Co2 M R 001 PDF

-------------
LOCATION MAP - LOKACIJA OBJEKATA
TAHAL CONSULTING ENGINEERS

LTD
CITY ASSEMBLY OF BELGRADE
TEL AVIV ISRAEL
WATER BOARD BELGRADE
PIANIMPIANTI S.P.A
EUROPEAN BANK FOR TAHAL D.O.O. KONSALTING I

RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT (EBRD) INŽENJERING BEOGRAD
PROJECT - PROJEKAT:
WATER TREATMENT PLANT MAKIS 2

POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU PITKE VODE MAKIŠ 2
CONTRACT N° - UGOVOR Br : 17960 TAHAL JOB N° - POSAO Br : 002/Srbija MAKIŠ 2
STORAGE, PREPARATION AND DOSING

OF CO2
FACILITY: CO2
OBJEKAT:
SKLADIŠTENJE, PRIPREMA I DOZIRANJE
CO2
BOOK:
IV-14 MECHANICAL DESIGN
KNJIGA:
VOLUME:
M MAŠINSKI PROJEKAT
SVESKA:
No.
70.2 DETAIL DESIGN GLAVNI PROJEKAT
Red.br.
Date - Datum: 27/03/08 Belgrade - Beograd
This Document is the Property of TAHAL. Rights Are Reserved According Law Ovaj dokument je vlasništvo TAHAL. Sva prava su rezervisana po zakonu
1 Jul 07. Issued for construction / Izdato za izgradnju
0 maj.07. Issued for revision / Izdato za ravziju
REV DATE DESCRIPTION PREPARED CHECKED APPROVED
REV DATUM OPIS PRIPREMIO PROVERIO ODOBRIO
Chief Design Engineer / Odgovorni projektant: Radiša Pavlović, B.Sc.M.E. / dipl. ing.maš.
Chief Design Engineer / Odgovorni projektant: Miodrag Marković, B.Sc.M.E. / dipl. ing.maš.
Design Manager / Šef projektovanja: Mr Dobrivoj Bijelić, M.Sc.E.E. / dipl. ing.el.
Project Manager / Šef projekta: Miloš Švarc, B.Sc.E.E. / dipl. ing. el.
CITY ASSEMBLY OF BELGRADE TAHAL CONSULTING ENGINEERS LTD

WATER BOARD BELGRADE TEL AVIV ISRAEL
PIANIMPIANTI S.P.A
EUROPEAN BANK FOR TAHAL D.O.O. KONSALTING I

RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT (EBRD) INŽENJERING BEOGRAD
PROJECT - PROJEKAT:
WATER TREATMENT PLANT MAKIS 2

POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU PITKE VODE MAKIŠ 2
CONTRACT N° - UGOVOR Br : 17960 TAHAL JOB N° - POSAO Br : 002/Srbija MAKIŠ 2
STORAGE, PREPARATION AND DOSING

OF CO2
FACILITY:
CO2
OBJEKAT:
SKLADIŠTENJE PRIPREMA I DOZIRANJE
CO2
BOOK:
IV-14 MECHANICAL DESIGN
KNJIGA:
VOLUME:
M MAŠINSKI PROJEKAT
SVESKA:
No.
70.2 DETAIL DESIGN GLAVNI PROJEKAT
Red.br.
Date - Datum: 27/03/08 Belgrade - Beograd
This Document is the Property of TAHAL. Rights Are Reserved According Law Ovaj dokument je vlasništvo TAHAL. Sva prava su rezervisana po zakonu
POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU PITKE
VODE
“MAKIŠ 2”
GLAVNI PROJEKAT
KNJIGA IV-14
SVESKA M
SKLADIŠTENJE, PRIPREMA I DOZIRANJE CO2

(CO2)
MAŠINSKI PROJEKAT
Red. br. 70.2
Jun, 2007.
WATER TREATMENT PLANT MAKIS 2 / POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU PITKE VODE MAKIŠ 2
DETAILED DESIGN / GLAVNI PROJEKAT
Engineering doc.No / Broj dokumenta Sheet / List : Rev.: Contract No: 17960
Tahal Consulting Engineers LTD. M2-CO2-M-R-001 4 of 131 1 Pianimpianti S.p.A
SADRŽAJ
1 OPŠTI DEO....................................................................................................................................7
1.1 REŠENJE O UPISU PROJEKTNE ORGANIZACIJE U SUDSKI REGISTAR ...........................................7
1.2 REŠENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE-LICENCA FIRME .11
1.3 SPISAK UČESNIKA U IZRADI PROJEKTA ...................................................................................13
1.4 REŠENJE ZA ODREĐIVANJE ODGOVORNOG PROJEKTANTA ......................................................14
1.5 LICENCA ODGOVORNOG PROJEKTANTA .................................................................................15
1.6 POTVRDA DA ODGOVORNI PROJEKTANT ZADOVOLJAVA POROPISANE USLOVE .......................17
1.7 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA ....................................................................................18
1.8 IZJAVA O MEĐUSOBNOJ USAGLAŠENOSTI ...............................................................................19
1.9 AKT O URBANISTIČKIM USLOVIMA ZA IZGRADNJU ZA IZGRADNJU PPV “MAKIŠ2” ...............20
2 PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE.........................................................................................23
2.1 PROJEKTNI ZADATAK .............................................................................................................23
2.2 SPISAK PODLOGA ZA IZRADU PROJEKTA.................................................................................30
3 TEHNIČKI IZVEŠTAJ ..............................................................................................................31
4 TEHNIČKI OPIS.........................................................................................................................32
4.1 PREDMET PROJEKTOVANJA ....................................................................................................32
4.2 OSNOVNI ELEMENTI I OPIS INSTALACIJE.................................................................................32
4.3 SPECIFIKACIJA OPREME I CEVOVODA ZA INSTALACIJU NEUTRALIZACIJE SIROVE VODE U
OKVIRU POSTROJENJA ZA PRERADU VODE „MAKIŠ II“ ........................................................................32
4.4 SPECIFIKACIJA OPREME I CEVOVODA ZA INSTALACIJU NEUTRALIZACIJE OTPADNIH VODA U
OKVIRU POSTROJENJA ZA PRERADU VODE „MAKIŠ II“ ........................................................................33
4.5 STANICA TEČNOG UGLJENDIOKSIDA ......................................................................................33
4.5.1 Osnovne karakteristike GSTCO2 ......................................................................................34
4.5.2 Opis tehnološkog procesa u GSTCO2 ...............................................................................35
4.6 POTROŠNJA UGLJENDIOKSIDA ZA INSTALACIJU ZA SNIŽAVANJE PH VREDNOSTI ....................36
4.6.1 Opis tehnološkog procesa i tehnički opis opreme za regulaciju pH vrednosti sirove vode
36
4.6.2 Osnovni elementi tehnološke opreme za injektiranje CO2 u pumpnu petlju sa statičkim
mikserom........................................................................................................................................37
4.7 POTROŠNJA UGLJENDIOKSIDA ZA INSTALACIJU ZA NEUTRALIZACIJU OTPADNIH VODA ..........41
5 TEHNIČKI PRORAČUN ...........................................................................................................42
5.1 FIZIČKO-HEMIJSKE OSOBINE UGLJENDIOKSIDA ......................................................................42
5.2 PRORAČUN KAPACITETA ........................................................................................................43
5.2.1 Podaci za dimenzionisanje potrošnje tečnog ugljendioksida za regulaciju pH vrednosti 43
5.2.2 Podaci za dimenzionisanje potrošnje gasovitog ugljendioksida za neutralizaciju otpadnih
voda 43
5.2.3 Dimenzionisanje gasifikacione stanice ugljendioksida.....................................................43
5.3 TRAJANJE JEDNOG PUNJENJA REZERVOARA UGLJENDIOKSIDA ...............................................44
5.4 KAPACITET DODATNOG ISPARIVAČA ZA PODIZANJE PRITISKA ...............................................44
5.5 ODREĐIVANJE KAPACITETA ISPARIVAČA ZA PROIZVODNJU GASNE FAZE CO2 ........................45
5.6 IZBOR PUMPI ZA RECIRKULACIJUSIROVE VODE I DRENAŽNE PUMPE ......................................45
5.6.1 Proračun pumpne stanice za recirkulaciju sirove vode....................................................45
5.6.2 Proračun drenažne pumpne stanice .................................................................................56
5.6.3 Proračun cevovoda...........................................................................................................58
6 NAČIN RADA POSTROJENJA ................................................................................................63
7 TRANSPORT OPREME ............................................................................................................65
TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

BEOGRAD
BEOGRAD
office@tahal.co.yu - www.tahal.com
8 OPŠTI USLOVI ...........................................................................................................................66

8.1 OPŠTI USLOVI.........................................................................................................................66
8.2 TEHNIČKI USLOVI ..................................................................................................................71
8.3 POGODBENI USLOVI ...............................................................................................................72
9 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU I ISPORUKU OPREME.................................................75
9.1 OPŠTE ....................................................................................................................................75
9.2 OBIM I GRANICE ISPORUKE ....................................................................................................75
9.3 CEVI ......................................................................................................................................75
9.3.1 Materijal i oblik cevi.........................................................................................................75
9.3.2 Izrada cevi ........................................................................................................................76
9.3.3 Provera kvaliteta cevi .......................................................................................................76
9.3.4 Pakovanje i tramsport cevi ..............................................................................................76
9.3.5 Oslonci cevi ......................................................................................................................76
9.4 PRIRUBNICE I PRIRUBNIČKI MATERIJAL ..................................................................................77
9.5 CEVNA ARMATURA ................................................................................................................77
9.5.1 Zasuni ...............................................................................................................................78
9.5.2 Ručni regulacioni ventil....................................................................................................79
9.5.3 Nepovratne klapne............................................................................................................79
9.5.4 Montažno-demontažne prirubnice ....................................................................................79
9.6 PUMPE ...................................................................................................................................79
9.7 SUD ZA SKLADIŠTENJE TEČNOG UGLJENDIOKSIDA .................................................................81
9.8 MATERIJALI ...........................................................................................................................81
9.9 PROIZVODNJA OPREME ..........................................................................................................82
9.9.1 Proizvodnja suda TUD .....................................................................................................82
9.10 ANTIKOROZIONA ZAŠTITA OPREME........................................................................................83
9.10.1 Dekorativno bojenje .....................................................................................................84
9.10.2 Priprema površine za nanošenje premaza ...................................................................84
9.10.3 Kontrola kvaliteta AKZ radova ....................................................................................84
9.11 REZERVNI DELOVI..................................................................................................................85
9.12 SPECIJALNI ALAT ...................................................................................................................85
9.13 KONTROLA I ISPITIVANJE OPREME .........................................................................................86
9.13.1 Ispitivanje materijala ...................................................................................................86
9.13.2 Provera dimenzija i vizuelno ispitivanje ......................................................................86
9.13.3 Ispitivanje bez razaranja ..............................................................................................86
9.13.4 Ispitivanje suda TUD ...................................................................................................87
9.13.5 Ispitivanje ventila sigurnosti ........................................................................................88
9.13.6 Hidrostatičko ispitivanje ..............................................................................................88
9.13.7 Funkcionalna ispitivanja..............................................................................................88
9.13.8 Ispitivanje performansi pumpi......................................................................................89
9.14 OZNAČAVANJE PAKOVANJE I TRANSPORT OPREME ................................................................89
9.15 SKLADIŠTENJE OPREME .........................................................................................................90
9.16 LOKALNI TRANSPORT ............................................................................................................91
9.17 TEHNIČKA POMOĆ INVESTITORU............................................................................................91
10 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE RADOVA .............................................................92
10.1 OPŠTE ....................................................................................................................................92
10.2 PRIPREMA MAŠINA I APARATA ZA MONTAŽU .........................................................................92
10.3 MONTAŽA CEVI......................................................................................................................92
10.3.1 Postupci zavarivanja ....................................................................................................93
10.3.2 Kontrola zavarenih spojeva..........................................................................................94
10.4 PRIPREMA I MONTAŽA ARMATURE .........................................................................................95
10.4.1 Montaža armature na cevima.......................................................................................95
10.5 MONTAŽA REZERVOAR ZA SKLADIŠTENJE TEČNOG UGLJENDIOKSIDA....................................96
10.6 MONTAŽA PUMPI ...................................................................................................................97
10.7 HIDROSTATIČKO ISPITIVANJE CEVOVODA ..............................................................................98

BEOGRAD
BEOGRAD
10.8 ISPITIVANJE REZERVOARA ZA SKLADIŠTENJE TEČNOG UGLJENDIOKSIDA PRI I NAKON

MONTAŽE ............................................................................................................................................99
10.9 ČIŠĆENJE OPREME I CEVOVODA ..........................................................................................100
10.10 TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ...........................................................................................100
10.11 OPREMLJENOST IZVOĐAČA RADOVA ...............................................................................100
11 UPUSTVO ZA MONTAŽU, ISPITIVANJE I ODRŽAVANJE INSTALACIJE TEČNOG
I GASOVITOG CO2...........................................................................................................................102
12 MERE BEZBEDNOSTI I PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA ..............................................104

12.1 OPASNOSTI PRI RADU SA UGLJENDIOKSIDOM .......................................................................104
12.2 MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE PRI RADU SA CO2 .................................................................105
12.3 PREVENTIVNE MERE I VATROGASNO OBEZBEĐENJE .............................................................105
12.3.1 Protivpožarna zaštita .................................................................................................106
13 POTREBNA RADNA SNAGA ............................................................................................108
13.1 OPŠTI USLOVI.......................................................................................................................108
14 POSEBAN PRILOG .............................................................................................................110
14.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI U TEHNOLOŠKOM PROCESU, PRI KORIŠĆENJU
UREĐAJA, ORUĐA ZA RAD I DRUGE OPREME. .....................................................................................111
14.1.1 Opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti u tehnološkom procesu...............................111
14.1.2 Opasnosti i štetnosti kod mašinske opreme, sudova i instalacije ...............................111
14.2 PREDVIĐENE MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI .............................................111
14.3 OPŠTE NAPOMENE I OBAVEZE ..............................................................................................113
15 PREDMER I PREDRAČUN ................................................................................................114
15.1 OPREMA I CEVOVODI U GASIFIKACIONOJ STANICI TEČNOG UGLJENDIOKSIDA ......................114
15.2 OPREMA INSTALACIJE ZA REGULACIJU PH VREDNOSTI ........................................................116
15.2.1 Tehnološka oprema za injektiranje CO2 ....................................................................116
15.2.2 Oprema, cevovodi i materijal pumpne stanice za recirkulaciju sirove vode..............117
15.3 MONTAŽA, ISPITIVANJE, PUŠT ANJE U RAD INSTALACIJE U GASIFIKACIONOJ STANICI TCO2 I
INSTALACIJI ZA REGULISANJE PH VREDNOSTI SIROVE VODE .............................................................121
15.4 PROTIVPOŽARNA OPREMA ...................................................................................................121
TERMOTEHNIČKI DEO PROJEKTA U OBJEKTU PUMPNE STANICE ..............................123
16 TEHNIČKI OPIS ..................................................................................................................124

16.1 OPŠTI PODACI ......................................................................................................................124
16.1.1 Podaci o objektu.........................................................................................................124
16.1.2 Namena dokumenta ....................................................................................................124
16.1.3 Projektne podloge ......................................................................................................124
16.1.4 Klasifikacija spoljašnjih uticaja .................................................................................124
16.2 TEHNIČKI OPIS RADA I INSTALACIJA ....................................................................................125
17 PRORAČUNI I PROVERE..................................................................................................126
18 PREDMER I PREDRAČUN TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA............................128
19 REKAPITULACIJA PREDMERA I PREDRAČUNA......................................................129
20 SPISAK GRAFIČKE DOKUMENTACIJE .......................................................................130
21 TERMOTEHNIČKI DEO PROJEKTA U OBJEKTU RAZDELNOG OKNA ..............131

BEOGRAD
BEOGRAD
1 OPŠTI DEO
1.1 Rešenje o upisu projektne organizacije u sudski registar

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD
1.2 Rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije-Licenca firme

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD
1.3 Spisak učesnika u izradi projekta
U izradi Glavnog projekta:
Skladištenje , pripremu i doziranje ugljendioksida

(CO2)
Mašinski projekat
Knjiga IV - 14
Sveska M
Red. br. 70.2
kao dela Glavnog projekta „Postrojenje za proizvodnju pitke vode Makiš 2“,
učestvovali su:
Odgovorni projektant :
Radiša Pavlović, dipl. maš.ing.
Licenca br. 332 D063 06
Odgovorni projektant termotehničkih instalacija:

Miodrag Marković, dipl ing. maš.
Licenca br. 330 3218 03
Projektant:
Nebojša Pantić, dipl.maš.ing.

BEOGRAD
BEOGRAD
1.4 Rešenje za određivanje odgovornog projektanta
Na osnovu čl. 107 i čl.109 Zakona o planiranju i izgradnji „Službeni glasnik RS“
br 47/2003 i 34/2006, donosim seldeće:
R E Š E NJ E
Za odgovornog projektanta za izradu Glavnog projekta:
Skladištenj , pripremu i doziranje ugljendioksida

(CO2)
Mašinski projekat
Knjiga IV - 14
Sveska M
Red. br. 70.2
određuu se:
Radiša Pavlović, dipl ing. maš.

Licenca br. 332 B063 06

Licenca br. 330 3218 03
Imenovani ispunjavaja sve uslove za odgovornog projektanta. Pri izradi projektne

dokumentacije, u obavezi je da se pridržava važećih zakona, tehničkih propisa,
standarda i normativa.
Generalni direktor
Miloš Švarc, dipl.ing.el.

BEOGRAD
BEOGRAD
1.5 Licenca odgovornog projektanta

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD
1.6 Potvrda da odgovorni projektant zadovoljava poropisane uslove
Na osnovu čl. 107 i čl.109 Zakona o planiranju i izgradnji objekta „Službeni

glasnik RS“ br 47/2003 i 34/2006, izdaje se:
P O T V R D A
Odgovorni projektant Glavnog projekta:
Skladištenje, pripremu i doziranje ugljendioksida

(CO2)
Mašinski projekat
Knjiga IV - 14
Sveska M
Red. br. 70.2
Radiša Pavlović, dipl. ing. maš.


Licenca br. 330 3218 03
ispunjava sve uslove u pogledu stučene spreme i prakse za izradu projektne

dokumentacije, s tim što je obavezi da je uradi prema važećim Zakonima,
tehničkim propisima, standardima i normativima, kao i da uskladi međusobno sve
delove ovog projekta, što će svojim potpisom na projektima i potvrditi.
Generalni direktor
Miloš Švarc, dipl.ing.el.

BEOGRAD
BEOGRAD
1.7 Izjava odgovornog projektanta
I Z J A V A
ODGOVORNOG PROJEKTANTA
Kao odgovorni projektant, izjavljujem da sam se pri izradi projektne

dokumentacije Glavnog projekta:

(CO2)
Mašinski projekat
Knjiga IV - 14
Sveska M
Red. br. 70.2
pridržavao svih važećih propisa, normativa i standarda za ovu vrstu objekta
shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji „Službeni glasnik RS“ br.
47/2003 i 34/2006.
Odgovorni projektant
Radiša Pavlović, dipl.ing. maš.

Odgovorni projektant termotehničkih instalacija
__________________________
Marković Miodrag dipl. ing.maš

Licenca br. 330 3218 03
BEOGRAD
BEOGRAD
1.8 Izjava o međusobnoj usaglašenosti
IZJAVA
o međusobnoj usaglašenosti projektne dokumentacije:

(CO2)
Knjiga 70.2
Izjavljujemo da su Procesno-tehnološki, Mašinski projekat, Elektro projekat,

Arhitektonski projektat i Projekat konstrukcije, kao delovi Glavnog projekta "
Skladištenje, pripremu i doziranje ugljendioksida", međusobno usaglašeni.
Odgovorni projektant Odgovorni projektant

Procesno-tehnološkog projekta Arhitektonskog projekta
Vladimir
Gordana Remović, dipl.ing.tehn. D.Kovačević,dipl.ing.arh.
Licenca br. 371 4511 03 Licenca br. 300 2596 03

Mašinskog projekta Projekta konstrukcije
Radiša Pavlović, dipl.ing.maš. Mirjana R.Ilić, dipl.ing.građ.

Licenca br. 332 B063 06 Licenca br. 310 1331 03

Elektro projekta Termotehnmičkog projekta
Dobrivoj D. Bijelić, dipl.ing.el Marković Miodrag, dipl.maš.ing.

Licenca br. 350 5452 03
352 549 03 Licenca br. 330 3218 03

BEOGRAD
BEOGRAD
1.9 Izveštaj o izvršenoj reviziji Studije opravdanosti i Idejnog projekta

BEOGRAD
BEOGRAD
1.10 Akt o Urbanističkim uslovima za izgradnju za izgradnju PPV “Makiš2”

BEOGRAD
BEOGRAD
1.11 Rešenje o odobrenju za izgradnju

BEOGRAD
BEOGRAD
2 PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE
2.1 Projektni zadatak

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD
2.2 Spisak podloga za izradu projekta

Red. Potpis odgovornog
Podloga za projektovanje Status
br. projektanta
1 Projektni zadatak Priložen u projektu
2 Ugovorna dokumentacija arhiva BVK

Glavni projekat objekta PPV
3 arhiva BVK
"Makiš 1"
- Zapisnik od 26.09.2006.
- Zapisnik od 23.10.2006
- Zapisnik od 15.11.2006.
- Zapisnik od 19.12.2006. arhiva Tahal / arhiva
4
-Zapisnik od 31.01.2007. BVK
-Zapisnik od 13.04.2007.
Opisi (dostavljeni od firme
5 Priloženo u projektu
„Messer -Tehnogas“)
Proračuni (dostavljeni od firme
6 Priloženo u projektu
„Messer -Tehnogas“)

BEOGRAD
BEOGRAD
3 TEHNIČKI IZVEŠTAJ
Projekat obuhvata instalaciju ugljendioksida za upotrebu u tehnologijama snižavanja pH vrednosti
sirove vode i za neutralizaciju otpadnih voda radi snižavanja pH vrednosti.
Projektom je obuhvaćena oprema za skladištenje i pripremu ugljendioksida za potrošnju, kao i
instalacija za doziranje i injektiranje ugljendioksida u sirovu vodu radi snižavanja njene pH vrednosti
pre ulaska u razdeono okno. Ovim projektom se definišu i osnovna oprema za pripremu gasovitog
ugljendioksida za potrošnju u procesu neutralizacije otpadnih voda.
Instalacija za pripremu, doziranje i injektiranje ugljendioksida sastoji se od sledećih elemenata:
stanica tečnog ugljendioskida sa razvodnim cevovodom,
pumpna stanica za recirkulaciju dela ukupne količine sirove vode koji se obrađuje,
oprema za doziranje, injektiranje ugljendioksida , kao i oprema za mešanje radi što boljeg rastvaranja
ugljendioksida u struji sirove vode koja se obrađuje.
Stanica tečnog ugljendioksida se locira na ovorenom prostoru, uz pristupni put, sa strane prema ogradi
kompleksa, a naspram objekta razdeonog okna.
Pumpna stanica i oprema za doziranje i injektiranje ugljendioksida se smeštaju u zatvoreni građevinski
objekat lociran neposredno uz gasifikacionu stanicu. Objekat se postavlja iznad cevovoda sirove vode
u koje treba uvesti ugljendioksid.
Pumpama se obezbeđuje recirkulacija dela sirove vode iz cevovoda Ø1500 mm, kao i odgovarajući
nadpritisak neophodan za normalno ubrizgavanje ugljendioksida. Na određenom mestu u petlji
ubrizgava se tečni ugljendioksid u tačno određenoj količini prema parametrima sirove vode.
Za potrebe snižavanja pH vrednosti koristi se tečni ugljendioksid, koji se cevovodom iz rezervoara
transportuje do objekta pumpne stanice. Za neutralizaciju otpadnih voda koristi se gasoviti
ugljendioksid, tako da je za njegovu pripremu predviđena gasifikacija u isparivaču, kao i redukciona
stanica.
Lokacija stanica je određena prema slobodnom prostoru, važećim propisima za ovu vrstu instalacija i
blizini potrošača.
ODGOVORNI PROJEKTANT

BEOGRAD
BEOGRAD
4 TEHNIČKI OPIS
4.1 Predmet projektovanja
Predmet ovog projekta je instalacija za injektiranje CO2 za potrebe neutralizacije sirove vode
regulacijom pH vrednosti, kao i za neutralizaciju otpadne vode.
4.2 Osnovni elementi i opis instalacije
- stanica tečnog ugljendioksida kao izvor aktivne supstance za regulaciju pH vrednosti,
- oprema za gasifikaciju i redukcju pritiska gasovitog ugljendioksida za neutralizaciju otpadnih
voda;
- cevovod tečnog ugljendioksida do uređeja za regulaciju pH vrednosti;
- cevovod gasovitog ugljendioskida do jednog metra izvan objekta gasifikacione stanice tečnog
ugljendioksida;
- procesni cevovod sirove vode u zatvorenoj petlji za recirkulaciju dela sirove vode (od
magistralnog cevovoda Φ1500 mm do opreme za injektiranje CO2 i statičkog mešača i nazad
ka magistralnom cevovodu Φ1500 mm,
- pumpno postrojenje sa tri pumpe za obezbeđenje recirkulacije procesne vode u zatvorenoj
petlji, sa potrebnom opremom i i ventilskom armaturom. Predviđena je po jedna pumpa za
svaki od dva cevovoda sirove vode Φ1500 mm, a jedna pumpa je rezervna za oba sistema (za
obezbeđenje naizmeničnog rada pumpi),
- Oprema za neutralizaciju: Neutrabox - uređaj za injektiranje CO2 u procesni vod i od
magistralnog cevovoda do opreme za injektiranje CO2 i Statičkog mešača i nazad ka
magistralnom cevovodu, komplet sa komandnim ormanom i potrebnom opremom za
upravljanje procesom neutralizacije,
- cevovod određene dužine za obezbeđenje mešanja vode i CO2 i vode iz glavnog toka
(magistralni cevovod), sa membranskim regulacionim ventilom,
- dve mlaznice za injektiranje recirklacione procesne vode u cevovod sirove vode
Određena količina sirove vode iz magistralnog cevovoda (2-3%) izuzima se iz magistralnog cevovoda
Φ1500 mm pomoću pumpe i potiskuje ka uređaju Neutrabox – za neutralizaciju i dalje ka
magistralnom cevovodu. U uređaju Neutrabox ubrizgava se određena količina tečnog ugljendioksida
(glavno postrojenje). Statički mešač obezbeđuje intenzivno mešanje i rastvaranje CO2.
Za obezbeđenje dobrog mešanja procesne vode obogaćene ugljendioksidom i glavnog toka vode u
magistralnom cevovodu, potrebno je da cevovod cirkulacione petlje ima dovoljnu dužinu pre
priključenja na glavni vod sirove vode. Na ovom vodu postavlja se regulacioni ventil za kontrolu
protoka kroz pumpu i održavanje potrebnog nadpritiska.
Procesna voda obogaćena ugljendioksdimo se vraća u glavni tok sirove vode preko mlaznica
specijalne konstrukcije koje omogućavaju ravnomernu raspodelu rastvorenog CO2 po celom preseku
cevovoda.
Izvor za snabdevanje ugljendioksidom je stanica tečnog ugljendioksida, koja se sastoji od skladišnog
rezervoara za tečni ugljendioskid i potrebne opreme za održavanje potrebnog pritiska i obezbeđenje
dovoljne količine CO2 za neutralizaciju otpadnih voda, spojnih cevovoda, zaporne, merne, kontrolne i
regulacione armature.
Priključenje usisnog cevovoda procesne recirkulacione vode i povratnog cevovoda iz pumpne stanice
sa mlaznicama na magistralni cevovod predviđeno je u šahtu.
4.3 Specifikacija opreme i cevovoda za instalaciju neutralizacije sirove vode u okviru
postrojenja za preradu vode „Makiš II“

BEOGRAD
BEOGRAD
1. Stanica tečnog ugljendioksida.

2. Cevovodi tečnog ugljendioksida od rezervoara do Neutrabox uređaja.
3. Šaht za uzimanje procesne vode:
3.a. građevinski objekat,
3..b. priključci i mlaznice
4. Usisni cevovod od šahta do pumpi u stanici
5. Pumpna stanica:
5.a. građevinski objekat
5.b. oprema (pumpe, armatura, cevovodi)
6. Tehnološka oprema za neutralizaciju: Neutrabox, kontrolni panel, statički mešač, ručni regulacioni
ventil.
7. Potisni cevovodi od pumpne stanice do šahta.
4.4 Specifikacija opreme i cevovoda za instalaciju neutralizacije otpadnih voda u okviru
postrojenja za preradu vode „Makiš II“
1. Isparivačko redukciona stanica kapaciteta 240 kg/h gasovitog ugljendioksida.
2. Cevovod gasovitog ugljendioksida od rezervoara do jedan metar izvan gasifikacione stanice tečnog
ugljendioksida.
4.5 Stanica tečnog ugljendioksida
Gasifikaciona stanica tečnog ugljendioksida locira se na otvorenom prostoru, između postojeće
saobraćajnice i ograde kompleksa, naspram objekta razdeonog okna, na slobodnom prostoru postojeće
zelene površine.
Rezervoar se postavlja na sopstveni betonski temelj, a ostala oprema se oslanja na plato stanice.
Dimenzije objekta gasifikacione stanice su 6 x 6 m. Stanica je sa ograđena sa svih strana metalnom
ogradom. Sa prednje strane, prema pristupnom putu predviđena su vrata širine 2 m za ulaz poslužilaca.
Sa suprotne strane postavljaju se vrata širine 1 m za slučaj opasnosti.
Stanica se sastoji od sledećih elemenata:
1. Skladišni rezervoar kapaciteta 50 m3, najvećeg radnog pritiska 17 bar.m, sa svom potrebnom
opremom za održavanje pritiska i zapornom, mernom , regulacionom i sigurnosnom armaturom,
2. Isparivač tečnog ugljendioksida kapaciteta 240 kg/h, sa električnim grejačem snage 24 kW,
3. Redukciona stanica za snižavanje pritiska na potreban radni za potrošnju, kompet sa zapornom,
mernom, regulacionom i sigurnosnom armaturom,
4. Spojni cevovodi i amatura.
Lokacija gasifikacione stanice izabrana je vodeći računa o dozvoljenim rastojanjima od drugih
značajnih objekata, raspoloživom prostoru, prilaznim putevima i blizini objekata u kojima se koristi
ugljendioksid, a sve u skladu sa važećim propisima za postavljanje stabilnih sudova za tečni
ugljendioksid (sl. list SFRJ br. 39/90).
Skladišni rezervoar je opremljen potrebnom armaturom za ispravan i funkcionalan rad, sa potrebnom
zapornom, mernom, sigurnosnom i kontrolnom armaturom.

BEOGRAD
BEOGRAD
Punjenje skladišnog rezervoara tečnim ugljendioksidom vrši se iz specijalne automobil cisterne koja je
opremljena pumpom za pretakanje, pri čemu se povezuju gasni prostori rezervoara i automobil
cisterne specijalnim fleksibilnim crevima za pretakanje (sastavni deo pribora automobil cisterne), radi
smanjenja napora pumpe. Nakon završetka punjenja rezervoara, automobil cisterna napušta
pretakalište i internim saobraćajnicama izlazi iz kruga fabrike.
Punjenje rezervoara se vrši do 90% radne zapremine.
Osnovni elementi GSTCO2 su:
- Vertikalni, stabilni vakuum izolovani rezervoar za skladištenje tečnog ugljendioksida
kapaciteta 50 m3, sa svom potrebnom zapornom, sigurnosnom ,kontrolnom i regulacionom
armaturom ,proizvodnja ″CRYOLOR″-Francuska ili sličnog,
- Električni isparivač za održavanje pritiska u skladišnom rezervoaru pri maksimalnoj potrošnji,
kapacitetaelektrogrejača 4,5 kW
- Električni isparivač TCO2 sa cevnom zmijom u vodenom kupatilu, nakon izlaska tečne faze iz
rezervoara, snage elektrogrejača 24 kW.
- Redukciona stanica gasovitog CO2 17/8 bar, kapaciteta 300 kg/h, sastoji se od redukcionog
ventila, merne i zaporne armature, za snižavanje pritiska gasovitog CO2 na potrebni radni u
magistralnom cevovodu.
- Zaporna, sigurnosna, merno-regulaciona oprema i cevovodi. Cevovodi u GSTCO2 izrađeni su
od bešavnih cevi od nerđajućeg čelika kvaliteta Č.4580 ili sličan, oblik i mere prema JUS
C.B5.221.
- Oprema za pretakanje TCO2 iz automobil cisterne. Preko priključka tečne faze pretače se
TCO2, a preko priključka za gasnu fazu vrši se izjednačavanje pritiska gasne faze u rezervoaru
i automobil cisterni.
- Protivpožarna oprema i table upozorenja prema grafičkoj dokumentaciji.
Sva oprema gasifikacione stanice, prema Projektnom zadatku, postavlja se na temelj na otvorenom
prostoru. Objekat GSTCO2 ograđen je metalnom žičanom ogradom.
Na pogodnom i pristupačnom mestu u GSTCO2 izvan područja u kojima se mogu javiti visoke
koncentracije gasovitog CO2, treba postaviti tablu upozorenja sledeće sadržine:
P A Ž NJ A: TEČNOST I GAS POD PRITISKOM
MOGU IZAZVATI NAGLO GUŠENJE
Koristiti opremu dimenzionisanu prema pritisku u rezervoaru.
PRVA POMOĆ: Osobu, koja je udahnula CO2 izneti na svež vazduh.
Ako ne diše, primeniti veštačko disanje, najbolje usta na usta.
Ako je disanje teško, dati kiseonik. Pozvati lekara.
Ovu tablu treba postaviti i u objektu pumpne stanice, kao i na ulazu u objekat razdeonog okna.
4.5.1 Osnovne karakteristike GSTCO2

1. Radni pritisak u rezervoaru (min/max) 12/17 bar.m pri temperaturi -35/-20oC, koliko iznosi i pritisak
u ceovodu tečne faze ka instalaciji za snižavanje pH vrednosti i u cevovodu gasne faze do
redukcionog ventila.
2. Ispitni hidraulički pritisak cevovoda visokog pritiska je 25 bar.m.
3. Radni pritisak cevovoda iza redukcione stanice je 8 bar.m, ispitni hidraulički 11 bar.m.

BEOGRAD
BEOGRAD
4.5.2 Opis tehnološkog procesa u GSTCO2
4.5.2.1 Skladištenje tečnog ugljendioksida i obezbeđenje kapaciteta

Tečni ugljendioksid se skladišti u vertikalnom stabilnom rezervoaru (R-01-A) kapaciteta 50 m3.
Rezervoar se puni tečnim CO2 iz automobil cisterne. Na rezervoaru je pored atmosferskog ugrađen i
električni isparivač za prevođenje određene količine TCO2 u gasovitu fazu. Ovaj gas se sakuplja u
gornjem delu rezervoara, gde se održava normalni pritisak od 13-15 bar.m. Pritisak se održava
automatski preko kontrolne opreme (mehanički regulator pritiska i kontaktni manometar PSH 001).
Ako prilikom potrošnje pritisak u skladišnom rezervoaru padne ispod vrednosti na koju je podešen
regulator pritiska (15 bar.m), otvara se regulator pritiska RPE i propušta se tečni CO2 kroz atmosferski
isparivač RMP. Nastala gasna faza se preko ventila W21 (koji je uvek otovren) vraća u parni prostor
rezervoara i podiže pritisak. Ukoliko je izuzimanje gasa toliko da kapacitet atmosferskog isparivača
nije dovoljan, što se detektuje daljim padom pritiska, pri dostizanju vrednosti pritiska od 12 bar.m
uključuju se elektrogrejači ugrađenog električnog isparivača EI-02-A za podizanje pritiska.
Elektrogrejači isparivača se isključuju na 14 bar.m, a kada se dostigne pritisak od 15 bar, zatvara se
ventil RPE.
Za signalizaciju visokog pritiska u instalaciji ugrađen je kontakntni manometar PSH 003 sa kontaktom
podešenim na vrednost pritiska od 16,5 bar. Pri porastu pritiska na ovu vrednost uključuje se zvučna i
svetlosna signalizacija.
Punjenje rezervoara se obavlja preko ventila W1 i priključka tečne faze A1, na koji se priključuje
fleksibilno crevo sa druge strane spojeno sa odgovarajućim priključkom na automobil cisterni. Na
priključak A2 se priključuje crevo gasne faze za izjednačavanje pritiska između automobil cisterne i
skladišnog rezevoara. Punjenje se obavlja pomću centrifugalne pumpe ugrađene na automobil cisterni.
Rezervoara je opremljen i mernim uređejima za merenje pritiska (PI), merenje nivoa (LI),
sigurnosnim ventilima za zaštitu rezervoara od prekomernog pritiska (S1), i potrebnom zapornom
armaturom i sponim cevovodima.
4.5.2.2 Tehničke karakteristike skladišnog rezervoara

Tehničke karakteristike rezervoara za skladištenje TCO2 su:
- radna zapremina 50625 lit.

- najveći dozvoljeni radni pritisak 17 bar.m
- masa praznog rezervoara 19000 kg
- najveća masa napunjenog rezervoara 78637 kg (CO2 na cca. 5 bar)
- izolacija vakuum-perlit
- spoljni prečnik 2840 mm
- visina 12572 mm
Sudovi pod pritiskom za TUD opremljen je priključcima za opremu:
- priključak za punjenje gasne faze
- priključak za punjenje tecne faze
- priključak za sigumosne ventile
- otvor (sa poklopcem) za ulaz čoveka
- priključak za manometar
- priključak za termometar
- kućište električnih grejača (kad se grejači ugrađuju u rezervoar)
- priključak za pražnjenje
- priključak za merenje nivoa
BEOGRAD
BEOGRAD
4.6 Potrošnja ugljendioksida za instalaciju za snižavanje pH vrednosti
4.6.1 Opis tehnološkog procesa i tehnički opis opreme za regulaciju pH vrednosti sirove vode
Potrošnja tečnog CO2 ide iz skladišnog rezervoara preko ventila tečne faze W9, preko koga se izuzima
tečni CO2.
Tečni CO2 se toplotno (Arrmaflex) izolovanim cevovodom Č.4580 φ33,7x2,6 mm vodi do objekta
pumpne stanice.
Instalacija u objektu stanice za regulaciju pH vrednosti sirove vode se sastoji od dva istovetna sistema
za doziranje i ubrizgavanje – NEUTRABOX uređaja sa pripadajućom opremom, od kojih je svaki
predviđen za po jedan cevovod sirove vode. Cevovodi su dimenzija Ø1500 mm, a proračunksi protok
kroz svaki cevovod je 3,09 m3/h. Stvarni protok kroz cevovode kada oba budu u radu će biti nešto
manji, kao i potrošnja CO2.
Za proračun se usvaja kapacitet potrošnje ugljendioksida po jednom cevovodu od 445 – 567 kg/h. Za
ove vrednosti je izvršeno dimenzionisanje opreme u celoj instalaciji.
Za obezbeđenje cirkulacije vode predviđeno je pumpno postrojenje sa tri centrifugalne pumpe radnih
karakteristika Qmin=285m3/h Hmin=2bar, od kojih su dve radne, za svaki cevovod i NEUTRABOX
po jedna, a treća pumpa je rezevrna
4.6.1.1 Namena instalacije

Namena instalacije je da omgući injektiranje ugljendioksida u cevovode sirove vode Ø1500 mm, na
takav način da se obezbedi dobro mešanje uz postizanje dobre regulacije pH vrednosti vode.
Instalacija se sastoji od pumpnog postrojenja za recirekulaciju vode, uređaja za doziranje i
injektiranje, kao i cevovoda za apsorpciju ostale potrebne zaporne, merne, regulacione i sigurnposne
armature.
4.6.1.2 Opšti opis opreme

U daljem tekstu biće opisan rad samo jednog sistema za regulaciju pH vrednosti, pošto su oni u
potpunosti isti.
Lokacija opreme za injektiranje

Ugljendioksid će se injektirati u cev DN 1500 sa sirovom vodom na izabranoj lokaciji 30 m pre
razdeonog okna, kao što je prikazano na crtežu Situacije objekta.
Tehnika injektiranja
Izabrana injekciona tehnologija osigurava potpuno rastvaranje i ravnomernu distribuciju CO2 u struji
sirove vode.
Mali deo sirove vode se obogaćuje sa CO2 u zatvorenoj pumpnoj petlji, koja se sastoji od statičkog
miksera i cevi za apsorpciju, a zatim se ponovo se vraća u glavni tok preko dve protivpritisne
mlaznice.
Sirova voda (oko 2,6 % ukupnog protoka) se usisava iz cevi DN 1500. Pumpe i injekciona oprema su
smeštene u poseban građevinski objekat kao što je prikazano grafičkom dokumentacijom.
Sa ovom tehnologijom može se injektirati gasoviti ili tečni CO2. Usvojen je sistem sa injektiranjem
tečnog CO2 koji ima ima prednost jer ne zahteva dodatnu energiju za isparavanje CO2.
Način upravljanja
BEOGRAD
BEOGRAD
Upravljanje se obavlja pomoću opreme koja je smeštena u NEUTRABOX uređaju.

Maseni protok CO2 će biti kontrolisan kontinualnim pneumatskim ventilom. Regulacioni ventil je
upravljan PID – kontrolerom. Kako se injektiranje CO2 može definisati kao „proporcionalan brzini
protoka vode” sa osnovnom dozom od 40 mg/l, PID – kontroler radi kao funkcija i protoka vode i pH
vrednosti. Ove vrednosti se dobijaju kao ulazni signal sa uređaja koje poseduje, ili će nabaviti
Investitor. Vrednost pH se meri nizvodno od uređaja, na odgovarajućem cevovodu ispred razdeonog
okna.
NAPOMENA: Projektom je predviđeno da se merenje pH vednosti obavlja na oba cevovoda zasebno
kao upravljačka veličina za svaki NEUTRABOX uređaj. Kako će se u prvoj fazi koristiti samo
jedan cevovod, upotrebiće se postojeći merač pH u razdeonom oknu. U drugoj fazi svakim sistemom
će se upravljati na osnovu signala o pH vrednosti iz pripadajućeg cevovoda (na mestu ispred
razdeonog okna)
Injektiranje CO2 je jedino moguće ukoliko postoji radna pumpa, koja snabdeva petlju i to pri stabilnim
protocima. To znači da pri svakom uključivanju sistema, mora postojati vremenska razlika (npr. 60s)
između startovanja pumpe i injektiranja CO2. Takođe, kada se pumpa zaustavlja, CO2 injektiranje
mora biti zaustavljeno ranije. Dovoljna vremenska razlika je 60 s. Za ovu svrhu se može iskoristiti
slobodan kontakt na komandnom ormanu NEUTRABOX uređaja.
Signal rada (kontakt) pumpe i signal za protok sa odgovarajućeg senzora protoka (FIT 001/002) su
dodatne informacije koje osiguravaju pravilan rad Messer Neutrabox kontrolnom panelu.
4.6.2 Osnovni elementi tehnološke opreme za injektiranje CO2 u pumpnu petlju sa statičkim
mikserom
4.6.2.1 Pumpna stanica

Pumpna stanica se sastoji od tri pumpe od kojih su dve radne (svaka za po jedan cevovod), a treća
pumpa je rezervna za obe linije. Pumpe su opremljene potrebnom opremom: sigurnosnim ventilima,
izolacionim ventilima i posebnim komandnim ormanom za pumpe.
Radna tačka min285 m3/h; pritisak min2,0 bar iznad pritiska u cevovodu sirove vode na mestu
injektiranja CO2.
Opis pumpne stanice CO2

Pumpna stanica CO2 smeštena je u objektu Pripreme, skladištenja i doziranja CO2. Osnovna namena
ove pumpne stanice je recirkulacija sirove vode sa ciljem injektiranja tečnog CO2 i njegovim
doziranjem u glavni tok sirove vode. Pumpa stanica se sastoji od tri pumpe, pri čemu su dve pumpe
radne a jedna rezervna za obe. Radne pumpe rade nezavisno jedna od druge i potrebno je da ostvare
zadate uslove rada definisane procesno – tehnološkim projektom:
- minimalni pritisak na mestu doziranja tečnog CO2 je za 2 bar veći od pritiska sirove vode u
cevovodu DN1500 koji na mestu injektiranja iznosi 14.665mVs
- minimalna količina sirove vode u recirkulaciji je 285m3/h
- minimalna dužina cevovoda nakon injektiranja tečnog CO2 iznosi 30m
- preporučena brzina strujanja u cevovodu nakon doziranja 2-3m/s
Pumpna stanica CO2 je smeštena na gornjoj koti objekta koja odgovara koti okolnog terena. Ispod
pumpne stanice je šaht u kome se nalaze dva postojeća cevovoda sirove vode DN1500 sa priključcima
za usis sa zasunom na kraju DN250 i diznama za injektiranje sirove vode obogaćene sa CO2. Obe
prostorije čine građevinski jednu celinu.

BEOGRAD
BEOGRAD
Pumpa sirovu vodu zahvata iz potisnog cevovoda pumpne stanice “Sava” DN1500 i potiskuje do
mesta injektiranja tečnog CO2. Nakon injektiranja sirova voda obogaćena sa CO2 prolazi kroz statički
mešač i prohromskim cevovodom, min dužine 30m, se vraća u tok sirove vode, tj cevovod DN1500.
Na usisnoj cevi pumpi predviđena je montaža izolacionog zasuna DN250PN10 i DN200/PN10 na
ručni pogon preko točka. Funkcija zasuna će biti da se pumpa izoluje sa strane usisnog zajedničkog
cevovoda.
Na svakoj potisnoj cevi pumpi predviđena je montaža nepovrane klapne DN200/PN10 u prirubičkom
izvođenju i izolacionog zasuna DN200/PN10 na ručni pogon preko točka. Funkcija nepovratne klapne
biće da spreči povratno strujanje vode kroz pumpu a zasuna će biti da se pumpa izoluje sa mreže.
Potisni čelični cevovodi pumpne stanice račvao bi se na dve grane. Jedan pravac cevovoda DN200
snabdevao bi jedan od cevovoda DN1500, dok bi drugi identičan pravac bio povezan sa drugim
cevovodom DN1500. Svaki od ova dva pravca cevovoda bio bi opremljn sa ručnom slavinom DN15,
PN16 kao priključkom za doziranje tečnog CO2, statičkim mešačem DN150 ručnim odzračnim
ventilom DN50,PN16 na najvišoj koti cevovoda, ručnim regulacionim ventilom DN150,PN10,
izolacioni ventil DN150,PN10 i diznama za injektiranje.
4.6.2.2 CO2 – kontrolni panel

Električni kontrolni panel, za kontrolu injektiranja tečnog CO2, u funkciji brzine proizvodnje vode i
pH u razdeonom oknu (I faza), odnosno nizvodnom cevovodu ispred razdeonog okna (u II fazi).
Specifikacija:
Pokazatelji stanja sa prednje strane ormana :
- pod naponom (bela indikatorska lampica)

- detekcija protoka (narandžasta indikatorska lampica)
- kontakt sa pumpom (bela indikatorska lampica)
- solenoidni ventil napojen (narandžasta indikatorska lampica)
- deo kabla od merača protoka (narandžasta indikatorska lampica)
- displej za merenu pH vrednost i protok sirove vode
- PID – kontroler sa displejem za kontrolni signal pneumatskog ventila i pozicijom
pneumatskog ventila
- selektor za automatsko ili manualno injektiranje CO2 ( dugme)
Ulazni signali:
Od Investitora do električnog ormara:
- snaga 230 VAC 50 Hz 1 ili 2 kW
- signal od korisnika (npr. isključenje pumpe)
- pH-vrednost u razdeonom oknu (4- 20 mA)
- protok sirove vode (4- 20 mA)
- kontakt sa pumpom (beznaponski kontakt)
Signal od senzora protoka: (kabl 7 x 0,5mm²)
Pozicija pneumatskog ventila (4-20 mA)
Izlazni signali:
Od električnog ormarića do Neutrabox-a
- strujom pokretani solenoidni ventil ( kabl 3 x 0,75 mm²)
- pneumatski ventil upravljan elektropneumatskim pozicionerom ( kabl 3 x 0,75 mm²)
BEOGRAD
BEOGRAD
- strujni grejači 200 W ( kabl 3 x 1,5 mm²)

- kontrola pozicije pneumatskog ventila (4-20 mA) ( kabl 3 x 0,75 mm²)
Na izlaznoj klemi (signali koji mogu da se proslede daljinski korisniku):

- pozicija pneumatskog ventila (4 – 20 mA)
- detekcija stanja protoka u pumpnoj petlji (beznaponski kontakt)
- deo kabla od merača protoka u pumpnoj petlji (beznaponski kontakt)
- uključivanje (beznaponski kontakt)
Komandni orman je potpuno montiraran i ožičen u ormariću, materijal poliester+ PE.
4.6.2.3 Netrabox uređaj -kontinualni
Neutrabox, uređaj za injektiranje kontinualno promenljivih količina tečnog CO2 u cev sa protočnom
vodom. Neutrabox je upravljan CO2 kontrolnim panelom (videti prethodna tačka).
Neutrabox, između ostalog, sadrži solenoidni ventil, pneumatski kontrolni ventil i sopstveni grejač. U
standardnom tipu Neutraboxa, sva električna oprema se napaja sa 230 VAC 50 Hz, koji dolazi sa
električnog kontrolnog panela. Upravljačkii signal za kontinualni pneumatski ventil je 4 – 20 mA.
Po želji, solenoidni ventil i pneumatski ventil se može napajati sa 24 VAC 50 Hz ili VDC verzija.
Ulaz:
- tečni CO2 ulaz : G½”F nerđajući čelik 316 L (Č.4574)
- vazduh pod pritiskom (ili CO2): G½” nerđajući čelik 316 L (Č.4574)
Izlaz:
- izlaz tečnog CO2 : G2” nerđajući čelik 316 L (Č.4574)
- sigurnosni ventil zbog nadpritiska sa izlaznim pritiskom Izlazna cev iz ovog ventila odvodi se
izvan zgrade.
Oprema je kompletno montirana na ramu koji se postavlja na konstrukciju spreman za priključenje na
instalaciju.
4.6.2.4 Senzor protoka

Senzor protoka, montiran na cev, uzvodno od mesta injektiranja CO2; priključak na cevovod G1/2”;
kabl 7 x 0,5mm², dužine 20m, po potrebi i duži.
Vrh senzora mora biti potpuno uronjen u medijum. U slučaju horizontalne cevi montirati jedinicu sa
strane. Ugradbena mera A=27 mm.
Da bi se onemogućilo ne funkcionisanje, mora biti ostvarena minimalna razdaljina između merača
protoka i krivina, ventila i sl. Minimalno 5× prečnik cevi uzvodno i 3× prečnik cevi nizvodno.
4.6.2.5 Statički mešač

Uređaj za intenzivno mešanje fluida. Sastoji se od cilindrične posude sa pregradama za turbulenciju.
Tehničke karakteristike su:
- Statički mešač DN150

- dužina cca1300mm
- pad pritiska 0.6 bar
- nerđajući čelik 1.4571(Č.4574)
- prirubnički spoj DN150 PN10

BEOGRAD
BEOGRAD
4.6.2.6 Merenje pritiska

U pumpnoj petlji se vrši merenje pritiska na 3 mesta:
- izlaz iz pumpne stanice (PI-03-A,D);
- posle statičkog miksera (PI-03-B,E);
- posle ručnog regulacionog ventila (PI-03-C,F).
4.6.2.7 Cevovod
Za kvalitetno mešanje potrebno je obezbediti dovoljnu dužinu cevovoda odgovarajućeg prečnika zbog
brzine strujanja smeše. Iza statičkog mešača predviđen je iz tog razloga cevovod za apsorpciju
dimenzija DN 200, ukupna dužina je veća od minimalno zahtevane - 22m, a vreme zadržavanja je
najmanje 10s. Materijal usisnog cevovoda je ugljenični čelik a materijal potisnih cevovoda nakon
pumpi je nerđajući čelik, zbog povećane otpornosti na koroziju.
4.6.2.8 Ručni regulacioni ventil

Na kraju petlje postavlja se ručni regulacioni ventil membranskog tipa, dimenzija DN150 NP10. Deo
ventila u kontaktu sa fluidom je obložen teflonskim ili drugim plastičnom oblogom otpornom na
koroziju. Ovo je neophodno da se kontroliše protok pumpe i da se održi povišeni pritisak koji ubrzava
rastvaranje. Ventil je tako izabran da ostvaruje potreban pad pritiska za rad pumpe u optimalnom
radnom režimu.
4.6.2.9 Protivpritisne mlaznice

Voda iz petlje se injektira u cevovod sirove vode pomoću dve mlaznice dimenzionisane da obezbede
efikasno mešanje sa sirovom vodom u cevi DN 1500. Gubitak pritiska na diznama je 0,7 bar iznad
pritiska u cevovodu sirove vode.
4.6.2.10 Merni instrumenti

- pH merenje kao ulazni parameter za upravljanje radom Neutraboxa.
- merenje protoka ukupne sirove vode, kao poremećajni parametar za upravljanje.
- merenje temperature sirove vode koja dolazi na tretman, kao kontrolni parametar; ako nije
moguće na nekom drugom mestu, onda u razdeonoj komori.
4.6.2.11 Delovi opreme za pumpnu petlju
Ispred i iza pumpi postavljeni su izolacioni ventili. Na najvišim delovima instalacije postavljeni su
odzračni ventili za ispuštanje vazduha i smeše. a na najnižim drenažni ventili da bi se bilo u stanju da
se izoluje i isprazni pumpna petlja. Na najvišem mestu u sistemima postavljeni su i odušno/sigurnosni
ventili koji imaju funkciju da ispuste gasove kako se ne bi stvorili čepovi.
4.6.2.12 CO2 detekcioni sistem za kontrolu vazduha

Za zaštitu osoblja koji se povremeno nalaze u prostorijama u kojima može doći do akumuliranja
ugljendioksida potrebno je ugraditi sistem za detekciju ugljendioksida.
Senzori se postavljaju na mestima pri dnu prostorije, gde je verovatno da može doći do povećane
koncentracije ugljendioksida, odnosno, do smanjenja koncentracije kiseonika, i to:
- u objektu stanice za regulaciju pH sa opremom za injektiranje i pumpama-komada2;

- u šahtu sa sirovom vodom gde se voda iz petlje vraća u glavni cevovod-komada1.
Kako su i stanica i šaht u istom objektu, na ulazu u objekat postavlja se svetlosna signalizacija koja
pokazuje da li ima opasnosti od povećane koncentracije CO2.
BEOGRAD
BEOGRAD
- u zgradi sa razdeonim oknom. Na ulazu i/ili na bezbednim mestima u razdeonom oknu

postaviće se signalen kutije sa zvučnom i svetlosnom signalizacijom za upozorenje na
opasnost.
4.7 Potrošnja ugljendioksida za instalaciju za neutralizaciju otpadnih voda
4.7.1.1 Isparavanje tečnog CO2 za potrošnju

Potrošnja gasa ide preko ventila tečne faze W8, preko koga se izuzima tečni CO2.
Tečni CO2 se cevovodom Č.4580 φ33,7x2,6 mm uvodi u električni isparivač gasa, kapaciteta
elektrogrejača 18 kW. Iz isparivača se gas cevovodom C4- φ33,7x2,6 mm odvodi ka redukcionoj
stanici. Na ovaj cevovod se postavlja kontaktni manometar PIS03, sigurnosni ventil potv= 24 bar.m i
kontaktni termometar TIS01 za kontrolu temperature pri podešavanju rada isparivača.
Regulacija rada isparivača izvodi se pomoću ugrađenog termostata i kontaktnog termometra TIS 01.
Termostatom se reguliše temperatura vodenog kupatila. Temperatura vode ne sme biti niža od +10oC,
a gornja temperatura se podešava u zavisnosti od temperature gasa iza dogrejača, ali ne više od 60 °C,
koja se očitava na termometru TI01. Kontaktni termometar uključuje i isključuje elektrogrejače kako
bi se temperatura održavala u zadatom opsegu. Rad isparivača potrebno je povremeno kontrolisati. U
zimskom periodu umesto vodom, isparivač napuniti odgovarajućim sredstvom protiv smrzavanja.
4.7.1.2 Redukcija pritiska u GSTCO2

Iz isparivača se gasoviti CO2 odvodi cevovodom izrađenim od Č.4580, dimanzija φ33,7x2,6 mm
redukcione grupe. Redukciona stanica se sastoji od dve paralelne linije (radna i rezervna) i obilaznim
vodom, sa sledećim elementima:
- dva redukciona ventilia PRV-01-01/02 kapaciteta 150 mN3/h pritska 12-16/8 bar
- 5 zapornih ventila DN25 NP40, ispred BLV-02-01/02, iza BLV-02-03/04 redukcionih ventila
i BLV-02-05 na obilaznom vodu,
- dva filtera DT-02-A/B ispred redukcionih ventila,
- kontaknti manometar PSH 003 za indikaciju signalizaciju visokog pritiska (16,5 bar.m) na
ispted redukcije,
- manometar za očitavanje pritiska iza redukcije PI-02-A,
- industrijski manometar za kontrolu temperature ½”, -20 do +80 °C, TI-01-A
- sigurnosi ventil na ulazu PSV01 po= 25 bar.m, sa rasteretnim ventilom ½”, SFV-01-01
- sigurnosi ventil na izlazu PSV02 po= 10 bar.m, sa rasteretnim ventilom ½”, SFV-01-02
Nakon izlaska iz redukcione stanice, gasna faza CO2 se odvodi magistralnim cevovodom ka
potrošačima. Granica redukcione stanice i isporuke i radova definisanim ovim projektom je jedan
metar izvan stanice gledano u smeru toka fluida. Magistralni cevovod se izgrađuje od Č.4580,
dimenzija Ø33,7x2,6 mm i obrađen je u glavnom tehnološko procesnom projektu „Postrojenje za
tretman otpadnih voda”
4.7.1.3 Razvodni cevovod u gasifikacionoj stanici

Razvodni cevovod je izrađen od cevi od nerđajućeg čelika Č.4580 dimenzija Φ33,7 x 2,6 mm.
Radiša Pavlović, dipl. ing.

BEOGRAD
BEOGRAD
5 TEHNIČKI PRORAČUN
5.1 Fizičko-hemijske osobine ugljendioksida
Hemijski znak CO2
❋ Molekulska masa 44.01 kg/kmol
❋ Gustina pri 1.033 bar 1.977 kg/m3
❋ Gasna konstanta 188.93 J/(kgK)
❋ Specifični toplotni kapacitet pri 20oC i 1.033 bar
- cp = 0.854 kJ/(kgK)
- cv = 0.649 kJ/(kgK)
❋ Odnos cp/cv 1.3
❋ Specifični toplotni kapacitet čvrstog CO2 na
temperaturi - 78.4oC cp = 1.34 kJ/(kgK)
❋ Specifični toplotni kapacitet tečnog CO2 na
temperaturi - 17.8 oC i 15.6 oC 2.26 i 2.76 kJ/(kgK)
❋ Viskoznost pri 0oC i 1.033 bar 138x10-6 Pas
❋ Temperatura ključanja pri 1.033 bar 194.71 K
❋ Temperatura trojne tačke 216.56 K
❋ Toplota isparavanja na temperaturi ključanja 548 kJ/kg
❋ Toplota topljenja 199 kJ/kg
❋ Gustina tečnog ugljendioksida 1180 kg/m3
❋ Gustina suvog leda 1540 kg/m3
❋ Kritične veličine stanja:
- temperatura 304.2 K
- pritisak 73.83 bar
- gustina 468 kg/m3
❋ Koeficijent provođenja toplote 1.43x10-2 W/(mK)
❋ Preporučena maksimalna koncentracija
za radne prostore 0.5%
Ugljendioksid je gas bez boje, mirisa, prijatno blago kiselog ukusa koji je oko 1.5 puta teži od
vazduha. Na normalnim uslovima prilično je inertan. Nije toksičan, ne gori niti potpomaže
sagorevanje. Ima osobinu da sublimiše.

BEOGRAD
BEOGRAD
5.2 Proračun kapaciteta
5.2.1 Podaci za dimenzionisanje potrošnje tečnog ugljendioksida za regulaciju pH vrednosti

Procenjena proizvodnja vode: Makiš I 2,06 m3/s sa linija A i B
Jezero 1,03 m3/s sa jedne linije
U principu, svaka proizvodna linija radi sa 80 – 120 % kapaciteta ili je
potpuno isključena.
Ukupni maksimalni protok = 3,09 m3/s.
Postoji i preliv u razdeonom oknu sa nepoznatim protokom.
Tražena vrednost pH=7,0
- Prosečna CO2 doza = 40 mg/l
- Procenjena maksimalna CO2 doza = 51 mg/l.
Brzina injektiranja CO2
Za trenutnu procenjenu proizvodnju vode od 3, 09 m/s tražena
količina injektiranja CO2 je:
3.09 m3/s x 3600 s/h x 0,051 kg CO2/m3 = 567 kg CO2/h
Mesečna potrošnja ugljen dioksida
Za trenutnu procenjenu proizvodnju vode od 3, 09 m/s prosečna
količina CO2 je:
3.09 m3/s x 3600 s/h x 0,040 kg CO2/m3 = 445 kg CO2/h
Buduća maksimalna količina ugljedioksida za injektiranje
Za buduću proizvodnju vode od 5,2 m3/s maksimalna količina CO2 je:
5,2 m3/s x 3600 s/h x 0,051 kg CO2/m3 = 954,72 kg CO2/h
Buduća prosečna količina ugljedioksida za injektiranje

Za buduću proizvodnju vode od 5,2 m3/s prosečna količina CO2 je:
Buduća prosečna količina ugljedioksida za injektiranje po jednom cevovodu

Za buduću proizvodnju vode od 2,6 m3/s prosečna količina CO2 je:
5.2.2 Podaci za dimenzionisanje potrošnje gasovitog ugljendioksida za neutralizaciju

otpadnih voda
Prema podacima davaoca tehnologije, proračunska maksimalna potrošnja ugljendioksida iznosi 240
kg/h.
5.2.3 Dimenzionisanje gasifikacione stanice ugljendioksida

Makismalna potrošnja tečnog CO2 za jedan Neutrabox uređaj: 567 kg/h

BEOGRAD
BEOGRAD
Ukupna maksimalna potrošnja CO2 za oba Neutrabox uređaja: 955 kg/h.

Maksimalna potrošnja gasovitog CO2 za neutralizaciju otpadnih voda: 240 kg/h
Potrošnja instrumentalnog CO2: usvojeno1 kg/h.
Ukupna potrošnja iznosi:
Q = 954+240+1 = 1195 kg/h = 608,4 mN3/h.
Za proračun se usvaja potrošnja od 1200 kg/h.
Ugljendioksid se skladišti u skladišnom rezervoaru kapaciteta 50 m3.
5.3 Trajanje jednog punjenja rezervoara ugljendioksida
Instalisan je vertikalni rezervoar kapaciteta 50.000 lit.
Gustina TCO2 na pritisku od 13 bar.m iznosi ρ = 1076,7 kg/m3, tako da najveća masa punjenja
rezervoara iznosi:
m = V x ρ = 0,9 x 50 x 1076,7 = 48.042,0 kg
Dnevna potrošnja CO2 pri maksimalnoj potrošnji iznosi 3000 kg/dan.
Trajanje potrošnje iz rezervoara iznosi:
48042
τ= = 40h pri maksimalnoj potrošnji na oba cevovoda i radu 24 h/dan.
1200
5.4 Kapacitet dodatnog isparivača za podizanje pritiska
Kapacitet dodatnog isparivača se određuje na osnovu količine gasne faze koju treba uneti u rezervoar
pri maksimalnom izuzimanju tečnog CO2 iz rezervoara pri potrošnji.
Maksimalno izuzimanje tečne faze CO2 iz skladišnog rezervoara iznosi 1200 kg/h.
Zbog pogonske sigurnosti za proračun se usvaja potrošnja od 1375 kg/h.
Brzina opadanja nivoa u rezervoaru, odnosno zapremina tečne faze CO2 koja istekne iz vertikalnog
rezervoara za 1 h iznosi:
G 1375
V= = = 1,268 m3/h, gde je
ρt 1084,5
ρt = 1084,5 kg/m3 - gustina tečnog CO2 na 12 bar.m
Dodatni isparivač se uključuje u rad kada pritisak u rezervoaru opadne na vrednost od 12 bar.m.
Količina gasne faze koju je potrebno proizvesti u dodatnom isparivaču iznosi:
g = V g ⋅ ρ g = 1,268 ⋅ 34,1 = 43,23 kg/h, gde je
ρg = 34,1 kg/m3 - gustina gasovitog CO2 na 12 bar.m
Količina gasovitog CO2 koji je potrebno dovesti u rezeroar na 12 bar.m iznosi:
Q = g ⋅ 22,4 / M = 43,23 ⋅ 22,4 / 44 = 22,01 mN3/h.
Za obezbeđenje dodatne količine gasne faze za podizanje pritiska predviđen je električni isparivač.
Potreban kapacitet elektrogrejača isparivača iznosi:

BEOGRAD
BEOGRAD
r ⋅ g 304,5 ⋅ 43,23
q= = = 3,66kW ,
3600 3600
gde je:
r = 304,5 kJ/kg – latentna toplota promene faze CO2 na 12 bar.m
g = 43,23 kg/h – potrebna količina pare CO2 za podizanje pritiska
q (kW) – potrebna snaga električnog grejača za podizanje pritiska
Za kontrolu izvodi se proračun i za različite vrednosti pritisaka:
p p G ro t V ro g g Q r q
bar.m bar.a kg/h kg/m3 m3/h kg/m3 kg Nm3/h kJ/kg kW
11.02 12.02 1375 1094.9 1.26 31.2 39.18 19.95 311.95 3.40
12 13 1375 1084.5 1.27 34.1 43.23 22.01 304.5 3.66
13.27 14.27 1375 1074.2 1.28 37 47.36 24.11 303 3.99
14.91 15.91 1375 1068.6 1.29 38.7 49.80 25.35 300.68 4.16
Usvaja se snaga elektrogrejača od 4,5 kW.
5.5 Određivanje kapaciteta isparivača za proizvodnju gasne faze CO2
Kapacitet isparivača za proizvodnju gasne faze za neutralizaciju otpadnih voda je određen potrošnjom
i iznosi 240 kg/h.
Zbog pogonske sigurnosti usvaja se potrošnja od 275 kg/h.
Proračun se izlaže tabelarno, za različite radne pritiske:
p p G r q
bar.m bar.a kg/h kJ/kg kW
11.02 12.02 275 311.95 23.83
12 13 275 304.5 23.26
13.27 14.27 275 303 23.15
15.81 16.81 275 293.67 22.43
18.67 19.67 275 284.03 21.70
Usvaja se snaga elektrogrejača od 24 kW.
5.6 Izbor pumpi za recirkulacijusirove vode i drenažne pumpe
5.6.1 Proračun pumpne stanice za recirkulaciju sirove vode

Ulazni podaci iz procesno-tehnološkog projekta:
- minimalni pritisak na mestu doziranja tečnog CO2 je za 2 bara veći od pritiska sirove vode
u cevovodu DN1500 koji iznosi 14.61mVs
- minimalna količina sirove vode u recirkulaciji je 285m3/h
- minimalna dužina cevovoda nakon injektiranja tečnog CO2 iznosi 30m
- preporučena brzina strujanja u cevovodu nakon doziranja 2-3m/s
- prosečna vrednost protoka gasne faze CO2 – 445 kgCO2/h
- maksimalna vrednost protoka gasne faze CO2 – 567 kgCO2/h

BEOGRAD
BEOGRAD
5.6.1.1 Hidraulička shema
5.6.1.2 Padovi pritiska u instalaciji
Proračun rađen za P-01-C
Pritisak u cevovodu sirove vode DN1500:

H preliva _ razde ln og _ okna = 83.95mnm
H ose _ cevovodaDN1500 = 69.285mnm
H [0 ] = H preliva _ razde ln og _ okna − H ose _ cevovodaDN1500 = 83.95 − 69.285 = 14.665m
Pritisak na usisu pumpe [1]:

H usisa _ pumpe = 73.85mnm
H ose _ cevovodaDN 1500 = 69.285mnm
∆H geo [1] = H usisa _ pumpe − H ose _ cevovodaDN 1500 = 73.85 − 69.285 = 4.57 m
2 2
L1.57 v1.57 L2.4 v2.4 7.8 1.57 2 2.48 2.4 2
∆H tr [1] = λ1.57 ⋅ ⋅ + λ2.4 ⋅ ⋅ = 0.027 ⋅ ⋅ + 0.029 ⋅ ⋅ = 0 .1 + 0 .1 = 0 .2 m
D1.57 2 ⋅ g D2.4 2 ⋅ g 0.26 2 ⋅ 9.81 0.21 2 ⋅ 9.81
v ⋅ D11 1.57 ⋅ 0.26

Re1.57 = = = 385094
ν 1.06 ⋅10 −6

BEOGRAD
BEOGRAD
4⋅Q 4 ⋅ 300 / 3600

v1.57 = 2
= = 1.57m / s
d11 ⋅ π 0.26 2 ⋅ π
0.25 0.25
 δ   1 
λ1.57 = 0.111 ⋅   = 0.111 ⋅   = 0.027
 D1.57   260 
v ⋅ D2.4 2.4 ⋅ 0.21
Re 2.4 = = = 475471
ν 1.06 ⋅10 −6
4⋅Q 4 ⋅ 300 / 3600
v 2.4 = 2
= = 2.4m / s
d 2.4 ⋅ π 0.212 ⋅ π
0.25 0.25
 δ   1 
λ2.4 = 0.111 ⋅   = 0.111 ⋅   = 0.029
 D2.4   210 
ξ1=0.5 prelaz iz cevovoda DN1500 u DN250
ξ2=2x0.12=0.24 zasun, DN250
ξ3=2x0.12=0.24 montažno-demontažna prirubnica, DN250
ξ4=2x0.12=0.24 koleno 900, R=1.5D, DN250
ξ5=0.15 T-račva, DN250/DN250
ξ6=1.30 T-račva, DN250/DN250
ξ7=1.30 T-račva, DN250/DN200
ξ8=0.12 koleno 900, R=1.5D, DN200
2 2
v1.57 v2.4 1.57 2 2 .4 2
∆H loc [1] = ξ1−7 ⋅ + ξ8 ⋅ = 3.97 ⋅ + 0.12 ⋅ = 0.5 + 0.035 = 0.54m
2⋅ g 2⋅ g 2 ⋅ 9.81 2 ⋅ 9.81
H [1] = H [0] − ∆H geo[1] − ∆H tr [1] − ∆H loc [1] = 14.665 − 4.57 − 0.2 − 0.54 = 9.355m
Pritisak ispred statičkog mešača [2]:
H statičtat _ mešače = 74.57 mnm
H ose _ usisa _ pumpe = 73.85mnm
∆H geo [2 ] = H statičtat _ mešače − H usisa _ pumpe = 74.57 − 73.85 = 0.72 m
L v2 9.78 2.4 2
∆H tr [2 ] = λ ⋅
⋅ = 0.019 ⋅ ⋅ = 0.26m
D 2⋅ g 0.21 2 ⋅ 9.81
v ⋅ D 2.4 ⋅ 0.21
Re = = = 475471
ν 1.06 ⋅10 −6
4 ⋅ Q 4 ⋅ 300 / 3600
v= 2 = = 2 .4
d ⋅π 0.212 ⋅ π
0.25 0.25
δ   0 .2 
λ = 0.111⋅   = 0.111 ⋅   = 0.019
D  210 
ξ1=0.15 difuzor DN200/DN150
ξ2=1 klapna DN200
ξ3=1.30 T-račva DN200/ DN200

BEOGRAD
BEOGRAD
ξ4=0.12 zasun DN200

ξ5=0.12 montažno-demontažna prirubnica DN200
ξ6=4x0.12=0.48 koleno 900, R=1.5D, DN200
ξ7=1.30 T-račva, DN200/ DN200
v2 2.4 2
∆H loc [2 ] = ξ ⋅ = 4.47 ⋅ = 1.31m
2⋅ g 2 ⋅ 9.81
H [2 ] = H [1] − ∆H geo[2] − ∆H tr [2 ] − ∆H loc [2 ] + ∆H pumpe = 9.355 − 0.72 − 0.26 − 1.31 + ∆H pumpe
H [2 ] = 7.065m + ∆H pumpe = 14.665 + 20 = 34.665m

Potrebni uslov u čvoru [2] da je pritisak za 2 bar veći od pritiska u cevovodu DN1500, pa je:
∆H pumpe = 34.665 − 7.065 = 27.6m
Usvajam horizontalnu jednostepenu centrifugalnu pumpu ∆H=28.5m, Q=300m3/h
H [2 ] = 9.355 − 0.72 − 0.26 − 1.31 + 28.5 = 35.565m
Pritisak ispred ručnog regulacionog ventila [3]:
H regulacionog _ ventila = 73.42mnm
H statičtat _ mešače = 74.575mnm
∆H geo [3] = H regulacionog _ ventila − H statičtat _ mešače = 73.42 − 74.575 = −1.155m
L v2 27 2.4 2
∆H tr [3] = λ ⋅ ⋅ = 0.019 ⋅ ⋅ = 0.72m
D 2⋅ g 0.21 2 ⋅ 9.81
0.25 0.25
δ   0 .2 
λ = 0.111⋅   = 0.111 ⋅   = 0.019
D  210 
ξ1=10x0.12=1.2 koleno 900, R=1.5D
v2 2.4 2
∆H loc [3] = ξ ⋅ = 1.2 ⋅ = 0.35m
2⋅ g 2 ⋅ 9.81
Pad napora na statičkom mešaču:
protok vode protok gasa [kg CO2/h]
[m3/h] 0 180 300 450 576
228 0.23 0.23 0.28 0.31 0.33
285 0.36 0.36 0.44 0.48 0.51
342 0.51 0.51 0.63 0.69 0.74
pad napora u bar
∆H statičtat _ mešače = 4.8m (Podatak Messer Tehnogas)
H [3] = H [2 ] − ∆H geo[3] − ∆H tr [3] − ∆H loc [3] − ∆H statičtat _ mešače = 35.565 + 1.155 − 0.72 − 0.35 − 4.8 = 30.85m

BEOGRAD
BEOGRAD
Pritisak iza ručnog regulacionog ventila [4]:

H ose _ cevovodaDN1500 = 69.285mnm
H regulacionog _ ventila = 73.42mnm
∆H geo [4 ] = H ose _ cevovodaDN1500 − H regulacionog _ ventila = 69.285 − 73.42 = −4.135m
L v2 8.10 2.4 2
∆H tr [4 ] = λ ⋅ ⋅ = 0.019 ⋅ ⋅ = 0.22m
D 2⋅ g 0.21 2 ⋅ 9.81
0.25 0.25
δ   0 .2 
λ = 0.111⋅   = 0.111 ⋅   = 0.019
D  210 
ξ1=3x0.12=0.36 koleno 900, R=1.5D
ξ2=0.1 konfuzor
ξ3=0.12 zasun
ξ4=0.12 montažno-demontažna prirubnica
v2 2.4 2
∆H loc [4 ] = ξ ⋅ = 0.7 ⋅ = 0.20m
2⋅ g 2 ⋅ 9.81
Pad napora na diznama:
∆H dizne = 6.5m (Podatak Messer Tehnogas)

H [4] = H [0 ] + ∆H geo[4 ] + ∆H tr [4 ] + ∆H loc [4] + ∆H dizna = 14.665 − 4.135 + 0.22 + 0.20 + 6.5 = 17.45m
Ukupni pad napora u sistemu:
∆H = ∆H geo + ∆H tr + ∆H loc = 0 + 0.2 + 0.26 + 0.72 + 0.22 + 0.54 + 1.31 + 0.35 + 0.2 + 4.8 + 6.5 + 13.4 = 28.5m
Izbor elektromotora:
ρ m ⋅ Q ⋅ H ⋅ g 1000 ⋅ 300 ⋅ 28.5 ⋅ 9.81
P= = = 28.65kW
1000 ⋅ η 3600 ⋅ 1000 ⋅ 0.813

BEOGRAD
BEOGRAD
5.6.1.3 Pritisci u čvorovoma i izbor ručnog regulacionog ventila

Karakteristike ručnog regulacionog ventila:

- tip membranski
- pogon preko točka
- ulazni pritisak 30.85 m
- izlazni pritisak 17.45 m
- Kv 259 m3/h
- dimenzija DN150, PN10
- protok 300 m3/h
- materijal obloge ventila otporan na ugljendiksid
- materijal membrane otporan na ugljendioksid
- materijal tela ventila sivi liv
Za regulaciju pritiska je predviđen membranski ventil sa ručnim upravljanjem pomoću točka. Kućište
ventila je sa prirubnicama i izrađeno je kao i poklopac ventila od sivog liva. Površine kućišta ventila
koje su u dodiru sa radnim fluidom su obložene materijalom otpornim na gasoviti ugljendioksid.
Membrana ventila je izrađena od materijala otpornog na habanje i ugljendioksid. Točak za rukovanje
je od sivog liva, vreteno od feritnog hromiranog čelika, čaura od mesinga. Ventil je sa slobodnim
prolazom radnog fluida duž celog poprečnog preseka posmatrano u potpuno otvorenom položaju. Radi
indikacije trenutne otvorenosti ventil poseduje indikator položaja.
Nazivni prečnik A(mm) C(mm) G(kg)

DN150PN10 420 416 72.5
5.6.1.4 Kriva sistema
5.6.1.5 Izbor pumpnog agregata

Izabrana pumpa je jednostepena horizontalna centrifugalna u sklopu sa motorom.
Karakteristike pumpe su:
- kapacitet 300 m3/h

- napor 28.5 m
- snaga 37 kW
- broj obrtaja 1475 min-1
- motor 3-fazni/50Hz/400V/IP55
- pritisak u kućištu 6 bar
- usis DN200/PN16
- potis DN150/PN16
- radni fluid sirova rečna voda – reka Sava
- masa pumpe 850kg

BEOGRAD
BEOGRAD
Provera pumpi na kavitacijski rad nije vršena jer će pumpe uvek biti potopljene a i kavitacijska rezerva
je za ovaj tip pumpi velika.
Predviđene pumpe su jednostepena centrifugalna sa horizontalnim kućištem, direktno spojene sa
motorom preko spojnice sa odstojnikom. Radno kolo pumpi je vrtložnog tipa sa podesivim habajućim
prstenovima. Vratilo je uležišteno parom kugličnih ležajeva koji se podmazuju uljem. Zaptivanje
vratila je mehaničkim zaptivačem. Kućište pumpi i habajući prstenovi su izrađeni od sivog liva, radno
kolo od nodularnog liva, rukavac vratila od specijalnog sitnozrnastog livenog gvožđa, a vratio od
nerđajućeg čelika. Kućište pumpi je opremljeno potrebnim priključcima za drenažu, kontrolu i
dolivanje ulja za podmazivanje ležajeva.

BEOGRAD
BEOGRAD
5.6.1.6 Armatura
Na usisnim cevima pumpi predviđena je montaža:
- izolacionog zasuna na pogon preko točka DN250, PN10
Na potisnim cevima pumpi predviđena je montaža:
- nepovratne klapne u prirubničkom izvođenju DN200, PN10
Uloga nepovratne klapne bila bi da spreči eventualno povratno strujanje kroz pumpu u slučaju da ona
ne radi. Otvaranje klapne vrši se strujanjem protočnog fluida, a zatvaranje dejstvom težine klapne i
dejstvom povratnog strujanja. Kućište klapne je izrađeno od sivog liva sa prirubnicama. Klapna,
poluga i poklopac su od sivog liva. Zaptivke od mekog materijala. Osovina klapne je izrađena od
nerđajućeg čelika. Klapna je izabrana za montažu u horizontalnom položaju.
Nazivni prečnik D(mm) D(mm) H(mm) Masa (kg)

DN200PN10 340 295 257 77.5
Uloga izolacionih zasuna DN250PN10 montiranih na usisnim cevovodima pumpne staice bila bi da
izoluje usisne cevovode pumpi DN200 od cevovoda sirove vode DN1500.
Uloga izolacionih zasuna DN200PN10 montiranih na potisnim granama svake od pumpe bila bi da se
izoluje pumpa prilikom demontaže pumpe ili nepovratnih klapni na potisnoj cevi pumpi.
Kućište zatvarača je sa prirubnicama. Pogon zatvarača je ručni preko točka. Telo zatvarača je od sivog
liva, vreteno od hromiranog čelika, navojna čaura od mesinga, zavrtnjevi od čelika, zaptivke mekog
materijala. Zasun je spolja i iznutra antikoroziono zaštićen.
Uloga izolacionog zasuna DN150,PN10, postavljenog nizvodno od mesta injektiranja CO2, je da se
omogući pražnjenje instalacije cevovoda. U tu svrhu se pored ovog izolacionog ventila postavljaju
odzračna i drenažna slavina za pražnjenje instalacije. Izolacioni zasun je postavljen tako da omogući
pražnjenje što je to moguće veće deonice potisnih cevovoda pumpi. Materijali zasuna u dodiru sa
radnim fluidom, sirovom vodom obogaćenom sa gasnim ugljendiksidom, potrebno je da budu otporni
na dejstvo radnog fluida.Dimenzije, mere i težine date su u tabeli.

BEOGRAD
BEOGRAD
.
5.6.1.7 Cevovodi
Usisni cevovod pumpne stanice je izrađeni od konstruktivnih bezšavnih cevi φ219.1x4,5 mm Č.0361
prema JUS standardu.
Potisni cevovodi pumpne stanice sa pripadajućim fitinzima su izrađeni od nerđajućeg čelika Č.4580.
Prečnici cevovoda su određeni prema brzinama iz zahteva za brzinama strujanja u granicama od 2-
3m/s. Cevi su bešavne, spojene međusobno zavarivanjem u zaštiti inertnih gasova. Sve oblici, mere i
težine prohromskih cevi definisane su JUS-om.
Za potisni cevovod usvojen je čelični prohromski cevovod φ219x6,3mm (DN200).
Određivanje potrebne debljine cevi potisnog cevovoda u pumpnoj stanici čiste vode:
Du ⋅ p
s= +c
σv
200 ⋅ν + p
k
Du ( mm ) - unutrašnji prečnik cevovoda
p ( bar ) - pritisak u cevovodu
σv ( kN/cm2 ) - granica tečenja materijala
k - koeficijent sigurnosti
c - dodatak na koroziju i odstupanje od propisane debljine zida
ν - koeficijent slabljenja zavarenog spoja
Za određivanje nominalne vrednosti kao spoljni prečnici usvojiće se vrednosti prema standardu.
Kao proračunski pritisak usvojiće se maksimalni pritisak koji se može javiti u cevovodima, a to je
pritisak koji odgovara nultom naporu pumpi (p=4bar).
Za proračunsku čvrstoću K usvojiće se najmanja vrednost zatezne čvrstoće predpostavljenog
materijala (230MPa=230N/mm2).
Za stepen sigurnosti za materijal kod koga nisu poznate granica razvlačenja i granica 0,2, usvaja se
vrednost 3,5.
Za koeficijent slabljenja se uzima vrednost 0,8 (za cevi sa propisanim kvalitetom bez ispitivanja pri
isporuci).

BEOGRAD
BEOGRAD
Za cevi od nerđajućeg čelika dodatak C2 za koroziju je jednak nuli. Vrednost dodataka C1 će se

pokriti zaokruživanjem proračunske deblljine na prvu veću satndardnu vrednost.
Du ⋅ p (210 − 2 ⋅ 2) ⋅ 4
s= +c = = 0.78mm
σv 23
200 ⋅ ⋅m + p 200 ⋅ ⋅ 0 .8 + 4
k 3 .5
Što zadovoljava standardnu usvojenu debljinu zida cevi.
Oblik i dimenzije prirubnica od nerđajućeg čelika prema DIN 2633-DN250PN10, DN200PN10 i
DN150PN10.
5.6.2 Proračun drenažne pumpne stanice

Uloga drenažne pumpne stanice je da svu procurnu vodu koja se javlja u okviru objekata Pripreme,
skladištenja i doziranja CO2 odvede u postojeći šaht atmosferske kanalizacije Makiš1 ( šaht br.33 –
Makiš1 ) . Najniža kota na kojoj se sve procurne vode skupljaju je kota dna drenažnog šahta u objektu
67.33 mnm. Voda se u pomenutom objektu gravitaciono sakuplja i odvodi do drenažnog šahta. Sabirni
drenažni šaht je u smešten u objekta Pripreme, skladištenja i doziranja CO2 na koti 68.18 mnm.
Hp ≥ Hs = ∆Hgeo + ∆Htr + ∆Hloc
Hp (m) – napor pumpe,
Hs (m) – napor sistema (instalacije),
∆Htr (m) – pad napora usled trenja u instalaciji,
∆Hloc (m) – pad napora usled lokalnih otpora u instalaciji,
∆Hgeo (m) – geodetska visina dizanja pumpe,
Geodetska visina:
Hgeo = Zmax - Zmin = 72.27-67.65 = 4.62 m, gde su:
Zmax – 72.27 mnm, kota preliva u šahtu br-33 Makiš1
Zmin – 67.65 mnm, min kota u crpilištu
Pad napora usled trenja:
 l  16
∆H tr =  λ  2
Q
 d 5  π 2 2g
  , gde su:
λ= 0.027 – koeficijent trenja u deonici cevovoda prečnika d , srednje apsolutne
hrapavosti 0.2 mm (za PE cevovod φ75x3.5mm), kapaciteta 4.8 l/s i srednju
temperaturu vode od 5oC,
l = cca 36 m – dužina cevovoda,
d = 0.068 m – unutrašnji prečnik deonice cevovoda,
Q = 4.8 l/s – kapacitet pumpe,
36 16
∆H tr = (0.027 5
) 2 0.0048 2 = 1.27 m
0.068 π 2 g
Pad napora usled lokalnih otpora:
Koeficijenti lokalnih otpora su:
ζ1 = 0,50 (DN50) – potisno koleno pumpe
ζ2 = 1,81 (DN50) – nepovratni ventil sa kuglom
ζ3 = 0,25 (DN50) – zasun
ζ4 = 1,18 (DN50) – račva DN50/DN65

BEOGRAD
BEOGRAD
ζ5 = 0.2 – koleno DN65, komada 2

ζ6 = 2 – izliv u drenažni šaht
∑ ζi=6.14
 Σζ  16
∆H pc =  4 i  ⋅ 2 ⋅ Q 2 = 0.54 m
 d  π ⋅ 2g
Ukupni pad napora u sistemu:
Hp ≥ Hs = ∆Hgeo + ∆Htr + ∆Hloc = 4.62+1.27+0.54 = 6.43m
Snaga motora pumpe:
ρ m ⋅ Q ⋅ H ⋅ g 1000 ⋅17.28 ⋅ 6.43 ⋅ 9.81
P= = = 1kW
1000 ⋅η 3600 ⋅ 1000 ⋅ 0.3
Izbor pumpnog agregata:
- tip utopna drenažna pumpa
- procenjeni kapacitet 17.28 m3/h (4.8 l/s)
- napor 6.43 m
- broj obrtaja 2865 min-1
- snaga 1.2 kW
- zaštita IP68
Drenažne pumpe su utopnog tipa, sastavljene od motora smeštenog u vodonepropusnoj kapsuli i
radnog kola. Uz pumpe se isporučuje postolje sa automatskom spojnicom, potisno koleno, delovi za
ugradnju u beton, nivovske sonde za uključenje i iskljulčenje pumpi sa pripadajućim kablovima
odgovarajuće dužine i držačima, elektroorman i napojni kabl odgovarajuće dužine.
Pumpe su opremljene automatskim sistemom za uključenje i isključenje na zadatim nivoima koji se
sastoji od nivovskih sondi niskog, visokog i prelivnog nivoa, signalnih kablova i upravljačkog ormana.
Način rada pumpne stanice:
Pumpnu stanicu sačinjavaju radna i rezervna pumpa, paralelno spregnute na zajednički potisni
cevovod. Pumpe naizmenično menjaju mesto u redosledu radna/rezervna čime se obezbeđuje
ravnomerno opterećenje-angažovanje oba agregata. U slučaju kvara radne, automatski startuje
rezervna pumpa uz odgovarajući signal.
Radna pumpa će se uključiti pri postizanju nivoa 67.95 mnm a isključiti na nivou 67.65mnm. U
incidentnom slučaju da se dotok u drenažni šaht poveća, rezervna pumpa se uključuje pri nivou 68.15
mnm i sa radnom radi u paralelnoj sprezi. Rezervna pumpa će se uključiti uz odgovarajući alarm.
Rezervna pumpa se isključuje pri dostizanju nivoa vode od 67.65 mnm. Merač nivoa i sonda štitiće
pumpe od rada na suvo tako što će pri dostizanju nivoa od 67.65 mnm automatski isključiti radnu
pumpu (ili obe ukoliko su u radu) i blokirati njihov dalji rad. Prelivni nivo je na koti 68.15mnm. U
slučaju pregrevanja motora pumpe će automatski da se isljuče preko termičkog senzora u statoru
motora.

BEOGRAD
BEOGRAD
5.6.3 Proračun cevovoda

Izvršiće se proračun cevovoda u gasifikacionoj stanici i magistralnog cevovoda, i to za sledeće
parametre gasa:
• radni pritisak: min/max 12-16 bar.m
• radni pritisak gasne faze CO2 posle redukcije: 8 bar.m
• proračunski protok
• tečne faze za snabdevanje opreme za regulaciju pH vrednosti: 954 kg/h = 486 Nm3/h
• tečne faze za jedan Neutrabox: 567 kg/h = 288,65 Nm3/h
• protok tečne/gasne faze za neutralizaciju otpadnih voda 120 Nm3/h
Pad pritiska nije računat, jer se potreban radni pritisak za potrošnju može podešavati preko redukcione
stanice i regulatora pritiska na mestu potrošnje.
Proračun cevovoda je prikazan na sledećim stranama.

BEOGRAD
BEOGRAD
5.6.3.1 Proračun cevovoda tečne faze ugljendioksida
PRORAČUNCEVOVODATEČNEFAZEODREZERVOARADOOBJEKTA
Oznaka Dimenzije Veličina
3
Q Nm /h 500 Proračunski protok
M kg/kmol 44 Molarna masa
Wd m/s 1 Dozvoljena brzina stujanja
3
rt kg/m 1052 Gustina tečne faze na radnimuslovima
ts K 240 Temperatura na radnimuslovima
ps bar 13 Radni pritisak (nadpritisak)
Protok tečnog gasa: M⋅ Q
Qs =
Qs kg/h 982,1429 Obrazac 224
.
kg/s 0,272817
Unutrašnji poprečni 4⋅ QS
du mm 18,16508 Obrazac presek
du =1000⋅
3600⋅π ⋅ ρt ⋅Wd
Usvaja se cev Dimenzije (mm) Materijal dus JUS

33,7 2,6 Č.4580 28,5
Stvarna veličina 2
Fs m 2
0,000638 Obrazac poprečnog preseka Fs =
(d us )
⋅10−3 ⋅π
4
Provera stvarne Qs zadovoljava

Ws =
Ws m/s 0,406516 Obrazac brzine strujanja Fs ⋅ ρ t ⋅ 3600
da
Potrebni podaci za proveru debljine zida cevi izložene unutra{njemili
spoljašnjempritisku JUSM.E2.260 za ds<200mmi ds/du <1.7
p bar 40 Proračunski pritisak
ds mm 33,7 Spoljašnji prečnik cilindričnog omotača
o
t C 20 Proračunska temperatura
2
K N/mm 180 Proračunska čvrstoća
S / 1,5 Stepen sigurnosti pri proračunskoj temperaturi
C1 mm 0,3 Dodatak za dozvoljeno odstupanje dimenzije materijala
C2 mm 0 Dodatak zbog smanjenja dimenzije lima korozijomi habanjem
s mm 2,6 Izvedena debljina zida cilindričnog omotača
V / 0,9 Koeficijent valjanosti zavarenog spoja
Obrazac Izra~unato Zadovoljava
ds ⋅ p
s= + C1 + C2
K
20⋅ ⋅V + p 0,912727 mm da
S

BEOGRAD
BEOGRAD
PRORAČUN CEVOVODA TEČNE FAZE DO NEUTRABOX-A

3
Q Nm /h 300 Zahtevani protok
3
rt kg/m 1052 Gustina tečne faze na radnim uslovima
ts K 240 Temperatura na radnim uslovima
Protok tečnog gasa: M ⋅Q
Qs =
Qs kg/h 589.2857 Obrazac 22.4
kg/s 0.16369
Unutrašnji poprečni 4 ⋅ QS
du mm 14.07061 Obrazac presek
du = 1000 ⋅
3600 ⋅ π ⋅ ρt ⋅Wd

33.7 2.6 Č.4580 28.5
Stvarna veličina 2
Fs m
2
0.000638 Obrazac poprečnog preseka Fs =
(d us )
⋅ 10 −3 ⋅ π
4

Ws =
Ws m/s 0.243909 Obrazac brzine strujanja Fs ⋅ ρ t ⋅ 3600
da
Potrebni podaci za proveru debljine zida cevi izložene unutra{njem ili
spoljašnjem pritisku JUS M.E2.260 za ds<200mm i ds/du <1.7
ds mm 33.7 Spoljašnji prečnik cilindričnog omotača
o
2
S / 1.5 Stepen sigurnosti pri proračunskoj temperaturi
C1 mm 0.3 Dodatak za dozvoljeno odstupanje dimenzije materijala
C2 mm 0 Dodatak zbog smanjenja dimenzije lima korozijom i habanjem
s mm 2.6 Izvedena debljina zida cilindričnog omotača
V / 0.9 Koeficijent valjanosti zavarenog spoja
ds ⋅ p
s= + C1 + C2
K
20 ⋅ ⋅ V + p 0.912727 mm da
S
PRORAČUNCEVOVODATEČNEFAZE ODREZERVOARADOISPARIVAČA
3
Q Nm /h 120 Zahtevani protok
3
rt kg/m 1052 Gustina tečne faze na radnimuslovima
ts K 240 Temperatura na radnimuslovima
Protok tečnog gasa: M⋅Q
Qs =
Qs kg/h 235.7143 Obrazac 224
.
kg/s 0.065476
Unutrašnji poprečni 4⋅ QS
du mm 8.899035 Obrazac presek
du =1000⋅
3600⋅π ⋅ ρt ⋅Wd

33.7 2.6 Č.4572 28.5
Stvarna veličina 2
Fs m
2
0.000638 Obrazac poprečnog preseka Fs =
(d us )
⋅10−3 ⋅ π
4

Ws =
Ws m/s 0.097564 Obrazac brzine strujanja Fs ⋅ ρ t ⋅ 3600
da
Potrebni podaci za proveru debljine zida cevi izložene unutra{njemili
spoljašnjempritisku JUS M.E2.260 za ds<200mmi ds/du <1.7
o
2
C2 mm 0 Dodatak zbog smanjenja dimenzije lima korozijomi habanjem
ds ⋅ p
s= + C1 + C2
K
20⋅ ⋅ V + p 0.912727 mm da
S

BEOGRAD
BEOGRAD
MAGISTRALNI CEVOVOD GASOVITOG UGLJENDIOKSIDA

3
Q0 Nm /h 120 Proračunski protok
M kg/kmol 44 Molekulska masa
Ts K 293 Radna temperatura
Tn K 273.15 Temperatura na normalnim uslovima
ps bar 8 Najmanji radni pritisak (nadpritisak); (pr=ps+1)
pn bar 1.013 Pritisak na normalnim uslovima
Redukovani protok gasa
3
Qs m /h 14.48821 pn Ts
3 Qs = ⋅ ⋅ Q0
m /s 0.004025 Obrazac pr Tn
Unutrašnji poprečni 4 ⋅ QS
du mm Obrazac presek
du = 1000 ⋅
22.62899 3600 ⋅ π ⋅ Wd
Usvaja se cev Dimenzije Materijal dus STANDARD

33.7 2.6 Č.4580 28.5
Stvarna veli~ina povr{ine popre~nog preseka
2 ( dus ⋅ 10 − 3 ) 2 ⋅ π
Fs m 0.000638 Obrazac Fs =
4
Provera stvarne brzine stujanja Zadovoljava
Qs
Ws m/s 6.308598 Obrazac Ws =
Fs ⋅ 3600 da
Potrebni podaci za proveru debljine zida cevi izložene unutrašnjem ili

spoljašnjem pritisku JUS M.E2.260 za ds<200mm i ds/du <1.7
0
2
C2 mm 0 Dodatak zbog smanjenja dimenzije lima korozijom i habanjem
Obrazac Rezultat Zadovoljava
ds ⋅ p
s= + C1 + C 2
K
20 ⋅ ⋅ V + p
S 0.685584 da
mm

BEOGRAD
BEOGRAD
6 NAČIN RADA POSTROJENJA

Izvor tečnog i gasovitog CO2 je stabilni rezervoar.
Za regulaciju pH vrednosti pomoću tečnog CO2 predviđena je oprema merenja, regulacije i
upravljanja smeštena u komandne ormane Neutrabox 1 i 2 (Isporuka Messer Tehnogas) . Na osnovu
merenja protoka na oba glavna toku sirove vode (cevovodi prečnika 1500mm) nakon pumpne stanice
sirove vode “Sava” i merenja pH vrednosti na ulaznim cevovodima DN1500 pre objekta Razdelnog
okna, pomoću pneumatskog ventila smeštenog u Neutrabox-u reguliše se potrebna količina tečnog
CO2 za ubacivanje u deo vode koji se uzima iz glavnog toka. Posle ubrizgavanja tečnog CO2 voda se
vraća u glavni cevovovd. Signali, srazmerni protoku, odnosno pH vrednosti su analogni ulazi
kontrolera, pri čemu je ukupni protok jedne linije sirove vode poremećajna veličina, a pH vrednost
veličina koja se posredno reguliše. Analogni izlaz kontrolera 4-20mA je ulazni signal elektro
pneumatskog pozicionera koji reguliše količinu pneumatskog vazduha u aktuatoru ventila i na taj način
količinu tečnog CO2 u opsegu od 0 do 100%. U programu kontrolera je definisana zavisnost pH
vrednosti vode u funkciji protoka tečnog CO2. Signal 4-20mA srazmeran temperaturi sirove vode
meren u pumpnoj stanici sirove vode “Sava” doveden kao analogni ulaz u kontroler ima funkciju
indikacije.
Kao ulazni signal kontrolera predviđen je signal 4-20mA od transmitera koji meri hod pneumatskog
ventila(hod vretena) čime se posredno dobija podatak o otvorenosti ventila.
Kao sigurnosna mera predviđen je odsečni ventil koji zatvara protok tečnog CO2, ako nema
minimalnog protoka sirove vode. Taster stopa, koji je digitalni ulaz kontrolera omogućava prekid
protoka tečnog CO2, 60 sekundi pre nego što se isključu recirkulacija sirove vode.
U slučaju opšteg stopa odsečni ventil trenutno zatvara cevovod tečnog CO2, pošto je bez napajanja u
zatvorenom stanju.
Puštanje motora pumpe u rad je pomoću uređaja za meko puštanje. Izlazna komanda upravljačkog dela
soft startera da je motor pumpe u radu je digitalni ulazni signal za kontroler regulacije pH vrednosti.
Kao kontrola rada pumpe za recirkulaciju vode, na potisu je predviđen senzor protoka. Granični
kontakt tehološki potrebnog protoka je digitalni ulaz kontrolera pH vrednosti. Uslovi da je motor
pumpe u ispravnom radu i da senzor protoka pokazuje tehnološki traženu vrednost aktiviraju tajmersko
kolo kontrolera pH vrednosti koje po isteku 60 sekundi startuje odsečni ventil i omogućava rad
regulacionog ventila protoka tečnog CO2.
Detekcija povećane koncentracije je pomoću uređaja za stalnu kontolu. Centalni uređaj je povezan sa
tri detektorska modula. Detekcija se vrši kod šahta i iznad instalacije regulacionog i odsečnog ventila
na obe linije, na mestima na kojima nije predviđeno curenje CO2 u normalnom radu, ali je moguće
usled kvara opreme. Pragovi alarma su podešeni prema standardu za MDK gasa CO2. Na objektu je
predviđena svetlosna signalizacija predalarma i alarma, pomoću rotirajućih svetiljki. Postoje
beznaponski kontakti predalarma i alarma koji se mogu iskoristitiza daljinskiu komandu po potrebama
korisnika instalacije.
Pumpe u šahtu za drenažu procurnih voda rade automatski u zavisnosti od nivoa vode u drenažnom
šahtu. Pumpama se može upravljati i ručno sa lokalnog elektroormana. Visok nivo vode u drenažnom
šahtu se i nezavisno meri, na osnovu čega se daje alarm upozorenja (obrađeno u elektrotehničkom delu
projekta). Rad pumpi u automatskom i ručnom režimu je praćen odgovarajućom signalizacijom na
lokalnim komandnim tablama i upravljačkom centru (drenažne pumpe):
- pumpa je u radu; svetlosni signal
- pumpa je u kvaru; svetlosni i zvučni signal
- pumpa je blokirana; svetlosni i zvučni signal
BEOGRAD
BEOGRAD
- visok nivo vode u drenažnom šahtu; zvučni i svetlosni signal

Radna pumpa će se uključiti pri postizanju nivoa 67.95 mnm a isključiti na nivou 67.65mnm. U
incidentnom slučaju da se dotok u drenažni šaht poveća, rezervna pumpa se uključuje pri nivou 68.15
mnm i sa radnom radi u paralelnoj sprezi. Rezervna pumpa će se uključiti uz odgovarajući alarm.
Rezervna pumpa se isključuje pri dostizanju nivoa vode od 67.65 mnm. Merač nivoa i sonda štitiće
pumpe od rada na suvo tako što će pri dostizanju nivoa od 67.65 mnm automatski isključiti radnu
pumpu (ili obe ukoliko su u radu) i blokirati njihov dalji rad. Prelivni nivo je na koti 68.15mnm. U
slučaju pregrevanja motora pumpe će automatski da se isljuče preko termičkog senzora u statoru
motora.

BEOGRAD
BEOGRAD
7 TRANSPORT OPREME
Transport opreme od proizvođača do objekta vršiće se standardnim prevoznim sredstvima. Sva oprema
treba da bude propisno zapakovana kako bi se izbegla eventualna oštećenja tokom transporta.
Pri transportu opreme treba se pridržavati važećih propisa o zaštiti i bezbednosti zdravlja na radu.
Na etaži pumpne stanice (kota 73.07mnm) transport pumpnog agregata sa motorom (cca 850kg) se rešava
pomoću viljuškara. Svi ostali elementi u okviru prostorije pumpne stanice su manje težine i pristupačni za
standardna transportna sredstva.
Transport i montažu skladišnog rezervoara ukupne težine praznog rezervoara od 19000 kg vršiti
viljuškarom i mobilnom dizalicom na mestu montaže.
Transport je omogućen pristupnom saobraćajnicom do ulaza u objekat koji je na istoj visinskoj koti kao i
okolni teren. Ulazna vrata u objekat su dovoljnih dimenzija za nesmetan pristup i unos opreme.
Komunikacija između nivo objekata je ostvarena preko otvora sa penjalicama na gornjoj etaži 73.07 mnm
i pomoćnog otvora sa poklopcem φ800 za unos opreme na donju etažu 68.18 mnm.

BEOGRAD
BEOGRAD
8 OPŠTI USLOVI
Opšti uslovi regulišu sve odnose i nedležnosti učesnika u izgradnji. Za većinu objekata se ne menjaju i
primenjuju se iz projekta u projekat uz manje izmene.
Zaključivanjem ugovora o izvođenju investicije izvođač usvaja sve tačke opštih i tehničkih uslova i
oni se tretiraju kao deo ugovora o izvođenju instalacije, a u svemu važe kako za izvođača, tako i za
investitora.
8.1 Opšti uslovi
1. Ustupanje izgradnje predmetnog investicionog objekta ima se izvršiti na osnovu važećeg zakona o
izgradnji objekata.
2. Ugovor za izvođenje predviđenih radova zaključiće se između investitora i izvođača, a na osnovu
ovog odobrenog projekta. Projekat je sastavni deo ugovora između investitora i izvođača.
3. Kao baza za podnošenje ponude, odnosno sklapanje ugovora služi ovaj odobreni projekat. Svi
ponuđači moraju dobiti projekat na uvid, kao i otkucani tekst predračuna bez cena, u koji će
ponuđači unositi cene. Svi primerci predračuna koji se daju ponuđačima moraju biti identični kako
bi svi ponuđači ponudili iste radove, u istim količinama i istog kvaliteta.
4. U ponudi moraju biti obuhvaćene cene za sav potreban materijal od govarajućeg kvaliteta;
uvozne carinske i druge troškove za uvoznu opremu; sav transport materijala, kako spoljni, tako i
unutrašnji na samom gradilištu; svi putni i transportni troškovi za radnu snagu; celokupan rad za
izvođenje instalacije uključujući pripremne i završne radove, odnosno ponude treba da obuhvate
sve troškove realizacije od strane komisije za tehnički prijem i pregled, tj. kolaudacije.
5. Radove će investitor ustupiti najpovoljnijem ponuđaču. Povoljnost ponude ocenjuje investitor
imajući u vidu ne samo ponuđenu cenu ponuđača, već i njegov poslovni ugled, tehničku
spremnost i zakonsku pogodnost za izvršenje ovih radova.
6. Ugovor o izvođenju smatra se zaključenim kada se stranke pismeno sporazumeju o izgradnji
ovog postrojenja i ceni izgradnje.
7. Ugovor o izvođenju mora da sadrži i sledeće:
rokove početka i završetka svih radova;
način naplate izvršenih radova;
kaznene odredbe;
garantni rok sa preciziranjem onoga što se izuzima iz garancije;
nadzor nad izvođenjem radova;
obavezu izvođača da radove izvodi prema odobrenom projektu i u skladu
sa važećim propisima, standardima, tehničkim uputstvima i normama.
8. U ugovoru sa izvođačem treba da bude naznačeno fizičko lice koje će rukovati radovima, a ima
zakonsko pravo na ovu funkciju. Isto tako, u ugovoru treba da bude naznačeno fizičko lice koje će na
gradilištu predstavljati nadzor i vršiti njegovu funkciju za sve radove na gradilištu, a koje ima zakonsko
pravo na tu funkciju.
9. Instalacije i postrojenje moraju se izvesti tako da u svemu odgovaraju ovom projektu i uslovima
proizvođača opreme, kao i u skladu sa važećim propisima i standardima. Svako odstupanje od projekta
dozvoljeno je samo uz prethodnu saglasnost projektanata, a sve izmene se moraju uneti u građevinski
dnevnik.

BEOGRAD
BEOGRAD
10. Izvođenju postrojenja ne srne se pristupiti bez građevinske dozvole dobijene od nadležnih organa.
Investitor je obavezan da izvođaču radova pre otpočinjanja istih obezbedi električnu energiju i
vodu.
11. Izvođač je dužan da blagovremeno i pre početka radova drugih izvođača koji prethode njegovim
radovima skrene pažnju investitoru na potrebne pripremne radove da bi ovi zajedno utvrdili
rokove u kojima se ti poslovi moraju završiti.
12. Izvođač ovog projekta dužan je da pre početka radova izađe na gradilište i na licu mesta
prekontroliše projekat i uporedi ga sa stvarnim stanjem na objektu ili da, ukoliko sam objekat nije
završen, uporedi projekat instalacije sa građevinskim projektom.
U slučaju nekih izmena na terenu i u objektu, ili ako utvrdi da postoji neslaganje između projekta
instalacije i građevinskog projekta, izvođač je dužan da sa dovoljnim obrazloženjem traži da
se projekat prilagodi postojećem stanju.
13. Izvođač je dužan:
da radove izvodi prema projektu;
da radove izvodi prema propisima, standardima, tehničkim normativima i
normama kvaliteta koji važe za izgradnju ove vrste objekata;
da blagovremeno preduzme mere za sigurnost objekta i radova, opreme,
uređaja i postrojenja, za bezbednost zaposlenih radnika, prolaznika, saobraćaja i
susednih objekata;
da preduzme mere zaštite čovekove životne i radne sredine;
da izvrši pravilnu organizaciju poslova u sporazumu sa ostalim izvo
đačima, kako bi što manje ometao izvođenje radova na objektu.
14. Garantni rok za kvalitet montažnih radova je rok predviđen zakonskim propisima, ukoliko u
ugovoru nije drugačije određeno. Za ugrađenu opremu važi garancija proizvođača. Garantni rok teče
od dana završenog tehničkog prijema izvedenih radova. Ukoliko se na zahtev proizvođača tehnički
prijem ne izvrši blagovremeno, garantni rok teče od isteka roka kada je prijem trebalo izvršiti.
15. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku, a prouzrokovan je isporukom lošeg
materijala ili nesolidnom izradom, dužan je izvođač da na prvi poziv investitora otkloni o svom
trošku, bez ikakvih naknada od strane investitora. Ako se izvođač radova ne odazove na prvi
poziv investitora, ovaj ima pravo da pozove drugog izvođača radi otklanjanja kvara, a troškovi u
tom slučaju u potpunosti padaju na teret izvođača radova.
16. Štetu prouzrokovanu višom silom (elementarne nepogode i si.) popravlja izvođač o svom trošku,
ali mu ovo daje pravo na produženje roka za završetak izgradnje. Dani u kojima vlada nevreme ne
računaju se u radne dane, a broj ovih dana uzima se iz građevinskog dnevnika.
17. Sav upotrebljeni materijal mora biti najnovije fabričke proizvodnje, dobrog kvaliteta i obrade.
Materijal ne srne da ima fabričkih grešaka i mora odgovaratipropisima (normama) za
fabrikaciju odgovarajućih materijala, odnosno jugoslovenskim standardima. Ugrađeni materijal
mora imati ateste po važećim propisima. Za ugrađivanje neispravnog, odnosno neodgovarajućeg
materijala, izvođač snosi svu odgovornost i snosiće sam troškove demontaže neispravnog
materijala i ponovne montaže ispravnog.
18. Ako nadzorni organ bude zahtevao ispitivanje nekog materijala, izvođač će ga podneti na
ispitivanje ovlašćenoj ustanovi, a troškove, ukoliko materijal odgovara, naplaćuje posebno kao
višak rada, s tim što ima pravo na sporazumno produženje roka.
Ukoliko uverenje dokaže da materijal ne odgovara standardima, on se odmah uklanja sa gradilišta,

BEOGRAD
BEOGRAD
a troškovi padaju na teret izvođača. Ako nije drugačije dogovoreno, sav materijal predviđen za
ugradnju mora biti nov, tj. neupotrebljavan.
19. Ukoliko investitor bude raspolagao nekim materijalom i ukoliko ga ustupi izvođaču u cilju
njegove ugradnje u postrojenje, izvođač je dužan da sav materijal pregleda i neispravan
odbaci. Ukoliko izvođač smatra da investitorov materijal nije propisanog kvaliteta, on će
odbiti da ga ugradi i to će konstatovati u građevinskom dnevniku. Ako nadzorni organ bude
izričito zahtevao da se ugradi neodgovarajući materijal, izvođač će ga ugraditi, ali tada ne
odgovara ni za njega, ni za posledice, a garancija se izuzima za taj deo instalacije, što se
konstatuje odgovarajućom dokumentacijom u pismenoj formi.
20. Ukoliko izvođač izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom predviđenim
ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje sistema samo u pogledu izvršenih
radova, kvaliteta materijala i kapaciteta pojedinih elemenata. Samovoljno menjanje projekta od
strane izvođača zabranjeno je. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat dovoljna je saglasnost
nadležnog organa. Ukoliko se ukaže potreba za većim izmenama projekta, onda je potrebno da
projektant preradi projekat i tako prerađeni projekat mora se uputiti ponovo na odobrenje
investitoru.
21. Izvođač je obavezan, ukoliko prilikom izvođenja radova primeti da je predloženo rešenje
tehnički neispravno, loše ili neusaglašeno sa građevinskim objektima ili drugim instalacijama, da o
tome odmah obavesti investitora i traži izmenu projekta. Takođe, ako izvođač radova utvrdi da se
usled greške u projektu ili usled pogrešnih uputstava investitora, tj. njegovog nadzornog organa
radovi izvode na štetu trajnosti, stabilnosti, funkcionalnosti i kvaliteta, odgovara sam za nastalu
štetu ako na ove činjenice ne upozori investitora.
22. Ako izvođač za vreme montaže primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju, koji
nisu obuhvaćeni u pogodbenom primeru, ili izmene koje imaju uticaj na učinak ili obim
postrojenja, dužan je da investitoru odmah podnese predračun za te naknadne radove ili izmene
postrojenja, odnosno instalacija. Izvođač će pristupiti izvođenju naknadnih radova ili izmena
postrojenja tek pošto mu investitor odobri predračun za te radove. Investitor mora dati odgovor na
dopunsku ponudu u roku od osam dana, u protivnom će se smatrati da ponuda nije usvojena.
23. U cenu montaže postrojenja, odnosno instalacije uračunati su (ukoliko to ugovor drugačije ne
defmiše): potpuna montaža instalacije, njeno ispitivanje, regulacija i puštanje u probni rad; obuka
radnika odmah po završetku montaže; naknada za montere, njihove pomoćnike i druga lica
neophodna pri ispitivanju, regulaciji i probnom pogonu.
24. Izvođač radova mora za pojedine stručne radove imati na gradilištu rukovodeće tehničko
osoblje koje ima zakonsko pravo za rukovanje takvim radovima. Svi radnici moraju imati
odgovarajuće kvalifikacije i stvarno stručno znanje potrebno za izvođenje radova na datoj vrsti
instalacije. Nadzorni organ ima pravo i dužnost da putem građevinskog dnevnika naredi izvođaču da
sa gradilišta odstrani nestručno osoblje.
25. Svi domaći proizvođači opreme, oruđa za rad i uređaja na mehanizovan pogon dužni su da
prilikom isporuke daju korisniku atest odgovarajuće stručne ustanove u skladu sa Zakonom o
zaštiti na radu ("Službeni glasnik RS", broj 42/91), odnosno donetim dopunama ("Službeni
glasnik RS", brojevi 53/93, 67/93. i 48/94).
26. Pri izvođenju radova izvođač mora voditi računa da se ne oštete okolni objekti, da se što
manje ošteti sam objekat na kome se izvode radovi i da se ne oštete druge, već izvedene
instalacije. Svaku učinjenu štetu, namerno ili zbog nedovoljne stručnosti, nemarnosti ili
neobazrivosti, izvođač je dužan da otkloni ili nadoknadi troškove za njeno otklanjanje.

BEOGRAD
BEOGRAD
27. Sve otpatke i smeće koje izvođač sa svojim radnicima pri izvođenju ovih radova načini,
dužan je da o svom trošku odnese sa gradilišta na mesto gde mu se odredi.
28. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu dužan je da preuzme sam izvođač u
svemu po važećim propisima.
29. Finansijske obaveze između investitora i izvođača međusobno se regulišu ugovorom u kome se
reguliše i način isplate.
30. Za vreme izvođenja radova izvođač je dužan da na gradilištu vodi građevinski dnevnik.
Vođenje građevinskog dnevnika vrši se u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini i načinu
vođenja knjige inspekcije i građevinskog dnevnika ("Službeni glasnik RS" broj
25/1997). U njemu moraju biti upisane sve promene i odstupanja od glavnog projekta.
Građevinski dnevnik overava nadzorni organ ipredstavnik izvođača.
31. Pored građevinskog dnevnika nadzorni organ investitora za svoj račun vodi građevinsku knjigu u
koju se evidentiraju svi izvedeni radovi. Građevinska knjiga služi kao osnov za sastavljanje situacije
za naplatu, kao i za trajno dokumentovanje obima izvedenih radova. Građevinska knjiga mora biti
zapečaćena i overena od strane investitora, a potpisuju je nadzorni organ i predstavnik izvođača.
32. Završeni objekat se ne srne upotrebljavati, odnosno stavljati u pogon pre nego što se izvrši
tehnički pregled radi pregleda radova izvedenih na objektu i njegove tehničke ispravnosti.
Tehnički pregled radova se vrši na osnovu zahteva koji mogu podneti izvođač ili investitor.
Tehnički pregled objekta, njegova primopredaja i konačni obračun vrši se shodno odredbama
Zakona o izgradnji objekata, odnosno Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog
pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole("Službeni glasnik RS", broj 58/1997).
33. Izvođač je dužan da po završetku radova izradi i preda investitora uputstvo za rukovanje
instalacijom. Ovo uputstvo se izrađuje u tri primerka, od kojih jedan mora biti zastakljen,
uramljen i postavljen na mesto dostupno rukovaocu gradilišta.
34. Izvođač je obavezan da uradi projekat izvedenog stanja u tri primerka i preda ga investitora.
Projekat izvedenog stanja mora biti urađen u skladu sa propisimanormativima za ovu vrstu
instalacija.
35. Ako izvođač utvrdi da radovi na izradi instalacije neće biti završeni u ugovorenom roku,
potrebno je da bar deset dana pre isteka roka podnese investitoru zahtev za produženje roka
sa obrazloženjem razloga koji su doveli do kašnjenja.
36. Ukoliko bi bilo izvedeno manje radova nego što je predmerom predviđeno i ugovorom
ugovoreno, izvođač ima pravo na obeštećenje. Visina i način ovoga moraju se predvideti,
odrediti i ugovoriti.
37. Tokom izvođenja radova investitor mora obezbediti lice koje će vrštiti stručni nadzor za
njegove potrebe. Ovo lice (nadzorni organ) mora ispunjavati uslove propisane Zakonom o
izgradnji objekata i posedovati odgovarajuće stručne kvalifikacije. Nadzorni organ vrsti u ime
investitora stručni nadzor nad izvođenjem radova,usklađuje dinamiku izvođenja radova i daje
potrebna uputstva izvođaču. On treba da usmeri radove na gradilištu na takav način da ne dođe
do nepotrebnih rušenja, izmena i si. Za uredno izvođenje radova nadzorni organ je direktno
odgovoran investitoru.
38. Za vreme nadzora sklapa se ugovor sa stručnim licem (projektantskom organizacijom), ili
investitor vrši nadzor preko svog organa. Ime nadzornog ograna saopštava se izvođaču
pismeno pre početka radova. Ugovor takođe precizira sumu do koje nadzorni organ ima pravo da
bez posebne saglasnosti investitora odobrava naknadne radove. Nadzorni organ overava
građevinsku knjigu, dnevnik, situaciju i druga službena dokumenta.

BEOGRAD
BEOGRAD
39. U ugovoru sa nadzornim organom investitor treba da predvidi način svog obeštećenja za slučaj
nastalih troškova zbog nepravilnog ili nesavesnog vršenja funkcije od strane nadzora.
40. Izvođač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njime komunicira putem
građevinskog dnevnika. Nalozi nadzornog organa telefonom iliusmeno predstavljaju obavezu
za izvođača tek kada se upišu u građevinski dnevnik. Nadzorni organ je obavezan da u obliku
rešenja odgovori na sve zahteve izvođača definisane u dnevniku, i to u roku od šest dana. U
protivnom nadzorni organ je odgovoran za produženje roka i nadoknadu štete nastale usled
zastoja.
41. Nakon završetka montažnih radova celokupno postrojenje se mora ispitati.
Ispitivanje vrši izvođač radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa.
42. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici koji moraju da sadrže:
predmet ispitivanja;
popis lica koja su vršila i prisustvovala ispitivanju;
datum i vreme ispitivanja;
okolnosti pod kojima je ispitivanje vršeno (temperatura, kiša, sneg i slično);
rezultati ispitivanja sa tačno dobijenim vrednostima;
zaključak u kome se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne;
- svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanje i koja su prisustvovala
ispitivanju.
43. Kao završetak radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o
završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku, odnosno pismeno
zatraži od investitora da se obavi tehnički pregled i prijem objekta od strane nadležne komisije.
44. Pre podnošenja zahteva nadležnom organu za izvršenje tehničkog prijema i dobijanja dozvole za
upotrebu, korisnik—investitor određuje stručna lica koja će izvrštiti interni tehnički pregled izvedenih
radova i o tome sačiniti izveštaj.
45. Petnaest dana pre završetka radova na objektu investitor sa izvođačem podnosi nadležnoj
građevinskoj inspekciji zahtev za obrazovanje komisije za tehnički pregled i prijem objekta, a
prema odgovarajućem pravilniku.
46. Tehnički pregled objekta, ili dela objekta, za čiju je izgradnju izdato odobrenje, mora otpočeti
najkasnije u roku od petnaest dana po prijemu zahteva. Sam tehnički pregled se obavlja u svemu
prema važećim zakonskim odredbama.
47. Za tehnički prijem izvođač odnosno investitor dužan je kompletirati i komisiji staviti na uvid
sledeću dokumentaciju:
odobrenja za gradnju sa saglasnostima nadležnih organa i ustanova (MUP,
PTT, vodoprivreda, energetika, zaštita na radu, protivpožarna zaštita, urbanisti itd.);
kompletnu investiciono-tehničku dokumentaciju (mašinsko-tehnološki,
građevinski i elektrotehnički projekat, radioničku dokumentaciju i si.) sa unetim
izmenama i dopunama;
ocenu ovlašćene stručne ustanove za izvođenje objekata sa aspekta zaštite
na radu i protivpožarne zaštite;
atestnu dokumentaciju ugrađenog materijala;
zapisnik o izvršenoj kontroli i prijemu konstrukcije pre montaže;
zapisnik, izveštaj o ispitivanju i rezultate ispitivanja;
BEOGRAD
BEOGRAD
ateste zavarivača;
dnevnik rada i građevinsku knjigu;
izveštaj o internom pregledu izvedenih radova;
uputstvo za puštanje u rad i održavanje sa šemama postrojenja.
48. Komisija za tehnički prijem objekta (postrojenja) dužna je pregledati svu navedenu dokumentaciju,
kao i sve izvedene radove. Po završenom pregledu komisija daje mišljenje da li su radovi izvedeni po
projektu, da li se objekat (postrojenje) može pustiti u rad i pod kojim uslovima. Sve troškove
komisije i troškove koji nastaju pri tehničkom pregledu i prijemu, kao i gorivo, mazivo, električnu
energiju, vodu, sirovine i ostalo, snosi investitor.
49. Nakon dobijanja dozvole za upotrebu od nadležnih organa, objekat se može pustiti u probni rad.
Odobrenja za upotrebu izdaje organ koji je izdao odobrenja za gradnju i koji je odredio komisiju
za tehički pregled.
50. Ukoliko puštanje u rad usledi posle ugovorenog roka, obrazuje se interna komisija koja će prema
zapisniku komisije za tehnički prijem izvrštiti ponovni pregled i ispitivanje svih izvedenih radova. O
ovom pregledu komisija sačinjava zapisnik i daje mišljenje o stanju objekta za puštanje u rad.
51. Investitor i izvođač radova, nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta, dužni su u zakonskom
roku izvrštiti primopredaju i konačan obračun svih izvedenih radova. Ugovorena vrednost
(cena) obavezna je za izvođača radova. Samo u slučaju nagle promene cena, tj. velikih tržišnih
poremećaja (za šta treba formirati preciznu dokumentaciju), može se isplatiti i viša cena.
52. Izvođač je obavezan da obezbedi merne i kontrolne instrumente za obavljanje tehničkog
pregleda i prijema, kao i potrebnu radnu snagu.
53. Izvođač radova je dužan da odmah o svom trošku otkloni sve nedostatke koje komisija za tehnički
pregled pronađe i navede ih u pismenoj formi, a koje su po predmetu ugovora obaveza za
izvođača.
54. Ako komisija bude zahtevala da se izvrše izmene u odnosu na projekat, ili da se obave neki radovi koji
nisu predmet ugovora, troškovi ovakvih radova padaju na teret investitora.
55. Radove iz prethodnog člana obavezan je da izvrši izvođač radova.
8.2 Tehnički Uslovi
1. Instalacija se mora izvesti tako da odgovara projektu, tehničkom opisu, predmeru i predračunu,
tehničkim i pogodbenim kao i posebnim uslovima i uputstvima.
2. Izvođač je dužan da blagovremeno i pre početka radova drugih izvođačai zanatlija koji predhode
njegovim radovima, skrene pažnju Investitoru na njihove pripremne radove, da bi svi zajedno utvrdili
rokove u kojima se ti poslovi moraju završiti.
3. Izvođač je dužan, ukoliko Ugovorom nije drugačije predviđeno, da svoje radove izvodi u dogovoru sa
Investitorom tako da njegovi radovi budu završeni do Ugovorom predviđenog roka.
4. Izvođač montažnih radova ne sme svojim radovima da ometa i zadržava druge izvođače radova koji
rade na istom objektu.
5. Pre početka montažnih radova podovi moraju biti gotovi do te mere da se po njima bez opasnosti može
gaziti i prevlačiti elementi opreme i materijal.
6. Krov i zidovi moraju u potpunosti biti gotovi da naknadni građevinski radovi ne bi oštetili postrojenja.
7. Materijal za izradu ove instalacije mora da bude najnovije fabričke proizvodnje, solidne konstrukcije i
obrade. Materijal ne sme da ima fabričkih grešaka i mora odgovarati propisima za fabrikaciju
BEOGRAD
BEOGRAD
odgovarajucih materijala - JUS propisima, ili ako ovi u toj oblasti ne postoje, GOST, DIN ili drugim
stranim propisima. Ugrađeni materijali moraju imati atest po važećim propisima.
8. Celokupna cevna mreža mora biti izvedena od prvoklasnih cevi koje su ispitane na odgovarajući
pritisak sa odgovarajućim medijumom. Uz cevi moraju biti isporučeni i odgovarajući atesti.
9. Cevovode treba tako postaviti da se mogu istezati odnosno skupljati bez štetnih posledica. Dilatacija
cevi ne sme dovesti do kidanja ili oštećenja elemenata koji nose cevovode, niti do oštećenja
građevinskih elemenata zgrade.
10. Svi pokretni oslonci cevovoda moraju biti solidno izvedeni tako da se cevovod može kretati na tim
mestima.
11. Proba postrojenja posle završenih radova izvodi se u cilju ispitivanja rada postrojenja, pravilnosti
održavanja, pravilnosti izvršenih radova u pogledu funkcionalnosti. Prilikom probe postrojenja mora se
utvrditi sledeće:
a) Potpuna zaptivenost svih elemenata i vodova.
b) Da svi merni instrumenti i armatura funkcionišu pravilno.
c) Da svi sigurnosni uređaji i instrumenti reaguju blagovremeno i pouzdano.
d) Da su postignuti svi pritisci i temperature predviđene proračunom.
12. lako je proba pokazala da sve dobro funkcioniše, može se pristupiti definitivnoj površinskoj zaštiti
(čišćenju i bojenju) postrojenja kao i ostalim završnim radovima.
13. Posle uspešno izvršene probe postrojenja, o čemu se mora sačiniti zapisnik između Izvođača radova i
Nadzornog organa, pristupiće se probnom pogonu.
14. Kvalitetni prijem postrojenja izvršiće se kad spoljna temperatura bude + 20 C.
15. Izvođač montažnih radova je obavezan da o svom trošku izradi plan stvarno izvršenih radova u tri
primerka i da ih preda Investitoru.
16. Izvođač montažnih radova je obavezan da se pored opštih uslova pridržava i posebnih uslova i
uputstava koji su sastavni deo ovog projekta.
17. Pri montaži, ispitivanju, puštanju u rad i radu obavezno se pridržavati uputstva za montažu i rukovanje
koje je izdao proizvođač opreme.
18. Pre početka radova Investitor je dužan da pribavi odobrenje o lokaciji objekta i odobrenje nadležnog
organa inspekcije rada o početku radova.
8.3 Pogodbeni uslovi
1. Na osnovu revidovanog i odobrenog projekta, Investitor zaključuje Ugovor sa preduzećem za izradu
ove instalacije.
2. U ceni koju ponuđač daje za realizaciju projekta sadržano je:
a) sav materijal, armatura, instrumenti, elementi i agregati odgovarajućih karakteristika i
kvaliteta;
b) celokupan spoljni i unutrašnji transport opreme;
c) svi putni troškovi i terenski dodaci za radnu snagu; d) celokupni radovi na montaži
postrojenja;
e) celokupni prethodni i završni radovi do puštanja postrojenja u rad;
f ) tehnički prijem odnosno kolaudacija;
3. Ovaj projekat služi Investitoru i Izvođaču kao osnova za sastav Ponude i Ugovora.

BEOGRAD
BEOGRAD
4. Ustupanje izvođenja ove instalacije izvršiće se licitacijom ili na osnovu podnetih pismenih ponuda
Investitoru.
5. Ugovorom postignuta suma je obavezna za izvođačko preduzeće. Samo u slučaju nagle promene cena
(obavezan je dokaz) može se isplatiti i viša cena ali uz uslov da je to predviđeno Ugovorom.
6. Pri izvođenju predmetnih radova Investitor i Izvođač radova dužni su da se pridržavaju u svemu
"Opštih uslova" za izvođenje građevinskih radova (SI. list SFRJ br 13/57).
7. Po završenoj izgradnji investicionog objekta, a pre početka njegovog korišćenja, izvršiće se tehničiti
pregled objekta prema članu 52, 53, 54 i 55 (SI. glasnik SR Srbije br. 25/73) odnosno odgovarajućem
propisu u republici u kojoj se objekat izvodi.
8. Građevinski dnevnik, građevinska knjiga i ostala tehnička dokumentcija kojom se potvrđuje
ispravnost i količina izvedenih radova na objektu, moraju biti potpisani od strane lica koje je kao
odgovorni rukovodilac radova rukovodilo izvođenjem radova i Nadzornog organa.
9. Povećanje pogođenje sume može nastati samo u slučaju da se ukaže potreba za naknadnim radovima
ili većom količinom radova. Povećanje pogođene sumemože se odobriti samo uz saglasnost
Nadzornog organa koji se ima u svemu pridržavati postojećih propisa koji regulišu ovu materiju.
10. Rok za završetak radova daje ponuđač radova u svojoj ponudi, pošto je to jedan od elemenata koji
utiču na odabiranje najpovoljnijeg ponuđača. Kasnije se taj rok precizira Ugovorom.
11. Ugovorom se preciziraju penali koje Izvođač treba da plati Investitoru u slučaju prekoračenja
ugovorenog roka.
12. Izvođač radova po ovom projektu dužan je, pre naručivanja materijala i pre početka radova, da izađe
na objekat i da na licu mesta prekontroliše projekat i sravni ga sa stvarnim stanjem.
13. U slučaju da su nastale neke izmene na terenu ili objektu, Izvođač radova može sa obrazloženjem da
traži dopunu ili izmenu projekta.
14. Izvođač radova može na osnovu svog iskustva i znanja da predloži izvesne izmene u projektu koje
imaju za cilj pojeftinjenje izrade ili racionalniji rad postrojenja. U slučaju usvojenih izmena Izvođač
preuzima odgovornost za prerađeni ili dopunjeni projekat.
15. Izvođač nije ovlašćen da samovoljno vrši izmene u projektu.
16. Rok garancije za solidnost izvedene instalacije, kvalitet materijala i ispravan rad je dve godine dana,
računajući od dana tehničkog prijema instalacije.
17. Ugovorom o ustupanju radova na izradi postrojenja mora tačno biti precizirano šta se izuzima iz
garancije.
18. Svaki kvar koji se dogodi na instalaciji u garantnom roku, a prouzrokovan je nesolidnom izradom,
dužan je Izvođač radova da na prvi poziv Investitora otkloni o svom trošku bez naknade od strane
Investitora.
19. Ako se Izvođač radova ne odazove na prvi poziv Investitora, ovaj ima pravo da pozove drugog
izvođača koji će otkloniti kvar. Troškovi. otklanjanja kvarža padaju u potpunosti na teret Izvođača
radova.
20. Izvođač radova snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje instalacije samo u pogledu izvršenih
montažnih radova i kvaliteta ugrađenog materijala, ako je postrojenje izvedeno u svemu po odobrenom
projektu i materijalom predviđenim ovim projektom.
21. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat,tj. takve izmene koje ga funkcionalno ne menjaju ili ne
zahtevaju znatnija povećanja investicije, dovoljna je samo saglasnost projektanta.

BEOGRAD
BEOGRAD
22. Ukoliko se ukaže potreba za većim izmenama projekta, onda se prerađeni projekat mora uputiti
ponovo na odobrenje revizionoj komisiji.
23. Izvođač radova na ovom postrojenju može vršiti montažu samo sa radnicima koji imaju odgovarajuće
kvalifikacije. Radnici zaposleni na ovom poslu moraju imati prakse na izvođenju ovakvih postrojenja.
24. Prilikom izvođenja radova na ovoj instalaciji Izvođač mora voditi računa da se ne oštete okolni objekti,
da se što manje prouzrokuju naknadni građevinski radovi i da se ne oštete druge instalacije koje su već
izvedene.
25. Svaku učinjenu štetu namerno, usled nedovoljne stručnosti ili usled nemarnosti odnosno neobazrivosti
u poslu, Izvođač je dužan da nadoknadi Investitoru, odnosno da popravi kvar.
26. Sve otpatke ili smeće koje je Izvođač sa svojim radnicima u toku izvođenja radova pričinio na objektu,
Izvođač je dužan da o svom trošku ukloni sa gradilišta na mesto koje mu bude određeno.
27. Izvođač radova je obavezan da preduzme sve potrebne mere bezbednosti za svoje radnike po
postojecim propisima.
28. Izvođač radova je dužan da vodi građevinski dnevnik. U ovaj dnevnik obavezno se upisuju sve
promene i odstupanja od glavnog projekta. Ovaj građevinski dnevnik overava Nadzorni organ koji
predstavlja Investitora.
29. Komisiju za tehnički pregled i prijem na zajednički zahtev određuje nadležni organ.
30. Sve troškove rada komisije i troškove koji nastaju iz tehničkog pregleda i prijema kao i gorivo,
mazivo, električna energija, voda, pomoćni materijal i sl. snosi Investitor.
31. Izvođač radova je obavezan da obezbedi merne i kontrolne instrumente za obavljanje tehničkog
pregleda i prijema, kao i potrebnu radnu snagu.
32. Izvođač radova je dužan da odmah o svom trošku, bez prava na nadoknadu od strane Investitora,
otkloni sve eventualne nedostatke, koje bi komisija pronašla, na radovima koji su predmet Ugovora.
33. Ako komisija bude zahtevala izmene u odnosu na projekat (iz opravdanih razloga) ili da se urade neki
radovi koji nisu bili predmet Ugovora, troškovi ovakvih radova padaju na teret Investitora.
34. Radove po predhodnom članu dužan je da izvrši Izvođač radova.
35. Način isplate pogođenih radova utvrđuje se Ugovorom između Investitora i Izvođača radova.
36. U zavisnosti od uslova Izvođač će se dogovoriti sa Investitorom o danu otpočinjanja radova. Dogovor
mora biti potpisan i overen od ovlašćenih predstavnika Izvođača radova i Investitora.
37. Investitor je obavezan da Izvođaču radova obezbedi prostoriju koja se može zaključavati za čuvanje
alata i sitnog materijala.
38. Izvođaču radova pre otpočinjanja samih radova Investitor je obavezan da obezbedi električnu energiju
i vodu.
39. Izvođač radova je dužan da korisniku da uputstvo o rukovanju instalacijom u dva primerka od kojih
jedan uramljen, zastakljen i postavljen na vidnom mestu.
Izvođač radova je obavezan da prilikom nabavke oruđa za rad i uređaja na mehanizovan pogon pribavi
i preda korisniku ateste za iste u saglasnosti sa Zakonom.

BEOGRAD
BEOGRAD
9 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU I ISPORUKU OPREME
9.1 Opšte
Namera ovih tehničkih uslova je da, zajedno sa ostalim delovima projekta, definiše minimum
tehničkih uslova za konstruisanje, izbor materijala, proizvodnju, tehničke karakteristike, proveru
kvaliteta i testiranje, tehničku dokumentaciju, pakovanje i transport opreme koja je predmet ovog
projekta, kao i isporuku rezervnih delova i specijalnog alata za montažu specificirane opreme.
9.2 Obim i granice isporuke
Obim i granice isporuke opreme su definisane ovim projektom, uključivo tehnički opis, tehničke
uslove za izradu i sporuku opreme, grafičkom dokumentacijom, kao i predmerom opreme.
9.3 Cevi
9.3.1 Materijal i oblik cevi
Čelične cevi treba da budu izrađene od konstruktivnog čelika i nerđajućeg čelika, uobičajene debljine
zida prema JUS standardu za oblike i mere bezšavnih cevi. Proizvođač treba da poseduje certifikate
ISO 29001, ISO 9001:2000, API Q1
Konstruktivni čelici odlikuju se negarantovanim hemijskim sastavom i garantovanim mehaničkim
osobinama zatezna čvrstoća, granica tečenja i izduženje. Karakteristike konstruktivnog čelika treba da
zadovolje tehničke uslove isporuke prema JUS EN10025,2003.
Nerđajući i hemijski postojani čelici su hromovi čelici koji sadrže do 26% hroma. Pored hroma, kao
osnovnog legirajućeg elementa, često imaju nikla, molibdena, bakra, titana i tantala. Titan i tantal se
dodaju radi sprečavanja međukristalne korozije. Zbog velikog sadržaja legirajućih elemanata ovi čelici
su vatrootporni, nemagnetni, vrlo žilavi i postojani na visokim temperaturama. Karakteristike
hromiranih čelika treba da zadovolje tehničke uslove isporuke prema JUS EN10083-1/2,2004.
Materijali za izradu cevi treba da budu u skladu sa navedenim domaćim standardima, ali mogu biti i u
skladu sa drugim priznatim svetskim standardima pod uslovom da oni propisuju jednak ili viši kvalitet
od gore navedenih domaćih standarda, i da takva izmena bude odobrena od strane Investitora.
Čelične cevi bez šava se izrađuju i isporučuju po standardu JUS C.B5.021 sa oblicima i merama po
standardu JUS C.B5.221.
Cevi se spajaju zavarivanjem. Na cevima su zavarene ravne čeličlne prirubnice i ravne čelične
prirubnice sa grlom za vezu sa armaturom. Mere prirubnica su usaglašene sa merama armaturnih
elemenata i cevovoda za koje se vezuju. Mehaničke osobine važe za materijal van zavara. Materijal
zavara mora da ima mehaničke osobine jednake ili kvalitetnije od materijala koji se zavaruje.
Mere i materijal izrade materijala su definisani u sledećoj tabeli:
DN spoljni prečnik/ standard/oznaka

debljina zida(mm) materijala
15 Ø16x1.8 JUS Č.4580
25 Ø33,7x2,6 JUS Č. 4580
150 Ø 159x4.5 JUS Č. 4580
200 Ø 219,1x6.3 JUS Č. 4580
50 Ø 76.1x2,9 JUS Č. 0361
200 Ø 219,1x6.3 JUS Č. 0361

BEOGRAD
BEOGRAD
250 Ø 273x6.3 JUS Č. 0361
9.3.2 Izrada cevi

Čelične cevi bez šava će se izrađivati u fabrici ili pogonu isporučioca cevi i to valjanjem i probijanjem,
toplim ili hladnim valjanjem, a po potrebi reduciranjem i/ili valjanjem.
Cevi i cevni elementi sa prirubničkim vezama će se uraditi u dužini kako je dato u predmeru i na
crtežima. Nije dozvoljeno da se cevi zahtevane dužine pre isporuke na gradilište sastavljaju iz komada
zavarivanjem obodnim sučeljenim spojem.
Cevi ispitane hidrauličkim pritiskom ne smeju pokazivati poroznost, odnosno pojave curenja ili
znojenja. Ispitivanje pritiskom se vrši pre nanošenja antikorozionih premaza.
Svaka cev mora da ima na jednom kraju utisnutu oznaku proizvođača i oznaku standarda prema kome
je izrađena.
Investitor ima pravo periodične fazne kontrole procesa izrade cevi.
9.3.3 Provera kvaliteta cevi
Proizvođač cevi će atestom dokazati minimalne vrednosti garantovanih osobina (hemijski sastav šarže,
mehaničke osobine cevi na sobnoj temperaturi, sposobnost savijanja zavarenog spoja i sposobnost
spljoštavanja) na osnovu tekućih rezultata ispitivanja fabričke kontrole. Osim pomenutog atesta
proizvođač cevi će izdati potvrdu kojom garantuje da isporučene cevi odgovaraju odredbama
ugovorenog standarda i da je svaka cev ispitana hidrauličkim pritiskom.
Investitor ima pravo provere kvaliteta cevi po principu slučajnog uzorka o trošku isporučioca opreme.
Prilikom isporuke, na svakoj cevi će se vršiti provera mera i geometrije (prečnik, debljine zid, zavara,
ovalnost), kontrola površine i ispitivanje hidrauličkim pritiskom. Ispitni pritisak će iznositi najmanje
1.5 puta nominalnog pritiska PN, ali ne više od 90% od zatezne čvrstoće, a vreme ispitivanja ne sme
biti kraće od 5 sekundi.
Ispitivanje varova na krajevima cevi vršiće se radiografski prema standardu JUS C.T3.040. Druge
metode ispitivanja se mogu ugovoriti sa proizvođačem cevi, pri čemu se mora precizirati metoda
ispitivanja, njen obim i način verifikacije ispitivanja, odnosno standard po kome će se ispitivanje
vršiti.
9.3.4 Pakovanje i tramsport cevi
Isporučilac cevi je dužan da obezbedi transport cevi od fabrike do mesta izrade cevnih elemenata
odnosno do mesta montaže.
Cevi će biti pažljivo upakovane (vezane zajedno) u fabrici.
Da bi se sprečilo pomeranje i oštećenje prilikom transporta, cevi moraju biti poduprete i fiksirane u
prevoznom sredstvu. Cevi sa zavarenim rebrima za ukrućenje se tokom transporta i privremenog
skladištenja ne smeju oslanjati na rebra.
9.3.5 Oslonci cevi
Cevovodi od konstruktivnog čelika DN200 predviđeno je da se oslanjaju na čelične profile smešten
unutar pumpne stanice za recirkulaciju sirove voda.
Cevi od nerđajućeg čelika DN15, DN25, DN125 i DN200 predviđeno je da se oslanjaju na čelične
oslonce, stim što će kontakt između oslonca i cevi biti izolovan gumom.
Oslonci od konstruktivnog čelika biće izrađeni od limova i profila a cevi će biti pričvršćene
obujmicama za oslonce (u svemu prema grafičkoj dokumentaciji). Oslonci i vijci za pričvršćenje će
BEOGRAD
BEOGRAD
biti toplocinkovani. Obujmice se izrađuju od čeličnih limova, a prema crtežima detalja. Obujmice su
antikoroziono zaštićene premazima, a zavrtnjevi, navrtke i podloške su pocinkovane, ili izrađeni od
nerđajućeg čelika.
9.4 Prirubnice i prirubnički materijal
Prirubnice su ravne i izrađene od čelika Č.0361 i Č.4580. Prirubnice se izrađuju od ugljeničnog čelika
po standardu JUS M.B6.011, odnosno JUS M.B6.180-182, ili sličnim priznatim standardima, sa
ravnom zaptivnom površinom po standardu JUS M.B6.008 i sa kvalitetom završne obrade kako je
definisano standardom JUS M.A1.021, ili slično. Prirubnice od prohromskog čelika su ravne čelične
prirubnice sa grlom prema DIN2632 za prečnike do DN200PN10, i obrađenim ivicama prema
DIN2559. Nazivni pritisci i priključne mere prirubnica moraju biti usaglašene sa nazivnim pritiscima i
merama opreme sa kojom ostvaruju prirubničke spojeve.
Zaptivanje prirubničkih spojeva treba ostvariti ravnim zaptivačima izrađenim od prirodne ili sintetičke
gume sa ojačanjem od čelične žice ili tkanine. Oblik i mere zaptivača moraju biti u skladu sa
standardom JUS M.C4.110, ili slično. Radni vek zaptivki u pogonu mora biti minimum 5 godina,
odnosno 15 godina kada su u magacinu. Sve ostale prirubničke zaptivke koje su u kontaktu sa tečnim
ili gasovitim ugljendiksidom moraju biti izrađene od materijala otpornog na pomenutu materiju.
Spojni materijal prirbničkih spojeva (zavrtnjevi sa šestougaonom glavom, šestougaone navrtke, i
podloške) moraju biti izrađeni od konstrukcionih ili poboljšanih čelika takvih karakteristika da napon
u zavrtnjevima izazvan maksimalnom aksijanom silom pri montaži (Fzm) ili u radu (Fzr) ne prelazi
vrednost od 1/3 napona na granici tečenja (σT). Prilikom određivanja sile u radu mora se uzeti u obzir
pritisak prilikom ispitivanja cevovoda. Mere zavrtnjeva moraju biti u skladu sa standardom JUS
M.B1.051 (normalna klasa izrade), a mere navrtki po standardu JUS M.B1.630 (navrtke srednje visine
i normalne klase izrade). Zavrtnjevi i navrtke moraju biti antikoroziono zaštićeni cinkovanjem ili
prevlačenjem na bazi kadijuma. Podloške za zavrtnjeve moraju biti elastične, za sprečavanje
samoodvrtanja.
9.5 Cevna armatura
Svaki element armature će biti konstruisan i proizveden u skladu sa JUS ili priznatim stranim
standardom odgovarajućeg kvaliteta. Ovaj zahtev se prvenstveno odnosi na nazivne prečnike i pritiske,
dimenzije i geometrijski oblik prirubnica, i dimenzije potrebnog prirubničkog spojnog i zaptivnog
materijala. Ukoliko je neki element koji se isporučuje po stranom standardu, dimenzije i oblik
njegovih prirubnica moraju biti usaglašene sa dimenzijama i merama kontraprirubnica, ili obrnuto.
Delovi armature koji su u kontaktu sa vodom ne smeju menjati svoje fizičke i hemijske osobine.
Materijali delova u kontaktu sa vodom će biti koroziono otporni. Unutrašnji antikorozioni premazi ne
smeju biti štetni po zdravlje ljudi. Isporučilac opreme će uz opremu dostaviti ateste kojima dokazuje
prethodno navedene zahteve.
Izbor materijala treba da bude prilagođen temperaturi vode kojoj su armataurni elementi izloženi,
kreće se između +20C i +300C.
Svi armaturni elementi, osim montažno-demontažnih prirubnica i gumenih kompenzatora, biće sa
livenim kućištem. Prirubnice zasuna, zatvarača i klapni za koje se zahteva da budu u prirubničkom
izvođenju, biće ravne i integralno livene zajedno sa kućištem. Dimenzije prirubnica moraju biti u
skladu sa dimenzijama kontraprirubnica za vezu sa cevovodom.
Svaki element armature će biti jasno označen sa slovima izlivenim u kućištu. Oznaka će definisati
osnovne karakteristike elementa, kao što su nazivni prečnik, nazivni pritisak, smer toka vode, i smer
zatvaranja i otvaranja. Na metalnim pločicama, koje će zavrtnjevima biti pričvršćene na telo
armataurnih elemenata, biće naznačeni ostali relevantni podaci kao što su ime proizvođača, oznaka
modela, serijski broj, godina proizvodnje i identifikacioni broj koji će definisati Investitor.

BEOGRAD
BEOGRAD
9.5.1 Zasuni
Zasuni predviđeni za ugradnju u objektu će se koristiti kao izolacioni zasuni. Promena položaja zasuna
je periodična i traje kratko. Strujanje kroz cevi na kojima su zatvarači montirani je jednosmerno (smer
toka vode je označen na priloženim crtežima), sa izuzetkom kratkih perioda kada je moguće strujanje u
obrnutom smeru..
Zasuni su montirani na horizontalnim i vertikalnim deonicama cevovoda.
Svi zasuni će biti sa punim protočnim presekom, sa kratkim kućištem u prirubničkom izvođenju i
ručnim pogonom preko točka i aksijalno nepomičnog vretena. Prirubnice će biti integralno livene sa
kućištem, biće kružnog oblika i koncentrične sa podužom osom protočnog preseka zasuna. Ukoliko
prirubnice zasuna zadovoljavaju zahteve primenjenog standarda o minimalnoj debljini i paralelnosti
površina, onda zadnja strana-naličje prirubnica ne mora da bude mašinski obrađeno. U suprotnom,
primeniće se mašinska obrada na mestima naleganja navrtki zavrtnjeva za vezu sa kontra
prirubnicama. Obrada može da se izvede lokalno ili po celom obimu podeonog kruga.
Dimenzije kućišta zatvarača i tolerancije dimenzija treba da budu u skladu sa odobrenim standardom
konstrukcije. Prečnik protočnog preseka treba da bude jednak ili veći nominalnom prepniku zasuna, ali
ne nužno računajući i debljinu unutrašnjeg antikorozionog premaza.
Zaporno telo zasuna može biti od punog materijala ili šuplje konstrukcije.Vođice zapornog tela moraju
da omoguće njegovo ravnomerno kretanje, da prime sile pritiska i obezbede pravovremeni kontakt
između zapornog tela zaptivne površine kućišta. Zaptivna površina kućišta treba da bude kružnog
oblika i tako konstruisana da omogući samo ispiranje nataloženog materijala.
Kućište, poklopac i zaporno telo zasuna treba da budu izrađeni od daktilnog liva a vreteno od
nerđajućeg čelika. Minimalna debljina kućišta i poklopca zasuna treba da budu u skladu sa odobrenim
standardom konstrukcije, uključivo i dodatak za koroziju. Zavrtnjevi u kontaktu sa transportovanim
fluidu moraju biti izrađeni od nerđajućeg čelika, a ostali zavrtnjevi moraju biti pocinkovani ili sa
prevlakom od kadijuma. Zavrtnjevi treba da budu sa šestougaonom glavom, standarnih dimenzija.
Završna obrada zavrtnjeva za vezu strukturnih delova mora biti u skladu sa primenjenim standardom.
Vreteno zasuna mora biti dimenzionisano taka do izdrži bez trajnih distorzija sve napone kojima može
biti izloženo u pogonu. Minimalni prečnik vretena mora biti baziran na minimalnoj vrednosti zatezne
čvrstoće izabranog materijala kako je definisano u primenjenom standardu. Navoj vretena mora biti
takve dužine da omogući podizanje zapornog tela u položaj koji ne vrši opstrukciju protočnog preseka.
Navoj vretena i čaure vretena moraju biti takvog kvaliteta da omoguće mirno i ravno kretanje u oba
pravca.
Način zaptivanja vretena je opcionalan, ali primenjeni sistem mora da ostvari vodonepropusnost pri
ispitivanju probnim pritiskom kako je definisano primenjenim standardom. Ukoliko se primeni način
zaptivanja pomoću pletenica, onda završna obrada treba da omogući paralelnost i upravost površina
zaptivne čaure u odnosu na osu vretena ( u okvirima tolerancije iskošenja vretena), a dimenzije čaure
treba da omoguće postavljanje većeg broja pletenica kako bi se sprečilo procurivanje. Pletenice treba
da budu od odobrenog materijala sa atestom o dozvoli za upotrebu u industriji prerade vode za piće.
Zasunima se upravlja ručno, preko točka.
Točak zasuna može da bude izrađen od livenog gvožđa, i na njemu treba da budu izliveni oznaka
otvoreno/zatvoreno i strelica za označavanje pravca otvaranja (suprotno od kretanja kazaljke na satu) i
zatvaranja.
Spoljne i unutrašnje površine kućišta zasuna će biti antikoroziono zaštićene na bazi epoksida. Premazi
će biti naneti na sve metalne površine osim na onima koje su mašinski obrađene ili na kojima naležu
ležaji. Sastav i debljina nanosa premaznih sredstava biće u skladu sa primenjenim standardom koji
odobrava Investitor.
BEOGRAD
BEOGRAD
Konstrukcija sedišta zapornog tela treba da obezbedi vodonepropusnost između kontaktnih površina
kada je zasun izložen ispitnom pritisku i pod normalnim radnim uslovima tokom radnog veka zasuna.
Zasuni treba da budu sa zaptivanjem guma na metal, sa elastičnom zaptivnom površinom koja može
biti ugrađena na zapornom telu ili kućištu.
Materijal, dimenzije, izrada, završna obrada i način pričvršćenja zaptivnih prstenova moraju da budu u
skladu sa odobrenim standardom izrade.
9.5.2 Ručni regulacioni ventil
Ručni regulacioni ventil će biti sa punim protočnim presekom, membranskog tipa, sa kratkim kućištem
u prirubničkom izvođenju i ručnim pogonom preko točka, sa aksijalno pomičnim vretenom. Obzirom
da su unutrašnje površine ventila u dodiru sa radnim fluidom koji predstavlja mešavinu sirove rečne
vode i gasovitog ugljendioksida potrebno je da unutrašnjost ventila bude obložena materijom
otpornom na ovakav radni fluid ili da bude izrađen od materijala sa hemijskom otpornošću na CO2.
Membrana ventila takođe treba da bude izrađena od postojanog materijala pri uticaju ovakvog radnog
fluida. Svi ovi materijali treba da poseduju dokaze za upotrebu u pitkoj vodi.
9.5.3 Nepovratne klapne
Nepovratne klapne treba da budu takve konstrukcije da onemoguće povratno strujanje zatvarajući se
automatski posle isključenja pumpi pod dejstvom sopstvene težine i povratnog strujanja. Konstrukcija
klapne mora biti takva da pod dejstvom pritiska ne dođe do deformacije kućišta, poklopca na
revizionom osloncu i zapornog tela, ili sedišta na koje zaporno telo naleže.
Nepovratne klapne su sa diskom, DN200PN10, sa telom u prirubničkom izvođenju. Ugradbene
mereodgovaraju JUS.M.C5.005 a priključne mere prema JUS.M.B6.011
9.5.4 Montažno-demontažne prirubnice
Montažno-demontažne prirubnice (MDP) se isporučuju uz elemenata armature koja je predviđena
ovim projektom. MDP treba da budu krute konstrukcije, kratkim telom sa prirubnicama, i treba da
omoguće kompenzovanje aksijanih odstupanja u montaži cevovoda u iznosu 25mm÷30mm.
MDP se sastoji od višedelnog kućišta sa prirubnicama, uključivo i zaptivnu prirubnicu, gumenih
zaptivnih prstenova i veznih zavrtnjeva, podloški i navrtki. Kućište MDP je izraćeno od konsrukcionog
čelika. Unutrašnji deo kućišta po kome klizi zaptivač mora biti sa finom završnom obradom.
Zaptivnivni prsten je izrađen od prirodne gume otporne na permanentnu kompresiju. Zaptivni prsten
mora da obezbedi apsolutnu vodonepropusnost. MDP će biti potpuno antikoroziono zaštićena spolja i
iznutra na bazi epoksi premaza. Zavrtnjevi, navrtke i podloške će biti izrađeni od pocinkovanog čelika.
Prirubnice MDP moraju biti usaglašene sa kontraprirubnicama za koje se vezuju.
Montažno-demontažne prirubnice DN150PN10 treba da bude izrađen od nerđajućeg čeličnog liva
otpornog na dejstvo mešavine rečne vode i gasnog ugljendioksida. Zaptivni materijal mora biti otporan
na ovaj radni fluid.
Montažno-demontažne prirubnice su dimenzija DN250PN10, DN200PN10, i DN150PN10. Priključne
mere prirubnice prema JUSM.B6.011.
9.6 Pumpe
Isporučilac opreme treba da isporuči tri centrifugalne pumpe za suvu instalaciju u pumpnoj stanici za
recirkulaciju sirove vode, dve drenažne utopne pumpe za instalaciju u mokrom za pražnjenje
drenažnih procurnih voda (isporučuju se sa oslonom stopom, automatskom spojnicom, potisnim
kolenom, vođicom, lancem, elementima za ugradnju u beton i ostalom elektro opremom kao i
nivovske sonde (plovci) za uključenje i isključenje pumpe i plovak za alarm visokog nivoa.).
Pumpe u pumpnoj stanici tehnoloških otpadnih voda su sledećih karakteristika:
BEOGRAD
BEOGRAD
- kapacitet Q=300 m3/h

- napor H=28.5m
- broj obrtaja motora n=1450min-1
- snaga motora P=37 kW
Drenažne utopne pumpe sledećih karakteristika:
- kapacitet Q=4.8 l/s
- napor H=6.43m
- broj obrtaja motora n=2865min-1
- snaga motora P=1.2 kW
- dužina napojnog gumiranog kabla 5.0m
Pumpe će isporučiti u kompletu sa elektromotorima i spojnicama na oslonoj ploči, komplet sa
elementima za vezu sa betonom, i svim instrumentima i priključnicama neophodnim za dobar i
bezbedan rad.
Sa pumpama će se isporučiti i sledeća dokumentacija:
- Merna skica pumpe sa definisanim opterećenima vezanim za definisanje temelja pumpi
- Poprečni preseci sa listom delova i primenjenim materijalom
- Radionički crteži detalja u meri potrebnoj za održavanje opreme
- Listu tehničkih podataka ( po standardu proizvođača )
- Dijagrame performansi za pumpe i motore
- Dijagram ožičenja i kontrolno logički dijagram
- Procedure za ispitivanje i testove
- Sertifikate materijala
- Sertifikovane izveštaje o kontroli materijala
- Sertifikovane testove performansi za pumpe i motore
- Upustvo za montažu, pogon i održavanje
- Upustvo za prvo puštanje u pogon
- Ostalo što nije gore potrebno navedeno, ali je neophodno za kvalitetno izvođenje opreme i
pripadajućih radova i/ili usluga.
Isporučilac pumpi će biti odgovoran za konstrukciju, materijal , izradu, kontrolu i ispitivanje,
pakovanje, isporuku, dokumentaciju i karakteristike koje su specificirane ovim projektom. Pumpe i
motori treba da budu tako konstruisani da izdrže duge periode kontinualnog rada sa minimalnim
održavanjem za predviđeni životni vek postrojenja od min. 20 godina. Pumpe će biti takve
konstrukcije da u celoj svojoj predviđenoj radnoj oblasti ne dolazi do pojave kavitacije i štetnih
vibracija, ukljućujući i deo radne oblasti između min. radnog i nultog kapaciteta. Komponente pumpi
će biti tako konstruisane da mogu da izdrže opterećenja koja se javljaju tokom prelaznih pojava, kao
što su oscilacije pritiska i temperature, napona i frekvence, kao i da izdrže sile koje se mogu javiti pri
opterećenju u suprotnom smeru tokom ispada pumpi sa mreže, pri brzini obrtanja do 125% od
nominalne. Postolje pumpi i motora će biti konstruisano za vezu sa temeljima tako da izdrži silu tri
puta veću od sile izazvane pritiskom na nultom kapacitetu, i to bez prihvatanja dela sila na usisni ili
potisni cevovod. Svi rotirajući delovi pumpnog agregata moraju pre sklapanja da budu dinamički
balansirani da bi se sprečile pojave vibracija i njihovo prenošenje na cevovodne instalacije. Buka koju
proizvodi pumpni agregat ne sme prevazići vrednosti definisane standardima ISO 3746 . Za izbor
materijala pumpi odgovoran je Isporučilac. Materijali će biti odabrani u skladu sa uslovima rada,
temperaturskim uslovima i kvalitetom fluida koji se prepumpava.
Pumpni agregati i/ili svi važniji delovi treba da budu jasno označene identifikacionim pločicama,
pločicama sa osnovnim karakteristikama i znacima upozorenja.

BEOGRAD
BEOGRAD
Identifikacione pločice treba da sadrže ime proizvođača, tip pumpe, godinu proizvodnje, serijski broj i
identifikacioni broj koji će odrediti Investitor (TAG oznaka). Na istoj ili posebnoj pločici treba da
budu i osnovne karakteristike opreme kao što su nominalni kapacitet i napor, broj obrtaja i snaga
motora, kao i osnovni podaci napajanju motora. Svi kablovi na svojim krajevima treba da budu
označeni pločicama sa oznakom broja kabla i njegove rute, brojem i veličinom provodnika u kablu.
Identifikacione pločice treba da budu vodootporne, izrađene od nerđajućeg metala, sa slovima
otpornim na ambijentalne uslove, i pričvršćene zavrtnjevima za agregat. Kablovske pločice treba
takođe da budu izrađene od nerđajućeg metala i nerđajućom žicom vezane za kablove.
Proizvođač će dostaviti na saglasnost Investitoru predlog izgleda i izrade svih pločica pre početka
proizvodnje.
9.7 Sud za skladištenje tečnog ugljendioksida
Isporučilac opreme treba da isporuči jedan rezervoar za skladištenje tečnog CO2 sledećih osnovnih
tehničkih karakteristika:
- radna zapremina 50625 lit.
- najveći dozvoljeni radni pritisak 17 bar.m
- masa praznog rezervoara 19000 kg
- najveća masa napunjenog rezervoara 78637 kg (CO2 na cca. 5 bar)
- izolacija vakuum-perlit
- spoljni prečnik 2840 mm
- visina 12572 mm
- klasa posude prema JUS M.E2.151
Sudovi pod pritiskom za TUD moraju da imaju najmanje sledeće priključke za opremu:
- priključak za punjenje gasne faze
- priključak za punjenje tecne faze
- priključak za sigumosne ventile
- otvor (sa poklopcem) za ulaz čoveka
- priključak za manometar
- priključak za termometar
- kućište električnih grejača (kad se grejači ugrađuju u rezervoar)
- priključak za pražnjenje
- priključak za merenje nivoa
9.8 Materijali
Oprema treba da bude izrađena od materijala kako je to navedeno narednim tačkama ovih tehničkih
uslova. Zahtevana lista materijala ne može osloboditi proizvođača od odgovornosti za njihovu
primenu. Isporučioci i/ili proizvođači opreme mogu međutim ponuditi alternativne materijale u skladu
sa svojom proizvodnom praksom koji moraju biti odobreni od strane investitora. Takvo odobrenje
međutim ne može osloboditi proizvođača od odgovornosti za primenu takvih materijala.
Lista materijala za različite delove opreme mora biti jasno naznačena u ponudi, zajedno sa standardom
koji definiše njihove fizičko-mehaničke karakteristike i vrstu obrade.
Materijali manjih delova opreme koji nisu navedeni u tehničkim uslovima moraju imati istu ili sličnu
antikorozionu otpornost kao i materijali za izradu glavnih delova. Izbor materijala mora biti takav da
na površinama delova opreme u kontaktu ne sme da se javi elektrolitička korozija.
Kada su delovi opreme izrađeni po standardu koji zahteva testiranje karakteristika materijala,
proizvođač opreme će postupiti u skladu sa takvim zahtevom i obezbediće rezultate ispitivanja.

BEOGRAD
BEOGRAD
Proizvodnja materijala za glavne delove opreme biće podvrgnuta ispitivanju u labaratoriji. Rezultati
hemijskog ispitivanja šarže i mehaničkih karakteristika će se dokazivati atestima koji će garantovati da
su zahtevi testiranja ispunjeni.
Važni delovi opreme koji su u eksploataciji izloženi naprezanjima (vratila i kućišta pumpi i zatvarača)
ispitivaće se adekvatnim metodama bez razaranja da bi se dokazalo da samo dobri odlivci mogu biti
podvrgnuti daljoj mašinskoj obradi.
9.9 Proizvodnja opreme
Oprema koja je predmet isporuke će biti najvišeg nivoa konstrukcije, proizvodnje i završne obrade.
Zatvarači, zasuni, klapne i ostali armaturni elementi će dimenziono odgovarati zahtevanim
dimenzijama (definisanim primenjenim standardom) i neće imati defekte koji mogu ugroziti pravilno
funkcionisanje.
Liveni delovi armature će biti bez šupljina što će se dokazati ispitivanjem bez razaranja. Reparacija
kozmetičkih defekata na odlivcima je dozvoljena. Reparacija strukturnih defekata nije dozvoljena bez
prethodne pismene sasglasnosti Investitora. Nikakve reparacije na podeonom krugu flanši armaturnih
elemenata nisu dozvoljene.
Ukoliko se neki armaturni element, u dogovoru sa Investitorom, izrađuje od konstruktivnog čelika,
proces zavarivanja će se izvoditi samo po odobrenoj tehnologiji. Svi varovi moraju biti kontinualni i
vodonepropusni. Sučeoni varovi će biti obostrani, sa punom penetracijom.
Površine delova koje kontakt ostvaruju preklopom moraju biti precizno obrađene da bi se kontakt i
raspodela opterećenja ostvarili na celoj površini u dodiru. Klizne površine delova u kontaktu moraju
biti fino obrađene da bi se omogućio nesmetan rad nakon sklapanja. Mašinska obrada se ne sme vršiti
na površinama samopodmazujućih čaura.
Radna kola pumpe i spirala sa prirubnicama biće izliveni u jednom komadu. Na odlivcima radnih kola
i spirala, reparacije nisu dozvoljene. Pri izradi ostalih delova pumpi važe svi gore navedeni opšti
tehnički zahtevi.
9.9.1 Proizvodnja suda TUD
Sudovi pod pritiskom za TUD moraju biti tako projektovani i proračunati da izdrže sva potrebna
mehanička i termička naprezanja i moraju biti od materijala za rad na najnižoj radnoj temperaturi, ali
ne višoj od -50°C. Proračun delova vrši se prema jugoslovenskim standardima za proračun delova pod
pritiskom stabilnih sudova pod pritiskom (JUS M.E2.240 do 252). Materijal delova suda koji dolaze u
dodir sa radnom materijom mora biti otporan na hemijsko dejstvo radne materije u radnim uslovima.
Sud za TUD se termički izoluje izolacionim materijalom i oblaže zaštitnim limom. Izolacija mora biti
tako izvedena da odgovara nameni posude i da sa sigunošću sprečava pojavu kondenzacije vlage iz
vazduha. Pri konstruisanju sudova pod pritiskom za TUD i njihovih delova, primenjuju se po pravilu
konstrukcioni oblici čiji je način proračunavanja utvrđen odgovarajucim jugoslovenskim standardima.
Ako se upotrebe oblici suda ili njegovih delova, čija se ispravnost ne može dokazati proračunom, pre
početka izrade mora se, na modelu ili prototipu, dokazati ispravnost i sigumost konstrukcije.
Konstrukcija suda pod pritiskom za TUD mora omogućiti pregled, opravku i čišćenje posude iznutra i
spolja. Zbog toga posuda mora biti opremljena revizionim i radnim otvorima na mestima dostupnim za
pregled, u skladu sa jugoslovenskim standardom za otvore i zatvarače.
Za izradu delova suda pod pritiskom za TUD, materijal se bira s obzirom na vrstu i klasu posude,
način izrade, proračunski pritisak, proračunsku temperaturu, vrstu naprezanja, otpomost prema koroziji
i uslove korišćenja. Za izradu delova suda pod pritiskom ne smeju se upotrebljavati materijali
nepoznatog porekla, načina izrade i kvaliteta. Za delove suda pod pritiskom koji se zavaruje može se
upotrebiti samo materijal sa garantovanom zavarljivošću. Za delove suda pod pritiskom koji se
proračunavaju smeju se upotrebljavati samo oni materijali za koje postoje dokazi o kvalitetu. Za
BEOGRAD
BEOGRAD
osnovne delove suda pod pritiskom, danca i omotač, koji se proračunavaju, smeju se upotrebljavati
samo materijali koji su termički obrađeni prema odgovarajućim jugoslovenskim standardima za
materijale. Ako se delovi suda pod pritiskom izrađuju oblikovanjem u toplom stanju (npr. kovanjem,
presovanjem i sl.), može se upotrebiti termički neobrađen materijal. Ti delovi moraju biti termički
obrađeni po završetku izrade ako temperatura tokom toplog oblikovanja padne ispod gornje granice
rekristalizacije. Dozvoljena odstupanja oblika i položaja suda, opreme i priključaka utvrđena su
odgovarajućim jugoslovenskim standardima. Zavareni spojevi razvrstavaju se prema položaju na sudu
pod pritiskom, pri čemu zavarene spojeve iste vrste karakteriše sličan stepen opterećenja, odgovornosti
i opasnosti od kritičnog otkaza.
9.10 Antikoroziona zaštita opreme
Površine delova opreme, koje su prilikom izrade, ili transporta zamašćene, potrebno je odmastiti.
Odmašćivanje se vrši trikloretilenom (C2HCL3), koji se nanosi četkama, ili krpama sa dobrim
utrljavanjem, dok se masnoća ne rastvori i otkloni. Posle ovoga odmašćene površine treba izbrisati
suvim, čistim pamučnim krpama.
Sledeća operacija za pripremu površine, koje se antikoroziono zaštićuju, je čišćenje peskarenjem do
metalnog sjaja. Peskarenje treba vršiti dok se ne otkloni sva nečistoća, oksid gvožđa, cunder, šljaka i
druga mehanička nečistoća. Ukoliko su cunder i šljaka zaostali u debljim slojevima posle valjanja,
odnosno zavarivanja, preporučuje se njihovo uklanjanje čekićem. Sva udubljenja u peskarnoj površini
moraju biti bez ikakvih tragova oksida gvožđa i nečistoća.
Opeskarene površine obavezno pre nanošenja premaza treba izduvati filtriranim suvim vazduhom.
Posle peskarenja površine metala su veoma aktivne u pogledu oksidacije, pa je potrebno da se ove
površine što je moguće pre premažu osnovnim premazom. Ovo treba učiniti najkasnije za 8 sati.
Ukoliko je ambijent zasićen vlagom, premazivanje treba izvršiti neposredno po peskarenju.
Neposredno pre nanošenja prvog osnovnog premaza potrebno je najsavesnije izvršiti kontrolu kvaliteta
čišćenja peskarenih površina. Ako sve pore nisu oslobođene nečistoće i oksida gvožđa, onda se
peskarenje mora ponoviti. Na ovaj način treba da se dobiju fino i ravnomerno hrapave i veoma čiste
površine, za koje će veoma dobro prianjati osnovni premazi. Dobro ispeskarena površina mora da
zadovolji kriterijum po švedskim normama SA 2,5. Kvalitet materijala, kojim se vrši peskarenje,
potrebno je da bude takav da efikasno uklanja nečistoću i da se može više puta upotrebiti. Oprani
osušeni kvarcni pesak za peskarenje treba da je oslobođen svih nečistoća, prašine i vlage.
Spoljašnja i unutrašnja zaštita cevovoda izrađenog od ugljeničnog čelika svih prečnika će biti
istovetna. Premazi za unutrašnju zaštitu cevi moraju posedovati atest za upotrebu u industriji vode za
piće izdat od republičkog zavoda za zaštitu zdravlja. Isto važi za spoljašnju zaštitu opreme koja dolazi
u dodir sa sirovom vodom.
Prema navedenoj podeli primeniće se sledeći premazi za zaštitu cevi:
- Unutrašnje površine cevi i armaturnih elemenata
- osnovni premaz dvokomponenti epoksi premaz na bazi smole, ili bitumenski lak x1,
40µm
- pokrivni premaz dvokomponenti katran epoksi premaz x2, 300µm
- Spoljašnje površine cevi i armaturnih elemenat
- osnovni premaz dvo-komponenti epoksi-poliamidski premaz x 2, 30µm
- pokrivni premaz dvo-komponenti premaz na bazi epoksi smole x 3, 450µm
- Ventili, montažno-demontažne prirubnice i prirubnički materijal

BEOGRAD
BEOGRAD
- spoljne i unutrašnje metalne površine svih ventila i montažno-demontažnih prirubnica

su zaštićene epoksi premazima minimalne debljine 300 µm ; sredstva za zaštitu
unutrašnjih površina zatvarača na liniji čiste vode moraju biti atestirana i odobrena za
upotrebu u industriji prerade vode za piće
- kontraprirubnice (osim lica – zaptivne površine) su zaštićene na isti način kao i
spoljne površine cevi
- spojni materijal prirbničkih spojeva (zavrtnjevi, navrtke i podloške) je antikoroziono
zaštićen cinkovanjem ili premazima na bazi kadijuma.
- AKZ za ostalu opremu
- osnovni premaz Dvo-komponentni cinkov premaz na bazi epoksi smole x2, 30µm
- pokrivni premaz Dvo-komponentni premaz na bazi epoksi smola x3, 180 µm
9.10.1 Dekorativno bojenje
Dekorativno bojenje slobodnih spoljnjih površina opreme će se vršiti po RAL karti posle završene
montaže i popravki svih oštećenih mesta koja su nastala tokom transporta ili montaže opreme. Boje
dekorativnih premaza će se usaglasiti sa Investitorom. Spoljni premazi moraju biti elektro neporozni i
bez defekata na 25 kV/mm.
9.10.2 Priprema površine za nanošenje premaza
Pre nanošenja zaštitnih premaza površine će se očistitiod svih nečistoća i opeskariti, a stepen čistoće će
se ocenjivati prema stepenu SA 2.5 definisanom standardom ISO 8501-1, ili švedskim normama SIS
9900-1867, SA 2.5.
Oštećena mesta zaštitnog premaza koja su nastala tokom transporta ili montaže opreme popraviće se
na gradilištu premazom istog kvaliteta i porekla kao što su fabrički premazi, a prema uputstvu
proizvođača.
9.10.3 Kontrola kvaliteta AKZ radova
Dobar kvalitet antikorozione zaštite treba da bude garantovan za period od 10 godina. U tom periodu
stepen korozije mora da se uklopi u reper po Evropskoj skali za ocenjivanje kvaliteta antikorozionih
premaza, izdanje Evropskog udruženja proizvođača premaznih sredstava i štamparskih boja.
Za kontrolu radova na izvođenju antikorozione zaštite mogu se primeniti sledeći instrumenti i aparati:
- aparat za merenje debljine filma mokrog premaza - ERICHSEN, tip 234/IV po ASTM D-
1212-54
- aparat za merenje debljine filma osušenog premaza - Elco-metar, Mikrotest, ERICHSEN ili
slično
- niskonaponski defektoskop za merenje poroznosti suvog filma
- aparat za merenje prijanjanja (adhezije) suvog filma za metalnu podlogu - ERICHSEN, tip
295/II i tip 295/III, ili slično, po DIN-u 53151
- kontaktni termometar za merenje temperature površina čeličnih konstrukcija koje se zaštićuju
- higrometar sa termometrom za merenje relativne vlažnosti i temperature vazduha
Prema predhodnom dogovoru Investitor ima pravo da vrši kontrolu radova na antikorozionoj zaštiti,
prema sledećoj dinamici:
9.10.3.1 Ulazna kontrola
Sredstva za premazivanje opreme, koje nabavlja Izvođač, moraju se kontrolisati na sledeći način:
- Izvođač za svaku šaržu boje daje atest proizvođača boje;
- Investitor kontroliše da li su boje nabavljene u originalnom pakovanju i propisano obeležene;

BEOGRAD
BEOGRAD
- Investitor kontroliše da rok trajanja premaznih materijala nije istekao i proverava da je

materijal pravilno uskladišten.
9.10.3.2 Međufazna kontrola
Međufazna kontrola vrši se za svaku operaciju ponaosob.
U toku izvođenja radova neophodno je kontrolisati uslove rada (temperaturu, relativnu vlažnost,
zaštitu od sunca i drugih atmosferskih uticaja) i o tome voditi evidenciju.
Naročitu pažnju treba obratiti posle transporta opreme, odnosno posle završene montaže, da se na
mestima gde je antikoroziona zaštita oštećena izvrši kvalitetna sanacija.
9.10.3.3 Konačna kontrola
Tokom konačne kontrole vrše se sledeća merenja:
- poroznost suvog filma premaza na 1dm. Nije dopuštena nikakva poroznost. Ukoliko je film
porozan, napraviti još jedan pokrivni premaz, pa ponovo kontrolisati;
- adhezija suvog filma prema DIN 53151 max. 5% odvajanja od 100 x (2x2 mm)
- glatkoća premaza
- ukupna debljina suvog filma. Dopušta se odstupanje ± 7%.
U toku uskladištenja materijala, a zatim u toku izvođenja radova na antikorozionoj zaštiti, obavezno je
vođenje kontrolnih knjiga, u koje će se upisivati podaci o uslovima pod kojima je vršeno skladištenje
materijala, te o uslovima pod kojima su radovi izvođeni i rezultatima ulaznih, međufaznih i konačnih
kontrola.
9.11 Rezervni delovi
Sledeći obavezni rezervni delovi će biti isporučeni sa opremom koja je predmet ovog projekta:
Ventili
- jedan (1) komplet sastavljen od jednog (1) komada zaptivke svakog ugrađenog tipa i veličine
- jedan (1) komplet ležajeva sastavljen od jednog (1) ležaja svakog ugrađenog tipa i veličine
- jedan (1) komplet prirubničkog materijala sastavljen od jednog (1) zavrtnja, navrtke podloške i
sličnog materijala svakog ugrađenog tipa i veličine ili 5% od ugrađenog prirubničkog
materijala svakog tipa i veličine, šta god je veće
- jedan (1) komplet sastavljen od jednog (1) komada svakog tipa releja, prekidača, senzora
ugrađenih u elektro aktuatorima
Pumpe
Osim rezervnih magacinskih pumpi koje se tretiraju kao oprema a ne rezervni delovi, Isporučilac će za
pumpe agregate koje se instaliraju u zatvaračnici isporučiti komplet dole navedenih rezervnih delova:
- dva (2) kompleta sastavljena od jednog (1) komada svakog ugrađenog tipa zaptivke
- jedan (1) komplet sastavljen od jednog (1) komada svakog tipa releja, prekidača, senzora
ugrađenog u svaki tip pumpi
Proizvođač treba da dostavi Investitoru listu dodatnih rezervnih delova koje preporučuje kao
neophodne za period eksploatacije opeme od 5 godina.
9.12 Specijalni alat
Isporučioc je dužan da isporuči jedan set specijalnog alata i ostale pomoćne opreme neophodne za
montažu i održavanje opreme.
Specijalan alat i ostala pomoćna oprema će biti potpupno novi. Svaki deo alata će biti upakovan u
posebnu odgovarajuću kutiju za višekratnu upotrebu, na kojoj će biti onačen sadržaj.
BEOGRAD
BEOGRAD
Lista specijalnog alata i ostale pomoćne opreme se mora dostaviti Investitoru na uvid i odobrenje pre
potpisivanja Ugovara o isporuci opreme, odnosno mora biti sastavni deo ponude.
9.13 Kontrola i ispitivanje opreme
Kompletan rad na opremi koja je predmet ovih tehničkih uslova biće podložan kontroli i ispitivanju sa
ciljem dokazivanja zahtevanog kvaliteta i prihvatnja opreme od strane Investitora.
U toku i posle izrade opreme, a pre pakovanja za transport, proizvođač opreme će izvršiti u fabrici sva
ispitivanja i kontrole koje se zahtevaju ovim tehničkim uslovima i primenjenim standardima.
9.13.1 Ispitivanje materijala
Materijal koji se koristi za izradu glavnih delova opreme biće testiran da bi se dokazale karakteristike
propisane odgovarajućim standardom odobrenim od strane Investitora, osim ukoliko se proizvođač i
Investitor drugačije ne dogovore.
Svaki korišćeni materijal mora posedovati atest o poreklu. Atesti i seretifikati o ispitivanju materijala
za izradu glavnih delova opreme biće dostavljeni Investitoru. Tim dokumentima se mora identifikovati
sastav materijala i ostale karakteristike kojim se dokazuje da je primenjeni materijal u skladu sa
ponudom.
9.13.2 Provera dimenzija i vizuelno ispitivanje
Provera dimenzija će se vršiti u odnosu na crteže proizvođača koje je Investitor prethodno odobrio.
Ispitivanje će se vršiti na svim glavnim delovima i sklopovima koji zahtevaju određene tolerancije.
Ako se proverom dimenzija utvrdi da one odstupaju od onih na radioničkim crtežima, a da to može
ugroziti funkcionisanje opreme, proizvođač će izvršiti neophodne korekcije. Takve korekcije međutim
ne smeju se vršiti na račun pouzdanosti opreme u radu, odnosno ugrožavanja ostalih karakteristika ili
performansi opreme, i zato se smeju vršiti samo uz pismeno odobrenje Investitora. Ukoliko se
korekcije ne mogu izvršiti pod gore navedenim uslovima, takvi delovi opreme se ne moraju prihvatiti.
Oštećena oprema ili delovi opreme se ni pod kojim uslovima ne mogu isporučiti. Svi važniji delovi
opreme koji se podvrgavaju mašinskoj obradi biće vizuelno ispitani u prisustvu Investitora.
9.13.3 Ispitivanje bez razaranja
Svi važniji delovi opreme izrađeni livenjem, kovanjem ili sastavljeni zavarivanjem biće podvrgnuti
ispitivanju bez razaranja, koje će izvršiti proizvođač.
Ispitivanje bez razaranja i ocena rezultata ispitivanja će se vršiti u skladu sa zahtevima standarda koji
odobri Investitor, ukoliko drugačije nije zahtevano ovim tehničkim uslovima. Vrsta i obim ispitivanja
će biti naznačena na crtežima proizvođača, detaljan plan ispitivanja će biti dostavljen Investitoru na
uvid i odobrenje.
Ispitivanje varova će se vršiti ultra zvukom, penetrantima, i metodom magnetnih čestica sa dopunom
radioagrafskih ispitivanjem. Dodatno radiografsko ispitivanje će se primeniti na delovima opreme sa
visokom koncentracijom napona gde ispitivanje drugim metodama može dati nečitke rezultate, ili gde
se pokaže sumnja u kvalitet vara.
Investitor ima pravo da traži nasumično ispitivanje varova, radiografskom metodom, u okviru svoje
inspekcije tokom procesa proizvodnje opreme.
Kućišta armaturnih elementa i pumpi će biti 100% ispitana radiografski na najkritičnijim delovima.
Ostali delovi kućišta će se ispitati metodom po preporuci proizvođača.
Svi šuplji odlivci će biti 100% ispitani sa unutrašnje strane metodom magnetnih čestica.

BEOGRAD
BEOGRAD
Svi otkivci će biti 100% ultrazvučno ispitani na najkritičnijim delovima, i 100% metodom magnetnih
čestica. Ispitivanje kovanih delova mora pokazati homogenu strukturu materijala. Ukoliko se
ispitivanjem utvrdi nedozvoljena koncentracija nečistoća ili separacija legirajućih elemenata na
kritičnim mestima, takvi delovi neće biti prihvaćeni.
Investitor ima pravo da odbije one delove opreme koji ne zadovolje kriterijume prihvatljivosti
definisane u standardu po kome se ispitivanje bez razaranja vrši.
Isporučilac opreme će dostaviti Investitoru pet (5) sertifikovanih kopija rezultata ispitivanja.
9.13.4 Ispitivanje suda TUD
Ispitivanja u toku i posle završene izrade vrše se kod proizvođača sudova za TUD ili na mestu
ugradnje ako je sud isporučen u delovima a završen na mestu korišćenja. Ispitivanje u toku i posle
završene izrade suda obuhvata:
- proveravanje konstrukcije suda, materijala i načina izrade;
- ispitivanje hladnim vodenim pritiskom;
- čišćenje i sušenje suda.
Pregled konstrukcije suda, materijala i načina izrade vrši se spolja i iznutra na neobojenom i
neizolovanom sudu.
Prilikom pregleda proverava se sledeće:
- glavne mere suda, smeštaj otvora za reviziju, priključci, stope i montaža pojedinih delova
prema dokumentaciji;
- utisnute oznake ugrađenog materijala;
- zavareni spojevi i njihova valjanost;
- zapremina suda;
- sopstvena masa suda;
- dokumentacija za termičku obradu,
- oznake (žig) zavarivača i podaci o njihovoj stručnoj osposobljenosti;
- podaci na natpisnoj pločici suda;
- postupak ispitivanja.
Proizvodač suda za TUD obezbeđuje za obavljanje pregleda konstrukcije suda tehničku dokumentaciju
koja je utvrđena jugoslovenskim standardom za jednoobrazni postupak i oblik tehničke dokumentacije
za sudove pod pritiskom, JUS M.E2.153.
Mehaničke osobine zavarenih spojeva moraju biti proverene:
- ispitivanjem zatezne čvrstoće zavara;
- ispitivanjem savijanjem;
- ispitivanjem žilavosti.
Energija udara (žilavost) zavarenog spoja mora biti veca od 35 J/cm2 na najnižoj radnoj temperaturi
ugljendioksida u sudu. U pogledu određivanja mehaničkih osobina zavarenih spojeva, vrste obrade
epruveta za razne debljine limova i broja epruveta i njihovog uzimanja u odnosu na podužne ili
poprečne spojeve, odnosno radove izvršene od strane više zavarivača, postupa se prema
jugoslovenskim standardima za mehanička ispitivanja zavarenih spojeva. Pored proveravanja
mehaničkih osobina, zavareni spojevi moraju biti ispitana radiografski ili ultrazvučno, prema
jugoslovenskom standardu za klase kvaliteta zavarenih spojeva, JUS C.T3.010.
Radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva vrši se prema odgovarajućim jugoslovenskim standardima.
Svi zavareni spojevi i osnovni materijal moraju biti kontrolisani na nepropusnost metodama prema
standardu JUS M.E2.202.

BEOGRAD
BEOGRAD
9.13.5 Ispitivanje ventila sigurnosti

Ispitivanje ventila sigumosti obuhvata:
- vizuelni pregled ugrađenog ventila
- proveru pritiska otvaranja
Vizuelni pregled ugrađenog ventila sigurnosti obuhvata:
- ispitivanje zaptivenosti sedišta
- ispitivanje blokiranja izlaznih otvora (stvaranjem leda ili drugim stranim telima)
- ispitivanje spoljašnjih ostećenja
- proveru da li su ventili tačno ugrađeni i da li je sigumosna žica ili plomba neostećena
Pritisak otvaranja ventila sigumosti proverava se na sudu za TUD ili na probnom stolu. Pritisak
otvaranja odreduje se prema standardu JUS M.E2.170.
9.13.6 Hidrostatičko ispitivanje
Svaka cev, armaturni element, kućište ili drugi delovi pumpe koji su izloženi unutrašnjem pritisku,
biće hidrostatički testirani, pritiskom 1,5 puta većim od nominalnog (za armaturu i cevi koje se
izrađuju za odgovarajuće nominalne pritiske), 1,5 puta većim od maksimalnog radnog pritiska (cevi) i
1,5 puta većim od pritiska na nultom protoku (pumpe).
Hidrostatičko ispitivanje se vrši čistom vodom na sobnoj temperaturi. Ispitivanje zatvarača, zasuna i
klapni, osim kućišta obuhvatiće i procurivanje na sedištima zapornih tela i zaptivki vretena i vratila. Za
vreme ispitivanja armaturnih elemenata, ne sme doće do procurivanja kroz materijal kućišta, na sedištu
zapornih tela, na zaptivačima ili sedištima vretena i vratila, i ne sme dođi do vidljivih deformacija
nijednog dela komada opreme koji se ispituje. Vreme ispitivanja treba da traje onoliko koliko je
dovoljno za vizuelno osmatranje mesta na kojima se procurivanje može desiti. Ispitivanje će se vršiti
pre nego što se elementi antikoroziono zaštite ili zaštite premazima koji sprečavaju procurivanje.
Ukoliko ventili ne prođu test isptitivanja na pritisak i procurivanje, proizvođač će preduzeti mere da
detektuje mesta procurivanja, otkloni grešku popravkom ili zamenom defektnog dela, i ponovi test da
bi dokazao zadovoljavajuće rezultate.
Ispitivanje kućišta pumpe i ostalih delova izloženih unutrašnjem pritisku će se vršiti u trajanju od 2×15
min. i 30 min. sa prekidima između ispitivanja od 5 min. u kojima će se delovi izložiti atmosferskom
pritisku. Tokom ispitivanja, delovi koji su izloženi pritisku, ne smeju da pokazuju znakove
procurivanja, niti se sme javiti pad u ispitnom pritisku, vidljive deformacije, znaci znojenja usled
poroznosti materijala ili procurivanje na zaptivačima. Proizvođač će posebno definisati proceduru
ispitivanja na mehaničkim zaptivačima. Proizvođač opreme će dostaviti Investitoru pet (5)
sertifikovanih kopija rezultata ispitivanja.
Prvo ispitivanje pritiskom suda za TUD vrši se kod proizvođača ili na mestu ugradnje ako je sud
isporučen u delovima a sastavljen ne mestu korišćenja. Sudovi za TUD u eksploataciji ispituju se na
mestu njihovog korišćenja. Ispitivanje pritiskom sudova za TUD vrši se prema jugoslovenskim
standardima za ispitivanje pritiskom stabilnih posuda pod pritiskom, JUS M.E2.200 i JUS M.E2.202.
9.13.7 Funkcionalna ispitivanja
Svaki komad opreme će biti funkcionalno testiran u fabrici proizvođača, a u skladu sa primenjenim
proizvodnim standardom.
Da bi se dokazao ispravan rad zatvarača, zasuna i klapni, svaki ovakav deo opreme će proći nekoliko
ciklusa od punog zatvorenog do punog otvorenog položaja i obrnuto. Ispitivanje će se vršiti u mirnoj
vodi bez strujanja. Ukoliko neki komad opreme pokaže operativne probleme tokom ovog ispitivanja,
proizvođač će otkloniti smetnje i ponoviti test da dokaže valjanost funkcionalne sposobnosti.

BEOGRAD
BEOGRAD
Prilikom ispitivanja zatvarača sa elektro pogonom, ispitivaće se i elektro komponente aktuatora (rad
krajnjih i momentnih prekidača, signalizacija, i slično). Ispitivanjem će se proveriti i antikoroziona
zaštita.
Funkcionalna ispitivanja pod skopova, sklopova kao i potpuno montiranih pumpnih agregata vršiće se
u fabrici proizvođača u uslovima što približnijim onima kojima će pumpe biti izložene u pogonu.
Funkcionalna ispitivanja pumpnih agregata treba da pokažu da su zadovoljeni svi zahtevi ovih
tehničkih uslova. Funkcionalna ispitivanja pumpnih agregata će uključiti sledeće:
- opštu inspekciju da bi se utvrdilo da je pumpa ispravno sklopljena i da su zadovoljeni svi
zahtevi za izradom
- ispitivanje sa lažnim teretom
- ispitivanje rada senzora i signalizacije
- ispitivanje vodonepropusnosti (uključujući i uljne kade) na zaptivkama i mehaničkim
zaptivačima pod radnim uslovima
- provera vibracija i temperature pod radnim opterećenjem
- provera antikorozione zaštite
Proizvođač opreme će dostaviti Investitoru pet (5) sertifikovanih kopija rezultata ispitivanja.
9.13.8 Ispitivanje performansi pumpi
Sve pumpe koje su predmet ovog projekta će biti testirane u fabrici proizvođača. Pumpe će se testirati
po standardu ISO 9906, klasa B ili drugom standardu koji Investitor i proizvođač opreme dogovore
(DIN 1944 – klasa III / JUS M.S1.021 – klasa C).
Testiranje performansi pumpi će uključiti sledeće: kapacitet i stepen korisnosti pumpi, snagu na vratilu
pumpi i testiranje motora u skladu sa IEC standardom
Investitor i proizvođač mogu sporazumno da prošire obim ispitivanja, u skladu sa mogućnostima koje
pruža standard ISO 9906.
Proizvođač opreme će dostaviti Investitoru pet (5) sertifikovanih kopija rezultata ispitivanja.
Ispitne tačke će biti tačka sa optimalnim stepenom korisnosti, tačke na granicama maksimalno
dozvoljenenog minimalnog i maksimalnog kapaciteta, i po jedna tačka izmeću optimalne radne tačke i
pomenutih ekstremnih radnih tačaka.
Proizvođač će par nedelja pre planiranog ispitivanja izvestiti investitora o tačnom datumu testa, i
dostaviće mu skicu ispitne stanice i predlog ispitne procedure. Testiranje se ne sme obaviti pre nego
što Investitor ne odobri takvu proceduru.
9.14 Označavanje pakovanje i transport opreme
Pored standardih fabričkih pločica sa oznakama oprema treba da bude označena i dobunskom
pločicom na kojoj će se nalaziti interna identifikaciona oznaka (TAG oznaka) iz grafičke
dokumentacije Glavnog projekta .
Identifikacione pločice treba da budu vodootporne, izrađene od nerđajućeg metala, sa slovima
otpornim na ambijentalne uslove, i pričvršćene zavrtnjevima ili naročitim zakivcima za opremu.
Oprema će biti pakovana za transport po odobrenju Investitora, nakon što su završena sva fabrička
ispitivanja. Oprema treba da bude propisno upakovana i fiksirana u prevoznom sredstvu tako da na
mesto skladištenja i gradilište dođe neoštećena.
Kontejneri odnosno sanduci (u daljem tekstu ambalaža) za pakovanje opreme moraju biti zatvoreni,
nepropusni na dejstvo atmosferskih uslova, i takve konstrukcije da mogu da izdrže duži period
skladištenja na otvorenom prostoru i da se mogu otvoriti radi inspekcije, a zatim zatvoriti bez
posebnog alata i zapečatiti.
BEOGRAD
BEOGRAD
Svaki element opreme mora biti posebno upakovan, osim sitnijeg materijala (zavrtnjevi i slično). Svaki
upakovani deo opreme mora biti jasno označen za brzu i pouzdanu identifikaciju u odnosu na
transportnu listu.
Originalna transportna lista treba da bude u vodonepropusnoj koverti i smeštena u svakom paketu.
Kopija transportne liste biće postavljena na vidnom mestu kontejnera odnosno sanduka i zaštićena od
prodora vlage, ista treba da bude postavljena tako da se sadržaj može pročitati bez otvaranja sanduka
odnosno vodonepropusnog omota
Svaki paket ili kontejner imaće jasnu oznaku težine, mesta koncentracije težine, strane koja se prva
podiže, i imaće označena mesta za kačenje transportnih užeta.
Sve noseće i svetle površine opreme biće prekrivene privremenim premazima za zaštitu od korozije.
Proizvođač će uz tako zaštićeni deo opreme dostaviti i dovoljnu količinu razređivača za skidanje
zaštitnog premaza.
Sve prirubnice na opremi će biti zaštićene drvenim poklopcima ili sličnim sredstvima. Zavrtnjevi za
fiksiranje poklopaca ne smeju biti zavrtnjevi koji su sastavni deo opreme.
Sud za TUD pod pritiskom mora imati natpisnu pločicu postavljenu na sud. Materijal i izrada pločice
moraju biti takvi da pločica bude otporna na uticaj sredine u kojoj se nalazi. Oznake moraju biti
ispisane čitko sa utisnutim ili ispupčenim slovima. Visina slova i brojevaje najmanje 5 mm. Natpisna
pločica učvršćuje se nerazdvojivom vezom, direktno ili indirektno na sud, na takvom mestu da za
vreme pogona bude uvek vidljiva, čista i neoštećena.
Na natpisnoj pločici suda TUD nalaze se najmanje sledeći podaci:
- firma, odnosno naziv i sedište ili registrovani znak proizvođača;
- fabrički broj suda;
- klasa suda;
- godina proizvodnje;
- proračunski pritisak, u bar;
- ispitni pritisak, u bar;
- zapremina suda;
- radna materija - ugljen-dioksid;
- najviša, odnosno najniža radna temperatura, u oC;
- oznaka tehničke obrade;
- masa praznog suda;
- žig ili druga oznaka nadležnog organa.
Sud za TUD mora imati na vidnom mestu natpis o vrsti gasa koja se u njemu skladišti, s tim da naziv
gas a ne sme biti označen samo hemijskom formulom. Klasa suda za TUD određuje se prema
standardu JUS M.E2.151. Svaki sud za TUD mora biti snabdeven tehničkom dokumentacijom -
zbirkom isprava utvrđenom standardom JUS M.E2.153. Na sudu za TUD mora biti na vidljivom mestu
postavljena tehnološka šema suda sa svim delovima opreme i tokovima fiuida. Svaki deo mora biti isto
označen kako na tehnološkoj šemi, tako i na sudu.
9.15 Skladištenje opreme
Skladištenje opreme će biti na lokaciji Makiš na mestu koje odredi Investitor.
Dinamika isporuke biće definisana nakon izbora izvođača radova i tokom sklapanja ugovora.
Po prispeću opreme na mesto skladištenja vrši se kontrola specifikacije na listi opreme i vizuelna
kontrola ambalaže u koju je oprema upakovana (sanduci i kontejneri) i konstatuje se zapisnički da li
postoje nedostaci. Kontroli prisustvuju predstavnici isporučioca opreme i Investitora.
Pod pojmom isporučioca opreme smatraju se proizvođač opreme i izvođač radova.

BEOGRAD
BEOGRAD
Ukoliko se uoče vidna oštećenja na ambalaži svaka od prisutnih strana može izraziti sumnju o
mogućem oštećenju sadržaja nakon čega se vrši "provera sadržaja abalaže" po proceduri ustanovljenoj
ovim tehničkim uslovima.
9.16 Lokalni transport
Neposredno pred montažu radova vrši se vizuelna kontrola ambalaže i konstatuje se da li stanje
odgovara prethodno zapisnički konstatovanom stanju. Otvaranju ambalaže prisustvuju predstavnici
isporučioca opreme i Investitora i postupaju po proceduri provere sadržaja ambalaže.
9.17 Tehnička pomoć Investitoru
Proizvođač opreme će dati Investitoru posebnu ponudu za tehničku pomoć. Ponuda treba da obuhvati
sledeće aktivnosti:
- superviziju tokom montaže opreme
- puštanje opreme u pogon (prvi start)
- primopredajna ispitivanja
- probni rad
- trening Investitorovog osoblja

BEOGRAD
BEOGRAD
10 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE RADOVA

10.1 Opšte
Svrha ovih tehničkih uslova je da se bliže definišu uslovi za: radove, ugradnju opreme i materijale,
vrste kontrola, ispitivanja i sve aktivnosti koje se odvijaju pri izgradnji, što će obezbediti da se,
projektom definisane mašinske instalacije, izvedu na neophodnom tehničkom nivou.
Pre početka montaže neophodno je izučiti projektnu dokumentaciju, te na osnovu toga i stepena
pripremljenosti građevinskog objekta napraviti detaljnu tehnologiju montaže, prilikom čega se treba
pridržavati dole navedenih tehničkih uslova. Tehnologija montaže treba da bude overena od strane
nadzornog organa.
10.2 Priprema mašina i aparata za montažu
Sve mašine i aparati se izrađuju u fabrikama isporučioca a prema tehničkim uslovima koji su
definisani tenderskom i ugovornom dokumentaciom i u skladu sa važećim jugoslovenskim tehničkim
standardima i propisima. Po završetku izrade vrši se njihova fabrička kontrola i ispitivanje.
Prilikom dopreme mašina i aparata za montažu neophodno je uraditi sledeće:
- izvršiti otvaranje koleta u kojima je pakovana i transportovana,
- proveriti kompletnost isporuke o čemu je neophodno napraviti zapisnik,
- prekontrolisati prateću tehničku dokumentaciju,
- očistiti opremu od konzervirajućih sredstava, prljavštine rđe i dr.,
- izvršiti detaljni vizuelni pregled opreme u cilju otkrivanja eventualnih oštećenja, defekata i dr.
Posle gore navedenih kontrola, oprema može da ide na montažu
10.3 Montaža cevi
Cevini elementi (fazonski komadi) će se izrađivati i montirati prema projektnoj grafičkoj
dokumentaciji.
Prilikom montaže prvenstveno treba voditi računa o nivelaciji cevi i saošavanju delova cevi. Pored
fiksnih oslonaca Izvođač je dužan da za svaki pomenuti deo cevi obezbedi privremene oslonce, kojim
bi se obezbedila apsolutna stabilnost cevovoda od trenutka početka montaže pa sve do nastavka radova
u sledećoj fazi izgradnje opreme. Izlazne cevi koje ulaze u okolni teren biće privremeno blindirani
slepim prirubnicama izrađenim od tankog lima i obmotani impregniranom tkaninom.
Izvođač radova je dužan da sastavi plan montaže koji će dostaviti Investitoru na odobrenje. Planom
montaže će biti obuhvaćene sve aktivnosti vezane za montažu opreme počevši od spiska sredstava za
lokalni transport, utovar i istovar opreme, postavljanja opreme na montažno mesto, pričvršćenja
opreme i opreme za izvođenje montažerskih radova (oprema za zavarivanje i oprema za nivelisanje,
odnosno geodetsko snimanje).
U okviru plana zavarivačkih radova, izvođač radova će dati metodologiju varenja, spisak opreme za
izvođenje zavarivačkih radova sa osnovnim karakteristikama, listu instrumenata sa praćenje kvaliteta
radova i spisak atestiranih varioca. Metodologija zavarivanja daje se Investitoru na saglasnost.
Sposobnost varioca se dokazuje potvrdom o položenom ispitu prema odredbama standarda JUS
C.T3.061.
Izvođač će na radioničkoj dokumentaciji prikazati varove u skladu sa preporukama po standardu JUS
C.T3.011.
Oblici i dimenzije zavarenih spojeva (žlebova) biće u saglasnosti sa standardom JUS C.T3.030, ili
ekvivalentnim i odobrenim stranim standardom, osim u slučajevima gde se to drugačije zahteva.
Investitor ima prava da zahteva naknadnu proveru stručne osposobljenosti varioca.
BEOGRAD
BEOGRAD
Predstavnik investitora, nadzorni organ na gradilištu ima pravo da zatraži promenu zavarivača, koji u
toku rada pokažu nezadovoljavajući kvalitet izvedenih radova.
Za svaki osnovni ili dodatni materijal upotrebljen na gradilištu izvođač mora imati odgovarajući atest.
Svaki materijal bez atesta treba ukloniti sa gradilišta. Posebno se mora voditi računa da takav materijal
ne bude ugrađen. Sva oprema i sredstva koja se koriste prilikom radova na gradilištu, moraju imati
overene i važeće ateste (aparati za zavarivanje i sl.).
10.3.1 Postupci zavarivanja
Osnovni materijali, za zavarivanje na ovim objektima, su dati u specifikaciji i na crtežima koji su
sastavni deo ovog projekta. Svi primenjeni materijali obuhvaćeni sledećim:
- cevovodi od ugljeničnog čelika
- cevovod od nerđajućeg čelika
- prirubnice od ugljeničnog čelika
- prirubnice od nerđajućeg čelika
- nosači od ugljeničnog čelika
Za navedene materijale određuje se dodatni materijali za zavarivanje a koji mogu biti:
- elektrode za zavarivanje korena vara
- elektrode za popunu vara
- žice za zavarivanje
- zaštitni gasovi
- prašak za zavarivanje
U ovom delu projekta dati će se načelni uslovi o kojima je potrebno voditi računa pri zavarivanju, a na
osnovu podataka o vrsti materijala i imajući u vidu namenu instalacije, izvođač radova propisuje
detaljne tehnologije zavarivanja, sa detaljnim podacima, opisima, specifikacijom dodatnog materijal,
načinu pripreme, kontrole, vođenju evidencije i sve drugo za obezbeđenje uslova za kvalitetno
izvođenje zavarivačkih radova.
Ovako predložena tehnologija zavarivačkih radova mora biti usaglašena se nadzornim organom.
Pri izradi tehnologije zavarivanja voditi računa o sledećem:
- Položaj u kome se vrši izvođenje zavarivanja,
- Pripremi i čišćenju krajeva cevi koji se zavaruju. S tim u vezi krajevi cevi moraju biti očišćeni
od svih ostataka masti, ulja, vode, peska, farbe, rđe i sl., a krajevimoraju biti obrušeni od svih
hrapavosti i ostataka oksida. Pri propisivanju uslova za pripremu krajeva cevi za zavarivanje
voditi računa o debljini cevi i uklapanju cevovoda različite debljine.
- Pripremi dodatnog materijala. Stim u vezi dodatni materijal koji će se koristiti za zavarivanje,
a u koji spadaju elektrode sa oblogom i žice za zavarivanje moraju biti čuvane na suvom
mestu.
Žice za zavarivanje ne smeju biti zarđale niti sa oksidnom prevlakom. Elektrode sa oblogom moraju se
čuvati u posebnim hermetički zatvorenim metalnim kutijama ili polivinilskim vrećama, originalno
pakovanje u kartonske kutije. Sve kutije elektrode koje su tokom dana otvorene, a nisu potrošene,
treba vratiti u skladište. Elektrode baznog tipa moraju pre korišćenja biti osušene na temperaturi 200-
250oC. U vremenu od minimalno 4 sata, a elektrode celuloznog tipa, obloge na temperaturi od 150C
u vremenu od 4 sata. Kod loših vremenskih uslova zavarivač, koji radi na otvorenom prostoru, treba da
koristi elektrode koje nisu bile izvan peći za sušenje duže od 4 sata. U svrhu sušenja, preporučuje se
upotreba malih pokretnih peći za sušenje nekoliko paketa elektroda direktno na mestu zavarivanja na
gradilištu. U ovim pećima elektrode se drže do momenta upotrebe.
10.3.1.1 Vremenski uslovi u kojima se izvode varilački radovi
BEOGRAD
BEOGRAD
Radove na zavarivanju nije dozvoljeno vršiti, ako su krajevi cevi koje treba variti, mokri ili pokriveni
ledom, injem ili snegom. Cevi pre zavarivanja moraju biti dobro očišćene. Nije dozvoljeno zavarivanje
ako radno mesto nije zaštićeno od kiše ili pak duvanja jakog vetra. Ako je temperatura okoline između
0 i-5oC potrebno je izvršiti predgrevanje na oko +50 oC.
10.3.1.2 Postupak zavarivanja
Kod razmatranja ovog pitanja i pripisivanja tehnologije potrebno je predvideti sledeće:
- način obezbeđenja propisanog zazora između krajeva koji se zavaruju,
- način i broj heftova koje treba uraditi,
- kod elektrolučnog zavarivanja da jačina struje ude usklađena prema debljini elektrode,
- kod gasnog zavarivanja u zaštitnoj atmosveri definisati način održavanja zaštitne atmosvere,
prečnik žice i veličinu plamena,
- nakon svakog prekida pri zavarivanju potrebno je pre nastavljanja varenja odstraniti trosku,
aposle prvog zavara očistiti var da bi se nastavilo dalje sa pokrivenim varom,
- propisati smerove izvođenja korenog i pokrivenih varova u zavisnosti od uslova pod kojima se
izvodi varenje,
- propisati uslove za spoljni izgled i moguća nadvišenja vara.
10.3.1.3 Identifikacija zavarivača
Kraj svakog zavar treba biti utisnuta oznaka zavarivača koji je izveo zavar. Dva zavarivača ne mogu
imati istu oznaku, bez obzira ako su oni u različitom vremenskom periodu bili prisutni na gradilištu.
10.3.2 Kontrola zavarenih spojeva
Da bi se obezbedio dobar kavalitet zavarenih spojeva neophodno je sprovesti neophodne kontrole
izvođenja radova kao i zavarenih spojeva. U tom cilju potrebno je uraditi sledeće:
- voditi preciznu evidenciju o izvođenju radova, uslovima, vrsti tehnologije, izvedenim
varovima, sprovedenim kontrolama, identitetu varioca i dr. tj. voditi dnevnik zavarivanja koji
svakodnevno treba da overi nadzorni organ.
- veću pažnju posvetiti kontroli varova koji se izvode na gradilištu.
- za svaki propisani i razrađeni postupak izvršiti bar jedno ispitivanje mehaničkih osobina
zavarenog spoja prema uslovima koje propisuje odgovarajući standard za izradu bezšavnih
cevi.
- vizuelnu kontrolu treba vršiti svakodnevno obzirom na pripremu i postupak zavarivanja, vrstu
osnovnog i dodatnog materijala, vremenske uslove, izgled zavara, vezivanje i prelaz zavara u
osnovni materijal, pukotine itd. Ovu kontrolu vrše sami zavarivači, kontrolni organi izvođača,
kao i nadzorni organ investitora.
- kontrola penetratima je potrebno za cevi od nerđajućeg materijala i nadopune je vizuelnoj
kontroli.
U trenutku ispitivanja penetratima ispitivani spoj mora biti očišćen i suv bez tragova masti ili ulja. Na
suvu površinu prska se tečnost koju treba ostaviti par minuta na spoju. Zatim se ukloni višak tečnosti i
popravka razvijača.Greške koje se pokažu treba obeležiti i ukloniti brušenjem i naknadnim
zavarivanjem.
Svi montažni varovi će 100% biti ispitani penetrantima. 10% svih sučeonih spojeva na cevima će u
punoj dužini biti ispitani radiografskom metodom ispitivanja. Radiografsko ispitivanje sučeonih
spojeva će se vršiti prema standardu JUS C.T3.040 i JUS C.T3.043. Pri ovom ispitivanju treba koristiti
odgovarajuće izvore zračenja, filmove, folije i indikatore kvaliteta. Indikatori kvaliteta moraju biti
prema JUS ISO 2504, 1995. Kriterijumi za prihvatljivost grešaka zavarenih spojeva je definisan
standardima JUS/ISO 5817.

BEOGRAD
BEOGRAD
Osetljivost svake snimke mora biti takva da se mogu razaznati greške minimalne veličine od 2%
debljine prosvetljenog sloja. Ocenu snimaka donosi odgovarajuća, za to kvalifikovana organizacija
pismenim izveštajem. U izveštaju treba tačno navesti podatke o mestu zavara na cevi, zavarivaču,
broju snimka, veličini i tipu greške kao i ocenu ispitivanja. Opseg ispitivanja za sve zavare iznosi 30%.
Pri ovom ispitivanju više treba kontrolisati varove izvedene na gradilištu, a manje varove izvedene u
radionici kod predfabrikacije cevovoda. Izbor varova za ispitivanje se vrši nasumice ili po izboru
nadzornog organa. Izvođač radova mora da ima dokumentacijuo svakoj izvršenoj kontroli i zavarenih
spojeva. Sprovedena ispitivanjamoraju biti uredno zapisana i overena od strane onoga ko ih je izvršio.
10.4 Priprema i montaža armature
Armatura koja je predviđena ovim projektom se izrađuje u fabrikama isporučioca u skladu sa
tehničkim uslovima koji su definisani tenderskom i ugovornom dokumentaciom. Ovako izrađena
armatura ispituje se u fabrici proizvođača u prisustvu predstavnika investitora odnosno nadzornog
organa.
Armatura koja je pristigla na montažu mora da bude detaljno pregledana. Pregledom mora da bude
ustanovljeno sledeće:
- usaglašenost pristigle armature sa zahtevima projektne dokumentacije,
- postojanje kompletne tehničke i atestne dokumentacije isporučioca,
- da ne postoji vidljive naprsline ili drugi defekzi na kućištu,
- da na zaptivanim površinama ne postoje risevi, rupice, naprsline, tragovi korozije i druga
oštećenja
- mogućnost slobodnog i ravnomernog kretanja zapornog organa.
Neispravnu i nekompletnu armaturu ne ugrađivati.
Za armaturu sa mehaničkim pogonima potrebno je:
- prekontrolisati kompletnost i ispravnost pogona,
- pre montaže izvršiti kontrolnu proveru i regulaciju kretanja pogona.
Armaturu montirati u skladu sa zahtevima projekata i detaljnih uputstava isporučioca armature. O gore
navedenim izvršenim proverama i kontrolama napraviti zapisnik ili voditi montažni dnevnik u kome
trebaju da se upišu svi bitni podaci o ugrađenoj armaturi, a koji mora biti potpisan od strane nadzornog
organa.
10.4.1 Montaža armature na cevima
Pri montaži cevne armature, izvođač radova će se striktno pridržavati uputstava proizvođača opreme,
ovih tehničkih uslova i priloženih crteža. Prilikom spajanja armaturnih elemenata sa cevnim
elementima, odnosno pri ostvarivanju prirubničkog spoja, mora se voditi računa o ravnomernoj
raspodeli pritiska na zaptivke da bi se ostvarilo dobro zaptivanje. Ukoliko proizvođač opreme nije
dostavio instrukcije, montaža cevne armature će se izvoditi na sledeći način:
- detaljno proučiti uputstva proizvođača opreme za montažu
- proveriti na crtežima i P&I dijagramu funkciju, orjentaciju i TAG oznaku elementa koji se
montira
- neposredno pre postavljanja elementa na mesto ugradnje skinuti zaštitnu oplatu i druga
sredstva za spoljnu zaštitu tokom transporta; sredstva za fiksiranje pokretnih delova skinuti tek
nakon montaže
- vešanje elementa prilikom postavljanja na mesto ugradnje vršiti isključivo prema uputstvu
proizvođača, vodeći računa o centru mase
- element postaviti u pravom smeru na fiksni oslonac i nivelisati ga; tamo gde fiksni oslonci
nisu predviđeni, koristiti privremene oslonce
- odvojiti iz paketa specificirani prirubnički spojni i zaptivni materijal
BEOGRAD
BEOGRAD
- proveriti da li je prirubnički materijal čist i neoštećen

- podmazati zavrtnjeve i navrtke
- proveriti da li je alat za montažu kalibrisan
- proveriti da u elementima nema stranih predmeta
- proveriti da li su zaptivne površine prirubnica čiste i neoštećene
- približiti prirubnice koje se spajaju
- specijalnim alatom postaviti zaptivku između prirubnica, centrirati je i proveriti da zaptivka ne
prekriva površinu otvora za zavrtnjeve, ili da ne izlazi van gabarita prirubnica
- nastaviti sa približavanjem prirubnica sve dok se između njih ne ostvari čvrsti kontakt
- ubaciti zavrtnjeve i ručno ih zategnuti
- alatom pritegnuti dva zavrtnja na dijametralno suprotnim stranama – ukoliko na podeonom
krugu ima više od 12 otvora, dva montažera moraju simultano da rade na suprotnim stranama;
alat za pritezanje mora imati instrument za očitavanje momenta ili istezanja (napona)
- pritegnuti drugi par zavrtnjeva koji se na podeonom krugu nalaze približno 900 u odnosu na
prvi par
- nastaviti sa pritezanjem ostalih zavrtnjeva na sličan način sve dok svi zavrtnjevi nisu pritegnuti
u skladu sa uputstvima proizvođača koja se odnose na momenat pritezanja, dozvoljenom
naponu ili dozvoljenom istezanju zavrtnjeva u prvoj sekvenci pritezanja
- ponoviti sledeću sekvencu / sekvence pritezanja na sličan način
- posle finalnog pritezanja proveriti zazor između prirubnica na pozicijama 12, 3, 6 i 9
časovnika
- ručnim manipulisanjem proveriti da li obrtna zaporna tela zatvarača i klapni kada su u
otvorenom položaju ne dodiruju unutrašnji prečnik pripadajućih cevi
- proveriti da li su delovi opreme podmazani u skladu sa preporukama proizvođača (vretena,
ležajevi, prenosnici i predprenosnici)
- proveriti u ručnom radu funkcionisanje pogonskog mehanizma i funkciju mehaničkih
indikatora položaja i krajnjih prekidača
Prednaponi ili istezanje finalno pritegnutih zavrtnjeva se moraju proveriti preciznim mernim
instrumentima.
Alat za pritezanje zavrtnjeva se mora u ravnomernim vremenskim razmacima kontrolisati i po potrebi
kalibrisati kontronim instrumentima.
U slučaju da se prirubnički spoj mora rastaviti, pri novom sastavljanju se mora koristiti nova zaptivka,
osim u slučaju kada prethodno korišćena zaptivka ima dovoljno eleatičnosti da može da ostvari
vodonepropusni spoj.
10.5 Montaža rezervoar za skladištenje tečnog ugljendioksida
Rezervoar za smeštaj tečnog CO2 je potrebno montirati u svemu prema “Pravilniku o tehničkim
normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za tečni ugljen-dioksid”
Sudovi za TUD, po pravilu, postavljaju se nadzemno, na mesta koja su lako dostupna automobilima-
cisternama radi punjenja i opsluživanja. Sudovi za TUD postavljaju se na otvoreni prostor. Sudovi za
TUD ne smeju biti postavljeni iznad ni ispod prostorija koje sluze za boravak ljudi, na krovu, na
prolazima, stepentštima, u hodnicima, udubljenjima, na putevima za evakuaciju i sličnim mestima. Sud
za TUD na otvorenom prostoru postavlja se na temelj od negorivog materijala. Sud pod pritiskom za
TUD postavlja se na odgovarajuci betonski temelj koji je proračunat u zavisnosti od opterećenja suda i
pripadajuće opreme. Sud pod pritiskom za TUD mora biti tako postavljen da je moguć pristup svim
delovima, pregled, remont i čišćenje sa unutrašnje i sa spoljašnje strane, Spoljna površina suda
izrađena od čelika i pripadajuće opreme mora biti zastićena od korozije. Ugradnja suda pod pritiskom
za TUD može se izvršiti samo na osnovu dokumentacije postrojenja u čijem sastavu se sud koristi.
Objekat stanice sa TUD može biti potpuno ili delimično natkriven (nadstrešnica). Oko stanice suda za

BEOGRAD
BEOGRAD
TUD, ako je na otvorenom prostoru, postavlja se metalna zičana ograda visoka najmanje 2,5 m, po
pravilu, uz ivice temelja. Ako se sud za TUD postavlja u prostoru stanice sa više sudova za TUD i
drugih objekata za gasne instalacije, oko svih objekata može se postaviti zajednička ograda.
Stanica suda za TUD mora imati dvoja vrata:
- za opsluživanje sudova;
- za slučaj opasnosti.
Vrata za opsluživanje sudova i vrata za slučaj opasnosti ne smeju biti na istoj strani. Sva vrata moraju
se otvarati upolje.
Temelj stanice suda za TUD, po pravilu, gradi se neposredno uz ivicu pristupnog puta.
Prostor oko temelja širine najmanje 1 m, izuzev strane prema pristupnom putu (ako je pristupni put
neposredno uz temelj stanice suda za TUD), mora biti nasut šljunkom, ili drobljenim kamenom, ili
sličnim materijalom.
Pretakališta za TUD moraju biti izvedena tako da ispunjavaju sledece uslove:
- daje pristupni put izrađen tako da odgovara masi i merama automobila-cisterni
- da su na pristupnom putu i oko stanice postavljeni odgovarajući saobracajni znakovi
- da pravi deo pristupnog puta i priključka za punjenje suda za TUD iznosi najmanje 18 m u
smeru kretanja automobila-eisteme (ovaj deo putaje, po pravilu, bez nagiba)
- da se kretanje unazad automobila-cisterne za prevoz TUD obavlja što kraćim relacijama radi
postavljanja na pretakalište
- da se za vreme pretakanja TUD onemogući pristup drugim vozilima na pristupni put
(kapijama, rampama ili odgovarajucim saobraćajnim znacima)
- daje zaštitna zona pretakališta oko suda za TUD pojas širine najmanje 5 m od priključka za
punjenje i da u toj zoni ne smeju postojati nikakva udubljenja, otvori, sahtovi i sl.
- da su metalna savitljiva creva za pretakanje iz automobila-cisterni za vreme pretakanja-
punjenja suda za TUD uzemljena
10.6 Montaža pumpi
Montaža pumpi će se vršiti u skladu sa uputstvima proizvođača, ovim tehničkim zahtevima i
priloženim crtežima.
Po prijemu pumpi na gradilišu, izvođač radova će proveriti da pumpe nisu oštećene tokom transporta,
prekontrolisaće da se nije pojavila korozija, da nema prašine i metalnih opiljaka na važnijim delovima,
i proveriće sve delove koji su u transportu mogli da se olabave. Izvođač radova će inspekciju opreme
po prijemu, i tokom skladištenja izvršiti u skladu sa prethodno sastavljenim programom, koji će
bazirati na osnovu instrukcija proizvođača opreme.
Do mesta montaže, pumpe će se prebaciti sa zaštitnim sredstvima koja su postavljena u fabrici (zaštita
prirubnica, privremeni zaštitni premazi, i slično).
Ukoliko su pumpe zaštićene od prodora vlage adsorpcionim materijalom, njega treba ukloniti pre
montaže.
Montaža pumpi uključuje postavljanje pumpi na mesto montaže, nivelisanje, ankerisanje (pumpe ili
oslonca pumpe), proveru smera rotacije i povezivanje sa potisnim i/ili usisnim cevovodom. Tokom
montaže treba obratiti pažnju na sledeće:
- izvođač radova može da koristi metalne podmetače od nerđajućeg čelika tokom nivelisanja
- montiranje usisno-potisnih cevi pumpi ne sme da krene od pumpi
- usisne i/ili potisne cevi moraju biti poduprete pre povezivanja na pumpu da bi se sprečilo
prenošenje opterećenje na pumpne prirubnice
- posle saošavanja, površine prirubnica pumpe i usino-potisnih cevi moraju biti paralelne u
okviru tolerancije od 0,2mm mereno duš celog prečnika prirubnica, ili manje ako tako zahteva
proizvođač pumpi
BEOGRAD
BEOGRAD
- smer rotacije pumpi ispitati kratkim startom na suvo

- tolerancije u nivelisanju moraju biti u skladu sa preporukama proizvođača, i moraju biti
ispitane kalibrisanom inženjerskom libelom
10.7 Hidrostatičko ispitivanje cevovoda
Izvođač radova će testirati montirane cevovode i cevnu armaturu na hidrostatički pritisak i
procurivanje. Test će obuhvatiti plan testiranja, izvođenje testa i interpretaciju rezultata. Cilj testa je da
dokaže integritet montiranih cevi i omogući prikupljanje preciznih podataka kojima se može
dokumentovati kvalitet izvršenih radova. Tokom testa će se kontrolisati i dokazivati čvrstoća
cevovoda, nepropusnost zavarenih cevovoda i prirubničkih spojeva, i nepropusnost na zaptivačima
vratila i vretena cevne armature. Izvođač radova će pri tome biti odgovoran samo za deo radova koji je
sam izveo. Izvođač radova je međutim dužan da izvrši sve montažne radove koji mogu nastati kao
posledica radova za koje on nije odgovoran (pucanje cevovoda i curenje na zaptivkama vretena i cevne
armature), osim pod uslovom da je do navedenih kvarova došlo usled nestručne montaže. Naknadu za
radove koji nisu posledice neodgovarajuće montaže i/ili nestručnog rukovanja, izvođač radova će
naknadno ugovoriti sa Investitorom.
Plan testiranja treba da obuhvati određivanje ispitnog pritiska, trajanje testa, tip fluida kojim će se
testiranje vršiti, sekcije za testiranje, proračune pre testiranja, listu opreme i instrumenata za testiranje,
odrećivanje potrebne tačnosti u očitavanju rezultata testa, i definissanje kriterijuma za ocenu rezultata
testa.
Osim ako se drugačije ne odredi, ispitivanje hidrostatičkim pritiskom treba vršiti pritiskom vrednosti
150% od maksimalnog radnog pritiska, na najvišoj deonici koja se ispituje, ali pri tom pritisak na
najnižoj tački ne sme prevazići vrednost od 90% specificirane granice tečenja materijala. Test treba,
pod stabilizovanim uslovima, da traje 24h. Umesto ispitivanja u konstantnom trajanju Investitor može
da odobri ispitivanje u ciklusima.
Pre testa izvođač treba da proveri da li su cevi čiste, da obezbedi vodu za punjenje cevovoda, da
obezbedi mesto i sredstva za pražnjenje cevovoda, i da fiksira delove cevovoda koji nisu ukrućeni.
Brzina punjenja cevovoda ne sme biti veća od 0,3 m/s. Tokom punjenja cevovoda treba iz njega
evakuisati sav vazduh.
Cevi se radi testiranja mogu izolovati, zavisno od prečnika, slepim prirubnicama, čepovima,
vazdušnim jastucima i sličnim sredstvima. Troškovi nabavke ove opreme su na teretu izvođača radova.
Delovi cevi se ne smeju testirati korišćenjem cevne armature za izolaciju deonice, osim uz dozvolu
Investitora.
Pre početka testa, Izvođač će sračunati teoretsku vrednost DV/DP (promena zapremine za odrećenu
promenu pritiska, određenu zapremine vode pod pritiskom). Ovaj odnos će se koristiti da se odredi da
li je kompletan vazduh eleminisan iz cevi i posluži će da se odredi prihvatljiva tolerancija u razlici
teoretskog i izmerenog DV/DP odnosa. Ukoliko sadržaj zaostalog vazduha prevazilazi 1% zapremine
testirane deonice, ili se nagibi na linearnim deonicama teoretskog i izmerenog DV/DP odnosa
razlikuju za više od 10%, tada će testirana deonica odvazdušena na najvišoj deonici i doopunjena
vodom.
Isvođač radova će dostaviti Investitoru na uvid skicu radnog stola za testiranje, detaljne crteže
priključaka za punjenje, pražnjenje cevi i priključivanje mernih instrumenata, i tehnički opis
instrumenata za testiranje sa njihovim osnovnim tehničkim karakteristikama, opis pumpi i/ili
kompresora za punjenje i održavanje pritiska, i opis instrumenata za detekciju procurivanja.
Evaluacija ispitnih rezultata će obuhvatiti proračune da bi se odredila korelacija izmeću pritiska,
temperature i zapremine vode prilikom punjenja i pražnjenja.

BEOGRAD
BEOGRAD
Test na hidrostatički pritisak će se smatrati uspešnim ukoliko nema procurivanja na kontinualno

varenoj cevi. Promena u zapremini vode kojom sse deonica cevi testira je prihvatljiva jedino u okviru
dozvoljenog odstupanja instrumenata u tačnosti merenja.
Ukoliko test nije pokazao zadovoljavajuće rezultate, izvođač će preuzeti potrebne mere da detektuje
uzroke kvara i da ih otkloni, nakon čega će ponoviti test.
Posle završenog testa, izvođač će dostaviti Investitoru potpisani izveštaj o testiranju sa svim
relevantim podacima i rezultatima testa, skicama, proračunima pre i posle testa, zabeleženim podacima
i sličnim podacima. Pored ovog izveštaja, izvođač će dostaviti Investitoru zvaničnu izjavu (sertifikat)
da je test uspešno sproveden u skladu sa zahtevima ovih tehničkih uslova i/ili odobrenog standarda.
10.8 Ispitivanje rezervoara za skladištenje tečnog ugljendioksida pri i nakon montaže
Ispitivanja u toku i posle završene izrade vrše se kod proizvođača sudova za TUD ili na mestu
ugradnje ako je sud isporučen u delovima a završen na mestu korišćenja. (Vidi 8.13.4.)
Redovna ispitivanja suda za TUD vrše se svake šeste godine na način propisan pravilnikom o
tehničkim normativima za pregled i ispitivanje stabilnih posuda pod pritiskom za tečni ugljen dioksid
(TUD). Redovna ispitivanja vrše se bez skidanja termičke izolacije. Ako u toku ispitivanja dođe do
propuštanja suda, sa propusnih mesta i oko njih skida se izolacija, utvrduju ostećenja i vrši popravka.
Posle popravke suda ispitivanje se mora ponoviti.
Unutrašnji pregled suda za TUD vrši se svake šeste godine. Pre početka unutrašnjeg pregleda suda za
TUD mora se:
- odvojiti sud od ostale instalacije slepim prirubnicama ili čeličnim ulošcima;
- izmeriti koncentracija ugljen-dioksida neposredno pred ulazak u sud.
Pri unutrašnjem pregledu kontroliše se stanje zidova suda i priključaka.
Spoljni pregled suda za TUD vrši se svake godine i pritom se kontroliše:
- opšte stanje suda, izolacije i opreme na njemu
- opšte stanje prostora na kome se nalazi sud
- funkcionisanje sigumosne opreme
- funkcionisanje suda i opreme na njemu
- knjiga suda za tud
Vanredna ispitivanja suda za TUD vrše se, po potrebi, i pre isteka roka određenog za redovna
ispitivanja i unutrašnji pregled i na način i po postupku kao i redovna ispitivanja.
Vanredna ispitivanja vrše se u sledećim slučajevima:
- ako je sud bio van pogona više od dve godine;
- ako je sud premešten;
- ako postoji sumnja da je sud sa opremom oštećen u tolikoj meri da postoji opasnost od
ugrožavanja života ljudi i imovine;
- ako se usled bilo koje neispravnosti na sudu sa opremom dovede u pitanje funkcionalnost i
sigumost u njegovom radu;
- ako jedno od redovnih ispitivanja nije dalo zadovoljavajuće rezultate.
Za svaki sud za TUD mora da postoji knjiga u koju se unose svi rezultati ispitivanja, pregleda i
svakodnevnih zapažanja. U knjigu suda za TUD obavezno se unose:
- sva zapazanja koja se utvrde vizuelnim preg1edom suda i opreme na njemu
- radni pritisak u sudu
- nivo ili masa tečnog gasa u sudu

BEOGRAD
BEOGRAD
Ako se u toku rada, pregleda i ispitivanja suda za TUD pokažu nedostaci koji mogu da ugroze ljude i
okolinu i prouzrokuju materijalnu štetu, sud se mora isključiti iz rada i ugljen-dioksid isprazniti iz
suda.
Ako se sud za TUD stavi van upotrebe (eksploatacije), drži se, po pravilu, pod pritiskom inertnog gasa,
najvise do 0,5 bar.
10.9 Čišćenje opreme i cevovoda
Cevovodi koji su predmet ovog projekta moraju biti kompletno očišćeni pre nego što se pusti u pogon,
kako bi se sprečili problemi u eksploataciji koji mogu nastati.
Čišćenje cevi se vrši vazduhom i/ili vodom, ili poliuretanskim sunđerima. Izvođač radova će za svaku
pojedinačnu cev definisati način čišćenja.
Izvođač radova će obezbediti sva sredstva potrebna za čišćenje i odrediti kapacitete vode i/ili vazduha
za ispiranje, s tim da tokom ispiranja kapacitet i pritisak budu najmanje 80% od projektovanog
kapaciteta i pritiska cevovoda.
Ispiranje cevovoda će se izvoditi bez kontrapritiska u trajanju od najmanje 10min. Na 0,3÷0,5m od
slobodnog kraja cevi koja se ispira postaviće se perforirano metalno platno kako bi se posle završetka
procesa mogli ispitati efekti ispiranja.
U slučaju da se cevi ispiraju vazduhom, poželjno je da se vazduh ne hladi, odnosno da bude dovoljno
visoke temperature koja je potrebna da se ukloni šljaka sa varova.
Za čišćenje rotirajućih delova opreme treba koristiti negorive razređivače po preporuci proizvođača
opreme. Upotreba razređivača za boje i benzina nije dozvoljena zbog njihovog dejstva na
antikorozione premaze, i zaptivke. U principu se ne dozvoljava upotreba negorivih, isparljivih
hidrokarbonskih razređivača.
Posle čišćenja razređivačem, očišćeni delovi će biti premazani odgovarajućim zaštitnim uljem.
10.10 Tehnička dokumentacija
Nakon sklapanja ugovora izvođaču radova odnosno isporučiocu opreme će blagovremeno biti
dostavljena dokumentacija kojom će biti definisani sklopovi, radionički i montažni detalji. Isporučilac
će dostaviti potrebnu tehničku dokumentaciju u papirnoj i elektronskoj formi, koristeći standardne
simbole i formate. Dinamika dostave dokumentacije koja se isporučuje uz opremu biće usaglašena
između Isporučioca i Investitora pre potpisivanja ugovora.
Uz ponudu, Isporučilac će dostaviti sledeću dokumentaciju:
- tehičke opise opreme
- dimenzione crteže opreme
- crteže poprečnih preseka opreme sa listom delova i listom materijala
- tehničke performanse kompletno ponuđene opreme (za zatvarače, zasune i klapne: keoficijente
lokalnog otpora u funkciji otvorenosti zapornog tela; za zatvarače i zasune na ručni pogon:
momente otvaranja/zatvaranja i sila na točku; za zatvarače na eletro pogon: momente
otvaranja/zatvaranja, snaga motora i način napajanja; za pumpe: dijagram Q-H,P,η, NPSHreq)
- Sud za TUD mora biti snabdeven tehničkom dokumentacijom - zbirkom isprava utvrđenom
standardom JUS M.E2.153
- listu preporučenih rezervnih delova
Uz isporuku, Isporučilac će dostaviti svu ostalu dokumentaciju, uključujući ateste i sertifikate,
instrukcije za ugradnju i montažu opreme, i uputstva za pogon i održavanje.
10.11 Opremljenost izvođača radova
Za potrebe izvođenja radova, isporuku i montažu obezbediti
BEOGRAD
BEOGRAD
- samohodna i prenosna sredstva za transport, unutrašnji transport i dizanje tereta. U ovu grupu
spadaju: autodizalice, dizalice, viljuškari i druga sredstva opremljena čeličnim užadima,
lancima, kukama, koturačam itd.
- U zavisnosti od vrste posla primeniti najefikasnije, najbezbednije i najekonomičnije sredstvo
transporta. Sva upotrebljena sredstva moraju biti odgovarajuće nosivosti, ispitana shodno
propisima, i imati odgovarajuće ateste. Lica koja rukuju ovim uređajima moraju biti stručno
osposobljena, u skladu sa propisima.
- Obezbedi i svu ostalu opremu izvođenje radova pri montaži i ispitivanju ugrađene opreme u
skladu sa odgovarajućim propisima i preporukama proizvođača, a u cilju postizanja vrhunskog
kvaliteta rada postrojenja.
- Sva potrebna oprema za kontrolu, dokazivanje kvaliteta i mera mora biti atestirana od strane
ovlašćene institucije i sa propisanom klasom tačnosti.

BEOGRAD
BEOGRAD
11 UPUSTVO ZA MONTAŽU, ISPITIVANJE I ODRŽAVANJE

INSTALACIJE TEČNOG I GASOVITOG CO2
1. Sve cevi, armatura i oprema koje se montiraju za CO2 postrojenje moraju imati atest proizvođača
opreme i biti prema propisima za rad sa ugljendioksidom.
2. Cevi i armatura moraju biti besprekorno čisti pre montaže.
3. Spajanje cevi se vrši zavarivanjem, prirubničkim spojem ,navojnom vezom.
Kod zavarenih cevi treba očistiti zavareno mesto posle vara.
4. Armatura se pričvršćuje za cevi pomoću navoja ili prirubnički.
5. Radijus savijanja cevi treba da je 3.5-4 puta veći od spoljašnjeg prečnika cevi. Razmak između
najbližeg zavarenog šava i početka savijanja cevi ne sme biti manji od jednog spoljašnjeg prečnika, ali
mora biti najmanje 100 mm. Izuzetak je u slučaju kada se cev spaja kolenima (Hamburški lukovi).
6. Cevovode treba montirati tako da se mogu širiti i skupljati bez štetnih posledica. Dilatacije cevovoda
ne smeju dovesti do kidanja ili oštećenja elemenata koji nose cevi niti do oštećenja građevinskog
objekta.
7. Za prolaz cevi kroz zid postaviti čeličnu čauru, a prostor između cevi i čaure ispuniti azbestom.
8. Instalacija mora imati propisno uzemljenje, a prirubnički spojevi premošćeni sa prelaznim otporom od
0,03 oma.
9. Do svakog ventila kojim se ne može rukovati sa poda, mora se obezbediti odgovarajući podest ili
stepenište, izgrađeni po propisima.
10. Posle završetka montaže cevovoda za CO2, a pre bojenja i oblaganja izolacijom, zatrpavanja u zemlju
ili kanal, moraju se produvati čistim vazduhom.
11. Posle produvavanja vazduhom vrši se ispitivanje na čvrstoću putem hidrostatičkog pritiska. Visina
probnog pritiska iznosi 1.3 x maksimalni radni pritisak. Hidraulično ispitivanje ne sme se vršiti ako je
temperature okoline niža od +5 oC.
12. Pri hidrauličkom ispitivanju pritisak se postepeno povećava do 60% od ispitnog. Dalje povećanje
pritiska se na kratko prekida a ceo cevni vod pregleda. Pritisak se zatim postepeno povećava sve do
ispitnog pritiska na kome se održava za vreme do 30 min. Za vreme ispitivanja ne smeju se na
cevnom vodu pojaviti pukotine, vidljive deformacije i curenje i znojenje na spojevima i zaptivnim
mestima. Takva mesta se obeležavaju.
13. Po isteku 30min. ispitni pritisak se snižava na radni pritisak CO2 u cevovodu, pei kome se cevni vod
ponovo pregleda i ispituju spojna mesta kucanjem čekićem. Ako se pri ispitivanju ustanove mesta
curenja, ista se obeležavaju, a pritisak se smanjuje na atmosferski, nakon čega se izvrše popravke.
14. Posle ispitivanja vodom cevovod se produvava vazduhom koji treba da struji brzinom 15-20 m/s.
15. Ispitivanje cevovoda ugljendioksida na nepropusnost (zaptivenost) vrši se vazduhom ili inertnim
gasom na pritisku jednakom pritisku CO2. Nepropusnost pri ispitivanju kontroliše se padom pritiska.
Jedine dozvoljene promene pritiska u toku 24 časa jesu promene koje su prouzrokovane promenama
temperature ispitnog medijuma. Mesto curenja gasa određuje se premazivanjem zavarenih spojeva,
prirubnica i drugih spojnih mesta pogodnim rastvorom sapunice, sprejom, itd.
16. Provera ventila sigurnosti vrši se pritiskom koji je 10% (1,1) veći od radnog pritiska CO2.
17. Pri ispitivanju cevovoda vazduhom pod pritiskom mora se sačekati najmanje 10 min. da se stabilizuje
temperatura komprimovanog vaduha u cevovodu. U toku sledećih 30 min. pritisak u cevovodu se ne
sme promeniti. Mesta curenja gasa otkrivaju se premazivanjem zavarenih spojeva, prirubnica i drugih
spojnih mesta pogodnim rastvorom sapunice, sprejom, itd. Pneumatsko ispitivanje instalacije na
otpornost treba vršiti u prisustvu inženjera odgovornog za tehničku sigurnost.
BEOGRAD
BEOGRAD
18. Pri pneumatskom ispitivanju pritisak se postepeno povećava u etapama od po 20% sve do ispitnog.
Povećanje pritiska se na kratko pri svakoj etapi prekida a cevni vod pregleda. Ukoliko se za vreme
ispitivanja utvrsi neka neispravnost, treba je otkloniti i ponovo pristupiti ispitvanju.
19. Posle ispitivanja na čvrstoću i zaptivenost, ako su postignuti zadovolajvajući rezultati, može se
pristupiti čišćenju i zaštiti instalacije. Zaštita se izvodi prevlačenjem dva puta antikorozivnom zaštitom
(minijum, temeljna boja i sl.) i bojenjem sivom bojom. Ukoliko se polažu u rov, cevovodi se izoluju i
dobro zatrpavaju nabijenom zemljom.
20. Probu ispitivanja na čvrstoću i nepropusnost vrši izvođača radova na postavljanju cevovoda.
21. O izvršenim ispitiavnjima i o ispravnom funkcionisanju celog postrojenja izvođač radiva je dužan
korisniku izdati potvrdu.
22. Pored cevovoda ispitivanju se podvrgavaju svi uređaji i oprema koji u toku procesa proizvodnje rade
pod pritiskom, a nisu ispitani i nemaju o tome atest proizvođača.
23. Posle ispitivanja cevovoda i opreme vrši se njihov prijem od strane nadležne Inspekcije.
24. Ispitivanje cevnog voda za pritiskom i ispitivanje nepropusnosti vrše se svake šeste godine.
25. Ispitivanje funkcionalnosti cevnog voda vrši se radnim medijumom svake godine.
26. Jednom godišnje cevovode podvrgnuti spoljnom pregledu i sumnjiva mesta, kao što su pritubnice,
zavareni spojevi i armatura proveriti sapunicom.
27. Svake šeste godine instalaciju ispitati hidrauličnom probom kao posle montaže. Pri tome ne treba cevi
vaditi iz zemlje (ukoliko su zatrpane) i ne skidati izolaciju sa cevi (ukoliko postoji).
28. Popravke i remont mogu se vršiti samo uz prisustvo ovlašćenog i odgovornog stručnjaka.
29. Zabranjeno je pritezanje prirubničkih spojeva dok se instalacija nalazi pod pritiskom.
30. Pri radu sa CO2, bilo tečnim ili gasovitim, obratiti pažnju na dobru provetrenost prostorije, jer postoji
opasnost od gušenja.
31. Postrojenje se može pustiti u rad tek nakom dobijanja dozvole od nadležnog organa.

BEOGRAD
BEOGRAD
12 MERE BEZBEDNOSTI I PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

12.1 Opasnosti pri radu sa ugljendioksidom
Kako je CO2 gas bez boje, mirisa, slabo kiselog ukusa, čulima se teško može osetiti njegovo prisustvo
u vazduhu.
Ako tečan CO2 isparava u neprovetrenoj prostoriji dolazi do povećanja sadržaja CO2 u vazduhu,
procenat kiseonika se smanjuje i može se pojaviti otežano disanje i ugušenje. CO2 kao teži , skuplja se
u nižim delovima prostorije istiskujući vazduh. Ako u neprovetrenoj prostoriji postoji stalan izvor CO2
doći će do potpunog istiskivanja vazduha. Ulazak u ovakvu prostoriju nije dozvoljen bez zaštitne
maske sa kiseonikom.
Kada je smanjen uobičajeni procenat kiseonika u atmosferi, ogu se pojaviti sledeći simptomi:
1. Sadržaj kiseonika smanjen u vazduhu od 21% na 14%- sposobnost jasnog razmišljanja se smanjuje,
nastaju bolovi u mišićima, apuls i disanje su ubrzani.
2. Sadržaj kiseonika oko 14% do 10% - čovek je još pri svesti, dok gubi moć raspoznavanja. U
takvom stanju su česte i povrede ljudi.
3. Sadržaj kiseonika od 10% do 6% - počinju bolovi u stomaku i gubi se moć za pokretanje i
raspoznavanje. Nešto docnije mogućnost koračanja opada, pa je čovek čak nesposoban i da puzi. U
tom slučaju je povratak u život moguć, ali mogu ostati izvesne stalne posledice, oštećenje mozga i dr.
4. Sadržaj kiseonika manji od 6% - tada dolazi do gušenja, disanje se zaustavlja, i u većini slučajeva
dolazi do smrti.
Ako je sadržaj ugljendioksida u atmosferi prostorije iznad normale pojavljuju se sledeće
karakteristične reakcije ljudskog organizma.
- Sadržaj 3% CO2 izaziva otežano disanje,

- Sadržaj 7% CO2 izaziva teško disanje i nesvestice,
- Sadržaj 10% CO2 izaziva gušenje i poremećaje u plućima i krvotoku,
- Sadržaj 20% CO2 izaziva momentalnu smrt.
Potencijalna opasnost pri radu sa tečnim CO2 potiče uglavnom od sledećih osobina:
1. Tečni CO2 se nalazi na temperaturi - 40oC. Pri radu sa njim treba biti pažljiv. Ne sme se dozvoliti da
nezaštićeni deo tela, a posebno oči, dođu u dodir sa tečnim CO2. Takođe se ne smeju dodirivati
neizolovane cevi i sudovi u kojima se nalazi tečni CO2.
2. Veoma male količine tečnosti vrlo brzo se pretvaraju u velike količine gasa.
3. Pored navedenih potencijalnih opasnosti, postoji još i opasnost, bilo da je u pitanju tečni ili gasoviti
CO2, od eksplozije sudova pod pritiskom u kojima se isti skladišti ili transportuje.
4. Kao gornja granica za osmočasovno izlaganje ugljendioksidu u atmosferi smatra se koncentracija od
0.5% zapreminskih (5000 ppm).
Da bi se sprečila opasnost od povećanja sadržaja CO2 u vazduhu u pogonima u kojima je isti prisutan
potrebno je stalno voditi računa o sprovođenju mera bezbednosti.

BEOGRAD
BEOGRAD
12.2 Mere bezbednosti i zaštite pri radu sa CO2

Kod postrojenja sa CO2 mogu nastati nezgode i nesrećni slučajevi ukoliko se osoblje ne pridržava
propisa o zaštiti na radu. Zato je neophodno potrebno da se pre puštanja postrojenja u rad svi zaposleni
upoznaju sa važećim propisima zaštite na radu. Pored toga, ove propise u skraćenom obliku treba
vidljivo istaći u svim prostorijama gde zaposleni rade.
Za lica sa strane zabranjen je pristup u pogon, o čemu takođe moraju postojati natpisne table. Ukoliko
popravku postrojenja vrše strana lica i ona se moraju prethodno upoznati sa propisima zaštite na radu.
U uputstvima koje daje isporučilac opreme detaljno su opisani postupci i način rada postrojenja.
Takođe su data uputstva za slučaj pojedinih smetnji i nepravilnosti rada.
Radnici koji će rukovati postrojenjem moraju biti upoznati sa funkcionisanjem i održavanjem
postrojenja.
Za postojenja za CO2 važe odgovarajuće odredbe propisa za parne kotlove, sudove pod pritiskom i
kompresore, pošto se ovde radi o uređajima koji rade pod većim pritiskom. Svi uređaji koji rade pod
pritiskom u toku proizvodnje se podvrgavaju ispitivanju, a zatim se vrši njihov prijem od strane
nadležne Inspekcije.
Osnovni preduslov za bezbedan rad, bez nezgoda i nesrećnih slučajeva je spoljašnja čistoća svih
uređaja i aparata, kao i saobraćajnica i uredno, propisano pogonsko stanje celokupne instalacije. Ne
sme se dozvoliti da instalacija radi iznad dozvoljenih pritisaka i temperature. Neprekidno treba vršiti
kontrolu rada instalacije, a posebno sigurnosnih ventila. Ne sme se dozvoliti da u instalaciju prodru
drugi zapaljivi i eksplozivni gasovi.
Za kontrolu rada instalacije predviđeni su merni uređaji tako da se na vreme mogu uočiti nepravilnosti
koje utiču na bezbedan rad pogona. Svi sudovi i rezervoari pod pritiskom imaju manometre i
sigurnosne ventile. Ovi uređaji su postavljeni na pogodnim, lako pristupačnim i vidnim mestima.
S obzirom da je gasoviti ugljendioksid teži od vazduha on se skuplja pri dnu prostorije i predstavlja
opasnost za osoblje u njoj. Mada su svi sudovi i cevovodi obezveđeni od propuštanja gasa, potrebno je
povremeno vršiti kontrolu sadržaja kiseonika u vazduhu. Njegov sadržaj ne bi smeo nikada da bude
ispod 19%. Za ostvarenje ovih uslova u zatvorenim prostorijama treba obezbediti prirodnu ili
veštačku ventilaciju sa najmanje 5 izmena vazduha na čas. U cilju kontrole sadržaja kiseonika u
prostoriji gde se nalazi CO2, treba da postoji indikator za merenje sadržaja kiseonika u vazduhu. Radna
snaga koja stalno boravi u pogonu ili prostoriji može da ima individualne indikatore sadržaja
kiseonika. Kao gornja granica za osmočasovno izlaganje ugljendioksidu u atmosferi smatra se
koncentracija od 0.05% zapreminskih (5000 ppm ili 900 mg/m3).
Naročito treba biti pažljiv u slučaju ulaska u prostoriju ili pogon gde je CO2, a u kojoj duže vreme niko
nije boravio. Takvu prostoriju treba prvo dobro provetriti, prirodno ii veštački, ili proveriti atmosferu
iste pomoću sveće ili zapaljene šibice. Ukoliko se sveća ugasi ili plamen bude prigušen, prostoriju
treba dobro provetriti, a za to vreme zabraniti ulazak ljudi.
Transport tečnog CO2 se obavlja specijalno izolovanim automobil cisternama.
Za vreme pretakanja tečnog CO2, automobil cisterna se mora obezbediti od pokretanja i od naletanja
drugih vozila na nju. Za vreme grmljavina i vremenskih nepogoda ne treba vršiti pretakanje CO2.
Metalno savitljivo crevo za pretakanje i automobil cisterna za vreme pretakanja moraju biti uzemljeni.
Pri transportu tečnog CO2 treba se pridržavati Zakona o prevozu opasnih materija i prema njemu
preduzimati i mere bezbednosti.
12.3 Preventivne mere i vatrogasno obezbeđenje
1. Pri radu sa gasovima koji se koriste treba biti pažljiv i pridržavati se datih uputstava i propisa.

BEOGRAD
BEOGRAD
2. Svi sigurnosni i kontrolni uređaji na instalacijama za sve gasove moraju uvek biti ispravni i pod
stalnom kontrolom. Oni moraju imati i atest proizvođača i treba da su specijalno građeni i predviđeni
za rad sa odgovarajućim gasom gde se ugrađuju.
3. U prostoriji punionice i oko nje ne sme se postavljati zapaljiv materijal kao što su papir, drvo i slično.
Punionicu, kao i prostor oko nje održavati urednim i čistim. Zapaljiv otpad odbaciti u nesagorive
posude sa poklopcem koji se dobro zatvara.
4. Prolazi, stepeništa i ulazi uvek moraju biti slobodni, kako bi se u slučaju požara što brže izvela
evakuacija i gašenje požara.
5. Potrebno je voditi računa da ne dođe do oštećenja dovodnih cevi kao i ispravnoi održavanje uređaja i
aparata pomoću koji se koriste gasovi. Takođe pri rukovanju aparatima i uređajima strogo se
pridržavati datih uputstava koje daje isporučilac opreme.
6. Propusti pri montaži instalacije u radu i u održavanju instalacije mogu izazvati ne samo materijalnu
štetu, već i da ugroze život ljudi koji su zaposleni. Pored svih danas postojećih sredstava koja stoje na
raspolaganju u sprečavanju nesreća najvažniji je faktor čovek. On mora biti temeljno upoznat sa
procesom korišćenja gasova, sa svim uređajima i instrumentima kao i sa opasnostima koje mogu da
nastupe. On treba da bude u stanju da brzo i efikasno interveniše u slučaju da dođe do nekog kvara ili
odstupanja od normalnog procesa rada.
Preporučuje se da se pri montaži izaberu radnici koji će kasnije raditi u stanicama. Oni treba da
učestvuju u montaži, ispitivanju i puštanju instalacije u rad. Takođe bi trebalo bar mesec dana da
provedu na praktičnoj obuci u sličnim objektima.
12.3.1 Protivpožarna zaštita

Osnovna protivpožarna oprema za gašenje početnog požara, sastoji se od:
- Dva nadzemna spoljna protivpožarna hidranta za hlađenje suda u slučaju požara, na propisnom
udaljenju od objekta, prema Pravilniku o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za
gašenje požara (Sl list SRJ 30/91),
- Aparati za gašenje požara,
- Ostala oprema.
Aparati za gašenje požara
Za individualno gašenje požara, najefikasniji je aparat za gašenje požara napunjen suvim prahom
prema JUS Z.C2.035. Ovaj aparat je efikasan kod gašenja svih vrsta početnih požara bez obzira da li je
požar izazvan od strane zapaljivih tečnosti, gasova ili elektro-uređaja.
Aparat nije osetljiv na niske temperature (opseg rada od -20oC do +60oC), jednostavan je za
rukovanje i lako se ponovo puni. Aktiviranje i rukovanje aparatom je veoma jednostavno. Pomoću
ručice na kapi aparata, moguće je prekidati mlaz. Punjenje aparata može da vrši sam korisnik.
Prema veličini punjenja ovi aparati se proizvode u više veličina, od 1 do 12 kg.
Protivpožarni aparati, treba da budu postavljeni pored vrata u mašinskoj sali, pored vrata izvan
rashladnih komora, u odeljenju sudova, u odeljenju elektro-komandne table, u potkrovljima,
hodnicima, tehničkim hodnicima i drugim zatvorenim prostorima.
Ako se aparati za gašenje požara očuvaju napolju, treba ih zaštititi od nevremena, smeštanjem u
ormančiće sa staklenim vratima. Ne treba da su izloženi stalno niskoj temperaturi.
Aparate treba postaviti na zid, a ne na pod.
Svi aparati za gašenje požara, treba da se redovno kontrolišu prema uputstvu proizvođača i da im se
zameni punjenje kada je to potrebno.
BEOGRAD
BEOGRAD
Protivpožarna oprema i aparati za gašenje požara, treba da je raspoređena i grupisani na važnim

tačkama objekta.
Za lokalizaciju požara i njegovo početno gašenje na raspolaganju stoje sledeća sredstva protivpožarne
zaštite:
Instalacije moraju biti obezbeđene sledećom tehničkom zaštitom od požara:
- Ručni aparat za gašenje požara sa suvim prahom od 9 kg, prema JUS Z.C2.035.
- kom. 3
- Hidrantska mreža (postojeća) sa dva nadzemna protivpožarna hidranta za svaki objekat koji se
štiti. Hidrantska mreža mora zadovoljavati zahteve Pravilnika o tehničkim normativima za
spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara, Sl. list SFRJ 30/91.
- Na vidnom mestu na ulaznim vratima stanice i podstanica istaći natpisne table:
T1: STANICA TEČNOG UGLJENDIOKSIDA
T2: OPASNOST OD I EKSPLOZIJE I UGUŠENJA
T3: ZABRANJEN PRISTUP NEZAPOSLENIM LICIMA
T4: OBAVEZNA UPOTREBA SREDSTAVA LIČNE ZAŠTITE

BEOGRAD
BEOGRAD
13 POTREBNA RADNA SNAGA

Za rukovanje, nadgledanje i održavanje instalacije ugljendioksida u jednoj smeni potreban jedan
radnik metalske struke. Radnici treba da opslužuju stanice i razvodne cevovode tehničkih gasova.
Osim uređaja na mestu potrošnje radnici moraju biti upoznat sa radom čitave instalacije ugljendioksida
i ostale tehnološke opreme i da su upoznati sa njihovim rukovanjem i održavanjem. Posebno treba da
vodi računa da se u pogonima primenjuju odgovarajuće mere i aparati za bezbednost i sigurnost rada.
Povremeno moraju vršiti kontrolu njihove ispravnosti.
Rukovaoci sprovode tehnooški proces prema dostavljenim uputstvima i izvršenoj obuci. U toku rada
rukovaoc vrši obilazak i nadgledanje opreme u stanici i razvodnoj mreži cevovoda.
Ovaj radnik je najodgovorniji za rad celog postrojenja. Obavezno mora da vodi knjigu zapažanja u
koju unosi sve podatke koje zapazi pri kontroli: pritiske, temperaturu, količinu TCO2 u rezervoaru,
podatak kada je tražio novu količinu, kada je primio i novu količinu gasova i druga zapažanja o opremi
kao nedostatke, popravke (vrste i obim). Posebno vodi računa o rezervnim delovima da uvek ima
potrebni broj u magacinu i drugo.
Pored toga, radnici treba da kontrolišu proces rada, parametre gasa i funkcionisanje sistema.
Detaljna uputstva za rad instalacije biće naknadno dostavljena.
Radnik je dužan da se strogo pridržava datih uslova i propisa pri radu sa gasovima.
13.1 Opšti uslovi
Radnici moraju biti posebno obučeni i imati položen stručni ispit za rad sa sudovima pod pritiskom (Sl
list SFRJ br. 47/84).
Svaki radnik određen za ovo radno mesto, pored posedovanja navedenih kvalifikacija, mora biti stariji
od 18 godina i da je fizički i mentalno zdrav i sposoban za rad o čemu mora posedovati propisno
uverenje.
Pre stupanja na posao mora se proveriti stručna kvalifikacija i znanje kako o rukovnaju instalacijom za
gas, rukovanju i održavanju cevovoda. Ovo znanje pretpostavlja prethodnu obuku radnika na sličnim
instalacijama. Posebno ovi radnici moraju znati o zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti i upotrebi
opreme koja je namenjena za zaštitu.
Od radnika se zahteva da zna da rukuje instalacijom, da detaljno upozna tehnološku šemu i rukovanje
kompletom opremom sa svom mernom, regulacionom, i sigurnosnom armaturom, kako bi se
obezbedilo sigurno i bezbedno funkcionisanje instalacije. On treba da zna da prati čitav proces
punjenja i pražnjenja na instrumentima. Treba da je dobro upoznat sa propisima i uputstvima za
rukovanje i korišćenje uređaja za ugljendioksid i pravilima HTZ na radu i da ih se obavezno pridržava.
On će biti odgovoran za ispravan i bezbedan rad. Njegov zadatak je da kontroliše ispravnost rada
uređaja.
Ukoliko dođe do većeg kvara na uređajima i instalaciji ne sme preduzimati nikakve mere van svog
ovlašćenja, već je dužan da obavesti predpostavljenog rukovodioca. Sitne popravke i zastoje može sam
otkloniti, vodeći računa o važećim propisima i uputstvima.
Strogo je zabranjeno dozvoliti rad licu bolesnom ili pod dejstvom alkohola. Na ovom radnom mestu
nije dozvoljen rad radniku na drugim poslovima koji nisu vezani za rad instalacije CO2 i instalacije za
regulaciju pH sirove vode. Radnici na radnom mestu moraju imati urednu, propisanu obuću i odeću i
ne smeju spavati na radnom mestu.

BEOGRAD
BEOGRAD
Svakog dana radnici treba da prekontrolišu stanje instalacije, uključujući i zapornu, mernu i sigurnosnu
armaturu, automatiku, kao i fleksibilna creva.
Pri ulasku u prostorije u kojima postoji opasnost od visoke koncetnracije ugljendioksida, obavezno
proveriti signalnu kutiju za detekciju ugljendioksida. Pri ulasku u prostoriju, treba biti oprezan.
Ukoliko se detektuje veća koncentracija CO2 ili postoji sumnja u to, obezbediti dobro provetravanje
potpunim otvaranjem žaluzina ili uključivanjem ventilatora.
Za instalaciju se obavezno mora voditi posebna knjiga u koju se moraju uneti sva zapažanja i svi
radovi koji se izvode na instalaciji, naročito uočeni nedostaci, kvarovi i mere koje su preduzete da se
otklone i instalacija pusti u rad.
Posebno se vode podaci i evidencija o eventualnim neispravnim delovima instalacije.
Takođe se u ovim knjigama vodi evidencija o vremenu potrebnih pregleda, redovnih i povremenih.
Radniku je zabranjeno da obavlja druge poslove koji nisu neposredno vezani za njegovo radno mesto.
Rukovaoc mora poznavati rad kompletne opreme, kao i sve štete koje bi mogle nastati neodgovornim
ponašanjem i odonosom prema opremi.
Ovom specifikacijom nije obuhvaćen vozač za prevoz automobil cisterne.

BEOGRAD
BEOGRAD
14 POSEBAN PRILOG
O PRIMENJENIM PROPISIMA, USLOVIMA I NORMATIVIMA ZAŠTITE NA RADU I
ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI PROJEKTOVANJU
INVESTITOR: JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija"

Beograd
INSTALACIJA CO2 ZA REGULACIJU pH

OBJEKAT: VREDNOSTI SIROVE VODE I
NEUTRALIZACIJU OTPADNIH VODA
LOKACIJA: U KRUGU JKP BVK U MAKIŠU
NAZIV PROJEKTA: GLAVNI MAŠINSKI PROJEKAT

INSTALACIJE UGLJENDIOKSIDA ZA
REGULACIJU pH VREDNOSTI SIROVE
VODE I NEUTRALIZACIJE OTPADNIH
VODA
BROJ PROJEKTA: 17960
ODGOVORNI PROJEKTANT:
Beograd, jun 2007. godine

BEOGRAD
BEOGRAD
14.1 Opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti u tehnološkom procesu, pri korišćenju uređaja,
oruđa za rad i druge opreme.
14.1.1 Opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti u tehnološkom procesu

U tehnološkom procesu mogu nastati opasnosti usled:
1. Pogrešno odabranih tehnoloških parametara.
2. Nepovoljno rešene lokacije pojedinih delova instalacije.
3. Nepreidržavanja tehnoloških zahteva procesa.
4. Pri nepravilnom rukovanju ili radu tehnološke opreme i skladištenju tečnog gasa može doći do
smrzotina i drugih težih povreda usled dejstva radne materije. Pri nekontrolisanom izlivanja radnog
fluida, tečnosti i para iz opreme koje mogu ugroziti život i zdravlje ljudi kao i poremetiti ekološku
ravnotežu mikrookoline.
5. Opasnost od eksplozije.
Štetnosti koje mogu nastati u tehnološkom procesu su:
1. Kvarovi i neispravnosti na tehnološkoj opremi.
2. Pogoršanje uslova rada (buka, vibracije, zagađenje radne sredine).
3. Sticanje uslova za nastanak eksplozije.
4. Neispunjavanje tehnoloških zahteva procesa.
14.1.2 Opasnosti i štetnosti kod mašinske opreme, sudova i instalacije
1. Nepravilno izvršen izbor i dimenzionisanje opreme, cevovoda, armatura i ostalih elemenata
instalacije.
2. Nepravilan raspored opreme.
3. Nepravilno temeljenje i postavljanje opreme.
4. Nepravilan položaj trase cevovoda.
5. Opasnosti od prskanja cevi, armature i drugih uređaja.
6. Opasnost usled termičkih dilatacija.
7. Opasnost od korozije.
8. Neispravnost sigurnosne i merno-regulacione opreme.
9. Nemogućnost pražnjenja instalacije.
10. Opasnost od buke i vibracija.
11. Ugradnja nekvalitetne opreme i materijala.
12. Nepravilno i nekvalitetno izvedeni radovi.
13. Nestručno i nepravilno rukovanje i održavanje instalacije.
14. Opasnost od svih pokretnih delova, prenosnih elemenata snage, koji pri radu, prolazu, manipulaciji i u
tehnološkom procesu mogu ozlediti radnika.
14.2 Predviđene mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti
BEOGRAD
BEOGRAD
1. Lokacija instalacije je u skladu sa postojećim propisima i inženjerskom praksom, tako da ista ne

ugrožava susedne objekte i obrnuto.
2. Nakon montaže opreme i cevovoda vrši se propisno ispitivanje istih na čvrstoću i nepropusnost
(zaptivenost). Materijal temelja opreme je otporan na dejstvo radne materije pri eventualnom
procurivanju iz instalacije. Instalacija gasifikacione stanice TCO2 je locirana na otvorenom objektu
koji je dobro ventiliran. Pumpna stanica i tehnološka oprema su locirani u zatvorenoj prostoriji u
kojoj se mora obezbediti prirodna i/ili veštačka ventilacija sa najmanje 4-6 izmena vazduha na čas.
3. U okviru ovog projekta date su opasnosti i mere bezbednosti pri radu sa ugljendioksidom, kao i
sredstva za protivpožarnu zaštitu objekata sa CO2.
4. Da bi se izbegla opasnost od požara i eksplozije neophodna je stalna kontrola tehnološkog procesa,
kao i pri radu sa sudovima pod pitiskom od strane kvalifikovanog i dobro obučenog radnog osoblja.
5. Raspored opreme je izvršen tako da su obezbeđeni manipulativni prolazi, prilazi i ostali prostori
neophodni za normalno rukovanje i održavanje.
6. Projektom je predviđeno da sva oprema koja se montirana bude propisno utemeljena prema
uputstvima i montažnoj dokumentaciji proizvođača opreme.
7. Trasiranje cevovoda projektovano je vodeći računa da se ne zakrče transportni pravci i prolazi, da je
omogućen uvid nad cevovodima, lako rukovanje i nadzor, kao i sigurna montaža i remont.
8. Na bazi izvedenog opisa i proračuna izabrani su odgovarajući prečnici i debljine zidova cevi i
odgovarajući materijal za cevovode. Opasnost od prskanja armature izbegnuta je izborom armature
odgovarajućeg nazivnog pritiska koji je veći od radnog i izborom armature odgovarajuće konstrukcije
i materijala.
9. Uputstvima i preporukama definisan je način montaže, kao i vrste i načini ispitvanja montirane
instalacije.
10. Cevovodi se izvode sa odgovarajućim padom duž cele trase.
11. Predviđena sigurnosna armatura obezbeđuje instalaciju od prekomernog pritiska koja može da
dovede do havarije.
12. Toplotne dilatacije cevovoda omogućene su povoljnom konfiguracijom trase cevovoda i
postavljanjem odgovarajućeg broja i tipova oslonaca i nosača cevovoda.
13. Sprečavanje korozije je rešeno izborom odgovarajućih materijala za izradu opreme i instalacije, kao i
odgovarajućom antikorozivnom zaštitom delova instalacije od ugljeničnog čelika.
14. Oprema i materijal koji se ugrađuju moraju biti u skladu sa projektom ili se mora dobiti saglasnost
projektanta.
15. Pravilnim postavljanjem cevovoda na odgovarajuće oslonce i učvršćivanjem opreme na temelj anker
zavrtnjima sprečava se pojava vibracija.
16. Sva oprema koja se montira mora biti propisno utemeljena i postavljena prema uputstvima i
montažnoj dokumentaciji proizvođača opreme.
17. Sve radove po ovom projektu mora izvoditi organizacija sa kvalifikovanim osobljem i atestiranim
zavarivačima, a kontrolu kvaliteta izvođenja radova vrši nadzorni organ koji takođe mora ispunjavati
sve uslove propisane zakonom o planiranju i izgradnji.
18. Rukovanje i održavanje instalacije vršiće samo radnici koji u potpunosti razumeju delove ili ceo
tehnološki proces. Radnici moraju da završe specijalističku obuku za rad sa ugljendioksidom i
ovakvom vrstom instalacija.

BEOGRAD
BEOGRAD
19. Radnici moraju da završe specijalističku obuku za rad sa kiseonikom i ovakvom vrstom instalacija.
20. Isporučioci opreme i izvođači moraju obezbediti ateste za ugrađenu opremu i instalaciju.
14.3 Opšte napomene i obaveze
1. Izvođač radova je obavezan da uradi poseban eleborat o uređenju gradilišta i radu na gradilištu.
2. Proizvođač oruđa za rad na mehanički pogon je obavezan da dostavi uputstvo za bezbedan rad i
potvrdi da su na istom primenjene propisane mere i normativi zaštite na radu, odnosno dostavi uz
oruđe za rad ateste o primenjenim propisima zaštite na radu.
3. Preduzeće je obavezno da izradi normativna akta iz oblasti zaštite na radu (o zaštiti na radu, program
za vaspitavanje radnika iz oblasti zaštite, pravilnik o pregledima, ispitivanjim i održavanju oruđa,
uređaja i alata, program mera i unapređenja zaštite na radu i dr.).
4. Preduzeće je obavezno da pre početka rada na 8 dana obavesti nadležni organ inspekcije rada o
početku radova.
5. Preduzeće je obavezno da izvrši obučavanje radnika iz materijala zaštite na radu i da upozna radnike
sa uslovima rada, opasnostima i štetnostima u vezi sa radom, te obavi proveru sposobnosti radnika za
samostalan i bezbedan rad.
6. Preduzeće je obavezno da utvrdi radna mesta sa posebnim uslovima rada ukoliko takva radna mesta
postoje.
ZAKLJUČAK
Projektom su predviđene adekvatne mere za otklanjanja opasnosti i štetnosti u pogledu zaštite na radu i
zaštite životne sredine.
Radiša Pavlović, dipl. ing.

BEOGRAD
BEOGRAD
15 PREDMER I PREDRAČUN
15.1 Oprema i cevovodi u gasifikacionoj stanici tečnog ugljendioksida
Specifikacija opreme Koli-
RB Jed. cena Ukupno
Opis radova čina
Stabilni rezervoar za skladištenje tečnog ugljendioksida,
komplet sa armaturom, mernim i regulacionim uređajima,
sopstvenim isparivačem. Rezervoar je izrađen od dva suda
između kojih se nalazi vakuum-perlitna izolacija, koja
Isporuka
obezbeđuje minimalne gubitke usled isparavanja. Rezervoar je kom.
1 Messer
vertikalne izvedbe, cilindrični, proizvodnje "VRV ORNAGO" 1
Tehnogas AD
tip VRV 20 ili slično, sledećih karakteristika:
• kapacitet: 50m3 TCO2
• najveći radni pritisak: 17 bar
Isparivač tečnog ugljendioksida kapaciteta 240 kg/h, materijal Isporuka
kom.
2 cevi Cu, priključaka mesing i Č.4580, 500x500, komplet sa Messer
1
elektroormanom, snage elektrogrejača 24 kW Tehnogas AD
Lokalni isparivač tečnog ugljendioksida, material cevi Cu,
priključaka mesing i Č.4580, 500x500, komplet sa Isporuka
kom.
3 elektroormanom, snage elektrogrejača 4,5 kW, i pripadajućim Messer
1
cevovodom Č.4580, Ø21,3x2,0 mm, l=3.2m sa fitinzima za Tehnogas AD
vezu na instalaciju rezervoara TUD.
Bešavna cev za spojne cevovode u stanici sa priradajućim
fitinzima: Isporuka
4 m 12 Messer
• Č.4580, Ø33,7x2,6 mm
m6 Tehnogas AD
• Č.4580, Ø21,3x2,0 mm
Isporuka
Bešavna cev za potrošnju tečnog CO2, Č.4580, Ø33,7x2,6 mm,
5 m 24 Messer
kompletno izolovana Armaflex-om debljine 65 mm.
Tehnogas AD
Isporuka
Bešavna cev za instrumentalni gasoviti CO2, Č.4580, Ø16x1,8
6 m 24 Messer
mm.
Tehnogas AD
Isporuka
7 Zaporni ventil za potrošnju GCO2, DN15 NP40, Č.4580 kom. 1 Messer
Tehnogas AD
Kontaktni manometar za uklj. EI-01-A, StS, R1/2",Ø100, Isporuka
8 opsega 0-25 bar, kontakt donje vrednosti na 12 bar / kontakt kom. 1 Messer
gornje vrednosti na 14 bar, PSH 001 Tehnogas AD
Kontaktni manometar za signalizaciju niskog pritiska, StS, Isporuka
9 R1/2",Ø100, opsega 0-25 bar, - kontakt donje vrednosti na 9 kom. 1 Messer
bar, PSL 002. Tehnogas AD
Kontaktni manometar za signalizaciju visokog pritiska, StS, Isporuka
10 R1/2",Ø100, opsega 0-25 bar, - kontakt gornje vrednosti na kom. 1 Messer
16,5 bar, PSH 003. Tehnogas AD
Isporuka
11 Manometar za GCO2, R1/2" Ø100mm, opsega 0-25 bar kom. 1 Messer
Tehnogas AD

BEOGRAD
BEOGRAD
Isporuka
12 Loptasta slavina za CO2, Č.4580, DN15,PN40 kom. 5 Messer
Tehnogas AD
Isporuka
13 Loptasta slavina za CO2, Č.4580, DN25,PN40 kom. 5 Messer
Tehnogas AD
Isporuka
14 Filter za CO2, Č.4580, DN25,NP40 kom. 2 Messer
Tehnogas AD
Isporuka
Redukcioni ventil za CO2, tip U13 W6, DN25,PN25,
15 kom. 2 Messer
12/8bar,150mN3/h
Tehnogas AD
Isporuka
Kontaktni termometar, mesing, R1/2, opsega -20/+80 oC,
16 kom. 1 Messer
kontakti na " +/-=+5/+30oC
Tehnogas AD
Isporuka
17 Industrijski termometar, mesing, R1/2, opsega -20/+80 oC kom. 1 Messer
Tehnogas AD
Isporuka
Sigurnosni ventil za GCO2, Č.4580, G3/8" PN40, potv=25
18 kom. 1 Messer
bar.m
Tehnogas AD
Isporuka
Sigurnosni ventil za GCO2, Č.4580, R1/2" PN40, potv=10
19 kom. 1 Messer
bar.m
Tehnogas AD
Isporuka
Sigurnosni ventil za TCO2, Č.4580, R1/2" PN40, potv=16
20 kom. 2 Messer
bar.m
Tehnogas AD
Isporuka
Sigurnosni ventil za GCO2, Č.4580, R1/2" PN40, potv= 25
21 kom. 1 Messer
bar.m
Tehnogas AD
Isporuka
22 Nepovratni ventil za TCO2, DN15, PN40 kom. 1 Messer
Tehnogas AD
Isporuka
23 Zaporni ventil za potrošnju TCO2, Č.4580, DN25 NP25 kom. 1 Messer
Tehnogas AD
Montažni materijal: nosači cevovoda, holenderski spojevi, Isporuka
paušal
24 cevni lukovi, T-komadi, vijci, navrtke, podloške, prolaz cevi Messer
no
kroz zid, materijal za zavarivanje. Tehnogas AD
Isporuka Messer Tehnogas AD

BEOGRAD
BEOGRAD
15.2 Oprema instalacije za regulaciju pH vrednosti
15.2.1 Tehnološka oprema za injektiranje CO2

RB Jed. cena Ukupno
Opis radova čina
Neutrabox- uređaj za kontinualnu regulaciju
Procesno-
Neutrabox injektira tečni ugljendioksid na potisnoj strani kom.
25 tehnološki
pumpe sa kontinualnom regulacijom. Ulazni signal dolazi iz 2
projekat
CO2-komandnog ormana. Isporuka Messer Tehnogas AD.
Komandni orman Neutrabox-a
Procesno-
za upravljanje injektiranjem ugljendioksida kao funkcijom kom.
26 tehnološki
proizvodnje vode (protok) i vrednosti pH u razdeonom oknu. 2
projekat
Isporuka Messer Tehnogas AD.
Merenje pH – oprema za merenje pH vrednosti vode,
posebna isporuka (obaveza Investitora). Procesno-
kom.
27 tehnološki
Merenje pH vode biće locirano na svakom cevovodu ispred 3
projekat
razdeonog okna i u razdeonom oknu sirove vode
Senzor protoka vode FS01/02. Isporuka Messer Tehnogas Procesno-
kom.
28 AD, cevni priključak G1/2” tehnološki
2
projekat
Dizne za injektiranje recirkulacioe voda u cevovod sirove
vode sa dve dizne. Dizne su dimenzionisane da obezbede Procesno-
kom.
29 efikasno mešanje sa vodom u glavnom toku u cevovodu NO tehnološki
4
1500. Isporuka Messer Tehnogas AD. projekat
Statički mešač za mešanje fluida, Isporuka Messer

Tehnogas AD. sledećih karakteristika:
NB 175 mm Procesno-
Dužina cca 1300 mm kom.
30 tehnološki
Pad pritiska bar 2
projekat
Prohromski čelik 1.4571
Prirubnički spojevi DN150,PN10
UKUPNO:

BEOGRAD
BEOGRAD
15.2.2 Oprema, cevovodi i materijal pumpne stanice za recirkulaciju sirove vode

RB Jed. cena Ukupno
Opis radova čina
Pumpni agregat za recirkulaciju sirove vode, komplet sa
elektromotorom, na zajedničkom postolju od čeličnih profila
sa elementima za vezivanje na beton sledećih karakteristika:
- tip jednostepena, centrifugalna
- kapacitet Q=300m3/h
31 Kom. 3 400,000.00 1,200,000.00
- napor H=28.5m
- snaga elektromotora P=37kW
- broj obrtaja n=1475min-1
- pritisak u kućištu p=6 bara
- radni fluid rečna voda
Pljosnati zasun (radni fluid rečna voda) na ručni pogon preko
točka DN250, PN10 u prirubničkom izvođenju, ugradbene i
32 priključne mere u skladu sa ISO/DIN standardom, sa Kom.4 40,000.00 160,000.00
vezivnim i zaptivnim materijalom sa jedne strane, materijal
izrade sivi liv
Montažno-demontažna prirubnica DN250,PN10 (radni fluid
rečna voda), ugradbene i priključne mere u skladu sa
33 Kom.4 32,000.00 128,000.00
ISO/DIN standardom, sa vezivnim i zaptivnim materijalom,
materijal izrade kvalitetni čelični liv.
Pljosnati zasun (radni fluid rečna voda) na ručni pogon preko
točka DN200, PN10 u prirubničkom izvođenju, ugradbene i
34 priključne mere u skladu sa ISO/DIN standardom, sa Kom.6 28,441.67 170,650.00
vezivnim i zaptivnim materijalom sa jedne strane, materijal
izrade sivi liv.
rečna voda), ugradbene i priključne mere u skladu sa
35 Kom.6 24,426.65 146,560.00
materijal izrade kvalitetni čelični liv.
Pljosnati zasun (radni fluid rečna voda obogaćena sa
ugljendioksidom) na ručni pogon preko točka DN150, PN10
u prirubničkom izvođenju, ugradbene i priključne mere u
36 Kom.2 30.150.00 60,300.00
skladu sa ISO/DIN standardom, sa vezivnim i zaptivnim
materijalom sa jedne strane, materijal izrade otporan na
ugljendioksid.
rečna voda obogaćena sa ugljendioksidom) ugradbene i
37 priključne mere u skladu sa ISO/DIN standardom, sa Kom.2 23.500,00 47,000.00
vezivnim i zaptivnim materijalom, materijal izrade otporan
na ugljendioksid.
Nepovratna klapna (radni fluid rečna voda) DN200, PN10 u
38 prirubničkom izvođenju, ugradbene i priključne mere u Kom. 3 47,000.00 141,000.00
skladu sa ISO/DIN standardom, materijal izrade sivi liv.
Membranski regulacioni ventil (radni fluid rečna voda
obogaćena sa ugljendioksidom) na ručni pogon preko točka
DN150, PN10 u prirubničkom izvođenju, opremljen
inikatorom položaja, ugradbene i priključne mere u skladu sa
39 Kom. 2 154,530.00 309,060.00
Kv =254m3/h, radnog protoka Q=300m3/h, material tela sivi
liv sa unutrašnjom oblogom i membranom izrađenom od
materijala otpornog na dejstvo ugljendiksida.

BEOGRAD
BEOGRAD
Usisni cevovod, Ø273x6.3mm, Č.0361, pumpne stanice

sastavljen od:
⋅ prave bešavne cevi, Č.0361, Ø273x6.3mm, 41.4kg/m,
dužine l = 13.1m
⋅ kolena 90o, Ø273x6.3mm, Č.0361, R=1.5D, komada 4
⋅ ravnih čeličnih prirubnica, DN250,PN10, komada 8
Usisni cevovod , Ø219.1x6.3mm, Č.0361, pumpne stanice
sastavljen od:
⋅ prave bešavne cevi, Č.0361, Ø219.1x6.3mm,
33.1kg/m, dužine l = 5.5m
⋅ kolena 90o, Ø219.1x6.3mm,Č.0361, R=1.5D,komada 3 Kompl.
40 188,000.00 188,000.00
⋅ ravnih čeličnih prirubnica, DN200,PN10, komada 4 1
⋅ ravnih čeličnih prirubnica, DN200/PN16, sa vezivnim
i zaptivnim materijalom, komada 3
⋅ drenažni ručni ventil ½”, čelični muf za varenje, dupli
nipl, komada 2
⋅ odzračni ručni ventil ½”, čelični muf za varenje, dupli
nipl , komada 3
⋅ čeličnih oslonaca tipA, antikoroziono zaštićenih prema
grafičkoj dokumentaciji, komada 2
⋅ čeličnih oslonaca tipB, antikoroziono zaštićenih prema
Kontaktni manometar sa strujnim izlazom φ100, mernog Elektro Elektro
41 Kom 2
opsega 0-4 bar, komplet sa manometarskom slavinom projekat projekat
Potisni cevovod Č.0361 pumpne stanice sastavljen od:
⋅ prelazni komada DN200PN10/DN150PN16 sa ravnim
čeličnim prirubnicama sa obe strane,l=200mm i
zaptivnim i vezivnim materijalom.
Potisni cevovod, Ø219,1x6.3, Č.4580 pumpne stanice
sastavljen od:
⋅ prave bešavne cevi, Č.4580, Ø219,1x6.3 mm 33.2
kg/m, dužine l = 61m
⋅ kolena 90o, Č.4580, komada 30
⋅ čelična ravna prirubnica sa grlom Č.4580
,DN200,PN10, komada 9
⋅ ručni odzračni ventil 2”, prohromski muf 2”, Kompl
42 1,180,362.20 1,180,362.20
prohromski dupli nipl 2”, komada 4 1
⋅ prohromski drenažni ručni ventil ½”, prohromski muf
za varenje, prohromski dupli nipl , komada 4
⋅ asimetrični prohromski prelazni komad
DN200/DN150 sa ravnom čeličnom prirubnicom sa
grlom DN150, PN10 , l=200mm, sa vezivnim i
zaptivnim materijalom, komada 4

BEOGRAD
BEOGRAD
Priključak Neutraboxa na cevovod DN200:

⋅ prohromski dupli nipl Č.4580, 2”, PN25,komada2
⋅ prohromski muf za zavarivanje 2”, Č.4580, PN25,
komada 2
⋅ prohromsko čelično dance za cev DN200 izrađeno od
Č.4580 prohromskog lima δ=6.3mm, komada2
Priključak senzora protoka:
⋅ prohromski muf l=27mm za zavarivanje 1/2” Č.4580,
PN6,komada 2
Potisni cevovod, Ø159x4.5mm, Č.4580 pumpne stanice
sastavljen od:
⋅ prave bešavne cevi, Č.4580, Ø159x4.5mm,17.1 kg/m,
dužine l = 8m
⋅ kolena 90o, Č.4580 , komada 2
⋅ kolena 45o, Č.4580 , komada 2
⋅ čelična ravna prirubnica sa grlom Č.4580,
DN150,PN10, sa vezivnim i zaptivnim materijalom za
dva spoja, komada 4
⋅ prave čelične Č.0361 bešavne cev φ159x4.5mm, 17.1
kg/m , antikoroziono zaštićene spolja i unutra, l=0.4m,
komada 4
⋅ ravne čelične prirubnice DN150,PN10, sa vezivnim i
Čelični oslonci cevovoda:
⋅ čeličnih oslonaca tipB, antikoroziono zaštićenih prema
⋅ čeličnih oslonaca tipC, antikoroziono zaštićenih prema
⋅ čeličnih oslonaca tipD, antikoroziono zaštićenih prema
⋅ čeličnih oslonaca tipE, antikoroziono zaštićenih prema
⋅ čeličnih oslonaca tipF, antikoroziono zaštićenih prema
⋅ čeličnih oslonaca tipG, antikoroziono zaštićenih prema
⋅ čeličnih oslonaca tipH, antikoroziono zaštićenih prema
Kontaktni manometar sa strujnim izlazom φ100, mernog
Elektro Elektro
43 opsega 0-6 bar, nerđajući čelik, komplet sa manometarskom Kom 2
projekat projekat
slavinom
Manometar, R1/2” Ø100 mm, 0-16 bar, nerđajući čelik, Kompl.
44 8,000.00 48,000.00
komplet sa manometarskom slavinom 6
Sigurnosno ventil za CO2, za zaštitu cevovoda od
prekomernog pritiska, Č.4580, R3/4”-1”, potv=5bar.m,
Q=600 kg/h.
45 Kom. 4 11,000.00 44,000.00
Bezšavna cev, Č.4580, Ø21,3x2.6mm za cevne nastavke,
izduvne vodove sigurnosno/odušnih ventila sa pripadajućim
fitinzima, 1.2kg/m, l=2m
BEOGRAD
BEOGRAD
Filtersko redukciona grupa za pripremu instrumentalnog Kompl.

46 8,700.00 17,400.00
CO2, 16/6bar, 10 Nm3/h 2
Loptasta slavina za CO2, za rasterećenje cevovoda CO2 pri
Kompl.
47 prekidima rada, Č.4580, DN15 NP40, komplet postavljen na 4,100.00 8,200.00
2
blok kolektor od mesinga R1” Ø25 mm.
Loptasta slavina ispred filtersko redukcione grupe
48 Kom. 2 1,200.00 2,400.00
instrumentalnog CO2, Č.4580, DN10 NP40.
Drenažna vertikalna utopna pumpa sledećih karakteristika:
kapacitet..................4.8 l/s
napor........................6.43 m
broj obrtaja..............2865 min-1
snaga motora...........1.2 kW
klasa izolacije..........F
mehanička zaštita....IP68
komada.....................2
komplet sa oslonom stopom, automatskom spojnicom,
Kompl.
49 potisnim kolenom sa prirubnicom, vođicom i lancem za 125,000.00 125,000.00
1
vađenje dužine 1m
Elektro oprema za automatski rad drenažne pumpne stanice
sastavljena od:
kontrolnog elektroormana sa elementima lokalne i daljinske
signalizacije i zaštite, kom.1
set nivovskih sondi za automatski rad dve pumpe u opsegu
radnih nivoa, nivovska sonda za visok nivo u drenažnom
šahtu, sa kablovima dužine 5m, držačem sondi i obujmicama
za kablove
⋅ prave čelične bešavne cev DN65PN6, 76,1x2,9mm,
4.11kg/m, antikoroziono zaštićene spolja i unutra,
l=3.8m, komada1
⋅ kolena 90o, Č.0361, R=1.5D, komada2
⋅ prelazni komad DN65/DN50,PN6,l=100mm,komada1
⋅ ravnih čeličnih prirubnica, DN50,PN6, sa vezivnim i
zaptivnim materijalom DN50,PN6, komada 6
Kompl.
50 ⋅ ravna čelična prirubnica, DN65,PN6, sa vezivnim i 38,000.00 38,000.00
1
Potisni cevovod PE pumpne stanice sastavljen od:
⋅ pravih PE cevi φ75x3.5mm,PN6, l=35m, 0.77kg/m
⋅ tuljak za cev PEφ75mm, komada 1
⋅ leteća čelična prirubnica DN65,PN6 za cev PEφ75mm,
sa vezivnim i zaptivnim materijalom komada 1
⋅ čelične obujmice za cev PEφ75mm, sa elementima za
vezu sa betonom, komada 5
Pljosnati zasun (radni fluid drenažna voda) na ručni pogon
preko točka DN50, PN6 u prirubničkom izvođenju,
51 ugradbene i priključne mere u skladu sa ISO/DIN Kom.2 16,500.00 33,000.00
standardom, sa vezivnim i zaptivnim materijalom sa jedne
strane, materijal izrade sivi liv
Nepovratni ventil (radni fluid drenažna voda) DN50, PN6 u
prirubničkom izvođenju, ugradbene i priključne mere u
52 Kom.2 25,000.00 50,000.00
skladu sa ISO/DIN standardom, sa vezivnim i zaptivnim
materijalom, materijal izrade sivi liv

BEOGRAD
BEOGRAD
Montažni material: cevni lukovi, T-komadi, holenderski

spojevi, elastične spojnice na potisu pumpe, konzolni nosači Paušal
53 120,000.00 120,000.00
manjih cevi, prolazi cevi kroz zid, material za zavarivanje, no
itd.
UKUPNO: 4,216,932.20
UKUPNO 31-53.: 4,216,932.20
15.3 Montaža, ispitivanje, pušt anje u rad instalacije u gasifikacionoj stanici TCO2 i
instalaciji za regulisanje pH vrednosti sirove vode
RB Jed. cena Ukupno
Opis radova čina
Utovar, osiguranje i transport i istovar na lokaciju rezervoara
MESSER
54 za skladištenje tečnog ugljendioksida I postavljanje na
Tehnogas
prethodno izgrađen temelj.
Montaža opreme i cevovoda u gasifikacionoj stanici prema
priloženoj dokumentaciji i uputstvima proizvođača opreme.
MESSER
55 Montaža razvodnih cevovoda tečnog I gasovitog
Tehnogas
ugljendioksida od gasifikacione stanice do objekta pumpne
stanice.
Montaža pumpnog postrojenja cevovoda recirkulacionog
kruga vode, uključujući postavljanje pumpi na prethodno
56 pripremljene temelje, montažu usisnih i potisnih ceovoda, 204.000,00
kao i pripadajuće armature Montaža kompletne tehnološke
opreme i cevovoda ugljendioksida i vode u objektu
Ispitivanje instalacije na čvrstoću i zaptivenost, u svemu
prema uputstvu u projektu, produvavanje inertnim gasom (sa MESSER
57
fluidom za ispitivanje). Čišćenje, opreme i cevovoda, Tehnogas
produvavanje i sušenje cevovoda gasovitim azotom.
Prvo punjenje rezervoara tečnim ugljendioksidom (TCO2
obezbeđuje Investitor), funkcionalna regulacija instalacije i MESSER
58
puštanje u probni rad sa postizanjem zadatih radnih Tehnogas
parametara.
Stručan nadzor nad izvođenjem instalacije, kontrola
MESSER
59 kvaliteta opreme i materijala i ostale konsalting i tehničke
Tehnogas
usluge
120.000,00+
Pripreme za puštanje u rad sa detaljnom proverom Procesno-
60
instalacije, puštanje u rad i predaja instalacije korisniku sa tehnološki
uputstvom za rad. projekat
UKUPNO 54-60.: 324.000,00
15.4 Protivpožarna oprema
Red. Specifikacija opreme Koli- Jed.
Ukupno
br. Opis radova čina cena
61 Natpisne table:
T1-Gasifikaciona stanica tečnog ugljendioksida Kom.2
T2-Opasnost od eksplozije i ugušenja Kom.2 8.800,00
T3-Zabranjen pristup nezaposlenim licima Kom.2
T4- Obavezna upotreba sredstava za ličnu zaštitu Kom.2
62 Ručni aparat za gašenje požara suvim prahom S-9 od 9 kg,
13.000,00
JUS.Z.C2.035 Kom.2
UKUPNO 61-62.: 21.800,00
BEOGRAD
BEOGRAD

BEOGRAD
BEOGRAD
TERMOTEHNIČKI DEO PROJEKTA U OBJEKTU PUMPNE

STANICE

BEOGRAD
BEOGRAD
16 TEHNIČKI OPIS
16.1 Opšti podaci
16.1.1 Podaci o objektu
Ime projekta: "Postrojenje za prečišćavanje vode Makiš 2".

Investitor: BVK Vodovod
Sveska: PODZEMNA TEHNIČKA GALERIJA
Nivo projekta: Glavni projekat
16.1.2 Namena dokumenta

Izrada projektne dokumentacije za izvođenje termotehničkih instalacija na lokaciji postrojenja PPV
Makiš za drugu fazu. Sveska TT obrađuje instalacije grejanja, ventilacije i klimatizacije prostorija i
opreme. Objekt je obeležen prema usvojenom sistemu obeležavanja od strane Investitora sa kodnim
brojem CO2 odnosi se na objekat skladištenja, pripreme i doziranja CO2.
16.1.3 Projektne podloge

Projektno rešenje, oprema i materijali i radovi predviđeni ovom projektnom dokumentacijom su
usaglašeni sa sledećim podlogama:
• Tenderskom dokumentacijom,
• Projektnim zadatkom,
• Zahtevima definisanim zapisnicima između Tahal d.o.o i PIU tima BVK,
• Zahtevima definisanim u tehnološkom delu projekta,
• Zahtevima definisanim u hidro i mašinskom delu projekta,
• Raspoloživom dokumentacijom izvedenog stanja u postojećim objektima dobijenom od strane
Investitora.
16.1.4 Klasifikacija spoljašnjih uticaja
Generalni uslovi:
- klima kontinentalna klima

- zemljište ravničarsko, II i treća kategorija 75 m
iznad mora.
- vetar
smer vetra (najčešći broj slučajeva) jugoistočni
Maksimalna brzina 140 km/h
- Seizmička zona mala verovatnoća zemljotresa
- Zabeležena ambijentalna temperatura:
Maksimalna temperatura leti u hladu: 42°C
Minimalna temperatura zimi -26°C
- Zabeležena vlaga Max 95 %
Min 30 %
- Padavine u toku godine
Maksimalne godišnje: 200 mm
Maksimalne dnevne 88 mm
BEOGRAD
BEOGRAD
16.2 Tehnički opis rada i instalacija

Projektnim zadatkom je zahtevano sledeće:
Za sve prostore gde je moguća pojava nedozvoljene koncentracije ugljen dioksida, obezbediti u skladu sa
propisima potrebne mikroklimatske uslove za rad opreme i bezbedan boravak ljudi.
Imajući u vidu karakteristike prostora i opreme koja se smešta potrebno je rešiti problem provetravanja pre
svega radi bezbednog boravka ljudi u ovom prostoru.
Na osnovu napred navedenog zahteva i analize tehnološkog procesa, građevinskih karakteristika
objekta i potrebe za stalnim/povremenim boravkom ljudi kao i činjenici da je u ovom prostoru
smeštena oprema za skladištenje i doziranje ugljen dioksida predviđa se intezivna ventilacija prostora.
Objekat za skladištenje i doziranje ugljen dioksida je dvoetažan i sastoji se od osnove na koti 73.28 i
osnove na koti 68.18. Dimenzije prostorije na koti 73.28 su 80,00 m2, takođe dimenzije prostorije na
koti 68.18 su 80,00 m2. Zapremina objekta za skladištenje i doziranje ugljen dioksida je V = 745 m3
U slučaju incidentnih situacija potrebna je intenzivna ventilacija prostora pa se u skladu sa propisima
za ovakve slučajeve predviđa broj izmena i = 11,4 i/h.
Iz gore navedenih uslova dobija se potrebna količina vazduha za ventilaciju prostora, koja iznosi : L =
8.500 m3/h.
Ventilacija se sastoji od izvlačenja vazduha iz obe etaže
Izvlačenje vazduha se vrši putem odgovarajućih kanala za vazduh i aksijalnog usisnog ventiltora
sa elektromotorom,
kapaciteta 8.500 m3/h,
napora 500 Pa,
sa mogućnošću izbora brzina,
komplet na potisnoj strani,
dimenzija Ø450 mm,
za ugradnju u zid.
Komplet sa sopstvenim elektrokomandnim ormanom, sa ručnim prekidačem.
Prateća oprema: samopodizne žaluzine Ø450 mm, jedreno platno sa protivprirubnicama
- motor snaga P= 1.1 kW
- napon/frekvencija U = 230/50 V/Hz
- br.obrtaja n = 1400 min-1
- zaštita motora IP 54
Uključivanje ventilatora je ručno.
U zimskim mesecima obezbeđuje se i grejanje ovih prostorija. Grejanje prostora se vrši vazdušnim
putem preko električnog kalorifera. Kalorifer radi tako što uzima spoljašnji svež vazduh, meša ga sa
opticajnim u razmeri 50/50% i preko el. grejača ubacuju u prostoriju održavajući temperaturu od +
18oC. Održavanje ove temperature je moguće pri uslovu da je minimalna spoljašnja temperatura -12
o
C. Za niže temperature ventilacija ne radi sa spoljašnjim vazduhom i može raditi samo sa opticajnim
vazduhom. Karakteristike predviđenih električnih kalorifera su:
-količina vazduha L = 2.160 m3/h
-toplotna moć Q1=4,0 kW; Q2=7,2 kW; Q3=10,4 kW
-snaga el. motora P = 90 W
-br. obrtaja n = 870 min-1
-dimenzije 545x460x630 mm
-težina 30,5 kg
-dodaci: Mešačka kutija MG-3 veličine 10
__________________
Marković Miodrag dipl. ing

BEOGRAD
BEOGRAD
17 PRORAČUNI I PROVERE
Uslovi iz projektnog zadatka:
Projektnim zadatkom je zahtevano sledeće:
Za sve prostore gde je moguća pojava nedozvoljene koncentracije ugljen dioksida, obezbediti u skladu sa
propisima potrebne mikroklimatske uslove za rad opreme i bezbedan boravak ljudi.
Imajući u vidu karakteristike prostora i opreme koja se smešta potrebno je rešiti problem provetravanja pre
svega radi bezbednog boravka ljudi u ovom prostoru.
Na osnovu napred navedenog zahteva i analize tehnološkog procesa, građevinskih karakteristika objekta i
potrebe za stalnim/povremenim boravkom ljudi kao i činjenici da je u ovom prostoru smeštena oprema za
skladištenje i doziranje ugljen dioksida predviđa se intezivna ventilacija prostora.
2. Proračun količine vazduha
Objekat za skladištenje i doziranje ugljen dioksida je dvoetažan i sastoji se od osnove na koti 73.28 i
osnove na koti 68.18. Dimenzije prostorije na koti 73.28 su 8,00 × 4,67 × 10,00 [m], ili zapremina
prostorije je V = 4,67 × 8,00 × 10,00= 373 m3
Dimenzije prostorije na koti 68.18 su 8,00 × 4,65 × 10,00 [m], ili zapremina prostorije je V =
4,65 × 8,00 × 10,00= 372 m3 . Ukupna zapremina objekta za skladištenje i doziranje ugljen dioksida je
V = 745 m3
U slučaju incidentnih situacija potrebna je intenzivna ventilacija prostora pa se u skladu sa propisima
za ovakve slučajeve predviđa broj izmena i = 11,4 i/h.
Iz gore navedenih uslova dobija se potrebna količina vazduha za ventilaciju prostora, koja iznosi :
L = i × V = 11,4 × 745 = 8.500 m3/h.
3. Izbor ventilacione opreme
Ventilacija se sastoji od
Ventilacionih kanala od čeličnog pocinkovanog lima debljine 0,5 mm pravougaonog poprečnog
preseka 500x 500 mm, dužina deonice 2 m, sa prirubnicama L 40x20 mm na oba kraja.
Usisne žaluzine 450x450 mm, za ugradnju u ventilacioni kanal 500 x500 mm.
Ventilacionog kanala, od spiralne cevi od čeličnog pocinkovanog lima Ø450 mm, debljine 0,5 mm
oblikovana T-račva, sa prirubnicama na krajevima, komplet sa ugrađenom ručnom regulacionom
klapnom za preusmeravanje i regulaciju protoka L =650 mm.
Usisne žaluzine Ø450x450 mm, za ugradnju na jedan krak T-račve. u ventilacioni kanal 500 x500 mm.
Ventilacionog kanala, od čeličnog pocinkovanog lima debljine 0,5 mm oblikovan – prelazni komad
Ø450/500x500 mm sa prirubnicama na krajevima, L =650 mm.
Ventilacionog spiro kanala za ulaz svežeg vazduha u šaht, od čeličnog pocinkovanog lima Ø450 mm,
sa ugrađenom zaštitnom rešetkom i mrežom za mehaničku zaštitu i prirubnicama na krajevima, L=250
mm.
Ventilacionog kanala od čeličnog pocinkovanog lima, oblikovan – koleno 90o, Ø450 mm, sa
prirubnicama na krajevima, L = 500 mm.
Ventilacionog spirokanala, od čeličnog pocinkovanog lima Ø450 mm, sa ugrađenom zaštitnom
rešetkom i mrežom za mehaničku zaštitu, prirubnicama na krajevima, L=750 mm.
Izvlačenje vazduha se vrši preko:
Aksijalnog usisnog ventiltora sa elektromotorom,
kapaciteta 8.500 m3/h,
napora 500 Pa,
sa mogućnošću izbora brzina,
komplet na potisnoj strani,
BEOGRAD
BEOGRAD
dimenzija Ø450 mm,

za ugradnju u zid.
Komplet sa sopstvenim elektrokomandnim ormanom, sa ručnim prekidačem.
Prateća oprema: samopodizne žaluzine Ø450 mm, jedreno platno sa protivprirubnicama
- motor snaga P= 1.1 kW
- napon/frekvencija U = 230/50 V/Hz
- br.obrtaja n = 1400 min-1
- zaštita motora IP 54
Uključivanje ventilatora je ručno.
U zimskim mesecima obezbeđuje se i grejanje ovih prostorija. Grejanje prostora se vrši vazdušnim
putem preko električnog kalorifera. Kalorifer radi tako što uzima spoljašnji svež vazduh, meša ga sa
opticajnim u razmeri 50/50% i preko el. grejača ubacuju u prostoriju održavajući temperaturu od +
18oC. Održavanje ove temperature je moguće pri uslovu da je minimalna spoljašnja temperatura -12
o
C. Za niže temperature ventilacija ne radi sa spoljašnjim vazduhom i može raditi samo sa opticajnim
vazduhom. Karakteristike predviđenih električnih kalorifera su:
-količina vazduha L = 2.160 m3/h
-toplotna moć Q1=4,0 kW; Q2=7,2 kW; Q3=10,4 kW
-snaga el. motora P = 90 W
-br. obrtaja n = 870 min-1
-dimenzije 545x460x630 mm
-težina 30,5 kg
-dodaci: Mešačka kutija MG-3 veličine 10
__________________

BEOGRAD
BEOGRAD
18 PREDMER I PREDRAČUN TERMOTEHNIČKIH

INSTALACIJA
RB Jed. cena Ukupno
Opis radova čina
Aksijalni usisni ventiltor sa elektromotorom, kapaciteta 8500
m3/h, napora 500 Pa, sa mogućnošću izbora brzina, komplet
na potisnoj strani, dimenzija Ø450 mm, za ugradnju u zid. Kompl.
63 35.000,00 35.000,00
Komplet sa sopstvenim elektrokomandnim ormanom, sa 1
ručnim prekidačem. Prateća oprema: samopodizne žaluzine
Ø450 mm, jedreno platno sa protivprirubnicama.
Ventilacioni kanali od čeličnog pocinkovanog
lima debljine 0,5 mm pravougaonog poprečnog preseka 500x
64 kom. 2
500 mm, dužina deonice 2 m, sa prirubnicama L 40x20 mm
na oba kraja.
Usisna žaluzina 450x450 mm, za ugradnju u ventilacioni
65 kom. 1
kanal 500 x500 mm.
Ventilacioni kanal, od spiralne cevi od čeličnog
pocinkovanog lima Ø450 mm, debljine 0,5 mm oblikovana
66 T-račva, sa prirubnicama na krajevima, komplet sa kom. 1
ugrađenom ručnom regulacionom klapnom za
preusmeravanje i regulaciju protoka L =650 mm.
Usisna žaluzina Ø450x450 mm, za ugradnju na jedan krak T-
67 kom. 1
račve. u ventilacioni kanal 500 x500 mm.
Ventilacioni kanal, od čeličnog pocinkovanog lima debljine
68 0,5 mm oblikovan – prelazni komad Ø450/500x500 mm sa kom. 1
prirubnicama na krajevima, L =650 mm.
Ventilacioni spirokanal za ulaz svežeg vazduha u šaht, od
čeličnog pocinkovanog lima Ø450 mm, sa ugrađenom
69 kom. 1
zaštitnom rešetkom i mrežom za mehaničku zaštitu,
prirubnicama na krajevima, L=250 mm.
Ventilacioni kanal od čeličnog pocinkovanog lima,
70 oblikovan – koleno 90o, Ø450 mm, sa prirubnicama na kom. 1
krajevima, L = 500 mm.
Ventilacioni spirokanal, od čeličnog pocinkovanog lima
71 Ø450 mm, sa ugrađenom zaštitnom rešetkom i mrežom za kom. 1
mehaničku zaštitu, prirubnicama na krajevima, L=750 mm.
UKUPNO 64-71: 110.000,00
Montažni materijal:zaptivači, vijcij, navrtke, materijal za
72
lemljenje, itd.
5.000,00
Montaža ventilatora i ventilacionih kanala i puštanje u rad sa
73
postizanjem radnih parametara.
30.000,00
Električni kalorifer, koji se uključuju preko termostata,snage
74
18 kW
kom.1 12.000,00
Uređaj za detekciju CO2 sa tri detektorska modula,
koncentracije 0-5%, izlaznog signala 4-20mA sa Kompl Elektro Elektro
75
pripadajućim rotirajučim svetlosnim i zvučnim 1 projekat projekat
uređajem
Kompl
76
Prenosivi uređaj za detekciju CO2 1
16.000,00
UKUPNO 63-76: 208.000,00

BEOGRAD
BEOGRAD
19 REKAPITULACIJA PREDMERA I PREDRAČUNA

Oprema i cevovodi u gasifikacionoj stanici
1-24 MESSER Tehnogas
tečnog ugljendioksida
Procesno-tehnološki
projekat
25-53 Oprema instalacije za regulaciju pH vrednosti +
4,216,932.20
Montaža, ispitivanje, puštanje u rad Procesno-tehnološki
instalacije u gasifikacionoj stanici TCO2 i projekat
54-60 +
instalaciji za regulisanje pH vrednosti sirove
vode 324,000.00
61-62 Protivpožarna oprema 21,800.00
63-76 Termotehničke instalacije 208,000.00
Procesno-tehnološki
projekat
Oprema instalacije za neutralizaciju otpadnih
77 “Postrojenje za
voda- isporuka i montaža tretman otpadnih
voda”
A Svega oprema (1-24+25-53+54-60+63-76): 4,446,732.20
B Obavezni rezervni delovi i specijani alati: 10% od A 444,673.22
C Transport: 5% od A + B 244,570.27
D Montaža opreme: (54-60) 324,000.00
E Nespecificirana oprema i radovi: 3% od A 133,401.97
UKUPNO A+B+C+D+E: 5,593,377.66
NAPOMENA: Ovim predmerom i predračunom nije obuhvaćeno sledeće:

• PDV
• Carinske i druge dažbine za uvoznu robu
Odgovorni projektant mašinskih instalacija
________________

BEOGRAD
BEOGRAD
20 SPISAK GRAFIČKE DOKUMENTACIJE

1. Situacija CO2-M-D-001
2. Situacija objekta CO2-M-D-002
3. P&ID Gasifikaciona stanica ugljendioksida CO2-P-D-003
4. Raspored opreme – gasifikaciona stanica CO2 CO2-M-D-004
5. Presek A-A CO2-M-D-005
6. Presek B-B CO2-M-D-006
7. P&ID Regulacija pH-vrednosti sirove vode CO2-P-D-007
8. Osnova na koti 79.00 CO2-M-D-008
11. Presek 1-1 CO2-M-D-011
12. Presek 2-2 CO2-M-D-012
13. Presek 3-3 CO2-M-D-013
14. Lokacija sa rasporedom protivpožarne opreme i natpisnih tabli CO2-M-D-014
15. Detalj ventilacije CO2-M-D-015
16. Obujmica CO2-M-D-016
17. Prolaz cevi kroz zid CO2-M-D-017
18. Premošćenje ventila CO2-M-D-018
19. Klizni konzolni oslonac CO2-M-D-019
Odgovorni projektant mašinskih instalacija
________________

BEOGRAD
BEOGRAD
21 TERMOTEHNIČKI DEO PROJEKTA U OBJEKTU

RAZDELNOG OKNA

BEOGRAD
BEOGRAD

Co2 M R 001 PDF

Caricato da

Informazioni sul documento

Descrizione originale:

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Co2 M R 001 PDF

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

-------------

LOCATION MAP - LOKACIJA OBJEKATA

TAHAL CONSULTING ENGINEERS

EUROPEAN BANK FOR TAHAL D.O.O. KONSALTING I

WATER TREATMENT PLANT MAKIS 2

STORAGE, PREPARATION AND DOSING

CITY ASSEMBLY OF BELGRADE TAHAL CONSULTING ENGINEERS LTD

EUROPEAN BANK FOR TAHAL D.O.O. KONSALTING I

WATER TREATMENT PLANT MAKIS 2

STORAGE, PREPARATION AND DOSING

SKLADIŠTENJE, PRIPREMA I DOZIRANJE CO2

Red. br. 70.2

7 TRANSPORT OPREME ............................................................................................................65

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

8 OPŠTI USLOVI ...........................................................................................................................66

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

10.8 ISPITIVANJE REZERVOARA ZA SKLADIŠTENJE TEČNOG UGLJENDIOKSIDA PRI I NAKON

12 MERE BEZBEDNOSTI I PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA ..............................................104

16 TEHNIČKI OPIS ..................................................................................................................124

18 PREDMER I PREDRAČUN TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA............................128

19 REKAPITULACIJA PREDMERA I PREDRAČUNA......................................................129

20 SPISAK GRAFIČKE DOKUMENTACIJE .......................................................................130

21 TERMOTEHNIČKI DEO PROJEKTA U OBJEKTU RAZDELNOG OKNA ..............131

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

1.2 Rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije-Licenca firme

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

1.3 Spisak učesnika u izradi projekta

U izradi Glavnog projekta:

Skladištenje , pripremu i doziranje ugljendioksida

Odgovorni projektant termotehničkih instalacija:

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

1.4 Rešenje za određivanje odgovornog projektanta

Za odgovornog projektanta za izradu Glavnog projekta:

Skladištenj , pripremu i doziranje ugljendioksida

Radiša Pavlović, dipl ing. maš.

Miodrag Marković, dipl ing. maš.

Imenovani ispunjavaja sve uslove za odgovornog projektanta. Pri izradi projektne

Miloš Švarc, dipl.ing.el.

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

1.5 Licenca odgovornog projektanta

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

1.6 Potvrda da odgovorni projektant zadovoljava poropisane uslove

Na osnovu čl. 107 i čl.109 Zakona o planiranju i izgradnji objekta „Službeni

Odgovorni projektant Glavnog projekta:

Skladištenje, pripremu i doziranje ugljendioksida

Radiša Pavlović, dipl. ing. maš.

Miodrag Marković, dipl ing. maš.

ispunjava sve uslove u pogledu stučene spreme i prakse za izradu projektne

Miloš Švarc, dipl.ing.el.

TAHAL d.o.o. consulting & engineering TAHAL d.o.o. - konsalting i inženjering

1.7 Izjava odgovornog projektanta

Kao odgovorni projektant, izjavljujem da sam se pri izradi projektne

Skladištenje , pripremu i doziranje ugljendioksida

Radiša Pavlović, dipl.ing. maš.

Odgovorni projektant termotehničkih instalacija

Marković Miodrag dipl. ing.maš