UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

PRIRODNOMATEMATI^KI FAKULTET

Logaritamska funkcija, jedna~ine i nejedna~ine

Seminarski rad

Profesori: Student:
dr Suzana Aleksi} Nevena Patri~evi}, 1014/2015
dr Sla|ana Dimitrijevi}

KRAGUJEVAC
2016
Sadr`aj

1 Uvod 3

2 Logaritam 4
2.1 Osobine logaritama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

3 Logaritamska funkcija 6

4 Logaritamske jedna~ine 9

5 Logaritamske nejedna~ine 10

6 Priprema za ~as 12

7 Kontrolna ve`ba 17
7.1 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
7.2 Re{ewa zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
7.3 Bodovawe i ocewivawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1 Uvod

Jost Birgi ( Jost Bürgi, 1552 − 1632), {vajcarski proizvo|a~ satova je

prvi primetio logaritme. Metod prirodnog logaritma je prvi predlo`io
1614. Xon Neper ( John Napier of Merchiston, 1550 − 1617) u svojoj kwi-
zi Mirifici Logarithmorum Canonis Descriptio. Ovaj metod je doprineo
napretku nauke, a posebno astronomije, ~ine}i neke te{ke ra~une mogu}im.
Sve do upotrebe ra~unara u nauci, ovaj metod je kori{}en u svim granama
prakti~ne matematike. Pored svoje upotrebe u ra~unima, logaritmi su
popunili va`no mesto u vi{oj, teorijskoj matematici. Oni sni`avju ste-
pen algebarske operacije, odnosno logaritmovawem se mno`ewe svodi na
sabirawe, deqewe na oduzimawe, a stepenovawe i korenovawe na mno`ewe.
U po~etku, Neper je logaritme zvao ve{ta~kim brojevima a kasnije je
formirao re~ logaritam, termin koji je zna~io broj.

Logaritam je jedna od tri vrlo srodne funkcije. Ukoliko imamo bn = x,

b mo`e da se odredi korenovawem, n logaritmovawem, a x eksponencija-
lnom funkcijom.
Za svaku osnovu postoji jedna logaritamska i jedna eksponencijalna
funkcija. Za bn = x va`i slede}e:

• Eksponencijalna funkcija odre|uje x za dato n. Da bi se odredilo x,

treba b pomno`iti samim sobom n puta.

• Logaritamska funkcija odre|uje n za dato x. n je onaj broj puta

koliko treba podeliti x sa b da bi se dostiglo 1.
2 Logaritam

Ako je a > 0, a 6= 1, tada za svako y > 0 postoji jedinstveni realan broj

x takav da je ax = y .
Neka je a > 0, a 6= 1.
Logaritam za osnovu a pozitivnog broja y jeste
(jedinstveni) realan broj x takav da je a = y . Ovaj broj obele`avamo sa
x

loga y .
Dakle, ta~na je ekvivalencija ax = y ⇔ x = loga y , pri ~emu je a > 0,
a 6= 1 i y > 0.
Logaritmi ~ija je osnova 10 nazivaju se dekadni logaritmi, a loga-
ritmi ~ija je osnova (iracionalan) broj e(e ≈ 2, 72) prirodni logaritmi.
Na kalkulatorima su ovo uglavnom jedina dva logaritma koja mo`emo pri-
bli`no izra~unati.
Uobi~ajeno je da se umesto log10 pi{e samo log, a da se umesto loge pi{e
samo ln.

Primer 2.1. Izra~unati:

log3 81;
a)
4
3 = 81, pa na osnovu definicije logaritma zakqu~ujemo da je log3 81 = 4.
√
3
b) log2 29 .
9
Dati logaritam mo`emo zapisati i kao log2 2 3 , {to je ekvivalentno sa
log2 23 , pa na osnovu definicije logaritma zakqu~ujemo da je vrednost po-
laznog logaritma 3.

2.1 Osobine logaritama

1. Ako je a > 0, a 6= 1 i x > 0, onda je aloga x = x.
Dokaz. Ova osobina direktno proizilazi iz definicije algoritma.
Ako je loga x = c, onda je ac = x, odnosno aloga x = x.
Primer 2.2. Odredimo vrednost od 10log10 1000 . Primenom definicije
log 1000
logaritma, pa stepenovawem, dobijamo da je 10 10 = 103 = 1000.
Me|utim, ako znamo prethodno svojstvo, direktno ra~unamo da je
10log10 1000 = 1000.

2. Ako je a > 0, a 6= 1 i x1 , x2 > 0, onda je loga (x1 x2 ) = loga x1 + loga x2 .

Dokaz. Dovoqno je dokazati da je a a 1 = x1 x 2 .
log x +loga x2

a loga x1 +loga x2
=a loga x1
·a loga x2
= x1 · x2 , pri ~emu smo prvu jednakost
izveli iz poznate osobine stepenovawa ar1 +r2 = ar1 · ar2 , a drugu iz
osobine 1.
 Primer 2.3. Ako je log8 3 = r, treba izra~unati vrednost log8 24.
Po{to je 24 = 8 · 3, na osnovu osobine 2. dobijamo da je log8 24 =
log8 8 + log8 3 = 1 + r.

3. Ako je a > 0, a 6= 1, r ∈ R i x > 0, onda je loga xr = r loga x.

Dokaz. Dovoqno je dokazati da je a = xr .
r loga x

a r loga x
= (a ) = x , pri ~emu smo prvu jednakost izveli iz poznate
loga x r r

osobine stepenovawa ar1 ·r2 = (ar2 )r1 , a drugu iz osobine 1.

Specijalan slu~aj ove osobine jeste loga x1 = − loga x, uz uslove da je
a > 0, a 6= 1 i x > 0.
√
3
Primer 2.4. Izra~unajmo ponovo vrednost logaritma log2
√ 29 , ali
3 9
primenom prethodne osobine. Dobijamo da je log2 9
2 = log2 2 3 =
3 log2 2 = 3.

4. Ako je a > 0, a 6= 1 i x1 , x2 > 0, onda je loga xx21 = loga x1 − loga x2 .

Dokaz. Ova osobina je direktna posledica osobina 2. i 3.
loga xx12 = loga (x1 x−1 −1
2 ) = loga x1 + loga x2 = loga x1 − loga x2 .

Primer 2.5. Primenom prethodnog svojstva, izra~unajmo vrednost od

log√5 51 .
log√5 51 se transformi{e u log√5 1 − log√5 5 = 0 − 2 = −2.
Ukoliko na dati logaritam primenimo svojstvo 3. (wegov speci-
1
jalan slu~aj), transformacija se vr{i na slede}i na~in: log√5 =
5
√
− log 5 5 = −2.

log x
5. Ako je a, b > 0, a, b 6= 1 i x > 0, onda je loga x = logb a .
b
Dokaz. Ova jednakost je ekvivalentna sa logb a · loga x = logb x. Dokaz
posledwe jednakosti se svodi na dokaz jednakosti blogb a·loga x = x.
blogb a·loga x = (blogb a )loga x = aloga x = x, pri ~emu smo prvu jednakost
izveli iz poznate osobine stepenovawa ar1 ·r2 = (ar1 )r2 , a drugu i tre}u
iz osobine 1.
√
3
Primer 2.6. Izra~unavawe vrednosti logaritma log
√49
7 svodi se na
√ log7 3 7
1
primenu prethodnog svojstva, i to: log49 3 7 = log7 49
= 23 = 16 .

6. Ako je a, b > 0, a, b 6= 1, onda je loga b = log1 a .

b
Dokaz. Ova osobina direktno proizilazi iz osobine 5.
logb b
loga b = log a
= log1 a .
b b
 Primer 2.7. Ako je ln 5 = a a ln 6 = b, odrediti vrednost od log30 e, pri
~emu je loge = ln. Ovaj rezultat dobijamo zahvaquju}i prethodnom
svojstvu.
1 1 1
log30 e = loge 30
= loge 5+loge 6
= a+b
.

7. Ako je a > 0, a 6= 1, r ∈ R, r 6= 0 i x > 0, onda je logar x = 1r loga x.

Dokaz. Ako je x = 1, odmah se uo~ava da je jednakost ta~na. Ako je
x 6= 1, onda osobinu dokazujemo na osnovu osobina 6. i 3.
logar x = log1 ar = r log1 a = 1r loga x.
x x

Primer 2.8. Vrednost logaritma log48 256 najlak{e odre|ujemo pri-

menom prethodno navedenog svojstva: log48 256 = 18 log4 256 = 18 4 = 21 .

3 Logaritamska funkcija

Za eksponencijalnu funkciju f (x) = ax , a > 0 i a 6= 1, poznato je da

je bijekcija, tj. da je 1-1 i na. Kako svaka bijektivna funkcija ima
svoju inverznu, zakqu~ujemo da je to slu~aj i kod eksponencijalnih. Kako
f : R → (0, +∞), tada za wenu inverznu funkciju va`i f −1 : (0, +∞) → R.
Osobina inverzne funkcije je (1) f −1 (f (x)) = x, pa na osnovu we, u na{em
slu~aju imamo da je f −1 (ax ) = x. Ako uvedemo smenu da je ax = y , dobijamo
da je f −1 (y) = x. Upravo na ovom mestu zapravo i uvodimo logaritam.
Dakle, sada je f −1 (y) = loga y , odnosno f −1 (x) = loga x, pa se uveravamo
da je inverzna funkcija eksponencijalne, upravo logaritamska funkcija.

Ako je a > 0 i a 6= 1,f : (0, +∞) → R, f (x) = loga x se

funkcija
naziva logaritamska funkcija sa osnovom a. Ovom funkcijom se svakom
pozitivnom broju dodequje vrednost loga x.

Wen grafik }emo dobiti osnom simetrijom grafika eksponencijalne

funkcije. Tada je osa simetrije prava y = x.
 Na osnovu formule (1) dobijamo da je loga ax = x, za x ∈ R. Sa druge
strane, ako zamenimo mesta funkcijama f i f −1 , dobijamo da va`i aloga x =
x
x, za x ∈ (0, +∞). Dakle, f (f −1 (x)) 6= f −1 (f (x)), tj. loga ax 6= aloga a za
x ∈ R, jer f −1 ◦ f : R → R, a f ◦ f −1 : (0, +∞) → (0, +∞).

Posmatrawem grafika logaritamske funkcije (na prethodnoj slici

nacrtanoj crvenom bojom), dolazimo do odre|enih zakqu~aka, osobina lo-
garitamske funkcije uop{te. Pritom, odre|ene osobine se razlikuju u dva
slu~aja, zavisno od vredosti osnove logaritma.

• Skup vrednosti funkcije f je R, tj. za svako y ∈ R postoji pozitivan

broj x takav da je loga x = y .

• Funkcija f jeste 1-1 funkcija; ako je loga x1 = loga x2 , onda je x1 =

x2 .

• Nula funkcije f je broj 1. Funkcija je negativna na (0, 1) i pozitivna

na (1, +∞), ukoliko je a > 1. Me|utim, ukoliko je 0 < a < 1, funkcija
je pozitivna na (0, 1) i negativna na (1, +∞).

• Funkcija f je rastu}a na (0, +∞), ukoliko je a > 1. Me|utim, ukoliko

je 0 < a < 1, funkcija je opadaju}a na (0, +∞).

• Funkcija f je konkavna na (0, +∞), ukoliko je a > 1. Me|utim,

ukoliko je 0 < a < 1, funkcija je konveksna na (0, +∞).

• Funkcija f nije parna niti je neparna jer wen domen nije simetri~an.

• Asimptota grafika funkcije y = loga x je y -osa: kada se x pribli`ava

nuli, vrednosti promenqive y su negativne i sve mawe, ukoliko je
 a > 1. Me|utim, ukoliko je 0 < a < 1, kada se x pribli`ava nuli,
vrednosti promenqive y su negativne i sve ve}e.

Primer 3.1. Na narednim slikama prikazani su grafici funkcija y = log10 x

i log 1 x.
10

Kao {to uo~avamo sa slike, jedna od wih je rastu}a i konkavna (y =

log10 x), a druga opadaju}a i konveksna (log 1 x), a to zavisi od wihove osno-
10
ve, kako je ve} re~eno. Isto tako, uo~avamo da se znak ovih funkcija na
odgovaraju}im intervalima razlikuje, a da im je nula ista, i to ta~ka
(1, 0).

Primer 3.2. Nacrtajmo i ispitajmo grafik funkcije f : (1, +∞) → R,

f (x) = log 1 (x−1) .
2

Domen funkcije: x ∈ (1, +∞)

Nula funkcije: (1, 0)
Znak funkcije: y < 0 za x ∈ (2, +∞), dok je y > 0 za x ∈ (1, 2)
1
Monotonost: Funkcija opada, jer je
2
<1
Vertikalna asimptota funkcije je prava x=2 (asimptota se pomera sa
pomerawem grafika ulevo ili udesno!).

Logaritam i logaritamska funkcija imaju {iroku primenu, i to: pri

izra~unavawu brzine zvuka, p-H vrednosti materija, intenziteta zemqo-
tresa, stepena zatamwewa nao~ara za zavarivawe, u astronomiji za odre-
|ivawe sjaja zvezda, za odre|ivawe koli~ine proteina u jajima, itd.

4 Logaritamske jedna~ine

Pod logaritamskim jedna~inama podrazumevamo one jedna~ine u kojima

se nepoznata nalazi pod znakom logaritma ili je u osnovi logaritma. Neki
op{ti postupak za re{avawe ovakvih jedna~ina ne postoji, ali se ono svodi
na primene osobina logaritma i uobi~ajenih algebarskih transformacija.

Primer 4.1. Re{imo jedna~inu logx−1 3 = 2.

U svakoj jedna~ini, prvo odre|ujemo kada su definisani logaritmi u jedna~i-
ni.U ovom slu~aju, moramo postaviti uslove x − 1 > 0 i x − 1 6= 1, tj. x > 1
i x 6= 2. Dakle, oblast definisanosti je x ∈ (1, 2) ∪ (2, +∞).
Sada re{avamo jedna~inu:
2
3 = (x − 1)
3 = x2 − 2x + 1
x2 − 2x − 2 = 0 √ √
Re{ewa prethodne kvadratne jedna~ine su x1 = 1 − 3 i x2 = 1 + 3.
Kako moramo voditi ra~una pod kojim uslovima je definisan logaritam iz
date jedna~ine, ne mo`emo prihvatiti oba rezultata kao kona~na re{ewa.
√ √
Krajwe re{ene jedna~ine je x=1+ 3, jer x = 1 + 3 ∈ (1, 2) ∪ (2, +∞).

Primer 4.2. Re{imo jedna~inu log3 (x + 1) − log 1 (x + 3) = 1.

3
Re{avawe ima smisla samo pod uslovima x + 1 > 0 i x + 3 > 0, odnosno pod
uslovom da je x > −1.
Jedna~inu re{avamo na slede}i na~in:
log3 (x + 1) − log 1 (x + 3) = 1
3
log3 (x + 1) + log3 (x + 3) = 1
log3 (x + 1)(x + 3) = 1
(x + 1)(x + 3) = 31
x2 + 4x = 0
Re{ewa prethodne kvadratne jedna~ine su x = 0 i x = −4. Me|utim, kako
mora biti x > −1, jedino re{ewe polazne jedna~ine je x = 0.
Primer 4.3. Istim postupkom re{avamo i jedna~inu log2x+1 (2 − x) = 1.
Moramo najpre postaviti uslove: 2x + 1 > 0, 2x + 1 6= 1 i 2 − x > 0. U
1
preseku tih uslova dobijamo da mora biti x ∈ (− , 0) ∪ (0, 2).
2
Na ve} opisani na~in re{avamo jedna~inu log2x+1 (2 − x) = 1.
2 − x = (2x + 1)1
2 − x = 2x + 1
3x = 1
x = 13
1
Ovo re{ewe jeste re{ewe polazne jedna~ine, jer x =
3
∈ (− 12 , 0) ∪ (0, 2).

5 Logaritamske nejedna~ine

Prilikom re{avawa logaritamskih nejedna~ina posebno su od koristi

slede}a tvr|ewa.
Ako je a > 1, onda za bilo koje pozitivne realne brojeve x i y va`e
ekvivalencije:
loga x < loga y ⇔ x < y , loga x > loga y ⇔ x > y , loga x ≤ loga y ⇔ x ≤ y ,
loga x ≥ loga y ⇔ x ≥ y .

Ako je 0 < a < 1, onda za bilo koje pozitivne realne brojeve x i y va`e
ekvivalencije:
loga x < loga y ⇔ x > y , loga x > loga y ⇔ x < y , loga x ≤ loga y ⇔ x ≥ y ,
loga x ≥ loga y ⇔ x ≤ y .

Primer 5.1. Re{imo nejedna~inulog 2 (x + 4) < log 2 (2x − 11).

7 7
Na po~etku re{avawa moramo odrediti za koje x ima smisla re{avati datu
nejedna~inu. Zato postavqamo uslove, pod kojima su dati logaritmi defin-
11
isani: x + 4 > 0 i 2x − 11 > 0, odakle dobijamo da mora biti x ∈ ( , +∞).
2
Tek kada odredimo oblast definisanosti, tra`imo re{ewa polazne ne-
jedna~ine pomo}u gore navedenih ekvivalencija.
log 2 (x + 4) < log 2 (2x − 11)
7 7
2
Kako je 0 < < 1, bi}e x + 4 > 2x − 11, tj. x < 15.
7
11
Dakle, skup re{ewa date nejedna~ine je ( , 15).
2

Primer 5.2. Re{imo nejedna~inu log log3 (x + 6) ≥ 0.

Ima smisla re{avati ovu nejedna~inu samo ako su zadovoqeni uslovi x+6 >0
i log3 (x + 6) > 0, tj. x > −6 i x + 6 > 1. U preseku ovih uslova dobijamo
da mora biti x ∈ (−5, +∞).
Nejedna~inu log log3 (x + 6) ≥ 0 re{avamo istim postupkom kao i prethodnu,
ali pritom moramo voditi ra~una koje ekvivalencije s po~etka primewujemo.
log3 (x + 6) > 100
1
x+6>3
x > −3
Dakle, skup re{ewa date nejedna~ine je (−3, +∞).

Primer 5.3. Re{imo nejedna~inu log25 x − 5 log5 x + 6 < 0.

Uslov pod kojim ima smisla re{avati ovu nejedna~inu je x > 0.
O~igledno je da je ovo jedna logaritamska kvadratna nejedna~ina, pa mo`emo
2
uvesti smenu t = log5 x, kako bi nejedna~ina postala t − 5t + 6 < 0.
Re{ewa ove kvadratne nejedna~ine su svi x iz intervala (2, 3). Kada vratimo
smenu, dobijamo da je zapravo2 < log5 x < 3. Primenom osobina logaritma,
odnosno ekvivalencija s po~etka, va`i}e 25 < x < 125.
^itav interval (25, 125) prihvatamo kao skup re{ewa polazne nejedna~ine,
jer je ispuwen uslov x > 0.

Primer 5.4. Istim postupkom, samo kroz dva slu~aja radimo i nejedna~inu
kao {to je logx−3 (18 − 3x) ≥ 1.
Uslovi koji moraju biti zadovoqeni su x − 3 > 0, x − 3 6= 1 i 18 − 3x > 0,
odakle dobijamo da je x ∈ (3, 4) ∪ (4, 6).
Kako ne znamo da li je osnova logaritma ve}a od 1 ili ne, moramo razlikovati
dva odgovaraju}a slu~aja.
1. slu~aj: x − 3 > 1, odnosno, u preseku sa glavnim uslovom x ∈ (4, 6).
logx−3 (18 − 3x) ≥ 1
logx−3 (18 − 3x) ≥ logx−3 (x − 3)
18 − 3x ≥ x − 3
x ≤ 21
4
21
U preseku sa uslovom slu~aja dobijamo da je skup re{ewa x ∈ (3, 4) ∪ (4, ].
4
2. slu~aj: 0 < x − 3 < 1, odnosno, u preseku sa glavnim uslovom x ∈ (3, 4).
logx−3 (18 − 3x) ≥ 1
logx−3 (18 − 3x) ≥ logx−3 (x − 3)
18 − 3x ≤ x − 3
x ≥ 21
4
Kako re{ewe nema preseka sa uslovom x ∈ (3, 4), zakqu~ujemo da ovaj slu~aj
nema re{ewa.
Dakle, skup re{ewa date nejedna~ine je (3, 4) ∪ (4, 21
4
].
 6 Priprema za ~as

Logaritamske nejedna~ine
(~as obrade novog gradiva)

Uvodni deo ~asa (5 minuta)

Prvo, treba se podsetiti nekih osnovnih logaritamskih pravila i oso-

bina. Trebalo bi prodiskutovati o tome {ta je logaritam, kakve uslove
postavqamo prilikom re{avawa samog logaritma nekog broja i navesti
wegova osnovna svojstva.

Logaritam broja b za osnovu a je realan broj x kojim treba stepeno-

vati osnovu a da bi se dobio pozitivan broj b, pri ~emu je a > 0, a 6= 1
x
(loga b = x ⇔ b = a ).

Va`no: b > 0 je uslov koji postavqamo i pri tome je a > 0 i a 6= 1, gde

su a i b realni brojevi.

Osnovna svojstva logaritma (pri ~emu svakako treba voditi ra~una o

oblasti definisanosti u svakom od slu~ajeva) su slede}a:

1. loga 1 = 0

2. loga a = 1

3. loga (xy) = loga x + loga y

4. loga ( xy ) = loga x − loga y

5. loga xn = n loga x
1
6. logan x = n
loga x
1
7. loga b · logb a = 1 tj. loga b = logb a

logc b
8. loga b = logc a

9. aloga b = b

Nakon {to utvrdimo da ovo u~enici shvataju, prelazimo na samu temu

~asa.
Centralni deo ~asa (35 minuta)

Pre nego objasnimo princip re{avawa nejedna~ina vezanih za logari-

tam, potrebno je podsetiti se i odgovaraju}ih osobina funkcije y = loga x.

• Ako je a > 1, onda za bilo koje realne brojeve x i y va`e ekvivalencije:

loga x < loga y ⇔ x < y , loga x ≤ loga y ⇔ x ≤ y , loga x > loga y ⇔
x > y , loga x ≥ loga y ⇔ x ≥ y .

• Ako je 0 < a < 1, onda za bilo koje realne brojeve x i y va`e ekvi-
valencije: loga x < loga y ⇔ x > y , loga x ≤ loga y ⇔ x ≥ y , loga x >
loga y ⇔ x < y , loga x ≤ loga y ⇔ x ≥ y .

Postupak re{avawa logaritamskih nejedna~ina je u osnovi sli~an po-

stupku re{avawa logaritamskih jedna~ina, vodimo ra~una o monotonosti
logaritamske funkcije, zavisno od vrednosti baze.

• Kad je osnova ve}a od 1 (a > 1) prepisujemo znak nejednakosti jer je

funkcija rastu}a.

• Kad je osnova izme|u 0 i 1 (0 < a < 1) okre}emo znak nejednakosti jer

je tada funkcija opadaju}a.

U~enicima treba objasniti, da se na po~etku svakog zadatka prvo odre-

|uje oblast definisanosti funkcija iz nejedna~ine, da bismo znali gde
uop{te weno re{avawe ima smisla. Kada re{imo i samu nejedna~inu,
wena re{ewa moraju biti u preseku tog rezultat i oblasti definisanosti.

Po{to utvrdimo da je ovo u~enicima jasno, prelazimo na re{avawe

zadataka, kako bi ove osobine zapravo i primenili.

1. Re{iti nejedna~ine:
a) log2 x < 2;
b) log 1 x < 2;
2
v) log2 (3x + 4) ≥ 0;
g) log 1 (4x − 3) < 0;
2

Re{ewa:
Primenimo osobine logaritma:
a) log2 x < 2 uslov: x > 0
Ne mewamo znak!
x < 22 , tj. x < 4
Sada tra`imo presek za x < 4 i x > 0 i zakqu~ujemo da je re{ewe ove
nejedna~ine skup svih x-eva takvih da je x ∈ (0, 4).

b) log 1 x < 2 uslov: x > 0

2
Mewamo znak!
x > ( 21 )2 , tj. x > 41
Sada tra`imo presek za x > 14 i x > 0, {to su svi x takvi da je x > 41 .

v) log2 (3x + 4) ≥ 0 uslov: 3x + 4 > 0, tj. x > − 34

Ne mewamo znak!
3x + 4 ≥ 20 , tj. x ≥ −1
Sada tra`imo presek za x > − 43 i x ≥ −1 i zakqu~ujemo da je re{ewe ove
nejedna~ine skup svih x-eva takvih da je x ∈ [−1, +∞).

3
g)log 1 (4x − 3) < 0 uslov: 4x − 3 > 0, tj. x > 4
2
Mewamo znak!
0
4x − 3 > ( 12 )
4x − 3 > 1
4x > 4
x>1

Kona~no: x ∈ (1, ∞)

2. Re{iti nejedna~ine:
a) log(x − 2) > log x;
b) log0,5 (2x + 6) > log0,5 (x + 8);

Re{ewa: a)

log(x − 2) > log x x−2>0 ∧x>0

x−2>x x>2 ∧x>0
x−x>2 x>2
0>2
Ova nejedna~ina nema re{ewa, pa cela nejedna~ina nema re{ewa!

b)

log0,5 (2x + 6) > log0,5 (x + 8) 2x + 6 > 0 ∧ x + 8 > 0

2x + 6 < x + 8 x > −3 ∧ x > −8
2x − x < 8 − 6 x > −3
x<2
Kona~no : x ∈ (−3, 2)

3. Re{iti nejedna~ine:
a) log3 (x2 − 5x + 6) < 0;
b) log0,5 (x2 − 4x + 3) ≥ −3;

Re{ewa: a)

log3 (x2 − 5x + 6) < 0 x2 − 5x + 6 > 0

x2 − 5x + 6 < 30 x1,2 = 5±1
2
x2 − 5x + 6 < 1 x1 = 3
x2 − 5x + 5 <√0 √
x2 = 2
x1,2
√
= 5±2 5 x1,2 = 5± 5
2
x ∈ (−∞, 2) ∪ (3, ∞)
x1 = 5+2√5 ≈ 3, 62
x2 = 5−2 √5 ≈ 1,√38
x ∈ ( 5−2 5 , 5+2 5 )

√ √
Kona~no : x ∈ ( 5−2 5 , 2) ∪ (3, 5+ 5
2
)
 b)

log0,5 (x2 − 4x + 3) ≥ −3 x2 − 4x + 3 > 0

−3
x2 − 4x + 3 ≤ ( 21 ) x1,2 = 4±2
2
x2 − 4x + 3 ≤ 23 x1 = 3
x2 − 4x + 3 ≤ 8 x2 = 1
x2 − 4x + 3 − 8 ≤ 0
x2 − 4x − 5 ≤ 0 x ∈ (−∞, 1) ∪ (3, ∞)
x1,2 = 4±6
2
x1 = 5
x2 = −1
x ∈ [−1, 5]

Kona~no : x ∈ [−1, 1) ∪ (3, 5]

Zavr{ni deo ~asa (5 minuta)

U zavr{nom delu ~asa zajedno sa u~enicima obnavqamo {ta su radili

tokom ~asa. Ako nekome ne{to nije bilo jasno, to treba ponovo objasniti.
Nakon svega toga, zadajemo zadatke za doma}i:

1. Re{iti nejedna~inu: log(x − 4) − log(x + 1) < 1.

2. Re{iti nejedna~inu: log5 x ≥ log25 (3x − 2).

7 Kontrolna ve`ba

7.1 Zadaci
1. Izra~unaj (bez upotrebe kalkulatora):
a) log5 125;
1
b) log2 128 ;
v) log √1 243.
3

2. Ako je log7 2 = a izra~unaj log 1 28.

2

3. Koriste}i osobine logaritamskih funkcija, uporedi slede}e logari-

tme: √
a) log2 3 i log2 2;
b) log 1 25 i log 1 65 .
3 3

√ √
4. Re{i jedna~inu: logx 5 + logx 5x − 2, 25 = logx 2 5.

5. Re{i nejedna~ine:
a) log (x − 4) > 0;
b) log(2x+3) x2 ≤ 1.

7.2 Re{ewa zadataka

1. a) Kako je 125 = 53 , lako dobijamo da je log5 125 = 3.
1
b) Kako je 128 = 2−7 , lako dobijamo da je log2 128
1
= −7.
1 −10
v) Kako je 243 = ( 3 ) , lako dobijamo da je log √1 243 = −10.
√
3

2. log 1 28 = − log2 28 = −(log2 7 + log2 4) = − log1 2

− 2 = − a1 − 2.
2 7
√
3. a) Kako je 2 > 1, log2 x je rastu}a
√ funkcija, a kako je 3 > 2, za-
kqu~ujemo da je log2 3 > log2 2.
b) Kako je 0 < 13 < 1, log 1 x je opadaju}a funkcija, a kako je 25 < 65
3
2
onda je log 1 5
> log 1 56 .
3 3

√ √
4. logx 5 + logx 5x − 2, 25 = logx 2 5
Pre re{avawa same jedna~ine moramo odrediti oblast definisanosti
svih logaritama. Zahtevamo da 5x > 0 i x 6= 1, pa re{ewa moraju
biti iz intervala (0, 1) ∪ (1, +∞). Sada re{avamo jedna~inu:
 1
2
logx 5 + logx 5 + logx x − 2, 25 = ( 12 logx 5)2
3
2
logx 5 − 1, 25 = 14 (logx 5)2
(logx 5)2 − 6 logx 5 + 5 = 0
Uvodimo smenu logx 5 = t, pa re{avamo dobijenu kvadratnu jedna~inu
t2 − 6t + 5 = 0. Re{ewa date kvadratne jedna~ine su 1 i 5, odakle
dobijamo, vra}awem smene, da je logx 5 = 1 ili je logx 5 = 5. Kona~no,
1
re{ewa jedna~ine su x = 5 i x = 5 5 . Kako su oba re{ewa unu-
tar oblasti definisanosti, prihvati}emo ih kao re{ewa polazne
jedna~ine.

5. a) log (x − 4) > 0
Neophodno je da bude x − 4 > 0, tj. da bude x > 4, kako bi bili
ispuweni uslovi pod kojima je logaritam definisan. Kako je osnova
logaritma ve}a od 1, logaritamska funkcija je rastu}a, pa x mora
zadovoqavati uslov da je x − 4 > 100 , tj. x > 5. Ako potra`imo pre-
sek ovog re{ewa i oblasti definisanosti, dobi}emo kona~no re{ewe
x ∈ (5, +∞).
b) log(2x+3) x2 ≤ 1
Najpre pi{emo uslove: 2x + 3 > 0, 2x + 3 6= 1 i x2 > 0. Odavde
dobijamo da mora biti x ∈ (− 23 , −1) ∪ (−1, +∞).
Moramo razdvojiti dva slu~aja: kada je 2x + 3 > 1 i kada je 0 <
2x + 3 < 1.
U prvom slu~aju, re{avamo nejedna~inu x2 ≤ 2x + 3 (jer je loga-
ritamska funkcija u ovom slu~aju rastu}a), a u drugom nejedna~inu
x2 ≥ 2x + 3 (kada je funkcija opadaju}a).
Re{avawem nejedna~ine, u preseku dobijenih re{ewa sa uslovima
slu~aja koji radimo i oblasti definisanosti, dobijamo re{ewa sva-
kog od slu~aja. U prvom slu~aju re{ewa moraju zadovoqavati x ∈
(−1, 3], a u drugom x ∈ (− 32 , −1). Kona~no re{ewe polazne ne-
jedna~ine bi}e unija re{ewa ova dva slu~aja a to je x ∈ (− 32 , −1) ∪
(−1, 3].

7.3 Bodovawe i ocewivawe

1. a) 1
b) 1
v) 1

2. 3
 3. a) 1, 5
b) 1, 5

4. 5 (U~enik dobija 1 poen za odre|enu oblast definisanosti i 4 poena

za re{ewe ~itave jedna~ine.)

5. a) 3 (U~enik dobija 1 poen za odre|enu oblast definisanosti i 2

poena za re{ewe ~itave nejedna~ine.)
b) 7 (U~enik dobija 1 poen za odre|enu oblast definisanosti i 6
poena za re{ewe ~itave nejedna~ine - po 3 poena za svaki od slu~aja.)

Ukoliko u~enik ima gre{aka u radu, ne zavr{i odre|eni zadatak do

kraja i sli~no, dobija poene koji odgovaraju delu zadatka koji je odradio.
Ocewivawe se vr{i prema slede}oj skali:
1 0−5
2 6 − 10
3 11 − 16
4 17 − 20
5 21 − 24