1610372019 ‘rome - Dokument: Bilasovo pismo Tt 2 1967 aids \VREME 1066, 9. jun 2011. / VREME Dokumenti: Dilasovo pismo Titu iz 1967. Predsedniku SFR Jugoslavije, Predsedniku Saveza komunista Jugoslavije, Drugu Josipu Brozu Titu Na ovo pismo su me naveli mnogi razlozi, medu kojima svakako ima i lignih. Ba na ove poslednje razloge, iako su neodvojivi od onih prvih ~ objektivnih, treba najpre da ukazem, kako bi se uklonile i Tvoje sumnje i moja dvoumljenja u potrebu da ti se ligno obratim. Jer ja ovim pismom ne trazim i ne molim nista, a nisam ubeden ni da ée ono imati ikakvih zna¢ajnijih, neposrednih i korisnih politigkih posledica, Ali ne krijem da me na njega pobudila i Zelja da smanjim provalije koje su izmedu nas iskopala razliéita gledanja, postupanja i uslovi i da time — ako niSta drugo — udinim prve korake u uspostavljanju otvorenog i neposrednijeg razumevanja medu nama. a ipak, uprkos tih i drugih, ak i sentimentalnih — lignih razloga, ne bi bilo ni tagno ni pravigno pridavati svim tim lignim razlozima iskljutivi, presudni zna¢aj Pigem ovo pismo jer drim da se naSe drutvo i naSa drZavna zajednica nalaze u ozbilinom — da ne kazem: sudbonosnom previranju, a Ti si najodgovomnija litnost u zemlji i jo8 uvek u dovoljnoj moéi da bitno, a modda i odluéujuce utigeS na tok dogadaja. Ali iza ovog mog pisma ne stoji nikakva nameravana akcija: lo¥e stanje u zemiji i briga za sudbinu jugoslovenske dréave prisiljavaju moju savest i moje misljenje da ~ makar i ovim putem —utigem na dalji razvitak, A bas zato Sto je ovo pismo vi8e namenjeno Tebi kao lignosti - mada je Tvoja lignost neodvojiva od Tvojih funkeija— od mene su daleko pomisli da ga upotrebim za bilo kakvu akeiju: jedino bi me nepredvidljive, izuzetne okolnosti mogle navesti da ga objavim, Zelim pre i iznad svega, da ti ukratko izloim moja gledanja na domaée prilike i na poloZaj nase zemlje u danainjem svetu, u kome ni najmoénije drZave nisu kadre da za duze vreme opstoje izolovane. Za svakog iole objektivnog, nezasleplienog posmatrata ofevidno je da Savez komunista vise nije, niti moze biti partija negdanjeg tipa — bilo lenjinistitkog, bilo staljinisti¢kog. Takozvano idejno jedinstvo i monolitnost su u njoj razorni i ne mogu se uspostaviti nikakvim - ni idejnim ni nasilnim ~ sredstvima, Naporedo s javnim i zvanitnim, opstoje i ja¢aju polujavna i nezvanina shvatanja i delovanja. Pravovremeno uvidanje ove istine od ogromnog je ~ rekao bih: presudnog — znavaja: time bi bili olakSani mini i legalni prelazi u nove demokratskije oblike Isti i sligni procesi odvijaju se, neizbe2no, i u dr2avnom organizmu, koji gubi pravac i postaje prespor i neefikasan. TeZnje ka veo) samostalnosti republika, koje same po sebi ne bi morale biti Stetne, dobijaju vidove slabljenja veza izmedu njih i jaéanja gledanja koja Jugoslaviju smatraju privremenom, vestaékom tvorevinom. hitps Awww. vreme.comfemsilow:php?id=9850598print=yos M41610372019 ‘rome - Dokument: Bilasovo pismo Tt 2 1967 $ Tyojim imenom je i Jugostavija iziSla u svet i niko razuman i poSten ne moze tvrditi da nasa spoljna politika nije bila nacionalna i nagelna — ali je teSko osporavati i gledanje da ona nije prilagodena danaSnjim — izmenjenim uslovima, Hladni rat i idejni blokovi su u raspadanju, drave se orijentiSu prema nacionalnim interesima, i svet se deli i vrti oko triju velikih sila (SAD, SSSR, Kina). Prvi put u svojoj istoriji, Jugoslavija je u moguénosti ne samo da vodi nezavisnu spoljmu politiku nego i da ostvari faktiéku neutralnost. Jer mada mi moramo i trebamo stajati na strani naroda koji se bore za ravnopravnost i pokreta koji prosiruju Ijudsku slobodu, nema opravdanih — nacionalnih razloga za uplitanje u ideoloske i druge sporove koji bitno ne pogadaju nacionalne interese Jugoslavije. DoSlo je do veoma zna¢ajnih promena u kapitalizmu — raspad starih imperija, priznavanje dravnih prava svim narodima, jaéanje demokratije i socijalisti¢kih elemenata u ekonomiji itd. Komunizam je u raspadanju kao medunarodni pokret i bilo bi krajnje naivno verovati u njegovo ponovno ujedinjavanje. Cak i u vreme postojanja jedne socijalisti¢ke drZave, jedinstvo komunisti¢kog pokreta je odr2avano pretezno veStatkim i nasilnim sredstvima (pod Staljinom). Pogotovu je do raspadanja i diferenciranja moralo doéi sa stvaranjem veéeg broja socijalistickih drZava. Jer drZave i narodi nikad nisu mogli i ne mogu imati istoveine i poloZaje i interese. Svojim otporom staljinizmu Jugoslavija je u tom menjanju odigrala pionirsku i istorijsku ulogu. U takvim uslovima, ak i da nije sukoba SSSR-Kina oko hegemonije u komunisti¢kom, pokretu i u nerazvijenim zemljama, ne vide se opravdani razlozi zbog kojih bi Jugoslavija morala da placa danke internacionalisti¢kim iluzijama, odnosno ~ prevlasti ove ili one velike socijalisti¢ke sile, Mi smo u svetu i socijalisti¢kim pokretima uvek znavili onoliko koliko nam je privreda bila poletna i stedena, koliko smo bili jaki da se odupremo spoljnim pritiscima i koliko je u zemlji bilo slobode, druktije regeno — koliko smo mogli da damo zaista novih ideja i nove prakse. Mi smo u tom pogledu na prekretnici - da socijalizmu i demokratiji damo nove podsticaje, ili da potonemo u bezlitnost i da nage zastave predu u druge ruke. Ne bih Zeleo da budem medu onima koji u naoj privredi vide jedino neuspehe i promaSaje. Ali moram istaéi da je ona uvek patila od dogmatskih Sablona i da se u ekonomskoj politici pregesto vike vodilo rauna o zidanjima nego o rentabilnosti i o idejnoj "Sistoéi" nego o Ijudima. A nema ekonomskog poretka koji kad-tad neée biti izmenjen ako Ijudi nisu za njega Zivotno zainteresirani Jer vazno je kako Ijudi Zive, a sve drugo je sporedno. Privredna reforma, zapoéeta pre godinu i po dana, ne samo Sto nije dala ofekivane rezultate, nego uz postojeéu ekonomsku politiku i zastarelu politicku i administrativnu nadgradnju — nema izgleda dau dogledno vreme bude ostvarena. Kod nas je 90 odsto poljoprivrede, odnosno milioni seljaka, praktiéno prepusteno sebi, odnosno — zaostalosti, nerazumevanju i samovolji zadruzne i druge birokratije. Takvo stanje na selu u najveéoj ‘meri je proizvod nasledenih dogmatskih — rekao bih: staljinisti¢kih — gledanja na seljaka kao na potencijalnog neprijatelja i na socijalizam na selu kroz kolhoze i drZavne oblike svojine. Industrija radi jedva iznad 50 odsto kapaciteta i radnici su nedovoljno, a katkada veoma malo zainteresovani za proizvodnju, Povremene tirade protivu brojnosti birokratije smeSne su i ak nepravedne: preveliki broj i los razmi ‘taj sluzbenika posledica su neefikasne i umrtvljene privrede i slabo plaéene radne snage. Neverica i bezvoljnost su sveopita pojava. Niihovi koreni su dublji i davna8nji, Nepodatljivi i neugasivi Zivot rastodio je mnoge stare teorije i dogme, a nove nisu dobile pravo na Zivot. Svakom drustvu su, ako neée da zaostane, nuzni podizanje proizvodnje — osveZavanja idejama i idealima. Veéina starih boraca, koji su kroz odricanja i smrti, proneli ideal slobode, Jugoslavije i alizma, premladi su ~ raznim naginima, a najéeSée nepravedno— faktiGki odstranjeni iz politigkog i drZavnog Zivota, Mlada pokolenja su presigena frazama, nezadovoljna predivelim oblicima i obezvoljena bevizglednostima. A sa jo§ vige razloga se intelektualci otuduju od Savera komunista — od njegovih gledanja i metoda. Zar i previSe ne kazuje Ginjenica da u Jugostaviji nema hitps Awww. vreme.comfemsilow:php?id=9850598print=yos 281610372019 ‘rome - Dokument: Bilasovo pismo Tt 2 1967 nijednog znatajnijeg knjiZevnika, umetnika ili mislioca koji na ovaj ili onaj nagin ne bi bio skepti¢ki ili krititki raspolozen prema datom stanju? Na zavrSetku svega Sto sam do sad izloZio, hoéu da ukazem — makar ispao i neskroman — i na ideje i kretanja koja se vezuju za moje ime. Proslo je veé trinaest godina od kada sam zbog idejnih razlika odstranjen iz najuzeg partijskog i drZavnog vodstva, Za sve to vreme bio sam izlozen pritiscima i diskriminaciji i kao Eovek i kao borac i kao pisac, a da ne pominjem da sam iskljuéivo zbog idejnih razlika i moralne nepokomosti dréan devet godina u zatvoru. Ali ovo nije mesto, a ni trenutak za pravdanje i Zalopojke, a trpljenje me je nautilo da se ne podajem mrZnji i kukanju. ‘Treba, medutim, utvrditi ofiglednost da je za svakog nepristrasnog posmatrata nepobitno da su uprkos zvaniénim poricanjima i preCutkivanjima, ideje demokratskog socijalizma i ljudske slobode, Eiji sam ja jedino bio najvideniji pobornik, danas i u Savezu komunista i izvan njega, Zivije i samosvesnije nego Sto su bile u trenucima njihovog nastajanja. I u ovom sluéaju se potvrduje ono Sto si i Ti, najpre kao mlad socijalista, a zatim kao komunista i Jugosloven, iskusio: nove ideje nikakve anateme i progoni — nikakva sila nije kadra da ugusi. Jer nove ideje nisu proizvod nitije zle volje, nego Zivotnih nuZnosti Ijudi i naroda i pritisci i zabrane ih &ine otpornijim i privlatnijim. Prisiljavanje ljudi i ideja da se skrivaju u podzemlje uvek i svuda je gomilalo i razjarivalo mrénje i negodovanja. Utoliko mudrije mi izgleda izbegavanje sliénih otpora u ovom sludaju, ba8 zato Sto se radi o ljudima i idejama su mimo i demokratsko reformisanje drustva. Po svemu sudeéi, buduénost ~ da ne kazem opstanak — Jugoslavije kao drzave postaje nesiguran, ‘pa samim tim i od najveée vainosti. Zbog toga se, na kraju, i vraéam na to pitanje. Jugoslavija je nastala iz istorijske nuide njenih naroda da se othrvu okolnim velesilama i iz teinji njenih najmisaonijih duhova za Sirim i pouzdanijim osnovama nacionalne i Ijudske slobode, odnosno ~ opstojanja. Stara Jugoslavija je iznutra ponajveéma odrzavana pomoéu centralistickog policijskog i vojnog aparata monarhije, u kome je previadavao srpski element. Revolucija je uspela da socijalisticku ideju spoji sa jugoslovenstvom, a time i spasi i podmladi jugoslovensku zajednicu. Ali i nova Jugoslavija se odréavala i odréava pomoéu fakticki centralistickog — u ovom sluéaju ‘ponajveéma partijskog ~ aparata Raspadanje imperija, radanje Sirih evropskih i drugih neprinudnih zajednica, okonéavanje hladnog rata i priznavanje drEavne nezavisnosti éak i narodnostima koje je nikada nisu imale, morali su da uticu na nacije i nacionalna kretanja u Jugoslaviji. To utoliko vise sto je i iznutra dah promena ~ podvajanja i trazenja novih puteva i resenja, zahvatio i snage koje su u ratu i revoluciji iznele i do sada odrzavale Jugoslaviju. Federaciju je veé zahvatio proces dezintegracije, koji se za sada preteino ispoljava u jacanju republickih partijskih i drugih birokratizama. Narodi nisu i ne mogu biti istovetni u svim svojim teEnjama, pa samim tim ni odrzavani zadugo pod jednom kapom i u istim kalupima. Prirodne teinje naroda k samosvojnosti nije moguéno obuzdati, «a kamoli ugusiti. Odnosi se kreéu u tom praveu da mnogi ljudi veé smatraju da treba birati izmedu Jugoslavije i slobode. Bojati se da ée se mnogi privoletiiskljucivo svojaj wzoj nacionalnoj zajednici, u nadi, a mozda u iluzifi, da ée tim putem do¢i do slobode. Ekonomsko i drugo neposrednije udruzivanje sa Zapadnom Evropom postaje i potreba i neminovnost, kao sto razumnosti, tradicije i interesi nalazu jacanje veza s Istoénom Evropom. I mada ni ja ne verujem da su mnogonacionalne dréave vetite i najsreénije tvorevine, uveren sam da bi nasi narodi iu slobodnim, dobrovoljnim spajanjima s okolnim svetom bili jact i ravnopravniji ako bi th predstavijala zajednitka dréava. Ali tu zajedni¢ku dréavu treba pripremiti za takve neminovnosti Jugoslaviju je moguéno odriati jedino u novoj — u takvoj slobodi njenih gradana i naroda koju bi slobodno izrazenom voljom odredivali oni sami. Samim tim Sto su jo8 na snazi ponizavajuce i nasilne mere nada mnom - ja nisam u prilici da predlazem konkretna reSenja, Cak i kada bih njima raspolagao. Istiem, ipak, da je na upravni sistem plod konstrukeija i nedousenih teorija, pa kao takav zbrkan, nepodoban i neprirodan. A ni pomodu radniékih saveta, odnosno organa samoupravljanja, uprkos tome Sto oni dine pozitivan i Intpa:hwwtome.comiemsivow.phpid=6950898prin=yes ws