прнети н књ домљ скон. Тмљкњ.
6 sтолAN Novлкоvić,

L. 1335. Бисти же егда глагомаше сним, књ.3дкнгкшн никли жена


гллcм отв народа, рехе кеноу: Блажено уртко . . . .
Sve ove jevangjelske rečenice dolaze crvenijem kao naslovi, pa
po tom ide tumačenje, ili, kako naš rukopis veli, тмњкњ. Na malo
čas pomenutom 1. 133b. dolazi opet prijekid u rukopisu. Naslov
koji pošljednji ispisasmo dolazi na pomenutom listu već na samom
dnu, a na l. 134a. govor je o nekoj црнци кожњскон i o првиоу
дрости Соломонокон, Spomen о царнци кожњскон nalazi se megju
pričama o Solomonu, koje je štampao A. N. Рурin u zborniku
Памитники стариннои русској литературни, вњлп. III. СтHöргљ
1862. Škoda što se od toga ovdje tako malo sačuvalo. Ipak mi
smatramo za dužnost i to malo barem ovdje naštampati. Evo dakle
toga odlomka: . . . . . . . . невесное пропокњдано, онћ спасенfе оти
разоренia; лз, св. укодесн, они никоеже ситкорнки укодо. Подовнт н
царица кожњска осоуднте роди се уко оте конкц, зеиме посмоушати
прииде пртиоудрост. Соломонокоу Разоушки же ин и ксакоу доушоу
књ. до крв дрљжнмоу нcлокштоу царнцоу кожњскоу Битн. Мкоко уто
глагомо? Скверљ књ. писани оукарикиљ есте, како соупротнкнаго иксто
кесте, стоуденљ Бо н мрљткотворљни и дрљжатемљни; кога же похвалил
ки, кст хко доухи топлотњик ножнкнтемњан, ноустоужденимљ смртм
темљни. Ткињ же рехе пророки : и соунитаго отв сквера потрљЕнтњ
Господњ влкт, како сатаноу.
L. 134а. Тлокованне кике о откуе нашњ, нже на невестх. Zлатооустљ.
L. 135F. YмокЋкоу и ккоксмоу оугокезн се ника н помишлимине књ
сект глагомке: унто ситкороу, како не имамљ гди скврати плоди шоке?
II рехе: се смткороу, разороу житљније мок ч колишеке снзиждоу.
Zлатоом стоко.
L. 1385. Zлатооустоко. 0 непостижникињ. Početak: Келне отво
зло, кже не прквикати књноутрљ првдили нxљ же или, књYини Богњ...
L. 138г. Тогождe Početak: ilcaним глагомкет. , род, кего кто по
КЋCTћ . . . .

|L. 139 м. Тогождe. Početak: Мтгелн сликетњ тњкмо . . . .


L. 1395. Тогождe. Početak: Peve ilcлним: кидљке Господа свде шта
на пртстомк кисон, 1. и прљказнесен“. . . . . .
|L. 1411. iin rине и непокидлинке Мсене он: динтере Пентефринин, н
како покст, ко оснф, прљкрасњнин кљ женоу сект.
L. 160s. Miscelja loyним сл. двне смоко похвалљноке скетошоу н
нокомоухенико у Христокоу Мазароу.
To je ono što je štampao Daničić u Glasniku XIII. Pred listom
169 nastaje u rukopisu prijekid. -
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 7

L 169a. Pripovijest o finiku. Odlomak, koji se nalazi megju


prijepisima.
L. 171a. Pripovijest o zmiju, koji je davao zlato i biser Nepot
puno. I to se nalazi naprijed megju prijepisima.
L. 1796. Плауеке н рнданним ниока гркшина н стрмнина, нин же
скпнраше се књ доушн скокен. Слово л. Стихове т. н.0.
Tu je hrišćansko - asketično posmatranje upućeno duši, koja se
rastavlja s tijelom. Tu joj se obraćaju oči na život ovozemaljski,
kazuje se, kako će joj se djela pretresati i mjeriti, i koje joj,
prema tome, mjesto može dopasti na onom svijetu, te kako bi joj
u kom slučaju tamo bilo. Stihova u našem tekstu ja nijesam mo
gao otkriti. Stihovi su valjada u originalu, a slovenski je prijevod
izveden u prozi.
L. 1864. Смоко Максниоко, како н когда висти клагоктштенике прљ
унстљн Богороднији.
L. 187a. Zaхемо с Богомљ кннз1. . . . . . о скетин Тронцн н о
кврт н проуннић.
To je pošljednji list, dosta oštećen, u kome je na prvoj strani
to, a druga mu je sa svijem prazna.

3. Pogled na sadržinu i popis onoga što se dalje u prijepisima


priopćuje. Ne treba ni da napominjemo, kako se po naprijed
priopćenom sadržaju vidi vrlo raznoličan opseg lektire onoga vre
mena, u koje je zbornik postao. Pokraj vjere i čistih crkvenih
autoriteta, nalazimo i onoga što je, po današnjem znanju našem,
pripadalo u nepriznatu crkvenu književnost. Jer u sadržini našega
zbornika imamo i apokrifa i takih stvari, koje se bave pojedinostima
o čudnim junacima iz velikog epa naše religije. Neke stvari intere
resuju izborom. Takav je, na priliku, odgovor Filagrijev, za koji
nam se čini da je mogao ispisivaču ili prevodniku ući u volju po
tome, što se sadržaj njegov mogao dobro slagati sa stanjem srp
skih stvari onoga vremena. Ovo je uzrok za što smo ga i mi megju
svoje ispise stavili. A to nas je isto rukovodilo i kad smo uzeli
megju ispise prijevod priče o pravdi iz života sv. Epifanija. Ako
ništa drugo, dosta je da se iz toga vidi i to, na kakav su način
naši stari umjeli da upotrebe samu staru legendarnu književnost.
Jedno dakle da bi palo što više svjetlosti na to, kako je i stara
književnost vremenom se bogatila i time dobijala sve više razno
likosti kao i svaka druga književnost Evrope srednjega vijeka;
drugo, što se po dobroti rukopisa, po članku despota Stefana, po
8 sтолAN NoviАкоvić.

nekim riječima toga članka, po pohvali kneza Lazara, može misliti


da je rukopis pisan ili u dvoru ili pod nadzorom i po zapovijesti
despotovoj, čemu u potvrdu možemo navesti i ono što je još Da
ničić napomenuo – mi smo se postarali da u vjernom prijepisu
priopćimo što više iz toga interesnog zbornika. Koje smo dakle
članke izabrali, i šta još o njima posebice možemo reći, slijedi
odmah u ovome.

1. Ilна покрсти Инкофорд Камнста о кехерах. Христокљуљ. S lista 246.


2. Књ. Филмгрнко Тригорја Богослова Филагрiо књирашавшоу о здравин
Богослока откљштл. S lista 316.

3. Priče i tumačenja o rogjenju Hristoru. To je ono o čemu se


u sadržaju govori pod 1. 77. Je li i tu nekakva, može biti apo
krifna besjeda Zlatoustova ili nije — to se ne može znati, pošto
pravoga početka nema. U sadržaju dolaze tri kao u besjedu uple
tene priče: kako su jelinska proročanstva prorokovala o Hristu;
kako su persijska proročanstva prorokovala o Hristu; kako je izgi
пиlo pleme Venijaminovo. Kako pisac ovijeh vrsta ne sjedi na mjestu
gdje imaju obilna literarna sredstva za istraživanje i poregjenje,
drži da mu se ne će ni zamjeriti što nije mogao ući u trag svjema
tijem pričama, koje po duhu njihovom svakojako drži za apokrifne.
U tome ga utvrgjuje, što barem druga dolazi u cjelini u knjizi
Tihonravova: Памитники отреченнои русскои литературњ II.
Москва 1863. str. 1. pod naslovom Сказане Мфроднтњина о кликшник
к перст кн зеимн укодесн. Тај tekst koji je Tihonravov izdao po
rukopisu publične biblioteke XIII vijeka veoma se malo s našim
podudara i to tako, da su u našem jači znaci starine nego u
ruskome.

4. Člančić koji u rukopisu dolazi pred spisom cлоко локве štam


panim u Glasniku XI. 160. Nama se čini da je taj člančić pristup
k tome slovu, i da se može biti htjelo ne ostati samo pri tome
slovu nego mu još koje dodati. Pristup taj nama izgleda kao neka
molitva ili kao predgovor današnjih knjiga. Despotu Stefanu mogao
bi se članak pripisati po tome, što iza te molitve (predgovora)
odmah dolazi djelo despotovo.
5. Отк жнтна скетиго Спнфанта. Тu je upravo priča o pravu sudu,
koje smo se malo čas u nekoliko dotakli.
6. О саке уто естњ разоумњ.
7. 0 ске уто сcтљ им смћ.
8. 0 фјмософтн.
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 9

Sva tri članka mi prosto po rukopisu priopćujemo, ostavljajući


ocjenu i ispit njihov stručnim znaocima.
9. 0 кiнашомоу. Kinamom zove se ovdje po grčkom izgovaranju
ono što mi danas po njemačkom izgovaranju zovemo cimet. Člančić
pripada u praznovjerice i vračbine, i ne znam mu za sad izvora.“
10. Najvažniji dio cijeloga rukopisa biće poslije historičkih stvari,
koje je iz njega već naštampao Daničić i koje mi ovamo i ne uzi
mamo, za cijelo apokrifna pripovijest o Aseneti, kćeri Pentefrijinoj,
koju je Josip sebi za ženu uzeo. Оna će biti rijetka, jer mi ne
znamo da smo je u ruskim izdanjima gdje nalazili. Evropsku lite
raturu izdavanja apokrifa mi naravno ne poznajemo svu, te ne
možemo znati kako je tamo Dovoljno, da Fabricius u svome zbor
niku Codex pseudepigraphus veteris testamenti, Hamburgi et Lip
siae 1713 priopćuje skraćeni latinski tekst ove krasne apokrifne
ljubavne priče. U drugom zborniku istoga pisca Codicis pseudo
graphi veteris testamenti volumen alterum. Editio altera. Hamburgi
1741 priopćuje nam se jedan grčki tekst Asenete, ali nepotpun.
U njemu je samo prvijeh osam glava. I taj se grčki tekst u tih
osam glava mjestimice sa svijem dobro, a mjestimice u glavnome
s našim tekstom slaže. Prema tome moglo bi se misliti, ili da je
ovdje drugi, nešto drukčiji u stilu tekst za original prevodniku
služio, ili da je prijevod mjestimice slobodniji bio. Znatnije razlike
teksta mi smo pobilježili. Pogrješku opazili smo samo na onom
mjestu koje je zabilježeno. Podjela na glave uzeta je dokle je bilo
grčkoga teksta po njemu, a dalje po latinskome izvodu koji je
Fabricije u obje svoje gore navedene knjige štampao.
11. Odlomak priče o finiku koji počinje na l. 169a. pripada be
letristici obragjenoj za potrebu religiozno-moralne pouke po običaju
srednjega vijeka.
12. Pripovijest o zmiju, kojoj odlomak nahodimo započet na 1.
171, pripada istome malo čas napomenutome literarnom radu. Samo
što nam je ovdje lakše bilo naći izvor. Jer je očevidno u priči
samoj ono isto što u petoj priči treće knjige Pančatantre (Vidi
die Gold spendende Schlange u Th. Benfеy-a Pantschatantra II.
244. Leipzig 1859.)

* U knjizi Simeonis Sethi syntagma dealimentorum facultatibus, koju je


u Teubneroroj biblioteci izdao Bernhardus Langkavel, ima nešto o kina
momu, ali nije ovo. Inače mislim, kad sam već pomenuo tu knjigu, da će
se više njezinih članaka naći po našim starim rukopisima.
10 sтолAN NovAкоvić,

13. Смоко Мазниоко како н когда кисти Благовљштенfе преунствн


Богороднџи. Оno dolazi i u rukopisu narodne biblioteke br. 184 na
1. 45. nešto kraće, a sporedi njega radi i Pipinovu knjigu Памат
ники стариннои русскои литературњи ПI. 173 str.

4. 0 pravopisu u rukopisu i o ovoj ediciji. Kad se pogleda na


pravopis ovoga rukopisa, lako se može naći, da se u njemu, po
kraj svijeh pogrješaka, išlo za nekom pravilnošću. Čim smo to spa
zili u glavnome, žurili smo se i da pravac i karakteristiku te pra
vilnosti uhvatimo. Toga radi razmatrali smo: dogagja li se to pod
jednako po svemu rukopisu ili nejednako po dijelovima njegovim,
i našli smo, da se prvi i potonji krupniji rukopis pod jednako slažu, * {

a da sredina sitnijega i druge ruke rukopisa znamenito odstupa.


Kad se tim razlikama da red prema pravilnosti, onda prvo mjesto,
dakle najveća pravilnost, pripada sredini, koja je pravilna koliko
samo može biti naš stari rukopis. Cijela fizionomija pravopisa od
sijeca prema rukopisima XIV. vijeka pa na priliku i prema pra
vopisu Mineja (br. 13. rukopisa nar. biblioteke) pisana gradačkoj
crkvi za kneza Lazara i prema ostalim spomenicima toga vremena
koji su do sad štampom na svijet objavljivani. Kako se u pravil
nosti našega rukopisa, kao što rekosmo, slazi od sredine krajevima,
doista je sredina najpravilnije pisana i očevidno se u cijelome ru
kopisu težilo na ono što je u sredini najbolje izvedeno. Karakter
pak i pravac pravopisa, koji nalazimo u ovome rukopisu, jeste sa
svijem onaj, koji vidimo u zapisu iz jevangjelja pisana po smrti
despota Stefana, koji je štampan u mojoj knjižici „Сархеолошке
изложбе у Кијеву, Бeoгрaд 1874.“ Таmo je već izjavljeno mišlje
nje, kako taj pravopis može biti najprije onaj nepoznati pravopis
Konstantina filosofa, pisca koji je uživao osobitu zaštitu despota
Stefana. Konstantinovo djelo o pravopisu nije nam danas nepoznato.
Ono je objavljeno trudom poštovanog g. Daničića u Starinama I.
Ali baš za to što se po ovome djelu, po onoj — da je tako na
zovemo — teoriji, ne može saznati na što je upravo u praktici
izvela želja Stefanova da utvrdi i na gramatička pravila svede jezik
slovenski i književni srpski onoga vremena: mi smo se dosta
trudili da tamninu toga gramatičnog djela rasvijetlimo induktivnim
razmatranjem aplikacije onijeh pravila ili pravopisne praktike u
djelima pisanim poslije te reforme. S toga smo s te strane paž
ljivo ispitivali ovaj rukopis, za koji se znalo da je znatan i da
izvjesno pripada vremenu despotovu. S toga smo uporedo s gra
SRРSК0-SLOVENSKI ZВОRNIК. 11

matičkim djelom Konstantinovim ispitivali i akcentuaciju u starim


štampanim knjigama srpskim, na kojima se, kao na svemu što je
poslije od pažljivih pisaca pisano, vidi neizgladiv trag reforme
Коnstantinove i Stefanove." Studija o akcentuaciji sa svim s povolj
nim resultatima, izašla je u 44. Glasniku srpskog učenog društva. I
posao oko traženja po praktici Konstantinovih pravopisnih pravila
pošao je dobrim putem, te smo resultate u glavnom priopčili već
pri zapisu štampanom u gore pomenutom izvještaju s arheološke
izložbe. No kako bi pravila, hvatana iz onako malog književnog
spomenika, imala malo dokazne moći, i kako im je početak upravo
pri ovom rukopisu učinjen, mi ćemo ih ovdje na novo proći. Siru
argumentaciju o svemu ovome valja tražiti u studiji o staroj akcen
tuaciji srpskoj koja je štampana u Glasniku.
Glavni karakter pravopisa, koji bismo mi slobodno mogli zvati
Коnstantinovim i Stefanovim, jeste upravo u tome, što se njime
išlo na to, da se pracopis slovenski, po osnovu svome dovoljno sa
mostalan i čisto fonetički, и čети se доd može, izjednači sa grčkiт.
Та težnja dovela je u naše rukopise akcentuaciju, koja se upravo
u najstarijim rukopisima nikako ne nalazi, a u potonjima je češća
i obuzima u nas mah i uzima najčešće prividni oblik neke pravil
nosti istom od vremena ove Konstantinove i despotove reforme.
Ista ta težnja, ostavivši na stranu akcentuaciju, izvedena je na
vidik u opsegu samog pravopisa kroz ove pojedinosti.
Таko prvo pravilo, kome se težilo, jeste to, da se slovo i piše
pred glasnikom bio on jotovan ili ne, i da se iza slova i izbједага
glasnik jotovan, ра гатjenjuje neјotovaniт. Тіjem pravilom mjesto
starijegа ніх, ню, ни, но, ню dolazi iа, е, ін, о, ию (rijetko rв, ali
se nalazi i ono). Тако imamo primjere: двие, пръдднію, томленна,
пріемъ, съмнрение, съплетенномъ itd. Srednji rukopis drži ovo pra
vilo vrlo čvrsto; u ostalim dijelovima se jače miješa sa starijim
načinom, na nekim (naročita sprijeda) listovima toliko, da sa svijem
izčezavа. --

Isto kao i u pomenutom zapisu štampanom u izvještaju s arheо


loške izložbe dolazi iza ovoga pravila drugo : da se svиda iza glas
пika ne piše jotovan već prost glasnik. Prema tome imamo: град
* Рominjem štampana izdanja crnogorska i Božidareva, ma da se u njima
često vidi prava borba megju pravilima Konstantinove reforme i staroga
načina slovenskog. Моže biti da će se vremenom moći podiči pitanje i o
tome, nije li potonjoj ruskoj reviziji knjiga i pravopisa slovenskog izvor i
ugled, ako ne i poticaj iz ove jugoslovenske radnje?
12 sтолAN NovAкоWIĆ,

скла, такокое, постнзметљ, нcowдовним, дрекнке, настомше itd. mjesto


градским, такококе, постнзактн, неоудовним, древнеке, настопшe, kao
što bi se po starijem načinu pisalo. I protiv ovoga se, osim sred
njega rukopisa, nalazi izuzetaka više nego protiv prvoga.
No pored svega ovoga u oblicima složenih pridjeva gen. sing. i
acc. pl. dolazi Jк, ме, икс i ako se češće nalazi pogrješkom III, ie.
Primjeri: толнкине, такокике, природнтелние прклисти, недоуги мно
те н страстн ненсцилнике, нокте проповљдн, кторин, третiн, снмитнitd.
Uslijed gore pomenutih pravila o jotovanju moglo bi se kazati,
da vrlo često dolazi nejotovan glasnik, gdje je po narodnom go
voru i po starijem slovenskom pisanju jotovan. Primjeri: еште,
еже, едник, ali ovo nije daleko prodrlo. Gdjegdje je nacrt slova e
u krajevima širi nego u sredini, te bi se moglo uzeti, da je šire e
uzimano za ekvivalenat slova e. U ostalom pominjemo ga samo,
što zajedno s gornjim o slovu i i jotovanju pokazuje pravac pra
vopisne reforme, pravac izjednačenja s grčkim.
Dosta je postojano izvedena upotreba b, koje je osim krajeva
riječi stegnuto na korjenite slogove i one nastavke u kojima u
narodnom govoru ne ispada, već se zamjenjuje glasom 1. Tako se
bez s pišu riječi: окцамљ, главномоу, твиннцоу, доуховное, кримом
нин, прдндоу, црњкокномоу, код ноко, прнтекшн, примежнљн, твштетнин,
горци, кљнуакакот, itd., pa i riječi Есеин, ксак, dosta često makar
da u ostalom u tijem riječima dolazi i po starom. Interesno je, što
se rijetko gdje nalazi º mjesto b.
Slovo и upotrebljava se skoro sa svim pravilno, daleko pravil
nije nego u mnogim rukopisima XIV. vijeka, makar da ima dosta
pogrješaka, te se mjesto u po narodnom govoru upotrebi H. Као
što je već malo više kod i kazano, dolazi ono pravilno u složenim
pridjevima, kad su nesažeti, pred н, a kad su sažeti — sâmo.
Primjeri: градскимљ, томнкимљ, народнихв, помњзнимљ.
Isto to što je rečeno za M može podnijeti i za E.
Za o i o zaludu smo se mučili, da kakvo god pravilo uhvatimo,
i držimo, da se ni od prilike, ni u najlabavijoj formi, ne može
uhvatiti ni s pomoću onoga što znamo iz pravila Konstantinovih u
izdanju Daničićevu. Osim nekih riječi, u kojima prilično postojano
dolazi, i ovdje bi se moglo reći, da upotreba toga slova najviše
navija na ono što smo već kazali na 21. strani izvještaja s arheo
loške izložbe u Kijevu.
Za s i ov isti je slučaj, samo u daleko većoj mjeri, jer ow do
lazi daleko češće nego s, pa se svaki čas jedna ista riječ piše čas
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. - 13

s jednim, a čas s drugim. To nam je barem lako objasniti, jer iz


pravila Konstantinovih (Starine I. 9) vidi se da toga slova u azbuci
Konstantinovoj nema, iz čega Daničić s punim razlogom izvodi, da
* Konstantinu nije ni bilo osobito slovo. Prema tome ga valja sma
trati kao pisarsku kraćenicu od oy.
Part. praet. pass. dolazi takogje s regjim izuzecima ili sa ни ili
нин (нн), no ovo regje: cbkpљкеникн, покемљнила, скпрнутеним, нео
пнсан на itd.
Za мa, Me itd. javlja se isti slučaj, koji je i u zapisu objavljenom
u pomenutom izvještaju s arheološke izložbe.
О slovima s iz s crticom u gornjoj kosoj uspravnoj crti može
se reći, da u srednjem rukopisu dolazi kadkad sa u ostalim dije
lovima dolazi pomenuto z i to u riječima, u kojima taj glas po
staje od r: ноzк, мноzн, мноzкиљ, дроуzин, осеzaнe, za tijem u
korjenim slogovima zaspe, zкло, скZнждом, кнеz, проzекоше, Zвљзди
(srednji rukopis ima istu riječ sa s), паметоzмовне.
О akcentima trebalo bi takogje koju reći, ali je o tom već naprijed
nešto pomenuto, a po tom za pažljivo ispitivanje potrebanje metod
koji ište posebnu pažnju i posebnu raspravu. A mi smo mu i jedno
i drugo posvetili u drugom poslu, koji je naprijed već pomenut.
Pri štampanju ispisa služili smo se običnim vrlo poznatim i pro
stim načinom. Slova Go, 8, p. zamijenjena su slovima o, oy, шт.
Zamjenik b º vraćan je na s svuda gdje bi dolazio, ma da i to u
rukopisu rijetko biva. Ostalo je sve vjerno originalu.

1.

Hн д по к и ст к Нн ко ф о ра Камн ст а о к су ерд књ. Хрнст о к 1 књ.


Кехерд Господа нашего Мусоуса Христа куним кисти књ домоу Си
иона прокаженаго, нукже Емоудинца она омакакшн ноz 1. Хрнстонт сли
zдим и књZмнклише муро многоцкнокс на гликоу его, еже глагомкет,
се нако вкше црноко кљ трнста днимрн, књ ствкмљннцн ткрнд“ zтмо не
owдокн pazЕнклеит, о неин же оухеннцн zапрљтнше, глагом оште: Не
достомше мн се муро продатн zа . т. днимрин и датн ништини. Глаголе
же се нареди, пнстнкин, снрку, нерасткорено ни си к динкин ниуксомњ
ни сикшено, ни плус оук крено на о уништенике. Бивше же то муро
сквpдно н снтворено отв.д.-хр. снxк кештен кемнких : синфна и стакси н
касiи и мнкане н цвљти книлиона н ток, трљста Благооуханнаго н нишxк
многих, нZвранних, кештен, немел Благдго. М ске књ домоу Спиона
Фарнсел откуд Маzарева књZма иwро на владнкоу Хрнста, Бише же н се
14 sтолAN NovAкоvrć,

нстникнтеншек и кврно и уљстно се клеоин Благмињ. Н cнке оконе ке


херт више кљ Кнеднин; и таннда кехера, лже о немнцЋн плcци Бисте,
књ. Пероусалних књ. келнџким нскетник Сони, нукже више нZeке
деока домљ, н дкже и пркнехошљ праZнокатн д. никад, кехероу танilоу н
скетоe oyмњивенне и прљданнке Христово н осеzaинке 0омнио. Тоу во
Етише н крљтоград, ЕмнZoy, нукже кљ грови Инсоусове, то у же Бисте н
страшна момнтка господних нcлионе то о ужаснове првдане Христоко.
li Понкже Евше тогда Битн БлнZoy пасци zаконики, нпрвакде Битл
секе плски подовдаше књса лже о насљ снтворнтнХрнстос, на единомљ
инств књ светник Сонк. Н о сеин књским ортотока кca Zeнеден
отњцњ loана Богослова. Ск во есте, нже кљ скоудемннцн кодоу ност ше
н домоу кладнка се кестњ слим, мкоже глагомкет, келнкин Мелнлснке.

2.

Књ. Фн м а грн ко Трн гор i u sог о смо на Ф н ма грi o к њ приша к


шо у o Zдр и к iн ког о смо к м отк к шта.
Књпрашакшн, како соутљ наша? Zкло горци нком кzнк. Касних не
нилић, Кесарим мншнxм се, доуховнаго ин нпмљтнокато ин врата. Отњцњ
мон н мати мога остакнста ме. Св. Дакндошљ рекоу: плитк дрекло жн
ветљ, стдрости кише глави, пеYдмеин свиметенiд, кештеник накодн, дроуZн
нектрни, црњкокњ. Безњ пастнра, нcyezе доврoти, овнажн се z нова;
поутне ноштно, скљште нксти, Хрнстос, спнтњ. Yто подовлетњ по
страдатн? Њднно zмник раZдрукшенне смирити, наже тамо страшна,
coyштинић Zдк Zнаменикеми. Ни по Божњсткномоу дпостомоу, кто мене
нZБакнте отв свирљтн теми сего, хвално Бога моего Инсоусомљ Хрнстомњ
Господомњ нашник.

*)

Priče i tumačenja o rogjenju Hristovu.


(Kako su jelinska proročanstva, prorokovala o Hristu; kako su persijska pro
ročanstva prorokovala o Hristu, kako je izginulo pleme Venijaminovo)
Naprijed su obične pohvale Isusu, koje imaju mjesta u kakvoj
božićnoj besjedi. Za tijem se po riječima jevangjelista pripovijeda
rogjenje Hristovo i ostalo što se tom prilikom dogodilo. Za tijem
dolazi ovaj tekst.
Сним сније Биклемомљ нRњсен Ендникн же н некндни кн ткарн
мнке сњстакмљшон, отњ књстока књска sкт.3да првукодни рождњстко рождњ
ШАТО СG HIGRGCRIMITO цара првдкњZнкштакоштн на 2силн. Yкододвнствоу

коштдго стрмшила укододвнстким, скоже кндккше кмњскн перњстин царе


sквZдоунтцн, Камилионн књноуцн оуднRмњше се sкљZди sкликн сквтлостн
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 15

Калдамово књспремше пророуњстко: еже књсклети. sкљZда отк 1дкова


н књстанете умоквкћ отв Нисрдним и сњкроушнт кнеzе молкскике, како
Бити кего цард Кемнка, књZнепштекаше неовиYник sктizди кемлепи ки
шеко скљтлостiо, господство же о удрљжлтн смоу келнко књсеко zеимено
н књселкенноко овладатн пророуњсткокаше, не ткуiно отв Кималмока про
рохистка се навикше, ни нотњ ниоудоу оукљдљкше нZккстно рождшаго
се Христа Бога нашего кљ странт нxљ, укодесе радн страшнаго вик
шаго се рлzоумљкше. Пiдадоу же отњцоу нx, књ. Gмлади оукненоу
Бившоу н Касандроу сконхакшоу се оста сестра ето Дориада, енже
књидемљ, Натали македемонскин царљ, н принде раунтемни кљ можннцоу
eе ске скcтн се неко. Имоуштн же ножњ књдроуzи н кљ средњце его,
н сего zиндакшн оWдрљжа царстко его. Семо у же викшоу страх,
сктворн многњ. Брати же žлкманнаго, нме смоу Филиппи, оуколко се
Дориади ко Млен постиже. Та же књZњиљ женоу Кампопа коекоди нxљ,
ниенемо Мискидоу, некадхоу же вране ситнорнтн се Дорпадоко н сн
кеZикомњ ке, ноу Богише се. Бише Бо се иногимн свpдzнкшн се н
књскxљ погоуЕнкшн. Књсн ко окрњсти се еzчцн књигдемљкше доврoтн.
се смоуждахоу кен, ако да примоуушомоу се отв никњ кљдаст, севе књ
Бракоу. Страхв Бо нмљкоу књсн от, мнца ксе. lizКомн се никкогда
Мxeoмљ посматн књ. Делфтск н оти оноудоу књzетн откљте о врднн.
Швде же тамо књ. Скопни перин н књ. касталинскин нетоуника, књира
шлахоу оукљдљтн ник, у есо радн тамо приндоше. Маке н књкоуснкшн
оти истоуннхе клехкоукоштее коди пророуњсткова снце: поzдв нк
когда никкто, рехе, многооврдzнк на спо приндетњ zеимко, нкромљ.
сњгрљшених роднтљ се плитњ. Нетроуднинин же вожњстка првдили н
ненсцканини, страстеми раZдрвшнти тло. Н ceмоу zавнсти прнкоу
детљ отв нектрних, моден н кљ висот понт снтњ се тако свирљтн по
кинини. Са же књси притворнти се комеко трњиктн. Oумрт књ же књ
животњ кљунин, za eаке књстати смоу Бистртенше. li ciH подсмљакше
се ен и прокмекше ко рљше: трљкметлим, о женик књифашлахомљ, еда
oyБо о моужн от, Македонце прншњдшоу; н она откљишта кљ нимљ:
неповљдним кркмена науеше књстилтн, н сим ко н оне н соуштин сто
си нишк моужне књскxљ попљдетњ. II они отстоупнше овеzyњстнкше про
poхнџоу, н пркндоше књ жрктвниште Мениннино. Поста коу же ткоуштoy
се скештенинуњско у н Блгртннци нароуитт књла гдемик елоу дрљZноукше
књскоунише. Пророунца же 3днњој пин негодокакшн откљшта ник: књ
zмин умск приндосте žде продрbzатемпе неисправменнин. Они же и
онон досаднше глагом коште: недостонима књсдкикс укстн и оттоужденнда
скештеннуњскаго овихану, дослждлешн Еагркннцн, екоже коzм царемљ
дароваше, отв неске и славоу нуњст, стежакакоти носештен тоу;
16 sтолAN NovAкоvrć,

пристанн неових нам глаголоштн првZoрнкла н грљдам. Она же откешта


ник сна: не инт, ни недослднтелнини, никкако н великиним принесо
сте Богоме. Оваке ждрљвин нZктствим књZвише нZндкте. Моужа Бо
млад кнеуное књсемене књ оутровоу отв родовњ нZњБрдноуко, силно по
нстнни рождeнe прoинсднтеми Бога неповљдниоуко ниоушта крв пости,
нже инре се неовњем мкињин мко гнкZдо овbнисти књскке орšжемљ
oyЕнкњ. Онн же доуноукше на но отндоше, многа кмекетакше на
Боги нпроклекше нxљ, нже н рљше: никињ овpazошљ не о успљклеме
ннутоже сект , аште не нмеин књ. Лпомоноу красномоу нRемнкомоу.
Прншвде же кљ Лпомоноко трквнште н рљше момеште се: повљднтемfe
н унстин нZреднин Боzu , по уто сније творнте сконмњ ра Боик”
Брани женскоуко повљднтн проснкшинмљ књ. ит сто повљдн Брани вештљ
шоуко прнноснте намљ, нн оуво снце Бесвиртнин Боzи н нстн
нинике кладнки, нже келнкли дарованим да оште н намљ, ни нак
менио ситкорнте нашњ, уто оуко н сљкоудетњ се о нас. Н књнеzaлнoy
нzиде глас, некнднио снце, овратнки се трнног ин третie ospдштенie
пророунца књ. главнноу књZрткшн откешта: третia Бо снxљ двнинца
невесопосман над по zем мн шњствокатн принде мнмостн рмдн н књсемнтн
се кљ можесна дуккнуњским н пронтн седителстковатн на 2лпиди сеRљ.
Ние же ен дкаштн седић десетњ н шестњ, и же нcгоунт, климне н
књсдко жрљткнште н трљкннкњ. pazорнти крмни инин Богатствомњ прт
моудростн скосе пртложнти књслкике похвали ућсти. Они же са сми
шавше књZвратнше се скривеште н ннутоже о успљкше. Кнри же цари
перскин храмљ оустронке н књZможн кљ неми Богови нcлоуканила 2лати
п срекрвни, ноукраснего каментеми многоцкни шињ. Кљ онн же дин
плкоже напнслиншке глагомко кннг и , књшљдшоу цароу кћ скетимнште
синдиљ рлZдрљшеним књспретн, рехе же смо у скештенникњ Проупнндњ:
скрадоуко ти се, о цароу, При књ хркви zлуети. Цар, жс осклавнка се
глагола емоу: оумнpшла ми књ хрвкr zaveти? Они же откљшта смоу:
ен, омињpшли оживљ и жнZни раждлети. Џарк же: уто есте се, ин
менно ситкорн инк. Они же: кљ нcтнноу, кладико, књ. кpкме постнгмљ
есн де, књсоу Бо ноштљ коумнpи прквише игра коште моужљскла н
женским, глагом коште дроугљ кв дроугоу: приндкте, сbрадоунић се Прв.
li rдатомоти ин: принди, пророхе, сbрадоун се Прв, ако цвлови се.
Мz, же рљке: уто нив цкловатн се, нако могу кесте, еко же глагом отк,
нако ожнке, нне књ томоу глагометњ се Пра ни невеснац, келнко Бо
смљнице цклока еко. li oysо женскик моужвскимљ глагомилxoy, tako
књслуњски демо охоужда оште, Пигин естњ циловакша се, а не Прл.

“Ruski prijepis XIII vijeka u Tihomravova ima mjesto пштин — нетоуннкљ.


SRPKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 17

Дрљкод кмн окроуyн се Пра. Мко оуко Пнтн књ. правдоу глаголетњ се,
премлеми тидин ко секе ниена, нже кћ урткљ 15 коже кљ поуунни тмо
тоуноуко носнт, строуко. Ноуво Пиги сta pazоуиљклетњ се нcToyннке
коди, истоуника доуха приснотекоуштiH. 6диноу ткyiо ривоу ниоуштн.
нже вожњсткљноуко оудицоу књспремшоуко књсе инфh, wкоже кљ морн
zaЕмоужданоштв, плитiо скоеко ниткошти. Доврт, рехе, ако дрљкод кмко
нимтљ онд, не не и еште о укљдЋ, егоже рмандметљ дрЋкод км . . . . . . .
Бо Б њикин ДрљВодЋмњ, наке др ЂR0 . . . . . . . . начелника отроки трнси
стак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . седима покровљ, н пркмоу
дринин хоудожњстки трнжнтемнин протеже храмљ, слоко књдроуZнкњ.
Прквише ко нcлоуканила мновопреште се о Црк н IliriH, н снгласнкиe
се, рљше: Секрљшаоштоу се двнн нZкљстное књси н кce owквим. Н
окритикњ се скештенншке рехе цароу: ни на оуже прквоуди, кладико,
и проуес двне, књслко Бонилтн хоштетљ кешти секрешеннос открљке
нie, taЕлњшеe sо се насти лкоже прнмоуун се. Прквикшоу же тамо
царскн н zрештоу коумнpи, н слин о сект науеше нгратн. li oyso
скнфлмннце се пркгоудницамн подкнгоше иксни, немнка књио утрљ сре
spљнда и zлатал нхетккреногам н птнце, калждо скон гласи секрљшлахоу
Царом же о сеus owжасноувиом се и страхом нсилвникшоу се, хоткше
отвљгноутн, не трњикше во самоподвижнин метежњ. Peve se euоу
скештенннке Проупндњ: Пожди неште, цароу, прљдста Босњкрљшенно
открљкенiе, нже Богњ Богошљ нZвкстнтн сн имињ ситкорн. Сним снце
реуeиномљ открњzе се покровљ . . . . . . н сљнидe sктizда - склтда и
стакм . . . (нок)ином пirtuим и гласи слишаше се сн . . . . . . . .
Владихнije Ilirin , келнкое слонце посма не књZктстити тн, књ. коупи
н посмоужнтн ти кi, poакдњствоу несккрњиномоу Брак, ткорешто у књ
тевк, илтн прљкаго књскли уннокњ. Бикшја, нект сто трнниенила сдн
нике дрљжави соушти. Нарсустљ же се Бескменнии имадрињци, илуемо
н конкцњ. Науемо оуво спасена, конкци же погинкли. Сеноу же гла
соу нZдакшоу се, књса нстоукан нам падоше пнци, н снкроушнше се.
6дннон же пнгiи оставшiи. На нен же окрите се стоешти кљници
царскин нике кише сеRе отв мнордха н zларагда камено прнмљишоуко
sкљZдоу. Првкише же се столше двиннца. Тогди цари књ скорт по
келт књсе прикестн пркноудрикс Zнлиспортшнтеме, емнци поде царљ
ствомњ его Бљкоу. Пропокљдннкомљ же троувештiник си тишта нfемљ књ
скорт прiндоше. Да лко кндкше sкљZдоу крњкоу Ilirih стоештоу нктници
sкљZдокаменнин н коумнpн на 2силн межештсе н снкроушени, рљше:
о цароу, корене вожњстввнин нцарскин књсiи, неке снаго н zеименато
цара науританfе носе, нко Пfrin Марic Комексилиннин сcтњ диштн,
дlадним же царскu ospazе ести. SнкZда же, невесное, књZквштенie
8TAR. IX. 2
18 sтолAN NovAко упČ,

на 2еммн укодод кнсткоу емо. Отњ lоуди ко књсти царство, еже отни ети
књсе поуденскике плиетн, и саке Богомљ пасти се, коиљци уљстн нxк
приспљ. Пришљдин Бо, стариншfн достонисткоин си, како меншiих.
остакнте кљ немњ. Нина о уво, цароу, послн књ Перосолiиљ, н окреш
тешн сина књсмуњски књ. цард пМљтљски женскимн роу клин носнмм.
Прввисти же sкљZда кише Iliria иарехеннике невесила, дондеже нZи
доше клески, и тогда се ниши понде. Цари же перскин не овакин се
нн же утo zaкњсник, ни књ скорт. прнZка, нже под овллстiо скоеко
царе-кмњскн, посма нxњ се дари на поклонкенfе рождњшаго се цара,
еzчкомњ науетљ књ. књкодештiнмљ. Они же поутљ шљсткiе ткореште
мљто секрљшено днiн Перосом мњ достнгоше, н књираш дахоу глагомкоште:
где есте раждлен се царњ iоуденскин, томоу во на поклоненте при
дoкoмљ поклонитн се емоу. Слишакљ Проди царљ свиоутн се, н књск
Перосом Iмњ се нимљ. Н. сквpдкљ се прљкоскештенинки н кинжинки
модњскик књирлшалше , гди Хрнстос, раждлети се? Онн же рекоше
емоу: књ. Кiемеемљ fоуденсткињ, тако во пнсдно ести пророкоињ: н
ти Комеeмe, zеиме Лоудока, нну ниже ињиши есн кљ владиках, lowдоках,
нс, теве во ин нZидетљ кнеzе, нже оуписетљ модниоe i licрднлил. Тогда
Проди тан приZка кмљккм, нcпитоклаше отв нихв мито лкмљшеe сe sкљZди.
Онн же отвешташе емоу: мито секрљшено нидим отв немнже sкљZдоу
кндљкомљ отњ немнже шљствТе творник до zде, отљ нее нистакмихеин.
liскалне во Прод, кртме о укљдктн Хрнстока рожденia, не да поунтети,
ни да оу Биети его сњквштикле. licпнтоклахоу же н Лоуден отк кмљxкљ
оукљдвтн Бикшее н у есо радн прiндоше. Они же реше ник: стоже гла
гомете Месia, poдн се. Поуден же смиоутнine ce н соупротнки стати
ник не смљше. Рвше же књ ннин Џоудене: књ невеснин соуди zакмн
идеми кн, реците намљ, уто оукљдвсте? Онн же откешташе: неккрieиљ
недоугоуете, н ниже се кметноко, ниже кромљ кметки ккроусте. Хрн
стос, ко, кишниго отроке роднce, pazapме каиљ Zлкони нењБорншта.
Онн же о сект сект штакше се, н момнше нxљ прiетн дари нглко
коe owимљудтн оти страни и књ. Ciи же откљшташе: ми књ поуњсти
его дари принесохоми, н мко да пропокRмљи, лике Бише књ стрмнк
машен у кодеса немнкла књикегда раждлтн се смоу, н књ. глагомкете,
књzbишемљ или дарм, наже отв невеснаго Божњства открљкенкад се
крити, н лже отв своего цара ZлповвдАннад намљ првZрљтн. Они
же оукомкше се н и ного шомнкше нxк отпоустнише. 0вн же нZb
шњдше отв lepoсом им нAоше иможе врхоу посланин šвнZдв нив мн
макоштн кладихнин имадвници. Н кндкше рождњшоуко и рождњшлго
се. li orврљzњше скровништа свом поклонише се књ zеимн, принесоше
дарм, хлато н лisaut. н сикрноу: zлато, ако цароу, мiилне ико Богом
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 19

сиwрноу нако мрљтљкцоу. Тогда нспмњин се реченноe пророкомњ : ца


pfе мракiнстiн н сакка дари принесоутк, царiе тарсiистiн ностроки дирљи
прннесоутњ. II дисти се смоу отв Zмата мракiнска. Рвше же књ отро
кокнцн кмњскн: како нарнцлеши се, прљквалили двко? Она же откљ
шта: Марја. Откоудоу некодешти? Отк сiе, рехе, кiомесињскике
страни. Они же: не ним мн когда моужа кого? Она же: оEроу
унxк се ткyiо кљ Брауномоу кљовраженiо. Кмњски же књ нен:
мати матеремљ, књсн Боzн перстiн оу Блажнше те, похвала тком ке
мнка, књскxљ смакнљншнxљ женљ прккњZиде ти, књсвки царице царњсте
кнкншма Аки се. Отрохе же на žеими свдкше, кторое науниле мито,
отњ у ести нахрљтанiе рождњшемо носе. Бљ Бо та мало уто длето
токо књсходе, нпкмомљ кона соушти, смагма овpдzомљ, класи же
краснкишее ка глављ скплетени. IIмоуште же се сококо коношоу жи
копнсца оконим подовим папнсакше књ скоко страноу отнесоше н књ
жрљткишти скоeић постмкише покланцтн се отк књсвкњ, написакше
cнце на 2датихи петлмљк, књ. Дfопетоки скетнлиштн: смљнљуномоу
Богоу келнкоuоу цароу Псоу перским дрљжава приложн се. КњZвише же
кмњски отроуе (соуса на роукоу едним по еднпомоу окловнZлоште по
клоннше се смоу, снце глагомкоште: тект, тком монохисткоусињ не
Reco-симиин Инсоусе, не доврт житн хотљxov нежнтелсткоуемла, лште
не ти пришњмљ Rм. Не нилко сикснтн се кишни се нижиiнин хотљ
моу, Аште не слим пришљми ви. Подовалше Бо се ткосмоу пртиоу
дромоу се кожденio, кладико, отстоупннком, такокник књ. тв меси
свШљствокати ткосмоу рождњсткоу. Отрохе же ситаше се н нграше
маскинfеић кмљxкњ. Туже повест докакше илтерн, нcia нxљ поуктшн,
н онн сiко прославише. Да лко прiндоше на иксто идеже овитлакоу,
поклдмахоу дроугљ књ. дроугоу клаке о отрохетн, нкако кошоуждо нxt.
wклише се. li nрhкин рехе: дzе отрохе сто zртхе. Кторин рече:
лZк оношоу трндесетини мљтоиљ кндкxљ сто. Третјн же: лZк, рехе,
старца 2д маторљкшм књ двнехљ кидљxљ его. Оуднкмњшемљ же се нињ
о нZивикентн кида отрохете. Кeyeфоу же постигшоу, прљдста ник
лтгемЊ БАнстле се страшњиљ кнд кнfемљ, глагомке ник: св. скоростio
нzидљте отњ Zдешнинxљ, да не никкин пакт те подниете. Онн же се
Oужасомњ: н кто естњ нављтоуен такокомоу раком впtио о Божњсткињин
конне! Они же рехе: Проди Тоуденскин царе. Са слишавше кмњски н
Ексте прieише отв итгела, на Благомоштни конн књскдше, нитив поутеме
отндоше кљ стрмно у скоко. Ошљдшимљ же кмљxкоин се мг гемљ господњић
ке снљ икн се Пoснфоу глагомке: књстакн понин отрохе и матери его
и Бваки књ. 6тупњTљ, н воудн тоу, дондеже рекоу ти, хоштетљ ко Продњ
исклтн отрохете, да погоуЕнти ке. Они же књстдкљ поетњ отроуе и
*
20 sтолAN NovAкоvrć,

матери его ноштiо н Екжа књ. 6тупњTљ. Н. Ет тоу до оуирљтia ipo


дока, да сквоудетњ се рехеннос отв Господа пророкоин глагомкоштник
оти 6 гупта: приZких, сина мосто. Тогда Проди кндек, ако пороугани
Бист, отљ кмњкве раZгнљка се 8кмо, нпoслики нZки књсе двти соуштеe
књ. Кiемесик н књ. књскxљ првдљмљки его отв двоко мртоу нинZшеe,
по кркменн еже нZкљстно нcпнта отњ кмљкови. Пришљдњше же књ
Такла н Раил нки Рихтимљ гради комљна Кентациннова н нZвнше књсе
двтн нxљ, нко комљно Кентимнноко насмљдсткови zеимко Блиz, насмљда
zеимке Џоудоки, примоуyнли ко се вљкоу и гради нxљ подовник нгради
комљнд Кентаин нока Тавла н Рама н Рахимљ свкњкоупленн Поудним и
Кенiaинноки, пpнRмнжа оште се дроугљ књ. дроугоу. Тогда сквисти се
рехенноe lepeиiеин глагомкоштемљ: глас, књ. Рима слишани Бисти,
плахњ н pидане, књпмљ многњ, Ракинли плаукошти се у еди сконки н не
кoткше оутвшнтн“ се како нисоутљ. Скиотрни, оуко отк соудоу слово
н помисломљ нсинтани, н раZowмомљ нстeжник, хесо ради султгемiсти
књспомннасти пророка глагомиошти: глас, књ. Рами смишмиљ висти, плмуљ.
н pиданfе н књлмљ иногњ, Рахiнми плмуешти се у едњ сконхи и не ко
ткше оутвшнтн се мко никсоутљ. Каксте књси км плтрiaрха Илкока два
надесете синокњ нмоушта; отв прљкмне жени скоке Мiке 5. Роукiиa,
Сiuеона, Меvio, lowдоу, Исахара и Zaвowмона, отк Рахмним же раси
Калми к. Дана и Нехталим, отв Zeмфи же равине Мјнне к. Тада и
Мcнра. Отк нихи же више кн. комљни Псрднлект књ. По унслоу снxt.
. кл. патрiАрх. нарехенни Бисти нikто моужи Мекiтним пришћмљци књ
Муpвки горњи Ефремови, нже књZњиљ сект женоу Памакндоу отв Кi
омеема Поудока. Оттиде же посадннца сто отв него књ домљ отмца
скоего књ. Кiемесиљ Поудови нкт тамо двнiн иксец, д., н књстдкњ
моужи се оти Мури горњи Сфремоки и нде кљ Riомесин Џоудини,
књZврлтнти женоу скоко кљ сеRљ, н оу Бо прквик, књ домоу отњци жени
скосе двнин с. Кљ помоу двне же књсти нкљZкрати се паки књ поути
скон, н принде првио 6 квоусоу тен во естњ lepoсамfuљ н се нник
соупроугљ подарљиннке покрнти. Књскдн же слив и жена сто и отро
унштљ его. Дани же пронZиде 5 кмо. Ндоуштним же ник, zднде нxt.
смљице БлнZb Глклона, еже ссти нисмљдје Венiaинноко, н књZврлтнше
се књдворнтн се кљ Гавла, н књиндоше н сндоше на стљгнк градњсцки,
н не 57, кто прieимке нxљ књ домњ. Н се иоужљ старљци гредњин отњ
сема скоего кљ вехероу, н шоужљ тњи отњ горњи 6фремови прншљмљцњ,
н тон књ. Такла, н књZведе оYн скон, н кндт моужа поутвшњстввннка

* U tekstu je успљшнтн се. Аli ponavljanje teksta koje malo niže dolazi
svjedoči, da je to pogrješka.
SRPSKO SLOVENSKI 8RORNIK. 21

на стигнк градњсцљи, н рече емоу: откоудоу гредешн, и камо нмешн?


Они же откљшта сuоу: пртходеште им отв Кiомесил Џоудока до Мурн
горњи Ефремоки, тамо прiндохомљ овнтати zде отк поутилго шљсткia,
н икст, кто странствоуен нас, , емљим н плтки н лже кљ потрљЕк
скотомљ соутњ ни књсл, н хлт кн н книо соутњ н женљ моен н отро
унштоу моeмоу кљ ситости, ннтств ни еднного же мншенia ch отроки
нонин ни еднние же кешти. li peve euоу старљци : инфћ тн, овдуе,
не књдкаран се. Н књкеде сто кљ дошљ скон, нcмткорн и ксто скотомљ
ето, ноу инти нозт, нxљ, н удоше н пнше. II се шоужfе грмда синове
веzaкон нихв овњстоупнше доињ, Бикоште кљ врлта н глагом оште књ
старцоу: нзкедн моужа кљ намљ нико оуквим кто естњ. II нZиде го
сподини домоу, н рехе кљ нцим: врлтiе, не сљткорнте 2 мм умонт ка
радн сего пришндњшлго кљ дони мон, ниже сндтманте Беzоумiе се;
се днштн мом, послдинца сто, нZкедоу нxљ н си крнте нxљ. Н. покетњ
моужљ поутвшњстввноуко и послдинцоу скоко, и нZведе ко књиљ. Они
же поzнаше ско н пороугаше се кен књсоу ноштњ до zиоутра, н от
смаше кеко н прiнде жена књ. ovтроу, нплдшн при дкерсхв нукже кв
osнтле моужи ке, ноумрт.т. Кнстакм же моужh ee za ovтра н от
крљZн дкери домоу, нce Жена его лежешти при дкерек, дошоу, н
глагола ка нен: књстани и идљив. Н не в1 књ. нен ин гласа ин сми
шлнia. Il RњZњиљ ко на скот, скон, н нме кљ Zсимко скоко. Н књZњим
opoyже ское н растеса женоу скоко на кi. усстiн, н посла сiе књ
књсе првдили lнсрамски, и Бисти књслки кнден сiу књ плмун. Књсташе
же књсл племена срдимква на комљно Кенiaинноко ништoyште веza
конник, моуже, еже оу Битњ нxb. 0ин же негодоваше, ни нZњшњдше
отњ Такал оутотокаше се кљ опмљуенiо н свpдzнкше Брдни књсл комким
lнсpдилска си племенсињ Кенја инноктим, н падоше књ прљкин денљ
от, синокњ. Писрдндеквхе тисоушту кк. Н по сеин соуднше синове
lнсрднлкски не пртZрктн Беzлконfе се. Н си врлше се паки на крмни
књкоупт нZидоше синоке Кенјамнновн кљ срктенfе нxв отњ Глклд књ
дине кторин, н падоше отв синовљ Ннсрднлект књ тисоушти ни. Н
књzuдоше синоке Инсрднм ккм књ. КeetМљ н плакаше се прљдљ Госпо
домљ плмуљ кемен н крв пњкњ. sт мо. Ноусмиша Господњ гласа нxљ, н
феуе ник: књZмдкте еште еднноко, лко кљ оутркшињин прљдамљ нxљ
књ роуки каше. Н књсташе синове Инсрднлиски на сини Кенјамннови
књ двне третiн, н прiндоше кљ Глкла, н снтворнше 2лскданin окрњсти
н свињишн се врлни оврашта отв се синове Кенилиннови н пада котњ
н потрЋЕмилкотњ се кљ конкцњ отв мама нxљ диже н до келнка, н по
пм кннше нxљ синове Инсрднлкски н раскопаше градњи нxљ, н zлакегоше
нxљ огнкеиљ, н погике комљно Кенiдинноко синови РакимИннвки до
22 sтолAN Novлкоvić,

конвца кљ двни они. Сего ради zде султгемlсти књспоинилети Рахiнлк


плду кошто у се у едњ сконxљ. пророуњстко пz днмиле, на коже тогда књ.
мљто оно погике племе Кенјаминоко синокњ. Рахiдiннт, књ. Снце Бист,
zде, н потртви се књск књZрлстњ имадљиљци от, двоко мртоу и ниZшеe
wкоже рехе султгелicтљ, н не хотљше оутвшнтн се, како никсоутљ. М
cже глас, књ. Рама смишли, Емств књ. кисоци пропоклда, нin cмиша
се, глагомкетњ се иво Раша кисоко никуто, тмљкоует се накок, же
гласи кљ Рами смиша се књ инсто еже глас, књ км соци пропоклда
иiи сми имни Бисти: нsо кљ нcтнноу кљ конце књсеменнfе апостомови
гласљ сн кисокiник пропонкдлнfемљ нZEfеније имадљице прокљZкт сти
отк конвци до конкцњ књсеменнике смишлнно . . . . . . же подовним
прлZдњињствоуни. . . . . . . . . . . . рождестко и скљтмљ књскмнкнљив
се игтеми мнксткоунић, св. кмњ . . . . . . . . . . . . Хрнстоу Богоу
нашемоу, и Благодатњ . . . . . . . . . . . . . нооврлZно лко
- - - - - - . . twко томоу подовлет, књсдкла ућств н смака си
Беzнауeмнини, его отњцемљ нc., прљскетине н жнкотворештини, доу
кошљ нинга н присљно и кљ квки квкомљ, минињ.

4.

Člančić koji je pred Cм око - m мо к не štampanim u


Glasnik u XI. 161.

6мнци доухомљ Божјним водети се, у коже рехе келнкин Пакмњ, сн


соутв синове Божји, н сн еднни да нско ушлкоти се кљннтн се тококо
књ. гл„Бока смо кеса н књслкого имњу анта доспоннд. О пртио удртиншн
н унстљ житн хотештник сладуаншн цароу! Hмск же, доуховноке жн
тiе остакмљшiих н веzњимљкin трнZноу важе оуинос ко висоту разоума
вљZкиша коштон н лкоже овимљнин истоуњинки словесм и гадмиiд не
троудно нZндиклоштiн илмо уто књкоуснкшfнхњ, н нингл сладклго сего
пнкл оуки отктљштетнкљшiих се, кто покннетн Бесто удвно књкоднти,
zaнке кеднного кљив ненспокљдмемла, нмн сингл, уже непмљни нектрним,
нли н Битн на посмљдњке хотештла, нZрскљша Данiнмм глагомко, ми коиљ
оуста žмграднвшаго при Никоуходоносорљ царн, locнфм же реYеши ин,
ни сеuоу Фараоне икоже на Блоди скија иZњиви. Ти же кљ недоoy
мљнite Rњкеде џе. Еврљно смоко н књскаго прикстia дoстонно. Мко
дште н доврда некад кешти Боудоути, не кљ скоке же крвне доврок
ке, не довро коудетљ. Н. Соломона не остакмко рекњша: кртие књслкон
кешти. Миште во когда кртиме мнљ глагомоу, ниним же кртис имњум
нiо. Моухе Би, рехе никт, димо весловљно, неже слово Беzдимљно н
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 23

моухе ск нcгиноко немотоватн, неже се мњакеко платонкски глагомати.


К;же Бо нивукто књ Божњствљнихв пнсАннхљ погрвшатн, мљжм осоуж
денно кннокљна. Мкоже Бо књслкого смока прт.дварднетњ ми смљ н кси
кого плода цкљт, ниоужвскаго књZрлсти имаденуњскоке, ни смљиљуњ
наго књстока двнннца, сније потрљЕњиних, глагомљ оустроксинке првдн
теха н књ. Rez„имљкнк инстљ оустлменкенie." На уто ситвороу, мо
мнткимљ потреRм. Боже келнкин н кишнин, нже кљ скетљн тронцн
покланакемљин, нже Бо пљтн мгтемомњ три гоу Б0 скетљ, светљ, скетњ
трн мнца наZнашеноукетљ, и кеже прнрештн еднноко Господњеднно соушти
стко нZмакмикетњ, акоже рехе пеумти Богослокito lолним нже оти Ди
млска, оупрт моудрнкин рмRмре, оутврђднКњин моухеннки, просмакн
кин мрљкТереке, нxљ же подножјке лZк, књpдзоумн ниск н приведн насљ
књ свом инстд, мко да намљ покемљнЊнмим отв БМАгњинхњ ненд ситн
млаго Беzb Мљностн секрљшатн.
н

9.

0 т и жнт 1 д с кет д г o 6. пнф и нi a.


Бкше никкин да конв књ. епнскопти ниснем, Сакник, нмм кнтростњ
довропнсца. Бивше же кротљки и пракинић житнеим оукрашенљ. Би
хомљ же ксн нноцн, нже књ епископtн у нcломљ п., Слкннљ же краснкншiи
sкше кскxв насљ. Н. сего Спнфлнне поставн инстнтн вештн црљкови
нис. liљкогда же дка умонт ка соуднста се прљдњ Сакнноињ, кеднномоу.
owво Богатоу соуштоу и дроугомоу оу Богоу, књсхотљкшоу же Сакнноу
пососiе сеткорнтн ништомоу, Богатомоу правоу соуштоу. Епнфлине
же нигдт Бљше на скрокнт икст стос н смише овљно. Н pazоумљ
Слкина инмоукошта оу Богато на соудљ. Н. прншвде по срљдљ глагола
Слкиноу Благогокљнно мнцемњ: нун, у едо, н примежн скокмоу роууњ
номоу днлоу, н паметљ нити кожњсткљнинxв смо кесе, н воудн свкрљшенљ
књ књскмоу соудоу. Такожде же књспоменоу и прнглаша коштаго скеш
тенноe смоко писмињноне: не поинмоун ннштлго на соуди н не прiнмешн
мнце снмнаго. Н отк томт, скетин 6пнфаннне књскмљ прнходештнмњ
смиљ соудљше отв оутра клтадњнекно до деветаго удсм, н првRмкаше
кстмљ посмоушле, соуди прнксимоштимљ нмв, и отњ деветаго улса до
za oyТрд не кидкше ника коже умовљка.

* Prvi put je bilo napisano owстакленine, pa je poslije mjesto Bле nad


metnuto ozgo менке.
24 sтоллм коvако упо, -

6.

0 с же у то естњ pa zо у и њ.
Hнутоже рлZovu а уљстнљнше, нко раZowим скљтљ кстн доушн
смокесион, соупротивљ паки нераZovufе тњим кести. Мкоже ко сквта
мншенfемљ тема кесте , снце н раZoyма мншене помисмоу тким кесте.
Бесмокесних, Бо нерлZovufе скоке, словесномоу же рлZovu h; кмоу же
oysо никcтњ pazоума, рлzоумљноу по кествсткоу соуштоу н хоудожноу,
се по кестњсткоу си смо кесињ, Отњ нерадничке же н мљннкмке доуше
весмокесних, кесте горштн. Разоумњ же, глагомко, нcгнини соуштике
pazоумљ, иште ми же соуштiнхњ pazоуми мњични раZoyмњ, лко не соу
штаго смрдzоумњ, неpazоумiе плуе нежелн раZoyub ccTљ, мњака Бонно нпу
тоже раZкт не си кесте. Понкеже о уво не нагоко доушеко жнкемљ, нb лко
подв покривамомљ имњTiо прљкманимеим наша доушм, оумм оу Бо zрешта
н раZoyмна лкоже око ниатљ, н прне интелна соуштiнхњ pazоумоу нxov
дожњсткоу. Не отв севе оу Бо рлZoyмњ нxovдожњстко нилтљ, ни трљ
sоукетљоухештаго, прнстоупник немљжномоу оу унтемко нcлник. Хри
стос, же естњ сљставним пртиоудрости же н нотним; кљ неми же
соутњ књса скрокншта раZoyма свкрљкенила, нже кесте Бога н отњца
првиоудрости н снмм, нгласи сто вожњствени ин писанин оусмишним, н
илкикнљив кст хљ соуштнх, pazоумњ нетнини, пристоупакоште жетљшта
телнт н у пст. прнстоупаник, не прнтоуплим оште наше оумное доушн
око стрмстин. 6два ко оу Бо кто унстљншним н проzрдунмик окоub incно
књzpктн књ. нотннт књZможетљ. Мште ми нже кљ нас, скљтњ сиркуљ оумљ
тим кести, то тим комин, књсеко доушеко н ксеко мислно прнстоупник.
Мкоже ко немоштно есте око, хесто окрмштлетио н овноснио, мско
књzpктн ки кндни омоу, ни подовлетњ Rмнzа око оуткрнднтн књ. Zримо
моу, сније ксакоу Боуроу поим слм отpнпоукше некештњстввнт пристоу
пник књ. нотннт. Приходеште же н длаке до дкњpcн достиzдноште, не
доколнн воудник, ни Благопождатeмни тлкцкић, ако да оуко открњze
номњ Бикшеик намљ хрљтога дкљремљ, кндник соуштене књ нисињ доврoтн.
Дкњpљ оуко кеста пнсио. Сже кљно утрљ дкњpн хрљтога, секрљкеинал
ник раZowитнfouљ доврoта , снркуљ доухи нстнини. Благопождителник
тмљцвик. Проуктљив еднноко, дкашти, и ногашти, нcнце копакоште,
скрокнште пркмоудростп н раZoyна оврештеник нвогxтљства насладник
се. Књzиштник, нcпнтанић, нстеzaнић, књПроснив, ксике Бо просен
прне млетљ, н ништен, окрљтлетњ, н тмљко уштомоу открњzетњ се, и
књпросн откуд скоего н књZктстите тн, старце ткоке књ pazowиљ и
рекоутњ тевт. Миште Боуденљ мновооуyнин, Боудемљ, н многооухенин,
оудови симена оуко попехенfемљ нпроудомљ викатн Бише књсл. Н
5ВРЕКО-SLOVENSKI ZBORNIK. 25

првакде књскxљ н по кст књ дакоштомоу Богоу Благодатк, понежс owво


рехе Божњсткљни и постолњ: кса нскоушлкоште, довpoе сндрљжнте. Непљи
танмљ н књикшим књ. прљмоудрљци смокеса, еда уто н књ. онкхњ отк
прнкоднички окрљштемљ, и аште у то доушепомњZно приплодник, ксике
Бо хитрњцњ трљRoyeтњ н никкинхњ ороудiн књ. секрљшлемимљ оустроенio,
подовлети ко н царнци ракинлин некимн слоужник Битн. Прiнитим
owко мљстнка нстннт смокеса, н zлинxк онкхњ моуункшее неуњстie
отpинкмљ, н да не доврoe zaљ потрт Боуемљ не књ. пртмњстн прост кншимљ
хитрoсти смокес, да нZRмрлемк. Но иште н не тркRoyeти пистра
oyмоуждренia нотним, књ. Zмоворнимљ оуsо н мњакенменнтиго рлZoyним
књZрдженiоу снxм потртвоуник. Отк снxк oysо начемо ситкорник накоже
cњстакљ н трљкоукоштним еште имљка овpowхенљнимљ Христи Божfе систак
нoе смоко помоштннка прнZкакше, отњ негоже књслко далнfе Благо н
ксикљ дарљ длетњ се сквpњшенк. Боудетљ же мисли снин пооуумоштник
се књ Блаженои конуннк owстрњинта оумљ. Се же естњ ске укокњстви
књZкеденоу Битн кљ нже ксикого укокстка н постнZмнia , нже кестњ
кстмљ кннокњне н творљци и свдљтемљ, отљ доврoти ко ткирен подовнт
свдљтемљ поzна клетњ се, н некиднима его отв свZданта инфоу ткирмн
помишмилема кндетњ се. Не твштеславнимљ оу Бо н снтренимљ моу
дрован емљ рлzоумњ желикоште желленое помоухник. Не во можете
квроклтн књ. ме, рехе Хрнстос, нетним, смакох отв умовљкњ. прнем мо
ште, нкњслки књZносен се смтpнти се, и смљрен се, књZносити се.

7.

0 е же у то к ст и ми смњ.

Понкеже кслки Беzњ мислн нмунилен кешти, нако књ ткит шљсткоустљ,


нко Беzе мисли троуден се скворник овништаклети, принесн првдме
жowштоуно слова мисли, приктне реусиљ, ако да оудови ета Боудоутњ
глаголемам. Мисли оуво намљ кст, философfоу нахетн нкњслуњски
pxzоумљ емика сила свкриштеннт, књ. настокештон напнсати кннZк, ттмњ
же нетоуннкљ флZoyним да ни сноуетњ се. Рекоу сего радн, шое оуко
ннутоже, посталним же кожњсткњнмин о уво н прт моудрнин моужин
глагомким кљ кратцт нZможоу. Бомше кести оуко прикљке раZoyмљтн
самоуко кештљ, уто кесте фјмософfa.

8.

0 ф I мо с оф (н.
Философta естњ pazоуиљ соуштiнке, по смоу же соушта соутљ, снрвук
pazоумљ соуштiнхе кествсткоу, н плки: фнмософta естњ pazоумљ Божњстко
26 sтоллN NovлкоvIć,

них, же н умовљуљскихв. вештен, снркук кнднимхљ же н некидним књ.


Фнлософta паки кести пооухенiе свирљтн пронZкомитемнон н естњстки
нон. Дком ко жиZни, кествственал оуко, по нен же жнкешњ: н пронZ
комитемним, по нен же прнстрлстник настокештее жнZнн дрљжним
се. Двора н свирљти, кствсткњима о уво, нже ксти раZмоухенfе доушн
отњ ткла, и пронZкоменим, по кен же настокештее жнZнн невртгоуште
књ. Боудоуштoн недеић се. Фнлософta плкм естњ оуподовленfе Божје.
Подовник се о уво Боговн по пртиоWдромоу, снрту, Благато рлZowиљ
нстинни и пракеднос, нже кестњ ракности рлZдЋлитемно и немнцепри
кетное на соуди и по првподовномоу же нже плус пракеднлго, снрку,
Благое, кеже Благодндтн тЋкљ овидештнxљ. Флософа кесте хитрoсти.
хитрoстeмљ и хоудожњстко хоудожњсткомљ, ико фIмософta zaхемо кестњ
ксиконе хитрoсти. Токе ко радн ксика хитрoсти овpктмети се и ксико
хоудожњстко. Хитрoст, oysо кст, нже кљ нцуссошљ погрвшикоштн по
нвкинхе, хоудожњстко же нже кљ ниYесомљ погрвши коштн. Едина же
фIмософiи не погркшлетњ. По нимхљ же хитрoст, oysо кести нже роу
кама двлдема, хоудожњство же ксака словесним хитрoсти, грлматнкia,
pнторнкia, н таковњике. Флософta плки кесте мновленfе пртио удрости.
Првиоудрости же нcгнина Бог, естњ, мкокови оуво лаке књ Богоу, та
кестњ нcгннним пртиоудрости. Н pazАтлixстиже се фIмософiи књ кнднтем
нoе н дклтемное. Кнднтемпоe: књ. Богослокное, кествственоe, oyхнтелное;
дљитемнос же: књ домостронтемнос, домостронтемно-градскос. Кнднтелно
oyБо ксто, кеже рлzоумљоукрашане, Богосмокно же, еже сњилтритн Бес
tgmcchма н iigrgштестендд (tako), прљкте оуко Бога, соуштаго некеш

тесткна (tako), таже н дггелн н доуше. Њствсткословно же нже ке


штествних, нндроуyних, намљ флZoyмњ снрЂуњ: животнихв, слдока, ка
менљ н такокикњ. Оyyнтелно же, нже по твкњ. oyБо Бест кмесних,
књ тtrm 6ch žirg киднички pazоумљ, унcми глагомко н докрогласiд кљштинfн,

еште же овpдzомњ н zктizдамљ двнzанiо, нже оуно о унслоки кндвнfe,


унcмљное скстаклимети хоудожњстко , а еже о кљштанioх, моуciкiо, и
еже о овpazike, zемме и крiе, и еже о zнкZдахњ, ZкљZдорлZдЋменfe.
Сним же по срндт трмес, и вест кмесних, соутљ. Yнсмо ко о сект о уко
вест кмесно кеств, кнднти же се књ кешти пшенице по прнмоуулко нмн
кним, нмн никшић оти тлкових. Дватемно ске о доврoдљтемехе при
викакетњ, овну ан Бо оукрашакетњ н како подовлети житемствоватноу
унти, н лште еднноџоу умови коу zакони помагметљ, глагомкете се
ових нос. Мште мн же књск доињ, глаголети се домостронтемно. Мште мн
же градоињ и странмињ, глаголетњ се градско. Не откети науеше иљцiи
фIмософfоу, глагом оште не Битн сен ниже раZovuоу ни космоу нми пости
zднiоу. Књ. нимљ же реусиљ: како рљсте, не Битн философiи н рлzоумоу
5.RPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 27

н постнZднfoy, pazоумљкше мн или не раZowиткше ни постнгноукше?


Лште оуко постигноукше, се нестњ рмzоуин н постнZaнie: лиште мн не
pazоумљкше, никто же камљ не ккроу нисти о кешти вест доукоштник,
ен же рлzоуил не постигосте, емим оуко сcти фfМософIм. Н pazоуми
coyштих, кести о соуштомљ да речемљ. Кљдктн же подовлетњ, ако
смо кеснике уссти философfiо науннасиљ, ске органи кести плус фIмо
софје, неже мн у есте, твки во књ кслкомоу никаZднiоу тркRoveтљ.
Бест доуемљ оуsо о простнxљ гласехн. до нгуесого простнин им смљмн
простн никлимоштнх, кешти. Прљкте ко рљусињ наZнаменлије и клише
сније н о смокеcexн да оуcмотрнић

9.

0 кi Hм и о и о у.“
Кiимиоин и ного кидное накос н раZлнуно двнстко нtкоеко кестистки
моко сiМоко ниттн покљдлетњ се. Отк нихи же и нога н плус кврни
Битн инети се. Нко кроуштн рехе котмоу кодв иште прнкоснети се
книлмоме, двје оустоуждлетњ кодоу. Глагом коте Бо, иште књложене
Боудетњ кљ оусти спештомоу, ннуто же не књZБрмнити књПришлноштнмљ
откљтом спештомоу, ни и књских прквикати тоноу, и тржzчким скула
нкенн творити књ смокоу откљтн.

1().

Žћнт iе и не по кљ д и нf c \ c с не 91 д и интер с Пен , те ф рi Hн и


н како по кт њ к 10 сtф и прт крм си н к њ ж с но у се к Ђ.“
I. Бист, књ. прљкок ми то седимxк мрт, говњZнинxк књ. иксеци
.k.-торн књ. е. иксеца: посла Флрлопњ lociФА овнтн књсоу хеимо
ступљтскоуко. Н прiнде Џоснфћ књ. првдили сменљунато града, н Ек скви
рле пшеницоу страни токе нако пљсњк, морски. Б1 же моуж и кћ градк
томљ, сатрапа Фармоновљ, н те кљ нади књскии сатрапи н келмоужн
Фармоноктин нкт моужљ Богат, Zкло и моудрљ и кротљке. Бљ же
сккљтњинки Фурлонови, ние же смоу кљ Пендефин, вљ же нерен
смљнљуњнаго града. Бљ же двшти оу него лко мљтомљ н.-иљ дква

* Kin a mom zove se ovdje po grčkom zvižu ogov ono što mi danas po
njemačkom zovemo cimet. - -

* Grčki naslov u Fabricija glasi: Bio: »zi štogo) broci, Acevet box
тро, Пevтерет "Howподео. Аrrai, br. 3)22&v žuriv & пžYхzХо;
Потар ži, Yvyzixx. |
28 sтолк моулко упČ,

соуштiн н келнка н красид и првмт па доврoтoкo zвло, плус књскxљ


двкнци соуштинxв ни zеимн; нsо инкедним кљ подовна ен оти дњинте
piи ступтљскинхи и жндокњскинхе.“ Бл во келнклики Сарљфа и кpм
сни нако Рекека, н довра нако Рахiнмљ, н кљ нце двници Мсенсен.
Просмоу же се доврoта ке по ксен zеимн онон, н прошлхоу ко
кcн синове синовнтiнxк, н кокекоди, н царн на крмке, н коноше ксн
снмнин књ. li sтi zaнисти кљ нихв н крджда келнка о нен. Н по
коушахоу се врати се междоу сококо ке радн. 0услиши же о нен
сини Фармоноки прљктн,“ ниомаше отмци скокето датн смоу тоу књ
женоу. Глаголише ко смоу: дажди ин Мсене воу, дештери Пенктефрia
Неред нмнополњскаго кљ женоу. Рехе же смоу отици его Фармони:
по хито просншн женоу коуждљшоу севе, цари си књсе кесеменнике?
Hн оуво, ни се дештн 16актил цара окроу уметн тн се, нцирнца кст.
довpл кемљин, cio oysо понин сект кљ женоу. Бљ же Мсене он оуни
унакакошти н досажданоштн ксиконоу у моквкоу, н грљдљше отв кслкого
моужа, и моужи никомнже кнде се, Zлне кљ нири“ књ. дворт Пене
тефрiнне кемен нкисокњ zкло, н на крист кего кљ помата нивкоштiн
кмљтiн десетљ. Н. Ет прљка кликти келнка и прљкрасна, каменfемљ Ба
грiимљ постакмкенд, н стљнн ке каменfемљ раZмнунинмњ и у њстнмним
оукрашенн. Н Бљ покрокн“ кмљтн онокс Zлмтљ,“ књно утрљ же ке вљкоу
Боzн ступтисцин, ни же не ви унсми, zдатн же н среврљин, и књскxh
онвки у њстнљнше Мсене ељ, н колше се н жркше ник.
Ш. Књлорд же кликти нише рнzи ксе, н коку етноуткирн Мсенеенин.
Н Бк књ. нкен zлато много н срекро н pиzн zлатококанинин нплатоке
нароунтн.“ Hтоу кљ књсдоуткари двкнуњска се. М трета кликти нилше
књсл Блага žем мн, нкт скровиште Мсене етно. Прохе же 2.-мњ кмљ
тiн никxov z:-мљ дкви; которонждо скоп кмљтк. Н тiн Бљкоу смоу
жените кен, Мсенсен. Бљxoy sо кен неоукрњстин, књ. еднноу ноштв
рождише се се нкен. Н Етхоу красни zимо, ако zнкZди неке сниe. H
моужљ ннколнже вест докаше си ннин, или отрокњ моужвски помњ. Rљxov
же три оквица књ. келнкон кмљтн, књ. нкен же хранилше се двкстко

* Original ima ovo mjesto drukčije: Ovčev opoin Tów пxpljivov rov
Boyzršpov rov Argonziov, žХХž žv xxтх пžутz opoios Tzi; bogzrpžaw
тov“EEgzitov. Biće u našem prijevodu pogrješka.
* прототокос.
* пору
* брор”.
* порфироб, u grčkom. м

* Riječima плутоке нароунтин našega teksta odgovara u grčkom: xzi


Жiho šх) exтој ха похотела, хxt ofovizi sтiary.o.
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 29

Мсене енно; еднно оквице Бn zре на двори књ књстокоу, кљторое же


књ сквероу, на прљдворје, и третiе на помоу дне књ кратомљ. Одри же
столше žматњ кљ кмљтн првио окњнцоу zрештомоу на књстокљ, н Бљ
настмана Блгреннцеко zилтотканиноко н акiнтомљ н кнссоцић нетканна".
На томљ же одрт моужљ све женоко никомиже стде, твујко Лсене од
едина. Н кљ двори келнки окрњсти кмљкнин токе, и стљна Б1, окрњсти
дворд кисока 2 кмо, каментеин кемнцљив свZдана. Крата же Бљкоу
двороу уствора жемљZнд, н твхв стрљжахоу по н. моужин конн н
моштљнн, овороужени. Н Екхоу наслждени прн ствник рлZмнуњна дрв
кеса, красна всака плодоносна, нвв књск плоди их, тогда žркмљ, кркме
во кљ жетки. О десноуко же дкора Ек нстоуннке води овнмни, н подн
кладенцемљ sк корнто мраморено келнко, сљЕнрикоштене кодоу нcroy
ника оного“. Отк то удоу же нсхождаше рљка, проходештн по срндж
двора, наплаше кса дрљке са соуштла књ немљ.
Ш. Бисте же кљ прљкое мито седмихе митљ говнZнкнинк, књ. .д.
мисецк, књ. . н. мтсеци прiнде Џоснфв књ. првдилн смљнљукнаго града,
н Бљ свEмрле пшеннцоу странн токс, ако пљсњкњ морскин. Н Ако
прнRмнжн се Пoснфи књ градоу ономоу посла првди сококо кн. моужiи
књ. Пентефрio jeфско нмнополскомоу, глагомке: оу теке овнтатн нили,
дњињск, Zмнке умск помоу дне естњ н овљдоу, н кари смљнљуљни естњ
многњ, н да похшко поде крокомљ домоу ткоeгo. 0услишављ же Пен
тефрiн књZрадока се радостно келнкоко, н рече: Благословени Господ.
Бог, lociФоке“. Н прнZка соуштаго надљ домом, ето, н рехе емоу:
потњшти се, ноукрасн домљ шон, нке хероу келнкоу оуготокан, zaнке
lociФњ снмиiн Божјн гредетљ ко намљ доноси. 0услиша же Мсенсен,
twко прндоста отњ дома семљнаго роднтеми се н књZрадова се, н рече:
да нAоу н кнждоу отњца скокето н матерњ скоко, ако прiндоста отњ
села насмљда скоего. Н потиштн се н овмљуе се Лсене 94, књ одеждоу
кнсен ноу накiнтоињ н zлатомњ нетка иноуко, н прт полса се подсомњ
zлаткињ, н књZможн гривиоу на роукоу н им ногоу скоко н од Бил се
кљнцн zлатнин. М на кiо скоко књzдожн оуткар, отњ клисна мно
гоцкнилто, књсоудоу нмоуште ниенд ступтњских, Богњ, нZклидим књсоу
- доу на грнкнихв н на клиснеки, н мнца идоломљ Бахоу књoврлжена
књ каменски. Н књZможн на главоу скоко дадниоу, н потњштакшн
се синде отв поматн скоксе, н прнiде књ откцоу н матерн свокен

* roppupov (рософрхvrov što ozzivóov »zi порфорхе ка Ростом хzbu


фхорјул.
“Što dalje slijedi nema nikako u grčkom.
“ Ovo je u Grčkom: Елохитд. Коро, & Osо, тоб Пархт) &ri žigov
ps friaxто о Коро, you loamp.
30 sтолAN NovAкоvić,

и цклока л. КњZрадова же се Пентефрiн н жена кего о дештерн


скокен радостiо келнкоко, zaнке. zркста о оукрашеноу дно неккстоу
вожito. II иZнесоста кcм клим, емнка принесми Екста отв села
скоего, н даста днштерн скоси. li RњZрадова же се Мсене оњ о Еми
тинке књскxt о коштн но гроzдин но фiинкохе но смоквахњ. II
рехе Пентефрин књ. диштерн скоен: хедо! Она же рехе: се лZм Господи!
Рехе же кв нен: свдниеждоу нама н књZглагом о књ тевт словеса иод.
li cндњшн Мсенсењ междоу отњцем, и матерiо скоеко, н сте и отњцњ
десноко роу коко za десноуко роукоу се, н рехе кен: хедо! Н peve Mce
неељ: да књZглагомкет, oysо отици шон нгоспод мон! Рехе же
Пентефрiн: ce lociФљ снлни Божји гредетљ кљ нимљ динск, се кст.
кнеzе ксемо у Ступтоу, н Фараон, постакн его кластелним ксен zeилн,
н тин прккрљинтн нилти пшеницеко ксоу zeило н спасетљ ко от, гре
доуштаго глада. Нест, же Посtфи моужи Благоуњстнкљ нцимошоудрљив,
н д'Екњстљкљни, акоже н ти двнљск, н моужљ снмљни кљ првиоудростн
н рлzоумљ, н доухи Божјн н Благодети на неин господина. Прiнди
оуво, хедо моне, н прт.дамљ те смоу кљ женоу, н воудешнемо у некљ
ста, н тон Боудетњ тект жених, књ кљки. Крвне Бисте мко оусмиша
Мсене он глаголи отњца скоего, овлних ко поти многи лко крњка књ, и
pazгнљка се простilо келнкоко, нкљZрт на отњца скоего раZврдштеноид
оYима, н реYе: Yесо радн снце глагомкетњ господњ мон н отњцњ мон,
н хоштети вест.длин сконин пртдатн ме нако плинкинџоу шоужоу нио
племенљникоу и Блгоу ноу коу пленоу“ Нисте мн св. Ханлнемнним ноте
тоудоу прнкедени Бист, скло; не сн мн естњ межлки си госпождено
своеко н књложеннин господнноин скони, књ ткишнцоу? Фарлони же
нzетњ сто нcм ткиннце, zaнке расоудн синк его. Нн оу Бо! Не да
прнирсгоу се царскоу синоу еднпородношоу, zанке ти кести цар, књсен
zемли. Сн оуко смишак, отици ке, оусрдин се глагомати књ томом
дњштерн скокен Мсенеее, zaнке се простiо н гнском, отвљшта ешоу.
li ce коноша књскоун отв смоуги Пентефрiникуљ, н рехе: се јоcнфt.
првдњ крити домоу нашего стонтњ. 0услишлкљшн же Мсене он повљже
отв мнца отњца скоего н матере, н кљннде књ кмљтњ скоко, и ста оу
окЊнца. Zрешта то ни књстокњ, кнднтн књxодештлго књ домљ отњца к66.
IV. Нzиде же Пентефрiн кљ срптенie lociФоу, и жена кето, н књск
родњ его. Н открљzоше же дкерн коже књ књстокоу дворине, и књинде
lociФљ свде на кторен комесннцн фарлоновљ. Н Екхоу књирљжени кони
...д. БЋмн Ако снљгљ књ. Zматнх, оуZда“. Комесннца же Бљ окована

* U grčkom još: »zђž ovo pivovav »zi ž. Yuvrize, ž преa?отеpx sov


Аrportiov.
SRPSKO-SLOVEENSKI ZBORNIK. 31

zлатомљ. Н. st. lociФњ од клик књ одеждоу Брлоу, рнzа же его, коже Ен


oБлкуенљ, Бљ же ватренд отк кнса н zлата оуткана, н кљници zлатљ на
глављ его. Окpњств же кљ нца Екше књ. кишене нZњБранкнихв, н наде
каменiемљ Екше кi. Zктizдњ zлатнх, нcKнфтро царљско Евше кћ роуцк
кего деснон, н Бљ надљ нимњ кљтњкњ. млсмннона. На нен же Бл. множњ
стко плода много, књ нен же вљ им сте масла првиногл. li Rњнiде
lociФњ кљ дворљ, н zатворени више дверн, нимн Бљ моужљ нмн жена
тоужда, осташе кљнтоудоу, понеке стражне кратњин zаткорнше дверн
прљдњ књсеин тоужднин. Прiнде же Пентефрiн н жена его н књск роде
его кроме еднне дештере его Мсене он, нпоклоннше се Џосфоу на
мнцн zемлн. Н синнде Џосфh отк комесннце скоке, н поzдрикова нxљ
десноко роу коко скокеко. Н кндљ Мсенетњ lосифа, н оумнмн се 2 кмо
доушеко, ноумекун се средце ке, нкомљнт расминкста, н књстресе
ксе тимо се, но увод се страхомњ немfемљ, н књZдњхноу, н рече:
камо нџоу н где секрiо се отв мнца ето, нмн како ме оуZрнтњ lociФњ
отрокњ. Божин, понеже глаголах zла о нисињ “ Клио Бљжоу н снкрiо се,
tako Rњса сљкpљкенљни сњн zфнтљ, н ниуто же крнкетњ се отњ него
скита радн соуштаго кљ нисињ 2 H нини инмостике Боуди инт, Боже
lociФоки, zaнке глаголихи 12њ. глаголи моукаки књ некљдвнiн! Yто
кидике дzн нина окланинал, не рљxк мн оуво глагомкоштiн мко Посјфе
гредетњ синк пастирски отњ zеиме Ханамне, н се нини донесе смљиљце
се невескни прiнде књ намљ на комесници скоен нКњинде кљ домљ нашњ,
дZм же несвим смљна н дрљZд оунну нжнxљ его н књZглагомике глаголи
Zлм о немљ, н не кљдкxк, ако lociФњ синк Божји ксти. Кто во отњ
xмоквке роднти когда снџекоу доврoтоу, н кол оутрова породити снце
књ свtтк? 0уки мит оклликн н веzоуин кн, како нZрекох, отљцоу мо
киоу глаголи zлм, шина да књдасти ме отњцњ мон lociФоу књ отро
ковнџоу и књ ракоу, нпoсмоужоу емо у књ кљуно крвце. li ЕЊннде
lociФњ кљ доша Пентефрiним нске на пртстомљ, н омн ноzв его
Пентефрiн, нпркложн смоу трапеzоу осови, понеже не плдкше се
Gгуптенн, ни гноушише се нxb.
V. Peve" же Посјфк књ. Пентефрiн н књ. ксеноу родоу его: кто ксто
жена они, стоештia ow oкњнца првио проzорџоу? Да отндетњ оу Бо
оти града того! Roаше ко се Џосфн, да не како постраждетљ отњ
нке, акоже н отв проунхе жене ступтљскихв, оскрљRљахоу Б0 его все
жени н дештере сановнтнх, нкоекоде ксето 6 гупта, ако да Енше
спдлн се ннињ, нмноги отњ жени ндњштеpiH егуптњскихв, емнкu ZрЋ

* U grčkom je naprijed: Кzi žvzpláz, Ioan; št. 722xxorTooаху


тiv Aceve? . . . .
32 sтолAм коу АкоупČ,

коу Постфа, много страждахоу о ми поти его и момиткљннки скоке поу


штахоу кљ нисмо у сљ zлатомњ н ск срекрoмљ н дарн многоцвни ниe.
lociФљ же књспоушташе нxљ се првштенfемљ нЛослжденfешљ, глаголс:
не нили, свгркшити првди Богомљ срдиментин Н мнце јаковле
првди о уним нмаше кнноу, н помнкше 2а покљдн отњца скокето, zaнке
глагомаше Паковљ књ. lociФоу н Братiдињ ето: храннте се, хеда мом,
кркпци оти женн то уждее, еже не прну естнтн се кен, патоука Боксте
н тми. Сего радн реye lociФљ, да отидети оуво жена она отк крдим
оного. Н рехе Пентефрiн: господн, она, коже несн кндкмњ кљ нолдтк,
нисти уоужда, књ. дишти наша кесте двннца н ненакнднти ксдкого
моужа, н моужљ нне не кндк ко никомнже, технко ти двни се, н лиште
коштешн да прiндетњ н весндоуетњ си тококо, ако дњшти нашл кесте,
д тком сестра. Књzрадока же се Посјфљ радостiо келнкоко, zaнке рече
Пентефрiн „ненакнднти ксикого моужа“, н peve lociФњ Пентефрiо н
жени кето: аште диштн како кесте, да прiндети оуво, ако сестра мн
кесте, н књZмковлио ко нако сестроу моко отњ двнвск. Н књZиде мати
Мсенетним, нпрнкеде ко књ lociФоу.
VI. H рече Пентефрiн књ. диштерн скоен: целоун врата скоего,
zaнке н тен двкњсткљннке кесте лкоже н ти, н ненакнднти књсакоу.
женоу тоуждоуко и коже н ти ксикого моужа укождаго.“ Н peve Mce
неељ књ. lосифоу: радоун се, господн, Благослокенн кишнник Богоме.
li peve ко нен locнфи: да Благословнти те Боги ожнкмикен ксикого
умовека! Рехе же Пентефрiн књ. Мсенеее: пристоупн н циклоун врата
скоего! Gгда же прнстоупн цклокати locнфа, прострвти они десноуко
роукоу скоко, н поможн на присн се, нотриноу ко, глагомке: не по
довлетљ шоужоу Емдгоxљстнкоу нже Благословнти оусти сконин Бога
жнкаго н исти хлкви Благословени нетаљнiд целокутн женоу ни опле
менноу, нже влагословнти оусти сконин нџоли никин же н мрљтки н
насти отк трапеzu xмљЕњ оудавмента н пјети отњ пика нxк улиноу оу мок
мента, н иажети се мастiо плгоувноко, не моужи клагоуњстнки целоусте
матерњ скоко н сестроу скоко соушто уко нZњ матере его, н сестроу
coyштоуко отв племене н скродстка ето, нженоу едннопостемноуко
емоу, коже влагослокнтњоустн сконин Бога жнкаго, такожде же н женк
Благочљстнкин не подовдетњ цвмокатн иоужд ниоплеменид, zaнк мрк
zости кесте преди Богоме.
VII. Gгда же оусмиша Мсене он гласи снке оскрвни се z кло, н књze
дљкноу, н 51 књZнрикоштн нани, н напмњинста се охн кен смљZн. Кн

* Pošljednje rečenice nema nikako u grčkom.


* то табуто.
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 33

двкљ же ко Поснфћ н помнмока ко zнмо, zaнке Бn locнф, кротљки н


инмостнка н БоговомŽинкњ. II књZдвнже роукоу скоко надљ глукоко
скоеко, н рехе: Господн Боже оцa мoего Псрднли кишнiн н снмнин,
ожнкмикен кслунским и прнZваки отњ тким на скртв. н отв свирљтн
књ жнвотн, слић, Господи, ожнкотворн н овнокн дккнџоу снко, н Бла
госмокн ко доухомњ сконик, н Благосмокента ткоего да нспнкети удшоу
коже нZврлмљ есн првакде роднтн се нен, н да књиндетљ кљ поконште
ткое, ске оуготока мковештним те. Н књZрадова се Мсене он о Бла
гословенiн Џоснфокт, радостiо келнкоко. Н потљшта се н књZиде на
полатоу скоко, н паде на одрт скоксиљ Болешти, zaнке одрежаше ко
радости н пехамљ н стрмке н потљ многе, оусмишакшн глаголи сне
отљ locнфл, коже нZњглагола кн о нмени Бога кишнлго. Н плака се
плауеин кемнкин н горкомљ, н раским се о БоzЂке сконхе, еже уткше,
н ожндаше ске Битн кехерљ. Мсти же Џоснфн н пнтљ, н рехе отро
коин сконим: књПреznте конке књ комесннцоу. Глагомаше Бо: да нAоу
owво н овндоу књсе градн н zеиме. Рехе же Пентефрiн књ. locнфоу:
да првпоункети о уво господнни мон двниch , а кљ оутртн нмешн књ
поутњ скон. Рече же оснфs: нн, не да нZидоу двнвск, понеже син
кест дљив, књињаке илусти Бог, ткорнтн дкла ском, н кљ осин дани
прiндоу плки књ камљ н књдвороу се zде.
VIII. Ошњдљшоу же смоу, нzиде Пентефрiн се родомљ сконик на
село, н оста Мсенсеи едним си двкнцлин и пркнемагаше се н плакаше,
дондт же данде смљиљце. li xм ква не плде ни кодн пнти, не кстић
cпештимљ та едини Едвше. Н открњzшн свинде на крата, новpт те
дкљринцоу спешто у се хедн сконин. Н потњштакшн се, сиктњ zaЕксоу
скоко, ннапмљнн ко сметлишта. И књZнесе на поматоу н проснпм ко
на потон1. li za Rмоун крити ткрљдо се клохеи, жемљZнник. Н књZди
хаше књZдиханiемљ немfеик нпмахeињ. II оуслиши дљкнци, коже мо
Бмише пауе кст кљ двкнцњ, књZдиханie Mceнсенно, н потљшта се н
прiнде, новpт те дкерн zаклохенн, ноуслишавши књZдихлије ке,“ рехе:
по уто сктоуешн, госпожде мом, н уто кесте оскрљRмилкоштене те,
отњкрљZн оу Бонлић, и кндним те. li peve Ник Мсенсон, нzи кљно утрљ
кодоу zаткорена соуштн: глака не комитљ, н не могоу нина откркстн
клињ, zaнке нZнемогох, кскин оуди сконин, ни нди камждо касњ књ.
скоко кактљ. Ошњдишник же ни, књста Мсенсен, н открљzе дкерн скоке
отан, и нде књ кликти скоко ктороуко, књ. пен же Евхоу кокусZн, оу
ткари се, и откриZши едник отк кокхеге сконхи и нZe pнzоу хрвном,
плаке Бљ плахекна кен, снко оуко од тих се н плака, егда о умрктљ Брити

* Na ovom se mjestu prekida rukopis grčki, koji je priopćen u Fabricija.


5TAR. IX. 3
34 sтолAN NovAкоупČ,

ке прикн. II скRмљу с Мсене он о уткар, скоко царско уко, и оклтус се


књ хрвноуко: н располсакшн поглс, скон zлатiн, ополси се крњкiо; и
свпств покрокљ отв глави скоксе, н кљнице н прњстен, отв роукоу
скоско, нк„zетљ књсоу одеждоу скоко нZврлиноуо, и крљже о оконцем.
ништiнић, н. књzетљ кое Боги скоке сфеврљигне н zлатке, нић же не
Бљ унcлд, н, секроушнкши нxљ на дрокно, покрљаке ништiнић нитрљ
воукошти мњ, н приксти царско уко кехероу скоко. н Брашнл и меса н
рнки, еште жен књсе жртви ког сконх, н снсоуди кина н треRн нxh
н покрњаке ксе псоин скроz 1. оквице на снљдљ. Слим же овлакшн се
књ. кpт тнште н приполсмкшн се крњкiо, расплете оуплетки скоке,
н посипа прахом, главоу скоко, н леже на систншти по zеимн, н
внаше прљсн скоке уссто овљим роу клим сконим, н плакаше горко
ксоу ноштв се књZдиханјеним до оутра и кнда. Н Rљ прихе нже под.
неко нако камљ, отљ смљZм се, нпаде паки на мнци скоксин Мсенеећ
на сметпшти, и межл, дондеже Žанде смљнице. Снце оуно ткордше
Лcсне 94, za .z. дни, никакоже књкоуснкшн ниуссоже.
IХ. Н Бист, књ. осим двиљ, књспрсноу от, Zсилне, на ненже ме
жаше, Бљ же расманлисна оуди отв многи го сит рента, нпрострт роуци.
скоп ноун им књсток, н рехе: Господи Боже, даки књселоу дихл
нiо жнкот, нZкедњин некиднима на скитњ, ситкорен кслунскам, н мк
мен нелкменила, књZнесiи неко н основаки Zсимо на кодухв; Боже,
постаклен каменје келнкое кљ веzдник коди кн. ске не погроуzлоте, не
соутњ до конца творештен коло тково, Господи Боже ион, књ тек к
вљzокоу, књнин момкенте нос, тект непокриљ, Господн, грљкн шоке, н
тект, открио Беzaкoнia uоша, свгрљшнxљ, Господи, свгркшнxb, RezАко
ноклxљ н неуњствоках, н књZглаголах, моука кад прт.д. тококо, осккрљннше
ce ovста иоцу отк критике идолских ноти трапezu sоги ступтскинхе;
сhгрљшнxљ, Господи, прт.д., тококон неуњсткоках, поуктшн нмомм мрљтки
н нким, и нксић достоним открт:сти оуст, сконх, књ тевт. Мz,
окалним сњгркшнxљ, Господн, прљдњ тококо, дz, диштн Пентефрia fеред
грљдаго н кисокооумио књ тек к приношоу, Господн, молнткоу моно, н
ки тект књПнко: нZБаки ис, Господн, отљ гонештих, ме, Zдне лZм књ
тект. прнFктохе, ако отрохе књ тект. прнRљтохљ, ако отрохе кв отцоу
скосмоу н илтерн, ти же, Господи, прострн роуци ткон књ. инв, ако
откин хедомовик, исхити не иZa powки врлине, се ко мике стари
скерљ пњ гонити ме, сто же хеда соут, Rozн и соудцјн, нже лZн откри
гох, отв сеRе н погоуких, нхе, отљци же нx, дакомњ поглетнтн иe
моштетљ, покоушле се. Ни ти, Господи, нzЕлки ме отв роукоу его,
н отњ оуст, сто нехитн ме, да не когда похитити кмљке доушоу локо
н рмстрогнетњ не, нкњложнт. књ. БеZдноу огним н књ. Боуроу морско уко,
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 35

н пожрет, не келнки кутњ. Спасн ис, Господн, поустоуко, ако отици


мон н матн мом открњгоста се мене, zaнке погоувнxљ Боги нxљ, нингл
снри нпоусти, никсти ин ни оке надежде рлZкт теке, Господн, zaнке ти
есн отњцњ снрљив и гоннимињ zлитнтннке н скривештни, помоштникњ ;
и нишим ксе оуzм откци мосто Пентефрia мaлoврљиенни соутљ н не
плкмени, дарове же наслкдiм ткоего, Господн, нетакнима соутљ н кљуни.
Посљтн снротство мое, Господи, мко кљ тевт. прнкт гоxљ, нко сккмљ
кохе се се царскике одежде žматотканимке н овлЋкоxк се књ рнzоу
хрвноу; се располсахњ поглс, мон zлати н првполсахњ се крњкiоу н
крљтнштеин, се отмoжнxљ кљници глаки монее, н поснилxљ се прихомњ
се под кметн моне, постманн мраморјем, нфлZлну шиик нFдгрми, н
помлZaемљи кондин ксикинин, нитим поилZднљ естњ смљZлин монин, н
прљстнно поснилни; се Господн, отњираха ноти смљZњ монхи камљ нестњ
књ кметн носи нако на поутн; се, Господн, кехероу моно царскоуко н
Бришно длxљ пcомљ у кожднић, дZh же књ седмих, днехе снxљ ин хлтБА
надох, нн кним пнxh! IlpinДе же књ Мсене он атели скљтими се невесе,
н ста нудљ главоко ке н књZка по. li peve Mcсне он: кто кест, књZка кн
ме, Zлнке дкерљ клттн мокс Zмклохена есте, д ниpљ високе, како оу Бо
кљннде кћ кликти моко ? Н књZка о књTopнцеко уловљкњ. глагомке: Мce
неоћ! Il peve: ce azb, господн, књZккстн ме, кто кеси ти. Рехе же
кен у мокљкњ, лZн ксињ кокендуелинкљ хрлим господних н коекода ксккњ
кон кишинхљ, књстмин им ноzћ скон, н књZглагом о књ тевт.
Х. II књZдкнже оxн скон и кндк. Н се подовљнк по ксеноу (оснфоу
одеждекон ктињце им п књZмоин царскимњ, тмушо мнце сто Б1 ико имњиiн
ноун его лко скитњ слкињу нин нима сн глики его пламенљ огним, роуци, н
ноzк его ико жемљzо раждежено огнеин. Кндљкшн же Мсене он паде
на мнцн скоемљ на ногоу его страхоклнieиљ, н рехе: поиндоун ме,
господн. Рехе же ен у мокљке: дрљZaн, Мсенсен, не кои се, ни књстмин
на ногоу скоеко, н књZглагомко књ тевт. Књстикшн же си, рехе: от
можн одеждоу хрвноу, коже носншн нКрктиште отв севе, и прихв
отресн отв глави скоке, ношњи мнце скоке кодоко жнкота, ноклици
се књ pнzоу нокоу скљтлоу, н првпохшн урксла ском поглсом, крмс
нимљ соугоувним двкњстка ткоего, н плки прiнди књ мњиљ, н књZгма
гомко тн словеса посланина књ тек1. II књинде Мсенсом књ кликт, скоко
књ. пнен же Бихоу кокњxczн оуткирн се, ноткрљzе коку стњ скон нКњZe
одеждоу новоу и нароунтоу, н снкмљxe pнzоу хрвноуо, н овлтуе се
књ скљтмоуко, н располсмкшн крљке н крнтиште отк хрвсмв сконхи и
првполса се поглсон, zдатник двкњстка своето, едникињ по хрт смохе, а
дроуzљин по пристхн, н отресе прах, отљ глави скоке, и оним мнце скок
кодоко унстоко, нпокрн глакоу скоко прљктсомљ довршним н нароYнтним
*
36 sтолAN NovAкоупČ,

прiнде књ уловљкоу. Видљкљ же ко они рехе књ нен: кљZин оу Броус,


отњ глики скоке, Zлике ти дљкнца сcн двиљск унстм, нглика тком
кесте лко моужоу коноши. Н књzетљ его отв глаки скоке. Н peve
књ нен уловљкњ: дрљZлн, Лсенсен, двкнце унстма, се Бо оусмиша
Господњ глаголи нcпоктданiА ткоего, дрљZaн, Мсенсен, се ко напнса
се ниме ткоке кљ кннZт жнZнн н не имати потрљЕнтн се књ кљки,
се Бо отв двнљшилго овнокншн се н оживотворнин се н скнксн км кБњ
жнZин, н пнеши умшоу нcјемљнia, дрљZдн, дл: кнце, се ко дарова те
Господ, књ нектстоу, и тњи Боудетљ ти жених, н књ томоу не на
рехешн се Мсепсељ, ин воудетњ ние ткое Градњ.
ХП. Рехе же Мсенсен: да књZглаголо, господи, иште овpктохе
Благодктљ прљдњ тококо, ст.дн млло на одрт, н постакло трапеzоу н
xмљRњ да лcн, нпрннесоу ти кнно довро, егоже конгл до невеси, н
пнешн н нуешн кћ поути скон. II рехе ен умовљкњ: принеси же ин
н стрвди иедокни. Рехе же Мсенсен: да посло оу Бо, господн, на
село, и принесоу тн стридљ медокни. Рехе же ен у мокнкњ: књнндн књ.
клит, скоко н овpкштешн меди. Киниде же, н овpкте стрвди шедо
кни, межешти на трапеZк, н Бкше БЋмљ мко сингњ, нcпмљни меда, н
кона сто диханје живота. 11 књZњишн прннесе н моужекн. Реус ен
они: у то мко рехе ин, никсти сита медовна књ домоу моемљ , н се
прннесе ин его? li peve Mcence h: не никxљ, господн, књ. доит мосиљ
стрљда медокна, ни лкоже рехе, Бисте, еда оуво нZн оусти тконхи
нzиде, господн, понкже кона сто лко оуханie иура ксти, акоже оуста
TROtМ. *

ХП. Прострт ти же роукоу скоко умоктак, и етљ ко za rљивоу нфехе:


Блажена ти сcн, Мсене оњ, уко открише ти се ненZрехен на Божја, Бла
жени примежоуштен Господоу Богоу кљ покалији, ако отв сего меда
сљнт детњ, Меди ко сен ситкорнше пусмн ранскиње пиште, нитгемн
Божјн от, сего удетњ, н књск нже иште синксти отв него, не оумретљ
књ кљки. Прострвтљ же роукоу скоко умовљКњ десноуко ноуртiza orњ
него н мстљ н књложн роукоу скоеко н књ. owста Мсе неонид.
ХIII. II прострт роукоу скоко н косноу се пристоиљ књ. кран меда
межоушти кљ кћстокоу, н Бистњ кндт нiе приста сто крњкаво, нпр0
стрт ти же роукоу скоко кторнцеко, и поможн крмн приста скоего на
pozк неди zрештни, књ сккероу, н кисти кндкије сто крњкаво. Сто
наше же Мсенсеи о шоуко страноу zрешти кса слика твораше, нвњZн
доше мнfе пуелн оти коштини недоу Бљан нако снљгљ, кримљ же нић
БЋлоу Багри плко дкiн, ob., и гмак и ни мко плZлутин, жели же нић
остра, нприплетоше се ксе Мсенсое от, ногоу даже н до глаки и
по оустилхе, Евхоу же немнки ико стрешени. Рехе же умовљкњ. књ.
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 37

пуeмлин : нукте о уво књ. ит ста ском проусе. Ошљдњше же ксе отњ
Мсене“, падоше на 2силно и нZиркше. II рехе улок ккњ: књстинкте
н нукте ни инсто скоке. И књставише н нмоше на двори примежештн
Мсенсеf. Рече же кљ нен у моквкњ: кндљ мн глагомљ скн? Рехе: кн
дих, лZк, господн, снкса. Рехе же умонт књ: снце коудоути н глагодн
коже глагомах, књ теRљ. Н прикосноу се коштнимић умоквкњ, н књZнде
огне отв трапеzн н полде нxљ, н нZнде отв гореиiм коштнинаго Бла
гооуханfе н непмљин кликт.
ХIV. Рехе же кљ немоу Мсенсон: соутв, Господн, с иноко 2.
дЋкњ смоужештен ин, коже н роднше се св. иноко кћ еднноу ноштв,
н могло нxљ келин: иште келншн, да н прнzокоу нxљ, н Благослови
нxt twкоже н мене. II рехе: прнzоки нxb. II приZка женки Мсене он,
н Благословн нxк умонт књ. и рехе: да Благослокнте књи Богњ кишиiн
књ кљки кљуно кртиe. Il peve Mcene of: књZин трапеzоу сно. Gгда
же она овратн се поможнтн трапеzоу, двје нехеzе отњ охiно се умо
кљке, н кндк Мсенеећ уко комесницоу огњио у књсходеште на неко на
књстоки. Н фехе: инмостнкљ Боудн, Господн, рикт скоен, zaнe azb
глаголах, дрљZoстим првди тококо кљ некљдљиiи!
ХV. Семо у же викшоу се оноша отк смоугљ locнфокљxљ прiнде
глагомке: се Пoснфм снмник, Божјн гредств књ клик динкса. ПрнZка же
Мсене9, соуштаго нудљ домомљ нxк, и рехе: оуготокнин вехероу довpow,
zaнe locнфљ снминк, Божјн гредет, књ наик двни св. Слим же, кљшљдњшн
књ кликти, открњzе коку етњ скон, ннZнесе оутвари врхуноук, но укрмcн
се како некрста на хритогк. Прinде же Џоснф, н ст.де на пртстомљ
Пентефрin отца ксе, н принесе Мсенео, кодоу оу инти ноzт сноу.
Рехе же кљ нен locнфн: да прiндст, оуко едним оти двкнци ноинетњ
ин ноzк. Н рехе књ немоу: ни, господи мон, zaнке роуцк и он роуци.
ткон соутљ, н ноzт ткон ноz 1. мон, н не нилтљ тн оу интн них ногоу.
Прнноудн же его, ноуин ноzт смоу. Кти же о locнфh za poy Roy
десноуко н целоку ко, нiМсене ељ овмовнZд глакоу его. Прiндоста же
роднтеми се отв сема насмљда скоего н кндкста ко стаде што у св. По
cнфомњ нод клиноу кљ одеждоу Брауноу, н књZрадокише се, н просма
кнше Бога, н идоше и пнше књкоупљ. II рехе Пентефрiн књ lociФоу:
za oyТри пpнZoкoy azе комире н сатрлин zеиме ступктскине, н ситкороу
клик Бракљ, н понмешн Мсене воу књ женоу. Рехе же оснфh: да
књZкљштоу прљавде Фармоноу о нен, zaнe тен есте отмци мон нмасти
ин Мсене 90у кљ женоу. Прквисти же оснфе кљ двни тњи оу Пенте
фрia и не књинде кљ Мсенеее, Zлике глаголише: не подовлет, моужоу
Благоуњстнкоу прљжде крмка спати св. женоко скоеко. Киста же Посјфк
za ovтра н иде к Фармоноу, и поквда смоу о Мсеневс. II посла Фа
38 sтолAN NovAкоvIć,

рлопљ, н прнZка Пентефрia и диштер, сто, н поукодн се Фарлони до


кротљ кн, н рехе: да Благослокнте те Господ Бог, lсранмеки нже
нZEра те кљ нект стоу сиоу, zанке ти диштн кишнtлго нарехешн
се н Посјфн воудетњ ти женик, књ кљуно кртиe. I књzе Фарлони
кљнце Zлатн и књZложн на глави нxb. II рехе Фармони: да Благосло
кнте км Бог, кишнiи н да оумножнти км књ кљуно кркме. li ospaтн
дроугл књ. дроугоу, н целокаста се ока. Н ситкорн ниа Фараонк Браке,
н кеYероу н пирк келнкљ za .z. дни, н снZка ксе zеимке Бомидре ступљт
скике, н поможн покемљнiе глагомке: књсдкљ у мокљкњ нже лиште сњTко
pити дт мо књ седмихв дин крмка оснфока н Мсенсејим нмноуракотити
уто, свирљтно горкоко оумрети у хокт, књ. тен. Н Бикшоу Бракоу н ке
херн сконвулкши се, нкљннде оснф, књ. Мсенео е, нzаукншн отв lo
cнфл роди Манлсiд н 6фреим врата сто књ домоу оснфокт.
ХVI. II висти по сихе и пркндоше г. мити говнZњинихв, и нxve z
мљтљ гладнихв, н оусмишакљ Плкокк o locнфк н кљнндт срандњ књ.
Gгупте се кстић дошонк сконик, н књ. кторн и ксец, књ. кл. двне ик
сеца того, нкиселн се књ zеими Тессик. Peve aе Лсенсељ књ. locнфоу:
да нуоу н кнждоу отица ткосто, zaнe отици ткон Псрднли отњци и он
кестњ. II рехе ен locнфк: да нуска ока. Нде же оснф, св. Лсенео око
књ zеимко Тесеин. Н сретоше нxв вратia lосифа н поклоннше се до
zеиме, прiндоста же св. Пoснфом, књ. Плкокоу, н Благословн л, нов мо
внZм, нохоупн се Мсенео, отљца нxљ, н овловнZд ето, нпо сеин
ндоше н пнше књкоупљ. Н. понде Џоснфн св Мсенео око књ домљ скон,
н проклждаше нxк Сiuеон, н Мекiн, н Ел Мекiн о десноуко Мсене“,
zaнe zaЕндтхоу краждоукоште нxh, a locнфн о шоуко. Н Држаше Мce
неоњ za poyну Мекia, zaнке миоклише сто, ако шоужа пророка н Бла
гоуњстнка, н Боксшта се Бога, н тон zркше смокеса написана на не
весн н проунташе нxк, некаZaше Мсенсен отан. li zркше Мекiи ит
СТО ПОКОН ШТНОС КЊ КЊ11111111Хћ.

ХVШ. Бисти же кљнегда иниоходнтн Џоснфоу нЛсенсое, киди.


нx, прљкн син, Фармонокљ, н кндк Мсенео оу, књZревнокл ен прт
иногике радн доврoти кес. Н послави прнZка Сiuеона н Мекio. II при
шндњша же стиста првдњ инић. Рехе же кљ нишњ: кљун лZњ, лко кеста
uоужа снмим плус књстx, умокљке, нингл оуко ситкорнта, да отнџоу
Мсене воу Посјфоу нкоудоу се неко, н ситкороу клим слико хоштета.
li peve McKini К. нисиоу кроткоим срљдцем, н тихомић гласоше: по уто
ти глаголсни, господи ион, гласи сне прву или, а им cсин си
нове иоужа клагоxкстнка н отици нако гости Бога кишним го, и Носиф,
врати нако есте, н књZмовленк Богоин, да како хоштека им ситно
ритн моукавое се прљдњ Богоник. Н ишних послоушли нас, н секрмни
8RPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 39

се ске не глаголатн књ томоу о кратт, илшеик locнфт глаголи снxb.


Лште мн воудешн књ. помисли, семљ лоукакљић, се ороужiи ниша нZ
кмихенд прву токок, соут“, и нетркгше шкхе скок нZи ножници их,
н pтише: кнднши мн ињуе сне, сним отињстн Бог, овроуганfе синови
lсранмске ске свткорнше Снкiинт кне нади сестроко нашеко, нже ен
рекше, коже осквpњинки Нхeит син, Сиофокњ. Видљки же ороужiи нxh
нZклехенл, синк Фараонокњ. ovком се н књстрепети н паде на мнцн
скоси, под поглин нxк на 2силн, нпрострвти Мекiн роукоу скоко н
књZдкнже его, глагомке: не вон се, технко снхрмни се, еже не глаго
митно вратк нашеик глагола zала. Шzндоста же отв него остаклиша
го н кљ страст нитрепетљ. Пркнемагаше же се смиљ Фармоноки н
скрквкше укло о Меснеос, и страдашe zv. II окше кишеном отроци
сто књ. oyхо, глагом оште: се, Господн, синоке Калiинн н Рахимнин
криждоукот, locнфл нЛсене воу нисникндетљ iи, и тiн воудоути ти
по комн ткоен. Посла же син, Фармонокњ. н приZка нxљ, н прiндоше
књ немоу ноштво н рехе књ нишњ: кљут, уко км моужн ксте снмин,
н хоткљ Енxљ решти никуто кљ каиљ. Ркста же књ немо у Дани н
Гадљ, стартнша вратia : да књZњглагомисти оуво господчињ нашњ књ
отрокомњ сконик ске хоштети н снтворним по комн ткоси. Н књZрд
дова се синк Фармоноки радостiо келнкоко, н рехе отрокоин сконић:
отстоупнте отв соудоу, глко да нZрекоу плоужсињ снић смоко скоe
отан. Нzидоше же отроци его књсн. II смљга синокошињ iАкокмним
глагомке: Благословенfе н смирљтњ првдлежете кн прт.д. мнцењив Божјник,
прiникте о уво к и Благословенie a не свирљтљ, аZв ко кљић касњ шоужн
снмнiн, да не моzЂте нZирт ти мко жени, ни ноужанте се н ки, н
протнкнте се крагоић кашним. 0услишлxt. Fo uzb, рехе, врхтх вашего
locнфл глагомошти ко откцоу носиоу Фармоноу, хко хеда равник соутњ
Дани н Гадљ нпесоут, ин вратia , а ожидако свирљте отвци нx, да
ozмовлко нxљ н књс, род, нxљ, да не когда се насмљ до укот, св. нлин,
Zлнке хеда равник соутљ, н ти ме продадоше Неилилтеноиљ, н лZњ
књZвдлик ни, акоже лоука кнокаше на ме, ткуiно да оупретљ отмјн ион.
II попоустн Џоснфоу Фармон, отњцњ ион, рехе: довpк, рехе, хедо,
тљиљ же понин отв мене си сококо моуже симни нодлждњ ник у коже
тн седнише, наZњ воудоу ти помоштинкњ. 10акс оуслишлста шоужа
смокеса Фармонокл сним, сметости се z нмо н опехалнста, н рљста књ
нкuov: полник ти се, господи, поноzи плим, и ске аште покемиши
равом, тконик, ситворник. Рехе жених син, Фxфлонокњ: 12b owвно
отица моего књ пошти сно, zaнe Фармон, откце нои, ако отици
lоснфоке есте; ткин же оукiHта н км. Пoснфл. Н понио у лZb \ce
невоу ко женоу. li pљста ешоу Дани н Гадњ: им ситкорник емнка
40 sтолAN NovAкоWIĆ,

zanoвљда намљ, слин ко оусмишахомљ locнфм глагомкошта кћ Мсеневе:


ндн za ovТрл на семо насмљдiм нашего, zдне крвие естњ н годи книо
сматн нАлстњ ен моужјн 5. ситњ, и оштнн на Бранк н. н. на прокоди. li
нингл послоушан нас, н дажди намљ моуже отв Бранн н моштин на Брдињ.
Н дасте синк Фармоноки д-мњ моужемљ по е. сити моужен и постакн
ке кнеzемљ нкокскодн. Ркста же ешоу Дани нГадњ: да нуемљ и и
ноштно, и потаник се кљ оWдоми, н снкрнкињ се књTрњсти, ти же
понин се сококо н. стpкмице н пондн напрљдњ нZи далехе, н нZндетљ
Мсенеељ нКњих детљ књ. роуцх, нхшн, шоуже же соуштее се неко
cњскусињ. II поквгнети Мсене он се комесннцеко скоеко н књПадетљ књ
роуцт, ткон, н сеткорншн ен, и коже желанств доушм тком, н по томњ
оукнкић Поснфл, пехамоукошта о Мсенеее, нуеда его нZEfеми прљдњ
oхним его. КњZрадова же се синк Фармоноки ико оуслиша глаголи сне,
н посла нxљ св дктил тисоуштлим ратнике, н прiндоше кљ оудомљ н
секрише се кљ трњсти, н посаднше првди совоко е. ситњ, а по срљде
нxљ Бк поутљ шнрокњ.
ХVIII. Синк же Фармонокњ кљннде кљ можннџоу отица скоего оуЕнтн
ето, н књZБрдннше смоу стражfе отца его прнтн књ немоу. Рехе же
књ нHмљ: хоштоу кндктн отњца моего, zaнке нAоу Бритн кнпогрддњ
мон новосажденiн. Н pљше ешоу стражје: ком кzнiо комити отњци
ткон, нне спл књсоу ноштв, нина же оуимљкноу, н покемљ: да не
књиндетљ књ. инк ин синк џон прљкороднiн. Отнде же се гнккомљ. Н
књzе н. моужiи стркмњцњ на коннх, , н понде свирљдн лкоже рљста
смоу Дани н Тадв. Ркста же Нефталним i Mcнрљ књ. Даноу н Глдоу:
по уто ви моукавноуете паки на отици кашето Псрдних н на врата
вишего оснфл, и того секранкете Бог, ако zнинџоу ока? Не едн
ноко мн продасте ето, н нина кст, цари ксен zеими, такожде же н
сплcнтеми и жнкодављци. Н нина паки дште покоуснте се еже моу
кавнокати на не, књZмдетњ на неко н посметњ огни, н подсти км. Н
прогнљкаше се на инхи врата нxљ стартнша н рт ста: не мн хко жени
нZњиремљ” Књсти же да оутра Мсене он нpeye књ. locнфоу: да нуоу,
накоже рекли сcн, на село насмљда мосто, не страшнтњ ин се доуша,
zaнке ти раZлоуумешн се отв мене. Н peve locнфн: не вон се, Zлнке
Господ Бог, си тококо естњ, и тин те свхранити отк ксиконе кешти
Zмике, накоже 2 кннцоу ока, понеже дzн хоштоу итн на жнтодичнis
мое н рлZдатн умовљком, ксвињ н не погикнете отв глада кca zем мил.
Отнде же Мсене9, књ поути скон, н прiнде књ инсто оудомнос, н 8.
сhтљ моужfн си неко. Књско унше же мокештен с н снставнше Бранк се
моужн соуштнин св Мсенсе око н снст коше нxљ острiемљ мњу и н про
кодне ен нZвнше ксе. Н повтике Мсенсон на комесинцн скоен. Мекia
RSRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 41

же књzЕкстн Братiн скоен Брдоу Мсене он ноу. Н књzетљ књиздо нxb.


мљу, скон н првполса се нмв, н књzеше штнтн н поможнше на пле
штн скоке, н књZњише копiд скона књ десннцикњ сконхе, нпогнаше
књ смљд Мсене он текомљ Брњzомљ, Мсене од же Бржише напрљдљ. Н. се
синк Фараоне сpкте ко н. н. моужн конннке се нник. Кнде же его
Мсене он, н књстрепети књсе такмо кее, ноу Бога се страхомњ келнкемљ,
н приZка нме Бога скоего.
ХIХ. Кеиначним же стдише на комесннцн се о десноуко Мсене он.
Бивше Кеннимник отрохе неште нi-иљ митомљ, н Ел келнки и снмљни
н моштљив, доврoта же кљ на немљ ненZрехен на н кртпости нако
штеди мљкока, н Бљ Боговом zинк, zтимо. Н Бисти нако стдише на
комесннцн, скскоун, н књzетљ камени нек потока, н напмљннки роукоу
скоко крљже н првио Фараонокоу синоу. Ноударнкен za ovко мљкое,
н о унукн pazкоко келнкоко н тешкоко. li Rњнеzaпоу спаде синк Фл
рлоновљ св кона ни zеммко. Н књZиде на клиени, нрехе комесинуннкоу
Мсене9fноу: дажди ин н. камени нек потока. Они же дисти емоу,
н крљже нxљ н повн м. н. н. моужјн соуштiнхњ се синомњ Фарло
новник, н пропадаше књсн каменн скроzћ скрднfе нxљ. Синоке же
MiHнн Роукiим нсiиeoни, Мекin, lowда нZлкоумони погнаше кљ смрди
нxљ моужин монештнх, ннападоше на инхњ кљнеzда поу н свcЕкоше
нxв кскxb, twко двт тисоушти, н. s. 0cташе же врлтiд нxв синове
Камнин н Žемфнин, н рљше: погикохо(ин) отк врлтiн сконхи. Н
оумрт тв синк Фармоноки отв роуки Кенндинновн, нкисн соуштiн
се ини, погикоше отв роуки его. Нина оуво прiнднте оуЕнеин Мce
невоу, нпoвљгнем, књ. гоустнно трљстia! H прiндоше нcгрљгше иљуe
свое. Ендикшн же нxв Мсене он н рехе: Господн Боже ион, оживотво
pнкн ме отв свирљтн нже н рехе мн: кљ квкм жнка Боудетљ доуша
тком, нZRaкн ме отв моужјн снхњ. II оусмишл Господњ Боги гласи
ке, н књиezaапоу нcпадоше иљун нxљ на žеимко отв роуки нxљ, н више
нако прахе. Кндквше же синове Zeмфнин и Камfuин покрсти сто вели
коуко, оу Боћше се н рљше књ сект : Господ, Бог, Борнти ни о Мсене оe.
H падоше на мнцн свосми на 2сим о н поклоннше се ен нфкше:
помнмоун ин, госпожде нашм, ми же моукакиокахомњ на те, Zмам н
Господ Бог, књZдлсти намљ по дкломњ нашник! Н нина момним те,
помнмоун ни, н нZБакн им нZк роукоу Бритiн нашнxљ, zдине они
мњстннци овроуганia ткоего прiндоше књ тек к, норoужја нxљ прквише
нас, више. Рехе же кљ ннић: дрљZднте н не конте се отк кратiн
кашнxh, zaнке соутљ моужiе Благоуњстнкiн н Бокште се Бога, ни
нднте кљ гоустинко трљстia, дондеже о умомко нxљ о касн и оутомо
гиљке нxb; дрљZлнте н не конте се ниск, соуднтн Бо нимтљ Бог, неж
42 sтолAN NovАкоvić,

доу клин и иноко. Смни же Фармоноки трети дин., оуиркт, оти ихки
коже прнет. М. Фарлоне плакаше сина скоего и отв многато плаха
pazволт се ноумрттњ. 0умрктљ же Фараонн фоо. митом сн, и оставн
кљнљцњ синоу скоеноу и њишеноу и Ilocнфоу, нкт locнфћ уко отњцњ
синоу Фармонокоу. Богоу же нашемо у подовлетљ колка смака, увств
н покалнимнfе, нингл н присно и књ кљки квкоме, линић.

| 1.

О dlomak priče o fin i ku.


- - - - - za н св крму еки н се никин иноzЋин, да текмо нZEАкнте се
отљ свирљти, нот, ткх, књскки не поможе смоу инхесоже. Богоу оуво
прогнљклоштоу се на кого, н кто смо у помоштн можетњ, Богоу же
не посптшњсткоукоштоу кслко троуд, крухсни непомиZвни и непотрљRњиљ.
Taxe oyже оуирвти горкоко сиритiо, не кљдеште лко н иiнем же отњ
него Беси пракдњи сњЕнрлеида се кметко о н мнхонилнiемљ ниiн насмљд
сткоукоти и невлагодарљствкно књспрiнио ути, и тњи отходнтњ, и ми на севе
грЋкњ. н ненZглагоманнике џоуки Болтizнљно н непрљстмино моухенв
Боудетљ. Мноz Exљ оуво прљмњстн жнтiе се, нконвуиљ погоувнше се.
Многи поквстн подовим сним о мнхонимни смишлхомљ, кетхмне же
и нокњике и отв нас, Zнмеији, о нxљже окално падшнxљ н хотљ комњ
сiд прљдложнтн књ. настокештее се писанfе књ оуткрљжденfе смишештнмљ,
ни да не продмљжник смокесе, еднноу гла кнZноу приложнRше, сbкрлтним
cМОК0 cie.

Бисти никоторин ки књстоуних, страних, књ. млта сiд отк ovio


смљив, нне Бљ смоу доколно, лаке Бог, емо у Бљше дамљ, н никше
Zматици пркиного мкоже нкцiи глаголаше; ни такоко мнхонистко по
клZд, ако књ ноштехе књсходнтн на финнки то уждее новиратнн кра
стн нxљ. Ткорише же се на кcлкинс поште н ннкто же žндаше его.
Прнхождахоу же господне финикомњ двнно и смљдоки тњкмо овpктал
хоу, кто же краде нx, sr., не кљдњихоу; о смљикин оуно инкто же
домисли нимаше. Бивше же кљ инстљ тошљ множњстко фiинке, и Б1:
еднно дрвко књиcoханше кст књ. онт, књ. др Ђкљ, н кљтроу снлио у књZктак
шоу отисти крљун его и истио у инZoy. Ilо ових ако же н плоухеиiко
дiмком окоу смљ пин на дрљко књсходнти се о ужемљ, н књишњдњшоу емоу
ни конкц, др Екоу, паде се окалннин паденicu, oyжаснимљ, н сљкфоушнше
се костн него књсе, ноумрт. тв се мрљтiо многоу риданiо достониоу.
НcKни принета не соушту силоу, ннхнике ник, погоукн откштетнка се
жнкота се доушеко скоеко. Кси же нже кндткше его оужасоше се
днкеште се прљмњстн кљ соксцљн. Кнднте мн сливпотоу крджјко, мновн
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 43

мнцн, како многомљ тамо не нехнтенимљ дрљкесемљ наоуyн да комњ


посмоушннка скоего окалним то на финiкљ они књZитн. Тако поунти
кот Бљсоке увтоуштiић нпокаракоштник се нић. Горе улок кућствоу!
Они крадљше н zа него мноzн страждадко у Енемн н плиноуемн, сего
радни zли конкцћ отдаме есте. Овахе на прљкоуко поввстљ књZвратним се.
0умркт, оуво прљкин онh. II стдоше дроуsн сто н скродници н
Блнжнiн его, осоужда оште его н глаголоште: књ. нотнноу не више
књ мнрт сеин Боуиншн нпеснимсмљнљишн у мокљка сето, ако смишл, како
Zиiн св. књ. родљ н род кxљ кст књ књкодештих, књ. дкор твн оу Бикметљ,
н искоусн се н едино о н кторнце о н многиждн, н не скxранн секе.
Мнмонде же моужоу моужљ нЋкоторин Благогоктник zЋмо, н смиша књ
нxљ, рехе ник: књ. нотнноу глагомко клин, Боумншн есте км плус оного,
понеже н км соуетнато жнтiд сего дкнжете се н pивотмете емоу.
Кто оу Б0 оте каск кести у мокљкњ., ске не оYда севе многажди нки
недоуsт н књ. oysiHствљ отк кластiн, снрту, клZнн прнемњ отк кнеze
настокештiнxк н отв рлZБонинке н отв потопа н отв многих, ни инхи
ozдовленiн. Н помолн се Богоу, нмарока смо у жнкот, нcнасе
нfе н књ. Za Бњкенн паки Бисте н не сљкранн се, н плки на горшеe
сњкратн се. Књ нихв же сего осоуждлете, књ. инхњ км самн камилкете
се н не оштоуштлете. Такокал во н км ткорнте по књсе двнн, накоже
li Olib . . . . .

Tu je kraj listu 171. i toj priči.

12.

Pripovijest o zmiji.
I ovdje je naprijed dočetak nekakog moralističnog uvoda, koji
ne prepisujem.
Ни књспрiнитић смоко, нуеже остакнхомљ, понеже посмљдним рештн
поноуждлемљ се.
Кндљк, же улок ккњ сина скоего прнzи какошта и смљZно ридакошта
н помошти оте откри скоего просешта, сквpл крахе отмци его, овљштA
се глагомке: дати нив ске иште у то просетљ, иште синд Gн скокоДетњ
отв свирљтн. II иноzu потроуднRше се, инуто же оусптине. 0уирт ти
owко н отрокњ. || прнскрђRљни Бикљ отоци СТ0 КМGTh C6 i 16 00TA

ЕНТН zија жнка глагомке: дoкoмљ Боул севе твороу неснимсмина, Н НG

oyЕнкло проклетаго zија, прљжде даже не оуЕнети ме. Швдљшоу оуво


смоу оукнтн zија, окркте žматике, рехе, нпрнетњ, и нахетн глагомитн
н књZнратн ни zлатнкљ, рече: Уто ситкороу, син, oyже оумpктљ, н
иште Ен севе секранимљ, не оWво мождаше Žиiн прљZрттн его, овдуe
44 sтолAN NovAкоvić,

скxранник се хzе же и жена мол, и не књZможете покридити наси.


0тљштетнxљ се синд мосто, по уто откштете се паки на кcм кое мито
три ста и шест, десет, н е. zлатнке? Н остави сто. Прљкисти оуво
zиiн паки подакле 2литике н не покрљакдме сто. Н књнегда ове спе
улми се умовик, и прљдпоукте соустоу жнтia сeто плус Божја Благо
оугода, прiиде 2uin, књиezАлпоу оулде женоу его.
Снце о уво приходити свирљтљ мко тати кљ двнљ, књ ниже не ктим
н књ. YМСh Kh HњЖ6 не нЛYМелн се, н КЊСХLIшТЛЕТЊ нЛСh.
Прнzиклетњ н жена, и прiнде шоужљ ке плахе се н рмдлке. Н сми
шакше же Блнжнiн н дроуZн н скродннцн и сквpлше се плму оште.
ПрнZки плки умокљке крдуе, н овљшта се плки датн нин zлато, диште
нzЕлвети женоу его от, свиркти. Н и ного оутроуднвше се, н ннутоже
оуспљти не књZиогоше. 0уирити о уво и жена H прквисти умонтки
едник књ домоу. Н књспрнксиљ покљда дроугомљ сконик н смродннкошњ
по смокеcн, глике пркжде Бикшћа ксм отв Zији, н сект те даше ешоу
књсн књсмуњски н ксико оуЕнтн Zија н не остакнтн его жнка, понеже
рекоше: н того хоштети о умрљткнтн. Н пришњдњ на итсто, нАеже
zлатнки по овихлко овpт талше , кндт тамо Енсер, межешти Бљмљ н
хисти ниногоцениик, равностолтемна глутнкок. Н си радостiо прики.
Бнсерљ новpлшталне его на дланн скоен, радоуке се н кесеме се
много, и лко zивикн свирљтљ сина скоего и жени скоке н књст, књ. H
рехе кљ сект : понеже оуно zиiн сљ пртитни овpлZњ zлатнка књ ун
стотоу нвилнно у Енсри, ксико н свирљтоноснин скон падљ нZиљнити,
н књ томоу не крљднти никогоже.
0 Беzоуитко, пртмњштенfемљ жнтia сeто, ако тоуждљxљ нас, свтко
pнти спасенia н Божја уловљком овtа, нпрљдлсти нас, огнко кљуномоу!
Снце н оумнца рмRмрљскал нарну етњ се пртмњств, понеже миштенie
кест, на оуднџн првмњштаке рљиви, поиктакот, oysо прљдљ ривоко
првмњств, ако да тон оу стрминкшн се кљ оуднџн, пороуганоу књским
покажетљ н огнко прљдасти. Књск оуво инфн нмоука . . . . . . . ,
и Кљим Zмовоу гркхоу, н књ немо у мновнZно и си тиштлијешњ тештн
ОБњико хомљ, мкоже онагрљ протнкоу скни сноу теYетљ, н того сњстки
на оуди скнкдлети. Туже пртмљиштени улок ккњ. отв многике радостн
кнcра науст, уљсти иксто н кадити и кропнтн нКлагооуxднда никад
tлио мистати.

Сеткорноуко zији годином днeн, и на ксаки двни пода киом кнсерк.


Zре же улоквки иножњстка кнсеpis payокалше се, и књzети отв Zлита,
ситкорн хрлинминџоу, н књложи то у Енсом и zлатнкм прохее н снкрм
књ хрлинминци, н наустљ нскатн иксто, ако да секрмети храннлинцоу
си zлатомњ и Енсри, н не окрите, тркио поди књZглавницоу постеле
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 45

скоске, нскопа, књ. zешло се крити, н кљнегда пнталше се, поннхе ниz,
н нн жени помнналше, нн нно отв проуiнxк, нxм же нит н погоуЕн.
Прiндт Zиiн н клосноу ногоу его, нкњzbzкакшоу емоу гласомњ
кемfемљ, свВрлше се кљ немоу ксн Блнжнин дроуZн н скродннцн, пла
укоште н понаша оште смоу н глагом оште: не рљкомљ мн тевљ, oysiH
Zија, понеже н теке хоштетљ погоувнтн. Књ. нотнно у ти сами сект.
oysiHца Емств. Та же, прнZваки паки крахе, н молише нx, помоштн
емоу, овљшта се кметкоко датн ни ске лште у то просетљ, т„унко да
нzЕлвети его отв свирктн. II многа нила крауеканia напонкше того,
не књZмогоше нcшкмнтн его. Посмљ дн же егда откштетн се ксдкике
помоштн умовкуе, Акоже праведнин Покљ глагом етљ: глко књZнфлики
на 2лстоупленfе умокљунское, нне Бљ, н Дакнде глаголетњ: не над кнте
се на кнеzе, ни сини улокљуњскине, књ нихи же иксти спасенia. Gгда
же откштетн се поможенia у моквуд, прнRљже кљ Богоу, глагомке: То
сподн, Господи, еднного сего простн ме, еже житн ин, н покако се
н кљ томоу не првмњстнти мене житiе се, ни срекромковне прохее, не
рлстоуко кcм и од стежанia, н воудоу иннх, н скждоу кљ сксштеннон
поустинн, отрешти ин се књскxљ кештен житенских н похотљнia, н
попекоу се о спасенн моемљ и Благооугоднтн теRЋ, pazоумљкњ. Бо,
плко ксе жнтiе се соуета кестњ. II прнZнклише скетих, па помоштљ,
н многи инмостинке ситкорн кљ ништiник, н смоко Богоу даст, књ.
томоу непртложно кити проу се отв Бога. Н дарока смо у Бог, жнкот,
н књстакћ проу се отв недоуга, н zдрикљ Емств. li za Rм књ. Благодљи
стки пакљ овљти н кметки, коже. Бљ овљштамњ се Богоу, и рехе кљ севк:
оупокло, ако кљнегдa сeто сднного спасенк Бихв, проу се непокркждене
Боудоу отв Zмiл, нко иште Ен Бњимљ илди его свирљтоносвне мкоже
и прљжде, не вик, оуко нZдрикљмљ. Оме ткштети! Доврће Ен Било
уловљкоу, иште Ен се ни родимњ на 2силн; тон о уво едник ми кесте
прогнљклен Бога књсен ткарн, та же овратн се на скок Елкокотним н
нанплус горњци.
Мкоже н нже отв морскикс Екди по охланiо спаслепим ниже отњ
недоуги не оупоклоште књZдвнZaеин н раZБонинцн нже нZм ткинице
н моукљ н свирљтниго осоужденia отпоуштлеин, ткињ жде овpлZoмњ
н им ткорник, какић се оуко књ некоушеннх, нпаки егда овpктмем,
отрадоу нFлагодинисткiе кљ грљсткљ огрлштлсив се, Zиждоуште н
флZapalоште н непомњZнт троужда оште се, нпаки мкоже каркине
окогда напрљда овогда наZaдњ тешти тиштинiе ткорнти, н zлике нксти
прави поути его, скоро оумаклимети се. Снце оу Бо едини zижде, и
дроуги рлZдракен, уто о успљсту“. Токио троуди. Та же окритн се
46 sтолAN NovAкоvIć,

на прљкин скон ових мн и соуетљстко, прнксимке кнсерв покњседљнекнин,


глагомке: оврати се, доуше мол, књ покон ткон!
Н књнегда паки пнташе се, прiнде паки zиiн, клосноук, роукоу сто.
КњZкакшоу же емоу, синдоше ксн Блнжиiн его дроуZн н скродинцн,
плаукоште н понашлкоште сноу, н глагом коште: дoкoмљ прљмњштлешн
се, докомљ не скRерешноумљ скон? Доком трњинт, те Боги? Дамљ есн
емо у смоко се кметкоко, н. плки открљже се, књ. нотнноу ни тект скRмстн
се пророуњское слово глагом оштее: егда оуЕнклише нxљ, тогда књZис
клахоу его, негда помнмокани више, горшал снд клокадкоу. Н науетљ
глагодатн: Господи, мон Господн, књиљ дно смљгих, нотврљтохи се,
новити еже овљштAxљ се, не снкрлннхњ: ни еднного сего нcноусниe,
нако рлzоумљxв мbсти, нпozндхи пркмњштенfе н не оу когда првмњштоу.
ce. H паки оусмиша его умококком окнкин Богњ, ножнвоткорн его, н
нлуети паки Беспехамно прквиватн, нни ксаки двне по илмоу по им
моу, донемнже овратн се на прљкин скон овихан, глагомке: по уто да
погиЕнети Бисерљ, многоцкнинк соуштљ, многинмљ ништiник ни хлква
овpт такоштним сњиљсте, ни да сивнфлик нулим иножанцк ннштник
н оу Богимљ, н књитннти ин се инмостину књ. пракдоу, та же по сtub
ошњмљствоуко н покако се, нво сето радн Богњ жнкот, даровамњ ин кести.
Кнднте мн, Бритiе књZм овленила, пртмљст жита сето, мнцем крљствоуетљ
мљстiо инмостинко окалннин, да не оумрети сиоу прнокрвтенте, акт
пуно по снхе књZненакнднте оу Богих н оудрљжнти роуцк скон, књдаде
севе књ невртакенfе, по књсе двнн преунтакс Zлато н Енсерiе, неште
смоу веселештоу се н о смркти скоен до конкца не ниоу штоу попе
хенfе н глагомоштоу: доуше, лжди н птн н кеселн се, ако оу ино
жнше се Благда тком, нпоимшмилоштоу: где сњкристи проуce znaти,
*коже кљ султгелн Богатин они глаголише: раZoрoу житннце мокс н
Бомшеe chZнждоу, књ немо у же рехено Бисте: Беzоумне, књ. ciо ноштњ
доушоу ткоко нcлежоут, отљ теке. Они оуко иного прнокрвталше по
књсе двин, соутљ же нЋцјн, нже ни илма уто оного инхесо не овpт
такоте, н житia сeто множаншнин мковетљ н Бога књ pazaнуном, грк
хоплденiн прогнљклоти, км же есте о нxt же глаголете: не горе нже
ch pazоумомљ свгркша отв, pazоуиљклен Бо Благо н не творе, волшнин
нефлZoyмљка коштаго БНенљ Боудетњ, иште Бо не Бихомњ кндљмн когда
мрљтљкца, ни да Енхомљ смишамн Ако нZнде отв Бога нZкљштенfе не кон
Yмоквцн оумнpатн, ни по еднномоу улок ткоу књ. родљке, дмљжљнљ естњ
ксике Болтн се н глагоматн кљ сект, еда како лZb echмљ, н секраннтн се
плко не прогнљкати Бога, нко иште кнше Бимн двматемке књ поустљxљ
микстљкњ н смишалн, ако zиiн књ. ношти прiндетљ н коштети пожрт тн
еднного отв нихв, еда не свхраннмн се више всн, н како никcм и књ

ј
SRPSKO-SLOVENSKI ZBORNIK. 47

пркмњсти, ако нZктстно кљин, ксним лкменн Боудеик прт.д., соудиштем,


Хрнстокљив. н не вртгоуште оуниклеин, оуспЋкакоште књ гркст хљ, књ
ксико оу Бо кртиле н улса н на ксаки дина овратним се, књZмковлениiн
књ. YмокЋколковљijoy Богоу покАмнiемљ н не оуподовник се нже књ гле
Бннт, погњиЕЋмн књиноу chХОДештiнxљ, нb, попејтин се о сплсени нашемљ,
смакеште откца н сина и скетаго доуха, еднного Бога књ. трiex, ChСТД
кљки, мко томоу подовлетљ ксика слава, ућств и покландије књ кљ књ.
ЕЋКМ, Минић. -

13.

См о ко М д 3 ни о ко, како н ког д д Б и ст њ Rм д г ок 1. ш те нi e


пре у нc т и нКо гор од нцн.
Бист, Благоврштенfе преунствни прнснодљкт н Богороднџн Марiн
књ. млето петотмсоуштно н петљ ситное н прљкое, ноти токе нетмљнноe
рождестко Господа нашего н Бога Инсоуса Хрнста. Мнто же кљ смљни
унато кроуга г., моунато же кроугл .д. двни же кљ недема. Благокљ
штенie owво кљ недемо Бистњ кћ умс, к. дне, рождњстко же кљ двнљ
...д., еже кст, срнда. Недели во кст, прљкин дник, ноти того утоутњ
се двнfе нскони. 0укљдљкоин Бо, књ ниже сеткорн скитнмљ келнцни,
књ тин жде и родн се Хрнстосе, нcгнинин Бог, наши, смћнце син
праведное, књ. .д. Бо двне скљтнмљ свткорн. Такожде н прескљтмос его
крљштенiе књ мрто .е. н петљ сљтнос н трiдесето, мито же кљ смљнкци
...д.-то, моунноe д., књ. е. двни неделн, рекше хеткритњкњ. 0укљдљкомњ
же, мко књ ниже двни покемљ кодмиљ нZкестн кнти келнкмке и рљиви
н глдњи доуше жнке, смиљ же им посмљдњкњ. књ. тв двне крљстнкњ се н
оскетн коди жнкотворнки намљ свткорн. Паки же спаснмм его страстњ
снрку, распетiе кљ мт: то е. и петњ ситно н м. н. д-е, мито же Ет
смљници н. д. моуни е-е, дњим же лкљ петљке F1. Rмств же и про
рехенie Zaхарite o Hiолит кћ мито смљнија к1.-тoе и моуниже 6.-то.
Život sv. Petke.
Оd

patrijarh a bugarsko ga Jeft i mi ja.


PRIoPĆIo Dor. ČLAN Pвок. SтолAN NovAкоvrć.

(Predano u sjednici filologičko-historičkoga razreda jug. ak. 30. svibnja 1877.)

Samovoljnim i osobenim zakonima popularnosti nijesu podložni


samo pisci i ostali javni ljudi nego i sveci i svetice. Taka misao
dolazi nam na um i nehotice, čim se duže bavimo književnošću i
ostalim spomenicima srednjega vijeka. Tragove pak toga kretanja,
njegovijeh upliva, njegovijeh misli vidimo i danas u tolikoj mjeri u
narodnim običajima, životu i tradicijama. Jasan znak, na koliko
zdravom osnovu stoji onaj historički pravac, koji, do skora prilično
zabačenom srednjem vijeku, poklanja sve više pažnje i izučavanja.
Мерju popularnije ličnosti svetačke dolazi bez sumnje i sv. Petka.
Оsim onoga što je meni neposredno iz naroda poznato, mogu
uputiti i na Vukov rječnik pod Paraskevija, Petka, Petkovača.
Isto mi potvrdi i g. M. Gj. Milićević s tijem, da sv. Petku u nje
govom rodnom kraju (oko Avale) zovu Trnov o m Petkom.
Isto tako je zovu i u Kolubari, a i po ostalijem krajevima Srbije.
Trnova biće reminiscencija na Trnovsku, koje bi joj nazvanje
pripadalo po Trnovu, mjestu boravljenja njenih mošti, o čemu niže.
Iz pričanja Vuka Dojčevića (Српска Зора 1877, 56), koja piše
St. Ljubiša, vidimo da je u zetskom primorju poznata pod imenom
Petke biogradske. Vidjeće se niže, kako se i to nazvanje
opravdava. Ovolika popularnost, i taj slučaj što su mošti njene
dugo bile u Bugarskoj i u srpskim zemljama (1298—1521“), što
je, držim, i samoj onoj popularnosti uzrok, lako su mogli povesti
tome, da su Petku proglašavali za Srpkinju i daleko ozbiljniji
ljudi nego što je M. S. Milojević. Čitavu gomilu njih naveo je I.
* I. Ruvarac na niže navedenom mjestu.
ŽIVOT SV. РЕТКЕ. 49

Ruvarac u Љетопису матице српске 115, str. 175. Onome spisku


mi dodajemo još Gavrila Stefanovića, plodnoga crkvenog pisca prve
polovine XVIII vijeka, kojega je izvod iz života sv. Petke i besjedu
u pohvalu njoj priopćio G. Vitković u Glasniku XXXIV, 166 i d.
Kao što I. Ruvarac na gore pomenutom mjestu navodi, sv. Petka
rodila se u Epivatima (sad Bojados megju Carigradom i Silivrijom),
selu blizu grada Kalikratije u južnoj Trakiji, i živjela je X ili
u početku XI vijeka. Mošti njene počivale su u otačastvu, dokle
ih Jovan Asenj, car bugarski, ne isprosi od Latina (kad oni držahu
Carigrad) i ne prenese u svoj stolni grad Trnov. Kad Turci uzmu
Trnov , prenesene su iste mošti najprije u Vidim, a po kratkom
vremenu izmoli ih carica Milica od sultana Bajazita i prenese ih
u srpsku zemlju, gdje su počivale do godine 1521., kada Turci
Biograd osvojiše. Iz Biograda prenesene su mošti Petkine u Cari
grad, i tu su se čuvale do godine 1641, a te godine iskupi ih
Vasilije Lupul, moldavski vojvoda, i prenese ih u svoj prijestolni
grad Jaš, gdje su i danas. Toliko I. Ruvarac o samim moštima.
(ска &
U literaturi zna se za život sv. Petke, koji je pisao bugarski
patrijarah Jevtimije. Golubinski zna, da se taj spis nalazi u dva
ка.”
volokolamska i u tri rukopisa Trojicke lavre. V I. Lamanski“ Wheta s у Ј.
navodi u zborniku bugarskim narodnim jezikom pisanu isti život.
Iz Milojevićeva članka o „Pravilu“ iste svetice, štampana u Glas
niku XXXI, vidimo sa strane 344 i 345, da je isti ovaj život
štampao Sofronije episkop vračanski u svojoj knjizi Кирiaкoдро је )
мiонљ, сирћЧљ Недbлникњ, štampanoj 1806 u Rimniku. Ista knjiga,
kako vidim iz Jirečkove bugarske Bibliografije, imala je još dva
izdanja (u N. Sadu 1856, i u Bukareštu 1865), ali je i tu narodni
bugarski jezik. U nas moglo je Jevtimijevo djelo doći u literaturu
odmah pošto je postalo (što I. Ruvarac stavlja oko god 1385),
te je i ono moglo ili probuditi onoliko zauzimanje u carice Milice,
da poslije propasti Bugarske mošti svetičine dobije za svoju zemlju,
ili tome zauzimanju mnogo pridonijeti. Prijenosu života sv. Petke
u srpsku literaturu i popularnosti njenoj za tijem mogla je mnogo
privrijediti radnja Grgura Camblaka u Srbiji. Taj život mi istina
nalazimo tek u putničkim zbornicima Božidarevim, štampanim u
* Краткiи очеркљ исторiи православнихљ церквеи. Москва
1871, 173, 668.
. * Журналв. мин. нар. просв. 1869, колњ, 106. Tu je V. Lamanski
naveo početak, iz koga se vidi da je djelo Jevtimijevo narodnim bugarskim
jezikom preragjivano.
STAR. IX, - 4
50 sтолAN NovAкоvić,

ХVI vijeku u Mlecima, ali tu sveta Petka sa životom od Jevtimija


već ide po popularnosti u jedan red sa sv. Gjurgjem, pošto su
urednici tijeh zbornika Božidarevih uzeli samo ta dva života u
svoju knjigu. U Glasniku XLV, gdje sam ja bibliografski raz
matrao izdanja tih Božidarevih zbornika može se po izdanjima
istijeh vidjeti, da su i ovi životi barem tri put u onom kratkom
vremenu štampani. Još u prošlom vijeku bili su dobro poznati,
pošto gore pomenuti Gavrilo Stefanović (Glasnik ХХХIV, 166) pi
šući život sv. Petke, samo je u kratko izveo isti ovaj život od
Jeftimija, napisavši svoj izvod narodnim jezikom, kojim se on i
inače dosta i veoma vješto služio. Razbačeni odlomci istog ovog
života štampani su u Glasniku VIII, 131 po prijepisu Jordana H.
Konstantinovića bez ikakvih bilježaka odakle su i iz kakva ruko
pisa prepisivani.
I prijenos mošti sv. Petke u Srbiju dao je povod spisima. Tako
je Gr. Camblak pisao nekakvo CKazaине о рrijenosu mošti sv. Petke
u Srbiju, za koje Golubinski (Очеркљ 508) priča, da se nalazi u
četiri, na svu priliku ruska rukopisa. Čudo je, da se o njemu u
nas do sad ništa našlo nije, i da se ni književnici, koji su za Bo
židara radili, nijesu nanj ništa obazirali, kad su štampali Jevtimi
jevo djelo, kojemu je Camblakovo samo dodatak, i to za srpske
čitaoce toliko interesan. Jedva se može zamisliti, da je Camblak
ono „skazanije“ u Rusiji radio, gdje se od 1406 bavio. Ali ima nešto
još, za što su i Božidarevi književnici znali. To je služba svete
Petke štampana u Božidarevu prazničnom mineju od 1538 godine “
U toj šlužbi dolaze rečenice koje ovako glase: Прншњсткieuљ ске
тимљ тконик срљRњска хеила овогатн се (u stihiri na litiji), po tom:
Богатљство окрите ненжднквштек срљRњским zеими нини скетике мо
шти скрокнште иногоцки ноке, инфз конхетн ненсхрњплемiи itd. (u
slavi glasa osmog), i koje jasno svjedoče, da je prilikom prijenosa
mošti i služba toj svetici ili na novo napisana ili preragjena. S
pravom misli I. Ruvarac, da je i ta služba djelo Camblakovo, a
to potvrgjuje mnogo i moju naprijed kazanu misao, da je u cije
lom odomaćenju glasa i mošti ove svetice u našim zemljama mnogo
radio isti Camblak.
U kožnome mineju narodne biblioteke iz 1237—1240 godine,
koji je pisao presviter Bratko po naredbi velikoga tepčije Obrada
“ Ona ista koju je po nekakovu rukopisu Milojević s interpolacijama u
Glasniku XXXI štampao. Vidi bilješke I. Ruvarca na gore navedenom
mjestu.
žIVОТ SV. РЕТКЕ. 51

pominje se pod 14 Оktobrom pomen скетыхъ моyyеннкъ Нлzдрна,


Геркасни, Протасни и Келесна bez pomena sv, Petke. Isti je taki
pomen svetaca pod 14 Оktobrom i u kalendaru što je uz apostol
šišatovački, koji je, kako je poznato, pisan 1324 po zapovijesti
samoga tadašnjega srpskog arhiepiskopa Nikodima. U jednom ko
madu mineja (mjeseci Septembar i Оktobar) pisanom na hartiji i
koži (ali s više listova na hartiji) koji je u istoj biblioteci pod br.
64 i za koji već po tom miješanju hartije i kože držim da pri
pada drugoj poli XIV vijeka, piše pod 14 Оktobrom onako isto
kao i u gore pomenutom mineju. Isto tako na kožnom mineju br.
58 zbirke Srpskoga uč. družtvа. Меgju tim u Sinaksaru ljesnov
skom pisanom za vlade kralja St. Dećanskoga stoji uz pomen gor
njih svetaca: н пръ подожные Петкы. Sinaksar je taj istina pisan
po srpskom izgovoru, ali on ni malo ne remeti gornjih domišljanja,
pošto je Ljesnovo moglo doći pod srpsku upravu tek u XIV. vijeku,
a prije toga je bilo pod bugarskom upravom i crkvenom i držav
nom. U zografskom trefolologiju druge polovine XII vijeka, o kom
govori I. I. Sreznevski i u knjizі Свѣдѣнія и замѣтки о малоиз
вѣстныхъ и неизвѣстныхъ памятникахъ. Санктпетербургъ 1875.
pod br. LXVIII dodato je gornjem tekstu našega mineja: Прнхoуун
ся къ тожъ днь страсть скатма ижуеннцы Пяткы н прѣподожная
Параскекінн. Zabilježeno je, da se u tom rukopisu i služba nalazi.
Моglo bi se dakle uzeti, da je služba sv. Рetci razprostrla se naj
prije po Bugarskoj onda, kad su njene mošti u Тrnov donesene i
da se (ma da se o njoj moglo znati megju Srbima i prije, što mi
sad nećemo istraživati) njena popularnost medju Srbima vodi ta
kogje od vremena, kad su njene mošti u Srbiju prenesene i kad
je u našu literaturu prešao njen život od patrijarha Jeftimija.
Коliko je u ona vremena, kad je komunikovanje i intelektualno
(prijepiskom i štampom) i materijalno (putovima i obrtom) na tako
niskom stupnju bilo, mogla da učini ustalačka radnja pojedinih
ljudi! Jer se ovdje nehotice sve svodi na trnovskoga učenika
Саmblaka.
Već i po svemu onome, što dovde pregledasmo, od kolikog je
interesa poznati djelo patrijarha Jeftimija o životu sv. Рetke! А
nas ono ne manje može interesovati i po piscu njegovu, patrijarhu
* Рo mom sadašnjem znanju upotreba hartije u nas počinje u Dušano
vim kancelarijama. Minej jedan pisan crkvi gradačkoj za vrijeme kneza
Lazara, kao što mu zapis svjedoči, pisan je takodje miješano na koži i
hartiji.
}
52 sтолAм коvAкоvić,

Jeftimiju, jednom od najznatnijih književnika XIV vijeka u južnom


slovenstvu istočne crkve. I onako koliko djela njegovijeh imamo
u dostojnim i pouzdanim izdanjima? Isto ovo štampano je istina
u Glasniku VIII, ali ne samo nekritično i krajnje nevješto, čovje
kom koji za ovake poslove nikakve spreme nije imao, nego ispre
turano, tako da se prepisivač nije sjetio ni da su mu listovi ru
kopisa ispremetani. Imajući u rukama štampan zbornik Božidarev ,
od 1536,“ jedini eksemplar u kom se tekst djela Jevtimijeva mo
gaše u cjelini naći, nakanih se da ga izdam, pošto su u teksta
sva dostojanja potrebna za pouzdano poznanje djela Jeftimijeva.
U ovome poslu ja sam se savjesno držao izdanja od 1536 i u
sitnicama nalazeći da i to ima u mnogom pogledu interesa. Pravo
pis sam promijenio u toliko što sam samo p, s i a (koje pošljednje
vrlo rijetko dolazi) razdvojio u шт, ow i or; sve ostalo je vjerno ori
ginalu osim što sam rastavljajući riječi i pišući slova po današnjem
običaju nadmetnuta krajnja slova unio u vrstu i poslije njih stavljao
њ. Pošto original ima i svoju uregjenu interpunkciju, mogao sam i
nje držati se u velike i s malijem dodacima, pa da izvedem sadašnju
interpunkciju, a evo kako. Gdje su sad pred člancima slovenske cifre,
tu je članak u Božidarevom izdanju počet novom vrstom i velikijem
crvenim slovom, a na kraju su pregjašnjega dvije crvene tačke upo
redo; gdje je sad članak bez cifre, tu mu je u Božidara početak u vrsti
ali opet počet velikijem (no sitnijim od onoga naprijed pomenutoga)
crvenim slovom i od pregjašnjega članka je odvojen dvjema uporednim
crvenim tačkama. Od ostalijeh znaka dolazi najviše crna tačka i zapeta,
i obje mahom imaju vrijednost sadašnje zapete ako iza tačke slijedi
malo slovo, jer iza zapete nikad drukčije slovo i ne dolazi; ako
li iza tačke slijedi veliko slovo, pa ako je uz to i tačka crvena
(što češće dolazi), onda tačka ima vrijednost sadašnje tačke, a
negdje i sadašnjih dviju tačaka (:) kao znaka pred riječima koje
se navode. Toga držeći se i odstupivši na vrlo malo mjesta, mo
gao sam i članke i izreke (fraze) sa svim po Božidarevu izdanju
podvojiti. Odvajanje rečenica i njihovih dijelova u izrekama uzeto
je po današnjem, ma da se i tu oba načina vrlo malo u stvari
razlaze, pošto u Božidara tačka služi mahom za odvajanje krup
“ To je ona ista knjiga, koja mi je služila za istragu o akcentima
u Glasniku XLIV, i o kojoj govori i naprijed pominjati bibliografski izvje
štaj u Glasniku XLV. Prijatna mi je dužnost i ovdje se zahvaliti Ljubomiru
Kovačeviću profesoru učiteljske škole u Kragujevcu, koji mi je na toliku
upotrebu povjeri.
ŽIVOT SV. PETKE. 53

nijih a zapeta za odvajanje sitnijih dijelova izreke i rečenice (na


koje se razlikovanje danas i ne pazi), i ti znaci mahom rijetko
nedostaju ondje gdje im je mjesto. Tako će, nadam se, izdanje
ovo moći u mnogome vjerno pokazati književni oblik ovoga starog
djela, te i s te strane pokazati, kako su nam stari marili za na
predak i starali se o popravkama. |

Ми се ца (i) кт о ик рт и д. и нп не н ж и zи и пр к по до Б и мне
ма тере на ше Петки, кљ и ке м же н како пр к не се ни к ист њ
књ град и Трно књ., ст. пн са но 6 v e i u fе и њ па тpгар" ко и њ
трн но к'скi н и ћ. Б ма го смо к н о тхе!
д. Скитмљншiи смљнци прт подовнике паметљ Петки, иште по дрокноу
токе скпокљин житiе, дкинia жен хождента, наже радн Христоки мковке
поднети. Ни кто оу Ботоке по хестн нZреуетљ дкинia же н укодеса, кто
Благодљилнia h zacrowпмента нпркдстателњстка, каже кљ Епиклтохљ, каже књ
Тракiн, Трљнокт же н Мнсtн и Дамилтiн, не ткyiо же ни и по књсе
мен“ нки токе окркштешн совноснио ние“? Многи оуко н дмњга Боудетљ
о првподовикн сен поквстљ, н нашњ оуи, књ сен по мљ потт не до
кмекетњ се покЋдатн.
Б. Сiu oyБоскетла првподовима Петка откуљстко нитише 6пiвати, ро
днтележе Благоуњстнкiн ходештiнхњ кљ к стxк пожfнхњ za пoкт дехи неоу
клонио, инмостннамн и Благоткоренiн књсоу скоко оукрашакоште жнZни.
Кљспиташе же сiко довpowко упстоуко голоуЕнцоу Христокоу књ подовних,
и рлкохк, н zаконоу Божfо довpт тоу никаZлкне, књ невесник прт
ндоше окмтљан, нисмтдннцоу домоу остакмњше Петкоу ст. Братомњ
GreНиiемљ, нже н посмљжде епнск' пљ“ Маднтоу кисти, н многа н
првславним ситворн тамо укодеса, нпо свирктн славнике его н дик
нfе моштн нстоуннка мура нствкахоу нZмишљив, емоуже укодеси н
досели мноziн скидитемике прквика отк, склZoyоште днКнда кто уко
деса н дкинia. -

„к. Првподовним оуво, ако роднтемк, књ. Боговн докpк отcма, дпо
стомљскомоу оу средно књZрекнова жнтiо, постомљ нвд кнfемљ нZноу
рике ткло, zдостраданiн же н на žеимн мигантн. Отcоудоу же н Божи
стљкнимљ раждег"шн се жеманfемљ, не сктрњпт, на мноzж севе томнти,
не, књскxљ коупно остакмљши, Бљгоу се кетњ, н поустнико достнг" шн,
тамо неке штестнноне н атгелњскоке прквикаше жнте, ннунињ же
мљнеке Боговим ца Нмfe подражавак житељство, нмн нстни кишеке решти

* Piše enскињ sa c nadmetnutim, povrh njega je titla.


54 sтолAN NovAкоупĆ,

крљстнтема подрлака какошти, жнтiемљ, постомљ, н Едвнfемљ сект о удроу


усклкоштiн, поустин нокс же Билiе прнуештаке се, н се склредљ же н
хоудљ, стоудентко же н zноксим нстаклксим, н кљ кднномоу, трутко
књZмрдноштiн, спасти могоуштомоу отв илмодоушiд нвоуре смтренике
средцемњ ; ни ниже то смионе Бимfе, ниже кодоу до ситости прнкси
милше не мало н хоуд“ нсе 5 кмо књ кехероу.
Кто ко токс нже тогда се покрст, смљZнин нетоуннки, стенанта же
vecTAа н непркстан на кто нZрсуств, ннхоу мљгинia же и тоименia
књсегдашнила кто скажетљ“ Не ко птише тамо ни ого кого сњилтрати
та могоуштаго, ткуiно иже кса наZмракоштене око: не Ет тон тамо
попеченie to coyПроугох, колок, ниже о zматооуzмних, конкxt. пн о
одеждахњ н постемимxљ; не о домоxљ н равнних хљ, ни о доушевномњ
охиштенн, о отклтљ Боудоуштаго соуда, о срптенiн женнхокт, „теке,
женнше мон, нитоу“ глагом оштiн, н оно кеже кљ пљнiнxљ кнкоу књ
оумљ носешти, глагом оштене: „кљZктстите мн егоже књZмогн доуша
мом“. () семљ у есто БомљZноучише, како оукраснт, скљтиминке, како
масли непмњинтњ, како сладкаго женнхока оусмишнти гласа, како двнимљ
скмнкњствоукет моудримљ, како женнхока насладнти се zркнia, крмсоти,
смакм, склтмостн, сипрт Биканia, Блаженстка. (i) семе тмутко токс срљдје
БомљZнњно Бљше, о семљ токе соун смљzaин помрлу аксим Бљкоу Ениоу,
„когда прiндоу — глагомоштн — н накло се мнцоу Божlко?“
Кљ снxк н снџектнх, тон оупражним оштн се н пекоуштiн се, ннка
коже пртсти моукаки тоу нcноушлкоштiн, мњутан мн же н прикндљнин,
множицеко н књ. pazaнхимне 2 квpи севе прљткаракоштiн, ске како Ем
тон споноу от, техенia . ситкорнмм; ни докpла Петка кишниго по
можн приЕкжнште сект , смљZнiн отк oviо непрт станно нZкодешти
IНСТОYIIНКh.

Снце о уво тон кљ женискоић кствсткт моужљскин стежак шfн рлZoyub


кљсе крижје такоже нЋкотороуко плоуунноу раZapлаше књZни, н, мкоже
Дакнде, на књидо двни инслинаго ннZмаглаше гомилом, н Eљ кндктн
нже књ zловљ кемин хкамештаго се zula xоуди ниZмаглема н попи
рлема отв моудрiе секс дикм, акоже хоудоу никотороуко п'тнџоу.
Н снце оуво подвиг шн се на естњство, н снце скоко оукрасн доушоу,
плкоже и на тон исплиннтн се смоко оно пророуњское: књидемљктљ царљ
докротљ ткоси. li Tлко оуво дванieиљ књ. кнд кнiн совpкте књсходн, н
смокомљ нукломњ жнтie owкрашњшfн, прквисти мкта доком на књ
поустним.
.г. Кљ еднпоу же отв ноштен на момнткоу севе ових по књдакшн
н роуцк на неко оумнмен ни књZд какшfн, zрнти никотороке вожњствк
пое видљије, коношоу нивкоего скљтла књ нен прншедши н снџе гла
ŽIVOT SV. PETKE. 55

гом кошта: поустинко оставмњшн књ откуњсткоу књZкратн се, тамо Бо


тект тимо подовлетњ zеимн остакнтн, доухи же кљ невештљствкнад
прљкестн семенia.
Снмоу оу Бо кнд кнia pacмотрнкљ, н Божњствк"но то Битн раZoyмљкљ,
радоумшe сe owво о трлесномњ распреженн, пехамоунише же о оста
кмени поустинке. Ннутоже као ино тако доушоу соунштлети нкљ прљ
коовратноке прнкоднти, акоже поустина н веzимљкie. (DEAYе оу Бо н
не хотештн поустино остакмљ књ. инфћ књZкратн се. Н кљ царсткоу
коштомоу прншљдшн градоу кћ Божји смока прт крисни прiнде хрлић,
уто не дикоштн ниткорештiн, комљношљ у естла ткорештiн поклонкенia,
смљZнике тоYештiи нетоуннки, отљ срљдца у естла непоуштукошти сте
нанта; н поустин нос поиннаноштн прквиканте, мотоко сенкдлема кљше
пеумлiо, и по сеин, накоже мновод км на пусма књсе промљтнне цкљти,
cнце нже тамо књсл скетла мнокотроудник (окишњди икста, књ. пртскљ
тломоу Христокн ихтере прiнде храмоу, нже н Клахepна нисноукетљ се
даже до двнљск, н тамо књ токе увстикн припад“шн нКонт, топлике
нештедно нZлнкаше смљzu. „Тевт, глагомоштн, кладнунце инфоу, књск
мон књZможнxљ жнкоти, на те књсоу моко књZмагло надеждоу, д'Екнце;
не отpини оу Богоуко мене, не књz гноушан се скоко ракоу, нже отк
коностн ткосмоу едннородномоу посмљдокак шоуко синоу. Квсн немошти
женскаго кествстка, дико, крсн доуше моксе оzмовленfе; не нилмњ
ннике надежде, не нили, нного покрокл, ти настакннца, ти zдстоуп
ница, ти књсеке жиZни џоке хрминтелница. Дон дкже кљ поустинн
мождлаке, теве посокннџоу никлxb; нину же, ако км инфоу књZкра
тихи се, котороуко дроугоу помошти раZнк теке трквоуко? Нини оуво,
кладнунце, прљдстанн ин оукоzкн, н воудн ин соупоутници, настак
ннци, окрњинтелинца даже до конци жнZни мокс, нноуко ко надеждоу
кронт тект не нилмљ.“
...д. Снце оуко књседоушник помолшн се, и књсоу надеждоу на Бого
матере кљZкрктшfн, књ скоксиоу оустрњин се откуњсткоу. Дошљдшн
же 6пiватн, прквисти тамо кртис не илмо, троуди кљ троудомљ н
Б0мљZни кљ ком кzнем, прима где , постоиљ нкд кнfемљ севе о украшак.
и едних књ. едни омоу кнкоу Бест доукоштiн.
Кркменн же не малоу иниошнд шоу скокс откожденfе, кже отсоудоу,
pazоумљ, дEfе же на момнткоу севе овратн, н смљZлин zеммљное окли
каше мнце. „Yмоквком окус кладнко — глагомоштн — да исне прт
Zрншн, скоко оу Богоуко равоу, нже рудн ткоего прљскетаго нисне књсл
остакмљшоуко и тект посмт докак шоуо; н нини, књсе штедре господн,
покелн дггелоу инфноу приксти инфно оукогоуко ин доушоу н да не
књZврлинк ин воудетљ књсход, отв неунстих н сквpни никњ н моуки
56 sтоллм коу АкоупĆ,

кнxм високи, ни сподови ме се дрљZнокенfемљ првдстати твокмоу


страшномоу пртстомоу, како Благословени кеснки квкм кљкошњ, литне“.
.e. li raко Блажен ноуко скоко доушоу књ powцк првдлстњ Божјн.
Тимо же се поможено Бист, књ гронт отв никоторiнхњ хрнстомковце,
не ко овњикн севе комоу кто н откоудоу Бик, ни БТ, непоzнлкмеид
до двне нехода ке, кже кљ Господоу.
„ж. Снценти подкнzи првподовник Петки, снцеки Бор Ем доухов
нике матере, лаке, књ. млмо крљие ни zешлн подвнг"шн се н zло стра
дак" шiи, келнкоу на невест хљ књспрнкетњ сликоу.
.s. Hк ин тако пртizфт Бог, скоко рлвоу на иноzr: Rezu nauетноу
лежати, инже тмеко растлктн се непороуномоу ономоу тклесн. Не н
во семи укодо поклZм днКно.
Стмњиннкоу оуко тогда БлнZн нигде тоу на стмњиљ Беzвимљствоу
коштоу нceFк н Богокн кљннилкоштоу, слоуун се коравннкоу нико
исмоу недоугомљ мнотњиљ ком кк шоу скон ултн се, н тоу нктде покри
женоу Бити. Ниуети же смрадњ некоднтн Беzшкриљ, ако не књZмошти
никомоу же миноутн иже Блнzи то у прн Ближакоштiним се поутемљ; не
тљунко же ни н станп'инкоу отв ске не моштн несктрњинилго смрада
оного трњпљтн, поноужденоу Бик шоу отв стањим сњннтн, какоже н
нвкимљ покемљтн рокљ некопатн главокљ н смрљдештiн они тамо књкри
гноутн троупњ; онн же се о усреднеић покемљнноe uрнем ше о успљ
како у кљ двмт. Кљ снxљ оуко ткињоупрлжнилкоштник се н рокљ оугмљ
Билкакоштник, совpт тоше ткмо књ. zеимн межоуште тмко же никакоже
подксише. 0ужасин же викне н укоде се коупно нcпмљнше се недоoy
мљкахоу се о склоууњштинин се, овдуе, ако ненскоусни н неквиде соуште,
свмоуyњшеке се, мкоже н нико уко идмоу н ниYесоже соуштоу кешти,
првZрквше, ЕмнZov нигде тоу троупи они zлосирадни zарнноуше. По
домохи же лко раZкшњд ше се, к'cн лкт ситкорнше к свињскмоуyљшеке се.
.z. Георгiи же никкто отв нихв, моужљ Благогокљннљ нxрнстомковнкљ,
књ домоу скоксин си, кљ кеу српљине умски, лкоже овихан смо у Ет мо
мнткоу ткорнтн, на џомнткоу севе књдлств, нпримежнике кљ Богоу
иом Бњи ткораше о књским скокемљ домоу. Књ оутрљни же сеномљ овљетњ
вик, инвше се царнцоу нивкоуко на пркскљтмљиљ свде што у пркстомљ
zрктн, н множњстко иного скљтлих, кoним окрњсти токс стокештiнке, нxв
же христомковнкљи (оне кндљкњ., стрмкомњ и Бје овbкст, Бњи књ, на zем мко севе
покрњаке, не моги скљтлост, н красотоу оних сљ дрљZнокенfемљ Zрттн.
Њдним же отв склтмих, онкх, кин его да роукоу књZдкнже. „Теоргiе,
— глагомис — књско уко тако првZрт сте ткло првподовнике Петки, пљ књ
скорт, то нZњине књ скртмљи то поможите рацк, кљждем к ко царљ до
кротк ке, н књсхотљ тоу просмакнтн на žеимн“. Тогда глагола смоу и
ŽIVOT SV. РЕТКЕ. 57

скљтма онд: „Кљ скорт нzише мошти мок кљ нароунт положите ин


стк, не могоу Бо на мноzin za ocuраде твмесе оного трњпљтн, нко н
лZм умонтске кесимљ нZм матерникњ можесињ прошњдњ, откуњстко же
мокс се 6пјкате 2оком оке, нукже км нина жнтелњсткоукете.“
.н. Кљ ноштн же тон н никад отв Благогоквнних, женк, Grфнија
тон проzканте, подовно томоужде кндвнiо кндвије кндт, н овон на
оутра књским по дровноу кнден над скаZлше. Да нако са они сли
шаше, кљсн о утекомљ оустрњинше се, н то се мноzЋмљ оу срндiемљ
нzи и ше, накоже никомешоу скрокнштоу неових ноу и многоцки ноу
укождликоу се. КљZвише же то се скљштамин нклдими, дромитн же
н Благоконтн, ст. радостiо поможнше књ црњкки скетих н књсexкам
нинxљ дпостомљ, кљ нцен же меже, многла и укоднда zнаменin твораше;
н не ткyiо књ стрмнљ опон, ни н по књсвки окрњстнинxв страних,
токе укодеса н zнаменiд књскиљ квдонид Бљкоу. Кљси Бо, нже окрњсти
недоужнiн н Ексноуоштен се ст, ктроко приходештенсцвленни помоу
удахоу. Нzиде же ток смоухи по књсен окрњстникн страни онокс.
л. Вртмени же мниотек шоу не илмоу, н грњуњскаго царсткia скуп
троу нZнемог шоу, попоуштенiемљ Божнисмљ Рнимилне то оу дрљакаше, нxb.
же и плмнцоу желтizноу вожњстввнокс именока пнсднfе, царсткоукоштiн
owво накоже оWдрљжаше градњ, кљсе скетике сксоуди Бестоуднт књZњише,
н кеште же н увстник скетих, моштн, црљкокноуко же књсоу оуткарк
н царљским књси нитнiи н књсоу, просто рештн, грлда красотоу кљса
књ. Рнић отпоустнше же н отслише. Са књса Благоуњстнкiнхњ zрешите
сњБорљ сттоканта н пехамн ткxв покрикалше овлакн, и инутоже отњ
них, нно смишаше се раZкт. „Кљскрљсни, књскоуко спнши, Господи,
кљскоуко zивиклешн ништетоу нашоу нпсулмљ нашоу?“ н проу екс.
Кљ снxt oysо и снцеких, Благоуњстнкiн сттоканia одрњакаше овлаке.
ли. Кљ то же вртме Благоуњстiе скљтмљ никлен"нк крвпци о удрљ
жак шоу Благоуњстикомоу цароу Емњгарскомоу Поан ноу Мстико, синоу
стараго цара Мстним, н ннкакоже тихи млинiн оужаснишоу се, не н плус
крвне Благополоууно овpктњ, на неуњстнкихт, одрњаканте хрлворник књс
коун, н књсе македонскоке овbкишоу одрkжанfе, н кште же н Сврљ,
тако н ст. књсеко Меонвскоко, плус же нстннке решти Скотоко Тороко,
кљ сним же н славни Сомоуни се књсеко 6еттлмеко, такожде н Трi
ками, такожде и Далматно, каже н Мрканитњскла глагомкетњ се дрв
жака, даже н до Драха, кљ нихи же н мнтрономнтн и епiскопи
скљтмљ нвлагоуњстнкт постакн, накоже скљтли его хрicoкоумн, књ смак
никн макрв Скетике Гори н протатт, открљкеномљ скид Етелсткоукоти
мнцемљ, н не твYнко снин докомљнљ Бњств, не н диже до царсткоу
коштаго града крвп'ко н иоужљствник књса покорн же и поовлада, и
58 sтолAN NovAкоупĆ,

самfн ти царсткоукоштiн градњ покоекакв же и покори, ннже тамо


дрљжештене Фроуги подданiо оустрон.
„ки. Сније оуко томоу књса одрњакештоу и покарлоштоу, прнспир н
до него слика првподовнике Петки, коже књ сласт, sкло приксик,
раждеже се срнд јемљ, н лкоже смене плмним на нстоуннки коднике,
cнце никако кљше томоу желателно еже насладити се свештен них,
моштен пркнодовнике увстнике раки нетмљи наго скрокишта. Кљсоудоу
Бо укодесн просiд, књсоудоу моухе распрострвтљ Благодљтнике, књсе оzapн
zеммљнике конце. Благопомоууно же окрктљ кркме Благоуњстнкiн те
цари, оу инсми сњкттљ Емагљ же и Богооугодљив, помњZнљ н достохкимњиљ.
li asiе посма кљ нже тамо соуштни, књ. Царигради Фроугоиљ не сре
кра нмн zлата кљZмскоуке, ннже Бисерљ ни каменiн увстнинxљ, на књсе
xкам” ноуко првподовнике ракоу. Yто ко н хоткше тошоу ино мкови
zнтнше Битн плус прт подовнике ткла; се Бо Бљ томоу кљ оумљ пооу
ултем но киноу: ако лште и до помоу мосто потрљвоукоти царстка књса
готок, ксиљ отдатн, иште никија, иште 2лато, иште срекро, аште
Бисери, иште каменте укстно. Књсл оусредсткоуко дати, књсл мншнтн се,
да желдемоке инт помоууко скрокнште.
Мко оуво са смишавше ФроуZн, акiе готокн кљ прошенiо кише
и ст, кслцки, оусpћднеин же н спљкоић, множе н ви к свим снце и
књ семљ того посмоушаше, н желитемнокс томоу помоуунти повеликше,
н нили же прохла, глже кљ сви кренiо послаше, овљштака оште се н
нZктсткоукоште н скоке доуше отдатн, иште моштно ви.
Cia же лко смишак, слиодрњаквци, инкше сект по невесн митатн, н
отљ Zкмнике не нитише камо двноутн се радостн; нгоу две по
сма књсеоскештен наго Марка, интропомнта соушта келнкаго Преслава,
сљ многоко увстiо, књ. кже принестн тимо првподовнике отњ Gпíкатњ
кљ смакнин град Трљнокњ. Они же св. тБштанfемљ тамо шљде, к'ca
плаке књ хњстн оустрон, н, вњZњић се увстiо свештен нике моштн, ст.
тљштинiемљ књском гредљше, хкамоу кљZкснмике Богоу н првподовикн.
.г. li tako oyно првдили пркнде фроужвскине и књ скоко прiнде
страноу, књсн окрњстни ситкклахоу се св. скљштамн н каднмм и мурн
Благокон ни ин, проклжда оште ракоу првподовнике ко славношоу нџари
ствоукоштоџоу градоу Трљнокоу. li takoаке се оукљдт БлагоуњстнкiH
царљ lоднне Мскне, нzиде нZи грмда се матерiо скоеко царицеко 6 ме
ноко, н св. скоеко царицеко Миноко н св к скин кемиоужн сконин, ст.
ннин же н књсеyњстни патрiaрхе кури Каснмfе св. кским прнуњTouh
црљкокнинић, ст, ннин же н множњство много весхнcмљнаго народа.
Царљ же н књсн соуштiн се нишљ пљшн нхоше отв града на хетнри
пљПрншта сљ многоко уљстiо кљ срљтенfе првподовикн, коже н сконим
*
ŽIVOT SV. РЕТКЕ. 59

унстит совњкем ше роукама, доушеко же н књскмљ срљдцемљ мковњZно


мовнZдахоу. И принескне поможнше кљ црнкки царљсqкн, нукже н до
нинашим го межнтњ двне, рлZмну нам нсцкмкенти подакакоштiн нже се
ктроко н мковокiо књ тое смакнљн притљкакоштник рацк. Благодљтно и
умонтком окнкмљ Господа Бога н спаса нашего Лу. Хрнста, емоуке
слика и дрљжака се веzилуелнимљ отцепим н пртскетимљ н Емагинмљ
н животворештiнит доухоuљ, ннина н присно н књ кљки, кт коме,
MM HRh.
Gragja za srpskog ljetopisca.
гвпоžпо прорпsuЈUČI ČLAN PRoBEsов SтолAN NovАкоvić.

Рredano u sjednici filologično-historičkoga razreda jug. ak. dne 6. lipnja 1877.

Stari srpski ljetopisi mogu interesovati našu nauku sa dvije


strane: kao gragja za historiju i kao literarno-historijski spomenici.
Prva strana je ona, koja iziskuje, da se ljetopisi reviduju i da se
svekolike njihove bilješke u jednu cjelinu zberu; druga pak strana
traži i to, da ih poznamo po oblicima njihovijem, po izvorima,
postanju i potonjim promjenama koje su se vršile na njima pod
uplivom jednih ili drugih prilika, u kojima se kad sama književ
nost nalazila. Lijep i znatan prilog k istraživanju sudbine ljetopisa
kao literarnog oblika učinio je V. Jagić člankom Ein Beitrag zur
serbischen Annalistik mit literatur-geschichtlicher Einleitung u svome
Archivu II, 1.
S obzirom i na jedno i na drugo iznosim i ja ovdje nešto nove
gragje, ma da bi se moglo reći, da je gragje već dosta sabirano
i sabrano. Literarno-historijskom promatranju veoma su u har
cjeline, iznesene onako kako se u rukopisima nahode, a takijeh u
º nas niti je suviše izneseno ni promotreno; kodifikaciju pak histo
gričku valja samo pokušati, pa će se na mah vidjeti, kako neki oblik
i ili riječ ili tačniji iskaz za čudo dobro na ruku dogje iz kakva
rukopisa, za koji se unaprijed mislilo, da će malo što poslu po
moći ili da je jedva bilo vrijedno štampati ga.
Pomenuta gragja uzeta je iz ovijeh rukopisa:
1. Ispis pod z Poдослови светихњ ктнторњ и господњ срввских,
zеимљ uzet je iz rukopisa jugoslovenske akademije br. 501. То је
onaj isti rukopis, o kome je govorio V. Jagić u Književniku III,
121 i iz koga je na tom mjestu ispise priopćivao, pomenuvši na
ročito da bi i ovaj Rodoslov vrijedno bilo u cjelini štampati. Uzim
ljući u ostalom, s pogledom na sam rukopis, kao poznato ono što
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 61

je V. Jagić napisao, ja ću se ovdje baviti samo o onom, čega on


nije pominjao.
Tako je rukopis bio nekad veći nego što je sad, a to znači da je
sadašnji povez rukopisa pozniji. Sadašnji list 1, jeste list 5. kva
termiona 2698; prema tome je bilo naprijed još ne manje od 204
lista. U onome, što je u sadašnjem povezu, idu kvaternioni redom
dalje, ali se nalazi i praznina, i to u unutrašnjim kvaternionima.
Na prvih devet lista i na prve dvije treći ne prve strane
10. lista stoji gore spomenuti pod z štampani Rodoslov. Na mje
sto, gdje se on svršuje, udaram glasom za to, što znači, ili da u
rukopisu starijem, sa kojega je ovaj prepisivan, taj članak nije
dalje vogjen od nastanka vlade despota Stefana, ili da je prepisivač
ovog rukopisa, koji je iz raznih rukopisa taj svoj zbornik kupio,
samo dotle prepisao. Taj drugi slučaj ne bi mogao biti bez uzroka,
i mi ćemo ga malo kasnije razmatrati. Odmah poslije svršetka
Rodoslova stoji crvenijem ispisan naslov M се отк кнтна кажети.
Tu su kratke ljetopisne bilješke, anali, i cio tok njihov pokazuje,
da nijesu sve redom prepisivane. Opći dio (u svemu osim sitnica
onakav kao i u odlomku koji se naprijed štampa pod B) hvata
treću trećinu prve strane i cijelu drugu stranu lista 10.; za tijem
se, poslije pomena šestog sabora, odmah govori o kralju Radoslavu
i dalje, opet ne punim redom, i to hvata list 11. do dna, gdje je
pošljednja bilješka o smrti Sibinjanina Janka. Po izgledu moglo
bi se misliti, da je tu prijekid, ma da je smisao potpun, jer je
pošljednja riječ na samom kraju pošljednje vrste, a ljetopisca takoga,
kao što je poznato, ima još. Nu da nije prijekid, uvjerava nas
broj lista u kvaternionu, koji je potpun. Tu bi dakle prepisivač
ovoga zbornika na novo bio prekinuo ispise kratkoga ljetopisa na
Sibinjaninu Janku kao što je ispis Rodoslova (prostranijega ljeto
pisa) prekinuo na despotu. Stefanu. Ovoliko je podudaranje već
teško slučaju pripisati, i ja držim, da je i potrebno i slobodno s
njim u literarnoj historiji računati.
Оvaj kratki ljetopis (kad mu potražimo karakteristiku) istoga
je porekla kojega i onaj što je priopćen pod P. S toga sam iz njega
опо, što može poslužiti kao dopuna, unio u tekst pod 3, stavivši
megju zagrade, a ono, što je varijanat, metao sam pod liniju sa
znakom A. * -

Osim toga dvoga što hvata cijelijeh prvih 11 lista rukopisa i


što nas je malo podalje od opisa rukopisa odvelo, ima i treći ko
madić na listu 12. na prvoj strani cijeloj i na drugoj do polovine
62 sтоллм коулкоупс,

pod osobitijem isto onako crvenijem ispisanim naslovom kao što su


i prva dva naslova naprijed pomenuta. Naslov taj glasi Конкцњ z.
-момоу квкоу, поуемо осмомоу кекоу, последнним метошњ. Pod tijem
naslovom ima ona ista bilješka, koja je ovdje pod Y pri godini
1520 štampana; tekst se sa svijem slaže; ono što je različno za
bilježeno je ondje pod linijom.
2. Ispisi pod 3 uzeti su iz rukopisa nar. biblioteke br. 273 koji
je biblioteci ove godine nabavljen. U njemu su crkvene pjesme i
razni, mahom apokrifski članci. Na listu 161a ima zapis Cie кннга
попа Ненка, писа књ. мето сZрпе. (7185—1677) locнфе Скетогорици.
Zapis je taj pisan brzopisom a ne ustavnim slovima kao cijela
knjižica, te ja mislim da je knjiga starija, i da je pisana negdje
pri kraju XVI vijeka, a tome Josifu svetogorcu, koji je knjigu
čitao, pripadaće samo taj zapis, jer se i nalazi na praznome listu
odmah poslije ljetopisca. Knjiga je veoma mala 0.100 m. dugačka a
0.075 m. široka. Tekst je ispisivan po načinu koji je na kraju kazan.
Ljetopis koji se pod 3 štampa i u nekoliko iz gore opisivanog
rukopisa akademije popunja, ovdje je u cjelini, i hvata 143—160
lista sadašnje paginacije. Taj tekst štampam jedno iz razloga da
bi poslužio kao gragja za onoga, koji ljetopise stane kodifikovati
za historičku potrebu, a drugo najviše za to, što je onoga najkra
ćega teksta a cio, te mislim da će moći poslužiti i za literarno
historička promatranja. Jer uzimajući na oko ljetopis kao što je
Vukomanovićev u Glasniku XI, pa uporedivši ga s ovijem (a ovijeh
rukopisa ima više, što ovdje lučiti i pobrajati ne možemo) naročito
na mjestima o rodu Nemanjinu i o rodu despota Stefana (pred
kojim se pošljednjim stereotipno ponavlja početak Kн пркжними књz
кратник ce) ne možemo se oteti misli, da će i kratke ljetopise tre
bati isto tako razdvojiti kao i prostrane. I oni kao da su postali
jedni (sa znacima starijeg oblika prostranijih) negdje u XIV vijeku,
a drugi (Vukomanovićev u Glasniku XI sa znacima teksta pod 1
naprijed razmotrenog) negdje poznije. Nu o tom bi valjalo više
tražiti i pisati. -

3. Na pošljetku o člančiću pod Y ovo mi valja kazati. Megju


hartijama pok dr. J. Šafarika, koje mi je na upotrebu dao sin po
kojnikov, major P. J. Šafarik, našao sam jedan ispis ljetopisca,
koji je pok. dr. J. Šafarik, kao što njegova bilješka na kraju glasi,
ispisao u Septembru 1866 god. iz rukopisa koji je u privatnim ru
kama. Po istoj bilješci rukopis je na hartiji u 16-tini pisan u po
četku 18. vijeka. Razgledavši Šafafikov prijepis nagjoh odmah, da
GRAGIJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 63

je rukopis iz boljega i starijeg potekao, da je onoga roda kojega,


je Vukomanovićev u Glasniku XI, i da se njime taj Vukomanovićev
može u mnogome znatno popraviti i popuniti. Kako će Vukoma
novićev tekst poslužiti najudesnije da se oko njega zberu one vrste
tekstovi, ispisao sam iz toga prijepisa Šafarikova sve ono što u Vu
komanovića ili nema ili je različno. Tako je postao člančić (, u kome
je naprijed ispisan opći dio, kojega Vukomanović nikakonema, a poslije
su bilješke vogjene po člancima pojedinih godina Vukomanovićeva
teksta, ukazujući tako i vrste. Ne znam sad za što pok. Šafarik nije
toga ljetopisa za života štampao; neke bilješke, označene u tekstu
i na strani, pokazuju da je taj posao nesvršen, i da je pokojnik
s njime valjda još nešto htio osim onoga što je iza smrti mu tako
ostalo.

Kako se iz do sad rečenoga moglo vidjeti, osobiti oblik Rodo


slova u akademijskome rukopisu, i taj fakt što Rodoslov nije dalje
vogjen (pošto se tako može uzeti na osnovu tome jer u rukopisu
nema nikakva prijekida) pobugjuje me, da pitanje o njemu razgle
dam još i sa literarno-historijske strane tim prije, što je tako raz
matranje već srećno započeto. -

U gore pomenutom svom članku V. Jagić je prostranije ljetopisce


podijelio na dva oblika: na stariji i pozniji, odredivši za vrijeme
postanja prvome drugu polovinu ili trećn četvrtinu XIV. vijeka, a
drugome od prilike drugu polovinu XV vijeka. Naš Rodoslov pri
pada tome drugom, poznijem obliku prostranoga ljetopisa. No može
biti da su ovaki završeci, kakvi su u ovome akademijskom ruko
pisu, u stanju pokolebati mišljenje Jagićevo, izrečeno na 61 i 67
strani njegova Archiva II, po kome bi ta druga redakcija bila po
stala nicht y or der Mitte de s ХV Jahrhu n d e r t S. I ako
je ovaj rukopis pisan nevještom rukom u poznije doba, i izbor
članaka u njemu (vidi Jagićev prijegled u Književniku) i pravopis
(gotovo isključna upotreba oy a vrlo rijetko 8) i tekst napominju
jasno, da je pred nevještim prepisaocem bio vrlo dobar stariji ru
kopis. U tom rukopisu ni od prostranog ni od kraćeg ljeto
, pisca valjda više ni bilo nije, jer se teško domisliti, za što bi ono
prepisalac izostavio. A ako ta pretpostavka može opstati, onda
bi se mogli resultati Jagićevog istraživanja znatno ispraviti i dalje
povesti, čega radi ćemo za časak svrnuti s dosadašnjeg reda izla
ganja na sudbine historijske literature na istoku jugoslovenskom u
tečaju srednjih vijekova. -
64 sтоллм коvAкоvrć,

Historijska literatura staro-slovenska (u Srba, Rusa, i Bugara)


obično se dijeli na prevedenu i originalnu. Prijevodna crpena je iz
vizantijske literature, i u njojzi se mogu lučiti dva perioda. Prvi
je bugarsko-slovenski, u kom su prevogjeni vizantijski pisci
hronografa (historija svijeta): Malala, Nikofor i Grgur Hamartol.
Do danas se ne zna, da je u tom periodu na jugu slovenskom bilo
kakve originalne radnje; originalna radnja javlja se u to vrijeme
megju Rusima njihovijem ljetopiscem Nestorom. Drugi period mogao
bi se nazvati srpsko-slovenskim po tome, što su u njemu
Srbi najviše radili. Tada je u XIV. vijeku za Bugare prevedena
hronika Manasijina; tada je za Srbe na novo preveden G. Hamartol
i Zonara. Da je srpski prijevod Hamartola osobito djelo a ne
prijepis starijega bugarsko-slovenskog prijevoda dokazala je ruska
kritika. Osim Undoljskog i kn. Oboljenskog učeni izdavalac На
martola Muralt (Ученљин записки втораго отдЂленiи имп. ак.
наукљ VI, u predgovoru XXVII—XLVIII.) navodi različite grčke
tekstove, koji su jednom i drugom prijevodu za osnovu služili.
Tako on navodi, da se srpski prijevod slaže s jednijem grčkim ru
kopisom moskovske sinodalne biblioteke, za koji se misli da je
pisan u drugoj poli XII vijeka. A razlike i odstupanja od originala
dovode učenoga Muralta na misao, da je prijevod srpski postao
na sto godina poslije svoga originala.
Tijem bismo došli malo po malo na početak XIV. vijeka u nas.
Ništa ne smeta da mislimo, da je Hamartol prevogjen u Srba oko
same polovine XIV vijeka, u vrijeme, kad su Dušanovim osvoje
njima na jugu nastale življe komunikacije i dodiri s Grcima. U
tom vijeku je i onako literarna struja jako počela naginjati ka
historiji. Veoma je znatno, što se ovaj drugi period odlikuje jačom
voljom za narodnu historiju nego prvi; a tome se može tra
žiti uzrok u samoj historiji narodnoj, koje je, spram tadašnjeg
hrišćansko-bogoslovskog gledišta u prvom periodu bilo malo, a koja
je do XIV vijeka već znatno narasla. Tako je uz bugarski prijevod
Manasije dodat prijegled dogagjaja bugarske historije. Početak
teksta onoga starijeg (druge polovine XIV vijeka) srpskog ljeto
pisca (koji je V. Jagić u Archivu II, 68 po pećskom i koprivnič
kom rukopisu istakao) jasno nas upućuje, da je i on pisan kao
srpska dopuna uz nekakav prijevod (ili kompilaciju) vizantijskog
hronografa. Ja bih tjerao i dalje, pa, znajući da su u nas u XIV
vijeku prevedeni hronografi Hamartolov i Zonarin, izrekao bih da
је Наmаrtol preveden prije, a Zonara poslije, i da je onaj tekst
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 65
*

o srpskoj historiji, koji čitamo u pećskom i koprivničkom rukopisu,


pridodan uprav Hamartolu, a pridodan je mogao biti ne baš pre
vodnikom nego i nekojim od prepisivalaca.“
Za drugi, pozniji tekst prostranoga ljetopisca ja imam podataka,
koje ću niže navesti, po kojima se pouzdano može misliti, da je
on postao u XV vijeku, i to ne kasnije od prve četvrtine
njegove, ako ne u samom početku. Kad se tekst, koji je
najprostraniji u ovdje pod x priloženom ispisu iz akademijskog
- rukopisa, dobro promotri, vidi se najprije, da je on zasebno
djelo, Rodoslov, koje je napisano ne po vodom prijev o da
ili čitanja i prepisivanja kakvog vizantijskog hrono
grafa, nego s naročitom na mjerom i za osobitu po
trebu. Što je u našem tekstu ljetopis doveden ne dalje nego do
nastanka vlade despota Stefana (to je upravo sami početak
ХV vijeka, ako bi se brojila samo ona vladalačka radnja Stefa
nova, koju je vršio poslije smrti matere svoje), može se misliti,
da je samo dotle prvašnji originalni sastavak i doveden, pa da je
tada i postao. Unutrašnji dokazi, da je u to vrijeme postao ljeto
pis i da je on samostalno djelo a ne dodatak hronografu kao onaj
stariji mu drugar, bili bi ovo:
a. Što se u životopisca Štefana despota, Konstantina filozofa, naj
prije nalazi onaj rodoslov, po kome se pleme Nemanjino uzvodi na
cara Konstantina preko zeta mu Likinija „Srbina“. To je moglo
izaći iz one iste srednjevjekovne težnje koja veže sve i sva za
hrišćanstvo i njegove znatnosti, i po kojoj se na priliku (opet po
vizantijskim piscima) u glavi 5. života despotova (Glasnik XLII,
252) dovodi kako je Dunav rajska rijeka Fison, koja prolazeći ispod
dubljina zemaljskih ističe na zapadu. Šta više moglo bi se misliti
čak i to, da druga glava osim Konstantinove i nije mogla onako
što misliti. U takom slučaju još bi moglo biti pitanje šta je Kon
* Da je Hamartol ranije preveden i više poznat bio, vidi se iz predgo
vora k prijepisu Zonare, koji je 1408 radio Hilandarac Grigorije, jer on
pišući u Hilandaru, govori o Zonari kao o nepoznatu a o Hamartolu kao o
poznatu, i jer kao dostojanje Zonarino ističe, što on popunja ne do sta
tača stvo ostalijeh ljetopisaca. I to je istina, jer dokle Zonara o velikom
Aleksandru priča na svojih 15 lista velike osmine, Hamartol biva s njim
gotov na polovini strane. Isti taki je odnošaj u pričama o Kiru i Persijan
, cima. Pod Kirom Hamartol se bavi o prorocima, a u početku priče Zona
rine o Kiru čitamo početak Ksenofontove Kiropedije u lijepom izvodu.
U opće je vrlo karakteristično, da se Zonara mnogo služio starimjelinskim
piscima, uzimljući ih u vrlo opširnom izvodu.
*STAR. IX. - 5
66 sтоллм коулкоушč,

stantin napisao prvo, da li taj rodoslov srpske vladalačke kuće


svoga vremena, ili život despotov?
b. Što je onaj odlomak o rodu Nemanjinu i rodu carice Milice
mogao postati samo pod uplivom dinastičkih i političkih prilika,
kakve su bile u vrijeme despota Stefana. Jedva da bi ono ko na
pisao poslije vlade Stefanove, ili ako bi ko i napisao (pošto je to
isto mogla biti dinastička baza i za Brankoviće) poslije, npr. za
vlade Brankovića ili poslije konačne propasti srpske države, on ne
bi baš onako stilizovao, kako je tek za Stefanove prilike udesno.
Da je to pri Gjurgju Brankoviću pisano, već bi moglo drukčije
glasiti.“ Pošto je V. Jagić u Glasniku XLII izdao pravi tekst Kon
stantinovog djela, sad se i taj rodoslov, koji je u našem ljetopisu
upotrebljen, može tamo čitati u vrlo ispravnom obliku (glava 14.,
15. i 16.). Тako ja mislim da je ovaj Rodoslov (pozniji prostran
ljetopis) upravo i postao za to, što je ili nekom zapovjegjeno da
ga napiše, ili je neko, uslužan svome gospodaru, htio da pokaže
fsvoje znanje historičko, dovedavši Nemanju u rod s Konstantinom
ja despota Stefana u rod s Nemanjom, dakle i s carem Konstanti
jnom. А u tome su svemu razlozi, da je to djelo postalo baš za
i života despota Stefana, pa može biti, da je to i po želji samoga
i Stefana učinjeno, koji je mogao u tome tražiti sredstvo svoga utvr
i gjivanja. Isti se dinastički osnov uzimao valjda i poslije kao baza
za potonje vladanje Brankovićevo, pošto je Stefan bez poroda ostao.
c. Ne treba smetnuti s uma da o srodstvu Nemanjinu s Konstan
tinom preko Likinija govori i naš Rodoslov i Konstantin filosof u
životu despota Stefana i potonje hronografske kompilacije. Megju
tim Likinija zovu Srbinom oba poznija (jedina do sad poznata po
izdanju Šafarikovu) prijepisa ovog Rodoslova i Konstantinov život
despota Stefana, pa i neki prijepis Zonarina hronografa u sloven

* О tome imamo baš dobru potvrdu u rukopisn karlovačkom pisanom


oko 1503 god. Dotično mjesto, koje se može čitati i u našem ispisu pod х
i u Šafarikovu zboru ljetopisa na str. 82 i u Vukomanovića (Glasnik XI)
glasi u tom Karlovačkom rukopisu evo kako : Кратко кнеzе келнкин родн
сним н дештери, отв нихже Бисте Мимнца кнегини, нже нарехенд Бисте
Gyгенia uонакia. Роди г. сним: Стефана деспота н Кмљка н МлZapд
и Мароу. Н Мара ни и Клика Бранковика, отв его же Тиоргљ деспоти
и Маzаpљ н Григоурк. Братia же Стефана деспота, Клек, нЛazapљ, от
sкroше на портоу цароу тоурскомоу, нxже накедоше на срљвскоу zeило,
н поровнше н пловне кесунсмљни ситкорнше (str. 62). Očevidno je taj
tekst sastavljen za vlade Gjurgjeve i očevidno je u njemu ono dinastično
mjesto za potrebu Gjurgjevu udešavano.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 67

skom prijevodu. Iz djela Konstantinova otišlo je srpstvo Likinijevo


i u poznije ljetopisne kompilacije. Znatno je, da naš rukopis
ne zna ništa o „srpstvu“ Likinijevu. Na tu stvar doći ću odmah
posebice.
d. Tražeći izvor onoga što je strano u našem Rodoslovu, činilo
mi se da je pisac imao pred očima najviše Zonaru, jer se n. pr.
u Наmаrtolu ne može toliko čitati o Likiniju, koji nas u ovom
pitanju najviše interesuje. Osim toga V. Jagić je istakao po А.
Popovu da se u prijevodu Zonare (u onom na ime prijepisu koji
је А. Popov u rukama imao) nalaze izreke на Дакн снркуљ на Сре
Блкс, Декекамљ, господине срљRњскин, — Мнкнинн же ви родомљ Срк
вник. Videći da se od ovijeh karakterističnih sitnica ona n. pr. o
Likiniju nalazi za sad samo u tom prijepisu Zonare, u Konstan
tinovoj biografiji despota Stefana i u prijepisima našega Rodoslova,
kušao sam sreću da ugjem toj stvari u trag, nadajući se s razlogom
da bih tijem našao koristi za pitanje o kojem se ovdje bavim. Ne
imajući ništa bolje u rukama, u tome me je znatno potpomagao
onaj rusko-srpski rukopis prijevoda Zonarina, koji je O. Bogjanski
izdao u časopisu Чтенiн вљ императорскомљ обшеств5 исторiи и
древностеи роcсiиских њ при московскомљ университет b 1847 br.
1, u kome je veoma znamenit predgovor Grigorija prepisaoca i
ispravljača toga prijevoda. U predgovoru tome Grigorije govori zna
menite riječi o despotu Stefanu, kako je knjige ljubio ne samo radi
čovječanske hvale kao Ptolemej, nego radi koristi duševne, hoteći
da njihovom premudrošću nakiti običaje i riječi, da njihovom
blagodeću dušu prosvijeti i k poznanju Boga privuče — pa kaže
kako je despot našao negdje н у одноуко сiко кингоу моудрвншаго
Zoнари, акоже неки ноки парамнпомене прохтним мљтопнсателисиљ,
недостаткунди нxв напмљник.“ Poslije govori, kako je knjigu isprav
ljao, понеже гроувчин никнин посемани првпнса се, no iz njegovijeh
riječi o tome može se vidjeti, da je toga malo bilo, i da su se
njegove ispravke može biti najviše pravopisa i jezika ticale, pošto
su u to vrijeme ta pitanja mnogo zanimala umove.“ Iz ovog isprav
ljenog prijepisa prepisivao je odlomke neki Rus, i njegov prijepis
nalazi se u biblioteci Volokolamskog Josifova manastira, odakle ga
je i O. Bogjanski za štampanje upotrebio. Osim toga što je u
tome prijepisu sačuvan znameniti predgovor, prijepis je pun srbizama,
* Gdje što ispisujem povraćam rusizme na srbizme.
* О tome može svjedočiti cijela strana lista, na kojoj se samo o tome
govori.
*
68 sтолAN NovAко упĆ,

. te se gotovo ne može sumnjati, da je pred Rusom prepisaocem


stajao posao Grigorijev. U ruskom tome prijepisu nije cjelina djela,
nego su birani i prepisivani neki odlomci. Tako u njemu imamo:
gore pomenuti predgovor Grigorijev (str. 1 izd. Bogj.); predgovor
Zonarin (6); početak svijeta (10); skončanje krugova i pashalija
(11); zapis srpskog ispravljača i prepisaoca, iz koga se vidi, da je
taj posao ragjen 1408. godine (12); o Davidu i Virsaviji (12); о
carstvu persijskom (13); o Aleksandru velikome (30); o Rimu i
Rimljanima (57). Koliko sam mogao uhvatiti poregjenjem na više
mjesta, tekst je Zonarin skraćivan iz ostavlja njem gdje kojih
mjesta a ne kraćim pripovije da njem; ono, dakle, što ima,
slaže se dobro s originalom.“ Po tome sam se uvjerio, da možemo
u ovome tekstu nači u odlomcima dosta dobro sačuvan tekst Gri
gorijev. I u ovome tekstu nigdje se Lik i nije ne nazivlje Srbi
nom, naprotiv i u ovome se tekstu nalazi Roвнствова же на Дакн
снркук им СрљRмке; — науемљинк, же срљЕњскин Декекимљ ; — Транини
же смтворн мостњ на Доунакт. Yкод њиљ н покт.дн СрњБле, Декскамљ ZNG
откулаки се н смиљ zaкла се; ali dolazi i mjesto хоте коритн се се
Скнтн око они помљ Доунака и Zлгорним, прншвде же књ Македонio
прiнде књ. lipa Kairo, ноукненк Бист, тоу (Bogj. 82°). pa i drugo
oстaки же сего Макснинили, књ. Rмњгарски скиротнкнтн се сZикоиљ
oznosки коштник Мидрнимнопомњ ниже окрњсти кто (Вogj. 84°). S toga
Bogjanski vrlo dobro napominje, „da su ta slovenska nazvanja ze

* Zonaraе Јоаnnis epitome cum Caroli Ducangii annotationibus izdao je


L. Dindorf (1868—1871). Ne imajući za sad te knjige pri ruci služio sam
se za poregjenje starim italijanskim prijevodom Historia di Giovanni Zonara
tradotta da M. Lodovico Dolce, et nuovamente ristampata et riscontrata
co' testi greci, et migliorata da M. Agostino Ferentilli. Venetia 1570, I—III
i bonskim izdanjem Joannis Zonaraе Аnnales ex recensione Mauricii Pinderi
I. II. Bonnae 1841.
* U grčkom (bon. izd. II, 607): Šте да хzi šлi Xzóbz; ту стрхтеizv
šljezo, žvrešir, Yavapsvo, »zržту Орххоzv "Hežz)\sizv, što u onom gore
pomenutom italijanskom prijevodu glasi: ma havendo presa espeditione
contra gli Sciti, fu amazzato presso la Heraclea di Thracia.
* U grčkom (bon. izd. II. 624.): Šv тф ЂХорхф zхтx) ško zev v žučivo
то: Qazzáу око 22563fov kojoj švog, u italijanskom prijevodu: Massi
mino la lascio nella Illiria in aiuto de Thraci, cheerano de' Barbari mole
stati. Dokle se, dakle, grčki i italijanski dobro slažu, naš tekst znatno od
stupa. Odstupanje je moglo nastati ili za to, što je pred našim prevodiocem
drukčiji grčki tekst stajao, ili što je on išao na to, da stara geografska
imena slovenskim poznije postalim nazvanjima imenuje.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 69

malja i naroda neslovenskog porekla ili pominjanje imena novijih


naroda u vrijeme, u koje se oni još nijesu bili nastanili na tim
mjestima, upotrebljena prema takom istom običaju srednjevjekovnih
pisaca, koji su zemlje bez prestanka zvali starim geografskim i na
rodnim imenima i pošto je u njima seobom naroda sa svijem nov
red stvari nastao“. Glavna korist iz ovoga za naše istraživanje
mogla bi se pokazati u ovome: Zonara je bio preveden prije Ste
fana despota, i već se nalazio u našoj literaturi; despot Stefan dao
je da se prepiše i ispravi na svu priliku prema mislima, koje su
o tijem stvarima u njegovo vrijeme vladale. U tome se prije
pisu i ispravku stara imena Daka identifikuju s imenom srpskim
po mislima, koje su u ono vrijeme vladale o položaju Dakije, a ne
može se sad znati je li toga još i u prvašnjem prijevodu bilo. Ili
prije ili poslije toga mogao je, upravo tijem povodom, postati ro
doslov "Nemanjin po Likiniju, jer u Zonare uz Likinija stoji do
datak čz Azzów, a u pomenutom italijanskom prijevodu na tom
mjestu je Licinio nato di Dacia." Ono dakle gore istaknuto .
lažno identifikovanje geografsko moglo je dati povoda i onakom
rodoslovu, u kojem teško da nije imao posla i prst despota Ste
fana, što se može tijem prije vjerovati, što se i on, kao što je po
znato, o književnim poslovima i pitanjima rado bavio. Poznije,
pošto je članak o Rodoslovu pušten u svijet, pošto je i Konstan
tinovo djelo o životu Stefanovu postalo poznato, mogao je neko i
u sam prijevod Zonare i u Rodoslov unijeti naziv „Srbina“ uz
Likinija, i postanje takijeh prijepisa moralo bi se stavljati na svaki
način poslije postanja Konstantinova djela. Mogli bi se dakle uzeti
ovaki od prilike stupnji: a. prijepis Zonare i identifikovanje stare
geografije i etnografije naših i okolnih zemalja sa Srbima i tadašnjom
geografijom i etnografijom; b. Rodoslov pod z, o kome se upravo
bavimo; c. Život despota Stefana od Konstantina, u kome je Li
kinije već Srbin, što u gore pomenuta dva djela još nije; d. pro
diranje Likinijeva „srpstva“ u potonje vrijeme i u ona oba prvašnja
djela, kao što to u poznijim prijepisima vidimo.
A sve se to u cjelini veoma dobro slaže s pretpostavkom, da je
akademijski rukopis, po kome mi tekst pod z štampamo, ispisivan
iz rukopisa vrlo bliska originalu, i da se na onome, čim se sad

* U tekstu koji je publikovao 0. Bogjanski ima izreka, u kojoj je to


mjesto, ali toga mjesta nema. Konstantin filosof zove Likinija Srbinom, to
bi se moglo izvesti iz ovoga o Dakiji i Dakima. a isto tako i iz onoga njegova.
70 sтолAN NovAкоvrć,

svršuje naš ispis pod x, imao svršivati i prvobitni oblik toga Ro


doslova. Potonji su prepisivači, naravno, skraćivali, dodavali itd.,
ali već nije teško prvašnji oblik ako ne uspostaviti, a ono poznati.
»

P. P. Pošto je ovaj posao poslan bio u akademiju, dobih


preko prijateljske ruke čitiri lista staroga rukopisa na hartiji, na
gjena u Staroj Srbiji, koja su nekad morala činiti dio većega zbor
nika. Listovi su formata šestnaestine današnje, na prva tri i na
prvoj trećini četvrtoga lista prve strane jesu Пракнмм скстих, отљци
по да покедн кемнкаго Каснмм књ. књсемљ нашњ. Na druge dvije trećine
prve strane i na drugoj strani četvrtoga lista napisano je Родосмо
кiе срљЕскинхи господахњ, koje onijem što je u njemu još jedan put
potvrgjuje moje gornje domišljanje, da je Rodoslov (pozniji prostran
ljetopisac) postao kao samostalno djelo pod uplivom dinastičkih
prilika u prvoj polovini XV vijeka u Srbiji. Ovo kratko r o do
slovije, koje po pomenutom rukopisu priopćujem pod 3, postalo
je izvjesno u državi Vuka Brankovića i njigovih sinova ili u Srbiji
za vlade Gjurgja Brankovića. Je li tačan ovaj rodoslov, ili je iz
dinastičke politike izmišljen, ostaje historicima da ispitaju. Ja ću
u prilog tome samo nešto dodati.
Dostojanje se v a s to kratora u vizantijskom dvoru uveo je
Aleksije Komnen, podarivši ga svome starijem bratu, da bi mu tijem
naknadio što je on kao mlagji na carstvo došao. Poslije toga ostalo
je to dostojanje kao odlikovanje za znamenitije članove carske po
rodice.* U srpskoj državi odmah u početku mi vidimo, gdje Ste
fan Nemanja svoga najstarijeg sin a postavlja za sevastokratora;
cara bugarskoga Mihaila Asena zet Petar bijaše se v a stokrator;
vlastelin cara Stefana Dejan, kojega car naziva bratom, bješe
se v a stok rator.“ U Glasniku VII, 190 iz nekog natpisa vidimo
pomen Камовик секлстократора краткуада царска кнвки склтаго Сте
фана крама срљRњскаго. Оvoliko primjera sa svijem je dovoljno, da
nam potvrdi što je i inače blizu pameti, da se dostojanje se va
stokratora, i onako uzajmljeno od Vizantinaca, i u nas davalo
po vizantinskom pravilu. Kad prema tome vidimo da Branko, otac
Vuka Brankovića, nosi takogje naziv se vast o kratora“ — onda
* Ducange, Glossarium ad scriptores mediae et infimae graecitatis pod
се{xovoi, Krause Byzantiner, 211.
* Daničića Pjeчник s. 2. сека стократорк.
* Daničića. Pjeчник ibidem.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 71

ili nećemo moći na prečac odbiti kazivanje našeg Rodoslova, ili ćemo
morati za sevastokratora drugo pravilo tražiti. A ko zna, da li iz
ovoga, kao iz porodičnih pretensija, nijesu nikle i one nesretne
raspre, koje su rastrzale Srbiju i na Kosovu i u napredak? . . .

U štampanju ispisa s p i o rastvoreni su u svoje sastavne dijelove.


U ispisu pod x ispravke, koje su pod notom, činjene su spram
Šafarikovih tekstova.

ОС.

Ро до смо к њ С F G T ћI X. b кºт нт о р к н господ њ с рљ к с кн књ. zе м мњ


Књ кртитни жт (она моууителњска, сндрљжештник клсоу књсеменоуко
zмоукстнкник н кљликник царемљ сктрепник, књ. Римљ царњсткоукоштоу
Маскентно моуунтемко, на књсточнен же стрмне царсткоукоштоу. . . . . . .
Макšнина ноу, по среде же техн царљсткоукоштоу неуњстнкомоу Моукнаноу
сектринин н zлпидннин стрмимин, уто по снхи. Енклети? Књсилклетњ
Благормстрњим кљтка отк корене Емагоуњстнкон прљкомоу н кљмнкомоу.
књ хрнстiaнexљ цароу Конкстантнноу. Сн же Благоуњстнкн царљ Кони
стантним прнска летњ сект цара Мнкнина,“ књдаклети сестроу Конкстан
тнноу“ књ. женоу его. Тогда же Господњ господксткоукоштним нцари
царљсткоукоштним ксндрљжнтел"ново скоеко десннце о књpoyУметљ скни
тро царсткна келнкомоу цароу Конкстинктниоу, семо у же просндкшон
Благоуњстннон мозе отк корене н племене рашњскаго“ господњстка н
смродстка Мкатоуста кесард, прн неин же се родн се по плитн Тосподњ
нашњ ly. Хрнстос. Кнсти же отв рождисткла Христока до Благоуљстн
каго цард Конкстантним т. н. м. митљ, царљ ме., о инхњ же пнсанта
скаZoyотљ књ. кингах царских, кто н какоко жнтне прендк. Скоиха
се сњи Конкстантним царљ; Енисти нвлагонракнемљ кроткв, тихе, мкови
Благоуњстне по сект родоу хрfстiatih сиомоу. Сеuоу же Енкшоу енте
детиштoy coyштоу, сгда књpowyeno sњств смоу царство скипљтра н мвне
оустрњин се на стрнци скоего цара Макžентна на Римљ, нb и те оклнун
се премо оушоу“, надекс се на Етcн ское моука кне, н кемиуме се ино
жлсткомљ тноoyшти кон сконxк н и погнин кормRмлин, нпрсндљ рекоу

Niže se imenuje Mикнине. То će biti i ovdje.


: U P. Saf. Константно.
Ј. Saf. prijepis ima mjesto ove riječi peкњшлго.
* Trebaće euoy.
72 sтолAN NovAкоvIć,

глагомнмоуко Тнверљ, по томљ же Бисти скинтiо ратномоу, књспрнем


шомоу Конестантнноу келнкомоу дрљZновенне отв Zнлисним неRecн
плвлњшаго се у њстнлго крњсти оврхZoмљ прескетлих, Zктizда н гласоу
смишавшоу се не књZдоусе: „цароу Константине, сним овpazошљ по
Беждан крити ткос“. Тогда нсxezоше касн Етcокт. Макхентне кн и
каса сила нxљ погмњштени Биств, кон же Константннонн многне тн
coyште неекоше кое Макžентне кљ, н нине Бегњсткоу књдаше се, н покн
ноуште се кљ коннасткоу цароу Кинестантнноу; оклимни еже царљ
Мак“ентне Беглсткоу се књдлсти, нки скосмоу градоу оу стрмин се,
прн неме же мостоу нcпрокрњгшоу се, нтомоу књ тон реци поврт. za
шоун“. Н nже касал кндекњ, нже тогда књстоце царствоуноштоу н
Галмљ, Макžнамнани“ подвнтн кемнки књZдвнже на царство Макхентнеко
н на Благоуњстнкаго цард Конкстантина се кон сконсин“, нисe сe со
Боко 2ета скоего цара Мнкнана књкокошта, н опмљудетњ се на цара
Мак"3нинина св нже ниске св. совоко множастко тноoyшти кон сконхњ,
li Rмств синнтно ратномоу кљ страних, кнтнинскихв, конни же Конк
стантиновн многне тнсоуште нceкошт кон Маказнина новехе. Цари же
Млк%нина не на тон Бранн сквpњакенк Бистњсе кона скоего, н кљ оужа се
кнке књлнце свним летњ се главн свое царски кљ нци ноте књси (књ)
кмск Етглетљ, н кљ некоен касн кљ хрлинно привети, по срљдљ хрлинни
тон падетњ, моутљ нZнемагметљ, нcxождаше ко отв о уста его пламенњ
огији н многнмн хрљкљив кнпештнмљ по касехе оудек, ето, ноун
смоу нcнoyнста отв многне моутостн, нглко zме књспрнем метљ конце
окалномоу житно. Тогда по касен књсеменен не совpкте се моYYн
темство. По семљ крмнки царк Конкстантним поставмлетњ zета скоего
цара Мнкнанал“ царствоватн књ. Рник нкњсекв странак, zдпаднихв,
самљ же цар Конкстантним царсткоуетљ књ књстоуних, стрлндхе. Мн
книне же кљ томљ царствTн књ. Благопокоренiн мало прекнкљ, премо
жншт ст. на нмолосмоуженне, н наует моуyнтiн крнстнани. Цароу Конк
стантнноу шњствне ткоршоу на кастоуноуко страноу се скоеко шате
рнко Сменоко књ град, КнZaнтно, сви же цара град, Конкстантнне Бо
гомљ дарованн смоу вматонардкинин нмоухенин нcнонин царскнин
ксикнин zаконоположенин оукраснкљ ноуткрднка нарнцлетњ кљ нит
ское Царнград, Конкстантинови, посла илтерн скоко Gменоу књ. 6роу
самнмњ на књzнсканне укстнато крљста Христока. Она же окретшн
* Držim da ovo stoji mjesto погрљZившоу.
* Tako piše u rukopisu očevidno mjesto Maхнинани.
* Biće nešto propušteno na ovom mjestu. Radi smisla valjalo bi kod
сконемн staviti tačku, pa poslije dodati Konkcтантннs.
“ I ovdje će trebati Мнкнннu kao i svud inače gdje nije tako.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 73

прннесе књ Царигради се кнсепреславннин гименин. Конкстанти се


страл Конкстантним же цара родн синк его, смоу же класи главнего
вншк Бемн, и нарекоше ние его Бела Оурошћ; роди же Конвстантнић“
даштери ниенеик Филонофнко“ књ. скетеин же крљштенiн нарехеноуко
lipнноу. Тон увстнон д'Екнцн и довроповедне и моухеници Бист, ако
отв моуyнтелњстка пZкеденен нZњ стањим трапеzaфне, н (отњцоу ен
цароу Микиншко сiко ноудештоу послгноутн кљ врлкоу, она же не књс
хотљ того саткорiтн, књZненлкиде отњца скосто, ноткрљже се књсexh
Бог, ето, пауе же нZкоми оунекестнтн се књскућстномоу Господоу
женнхоу Iу. Хрнстоу. Отљци же ен, царљ Микните, нахетљ иногнин
тоименин моуунти ко, н покљме кестн сiко на ксендроднос поzорнште,
н привне на Енклетњ књ. конскон комксинци, на 2 нако, ако да теин
попрана Бикшн оумретњ. II тогда стоештоу цароу Микинио кљ народе,
едник конв оттрљже се отв комесници ноустрлић се на цара, н от
трљже смо у десноуко роукоу, и Бисти царљ мрљта књ. Предстоешти же
народн отткоzдншт светоуко моухеницоу Ilрнноу отв комљ сннце, н
глагомахоу ен: о двко, књZри н кнжди откци скоего оумарши. Она
же књzaишн роукоу царевоу н поможн ко, нмежљ Ен (оттрљжени, н
ситкорн его ико zдрака. Сia двкла Бо, довроповедна моученица Хри
стокм, многа 2 наменiи и пресликним укодеса ситкорн кљ граде Мил
cнсцен и књ граде Камнинуњстеми нки грлд, Магдалнин, отв негоже
Магдалнни, Марја прнкеде кљ вероу Христокоу множастко народа,
нако соушти ф. и м. ткињ. Царљ же Константин, књ скосмоу
zетоу цароу Мнкнинко наус поснмити нZaЕрдни с коне ское овогда
моме, окогда жт прсте смоу, кннги књинсоус, ако да престанети
оти моуунтемства. Мнкнине же не књсхотљ того сњTкорнтн. Тогда
посла цар. Конкстантним кое ское отк Рним, премн его књ град,
Сомоуни, некми. Ен се оставимљ шоуунтемbстка. Оно шоу же плус на
горше моуунтемство оустрњинкшоу се, н кнкшоу емоу на реце Доунак
сцен нмоуунн тоу кт мнкiе кљ иоу усннцех, 6риола н Стратоннка н
нинки иножаство, нxм же имена књ. книгах, кнкотинxк. Царк же Конк
стантник, кнде 2ета скоего непрекорниос жестосрндне н томнтелњстко
на хрfстiaнеки, покеме цар, Конестантнни отсештн Мнкинно моуyнте
лоу глакоу.
Cia же кндекв синк его Бели 0урошињ кљ какмнцки страхоу н
оужасе Бикметљ, н се Евгњсткоу књдметљ ко ткрнден“ н zападнен странк

1 P. Šaf. Конкстантним.
* P. Šaf. Филонно.
* U rukopisu je триден, а 8ore oyТрbднкњ.
74 sтолAN NovAкоvIć,

zемли Zaхмљино, нкракоу сев1 женоу женнтке скустаклетњ, и родн


cн скоеко соупроужницеко Мн ноко, св. диштернко франљускаго крама, дклм
сина, никже ниена нарехе, прљкомоу Техомирљ, књTopoмoy Yкодомнме;
и сн снтворнше црљкови књ. Дрљкесес, књ. нме скетиго првомоухеника
Стефана, на помошти сект. Тогда zеиме тое ктмереYнкн кљ оxкалнон
скоен греднин н Бледосмокн, снце рехе књ поношенне и оукорнZноу
сник, нарекоше Техомнми попомињ, a Yкодошима епископомњ. Техомимљ
же родн. д. синове каслуњскнин доврoтлин оукрашенiн н хрлврлсткомљ
моужаствнник никже ниенал са соутв: Zлкида, Срaцимирљ, Прљкослави,
Стефлин Неманњ. Кљнегда Битн смоу књ pazоучени моужљ сњкрљшенљ и
ксемн довместакнил, тогда открљzоше се смоу доушекнне соун кидетн
н поzнутн Акастакно светоуко тронцоу смакнти кљ еднновожњстве отица
н синд и скетиго доухм, такожде же нотни но петн н смакнтiн н по
кманлтн се преунстен Богородици соуштон имтерн Господа нишего ly.
Христа н ксескетник о Хрнсте оправдакшнxљ се ипостомомљ н пророкомљ
н шоууеннкоим нксен же православнен керн проснившихв, пxљже скета
прикосликним скворним апостолским цркква покелсклетњ просмаклтн, п техн
књ номRoy књ сект. прнкоднти нопмљункi c приходнти кљ ское откуњство
прљкеe zеима рашкнxк н кснх, наследнике Битн дедњинин си. Приходнтњ
же прежде кљ црљкови скетнх, н ксехнфамних, апостомљ крњкокнихв Петра
н Пакла, нже кст, по среде Риса; то у прнеимети светос крљштенне роу
коко ксеоскештенато епнскопа рашлскаго Меонтна, књZрлстомљ сн м.
мттни, таже иду стњ zндатн скетне вожњсткине црнккн. Прљкеe сazдам
црнккњ скетиго келнкомоуусинка Георгiи одкла стмњпм књ. Расе на кнсоце
месије; по тоин слZдам црнкки скетаго нcнараго кљ помоштехе срмрха
Христока Никомн оу Топлици; БлнZ же места того слZдла црвккњ
прескетне Богороднџк, према реце Косанвце, н слZдам црњккљ скетаго
Ннколн оу Нкроу; многнин же нпник скетним момакнне хрлин књZдкнже
н окнокн кљ скоен овластн; по сеин нмунилетњ днкноу и кемнкоу
црљккњ. књ. имњБоу нки смакоу прескетне Богороднџн н књ поxкамоу н
оуспенне књ ино(го)скљтнх, н многоzpмуннх, ирмиорн прн реце гла
гомеџен Стоуденнца, и могним иноком, књ жнмнште, сект же н сконик
моштеин кљ оупокоснfе, нАежљ н до нина увстнне н скетiе моштн
сто прекнкакот, некредник и инфо и ногоуњстно Благовоно нcглумотњ
књсеин св кероко пристоупакоштник књ. рије н моштеин его. По снxh
ж1. наунилетњ Благоунио троудомоувнимљ подкнгоињ подкнZлти се, остакн
царстко zеммљн"ное н смакоу сто, н прнеић скетн дггелски окриZн н
нде књ. Светоуко Тороу кљ нен же књZдкнже многоуњстноуо црнкRh
основанtи кљ иолвоу нпохвамоу прескетен Богороднџн књкеденia, гла
големи Филонњдарљ, н по нен многне црнккн књZдкнже н овнокн ви
- GRAG JA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 75

Светен Гори. По томљ же окрazоу нcлдреншм врлта науеше 2ндатн


црљкви скете кљ помошти сект еднноовраZно: Zдвнда слZнда црљкокњ
скетнxљ ипостомљ Петра н Пакла одкла стмњпи прн рецт Мнџе“, Прљ
кослављ слZдам црвккљ светаго Георгiи о дкла стмњпа оу Боудниме:
Срдцнинрљ слZдла црљккњ прескетiе Богороднџе. Градаци о дкад стлк па
при реце. Мораве.“ Стефани Неман, иште н младеншн висти кљ вратн
скоен, на нсплинншт се на немљ глаголи скетиго пекца пророка цард
Дакида: Боже, соуди ткон царекн даждљ, н правдоу ткоко синоу ца
рекоу, и пакн: мамљ Енхњ кљ Бритн моен н књ домоу откуд мосто, н
Богњ Rмлгоколн о мне. Н Бистњ Стефан, Неилна крмнкн жоупанк н
смодрbжакнн господник књсекв срљЕњскнxh zеммљ нпоморскихв, Дно
кмнтне, Далматiе, Тракоунfe, Zдхамине. Са же Стефанк Немана се
скоеко соупроужницеко Миноко н родн трн смин, ним же ниенд соутв:
Стефанк Прљкоктнудни крамљ н Клеклин келнкн кнеzњ, третн же смињ
Расткко опракдоуетњ се оу роднтелњ сконха књZдрлстоник ciH zi.—мљтне
се кластелн скониiн zкерне мокнтн, н повеже кљ Скетоуко Тороу, н
постиже мондстнpн, глагомемн Књле опедљ, н књ немљ остpиже кллcн
глики ское, н кљдлстњ нxм роднтемешљ сконим ; слмљ же књсприемљ ске
тiн ниоxски оврхZи н наречени Бисти Сава монахњ. По семљ же по
стаклдетњ се царогрлскнин царемљ н патрнархомњ н протоин Скетне
Торн, да кесте Сика дрхiепнскоп, кисехн. сpкпскнхњ zеимљ. Н. приде
пркоскештенн курњ Слка књ. zеимио скоко скоего откуњстка н просквтн
zеимио скoго откуњства касакимљ православнеић по прикнмљxљ скетнх, апо
стомљ крамексткомљ, дрхiепископљсткомљ, спнскопи настакмлетњ н попн н
дiиконн, нподiиконн н каск смоужавнн уннљ, нже скетник н ксеyњстннин
отмјн на књсеменски сњкорехн. прежде предана нспмљнлетњ. Сниже прео
скештенн прикн дрхиепнскопљ Сика срљRњскн постакла клетњ по ксвкњ. прт
дклекн скоего откуњстка кћ вожњсткннх, црвкка књ, нzи кра кстуњстнне
моужн, снxк постакмлетњ плстнре кожњсткије епнскопи, сконмљ же роу
коположеннеин постакласт, а, епископа оW xмњи скон zеими оу Стонске
пресветне Богороднџе, к. епископа постакллет, oy Zкти, дноклитискоим
поморiо ка хрлик дрхнстратнгл Мнxмнма; г. епнскопа постакмметљ кћ

* Sad je u Bijelom Polju. Poturčena je. Onaj, od koga sam ovo doznao,
zabilježio je, da se ondje misli, da ju je pravio „Stefan župan“, a još se
vrlo dobro zna hram crkve tako kako i ljetopisac govori Držim da je ista
ta crkva i onaj Petrov manastir u B. Polju za koji arh. N. Dučić u
Glasniku XLII, 184 pripovijeda, da su Turci u XVII vijeku od njega dža
miju načinili.
* O tome Gradcu vidi moj člančić u Glasniku XLI. On je bio na mje
stu sadašnjega Cačka.
76 sтолAN NovAкоvIć,

ДњЕрех, књ хришехи светаго Николи; д. спископа постакмлетњ оу Бом


ДHмMН Rh хрлит светаго Георгих; e. cпнскопа постаклаети оу Расе
скетих, а постомљ Петра и Пакмла; s. елископа постмк"млетњ кљ хрлит.
прескетне Богородице оу Стоуденнце; z. снископа постакмлетњ оу
ПриZреноу књ хрлиe пресветiе Богороднице; н. епнскопа постакмлетњ
књ храме пресвете Богородице оу Траулинце; е. епнскопа постав млетњ
књ храмљ светаго Никомн оу Топлици; л. епископа постав млетњ кљ
храмљ светаго укодоткорца Христока Николн оу Брлинхекоу; л. по
стакмлетњ епископа оу Београдоу књ. црвкки скетiе Богородице; кi.
постакмлетњ епнскопа оу Моравнцах светаго отици Мркinia.“ II ксехљ
техн. страних, преоске штеин кури Сава žмповеда дрљжатн ткрљдо н
непокомевнио пракосмакно у кероу светоуко, скетнин лпостомн пропо
кедлије, н паки скетнин отњцн књсеменскнин оуунтеми савори неиспли
неноу вожњсткинин црвккашљ ткрљдо свEм одатн крљштенне н кенха
ине, нна кcм ткорнти по пракнмко н по zиконоу снхњ. По снхњ же
дрхiепископи Сака покелекмети сљкороу сљкакоупнти се отк књсexљ
преречених, zе има овллсти его кљ келнкоуко архiепископно 7ћнхоу
Стефан, прљкокенханомоу кримоун ксемо у скештен нiнуњскомоу унноу
н ксемо у снињкмљтоу, мамним келнкнин; и си тешн скештеннин мо
мнтклин кенхаклетњ врлта скоего ж0упани увстнiо“ кемнцемљ крамекњ
стка, такожде же кљ сеuoy owстрипетљ код снимкмнта коегождо по Сте
фани скоемљ књ смоужвоу крамексткоу. Стефанк жљ прљкокљнулиiи
крлмљ Бист, сини кљмнкаго жоупана Немане: си скоко соупроужинцеко,
даштернко крама грњуњскаго кур-Млексiд, роди д. синоке никже ниена
соутв: Радослављ, Кладислављ“, последн же скештенинускн соврдzн књс
присиљ нарнцлетњ се Сава књгорн архiепископи срљЕњски; семо у же
Братњ Стефанк, сини принокенулномоу кралоу, нареченин роди сина н
нарске емоу нме Бела Оуроши, ви низ прадеда скоего снрехе Стефана
крама. Оуроши скн Бисти прљкн 0урошњ, хрлпакн крмљ, н роди се
у скоек, соупроужинцео Gменоко, даштерно оугарњскаго крила, дка сина,
Стефана крала сндрљжештаго срсињскоуко касоу zeилоу ноуторскоуко:
књTopи же син, сго Мнлоутник последн же кнклетњ кљликн крамљ
Стефан, 9yрошљ књигорн, нже скZда келнкоу о црнккњ. Скетаго Стефа
ноу прљкоу моухеинкоу књ оупокоенне моштeмљ его при реце Банскон.

* Ovaj popis episkopija biće popis stanja srpske crkve u vrijeme kad je
postao ljetopis, a ne u vrijeme sv. Save. Može biti da je piscu mnogo bilo
stalo za tijem, da mu izigje broj dvanaest.
* Trebaće yњстно.
* Za ovijem treba da stoji Ilpљднcлављ, koje je ime u prijepisu izostalo
a njega se tiču potonje riječi.
свAGJA ZA SRPsков полктор IscA. 77

Сли родн дка сина Константнина н Стефана (н“) крила третiaro 0у


рошу, нже свZда красноуко црнкињ скетиго књZнесенix господна прн реце
Би(стрн) је Деулин, неже укстнfe uошти его похиклоти, мнце сто
некреднио, н роди два сина, Доушњидна н Доушаноу. Син же Доу
тилна Енст“ краљ, иZн крамекњства кенулим систи на царство Срквасик
и Грккоин нулпудиним страник. Цар, же Стефанк роди сина; ниe
смоу 0уроши царљ. Син же висти хеткрљтн 0урошњ. Стефан, же
крамљ, врати Мнлоутник-крилоу, Оурошоу књTopouоу, св. скоско соу
проужинцеко Каталнноко, даштернко крила оугарскаго Кладнсака, роди
Оурошнца н Слнсдкетоу. Слнсдкета родн трiн синн: Стефана Босан
скаго Банд, Hнослика, Кладнсдка. Н Кладнсаки родн два смил: Ткрљтки
Бана н Кликашина. -“

Кн прежденнии да књZкратним се. Син, же келнкаго жоупана Не


мане Кмљкане, врата же прљкокенханомоу крамоу Стефаноу н скетоuоу
Сант, прекомоу архiепнскопоу срљRскомоу, сви же Кликашним, келнкн
кнеzи, родн сина Динтра жоупана, књ ниохаскоши овраZт нарехено
нме сто Дакнде, нже свZдла црвккњ. Скетаго Богом клепним прн реце
Мнце км месте Бродарскљ. Син же роди синн н даштерн: прикн смиљ
его Клатнслави“ кнеze; Кратнслики же родн синн н даштерн: прљкн
сине его Кратко, кнеzе ктмикн. Сh же родн синн н даштерн: „a.
дашти сто кнегним Мнмнца, књ. иноумстеми оврAzе нарехенд Сугемfania“
же роди сини н даштерн: „а, син, ето Стефано, нкисти Стефан,
келнки деспот, СрњБлемљ, и св. Сококо стрмно у Подоунакia господине.

Ни у смо ми то пис и цЋ кљ крат“ је.


Отљ Мда им до потопа митљ ексЗк.
Отк Мдамд до рождестка мкрилима сттлк.
Отк рождњстка дкралима до нехода icрдимкека отв Ступта фм. мити
Отк Мдама кљ коупк до неходи срандека гом2.
Отк нскода срдимљка до цара Смоула флZ.
(i)тљ Мдлим до Слоула одтпд.
(i)ти Мдама до Давнда цара едунs.
Отљ Мда им до Амехандра македонинскаго сеce.
Отљ Мдама до књимљиштенia господним сеф.

“ Ovo je izlišno.
* Griješka mjesto Rратнсликњ.
* Griješka mjesto Њкгенни.
78 sтолAм моуд кovrć,

О страстн Хрнстокн кроугљ смљицоу кисти тогда кг., а моунт. е.


Отљ књскресенix Христока до келнкаго цара Константним спе. мити.
Отљ Мдама до Костантним сеоиг.
Л до Мљка цара моудраго зн. мктљ.
Кљ мито сšме, кљ двнн Костантним цара кљноука Праклiека кисти
Моухамед Стрмцнноин“ кожде.
Кљ мито сšткZ. написаше се наша смока философом, Кнрinous oy
YHTGM16 Mh CMORGНСКЊИМћ.

Кљ мљто сšфнк. отстоупн Риик отв правосланia.


Кљ мљто сšxкz. илZка се Немдни господник СрљRмксиљ и царсткока
. Al-Q. МЋTh.

| Кљ мљто сš4. прiе науелсткока“ синк его Стефани.


Ви мито свукz. постакн се Стефани жovnaик.
Кљ мито сšрмк. прiе краљстко син, ето (Ра)дослављ“ крамљ н цари
СТВОВА - М. М. Ђ. Th.

Кљ мито 684 иг. Кљкралн се инерен сто“ храпаки крамљ н царствова


„ме.“ миктљ. -

Кљ мљто 654 o. књкрилн се Милоутник краме Банкски н царствова


.uz. мљтн, (н оумрт. Ок. „ке.).
Кљ мљто сšoкZ.“ књкралн се Стефани краме Друански нцарљствова
.61. мти, (н оумрт. Ноеирia a1.).
Кљ мито зомн. св. же крали Деулниски оуЕн Михаила цара Емњгарљ
скаго на КемљRoyждоу.
Кљ мито (so." родн се царљ Стефани.
Кљ мрто - sоид. поставн се царемљ Стефан, царљ, н царсткова км.
мљтн, (престакн се Дек. кл. 504д.)
Кљ мкто (soмe. родн се 0урошљ краме.
Rљ мто 536. постакн се цареши нцарствова 21. мти.
Кљ мнто сšoš8 Бисте гладна годиноу, књ. динн 0уроши.
Кљ мнто (soхо. погинк Момунмњ.
Кљ мито (sooе.“ приндоше Тоурци на Камнпомо; н то мито оукнше
Тоурцн кримил Клекашних н 0угмешоу деспота на Марнце Сек. кz.;
н књ то мт: то прiе нахeмсткока срљRњски кнеzb Mazapљ.
“ т је nadmetnuto te bi se moglo pročitati i Сритцнном.
* Tako je još i na dva tri mjesta niže.
* Piše samo Мослављ. |

“ А. još: Радослављ.
* A. u.
“ А. sоке.
* Cifra je ostala nepotpuna. A. esок.
“ А. sоžz.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA 79

Кљ мито евопк. раснпм кнеz, жоуплна Ннкомоу.


Кљ мито зопz. раснпа кнкZh Раднум Бранкокнул.
Кљ мито &sопн. Бисти куропасха.
Ви мито евопе. owви Црепк Китоинре Тоурке на Доукрокннце Дек.
„Ке. ДhНЋ.
Кљ мито (socД, неходн Моурати царе на кнеza (Mazapд н прнин
Нпши) нкратн се опет, отв Пмоуннка.
Кљ мнто (socz. Rмств кон на Косокоу н погике китizb Mazapљ н
Мuоуратњ loyна еп. ; н царљсткока мртљ .zr. ; нкљ то мт: то прте науемљ
сткока син, сто (келнкн деспоти) Стефант.
Кљ мрто (sца прiеше Тоурцн Тркноко.
Кљ лtто сšцг. ходн“ Ratizнтњ на Клахе, нпогинт Марко Кримскнке
н Костадник Жеглигокце на Рокнилxb.
Rљ мито osце. поzЕБоше“. Тоурцн оу“ Босне.
Кљ мито сšци, оуви Дешнри БилZнта подљ Мнгоуромњ Поупа 9.; н
то мито сквZд деспот Стефанк Горги сестрнуншта о Цариградоу.
(Кљ мето знг. престакн се Воуке Бринкокнке.)
Кн мито зpи, оукраде Родопк Гор га о Царнградоу.
Ви мито знк. Бисте деспоток, кон на Тонполо 2-Горгкинс.
Тоурцн Нокс. к. н то лкто плавни деспот, Снтннцоу. -

Кљ мрто (sцд. zaкла Моуcia Rмљка Кнежекнка н Маzарл оу Пловдиноу.


Кљ мрто (sц91. owдакн Моусiд врлта Улманio lowма с.
Кљ мкто (sцк, ходн Моуста под Ноко Брњдо.
Кљ мрто (sцка, раснпа Моуста Блигаре, н то мито оудики Крнсyia
. Брита Моуciо ил lickpoy lowм. е., нпо ми то донде Торгљ нZњ Солоуна.
Кљ мtто сšцкZ. пртстави Мирхе коекода клишки.
Кљ мнто сšцко, плнин соул таин Клахе.
Кљ мЂто ć8цм пртстакн се Бамљ ши.
Кљ мито (sцма, оумре Костадник царљ Rмњгарљскин, и то мито оуиpe
соул тамљ царљ.
Вљ мито сšцме. пркстакн се деспот Стефанк Џоумia . н. ; н царсткока
„МR. М. Ђ. Th.

Ви мито сšцмs. прiетљ науелстко сpкпско Торrи. Кмљкокнки. II то


мљто открљже се Сремја књ Помоув јоу.
Кљ мрто (sцмн. прiнин Моурити Сомоуни.
Кљ мљто сšци, поцрњуе смљице.

“ А. погнке БалZнти на Класtext. н си ини, Марко јtd.


“ А. погикоше.
“ А. ид.
80 sтолAN NovAкоупĆ,

Кљ лtто сšциs. прнин Моурати Бору, нпорови СрњRмке, н прie


Раклинцоу. li то мито оуире крамљ Жигмоунк.
Кљ мрто (sциs. прiиин Моурат, Смедерско; н то лкто скљZм Трљ
гоура и Степапа синокљ деспотокљ, н то мито оумре краљ МмњБерта.
Кљ мрто (sцин. кодн Моурити под Кемљгради. *

Кљ мрто (sцио прiнин Хадоше паша Ново Брњдо н ни с градоке


срњпске. -

Кљ мкто (sцн. ходи паша под Бемљград, и сњZнда Жрвноклне


на Доунакоу; н то мито оукн Мнкоумљ Mezшт-Бега на Кллскхе Марта к.
Кљ мито “sцнд. pazЕн IМнкоумњ нашоу на рrije fМлoкºнице Сеп. к.
Кљ мито зинк. к'zнде деспоти се кралнеим на Žлатнџоу, нго мито
прiнин Смедереко, нгоу. Zнмоу погикт нововредска конска на Рикаркxt.
Ви мито зинг. погике краљ Кладнсаки на Карион. Он, кг.
Кљ мtiто сšцне. ожени се деспот, МлZapљ н постакн се деспоти Дек. н.
Кљ мЂто сšциs. pazЕн Моуратњ fМнкоума на Косокоу, ст.ткорше Бон
.г. двин, г. ношти сл. секоше Тоурци 0угре н Yехе (ок. н.
Кљ мито сšцнz. pazЕн 9оим кримил 9омаша Сек. st.
Кљ мнто сšциe: оуире Моурати цар Фер. д.
Кљ мито виза, приши Мехеиеде царк Царигради; и том висти нZмнтie
крљкт грњуњскie Maia кo.
Кљ мито сšц“r. oyхвати Мнкоумљ ФернZквегокнva ov Кроушек џоу;
(0)к. к. н тон мето оуви Динтарк Радоскнки Петра Кокаускнка под.
Среврннцом. Мла); и то мито прinин Мехеџеди цар, Ноко Брњдо и
није градокс срља скie' loyн. д., н то мито“ оухватн Скнмлекнки Ми
канло деспота Тор га оу Коупiинкоу оу срндоу, нфлин га оу роукоу
Дек. z.“
Кљ мнто (sц3д. (књкралн се Кладнcлки крали син, Млвете крала
Марта 21. н тон мито) раZЕн Ми коуми Мехеџеда цара подљ Rемљгрд
домљ, н то мито оуире Микоуми оу Бемљградоу Мк гоуста ми. (0у средоу).
Вљ мито сšцке. пркстакн се Горги Дек. км., н то мито пркстакн
се деспотнца Срiил Маја г.
Кљ мрто (sц38. пркстакн се деспот, Mazapљ Тен. к.; господњсткова
си роднтелеин л. мити; н то мито прiнин нахем ство срљвско синк
9онаша крам Стефан Марта ке; и то мито висти куропаска; и .
то лето нагнаше кластелице синове деспотоке Степана н Тpнгоура
нzи откуњства, нклистемице Zме погикоше Поум. e. ; н то мито прiн
мнше Тоурци пак, Смедереко Поунia et.
“ А. Ноко Брњдо н ксе грлдоке снтннуке.
“ А. sозд.
“ А. Ткорњпа н скеza га у Белеградоу Дек. z.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 81

Кљ мито ćsцом, ходн Мехеиеде на Босноу, н прiнин грлд, fМнце н


и не гридокт. Босњнске; и то мито ходн на Клихе, н рлZЕн га Драгокнкљ;
н то мито прiнин Моуреко.
Кљ мито сšцок. рлZвише цара поде Мнцемљ Сеп. д., нпо мрто za
кла царе космињскоу господоу Поум. кн.
Кљ мнто сšljos. раснпм цар, Мрканлсе и сњZида Тонкоxb.
Кљ мрто (sцпк. ходн царљ им 0уzоунд Хасана н рлZва га; н то мито
owдакн Махмоут-пашоу оу Царнградоу.
Кљ мљто сšцид, хода царљ на Карл-Богдана, н раZЕн га; н то мито
zнме ходн на Доунаке на г. каштнмн, н раZкамн нxк, н тогда Бист,
zмад zним; н то мљто окморн. Мико нововредског св синоки.
Кљ лtто сšциs. прнин Мехемед Скидри гради.
Кљ мито сšцпо оумре Мехеџеди цар Маја г. н прiнин царство
синк его соумтини ПалZнти ноудикн ПалZнтљ цар Мкиети-пашоу.
Кљ мито сšцск. ходн царе на Кара-Богдана н прiин градњ Кемfe
1 Мктер" ме; нпо мито о уморнше се царљ н кримљ.
Кљ мрто (sцcr. oyupe Rмљке Грљтоурокнке кљ Сркмоу; и то мито
придоше синовн смљпаго Степана Деспотокнка оу Сремоу Гор гљ,
lолик; н постакн крими Полим господњствоватн кљ Сремоу; Торге
постриrу се нарехенџ нисти мазник и светители скноuк похтон.
висти; lодни же не по иноzт пртстакмиксти се.
Ви мито суд. доходнше поклисари огрнски кљ Црнгради; н то
мљто некоди царљ св конскоuљ на Софјо Лп. е., нпо мљто на
Мр Банлсе.
Кљ мито сZк. oyyнинше мехетн кљ Соумоуниске црвкке светлго Дн
интрia ЛЕгоуста к. дрин, и то лето крише минхаре по zеиде.
Кљ мито (28. пл кннше Тоурци Роусе и Мљке, н поровише и смтрнше
zеимко.
Кљ мито (22. пак, сквpише се Тоурци много (ок. иксеца остак шеe
Роуст пливннтн; он-н-хњ оштоутнше, Етикаше, н Тоурцн веzд км ни
кљZвратније се, ниоушти прљдњ совоко науелника Ман коха;“ н гладњ
нzидна маке на нихв, н конке падоше н zнин радн помркше мноzн;
неколнцн оzеRмн и пљши пркндоше Марта иксеца.
Кљ мЂто zu, враше аничаре по књски хеилике, и тогда висти и
** * *- - - - - **
прикладно. - * -

* КЋ мито (zк. Rмств Семнмокљ Бон.


Кљ мито сZкл. пливннше Тоурцн Лпрнма кг. на Мехаде Христiaик,
н о упалнше ник градњ, ниноzн стигоркше; н то мито оуморн Семимљ
цари вратiо и Британтије.
* U toj riječi k je napisano tako, da bi se riječ mogla pročitati i Мликока.
*STAR. IX. 6
82 sтолAN NovАко vпĆ,

Кљ млто сZкв. миксеца Маја н нме Семник царљ прљZт шоре на Ка


zлмљкашњ: н то мито планише 0угрн неколико христiaиљ нако н Тоурци.
Кљ лtто сZкг. расписа синн, zеиме, и нZиде на Крквнџоу Поумџ
. К. Дhilb. *- - “ “…“ “ “

Кљ мито сZкн. свZнда се црњковљ хрмиљ скетаго Николе рекоин


Врднокл. Глава.
ГЕкмето 25. прими царт Соулимент. Белграду и ние градови срник
ске, н плкинше Сртиљ н скетоу Петкоу однеше и скетоу 6еофаноу
н Блигарљце прегнаше тамо оу Цариградљ.

Y.

Naprijed mećemo onaj inostrani dio, kojega u Vukomanovića


nema, i kojim bi se po tome tekst Vukomanovićev popunjao. Taj
dio glasi:
На у смо ме то пис о у
Отк Мдама до потопа летњ сксЗк.
Отк Мдама до рлzдеменн сZнке метљ егсо.
Отљ Мдама до Лкрдим метљ гимн.
Отљ Мда им до исхода синон, ilcрлимт, књ. - гол2.
Отк Мдама до Смоула прљкаго цара Псрднмека од тки.
(0ти Мулим до Дакида цара сузне.
Отк Мдлим до Никакодоносора цара метљ доми.
Отк Мдмил до цара Млсžсндра метљ кесе.
Отк Лдама до ћесара Мктоуста метљ к свиz.
Отк Мдлим до рождлстка Господа нашего Исоуса Христа мети сеф.
Ото Лудма до страстн Господа нашего Исоуса Христа (praznina)
Отк каскресенним господним до Костантнна цара ток. мета. -

Отљ Мдама до цард Костанктним мети сеоиг.

(i) се да и њ с к с тнк - са Бор с књ.

Ка мето сеоо кнств .д. слRopљ скетнх, отњцњ тнi. нже ка Нићен
на Мрнић Zмохастикаго ка оч. мето келнкаго цара Костантина.
Rм мето сецм, висти в. савори светих, отице он, ка Костантином
градоу на Маћедонним доуховорца прн кљликомоу цароу Теодоснко.
Ка мето сецма Енст, г. сагорн светих, отњцњ с. кл. 6фесе на Не
сторни zлоуастикаго прн царн Ткодоснко маломљ.
Rм мето сецом. Енств .д. саворљ скетнxh отњцњ км. кл Халкидоне
на Дискора Zлохастикаго при царе Маркнине.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA 83

Ка мето 68рин. Енстљ.е. са кори скетнх, отљци тхе. ка Костантнноу


грлдоу на Орићена. Zмоудстнкаго прн царн Ilоустиннтине келнкомоу.
Ка мето 68рна. Бист, Моухамед, тоурскн млаке-пророке ка дни цара
Костантним каноука Пракмнека.
Ка мето сšрин. Енств 8. слRopљ светнх, отњцњ po. ка Костантнноу
грлдоу на Серћни zлоудстнклго при царн Костантнне Брадитеић.
Poslije ovoga dolazi ono što je početak tekstu Vukomanovićevu.
Таko pri 6240 valja dodati ovo: ноти Грbк, при царн Маке. Za
tijem slijedi bilješka o sedmom saboru, koje Vukomanović nema, a
koja glasi: Кл мето сšcхе. Енств Z. са Борм скетнх, отњцњ на Лпоми
нарних Zмоулстнкаго нконокорца при цари Костантине н Ilрнин ил
терн его.
Pri 6360 mjesto nama ima Š. сpкпска, mjesto krримоим ima cве
тник Курнмомљ, mjesto oyхнтемкин кеzчка Емњгарљскаго јma orљ грк
удскаго еzшка.
Pri 6647 mjesto nazка се ima Š. BazАкнже се. U člančiću o Ne
manji koji za tim slijedi mjesto pausкаго u 4. vr. ima Š. рекошаго,
poslije sucrs are u 5 vr. stoji u Š. родитељ, po tom u istoj vrsti
mj. Техомнмм н стрia Yкодоинмм ima Š. л. Тихомилк, к. Yодомиле,
.г. Zлкида, д. Срацимирљ, е. Прљкослављ, 8. Стефан. , mj. Франлулс
кагоu vr. 8 stoji u Š. Францомскаго. Ро (om od tačke u vr. 11
do tačke u vr. 18 str. 145 Šaf. nema. U onome što je od toga
članka preteklo na str. 145 mj. Rмнки Рашко 8. ima Еликанк Рацко
i na kraju valja dodati riječi H Поморио.
Pri 6690 poslije riječi licuлни treba dodati Hapcveuн Бист Сн
меон, монахњ, a u drugom odjeljku toga ljetopisa (pod Toакде мито)
mj. ow Жнун Š. ima apхнепискоупио Житкоу.
Pri 6727 mj. архiепископ. Š. ima a. apхiепископи Срквлеин и по
морљскимљ стрмилин.; nij xмњискон — Š zaхмњискон; na str. 146 vr.
2 mj. apхагела — Š. архистратнга, vr. 4 mj. Ресант. — Š. Pace, vr.
5 poslije светнх, апостом. — Š. ima još: Петра н Павла, vr. 11
poslije тврдо 8. ima još: непоколскнио.
U vr. 11 str. 146 mj. riječi cvн же Стефан. Š. ima: ка мето
esку. прiете крамекстко срквское Стљфан Немана к. акоупине, скстн
же Сака кенулети врлти скоего кенцемљ кралнекства, и Енств прљко
кљнYлнн кримљ, н родн.
Pri 6743 u 6 vr. mj. Драгослави Š. ima Cтефанк.
Pri 6778 u 3 vr. poslije Mилоутник Š. ima sторн 0урошњ, u 4
vr. mj. uz — Š. мн., u vr. 6 mj. Банска — Š. нже сети Банска
ванzи града. Zкехана; na str. 147. u istome člančiću u vr. 1. mj.
-
*
**
84 sтолAN NovAко vпČ,

uоученика Š. ima прљкомоученика; poslije riječi vr. 2 Š. ima: и на


Ресант хрлин скетаго Теоргiи н књ. Солоуноу хрлим скете Тронце, а
u vr. 3 mj. uркнки иноги Š. ima upкве пресветме Богородице.
Pri 6825. na kraju mj. кљ грљуњкон zеимн кћ градоу Трнкамоу
Š. ima нже км гркулскон zеимн отиде.
Pri 6844 uz Reмљвоуждом Š. ima još поло.
Pri 6865. poslije Owрошк Š. ima još н царствова 2. мет.
Pod 6867 u Š. stoji: пртстакн се царљ Стефанк, тожде мито прк
нде царе Отилни пртко мора н приин Калнпомке.
Pri 6869 poslije Mouvим ima Š. коеводом пернторскаго, а poslije
Перитори još: Мприма кг. дине.
Pri 6870 poslije декемврia Š. ima još broj н.
Na str. 148 u članku Kљ пркжнним кљZвратник се ш 2 vr. mjesto
Стефан. Š. ima Cтефана Клике; u 3 vr. mj. н. светомом — Š. Сте
фаном жен Раском нарехенноuov, a mj. Елеке — Š. Кликанк ; u 5 vr.
poslije дакид, Š. ima još uонахе, сан же Давид“, i mj. на Мник —
. клник рекн Миша; u vr. 7 poslije poхнŠ. ima još к. a poslije
Кратнcлава — Š. и Мослава; iz 8 vr. riječi suсти тасти кнеzov Ma
zapov dolaze u 9 v. poslije Mимнцоу; u 9. vr. mj. нже Бисти и ондxia
Š. ima посмдн же висти Евгеник ионахни; u 10 vr. mj. оти пле
мена Š. ima каноука отк комљна; u 11 vr. mj. кнеzоу Š. ima seан
коном кнеzov; u 14. vr. mj. Mazape Š. ima Cтефани Mazaph; u 16 vr.
poslije zеимн Š. ima поморскон; u 18 vr. mj. дана Š. ima КАДАнд ,
na str. 149 u 2 vr. mj. Zarapeta ljsљнша š ima Zarapsкића да
Џкмиша.
Na str. 149 u 3 vr. mj. тогда расним Š. ima R. мито (sons pazЕн,
a mj. н осмин кro u Š. je ow 0ужнца.
Pri 6889 mj. Доукрокнице š. ima Доуврдкинце.
Pri 6897 u 2 vr. poslije Kocоком Š. ima još кнеzоу Маzароу нцлроу
Моуратоу; u vr. 3 poslije Mazaph dolazi ovo: loyнia .e., н царсткока
кнеza Mazaph z. мљтњ, и Моурат, н. мтити, а оStaloga što je u Vu
komanovića pod tom godinom u vr. 3 Šaf nikako nema. U vr. 4
iste godine mj. ero Šima келикаго кнеza Mazapa, a u vr. 5 poslije
tačke Š. ima još: приведена же кисти госпожда его от града га
мата даштн КатакоуZина, ниeнoyeиа госпожда Смена; сан же веше
весплодна, ро lom poslije немнкu Š. ima još и хастин.
Pri 6903 na kraju je u Š. Драгошк Окт. 1.
Pri 6904 godina kad je izgorjela Ravanica zapisana je u Š. sa
esц5. i to je godina i kad je Bajazit uzeo Bdin i Nikopolj.
Pri 6911 u pošljednjoj vrsti poslije Ђорђа Š. ima Meспота.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 85

Pri 6918 š. ima samo pošljednju bilješku o Čalapiji sa datumom


Поум .e.
Pri 6920 druga vrsta dolazi pod osobitim brojem, te mjesto
дроуго мљто јma broj sцка. a poslije Петроуch dolazi u Š. н сталаћи и
Копрљилни. |

Pri 6922 valja dodati na lickpe реце.


Pri 6927 poslije клишкин valja dodati шљс. Генљ. мл., a ono što
se u Vukomanovića navodi pod хроуго мито zabilježeno je u Š.
odvojeno s cifrom esцко.
Pri 6930 ekspedicija despota Stefana na Skadar stavljena je
pod osobitu sцма. godinu i na svršetku Vukomanovićeva teksta
treba još dodati H не помоуун инуто.
Pri 6933 ne pominje se smrt Mare Vukovice, a pohod Muratov
pod Kruševac zapisan je pod godinu sцме.; tako je 6933. u Š.
upravo izostala.
Pri 6935 u drugom odjeljku mjesto nerazumljivih riječi sezе спод
ствta ima š sezшлодном и не остакн семене; dalje mj. књpowхасти
Š. ima књpowхн.
Pri 6936 valja dodati Meн. в. U drugom odjeljku iste godine riječi
н дештерн в., sad u 3 vrsti ne stoje tu, nego u 4 vrsti poslije
Mazapљ. Na kraju istoga odjeljka u Š. se čita još ovo: си же синовн
деспотокн Тpнгоурњ н Стефан, ослипленн Емше отв цара Моурата.
Pri 6941. mj. liолia Š. ima i onia. -

Pri 6944 Š. nema tu godinu nego sциa, a poslije краљ stoji


još маџарски.
Pri 6945. mj. и Бистњ zмн понедтмињинки, Š. ima H zме пропаде конска
моу, махомњ нZгнке, а самљ оутехе. Роšlije toga dolazi bilješka Ra wкто
osциs. оумрт крамљ Млверта маџарскн, koje u Vukomanovića nikako nema.
Pri 6947 pohod Muratov pod Biograd u Š. stoji pod osobitom
godinom i to pod esцин. i uz tekst Vukomanovićev valja dodati
н инуто не помоуун.
Pri 6949 mj. Хадоut Š. ima Xадоушн, i tako svuda i naprijed.
Bilješka o osljepljenju Grgura i Stefana izostala je u Špod tom
godinom, pošto je uvedena naprijed pod 6936. Poslije 6949 dolaze
u Š. još ove bilješke: R. мито „sци о укн fМнкоума коекода Меzнти
Rега на Клашкон. — Ко мљто (sцил. флZкви Мнкоуми коекода Хадоумљ
пашоу на Млoкнце; тоже мито планнше Тоурцн клашкоу 2симо.
Pri 6952 u vr. mj. књск Š. ima Hoво Бркло.
Pri 6955 poslije деспот, ima još келнкнi na kraju još Дек. кz.
Pri 6957 ima samo bilješka o porazu Jankovu na Kosovu. Smrt
86 sтолAN NovAкоWIĆ,

Muratova stavljena je pod 6959 ovijem riječima: Ка кето (sцне.


оумрт цари Моурити, н царствова к6. мета; ка сне мето оцрн се
Мнхмед, царљ, н ка то мето кратн Мехмед Топлицоу, н ка се мето
критн Трњгоура н Стефанд. О Топni i Tomašu nema ništa.
Pri 6963 mj. ПрнZрник н Бихорн и дроуге градове š. ima cнтницом.
Pri 6964 mj. Силагквић, Š. ima CKнлоекићи, za poraz Mehmedov
pod Biogradom stoji da je bio lоумiл кв., a na kraju mj. станоuљ
Š. ima Лкг. ми.
Pri 6965 poslije tačke u 3 vrsti Š. ima Ra то лето постави се
деспотоин Маzарњ, сник Ткорга деспота СрљRмксиљ.
Pri 6966. š. ima uz onaj tekst u Vukomanovića još ovo: генкара
...к.; ка то мето прими илуемство срљвско Мнханмљ Мнћемокић, фер
кара г. Бикшн коекода келики оу деспота Маzара; какоупе же цар
сткока же са госпождомљ Еленомњ н са Стефаномљ вратомљ деспотоу
МлZapoy, н ниZможени Бист, Мнханмљ месеца Марта „ма.
Pri 6967 mj. Симатекнћа Š. ima CKнлоевића. Рoslije toga pod
1462 Š. ima bilješku: На лето 1462. коди цар Мехмед, на Кладе
коекодоу; ниYто не помоухн.
Pri 6971 valja dodati H ннуто не помоуун.
Pri 6972 mj. на Боске š. ima speко Дрине на Босни. О smrti
šuraka Gjurgjeva ne pominje se u Š. ništa.
Pri 6974 nema н паки ходн на Мрвина се. Роšlije toga valja umet
nuti ove bilješke : Ка мето 1468 ходн цар, на Рамановића, и не по
моухн ннуто; — Ка мето 1470. прнин царк Мехмедњ Негрнпоси на
мороу.
Pri 6980 mj. Карлмановића š ima kao i u prednjim zapisima
Рамановнћа. U istoj bilješci mj. под Скадарк Š. ima нa Скадарк, н
не полоуун инуто, а и 4 vrsti str. 154 poslije пoлovyн Š. ima još
нs, a u vr. 5 poslije придаше — Š. а остале поровнше, čim se tekst
lijepo ispravlja.
Pri 6981 valja dodati H паша романнскн тамо zarнке.
Pri 6984 valja dodati (Ферк к., Н посла конскоу нпопмљнн Сре
Брњинцоу н прегна с оу Сремљ.
Poslije toga ima cio niz bilježaka, kojih u Vukomanovića nikako
nema, a u Š. dolaze. Za godinu, kad je god bilježena od rogjenja
Hristova, vrijedi ono što je malo čas rečeno, da je upisana rukom
* Od 1451 u napredak nema ljetopisa od stvorenja svijeta, nego su go
dine od rogjenja Hristova, na prazno mjesto, plavim, Safarikovom rukom,
upisane. U rukopisu je, sigurno, na tim mjestima praznina, pa je ono Sa
farik iz štampanih ljetopisa popunjao.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 87

Šafarikovom, niti se može sad znati po čemu ju je Šafarik odredio.


Bilježaka evo:
Ка мето 1477 ходи Хадоуи-паша на Карл-Богдана, н посpдимкенљ
отнде отв тоудоу.
Кл лето 14. . ходн Хадоумљ-паша под Скадарљ, и тамо га рлZвише.
Ка мето 1477 ходн царљ на Кара-Богдана н пе помоуyн ннуто, ка
то мето раZoрн царљ 0угроин Кнткшкоу трњпљZoy ни Доунлкоу; нго
мето Енств Zма zним; ка то мето ходн царк Мехиљд, оу Žкетоу н
саzнда грлд, Подигорнцоу.
Ка мето 1477 owдакн цар, Мнко н вратно моу нcннокт моу оу
Цариградоу Сектешкpa s.
Pri 6987 mjesto Монкост. Š. ima očevidno pogrješnije Ронпоси
Druga i treća bilješka pod tom godinom, koje ispunjuju 3, 4 i 5
vr. u Š. glase ovako: Ка мето . . . . одистоупи цар Лехиеди Ска
дарњ н прнин га; н то мето Бисти троус, по касен zеимн. — Кл мето
1479 owире царе Мехиеди, нцарствова м. мета; то мето оцaрн се
сипљ его Пандунти, нго мето попменн Кликн деспот, Браннхеко.
Pri 6992 valja dodati: ка мето . . . . пленн Клек, Трњгоровић,
Бранну ско н раснпа Кроушеклци.“ - * -

Pri 6993 valja dodati: н царсткок, к5 мета; касне мето дондоше си


нокн Стефановно у Сремљ Ћoyраћи нНолини, нвисти Нолнни деспотљ.
Pri 6994 treba pred Vukomanovićevu bilješku predmetnuti: по
стриже се Ћоуриће нарехенин Мазумљ, н Бисте кладнка, ра роSlije u
Š. mj. Смедерекоу — градоу Сиедерекoy ilоси. н.
Za tijem treba pod god. 1486 umetnuti: прнин крамљ Млеснашњ
Reyњ Мпрнмfa .zr., н на годнноу прнин крими Мањенаши Ноки градњ
Мнгоуста кz.
Pri 6997 mj. ow Бnys S. ima: ка келнкомљ градом Бехом Тенк.
. м. ка помоуноштн.
- Pri 6998 mj. ow Revs Š. ima: ка келнкоин градом Бехом Мирилна
.5. ка кторинки келнкн; нго мето краше се оугарска господа касл
н много множастко моудн на поме на Ракоушњ.
Poslije toga valja pod godinu 1493 umetnuti koдн цари на Мр
Блидсе, н прнин Снепактн н Мотоун.
Pri 7011 nema riječi cuнк Благоуњстнкаго Стефана, u mj. Дек. 1.
stoji a1.
! Biće griješka mj osњстоупн. Bilješka ta bez godine stoji megju dvjema
8 godinom, te se može uzeti, da ljetopisac i taj dogagjaj pripisuje godini
1479.
“ I ova bilješka stoji istina bez godine, ali megju godinom 1484 i 1485,
88 sтолAN NovAкоvIć,

Pri 7019 mj. Селниоu š. ima ceмним шахом. Номна ма.


Pri 7021 početak je mj. ovљавиu Š. ovako: ovuре цар Паихнте
Hколним е.; ка то лето оцурн се сним сто Семнић, н.по мето подмки
Селник шах. Коуркоута itd. Na pošljetku u vr. 3 mj. корена Š. ima
концa i na kraju toga zapisa valja dodati Тенкарл ке.
Poslije toga valja umetnuti ove bilješke:
Ка мето 1514 ходи цар. Семним шах, на шахи Силима клZдмљ-Блша
н раZкн га оу негокон zем мн Мктоуста сл., тожде мето нZиде Секоума
Ћoyраћ са Беzaконнин крљстоушлни на 0угре, ниного градова пленише
н саме Žме погнкоше.
Ка мето 1515 pazЕн Балн-Бегљ Мноша ерхдемскаго коекодоу подњ
Хлклмомњ Манца к.
Pri 7024 u drugom odjeljku mj. кладика и Š. је епискочин, а
dan smrti Maksimove u Š. je ci. Uzeće Misira stavljeno je pod
god. 1517 ovijem riječima: ходн Самним шахњ, нго лето приин
град, Мнсирљ, снреy, Gћнпати.
Pri 7028 mj. Селник u Š. је Селеик шаху, и то лето оцари се
синк его Соунмемлин.
Pod 7029 mjesto onoga što je u Vukomanovića dolazi u Š.
člančić koji je i u zagrebačkom akademijskom rukopisu na 1. 12.,
a glasi ovako sa pobilježenim varijantima rukopisa akademijskoga.
Кл мето 1521. паде соултани Соуленманњ на рекоу Слкоу са мно
жасткомљ Нzилнлтени, н прехождахоу реке у Слкоу на коже по соукоу
снреун по мостоу ни они помњ Срема, нннже ка корд Блеки преплоуше,
wкоже не ве моштно ин реклињ теин снмнник“ оудрљжатн, еже 0угрн
нмеше надеждоу на тне снмине рекн, глагомоу. Са коу н Доунакљ, н
овстоупнше оте касоудоу смакнн“ гради Билнград, н нине окрњстине
градоке, н летехоу лкоже крнматне žмне памеште.“ Оле хоудо тогда
такокне скрљЕн zеимн тон ниоуштн, н ка тон zем мн Срема глагомоу
днким места н села zа поустеше, црњкке и грлдoке рлzорнше, д сло
воуштн градњ Белнградњ“ н некомеко 0угрн придадоше,“ нклиндоше
ка не мгаренска” хеда месеца Мктоуста кн. дани; а госпожда Елена,

“ А. (Zк6. сiе мито.


“ А. još Нzиднлтене.
“ А. слокоуштн.
“ А. села н градокс памеште.
“ А. слокоушти Бемљградњ.
“ А. još fizuaнмитеноин.
“ А. ima mjesto te riječi tajnu bukvicu: ozelјненопљ. То је опа ista,
o kojoj se govori u Glasniku XI i XXV.
GRAGJA ZA SRPSKOG LJETOPISCA. 89

вившна деспотнци, н некомеко оставн славни градњ Коупнинки н даде


се ветљствоу преко реке Доунава ка кано утрљноуко 0угрнко, а славноу“
zемлоу деспотокоу Тоурци попмљннше и мепн градњ Коупнникњ pazo
рнше Сектљмрia .e.“
Bilješke u Vukomanovića pod 7031 u Š. nema nikako.
Pri 7034 prve dvije vrste glase u Š. ovako: прнин Соуленилне Кара
дине нотнде на крама Маоуша, ноуЕн га оу негокон zеимн на Моу
хлyоу; dalje u 3 vr. mj. стомнин градњ Š. ima и столичи Белиград.
Pri 7037 poslije Coyмнман valja umetnuti прљко маџарске žеиме
на Немце на градњ. A poslije te godine valja umetnuti: Ел мето
1532 ходн царе Соуменилне на Петра коекодоу молдовљскога, и по
Беже предв нимљ нZњ ское žемме.
Što je u Vukomanovića pod 7042 to Š. nema nikako.
Pri 7060 valja pred sadašnju bilješku umetnuti još ovo: Ел мето
1551 ходн Беглеркеге на Маџаре н прнин Бехен и Бљукерегљ н Мн
повоу н ние градове, н нме на Тамншкарљ, н ниуто не помоуун, на
повеже; н то мето приде Барати нисиаукн Кнпњ н прнниние Мипо
коу, н то лето Барати погнве. — Ел мето 1552 pazЕн Хадоумњ-паша
Оyгре н Петра Бакнћа на Сегедином Фервара д.
Poslije 7062 (na kraju) valja dodati još ove bilješke:
Кл мето 1557 ходн Хадоумљ-паша поди Сегетљкарљ, н не помоуун
ранYТО.

Ка мето 1564 пpнин Пертинк-паша Ђоумоу, н то мето прнин царљ


Соуленман, Сегетљ месеца Мктоуста ен. дник, н то мето zakља Мех
меди пашоу поде Сегетомљ, Мрслани-пашоу, н то лето оумре цари Соу
менилне, оцирн се сним его Семник.
На мето 1568 помркуе слинце по касен zеими Мпримна 8. дник ка
средом помоу дне.
Ка мето . . . . престакн се срввски патрнархк светопоункшн Нолник
н то мето постакн се кур-Пансен патрнархи срљвскн.

3.
Ро до смо к је с р њ Б с кн к њ господ д књ.
Цари Костандник, Вb. хрнстia неки прљкн царљ, нмаше сестроу скоко
Костандно, н кљдлсти ко Мнкiиiко царко кљ женоу его, нроднcм неко
сина, нменемљ Белд 0урошњ.

“ А. н. днкноу.
“ А. иксеца Сек. 9. двињ.
90 sтолAN NovAко vпČ,

Бела Оурошљ родн в. сина, Тихомнмда н Yкодошнма.


Н Тихоинмв родн. д. синове: ZaЕндa, Срaцирк, Прљкослава, Стефана
Неминко.

Стефани же Немани родн.г. снни неднноу дештер нменеик Клекох: -


м. смиљ Стефани кримљ, к. Кмљклињ, г. Ристико, еже светн Сава
Мнмешевљскн.
Стефани же крими родн. д. синове: Радослика, Кладнсмана, Стефана,
Прљднcмака, н родн Стефанк Драгослава, снреуљ храпикн краљ.
Крамљ же храпа кн родн к. сина: Стефана Милоутним крама.
Мнлоутним же крими родн к. сина Доушмана н Доушмноу, еже
кст, царљ Степане.
Царљ же Степанк роди Оуроша.
Клњкани же, в. син, Неманк родн в. сина: Динтра нZдвндоу.
Динтрљ же родн Кратнслава.
Кратнема књ родн Кратка.
Кратко роди кнегннко Мимнцо.
Кнегннга родн Стефана деспота.
х
Zлкиде же син, Клакановљ (tako) родн Торriqа, нГоргнце родн
Младена, н Младенк родн Бранљка, н Бранко родн Кмљка, н Кмњкњ
родн Горгла деспота, деспоти Горги роднГрљтора и Стефана и Маzара.
0pisi i izvodi iz nekoliko južno-slovinskih
rukopisa.
PRIoPĆIo PRAvi čLAN Рвок. Dв. V. JAGIĆ.

Predano u sjednici filologičko-historičkoga razreda dne 20. svibnja 1877.

IX.“

, Slovenski tekstovi kanona o knjigama staroga i


novoga zavjeta podjedno s indeksom lažnih knjiga.
Uvod.

Za rana osjeti pravovjerna crkva potrebu, da se prave i istinite


knjige nauka Hristova razluče od lažnih spisa. Osobito pošto raskol
uze medju sljedbenicima jedne vjere mah otimati a broj sekta
dnevice rasti, željelo se imati pravilo, kojega bi se držalo u
sumnjivim slučajevima. Ovo pravilo zove se grčkim crkvenim jezikom
ххvov te je pod istim imenom poznato i u nauci. Slovenski pre
voditelji odabraše rieč правнмо upravo kao latinski što se kad i kad
prevodi ista grčka rieč sa regula. Nije moj zadatak izlagati, kako
se tečajem viekova gradio ххvov, koliko li se kolebao broj kano
ničkih knjiga to u istočnoj to u zapadnoj crkvi. Sr. o tome n. pr.
njemačko djelo C. A. Credmer Geschichte des neutestamentlichen
Kanon, herausgeg. von Volkmar, Berlin 1860 itd. Za moju potrebu
dosta je, ako reknem, da se već kod najznatnijih naučitelja crkve
IV. vieka pominju popisi knjiga staroga i novoga zavjeta, koji se
u ono doba smatrahu valjanima. Takav popis ili kanon ima kod
Afanasija (f 372), Grigorija nazianzenskoga (f 390), Amfilochija
(ok. 380), Kirila jerusolimskoga itd. One prve trojice kazalo ili
popis udje u poznati slovenski Nomokanon, kao glava 31 i 32, te

* Sr. Starine knj. V, 1—108. VI, 60—156.


92 v. JAGIĆ,

cu ga ja izvaditi iz Mihanovićeve, sada zagrebačke krmčije od g.


1262, podjedno s tekstom grčkim, koji je najposlije Pitra izdao u
Juris eccl. Graecorum monum. I. 571, 654—8. Primjerom knji
ževnih autoriteta crkvene nauke potaknut izreče laodikijski sabor
(oko 360) u 59. svojoj ustanovi općenito pravilo: br. од де дотxo);
фx)you, Nereaboa tv v šхххтсiz obóe žzzyóvarz (ºg)iz, 203 povz тž
ххvovoza 17. пxxxiž. zzi xxvii; диз{rizma. Koje su knjige staroga i
novoga zavjeta „тx xxvovix2“, o tome nije rečeno ovdje ništa; ali
kasnije dodan bi aktima pomenutoga sabora kao pravilo 60 potanki
popis sviju kanoničkih knjiga staroga i novoga zavjeta. Ovoga pra
vila 60. u mnogim tekstima onoga sabora nema (sr. Credner u
nazn. knj. 218—9. Pitra I. 506), ali naš slovenski nomokanon ako
i kaže u glavi 10. da „сворљ пошљстнин нже књ млоднкнн фроугннсцжн
сњкра се“ ima samo „пракнмљ петљдесетљ и декетњ“ (sr. Starine III.
192 i Срeзневскiи свbдЂнia и зам, о малоизв. пам. nro. ХLVII.
str. 152), ipak je pod 59. pravilo uvrstio cieli kanon, što se može
tako naći i u nekim grčkim tekstima (sr. Павловљ, первоначалв
нњић канонЂ, Казанњ 1869. стр. 40.) U tako zvanim apostolskim
pravilima (canones apostolorum 85), o kojima današnja nauka go
vori da su u sadašnju redakciju svedena negdje istom pod konac
petoga vieka (i to prema apostolskim konstitucijama — constitu
tionum apostolicarum libri VIII — i prema zaključcima crkvenih
sinoda četvrtoga stoljeća, sr. Reuss Gesch. d. neuen Testamentes
1874, š. 277 i 278°), ima posljednje t. j. 85. pravilo potanki popis
sviju kanoničkih knjiga staroga i novoga zavjeta, pak ovo pravilo
već se može naći u slovenskom nomokanonu, odakle ću ga ja po
Mihanovićevoj krmčiji podjedno s grčkim izvornikom maštampati.
Laodikijski kanon naći će čitalac po tekstu moračke krmčije pod
brojem 6. medju objašnjenjima. Spominjem sa zahvalnošću, da mi
ga je g. Nićifor Dučić prepisao. U zagreb. krmčiji upravo na ovom
mjestu nestaje nekoliko listova.
U svim ovim pravilima ističu se poimence samo istinite ili prave
knjige staroga i novoga zavjeta, lažne osudjuju se tek općenitim
riečma, ne pominjući ih pojedince. Ali ovako ne mogaše ostati za
dugo. Broj lažnih ili bar sumnjivih knjiga rastijaše od dana do
dana, od raznih sekta bijahu to ove to one osobito hvaljene ili
poštovane, u mnogobrojnim spisima prelažahu od ruku do ruku te
* učeni Pitra kaže samo ovoliko: nihil (est) quod retro ab anno 303 aut
305 inde ad antiquiora tuto duxerit (Juris eccl. graec. mon. I. praef. pag.
ХХXI).
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 93

i pravovjernima bješe dana prilika, da ih čitaju. Crkveni pisci, da


bi pažnju svojih pravovjernika svratili na opasnost koja im grozi,
da bi svoje čitatelje upoznali barem s naslovima onih zabranjenih
plodova lažne nauke, stadoše unositi u kanon istinieh knjiga kao
dodatak popise knjiga lažnih, apokrifnih. Tako dobi kanon staro
zavjetnih i novozavjetnih knjiga rašireni oblik, izidje podpuni index
librorum prohibitorum. Ovakih indeksa valja da je bilo u potonjoj
grčkoj crkvi vrlo mnogo, niti se brojem knjiga podudarahu medju
sobom, već prema okolnostima mjesta isticaše jedan indeks poglavito
ove, drugi poglavito one apokrife. Razumie se, da ovaki slučajni
popisi nijesu dobijali zakonite sankcije u crkvenim sinodima, ali
s praktičnog gledišta dobru su uslugu činili čas kao koristna opo
mena ljudma književnim čas kao naredba dostojanstvenika crkvenih,
koji imadjahu vlast u rukama, da svojim podčinjenima ovo prepo
ruče ili nalože, ono zabrane. Već u apostolskim konstitucijama
pominju se VI. 16 (Pitra I. 324) lažna 2:2) iz Šri ovog za Žратоб,
a iz staroga se zavjeta ukazuje na pija) iz žтохрофх Мосšo, xxi Еvo/
zzi. АдŽу, Наход те хzi Azpio »zi "HNiz zzi row трбу пxтрizgyov,
фSopozovi xx тž, žХћ9six; 3)(8pž. Iz devetoga vieka poznata je tako
zvana „Stichometria“ patrijarka carigradskog Nikifora (f 828), koja
je broj lažnih knjiga znatno povećala. Iz staroga zavjeta ovdje dolaze
ovi apokriti: Evoz, пxтрiggz, проasuri logip, &zó iz Movašto,
žvžхти; Moustog АЗgzžu, EX25 х 2 Модž3, НЖiz грофјтоu, Хороуtoo
профžтоu, Zхуxplov пxтрд, ložwou, Bхробу, АВрххофу, Есхић), xxi, Azvrš)
фsодетсtrozфx. Iz novoga zavjeta: Перiодо, Петроо, перiодо, Поžwou,
терiодо, Qоužv, suzrºškov »zrž Qоužy, доzy i žпостблоу, Кkip svто,
zЕ Ђуxтiov, Пођохžстоu, Поцšvo, zzi Еgуž. Ovaj popis Nikiforov
posluži, kako se općenito misli, izvorom nekomu nepoznatomu piscu,
kojega djelo Synopsis sacrae scripturae dolazi medju spisima s. Afa
nasija (sr. Athanasii opera omnia II. 154), gdje se gotovo rieč
po rieč ponavljaju gori pomenuti apokrifi. Najposlije ne zna se
za izvjestno iz kojega je vremena kanon što se nadje straga iza
фuaestiones et responsiones Anastasija sinaitskoga; samo toliko svi
historici kanona dokazuju, da nije Anastasijev. Kad bi zapadnim
evropskim naučnicima bolje poznata bila, nego li što jest, bogata
literatura crkve slovenske bugarsko-ruske i srpsko-ruske, to bi oni
već davno svratili bili pažnju na slovenski prievod istoga kanona
u izborniku od g. 1073, za koji se zna da dopire do doba bugar
skoga cara Simeuna, dakle u početak X ili već konac IX stoljeća.
U ovom se zborniku čita na listu 253 b. pseudoanastasijev kanon
94 v. JAGIĆ,

pod ovim naslovom: „Ilсндора о 3. кљннгљ н келнко же скљне ткxљ“


(sr. Gorskij - Nevostrujev Описанiе синод. библ. II. 2. 389) što je
doslovski prievod grčkoga naslova: „тер тојv 3 (2:3)tov »zi бах
тоотоу žхтд. (Cotelerii Patres apostol. ed. Clericus I. 197). Da li
je većim pravom u slov. prievodu istaknuto ime Isidorovo, nego li
u grčkom Anastasijevo, to treba da presude ljudi, koji se bave
crkvenom historijom; ja ću samo pripomenuti, da još nekoliko puti
Isidor dolazi gdje je rieč o lažnim knjigama. Tako u zborniku
ХVI vieka (Опис син, библ. II. 3. 601) ima pod člankom Afana
sija „o orрехеннихљ кннгакљ“ podpis: от Недора; a Sreznevski
navodi iz zbornika XII vieka: cлоко отљ кннгљ склтаго Ilcндона
(valjda pogrješno mj. Ilсндора) u СвbдЂнia itd. nro. LII str. 198,
što se bez imena Isidorova može naći već u Zlatostruju, zborniku
bugarskog cara Simeuna, sr. СвbдЂиiи, itd. nro. XXII. str. 15. Sva
je prilika, da se ovdje Isidor pominje po tekstu Nikonovu, o kojem
ce biti odmah rieči.
Kako navedeni primjer iz izbornika svjedoči, popisi istinih i laž
nih knjiga biše prevodjeni na slovenski jezik već od samoga početka
naše crkvene književnosti. Izbornik od g. 1073, dakle izvorno si
meunovski, ima osim pomenutog tobožnjeg „isidorovskog“ kanona
još jedan članak „о нароунтинxљ кљннглxљ“, a to je kanon Joana
damaskinskoga, koji je u djelu Joan Exarch od Kalajdoviča na str.
133. naštampan naporedo s istiem tekstom iz Exarchova prievoda
Damaskinove knjige de fide orthodoxa (о практн кљрт). Оba prie
voda ne podudaraju se posvema te bi za kritiku Damaskinova
kanona koristno bilo razlikost slovenskih prievoda uzeti na um.”
Оd potonjih pisaca osobito je važan za slovenske indekse Nikon
Сrnogorac (f 998), kojega djela u grčkom jeziku još ni izdana nisu,
a u slovenskom prievodu dolaze u dosta starim rukopisima. Sr.
Sreznevskoga cвћдЂнiн и замљч. о малоизв. паматникахв mro.
LV. U djelu Nikonovu, koje nosi naslov „Тактиконт“ dolazi čla
nak (слово) „о глаголемљIхљ скровенљихљ книгахв“ (Опис, синод.
библ. II. 3. 30), koji čini se da je bio rasadnikom one množine
tekstova o istinim i lažnim knjigama, što ih donose razni pozniji
* U starijem prievodu, sudeći po rukopisu, koji se nalazi u izborniku,
dokanča se kanon riečima oвaкленне Наним култгемнста (žпохžХоф,
ºložwou sozyskiотоб, a u prievodu iz samoga djela o прављи кврт ima
još dodatak канони стинxљ апостомљ нже Клниентоиљ (»zvove; тођу
žrtov žпостолом дих Кућу суто.) Ali ni ovaj prievod ne nadje u grčkom
izvorniku rieči »zi šпотомži доo, sr. Credner I. c. 248.
SLOVENSKI ТЕКSТОVI КАNОNА. 95

ruskoslovenski zbornici. Јa ne mogu reči više nego li čini se, za


to što izvorna teksta Nikonova „slova“ nijesam ovaj čas mogao
dobiti (t.j grčkomu izvorniku nema još ni danas traga, a slov.
prievod nije mi ni po rukopisima ni po štampanom izdanju pristu
pan). Моje nagovieštanje“ osniva se ipak na tome, što se u raz
nim slov, zbornicima članak o istinim i lažnim knjigama navodi
upravo pod naslovom Nikona. Tako u rumjancovskom zborniku br.
446 (to je ustav crkovni od g. 1522) str. 714—15 u Vostokova
dolazi ovaj naslov : отъ посланій преподожнаго отъца нашего ІІнконд
о глаголемыхъ танныхъ книгахъ поклzдній ідко сретнуескад соуть ин
сдній; isto tako u zborniku br 449 (Ustav crkovni od g. 1608) na
str. 716 u Vostokova čita se: Склzдніе прѣподокнаго отъца Инконд
о отреyенныхъ книгахъ. U sinodalnoj biblioteci br. 185 po opisa
niju Gorskoga i Nevostrujeva (II. 2. 505) pominje se isto tako u
zborniku XVI stoljeća članak отъ посланін прѣподокнаго отца ид
шего Инкона о глаголемыхъ танныхъ книгахъ поклzдніе, ако сретн
Yеска соуть с'пнсдній, i opeta taj isti naslov u zborniku XVI sto
ljeća br. 323 iste biblioteke (II 3. 664). Iz ovieh primjera, kojih
će jamačno i više biti u drugim knjižnicama, smije se izvoditi, da
su svi članci o istinim i lažnim knjigama u slovenskoj literaturi
kao nakalamljeni na raspravu Nikonovu, izvadivši iz nje osnovu.
Меni se čini ovaj momenat dosta važan a ipak nije do sada na
nj obraćena tolika pažnja, koliku bi zasluživaо. Рita se, gdje je
Nikonova rasprava stekla toliku popularnost, da li već na sloven
skom jugu ili istom u Rusiji? Za Nikona nije još riešeno, gdje je
prvi put preveden na slovenski jezik, da li u Rusiji ili u Bugar
skoj? Učeni pisci kataloga sinodalne biblioteke, Gorskij i Nevostru
jev, ukazuju po nekim znacima na slovinski jug (sr. Оп, синод.
библ. II. 3. 22). Nasuprotiv prof. Sreznevski 1. с. 293 nastoji
dokazati, da je već kod prvoga prievoda imao posla ruski čovjek.
Njegovi dokazi vrlo su znameniti. Kad bismo pristali uz mišljenje
Sreznevskoga, mogli bismo si protumačiti, kako to, da se do sele uz
mmožinu tekstova o istinim i lažnim knjigama ruskoslovenskih ne nadje
gotovo nijedan južnoslovenski. Ipak može biti tomu još i drugi
uzrok. Zalibog gotovo sve starije južnoslovinsko, osobito što do
piraše u bugarsko-slovenski viek književne radnje, propade bez
traga, ako se nije kojom srećom sačuvalo u ruskim prepisima.

* Gledaj niže pod brojem 5, gdje se saорčuje tekst, koji mi poslije do


dje do ruku, te moje nagovieštanje potvrdjuje. . ، |
96 v. ЈАorб,

Мi dakle, kad bismo i pristali uza Sreznevskoga, da je Nikonov


taktikon kao posebno djelo istom u Rusiji preveden — a moglo bi biti
da je preveden na sv. Gori u ruskom manastiru — opet još ne
mamo dovoljna razloga tvrditi, da nije bio bar onaj Nikonov članak
o lažnim knjigama poznat na slov. jugu već 12—13 stoljeća u
slovenskom prievodu. Sastav članka o istinim i lažnim knjigama
još i u poznijim redakcijama iznosi neke južnoslovenske elemente
na vidjelo. Pravo kaže historik ruske crkve Makarij (Исторія
русской церкви V. 254.) da su ruski vladike i pastiri duhovni
sastavljali indekse lažnih i istinih knjiga „конечно на основаніи
такихъ же индексовъ греческихъ и болгарскихъ издавна су
ществовавшихъ“. Samo su ove rieći odveć орčenite. Нtjelo bi se
izbliže znati, kakvi bijahu oni „издавно существовавшіе“ grčki i
bugarski indeksi. Donekle ugodi i toj želji A. N. Рypin, izdavši
već g. 1862 (u prvoj knjizi „лѣтописи занятій археограф. ком
мисіи, u raspravi: Для объясненія статьи о ложныхъ книгахъ)
tekst indeksa XIV. vieka, iz rukopisa pogodinske kolekcije, o ko
jem se misli ne bez razloga da je potekao upravo iz bugarskog
izvora. Kako ovaj čas nemam one knjige pod rukom, ne mogu
pouzdano reči, na kakom osnovu Рypin smatra onaj indeks bugar
skim tekstom bez svake primjese ruske (razumie se ne s formalne
već s realne strane). Аli uzmimo, da se zbilja smie reči, da je
ovaj pogodinski indeks upravo onakav, u onom obsegu, iz Bugar
ske donesen u Rusiju — opet ostaje neriešeno još jedno dosta
znatno pitanje: koje su sastavine omoga bugarsko-slovenskoga in
deksa samo prevedene s grčkoga, što li je u njemu dodatak izvorni
povodom apokrifske bugarsko-slovenske književnosti. Тko bi htio
odgovoriti na ovo pitanje, trebalo bi da mu kojom srećom podje
za rukom da u grčkoj crkvenoj književnosti potonjega vremena
poslije Fotija, pronadje što više tekstova grčkih o lažnim knjigama.
Za clelo će ih biti u kojekakvim zbornicima in usum monachorum,
ali se to možda još krije u prašini raznih istočnih knjižnica te ni
izdano nije. Slovenski tekstovi apokrifa, u koliko se podudaraju
s ukazaniem sastavom indeksa, dokazuju očevidno,* da je čak ono,
što bi se po riećima indeksa moglo smatrati izvornom slovenskom
radnjom, samo prevedeno s grčkoga, kao što na primjer gotovo

* Оvdje se imaju na umu tekstovi izdani od Тichonravova, Рypina, Kos


tomarova, Sreznevskogа, А. Рopova, zatim na jugu od mene, Daničića i
Novakovića.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 97

sve, što se u indeksima prisvaja popu bugarskomu Jeremiji. Ne


može li se u takovoj prilici lako doći na misao, da i sam bugar
sko-slovenski indeks nije u glavnoj svojoj sastavini ništa drugo,
van doslovni prievod s kakova grčkoga kanona. Mi imamo do ovoga
časa toliko dokaza o cjelovitoj neoriginalnosti starobugarske knji
ževnosti, da nam se prije može oprostiti suvišni pesimizam nego li
optimizam. Eno još g. 1866 pisa više spomenuti ruski historik
Makarije (V. 254) da su se neke apokrifske razprave „суди по
названiaмљ: громовникт, коладникЋ, воронограи и под.“ po svoj
prilici pojavile istom u Rusiji. A kako je malo prilike vjerovati
tomu, vidi se najbolje iz ustanove Nikifora ispovjednika, koji u
glavi 45. evo što govori: тiv žпохžХофw Пxõkov »zi riž Хsyópevz
ppov roХ 67 × 2 × 2 сахтwодобрих ћ x xxxvд од 6 у 2 од Хрт &yeacta.
pš{r}\х уšp sia (Pitra Jur. eccl. graec. mon. II. 331, Spicileg. Sol
mense IV. 390—2). Tko ne vidi ovdje u povro Abruz i xxxxvoobriz
grčke izvore slovenskim „gromovnicima“ i „kolednicima“?
Ne može se ne žaliti, što istraživanja o sudbini grčkobugarskog
indeksa na zemljištu ruskom, u književnosti ruskoslovenskoj, nijesu
još jednako dalje doprla od prvih ocrta. Profesor Tichonravov
obeća već g. 1863., kada je izdao znameniti zbornik паматники
отреченнои русскои литературњи, posebnu knjigu o tome pitanju,
ali koliko ja znam, nije do danas ispunio svojega obećanja. Sve
što dojako imamo, to je svod raznih redakcija ruskoga indeksa, koji
je naštampao u predgovoru pomenutog zbornika, na st. I—XII, uz ove
rieči: Историческое изученiе разнообразних њ редакцiи и спис
кстатњи о книга хљ истиннвлxљ и ложнихљ“ сравнителњно СТЕ,

греческими и ко го слав и неким љ индексами апокрифических њ


книгњ привело мена кљ заклкоченiко, что древнеко Россiеко вљ
различнљи времена СЧИТАЛИСЊ ЛОЖНБIМИ И отреченними слућ
дукопцiи произведенia. Svodni tekst u profesora Tichonravova za
koji on upotrebi mnoštvo raznih rukopisa, broji upravo 100 ko
mada raznih apokrifa. Ali koliko je od one stotine prevedeno
s grčkoga, koliko li izvorno sastavljeno; i opeta koliko je u slov.
prievodu s juga doneseno u Rusiju, koliko li u Rusiji prevedeno
s grčkoga ili pak izvorno sastavljeno — na sva ovaka pitanja ne
daje profesor Tichonravov nikakova izravna odgovora, a niti njegov
zbornik ne može svagdje odgovorom služiti, jer su ondje uza sve
staranje poštovanoga profesora ipak većinom naštampani tekstovi
iz novijih rukopisa ruske redakcije, te se istom poslije mnogim
ušlo u trag po starijim južnoslovinskim rukopisima bugarske ili
RTAR. IX. 7

Bayariste
Stadtshit, it tºok
MULTIN
98 v. JAGIĆ,

srpske redakcije. Pitanje dakle o sastavnim dielovima slovenskoga


indeksa ostaje još jednako ne riešeno. Sudeći po riečima Ticho
nravova, naročito po obliku jednine когославинскимљ, smie se misliti,
da je njemu za ono doba t. j. do 1862 godine jedan jediti južno
slovinski indeks poznat bio (valjda onaj isti pogodinski, koji je
Рурin izdao). Da li se je od onog vremena gdjegod u Rusiji ili
izvan Rusije ušlo u trag još kojemu južnoslovinskomu indeksu,
nije mi poznato.
Nekoliko godina tomu nazad ustupi meni (sada pokojni) profesor
Grigorovič jedan indeks srpske recenzije, koji je s ru
skoga izvornika preradjen te dotjeran na srpsku re
dakciju. I to je dakle svojega roda uniсum te već za to vriedan
da izadje na božji sviet. Rukopis sadrži samo četiri listića na ar
tiji u šestnajstini, ispisana sitnim slovima, po 21—22 redka na
jednu stranu. Sudeći po pismu može taj odlomčić biti iz XVI vieka,
stariji neće biti, ali težko da će biti mladji. Ne umiem pravo pre
suditi, da li je na tim listićima sačuvana upravo izvorna radnja
srpskoga prevodioca s nekojeg ruskoslovenskog teksta ili je to samo
pozniji priepis iz nekojega starijega spisa, koji bi bio dotjeran na
srpski već prije, n. pr. u petnaestom vieku. Po nekim pogrješkama
gotovo bih smio vjerovati, da na tim listićima sačuvani tekst nije
prva radnja srpskoga prevodioca već samo potonji priepis. Nasu
protiv sa svom odrješitošću može se izreći to, da naš tekst nije
što drugo van preradjeno t. j. na srpsku redakciju dotjerano djelo
rusko. Dokaza tomu ne treba daleko tražiti, ima ih dovoljno u
sadržaju indeksa, kako će se niže vidjeti, a i oblik nije se sasvim
oteo rusizmima, sr. n. pr. ruski oblik participija oyмерљ mjesto
oyмрљлњ i još neka mjesta. Da su izdani ako i ne svi, a ono bar
neka čest ruskih indeksa, mogao bih, kako mislim, pokazati upravo
ruski prototip našega teksta. Što je u Kalajdovića na str. 208-212
naštampano i ono ako baš nije po rukopisu starije već mladje od
našega teksta, podudara se ipak u prvoj polovici na toliko, da se
vidi, kako je svemu tomu bio jedan izvor; u drugoj polovici ako
Kalajdovićev tekst odstupa od našega srpske recenzije, za to se
podudara gotovo rieč po rieč s jednim rukopisnim indeksom ruske
recenzije iz kolekcije Grigorovičeve koji takodjer dobih od pokoj
nika na priepis te pribilježih iz njega sve i koliko spomena vrie
dne razlikosti na svojem mjestu pod brojevima. Taj rusko-sloven
ski tekst Grigorovićev stariji je od srpsko-slovenskoga, što se vidi
i po pismu i po artiji (pamučnoj), za cielo iz petnaestoga vieka.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 99

Tekstovi s objašnjenjima.
1. Kan on Afana sijev po krmčiji 1262. god., list 1969—196“.
Тог о ж де (sс. Молилсни) о о уза ко не и и х и к и нг и к њ ат и де ке
т д г о по с м а и ни пр x 3 дин у њ ни го.

Кетњкаго закљта кинг и к. н. дное, келнкоже ни ноденки скок, књ.


грамати Битике, некоде, лекнтике, унcла, ктори законе, 1(нсоу)се
нактник Соудне Роуе ц{а)рстка хетмрн, книrи двоке паралипомена
двоке, књ. едник књ. кингахњ Њздра двоке, књ. едникки кингах, псалмин
притуе кекмнснисти“ пиксин прснеик Нокњ. пророка два им десете книгм
кедини“ и по томе НСани, Неремна с Кароухомљ, плати н посланик
пророуњское, Незекнмв, Данимљ. Кокаго же закљтд кинrи се соут.
кеy(a)нг(е)мни хетири митовоко, марково, лоухино, неолиоко. Де
нини апостолњ посланни скорила светике апостоме седим на(ко)
кле посланике кедино, петрови дки, наодиока послдина три, ниоднио
кеднио, паклока посланни хетири на десете: Нолма Богослонца еткри
кеннке. Кинги снке не отстаклени оуко кљ правила књ, поунтакмм же
соут“ првмоудрости сомомона, првиоудрости снрахова, Есенри, Ноу
днев, Токна, нарнца емоке оухеинке апостолњско н пастири.
Grčki tekst iz Pitre (I. 571): Тоб а о тоб šх тi: ) 8 tog ras
т и x ? - š n t G то Х 7 g.
"Ест тоivov rij, pév подziž, дихŠixт, Pip) iz rф floud vä кávra, sixo
сiдо тоazürz Yap . . »zi za ovor/six тž тxр ЕВрхо, тхрхötöота . . .
Гévsove, stvo. "Ердо, стx Леотxov »zi psтž тобто Арiguoi xxi Morów
тд. Дsurepovoplov . . . Кособ, о тоб Nzоћ хх Крита хоa psта тобто ћ
"Роб9 xx xõõt; š37; Валдебу ВрХlх тšaoхрх xxi voortov то уšv про
rov »zi беотероу сi, šv pop) tov &pictustrzi rд де трirov ха тетхprov
броlo, si, šv. Merž де тхотх Парх Метоušvov протоу хxi деотероу биоlo, ti,
šv p?) lov propolysva. Elта Есдрх, протоу хzi беотероу, биоlo, si, čv.
Метž Šе тxtra pip)o, Ч'zopov »zi šiji, Пароџizi, stra "Exxxтатаст“,
хоa "Азра žсу žтоу. Про, то оток, šav »zi 163. Kad Morov Профита,
of pev 36дехx si, šv poplov žроробџsvo. Etта Нахiz;, lepepiz, xxi
cov zотф Вароду, Орђwo »zi Етато)“, хzi usт” хотov "Isčeyr) xxi
Дxvii) . . . Т2 38 тi, xxvii. . . . čar . . табтx EUzrºšМих тžaoарх,
xxтž Maróodov, xxтž Мархоу, хата Лоuxžw xx xxтž ložwnv. Етх
»zi psтž тхотх Пpž> &постó)ov »zi Етотома хzóомxx xxxoću svzi
тov žпостблоу žптž, obro; Iz»фроu pév piz, Петроu 38 доo, str.
Tožwou resi, xxi psтžтхотх, Тоодz pix. Про, то оток Паблоu žпостолоu
sisiv šпотома бехxтšcaхрв. . . . хzi тžму Тоžwou 'АлкохžХоф. . . .
Врлiz . . ob xxvovi (opevz pšv, rsтuтtop sva čе тхрх тоу катipov žva
*
100 - v. JAGIĆ,

уyфazsa 8z. . . . Хорiz Хохоџбуто, хz Хорiz Stož, zzi. Eno je zzi


Iowд% zz. Торiz; zzi Адху? zz)ovyšym söv žпостоЖov »zi o По улiv.
Prem da sam ja ovdje u grčkom tekstu koješto izostavio, opet
je još uviek slovenski tekst kada se poredi s grčkim tako pokraćen,
da od svega Afanasijeva ne osta gotovo ništa do li puko nabraja
janje knjiga. Znamenito je i to, da se u slovenskim prievodima
pominje u naslovu „деветок“ посланик, а и grčkom je 25. Za cielo
je prevodilac pogriešio, pročitavši mjesto 79 samo 8.
2. Kanon Grigorija bogoslovca, po krmčiji 1262 godine,
list 197“. Скет дго Трн гор ни Бог о смо к ца от и смо не си о
T 1. Х же к н Н ГМ Х h. 3
Прљкике Битне и по томе неходи нмекнтик“, к семо у унска н по
томе ктори zакони, н по томљ (псоу)се н соудне, Роуељ осминс,
декетне же и десетик књинги укцини ца) скла и паралiпомена,
послидн же Њздроу нимши. Стиховнике же петори отв нихнаке прекин
Нокм, п по сеин Давид“, и троке соломоне ккмнсндсти, инсин пикснеик
н притхе. Н плахи такожде доуха пророуњска књ. кедник књ. oysо соутњ
пнслинксмљ дка на десете (Оснке, Миоch же и Михел третнi, к сниже
ilонмљ нпо тоши Нона н Мкдним, Илоуи же Микакоумњ и Софоннх,
Мг ган нпо томљ Zaхарина н Малахних кдним оуво и ктори Неаним,
н по томе позваннк II креиним из илада, н по сем Њзекимљ н. Данимљ
како Благод (а)ти. Кетхлго оуко закљта положих, двадесете н двоке кннги.
Се жензнунтако нокаго закљта книгни“ . Матови оуко напнса 16 кртомњ
vowдеса христока, Марко же Штлмин, Моука же Мхан, ксви же Ноанипро
поквдинке келнкин невеснин шљсткиннки. По том же дnvшним прт моу
дpих, мностомљ, хетирн же ни десете Плклока посланина, седим же скор
имxк Никокле кедино, дкљ же плки Петрокт, трн же Ilолноки, Ilоднна
же кесте седима. Ксе нилши которнике же скљне снxљ, не соутљ Блнжине.
Grčki tekst (Pitra I. 654—655): Тоб žrrow Гот (oplov тој &sолбуоu ...
Протiот Гšveat: Eiz "EŽодос. Леотizów тs.
. "Егзит Арсело. Етx Дsотера: убио;.
"Етет Красо, zz. Критxi, Pool, дубот,
Н 3. švižта деzžто те 3:2) о прiže, BzovЖiov,
К2. Пzpz)\sin busyz. "Ea/zvoy "Ecopzv črs:
At 33 ст/rez, пšvте, čov прото; 163.
"Елет2 Azpió. sizz rozi, Xolovovrsz,
"Ezz) nazorić, Абу 2 zz. IIzpovizi.
К2 пšv8° čuoto; тwsbуzлог профтхоу
Mizv pišu siaw & Yozgђу о додеzz,
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 101

'Qтik x Ауф- zzi Myziz, о тргос,


"Етет. ПођХ, sir lovz., Ардаха,
Nzобу те, Ауфххофу, те žzi Sopovize,
Arizor, sizz Zzgхрiz; zz. Мxxx/izg.
Miz pev otós. Asотšez o Hazze.
"Етгitº o »krilci; Isogriz, šž pošpove.
"Етет lečexvi) za AzvržХоu (špic.
Аруžz, pšv škrozz до 22. sizод 22).ouc,
"Hön 3 želi vsi zzi všou uvarretoo.
Мzrazio: уšv čez Jev Egziol. 82%uzтx Хротоб,
Мžсхо; 8 Trzhin, Aouzž, Ауxiž3.
Пža 3 ložwn. хiрu“ ušli za obрхwофотос.
"Елет2 прiž-si: Töу торбу žпостоЖov.
- Дšих де Пxõ)ov réоazoš. r. Šтато) zi.
'Errž až zbogzi, čv Izzopov giz,
До де Петроо, трsi, 8. ložwoo Trž)w,
Toboz 8 žariv šрдбигл тžaz. šifrić.
Е то де то отov žzтд., обz šv Yvºncizić.
Оvdje se slovenski prievod posvema podudara s grčkim tekstom,
samo što je u sredini jedan stih izostavljen; osim toga u prievodu
se kaže: ceаке нзнхитио а и grčkom stoji žrtavci (изнунтан). Što
je šv Yvnaizi, prevedeno Блнжине, može se misliti da je prevodilac
pogrješno imao na umu šv mºkratze.
3. Kanom Amfilochijev, po krmčiji 1262 godine, list 197- 197“
198“ Свет и го М и филох ни к Сем со у ко у от и х жде кн н га књ.
Rеткаго закљта кинги китнк и по тоим нсходи, мекнтики же сpк
дник книги нилшн, по них же унсла н по тоић кторм законе, к сним
же I(исоу)са нактина приложн н Соудне н по томе Роуељ н царства же
устири, Парамнпомена же кннги дкок. К сним же 16здра книгм прљкике.
н кторике. По сеин стиховнике петорм кинг и рекоу кљнулимто подкнги
размну нихв страстнi Ilока, пслмињскине же кннти примежноке доушли и
нсцRменнке. Рехешн же н Соломона моудраго Пpнтњус, НЕкмнснисти
н пиксни прснешк. К сни же приложн пророка два на десете. Осно
прљкаго и по тон, Миоса ктораго, Мнxка, flонма, МЕдно и Токно,
Ilоноу (оврази трнднекињик стрмсти. Наоу им же по ннх, н МиFлкоуим
н по томе декетаго Софони“, Мг тким же нZaхарно, двониеннтаго
же ангела Малахно. Ск ннин же кљдан пророкни хетирн дрљзаго н
келнкаго Нодно, Нереинко оу инлен уго н тинкљинка Незекнла, посмљд
наго же Данила. К сним же прилаганот, Ксенри нЋцнн. Нокаго же
102 v. JAGIĆ,

заката смотри ми кинг и глаголороу квангелисти у етири пpнкимн


тљимо Матова н по томљ Марка, нмаже Моука третни, приможиви
ути Нолим, мити хеткрктаго ик прљкаго висотоко повелвини грошока
во сина сего подовим зовоу кемин књзгласнкша Бога слово. Принин
же кинти Моухчи и кторине сксоуда изврдним го приможи по снки Па
има првuоудро писакша црвквамњ посланни дклцрн седмљ, к Римлином.
кедним, нже подованете сњкњкоуплатн књ. Коременомљ двљ, књ. Талатом
же и књ. Кфесномљ, с инилже ка Филнпнсномњ нпо томљ писаноуко
км. Комиснем и к Сомоуниномљ дкт, дкљ к Тимо ово, к Титоу же и
км Фимнионоу, кокетождо сдино, н кљ Евртомљ еднно. Ксти же
протек о сљворних, посланинки“ нкцнн оуво седми рекоше, дроузн
же трн токмо подовлетњ, pљше, прнети Нико(к)ме к дино, кедино же
Петроко и Нолново кедино: ивцнн же трн н к ткињ дкљ Петрово
ирнкилоти н Ноднио седмоке. Отњкрљкеинке же паки Нолново нкцин
oysо прилагакоте, множаншн же уоужде глаголоти. Се не мњаке ноке
правнмо да Боудетњ Богодикиовених пнслинн.
Grčki tekst u Pitre 1. с. 656—7: Too žY tou 'Ар фихоЖio u šх
тбу тро, 2 #Хеuxov i žu. Pov терi тј. хот ће о по 8 # a soc.
— — — — —

тiv Krlow, str. "Ердоу,


Лsursov те ту рkonv šest pipkov,
ps& živ Apopoos, stva Asurepovoplov.
Тооток Incov простiós xxi rob, Критže.
"Етета тiv Pook, Bzoosov те тšaoхрх,
Врлоu... Парх) siropëvov & Yе до Врло.
"Елдрх- šп хото, протос, Sió o дефтеро.
Ђ37, стутра, тivте до 23)оu, šрб,
Хтеpotvrx tº ž8)ок похikov trgov ló3.
Чаху бw те рip)ov, šupské, фоzov žхо.
Трст, 3 х Хохорбуто, тоб софоб, Пxpopizi,
Exxxтоихате, "Аврх т" хč rov žaрхтov.
Тхотх. Профјтх, проart{\si rob- 3638xx
Осте протоу, ст. Аркос том дефтероу,
Мухizv, Tor), Аpдizv, zzi row топоу
'lovžv zотоб тоб тртреpow тžSouc,
Nzoор. рет хотoos, Appzzoop, sir švvzrov
Хopovixv, А С(xtów те хzi Zхуxpixv,
Диоupév vs žre) ovМx) x/izv.
Ме9 ob., профžтx; pavôove rob; тžoazpx;
Паретпостiv rov pištav Haztav, -
SLOVENSKI ТЕК8ТОVI КАNОNА. 103

Тереуіху те сортx9f xxi ростxду


Тstзx.p, ёсухтоу дё Ахмір.

Тобтом тросеукруоов ту Есётр тwек.


Кхуf; дx9Axr; бох и.о. Врхоо: Хёусу.
Еoхrsмстx; тёссxpx; дёyou yöyou:,
Мхтbхоy, slтх М3pxov, оi; Аooхду трітоy
тросösic, дрі9уs rду То&vvтv Yрбуф
тётxpтov, Хххх тротоу бфе доуихтоу:
Вроутб; удр оiду sixбто; тобтоy xxxф,
Мёрстоу у схутх тф Особхбуф.
Аёyou дё pipХоу Аooх? xxi ту деотерху
(Тутфуxx}олжoy Пp3?oy хтостдоy.)
Тд схебо; 8:й; трості9s тісёxxorй;
(Тду тоyё9уфу хfpozх тду 3тбатохом
Пхохоу, софф; }pxфхутх тxi: ёхххлоix';
Етстолх; ді; &ттх, Роухос уix»,
"Н урд соуйттеу тод; Кору8too: до,
Ту трдс Гхххтx; ту те под; Ересоос,
Мs9 by труёу Ф.Хіттоic, elтх ту }ерхушёуту
Кодхосхеба, Эссохломхебо доо,
Або Троöёо Тіто те xx Фдёром,
Міху ёххстф, xxi под; Е?pxious pixy.

Еісу, ті Хотду; xx9o7.xx; ётотоXх:


Туё; рёyёттх фxow oi 3ё трёi; ибvxc
Хрйvх дёysc8х, ту lxxфВооріху,
Мху те Пётро, тобт Тохwoo yixy.
Тvё: 3ё, тх: тpsi: xxi трд; хотxis rх: 30о
Пётроо дёyoутх, ту loxyvoo 3 38дбиту.
ТАy 3 "Атох3хофу той Тохwoo тgму,
Туё; изу уксуорсу о тxeios дё ye
N69ov Хёуорту. Обто: x}еодёстхто:
Кхмфу 3, stn тфу Эзотузостöy yoхрфу.
, I ovdje su u prievodu nekoji stihovi izostavljeni. Оsim toga
prevodilac ne pazedi na smisao prevodjase robski rieě po rieё.
Рехешн жен Соломонд, u grékom: Тpsi: 3 х, Ходорфуто: , valida
je prevodilac mjesto трёis citao épsis. Смотрін ин кингы глаголюцlov,
u grékom: 5px po 33Хор: Хёугу; prevodilac ne shvati öpx kao
substantiv nego kao imperativ od glagola infinitiv фрху; Хёусу imao
104 v. JAGIĆ,

bi mu ukazati pravu konstrukciju, i zbilja u prievodu je kazano


глагомороу kao da je u grčkom Xerovтх. Кторине скcowда извран
наго, оуdje rieč кторине nema saveza, pošto je izostavljen sliedeći
stih, na koji se u grčkom proteže riv osvršрху. Нже подова сте
сквњкоуплатн, u grčkom: ž. Жрт ováлтеw, prevodilac čitaše ž. Кст,
же проуee, grčki: ciev тi Жолдw; rieč sisv proteže se na predjašnje
u slov. prievodu izostavljene stihove, a prevodilac shvati sisv т
Холдv zajedno kao jednu izreku.
Već ovih nekoliko primjera bit će dosta, da izreknemo oštar
sud o prevoditelju. Njegovo znanje bijaše vrlo ograničeno, prevodjaše
kako mu rieč po rieč grčki tekst dolažaše pod oko, ne pazeći ni
nalo na smisao.

4. Каn on a po stolski po krmčiji 1262 godine, 57°. Нз може


и н е. при к н мом њ и по стом с кн и к нот и у њ с км и њ . . Пра
R. H. M. 0 „Пe.

Да Боудоути же клим ксвим прнуктинком жен мнрљскимљ лкодем, кннги


уљствимке н скетике, кетњxдго о уво zиктта" Монстони книгм петори“
Битне, нcХод, мекитнке, унcма, ктори законк Ic(oyc)а накгнiна кингм
кедини, Соудике кннги кедини, Роуељ едним Царства у етиpн Пара
мнпомена книгм двнни дкоке Њздра кннти двокс IGcotpљ еднни
Макакенскике кннги троке: Ноки еднни Псалтир“ кмним Соломоне
кинг и троке прнтуе, кекмнснисти, пиксни пљснеик Пророка дка на де
сете кинги клини Пророка Нелнке кднни, Неремнним кеднни, Незе
кимени кедним. Књнт же снхљ приписани више намн поoyхатн камљ
конике дити кннти пртио удрости многооучениго Снриха. Наше же
кингм снртуњ нокаго зављти кевангемни д. Мате соко, Марково,
Моуунно, Нолноко. Павлока посланнгл .д., Петрокт. посланин дкт,
Нолнова посланни трн, Никокле посланнке кедно н КОднио, Клниен
токи посманн двљ, н заповљдн каиљ епнскопомњ иноко Кмнментомњ
књ. осморих, кннгах, прљдани, нxкже не подоклети првди ксвин.
поунтати, соуцин радн кљ нихв танно“ ндкинни нас, апостомљ.
Grčki u Pitre I. 34–36.
пе. "Есто де Орју пža, »kmetrois zai kzzoic, 26xtх зеЗžaрих хzi žrtz, rij
pèу тxxxii, 229 јут. Мојсšto; rivre, Гevects, "ЕЗодос, Леотиха”, Архерој,
деотерсwépcv. 'Imacij reč utoč Navi, šv "Pou8, šv Bzzi?ебу, тšaaхрх Па
ракеторivov, rij- 3:3) co toy huspöy, 232. "Есарх 20а Езоте, švº Мах
»zВаtov, трiz. Tog, šv Чакторico, š» Ускорбутог трix, караџtz, exх ко
састоak, župa 2-pirov Протоу žezažio, & Haziru, š» Istspicu, evº
TelextђХ, švº Aavoj), šv.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 105

"ESobey && Spју просtrepeta Sto pxy8žwsty Spay tou: »šću; thy Scotху
тоб поkup28 сUg Херау.
Ћpštepa čе, толšati rije »zvije 328 izme, suzršktх тесахрх, Маri) zicu,
Мžрхоu, Лоuxž, Tožwсо. Паблоu šпатска дехxcšaoхрес, Петроu šпотској
35о. Тоžyvcu, psi, Izzó3o9, p. iz Ic}дx, piz KNipsvog žтато) х 202
Кx 21 датx{x, opју тој, епохапсе да šрој КХtiv svog šv exто 337 fot;
прстефtovnu švz, ž, zo Žрђ дурсалsisty eri zavrtov č:2 c3 &у хотxt: prvatizá.
Kal at прiЗsts plov rov žпостikov.

5. Niko nova rasprava o a pokrifnim knjigama, po


rukopisu od godine 1397. -

Čemu se i ne nadah, dopade mi posljednih dana do ruku dobro


tom moga visoko cienjenog prijatelja, tajnog savjetnika i direktora
carske peterburžke biblioteke, Afanasija Fedoroviča Byčkova. On
se brzo odazva mojoj molbi te mi dostavi tekst rasprave Nikonove
o kojoj govorah u uvodu, u dva priepisa: jedan po rukopisu od
g. 1397, drugi po štampanom izdanju Nikonova taktikona od g.
1795. Puno sam zahvalan g. direktoru za tu pomoć, jer je potvr
dila moje nagovieštanje. Rasprava Nikonova sadrži zbilja u sebi
sve najznatnije sastavine, na koje bješe poslije nadovezivano ono,
što se čita u potonjim ruskoslovenskim popisima istinih i lažnih
knjiga. Ona se punim pravom smije smatrati glavnim izvorom sviju
mnogobrojnih članaka o lažnim knjigama, osobito ono u uvodu is
taknuto pominjanje imena Isidorova mislim da se uvuklo u slov. tek
stove iz Nikonove rasprave. Zato neka je ovdje naštampana ciela.
Потревно же естњ намљ кљдктн (št. izd. кт.датн) о глаголемикљ
скрокнихљ (št. izd. coквовенних њ) книгдxљ, ако келнкљан Мфандске
глагометљ, ако глаголешљина скрокним (сокровеннии) кннгли сретнуњс
кљна сутк, да с такокљин ако ст древннин премириоти Рниманти, нике
(нко) сутњ сина: Ilсндорљ, Мдамљ неноxљ, Мамехљ, закљтн патриарљстви
(патрiapшестiи,) момнтка Носнфока, Мсенефт, Смедадљ нКЛодадљ, за
кљтљ Монсеовљ, кознесенке Монскеко, рамин Соломонокн, Hмнино
открокенке, Нелино кндљике, Софонкнно открокенке, Zaхарвнно от
крокенке, 6здр и открокенке. До зде ветхато писаним сутњ. 0врт такот
же са н другим многа кљ размнуњнихт стапнслинxљ (St. izd. писанiихЂ),
tмаке ДостонтЋ стилтруктн кљ сурннхљ прихтнихљ книгдмљ н кромљ.
онкхљ не подованстљ нмиљ (отнудљ другим принилтн.
Нокаго же сутн сiu Itakoкмљ покрсти, Петроко отљкровеннке, оки
хожден на ноууенним дпостомљским, Карнакнио послАннке, Плклоко ДЂ. —
цини (št. izd. дЂинie), Павлоко откровеннке, оуунтeмљство Клниен
106 JAGIĆ,

тово, Hгнатљкеко оухеннке, Помнкарпоко оухеннке, коулгтелне отљ


Варнаки, коултгемне отљ Матфfa (št. izd. Goмљи). Сним покаго сл.
веткимљ оуyнтакт са отљ Сидора (št. izd. Исидора). Кљ другљинхљ
же окрктакт са прљдљилинслина (št. izd. пpћднаписаннан) livкокла
поквстљ Ако Пакова кст, никонего кврнним (евреина) а не апостола.
Н паки овкоженике Поднново глаголемоке Богосмококо кљ снxљ скро
вештихљ (št. izd. откровенiихЂ.) прнунтакотљ. li obave eлим непри
итна сутљ, стока котати да сутк. Н нити сутљ н не прнунтакоти са
кљ скровнихт (сокровенихт.), сутљ же страннљи. Множе пIшетљ кљ
кединомљ откровенiн кже надљинсуктљ Богослококо, кже рivita (sic! Št.
izd. pБчiо) о размну нихљ иуклxљ глагометљ, такококе пншетњ (št. izd.
пишутљ) ако кретiка пљкокro lодна се и не Богослока. Другоке же ке
мнконе прнатно нестњ н нcтoмљкокдно интрополнтомљ кесарнскимљ. Пакљи
овpт такот са Мндред нOому (št. izd. Goмљи), рекше скатихљ апостомљ
н о снxм дваннхљ глагометљ кљ изложенн Дмилскннови кже о срест хљ
о сресн Мкдiинистин (авдјанстБи), глко кљ снxљ множаке оутверджда от
ca. Hна и многа кљ ноктиљ окрктикот са непрнутна н плус свершено
отпадатемна, н.другла пакли сикхоке (št. izd. смЂхомљ) нcпомнена, н
другим ни снце ин тако, но окауе непрнатна мкоже кљ ветскиљ
накоко глаголемоке кљ кеткомљ i Пастире. Кљ сеиљ оуво степнсанин
надпнсукт са оуказљ глагола сније зрн на нсконн, кто же отљ откци
ст, самљ кств отљ ствсецњ пастира, накоже ви глагомамљ никтоже пакљ
нако отљ отњцњ кљ скљднтелњстко никоне отљ ннхљ принесе нмн кљ
помннлнне когда. Н овихе уто реусиљ о такокихв, ако кретнци о уво
за кже стстакнтн нит, скоa (št. izd. своко) среск, кљждо рехе накоже
рехе он же царљ, нже к мртопнсцћ напасанин (št. izd. написаннњи)
књск сатанник и лкоже тамо пншетњ, ако мљжноглагоман на Бљ пнши
скатихљ мухеннд. Hна“ (št. izd. и инан) множаншана стипнслина
глагомко, лко отљ снxљ хрнстнимнт кса скока пнсанних наунутњ не кљ
роклтн н к погикемљ Будутљ. IIЗваки ниск Боже отљ снxљ кстxљ. Кљ
кидљннко (št. izd. вћдЂнiко) же кашеuoy tхаке окрљтокомљ поможнхомљ
здљ оутверженим флдн. Н плкљи зде Божественим поможник прикнма
оуткержакоцид наст, о такихЋ. Сватљихт, апостомљ пракнмо 7: лце кто
можним писмина неутннихљ кннги мко склтљим прљдљ церккiо к на
родљ накллетл на патуку модемљ, н прнуњту, да нзвержетњ сл. 6-го
совора пракнмо 63: нже мљжно отљ крагљ нстннт спнслингл (št. izd.
списаннан) мухеинкоиљ смокеса ако да хрнстоки џухеннкљ ове сун
црлотљ и к нектрљо прнкодатк смишарла не кљ церккн пред модин
Yњстн покемкекакив, но тл оуко огне кн прт.датн. Сним же прнкилко
pan Hмн ако нcгниномљ (št. izd. истиннимљ) кннилорниљ (št. izd.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 107

внимакошњла) проклнни лемљ. Отљ снxљ кснxљ нзванн наст, сине


вожни смоке н нзин (št. izd. наст) отљ сттн дну кома момнткимн
теве рожњшла н кснxљ склтмxљ миннт.

6. Rusko srpski indeks knjiga isti nih i lažnih, po


rukopisu XVI stoljeća, s razlikostima teksta po ruskom rukopisu
ХV stoljeća.
Отк д по столњских ћ Zд по кљ дн.
При кнмо с кет их и от њц и наш нxк тнi. нже кљ Hн кен.“
П. Не подовлетљ ширских, скстакленiн“ фами и глагомитн књ. црн
квннн ненсправљенних, кuirљ увстн, не тркио нcправменia“ кеткаго
закљта н нокаго закона. Мре мн к то мљжним пнсанia“ помагметљ књ
црнкки н поунтметљ н ако светuе не Блазно“ модеин, пре же Б8детљ
прнуњTннке, да нзкрљжет се и кннги да скжегзт' се.
II. Б8дн же камљ књским кнirи“ проунтати кет хаго закљта: петоро
кнirи Мојсеоки” Битiн“ н нсходи, мекнтнко“, у нcла, кторозакон
нoе“ lcsch накнић, Свдia, Pзељ, Памел“, у етири царљсткia, oстaнци
царљство, 6здри двон, халтирљ, Соломонови“ први здрости н притун,
Филон, пнавски, Пвсни пљснеик, Скмнстасти“, Џоке, Пророци“ sl.
locia, Лиоск, Мнхел, lонмв, lони, Мвдед, Навик“, Софонia, Mr.гел,
Zaхарта, Малахia, lepeuta, leseктнмв, Дантнмв, lcaia.
III. Но ка го“ за ко ни к нf г и Станкгемfе“ снреун д. суанкгемнстн
Маткоен, Марко, Мвка, lодник Дванте апостолњско“, Посманia chБор
них апостолњских, седмљ“ Iакокле едно, Петровн дкљ, lоднновн
трн, lздино едно, Павлови д. посланiн, Мпокалнп'cн, lодник злато
оусти, дрзго. Нови златоустљ, третie“ жнтiе его, Трнгорје Богослови,
уктенie“, Каснмfе кесарiнски, дрзги Касније, трети“ шестодневннки
ето, Поднне Богословљ, lодини даидскуни“, посланie lo(анна) дамас
кунд Козив, lоднне схархи, Џоанно мљствнуннки, сенаннти“ Грнгорје,
декапомнти Грнгорје, Грнгорје“ папа рни скu, Трнгорје акрагански,
Razlikosti drugoga rusko - slovenskoga teksta kolekcije Grigorovičeve.
* dod. о напнслиникљ. * скстакленихљ фамиокљ. * но ток мо не
прикменим. * макла спнсанia кннж нам. “ на сљRмазнљ. * dod. ска
тиа. * патерљ кннгљ монсеокихт. * Битie. “ меквнтнкљ. ** деоу
торономfa кторозаконfe. ** плмља. * coмомонн премудростн прнтун
фнмонљ пепељскин. ** екRм. снраховнуњ некљ. ** пророкљ шествим
десктљ. * dodano аккакоуиљ. *“ нокаго же. “ тетроканителie. “дванia
дпостолскла. “ посманtн дпостолњских, седињ. *“ третсе кннгм
жнтie ero. ** mjesto yњтенie ima: снимксар, рек ше треод, устiva.
“ третее шестоднекецк, его. * dodano Петрљ дамаскинљ. *“ сена
никљ. ** јеđan Грнгорie izostavljen.
108 V. JAGIĆ, *

Грнгорје синантљ“, Трнгорје двоесловљ“, Курнмљ имехандрљски, Кернлк


fервсомниски, Курили смокенски, Дfоннсiе Ареопагнтњ, Hрним“, Петрн
pвски, Спирндон„“, Zмата“ илтица, хепњ, Мнастасiе сннанские гори,
Мелнисiе лмехандрљски, Сruсон, Богопрiешци“ Ск докie“, Карламљ,
lодслфи, Ефремљ снринћ, Мазник, Hнмв, Hнконк Мип санке, 6еодорк
eдeскин, Пасмфе“, Генаде зоквин златострви, митопне ци“ родосмокia,
Гливина, Бисерв, крвница,“ илргарнти жеш укогњ, Меводе парламски“,
Каснмfе ново акмеини, пуела, митопнс.“ келнкше горм, locнф, илти
тник,“ Козим нидикопловљ, Козил халкидонски, 9содорљ стадiнски,
Псалке снрiАнник, Доровен, Деоптра глаголема. Zрњцимо,“ бетани ске
тих, отљци, дрзги встике нконiнски, Пандектљ, Мнионнск, Мнтiохе,
lсве снраховнум,“ смокоположник“, законинки, ф.-словк, Мидрен кро
дики, Данiимљ странинке, Спнфлије Купрз,“ Iакок, жндокнић, свдевннкћ,
иннен“ књ. Yктомих, књ нихже напнсдно“ жнтiе скетихљ пророк,
напостом, некетнтели нетрлстн изуеннуњскue, Патернке ступ твски,“
Плтернк, перере“ кiек скме.
IV. М. кнf г и мнж ни х н“ с к пн са нf a c i u cisт к нx” же не по
до Б летњ“ др њ ж и т н. |

Снстакленин мностiн фамим гредите књсн кврнiн, дрзго гредкте


крљстš ткосиз књдрзакаше“ се на зеими, Мдашњ, Снохв патрiapºcн,
Снсниока“ иолнтка, Мда или закљтљ, рамим Соломоноки, Illinno osк
плкменie, Icafuо кнд кнie, Ixкокмил покрств, Петроко овим кменfе,“ ови
ходн апостомксцјн, Карнакнио посланfе, Павлоко дканfе мнжеко складно“
Плклоко овњакленie, evanbreмfе отв Карнаки, станкгемfе отк 6омт,“
Парилипоменк,“ у то орла сламн књ. Какумови књ Персиiко. Свтљ н ним
мљжна смокеса сia“ књпроси 1o(аниз) Богосмокв, ске естњ смиши
пракедни Полнне, Кароломом соки књиросн кљ когороднијн, епнстомfa o
неделн, о дрљкт крљстнљиљ мњгано н хожденfе Петрово по књ3несенiti
христоко (ин), уто отрохетеин Христа продакллн,“, у то риЕн по свха
ходнмм, дкт ство христоко, Богородици“ хожденfе по изклињ, могh
адмиле, уто седим цифн под, нник стдкли, ниена агпсломљ, о смеж st.

*“ сним интњ. ** дкоecмоксцљ. * Прнији. “Спнфндонiн. “златла. * Бо


гопрiнисцт. ** ек'кодiи. “Полф, Пикеми илника сiискин. “ гроногрлфт.
*“ кpиннца. ** uефедин парланкскин. “ митопнсецљ. “ илтифiинт.
** днеопитра зоконимнзерњцало. ** ic. снр. ovdje nema. * кнпрљскин.
** кл. инвен хетн кљ. ** напнсанд жнтia. ** dodano: патернкљ Те
powсомнинскин. “ пехери. “ можнихљ. “ достонте. “ кљдроуж
дишs. “ снфока. *“ п-км ов-fa. ** складено. ** фоиш. * парл
мнпомена. *“ соути же и над многи отљ м жесловесникљ сложена.
** продамљ. *“ Богородицино.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 109

таник хрнстокихв, уто познети овљдјко“ крата невесила заткорет се,


н попа клинвтк,“ и пренfе дiиколе се Христоим, о пастннници Ма
карia pни скаго,“ уто трн урњици нашли сто, о Соломонн царн и о
китокрасе Елснн, корзни,“ о дванадесетљ iикоклнунхе глаголема мн
сткица, и" о изхеннцкмљ мнжно написано књ пророкох, Георгiеко
изуенте како от, Дадлна цард изуенк, Некстнно“ изуенте нарицаоце
его царска сина, Нпатјево“ изуенте у то сед инжди виери неединждн
оживљла, Клниента“ инкурски и нимх многих. Дакндоки пљсни,
Софонiеко овљакленiе,“ уто Христа кљ попи постакн, како Христос,
плзгош, орамљ то Персија попк Блмгарски“ нз мегалн, Биха кљ нављкњ
на керзнмоке ком8.
V. Csт же межди кожњсткимин пнcмнин мњакна пнсднia, настано“
оти сретнко им пакост, некЋждњиљ попoкoмљ н дiмкономњ тмљстне
зворнуњские“ сем скue x8дје номоканзицн, по иолнткинкохе“ може књиe
номнтки о тресавицахи, о нежнтехн,“ о недвSExм. Сте“ књсе сретнци
илинсаше, ни скcти отмци тип. нже књ Hнкен приреко двховнои, отњ
црнкке кожfе нзистак ше н вуснfе трке н издроканfе пагванос, лко
плскем, отњ пшеннце нcгрњг ше“ и инхтлија нxк проклеше, а скетих,
мпостом, запокљдн и скетих „“ отњцњ клионе н правнло келнкue
сњкорине црнкке скетне кнiru, tхаке прт.даше скетник црвкклињ на
sткрљжденfе квpк, нxже прикослмкно“ спасти доуше, књ.“ еретнув
скис (отрехениме кнiги запокљдакше не приницати сже ссти краги ко
жfн. Н cie ccTљ издроканfе ткхно,“ нинже откодетљ отк Бога н при
кодетљ књ. Ексоин књ. патзвв: прљкад кнira парктомоко“ снреу, остро
гог, ктора астрономfa“, третia землеuspie, хеткрити врлхевнике,“

** опоздатљ овљдного. *“ анги (= Ангелн 3) попа кленоутљ. *“ о


п. макарји рнискоић. *“ касни н короуни. ** počima ovako: соутњ
же н о моухеннцЋкљ крнко складено тако их коже естњ истнн пл. ин
сана књ. иннта хљ устiнxк имн кљ прнмози хљ георг. itd. “ никнтнно.
** Goyнатљско. ** Клниси токо антнpнскаго. * Софонfека овљакленia o
дрект крестаљим мњгано, уто Хрнста кљ попи стакнмн. “ Бом гарљскин
нзом"гамљ викљ кљ накexљ на кер знлокљ комоу. “ настана. “ ство
рннуески. “ иолнткеннкоиљ оу селмскихЋ поповљ мњанкма. *“ о
нежндкxљ и о недв51 xљ. ** cielo mjesto ovako: Gретици књилн нcндзими
црљккљна предлнia и правила апостолњским пншоуре мож пад смокеса,
скатi Hже погоноснiи отњцн нже кљ Никен седиаго створа ком"ки пл
гоумним приреко до укокиноко јtd. *“ нстoргљше н попалнша нису ти
нxв проклаша. *“ скатихљ и Богоносних, отњцњ нашнxљ канони и
правнмм скатим келнкia . . . ** dodano: похитаоце. “ и кљ ерет.
“ ткxљ. ** rkp. парфљтомоко, u drugom tekstu: нартолон рекше
острoмoгљ *“ мстроношља. * Харокннкљ кљ нихже свтљ кса кi.
опрокетнихљ лицЋ. -

4
110 v. JAGIĆ,

књ. инкже свтљ кћсн к. отпрометннх, мнцњ sктрнинхи и птнунхе, се


же ссти а.“ тимо ское хрлинти мрљтко н метлети орломљ“ и настpe
Бомњ и крмномљ, зиiемљ, кликомњ н књслкимљ мотмињ sквреuh, e.“
громокинки, 8. именia, 3. мтсеци окрзакет се“, н. комединки, е. заме
тане“ ... инсмљинки, ми, синосвдеци к. влахокинки кмњxквкорн“ птнцлин
нsктрин, н дрзгое хрлин трецинти,“ 8xo sњкннти“, крани“ грлуетљ, петеми
поетњ, пњск кнетњ, свињ страшене око трептнтљ, кмњхоклита размнхил
питнике кнiта, књ нихже ссти пнсано о стрезахњ“ кови књслуњские ерн
тнуњскuе, о хистки злих н доврики.“ Еврзешн ернтнуњскимљ мнждин и
остраклиши светли пнсанта, еже тie за м. днн на мнже сепнсаше. Такожде
н прохiн книгм“ о изуеннцик, но Благоктценiн сретнуњских“ много,
sктздоунтци кi. кнirљ, књ нихже везвини моде квpвкоти, кмњxквкоре,“
нџsти дни рожденia своето, синови ползуенie, spoна“ жнтiо н Етдних.
нмплстехн“ остакмикоти Божlко поморе н призикакоти вtсоке на помори
а не кљ двце свдни Божiихв, ако никcтњ се покемљиiе кожfе ин отв скетике
дпостомљ првдано ни Богg upљзњско н ненакнстно, какоже кторо нAо
мослsжемfе, отљ Бљсоки сретнки настдно неки ждамњ на патзва нxљ
двшмиљ, ако плекели посрндт пшеннце,“ по глагомв господно нже

*“ превоe. ** mjesto ovoga i dalje što ide ovako: корономљ, датлеuљ,


pиџоутљ мотмиљ sккреиљ, кепремљ днкмиљ, кол'комљ, мета котњ sufемљ -
н pицати риciо н медвидеuљ. ** е. грошокинкљ .s. uмљиeиiн.
** окрвакит сл. ** uетанie. “ кмљxквоце. “ ске есте храмљ
трернтљ. *“ звоннтњ. ** odavle napried u drugom tekstu ovako: ко
роногран, коуроклнкљ, оком нгљ, отне зоуyнтљ, пест, кости, мишепнскљ
мишљ поми (?) погризети, ждва кокохе, кошка к окнт, им . . цм
дрожнтљ, сонљ страшенљ, смљпца срљтнтљ, нзгорнт, нпуто, огни пнџнти,
нскрд нзљ огна , кошка мак кметљ, падетљ умококкљ, скву а оуглскете,
кон, pжетњ, вамљ на камљ, потоуннкљ размну нихљ птице, пшеми,
pиви, трмки шоумнтњ, дреко кљ дрекоу мнстљ шоумнти, сорока порекохе,
датемк, жом на, ком кљ кости гости прiндетњ, стљноџемкљ, мопатом инкљ,
кљмxкоканia paЗмнхнда, поутникљ книга . . “ о стрљу акљ. *“ dolazi
ovako: нже есте Богомљ отрехено, однехт моун"нихљ, уто к перкин
дни моуни Мдамљ свткоренљ сретнки написано, а не кљ перкин дне
моуни створн Богљ Мдама, понеже смљнце н моунд, sктзди невесним
сктнорн Богљ кљ средоу, Мдама же с ткорн Богљ к патокљ. Како ко
црешн нект гласе кљ едннљ двни рожденie Mда име с моуноконспоквдатн.
Евроуешн сретнуескимљ м жмиљ д остака скатла пнсанiи нже тн кско
трндесати днiн на мака спнсаша “ ковн. ** еже соути кинг и сре
тнуескид“ sктздоутсцљ кi. sкљздљ, дроугљи sкљздољтецљ к. знкздљ,
емоуже нме шестоднекецк. ** ктроукоце комxкоукоти. * рока.
** напастiн н размнхникљ смрљтен нказнен к смоужвакљ (?) н кљ
коуплакљ, к решесли кљ нцнти сконит. Безоумiемљ остава Божiо помоцњ
** dodano: разжднжоуцн плашени кљуних, моукљ.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 111

рехе хркви нxљ не зинфлети ногим не згаслетк“, не кт.деце пнсанio


глаголециз дире улок ккњ. запокљдљ Божјко пртствинтњ д нисти књ сект.
еритнуњска пнсанin Дрљжатн и кмљxкокаија нxм ктрокатн ишетљ, св.
ткин кст ми сретнки да Б8детњ проклетњ. li upe Hљки да хокни отњцњ
кљдле такова 8 сект нмн књ хедах, нмн ниетњ слим тожде ткорнтн,
да нзкрљжет“ се сана н се онљин сретнки књскин да видетњ проклети
и напнслиiл ти на ткм, да скжетвти се, по пракнмо скстихи отњцњ.

K ovomu indeksu neće biti suvišno dodati nekoliko objašnjenja.


Naslov. Premda spominjanje apostolskih zapoviedi isto kao
nikejskoga sabora nema historijskoga osnova, opet se taj naslov
vrlo često nalazi kod ovoga članka. Na priliku u nekom zborniku
ХVI vieka, koji Sreznevski prozva dubenskim (sr. Свћдннia и зам.
о малоизв. пам. nro LVII, str. 319), čita se rieč po rieč isto ovako.
U Kalajdoviča na str. 208 kaže se samo: отљ АпостолњскихЋ za

** za ovim ide u drugom tekstu sve do konca ovako: оти мностомљ


предино Бистњ скатимљ отњцемљ -тнi. нже кљ Hнкен за поклдашм
прежде ккроклтн кљ склтоу о трошца н крљстоу господико н кљскресе
нiо его покландтн см, матерњ Божlко утнтн нскатим пророки напостоми
н моухеинки н скатнтеми, нкинги склтма поунтати нинжз доушм спастн
нзвити кљуних моук. и кврокати писанiо тихт и књскресенiо цртвих.
н у латн страшнато соуда, н кљЗданiо протнке димоил. м отрехенихљ
кингл Екгитникн Мотл Содошлант, нотникодљ к на ни приннцатн, аки
жена Мотока прествинкљ заповвди ингемљскоуко овратнса кндктн Содомљ
н Бисте стом пљ слант, и до днесе. Такоже нимнт аре кто Божјко
злпокиде престаннти (а н)исти сретну ескал пнсанia oy севе дрљжатн,
(се) есте крагљ Божјн н ком ккованiо ихљ ккроватн нисти к то, с ткин
ст, кскин сретнки да Боудоути проклатн. Лце которин откцњ доухок
нин кљдал оу севе такокаго кљ синткљ и кљда а то, к покалнiи сто
иметњ смоу к томљ по такокiе дукатн прieима его на удстое покла
нie Rезљ опнтниiн н Безт, отмоухенia qркокнато, нми нисти смиљ
тожде ткорнтн преже реуснила сiд сретну ескал ком ккоканia, да нзврљ
жет са сана по пракнмомљ скатихљ отице н ст, прежефехен ни ин сре
тнки, ст, ткин да Боудетњ проклатљ, а напнсан над та на тклт сто да
скжгоут сл. М. нже кто не покннети са покемљнicuљ скатихљ апостомљ
нже склтимљ оцемљ (а) предлша н по томљ склтип створљ оуткер
диша прикими сконин, плус же доухомљ склтмиљ, нже предина цркклик
хрнстокимљ по ксеменнтан. Н сније кто нже не повиноуетса сен келн
цки црнкки, еже есте Софја прешоудрости кожја и Царнграда патрiapx(ov)
еже естњ ксеменљскин прикосликнин, црквамљ пракнмо нилтн и коже
покемиша н поткеpдиш н предлша склтiн дпостолн кљ сконxљ пракн
мљxљ н склтiн Богоноснiн отњцн, снце лце кто такокимљ пракнмомљ
не покорит са ни ктрохет нмноукорнтљ нан и нити мака соурз, да
Боудет проклатљ.
112 v. JAGIĆ,

поквдећ, а и сhronografu rumjancovskom (opis. Vostokova nro.


456 str. 791) ima ovo: отљ дпостолњских љ zanoвљдећ, пракимо ска
тихљ отицљ тип. нже к Никен совори о написанимxљ кннглxљ можнихт.
н неможнихљ. Kadšto pominje se u naslovu ovako: Правнмо скатихљ
о кинглxљ (Опис рук, синод. библ. II. 3. 573.) ili orљ нpaвнмљ
сватљихт, апостомљ I склтихљ откуљ о кннгакљ нxже подовлет у естн н
нxже не кнниатн ни хестн (Опис син. библ. II. 2. 577). Već sam
napried rekao, da se kad i kad ovaj članak navodi pod imenom
Nikona.
I. Uvod u indeks izvadjen je iz 59. pravila laodikijskoga sabora
uz pooštreni dodatak kanona apostolskoga. Upravo ovakov uvod
imaju takodjer tektstovi Kalajdovičevi, za tim iz Nikonovieh pan
dekta izvadi Sreznevski (СвЂдЂнia izd. 286) citat laodikijskoga
sabora, koji ondje ovako glasi: ико ни мнрљских, составленихљ
псалмокљ глаголнте кљ црнккн нн ненспpлкменљихљ кннгљ унткте, нљ
тљнио непракленин нокаго и кеткаго закљтa (dovle laodikijsko pra
vilo) и нже кто микендпнсантина неувстикмxљ кннти акти сватљи пома
глетњ на плгоу Боу н кмнpнкомљ н мнодемљ, да нзкержети са н книгљи
ти да скжигоути са (е ту, тž фsоделifexрх тоу žaеpov Pip) iz os žrz
другоaisis, širi Möух, тоб Хzоб хzi тоб xxiipov, xxózi
šпi тis éxx)\roixg
psiatro Coteler. Patres Apost. I. 451, Pitra I. 27.)
U moračkoj krmčiji, o kojoj nešto znamo preko g. Nićifora Du
čića, a potanje govorit će on o njoj u Glasniku, glasi pravilo 59.
laodikijskoga sabora ovako: Не подовлет, укожднxм калмови глаго
мити књ. цркви укожднн же рад ми глаголкот се Соломонокн н инккњ.
нвки књ, нx'же не покелтше соцн књ. црвккн глагоматн, нн книге по
унтатн ихнике правнла не покемљше, ни тек мо рехеникс мракнли кед
каго н нокато закљтд. НЕлнко же подовлетњ кннти унстн кљдхато н
новаго закљти, се соутњ“ Битiе мнрв, нcлоди нз, Ступта, Мекнтнка,
Унсла, кторн закони. Инсоус, нактник, Соудiе, Роуом, Gceipљ, царства
хетирин, Паралипомена двок книги, 6здра дкок книгм, Жалиоке фн.,
Прнт've Coмoмoнке, Скмнснисти, Пљсни Пксникињ, lовљ, Дванадесте
пророке, Исаја, Нареuia, Repoyхоке плах, нпосланfе н Езекинлк и
Данимљ. Новдго же закљта кннти се соутњ. Granbгемiл хетнри- Мат
oеоко, Маркоко, Моуунно, Џоан ново. Двинia anoстолњска, Посланiн
сњБорнинх седим, ске соутв се Паков мке еднно, Петрова дка, loан
нока три. Поднно едно, Пак мока посланia yетнpнилдесете“ књ. Рим ма
номљ еднно, књ. Коринтеомњ дке, књ. Гаматоиљ еднно, књ. 6фесомљ
еднно, књ. Филнпнсеомљ еднно, књ. Комисломљедно, књ. Солоуниномљ дке,
књ. 6иреоив едно, књ. 9iuooеко две, књ. Окта едно, књ. Фнанмонведно.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 113

A pravilo 60 apostolsko glasi ovdje ovako: Mце кто мњакнко пн


Cднiе неYњCTHEIНХЕ, сретнки книгм лко скети књ. црвккн првдњ к сеин
поунтикетњ на патзва модемљ, н цркок нош8 приуљти да из кржет C6.

II. Kanon starozavjetnih knjiga ne pominje onih knjiga, što se


po izražaju nekih grčkih kataloga žvтi)êyovczi, kao Gсенрк, Нодном,
Токнia itd., kojih ni Afanasijev kanon ne priznaje. Ipak je spram
Afanasija višak u tome, što su Coмoмоноки првиоудростн unesene
u kanon. Tekst naštampan u Kalajdovića dodaje još poslije 6 сдри
nekoje knjige, kojih u našim indeksima nema. Nasuprotiv slaže se
Kalajdovičevo izdanje s našim tekstima u dvjema dosta znamenitim
glosama: jedno je Памел, prije „četiri knjige Carstva“; drugo je
Фнмони пјанскu, poslije „priča“; i ovo i ono zaslužuje nekoliko rieči.
Paleja dolazi u ruskoj književnosti vrlo često. To su zbornici
starozavjetnih historijskih tekstova, u kojima je biblijsko pričanje
o sazdanju svieta i čovjeka i o dogodjajima onih davnih vremena
znatno rašireno raznim apokrifnim umetcima ili dodatcima. Posta
nak rieči „paleja“ dobro je protumačen u Suchomlinova (o древиeи
русскои лЂтописи 54 Ученљи записки III): grčki jezik razumievaše
pod i m2)xiž samostavnik ozórixm, ali upotrebljavaše rieč i Tz) 212
često za sebe, bez samostavnika; ovaka poraba adjektiva i zХzix
zavede slovenske prevodioce te pridržaše u svojim prievodima rieč
Памел neprevedenu. Sr. na priliku ovo mjesto iz srpsko-slovenskog
teksta Georgija grješnika: н нитин многимн II д ме на проповндаети,
čemu u grčkom tekstu odgovara najbliže po bečkim i monakovskim
rukopisima: »х д žХХоу похлбу а п х). 2 i 2 xтротте (Мuralt na
štampao je u svom izdanju: »... д. 2. п. zaposтеi i n x) x - 2 дихотizm
sr. Ученљин Заш. VI. str. 432). Ali ako nam je i jasan postanak
rieči „Памел,“ opet je historija ruskih zbornika poznatieh pod oviem
imenom još uviek dosta tamna. Prof. Suchomlinov dokaza, da je
već staroruski ljetopisac, recimo Nestor, mjestimice crpao gradju,
ne iz čistog biblijskog nego iz raširenog teksta; ali meni nije raz
govietno, da li se odatle smie izvoditi, da su već u ono doba u
ruskoslovenskoj književnosti poznati bili zbornici: Paleje. Jesu li i ti
zbornici doneseni u Rusiju s juga u gotovom slovenskom prievodu? ili
su istom u Rusiji postali? da li je preveden, barem iz prva, jedan grčki
zbornik takve vrsti ili je slovenski prevodilac sastavio originalnu
kompilaciju? Ova i još mnoga druga pitanja ostaju sve do danas
ne riešena. Pурin i Tichonravov upotriebiše mnoge paleje, sabi
rući gradju za svoje apokrifske zbornike. I profesor Veselovski
poziva se često na rukopisne paleje (sr. na prim. str. 61 njegove
ВТАВ. IXе 8
114 v. JAGIĆ,

knjige Cљав. сказанia o Соломон Б и Китоврасћ. Ali potanko nije


još nitko razabrao ovieh zbornika, koliko jesu god važni. Njihova
velika popularnost posvjedočena je i time, što je Paleja unesena
u spisak kanoničkih knjiga staroga zavjeta“.
Fil on pija v ski. Smisao ove glose nije protumačen kod Kalaj
doviča, gdje se čita ФилопијанскiH. Drugi Grigorovićev tekst inde
ksa piše: филонљ педељскин. Ne može biti nikakve sumnje o smi
slu ove glose, kada se samo uzme na um mjesto, gdje je umetnuta,
t. j. upravo ispred шксин прснеub. Za cielo se ovdje mislilo na
Filona Karpatijskoga koji pisa tumačenja na Canticum Canticorum
(sr. Fabricius bibl. Graeca IX. 252), a izdavatelji kataloga sinodalne
biblioteke dokazaše (Описанie I. 74 ss.), da je Filonov komentarij
poznat po rukopisima 14. stoljeća te da je iz njegova izdanja une
sen tekst uncнн пикснеик u podpune biblije. Фнлонљ карпленнски
pominje se takodjer u biblijskom zborniku Undoljskoga (Рукоп.
Ундолњскаго st. 3); a odlomci „от кннгљ фелоемена. притцн“ dolaze
u zborniku XVI. vieka u sinodalnoj knjižnici (Описанie II. 3. 677).
Komu je pristupno (u Moskvi ili Peterburgu) više tekstova rasprave
o istinim i lažnim knjigama, mogao bi nam protumačiti, kako je
rieč карплфинскм iskvarena u netwкњскин ili nникњскин.
Još ću pripomenuti, da je u srpskoj redakciji indeksa za cielo
samo slučajno ispao izmedju proroka ЛЕкакоумњ.
III. Kanon novozavjetnih knjiga rasprostranjen je napominjanjem
množine crkvenih otaca i njihovih djela iz grčke i slovinske crkve.
Оvako je raširen i onaj tekst, što je naštampan u Kalajdoviča ;
ondje ima čak nekoliko umetaka, kojih naša dva indeksa ne donose.
* Rieč Памел pominje se u Miklošićevu rječniku sa značenjem "Охтž
теu/o, t. j. kako izdavači kataloga sinodalne biblioteke dodaju (II. 1, 167)
pod palejom razumievahu tada (u 13 stoljeću, najstariji prievod komentarija
na knjige apostolske gdje ono mjesto dolazi, sačuva se od g. 1220 sr.
sinod. bibl. br. 95) prvih osam knjiga staroga zavjeta, ili još običnije samo
pet knjiga Mojsijinih, sr. Опис синод. библ. II. 1. 137, osobito Mojsijin
zakon. U tom ograničenom značenju kanoničko-juridičkom upotrebi tu rieč
već ruski mitropolit Ivan II. (1080—1088) u pravilu crkovnom na crno
rizca Jakova: н кторин законе к намен пишеткса russk. dostop. I. 99;
Makarij ist. cerkvi III. 263. Ali sve su to ruski spomenici — a zar kod
južnih Slovena rieč paleja ne bijaše nigda u običaju? Kod Daničića ne
nadjoh je a ni Miklošić nema primjera iz srpskoslov. spomenika. Istom
učenomu Konstantinu filozofu možemo se zahvaliti za jedan primjer, koji
sam naveo u Glasniku knjizi 42. na str. 240. књ. сен па ме н нки насто
ерон кнfзв. То је u rukopisu od g. 1416, koji sadrži četiri carstva,
ovdje se dakle knjige „četiri carstva“ zovu paleja jamačno radi toga,
što je tekstu dodano i objašnjenje starih komentatora.
SLOVENSKI TEKSTOVI KANONA. 115

Pisci kataloga sinodalne biblioteke navode takodjer više primjera


ovako raširena kazala. Na priliku II. 3. 573 u zborniku 15. vieka
dolaze po njihoviem riečima poslije novozavjetnih knjiga uz druge
još i ovi pisci: lодни аксархљ (to je u našim dobro poznati lодник
еžaрхи) . . каснмен нови (u našim: каснмfе ново лкменим) н хроногракљ
(u nas po srpski: митопнсцњ, po ruski: гронографт, samo što je ta
knjiga navedena pred Vasilijem) . . . жених огљ (i u našim ali dalje
nazad) . . главним. Енсерљ. крнинца (istim redom i u našim tekstima)
. Андрљи оуродикин (ima i u nas) . . ксерлиннт. трн корошена фн
мософљ (ovoga nema u nas). II. 3. 679 u zborniku XVI vieka pomi
nju se, kažu, ovi pisci: Petar ruski, Spiridonij, chronografi, ljeto
pisac velike gore, ustav, drugi ustav ikonijski, stoglav, sudebnik,
12 mineja — sve se to može naći i u našim tekstima; samo mje
sto „stoglav“ dolazi u nas pravije: стословњ. II. 2, 505, u zborniku
ХVI. vieka, u raspravi „отљ посланiн првподовнаго отица нашего
Hнкона“ pominju se medju drugima: Генадне зономин златострвну
(u našim tekstima isto tako, samo što piše златострвн), родосмонia.
хепн. гем"внна. Енсер“. крнн". маргарнт“. (u nas sve isto tako samo
što je vene već spreda navedena), мефодин патарски. Кастлiн нови
(i ova dva dolaze u nas, ali ispred upravo navedenih knjiga). Бо
злф". памед. осни". митмфннљ (onaj prvi bit će naš илсифв ili oафљ,
памеa bit će pogrješno mjesto пуeмa što u našim rukopisima ovdje
dolazi, a onaj posljednji je naš: оснфм матитин, ili uлтафiинт.) . .
гатентљ. Антноxљ (tieh u nas nema). II. 2. 578, u zborniku XVI
li XVII vieka ima više takovieh pisaca, o kojim u nas ne biva
spomen, a za tim još: кнрнмљ смокен скин, петрљ роусскiн, спнридонљ
. кл. иннтн хетљнxљ, н сннакcapи, рек ше трноде хетња (sve je ovo i
u našim tekstovima, ali drugiem redom).
Već iz ovo nekoliko primjera vidi se, kako se razni tekstovi ove
rasprave to sastaju to razilaze, to dodavaju to izostavljaju, te tko
ih ima više pod rukom, mogao bi bez velike muke udesiti kritički
spravljenu svodnu redakciju.
IV. Katalog lažnih knjiga može se po stilizaciji podieliti na dvie
polovice; u prvoj dolaze lažni spisi, kojima se popunjuje tekst bi
blijskih knjiga raznim pričama, ovamo spadaju još i lažna muče
ničtva; u drugoj polovici izbrajaju se lažna vjerovanja, vračanja i
gatanja. Ovako sam i ja obje polovice rastavio te u prvoj pod IV.
biva rieč o lažnim pričama biblijskog karaktera i o mučeničtvima.
U IV. podudara se naš tekst, jedan i drugi, s naštampanim kod
Kalajdovića, upravo rieč po rieč, sve blizu do kraja, samo što je
тx
116 v. JAGIĆ,

u našim tekstima po svoj prilici slučajno poslije иддимљ закљтљ ispao :


моусеок, закљтк, kako se čita u Kalajdoviča. Nasuprotiv nestaje u
Kalajdoviča ondje gdje se pop Jeremija navodi, ovo: уто хрнста књ
попи постави, како хрнстос, плзгомљ ордмљ — čini mi se, da je ovo
Kalajdovič iz skromnosti izostavio.
Оdsjek IV. i V. zaslužuje posebno objašnjenje, kojega ja za ovaj
čas ne mogu dati.
ХI.

0dlomak srpskoslovenskog apostola Feodorova od


god. 1277.
Izvorni rukopisi srpskoslovenski trinaestoga vieka ne dodjoše baš
mnogi do nas. Nadje li se koji s naznačenom upravo godinom,
osobito ako mu je još pripisano i ime pisca, to mu daje toliku zna
menitost, da se punim pravom može prozvati dragocjenom ried
košću naše starine. Evo iznosimo jednu takovu riedkost na sviet
božji kako zaslužuje, pošto je odveć dugo čamala u tmini. Žalibog
nije nego maleni odlomak, dva lista na koži, što ih izdajem; toliko
ih je pokojni Grigorovič, od koga dobih priepis, spasao od vječite
propasti. Ja vidjeh u njega taj odlomak, pa kad mu spomenuh, da
bi vriedan bio da se izda, starac se nasmjehnu, znajući kuda ni
šanim, te mi dozvoli, da si tekst prepišem. Moj je priepis vjeran,
koliko se igda može; samo mu nedostaje snimaka paleografskih,
kojih u hitnji nijesam imao kada izraditi. Nadam se, da će se u
ostavštini rukopisa Grigorovičevih i taj odlomak naći, te će ga u
Rusiji moći izdati, ako ushtjednu.
Po sadržaju se vidi, da je to bila knjiga Apostol, i to ne tako
zvani Praksapostol t. j. lekcionarij, razdieljen na komade prema
crkvenoj godini, kakav je Šišatovački, već podpuni tekst, u savezu
i redu sistematskom. Ipak su ovdje u tekstu na svojim mjestima
naznačene lekcije, t. j. spomenuto je, kada se što kao lekcija čita
Dodane su takodjer glave Euthalijeve razdiobe. Tekst Apostola.
proteže se na poslanicu Pavla k Јеvrejima (ad Hebraeos) od IX.
9. do X. 12 te prekida na kraju prvoga lista, na dnu njegove nu
tarnje strane. Drugi list našega odlomka, ako se i drži za prvi,
ne nastavlja teksta, već na njemu ima konac nekakve molitve na
bogorodicu i za tim zaglavak, epilog pisca. Oba dakle lista bijahu
s protivnih krajeva u kvaternionu te je sve što bijaše izmedju njih
u Sredini propalo – ako nisu ova dva lista naročito istrgnuta iz
cieloga rukopisa.
APOSTOL FEODOROV OD G. 1277 117

Vanjska strana prvoga lista,


stupac a):

CGT CG. uогоушек (ПО

сквстн сквpњшнтн слоу


жедник. туно на Бри
шна и пнтна и разњ
михнинин коренин.
н оправданин IIМћTH.
и скрт: н до кртмене неправде
} ц к
ннко намежеџе. ко кто

Не е. по Бра. х же при
ШbДb iокнкови гре
доуцннмљ влгонк. н R0

лишек, н керкшек, СКH

инко нероукоткорено

o снимку. НG се о TRM

оно. НН крикно К03MG

к Мн телкусо. |b скок
ко крикно књннде кли
ном, Rh стан. RTRYIIO н
знакасник овpт тв.

дце R0 КТО кревно кне


veo н КОЗМЕК), н ПЕПЕМО

Мh кинце кропе. сквpњ


wник освракт. kih

плиткоцки УНСТОСТ R.
комљ мн плус крњкњ. ква.
нже дxous станик CGRG
r

прннесе Бес порока Екн.


у

оцкстнтњ скоксте ка
118 v. JAGIĆ,

шоу б мрљткин кљ дв
r

к екрв мљ. смоужнтн клин Боу


* • ц М.
„КГ.
живоу. н истни ноу ко. не
Rе сок. 5. не. Бра. н сего
радн новоу закљтоу ко
датаи кете вно да се
мpктн Бивши књ изн
Stupac b):

какменик, првстохиле
инки. соурниљ б прљ
ваато завита овито
клинк понимоте ЗЕД
ним кљунато наследни.
Нукле ко закљте семити.
трљЕв јесте викати на
завераваоцаaro. ЗА
кљтњ Бо надњ притвин

ин известинк. а инхе
соже не можете, кrxa
живе кст. завераваки.
TЋИМ Ж6 till прквин БG
r-1 љ -

с крљке скренк Би, гла


нsи ко всакон запове
дн по законоу б нонсе

и неким модем. прик


мљ крњкњ темљуоу и коз
мо се водом и клинок. Yри

кленом и wсофом. Cм

им же кинга и ксе мо
дн покропн rле, сни крљ
АPOSTOL FEODOROV OD G. 1277. 119

Rh 3ЛЕТЕТА. НЖЕ ЗД ПО КЋ
r- * у

ДА К КАМћ Бћ. Н СКнHНКО

н. ксе сњсоуди смоужљRњ

нике крњкнко такожде

покропн. књ. мамљ крњкн


ко кса оцкракот се по за
*
*

коноу н Бес промнтним

крљке не викакетњ бди

нике. потрљка о уво о


r- *

Брази некcнинмљ снма


у

мљ соцвцлтн. сама
r-h у

же невcним моуyњшн

мн жрљтклин пауе снx'

Nutarnja strana lista prvoga,


stupac a):
у б — т. ry-1 o

и еврeo Coy. е. по. Бра. Не књ powк


—=—— —
Кf творена ко ста књин
да. * у

де књ. заокразна нсти


у r

blº Mihlhi Mih. Нb Rh CАМО НБ0


р- }

них двнтн се мнцоу


р- у }

Бжнко о нА ch. нH ДА мњ

нога црнн прн коднти се


} * у

Бе, нако дрхнертн књко


r- * r- *

Днтњ кљ стана стмин књ. на

кса мнта, св. крњкнко тоу

ждеко. А подоваше кмоу


1/ *

многа црн принмати

моукоу б сложен на мн
… * *

pд. ингл же кедни око књ ко

нкун ноу квкњ. књ. бив


120 v. JAGIĆ,

1 ч А - .
танике грљкм. ко срп. м. . . .

криткок, скоко ики C6.

takОЖG MGARHTh хлакои


клинои. ovuркти. ПО ТО

мљ же соудн. тако н ке к
дином, прнкедњ се. књ.3не

се многњинки гркхм. књTo

рок Безњ грљка накнт се.

ждоуцни, кго ктроко


r ц RS К

књ екрк књ. cпсеннке. ко. соу. Књ. ve


r

* м, we Reа стник ко и
uин закони гредоуцi
uи влгои. не самљ овом
зи кецемљ на кcм мљтд.

ткин жрљтка мн. е

же прн носитњ кљноу


коже никога жене ио
гоутњ пристоупаоци
књ сквpњшнтн. а не прв

стално уво више прино

Stupac b):

сним, за не не нити
НH клином, кце CRTECT H

o гртскxљ. смоужецин

ВЛh клинок. оцврсно


Mih. Нh RL HНКЕ. ЕhСПОДин

наник грт Хомљ на коже


МЂTO. HG RhЗМОЖНО Б0
у *

крљЕн конкун н козмн б


APOSTOL FEODOROV OD G. 1277. 121

ц к
поуцатн грккњ. ко. ve.

Ткм же књкоде кљ мнрљ


пет. жрљткт. и прино
шенHко не ЕЊСКОТЕ. ТЕ

мо же сњкрљшимљ ксн мњ
нв. блокавеомати о
грљск не књзнска. тога

pљxњ се прндоу, књ ски

тњцв кинживмњ пн
сано кете о инв. ство
pнтн комио твок, ко ни

ше гле жртве и понио


шеник. злоковеома
ти о грљск не књсхотк.
ни стоколно же по за
коноу прнноснт се. То
гда рехе се прндоу, ство
pнтн комио ткоко ке. ôке

|MMGTh привок. да књTopo

поставлакт. окви
жg скрени ксим.
romih

приношеникин TRNA
Те ква клином, и всаки
архнкови СТОНTћ НД
ксан, не сложе, и том
же чнoгарни прнно

сити жртви кже ни


Оvaj se tekst u cielome podudara s apostolom šišatovačkim,
razlika nema mnogo niti su znatne. Pribilježit ću sve, što je spomena
vriedno, stavljajući na prvo mjesto, kako se čita u našem odlomku:
122 V. JAGIĆ,

IX. 10 техно: текњио šiš. — малежере: намежеџоу. — 13 пепелоињ:


пепемљ šiš. — оскеракете: скерлетњ šiš. — 14 оцкстите: оцкстнтнšiš.
— 15. н сего радн: сего радн šiš. — насмљ дна: насмљдствна šiš. — 16
трввв кест: потрква šiš. — 19 глагомднљн: глагомант šiš. — wсофомљ:
wсопомњ šiš. — 21 скнинко: скнинко же šiš. — 23 невеснда: невескла
šiš. — 25 меногарни: множнреко šiš. — светинке: светини, šiš. —
26 многацин: множнцеко šiš. — прнимати моукоу: моукоу прикемити
šiš. — мнра: књсето мнра šiš. — књ. отшктанике: књ. отњиктанн šiš. —
rieči “реткоко скокеко накн се nema u šiš, kao što nema 27. 28.
Х. 1. ничн: нитке šiš. — приноснтњ: приносетљ šiš. — коже ин
когдаже: кже никогдаже šiš. — 2 инкедниоко: инкднноe šiš. —
3 кожде: кождо siš. — 4. отпоуратн: откдантн šiš. — гркхљ
грљкu šiš. — Оd X. 5 napried nema u šiš. apostolu.
Na drugom listu nutarnjem licu čita se ovo:
na stupcu a):

n. sжтво кеднио osка


сти твоke, cosкстки по
ким трнскихилаго
TH osoаза . . . н * . “
марик стан sце вси ро
Дh удвукскин покr
те, и прнско влажнт.

тни ко иви се кмице жI

мнце прветомом „ком - --

na stupcu b):

Науелник звЋ3Дамњ.

на аси- рано књствка

коци. н сломикумоук. моу

уоу првдњкаракоџи. и не
мљ видернмљ ovu. аска
цакт. желиорник RН
ДЕтн скочнихичк CETETMO

сти, окоринн же садо


АPOSTOT, FEDOROV OD G. 1277. 123

ке. „кит мн сконин ва


говот Ce. прљке пловнi
го виноушенија. owслике
»sowкаоце доврокон њиме
мн контамн мнра сладостњ
казкараоце пМОДОкнадго
зрвина. нмљже свзрт. књ.
шемљ. грљтанк осланак
T CG никомшаоцнице (H. Eh,
нovтовник насица от се ...
i is- грвшини н отегоре
нин вскин дили везаконе
нинин Књ3ркве на иходи
и скик и надви се да и из
моу ославом б првгрвшене
и ин прикти. потврдкљ се
сне стаје н витвеник кнi
ги напнситн вамљ ревно
стно виткиноо важигањим
ник и хотерник проунта
TH стозариан сни писани

* да прљкве књ3рквше о

склтети вамљ оумствњи . .


i sveca. “ довроконким нми

цвнти osnovкаот. oyмњ

нике скcтакм. плодоу же при

спвв шко рек'ше проутеинко.


Na vanjskom licu drugoga lista,
na stupcu a):

оусмидетњ грњTдин. н. дише

кињике сњстави оумастети.


124 v. JAGIĆ,

и не мексичн урњ тогњ и књ

цртвик вник се жених


u sus књкедоутњ. књ. нен
згланкоук, ридости. и ж
зни кљуњноуко. каже Боу

дн ксвињ намљ помоуун


YHTH. Rb EGCK004b. YHNIKE

квни лини.
Написаше же се син кин
гљи. powкоко мене грљшљ
нЛАГО. овечаникин урљ

норнзија, прнутомљ же
днакона 9вора. li Rњ
—— —|- *

днн стороднато и кемнка


го гла Стефана 0уроши.
крамим српскадго. Н архн
-е. * * }. * p-p-e

неппа Нолннкни. Књлт.


r- - r- у r

с s. 4. пе, ннднкта. књ. .е.".

Н моме момко се кашемо у прт.


a. r-m н

повико. гдне соцн н Брд

тним. дце кто б касњ пн


кти б сега непрксецакми
го нетOYњинки. п0ДАДнте

н мнв. првсквpњиномоу. н

пртсикшкомоу н нземљжа

момоу понт мамоу капмн

цоу . . . . помент те грк

шндато урвнорнзија 0е
орд троуднвшлаго се. а

(ко да касн по)менети гљ Бњ књ


АРОSТОL FEODOROV OD G. 1277. 125 .

кмоуже
СМАКД Rb RЋКMI.

Svraćam pažnju naših historika na ovaj zapis. Pisac zove se


crnorizcom dijakonom Theodorom. On pisa „sije knjigi“ u dane
Svetorodnoga i velikoga gospodina Uroša kralja srpskoga i ar
hiepiskopa Joanikija. Po tome, što se Stefan Uroš zove velikim,
te uza nj pominje Joanikije, valjalo bi misliti, da je pisac imao
Stefana Uroša I., tako zvanog hrapavoga kralja na umu. Ali kako
ce se s time dovesti u sklad godina 6785, indikcija 5, što daje
godinu 1277. od Isusova rodjenja? Naši historici dokazuju, da je
Stefan Uroš I već godine 1272. prognan s priestola od sina si
Dragutina, a s njime da je jednaku sudbinu, samo dragovoljno (?)
dielio takodjer archiepiskop Joanikije. Od kuda dakle iskrsoše obojica
pet godina poslije? Нic aliquis latet error. Samo se pita, tko se
vara? pisac li Teodor ili možda naše računanje? Jedva se smije
vjerovati, da ne bude on znao, tko je u njegovo vrieme kraljevao,
tko li archiepiskopovao? a i godina naznačena je odveć razgovietno,
podudara se čak indikcija. Prije dakle nego li ćemo sasma pre
zrieti ovu bilješčicu, računajmo još i ovako. Za arhiepiskopa Ar
senija zna se, da je živio još godine 6771 (to jest na koncu 1262.
i početku 1263), sravni Kalajdoviča Ioan Exarch strana 164; njegov
“sljednik, koji se pominje već 6772. godine (t. j. 1263—1264),
sr. Daničić živ. Sim. 116 , vladikovaše 7 godina (жнт. књ. унноу
хрљдн скокеке лите седмљ kaže Danilo 274), dakle do 1270—1271.
godine. Za njim nastupi Danilo I. koji ne sjedjaše za dugo na
arhiepiskopskoj stolici, tada istom dodje Joanikije na red, koji vla
dikovaše 4 godine. Kako je mogao Joanikije već 1272. godine osta
viti arhiepiskopsku stolicu, pošto je upravljao „прљдрљже првстомњ
светлаго Сакн хетири мрта“ (Danilo 290), ako je istom negdje g.
1271. postao zamjenikom Danila? Tu se još uzima i to, da Danilo
I. nije van koji mjesec arhiepiskopovao, što se takodjer baš tako
za cielo ne zna, jer se u Danilovim životima Arhiepiskopa o krat
koći njegova vladikovanja ništa ne govori. Golubinskij ne mogaše
si drugačije pomoći, već tronoškomu „rodosloviju“ povjerova te
Danila postavi iza Joanikija. Ne mislim, da bi se tim kompilacijama
kasnoga vremena (sr. takodje Glasnik ХХХV. 30) smjelo vjerovati
više, nego li Danilu. Nu recimo, da je zbilja Danilo I. bio samo
kreatura Dragutinova, protiv čega odveć jasno govori životopisac
Danilo (sr. na str. 287), zagonetka našega zapisa ostaje time još
ednako neodgonetnuta. Da pomislimo, da se je Joanikije poslije
126 v. JAGIĆ,

povratio te zauzeo mjesto Danilovo, kad ovaj bi odstranjen, protiv


toga vojuju i opet rieči Danila, koji izriekom kaže, da se je Joa
nikije sklonio „књ странк земмље пнмотискике“, gdje je „по мамљ крв
менн“ za tim i umro. Stanemo li brojiti godine s drugoga kraja,
to i opet obično stavljanje Joanikija do godine 1272 ne pristaje u
račun. Zna se za sigurno, da je g. 1286 postao arhiepiskopom
Jakov (sr. Mikl. mon. 561). Njegov predšastnik Jevstatije sjedjaše
na archiep. stolici sedam godina (Danilo 318: жнтљ же књ унноу
хрвди скокеке Богомљ дароканалго смоу светнтелњства мртв се дм. в.),
dakle od g. 1280 do 1286 ili 1279—1285. Pristanemo li uza životo
pisca Danila, da je pred Jevstatijem bio arhiepiskopom naš Joanikije
i to da je četiri godine arhiepiskopovao, tada izlazi vrieme njegove
pastirske vlasti od 1277 do 1280 ili 1276—1279. U jednom i dru
gom slučaju bila bi godina našega zapisa 1277 tačna.

ХII.

0dlomak Radinova srpskoslovenskog jevangjelja


od god. 1308.
Onaj isti putnik, koji nadje, ne znamo gdje, prije pomenuti od
lomak Feodorova apostola, donie sa svoga putovanja u Rusiju još
jedan jediti list na koži od rukopisa koji sudeći po posljednjim
vrstama bješe jevangjelje. Sadržina teksta nije znatna, ali je zna
menit zapis, iz kojega se doznaje ime i godina pisca i još koje što.
I taj list dobih ja jednom kod prof. Grigoroviča na oči te privolih
sumnjivog bibliofila na to, da mi dozvoli snimiti priepis. Isto kao
kod predjašnjeg odlomka, badava biste me i ovdje pitali, odakle
je pokojniku taj list dopao ruku. O tome ne kaza on sam ni riečce,
a ja ne smjedoh ga upitati; jer time bio bih ga uzlovoljio niti bi
mi on dozvolio, da tu starinu za svoju porabu prepišem. Neću da
vjerujem (a drugima ostavljam, da si misle što ih je volja), da bi
bio pokojnih ovaj list nahvalice istrgao iz cieloga rukopisa ta to b
bio upravo barbarizam, koji bi se teško dao opravdati. Nu što da
sada uzaludu rieči trošim o tome, da li je pokojnik pravo ili nepravo
uradio, donesav sa sobom ovaj list: dosta je, ako sam ja učinio
svoju dužnost, postaravši se, da dobijem priepis, pošto sam dovoljno
osvjedočen bio, da sam vlastnik ne će nigda do toga doći, da ga
izda na sviet. Tako i bi. Grigorovič umrie, a kud se djede onaj list,
to ćemo valjda skorim doznati, kad nam gospoda eksekutori njegova
„духовнаго зављшанiн“ iznesu tajne pokojnikovieh rukopisa najavu.
IRADINOVO JEVANGJELJE. 127

Ja izdajem tekst vjerno po rukopisu, redak po redak sa sviem


znacima.

Strana a):
----
- ц
Миноукњшн
„на- „“.
coysотљ. ко. Богдкоу ко се.“.
Г. — „“-. —- + + –
НЕу. г. а м. гл. cлг. књсксвр ic, зауран.“.
----

ц * •

К0, ЗНАМGHНА ДИМНКњ.“.


„…«
r- • „… e -
П К —

Ку. д. б му. гл. тм.s. Књ. едноу же соувот...


„“-. „“-. „“-.
- „“ г r- к „

ко, књ. cesк Бикшоџу... Неy. е. б) Му. гл. „


г–7 Ђ

тле. Петри књстави тех. ко, кљ прмом ме „“-. „ев


* Г r-h К „н- r-,

ннке хлква.“. Њу. s. а. Му. гл. тм. Књскрв„“-.

•» »Х 1) » ----

се„“-.нзњ мрљтви. ко. Бмкеце Ба лмнни.“.


„“.

Г. — li – ––
Ку. 3. a lo. гл. се. Ки кеднио у же соувот...
„“.

ц
ко. Пакн к сеRљ днвера се.“.
„“-. „“-.

Г — Н - - у *

Ку. н. д, lo. гл. саи. Марна же столш...


„“-. „“- „“-. „

ц Y , Г. — Н - -
ко. Н cн ре. ник... Ку. o. m. lo. гл. cri. „“-. „“-. „“-.
*. 1 \, Г - М
соуцн позљ к. к“. књ ние его. Њy. I. do lo
— — - -- ц
гМ. сеп. Књскрс, а мртв.“. Ко. Књставе
„“-. „“.

ии Г. — М. — ——
бу мрљткихв. Њу. al. a, lo. гл. скZ. „“. „…

-
- * ц Gа

fМЕн се јch owхеннком“. ко. пншемнхе кингњ им...

zлуемо н конкцњ. Ic xb. Слукл


* у уr } , н * 18 *

кемо у књ кљки квкомњ и мнкљ дин дин.“. (у се и че Јун


, N , |- _
Мзи многогрвшин радним нспнсл. cнко кнн Aasiae , yet су
га попа загораннкоу веоушнцн. н дрзге ћула и за --

* - „Ф.

книге нcпнсахњ. трнодн. н. пракњсв. н. пл.


128 v. JAGIĆ,

тнрљ. попа загоранник, да до кого лондоу


у . — rº » — T П

снке кинге имко км. соцн врлим. пове. дна

цн. диагности. непраклвкоце утате.

Strana b):
1 мем - —}

Н не КMbКТŠTG Hb ПДYG SMETRTG Д КАСh Sh. ПО

* — — }

неже не пншетњ дкљ сти ни роука грвшна


и команите потроудившаго се попа.
и подрoужне кгово и дити их... и при
можнк шикљ. Послидн кст књ. помкин
те и мене грешнаго и недостонинго и
грчки когатаго, и афе и гркшенк кси.
не кв. раке ксник. owким наго нагно
ста радним. нагорнулинна нз, жегмн
гова, а на = да прости књ кљкн јини.
Zaхеше се н сквpњшнше се. се нико поно
чно Кh. дан кримљ Окроша. н прн климн (sic!)
цн снмониди. н. прн казнкцн драгослављ.
--

ц , ДА , , у

н казнку н. кнрикелемљ. овлако роу КАЗНb


р } *

цоу соушнцеко. етн се крили риз инфн . 2


у 1 *F – у r-1 у { |*
(sic!) з рљки. Књ мк. say. н. н. сотно кенљдн *
|


—- - * - -

кто. ме... а дроугон не оузних коке Би ми |

Бњ да прости ра иднсторд. керљ мноудима



str. 5
кннгдин. н. драгановоу итерњ кере мн нcпреде t

конкце кннгам”. н попадно оуттхоу ере ин


прљикин опнраше. н ксето мнри хртнинеска. „“- „“.
к на

ви да простнн твки кон ме соундоуУнмн. књ. кл. Ам


- - - - - • - - - - - - - - - - - - - - - *
* *

RADINOVO JEVANGJELJE. 129

Оvo je sadržaj tog jeditog svjedoka o rukopisu, koji da se je


čitav sačuvao, spadao bi za cielo medju vrlo dragocjene spomenike
starosrpske crkvene književnosti. Šestnaest redaka teksta, kojimi
pisac dokanča svoju radnju, sadrže u sebi jedanaest uskrsnih jevan
gjelja jutarnjih, što u aprakosjevangjeljima t. j. jevangjeoskim lek
cionarijima redovito dolaze na koncu zbornika.“ Тај ćeš registar
nači u jevangjelistariju Assemanovu, u izdanju dr. Fr. Račkoga na
str. 204—208; Gorski-Nevostrujev pominju ga u jevangjelistariju
od g. 1307 (Описанie I. 216).
Iz zapisa doznajemo, da je u vrieme kralja Uroša Milutina u
Žegligovu marljivo radjeno o prepisivanju slovenskih crkvenih
knjiga. Pisac zove se anagnostom Radinom Nagoričaninom iz Že
gligova. Iz ljetopisa znamo, da je kralj Milutin podigao u „Nago
ričini“ hram sv. Gjurgju (sr. Šaf, ljetop. 53. 70, Archiv für slav.
Philologie II. 82); može biti da je uz ovaj hram sjedio pomenuti
anagnost Radin, svakako je već u onoj okolici bilo nekoliko duhov
noga života. Radin pisa knjigu jevangjelje i još više toga (н дроуге
кинге, t. j. triod, praks, valjda praksapostol, psaltir) ne za se, on
i ne bijaše pop, već za „Zagoranina u Sušici“. Da je i Sušica bila
blizu Skoplja, to se može vidjeti iz Daničićeva rječnika, a sva je prilika
da se još neka okolica ili mjesto zvalo Zagorje. Tako se iz našega
zapisa dobija za topografiju onoga kraja: Nagoričino ili Nagoričina,
Žegligovo, Sušica i Zagorje.
IRadin pisa svoje knjige u dane kralja Uroša (Milutina) i kraljice
Simonide, godine 6800 (to je 1308. poslje Isusova poroda). Ova
je godina u rukopisu zabilježena ovako: s i o svezano je ligaturom
u jedan tip, t. j. slovu o pridana je s lieve strane repina, kojom
se pokazuje s , sva je prilika, da se samom piscu taj znak ne svidje
dosta razgovietan, za to pripisa još iznovice и псотио t. ј. освињ
сотно. Ne mislim, da bi se imalo čitati 6808, jer bi tada rieč
сотно оštala suvišna; izišla bi osim toga godina 1300, koje godine
jedva se istom Milutin vjenčao Simonidom, a ne bi se o njoj
moglo reči „кти, t. j. егда, се крали разинфн з“ рљкм, čit. грчки“.
Dragoslav, koji je ovdje Kaznech-cubicularius, pominje se kod Da
ničića kao Milutinov cмоуга Драгослави: za cielo bit će to onaj isti.
* Tako je dašto i u grčkim jevangjeljima. Na pr. Bandini illustrazione
di due evangeliy greci del secolo XI (Venezia 1787) kaže izriekom str. 5:
e finalmente riž šotºvž ž žvzотža uz Euzºriš) iz, cioe undici Vangeli da
dirsial mattutino delle domeniche, ne quali si fa menzione della risurre
zione del Signore.
{)
130 v. ЈАGić,

U to doba bijaše on gospodar Sušice. Znatno je, što iz našega


zapisa doznajemo, da je u ono doba bilo i malih „kaznaca“; to
svjedoći rieć казньунць ili казньvьць, koje u Daničićevu rječniku nema,
što znači, da je on u srpskim spomenicima nije našao.
XIII

Оdlomak grčkoslovenske liturgijske knjige.


I ovaj odlomak, koji ču sada da naštampam, dopade od nekuda
u skrovište pokojnoga Grigorovića a ja ga evo iznosim na vidjelo,
da bismo sve bolje i bolje poznali našu crkvenoslovensku književ
nost, kad se ne može iz cielih rukopisa, a ono bar iz lističа. Оvoga
odlomka imadu dva lista na koži, sudeći po karakteru grčkoga i
slovenskoga pisma (ovo je posljednje jako požutjelo) ne može biti
mladji nego iz prve polovice 14 stoljeća, a može biti da je knjiga
pisana bila upravo već pod konac 13 stoljeća. Iz kakove je knjige
izvadjen ovaj odlomak, ne umijem za sigurno reči ; čini mi se, da
su to tako zvane paremije iz cvietne triodi (pentekostarija) ili iz
paremejnika.
Dajem tekst rieć po rieć u redcima, kako je na rukopisu.
List prvi, strana a:
Ті; усі, ужxxçıте се тzухуіх тxр9ёyo;;
тt; p:й хурууйте, соотдy 206/soтov тözov;
ó Yxр хурбуo; ёх тxтрд; ёх) хуух; буд, ро
vo revºg & хотд; ёх соб тf; & (wй, тро
7Хthey 2фрхотто; схохо9si; фбас,
Эгд; отхоyov, хzi pбаг (губи.svog,
žуйрото; дi tuž; обz si; доžдx трото
тоv терyºu svog ž)) ёv доžд ф6
сеov, хоорубто; Yvociºdy.svog.
хотдy izéтsus aspx? тxрухххристе
ёЖer:frºух, тž; фо72; ёрду:
|

*
к r-- и —
Нcхон про дню н уте. .г. пръ
моудростн соломоніе, Yтенік:
„“.

—+—

Праведный дше въ роучъ вжни й


не прикоснет" се нхь моука не
п чеклин выше къ буню везохи
ныхъ оyирътн. й къмѣнн се со
опошом Ак GRČкоšLovENSKE LIтURGIJSKE кмЈIGE. 131

„…«

|- Х мом.

ЗМОБМКЕННКЕ НСХ0 Н. Н. КЕЖЕ (i) НА

шњсткиње сњкроушеннке. он н
w - *. /.

же соутњ књ. инфт ћsо прт мн


- /
-

цемљ умккњ, мце и моукоу при


моутњ

stupac b):
„…

Х
oyнклинке н вcсвирктним нсплинк.
Н МАМО ПОКАЗАНИН Бикше, КGМНКММ
r- М

књспрннмоутњ, илко Бњ некоусн


у -

нxљ н овpкте нxљ донни сект, *


- Х

плко злато књ грљннлн искоусн н,

н како књилодне жрљтки приктљ


их. и не кртиме поскренним нst
виснкот, и ако нком постњБлi
ко потекоутљ. соклет- КЕЗblikО
* м -

иљ. н овлакоти мкод мн. књцрн


- Х /.

т' се гљ кљ ни књ кљкм. нлдљкоре


н се на ни разоумљкотњ нcтнноу.
Н ктринн књ. мковки прквоутњ
} ме

6) немљ, tЛК0 БМгтњ н мMTh Rh


„ Х
прпвни его. ii. поскреннке кљ н
у

звран ни кето.
Хорiz; Хођоу буто, то Žvž:(v.
Alzzo, šžv ф9žто те)sотžaz, šv
žvznzócsi šarz. proz; Yže stu.
ov, oо то подоурбvov обте žр.
Svoj žтöv u srpsisz помž дš
Lista drugoga strana a:
* “ - / - \ - /

šaт фpovrat, žvi pozor; xxi f) »iz


Tipog, pio, žходоток. suž
132 v. JAGIĆ,

ресто; Seф (svog svog, trznión


zzi (бу у стx39 žuxртолбу у сте
тš8 m. igržim, pri zzziz žХХž&si
covsov zóтој, у дохо- žтxтice.
фоЖЂУ zотоб. 22axxviz Yže pxu
Хотптос, žuzоро тž xxxx xxi
čey (2xсуд, етictupiz, ретх).
Ngozi vojv žxxxov. rekciousi;
šv o Mirko, šп)тропе Урбvou, yaхробс
žрестi (že živ »opio i vrh zöтоб
дих тобто šarevcev čz ušao o по
vrpix, of де Хzоi iдбуте, oux é
vôтоzv. oоде ši svro Šri 3 zvoiz
то томобтоу от Xžpi, »z člso,
šv voic octor; хотоб »zi šпохолт.
èv тоi, šx)\екто, хотоб:

strana b :

T
Првиоудростн солошонке уте...
Пракедннке аце ПОСТНТНGTh
сконхатн се кљ покон Боуде
тљ. старостњ so wкстна, не
uиогом тим, ни и хисмо ми
те изнутента, свдним же
кст моудрости хликом
ћ књ3рлстњ старости, житн
ке несккрњн но. огодине sка
RIMIRh. RhЗМКОБМКСНb RhlGTh.

и жнкни по срљдт гркшин

кik, прљстакмксић Бисти.

књскиценк Бисте, да не зло

ва нзитннти разоума ке

го. нмн мњств пртмњстн


ODLOMAK GRČKOSLOVENSKE LITURGIJ s KE KNJIGE. 133

Th дном кro. рехеник“ ко


змок, гоуЕнти довpдiм. i
w -“

глоумменнке похотн прт.

магмкет, оумњ незмовнкњ.

скончав се ви намљ, испм.


ннкљ мнта дмитд. оугодна
Prvo slovensko čtenije izvadjeno je iz Solomunove premudrosti
III. 1—9, grčkoga teksta na ovom odlomku nema, valjda je bio
naprieda. Drugo čtenije dolazi u grčkom i slovenskom tekstu i to
je iz premudrosti IV. 7—15. samo što u slovenskom odlomak pre
kida već na prvoj rieči iz 14. Оba čtenija pominju se zbilja kao
paremije u grčkim i slovenskim rukopisima. Sravni u sin. biblioteci
br. 17 (Описанie I. 196) zbornik iz 16 vieka, gdje se na 1. 40 i
slied. navode iz Solomunove premudrosti tri paremije: druga i
treća — to su naša dva čtenija. Odanle možemo se još i o drev
nosti našega prievoda osvjedočiti. Na str. 201 porediše pisci kataloga
sin. biblioteke dva prievoda knjige premudrosti, što se u istom ruko
pisu na raznim mjestima nalaze, jedan put (u paremijama) po starom
prievodu s grčkoga, drugi put u prievodu s latinske vulgate (taj prie
vod unesen bi i u sinodalne biblije 15. stoljeća). Prievod kakav je u
paremijama podudara se s našim tekstom, s nekim razlikostima:
u nas: н мало показани Бикше и sinod.: нилмом показанн Бишл.
келнкла књспрнмоутњ келнкли кљ спрiнижт.
u nas: paveннке во злоке гоуЕнтњ u sinod. : рмуенте ко змое гоуЕнт
довpдим нглоунимкеннке по- довpла, н паренте похотн
хотн пркмлгакетњ оумњ не- пркмљнлет owиљ незмо
3M0RHElh. RHRЋ.

Nasuprotiv je prievod knjige premudrosti u zbornicima podpune


biblije izradjen po latinskoj vulgati. Tko ushtjedne porediti još i gla
golske tekstove (sr. u Brčića), vidjet će, da je ondje prievod istom
kasnije dotjeran prema latinskoj vulgati: tragovi izvornoga prievoda
po grčkom nijesu posvema istrti. Evo nekoliko dokaza iz naših čtenija.
III. 3 u grčkom: šдоčху žv op62) pote, lat.: visi sunt oculis. Slov.
u nas не пњцеклин Бише кћ охнко, glagol. izmienjano је непњцеканн
u: viděni (Ендвнн), ali osta: v očiju (к ovнко).
* e u peveннке роSlije ispravljeno u 4.
134 . v. JAGIĆ,

IV. 9 ко)их 35 čar. фрбvrat, žvi prozor, lat. cani autem sunt sen
sus hominis, slov. u nas: ст.дним же естњ моудрости умовљкоу,
glag. nešto ostalo, nešto prema lat. dotjerano: снднин во соуте оумљ
YMOETRYМСКH. -

Gdjegod ne dadne ispravljaču-glagoljašu latinski tekst osobita


povoda ondje su ostavljane rieči i ciele fraze izvornoga prievoda.
Da je zbilja nekoč bio samo jedan prievod, izradjen po grčkom
tekstu, to će se vidjeti, kad oba teksta u nekoliko poredimo:
U IlāS : u Brčića:

Пракедњнинх доуше књ powцк во Прикадннх, доуше к роуцк Божин


жнн, н не прнкоснетњ се нxљ моука. соутљ, н не нилтљ прнкосноутн C6

не пњцеканн Бише књ оYнко Без нxљ моука змови кндтнн Бише књ


оумљнинxљ оумрт!тн н књиљнн се oyнко Безоумннх, оуирљтн нинтна
озМОБМеннке нехоДњ нxњ. и кеже отњ Бнсн ЗМОБА нcxОДЊ нКњ. н. еже 0Th
насљ шљствне сњкроушеннке, онн же насљ поутњ скроушенник, ONIH ŽR6

соутљ кљ мнpт. соутњ кљ мнpт.

Što nije ovdje jednakost prievoda još i veća, tomu je uzrokom


samo slučaj, koji ne sačuva (ili prije da kažem ne dostavi pokoj
nomu Brčiću pod ruke) starijega glagolskoga teksta, nego li je ovdje
naštampan po izdanju misala od g. 1483 i po pasmanskom časo
slovu (iz 14. stoljeća).

XIV.

Odlomak jevangjelja bosanskoga pisanja.


Bosanskim pisanjem može biti i nije posve dobro izražena ukupna
karakteristika onieh književnih starina ćirilskoga pisma, koje pogla
vito ne upotrebljuju slova a nego ga zamjenjuju slovom E, ali osim
toga jošte se odlikuju kojekakvim osebinama u pravopisu i narječju.
U taj red spomenika spada, kako je poznato, jevangjelje Nikoljsko
i Hvalov rukopis, o kojima je Daničić govorio, a od svjetskih stvari
tekst Aleksandride, koji sam ja izdao, ili statut poljički, itd. Ovakih
spomenika ima nekoliko u Rusiji, kuda dodjoše staranjem pokojnoga
Giljferdinga, a medju odlomcima pokojnoga Grigoroviča nadjoh ja
ovaj jedan, koji ovdje po priepisu izdajem. Kako se vidi, to bijaše
jevangjelje, čini mi se jevangjelistar a ne tetroevangelium. Odlomak,
dva lista na koži, pisan je vrlo krupnim slovima; slovo o na po
četku rieči probušeno je tačkom, kao u Nikoljskom jevangjelju; u
slovu s vezane su obje polovice horizontalnom crticom, i opet kao
ODLOMAK JEVANGJELJA BOSANSKOGA PISANJA. | 35

u Nikoljskom jevangjelju; najposlije, što je najznatnije, čime se


starina ove škole najpoglavitije razlikuje, na d slovima nema
gotovo nika k o vi eh akcenata niti kvačica, koje bi na
pominjale grčki spiritus as per i len is. Ja bih rekao, da
je i to tradicija glagoljaške škole, po što je poznato, da i najstariji
glagolski rukopisi hrvatskoga razreda o suvišnim znacima nad vo
kalima ništa ne znadu. Ako jevangjelje Nikoljsko i Hvalov rukopis
nijesu više prosti od tih značića, to bi se moglo vjerovati da je u
njima tradicija škole srpsko-ćirilske preotimala mah. Dobro će biti,
da se i s te strane uzmu naši rukopisi u pretres.
Оdlomak je pisan na koži, po dva stupca na svakoj strani lista,
te sadržaje tekst jevangjelja Matejeva XXIV. 15—49. Pojedine
vrste ogradjene su ovdje osovitim crticama.

Lista I. strana vanjska,


stupac a):
„“.

Y 0

тник реное пр | pКомљ даннмоић || стоерник нм икс || тв. уљтн да


„“.

на, н

разви | квасти. Тога свр | е ка код кн да Етга ! отв на горн. нже


ћ

на крокљ да не с | клазит књ3етн || еже. естњ кљ хли | n его нже


*.
C

на сем || к такоже да не к | вз„кратнтње књ | chпет, књ.3етн рн || зв


ф. —— -

сконxb. горе ж || с непразнинић. н. | доерник књ те дн | н. Молте же


се да || не воудетњ sљнс || ко каше зник ин || књ свВотоу. Б8дет |
Stupac b):
ф. „е.

њ во тога скрњБњ | |RGМНТ, ТЕКОЖG H"R | БЊИМА (), НДУСТК | а ксего мнри

дос | емљ нимати Би || тн Н аце не виш | е првкратимн се || дине тн


----
И Н.

не Ен вво | спсма се ксака пл || Етн. за нZврне ж | с прљкратств се |


„“.

— Y --

дние тн Тогда аце кто ретљ к | лик се седи хв н | мн сндк не никт | e


—О

квpн Књстанкт | к во мњакнкн процн. н. | дадетњ зннаме | нни келник, н


узде | се кко пртмњстн ||
Lista I. strana nutrnja,
stupac a):
аце есте књ3љи | ожњно нзиврдни | е. Се прљже рљке ка | мњ. дире
же реквт | к клин се књ пасти | ни естњ не нзндљ | те. н кљ скрокнц ||
136 v. JAGIĆ,

нxк не нит те к || трн. вко же зво | имени сиходите ! о књстока. Н -- —

квим || детњ се до запад | м. тако квдетљ. | прншњствне сна | улокускаго


Ндљж | e sо дре Б8детљтр | 8 по тв скверзти се. | opљми МЕне же по
скрљен дин ткxљ | слнце мњpљкнет | b. н мана не дисти |
Stupac b):
*. - —— -

скита скоего. нзи || ктзи скнадвти сн | ексе. н снмм невеси || ине двнгв
љ — } —

ноутњ се | H тога квити се зн| диенне сна уловљ | Yкго. на нsсн. н


„…«

Ф. М —— ——

тога | кснимлукти се. књсл | комљна зеинат. н | 83љретњ сна умуск | дго.
гредврдго н | д окмац их, невес. | имxљ се снлоко ињ | ного о. н по
сметњ | лини свое се гла | couљ троукњнимљ. | келнемн. н скверз те
нзњБранне его. | 5 хетири кљтњpљ | б конкци невес. | до конвци нxt.
б) си |

Lista II strana nutrnja,


stupac а : -

оковинице же или унте се притмун с га видети кви с им зла и


мнстне е про | Зевенству кљ сте к | ко Близе есте же | тква такоже и
кu lera ssконтекса си видитељко Елиз | вести прн декреке. лини гло
клик | sко не инионлет | к родиск донидљике | коса си воудити не |
ко и земља, инио | нетњ. и словеca u | от не инuондвтњ. | RöТОРКb.
сти келнкеје | 0 ми том | но године | тон инкто

stupac b :
—— —j

же не квств. ни а | нћан нексин ти | књио оци едник | sкоже во књ


—— --- –– ––

дин н | oекн. тако ввдет | к књ. дин сна умус | каго. sкоже во Б | Ex8
Rh хни потке | потопа. *двце н | пноре. женеце с || ен послгакоџе.

до || него же дне књнн | де ное књ кокнve | гљ. ни с оцентнше | доне


ДЂже n"иде к | одл. н кзе к са Так| о квдетњ књ. прнш | „стне сна
—— »

умуск | дато. тога дка к | 8дета на семљ еди | ни посињлетњ се


КАКО 8E PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 137

Lista drugoga, strana vanjska,


stupac а :

д дрвгноставила | ств се дкљ мелвир (н кљ жрљвљних“. е | дина поемњлет || b


се д дрзга оста | кмлетњ се. Беднт је зво вко не врс || те ви коко
годни | 8 г. наше прндет | к Се же кнднте к | ко лце Ен кљдва | b.
ra. храма. књ. к | око стврджз тат | b. прндети. Едвмњ | 850 кн. н. не
Бн оc | такнми подврнт | н хрлим скоего | сего радн Евдкт || с књиго
- —- --

токн кк | о књ ни же не икн | нате умск сињ уму.


stupac bi:
——

сњкн придетљ Кто | вво естњ кљрљин ра | књ. н издврн егоже | постакнте
ги ето | надљ домоин скон | мн. да дисти нињ к | b. кpкме пир“ нxb. |
x -{

Блажне рлRњ ти с | гоже приши гне с | кон. огртретљ и ( тако (т)ко


— ——

реца. Аин || Б гмко клик тко n | адв ксвињ никн | неин сконим пос |
„“

Y —- *.

такнте н. Лце мн фе || те зми равњ кљ срц || н скоемљ. књскин || ти


—}

мон. гне прнт | и и наукнети Ент || н клекpктн своe. | кстн же н


пнтн се | — — —

ХV.

Kako se pisalo bugarski prije dvjesti godina.


Današnji jezik bugarski poznat nam je koliko toliko iz različitih
zbornika narodne književnosti, osobito iz narodnieh pjesama; o glav
nim obilježjima njegovim nema spora medju učenim ljudma ove
nauke. Ali za objašnjenje zanimljivih problema toga narječja, koje
tako izvan reda stoji nedju ostaliem narječjima, ne uradi dojakošnja
nauka van samo malo nešto. Da bi se mnogi čudnovati pojavi
današnjega jezika bugarskoga osvietlili po svomu postanju, tomu
se poglavito hoće podpore iz predjašnjih viekova. Žalibog upravo
toga jako ne dostaje. Koliko se danas nože znati, spomenika na
rodne bugarštine iz prošlih viekova ili se jako malo sačuvalo ili
ih je jako malo i bilo. Još godine 1874. napisa akademik Sreznevski,
da su mu poznate samo dvie takve starine: jedna po ljubljanskom
rukopisu, o kojem nekoliko godina preda tim govoraše prof. La
manski; druga po zborniku giljferdingove kolekcije, o kojem mi
138 v. JAGIĆ,

drugi do sada ništa ne znamo. Nego nekako u isto vrieme obogati


prof. Novaković naše znanje prilozima iz biogradskog rukopisa
prošloga vieka, koji su štampani u ovim „Starinama“ (u šestoj
knjizi). Ja prilažem evo novu tečevinu po odeškom rukopisu kolekcije
Grigorovićeve, koja znatnošću svojom, nadam se, nikoliko ne ustupa
svemu, što je odprije naštampano. Sudeći po spoljašnjim znacima
rukopis u kojem dolazi ovaj tekst može biti iz prve polovice 17
stoljeća, ako nije i stariji. Smio sam dakle reći u naslovu, da se
ovako pisalo bugarski prije dvjesti godina.
Sadržaj teksta — apokrifna apokalipsa apostola Pavla — bijaše
nekoč u južnoslovenskoj književnosti vrlo popularan. To se vidi odatle,
što u istoj Odesi ima još jedan novobugarski (mislim nešto mladji)
tekst ove priče u drugom rukopisu iste kolekcije, koju žalibog
nijesam dospio porediti s ovim ovdje, van nešto malo s početka.
I u biogradskom zborniku nalazi se odlomak priče (sr. Starine IV
39), koji se s ovim tekstom ovdje podpuno slaže. Najposlije Ticho
mravov naštampa u svom zborniku apokrifnih tekstova (II. 40—58)
istu priču po rukopisu ruskoslovenskom 15 stoljeća, a u netom
izdanim primjerima srpskoslovenske književnosti od prof. Novako
vića (437–440) ima odlomak iz zbornika za putnike Božidara
Vukovića od g. 1420, koji se jako podudara s oniem što je već
g. 1862 Рурin naštampao u trećoj svesci, str. 139—31, knjige:
Паматники старинноћ русскои литератури.
Već po tome može se misliti, da prvi slovenski prievod ove priče
siže dosta duboko u prošlost; njegova je domovina za cielo na sloven
skom jugu, tom divnom ali nesretnom kraju Evrope. Da je srpskoslo
venska književnost imala i taj apokrif, to bismo već po tekstu, koji
ovdje štampam, mogli za sigurno reći, kada i ne bi bilo potvrde
s druge strane. Ovaj bo novobugarski tekst preradjen je, kako neki
zaostatali tragovi srpskoga narječja posvjedočuju, na novobugarski
oblik sa srpskoslovenske rukopisne podloge. Jedan takav srpskoslo
venski tekst Pavlove apokalipse pominje prof. Tichonravov u svom
zborniku, ali se pobliže o njem ništa ne zna. Samo toliko smiemo
reći, ako se podudara s tekstom naštampanim u knjizi Tichonravova,
tada nije mogao biti podlogom ovoga novobugarskog oblika iste priče.
Pravopis teksta, koji ovdje štampam, vrlo je srodan onomu,
kako je u biogradskom zborniku: nema jusova (a i »), nema љ već
svagdje na srpski način b, nema s nego samo н. U štampanju
ostavljeno je sve kako se u rukopisu čita, samo što sam rieči to
posastavljao to porastavljao kako ište smisao te prema tomu udesio
КАКО SE PISAI,0 BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 139

i interpunkciju. Mislim da je dužnost svakog izdavatelja, da udesi


tekst tako, da ga čitatelj može koliko toliko razumjeti; a da sam
ostavio rieči raskomadane, kako se čitaju u rukopisu, zadao bih i
drugima onoliko muke, koliko sam je sam imao, dok sam ušao smislu
u trag. Možda i nisam svagdje pogodio istinu.
Da bi se vidjela blizost ovoga teksta s oniem odlomkom, koji je
u biogradskom zborniku, stavljam ovdje nekoliko redaka naporedo:
от њ тв ка мак и на греп от њ тв ка и мњка на грђ ш
нi - те ниЦи
Ами послвшаите благословени Ами послашаите благословени
да разберете на какво са мачетњ христiaнe да разб Брете на ка
грешните чловеци. И рече ми кво са мњчатљ грћшни чловЂци.
аггелњ ела Павле да ти кажа И рече мi arreмљ ела Павле да
маки-те на грешни-те, и заведе ти кажа мњки-те на грbшници
ма внизе при така река, де то те, и заведи мa близвтљ8и рђка
тече отљ запада Фисон, страна Фисон, д'ћ то тиче отњ западна
вљ градљ Ивисxњ. Тамо еденљ страна вњ градњ. И вид ћхњ тамњ
машњче са весели и пее, ни то у единв. мњпшљ че са весели ни то
праведни-те ни то у грешни-те. оу праведни-те ни то оу грђи
И рекохњ ка агрелз. Што е тона ни-те. И рекохњ кљ агпелв по
господине; И рече ми слsшаи е този господине; И рече ми
Павле, то изи е, де то си прови слзишаи Павле тозi e дЂ то си
ди животњ свои на земљна-та на проводи животњ свои на землна
пксто и на лвдо, и не знаете не Та На ПЗСТО И Не ЗНАНа Ше НИ ЗЛО

зло не добро, ни то принесе ни добро, ни то принесе богу


богу ни посљ ни молитва ни НИ ПОСЊ НИ МИЛОСТИННа НИ ПО
милостинка и ни поклонњ, та клоне, та заради това е сега ни
заради това ее сеги ни ва гре вњ грђишнихљ ни вњ праведних њ.
шни ни вњ праведни.
О jezičnim osebinama dalo bi se puno govoriti, osobito kad bi
se poredjivali svi dojako naštampani tekstovi, t. j. što je Lamanski
i Sreznevski naštampao iz rukopisa ljubljanskog i Novaković iz bio
gradskog. Nadajući se, da će skorim izići na vidjelo i više jednake
gradje za historiju nove bugarštine, ograničujem se ovdje kratkim
izloženjem našega teksta.
А. Glavne osobine u vokalima i konsonantima.

1. Ništa nije tako obično, nego da se mjesto e po izgovoru na


rječja, kojemu je pripadao pisac, piše и: и t. j. e (starosl. есте),
ме = ми, твои-то име (= ткок), души kao vokativ = доуше, знаи
140 |- v. JAGIĆ,

(= знаетљ), доди (= доде t. j. дондетљ), носити (= носнте); tako:


знаишњ, врљнишљ, звмнишљ, плачишљ, идимљ, можимњ itd.;
imperfekti: вљзносљши, думаши, крђпеши, рћжеши, стоеши,
тичеши, учеши itd.; u nutarnjim slogovima: виселнатљ, дњцирка,
завида (= закедктљ), клевит ћха, писмина, сирачита; participiji:
осндина, отварини itd. -

Redje stoji e mjesto и: мое =мои, агреле = агreли; свде (= свди,


staros. cл.днтљ), постели = постили, горiи тоuz планине-то. Оsobito
se rado miešaju oba vokala u participiju: uz теглили dolaze napo
redo: плакале, гладувале, жљдавале; uz грЂшници dolazi: робиле.
Таko se vide obje zamjene u jednoj rieči: лкобети mjesto мко
бите, усљдине mjesto усљдени itd.
Kada se još tomu doda, što ćemo odmah kazati, da se b i e
miešaju, tada će svatko razumjeti ove oblike: вљзвђди (= кљзведе),
примљнњле (= пртини кли), вид Б (= кнднтљ), тврљди (= тврљдљ),
ишћTe ili ишите njesto ишете, itd.
2. b mieša se često sa e te stoji jedno za drugo: слњнцћ-то,
морђ-то, духовћ uz духове, мћнe i мене шz менћ, зовћ t. j.
зове (= зоветљ), заидЂ, прiидЂшњ, вњавћди, дувћди Ili naprotiv:
влезохњ, видехњ, време, намериха, пенаха, светљ t. j. свЂтљ, секо
t. j. cђко, књстко; adverbialno: добре, зле, тврљде, наве; блазе=
Блазк, с ђтне i сетнћ.
Pošto e zamjenjuje staroslovenski nazal A, razumije se zašto se
čita b i u ovim primjerima: вид Б, сторis kao prva osoba sad.
vrem. jednine ili вЂче, вbке (= каште).
3. Vokal o izgovarahu na mnogim mjestima blizu artikulaciji
vokala y (u rukopisu s), odatle ovaki oblici: дy t. j. predlog до,
ду дb ili ду де (usque dum, до идљике), дуде t. j. доде starosl.
дондетљ, тузи srednji rod = този, туко = токо (tantum, solum)
аку = ако, стуи = стонтљ, гури = горнтљ, учи-те (оун-тљ),
потупени (= потоплени), убуи (=oyБонтљ) itd. Nasuprotiv o je
pisano gdje bi trebalo da je y : врљxo i междо kao predlozi.
Ovu osobinu dieli kao i mnoge druge jezik bugarski sa sloven
skim. Sr. ove primjere iz Gorjupova jevangjelistara od god. 1768.:
zirkoumu leitu (čitaj: cirkovno lěto), inu (čit. ino), vsaku pismu
(čitaj: vsako pismo), aku (čit. ako), sturiti (čit. storiti = stvoriti),
gospud (čit. gospod) itd.
4. Ђ je zamienjen znakom a u nemnogim primjerima, kao: 6ња
сове (ima obično 6ђсове), влказатњ, голкамо, нашо. Оvako i ви
дахњ uz obično вид ћхњ. Nasuprotiv дЂкњ = дiнакљ ili двна књ
KAKO SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 141

(&#xovog). Ne spadaju ovamo oblici: тia, тiaхњ, тiaмњ. Ovaj se


vokal (b) piše medju drugiem običnim primjerima u rieči: бол Бри,
хил Бди.
5. Gdje je u staroslovenskom bio nazal A, ovdje se piše pravilno
е: име, време, светљ (склтљ), начело, начелникњ, прiеха (= при
наха“), тешко (= ташко), погледахњ itd. Nego uz прiexa ima tako
djer прiraxa, uz езикњ takodjer назици, Nikada drugačije van sa
a pišu se: ма, са, та, Staroslov. ма, са, та.
Rieč жлдинљ i što je njezina roda piše se sa b: жњдни, жњдо
вале, жњдованie.
6. Gdje je u staroslovenskom bilo ж, pravilno se piše ovdje a u
raznim nastavcima, kao: a ili a starosl. iii, нена to isto s udvojenom
osnovom, моa ili Moa (= uobi), ca (= сатљ), на среша i tako
beziznimice svi akuzativi rieči na a: za tim u prvoj osobi jednine
sad. vremena: ида, кажа, мога, стона, скрiна itd. u 3. osobi aor.
glagola drugoga razreda: мина, обрљна са, падна, погинa; u 3.
osobi mn. aorista i imperfekta: 6ђха, дудоха, отговориха, при
несоха, рекоха, умрљсиха, подсмиваха, пенаха itd. U 3. osobi
množine sad. vremena, gdje u staroslovenskom stojaše sтљ ili sтљ:
влЂватљ, вљскрљенатљ, идатњ, зематљ, метнатљ, могатљ, обрљнатљ,
плачатљ; знанатљ, живенатљ ili Живbнатљ, пењатљ itd. U raznim
oblicima glagola drugoga razreda: поникнали, ускрњнали (t. j.
осквpљнжмн?), отбЂгнала; станаха, погинахме itd.
U korijenima rieči običniji je zamjenik њ, kao u 6њде (= Бадетљ),
вљглица, вљтрђ, књице-тБ, мњка-мљчи, пљтљ-пљте-пњTи, пљтници,
мљжњ, звби-те, књсаха, орњакени, сљди-усљдини, i u cБша, свицимy.
— Прак dolazi i tu a, kao: испадени (od glagola пaднтн), откаде
(staroslav. отљ кадљ), зарачано (od glag. зарљушти). Piše se jedno
i drugo u: врака-та, в раце-те шz pљце-те ili pљцћ-те; isto tako
сасeдин, i cњсединв.
Riedki su primjeri, gdje se u gori pomenutim slučajevima mjesto
a piše Њ, kao: пидњTљ, надњTљ, шљтњ (mjesto redovitih: идатљ, надатњ,
пцатљ). Jedan put čini se, da bi викахњ imalo značiti викаха i
станњ: стана. Јеđan put samo u akusativu: вљ длњбинв mjesto
длњбина, i jedan put: приминвле.
Refleksima srpske podloge smatram ja ove primjere: буди, го
лубљ, желaкoтњ, мука, откуснатљ, преступнаватљ, руцћ, судљ čitaj
сутњ (starosl. сатљ), утроба; ili akusative na y kao: бездну itd.
7. Gdje je u starom jeziku stojao vokal a, ondje stoji i u tom
tekstu, samo riedko, u dva - tri primjera, zamjenjuje ga љ: бљша
142 v. JAGIĆ,

uz obično баша, доскжданie, cњдЂни (od kor. сад —), nekoliko


puti тњ8и душа uz redovitije тази душа; jedan put Tљквизи. Za
cielo dolazi ova mješavina odatle, što je pisac њ po izgovoru sma
trao srodnim vokalu a.

8. Staroslovenski poluvokali љ i в., gdje ne ispadoše, drže se u


ovim primjerima: Фане бњxљ (њ znači ovdje = љ, po izgovoru
valjda i opet na blizu vokalaa), вњ3дњхнахњ, потљшквали, утљкмЂно;
тљмници. Inače je s često zamienjen vokalom e : весњ, денв, тем
ници, честно, пришестве; днесњ, нопцесњ, праведенљ, страшено;
вЂнецњ, кладенецњ, чтБцњ (= чтецњ), оцћтљ. Таko i oгЂнка-тњ
prema oгнњ-тљ. Zamjena o za љ dolazi samo riedko: утокмили,
тои ili тоизи (prema staroslov. трн).
Čita se na srpski način a u: отак милњ, лакатљ, jedan put u
таи i nekoliko puti caмљ mjesto običnoga cмљ (кесин).
9. Kada p i љ čine slog, ako nije rieč pokraćena, piše se po
staroslovenskom i srpskoslovenskom pravilu њ poslije p-л, kao:
жлњчњ, умлњча, стлњпове, свмрљтни, трљПенie itd. Nikada nije
poluvokal pisan ispred p, л; ali e dolazi pred p u dva, tri pri
mjera, osobito pod konac rukopisa: дервћна, тернiе, первопрђ
столници, аli svakoj ovoj rieči ima primjera i s običnim načinom
pisanja. Samo gdje je ч pred p ne piše se nigda drugčije vane:
червје, черкова, чернило, черница, неисчерпане.
10. Jotovani vokal a, dakle ja, prelazi pod utjecanjem sloga,
koji za tim sliedi, u je. Ovoj naklonosti današnje bugarštine ima
nekoliko primjera, ali bez konsekvencije. Tako se uz imperfekt
дрљжаха čita дрњакеши, uz стонаха: стоеши itd. Naš tekst piše:
дрљжели, стоели. Dva tri puta dolazi волф, землЂ, gdje grama
tika ište oblike: волна, землна.
11. Uz obične oblike na ie, kao настiе, питie ima jedan put:
за насте, за пiте (čitaj jacтје, питје). Аli još ima i ta osobina u
našem tekstu, što je mjestimice — ie zamienjeno svršetkom rieči
na — ia, kao: третia небо dva puta, знаменie божја, радостњ и
веселia dva puta, xpистово пришества, кадiково пришества,
светоe evaГгелia, сасњ копia.
12. Primjera izostavljena vokala u riječi ima nekoliko, od raznih
vrsti, kao: колка mjesto колика, пригтовилњ mjesto приготовилв
ili yготвилв mjesto yготовилњ; отварини mjesto oговарени; naj
običnije kod glagola šestoga razreda: милвале, радва, радвамљ,
ш цвaxa (od шкцекака“) itd.
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 143

13. Таko zvani lepentheticum ne dolazi u mnogim novobugarskim


oblicima, kao: трњпна Sad. vr. prema starosl. тpњимнi, imperativ
остав Бите рrema staroslov. остаклимнте , imp. прђтрњпнаха рrema
staroslov. трепмаха“ i u participijima: заборавини, засрамини, по
тупени. Uza staroslov. ili srpskoslov. oblik: вљзлоблени ima i
bugarski saљкобена; uz прославленљ dolazi благословенљ itd.
14. Staroslov rieč каште рiše se ovdje вече, вbне и вbке. Uz
доде ili дуде (starosl. дондетљ) ima takodjer дуге (čitaj дође).
В. Nešto o oblicima.

1. Novobugarski jezik našega teksta upotrebljuje već skrozimice


član i predloge, da tim sredstvima nadomjesti gubitak padeža. Da
vidimo kako to biva.
a) Član (artikul) prilaže se riečima, što se svršuju na a ženskoga
ili muškoga roda, ovako: душа-та, снага-та, свадба-та, gdje ne
koliko rieči podjedno spada, kao substantiv s adjektivom ili zai
menom, ondje član pristupa uz prvu rieč, kao: по негова-та работа
ili По работа-та негова, огнbна-та рbка i вњ рbка-та огнђнана,
врака-та свона, душа-та праведна, друга-та душа, отњ негова-та
рожба, ваша-та ви работа, по наша-та волф, сичка-та направа.
Isti član dobijaju rieči srednjega roda umnožini: лица-та, врђмена-та
| ваше, отњ праведна хора-та (u ovom je pošljednjem primjeru pri
stao član uz drugu rieč radi njezina osobita oblika). Riečima sred
njega roda jednine pridaje se član то: тbло-то свое (мое), слbдњ
повЂленie-то негово, свbтенie-то негово, име-то твoe ili твoе-то
име, безаконie-то, срљдце-то, небе-то јli небБ-то (bez člana: небо).
Protiv toga pravila čita se To još u ova tri primjera: по горiи-то
i по стене-то svako dva puta, i По планане-то. Моžda se i ovdje
smiju substantivi smatrati kolektivima srednjega roda, kao da je
горiе, стБнiе, планинie? Inače kod sviju rieči množine muškoga
i ženskoga roda, t. j. kod sviju što ne svršuju na a, prilaže se
član те: праведни-те, грђини-те, грђини-те чловћки, кротки-те
аггели, други-те, боки-те, дни-те свое, брђToвe-те, грђхове-те;
жени-те, дупки-те, шiи-те, очи-те, раце-те, маики-те, баши-те,
жени-те, свои-те си мужи; oblik тЂ zamietih samo u: књце-тБ
си, рогове-тib, a oblik ти u ova dva slučaja: коси-ти, нохте-ти.
Rieč крак, ima u množini dualni oblik pak i član та: крака-та.
Protiv pravila čita se jedan put: мњаке-то. Napokon rieči muškoga
roda jednine, substantivi i adjektivi ili pronomina, dobijaju član тњ,
što ovako biva: агрел-тљ, свЂтљ-тљ, običnije još ovako: града-тљ,
144 v. JAGIĆ,

грђха-тњ, мћсеца-тњ, пламака-тљ, огнђнна-тљ, царева-тљ градњ,


свока-тљ трудњ dva puta se čita, свона-т си законв, негова-т си
уредњ; kod adjektivnog oblika složene deklinacije: прљвia-тњ, лу
дia-тљ. Ne znam ima li se čitati HaЗикна-т му, možda pogrješno
mjesto казика-т“, ili Hasик нат” му gdje bi ватњ stojalo prema
staroslov. натљ.
b) Članom može se podaprieti samo onaj oblik imena, koji služi
općim zamjenikom nekošnjih padežnih oblika jednine, množine i
dvojine. Taj općeniti padež, casus generalis, jednak je u sva tri
broja nominativu s nekim preinakama, koje će se vidjeti na pri
mjerima. U istinu dakle imala bi svaka rieč po tome pravilu tri
generalna padeža: generalni ili općeniti padež jednine, množine i
dvojine; posljednji je oblik ipak vrlo riedak.
2. Da bi se vidjelo, kako jezik ovoga spomenika zamjenjuje
nekošnje padeže svojim općenitim oblicima jednine i množine (ili
dvojine), podielit ćemo primjere s gledišta staroga jezika na padeže
po sintaktičkoj funkciji:
a) Nominativ jednine, bez člana ili s njime: око мое, ухо мое,
срљдце моe e добро, млађко и метљ, тази душа i твзи душа, тњ8и
pЂка itd.; ili Mћсеца-тњ, грђха-тљ, агрелњ-тљ; земла-та, негова-та
работа, висина-та, година-та; име-то, морђ-то, свЂтенie-то не
гово, слњнцћ-то. Rieč небо ne dolazi u nominativu sa članom.
Nominativ množine, takodjer sa članom ili bez njega, ravna se
u svom obliku većinom po nekošnjoj deklinaciji: агрели, агрели-те;
ima i arreмe valjda samo za to, što se e jednako mieša sa и,
adjektiv što uza nj stoji mienja se ovako: други ili другiе, лкоти,
кротки i кротки-те, a jedan put po citatu sv. pisma: блажени
кротци; завидници, неправедни лакомници, преслушници, СИЧКИ

свЂт ци, сребролнобци; звби-те, чловЂци-те. Rieči na инв. odba


cuju ovaj slog te svršuju na e: христiaне, безсрамни хаидуте
(Nom. sing. bio bi xaидутине). Оvako na e izlazi redovito i oblik
— ове: бЂсове, грћхове-те, духове, духове ковладни, духовћ
курварски и надовити, други ili другiе духове. Прак ima i na
и: синови чловЂчески. Оd мњжњ (мљшњ) dolaze u množini oblici:
мљжи, мњакie i мњаке, оđ червњ: червјe i +ервји, tako мкодiе. Моže
biti samo slučajno другаре. Ženski rod na и : звЂзди-те, косми-те,
теизирћки, пјаници, души ima i душе, tako i rкомpкокчie. Srednji
rod na a, ali u adjektiva ili pronomina kao kod ženskih: имена,
написани ли са имена техни, имена-та, лица-та срљдите, писмина
хора, хора-та, теизи хора. Оd Apљво množina: дрвнia cвдЂниплњни.
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 145

Tragovi dvojine: очи-те (учи-те), рвцћ-те ili paue-те, крака-та,


двћ керпича злати. Sravni još: колЋни uz predlog: до колени.
b) Akusativ jednine, gdje je već u staroslovenskom bio jednak
nominativu, ondje osta tako i ovdje, bez člana ili redje s njime:
обиди раи, грђxљ на грђxљ, облаке гол Ђмљ, вњ царева-тљ градњ,
отвЂтљ даватљ, смљ мћсто и веселiе пригтовилн, сичко види . .
курвовство, крљвипролiaнie, хаидутство, подводство itd. Rieči
muškoga roda živieh lica dolaze još po staromu jeziku u genitivnom
obliku: вид ћхљ стара чловћка, прогнђваетљ господа бога, предњ
господа бога, за единого грћшника, бапца на сина, братњ на
брата, агрела твоего, пљтника, на сњседина (сасeдина). Тako se
čita i u adjektivu: вид Бxљ другиго, а u primjeru: праведнаго
судia dolazi naporedo staro i novo. — Rieči na a svršuju u aku
sativu redovito takodjer na a, koji je izvorom svojim zamjenik
staroslovenskoga ж, ali se tako izjednačio akusativ s nominativom.
Član može ali ne mora da bude uz rieč: друга душа вид Бxљ,
вода искахњ, обиди раи и мука, дјаволска работа струватљ,
даи ми волна, волна своа испленковатљ, вид ћхљ дЂвица нbкона,
убих њ тњЗи душа, ни една молба чиста не принесоха, немаха
вера, покрia сичка землна. Sa članom: прiraха агрели душа-та,
оширомашватљ си душа-та и снага-та, нос БTљ работа-та, мона-та
крљвљ. S raznim predlozima: син, на баша, маика на двцирка
свова, на грижа, вњ бездна (ima i srbizam: вљ бездну), вњ гемia
злата, за кона работа, на душа-та, на земла-та.
Ostatci staroga jezika što se piscu podkradoše iz podloge: бежест
внуо литургiо, вњ светуко недељко, огнђнуко рђку.
Akusativ množine izjednačen je u obliku kod sviju rieči bez
razlike s nominativom: агрели, клњна са у мене и у мои агпели,
богњ лкоби члов Бци-те, ни то сиромаси помилваха; tako su po
sintaksi akusativi: начелници, други пророци, лњживи пророци,
Финици; сички грђхове i rрђхове-те, дарове, кметове, цвbтове,
господаре (sr. sprieda: другаре); души грћшни и праведни,
добрини негови, вњ трмници адови, кадилници; хрњTie; дни-те
свое, три пљте шz много пљти, за нохте-ти, лахте; на небеса,
на тia мЂста, вњ вњTрђшни мћета.
c) Gen. jednine sačuvao se po starom obliku kod muških rieči živieh
lica (kao što rekosmo i za akusativ): господа бога и спаса нашего,
Исуса Христа, светаго апостола, светаго духа, већоliko puti oгњ
бога, бога ради, заради бога. Čak uz predlog књ. dolazi nekoliko puti
бога: књ. бога; сина божја, отљ сина божја, слbдњ агрела, заради
STAR. IX. 10
146 v. JAGIĆ,

архистратига моего Михаила, заради вљзлкобленаго апостола


Павла моего, отљ свcедина своeгo. Iznimice dolazi još i ovaj
primjer: до втораго припшествa мoего ј јеđan put: прљви часљ
ношци, gdje ношци može biti stari genitiv. Inače izriče se sintaktski
genitiv općim oblikom t. j. prvim padežem, sa članom ili bez njega,
ali svakako s predlogom. Najčešće dolazi predlog oгљ, ali ima i
predlog на i drugi prema potrebi: отњ вbтрљ, отљ корена-тљ неговњ,
отљ краи, отљ пекњ, отљ тоизи свbтњ više puti, oтљ денљ, отњ
тешко вњ3дишанiе и вњ3дрљжанiе, отњ слњнце-то, отљ сребро, отљ
тЂло-то си, отњ своа волна, отљ землна-та, отљ сичка-та направа,
отњ негова-та рожба, отњ западна страна; отњ полуношљ, отњ
небе-то; на сасeдина своего жена-та, длњбина на твзи пропаств,
ду (čitaj до) покасњ, ду третiе небо, ду старостњ ; заради име-то
твoе, заради терпенie мoе, заради правда; врљxо вода-та; из
черкова; безњ врђме; с-утрина.
Genitiv množine osta po staroj deklinaciji u nekoliko slučajeva,
gdje je adjektiv bez substantiva imao doći u genitiv, kao: душе
грћшнихљ, душе праведнихв, књ. бога праведнихв, сасњ молба
грћшнихљ, изљ мрљтвих њ вњскрњеналв. То se po novijem jeziku
ima ovako izraziti, kako se čita na drugome mjestu istoga spome
nika: на праведни животњ (justorum vita), на грћшни-те мњка-та
(peccantium tormentum). Tako se čita: имена на праведни хора
(nomina justorum hominum) i Ha нев Брнихв хора (infidelium ho
minum); prvo je po narodnom jeziku, kao i ovo: мљки-те на
грћшници-те. Najčešće dolazi i ovdje predlog oгљ: отв грђхове-те
си, отљ чловћци-те, отљ грћшни ili rpБшни-те чловћци, отљ
праведни хора-та, отљ сички-те направи, отњ висини небеснie,
отњ небеса; из уста-та имњ. U primjeru отњ тЂхни дЂлњ može
se misliti da je дbлњ ostatak staroga genitiva ili je дbлњ mjesto
дbла napisano.
d) Dativu ima nekoliko primjera po izvornoj deklinaciji jednine,
i to su muške rieči živieh lica: господу богу, богу, кљ богу više
puti, братњ брату, umah do njega: бљца на сина, безњсмрљтному
цару, сљшиму аду неситому, књагрелу, зле роду члов Бческому,
cћкиму чловbку nekoliko puti, другљ другиму. U množini u
naslovu: поученiе христiaнoмњ. Jedan put samo kod rieči, što
ne označuje lica: поклониха са подножјко божјко. Uz књ богу
kako već rekoh čita se 3—4 puta: књ. бога. Inače izriče se dativ
općim padežem i predlogom на: на свока-тљ трудњ, на твои-то
име, на твоа добрина, на тази душа, зле на грЂшници, на
KAKO SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 147

таквизи грћшни чловЂци, на тia arreми, на таквизи агрели,


на синови чловЂчески, на сички назици и вbри, на хора-та,
на те изи хора itd. S predlogom за: милостив буди за синови
чловbЧестiи; s predlogou по: по закон, божји, по моа (наша)
сила, по негова-та itd.
Spomena je vriedan ovaj slučaj u dva primjera: чловћко тому,
старцо томy; tu je valjda o pomješan s y, kao u врљxо, междо.
e) Instrumental po staromu čita se u dva — tri primjera, jamačno
sa srpskoslovenske podloge, kao: духомљ светимљ, св. шумомљ
(citat iz sv. pisma), срљдце и устнами (ovdje je samo jedna od
obje spojene rieči ostala u starom obliku), страхомњ i kao adverbij
нопцja što se svodi na staroslov ноштник. Bez predloga u značenju
sintaktskom instrumentala čita se препасани понасe (cincti cingulis,
u grčkom je akusativ grčki pa tako bi se mogao tumačiti i slovenski
oblik): исплњнени сЋкакви кротости (ехpleti omni mansuetudine).
Оpćeniti padež da bi izrazio instrumentalno značenje, obično prima
predlog cacs: сасвeдини гласњ, сасњ страхњ, сасњ оружје, сасљ
твое (негово) повелЂнiе, сасњ сичко срљдце, сасњ треперанie,
сасњ тБло-то, сасњ душа-та, сасњ тњ8и душа, сасњ вода, сасвМолба,
сасњ плесница, сасљ тiaхљна добра работа, сасв снага-та си;
сасљ агрели, сасњ сички праведници, сасњ зњби-те си i cac, зњбе,
сасљ другiемљже, сасњ други, сасњ води, сасљ работи неприлични,
сасњ рожби. Prema smislu dolaze dakako i drugi predlozi: подњ
землка-та, подњ небесна тврљдина, пред свадба-та, предњ умрљтвie,
надљ сички свbтљ.
f) Lokal po staroj deklinaciji čita se u ova dva — tri primjera:
вљ пустинахњ, на синаистБи горе, на тврљде небеснеи. Inače
stoji opći padež s predlozima, kojih treba smisao: на крљств, на
долни свbтљ, на негово царљство, на това дрљво, на срљдце-то,
на правда, на небе-то, на езеро херовимско, на два стлепа, на
тia керпичи, на брђГове-те, на глави-те, на тia pђки; при
прђстола-тљ божји, при тело-то, при дрњво-то разумное, при
душа-та праведна; при живота stoji može biti mjesto живота-тљ;
вњ града-тљ, вљ мњка-та, в рака-та си своa, в. раце-те, в руцћ
свое; у нашњ тефтерњ, у твквизи хубости. U oba posljednja
primjera može stojati po slov. sintaksi Eљ s akusativom.
Pored на землна ili ња земла-та čita se kadšto на земли i čak
на землко, kао: ти си едини богњ на небо и на землко.
д) Vokativu ima nekoliko primjera: вљзлобленниче, чловљче,
отче, боже, господи, владико, господине, сине божiе, душе шz
зе
148 - v. JAGIĆ,

душа: окананњнана (slovenski oblik) душе. Јеđan put dolazi seмлко,


što se za cielo podudara sa srpskim ili hrvatskim земљо.
h) Kod adjektiva vlastni smo smatrati reminiscencijama crkve
noga jezika ovake oblike: име-то твое светое, вњ врћме блудное,
царство небесное, светое писанiе, пламеное оружје, дрљво-то
разумноe i мћсто 65днои valjda to što 65дное. Isto tako: oка
канонака душе, рbка-та огнђнака, огнђнуко рbку. U obliku mno
žine piše se kadšto – iи mjesto – и: светiи книги, помилуи
насњ окананiи; piše se други, другie i другia, такви, такве i
таквta. I u jednini ima kadšto – iи, kao: чловЂческiи, хри
стiaнскiи, благiи.
i) Pronomina prikazuju se u ovakim oblicima: азњ, ази i азе,
n. pr. ази ша до (ego veniam), ти, онзи (онзи огнв) тоизи ili
тои, онази (вљ онази пропастњ), тази i твзи (тази е рbка, кона
етњЗи дbвица), takodjer Ta i тia (та scil. pћка са зове, тia scil.
душа отговори), то ј този (този ли е; hic ne est?); u množini:
нiе (да са оставими нiе, оти са нiе радваме), вје (вје кои сте;
вје христiaне), тie i тia: а тiе ми дадоха, кои са тia; на тia
рћки, тia думи, тia arreми, кои са тia; i umah odgovor: тiе са
itd., теизи: теизи грижи, теизи рђки, теизи хора, вљ теизи
врата. Аkusativ i ostali padeži jednine prvoga lica: мене, менђ,
kraće ма, ми: отв мене, кам-то мене, мене вњалкоблени (mei
dilecti), показа ме (čitaj: ми), пак ма (starosl. u a) вњзнесе, по
стави ма; по мени (čita se u drugom rukopisu по мене), предњ
мене, при моћне, у мене, слbдњ мене; u množini васњ za genitiv
i akusativ, ни аkusativ i dativ, намљ dativ: да помилуитњ насљ,
на насљ, помилу и ни, повели намљ, далњ намњ. Drugo lice jednine
ima тебЂ i kraće Tи (za akusativ та): тебБ лкоби, вљ теб-Б, сасњ
теб5, у теб"b, u primjeru paдвамљ са у теб5 stoji y mjesto pred
loga o, jer se čita : са радваха о мене; piše se i у тебе; да та
(= та) завида; u množini васњ, вамљ, ви: заради васњ, лкобовљ
междо васљ, давамљ вамљ, ви са молна. Тreće lice нeгo, pokra
ceno ro za mužki i srednji rod jednine, a i века. za ženski rod:
из него, вњ него, предњ него, сасњ него ј bez predloga: него
пази, далуваха на, на знанаше, у нена, на неа, кам-то нека, при
нека, предњ неa; u dativu Нему, му zа muški i srednji, и, неи
za ženski rod: на срелца нему, неи на среша, думаха и, пока
зуваха и, рекоха и. Оd roa ima dativ тому-тои: чловbко тому,
старцо тому, имани тои (sс. душа) зехњ, крљвњ тњи (čit. тои 2)
пролiaхљ. U množini rи = ихљ, имњ, тфмњ ili тiaмљi тЂx-тiaхњ:
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 149

дЂ-то ги провождатњ (quos mittunt), им” са подсмиваха, зњби-те


имљ, уста-та имњ, имена-та имњ, очи-те имљ (ovako se izriče
srpsko-hrvatski posesiv njihov, za koji ima i oblik тЂхни); он зи
часњ тЂмљ дуде гласњ, тiaм слугуваите; najobičniji je ipak oblik
тћхњ ili тiaхљ s predlozima: шовече отњ тiaхњ, около тiaхљ, над
тЂxљ, на тiaхњ kao dativ i lokal при тiaхљ.
Pronomen relativum izriče se najradije sa пo-то ј дb-то, čemu se
još kadšto, u neizravnim padežima dodaje treće lice osobnoga zaimena:
оти етози шо-то е сички свbтњ сторилњ, господа бога шо-то
ги е сњTворилњ, ти ли еси шо-то си прославлен, ; рђкад ћ-то
(fluvius qui . .), този е д ђто го видишњ, Мovceи законодавецњ
дЂто му даде богњ (cui dedit deus), Илia пророк, дb-то (Еlias
propheta qui . .). Dolazi ipak i кои: кои-то пре да са, душе кои-то
са на бога наденале (sr. тiе са дЂ-то са не наденаха на бога),
što se inače upotrebljuje kod pitanja: кои не пре да се уплаши,
кои да се не убуи; кои са тia; кона етљЗидЂвица. Раmti ovaj
primjer: не би тiaмљ послушанiе ни отњ кого, valjda samo remi
niscencija slovenskog originala.
3. Iz konjugacije, koja se u novoj bugarštini dobro sačuvala,
pošto ima još aorist i imperfekt, odabirem samo neke znatnije
pojave:
a) Prvo lice jednine sadašnjega vremena: смљ, нисмљ, i nekoliko
puti caмљ: дамљ, подамљ, i kod glagola V. 1 razreda: думамљ,
знамљ, чакамљ, гледамљ, радвамњ ; inače svršuje se na a: мога,
завида, клњна, покрia, скрia , покажа, искажа, плача, молна,
издавна, предстона, трњпна. Samo od glagola Bид Бти ima dva
puta: азњ видЂ i od cвтворити: да сторћ.
b) Treće lice jednine nema više nastavka тњ: e (= ccTљ), даде
(= длстљ), бљди (= saДетљ), тече ј тиче (техетљ), зове — зовћ,
рече, излЂзе, заидЋ (зандетљ), чуe i “ува, скрie, Фане, дрљжи,
види, лкоби, моли са, заходи, дума, вика, прилича, обича, обажда,
сапекасува, радва са , помилува, излаза (?), знаи (= знактљ),
плаче. Samo u primjeru Ta прiидЂтљ агпелњ тњ sačuvao se po
reminiscenciji ili pravije da kažem podkrao se piscu oblik s nastav
kom Tљ; a u primjeru „друга рђка Еvратњ, тia напонаватљ bit će
samo pogrješno radi тia, što može biti oblik jednine i množine,
odabrano treće lice množine mjesto jednine. Na jednom je mjestu
сввћтњ napisano mjesto staroslov. cЋккстљ (cognoscit, scit).
c) Prva osoba množine svršuje se na -мњ i na -ме: можимљ,
свbтимљ, молимљ са, трњпимљ, идим, видим, бљдимљ (Бадеиљ),
150. v. JAGIĆ,

мислимљ, мњчимљ, тачимљ, тичемљ, ali: сме (sumus), гледаме,


слугуваме, отричаме, помил ваме, подканкаме, радваме, благосло
вЂме; прiемниме i npieмнимљ. Ako i nije bez iznimke, opet prete
žito stoji -ме kod glagola, koji se već u prvoj osobi jednine svršuju
na —мљ. Samo riedko zamienjen je ме nastavkom ми: имами, оста
вими, смислими.
U aoristu i imperfektu uviek ме: видЂxме, познахме, додоxме,
6ђxме, покакахме, струвахме, ходехме itd.
d) Treće lice množine drži nastavak тв te svršuje ovako: 2) na
атљ: идатљ, завидатњ, влbватљ, могатљ, кленатљ, обрљнатљ, зематњ,
приникнатљ, имати, викатњ, думатњ, влназатњ; даватљ, убиватљ,
затриватв, струватљ, радватљ са подканватљ, метнуватљ, слугу
ватљ, цалуватљ, сљгрЂшаватљ, исплњнковатљ, оширомашаватљ,
преступнаватљ, приминуватљ: умиратњ, обтичатљ, истичатљ,
наричатљ, зарачатљ, плачатљ, прихождатњ, проваждатњ; знакатњ,
познанатљ, поканатљ, затринатљ, пенатљ, скринатљ, живенатљ. Оvako
još предадатњ i кадатњ, koje se piše i кадњ тњ; i шатњ piše se ta
kodjer цљтњ; 2) na Ђтљ: водђтљ, сторђтљ, носљтљ, относљтљ,
приносtsтљ, слављтљ, вид Бтњ, готвbтса, остављтњса, намерђтљ,
отворђтв, усљдЂтљ (= осадатљ), ковлад ђтљ, приход ђтњ, излаз ћтњ,
утрав5тљ. Оd ovoga pravila odstupaju te svršuju na -катљ ovi
primjeri: хвалнатљ (možda praesens: хвалнамљ), приноснатљ, запе
чатлнатљ, откуснатљ, виселкат са, молнат са, смислнатљ (jedan
put мислитњ = мислЂтљ), поклонатљ, излазнатљ: tako i љежатљ,
бонатљ са. -

U isti red spadaju ovi primjeri: прелагаетљ, прогнђваетљ i По


милуитњ, što nisu pravi bugarski oblici: očekivali bismo oblike na
— атљ ili — ватљ. Isto tako paаумћет" bilo bi bugarski pasу
мЂватљ. Pogrješno bit će napisano наричет са mjesto нaричат
ca u primjeru: 4 рђки наричет са.
e) Imperfekt živi u ovakim oblicima: z) jednine: пиеши, стоепи,
надеши, слазЋше, вљзнос Бши, приносљше, свbтБше, клеветеши,
крЂпеши, сљдЂпши, курвbши, учеши, тичеши, ипцћше, дрљжеши,
pЂжеши, обхождаше, извлЂчаше, непрестануваше, сљврљшуваше;
2) množine: стонаха, наденаха, живекаха, прђтрњпнаха, молнаха,
ненавид Ђнаха i венавидЂха, светнаха, мрнаха (измрнаха i измрћха),
пазнаха, курвнаха, можаха, учаха, слушаха, сљсичаха (staroslov.
скулаха), влачаха, сучаха, плачаха, провождаха, обаждаха, дрљ
жаха, вљздишаха, земаха, имаха, викаха, скитаха, књсаха,
потљпкваха, присмиваха, смислковаха, гладуваха, жњдоваха. Im
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 151

perfekt nije svagda lahko razlikovati od aorista: oblici видЂха,


блогословћха, ФрњлЂха, дуд Бха, идућха, врљаћха, плњаћха, на
ставћxa, po gradji su imperfekti.
f) Futurum izriče se pomoću glagola ша, шешњ, ше, шемљ,
пцете, шатљ, kojemu se glagol opredieljeni dodaje: 2) u indikativu
Sad. vremena s veznikom да: ше да се развали, ше да се открie,
пце да подаде, ше да царствува, тви ше и да жљне, ше да са
свие, пце да свде (саднтљ), ше да бљде, шешљ да прiидЂшљ,
шешљ да се врљнишљ, шешљ да са поклонишњ; шемљ голи да
станемљ, шљтљ да влbватљ, шљтљ да намерђтљ, шљтљ да паднатљ,
не шљтљ да усњдЂтњ; 2) u osnovu infinitivnom, t. j. u onom obliku,
koji ostaje kad odpane infinitivni nastavak ти: азњ ша до t. j.
изљ кошта донтн, азњ имњ ша сњди (ego iudicabo illis), шатљ прie
(accipient), не претњ са згрeнa (non calefient). Ovaj se isti način
vidi i kod glagola мoгла: не могатљ влађ (= не моглтљ вљ лtвсти,
nom possunt intrare), не могатљ уприличи (non possunt assimilari),
не може помогна (non potest succurrere), не може са измери
(nom potest dimetiri), пе можешњ трљпе (non potes pati).
д) Participij pasivni glagola IV. razreda ima tu osobinu, što
ne jotuje osnovnoga konsonanta: oбºгрaденљ, заборавини, обадино
(= ова ждено), сљдЂни дрљвia (= саждена), засрамени, осндина,
смЂсино.
U tekstu, koji sada ide, razriešena su pokraćenja te mjesto 8
ili oy naštampan је у.

Слово с(ве)то го а по стола Павла, како об и д и си чки


ра и и му ка и како вња не се н њ би ду трет iе н(е) 6 о.
o(т)че бл(а го)с(ло)ви.
За молитвљ, С(ве)ти о те)цљ ап(о)с(то) ле Павелњ нЂкоги вњане
сене би (drugi rukopis bolje: азљ ап. П.—бихњ) ду третia н(е)бо и
буде гласњ та ми каже речи на теизи хора по-то са на тоизи
свЂтљ живи, за по преступнаватњ заповbдњ моа и прелагаетљ
грђxљ на грђхњ и прогнђваетљ господ)a 6(о)га шо-то ги е сњгво
pилн и наричат са твкмо христiaне а дјаволска работа стру
ватљ и оширомашаваш си душа-та и снага-та а волна своa
исплњнковатљ та не мислитљ сњмрљтни часњ и страшни де)не
судни и като ш да вњ3даде господ), свкиму по негова-та работа,
кои по е стрували и уработиле оти не знаите-ли, че са (сичка)
направна срам (čitaj: срамна) и бои, а чл.(овћ)ци-те тнкмо шо
сњгрbшаватљ.
152 V. JAGIĆ,

Ами послушаите благо)с(ло)вени христiaне.


Сл њ нце. Много пљти слњнцћ-то плаче та са моли господ)у
6(о)гу и дума господ)и б(o)же шо-то сичко дрљжишњ, не мога
вЂке да гледамљ безаконство и неправди чл.(ов)ч(е)скiи, ами
повћли да сторђ по моа сила на тiaхљ, оти си ти едини г0оспод),
6(ог), мои. И рече му господњ богњ ти знаишњ, оти око мое сичко
види и ухо мое сичко чува, ами ги чакамљ да но са обрљнатљ
кам-то мене (ако ли се не обрвнатљ), азњ ша до та имњ ш
(сљди). |

М(Б)c(e)цњ. Много пљти и м(ћ) сеца-тљ и зв53ди-те думатњ књ


богу господи боже по-то сичко дрљжишљ ти еси далњ намљ да
свЂтимљ ношја та не можимљ вћке да гледаме курвоство, крљви
пролiaнiе, кражби (и) подводство по-то струватљ чловЂци-те
по свЂтљ-тњ: ами да и нам тестирљ сега по наша сила да са
затрикатљ отњ землна-та за едине часњ (и) да познакатљ сички,
оти си ти едини господњ богњ. И туђмљ дуде гласљ и рече имљ
(rkp. pемљ sa + nad njima)“ азљ тузи сичко знамљ и око моe
сичко сапекасува и ухо мое сичко чуе, амј е срљдце мое добро
та ги чакамљ, дуде са обрљнамљ (čitaj: обрљнатљ) на покананie
ако ли са не обрљнатљ, и ази ша до та им ша сњди по тiaхна-та
работа.
Мор Ђ. Много пљти (и) морђ-то дума и вика господи боже
шцо-то сичко дрљжишљ, настаха с(и)нови чл.(о)в5)чески и поху
лиха име-то твое с(ве)тое, клЊнат са на сљки часњ на лежа.
ами ми да и волна да сторћ на тiaхњ да ги издавна и да покрia
сичка землна сасњ вода, като да са затрiнатљ сичњки чл.(ов5)ци
и да разум Бет“, оти си токо ти едини богњ. И нему дуде гласњ
отњ небе-то та каже око мое сичко вид Б и ухо мое сичко чуe
ами заради терпенiе мое та ги чакамљ дано са обрљнатљ на
покаканie (rkp. покакатњ) (ако ли са не покаетљ) азе па до и
свди им ша (drugi rkp. ази ша до та имњ ша суди).
Земл на. Много пљти и земла-та плачи књ господу и вика
и дума господи боже шо-то сичко дрњакишљ, азе самљ отњ
сичка-та направа повћче омрљсена и не мога вћке да трњпна
корвовство и смрадњ и хаидутство и кражба и кесеџiиство и
магiиство и ненависти и лњкиви пророци. Знаишњ господи,
оти е станалв. баша на сина а синв на баша и братњ на брата
и маика на двпцирна свона и сњседини на сасeдина своего и
баша ше да лЂгне на лЂгло синово си и синв на лфгло башино
си и сљсeдине ше да омрљси на сасeдина своего жена-та и ше
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 153

да и крљвомешество, клевђти, преслушанiе, завиденiе, обажданie,


каматство, лакомство (rkp. лакомствомњ) и други злини много
шо-то струватљ и сасњ това сичко та умрљсиха име-то твоe
c(ве)тое и ни принесоха никаква молба чиста на твои-то име,
нито сиромаси помилваха, ама им се оше подсмиваха, та
заради това смљ освдина пред теб'ћ господи повечи отњ сички-те
направи ами повћли господи да не подамљ вћке накостњ мона
и рожби на синови чловђчески и да не израсте нипцо по мени,
ами да скрина сичка блага земљна. И дуде гласљ господовљ
на землна-та та и рече: азњ сичко вид Б и ние нишо отњ чло
вЂци-те дb-то могатљ да си скриватљ грђхове-те отв мене, отi
имљ азљ знамљ безаконie-то и помишл Ђнie-то чi e за лудо и на
пусто, и това е знаменiе отњ краи начело бол Ђсти, и да знаите,
оти пце на сетне близу да бљде второ пришествa сина божја
и це да сљде сbкиму чловbку по работа-та негова и на сички
назици и вћри. Ами знаи землио, отi e средце мое добро та ги
чакамљ, да но са нbкакњ обрљнатљ на покаканiе ако ли са не
покакатљ и не смислнатљ сњмртни часљ и страшни денв судни,
азљ имњ па свди по тiaх на-та работа тв шат прie или мњка
ИЛИ ПОЧеGТЊ.

Чуxте ли, благословени христiaне, колко ли лкоби богњ нашњ


члов Бци-те и кол'ко лi e добрина негова на насљ, и пакљ знаите,
братiе, оти са сичка направна богу срамна и буи, ами тњкмо
(чловћци) шо-то сљгрђшаватљ богу. Ами заради това на сљки
часњ да благословћме господа. Ами пакљ знаите лкодиe, коги
заходи слњнце-то, тогива сички агпели цо-то слугу ватљ на
хора-та та идатњ богу на поклоненiе и молнат са нему и при
носљтљ работа-та шо-то са уработили хора-та отњ заутра до
вечера, или добра или зла, и тia aГгели дb-то идатљ отљ пра
ведни хора-та са радватљ и виселкатљ и подканват и тia сасљ
тiaхљна добра работа. И кога заидЂ слњнцћ-то та бњди прљви
часљ ношци, и тогива пидљтљаг гели н покланђт са богу и сљ
киму чловћку носћTљ работа-та по-то са уработили днесњ или
ношцесњ, или добра или зла, сичко агрели отвЂтљ даватљ богу.
И втоизи часљ агрели-те и отњ грbшни-те чловћци прихож
датљ предњ прђстолњ божји и плачатљ и викатљ и думатњ на
поклонњ кога-то имње речено и думатњ кљ богу господи, молим
са на твоа добрина, отивЂке не можимљ да трњпимљ отњ грbшни
чловЂци безаконство и неправди, на свки денљ и на сљки часњ
струватљ курвовство. Ако ше твое господњство, повели намљ
154 v. JAGIĆ,

за имњ вЂке не слугуваме. Ето че дуде отв бога гласи та имњ


каже: не оставћите ги, ами свкоги имњ непрестан но слугуваите,
ду дЂ са обрљнатљ на покаканie.
И този азњ апостолњ Павелњ като чухњ и в тоизи часњ при
несене бихБ на небо, ето че дудоха агрели радостни и пенаха
предњ господа и духњ свети излаза имњ на срепца и рече имљ
отљ де дудоxте мои агпеле радостни и носитни дарове много и
различни цвћтове и ароми-ти добри миризливи и дабрини сh
какви, отговориха агреле и рекоха ние додоxме де-то са отре
коха отњ тоизи свЂтљ и по-то бЂха по тоизи мирљ заради
име-то твое светое та са скитаха вњ пустинкахњ и по горiи-то
и по планине-то и по стене-то из дупки-те (valjda низњ дупки-те)
та плачаха непрестано отњ грђхове-те си потљпкани и испадени
и голи, на землко леганiе, гладни и жљдни заради правда, грижни
и 65дни, и досљжданiе, млњви и подњсмиванiе и кошони, а тie
това сичко прљтрњпнаха заради име-то твое светое и препона
сани по срљдце-то и имаха вњ руцћ свое кадилници и срљдце
и устнами благодарешци господа стокаха на бденiе и говенiе и
на грижа и отњ слњнце-то отњ пекњ та си опалили снага-та и
отљ тешко вњадишанiе и вњ3дрњаканiе. Ами ако тi e волна
господи повћли намљ да идим и да слугуваме на таквизи
дЂ-то са сами порушиха и стoриха са сиромаси повече отв
тiaхљ шо-то са по земла-та. Дуде и тiaмљ гласљ отњ бога, гласњ
отв небе-то та имњ каже знаите по-то са мене вњалкоблени тiaмº
добре слугуваите и никоги да ги не оставите, за шо-то смљ
азњ тiaмљ мћсто и веселiе пригтовилњ. И агрели желaкoтљ да
приникнатљ вњгрЂ.
И кога-то тia arreми отидоха, ето и други агрели довтасаха
предњ бога ви уреченоe (rkp. вњ увеченоe sa p nad slogom че)
време да са поклонатљ. И рече и тiaмљ господњ откаде додоxте
мои агрели, поникнали и ускрљнали и отварини сасњ работи
неприлични. А тiе рекоха додоxме отњ онеизи, дЂ-то са отре
коха отњ тоизи свbтљ и прiеха на себе си агreлски чинњ калу
герски и пакљ са на сетне пометнаха и поврњнаха са назадњ
вљ мирљ и не поканаха са никоги за свое спасенiе и не една
молба чиста не принесоха ду де 6ђха живи. Ами по прилича
намљ владико свети да слугуваме на таквизи грђини чловћцi;
И господњ имњ рече не остављите ги, амi имњ слугуваите,
ду де са обрљнатљ на покаканiе ако ли са не покакатљ, а аве
ша до та имњ па сљди по тiaхна-та работа.
- КАКО 8E PISALO BUGARSKI PRIJE DVJEŠTI GODINA. 155

Чкохте ли, благословени Христiaне, стари и млади, и свки


вљзрастњ чловљчљски, какв сичка наша работа приноснатљаг гели
кљ бога или добра или зла ами заради това на свки часљ бла
гословћите господа. И тоизи часљ отљговори агreлњ и рече ми
ела слЋдљ мене Павле да ти покажа дb живенатљ сички свbт ци
и селишца на праведни хора, кога прихождатљ отњ тоизи светљ.
И показа ме сичко и на сфтне поидохв долу вњ бездна, дућ-то
етњма и ад“, и показа ме душе грbшнихљ и кое мћсто лежатњ
и де са относфтљ коги умиракотљ. И пак ма вњ8несе на тврљде
небеснеи и погледахњ и видЂхњ тамњ начелнници бЂсовски,
кметове и господаре, дјаволски старешини. И бЂха тамњ ду
хове ковладни и курварски духовћ и надовити и сребролнобци.
И тамњ 6ђха гломpкок чiе и неправедни лакомници, безсрамни
хаидуте, кесеџiе, преслушници, завидници, немилостиви, пјаницi
и попове шо-то не струватљ волна божја. Този сичко видљxњ
под небесна тврњдина и на сетнћ погледахњ и видљxљ агрели
немилостиви, де-то никакв немаха милостњ и страшни тврњде,
и лица-та имњ 6ђха срљдите и звби-те имњ 65ха приминвле
оуста-та имњ, а очи-те имљ свbтнаха като sкћади коги истичат“
с-утрина, и косми-те на глави-те имљ 6ђха като срљПове и пла
макњ огнан, излibЗнаше имљ из уста-та имњ. Попитахњ агпела и
рекохњ кои са тiе, господине мое. Отговори агрелњ и рече ми
този са шо-то ги проваждатњ да зематњ души на нев Брних,
хора вњ врћме блудное, дЂ-то немаха вbра кљ бога ни-то го
имаха на помошњи ненавидЂнаха го на него, ами си проваждаха
дни-те свое на пусто. И слbтљ (sic!) това погледахњ и вид ћхљ
други агпеле, дЂ-то имњ светнаха лица-та като слњнце и пре
пасани крстосани понасe (grčki tekst ima: Čov2; Ypucas) и дрљжаха
хуругви почестни в раце-те си и печати божје и имаха и хрњтie
и на тiaхњ бБше написано име божји, и исплњнени с Бкакви
кротости, тихи и милостиви. И попитахњ аггела и рекохњ
господине мои, кои са тia дЂ-то са у твквизи хубости украсени.
Отговори агпелв и рече ми този са дb-то ги проваждатњ да
зематњ душе на праведнихв хора, кои-то са на бога наденале и
волна негова дрљжели честно.
И рекох, азњ Павелњ скажи ми господине мое праведних,
и грћшнихљ знакатљ ли са коги умиракотњ, Отговори агрели и
рече ми единк естњ пљтљ, дЂ-то сички идатњ кљ бога праведних њ
дЂ-то имати вњ себић си добра работа, тia сасљ агрели пекатљ“
светљ, светљ, светљ богњ, и не бонатљ са, ами приминуват“
15(} v. JAGIĆ,

тврдина небеснаa и приходЂтљ на поклоненiе богу. И рекохњ


азљ Павелњ шћлњ бих, да видућ душе праведнихв коги излазнатљ
отњ тоизи свbтњ. Рече ми агрелњ поглiђдни отњ небеса (rkp.
нба sa c nad njima) долу на земли и виждњ. И сњзрћхњ и видехњ
сички свbтљ и бЂше ни запцо пред мене на глетњ (sic!) и хора-та
по свbтљ-тњ мрнаха или пцваха безв врђме. И рекохљ азљ Па
велњ кљ агрелу този лi e roлЂмина и комсовукњ чловћнески;
И рече ми агрели, този е. И пакљ погледахњ и видЂxв облакљ
тврљде гол Ђмљ распрострђнњ надњ сички свbтљ и рекохњ по
е това господине моe. И рече ми агрелњ тозi e безаконiе чло
вЂчское смћсино сасњ молба грћшних“. А азљ Павелњ вњ3дхнахњ
и вњсплакахњ горко за тоизи свbтљ и рекохњ азњ Павелњ по
кажи ми души грbшни и праведни сасњ каква прилика изла
знатљ отљ тоизи свbтв. И показа ми агрелњ и погледахњ и
вид ћхљ чловbка, шеше да умре. И рече ми агрелњ това е
праведникњ. И вид ћхљ сички добрини негови шо-то бЂше жи
вотувале по законљ божји и сичко проважданiе цbломудрљно
и сичко . . . . . (valjda nešto ispalo). И дуде не бЂпше издњхналв,
тоизи часљ станаха при тело—то кротки агреле и другiе агпеле
лкоти дЂ-том bсто не намериха у нена. И по-то 6ђха кротки-те
агпели, а тiе дудоха при душа-та праведна и пазнах(a) на ду де
излЂзе отњ тБло-то си, и рекоха и три пљте душе познаи си
тЂло-то свое отњ дЂ-то си изФрљнала из него, оти пакв пешљ
да се врљнишљ вњ него вњ денљ коги сичкн вњскрљснатљ, и да
прiимешљ шо тi e oгљ бога обешано сасв сички праведници.
И прiaха ангели душа-та и цалуваха на като сњица знањана,
и думаха и дрљжњ са душа и крђпи са. И дуде на среша
агreљ неинв хранителњ и рече и не бои са душа пра
ведна, азе са радвамљ у (čitaj: o) тебћ, за по-то си стoрила
волна божина на землко, оти азњ сЂкоги вњЗносћхљ предњ бога
сичка твоа добра работа. Ето и духњ свети изл baе неи на
cрепца и каже и душе не сњицисваи (valjda: смљшеваи ili cмљ
шаи) са ни-то са уплашваи, оти шешљ да прiид Бшљ на мћсто
де-то го ниси вид Бла никогi, и азе ти смљ помош никњ, оти на
мерихв у тебЂмЂсто добро, кол'ко време 6ђхњу теб ћ на земла-та.
И духњ светiи крђпешi a и вљзнос Бшi a на небеса. Ето низлаћ
зоха неи на срћца пак, други духове старешини 6ђсовњски и
показу(ва)ха и неини грћхове заборавини и рекоха и каде
отвождашњ (отхождашњ?) душе оканан на , ами на почакаи да
видим у нашњ тефтерњ да ли ни ше има наша работа вњ тебђ.
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 157

Ами ето да видимљ че имашљ помоцник. сасљ тебЂ и агрела


твоего и духњ твои че са радва у тебе. Изл Бзоха и другiе
духове курварски и вид Бха на и заплакаха та и рекоха: о души,
отбЂгнала си отњ нас, за шо-то си стoрила волна божја на
земли. И оше и другiе бБеове изл Бзоха и на срепца и не могоха
нишо да сторђтљ да намер БТљ отњ техни дbлњ в нена. Тогизи
агрелњ отговори и рече имљ врњнете са засрамени бнасове, оти
не могохте вје да прелњстите твзи, ду де 6 Бше сасљ тЂло-то
подњ земљна-та.
И пакњазњ Павелњ чухњ че дума отњ висини небеснiе вњз
несете твзи душа шо-то е сторила волна божја на земли и да
разумеи отi e Tузи богњ истински де-то му са и кланнала сb
коги. И като вњЗидоше агрели сасњ душа-та на небеса и тогизи
чухњ гласњ са хил Бди агрели i архагпели че пењатљ и хвалнатљ
бога, като вид Бха душа-та де дрљжи знаменie божја и викнаха
кам-то нена сасњ единк, гласњ дрљжњ са душа праведна и крђпи
са, оти са нiе радваме сасњ тебБ чи шешљ да са поклонишљ
сега предњ бога. Ето и в тоизи часњ архагпелњ Михаилњ и
сичка воиска агрелњска паднаха и поклониха са подножјко б(oг)у
(ili божјко?) и показуваха на душа-та и думаха и знаи душе
отi e Tosи шо-то е сички свbтљ сњTворилњ и де-то е тебЂ на
негово лице и на прилика сљадалњ. И като ид'Бше предњ нека
агрелњ таи и тогива агрели и архагreли пенаха и думаха пра
веденљ еси господи и судњ твои праведен ње.
Ето и друга душа вид ћхњ чи на влачаха агрели и плачаше
горко и думаши помилу и ме господи, помилу и ме праведни
судia ето до днесњ има седмљ дни как сам излаћала отњ тело-то
мое и предадина бих, на тia arreми немилостиви, и водЂт
ма на това мћсто дЂ-то го нисмљ вид Бла никоги. И рече и
праведни судја“ пцо си стoрила окананна душе, лфго ми си
била немилостива та заради това си така предадина на таквизи
немилостиви агрели, оти ниси стoрила добро заради тови не
сториха и тебЂ милост, кога-то излЋзаши отњ тbло-то. Ами
на кажи шо си стoрила грћхњ на тоизи свbтњ лњжовни: А тia
сbкапе да Фане бљxљ, да скрiе, да рече нисмљ сторила нишо
господи мои, ами смљ наклопана. И тогива са расpљди на нека
праведни суда, като рече несмљ свгрbшила, ами слога, та и
рече или с Бкашњ, че си опце на долни свbтњ та годишњда
скрiећњ отв свеедина своего шо си сњгрbшила: Ала, тука нће
тљи. Ами послушаите благословени христiaне шо каже пророкљ
158 v. JAGIĆ,

Давид, на халтирњ халом. Чг Господње вtт. (čitaj: сввћств)


помишлЂнiе чловћческо нако судњ (čitaj: сутњ) суетна, сiирече
каже, господњ богњ сичко знаи сљкиму чловћку на срљдце-то
пцо помислiи, отi e се залудо и на пусто. И кога нbкои доди
та са поклони предњ прђстолњ божји, а то го обажда негова-та
работа шо-то е сторилњ или зло или добро. И тогива като чко
онази душа оканана и умлњча, не маше дума шо да рече. И
повћлф праведнн судia да прiидљт агрел-тљ на тази душа и
да стане при нена. Ето че дуде агрелњ неинв и дрљживњ рака-та
си свона рукуписанiе, и рече агрелњ ето товаи са грћхове-те
шо-то е сторила отњ малка ду старостњ. И ако пешљ господи
сасњ твое повелbнiе даи искажа сичко по е сторила отњ кi.
години. И рече праведни кадia не тако отњ кu. години, ами
кажи гpћхове-те предњ сњмрљтљ е. години шо е сторила. Ами
азе са клњна у мене и у мои агрели и у моа сила, туко да са
бЂше поканала предњ умрљтве една година та бих њ сички грћ
хове замрачилв шо-то е сторила предњ мене та би прiела оста
влЂнiе и пропценiе отв мbне. Отговори агрелњ и рече повели
господи и друга-та душа агрелњ тњи да стане предњ тебЂ. И
тоизи часњ станњ на срђдњи позна на тњаи душа и рече господњ
богњ душе кажи ми шо си стoрила сасњ твзи душа дb-то на
знањаше оше като бЂше на тоизи свbтњ. А тia отговори и рече
господи мои дb-то са мина година-та та убих, твзи душа и
крљвљ тњи пролiaхљ и имани тои зехњ и сасљ други смљ курвила.
И рече праведни суда о окананинана душе не знаишњли кого-то
си окривила на правда или си отнела нашо на сила отњ него
та да видишњсега каке записано тука напредњ предњ умрљтвје
ду де доиде и тња и душа шо-то на си окривила тамњ. И чухњ
гласњ че каже, да са предаде тази душа вњ руцћ тартарови
шо-то е наидлњбоко мћсто сљшиму аду неситому и да са закличи
вљ темници адови и да са мњчи до втораго пришествa мoего.
И пакв чохњ гласњ че каже, дудоха са агрели и пенаха и бла
гословЂха бога и думаха праведене еси господи. И отговори
агрелњ и рече ми вид Б ли този сичко Павле шо-то струватљ
хора-та по земла-та скритомљ, а тукаи обадино на наве очев Бетно.
И рече ми агрелњ ела слЂдљ мене Павле да ти кажа какв
живенатљ праведни. И поидохв слbдњ агпела и вњЗвЂди мa нa
третia небо и постави ма предњ врата и поглЋдахњ и вид ћхњ
хубости неисказани. И стонаха предњ врата-та кi. стлепбве и
двћ керпича злати и на два стљша писмћна много, и обрљна
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 159

са агрелњ кам-то менђ и рече ми: Павле блажене е тоизи


чловћкњ. д5-то влЂзе у тia врата, за шо сички не могатљ влЂ
вљтрђ, ами туко кои-то са теглили сиромашia духомљ светимљ
и плакале и гладувале и жњдовале, и милостиви сасњ сичко
срљдце и испадени заради правда. И попитахњ аггела и рекохњ
господине за шо са тia писмина на тia керпичи, Отговори
аггелњ и рече ми това са Павле имена на праведни хора шо-то
са слугувале богу сасњ сичко срљдце, голи на земла-тал Бгале
и постели (čitaj: постили) и на молба стоеле, скитали са по
горiи-то и по стене-то ис пешцери-те и пЂле денљ и ношцњ го
споду богу своему заради царство небесное и милºвале сиромаси.
И пакљ рекохњазњ Павелњ кљ агрелу господине написани ли са
имена техни на небе-то опце като са биле на долни свbтљ сасњ
тЂло-то; И рече ми агрелњ слушаи Павле, не твкмо имена-та
имњ, ами и лица-та имњ и прилика-та имњ какво-то са биле
сасњ снага-та си и тука ги знанатљ агрели-те. И влађзохљ вњ
вљтрbшни мћста и вид Бxљ тамњ Илia пророка и дуге тама,
здрави са и радва са, ачи са обрљна и вњсплака и рече ми
Павле дошљлњ еси да са земнишљ на свона-тњ трудв добро-то;
ето д'ћ видишњ, оти гол Ђми и добри и гол bми уреди шо-то е
уготвилв богњ кои-то него лкоби. Ами и много хора не могатњ
уприличи туђмљ,“ амишљтљ праведници да влађзатв на тиам ђста.
Отговори агрелњ и рече ми кога-то це да доди господњ, дb-то
му ти слугувашљ на негово царство, и тогива слbдњ повbле
нie-то негово та ше да са развали землна-та и тњЗи землаћ ше
да са открiе та ше да подаде богњ негови-ти (čitaj: на нег.
св.) свЂтци и ше да царствува надљ тБxљ вљ вЂки и да надатњ
отњ негова-та рожба шо-то сега сказахњ. И погледахњ пакљ
на тња и землка и вид Бxљ низ речи (рћки ?) че тече млЋко и
метљ та бБше на брђГове-те на тia pБки дрљвја свдЂни плњни
сасњ рожби и свко дрљво принос Бше рожби е. на сфко врђме,
сладки и различни. И вид Бxљ тамњ Финици шо имњ бБше
висина-та лахте м. и другiе лах те к. и другiе 1. лахте и онази
6Ђше земљна свЂтлива отњ сpђбро з-пљти. И рекохњазњ Павелњ
кљ агрелу коe-i този мћсто; И рече ми агрелњ тњаје землна лко
бовна животиое селише, дb-то пише блажени кротци, отишљтљ

* Sr. sirski tekst po engleskom prievodu u Tischendorfa : Behold, o my


son Paul, how great are the promises of God and his blessings! a few only
of men deserve them, a very few of mankind.
160 v. JAGIĆ.

да намерђтљ тiе твзи земла И рекохњ књагрелу праведних,


душе кога изл Бзатљ отњ тbло-то си на тia ми мућста приход ђтв,
Отговори агпелњ и рече ми ела слbдњ мене Павле да та
завида вњ градљ христовњ, та бБше та стоеши на езеро херо
вимско (тiv žХšpovazy Miwny) и узе ма вњ гемја злата и агрелн
пенаха предњ мЂне, ду де Фтасахте да влезимљ вњ царева-тњ
градњ, и по-то живењаха тамо вњ града-тљ, тврљди са радваха
о мене. И влезохњ и вид ћхв други градњ та бЂше свЂтенie-то
негово повћче отњ тоизи свbтњ свbтљше, та бЂше сички градњ
весн златњ и књ. дуварђ обграденк и кi. стлњпове и вњTрђ на
cђки дуварљ. ..д. реки обтичаха, та бЂпше отњ западна страна
ствни града-тврђка мћдовна и отњ пладне рћка бЂла като
млЂко и отњ источна страна рbка маслин на. И рекохњ азњ
Павелњ кљ агрелу господине что са теизи рђки дb-то обтичатљ
тоизи градњ; И рече ми“ д. pЂки наричетњ са (rkp. се?) на
землко и име-то твзи рћка дb-то тиче мето та са зове Фисон,
а дb-то вино тиче та са зовb Тигрњ, а масло дЂ-то тиче та са
зове Гионњ, а млЂко дb-то тиче та са зовћ ИФратњ за шо тie
свЂтци дћ-то бЂха на тоизи свbтљ та ни шћха ни настiе ни
пiтiе, ами гладуваха и жљдоваха и теглиха зло заради бога та
си тњи проводиха дни-те свое, и кога влbватљ вњ тоизи градњ,
а то имњ даде господњ са почести. И заведи ма агрелњ на рђка
медовна и вид ћхљ тамњ пророка Исаиа и Еремја и Езекеила и
Амоса и Мехеа и Захарia и други пророци, та ма здрависаха
и радваха като см“ дошле при тiaхљ. И попитахњ аггела и
pЂкохњ по етоизи пљтљ; И рече ми агтелњ. тоизи пњTљ про
poчeски сљки дb-то са отрече отв своа вола и не стори си шо
му ипцћше срљдце-то, ами оше си поруши снага-та бога ради,
та кога умрћ и изл Бзе отв тоизи свbтњ и отиди та са поклони
богу, и слЋдњ поклоненie-то а тiе го завидатњ вњ тоизи градњ
дЂ-то са пророци-те веселнатљ и цалуват са като другаре и
братia за шо-то са сториле волна божја. И заведи ма агрелњ
на полношна страна у тоизи градњ, дb-то бЂше рbка отњ по
луношљ и вид ћхњ тамњ Авраама и Исаака и Акова и другiе
много и здрависаха ма и тiе. Рекохњ (rkp. pекоха) књ аггелу.
по етњзи рђка; И рече ми с ћки де-то обича хора-та и пљт
ници шо-то прiема, та отидатњ отњ тоизи свbтљ, та прљво по
клони прbдњ бога, аче на сетни са предадатњ Михаилу и вњ
теизи врата у тоизи градњ влњазатњ и сички праведни цалу
ватљ като сина и брата, и рече имљ агпелњ за шо-то сте упа
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI DODINA. 161

зиле чловЂколкобiе шо-то господњ обича и пљтници сте прiеле


на усилно врђме ви књице-тБ си, елате сега да намерите градњ
господа бога и спаса нашего Пс(у)са христа и с ћкиму спроти
свока-тљ трудљ и работа-та му тњи пше да прiемне почестњ и
вЂнце отњ руку господне.

(0 т њ ту ка и мљ ка на гр Бш ни ци.
Ами послушаите благословени христiaнe да разбБрете на какво
са мњчатљ грђипни чловћци. И рече ми агрелњ ела Павле да
ти кажа мњки-те на грћшници-те. И заведи мa близу твзи
pЂка Фисон, д'ћ-то тиче отњ западна страна вњ градњи вид Бxљ
тамљ едини мњшљ че са весели ни то у праведни-те ни то у
грћшни-те. И рекох, књ агелу цо етови господине; и рече
ми слушаи Павле, тозi e дºb-то си проводи животњ свои на
землата на пусто и не знанаше ни зло ни добро ни то принесе
богу ни посљ ни милостина ни поклоне та заради това е сега
ни вњ грbшнихљ ни вњ праведнихњ. И на сетне показа ми река
огнbна и вид Бxљ много хора теглЂха зло и попитахњ агпела и
рекохљ господине кои са тia дЂто стокатљ вњ огнђна-та рbка
до колени? И рече ми агрелњ тие сад БТо излазbтњ из черквова
предњ отпустљ та идат та ковлад БTљ и струватљ крамола“ а
пакљ дућ-то са ду понасљ потупени вњ огнђна-та рbка, тia оти
дЂха та земаха ком ка, аче на сетне курвнаха и ни цћха да
са арнишљтњ ду де измрнаха та заради това са тњи мњчатљ“ a
пакљ дв-то бЂха потупени до уста-та вњ огнђна-та рђка, тie
ненавидЂха братњ брата и обаждаха другљ друга и потњпквали
са сироти и сиромаси. Аз, Павелњ погледахњ и вид Бxљ друго
мЂсто страшно отњ западна страна, различни мљки имаше дb-то
бЂше наплњнино сасњ мњаки и жени и огнђна рђка тичеши на
тiaхњ и вид ћхњ пакљ пропаст, голbма тврљде колко то момљкњ
да е сторилњ м. години та да може да в дигне камакњ. и да го
турни вњ она си пропаст, та за 3. години да не може да до
сегне двно. И вњ онази пропаст, много душе живенаха, единњ
надљ другиго плачаха и викаха и вњ3дишаха и думаха та са
молнаха помилуи ни господи, помилуи ни праведни судia. И
не би тiaмљ гласњ ни нослушанiе ни милостњ ни отњ кого.
И попитахњ аггела и рекох, кои са тia господине; И рече ми
аггелњ тiе са дb-то са ни наденаха на бога ни то имаха господа
на помоцњ себЂами са наденаха на свое бол Брство заради тiaхљ
STAR. IX. 11
162 v. JAGIĆ,

дума пророкњ Давидљ на раломљ 5. Погина паметљих се шумомљ


и господњ вњ вbки пребиваетљ. И пакљ попитахњ агрела госпо
дине, длњбина-та на тњаи пропаств колка лi e; И рече ми агелњ.
слушаи Павле, како ти напретљ казахв, тњаи длњбина нема краи
и не можи са измери, и кога метнатљ нЂкона душа вњTревњ бездну,
дЂ-то са и други-те. А азњ Павелњ чохњ това и вњадњхнахњ за
толкови хора като са мњчатљ. И отговори агрелњ и рече ми запцо
плачишљ о Павле, ето си ти милостивљ богу, ама ила да видишњ
поголbми мњки шо-то гледа богњ, ами много трњпитњ за синови
члoвeческiи, оти отак милњ сЋкиму по работа-та кои какве
струвал, тука на землко. И погледахњ на огнђна-та рђка и
вид Бxљ тамњ стара чловЂка че го влачаха и потопиха говљ
отнbна-та рђка ду понасв, и дуге агрелв темелине (о Теремобуос)
шо-тое надњ мњка-та и нос Бше вњ руку своко желbво голнамо
на четири страни остро, и извлЂчаше из уста-та му срљдце
тому старцо-тому. И попитахњ агрела и рекохљ господине, кои
е тоизи; И рече ми агпелњ тозi e дЂ-то го видишњTaе попљ,
зашо-то не си е упазилњ добре негова-т си уред“ и ни ше да
свврњши хубнаве като е прилично божествну о литургiо и не
престануваше ами надеши, пиеши и курвbши и клевитеши и
принос Бше мрљена молба богу, заради това еа тви зле мњчи.
И погледахњ и вид Бxљ на друго мћсто другиго таквази при
лика че го влачаха д, агреле лкоти и срљдите напрасно и не
милостивно и потопиха году колићно огнђнуко рbку и пламакњ
голbмљ опађши го по лице-то и не даваше му пламака-тњ
да рече: господи помилуи. И попитахњ агпела господине, кои
етоизи, и рече ми това е владика и не сњкрљшуваше добре
свока-т си законв, като му е утљкмЂно на свbтњ скопостњ (valjda
епископскiи ili enископство) черковни уредњ да струва и не стори
нишо добро на земла-та сасњ правда, ами на криво сљд Бши
сасњ ханвна и не помилува ни сироти ами ги потљшкваше та
за това са и нему таквиси мњки утокмили спроти негова-та
работа. И вид Бxљ пакљ другиго таквази прилика вњ pЂку огнћ
нуло ду колbно потопенљ и рвце-те му распрострђни окрњБа
вени сасњ крљвљ и червие излаз Бха изњ уста-та му, татан Бши
(тактњикше) зле и викаше помилуи ни господи, оти смљ зле
усњдин о твзи мњка повћче отв другiе. И попитахњ аггела и
рекохњ које тој господине; И рече ми това е дЂкњ та слу
гуваше богу в черква и пакљ кадеши по приносљxa гозби не
благословено и не достоино, заради това са непрђстано тви
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 163

мљчи. И вид Бxљ другиго чловћка на таквази прилика че го


влачаха агрели срдите и потопиха го вњ pЂка-та огнђнана и
дуде агрелњ дb-то бbше надљ мњка-та та дрљжеши брасничњ
насвbтлbне и рbжеши чловћко-тому уста-та и назик на-т му.
Азњ Павелњ вњ3дњхнахњ и заплакахњ за родљ чловђЧескiи и
рекохљ господине које тоизи, и рече ми тозi e нит'Бцњ дЂ-то
хора учеши а тои закон њ божiи не дрљжеши за сасљ тви мљчи.
И вид ћхљ тамљ вњ оназi пропаст, много мљжи и жени и червји
ги надњT“. И рекохњ књ агрелу господине кои са тia; И рече
ми агпелњ тiе са претурвале Фаида на Фаида и наденаха са на
свое бол Брство а бога не смислковаха. И показа ми друго мћ
сто тБмелное тврљде та бБше като стљна огнћна около него
и вљтрђ много мњаки и жени, свеичаха си назици-те сасњ зњби-те
си. И попитахњ агрела кои са тia; И рече ми това са тia
дЂ-то Ф-черква крамола струватљ и клевит ђха а думи - божји
не заповниха, ами повече са присмиваха на светiи книги,
потњпкваха ги и не слушаха духовници шо ги учаха на страхњ
божји, амiимљ са оше подсмиваха, заради това са три мњчатљ.
И видЂxљ другiе жени вњ огнЂна-та рbка до уста-та потупени
и рекохњ кока тia господине; И рече ми агрелњ това са дb-то
даваха намљ же то си свое обананiе и ни шуђха да са оставћTљ
отњ тњ8и работа дјаволска, дуде измрћха. И видЂxв другiемљжи
и жени потупени ду поњск и лице-то имњ помрачено тврљде,
вљ онази пропастњ зло теглађха. И заплакахњ за тиахв и рекохљ
књ агпелу господине шо имње тiaмљ грђха-тљ; И рече ми тie
са подводници биле дЂ-то имаха мњакiе свои жени а тiе идућха
та курвћха сасњ другiе мњаке та струватљ подводство, зато са
мљчатљ. И видЂxљ тамњ моми и имаха ризи умрљсени и д.
агпели страшни немилостиви дрљжаха синџире насвитл Бњи и
врњзЂха моми-те за шiе-те и влачаха ги вњ мњка-та. И рекохњ.
кока тiе господине; и рече ми това са моми та са не дрљжели
чисто ду де са ходил Б моми, ами са умрљсиле моминство-то
предњ свадба-та, ду де са не бЂха ожениле та за това са тњи
мљчатљ сега. И опце погледахњ и вид ћхљ мњаки и жени обреза
нiемљ (čitaj: обрђ3ани имњ) pљцћ-те и крака-та голи и около
тiaхњ sвЂри гол ћми и снЂгове по тiaхљ и червји ги надњTљ по
учи-те. А азљ Павелњ вид ћхљ таква мњки по тегли родљ хри
стiaнскiи и плакахњ тврњде и попитахњ агпела по имње тБмљ
грђха-тљ на тia дЂ-то са тви мњчатљ; И рече ми дЂ-то са
сироти и вдовици потњпквале и сиромаси ниса помилувале и
*}
164 v. JAGIĆ,

пљтници ииса прiемале дома си, за това са тњи мљчатљ. Ипак,


вид ћхњ нЂкои жени надљ рђка-та огнђна обЂсини за коси-ти и
pљцЂ-те имњ на опаку свbвани и земја огнђни сучаха ги за
боки-те и рекохњ кљ атгелу господине кои са тia; И рече ми
агрелњ тia жени ниса подунавали малки дbца сирачита та за
ради това ги пакв тiaхљ зњме то сучатљ. И вид Бxљ пакв дру
гiе мњаке и жени обБеини надљ огнђна-та рbка та имњ бЂха
назици-те пригорђли отњ жњдованiе и много рож би стонаха
предњ очи-те имљ, ала не можаха да откуснатљ отњ тiaхљ и
рекох, кои са тia господине; И рече ми агрелњ това са дb-то
предњ врћме раздрушиле постњ, то за това са три мњчатљ. Пакњ
вид Бхњ другiе мњики и жени обћсини за нохте-ти и сасњ же
лЂзни ги трiоне стрљжаха. И рекохњ кљ агрелу кои са тia го
сподине; и рече ми това са дb-то си ниса пазиле жени-те
мљже-те и жени-те свои-те си мњаки, ами са курвил Б сасњ чужди
та за това са мњчатљ тњи. И показа ми агрелњ други мњаки и
жени украсени и хубави дрехи а очи-те имљ слЂпи. И рекохњ
књ агрелу кои са тia господине; И рече ми това са дb-то са
ниса крњстиле а добро струвале а пакљ бога не знањале, за
това са тњи слbни за шо да не вид БTљ свbтњ хубостњ Хри
стова ни то свЂтљ праведни. Пакљ вид Бxљ другiе мњаки и
жени че ги влачаха сасњ синџире желфзни распалини и звЂри
лкоти књсаха ги та имњ не даваха да рикатљ господи поми
луи. И вид ћхњ агрела дb-то е надљ мњка-та та имњ думаше
тврљде и викаше познаите сега сина божја оти ви напредњ
оше думахњ вамљ, а вје не слушахте и като ви казувахњ
вамљ прикаски отњ светiи книги а вје ги не дрљжехте и не
слушахте, чiе праведни судљ божји да ви потрbби отњ землка-та
васљ, и ваша-та ви работа дувbди вас, у тњЗимљка. А азњ Па
велњ вњ3дњхнахњ и вњсплаках, за тiaхљ тврљде и рекохњ кљ аг
гелу кои са тia господине; И рече мiи агрелњ тia жени та са
пилф билић та са метале дbца-та си и удавили на сила, а мњаке-то
им са пакљ смћевали сасњ жени-те си и дbца-та имњ плачаха
и викахњу оснди насњ господи, освди насљ като ни убиватљ насљ
и утравbтљ дb-то ни си ти сњ3дала тiе ни затpиватљ, та са
христiaнe нaричатљ и заповbдљ божiи не дрљжаха, а ми ги Фрњ
лЂха на фета и на свинћ, та заради това баци-те имљ и маики-те
имљ са зле мњчатњ, а дbца-та им са на мЂсто шiроко и добро.
Пакљ вид ћхњ други мњаки и жени припасани и оркжени сасњ
чернило и смола и катране и теф њ (u Tichonravova: телФа)
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJEŠTI GODINA. 105

врћше на тiaхљ и огнђни звмiе плњзЂха имњ около шiи-те имљ


и влачаха ги агрели сасњ желђзни синџире и агрели-те имаха
poгoве овнови и будућха ги сасљ рогови-тБ и думаха имњ за
шо не разумехте като бехте на тоизи свbтњ живи шо то е за
рачано да са пазите добре, а вје не шћх те ами си ишћх те
като си вjе прехте и срљдце-то ваше ишћуше васњ наставћха и
учаха ви на добро, а вје ги не слушахте ни-то имњ дума-та
дрљжехте да са покланкате и да слугу вате богу заради това
сега прiемате таквизи мљки. И пошитахњ агрела и рекохљ го
сподина кои са тиа; и рече ми агрелњ това са калугери д'b-то
са отрекоха отњ тоизи свЂтљ та прiеха калугерскiи образњ a
самљ пакв струваха шо-то имњ срљдце-то ишћIше мирска работа,
тiе окананiи, и не шћха да струватљ волф божја и немаха сми
ренie или трњпенie или лкобовљ другљ другиму, и вдовици и
сироти и сиромаси ниса прiемал Б, и пњTници и голи ниса
прiели на усилно врђме, и сњседина ниса помил вале, и пакљ
ниса принесли чиста молба богу, ами като са биле лbни†и
мирска работа работиле, та имњ са записувале като ниса стро
вале божји заповbдњ ни то са поканаха при живота да иматњ
спасенiе. И агрелњ обхождаше сасњ тiaхљ сички-те мњки и ви
дЂха ги други-те шо-то бБха вњ мљка-та и думаха си другљ
другиму нiе братia кaто бехме на тоизи свЂтљ та са нинави
дехме другљ други, а сега са вид ћxме грђишни тука. И агрелњ
имљ думаше вје за шо са прилвстихте, та вје книга знањахте
и светое писанiе, нiе агрели та са радвахме заради васљ, като
ви гледахме чи сте прiели калугерство светое лице та ви бла
жехме и думахме този са слуги божји праведни преподобни а
вје прiемате с ђта вЂчна мњка. А азњ Павелњ като видЂхњ тia
мљки заплакахњ тврљде и вњ3дњхнахњ и рекохњ о зле роду члo
вЂческому, о зле на грћшници, за шо са са родиле; (отго
вори аттелњ и рече ми: Слушаи Павле, господњ много трњпи и
тврљдi-е милостивљ и знаи чи ше да ги свди да и далњ сЂкимy
по негова-та волна да струва кои какво шетука на землна. Ами
за по плачишљ ти о Павле, та ти опце нћси вид Блњ поголЂми
мљки ами ила слЂдљ мене да ти кажа отњ тia позли з. пљти.
И завЂди ма агрелњ отњ западна страна и постави ма надљ
кладенец, та 6ђше запечатент. з. печати. И рече ми агрелњ,
дЂ-то беше сасњ мене, другиму агпелу д'ћ-то е надљ мњка-та
отвори уста-та на тоизи кладенецњ да види вљзлобленie (čitaj
вљалобленiи) богу Павелњ, оти му е дадину тестир да види
166 v. JAGIĆ,

сички мњки. И рече агрелњ Павлу стани Павле отв далечњ


оти не можишљ трњпе смрљдљ, зла миризма. И коги са отвори
клад Ђнљцњ, ото излези смрдњ зла колко-то навиваше надњсички-те
мљки. И погледахњ вњTрђ долу и видЂxљ тамо каманiе чегури
и вљглица и тесни уста-та му кол'ко-то чловЂкљ да са вњмЂ
сти. Отговори агрелњ и рече ми слушаи Павле, ако нbкого
турђTљ вњ длњбинв у тоизи кладенецњ и запечатлнатљ говњTрђ
вЂке паметљ нема ни вњ вЂки пред оца и сина и светаго духа
и предњ светiи негови агреле. И рекохњ кои са тia господине
цо-то ги метнуватљ у тоизи кладЂнецњ; И рече ми това са
дЂто думаха оти Христос, не слези отњ неб5-то на землна и
не породи са отњ дЂвица Марја и богородица, и пакв думаха
оти комка-та нiе сушљ тbло и крљвљ христова, амiе туко тви
хлbбљ. И пакв погледахњ и видЂxљ тамњ червје дb-то не уми
ракотњ и сасљ зњбе ги књсаха, та 6ђха длњги червји то по единE
лакатљ и имаха по дв5 глави и рекох, књ агрелу кои са тia
господине; тia думаха оти Христос, нiће вњскрсналв отњ мрљ
твих њ. И рекохњ агпелу“ нЂ ли е тука хладњ или сљгрђна
нie; И рече ми нibe aми е туко снiБгљ и грозота. И рекохњ
ами аку слњнце огрђе на тiaхњ не сљгрђават" ли са; И рече
ми агпелњ, макар и з, слвнца да гренатљ на тiaхњ не шљт са
згрена, за шо-то е превљзела зима този мћсто отв сички-те
мљки. Това чкохњ азњ Павелњ и вњ3дњхнахњ и поплакахњ и ре
кохњ кљ агпелу подобрђ и било да са нисме родилib нiе грђШни
и сички цо-то са на това мћсто. И вид Бха Павла и вњспла
каха сички-те сасњ единк, гласњ и думаха помилуи ни праведни
судia и ни ше никои да ги утБши. И вид Бxљ неб5-то отво
pино и Михаилњ архагreлњ слази отњ небЂ-то и сасљ него сла
зЂше много воиска агрелњска. И викнаха сички-те шо-то бЂха
вљ мка-та сасњ едине гласљ, плачаха и думаха помилуи ни
велики Михаиле воиводђ господенљ, помилуи ни, чи сме осљдине
отњ теизи зли мњки, за шо ти забранђшљ и пазишњ родњ чловћ
чески и сасњ твоа молба стуиду сега сички свbтњ. Ето вид ћхме
чи ше да бљде суд божји и познахме сина божја, отi e праведни
судја, ами наша-та работа направи намљ теизи мљки. Добре
бЂше намљ отњ напредњ да не бЂxме дошле на това мћсто
бЂднои да са избавиме отњ тia мњки,ами не тачахме чише да
бљде судљ божји и сфкиму да са плаша кои шо е струвалљ и
уработилњ, ами си ходех ме по наша-та волф и струвахме как
ни снага-та ишеше та са не покакахме дуде не 6ђxме из мрели
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVJESTI GODINA. 167

отњ тоизи свbтљ. Тогива отговори архагрелњ Михаил, и рече


имљ чуите по сте вњ мњка-та сички, азњ предстона прђдњ пре
столњ божiи та са молна и днесњ и ношцесњ непрестано сасв сичка
воиска небеснаа за родљ чловЂческiи, ами вје за себе си не
шехте да се молите и ни шехте да помилуите сиромаси ни-то
пљтника да вњвед БТе дома си и не шћхте да са молите едине
за други, ами струвахте грђхове и безаконiе та си препрово
дихте дни-те свое на пусто сасњ лудiaтњ вашљ умљ. Ами е го
сподњ добрљ и милостивљ та са каи и грижи за хора-та като
струватљ зло и безаконiе и пакљ проважда вамљ днждњ на землца-та
вљ врћме и прорасте и даде рожби с Бкакви добри. Шо думамљ
азљ вамљ да бЂxте са подканеле вие шо год Б малко добро да
сторите, а азе бих њ умолиле праведнаго судја да ви избави отњ
тia мњки. Ами безумни д'ћ са молби-те ваше, де бЂха ваши-те
покананiе, за шо си погубихте врћмена-та ваше на зло умњ?
Ами сега тврљде умилно плачите и азњ сасњ васњ да плача и
сасв мене сички агрели и сасњ вњзлкоблен наго Павла, да но
ви помилува благiи богњ и да ви даде добро. А тiе като чоха
тia думи и викнаха сички да плачатљ сасњ едине гласљ и ду
маха помилуи ни сине божји, и вњ3дишаха тврљде. И азњ Ми
хаилњ рекохњ господи помил ваи твое сњ3данiе. Тогива архаг
гелњ Михаилњ падна на лице-то си и сасљ него д. воиводи
агрелски предпаднаха предњ лице божји и викаха помилуи
господи свои-те лкодiе шо-то ги си свадалњ и милостивљ буди
за синови чловћЧестiи, помилу и господи шо-то ги си на твоe
лице сњ3далњ. Ето видЂxљ неб5-то че трепери като листи отњ
вЂтрљ и вид ћхњ м д. стари лица н.д. животнаа и олтарљ божји
н завћсњ и престолњ, и сички страхомљ молнаха са за родњ чло
вђчески. Ева ми ти че излези миризма добра и хубава близу
при прђстола-тњ божји, чохњ гласњ че думаше за шо са тњи
молите мои агрели; И викнаха сички-те и думаха владико
господи шо-то лкобишљ (rkp. лкобитњ) хора-та и милостивв буди
за родњ христiaнски. И виднахњ неб5-то че са отвори и синк
божји слаз Бше отњ небеса и видЂха го сички-те шо-то 6ђха вњ
мљка-та и викнаха сички-те сасњ едини гласљ помилуини сине
божји, оти си ти едини богњ и на небо и на землко, дЂ-то давашљ
добро кои-то тебћ лкоби, помилуи насљ окананiи отљ коги-то
та видЂxме да си погииахме. И излЂзе повеленiе отв сина
божја на сички-те шо-то бЂха вњ мљка-та та имњ думаше“ за
кока работа иш Ђте отв мене милостњ и ишите добро, азњ за
168 v. JAGIĆ,

ради вас, мона-та крљвљ на крњсте прол Бxљ и сасљ плесница за


ухо ма дјаха и вЂнецњ отњ тернiе на глава-та ми оставиха, а
вје са не покакахте вода искахњ на крљства тiе ми дадоха
оцћтљ и жлечњ смћсина и прободоха ма сасњ копја вњ ребра и
мои-те слуги и пророци та ги се избиха и праведници-те мои
испадени биха, а вје никакљ ни шехте да са обрљните на по
кананiе. Ами заради архистратига моего Михаила и шо-то са
сасњ него агрели и заради вљзлобленаго апостола Павла моего
и за шо-то смљ из мрљтвих, вљскрњенале, ето давамљ вамљ добро
да си почините отњ денљ вњскрсенie мoе ду пендикостiе сLше
ства светаго духу вњ светуко неделно отв субута вечерњ. Тогива
викнаха сички-те и рекоха: благословим те сине божје, за цо-то
дарува намљ добро и покои вњ денљ свbтли и познахме та очи
вbстно оти си ти едини господњ и на небо и на землко и при
лично и на грћшници таквизи мњки, а то си милостивљ пра
ведни судia. «*

Отљ зде естњ х у 6 ост и ра и с кi и


Ами послушаите благословени христiaнe нa сeтне шо ми
каже агрелњ ела слbдњ мене Павле да видишњxyбости раиски
дb-то са тамњ сички праведници и желaкoтљ тебЂ да вид БTљ и
готºвЂтњ са тебћ на среша сасњ радостњ и веселia. И вњзвЂди
ма агпелњ човрњсто духомљ светимљ и остави ма вњ раи и ви
дЂxљ тамњ клад Бнецњ сасњ вода, и рече ми агрелњ тазi e pБка
Фисонв дЂ-то обтича сичка землна евладска друга рђка Еvратњ,
тia напонаватљ земла СрђдорђЧie, a друга-та Тугрљ д'b-то тиче
през Месирљ. И вид Бxљ дрљво посадено и отњ корђна-тњ не
говњ води истичаха и духљ божји почиваше на това дрљво като
голубњ и кога духаше духа-тљ а то тичаха води. И тои рече
ми агпелњ предњ твои-то навлbнiе небе-то и сичко шо са види
а тоизи духњ божiи Фрњкаше врљxо вода-та и сасњ негово по
велђнiе та са направи неб5-то и земла-та и сичко-то. И при
вbдима при дрљво-то разумное и рече ми тозi e дерво животно
и херовим шестокрилатљ сасњ пламеное оружје него пази. И азв
Павелњ вид Бxљ дерво то и вид ћхњ дЋвица нbкона отњ далечњ
че иде и с агрели предв нена идЂха и пенаха пћенљ неисказана.
И рекохљ књ агпелу кона етња и дbвица; И рече ми тњ3i e
дЂвица Марја маика божја. И дуде близу при мЂне та ма ца
лува сiи речњ здрависа. И пакљ вид ћхљ момци че идућха отњ
далечњ и хубави в лице-то и рекохњ кљ агрелу кои са тia
КАКО SE PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 169

господине; И рече ми това е Авраамњ i Исак, i Aковњ. И


дудоха близу та ма здрависаха и рекоха ми радуи се Павле
вљзлшоблен ниче божји. И вид ћхљ другиго че иди издалечњ и
хубављ тврљде и н. аг гели идућха пред него. И рекохњ кои е
тоизи господине; И рече ми агрелњ това е Моусеи законода
вецњ дb-то му даде богњ закон, на синаистаћи горе. И тои дуде
близу при мене и вњсплака и рече ми блазе тебЂ Павле и
сЂкиму члoвЂку кои-то вbрува твои-те думи. И това оше ду
махме, ето че дудоха и другiе ти ли еси Павелњ, что ти си
прославленљ и на небо и на землко; И рекохљ имњ: ами вје кои
сте; Отговори прљвја-тњ и рече ми: азњ есмљ Исаја пророкњ,
дЂ-то ма притpи Манасia шарљ сасњ пила дервћна. Други рече:
азњ есмљ Еремја пророкљ дућ-то ма пребиха синови Исраилеви.
Ето и други дуде и вика мене и дума блаженљ еси ти Павле
вљзлкоблeниче божји. И попитахњ агрела и рекохњ кои етоизи;
И рече ми това е Нои праведникњ. Ачи са здрависахме и
други пророци и праведници са радваха. И рече ми агрелњ.
дЂ-то ма вод Бше вид Б ли Павле хубости раиски и на праведни
животв и веселiе и радостњ неисказана; вид Б ли Павле и на
грbшни-те мњка-та какв ги мњчатљ (rkp. мњкатњ) та плачатљ и
вљздишатљ, сасњ зњбе ги књсатњ и огБнка-тљ дЂ-то не угаснова
и червје доћ то не умиратњ, вид Б ли апостоли Павлађ дЂ то
нЂкои не держи божји заповbдњ или шо-то е добра работа или
да нема чисто срљдце или постњ шо то не пости или митанie
шо-то не струва или шо-то нема смиренic или лкобовљ другљ
другиму, а тои таквизи мљки прiемне. И рекохњ азљ Павелњ
господине мои видЂxљ тњЗи божја работа сичка. И рече ми
агпелњ скажи Павле на земла-та на праведни-те хора и кои-то
ниса праведни и тia да са покакотњ, ду де ниса дошле на това
мЂсто страшнои. И рече ми мирв теб5, ciиречњ добре теб ћ
Павле. И агпелв тоизи часљ лип ца.

По учен је христ iаном љ.


Ами заради това ви са молна, о благословени христиане, бо
л Бри и сиромаси, стари и млади, и синови и дшери, и сљки
вљзрастњ чловЂчески, кои то ше да са избави отњ вЂчна мњка
а то да намери царство небесное и дb-то е животљ шо-то не
умира и кладенецњ на сички добрини и дћ-то е онази залко
бена радостњ и дућ-то е свbтљ шо-то не мрљкнува и слњнце по-то
не заходи, и дb-то са дарове голЂми и недоврљшино добро и
170 v. JAGIĆ,

безкраино царство и дЂ-то са, а хил bди агрели и архаггели та


слав#т и пенатљ безсмрљтному цару и первопрђстолници апо
столи и предњсгонатљ и пророци предњ прђстолњи скиптрiи цари
благочљстиви и патрiapси и мњченици и вћнци на праведници
похвала, неисказана радости. Братia мoа лкобовна прiимете твзи
мисле добра да мислимљ каквеc(тљ) на праведници радостњ и
веселia a на грћшници мљка безкраина та да не тачим тоизи
свћTљ лњковни, ами да са оставјмљ, благословени христiaнe,
отњ клетви и отљ ковладенiе и отв ненавист, и отњ курвов
ство и убiиство и отв сфкакви зли работи, като да са не мњчимљ
8ле тука, да приемниме лабовљ другљ другиму и трњпенiе и
смиренiе да имами и сиромаси да помил ваме да но прiемнимљ
животњ вђчни, скоро да тичемљ да не затворини бљдимљ. По
каите са братia отиврђме прiишло да са довpњшi тоизи свbтв.
Ами послушаите, благословени христiaне, по кажи богњ вв
светоe ievаггелia paдoст, бива на небе-то за едного грћшника
кога са покае чи на неб5-то бива радоетњ за тебе за шо са
покаишљ. Ами то шо боишљ агreмљ са радва за твои-то спасе
нiе, а ти чловЂче по са лbнишљ; Ами са молна азњ вамљ,
маики и братia, да са оставими нiе отњ теизи грижи за едно за
друго тука на тоизи свћтљ, за шо да са не нави нам онзи огне
неугасими и червји-то дућ-то не умиратљ, ами тука мал'ко да
поплачимљ, да не плачимљ таму вњ вђчна мука. И пазете са,
да са никои не остави за шо ше напрасно моленiе като хри
стово пришества да бљде и сљкиму работа-та да го обажда вв
онзи часљ и свки си носи бремЂ-то, грђхове-те, зло или добро,
какве сеналв тви пре и да жњне и сички шемљ голи да станемњ
прbдљ Христово свдовице и сљки ше сам си себЂ си да са
осљди и вљ он зи часњ никои не може помогна никому, ни
братњ брату, ни бљша на сина, ни чедо на бљпца, ни другљ
другиму, ни мњакљ на жена-та си, ами сЋки у своњ-та си ра
бота сасњ страхњи сасвтреперанiе стуи и чака отњ бога отвђтљ
да земе. За по са ни подканкаме и да са готвим“ тука и тамљ
да са насладимљ, за шо са ни погрижимљ дуде нiе душле часљ
сњмрљтни; за шо ни uочитаме светiе книги и думи христови;
Или сbкате оти тia думи и светiе апостоли и пророци не шљтљ да
усљдЂтљ насљ вњ денв судни, ако упазимљ и сторимљ какво-то за
рачатљ нам“, вљ истину страшене е часљ и уплашнњ кога изл Баи
страпшенљ кадiе! кои ни пре да се уплашi или кои да са не убуи
вљ он ви часљ кога-то пре наша-та работа предњ наши-те очи
КАКО 8E PISALO BUGARSKI PRIJE DVIJESTI GODINA. 171

да стане и рђка-та огнђна предњ судише да потиче и книги


да са отворђтњ, и работа шо е струвана тука на скрито мћсто
а таму са на наве обажда. Тогива плачљ на грbшиици и слези
неисчерпане вњ истино зле шатљ да вњздишатњ, ала нема никои
да имњ помогне кога-то ше небе-то да са свие като хрљтia и
sвђзди-те шљтв да паднатљ като листи отњ черница и да са
скрие слвнце-то и мћсеца-тњ, като ше да свbти страшнiи судia
и отњ небе-то да слази та це да беде треперанiе и уплашванie
на небе-то отљаг гели и отњ сили небеснiе та шатљ да при
готвЂтљ страшни прђстолња земла-та ше да потрепери, като
шце да дочака кадiково пришества. Ами нiе братia като шемљ
да са приготвимљ на срепца нему, като сме недостоини и грbшни
та са отричаме на добро да са поучимљ а не смислbми сљмрљтни
часњ и страшни денљ судни, ни д'ћите да са загрижимљ за насте
или за пiте или за примени хубави, ами ишћТе царство не
бесное дb-то нема краи и доврљшане, ишћТе братiе таквази
радостњ и веселба недовpњшина на он зи свbтљ, помолети са
братia сасљ сичко срдце и сасвcлњ8и да не избервемљ вћчни
животњ, помилуте тука сироти и сиромаси а тамњ да намерите
милостњ отњ господа и имаите лкобовљ междо васљ да и господњ
васљ вњЗлкоби не ковладете са другљ друга да не ковладЂтљ и
васљ бЂсове кога-то ше душа-та да ни са раздbли отњ тbло-то,
и не осљждаите да не осндине бњдите. Чеда почитаите бапци-те
си свои, да са не мњчите сасљ дјавола, и баши равно лкобети
свои чеда да ни усљдине бњдите. Ами и вје благословени хри
стiaнe уставети са отв тукашно насте и питiе и друго шо ни
ипце снага та , а ми тамњ да са насладимљ" да плачимљ единЊ
за други малко заради грђxљ, да ни плачимљ тамљ много да
помилуваме тука и да помилуитљ и насљ тамо да залкобимљусилни
пљтљ да влbвим у тБсни врата, да не ходиме ами за тамљ да
са подканимљ да но намеримљ вђчни животњ сљ светими агрели
при христа бога, оти нему прилича сbкаква слава и почњстљ и
поклоненiе оцу и сину и светому духу и свги и свкоги и до
краи свbтљ и вњ вЂки аминв.
Prilog a poviest hrvatskih uskoka.
Predao и sjednici razreda filologicko-historickoga dne 30 sribпja 1877 god.
РRАVI бLАN DR. FнANло RАбкт.

God. 1870 obratio sam bio u „Radu" XVIII, 206—9 райnju


nasih knjizevnika na rukopis fiorentinskoga osredniega arkiva," u
kojem suvremeni pisac govori o nasih uskocih. Vec tada bio sam
po2elio zadobiti dobar priepis toga rukopisa, jer su suvremene
razprave o uskocih a nepristrane zaista riedke; a takovom nam se
ona u rukopisu prikazala. Рosredovanjem prijatelja kanonika dra.
N. Vorsaka, sada predstojnika vallicelianske knjiznice u Rimu,
izpuni mi se ta zelia, jer mi on pribavi priepis rukopisa, ravnatelj
stvom kr. osrednjega arkiva u Firenci ovjerovljen pripisom od 28
svibnja 1875 godine. -

Таj rukopis bijase njekada imovinom fiorentinske obitelji Strozzi,


od koje predje god. 1786 pod toskanskim vojvodom Leopoldom
knjiznicom njezinom u vlastnictvo drzavno. Shirka rukopisa „mi
scellanea Strozziana" imade 391 komad; nas rukopis uvrsten bijase
prije u omotku (filza) pod br. 271, sada je u II odjelu (Divisione
II) br. 264 kr. osrednjega arkiva.
Ро mojem mnienju rukopis je svojom sadrzinom vriedan, da se
putem ovoga akademijskoga sbornika objelodani; vriednost njegova
za poviest hrvatskih uskoka iztaknut ée se, ako se na pisca i dobu,
u kojoj je sastavljen, osvrnemo; pa se dosjetimo i drugih ovoga
vremena spisa o tom pitanju.
Stose opiscu znade, moze secrpiti iz rukopisa njegova, u ko
jem se on pod imenom, pravim ili izmisljenim, „Giovanni" krije.
Rodom bijase iz Ferma, primorskoga grada marke jakinske, gdje
se rodi god. 1558. Stric njegov bijase ondje trgovcem; a od god.

* Оdkri ga V. Маkusev: Записки имп. академіи наукъ т. XVI.


кн. 2. Мonumenta historica Slavorum meridionalium t. I, v. 1, p. 369,
Varsaviae 1874.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 173

1540 imaše on trgovačku kuću na našoj Rieci, u kojoj je i brat


piščev pomagao. Tako dodje i pisac godine 1574. kano mladić od
16 godina na Rieku, da bude ondje stricu pomoćnikom u trgovini.
Оd te dobe bavio se pisac na Rieci i naših stranah punih 47 go
gina, silazeći u Italiju, imenito u Fermo, Mletke i Firence, samo
u trgovačkom poslu. Iz Rieke polazio bi on poglavito primorje
hrvatsko i dalmatinsko, të obližnje mu otoke, kano što sam izrie
- kom navodi. Tim je taj rodjeni Talijan zadobio priliku, da se po
tanko upozna s našim narodom u primorju, da mu nauči jezik, što
dokazuje i svojom radnjom, ćud, običaje, poglavitije ljude itd.
Pisac nije bio književnikom po zvanju, kano što taj spis njegov
svjedoči, nego bio je izobraženi trgovac. Što se je na pisanje dao,
dade mu povod krivo shvaćanje „uskočkoga“ pitanja, koje se u
Italiji zavriežilo bilo nepravednimi za uskoke spisi mletačkih ili
mletački mislećih pisaca. Od ovih spisa bijaše mu dobro poznat
onaj zadarskoga nadbiskupa Minuccia: „Historia degli Uschochi
coi progressi di quella gente sino all” a. 1602“, i nastavljača nje
gova Pavla Sarpia: „Aggionta all IIistoria degli Uscocchi di Mi
nuccio Minucci sino all” a. 1613“. Pisac pače čitao je Minuccievu
radnju u izvoru, koj mu nadbiskupov brat Andrija priobći; te nas
obaviešćuje, da je nadbiskupu kano mletačkomu podaniku, bilo
izostaviti sve, što je znao pohvalna o uskocih; a što je još za nje
pohvalna u rukopisu ostavio bio, to je mletačka censura izbrisala.
Još bliži povod, koj pisca potače na ovu radnju, bijaše „uskočki“
rat izmedju nadvojvode Ferdinanda i mletačke republike, koj se je
dne 26. rujna 1617 godine mirom madridskim dovršio. Radi ovih
dogodjaja skromno pitanje uskočko zanimaše i diplomaciju i javno
mnienje izobraženoga svieta. Mlečani su se dovoljno pobrinuli, da
svu krivnju bace na uskoke i njihove zaštitnike. Čitajući o njih
spise iz pera mletačkih veći dio obćinstva držao je, „da su uskoci
— kano što veli pisac — naravi barbarske, odani tatbini i haranju,
i da je takova ćud njihova, i da ne misle na drugo nego da budu
gusari na moru, razbojnici na kopnu i ubojice ljudi; i da ne imadu
drugih namjera nego da uznemiruju duhove, pale mjesta i napadaju
, siromašne brodare“. Ovako izopačenomu javnomu mnienju htjede
pisac na put stati, ne imajući pri tom nikakove vlastite koristi
pred očima već jedinu istinu. U pisanju odabra dialožku formu
za to, jer mu se htjelo navesti i razbistriti prigovore, koji su se
proti uskokom obično dizali. A prem je pisac imao pred očima
ponajprije te prigovore i svoje vrieme, to je on ipak u svoj spis
174 DR. FR. RAČKI,

upleo takodjer poviest onoga diela našega naroda, kojemu bi ime


„uskok“ nadjenuto. Pišući pako o dogodjajih poslije 1574. g. udilj
navodi, kojim bijaše sam svjedokom, koje li je od drugih čuo.
I tako ova će nam obrana uskoka, sastavljena negdje odmah izza
1621 godine, (vidi st. 182) služiti za izpravak i dopunjak suvremenih
radnja Minucijeve i Sarpieve; të nam je ona tim milija, što izvire
iz pera nepristrana i dobro obaviešćena inostranca.

L” occasione N. della guerra, a questi anni passati i fatta da


Venetiani nel Friuli col serenissimo arciduca Ferdinando, sotto
pretesto delli Uscochi, per causa di liberare i loro mari dalle
infestationi di quelli, mi da materia di scrivere con verità a modo
d'historia l'origine, i costumi et modo di vivere, che questi nella
città di Segna, da loro habitata, giornalmente usano, e vivono. E
molto più a far questo mi ci animisco, perchè molti di questi ra
gionando gli attribuiscono cose che sono dalle loro nature molto
diferente; onde molti tali ragionamenti sentendo s inducono a cre
dere, e ne loro animi giudicano che gl' Uscocci sieno di natura
barbara, dediti all” rubbare e predare; e che questa sia la loro
inclinatione, et che altro pensiero non habbino, che farsi corsari
di mare, ladri della terra, et omicidiali del huomini; e che tutto
il loro intento et il lor fine altro non sia che di perturbatione di
animi, abbruciamenti di luoghi, et infestatione di poveri marinari;
cosa certo molto lontana dal vero et ingiurie da non essere da
huomini onorati sopportate.
Horio sentendo si falsi ragionamenti, parole si ingiuriose et
oppinioni cosi contrarie, mi e parso cosa molto honesta et alla
giustitia congiunta abbracciare con ogni prontezza dell'animo la
difesa degli Uscocci, e descrivere la loro historia; haven do i o
mol to tem po in quella parte conversato; et havendo de
costumi della vita, e della loro religione quella inteligenza, che a
tal fatto si richiede palesare al mondo quello che veramente si
deve credere di questa gente.
Ma perchè alcuno non possa havere intorno a questo fatto alcuna
dubitatione, ho giudicato di scriverlo per via d' interrogatione,
accio che i dubbi possino essere piu soluti e con piu intelligenza
intesi.
Hora per non essere in questa mia introdutione piu lungo ba
sterå solo, che con queste poche parole dica, che non per altra
cagione mi son messo a scrivere la presente historia, se non sen
tiva le false imputatione che fuor d'ogni dovere agli Uscocci se
davano; alcuno adunque non sia che creda, che per alcuno inter
“ а. 1615-1617. Daru: Histoire de Venise, tom. VI, p. 56-68
Bruxelles 1840.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 175

esse io mi sia preso a trattare questa materia, ma solo dalla ve


rità del fatto, come huomo ben informato che son io, che ho hauto
piu occasione di cavarne qualche fidata notitia, lontano da ogni
altra passione, fuor di quella che conviene, la pace tra li principi
Cristiani, e la quiete e sicurezza del popolo inocente, e la salute
di tante anime che si perdono.

DIALOG0 : GIOVANNI ET ANTONIO,

Antonio: Sig. Giovanni! so che V. S. e stato molto tempo a


Fiume, a Segna e per la Dalmatia; desidero sapere alcuni
particulari da V. S. se si contenta dirlomi come nel ragionamento,
che faro con lei; e se saperrã qualcosa notabile ch'io non gli do
mandassi, averö caro me la dica.
Giovanni: Sig. Antonio! son pronto di dirvi tutto quello, ch'io
saperrö con quello si merita, che si deve dire al vero amico;
eccetuato quello, che pregiudichi a principi; domandi dunque quello,
che vuole sapere da me.
Ant.: Segna, che città e ella? e ella forte, che gente l'habita,
haveva ella altro nome anticamente? discrivetemi il suo sito e chi
ne e padrone?
Giov.: Segna, antichissima città nella Liburnia, edificata da
Senoni Galli, da Quali riceve il nome; anticamente detta Senia da
Plinio secondo e Claudio Tolomeo; e posta all lito del mare ha
driatico, appresso i monti appennini della Morlaca verso mezzo
giorno, che oggi e detto corrottamente Quarnaro o Carnaro, da
monti della Carnia, che lo inquietano con tempeste continove. La
qual città fu metropoli della Liburnia, dove anco rimangono segni
della grandezza romana; uno delli 57 contadi d' Ungheria e della
contrada chiamata Croatia. Da levante e il Castello sul monte un
quarto di miglia sopra Segna, tutto sasso vivo, chiamato Nehai in
lingua Illirica, che in lingua italiana vuol dire „non ho paura di
nessuno“. Questo monte e separato da gli altri, ne si puole bat
tere con le bombarde, ne anco sforzare da tutta la smisurata po
tenza del Turco, alla cui guardia vi stanno venti Tedeschi con
artiglieria a sufficenza, infra le quale sono due pezzi di sformata
grandezza, l'uno frate e l'altro Sansone appellato. Questa rocca
sopra stà come si dice a cavaliere di Segna, e percio stimo che
li Turchi non la fiuteranno et il monte, dove e situato, si do
manda „Ertu“ (rt) in lingua stiava, tutto di rupi, che in lingua
italiana vuol dire „alto“. Da ponente e un forte nella muraglia
di detta cità, che si chiama Sabac, che in lingua turca et illirica
vuol dire cosa ammirabile et augusta. Da tramontana e il Castel
di Papa, qual fu fatto edificire da Leone X. di casa de Medici in
forma rotonda, e tutti i bozzi di detto castello son palle, come e
la loro arme, e similmente con l'arme pontificia et pitaffio di detto
Pontefice. Da Greco e Levante vi e il castello di detta città, dove
abita il governatore, quale e forte con buoni pezzi d'artiglieria.
176 Dв. FR. RAčкI,

La città circonda un miglio o poco piu, et e battuta dal mare da


tre venti: ponente, garbino et maestro. Di rincontro vi e l'isola
di Veglia, detta gia Curita o Velia. La città e forte per natura,
le sue mura sono antiche senza baluardi con alquanti torrioni
" terrapienati. Questa città fa poco meno di 4000 anime, alla cui
guardia stanno cinquanta Tedeschi, et e abitata da varie nationi
et da Scochi. Et la detta città viene dal vento borea con orrenda
tempesta molestata, che apporta a naviganti gravi danni; oltre che
per la via di terra rispetto ai molti e folti boschi non vi puole
accostare esercito, ne condurvi le artiglierie, ne cavalleria, non che
le vettovaglie, e per mare non vi e porto capace di troppa ar
mata, et il tenersi su quel canale e cosa pericolosa, etiamdio in
mezzo l'estate, per il vento boria che spesso vi soffia, se bene per
favola si potrebbe a voglia de paesani (che) fanno venire il detto
vento in questa maniera; ma la verita è cosl.: Sopra il monte di san
Giorgio nell luogo detto Spodgoria vi sono alcune caverne, che
accendendovi il fuoco dentro con paglia o altro, pur che facci
fumo grande, e per qualche segreto naturale o sotto empiendo
quell luogo lo fa con isdegno mandar fuora venti orribili, e quanto
piu crescie il fumo, tanto piu crescie il vento – dove per quei
canali fa fortuna crudele. E mi sono ritrovato a Segna, quando
soffiava guesti venti non potevo uscire di casane io ne altri, se non
con gran pericolo rispetti lo scoprimento de tetti, che cascono nelle
strade. A F i u me poi nel mezzo dell' estate ho visto per la bocca
di Bucheri uscir tal fortunale del suddetto vento, e levar l'aqua
di sul mare, e talmente butarla e ridurla in folta nebbia, che l'isola
di Veglia, non sendo più lontana che 12 miglia, non si vedeva:
e tutto il resto era sereno. Et alcuni mi hanno detto haver visto
di notte fiamme di fuoco uscir di detta bocca, quando soffia con
impeto grande.
La valle di Segna e situata per greco; quale e molto sterile,
che va a trovar Brigne e Carl is to t; et e larga mezzo miglio
in alcuni luoghi et in altri manco; et entrando dentro si trova li
bosco al monte da l'una e l'altra banda con molte minere d'oro,
d'argento, ferro et altri metalli. Verso levante vi e il detto monte
di San Giorgio; di lā da questo monte vi e la città vecchia,
che era l'antica Segna, oggi disabitata; ma perö si vede qualche
vestigio con il castello disabitato chiamato in quella lingua Ja
bla naz, che nella nostra vuol dire Malvicino; che e situato alla
marina; e quando questo luogho era scala d'Ungheria, tenevale
catene al porto, oggi ancora se ne vede le vestigie. |

Antonio: Havendo V. S. con ogri diligentia descritto la città


di Segna et luoghi a quella appartinenti, io credo che V. S. abbia
interamente pratica non solo del luogho, ma delli stessi abitatori;
e per questo mi induco a domandarli alcune cose particolare del
paese, e della natione, quando pur gli aggrada con la sua solita
benignita. |
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 177

Giov. : Domandate pure allegramente, che vi daro conto di tutto


quello che i saperrö.
Ant.: Della città di Segna chi ne e p a d r o ne?
Giov.: Anticamente ne era padrone la famiglia de conti Fran
gi pani, et possedevono anche Veglia detta Curita, et altri luoghi
del Vi n a d o l o. Che Veglia l'anno 1481 venne sotto il dominio
Venetiano, qual fü tolta a Giovanni, figliuolo di Bano, della fami
glia Schinella, detta Frangipane, in questo modо : Andando un
Sopra-Comito di galera a Veglia, invito detto conte Giovanni a
cena in galera; e mentre si aparecchiava il Sopra-Comito fece
levata; dove domandando il detto conte: dove voleva andare, ri
spose: „a Venetia“; et di nuovo domandato al Sopra-Comito quello
voleva da lui, rispose: „la Republica vuol l'isola vostra“; e lui
disse: „lasciatemi andare e pigliatenela“. Et in questo modo venne
nelle mani della Republica in detto tempo.
La città di Segna venne nelle mani di Ferdinando imperatore
con tutto il Vinadolo, et altri luoghi nel contado di Segna sopra
la Morlacca. La causa, che l'mperatore la tolse loro, fu, che Soli
mano Granturco si lascio intendere voler Segna, come pertinenza
della corona d'Ungheria; non permesse l'imperatore cadesse quella
piazza tanto importante nelle mani del comun nemico; il qual
Solimanno pretendeva con giusto titulo fusse sua, come quello che
havava aquistato con l'armi in mano le città regie. Onde Ferdi
nando imperatore mosso da queste voci o dall'esempio fresco di
Clissa, per non lasciarla in mano d'un debol signore, piazza cosi
importante non solo alle cose sue, ma alla salute di tutta Italia,
si risolse con prudente consiglio d'unirla alla corona, accio con
maggior forze e piti ordinate ella havesse i difensori a ogni occa
sione et occorrezza.
Ant.: Mi havete sodisfatto assai; ma che mosse il pontifice a
fare fabricare quel torrione? et haverö caro sapere l’esempio che
lei dice di Clissa.
Giov.: Da quella parte era la città piu debole, e non solo fece
fare questo torrione, ch'è il piu bello et il piu forte e piu grande
che vi sia; ma vi tenne fino che visse 25 fanti a guardarlo et
cavalleria pagata del suo; come seguito poi il successore el Cle
mente settimo; e mi fu detto da quei vechi gentiluomini di Segna,
che anco Alexandro sesto soveniva li Segnani d' aiuto, di vetto
vaglie et monitione, di cavalleria et fanteria pagata, e da questo
esempio fece quello vi dico piu abasso.
Ant.: A che fine fece tanta diligentia il pontefice Leone di far
fabbricare questo torrione, che lei dice, col mantenervi le guardie
del suo, essendo tanto lontano dalli stati della chiesa º
Giov. : Il pontefice fece far questo, sapendo che Segna con li
abitatori sono un propugnacolo al Turco et una antemurale all'
Italia; essendo pure a quel tempo tanto lontano i Turchi piu che
non Sono oggi, non esseudo ancora stata presa Clissa dai Turchi.
E credo anco, che S. Santità si servisse del consiglio, che
STAR. DEK. 12
178 DR. FR. RAČKI,

dette Demostene agli Ateniesi, e fü questo, che soccorressino quei


d'Olinto contro Filippo rě di Macedonia, dicendo loro, che se
Filppo prendeva Olinto, haverebbe poi piu facilmente preso li Ate
niesi. Cosi e Segna. Se il Turco la prendesse, guaio all'Italia, che
havendo comodità di legnami di tutte le sorte da fabbricare armate
grosse et d'ogni altra cosa necessaria, oltre la vicinità d' O b r o
vazzo, con quella ampia fiumana, et porti in quell luogo da
capire buone et grosse armate. E da questo esempio di Alexandro
sesto et Leon decimo doverebbono ancora tutti i principi d'Italia
soccorrer questo luogo e mantenervi grosso presidio per tenere il
comune nemico discosto da loro ; ma dubito, che sia fra di loro,
come erano i cani et i lupi.
Ant.: Che cosa è questo, che voi dite di cani e di lupi? ricor
datevi di contarmi il caso di Clissa.
Giov. : Della cosa di Clissa ve la contero distinta, accio ne
abbiate piu gusto; intanto vi conterö una favola, se bene e nota
al vulgo. Intendendo i lupi, che una moltitudine di cani li andava
addosso, entrarno in gran timore; uno di essi, il piu atempato di
tutti et anco sagace, salito sopra un colle, che scopriva essi cani,
come li vidde, se bene assai in numero, tutto ridente ritornato a
suoi compagni dicendoli: „State allegramente; perchè tanta è la
diversità delli aversari nostri nei colori, cosl sara ne in costumi,
e nelle professione, che non potranno mai tutti accordarsi insieme
ne congiungersi contro di noi; e se verranno a uno per uno, noi
li potremo divorare senza dificultà.
Ant.: A questo modo, volete inferire, che saranno i principi cri
stiani, quali sono poco d'accordo fra di loro, dico di alcuni, che
quando saria tempo di scacciare il comune nemico, chi tira da
una banda e chi da l'altra.
Giov. : Voi l' avete indovinato; ma la gelosia di alcuni causa,
che mai si accorderanno. Vogliovi contare il caso di Clissa, per
chè poi possiate venire in cognitione di Segna.
Clissa è contea con una fortezza, sopra Spalatro cinque miglia,
poco lontano dalle rovine dell'antica Salona in sito fortissimo;
ove si apre un sentiero stretto, si cala dalle vicine montagne verso
il mare. Giа 80 anni in circa era Signore di questo luogo Pietro
Cruschic (Kružić), come feudatario del regno d'Ungheria. L'anno
1537 fü da Paolo terzo et Ferdinando imperatore soccorso di aiuti
contro i Turchi; alla fine fu rotto da essi Turchi et ucciso; e
mostrato la sua testa a Clissani, fu risoluto di arrendersi, difidan
dosi non poter piu tenersi, essendo durato l'assedio piti di un'anno.
Venuta Clissa in mano de Turchi, restato loro il passo liber0 per
correrie per tutta la Dalmatia e Croatia senza impedimento; e si
aprirono il primo adito nel contado di Zara, sendo loro in quei
medesimi di reso anco Na d i n o per tradimento, castello importante,
posto nel ombellico del medesimo territorio di Zara. Che se li
principi di la nominati sapessero, di che importanza e il mantenere
quella natione, farebbono altri preparamenti; ma io dubito che noi
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 179

infelici, abbandonati dall'immortale Iddio per li nostri peccati, non


abbiamo per giunta a patire flagelli piu gravi e crudeli; et alla
fine poi fra questo mezzo, che si va ritardando et attendendo l'un
l'altro, scanciando la colpa sopra le spalle del compagno rovinano
nelli estremi mali, ricordandoli che se Segna venissi in mano del
Turco, che Iddio nol permetta, come fu quando fu preso Costan
tinopoli, e nel pericolo, che stava, non fü da nessuna parte d'Ita
lia mandatoli soccorso, dandosi tutti ad intendere che cio non li
toccassi; e falsаmente credendo, che il pericolo non vi apparte
nessi a loro, ma di poi conobbero quanti mali soffrirno potendo
con 50 milla sсudi soccorrerlo.
Ant.: Se e quella importanza, che voi dite, questo tocherebbe
alla Signoria di Venetia, essendo loro confinanti, che per loro
interesse dovrebbono protegerli et aiutarli.
Giov. : Evero quello che voi dite, che come principi confinanti
dovrebbono pigliarsene la cura; ma questo doveriano fare anco li
principi d'Italia per li loro interessi, che, Iddio nol voglia, se venissero
in mano del Turco, che poi vedranno se toccava ancora a loro.
Dicono alcuni: „che abbiamo noi a fare con i Segnani, et arci
ducali loro patroni o Dalmattini; vadino in malora, che climporta ?
stiamo pur ben noi e perdansi affatto gl'altri.“ – La città di Segna
fü giã tempo fortunata, essendovi scala d'Ungheria, et imparticolare
vi era gran negotio di mercanti Fiorentini; et io ho visto nelle
case et sepolture l'arme di molte famiglie nobili: come Strozzi,
Salviati, Pasquini, Giacomini, Altoviti, Del Bene et
altri, che non mi soviene adesso. E l'anno 1424 da Albano Cappello
Sopra-Comito fu presa una nave di Fiorentini, che avevano cari
cato in Ancona olii, vini e panni di seta, che andava a Segna;
qual Cappello la mandö a Venetia, e vi fu trovato dentro 60 botte
d'olio, et le altre robe suddette, quale mercantie costorno in quel
tempo ducati 3500. E se si perdesse quella città, le fuste della
Valona, Durazzo, Budua, Castel Nuovo, Scutari, Dolcigno et altri
luoghi, che possiede il Turco nel golfo adriatico, danneggerebbero
le riviere d'Italia, la Puglia, lo stato della chiesa, lo stato d'Urbino,
et li mercanti che vanno a torno.
Ant. : Havete detto bene; ma vi domando: che occasione have
vono i Fiorentini di mandare quelle mercantie a Segna; e qual e
la causa che li Signori Venetiani non se la pigliono più a cuore,
di quello che fanno, e con le loro galere doverriano tenere netto
il golfo dalle fuste; che voi dite?
Giov.: Anzi loro li molestano, e cercano se potessino totalmente
anichilarli; e continovamente li tengono guardie di galere e barche
armate; e quanti ne possono havere di quelli Scochi, tutti li fanno
appicare. Quanto alle fuste fanno quel che possono, ma non quello
doveriano, stando con le loro galere a spasso per la Dalmatia, fa.
cendo alla loro cimma tagliare legne da fuoco, e ne mandano a
Venetia di buone barcate, et oramai anno desolato quell'isole, che
per 2 miglia lungi dalla marina non si vede altro che sasso bianco,
34.
180 DR. FR. RAČкI,

havendo disboscato a quei miseri tutti li loro boschi, che erono da


qual cosa.
Li Fiorentini non havorno in quel tempo il porto di Livorno, ma
tenevano le loro nave nel porto d'Ancona, e conducevono le loro
mercantie per schiena di mulo da Fiorenza in Ancona, et havendo
commertio in Arente, il negotio della Bossnia, et per Segna il ne
gozio d'Ungheria.
Ant.: Perchè fanno questo et usano tante crudelta? poichè al
detto vostro li fate tauto bravi et ostacolo al Turco, che gente e
questa che voi dite di barche armate? son forse gente italiana ?
Giov.: Vi dirö : Sotto nome di Scocco Sono molti isolani di Ve
glia, di Pagho, d'Arbe, che sono rincontro a Segna, et anco altre
Isole di Dalmatia sottoposte a Zara, Sebenico, Trau; Spalatro,
Lesina, che si danno a rubare le barche che vengono di sotto
vento, cioe della Puglia, della Marca, con mercantie che vanno a
smaltire in Dalmatia; si da poi la colpa a quei di Segna, se bene
anco di loro qualche furbaccio, banditi delle città e delli stati del
arciduca si uniscono con loro con l'essere avisati co fumi dall'isole,
che la preda e poco lontana, dove fanno molto mali; e perö li
Signori Venetiani sentendosi infestare i loro porti li conviene te
nere questa grossa spesa. Quanto poi alle barche armate son gente
d'Albania, sono vassalli del Turco, i quali sono levati dalla zoppa;
e come gente bellicosa, se fussino esercitata nella militia, sareb
bono huomini bravi come erono al tempo di Giorgio Castriotto
detto Scanderbech.
Ant.: Il Turco lass egli cavare simil gente del suo paese? sono
Turchi o Cristiani? -

Giov.: Il piu delle volte li hanno cavati senza licentia, ma sono


Cristiani, se bene fra essi vi e qualche Turco. E. questo l'anno
fatto, quando hanno havuto qualche sospetto, come fu al tempo
dell' interdetto,“ et altre occasioni di sospetti di Milano dal conte
di Fuentes; et come hanno fatto il fatto loro, regalano le barche,
che havendone fatte 50 0 60 o piu ne salvono solo 8 o dieci; e
l'altre mandano alla buona ventura. E loro che sono levati dalla
zoppa e condotti al servitio di San Marco con quelli belli habiti
e spadaccie larghe di una mano e mezzo, 4 o 5 scudi di pagha il
mese et il biscotto sopra mercato, et essendo lor lecito pigliare
per la Dalmatia quel che vogliono al suddito, senza che se ne
tenga ragione; et essendo fatti guerrieri non vogliono piu tornare
a zoppa, ma vanno a Segna a farsi Scocci, e come quelli che hanno
abbandonato li loro beni e famiglie vanno unitamente a predare
il Turco, che se tornassino nel loro paese sarebbero impalati.
Ant.: Di questa gente se ne servono ad altro che per le bar
che armate?
Giov.: Signor si, ne pigliono per huomini a cavallo.
* 1606–7.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 181

Ant.: Come si chiamano questa gente a cavallo; che titolo li


danno ?
Giov. : Sono chiamati cappelletti; fanno alcuni capitani dalma
tini al numero di 50 al piu per capitano; e loro vanno in quelle
bande, e pigliono di quella gente un poco piu civile atta al caval
care et anco ne pigliano qualche Turco in dette compagnie.
Ant.: Questi cappelletti ritornano poi alle case loro, quando
hanno fornito il servitio della Republica?
Giov. : Signor no, anzi vanno a Segna quelli che si sono par
titi senza licentia, se bene ne cavono di essi anco della Dalmatia
e luoghi vicini, pur sudditi del Turco, come di Zimino, Urano, Na
dino, Carlossich et altri luoghi circonvicini E mi ricordo l'anno,
che era l'interdetto, che il generale Benedetto Moro, che era in
Verona, haveva regolato alcune compagnie de cappelletti, fra le
quali vi era un mio conoscente, che non mi ricordo il nome, che
li fu regalato la sua compagnia, che di 50 cavalli era rimasto con
45, e mi disse, che il generale gle li haveva fatti vendere tutti
alla tromba a ragione di 15 ducati l'uno, et li haveva tolti lui;
e la mattina seguente esso generale li haveva venduti tutti a uno,
l'uno per l'altro 45 ducati, et il danno da 15 a 45 ne fece pra
tica quel povero capitano restando debitore a San Marco della
prestanza che haveva havuto di grossa somma, oltre a quello che
di suo proprio haveva speso di casa, il quale mi giuro che voleva
andare a Segna e fare spendere alla Republica un milion d'oro.
Ant. : Dunque Sс о с с o vuol dire ladro, a quello che sento dal
vulgo et anco da V. S. che nomina Scocco e rubare, a questo
modo li chiamate ancor voi ladri?
Giov.: Voi v ingannate, come s inganna il vulgo a chiamarli
ladri; che se io dico che sotto nome di Scocco si uniscono quei
ladri dell'isole suddette, non per questo dico che Scocco voglia
dire ladro.
Ant.: Che nome e questo Scocco ? che etimologia ë la sua?
dove a origine?
Giov. : Questo nome e corrotto; il suo proprio nome nella lin
gua illirica si chiama Uscocci, quali vengono dalla Turchia, ivi
vicino come abbuttinati dalla Bossnia, Corbava e Morlacca, le
quali provincie sono cattolici, ancora che siano suggette al Turco,
e nella lingua italiana vuol dire „saltatori e corritori.“
Ant.: Ho caro haver sentito questa loro origine; ma vi prego,
mi diciate queste particolare prima che andiamo piti innanzi :
quando li Venetiani sentono lodare questa gente, che ne dicono?
Giov.: Volentieri; io non mi porrö a scrivere le ationi delli
Scochi per far palese al mondo, in quanto pregiuditio saria alla
cristianità lo annichilarli totalmente, lasciando al lettore delle
cose, che dirö, ne faccia poi il suo retto giuditio, secondo che li
parerå, non sendo questo il mio fine di lodarli ne biasimarli; dirö
solo i casi seguiti di tempo in tempo e le cause che li a mossi
alle turbolenze del mare adriatico et ai danni della republica
182 DR. FR. RAČкI,

- Veneta gia 90 opiu anni. Eper aprire gli occhi alli prinćipi d'Italia
per li loro interessi, se bene molti diversamente vorranno con la
loro eloquenza fare apparire il bianco per il negro, come huomini
appassionati, discorrendo secondo il senso e no secondo la ragione,
che se fussino pratichi dei siti, delle qualità loro et interessi
de suoi principi, non parleriano come fanno; e tutto quello che
van seminando e per metterli in mala fede apresso l'universale,
et io che ho praticato questa natione da l'anno 1574 fino al
1621 presentialmente buona parte di questo tempo e con lettere
di amici fedeli che mi anno avisato dei casi seguiti, tutti li met
terö nel meglio modo, che saperö per ordine, si a mio tempo
quando dimoravo in quelle bande et Dalmatia et in Venetia, giu
rando a Dio, che passione alcuna non mi muove a dire quello che
dirö; ma solo la pura e mera verità, essendo io alieno da ogni
passione. Se alcuni trattano della bravura di essi Scochi e che
saria bene aiutarli, e non li far dispiacere, essendo della impor
tanza, che sono per loro; come quelli che anno velato gli ochi, e
non considerando il loro benefitio dicono in gran parte della gente
minuta, non conoscendo il danno che ne poteria avenire loro, se
questa natione mancasse, senza altro discorso di ragione prorom
pono i queste parole : „Sono ribelli di San Marco, sono Spagniuoli,
sono Tedeschi“, come se queste nationi fussino la feccia del mondo,
non considerando i meschini, che se fussino totalmente debellati,
li Signori Venetiani non haveriano palmo di terreno alle gengine
del mare, per quanto tiene tutto il loro havere, sendo Nadino,
12 miglia e Zemo ni go dieci lontani da Zara, luoghi del Turco,
Sca r d o na vicino a Sebenico 10 о 12 miglia, sendo su la fiu
mara navigabile per galera et altri luoghi che per brevità lascio.
E forse manco avrebbono l'isole, essendo convicine a terra ferma
1, 2, 3, 4 e 5 miglia, che saria facil cosa prenderle. Credono i
Venetiani, come gli Scochi fussino totalmente debellati, migliorare
le loro ragioni? singannano in digrosso, perchè li Segnani con
la loro bravura tengono lontano da guella città il Turco con la
loro continua molestia per cinque o sei giornate; e quasi anno
disabitato al Turco la L i cca et la Corb a via del tutto, cosa
che non hanno saputo fare i Venetiani nella Dalmatia, havendoli
tanto vicini come o detto. Sopra a Segna e la Morlacca, lontano
da 5 o 6 miglia, si trovano bellissime pianure, e bei colli ameni
con molti e molti castelli tutti disabitati da creature humane, ma
solo da fiere abitate; dove il Turco li farebbe di nuovo popolare,
e faria di gran danno all'Istria Piffea e tutto il Vinadollo, che
verriano in mano del Turco; e con più facilità potria per terra
assaltare l'Italia con la fanteria e cavalleria per via del Friuli,
oltre per mare con grossa armata, quale faria fabricare a Fiume,
a Segna et a Obrovazzo, tutti luoghi, capaci di legnami e altre
materie necessarie a simile imprese. E piaccia a Dio, che io sia
falso indovino, che all'ultimo ella e per apportare a tutti un mi
sero e vergognoso fine, se per aventura con animo grande e con
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 183

tutte le forze non se li faccia gagliarda resistenza. Per la qual


cosa ogniuno da se stesso puole facilmente vedere, che cosa è
questa e di che importanza sia il proteggere li Scochi o debellarli
a fatto. Cosi in una provincia ë necessario che vi sia la benivo
lenza et uno scambievole consentimento, tra coloro principalmente
i quali Sono piu stimati et possenti, altrimente si consumano dalle
sue forze medesime prima che dalle straniere ; la discordia tende
insidie, diminuisse la possanza, et distrugge con una certa lenta e
nascosta infermità gli imperi, e perö ben dice colui: ella essere
un veleno, il quale si da agli imperi, accio che non durino sempre.
Non e da faticarsi a fine di perseguitare con perpetua guerra
li Scochi, nostri defensori et huomini, che sono allevati con noi
sotto il medesimo cielo; perciò che coloro, i quali saggiamente
anno cura della sua propria salute, si sforzano bene di vincere
linimico ma perö a qualche tempo perdonano ai suoi, et amano
meglio alcuna volta esser superati, che superare perciò che tutte
le vittorie non sono gia utile ma vengono da Dio.
Ant. : Questo discorso e stato un poco lungo; ma mi e piaciuto,
essendoci molti particolari e molte ragioni. Ditemi di grazia: non
ci saria rimedio a tanti mali, che fanno alli porti de Signori Ve
netiani, che i mercanti ne patiscono in digrosso?
Giov. : Vi dirö; hanno per costume i medici nel sanare i corpi
infermi adoperare quei rimedi, i quali hanno provato alcuna volta
giovare a quella sorte di male, come fece la felice memoria di
Gregorio XIII nel provisionare li capi delli Scochi, che dava loro
scudi 2000 l'anno, et alla povertà scudi 400, quali si distribuivano
a vedove, a pupilli et a chi haveva i mariti stiavi; e non si po
teva dar piu per uno che dieci scudi; dico alla povertà, e quešta
fü buona medicina a farli stare a Segna; e fino che visse il su
detto pontefice mai si senti romori di loro, si bene di quell' altri
furbi sopradetti; ma quelli di Segna li persegitavono e ne am
mazzavono quanti ne potevono havere nelle mani. Ma morto Gre
gorio sucesse Sisto V, il quale non volse mantenere quella spesa,
e loro tornorno al sicutera, si che questa medicina saria ottima
a tenerli in pace e non danneggerebbono nei porti del golfo.
Ant.: Dunque si poca cosa fu bastante a tenere in quel tempo
netto il golfo da questi Scochi? credete voi, che adesso con questa
somma si potessino tenere nel medesimo modo?
Giov. : Signor no, con si poca quantita; ma in quel tempo vi
veva un G i orgio Dan i cich i o loro capitano generale, il quale
era huomo di grande autorità e tutti lo temevano; e quello lui
prometteva, l'osservava; et era tanto tremendo il suo nome ai
Turchi come era al tempo di Scanderbech. Era in proverbio in
quel tempo fra i Turchi per la bravura delli Scochi e del Dani
cichio: „cosi Iddio vi guardi dalle mani de Segnani,“ quando si
voleva pregare ad alcuno che non cadesse in estrema miseria.
Oltre a questo vi e. a un suo cognato, che si chiamava G r is a no,
che era un fulgore ai Turchi, et un Giovanni Merovichio, gentilomo
184 DR. PR. RAČKI,

d'Arbe, un Lasnovichio, un altro Grisano d'Otociazzo, Vincentio


Smogliano, Guerrino de Santi, un Mariogna et altri capitani. Come
erono tutti questi che averebbono comandato a eserciti; ma tanto
osservanti di parola, che tutto questo promettevono in publico o
privato, l'osservavono; e tanto era la buona fama loro apresso
l' imperatori delle loro famiglie, a quali fu concesso honorevolissimi
privilegi di nobiltà e cavalleria col portare alla corte cesarea le
spoglie de Turchi vinti in steccato overo in altra maniera vinti; e
massimаmente osservorno al pontefice sudetto quello li promessono;
et anco lo sanno i Raugei, se furno osservatori della loro parola.
Ant.: Che a da fare i Rauge i in questa osservatione di pa
rola, che voi die de loro: lo samno?
Giov.: Perchè quanti ne potevano havere nelle mani, tutti li
amazzarono; con vari tormenti li trucidavono; tanto erano incru
deliti contro di loro.
Ant.: Perchè alli Ragugei usavano tanta crudeltà e non ai Turchi
et alli Ebrei, essendo questi infedeli alli cristiani?
Giov. : Velo conterö; ma sarà un poco lunghetta questa istoria,
che se io ve la volessi contare cosi superficialmente, non averesti
gusto, e non potresti dare il retto giuditio; se non vi verrà a
fastidio ve la conterö per ordine.
Ant.: Non venga a fastidio a V. S. a racontarla, come non verrà
a me il sentirla, immaginandomi sia qual cosa notabile e curiosa
da sentire.
Giov.: Dopola presa di Clissa, che giã vi o accennato, capito
a Segna un certo Giorgio Danici ch i o, nato di progenitori
cristiani in paese del Turco, non so se dalla Bossina o Morlacca,
ma di nobil prosapia. E. questo come cattolico abbadonando tutto
il parentado et il suo havere, e ritiratosi a Segna come soldato
andava insieme con altri a molestare il Turco per terra e per
mare, dove facievono, perö sempre in terra ferma, grossi bottini.
Et in capo ad alquanti anni, sapendosi la nobiltà de suoi antemati,
si imparentô in quella città con una gentil donna delle principale,
sl per essere nobilmente nato, come mostratosi valoroso soldato.
E procreo tre figliuoli maschi, da me molto ben conosciuti, et
una femmina, che io sô, qual fu moglie di Grisano di Segua. Li
maschi havevano nome: Giorgio, Mattio e Giovanni. Et nella lunga
pratica fu tanto piti conosciuto il suo valore, tutta la soldatesca
lo elessono per loro capitano generale. Et condottolo alcuni capi
tani principali dei loro a Ferdinando imperatore, narrando a
S. M. il suo valore, lo confermö in questo grado, conforme a quanto
li Scochi havevono concessoli. E ritornati a Segna con gran letitia
facievono le lor solite armate, quando piti e quando manco, se
condole occasione e che dalle spie erono avertiti. Et il piu delle
volte andаvono ai confini di Ragugia, alla volta di Narenta, che
in quel luoco vi era la scala della Bossina, dove facievono gran
* 1537,
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 185

bottini a quelle carovane. Il Turco sentendo questi danni tanto


spessi sclamava con i Ragugei, come fa oggi con li Signori Vene
tiani, sospettando che loro non li fomentassino, minacciandoli che
se u on ci rimediavono moverrebbono l' arme contro di loro. Li
galanti Ragugei, senza prendere alcuna scusa apresso il Turco,
sapendo, che Giorgio Danicichio era vicino a quella città con la
sua gente in un porto con le sue barche, la Repubblica di Ra
gugia li mando uno ambasciatore a pregarlo, che volessi andare
da loro, che quel senato haveva bisogno di parlarli e trattare con
lui alcuni negotii a beneficio di lui e di loro, e venisse sotto la
fede della Republica; e per segno della fede li mandorno il sigillo
della Republica. Rispose il Danicichio, per sua e di loro mala
fortuna, che non credeva a sigilli, ma si bene a Cristo. Dove
l” ambasciatore ritornato alla città espose, quanto ho detto, la
Republica rimandô in dietro l' ambasciatore con un crocifisso di
cendo di nuovo da parte del Senato, che venissi sotto la fede di
quel Cristo. Giorgio pigliatolo in mano, che era piccolo, con tutte
le sue barche entrö nel porto di Ragugia; ma non volse che smon
tassi in terra altri che lui e sette altri capitani per fargli com
pagnia che furno con lui, in tutto otto. Et entrati dentro nella
città suddetta il parlamento fu questo, che in uno orto li feciono
tagliar la testa insieme con quelli sette capitani che smontorno
con lui. Et messo la testa di Giorgio sopra una picca, la mo
strorno fuora delle mura a suoi compagni. Quando li Scochi ved
dono la testa del lor Generale e tanta crudeltà e tradimento
usato, scamporno via con le loro barche, dubitando non esser messi
in fondo dalle artiglierie; et giunti in un porto fеciono il pianto
dell' loro Generale e fratelli. E perchè in questa compagnia vi si
ritrovo Giorgio, suo maggior figliuolo di età di anni 18, et essendo
giovane spiritoso e di bella presentia et aspettativa, tutta la sol
datesca, che si trovo a questo spettacolo, tutti a viva voce lo
creorno loro capitano Generale, giurando tutti di stare a suoi
comandamenti; giurando ancora tutti unitamente di far vendetta
del loro Generale e fratelli. Giunti a Segna fеciono le esequie de
loro morti suddetti; et finite che furno, li principali capitani me
morno Giorgio suddetto all imperatore, narrandoli il tradimento
usatoli da Ragugei, pregando S. Maestà cesarea a voler confermare
la carica, che loro havevono dato a esso figliuolo, come fece Sua
Maestà. Ritornati a Segna fеciono tutti della città solenne giura
mento di vendicare il sangue dei loro fratelli contro a essi Ra
gugei; et armato alquante barche, cominciorno andare alla busca
a Ragugei, e con strattagemme pigliavono hora una nave, hora
un caramussale di detti Ragugei, che in quel tempo, dicono, have
vono piti di 60 nave da gabbia, che adesso non ne hanno X; la
causa è che il negotio di Narenta e levato e condotto a Spalatro.
E trovato su essi vascelli Ragugei li trucidavono con vari tormenti
e semivivi li rimburchiavono in alto mare e li sfondarono il vas
cello, accio si sommergessino, mostrando al mondo, che loro non
186 DR. FR. RAČKI,

facevon questo per rubare quello de Cristiani, ma per vendicare


il sangue dei loro morti a tradimento. E doppo 2 o 3 anni che
havono usato questa crudelta, se tale si pub chiamare, furno alcuni
di loro che dissono, esser peccato buttar via quella roba, e per
essere raffreddato il sangue alquanto, cominciorno a condurre i
vascelli a Segna, togliendo solo la roba de Ragugei, Turchi et
Ebrei. Ma li Ragugei li ammazzavono, e li Turchi et Ebrei face
vono schiavi col torli loro la roba come infedeli, et anco per sviare
quel traffico di mercatura, che in tal luogo ve ne abita assai,
come si e visto col tempo, che di tante nave che avevono, sieno
ridotte a si poche; essendo levato via quella scala di Narenta,
come ho detto. Le quale mercantie con li mercanti Cristiani, Turchi
et Ebrei sono condotti a Venetia da due galere grosse, chiamate
galie di mercantia, che una va a Spalatro e l' altra viene a Ve
netia; le qual galere vogano dal mezzo in su verso la prova e
dal mezzo in giu verso la poppa, non vi e remi, ma serve per la
comodità de passeggieri; le quale sono armate con buoni pezzi
d'arteglieria, e qualche soldato chiamato „scopolo“, e con tutte
queste diligentie da Spalatro fino in Istria sono accompagnate da
una o due galere sottile et barche armate, non si fidando di Scochi.
Enel ritorno da Venetia a Spalatro in Istria vi e sempre barche
armate et galere per accompagnarle a Spalatro, facendo cosi ogni
volta che occorre andare e venire.
Ant.: Mi dispiace, che li Ragugei facessino si gran mancamento,
Sotto la fede di Cristo usar tal tradimento.
Giov.: Non dubitate, che ne portono squarciatu il petto e panni.
Ant: Chi e causa del suo mal, pianga se stesso. Ditemi in cor
tesia, quanto duro questa loro nemicitia, e ella ancor cessata?
Giov. : Duro fino all'anno 1580; nel tempo de Gregorio XIII,
come vi ho contato per innanzi; ma vi voglio contare una pazzia.
de' Ragugei. Mandorno a donare a Giorgio Danicichio et alli 2 altri
fratelli, figliuoli del morto Giorgio da loro, ventimila zechini con
uno ambasciatore, pregandoli, che volessino por fine a tanti flagelli.
Ant. : Li accettaromo, o che fеciono? |

. Giov.: Anzi incrudeliti piu che mai gli rimando indietro dicendo
all ambasciatore, che volevan far peggio per l'avvenire che non
havevan fatto per il passato; e che se loro li avessino mandato a
domandar la pace per l'amor de Dio, gli el'avrebbe data; ma
havendo lor creduto, che lui volessi vendere il sangue di suo padre
voleva si pentissino di questa loro temerità.
Ant.: Feciono bene a non accettarli e risponderli in quella ma
niera; si e poi fatta questa pace, come dite?
Giov. : La nemicitia durð fino al tempo di Papa Gregorio XIII,
come ho detto, quale era durata da 25 anni, e mai fu possibile
in questo tempo, che principe nessuno, arciduchi, regi, imperatori
ne papi havessino possanza di accomodare queste diferenze, solo
che la felice memoria di Gregorio suddetto; che essendo andati
Giorgio Danicichio con i fratelli et alquanti capitani a Roma a
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 187

baciare il piede a S. Santità l'anno 1580, e quali furno ben visti


dal pontefice et regalati et assolti da ogni censura; al qual ponte
fice promesse per se e per tutti i Segnani, che non offenderebbe
piu i Ragugei, ne i porti de Signori Venetiani, promettendo andar
lui in persona contro ai ladri, e che sotto nome loro infestassono
il mare.
Ant.: Mantemnoro poi la parola, che dettono al pontefice?
Giov.: Ben sapete, anzi il pontefice, come ho detto, l'anno 1580,
che fu questo abboccamento con Sua Santità, li donava loro li scudi
2400 nella forma gia dettavi.
Ant. : Voi siete molto informato di questi ordini, che tanto pun
tualmente ne parlate, e de tempi ancora.
Giov.: Volete voi, ch'io parli d' una cosa, che io non sappia,
saria temerarietà la mia o far l'arte dello indovinare. Nel mese
d'Agosto del detto anno (1580) io ritornai a Fiume, essendo stato
per quell' isole diciannove giorni, di Arbe, Pago e Veglia; che
venivo dal porto di Fermo con un vascello cargo di formento, dove
mio zio teneva casa operta in Fiume, qual ve la temne meglio di
40 anni; che in questo tempo vi si ritrovava un mio fratello, statovi
in piu volte circa a 20 anni etio meglio di dieci. Nel qual tempo
sempre mantenemmo la cità di Segna di grano, vino et olio, che
il grano lo davamo al fondaco di Segna la maggior parte ; e se
bene eramo del continuo creditori di sei, otto e dieci mila ducati,
fummo cortesemente pagati, che pagarono il conto vecchio e piglia
rono il nuovo. Et il detto anno 1580 il mio zio a Fermo fece una
compra di sesanta mila stara di grano, et io tutto lo smaltii nelli
Stati di S. M. cesarea et arciduca Carlo di Graz. Et in capo a
2 mesi venne l' ordine da S. Santità, che pagassimo il sopra detto
danaro, come vi o detto. E perchè mio fratello ritorno nel mese
di Settembre nella Marca, a me tocco andare a Segna a far la
prima pagha, che la metà si doveva pagare a Natale, e l'altra meta
a Maggio. Et essendo venuti a levarmi Giorgio Danicichio con i
2 fratelli et molti capitani e soldati al numero di 300 di loro, e
la notte de la antivigilia di Natale ci partimmo da Fiume, et alle
2 o 3 di notte ci convenne passare la bocca di Bucheri con una
oscurità della notte et un vento greco, detto da loro bora, tanto
tempestoso che io mi tenni a cattivo partito. La qual bocca puole
esser larga mezzo miglio in circa; ma come l' havemmo passata
non sentimmo altro pericolo; e la notte andammo a Novi nel Vina
dolo ; e cenammo in una chiesa fuor del castello mezza scoperta,
facendo quei soldati un buon fuoco, ch'era gram freddo; et ilnostro
letto fu una rete da pigliar tonni. E come fu levata la luna, rimon
tammo in barca, e ce ne andammo a Segna. Et arrivati all' alba, ci
fu fatto un grande onore con lo sbarare assaissimi pezzi d'ar
tiglierie, et incontrati da tutta la nobiltà et soldadesca. Et in
cambio di desinare fui ricevuto dal vescovo di Segna, dove stetti
* Giorgio.
188 DR. FR. RAČкI,

sempre quel tempo che io vi dimorai. Mandai per li parrochiani


della città, che mi dessino in nota li poveri conforme alla mente
di Sua Santita; come fеciono, attesi a stribuire limosine. Et il
giorno de Nocenti detti le paghe agli Scochi secondo la somma
che fu destinata in Roma; chea Giorgio Danicichio toccava scudi 72
l'anno, e la manco paga era di 50 scudi l' anno; e cosi era nel
rolo venuto di Roma. E ben vero, che morendo qualcuno delli
anotati potevo rimettere chi piu mi piaceva. Vi dimorai 8 giorni
in allegrezze e feste e banchetti, che se bene ero giovane di 22 anni
non mi piaceva far vita alla tedesca, che stavano 8 o 10 ore per
volta a tavola. Mi risolvetti tornarmene a Fiume alle mie stanze
e vivere conomicamente; e fui accompagnato a Fiume dalli medesimi
Danicichi et soldatesca e forse davantaggio.
Ant.: Torno a replicare, che siate molto informato; e cosi credo
sarà di quello vi domandero per l'avenire. Ditemi: che benefitii
ricevono li Arciducali da questi Scochi? -

Giov.: Sono assai, perchè sono un propugnacolo al Turco; е роса


gente e atta a guardare quella frontiera di simil natione, che se
di altri come Tedeschi, i quali sono grevi e tardi di moto, non
fariano in quel luogo cosa buona; gli Italiani tanto peggio, perchè
non usi a quelle balze, e non pratici del paese apporterebbono gran
danno e grossa spesa. Non dico che queste due natione non fussino
buone a difendere quella piazza, ma non consiste solo nel difender
le mura, ma tenere il nemico lontano; e li Scochi usi al clima,
pratici dei passi, tengono il Turcolontano. E mettendovi quelle due
natione daria campo al Turco di avicinarsi a Segna col popolare
li castelli, gia dettovi, essendo poco lontano; che come fussino
abitati, saria facil cosa per la vicinità prender Segna et altri luoghi
circonvicini con la fortezza, che se bene e inespugnabile, vi con
viene tener da vivere e munitione per molti anni, che pur gran
fortezza, inespugnabile che sia, con la fame e tradimenti si piglia.
Ogni cosa hanno fatto a mio tempo li Signori Turchi, passati ten
tativi di dar grosse provisione alli Scochi, che non li molestino li
suoi Stati. Senza altro consiglio accorgendosi della malitia del
Turco non anno mai voluto ocultar cosa alcuna. Che se Segna
venissi, che Iddio nol voglia, in mano del Turcho, ne potria, come
ho detto, fabbricarvi armate e per mare e per terra, e menare a
ferro e fuoco il Cragno, la Carniola, l' Istria, il contado di Goritia,
et venire, come anno fatto altre volte, come fu l' anno 1478 et 79
che Macometto gran turco sotto il comando di Magarbech corsaro,
mettendo a fuoco e ferro tutta l' Istria et arrivati sino all'Isonzo.
Et l'anno 1481 l' istesso capitano condusse nel Friuli 30 mila
Turchi passati di nuovo il l'Isonzo, ancor che li Signori Venetiani
havessino a quel fiume fatto dodici miglia di trincee con grossi
legnami e terrapionati fino a Gradisca; e li Turchi con le scimi
tarre si apersono la strada mettendo a ferro e fuoco il tutt0.
L anno 1499 imperando Baiaset figliuolo di Macometto Scander
Bascia meno 12 mila cavalieri Turchi a guastar la campagna del
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 189

Friuli a petitione e per via di presenti e denari di Lodovico cogno


minato il Moro duca di Milano, della Signoria di Venetia nemico,
per havere allegatosi co Francesi e con i Fiorentini per distornarlo
dal sussidio, che porgеva a Pisani. Onde si puč dire, che Segna
e Carlistot sieno due chiave a l' Italia; che se in questi tempi suddetti
non dovevano questi luoghi essere abitati da questa natione di
Scochi, che forse non sarebbe riuscito loro quello operorno, come
non e riuscito quello, che marrerö piu abasso, essendo stati impe
diti dalli Scochi.
Ant.: Chi sono gli fautori delli Scochi, chi li protege :
Giov.: Il conte di Strino" e li Frangipani Tresaschi", signori di
Novi nel Vinadolo, Jablanaz, Carlo-Bago detto Scrisa, Otoccaz,
Moschianizza, Ledenizza, Brigne, Bucheri et altri luoghi; e baroni,
che non mi ricordo il nome; i quali li protegono per difendere i
loro luoghi; come anco ricevono da essi qualche bel presente. Che
a suo luogo dirö le loro qualita, quando fanno qualche bel bottino
in terra o per mare; e sebene sono di natura aplicati al predare,
questo lo fanno spinti dalla necessità, piu che altro ; e li Scochi
naturali di Segna sono di miglior conditione che li altri del Vina
dolo e dell' isole Venetiane e di Dalmatia.
Ant.: Dunque nell isole Venetiane vi sono anche Scochi 2 come
si chiamono quelli dell' isole?
Giov.: Signor si; si chiamano „venturini“; e sono peggio delli
altri, facendo molta strage alli marinari, che prendono, per farli
confessare se anno denari. E per esempio questa sera si partira
da Segna o Vinadolо 4 barche di questi venturini o furbacci solo
con 30 о 40 di loro in tutto, una barca va a Pago, una in Arbe
una a Veglia, i quali buttano in terra 3 0 4 huomini per luogo;
e andando a camin franzese vanno alle ville che sono in quelle
isole. Et arrivati alle case de loro seguaci, dandoli la buona sera
fingono domandar da bere; mentre che la moglie trae del vino, il
marito piglia l' archibuso, il mannarino o picco e lo stiavinotto; e
subito messosi a corsa arrivano a qualche punta dell'isola aspet
tando la barca che arrivi; la quale va girando l' isola raccogliendo
simil gente. Et avanti che fa giorno, anno radunato nelle 4 barche
200 huomini o piti, che tutti escono del isole sopradette, e se non
li cavano tutti di Veglia, Arbe e Pago, li cavano di altre isole di
Dalmatia e di quelle di Zara o di Sebenico, de l' isola di
Morter o sottoposta a Sebenico. Se vi e 1000 huomini, che e
grande, ve ne e 800 Scochi di questa classe a tale che e dificile
smorbare questa gente. E poichè mi havete pregato nel principio
del nostro ragionamento, che se so qualcosa di notabile di questi
luoghi da me praticati, vi dirö cosa degna di quest isola. Presu
ponete spartirla per il mezzo da una banda, tutto il vino, si bianco
come nero, e vino dolcissimo e delicato, che tutto si manda a donare
* Zrino.
“ Tržački.
190 DR. FR. RAČKI,

alla nobiltà Venetiana. Pigliate di quelle vite e piantatele da


l'altra metà del isola, che sono solite fare vino dolce, il vino, che
nascera di queste vite, farà il vino garbo, come fa tutto il restante
di quelle vigne. Pigliate di quelle vite, che fanno il vino garbo e
piantatele da l'altra banda, tutto il vino, che faranno, sarà dolce
come l' altro. Questo, credo io, venghi dal terreno, che ha quella
proprièta: una parte dell'isola farlo dolce e l'altra farlo garbo, perö
buon vino.
L anno 1604 ritrovandomi a Zara, andando a spasso su per
quell'isole mi fu mostrato molti villani e dettomi che erono Scochi,
come mi fu detto l' istesso a Punta d u ra, lontano do Zara 17
miglie, che vi allogiammo una notte quando tornammo da Novi
grado, fortezza de Venetiani, quale e lontana da Zara per terra
miglia 25 e per mare 80, che vi andammo per vedere l' abbocca
mento, che doveva fare l'eccellentissimo Sig. Giov. Gabrielli con il
Sangiaco di Licca per mettere i confini fra di loro nel contado
di Zara; che a suo luogo dirö la forma di confinare fra queste duo
potentie. Nel ritorno che fanno li Scochi dal bottino ? se ě cosa da
poterla spartire per viaggio, lo fanno; se no, lo conducono a Segna,
a Vinadolo, e fatto ritratto di esso, danno a ciаschuno la sua rata,
lasciando prima alli loro luoghi li sudditti Veneti, e quei pochi
conducono il bottino alli luoghi detti di sopra.
Ant. : Quelli dell'isole che avete detto non essendo presenti alla
vendita et ritratto di esso bottino, come anno il loro conto giusto ?
Giov.: Credetemi, che in questo sono tanto reali, che non tor
rebbono al compagno un quatrino; ma li danno il giusto di quello
tocha loro nel dare e nell havere; ne dirö in altra occassione
che vi stupirete e confesserete, che in tutta la Cristianità nessuno
li paragona; rimettendomi sempre alla veritâ. Ma vi dirö quello
a mio tempo oservavono, che da quelli a questi presenti non mi
voglio astringere; ma sendo una consuetudine antica e tanto buona
è dificil cosa il dismetterla, come non fü dismessa quella, che o
visto io proprio l' anno 1580: la mattina di Natale baciarsi tutti
in bocca, huomini e donne e tutto quel di non si fece altro, mentre
si scontravamo per le strade, che baciarsi dicendo ciascuno: „Bogie
vam dai dobar Bogich“" in quella lingua illirica.
Ant.: Fatemi gratia, contatemi a che fine fanno questa cerimonia?
che vuol significare quelle parole, che io non intendo, immaginan
- domi sia qualcosa notabile 2
Giov.: Ricordatemelo, accio io non me lo scordassi.
Ant.: Velo ricorderö; ma ditemi di gratia: sono huomini forti
e robusti, son bella gente?
Giov.: Signor sl; sono huomini piu presto grandi che altro, e
piu bel sangue quei naturali di Segna, che li altri, i quali discen
dono la maggior parte aborigine dalla Bossina, essendo quel sangue
Bossinese; huomini grandi e bel sangue, se bene i Bossinesi sono
“ „Bože vam daj dobar božić.“
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 191

piü grevi nel corso e nella agilità della vita, ma mescolata con
quella razza di Segna, et il clima li fa piu agili nel correre. Evi
dirö cosa che ve ne riderete: io o visto talun di loro tanto velосе
nel corso, che hanno pigliato una lepre a corsa, non dico nella
pianura ma al monte. E se io ritornavo in Italia l'anno 1604, che
io havessi finito alcune lite in quella città con certi mercanti, che
mi convenne poi formirla in Venetia, haverei menato uno di questi
tali al serenissimo Granduca Ferdinando, che so l' averebbe hauto
caro; et il clarissimo Sig. Ottavio Mozzi nigo, allora sopra –
Comito, ne haveva uno, che son certo, quel Signore per menarlo
a un tanto gran Principe me lo averebbe donato.
Ant.: Senza dubbio, che S. A. serenissima l' haverebbe hauto
caro, che mi pare havere inteso era Principe curioso di cose stra
vagante. Che abito e il loro, e che arme portano?
Giov.: Guardate, se era stravagante, che, quando la serenissima
Madama sua consorte era gravida, mi comesse, che io li facessi
venire quatro Scochi, de piu grandi e ben formati e gagliardi che
fussino in quel paese, per portarli in Seggetta. Dove io scrissi a
Fiume a un mio chugino, che viveva in quei tempi, il quale me li
mando, la qual serenissima Madama Cristina Lottaringia li tratto
tanto bene, che li acasö in Fiorenza dandoli moglie; non so poi
quello sia seguito di loro. Li abito loro, dico de ll i Sco chi, e
un paro di calze intere alla mottanina, se bene dal ginochio in su
non tanto strette, sfesse dalla polpa fino al calcagno senza pedole
a stoffa allacciote con oncinelli di ferro ottone od argento et un
paio di calcetti di panno con le opanche impiedi et un cosachino
fino poco sotto la cintura con mezze maniche sopra la camicia, e
maniche largotte, corte ; e quasi il piu mostrano mezzo il braccio
nudo e sopra esso portano una vesta lunga all ungherescha; e se
occorressi passare un fiume a guazzo, senza cavarsi le calze sdi
lacciono detti ominelli e si tirono la calza sopra il ginochio et
coscia, accio bisognando combattere nel passar qualche fiume non
sieno mezzo spogliati et aversi a rivestire. Le opanche sono certe
suola di quoio crudo col pelo tanto larghe, che ripiegandosi dalle
bande e tutto il calcagno e la punta del piede allacciate con corde
di quoio, e cosi sono agili della vita e del piede, le quali sono di
tanta durata che per l'asciutto e su per i sassi si puč camminare
un mese continuo. Le loro arme sono: l'archibuso, nel quale e
fatto un buco nel calcio et uno alla cima, nelli quali mettono una
corda di sugatto tanto lunga, che si buttano l' archibuso a traverso
a una spalla. Li altra arma e la sсimitarra o un mannarino, o pico,
o mazza ferrata, uno stiavinotto fra quatro per l' istate in occasione
di pioggia, qual mettono a un albero dalla banda dove vien la
pioggia. Di verno poi ciascuno porta un feltro lungo fino in terra,
chiamato in quella lingua „copinich“, il quale a un bavero fino
alla cintura, che in occasione di pioggia se lo tirono sul capo per
coprirlo con un cordone accomodato in maniera, che dal vento
nom li sia levato di testa. E. questo serve per la campagna; et an
192 DR. FR. RAčкI,

dando per barca portono delle stiavine per coprirsi. E guando e


piu cattivo tempo; loro camminano la notte per assaltare i Turchi
all improviso col predare qualche carovana, che viene a Sebenico
o Spalatro, essendo avisati da propri paesani della partenza e roba
che portano et quantità di cavalli che conducano, participando li
accusatori del bottino. Li Scochi, che sanno i passi e dove devon
capitare, anticipano il tempo, aspettando la preda al varco; e secondo
la qualità e quantità del bottino, che devon fare, vanno di loro piti
o manco; et imboscatosi la metà all entrare nella valle e l' altra
metā al fine, come la carovana e tutta nella valle, fanno una salva
di archibusate da l'una et l'altra banda, e li poveri Turchi trovan
dosi riuchiusi per manco male si arrendono. Voltando la carovana a
Segna intanto spediscono 4 o 6 veloci pedoni innanzi d'avertire li
altri loro amici, che venghino a certi passi bisognando come vengono.
Quanto poi all'andare spesso, secondo il tempo li porta. Hanno
poco territorio, e quello sterile; e tratti dalla necessità vanno su
quel del Turco, et ancora su l' isole de Venetiani.
Ant.: Perchè su quello de Venetiani vanno a far danni?
Giov. : Vi dirö; sono alcune volte ancor loro molestati da galere
et barche armate; e li Scochi, che sono gente vendicativa e super
bissimi stimatori di se stessi e dalla lor bravura, si stogono su quel
isole suddette, et anco vanno in Istria e molte volte patisce il giusto
per il peccatore. La causa anco aviene, che la Maestà Cesarea li
fa stentar le paghe molte volte; e mi sono abbattuto alcune volte
a Fiume, a Segna, che sono venuti li commissari a pagarli 20, 30
e 40 paghe, che erono creditori; li pagono quelle e gliene davano
venti o piu anticipate in questa forma : il terzo in contanti, il terzo
in argenti lavorati di varie forme, et il terzo in tante cavisee di
vari colori o altre pannine, a tale che convien loro darle a buon
mercato dette pannine, se vogliono far danari. E guesto credo io
venghi dalli commessari e non dalli imperatori, perchè si vagliono
della moneta e pigliano a credenza queste due mercantie a tempo
lungo, e glie li mettono il 3", o piti che non vagliono. Ne meno
credo, che l'arciduca ne sappia cosa alcuna; e questo lo so per
iscienza, che spesso eramo creditori del Fondaco di Segna di 6,
8 e X mila ducati, avanti che fussimo pagati; se bene, come veniva
i commessari, eramo pagati, e facevono debito nuovo.
Ant. : Questa è una scortesia di quei commessari, che poi che
aspetton tanto a havere il loro al manco darglieli in contanti.
Ditemi in cortesia: quanto numero puole essere questi Scochi?
Giov.: Possono essere al numero di 1200 in circa con i forestieri
e terrazzani. Evolendo andare a fare qualche notabile bottino, come
hanno fatto a mio tempo, chiamano quelli di Otociaz, del Vinadolo,
di Brigne, di Postoi, di Perlegh", castella del contado di Segna,
come anco di Carlitost, congregheranno 2000 e piu di loro.
* Brlog.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 193

Ant.: Che cosa notabile hanno fatto al tempo vostro, e di poi


che havete lor conoscenza?
Giov. : Vi diro quello, che io mi ricorderö: e se io ne lasciassi
qualcuno, sara per modestia e parte per non me ne ricordare; e
se non fussino totalmente per ordine, scusatemi; ma saranno di
vostra sodisfatione e curiose da sentire.
Ant.: Dite pure allegramente, che del discorso fatto fin qui mo
strate esser molto scientifico delle ationi loro, si che non ci vole
SCllS8.

Giov. : L anno 1575, che io ero a Fiume, la notte di Natale


250 Scochi con D an i cich i o et li altri duo fratelli pigliorno la
nave Contarina in porto, qual veniva di Levante, carga di preciose
merce, come sete, ciambellotti, grano, et altri; su la quale vi era
300 soldati, che tornavono di Candia. Loro con cinque barche la
рigliorno et condussono a Segna, pigliando tutta la roba di Turchi,
Ebrei et Ragugei; havendosi fatto dare il libro del carico per co
nosciere le mercie di queste tre natione suddette, per potere ai
Ragugei, non solo la roba, ma la vita torgli. Nella suddetta nave
vi eran gran numero di marinari, oltre a molti altri passagieri;
la qual nave in quel tempo dicevono esser la maggiore che havessino
i Venetiani. Pigliato la roba di questi sopranominati, lasciorno quella
de Cristiani, e convenne che venissi a levarla di quel di Segna
Almoro Tiepolo, allora sopra-Comito principiante, il quale la rim
burchiö con la sua galera; e come fu lontano da Segna circa 2
miglia, tiro alla volta della città il pezzo di corsia quasi per dis
pregio; e se non era Giorgio Danicichio, che tenne la moltitudine
delli Scochi, i quali volevano andare alla volta sua e prenderli la
galera e farli poco servitio. E concepl allora tanto odio contro alli
Scochi, che sendo poi capitano di Golfo in capo a molto tempo
fece loro pocho servitio. Li Turchi et Ebrei, che erono su essa
nave, li feciono sciavi et i Ragugei ammazorno; e quei soldati et
marinari si lasciorno pigliare sl vergognosamente. Fu anco presо
nel medesimo tempo poco di poi lo schivazzo di certi mercanti de
Santi d'Ancona; e per tal conto fu mandato commessario a Segna
il Sig. Joseffo della Torre.
Ant.: Fü gran vergogna certo, ma come la sentirono i Venetiani?
Giov. : Lo lascio giudicare a V. S. che quando fu portato la
nuova al Contarino di tal presa, voleva mangiarsi quel tale, cacci
andоlo via con molte villanie. Non stette molto, mentre svillaneggiava
quello della mala novella in piazza S. Marco, che arrivö lo scrivano
di essa nave contandoli il modo di tal presa, che si finsono pesca
tori, e chiamati a lui sotto pretesto di comprare del pescie, pochi
di loro si vedevano, che li altri erono coperti e istipati. Quando il
Contarino senti la verità, comincio a gridare per piazza battendo
e piedi per terra e le mani per il viso, soggiungendo: „cinque
zoppoli, cinque zoppoli anno pigliato la mia nave“, replicando piu
volte che haveva ordine non ammainare a 50 galere; alla fine
bisogno quietarsi. „Zoppoli“, accio non mi abbiate a domandare
STAR. IX. 13
194 DR. FR. RAČKI,

che foggia di barche sono, se bene li Scochi non se ne servono,


è un legno d'abeto, lungo otto braccia in circa, cavato con scar
pelli et ascie, largo circa un braccio, con una banda di quà e di
la, che sporta in fuora, piano sotto, la qual banda sarà larga circa
a mezzo braccio, appuntato tal vascello da l'una et l'altra banda,
la quale appuntatura tanto e sotto, quanto sopra, nella parte di
dietro, lontano dalla punta circa 2 braccia, vi e un legno a tra
verso pur d' abeto, lungho circa 6 braccia o poco piu, nelle sommità
vi e le forcole, dove vanno li remi per poter vogare, accomodate
di maniera che da qualche onda del mare non possino esser cavati;
sopra il qual legno si serve il marinaro di 2 remi lunghi circa a
8 o 10 braccia e li vogha ambi dua con le mane chiamate matte
rughe; se vi sara passagieri, vogherano al piu uno o 2 altri remi
lunghi 2 braccia in circa, stando a sedere, vogando all indietro e
quello delle matterughe sta in piedi; non serve questo vascello
ad altro, che a pescare co' l'ami et andare vicino a terra.
Pochi anni dipoi pigliorno un altra nave Venetiana, che andava
in levante; dissono li Scochi al capitano della nave: „dove e la
tal balla con questo segno?“ bisogno che lui glie la mostrassi,
nella quale vi era un gruppo con 80 mila zecchini, non fеcciono
altro male che torli l' oro, e tanti panni da farsi un abito per uno;
e la lasciorno andare a fare i fatti suoi; ne lascio giudicare dove
viene il mancamento.
L a n n o 1580 fu condotto sotto la città di Segna da un certo
Mi si ch i o na ti o di Brign o, fattosi Turco poche settimani in
anzi, et condottosi d'avanti il Bascia della Crovatia, narrandoli le
sue conditioni, promettendoli se li vuol dare tremila Turchi, darli
nelle mani la città di Segna con li cittadini e soldati; ma ei vuole
buona gente, per chè loro son talmente bravi che venti di loro in
sieme non fugono da cento Turchi; e volendo far questo bisogna
fare tre imboscate: una sul monte Trabusnicho, una nella valle di
San Vido e l'altra verso la Tramontana, domandandoli la somma
suddetta; ma la maggior parti archibusieri. Il Bascia, dato orechio
al traditore, volse prima che lui andassi con 20 a cavallo Sopra
Segna in quella prateria dove sogliono i Segnani andare a carcar
fieno et altro; e cercassino di pigliare qualchuno di loro, perchè
voleva haver lingua di quella parte; „e fa che tu non torni senza
qualcuno di loro, se tu dovessi morire, e poi se mi verrà fatto
quanto tu mi narri, ti voglio allora far mio cavaliero.“ Soggiunse
il rinegato, che se veniva fatto tale impresa, haverebbe liberato
la Licca, la Bossina, la Carbavia et haverebbe messo il morsо
all'Istria, alla Piffea et a tutto il Vinadollo et altri luoghi arci
ducali e Venetiani. Si parti il rinegato la notte medesima con 20
a cavallo; et arrivato nel contado di Segna, riscostosi in certe grottea
aspettorno fin tanto che pigliorno 8 servitori che erono andati a
cercar fieno. Tornati in dietro ne fеciono dono al Bascia; quali li
furno molto grati. Dove il Bascia, datoli quel numero che volse, lо
mando a quella volta, il quale si condusse la notte della vigilia
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 195

di S. Michele, per poi sul giorno far quanto occorreva et haveva


assai cavalleria. I quali imboscati nella valle suddetta, et al monte
Trabusnico, dove poco lontano è la fortezza, mala terza imboscata,
che aveva detto il rinegato, dovessi fare verso la tramontana. Non
piaque al glorioso san Michele, che nel suo giorno li Cristiani
spargessino tanto sangue, e miracolosamente in quella banda fu si
aspra pioggia con tempesta oribile et saette, che non vi si pos
settono imboscare apresso il mare, come era il disegno suddetto;
ma solo le due sopra nominate, e se per mala fortuna facevono
questa terza imboscata, mettevono in mezzo li Scochi, che erano
andati nella valle et al monte sopra detto, che questi li avrebbono
arrivati alle spalle e non li averebbono lasciati tornare nella città :
e facilmente li cascava la città nelle mane, per esser de meglior
soldati, che vi fussino, e piu bravi andati alle frontiere suddette,
et assai di loro erono fuora: chi al bottino, e molti erono andati
a Fiume a accompagnare i commessari, che erono venuti a dar
le paghe a soldati; che furno 400 questi che li accompagnorno.
Ant. : Questo fu un gran traditore, haverei caro sapere come
fеciono a acorgersi di queste due imboscate ?
Giov. : Li Turchi stavono ritirati ne boschi; e solo 25 o 30 di
loro si lassorno vedere nella valle di san Vido sopradetta, atten
dendo se alcuno di Segna uscira per loro affari, per prenderli o
darli la caccia, essendo tutti a cavallo, accio portassino la nuova
di si poca somma per trarli nella rete. Non venne lor fatto, se non
in questo modo: che essendo andati alcune donne e giovanetti al
monte cargar fieno, li pigliorno tutti, che furno da 8 o 10, fra quali
vi era un servitore d'un soldato, chiamato Barachia. E doppo
alquanto spatio di tempo vedendo, non veniva altri accio che por
tassi la novella alla città, li fecero un poco di cicatrice sul viso e
lo lasciorno in libertà senza legarlo. Dove lui visto il bello la dette
a gambe, et arrivato alla porta della valle subito grido: „Turchi,
Turchi!“ contando de prigioni suddetti e quello al lui era inter
venuto. Uno della guardia della porta corse alla marina a farne
avisato il Governatore, che si chiamava il Sig. Gaspero Rob, Tedesco,
il quale andava a Tra s atto, dove haveva la famiglia; quale e
sopra Fiume, dove e una forterza sopra un sasso vivo che guarda
Fiume a cavaliere. Nel qual luogho nella pianura vi e la Madonna
chiamata di Trasatto, in memoria che gia in detto sito fu la Santa
Casa, oggi de l'Oreto (Loretto); la qual fortezza era di detto Rob.
Il quale sprezzo il messo come ubriaco, e dato de remi all onde
andö al suo viaggio. Giorgio Danicichio credě, che fussi vero; subito
che il Governatore suddetto fu partito, con molte altri, che l'ave
vono accompagnato alla marina, monto a cavallo con una lancia in
mano, e Grigiano suo cognato et un altro Grigiano d'Otociaz et
Vincentio Smogliano, e questi tutti a cavallo con molti altri capitani
e soldati per non stare a nominarli tutti, chi andö alla valle, chi
sall al monte Trabusnicho, non sapendo dove fussino i loro ne
mici, et in tutto e per tutto non uscl di Segna in questi due
k
196 DR. FR. RAČKI,

luoghi centi Scochi, chi alla sfilata, chi in troppa, non sapendo
che i Turchi fussino si gran numero, perchè sarebbono andati con
altro ordine, come hanno fatto altre volte, et a molto maggior numero
di Turchi, e ne hanno fatto di gran prede, et ammazzatone assai;
ma credendo fussino quei pochi, che haveva detto quel servitore,
bastava andar fuora dieci Scochi, come hanno fatto altre volte; che
al tempo di Danicichio vechio otto di loro a cavallo avendo trovato
25 Turchi a cavallo, oltre a quelli che ammazzorno, ciascuno di
loro condusse a Segna il suo prigione. Et ritrovandosi in quella
città il Baron Baldassar l'Ambergar, stato giã Governatore in quella
città, essendo avisato un poco tardo di questo fatto, raccolse alcun
numero di soldati e terrieri, stando alla guardia di quella porta
non sapendo altro.
Ant.: Fü una poca gente a tanto numero di Turchi? vi dovette
morire assai Scochi essendo colti all improvviso.
Giov.: Anzi non ne morse altri che uno, che fu Grisano di
Segna, cognato di Giorgio Danicichio, il quale da Turchi fu rico
nosciuto per quello che era, troncatoli il capo dissero : „non fia
mai piu per te turbato la Turchia“, qual fu portato al Bascia,
che era poco lontano, essendo venuto impersona a quella impresa,
portatogli per trofeo, il quale li fu molto grato, essendo questo
huomo un fulgore a Turchi.
Ant: Ne fu egli fatto stiavo nissuno, essendo morto solo uno?
Giov.: Fü fatto stiavo Vinzenzo Smogliano, vaiuoda, il quale
haveva un caval sotto. tanto sboccato che lo condusse nella calca
dě Turchi e li convenne arrendersi, se non voleva morire. Ancora
fü fatto stiavo Guerrino, figliuolo di Vinzenzo de Santi per l'occa
sione d'una archibusata hauta nella punta d' una spalla, la quale
lo atterö talmente, che ancora che li Schochi facessino opera, accio
non andassi schiavo, non poterno far tanto, stante che lui non si
moveva niente. Doi altri giovanotti artieri, presupponendosi dello
loro bravura, non volsono ubbidire al Danicichio, alli suol consigli;
ma Guerrino bravo soldato haveva occiso un Turco, che portava
una insegna come Alfiere. Subito che il padre seppe della prigionia
del figliuolo, mandö a offerire a Turchi, che l'avevano fatto stiavo,
mille talleri, come huomo danaroso, essendo esso figliuolo semivivo,
accio non morissi nelle mani di quei cani; non li volsono accettare,
ma ne fеciono un presente al Bascia, il quale lo fece con ogni
deligentia medicare, che guari. Intanto informatosi dell haver del
padre, li messe taglia 15 mila talleri, et il padre accetö questa
taglia Ricordatemi che io vi conti, comě fu liberato di stiavitudine,
che haverete gran gusto.
Ant.: Me ne ricorderö, ma ditemi come seppono i Segnani, che
quel Misichio fossi lui l' autore di questo trattato?
Giov.: Dopo che Danicichio ebbe scoperto l'imboscata nella valle
dove lui era, smonto da cavallo e lo lassö andare; e dato la lancia
a un suo scudiero, e fattosi dare una zagaglia, che haveva in mano,
comando ai soldati, che si andassino ritirando al monte, nel qual
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. | 197

luogo trovo maggior numero di Turchi. E cosi andandosi ritirando


dietro a sassi col scaramuciare fino che si condussono alla città,
che vi ritrovorno il baron suddetto con la guardia di gia dettovi.
Et anco li Scochi furno auisati da alcuni tiri di artelieria, che
tirava la fortezza nel campo del nemico, accio dalla calca di essi
non fussino oppressati i nostri Cristiani. E gionti che furno li
Segnani alla città, i Turchi messono bandiera di parlamento, e cosi
calorno a basso cinque di loro, e dentro d'uno orto fuori della
città furno accolti. Fra i quali vi era tre aghā et un di loro il
principale, qual si chiamava Memet-Aghâ. Parlando con parole cor
tese esortava il Danicichio a consolarsi della morte del suo cognato,
Soggiungendo: „franol ci sara, chi havera da dolersi piu di voi,
perö datevi pace, che altro non si cava dai frutti della guerra“.
Scoprendo tutto il trattato, che vi o detto di quel rinegato. Dei
Segnani ne andö parte nella valle a ritrovare il morto Grisano, e
condottolo alla città lo fеciono seppellire onoratamente, et altri
andorno al Bascia, il qual confermö l' istesso.
Ant.: Ho caro haver saputo questa istoria, ma li Scochi regalorno
li Turchi di infrescamenti in quell' orto?
Giov.: Si bene; li feciono un bellissimo banchetto di vivande
cotte, carne e pesci squisiti et buon vini, e per quello che si e
pol inteso questo parlamento fü assai lungo, e fu per poter dar
sepoltura ai loro morti, o portarli infra terra, accio non si sapessi
la quantità di essi morti, che dal segnali del sangue sparso in
abbondanza, dovettono passar la decina.
Ant. : Quel signor Tedesco, che voi dite, con che occasione si
trovo egli a Segna, vi stava forse del continovo?
Giov.: Signor no, gia a mio tempo vi fu governatore; e per le
Sue buone qualità era molto amato da tutto il popolo; che di quando
veniva a starvi tre o quatro mesi per volta, e subito che hebbe
aviso de Turchi, come vi ho detto, fece serar quelli che vi erano
nelle carcere, che sempre ve ne e buona quantita; che se bene
stanno con i ferri a piedi dubitava di qualche trattato, e che non
si fussino sforzati, et havessino dato che fare a quei pochi che erono
rimasti nella città, poco atti al combattere, se bene fino alle donne
della città comparsono alle mura della terra con arme, et altro che
faceva di bisogno, maneggiando cosi bene l'archibuso come fanno i
principali Segnani e i loro mariti.
Ant.: Seguitate, vi prego, le altre imprese notabile che vi ricordate.
Giov.: L'an no 1581, vi voglio contare una burla, che fеciono 5
o 6 Ragugei alli Scochi, e fu che havendo li Scochi pigliato una nave
grossa, che veniva di levante, su la quale vi era Turchi, Ebrei et
altri mercanti Cristiani, quando li Scochi ebbono pigliato il castello
dissono: Turchi et Ebrei da una e li Cristiani da l' altra, si ritiromo
li Ragugei suddeti mescolandosi con li Ebrei suddetti; et essendosi
vestiti alla levantina per ogni buon rispetto, e quali furno donati
tutti questi 5 o 6 al Baron Lambergar sudetto ; acció li mettessi
la taglia, che lui voleva. Il qual signore li condusse a Fiume. Nel
198 DR. FR. RAČKI,

suo ritorno per Germania accompagnato da tre fratelli Danicichi e


molti altri Scochi principali; e quando furno asicurati che non po
tevono piti perire, si scopersono a quel Signore, che erono Cristiani
e Ragugei; dicendoli le cause che li aveva mossi a fingersi Ebrei,
soggiungendo che se perdevano la roba, volevono salvar la vita,
come fеciono.
Ant.: Come perder la vita e la roba? non haveva promesso il
Danicichio a Sua Santità non offender mai piu i Ragugei në nella
vita, ne nella roba, come avevono questa paura?
Giov. : Signor si, che non li averebbono offesi stante la promessa,
o detti Ragugei non sapevono questo trattato con suo santità, che
era la cosa fresca di circa 6 o 8 mesi e questi per essere in levante
non doverono saperlo, o se lo sapevano non si volsono fidare.
Ant.: Lor danno, che averebbono salvato la roba.
Giov. : L anno medesimo, credo fussi di Ottobre o di Novembre,
fra molti caramussali, che pigliorno con buone e preciose merce
a Turchi et Ebrei, ne pigliorno uno, che vi era gran quantità di
buttarghe da l'arta; e 250 Scochi, che fеciono questo bottino, ne
mangiorno la sera medesima 700 para; e non pigliavono le piti
piccole, che quest o m e lo a n n o d e t to lor o p r o prij, io ne
comprai per uso di casa in buona quantità, et da mandare a mio
zio, et a molti amici, a otto soldi la libra tedesca a mio scelto,
oltre a quelli che mi furno donate da vari di loro soldati e capi
tani; e reciprocamente donai loro di molte galanterie, che mi erano
mandate da mio fratello et amici di Italia, e ne feci tale stratio,
che mai o fatto in vita mia. 4

Ant. : Voi dite il vero, che ne havesti da donare e da mangiare


ve ne dovesti cavar la voglia.
Giov. : Voi dite il vero, ma ci fu meglio: un personaggio, che
non voglio nominare, d' Ancona ci mando a donare 30 libre di ca
viale di storione, e per ogni vascello, che veniva cargo di formento
o d'Ancona o dal porto di Fermo o dalle Grotte, ci veniva 500
melarancie, che era il condimento di queste due vivande, e molti
golosi m invitavono a desinare o cenare con conditione che io por
tassi buttarghe, caviale e narancie; e loro prevedevano pesci grandi
et ottimi, che a Fiume se ne piglia quantità e a poco prezzo.
Ant.: Era buona condanna, e tanto piu quando si poteva pagar
subito. Seguitate di gratia le imprese delli Scochi.
Giov.: Volentieri, ma avanti che passiamo piu oltre vi voglio
contare una maraviglia, che i o v e d d i di Settembre dell'anno 1582
di un gattero cosi, chiamato in Toscana, et sul Venetiano si chiama
talpone. Questa pianta la veddi con l'occasione di andare alla
caccia a G r o b e nich, castello lontano da Fiume cinque miglia, del
Sig. Francesco Desichio, et anco per trattar con S. Signori un
partito di pali di quercia al numero di 500 60 mila per servitiо
di Sua Santità per la palata di Fiumicino vicino a Ancona, che
per tal conto era venuto da Fano un gentilomo, ma come non
pratico del paese andai con lui; quale era alloggiato in casa mia
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 199

insieme con un frate Angiolo dell' ordine di san Francesco, che vi


dirö poco appresso quello che tratto questo frate. E dipoi che
havemmo pigliato i gusti, che volemmo a Grobenicho, ce ne an
dammo nel Vi n a dolo a uno altro suo castello, dove si doveva
tagliare detti pali, come furno tagliati. E ci stemmo un mese a
quelle caccie, Vengho alla pianta del gattero; questa è nella piа
nura di detto castello, che e grandissima, quanto l'ochio vi puč
giudicare di lunghezza, ma di larghezza non tanto; che se fussi
tutta coltivata saria un altra Puglia o Sicilia. E situata questa
pianta alla radice del monte, pero in pianura, di tanta altezza,
quanto sia ogni altissimo abete, di grossezza che sei huomini non
l abbraccierebbeno; e con i suoi rami allarga tanto che se fussi su
la piazza di S. Maria Novella nel mezzo, i rami coprirebero
da l'una o l' altra banda tutti i tetti. Questa pianta ha alle sue
radice un laghetto, quanto detta piazza, che tutti li animali di
qualunque sorta vanno abbeverarsi et all'ombrio la state. Bisogna
che anticamente qualche uccello, chiamato Pico, li abbia fatto un
buco col becco, come ho visto io nelle grosse rovere, hanno fatto
per farvi il loro nido; questo animale va adentro fino a mezza la
pianta, tanto largo circa a quatro dita; e poi va al fondo sempre
cavando, ma allargando da potervi fare il suo nido agiatamente;
la natura ha delle radice di questa pianta marcito il midоllo tal
mente, che dal detto buco scoppa un ramo d'aqua, largo piti d'un
pugno chiuso, dolcissima, piu di 4 braccia lontano senza quella che
cala giu per il tronco, tanto e la forza del aqua, che se il buco
fussi piu per il tronco tanta quanta ne cade, che farebbe maggior
maraviglia, et in detta pianura non vi e altro albero che questo.
L anno 1583 io ritormai alla patria; et l'anno di poi mio fra
tellô tornő a Fiume. Il frate francescano, che vi o detto poco prima,
haveva certa inteligenza con i Cliss an i di dar quella fortezza nelle
mane delli Scochi. Dove messosi in ordine buon numero di essi,
guidati da Giorgio Danicichio, con la presenza del frate alcuni
curiosi Scochi veloci nel corso andorno avanti, e sopra il luogo
fеciono il tentativo. Ma dalle guardie fu domandato del frate come
era l' ordine, e mon sendo presente in quel fatto fü scoperto il
trattato, e non si effettub l'impresa; dove convenne partire di quei
contorni da 860 famiglie, quale andorno a Fiume e furno accolte
dal conte di Zeri no, che li dette loro alcune pianure sopra
Buch eri a coltivare, come fеciono, havendo condotto de loro
paesi gran quantità di bestiami di qualunque sorte, si grossi come
minuti. E se non era la troppa tenerità di quei pochi, quella for
tezza veniva in mano de Cristiani, et a questa ora averebbono di
loggiato tutti i Turchi della Dalmatia e della Bossina, che saria
stato la ventura di quei paesani.
Ant.: Fü un gran mancamento di quei presontuosi a volersi
agregare loro la vittoria; e perö nascie spesso nelle imprese, che
: si effetterano o dalla invidia, o dal non cedere a maggiori
1 Se.
200 DR. FR. RAČKI,

Giov. : L a n n o 1592 Asan Basclà della Bossina, mantovano de


Pavesi, huomo di 35 anni, che a servito nel serraglio fin da fan
ciullo, e nella guerra di Persia ammaestrato, mosse da Bag n aluca,
borgo grande e frequentato da mercanti Ragugei, situato sulfiume
Urbaze lontano dalle due Gradische nuova e vechia, poste ad ambe
le ripe del fiume Sava, 2 giornate; e seco meno la cavalleria di otto
sangiacci: di Bagna-Lucca, di Cherzegovina, cioe Ducato (di S. Saba),
di Zvornich, di Posega, di Licca, di Corbavia, di Cernich et d' Almissa.
E potevono ascendere questi cavalieri timariotti alla Somma di
seimila, acompagnondosi con esso loro molta centinaia di aventurieri
ben a cavalla, sequitando il campo per farsi grato il Bascia, et
esser messi nella lista de spai, e meritare nella sua militia. Hebbe
anco li martolossi, huomini Cristiani della Greca credenza, habitati
ne gioghi della Morlacca, et ivi presso, onde anco Morlachi s ap
pellano et Vlachi, e forse anco Scochi finissimi ladri, che danno
la parte de frutti a Turchi, significando Mortolos in schiavonia
lingua et albanese „assassino da strada“; et altri Cristiani della
Servia et d'ogni intorno, comandati per forza; alcuni anco andatovi
di buona voglia per rubare, che chiamano generalmente asappl.
Il Belger bei di Romania hebbe ordine dalla Porta di star in
assetto con tutte le sue gente armate, në muoversi fuor di bisogno.
Con queste forze il Bascia, giunta l'herba grande del mese di
Maggio, alla fortezza di C o staniza, gia posseduta da Castraner,
capitano di Ferdinando rě de Romani, che fu poi imperatore,
e da Turchi guadagnata sono molti anni. Questa bestia si lascio
intendere voler fare una scorsa fino a Mantova, sua patria; e fatto
fare un ponte su la Culpa o Cup a, da Strabone chiamata Colapis,
e da paesani Rusp (?), passö verso S is a ch con disegno di calar
pol alla volta di Fiume, e per quella strada farsi strada per il
Vinadollo et all'impresa di Segna, alla esterminatione delli Scochi
et altri piu vasti pensieri. Fü scoperto da alcune bande, che si
erono messi insieme delli vicini presidij austriaci con fine di osser
vare li andamenti del nemico e di farli alcun contrasto in quelle
augustie di passi, o impedirgli le vettovaglie piu tosto perchè di
dar testa e combattere a bandiere spiegate a tanta disaguaglianza
di numero si grande, sendo li Turchi piu di 40 mila, e li Cristiani
intorno a cinque mila, fra li quali vi era 800 Scochi, fra Segnani
di Carlitost e Croatia e luoghi circonvicini a Segna. Et avvicinatosi
alla Culpa; et hauto aviso che giã il nemico cominciava a passare,
si sentirno infiammare da uno insolito ardore, che si vidde per
esser miracoloso dono del cielo; perchè ove alla prima nuova della
vicinanza dell'esercito turchesco tutti li animi si vedevano volti
alla fuga con dubbio che quella manco servisse allo scampo etc.
una sola parola pronunciata dal capitano, che meglio era combattere
con questa parte che era gia passata il ponte, e se ne poteva spe
rare qualche gloriosa vittoria, arditamente contro il nemico fu
tutto a uno; cui l'assalto improviso mosse ai Turchitanto spavento,
che senza piu fare un colpo di lancia o di archibugio si messono
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 201

in disperata fuga, essendo assaltati alla coda dalli Scochi suddetti,


havendo prima tagliato il ponte, et essendo il fiume cresciuto di
aque non si poteva guazzare, e permesso Iddio che non trovato il
ponte si messono alla disperata a passare il fiume a guazzo, e fra
l'aqua e l' ferro ne resto morti 16 o 18 mila; le rive erano alte,
l'aqua grossa, il tomolto grande, la mano di Dio sdegnata, pochi
di loro si salvorno, pochi morirno di ferro rispetto a quelli che si
annegorno, se perderno le bagaglie tutte e li cavalli, rimase morto
Asan con suo fratello e molti Begh; e li Cristiani allegri d' una si
notabil vittoria, senza pure una minima perdita, carghi di preda
ricuperorno poi di poco Sisach. Gli Scochi al solito vincitori assal
tato di motte il resto del campo fеciono preda di 400 cavalli o piu“.
Il granduca Ferdinando ebbe la nuova di questa vittoria sempli
cemente, e subito come principe cattolichissimo con la serenissima
Madama e tutta la corte andorno alla santissima Nunziata a render
gratie a divina Maestà di tanta segnalata vittoria.
Ritrovandomi in quel tempo in Fioren za per mio affare, la
mattina di poi ebbi lettera più frescha che la sua, nella quale mi
raccontava tutto il fatto come era andato pontualmente, come ho
raccontato, con la nota de capi che erano morti. Et mostrando io
questa lettera al Sig. Lorenzo Guicciardini Senatore di quella
città, me ne domandö la copia, e la porto subito al serenissimo
Gran Duca, dove Sua Altezza serenissima mandö per me un ca
meriero e volse vedere detta mia lettera, la quale li fu cara dicen
domi, che io havevo piu belli avvisi di lui, pregandomi fino che
dimoravo in quella città, se io havessi hauto qualche notabile avviso,
glie ne facessi parte, come promessi e feci di quello ebbi da
amici fedeli alla giornata.
Ant.: Fü invero bellissima impresa, e quel principe timoroso
di dio fece prudentemente a far quello che havete raccontato.
Seguitate vi prego, se sapete altro.
Giov.: L'anno 1597 fu presa Clissa dalli Scochi e svaligiata
del buono et meglio. Che in detta fortezza solevono i sudditi tenere
riposto le loro cose piu care per il sospetto che havevono delli
Scochi, vi trovorno 800 stara Venetiane di formento, che sono
tante sacha a Fiorenza, et altre tante di miglio. Immaginandosi
non la poter tenere questa piazza, che fu grande errore, portar
via queste due biade, e tutto portorno a Segna, lasciandovi solo
50 soldati alla guardia con poca vettovaglia da vivere; et portato
via tutti li arnesi e qualunque cosa di buono che vi trovorno,
lasciandola quasi del tutto sprovista. Il sangiacho di Clissa calo
a basso con 15 mila Turchi, e li pose l'assedio, essendo luogo
eminente non potendola prendere se non per fame, come fеciono;
che di poi li Scochi volevono portargli vettovaglie, non fu loro
permesso, che fra l' esercito turchesco e quello de Venetiani, essendo
* V. Hammer: Geschichte des Osmanischen Reiches. Pest 1834, Bd. II,
S. 582.
202 DR. FR. RAČKI,

stato mandato a questa impresa Benedetto Moro Senatore alla


espugnatione di essi Scochi, accio ritornassi in mano de Turchi e
non restassi in mano alli Scochi. E con tutto ch'el Signore di
L e n c o v i c h i o G e n e r a l e d i Croatia vi conducessi grosso
stuolo di Scochi et altri Croatti alla difesa di Clissa, alla fine
ritornő in mano de Turchi. Efü decapitato Giovanni Alberti
gentilom o principale di Spala tro. Doppola presa di detto
luogho essendo ridotti quei miseri, che vi erono dentro, a morirsi
di fame, e per cavarsela mangiavon l'erba che era sopra i muri,
sperando haver qualche soccorso. Et ritrovandosi a Roma un certo
cavalier Celio gentilom o di Trau, detto da Claudio Tolomeo
Targurio, huomo di bella presentia e discorso, andô dal Pontefice
Clemente ottavo e li disse, che un suo parente haveva fatto questo
trattato; e che se Sua Beatitudine voleva mandarli aiuto di vivere
e monitione, lui si isibiva di condurlo in persona. Dove il buon
Pastore ordino, che in Ancona li fussi cargato un buon vascello
di biscotti, vini, oli, et altre robe da vivere, et monitione da com
battere, come tutto fu consegnato. Questo furfante capito in Dal
matia, e sentendo che nei contorni di Clissa vi era galere e barche
armate, dubitando che non li fussi tolto quella roba, l'andava ven
dendo per la Dalmatia come cosa sua. Et essendo venuto alli orechi
di Sua Santità, lo domandö alla Republica, la quale domandatoli,
per chè haveva fatto questo, rispose come sfacciato et audace: „Vostra
Serenita mi haverebbe da premiare, che io non abbia portato quella
roba alli Scochi, che se gli penetrava nelle mane Clissa, non tornava
in poter de Turchi, come havete operato; e pretendo havervi fatto
Servitiо“.
Ant.: Che fü di questo ribaldo e gabbatore del Pontefice, essendo
causa che tanti Cristiani perissino? che li fece la Repubblica?
Giov.: Li dette in parte il premio, che lui diceva meritare, con
finandolo per 12 anni nelle prigion forte. Quando il pontefice senti
questo, si quietö, e non si curb haverlo piu nelle mani, se bene
meritava la morte. Non di meno ne sente piu, se bene a fatto
mille furfanterie redicolose, usci di carcere e vi e ritornato nello
istessoluogo confinato in vita. Non voglio plu perder tempo a dire
delle sue furberie per non tediarvi.
Ant.: Tutto quello, che vuol V. S. Ma mi pare che Il Signori
Venetiani facessino un gran mancamento a permettere, che quella
fortezza tornasse in mano di quei cani, nostri comuni nemici.
Giov.: Non v ē dubbio, che come Cristiani non dovevon farlo, ma
dubitorno, che non intervenissi a loro, come intervenne a colui
che permesse a quella cagna, che partorissi in casa sua.
Ant. : Che storia ë questa, che voi contate? ditemela di gratia.
Giov.: Volentieri; fu una cagna gravida, che pregő un certo
huomo, che li concedessi in qualche luogo della sua casa di poter
partorire. Il benigno huomo glielo concesse; quando li ebbe par
torito, li domandô di nuovo in gratia, che glieli lasciasse allevare,
come li concesse. Quando i cagniuoli furno grandi, difendevono la
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 203

casa come loro e non come del padrone. Cosi saria stato di Clissa,
se restava in mano delli Scochi, i quali haverebbeno messo in
tanta gelosia i Venetiani, che avrebbono hauto gelosia di qualche
nuova ribellione; e se l'Ungheria havessi un rě potente da difen
dere la Dalmatia, dubiterei che si ribellassi tutta o la maggior
parte di essa per esser tanto mal trattati da sopra-Comiti, che li
anno quasi del tutto destrutto el paese. Oltre che capitando alli
scogli qualche galera, li tolghono li animali a credenza per non li
pagar mai. Se bene il re Bella cedě le sue ragione di Zara alla
Repubblica l' anno 1239; essendosi di poi piti volte ribellata,
l'anno 1408 Ladisla o re di Napoli vendë Zara a Venetiani per
100 mila ducati. Ela prima volta che Zara venne sotto la repu
blica fu l' anno 997, al tempo del Dogie Pietro Orseolo et di
Otton 39, il qual, Ottone, concesse al detto Dogie di poter por
tare il manto d' oro, che non era concesso ad altri che all impe
ratore. -

Successe a Benedetto Moro" Giovanni Bembo“ gene


rale, che fu poi Dogie, “havendoli la Republica datoli 15 galere
e 30 barche lunghe con 8 mila soldati, parte Italiani, parte Dal
mattini e parte Albanesi, con una spesa, che haveria bastato a
una buona e giusta guerra, oltre altre galere alla guardia, per
non lasciare andare vettovaglie a Fiume, Segna e Trieste; e con
tutto che fussi dato la caccia alli Scochi con molta ansietà, in Dal
matia facevono il peggio. Mala battaglia riusсiva per il piu, come
quella dell leone con la zangara, che pur molto che egli si dimeni
con i denti, con le zampe e con la coda, rare volte la coglie; et
ella di continuo zufolandogli intorno l'orechie lo inquieta et l'irrita;
cosi e questa gente.
Incredidile a dire, con quanta velocità e con quanto ardimento
si vendicano da chi li fa oltraggio, ingannando le guardie che
stanno per prenderli, come intervenne quando il Bembo trovan
doli nel maggior numero che mai per innanzi fussino usciti di
Segna et altri luoghi sino a 700 computato 70 archibusieri ale
manni, che erano stati mandati a Segna a rinforzare il presidio,
tenendo loro dietro con tanta furia, che li rinchiuse nel porto di
Rogo s niz za presso a Sebenico, nel quale non potevono entrare
le galere per essere poco fondo; ma ne anco essi uscire senza
esser bersagliati dalle artiglierie, e preda certa de piti forti e piti
numerosi vascelli, ne quali anco si erono fatti entrare molti huo
mini da combattere, mandati da Sebenico in grandissima diligenza
da A n d r e a Soran zo, conte di quella città. Oltre che li
Turchi avertiti di questo si erono posti ai passi; onde pareva che
non fusse per scampare alcuno, se non metteva l' ale; non dimeno
sendosi acresciuto la notte il vento gagliardo di scirocco, con gran
10 A. 1597.
** A. 1598–1600.
“ A. 1615–1618.
204 DR. FR. RAČкI,

fortuna di mare, alla quale le galere malamente potevono resistere,


ne averiano ardito di muoversi per dubbio di non fracassarsi,
urtando l'una nel' altra. Li Scochi a piene vele, come huomini ya
lorosi e disperati, havendo prima venduto la preda grossa, che
conducievono del paese Turchesco, a Morlachi, per il prezzo come
si poteva in quella fretta, uscirno per mezzo d'una tanta armata,
fra I rumore del onde e i gridi della marinareccia, nel buio d'una
tenebrosa notte, ne fu chi potessi mettersi in loro seguimento; se
non dipoi che fü fatto il giorno chiaro, rimessosi al quanto la furia
del vento; ma essi s erono giã tanto alontanati, che si messono
facilmente in salvo. Cosi fu tolto di mano al Bembo il frutto delle
sue fatiche, e gloria che credeva ricevere, se effettuava guesta
impresa.
Successe al Bembo Niccolò D o na to, fratello di Lionardo
dogie, il quale fece fare 2 forti, uno allo scogli o di San
Marco, fra Veglia e terra ferma, et uno allo stretto di Gliuba
per impedire alli Scochi il transito, qual non fece altra cosa di
altra consideratione; anzi fu scacciato da 60 Scochi, lui con 3 ga
lere et 60 barche armate, che erono sotto Jabla na z vicino a
Segna E li successe Filip po Pasqualigo,“ allora Proveditore
dell' armata; qual fece fare un forte a San Piero di Nembo,
vicino all'Isola d'Ossero, per asicurare quel porto dalle incursione
di Scochi, che dalli paesani erono avisati con fumi, quando vi era
qualche buona preda. |

Ant.: Fü ben fatto a far quei forti per asicurare la navigatione.


Ma seguitate le altre imprese che hanno fatto.
Giov. : Il forte, che fu fatto a S. Piero di Nembo, lo lodö per
causa delle fuste; ma li altri li biasimö, perchè e tanto piti un
iritarli. Che se voi fussi pratico del paese, diresti come me, e
bisognerebbe con questa gente fare come faceva la gatta di masino
a Fiorenza, che chiudeva gli ochi per non vedere i sorci. Molte
volte convien disimulare per non venire a peggior fatti; e Fabio
massimo soleva dire, che i cani da caccia si domano piti con la
mansuetudine che con la catena e col bastone usarli. Essendo in
questo generalato del Pasqualigho stato mandato per commessario
il Sig. Joseffo Rabatta dal serenissimo Ferdinando, il qual
Rabatta volse dar troppo nell'amore a Signori Venetiani, il qual
fece appiccar di motte a Segna Martino conte di Posse daria,
di tanta illustrissima famiglia, et Marco Marche sich i o voi
voda e capitano di Ledenizza, et il Moretto capitano famosо е
Niccolò suo compagno, oltre a li altri Dalmattini, che dette vivi
nelle mane del Pasqualigo, e la testa d'un altro che haveva fatto
appiccare, si cogito talmente l'odio di quella natione; et anco per
sospetto che tenessi dalla Republica, la quale li haveva mandato
un presente d' una collana d'oro di valuta di sei mila ducati, che
18 A. 1603.
** A. 1600 e 1612.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 205

fu causa, mettere in sospetto quella natione come partiale, se bene


in questo havevono il torto, essendo lui signore d'integrità d' animo.
Perche in quel tempo vi era un Jurissa, natio bassamente, ma
portato dal tempo e dalla fortuna, era venuto capo di loro; et
anco di emuli del Rabatta, che erono assai, li concepirno odio im
mortale, come si vedde dal esito. Essendo vice-domino di S. A. e
Governatore di quella piazza, li dovevono portare altro rispetto;
e nella morte che fu data al Rabatta si dubito, che per dispera
tione li Scochi non dessino quella piazza ai Turchi, cosa che non
fеciono non volendo tradire ill loro unico signore, se bene molti
discorsi furno fatti in questo proposito in quei tempi.
Ant.: Fecion bene a non tradire il loro unico signore; ma se
guitate le altre imprese notabile, se vi piace.
Giov.: Volentieri; l'anno 1598 venne sotto Segna in quei con
torni ottomila Turchi facendo correrie. Pochi Scochi havendo pi
gliato alcuni passi, salutiferi per loro, verso la pianura di Gro
benich, che e lontano da Fiume cinque miglia, come vi o gia
detto, havanti che li Turchi arrivassino alla pianura, havendoli
messi in mezzo in una valle, li roppero talmente, che ne restorno
morti la maggior parte di essi.
Ant.: Sono una brava gente questi Scochi a fare di queste im
prese.
Giov : Non mi interrompete, se volete haver gusto adosso, che
son di vena, e che mi soviene le loro atione; sentite questa.
L anno 1604 i 1 g i orno del Corpus Domini venne il Be gh
della Boss in a con cinque mila Turchi e 400 cavalli sino alle
mura di Segna e scorsero tutto il Vinadolo fino alla pianura di
Grob enlich; et accostandosi vicino alla terra, quale e in monte
alpestro, non li feciono nocumento alcuno, essendosi quei terrieri
ben difesi; e perchè li Turchi nelle correrie non portono arteglierie
da campagna; non li feciono nessun danno nel tornare in dietro;
non havendo in nessun luogo fatto cosa alcuna di buono per loro,
si unirno li Scochi di Segna 500 di loro e 400 del presidio di
Carlistot, ruppero i Turchi in un passo sopra Segna tre miglia
discosto, che pochi Turchi scamporno, e quali Scochi vittoriosi
menorno a Fiume 200 cavalli presi in detta fatione, vendendoli a
mercanti di Sottovento i oltre a molte altre robe, tolti alli stessi
Turchi.
Ant. : V. S. mi fa maravigliare, che si poco numero di Scochi
abbino fatto queste due notabile tagliate di Turchi, che havete
contato, se gia non li avessino trovati a dormire o fussino la feccia
de Turchi.
Giov.: V. S. si maraviglia di cosa, che mostrate haver letto
poche istorie antiche. Vi fo a sapere, che quando li Turchi vanno
per far qualche correria, menano sempre quei sangiachi o Begh
la meglior gente che abbino. Non si legge egli, che ne tempi an
tichi l' esercito di Xerse, guidato da Mardonico, che ascendeva al
numero di 300 mila, fu sbandato et ucciso da 80 mila Greci?
206 DR. FR. RAČKI,

Mario con 80 mila huomini taglič, a pezzi 200 mila Cimbri; e di


piu l' istesso Mario insieme con Catullo ne ammazzö 104 mila.
E Pompeo, il quale in Tesaglia haveva uno esercito di 60 mila
fanti con 7 mila cavalli, con tutti li aiuti d Oriente, e con tutta
la nobiltà Romana, e niente di manco fu posto in fuga, e privato
degli alloggiamenti da Cesare, che non haveva piu che 30 mila
fanti e mille cavalli. Ne questo ci deve recar punto di maraviglia,
concio sia che di gran lunga più forte et ostinatamente menano le
arme coloro, i quali combattono per scampar la morte e non esser
fatti schiavi, che non fanno quelli, i quali vanno dietro al rubare
et alle prede, come fanno i Turchi, quando fanno correrie; ma li
Scochi, che sono tutti uniti e concordi, fanno di loro poco numero
si notabile imprese.
Ant.: Havete ragione, ne mi faro piu maraviglia di quello che
direte di loro.
Giov.: L'anno istesso del 1604, che i o e r o a Zara, dieci
barche di Scochi di Segna ritornavono da un bottino fatto a Turchi
nel contado di Seben i c o verso Scordona, havendo predato da
circa dieci mila capi d animali fra grossi e minuti, e condottoli
all aqua li ammazzorno tutti, buttando via le estremità e l interiori
di ciаscheduna, et stivatoli nelle loro barche et altre dieci, che
рigliorno in quei contorni, chiamate liuti, se ne ritornavono a
Segna, rimborchiando li X liuti fra gli scogli di Zara. Il generale
Giov. Gab brielli, ritrovandosi in quel tempo in quella città,
hauto questo aviso e per dove passavano, andö in persona con
4 galere havendole rinforzate con 400 huomini soldati e Zaratini,
et otto barche armate, quale haveveno ancora loro 400 huomini,
et pigliato la strada verso Gagliano andorno a preocuparli il pass0
ivi vicino. Et essendo 23 ore e mezzo in circa, quando gli Scochi
veddono questa armata contro di loro, entrati in una cale, che non
vi potevono entrare le galere, smontorno in terra subito, si trin
cerorno con sassi, che in quel paese non ve ne manca; et venuto
la notte accesono un buon fuoco, che era gran freddo. E come
piacque a Dio venne si orribil vento, che le galere ne le barche
armate poterno accostarsi a quella cale. Ne meno volendosi fidare
di notte per accostarsi a quella gente, sapendo quelli sanno fare
et altre volte anno fatto a galere Venetiane, ma ficcatosi ivi vicino
in un altro porto aspettorno il giorno chiaro. Li bravi Scochi
conosciuto il loro vantaggio per dar colore alla cosa, come ho
detto, havevono acceso un buon fuoco, cominciorno a sonare il
chitarrino, per mostrare di non haver paura; li altri cominciorno
a traghettare le loro dieci barche su per la montagna varandole
su la carne predata da un mare all altro, che vi e da 40 piu
buone miglia; e come l' ebbono condotte tutte a salvamento, dico
le loro dieci, lasciando le altre in porto, portando via quello pos
settono, subito montate su esse a furia di braccia, non curando il
vento di bora, se ne andorno a Segna. Ma avanti che loro par
tissino, havevono accomodato alcuni de loro berrettini con penne
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 207

di gruga, che sventolavano, et alcuni bastoni che parevano har


chibusi; e che quei berrettini alle balestriere stessino per difesa
loro e per combattere. Il giorno della vigilia di Natale circa a
mezzo giorno cessö un poco il vento, il generale fece sbarcare da
600 soldati fra delle galere e barche armate, e marciare in ordi
nanza con bandiere spiegate e suon di tamburi alla volta delle
trincee, come se si havessi a fare l'aquisto di soghetto; il gene
rale andö per mare con le barche armate alla volta di quella cale,
pensando trovare lo storno a covo; li pedestri visto quei berrettini
con le penne, che il vento li moveva, havevono timore, tanto piu
che vedevono quelli archibusi finti; fеciono una salva d' archibusate
per non mettere el sangue loro a tanto pericolo, non sendo loro
risposto si asicurorno meglio di andare piu avanti, facendo un
sevra sevra, e trovato la burla stata fattoli si messono in uno
smisurato riso; et trovato molta carne su per la montagna argu
mentorno la loro partenza, come o detto. Et il generale fatto
рigliare le altre X barche rimaste, chiamate liuti, e fattole rim
burchiare dalle galere e barche armate, se ne ritorno a Zara,
sonando piffari e tamburi alla moresia et albanese, come se avesi
debellato l' esercito di Serse. Arrivato a Zara si dette ordine di
destribuire la carne ai soldati et alle galere e barche armate. Et
a ciascuno secondo il grado loro fu destribuita; a chi tocco una
реcora, a chi un castrato, a chi un quarto di manzo, fino fututta
destribuita. Efu tal dovitia di carne per parecchi giorni, che quei
Stiavoni se ne cavorno la voglia vendendosi a vilissimo prezzo,
havendo prima proibito non si parlassi della burla ricevuta.
Ant.: Alli Scochi dovette loro dispiacere perdere tal bottino,
che havevono da star bene un pezzo, si per il freddo come anco
potevono salarla.
Giov.: Evero, che dispiaque loro tal perdita, ma fеciono una
preda assai meglio, e piu di lor gusto, e giunti a Zara publicorno
il tutto ai soldati non ostante la proibitione.
Ant.: Che preda fеciono, contatela in cortesia.
Giov.: Subito che furno arrivati a Segna, sbarcato li stiavi e
quel poco di carne che possettono portare, tornorno subito alla
busca. Et andati a Osser o aspettorno la lepre al varco, qual fu
una fregata dalla Brazza, che portava a Venetia 40 mila ducati
di contanti; la quale predorno dicendo: „torna indietro, et anderai
dal generale a dire da parte nostra, che ci siamo pagati della
carne che ci a tolto“. Quale l o so di scienza, che i o veddi
partire la fregata da Zara, la veddi in capo a 2 giorni
ritor nare, essen do al porto con 2 altri amici, aspettando
lettere da Venetia, ci contô il tutto, et andati con lui da Sua
Eccellentia retifico quanto vi o narrato.
Ant.: Fu un buon baratto da carne a danari, poichè la vendettono
molto bene; ma con chè occasione si trovo la fregata a Zara se
veniva dalla Brazza ?
Giov. : Vi dirö. Tutte le fregate che vengono di Dalmatia sono
208 DR. FR. BAČKI,

ubligate far motto al Generale, et ad altri rettori per occasione di


portar lettere a Venetia alla Republica.
Ant.: Perdonatemi, se vi o interrotto, seguitate, piacendovi.
Giov. : Quando il Sam giacco di Clissa hebbe la nuova della
presa delli animali e del caso seguito, della ripresa del bottino
dal Generale, mando subito un chiaus al Gabbriello, che gli resti
tuissi la sua carne o glie la pagassi. Il Generale gli rispose, che
l'aveva tolta alli Scochi, e non teneva d' avergliela a pagare ne
restituire, tanto piu che era stata destribuita alla soldatesca, che
l'aveva tolta loro, et anco secondo la legge del Mare et anco di
Terra, che quando la preda sta 24 ore nelle mane del corsaro,
chi la ripiglia ë sua.
Ant.: Che rispose il chiaus al Generale havendoli dato si vive
ragione?
Giov. : Rispose il chiaus: „io non so tanto di legge, le nostre
legge sono la sсimitarra; noi siamo due amici, uno mi toglie la
borsa, e voi la recuperate, non l' avete a donare ad altri, ma me
l' avete a restituire a me come cosa mia; non ci era tanta lonta
nanza da voi a noi, et essendo gran freddo poteva la carne bastar
qualche giorno, ci dovevi fare intender qualcosa, che vi haveremmo
dato ordine quello dovevi far di essa, si che le vostre scuse a
noi non quadrano.“
Ant.: Questo chiaus era molto accorto, che li rispose il generale
a questa ragione?
Giov: Li rispose il Generale, che non era tenuto a cosa alcuna;
e lo licentio da se.
Ant.: Se la passö cosi di leggieri il chiaus, che pure i Turchi
sogliono essere risentiti?
Giov: Visto a Zara non haver fatto progresso alcuno, si fece
dare una galera e comparse a Venetia, et in Collegio espose il
suo gravame, minacciando far sapere il tutto alla Porta, se non
era sodisfatto.
Ant.: Che fine ebbe questa cosa?
Giov.: La Republica mandö un regalo al Sangiacco di tre o
quattro mila zechini, serrandoli la bocca con questo presente, accio
non facessi altro rumore; ed il chiaus non perse il suo viaggio.
Questo fu il fine della carne.
Ant.: La republica dovette havere a male, ch' el Generale fa
cessi questa scoppata, et anco rispondere al chiaus cosi resentita
mente; perchè mi pare havere inteso, che quando occore trattare
qual cosa con li sangiachi et chiaus, li generali di Dalmatia vanno
con loro con ogni sommessione; e egli vero voi che havete pratica
con li uni, e li altri?
Giov.: Epur troppo vero, non solo i generali, ma il propriо
Dogie, quando e occorso venire a Venetia qualche chiaus, parlarli
gratamente alla loro alterigia, che non trattano col principe se
non per via di bravate e protesti, a tale che conviene far tutto
quello, che vogliono; ma so ben io la causa dove viene. Quanto
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 209

poi quello, che scrivessi il senato al generale, fu una gran bravata


e resentitamento : il qual signore peccava per troppa bontâ, si
accorö di tal sorte, che vi lascio la vita. E. questo lo sô da piu
familiari, che lui havessi in quel tempo.
Ant.: Che gente sono questi chiaus? che carica e la loro
appresso il Gran Signore? e quando li Scochi feciono il bottino
de 40 mila ducati, la Republica che resentimento ne fece, perchè
non n e cosa da dormire?
Giov. : Quanto al carico delli chiaus, sono gente, come esempli
gratia a Fiorenza i mazzieri, i tavolaccini, i donzelli delle arte,
tanto piu nobili quanto al magistrato che servono. La destintione
la sapete; non occorre, che io mi ci distenda piu alla lungha.
Questi portano la citazione, secondo il loro ufitio; e cosi fanno
li chiaus; che li Sangiachi et altri di maggior degnita si vergo
gnerebbono andare a far questi ufitii. Li Bascia poi sono tanti
rě; che ci sara tal Bascia, che terra nelle sue stalle da X e
XII mila cavalli di prezzo, con le accompagnature che conviene a
tanta spesa. Quanto poi a quello seguissi delli 40 mila ducati,
essendo morto il Gab brielli la Republica in suo luogo vi mando
Giov. Contari n i, detto 4 ochi, con maggiore hautorità di quello
haveva l' antecessore. Che ordinariamente l' autorità, che si suol
dare a proveditori generali della Dalmatia, si e di la dal Quarnero
fino a Budua, che a lui fu dato da tutta l' Istria fino a Corfu,
con autorità di comandare a tutte le galere, che lui avessi di bi
sogno. Il quale andö a Segna e ricuperö la meta o forse il 3°
con tanta destrezza, che si fece stiavi quei Segnani, e quali li
dissono che quelli, che havevon fatto il bottino, non furno accettati
nella città; ma si erano ritirati al monte alle loro solite caverne;
pure ricopero qualcosa. Il quale riconfermö loro quello dalli ante
nati generali era stato loro comesso: di poter due volte l'anno
potere andare per il golfo con le loro barche a certe villa del
Turco verso Lesina ; quale davano tributo alli Scochi per non
esser molestati da loro, ma che da quello in lā riguardassino di
non offendere alcuno nel golfo; perchè ne farebbe dimostration
tale, che saria con lor grave danno.
Ant.: Fu manco male ricuperar qual cosa che niente, ma li
Scochi dovettono haverlo per male.
Giov.: Non puole essere che non l'avessino per male; ma credo
io, si contenterebbono fare spesso di questi bottini; e vi dico che
sono gente vendicativa, e non restono mai fino non si sieno dupli
catamente vendicati, anzi a 4 doppi; e guaio a quelli, che li vanno
sotto, che se ne dice per i secoli delle vendette che fanno, come
del caso del proveditor di Veglia.
Ant.: Contatelo in cortesia, che mi immagino sia cosa notabile.
Giov.: Sara un poco lungo, e dubito non esserli prolisso e ve
nirvi a fastidio; ma la materia lo ricerca, che chi volessi stare su
generali, non haveresti gusto e saria cosa imperfetta.
Ant.: Non mi verrà mai a fastidio, sentendomi contare delle pro
sTAR. IX. 14
210 DR. FR. RAČKI,

dezze di questa gente, che fino adesso sono cose stupende quelle
havete contate di loro; pur che non venga a fastidio il contarlemi
a V. S.
Giov. : Quando la Republica o qualche rappresentante publico
vuol servirsi di questa gente, lo fa intender loro segretamente o
con donativi o altro.
Ant.: La Republica sta fresca, se a bisogno di 4 scalzi, che
pur V. S. dice, che spende tanto contro di loro e tuttavia li per
seguita, come pub star questo che lei dice?
Giov.: Alcune volte, per non romper la guerra col Turco e non
apparir loro, segretamente fa apparire li Scochi per -l interessi
loro, e cosi la Republica sta al machione, come fece lo illustris
simo signor Cammill o Trevi sa no, allora Proveditore de ca
valli a Zara; ma poichè V. S. mi a detto, che la Republica sta
fresca se a bisogno di 4 scalzi, vi voglio a questo proposito con
tare una favola, se non la sapete, che poi farete la conseguenza.
Ant.: Contatela di gratia che haverö gusto.
Giov.: L'aquila perseguitava la lepre per ammazzarla e pascersi
di essa; lei ricorse allo scarafaggio e dissegli: „Signor fratello!
vi prego intercedere per me alla signora aquila, che mi lassi stare;
perchè mi vuole ucidere e nutrirsi di me“; lo scarafaggio Sen
tendosi dar del signore e del fratello, comincio a batter l'ale di
allegrezza; subito andô dall'aquila e disseli: „Signora Madonna
aquila! Vorrei, che voi lasciassi stare la signora lepre, mia so
rella, e dove io posso farvi servitio, comandatemi che vi servirð
volentieri“. Quando l'aquila senti parlare questo animaletto, lо
guardo con ochio biecho, dicendoli: „Messer bacherozzolo! con che
bella rettorica mi viene a parlare“. Signora Madonna e quel che
segue, se la caccio davanti con villanie puzzolente „lievatimi di
nanzi“ e tutto a un tempo piglio la lepre, l'ammazzo e la divorö.
Quando il povero bacherozzolo senti svillaneggiarsi, et haverli
ammazzato la lepre alla sua presenza, si dispose volersi vendicare,
come fece. V. S. debbe sapere l' essercitio, che fa di far pallotole
con le zampe di dietro tanto tonde, che un torniaio non le farebbe
tale; se ne andö nel nido dell'aquila e con li piedi di dietro tanto
si affatico, che tutti li huovi suo li butto in terra, e buttava gua
lunque volte lei voleva covare. Dove lei ricorse a Giove e li narrő
il danno che riceveva da questo animaletto, che non poteva mai
condurre i suo pulcini a porto; pregava sua signoria, poichè lei
l' aveva servito nel ratto di Ganimede, di farli il nido nel suo
seno per potere una volta condurre a bene il suo parto. Giove gli
concesse la gratia et arlargö la camiccia, e l'aquila fatto gli huovi
comincio a covarli. Saputo lo scarafaggio questo caso, piglio 2
delle sue pallottole d' ambra e zibetto con le zampe e volo nel
seno di Giove, e le nascose sotto il nido che non fu visto. Quando
Giove senti quel fetore, si alzo in piede e scosse la camicia di
cendo: „che puzzo e questo.“? e cosi l'aquila con li huovi furno
buttati via, a tale che un minimo vermicciuolo si vendico tante
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 211

volte contro la regina delli huccelli. Cosi sono gli Scochi, come
sentirete da me alla giornata quelle vendette, che anno fatto
contro a chi li a fatto oltraggio ben che minimo.
Lo illustrissimo Signor Cammill o Tri visano, essendo pro
veditore de cavalli di Zara e tutta la Dalmatia, come vi ho detto,
ritrovandosi a Zara spesso, spesso venivali nuova, che li Turchi
havevano depredato sul contado di Zara et altri luoghi circonvicini,
ma sempre con morte di qualche cristiano, si risolvette fare qual
che bel colpo con l'ammazzarne qualche buon numero di loro
Turchi per farli stare ne loro termini e tenerli in timore. Dove so
per cosa certa, che scrisse al Prov e d i to re di Veglia, che
era G i r o l a m o da la Mazzelo, che haverebbe hauto caro avessi
fatto sapere alli Scochi, che qualche buon numero di loro per un
certo giorno deputati fussino a quei contorni, assegnandoli il luogo
per spalleggiare S. S. illustrissima con li suoi coppelletti, che loro
da una banda e lui da l' altra con la sua cavalleria voleva asaltare
i Turchi, e ciаscheduno ne faressi quella piu occisione, che pote
vono. Come segui a danno grosso de Turchi; e lui se ne tornő
trionfante a Zara, che questa atione li fece pigliar credito che a
di bravo soldato et huomo risoluto, havendo portato a Zara vicino
a cento teste di Turchi. Li Scochi altresi se ne ritornorno alle case
oro, саrchi di preda; ma per l'occasione di 2 Turchi, che havevano
fatto stiavi, non volendo andare a Segna mandorno alle case loro
per il ricatto et per guardia di essi; et per portare il ricatto a
Segna li lasciorno cinque Scochi e li altri se ne ritonorno a casa.
Venuta notitia al Generale Marc a n t o n i o Venier o“, che si
trovava allora a Zara, mando il Governator G i ni a veder di havere
questi cinque huomini. Il qual giunto alla loro presentia, con che
ordine io non lo so, ma o sentito dire quello che segui. Il detto
Governatore di 30 barche armate essendo andato a quella volta
con tutte, proruppe alla loro presenza con queste parole: „L'eccel
lentissimo Sig. Proveditore Generale mi manda qui alle Signorie
loro, ringratiandovi dello spalleggio et favore che havete fatto
all illustrissimo Sig. Cammillo Trivisano, asieme con li vostri com
pagni; il quale mi ha commesso che io vi preghi per parte Sua,
che vogliate venire fino a Zara, il quale vuol darvi un regalo da
ortare a vostri fratelli; e di piu mi ha commesso, che io vi diа
a fede da parte sua, che non vi farà oltraggio alcuno.“ Li poveri
Scochi creduto a quelle belle e finte parole montorno tutti nella
barca del Gini con le loro solite arme a canto senza sospetto al
cuno. E condottoli da Sua Eccellentia il regalo fü questo, che uno
di loro fece appicar subito, e li altri quatro mettere al ferro in
galea, si che lei sente la favola dello scarafaggio. Ma ve ne dirö
di meglio.
Ant.: Perchè un solo fece appiccare e non tutti essendo pur tutti
lor nemici?

** A. 1612.
212 DR. FR. RAČKI,

Giov. : Questo era suddito di San Marco e li altri non eran


sudditi.
Ant.: Suo danno, non doveva fidarsi.
Giov. : Voi dite bene; ma quando si dà la fede, si deve osser
vare; havendola data quel Governatore sotto nome di sua Eccellentia.
Ant. : Sta bene; a questo manco il Generale, se glie l'aveva data.
Giov. : Il Generale si scusava, non haver dato tale ordine a quel
Governatore; ma si bene gli andassi a pigliare.
Ant.: Doveva S. E. farme qualche dimonstratione con il Gover
natore per mostrare al mondo, che lui sotto la fede non haveva
trappolato questi, come fеciono gia li Ragugei (con) Giorgio Danicichio;
e la Republica Veneta non n a mai costumato sotto la fede nessuno
ingannare. E mi ricordo, non n e molti anni, che uno sotto buona
fede condusse un bandito capitale nel dominio Venetiano, non gia
per far male alcuno, ma per passaggio; e come il condottiero, che
era ancor lui bandito, voleva col bando di questo aiutarsi se me
desimo, lo dette nelle mane della iustitia; dove sentendosi il mal
modo usato sotto tradimento, la Republica fece accompagnarlo su
i confini, e lo mando a fare i fatti sui; e quello, che l' aveva
trappolato, gli dette il meritato gastigo; e pure la Republica ne
mai i rappresentanti di essa havevono dato la fede di simil cose,
perö per sua reputatione doveva lasciarli andare a fare i fatti sui,
o gastigare il Gini; che segul poi?
Giov. : Non ne fece dimostratione alcuna; ma li altri compagni,
che si erono ritrovati allo spalleggiamento del Trivisano fеciono
l' aguato al Proveditor di Veglia, e lo fеciono prigione dicendo: se
la Republica vorrà il suo Gentiluomo, ci rendera i nostri fratelli.
Ant.: Lo menorno a Segna, che ne fеciono, li feciono dispiacere
alcuno ? -

Giov. : Signor no; quei di Segna non lo volsono nella città, per
mostrare alla Republica Veneta, che loro non havevono mano in
questa pasta. E guelli lo menorno alla montagna facendoli molte
carezze, perche era amico loro; e spesso andava a Segna a com
prare de loro bottini; perchè li proveditori di detto luogo, quando
si sta in buona con gli Scochl, fanno la man loro nel comprare de
bottini a vil prezzo, come anco li Rettori del Istria, e quali non
vanno a pigliare aria.
Ant. : La Republica dovette haverlo per male, e tenerselo a ver
gogna che un rapresentante publico fussi stato fatto prigione in
questa maniera; che spediente pigliorno a questo fatto?
Giov. : La Republica lo senti a male, et in Pregadi volevono si
restituissi li 4 Scochi per riаvere il loro Gentiluomo; ma il Pro
curatore Pasqualigo comincio a sclamare col dire, che lui non
асconsentiria mai, che la Republica faccia questa indegnità di
barattare un loro Gentiluomo per 4 ladri; mora piu presto cento
Gentilhuomini, che mai si faccia questo, strepidando crudelmente
per questo baratto in Pregadi.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 213

Ant.: Che segul poi con queste tante bravate? riebbono forse il
loro Gentilhuomo ?
Giov.: Quando l'arciduca Ferdinando senti la prigionia del Gentil
uomo, ordino che subito subito fussi ricondotto a Veglia intаtto;
come fеciono. La Republica in questo mezzo, che il Pasqualigo
faceva le bravate, fu spedito Proveditor Generale, a far quello che
ne sentiva et comportava il giusto et l'honesto. Et avanti la sua
partita per il suo carico il Gentilhuomo tornő a Veglia; e per
quanto mi pare havere inteso, fu ordinato al Pasqualigo dal Senato,
che fingessi, fussino scappati li 4 Scochi, et andassi con la mano
dolce a accomodare queste diferenze. Andato a Zara et a Segna
-quietö questi romori.
Ant.: Fu buon pensiero questo: ma e egli seguito altre rotture?
Giov.: Cosi non fussi seguito, che dubito sarà un altro caso come
quello de Ragugei.
Ant.: Contatemelo di gratia; se non vi son tediosо.
Giov. : Volentieri, ma sarà lacrimoso,
Ant.: Pazienza, contatelo tutto senza che io vi dia interrom
pimento nissuno.
Giov. : Il Procurator Pasqualigo andö a Segna, come o detto;
et accomodö tutte queste diferenze e promesse la fede sua di non
molestarli; et loro altresi promessono la fede loro non molestare
alcuno nel Golfo ně ne porti della Signoria. E perchè, come o di
gia narrato, che alcune ville del Turco danno tributo alli Scochi
per non esser molestati, il Pasqualigo riconfermö loro il transito
per il Golfo 2 volte l'anno, di potere andare per questi tributi.
Dove li Scochi suddetti al numero di dieci barche con 30 di barche
armate, governatore di esse il colonnello Giov. Dobronichio con
il capitano Felice suo figliuolo Governatore di 4 barche, Gentil
huomini di Sebenico, accompagnorno il General Pasqualigo fino a
Lesina; come furno arrivati ivi vicino, li Scochi dovevono far par
tenza dalla conserva, il Pasqualigo sotto titolo di fratelli: „avertite,
osservatemi quanto mi havete promesso“, loro tutti a viva voce
risposono : „Illustrissimo Signor, si“. Dove il Pasqualigo anco li
regalo d' alquanti barili di vino. E partiti che furno per andare
sotto la montagna, il Pasqualigo chiamo il Colonello Dobronichio
in galea e li disse: „Governatore! vi comandiamo che quanti Scochi
possete haver nelle mane, voi li ammazziate“. Il Governatore ac
corto et allevato da pueritia alle guerre di Francia fino da Arrigho
terzo rispose: „V. Eccellentia mi dia in scritto questo suo ordine“.
Dove glie lo dette in questo tenore: „Noi Filippo Pasqualigo Procura
tore e per la serenissima Republica Proveditor Generale in Dalmatia,
commettiamo a Voi Giov. Dobronichio Governatore di barche armate,
che quanti Scochi possete haver nelle mane, tutti li facciate am
mazzare. Dato in galera sotto di . . . et anno (1612)“. Il Dobro
nichio baciato questo ordine, se lo messe nella scarsella; e parti
tosi da lui, tornato nella sua barcha, messe alcune spie sopra il
monte, commettendo loro che tante barche di Scochi, che vedevono
214 DR. FR. RAČKI,

tornare in dietro, facessino tanti fumi ; e fattone tre, che trebarche


erono di ritorno, il Dobronichio fece ala delle sue 30 barche,
et andato alla volta loro, mettendoli in mezzo, domandandoli sotto
titolo di fratelli. Li miseri Scochi credendo a quel mantel del
, bene, che sotto esso era ascosto il male, risposono con il berrettino
in mano. Et abbandonato i remi, come alcune ville non li volevono -
dare il convenuto, li convenne combattere, dove in quelle barche
vi erono i feriti, quali conducevono a Segna a farli medicare. E
tutto a un tempo la gente del Dobronichio con buone archibusate
ne ammazzorno 78, fra quali fu Michio Creglianovichio, uno dei
4 vaivodi di Segna. Quali trappolati ad' un porto sul brunir della
notte, si salvo Gruglizza valoroso soldato com 2 altri compagni in
terra, havendosi buttati al mare, restando in suo luogo Vincenzo
suo fratello, detto per capo di queste trebarche in questo viaggio,
al quale tutti giurarono di far tutte quele vendette, che ordiniera
egli, salvandosi una di dette tre barche.
Ant. : Questo fu un brutto caso. Ma che cosa è quello che lei
dice del mantel del bene, che vi era ascoso il male, che ne segui poi?
Giov.: Prima, quanto al mantel del bene: il bene era sempre
perseguitato dal male, et in qualunque luogo che andava sempre
il male li era dietro, dove il povero bene non si teneva sicuro in
luogo alcuno. Et una volta sopragiunto il male all improvisa adosso
il bene, che lui non se nè accorse, li messe le mane sopra le spalle;
il bene sentendosi quasi prigione lascio il mantello, e scampô in
paradiso che vi e sommo bene; il male messosi adosso questo
mantello, quale era conosciuto per il bene, s intrometteva in tutti
i negotii; e sotto pretesto del bene vi era ascoso il male. Cosi fa
questo caso delli Scochi. „Ben tornati fratelli, ben tornati“, ma
nella Scarsella vi era quel male, ordine che teneva, che cosi non
fussi stato come questo bene fu maledetto, che sarà pur troppo
lacrimoso. Ma avanti che io passi piu innanzi vi voglio contare
quello mi disse il capitano Daniello Dobro nich i o, nipote del
Governatore. Essendo una mattina in piazza di San Marco, sapendo
che ero amico di tutta la lor casa mi disse: „Sig. Giovanni! Voi
non sapete, il Sig. Barbo a morto 78 Scochi“, non mi dicendo ne
dove, ne l modo, ne l perchè. Io li risposi, che me ne doleva per
molti rispetti, primo che 78 anime Iddio sa dove sono, che li soldati
non stanno senza peccato mortale, e massime quelli che vivono di
rapina: la seconda „vi siate tolto una nemicitia con questa gente
non solo voi tutti della famiglia Dobronichia, ma la città tutta“;
terzo e, perchè sono persone vendicative, vorranno fare qualche
aspra vendetta, 4" metterà in necessità la Republica di far qualche
grandissima spesa, e metterla alle mane con li suoi Signori.
Ant.: Che vi rispose questo suo nipote?
Giov. : Mi rispose con certa audacia : „son forse huomini stra
vaganti, sono altro che huomini come voi, adesso havemo pigliato
quore, li faremo bene stare in cervello.“ Et io li risposi: „e vero
che Sono huomini come voi altri, e vi ricordo che sono gente ven
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 215

dicativa e non perdonono le offese, se non con qualche gran ven


detta; e ne do tempo da oggi a quindici giorni, che voi ne vederete,
perchè l' animo mio mi dâ, abbino a fare qualche gran rottura;
io non son profeta, ma so la loro natura che non voglično quietarsi,
se prima non anno fatto qualche notabile vendetta; perchè a
nessuno giovo mai l'uccisione de suoi, i o li o prati ch i mol to
tempo, e s on pi u vech i o d i voi ; e se bene se te gentil
om o di Seben i c h o et haveresti a sapere le loro nature, ancora
io sono gentilomo della mia patria, ma dalla lung a conver
sati one, c h e b ha u to con 1 or o a F i u m e e a Segna, sono
scientifico de loro costumi; e pigliate questo esempio: li Scochi
non l' anno perdonato ai publici rappresentanti-del suo unico prin
cipe, il quale per haver gastigato alcuni capi di Segna per li loro
demeriti, fu dal nipote di Jurissa, capo di Scochi, ammazzato il
signor Joseffo Rabatta Vice-domino e barone di molto spirito; et
staccatoli la testa dal busto l' andavano rotolando per il fango per
le strade, come fussi stato una palla, li mangiorno il quore, et le
donne de morti li succhiarono il sangue; tanto erano incrudeliti
contro di lui; e questo aviene per non voler sopportare ingiurie
da nessuno, tanto manco lo sopporteranno dalli stranieri, che fa
ranno loro ingiuria, e massime havendoli ammazato tanta gente
sotto la buona fede.“
Ant.: Che cosa disse questo capitano? ditemi quello che segui
diроi.
Giov. : Si rise delle mie parole soggiungendo: „non havemo
paura“. Etio dissi: „horsu! facciamo punto a questo ragionamento;
parleremo poi fra quindici giorni, che vi do termine computato
questo che siamo; allora si vedrä chi havera meglio indovinato,
voi o io“. Non passö sei giorni doppo questo ragionamento, che
venne nuova, che gli Scochi havevono pigliato in un porto di
Pa gho, detto gia Gissa, una galera, quale era li per comperare
animali da condurre per la sua mensa nella gita che faceva per
Candia; e stando a contrastare di dua soldi piti o meno dell' uno,
fu da essi Scochi presa, e poi che su essa galera n era il cava
liere Cre glia novi c h i o, detto poco fa, fratello del vaivoda
morto, disse: „e stato ammazzato mio fratello, morira ancora lui“;
qual si teneva gentiluomo di Segna quanto lui in Venetia. Dove
fra gli Scochi vennero in contesa, chi voleva fussi morto e chi
salvarli la vita; et il Veniero si raccomandava chiamando Giesu
piu volte ad alta voce, essendosi prima confessato dal suo cappel
lano. Mentre erono questi contrasti, come ho detto, di salvarli la
vita, e visto che la maggior parte aderiva a salvargliela, allora
Martino Voinich senza dire altro standoli vicino, messo mano a
uno cortello, che haveva a canto, con un riverso gli taglio la testa
senza che li fussi fatto altre stragie, come havete detto; se bene
non mancorno de maligni in Venetia, che andаvono seminando
mille improperi, che li fussino fatti doppo morte; et imparticolare
subito che fu morto il Veniero mettessino la testa in un bacino
21 6 DR. FR. RAČKI,

d' argento, e collocato nel mezzo della tavola nel convito, che fe
ciono li predatori della galera, li andavono facendo de brindisi a
detta testa; e dipoi che l' avessino scorticata e piena di fieno
l avessino mandata a donare alla Republica. Non fu vero tal cru
delta; ma subito morto lo fеciono seppellire honoratamente senza
farli altri stratii, come vien detto. Qual si chiamava Cristofano Ve
niero, parente per mala ventura di quel generale, che fece im
piccare quello Scocco, e mettere al ferro gli altri, come vi ho
detto. E tutti questi particulari, c h e v i ho conta to,
lo so da a mi ci fe de li ch e e r o n o all a P o n t e b a Te
d e sca, che in quel luogo vi capito meglio di cinquanta galeotti
che furno liberati in questo fatto; et la contorno tutta per ordine,
come ve l' o detta io proprio, et alcuni di loro tornorno a servire
in galera volontariamente come sudditi di san Marco.
Ant. : Fu manco male, poi ch' el meschino era morto, non li
fare altri stratii, ma quei balordi galeotti a che fino tornorno in
servitu?
Giov.: Vi dirö. A questi che tornorno al servitio di galeotto, a
chi mancava due mesi, a chi 4, a chi sei, non volendo stante la
legge Veneta cascare in pregiuditio et havere a ricominciare il
confino da capo; e per potere star sicuro doppo il confino alle
case loro, ma di forestieri non ne torno nessuno, che havrebbono
meritato li fussi duplicato il confino.
Ant.: Fecion bene a far questo, havendo questo fine che voi
dite ; ma mi pare, se bene ne ho in fantasia, che rompendosi il
vascello o andando in mano de corsali o altri, s intende haver
finito il suo tempo.
Giov. : Questa lege doverebbe usarsi ancora in Venetia; poichè
appresso li altri principi s usa. Ma in quella città e tutto il con
trario; il bando dice, che fuggendo in qualsivoglia maniera et
essendo ripreso, ricominci il confino da capo, e piu sei mesi o un
anno di prigionia e poi ritorni al bando, oltre la taglia pecuniaria.
Questi poveri vassalli volsono giucare al sicuro di poter stare si
curi alle case loro finito il confino e senza pregiuditio.
Ant. : Questa è una mala usanza. Ma e egli seguito altro doppo
questo fatto? se non vi sono tedioso haverei caro saperlo.
Giov.: Dio volessi, che fussi finita qui, ma dubito di peggio.
Molte cose haverei da dire intorno al negotio, che hora trattiamo,
a fine che voi dalle cose seguite, le quale tutte se vorrö andar
contandovi una per una, dubito che ne io potrö osservare la de
bita misura della brevità et in parlando, ne voi per aventura ascol
tare senza fastidio; pure andrő contandovi con piu brevitа сhe
potrö per non esser tediosо.
Questo e il capo dell'idria; tagliandone uno ne surge sette.
Sotto questa coperta di Scochi, che danneggiano il Turco, il qual
dicono che lui abbia piu volte fatto intendere alla Republica, e
protestatoli, che se loro non li debellano a fatto manderà lui in
golfo la sua armata ad annichilarli, dubitando che sotto questi
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA, 2) 7

pretesti il Turco non si impadronissi in qualche luogo della signoria


in Dalmatia, che per terra e per mare certo l' interrebbe con
l'ochuparli il buono et meglio, havendo cosi vicino i Turchi per
terra, ma credo ci sia altro sotto questa coperta di Scochi, che
se non mi pento, forse ve lo conterö. Intanto voglio un poco pen
sarci. Basta, quando la republica a bisogno di loro, se ne servono
segretamente, accio non venghi agli orechi al Turco; e non vor
rebbono nel segreto totalmente debellarli, che non fa per loro;
ma vorrebbono che con loro e con il Turco facessino, come fa il
gattino col padrone.
Ant.: Come fa egli? contatemelo un poco.
Giov. : Il padrone a il gattino in collo o sopra una tavola e lо
va stropicciando sopra la schiena piu volte, e lo va solleticando,
quello arriccia la coda e si butta sopra la schiena e si cava i
guanti e finge voler mordere il padrone e graffiarlo tirandoli
de calci, ma non li fa male; e se il padrone levasse via la mano
con furia, resterebbe graffiato malamente. Cosi, credo io, vorrebbono
facessino li Scochi alli Stati loro e quelli del Turco, e non tanto
alla grossa come vano facendo, perchè non verria sclamatione dal
Turco, come ne e venuto tanti. E so, che la Republica ha hauto
bisogno di loro; quando il Turco ha voluto fare qualche fortezza
vicino alli luoghi della Signoria, lei li ha mandato loro uno o due
bariglioni di tollari a Segna; e detto li quello hanno a fare, come
hanno impedito 2 volte a mi o tempo: una, che va nello stretto
di Novi gradi, fortezza della Signoria gia dettovi, che per il me
desimo stretto si va a O b r o azzo et altri luoghi del Turco; che
dalla banda della Morlacha e del Turco, e da l' altra de Venetiani,
quale stretto puole essere lungo un miglio, tanto largo quanto
cape una Galera col palamento a potersi voltare facilmente. Sopra
questo stretto dalla banda del Turco vi era anticamente una città,
quale e distrutta, e si chiamava Drazevi z za nella lingua Illirica,
che nella Italiana favella vuol dire spinoso; nel qual luogo Aali
Begh di Licca voleva fabbricarvi una fortezza col dare ad inten
dere, che la faceva fabricare per impedir quel passo alli Scochi,
accio non venissono a dannificare il paese Turchesco da quella
banda. Ma li Scochi, fomentati, come ho detto, da Veneti sotto
finta che fussi loro interesse il serrare quel passo, andorno a quella
volta con armata mamo, guastarno il fatto e fеciono stiavi li ope
ranti, non sendo questo luogo lontano da Segna piti che 70 о 80
miglia. Ma la verità e, che chiuso quel passo nella forma, che ho
narrato, non potevono piu li Veneti dar soccorso a Novi Grad i
e Pos se daria contea et altri luoghi della Republica; che
passato questo stretto si entra in un ampio seno capace di 2000
galere o piu, tutte armate con li loro palamenti. Li Turchivisto,
non li esser successo il loro pensiero, per non mostrare la loro
malitia alli Veneti, poco dipoi fabricorno una fortezza rincontro a
questo canale, lontano dua miglia in circa, qual non impediva, che
la Republica non potessi vettovagliare li luoghi sopra nominati.
218 DR. FR. RAČKI,

Li Scochi andorno in quell'luogho, lo pigliorno, lo svaligiorno, e


minatolo lo mandorno all'aria. Questa era situata su la bocca
della fiumara d' O b r o azzo sopra un monte. E gues to
ca so fü d'u o mesi avanti ch' i o fui in quelle ban de con
l'occasione d' alcuni amici, che mi menorno in quelle bande a
spasso per vedere l' abboccamento, che doveva fare il generale
Gabbrielli con il sangiacco di Licca, per mettere i confini fra il
territorio di Zara con i Turchi. Et i o h o v i s to con li mie i
o chi questa rovina della fortezza, quando andammo nella fiumara
d'Obroazzo a pescare a l' ostriche. E guesto fü del mese di giugno
1605; e mi mostrorno ancora un luogho che pochi anni avanti li
Scochi havevono fatto un ponte con le loro barche, et havevono
passato su esso da X mila capi d animali predati al Turco.
Ant.: Contatemi un poco questo aboccamento!
Giov.: Se volete haver gusto di questo abboccamento, bisogna
ch” io vi conti prima quello che haveva fatto il procurator Fos
carini in questo proposito quando, fu generale in Dalmatia“ e
che messe i confini con i Turchi, come fece questa volta il ge
neral Gab brielli, 17 ma diferenti nel modo. Il Foscarini, come
furno messi i confini, fеcion fare una larga fossa, quale spartiva
il confino delli Zaratini e quello de Turchi. Li Zaratini comin
ciorno a cultivare il territorio loro piantandovi vigne et ridotto a
cultura il territorio loro; quando li Turchi veddono il paese fer
tile e ben cultivato a spese d' altri, in capo a dieci anni o poco
piti o meno venne voglia a essi Turchi occuparglieli con giusto
titolo. Et il modo fü questo: a mostrare d' aver migliore ragione,
fеciono fabbricare nella detta fossa un muro di cinquanta braccia
o piti di longhezza con calcina o a secco, che questo poco importa
alla malitia Turchesca, alto fuora del terreno 3 о 4 braccia; il
Turcho per natura con li suoi confinanti dove lui fa fabbricare un
muro a simile o piu o manco di lunghezza, lo chiama fortezza.
Fece intendere a quelli agricoltori, che non si accostassino al
muro a vedere i fatti loro; e quelli non ubbidendo spesso spesso
i Turchi ne ammazzavono qualchuno senza ne anco lasciar fare le
loro ricolte. Fü necessario mandare a Venetia duo dragomanni
appresso essi generali per mettere questi benedetti confini. Furno
li dragomanni il sign or Jacopo di Nores, gentilomo princi
palissimo e titolato di Cipri, ancora di quelle famiglie, che ven
norno con Gottifredo Buglione all acquisto di Terra Santa; che
dipoi la perdita di Cipro essendo fanciullo fü mandato in Persia
et imparato quella lingua et la Turca et scrivere in ambedoi;
quale scrive tanto bene, che li Turchi prima si mettono la lettera
da lui scritta sopra la testa e poi la bacia (sic). Capitando questo
gentiluomo per via di ricatto dalli suoi a Venetia, fu dalla Repu
blica fatto dragomanno maggiore. E lui e quello, che scrive le
** Giacomo Foscarini a. 1572-3.
** Ai 1604.
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 219

lettere a queste due potentie, quando occore alla Republica scri


verli, e li danno di provisione mille ducati l' anno dalli mercanti
Turchi, che vengono a Venetia, occorrendo loro essere davanti al
magistrato al loro destinato. L'altro fü M. S im one Raguge o.
Li confini furno messi in questa maniera: sopra esso muro fu messo
un falconetto, che tirava una o due libre di palla, dando fuoco a
esso pezzo a mezza aria, e no ha punto in bianco, perchè fa altro
effetto la palla, andö lontana un miglio e mezzo o forse dua, perchè
non occorreva misurare la lontananza. E li fu messo il confino
molto volentieri, perchè il Sangiacco era venuto con grosso eser
cito; e fü fatto la fossa al solito e pigliato una striscia per lungo,
che fu di molte miglia; e se faranno cosi 2 o 3 altre volte credo
che tiro arriverà in mare, non sendo più lontano da Zara a Na
d i no, luogo del Turco, che 10 о 12 miglia. Detto luogo fu dato
ai Turchi da un nobil Venetiano, essendovi rettore, come ne ho
accennato avanti. E ресcato, che quel contado sia in mano de Turchi,
havendo inteso da quei vechi di Zara e dal paese Dalmattino,
che era tanto fertile quel contado, che di quatro ricolte l'anno:
olio, vino, biade, e mele, non sapevano qual fussi la maggior ricolta,
senza le altre biade per il vitto cotidiano; tanto era opulento quel
paese. E poi chê vennorno suggetti alla Republica Veneta, si ribel
lorno credo sette o otto volte; ma per non havere hauto un Signore
potente, che li diffendessi, convenne ritornare sotto il giogo. E l'anno
1150 200 nobili andorno a chieder perdono per la loro ribellione
a D o m e n ico Moro sin i D o ge“, essendo huomini superbi, che
essendo famiglie discese dal regno d'Ungheria e nobilissime, pareva
loro strano star suggette et esser governate da natione straniere,
quale si governavano da per loro. E l'ultima volta, che tornorno
suggette, che e circa a 200 anni, fu tolto loro dalla Republica
tutte le loro scritture, con pena della vita e confiscatione de beni
a chi non le presentava, in qualunque tempo che li fussino state
trovate, a chi non l'avessi presentate. E guesto fü fatto per
spegnere il nome delle loro anzianitâ. Et questi maggiormente in
superbiti, chi abbandono il paese, chi resto di prender moglie per
annichilare la loro progenie, a tale che di 200 o piu famiglie
nobilissime, che vi era in quei tempi, non credo che passino 12 o
15 al piu. Efra essi ce ne e alcune mendiche, che piu presto che
attendere alla mercatura si lasciono morir di fame, e vivono di
limosine ; tanto anno in obbominatione la mercatura. Ma questa
loro superbia torna hutile alli cittadini et altri mercanti che vi
stanno, che ve ne e taluno ricco di 25 e 30 mila ducati di facultà.
fatta in quell'luogho. Epur dovrebbono pigliare esempio dalli loro
rettori, che di cento, che ve ne va a governarli, 98 fanno mer
cantia di varie merce, come formenti, biade et altre robe, che
stragono del paese. Guardate, se sono superbi, che qualsivoglia
gentiluomo di qualsivoglia patria del mondo capitassi in quella
“ A. 1148–1156.
2 20 DR. FR. RAČкI,

città, e domandassi d' essere agregato per nobile della città loro,
non l' accetterebbono per qual si voglia gran nobiltà che havessi
dalli suoi antenati, e facultа сhe vi portassi; solo sarebbe fatto
cittadino, di poi molti anni che vi fussi abitato.
Ant.: E ресcato veramente, che si fertil paese sia in mano di
quelle bestie de Turchi. Adesso vi e egli piti quella dovitia di dette
materie, che voi havete detto?
Giov.: Signor no: li bestiami non ve ne e piti quella quantità
che vi era in quei tempi; le vite tagliate; li hulivi insalvatichiti;
le campagne diventate boschi ; a tale che si pub chiamare quasi
paese deserto. Pero li Turchi singegnano ancor loro adesso col
far di molti castrati et allevar manzi, dandone alla città tutto il
loro bisogno. Et anco ne viene a Venetia delli uni e delli altri
gran quantità, et imparticulare l'anno 1616 per l'occasione della
mortalità delli animali grossi e minuti di terra ferma, et la proi
bitione, che non se ne potessi ammazzare per tutto Settembre, la
Dalmatia supli lei di dette dua specie per il bisogno della città.
Poichè siamo a ragionar di Zara vi voglio contar le maraviglie,
che vi sono; e sono state in prima in una chiesa, che non mi ri
cordo il nome. In un deposito di pietra vi sono duo corpi santi,
a quali hanno tagliato la testa. Ogni anno il giorno della lor festa
si apriva il deposito per mostrarli al popolo, la città si allagava
talmente che non si poteva camminar per essa. Feciono esperienza
in fra l'anno, se questa allagatione venira, che li santi non volessino
esser visti; e fattone molte volte esperienza, sempre si allagava.
Alla fine volsono farne l'ultima et aspettorno, che l'aqua del mare
fussi in calare, che 6 ore cala e 6 ore crescie; et apersono il de
posito. Se mai la città si allagõ, fu questa volta, che si andava per
essa con le barche. Alla fine fatta risolutione di serrare il deposito
con duplicate chiave, e con spranghe di ferro, e buttare le chiave in
alto mare con prosupposito non aprirlo piu fino che non saranno
ritrovate et calato l'aqua; messono a effeto quanto ho detto. Capito
miracolosamente il corpo di San Grisogono dentro in un deposito
"di pietra con la iscritione „Divi Grisogoni“. Quel santo fu
marterizzato in Aquilea; e venuto natando sopra l' aqua si fermö
nel porto rincontro alla porta, che tiene il nome del Santo. E com
parso il clero e tutti li religiosi della città, ogniuno di loro faceva
istanza di colocarlo nella loro chiesa. Fu uno com piti maturo con
siglio che disse, che questo deposito si mettessi sopra un caro;
et attacatoli due vitelli, che non havessino piu tirato; e dove questi
animali conduranno il deposito, in quella chiesa si debba collocare;
e caso si fermassi in luogo dove non fussi chiesa, ivi si dovessi
fondarne una sotto nome del Santo. E messo a effetto, quanto ho
detto, si fermö il carro lontano della detta porta un trar di mano.
Subito corse tutta le città, che era molto ricca; e fatto molte limo
sine fu fondata una bella chiesa, per chiesa di quei tempi, con un
convento, che vi poteva stare 25 o 30 fratti, dalle camere che io
vi ho visto. E fu datto questa chiesa a monaci di San Giovan
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 221

Gualberto di Vall Ombrosa. E per poter mantenere detti monaci,


tutte le arte et pescatori offersono la decima de loro guadagni a
essa chiesa; fu tanta la moltiplicatione del pescie, che si pigliava
l'anno nel territorio di Zara e quello che si salava di ogni specie,
che questa chiesa haveva d'entrata ogni anno 15 o 16 mila ducati
e qualche volta piu, Tirato la gola ai pontefici di quei tempi, che
la ridussono in badia e la davano ai loro nipoti; e cosi andö segui
tando assai assai anni. E perchè la Republica usa vendere tutti li
loro dazij per tre o per cinque anni, fu venduto il datio del pescie,
che era grossisimo; quel tale, che compero questo datio, non volse
dare, ne volse che i pescatori dessino la decima al Santo secondo
la consuetudine, dicendo che l'haveva comperato libero e senza
agravio nissuno; e che non ce ne era legge che ne tratassi. Fu
cosa miracolosa, che si svio talmente il pescie di quel territorio,
che a fatica se ne pigliava per il vitto quotidiano, et anco scarsa
mente. Et ha durato molti e molti anni, a tale che la badia che
era richissima, come ho detto, si e ridotta che non vi abita piu
che 3 о 4 frati, e si affitta la badia cinque o sei cento ducati, e
non si da piu a nipoti di Papi ma a servitori di Cardinali. El'anno
1604, c h e i o e r o a Zara, uno de Bonfadini lateneva afitto per
600 ducati; se bene oggi si sala delle sardelle e sgombri, ma non
tanta quantità, che si possa dire che sia ritornato la pescagione
primiera, ma scarsamente.
Ci e nella chiesa del Duomo, intitolata santa A na stasia,
il suo corpo; et nella chiesa d i santo Simeone profeta quello,
che circoncise il Redentore Gesu Cristo, vi e il suo corpo intero,
e le sue mane sono con la sua carne come se fussi vivo. Ha una
proprietà questo Santo, che tutti quelli, che hanno lite, e per man
camento di provanze, o il creditore o il debitore avanti il tribunale,
uno di loro farà istanza o di giurare o far giurare sopra l'arca
di san Simone; et il Rettore non pub vietare che non si giuri
conforme a l'accordo della parte. E si giura in questo modo: si
accende 2 torcie, una per banda; e quello che giura, mette la
mano sopra l'arca giurando quello deve giurare. Se a giurato ili
falso, quel tale non arriva a l'anno, che si muore. E m i h a co n to
un gentiluomo d'Arbe de D om i nis, che aveva tolto moglie a
Zara e si era acasato in quella città, restava creditore della sua
suocera di qualche cento di ducati; lei asseriva di haverlo pagato
e lui negava a tale, che venendo al giuramento la suocera giuro
lei; non passorno quatro mesi che la donna morse, la quale ogni
settimana gli appariva 2 e 3 volte visibilnente, come quando era
viva, chiamando il genero „cane, assassino, tu sei causa della mia
dannatione“; e faceva finta di volerli dare; per un anno continovo
lui haveva paura, ma poi se la cacciava dinanzi con oratione ; e
duro questa visione da 3 о 4 anni; alla fine cesso, poi che non li
venne piti atorno. Hanno ancora una Madonna miracolosa, fata da
san Luca, per quanto dicono, la quale, quando banno troppa secita
di pioggia o troppa pioggia, portano questa benedetta immagine a
222 DR. FR. RAČKI,

processione; e secondo che vogliono pioggia o sereno, per quello


che hanno cavata fuora, ottengono il loro desiderio.
Ant.: Queste sono gran cose, quelle che mi havete contato; ma
di quel santo Simeone bisognerebbe che in ogni città ci fussi un
Santo, che havessi questa proprietà, che seguirebbe manco giura
menti falsi di quello si anno.
Giov.: V. S. parla bene; ma il mondo e tanto intristito, che si
troverebbe qualche persona, che nel giuramento artificioso giurando
il vero farebbe perdere la divotione al Santo, che non mostrerebbe
piu il vero, come fu fatto dalla bocca della verità d'Atene.
Ant.: Che cosa è questa, che voi dite di bocca della verità
d'Atene? contatemi di grazia questo caso.
Giov.: Li Ateniesi furno huomini celeberimi; e li antichi loro
havevono accomodato una bocca di marmo o di bronzo per magia
o per altra arte; che stava a bocca aperta, e quando uno voleva
far giurare a un altro, era condotto dal tribunale d'avantila detta
bocca ; e fatto le solite cirimonie quel tale, che giurava, metteva
la mano destra in bocca; se quel tale giurava il falso, la bocca
faceva moto e stringeva la mano al giuratore; allora il popolo
con sassi lapidava guel che haveva giurato; se non faceva moto,
lapidavano quello che haveva dato il giuramento. Occorse un casо,
che lei perse la virtu e fü in questo modo: un vechio si inna
morö di una belissima giovane, e fattola domandare in matrimonio
alli sui parenti; essendo lui dottore et assai ricco glie la dettono
per moglie. Venne il vechio in tanta gelosia, che dubitava che l'aria
non glie la rubassi; fece fabricare un alta torre, con le finestre
altissime ferrate; e vi colloco dentrola consorte, non li lassando
mancare di vitto në di vestito, cosa che lei desiderassi. Ma di
quello che piu haverebbe hauto gusto në haveva scarsità; un gio
vane studente in Atene che da fanciulo faceva l'amor con lei, si
deliberö mandare il vechio a Corneto; fece fabricare 2 casse uni
forme, con due chiavi per ciаscheduna, e fece stretta amicitia con
il dottore suddetto. Aspettando il tempo come venne, che il dottore
doveva andare a un isola dell'Arcipelago per certe diferenze di
quelli isolani; lo scolare sapendo il giorno della partenza del
vechio lo andö a trovare con abito da campagna e li disse, che
suo padre lo chiamava, che andassi a casa per cose d'importanza;
e perchè non voleva fidare alla sua servitu certe sue pretiose cose,
desiderava per la stretta amicitia, che era fra di loro, che lui glie
le salvassi in luogo sicuro; perchè se lui l' avessi volute lasciarle
a guida e custodia di sua servitu, poteva ancora lui far l' istesso:
„la cassa a due chiavi, una ne daro a V. S. e l'altra serberö per
me; e la pregho venghi a casa mia, che li mostrerö la roba, che
vi metterö dentro.“ Andö il buon vechio a casa delo scolare; e fattoli
vedere quello vi era dentro, serro con una chiave, e la dette al
dottore; e l'altra che haveva serrato, salvo per se; chiamando un
fachino : „presto portate questa cassa a casa di sig. dottore“. E
mentre ch'el fachino vuol pigliare la cassa havendoli prima detto:
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 223

„V. S. non darã questa cassa ad altri che a questo mio servitore,
che vi mostrera questa chiave“; mentre che il dottore e giu per
le scale, il giovane studente entro nella cassa vota e si serro dentro;
e l'fachino porto la cassa in camera della moglie del dottore, haven
doli prima promesso collocarla nell luogo dove teneva le piu care
cose che havessi. Partito il fachino, la sera medesima parti il dottore
per il suo viaggio; et serrö la moglie in camera con 2 porte di
ferro, e se li dava il suo vitto cotidiano per una ruota, come si fa
alle monache. La povera giovane doppo desinare, che il marito era
partito, si butto sopra del letto piangendo, lamentandosi della sua
mala fortuna si adormenti. Il giovane servendosi del tempo aperse
la cassa, et accostatosi al letto gli dette un saporito bacio. Lei
destatasi volse gridare, ma il giovane lo impedl serrandoli la bocca
e con grate parole la quieto. Evisto che era il suo amante si
accordorno ben presto, e si trastullorno circa a un mese, chel buon
vechio stette assente dalla città. E perchè la camera era tutta
adobbata di bellissimi paramenti, nell occasione dello sputare
sputava nel palco della camera suddetta. Ritornato il vechio subito
il servitore andö a casa del dottore con il fachino dicendoli, ch'el
suo patrone era tornato allora e che non poteva andar fuora di
casa perchè non haveva abiti da mutarsi; perö li restituissi la cassa;
come fece ringratiandolo per parte del suo patrone del favor fattoli.
Il giovane tornato a casa nella cassa, si rivesti de panni della
città et andö subito a ringratiare il buon vechiotto, il quale mentre
stava nell letto con la moglie, che le finestre erono aperte, vedendo
quelli sputi nel palco domando, chi vi haveva sputato? lui rispose
che lui aveva fatto tal cosa. E lui rispose, che non vi arrivava.
E fatto piu volte prova; e montato sopra uno sgabello si provo
piu Volte, quale non arrivava a mezza strada. Comincio a imputar
la moglie, che lei avessi commesso adulterio; e lei gridando con
lui che non era la verita; che tenendola serrata con porte di ferro
e lui portandosi le chiave dietro non poteva commettere tale eccesso.
Alla fine il dottore li dette una querela davanti a giudici di adul
terio. E condotta la giovane al tribunale, fatte le solite dicerie fu
condotta alla bocca della verita. Il suo amante saputo questo, si
vesti di certi abiti stracciosi; e tutto si sporco e pigliata una gatta
morta e la ficca nel fango e si finge pazzo, e corse dove era la
bocca della verità. E dando una gattata a questo, una a quello, e
tutti li fa allargare e fuggire. Quando il popolo è tutto sbavagliato,
lui butta la gatta in terra, e si accosta alla glovane, che era legata,
e l'abbracia e li dâ molti baci dicendoli: „vita mia“, o simile parole.
La giovane, non possendo far difesa, si lascio baciare; e conosciuto
l'amante alla voce, quale si fermö rincontro di lei; e riconosciuto
da essa, il giuramento fu in questa forma. „Io giuro per questa
bocca della verità, che di atto disonesto non mi a tocco altri, ch'el
mio marito e quel pazzo che e cola“. Il popolo, che vedde che la
bocca non fece moto, voleva lapidare il vechio, come quello che
haveva guerelato la moglie a torto, non considerando il giuro arti
-r

224 DR. FR. RAčкI,

ficioso che lei fece; ma per esser di gran parentado lo confinorno


in vita prigione, dove dal dolore non campo 4 mesi che si morse.
Et il giovine studente piglio lui la moglie del vechio per sua con
sorte. E cosila bocca perse la v:
perchè lei haveva giurato il
vero conditionatamente, si che V. S. sente se la storia e stata un
poco lunga; a voler contare tutti li accidenti occorsi, non potevo
esser manco breve. E poichè siamo sul contare le maraviglie, voglio
contarvene una, che vi dara maggiore ammiratione di quante ve
ne o contate.
Gia 60 o p i u a n n i a S e b e n i c o città della Dalmatia, lontana
da Zara cinquanta miglia quale e situata in qugsta forma: si trova
un canale largo un quarto di miglio o mezzo, lungho circa un miglio
e mezzo, con gran profondita si nel mezzo come dalle bande del
monte; nel principio del canale vi e una fortezza, fattavi fabricare
dalla Republica su certe seche, tutti sassi da una banda verso
levante, chiamata San Niccolò, nel tempo del armata. E questo fu,
perchè alla fine del canale da l'una ei i: banda vi era duo
castellotti con una strettura di un tar i mano. Evi tenevono
le catene; e dubitando la Republica che i Turchi non venissino
per terra e prendessino li duo castelli, haverebbono tenuto con le
catene serrato quel passo a tale, che Sebenico eascava nelle mane
de Turchi facilmente, Pero la Signoria feće fabbricare la fortezza
suddetta, che in ogni caso, che Iddio non voglia, Sebenicho Venissi
in poter del Turco, impedirli i uscita, et anco l'entrata, essendovi
di molte arteglieriesia pelo dellaqua come sopra. E ben moni
tionata e presiediata, non possendosi battere da monti, che sono
lontani, ne accostarvisi armata, per essere a torno a torno per
molto spatio seche i braccio sotto aqua; a fatica vi e un canale
da andarvi eon piccola barchetta da portarvi soldati o monitione.
Io 1 h o vi statutta dentra e difuova; et e una bella fortezza.
inito il canale suddetto si entra in un ampio seno, che pare un

teatro, che dalli castelli suddetti a Sebenico vi e circa a cinque
et altretanti o- per l'altro verso, che sta in forma a
ovata; nel qual senovi e moliti porti capaci di buone armate. Et
il fiume, che va a Scar do na verso greco, quale e navigabile per
galera. O voluto prima descrivervi il sito, avanti che io venghi alla
naraviglia che voglio contarvi, la quale e questa: che un dolfino
ata grandezza
i smi
si buttavi mezzo in “. era tanto adimesticato a Sebenico, che
et i fanciulli andavano da lui, e li da
vono del pane; \e lui si maneggiava per segno d'allegrezza, come
fa un cagniccolo uando vede il padrone. Questi fanciulli li mon
tavono" a dosso, e lui “,“
entray tto in aqua, et li por
tava a spasso it." are un mig
|
dua; e quando quel
tale non voleva andar piu adentro, li dava con la mano come uno
stiaffetto, “
lo riportava in terra. E. qualche volta ne aveva

| -
adosso 2 e 3. Questo
i :
“: stinto naturale, che come
il tempo della peščagio ne. “ sinsala i pesci, questo dol
|- s veren
| mese a su nom s v eva; e tutto a un tempo Sl
|-
..
v N
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 225

vedeva: quel seno, che vi o descritto, dalle torrette delle catene


verso Sebenico, era tutto pieno di sardelle; e sto per dire, secondo
che mi anno detto queiadi Sebenico, vi era piu pescie
che aqua ; et il dolfino, che era stato alla busca et aveva congre
gato il pescie suddetto, cacciandolo, come fa i falconi pellegrini,
quando veghono de l'isola, dove stanno; non vi e piu da cibarsi,
il dolfino stava su la bocca del canale e non lasciava uscire il
pescie. Dove li pescatori la notte secondo il solito pescavono, e
taluno tal notte pigliava 300 e 400 mila di sardelle in una serata;
è bel vedere quel modo di pescare la notte la tanta quantità di
pescie, che si piglig in una tirata. Finitala stagione delle sardelle “ -

veniva guella delli sgombri; il dolfino faceva l'istesso, e cosi


de tonni. E per mölti e molti anni la città di Sebenico tesaurizzava,
questo povero dolfino: Essendo una volta sotto la fortezza mezzo
fuora dell'aqua, un soldato che non sapeva la sua vertu, che era
novellino, li dette una archibussata e l'ammazzo; che fu un peccato
grande a ammazzarlo. Il conte e capitano di Sebenico fece cercare
del soldato, che lo voleva fare appliccare; ma il suo capitano lo
carsö fra terra e lo mando a fare i fatti suoi.
Ant.: Fu verramente peccato a dar la morte a questo pescie.
Giov.: Sono state igualche volta da me
il detto di ili: ad id:da
intendere a suoi scolari, che
l'anime de defunti i da ono a corpi d altri, e molte volte nelli
animali brutti; e questo odava ad intendere, accio non mangi
assino carne, ma solo latte o huovi, e questo dicono, lo diceva
per far sobrij i snoi scolari; non gia che lui credessi tal cosa;
se bene alcuni belli homori, che io o letto, volevono dare ad in
tendere, che l'anima di Cesare, primo imperatore, fussi nel corpo
del duca Alexandro, primo duca di Firenze, l'anima di Bruto in
Lorenzino de Medici, e l'anima di Ottaviano nel serenissimo gran
duca Cosimo Medici. o: accidenti segőiti a li uni e li
altri contante ragione, che se i uomo fussi fuor del grembo di
Santa nadre eclesia, crederebbe queste i ttelle; e se da dio fussi
permesso per castigo di qualche a arla entrare nei corpi
brutti, direi che in quel dolfino fussi l' di qualehe pescatore
Sebencano, cosa che non credo. Overo e vera quella favola,
che scrive Ovidio, quando Bacco era che converti quei ma
rinari in dolfini; poichè a questo li a li fanciulli. Sia come
si voglia, tutte son favole e per “:
verità del dolfino contatovi e come vi o detto.
рigliarle; mala

Ant.: Poichè V. S. e su la vena di čontare le maraviglie della


Dalmatia, mi ricordо “: disse nel principio di questa istoria
di quel monte chiama pod goria, che facend me in quelle
caverne, secondo che o piti o manco mandano fuo ti orribili,
lei disse per qualche segreto della natura 6 n sapendo
che si abbia a far patti co nti? -
Giov. : „Io non so, se in questo luogo ci-siapatto alcuno; ma i
solo diro quello che o letto in оlao magno "isolario del Por
|-
STAR. IX. - 515r -
- -

----
- -
|-
----
. . .
- š ". “. |

- E
226 DR. FR. RAČKI,

cachi; et anco un gentiluomo milanese, che fu generale del re di


Svetia, mi conto lo istesso a Zara et in Venetia; et e : che le
donne di Norvegia vendono il vento.
Ant. : Questa è l'altra; come si puč egli vendere il vento, dove
si rinchiude, ē egli forse ne palloni?
Giov.: Voi volete la burla; se starete ascoltare, vi diro il modo
di questo e di altri cose, che vi faro maravigliare.
Ant.: Contate pure tutto quello vi piace, che vi staro ascoltare
senza interompervi piu. -

Giov.: Dicono questi autori nominatovi, che le donne di Nor


vegia, che vendono il vento, vi danno un fazzoletto con tre nodi.
Voi montate in nave; se non havete vento naturale a sufficienza,
voi sciogliete uno di questi nodi, se non vi pare sia tanto quanto
vorresti, voi sciogliete il secondo; ma guardatevi non sciogliere il
terzo; perchè chi si puo salvar si salvi, tanto farebbe fortuna peri
colosa. Narra Filippo Pigafetto in un suo Itinerario del Egitto,
scritto apenna che mi fu rubato in Venetia, come una città delle
ventimila, che erono nel Egitto, era vessata da li scorpioni; fu un
mago, che in lingua araba vuol dire „sapiente“; fece fabbricare
un bacino grande d'argento e nel mezzo di esso fece colocarvi
uno scorpione d'oro tanto lungo quanto era largo il bacino ; e lо
fece murare nel volto della sala regia; mai piu da guell' ora si
vedde scorpioni in quella città per centinaia d'anni. Quando l'Egitto
venne suggetto al gran Turco, andando un Bascia a visitare le città
dell' Egitto e visitando questa vedde quel bacino; e domandato la
causa, per chë era in quell luogo, lifu detto la causa; e di nuovo
domandato quanto tempo era, gli fu risposto da 7 о 800 anni;
dipoi il Bascia, avaro che era, preso gli huovi e la razza delli scor
pioni, lo fece levare e portollo via. Non passorno otto giorni, che
la città fu totalmente piena di scorpioni, che bisogno disabitarla
et andare a abitare altrove. In Candia gia soleva danneggiarla un
vento, che una volta l' abbruccio tutta, che tutte le piante si sec
corno; e cosi fu disabitata. I a qual isola haveva cento città, secondo
che dicono li storici. Un altro mago colloco in una sfessura nella
medesima porta principale di Candia, che guarda verso dove quel
vento soleva dannificare l'isola, quello vi si collocassi io non lo so ; .
ma li isolani dicono uno spirito. E per quanto mi e stato detto
da gentilomini Venetiani, nativi et allevati in Candia, e da gentil
omini Candiotti, che quando quel vento, che o detto, fa fortunale
con pericolo dell'isola, come o narrato, si vede uscire di quella
fessura come una nugoletta, lunga un braccio o poco piu; elontano
dal muro si vede fare un gran dimenarsi come dua che facessino
a coltellate; e cessato il vento, che ben presto cessa, subito la
nugoletta torna al suo luogo, ne si sente altro. E. questo mi e
stato contato da 10 о 12 amici in vari tempi. Credete quello vi
piace; che non-vi dirö altro sopra questo fatto. - “

Tempo e, che torniamo alla materia cominciata delli Seochi.


L anno 1612 li Scochi havendo fatto un bottino a Grace vaz,
PRILOG ZA POVIEST HRVATSKIH USKOKA. 227

luogo del Turco, di 400 animali grossi e 2000 minuti, li condussono


a Segna vivi, havendoli passati sopra un ponte, fatto delle loro
i barche su la fiumara d'Obroazzo, senza impedimento alcuno.
Ant.: V. S. conta di gran cose di questi Scochi; ma mi pare
havere inteso che sia stato messo alla stampa un libro intitolato
„Istoria di Sс о сh i, di M on sign o r M i n u cci o M in u cc i
Archives cov o di Za ra“; quale scrive contro di loro mala
mente; e egli vero? - |

Giov.: Signor si; ma io, che o letto l' originale in penna di


mano del proprio Arcivescovo, che me la presto il Sig. cavalliere
And rea, suo fratello, non vi o trovato quelle cose, che li vengono
atribuite a essi Scochi; anzi parla con modestia. Ma per esser
suddito Veneto lui non conta le cose di loro a lor lode che dove
rebbero; basta lui va, come si dice per proverbiо, „salvando la
capra e cavoli“. E non n e tanto gran volume quello dell' Arci
vescovo, che avessi a fare in stampa si gran libro; io non o voluto
leggere questo in stampa, imaginandomi vi fusse qualche farfallone.
E per quanto mi disse esso Signor cavaliere, anno castrato li autori
di detta opera in stampa il buono el meglio; et anno aggiunto
quello è parso loro tutto a vituperio di Scochi. Ho ben letto
un altra i storietta intitolata: aggiunta all historia degli Uscocci
di Monsignor Minuccio Minucci Arcivescovo di Zara fino all'an no
1613. E nel istesso volume in un altra istorietta, che dice „Supli
mento dell' Istoria degli Uscocci di detto Monsignor Minucci“: le
quale 2 istoriette discordano in numero, in genere et in caso. Che
se io volessi a tutte le cose, che dicono contro li Scochi, rispon
dere: farei troppo grave volume. Solo conterö alcune poche cose,
per non esser tedioso: della fortezza, che volevono fabricare i Turchi
nello stretto di Novi Gradi, a 11 di detta istoria dice, che fu
il disfacimento per interesse loro, e non per quello della Republica,
come o a