SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

GENERALSTAB JNA - UPRAVA PESADIJE

UP-56

VOJNA TAJNA Interno

*

PRAVILO

RUCNIRAKETNIBACAC 64mm MBO

- 1982 -

Biblioteka

PRA VILA I UDZBENICI

KNJIGA 'rRTSTAPETA

SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRAIU GENERAL8TAB .INA

UPRA VA PESADIJE

In. br. 1581-1

22. 11. 1982. god.

Na 'OSJ1JOVU taake 23. i 26. Uputstva za ma'du i kOl'.i.\Scenje vojnostrucne laterature, izdanje 1977. godine, propisujem

PRAVlLO

RUCNI RAKETNI BACAC 64 mm M80

'koje stupa na snagu odmah.

NACELNIK general-potpukcvruk Josif Kostovski, s. r.

--I

UDK 623.467(083.1)

PRA VILO. RUeNI RAKETNI ...

PRAVILO. RUCNI RAKETNI BACAC 64 mm (Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, GS JNA - Uprava pesadije. - Beograd : Vojnotzdavaeki zavod, 1982 (Split: Vojna stamparija). - 17 cm. - fBiblioteka Pravila i udzbenici ; knj. 305). - UP-56 ; Vojna tajna, Interno. - Tiraz 26.700. CENA: 100,00

1-------------------------------------------

RraV.ilI:o ruOni il'a,ke1lni bacac 64 mm MaO Cine tri poglavlja: namena, borbene osobine i opis rucnog raketnog bacaca i kurnulanivne rakete; cuvanie i odrzavanje I'uonog raketnog baoaca, i gadanje euenim raketnim bacacem.

Uz PraVliiLo su data cetixi pr:rloga: prvi - gra:fiicka 05- novna vtabldca gadanja za rueni raiketnd bacae 64 mm MaO; drugi - osnovna tabhlca gadanja; tre6i - nadvisavanje putanje rakete iznad rnisanske linije, i cetv.r,ti - takticko-<tehniCiki podacl za lanser ~ raketu,

SADRZAJ

':'OVOD

Strana 7

GLAVA I

NAMENA, BORBENE OSOBINE I OPIS RUCNOG RAKETNOG BACACA I KUMULATIVNE RAKETE

"1. NAMENA I BORBENE OSOBINE

2. OPIS LANSERA . . . . . . . . .

9 11

;,3. OPIS KUMULATIVNE RAKETE M80 25

1) Sklop bojne glave . . . . 27

2) Sklop raketnog motora . . . . . 37

-1. FUNKCIJA I RAD DELOVA RUCNOG RAKETNOG

BACACA 39

1) Polozaj delova u marsevsloorn poloZaju . . . . . 39

2) Rad delova prillkom prevodenja sredstva liz mar-

sevskog u borbeni polozaj . . . . . . .. 41

3) Rad i funkcija delova prilikom opaljenja rakete 42

4) PIincip kumulabivnog dejstva rakete . . . 44

:.5. MERE SIGURNOSTI PRILIKOM GADANJA 45

'c6. ZASTOJ I NACIN OTKLANJANJA . . . . 48

GLAVA IT

'CUVANJE I ODRZA VANJE RUCNOG RAKETNOG BACACA

1. CUV ANJE RUCNOG RAKETNOG BACACA . 50

.:2. PREGLEDI RUCNOG RAKETNOG BACACA 51

:3. CISCENJE RUCNOG RAKETNOG BACACA 53

4. PAKOVANJE I OBELEZAVANJE 54

:;5. DEKONTAMINACIJA

57

5

GLAVA lIT

GADANJE RUCNIM RAKETNIM BACACEM 1. OPSTE ODREDBE

Strana,

5f}

64

2. PRIPREMA ZA GADANJE

1) Stavovi za gadanje 64.

(1) Lezeo; stav . 64

(2) Sedeci stay 67

(3) KleceCi stay 69'

(4) Stojeci stay 70

(5) Gactanje sa naslona i dr.za zaklona 71

(6) Preksd paljbe i obustavljanje gadanja 73,

2) Pniprerna elemenata :ua gadanje . . . . 77

(1) Osmatranje, uocavanje, Izbor i pokazdvanje cilja 77' (2) Odredivanje daljine do cilja . . . . . . . . n: (3) Izbor nisana :i n isarrske tacke . . . . . . . . 80: (4) Otklanjanje uticaja meteoroloskih faikto.ra na tac-

nost gadanja . . . . . 82:

3. IZVRSENJE GADANJA . . . 85

1) Gadanje nepoloretrrih ciljeva 85

2) Gadanje pokretnih clljeva . 88-

3) Gadanje u uslovirna ogr'anicene vtdljivostd 92:

PRILOZI:

Pr.i1o.g 1: Graficka osnovna tabhca gadanja za rucni ra-

ketrui bacae 64 mm M80 93

Pa.1~log 2: Osnovna tab1i:ca gadanja 94'

Prulog 3: Nadvisavanje putanje rakete ~:mad nisanske

Iiruije . . . . . . . . . . 95,

Prilog 4: TaktJcklo-tehnickd podaci za Lanser i raketu . . 9&

6

UVOD

Pravdlo morn TaJketni bacae 64 mm MBO je namenjeno prtomcirna vojrrih sko}a, posluzlocima Ii komandirirna odeljenja. Pravilo treba da poznaju sve sta'rreslime u pruJku~bf1iJga:di, radi pravovremenog Ii kvaldtetnog plamiranja i dzvodenja obuke.

Pravslo se zasniva na steeenim li<Skustvima, postojecirn pravilsma srodnog oruzja i teoriji gadanja. Potpuno poznavanje 'i primena odredaba ovog pravula ,SU glavni uslovza borbenu obucenost posluzaoca.

SV'i 'k'o'rilsIlIici pravila ISU duzni da svoja misljenja Ji. primedbe, zapazene u toku izucavanja Ii pnimene odredaba pravda, dostave dzdavacu.

Posle Izdavanja, Uputstvo 0 SkolS>K>om ~ veabovnom rucnom raketnom bacaeu u1oz'itu. u dzep na zadnjoj konici ovog pravila.

7

Glava I

NAMENA, BORBENE OSOBINE I OPIS RUCNOG RAKETNOG BACACA I KUMULATIVNE RAKETE

1. NAMENA I BORBENE OSOBINE

1. Ruom raketIl!i bacae (RBR) U4 mm M80 (sl. 1) je masovno indlvidualno protivoklopno sredstvo jednokratne upctrebe. Odliikuje se velikom taonoscu, preciznoseu i probojnoscu. Male je mase, pouzdan, siguoan Ii. [ednostavan za rtskovanje.

81. 1 - RUClli raketni bacae 64 mm M80

2. Ruom T,alketn!i bacac je narnenjen za lUlIlistav,a:nje i onespcsobljavanje svih vrsta oklopnih i drugih borbenih vozila na daljinama do 300 m. Moze se uspesno koristiti i za unistavanje zive sile u lako i srednje utvrdenirn Ibunkerima na daljinama do 400 m.

9

3. Usmeravanje [i.ansera rpl'i1~kom gadanja vrsi se pomoou rnehandckog nisana koji se automatski IspravIja pri11k,om prevodenja sredstva iz marsevskog u borbeni polozaj. Vreme potrebno za prevodenje sredstva iz marsevskog u borbeni polozaj je do 15 s.

4. Za gadaonje culjeva 1'ucnlli Talketrlli bacac ima lourmrl atlvmu Iralkebu M80, oijli upaljac sigurno dehuje pri udarnorn uglu od 25° ;i vecem. Temperaturni opseg upotrebe sredsbva joe -30°C do +50°C.

5. R'Uonim rslkebnirn bacacem 64 mm M80, kao dopunskam sredstvom, IYU!kruje jedan vojnjk (u daljern tekstu vojnilk-strelac), koji rnoze biti strelac, poslu:lilac oruda uli rukovalac nekog sredstva, Masa sredstva u rnarsevskom Ii borbenom polozaju je 3,18 kg.

6. Komplet II"Ucnog raketnog bacaea (81. 2) se sastoji od Iansera Ii. rakete,

81. 2 - Komplet rucnog raketnog bacaca

10

2. OPIS LANSERA

7. Lanser sluz!i. za dsrvamje pravca 'l."'aketi prt gadanju d za njenu zastiou od spoljnih ruhlcaja (prljavsUna, 'pesak, ,lillsa, sneg i 19Li6no), kada se sredstvo nadazi u marsevskom polozaju, Oine ga (sl. 3): dve plasnione cevi - predrija (spoljna) d. zadnja (urnrtrasnja), rukohvat, stJiuIlJilk, mehanizarn za opaljuvanje, nisaru, poklopac (Iptrednjii d. zadnji) Ii remnok.

81. 3 - Delovi Iansera

8. Prednja cev (sl, 4)z,ajedno sa zadnjom cevi, kada }e sredstvo III marsevskom polozaju, sluzi Ikao kontejner rakete, U borbenom polozaju sredstva, cev preko prstena Jkooru'ljlice bojne -glave obezbeduje vo-: denje rakete. Izradena je od 'staiMoplarstilke, spolja je easticene bojorn, a umrtrasnj ost joj je C'i'ltindl"icna i glabka. Na zadnji presek cevi zakivcirna je uevrscen prsten za ojacanje cevi, a sluz! lkao nosac zadnjeg poklopca lil"emruilka.

11

1

I

I I I

I ~I

I &1

I . ~

2:

I ~

"I ~

CO

,) ~

L~

12

Prsten je iZ)VlU'Cen u dye usrce sa otvordma za vijak sa navrtkom zadnjeg poklopca.

Sa gonnje strane nalepljen je sti-tJnillt. Sa leve strane cevd je llllputstvo za rukovanjei :gaoanje'lmcnim raketnim baoaeem. Sa donje prednje strane zaJlcivdirna je 'Pl'Ii<CVTscen nosac prednjeg poklopca.

9. Zadnja cev (sl, 5) nosi raketu i tstvrduje (osigurava) njezin polozaj u lanseru. Izradena je od stakloplastike, male j'e mase d dobrih mehanickih kar:a!kitel'ljlSttka. UnutJroa.snj-ost joj je ai1lrllnddOna d glatika.

81. 5 - Zadnja (unutrasnja) eev

Na zadnjem preselou eevd je prsten za ojacanje cevi. Sa donje strane na prstenu zakivcima je ucvrseen granH'mik poklopoa, namenjen za pravelno usmeravanje naleganja zadnjeg poklopca U zapetom polozaju d za utvrdsvanje remndka u stavovirna za gadanje. Strane grnnioIll~ka sa U obljku usiea sa dva ova1na proreza, u tkoje se smesta vijak sa navrtkom. Sa gonnje strane Ilia prsten je zaknvcima pricvrscen nosadrukohvata, namenjen da preko mehanizma za opaljivanje poveze prednjru i zadmju lansirrru cev. Prsten d nosac II'utkohvata su ovalno proseeend radi prenosa plamena psropatrone. Nosae je izvucen u pI'OfilJ1sail1d lispust u kojd se smesta navrbka, d ea njega

13

se svojom zakackorn u'bv,rd'Uje zadmji poklopac. Sa zadnje strane Ipl'Oilili:sani ispust nosaca se zatvara poklopcem, koji je va,eli boljeg zapuivanja vulkaniziran gumom. Poklopac se utvrduje sa dva vijka. Cvrsta veza izrnedu nosaca irukohvata postize 'se navrtkom, koja se uvija u nosac drtskohvat. Navrtika je .uzduzno prosecena radii smestaja piropatrone. Na zadnji deo cevi navueen joe gumeni prstenza zaptivenje kada je sredstvo u marsevskom 'poJozajJU.

10. Rukohvat joe riamenjen da se JU njega smesti udarna rgla sa oprugom, da zastJiti zadnji nisam od mehenickdh ostecenja kada joe sredstvo u marsevskom polozaju, da .prenese dejstvo eile ruke pI1i.'lilkom prevodenja sredstva u borbeni 'po1ozaj d obratno i da 'p'11i;l.iJkom prevodenja sredstva j:z borbenog u marsevskn polozaj potdsne kocniou napred i iflirrne blokira o:kJiJdac.

RUikohva't se sastoji od dva della. Gonnji deo rukohvata je cetvrtastog oblika i u njega se smesta zadnji :l1Jisan. Na njega je sa gornje strane rialepljena sema opasne zone pozadi rucnog raketnog bacaca pniIikom gadanja, Za donji dec rukohvata ucvrscen je sa dva vijka. Donji dec rukohvata je profalisanog oblska. U njegov uzduzn; otvor smestena joe udarna dgla 'sa oprugom. Na prednjem kraju rukohvata BU uvoji za uvijanje cevi udarnog meharuizma, a na zadnjem za uvijanje navrtke. Na prednjem preseku rukohvata joe zarez kojim se pohiskuje poluga ikcoomce u Ipreelnjd polozaj.

11. Stitnik (m. 6) je riarnenjen da objedfuni i obezbedii furskoiomaleui cehirru mehandzma za opaljivarije, da zastini prednji ndsan kada je sredstvo >u rnarsevskom polozaju i da omoguci trtvrduvanje prednjeg poklopca. Izraden je od plasuike ti. nalepljen na pred-

14

riju lansirnu cev. Unutrasnjost strtnika je zaptivena pasredstv01m gurnemh za:ptilV'kii. N a zadmji dec stJi tndka zalepljen je nasal! zadnjeg n]sana. Zadmji presek stlit!nika je doruzno prosecen za prolaz cevd udarnog me-

81. 6 - Stitnik

haneama 'i za polugu ikocnice :i oblozen je sunderastom gumom radii zaptuvanja otvora. Sa gornje strane ria stitndklU su tni cetvrtasta otvora: zadnji sluzd za smestaj 'i prolaz okudaca, srednji za drzanje brave mehamizrna za opaljivarije u zapetom polozaju i p:rednji za smestaj prednjeg nisana. Otvoni su zaptiveni gumernm zaptrvkama. Gumena zaptivka prednjeg nisana seskiida pre prevodenja sredstva liz marsevskog 11 borbeni polozaj.

Na prednjoj strani s1litnik je I.i;zVlloen u dve stranke ,sa 'popreooiun otvonirna. Izmedu stY':tJnkli se smesta i oeovunom utvrduje utvrdivac prednjeg poklopea.

12. Mehanizam za opaljivanje (sl. 7) je namenjen -da ostvani evrstu vezu izrnedu prednje ,i zadnje lansirne cevi, da inaoira kapslu piropatrone i omoguci prevodenje sredstva ,ie marsevskog u borbeni polozaj i obratno kada raketa ruije dspaljena. Sastoji se od: ckidaca, klizaca, udarnog mehanzama, brave d. ilwcnice.

15

16

Okidac (lSI. 8) je namenjen da se preko njega akW:V1ilra udarni meharuizam. Sastoji se ad tela, poluge, opruge d osovime. Telo je od plastske ii. VIioj'kom je ucvrsceno za polugu. Sa gornje strane je zastaceno gumenom zapuivkom na kojoj se nalaai rebro, Poluga je rzradena od durala i profildsanog je obhika, Na zadrijem kraju lirma otvor za prolaz vijka kojiJIIl se utvrduje ZJa telo. Na stranama poluge uzvucene su dve usice sa otvonirna za O'SOVl1nU, a na predmjem preseku strana poluge au dva zuba koji u zapetom polozaju udarnog rnehanizma sprecavaju dalje kretanje klizaca nmazad. Opruga je spiralna sa izvucenim kraIkovima. Levi krak opruge je savijen i sa gornje strarie vrsi Iprihsak na prednji krak poluge, potesloujuci je stalno nadole, a desmim se oslanja na gonnji deo stitnika.

SI. 8 - Olddac

Klizac Islum da me xiozvojl izokretanje delova udarnog rnehanezma i da ostvari ,CvrtStu vezuizmedu udame ti:gtle d brave. Valjkastog je obhika Q .irna 1.1Z-

17

duZirui zleb za namestanje zadnjeg Ikraja gra1llicn!ika. Poprecno je ipIorezan ,mai smestaja osovine, Opruga il-dJ2Jaca se prednjum krajern oslanja na klizac, a zadnjirn ma plastJi6nU. prsten na s~pik:!i udamog mehanizma, U zapetom polozeju udarnog mehanizma opruga se 'Lsteze i posle okiidanja vraca udarnu iglu sa graniondkom unalpred,cime omogucava bezbedno ponovno zapinjanje oudarmog uneharsizrna u slucaju njegovog otk~'VIainj a.

UDARNA OPRUGA tNNNNWi

PRSTEN o

UDARNA !GLA <CC::t

GRANiCNIK

c., + "

81. 9 - U darrri mehanizam

Udarni mehanizam (sl, 9) joe namenjen da izvr'si ak:!1Ji'ViJranje piJropatrone. Sastoji se 00: udaene lligle, udarne opruge, granacndka, cevi i Slipke. Udarna dgla je navijena na shpk'll. Na zadnji presek udarne ~gIe oslanja se prsten koji s1uz,i kao zadnji oslonac udarne opruge. Udamna wgl.a irna dva uzduzma zleba :lwj:i sprecavaju stvaranjenatpnitoska 'izmedu tela udarne ~gIe i kapsle piropatrone. Udarna opruga je spiralna i navucena na siJp:kJu. Prednjirn krajem se oslanja na prsten kojli je navucen na zadnji kraj eevti udarnog

18

meharnzma, a zadnjim na prsten ikajli je mavucen na zadnji kra] sipke. Siip'ka je zadnjirn krajem uvijena u udarnu Itglu, a prednjirn u 'k11zac. Na prednjem kraju srpke je prsten-oslonac opruge klizaca. Gtrarui,6niJk slulJi kao osigurac mehanrzma za okidanje u transportnom polozaju i pnil.ikorn ponovnog zapinjanja i1i iprevodenja sredstva iz jednog u drugn polozaj ;ogr.anicava kretanje kl.izaca d udarne igle unazad, zbog cega mu je zadnji krak povijen nag-ore lizakaOinje teLo brave. Cev je namenjena da se u nju smeste delovi udamog mehanizma i omoguoi njegovo zapinjanje. 1] prednjem preseku je cetV'rtaSito asecenaza smestaj brave i ima kruzne proreze za O'8'OVIbnU brave i OSlOvinu kojom se utvrduje u nosac brave. Uz;ciuzTIli ovalrni prorezd sluze za smestaj i Ikretanje osovine kldzaea. Cev irna dva Ikruzna udubljenja koja sprecavaju kretanje prstena opruge :kN?Jaca unazad. Na zadnjem kraju cevd SlU navoji zauvujanje u rukohvat.

Brava je namenjena da obezbedi osiguranje udarne .igle i zapsnjanje udarnog rnehanlzma. Sastoji se od IlJOSlaOa, tela, osovime iopruge. Smestena je na cev udarnog mehanizma i utvrdena osovinom. Nosae brave je riarnenjen da omoguci zapinjanje udamog mehanizma !i preko odbojnika preklapanje prednjeg rdsana. Po srediimi rrosaca j e ovalnd uzduzrsi zleb za smestaj cevi udarmog mehandzma, Na gornjem delu tela je cetvrtastd Ispust, koji, kad je udarm mehamzam zapet, iskace kroz srednji otvor §1Jittm.:ilka i oslanja se na njegov prednji presek. Opruga brave je spiralma sa dva suprotno dzvucena kraka; navucena je na 000- virru i jedmam krakorn telo brave stalno pobilSkuje nagore, a drugam se oslanja na umitrasnjost C€'V~ udamog mehandzma.

Kocnica (lSI. 10) je namenjena da bloloira 'OnmdlClic radi aprecavanja menarnermog okudanja. Podesena je

19

tako da u rnarsevskom polozaju sredstva 8JU1toma11Skii blokira olcidac,a III borbenom polozaju se koristi po potrebi. Kocnica se obavezno koristi kada nije izvdeno okidanje a sredstvo se prevodi iz borbenog u marsevski poloza]. Sastoji se 00 tela, poluge opruge i kUlglJica.

Sl. 10 - Kocnica

13. Nu.sarrm su mamenjeru ZJa usmeravanje sredstva u c'illj, ruisanjenje, zauzirnanje i ocenu daljine do cilja:

20

Prednji nisan (sl. 11) slum 'za nisanjenje, zauzii:TIl8Jnje i ocenu daljine do cilja na daljinama do 400 m. .Sastoji se ad nosaoa, preklapaea, 1P1ocilce, opruge, osovdne i odbojnska,

N osac je u vidu ploeice i na donjem kraju lima -dvaispusta koji prolaze kroz Zlebove odbojnika i po.moou njih odbojrrik preklapa msan. Opruga nosaea joe -spiralna i riamestena je na osovinu. Svojirn krakovirna opruga uvek potiskuje nosac u vertekalan polozaj ,(polozaj za ndsanjenje}. Na nosacu ell dva kruzna

Sl. 11 - Prednji niSan

21

otvora sa uvojinna, za uvijanje vujaka .pl:oOi'ce. Plocica sluzd da utvrdi preklapac sa prednje strane.

Preklapac (s1. 12) je izraden ad prozirne plasbicne rnase, ill obliku plocice. Na preklapaeu S'U crvenom bojorn usortane kniva za merenje daljine do cilja, skala daljine i krst koji predstavlja horizont oruda.

Donja strana preklapaca je uza radi namestanja u nosac i 'ima dva ovalna otvora za prolaz vijaka' plocice. Prednji I1IlSan je tvormcki rektificiran i irtvrden. Pre gadanja nije potrebno vrsiti nikakvu rekti-. Iikaciju.

({RST _,----

./'

_=t=?',c

SKALA OAUINE

I<RIVA ZA MERENJE OALJ[NE

81. 12 - Prcklapaea

Podeljoi ,skale daljine su oznaceni brojevama »150«, »200«, »250«, »300«, »350« i »400«, sto oznacava daljimu ill rn. Prulikorn rusanjenja potrebno je centrom (krstom) odredenog podeljka narnsaniti u iz,abranu nisansku taoku na oi'lju,

Odbojnik (sl. 13) je profulisarrog obbika i izraden ad plasteke. Sa gorrije strane irna cetvrtasto Ieziste:

ZJa prekidac prednjeg riisanaicetvrtasto je prosecen za,

22

ikontrolu uvdjanja vijaka, Zadnji vijaik je namenjen da pruhvati .i prenese silu potiska pri'.lJ1kom prevcdenja sredstva iz borbenog 'U rnarsevsloi polozaj i tako omoguc; preklapanje prednjeg nisana. Prednji vijak sluzi da svojirn whom (kada je sredstvo u marsevskom polozaju) dr2Jiutv:rCliivac prednjeg 'poklopca 'U nepoikretnom polozaju 'i time omoguci sigunno zatvaranje

SI. 13 - Odbojnik

[prednjeg poklopca, Opruga, smestena u svoje leZli'ste, :amOI"tJ.i:~uje S!iJJ:u potiska i vraca odbojnsk 'U zadnji polozaj, 61me ee oslobada nosac prednjeg misana i utvrdivac prednjeg poklopca. Sa gornje strane odbojruik iima dva koso zasecena zIeba u koje se smestaju ,is!pusti nosaca prednj eg IlIi-Sana.

Zadnji rrisan (sl. 14) slu2li da se preloo njega i prednjeg nisana sredstvo usmeni u cilj, Ima sledece delove: nosac, OSOViIllU, oprugu, preklapac i gumeni zastitmillk. Nosae je utnskivanjem zalepljen za zadnji deo stitIlli'ka. S gornje strane izvucen je u vidu usica kI'QlZ koje prolazi osovina preklapaca. Na osovinu je navucena opruga oij'i se jedam kraj oslanja na preklapac, a drugi j e uvucen u nosac.

23

PrelklapCl'c ima 'k;ruzl1Ji otvor (preonika 1 mrn) kroz koji se nisaJl1ti. Donjim krajern pomoeu osovine jeucvrscen na nosaou. U preklapae je smesten gumend zastirtn1k, narnenjen da spreoi reflleksiju suncevih.

S1. 14 - Zadnji nisan

zra!ka i zasti~ti oko strelca prihkom gadanja na n~SkriJml temperaturama.

14. Poklopoi (Iprednjti i zadnji) namenjeni S'U da:', zatvore lamser U rnarsevskom polozaju i sprees ulazak. prljavstme i vlage u unutrasnjost sredstva.

24

Prednj] poklopac se sastoji od: tela, zakacke, opruge, vijka sa navrtkom, utvrdivaca i nosaca. Utvrdivac poklopca je smesten u predrijern delu Mitniika i utvrden osovinom,

Zadnji poklopac se sastoji Old tela, osovirie i zakacke, Profilisani ispust sa unutrasnje strane tela poklopca ddi razmaknute osigurace rakete. U unutrasnjost pcklopca nalepljen je prsten od sunderaste gume koji sprecava prodor v:lage u u:nutrasnj ost cevi,

15. Remnik je pricw'Scen !I1a krajevima Iansirrie cevi i omogucava nosenje i cvrsce drzanje (zatezanje) sredstva prilikom gadanja,

Remnik se sastoj i od prtene trake, garabinj era i zamke,

Na remnik je navucena !kesica sa dva cepa (antifona) za usi, 'koji se obavezno koriste prilikom gadanja.

3. OPIS KUMULATIVNE RAKETE M80

16. Kumulativna Taketa M80 (sl. 15) je namenjena za borbu 81. 15 - Kumulativ-

protiv svih vrsta oklopnih sred- na raketa M80

25

stava, utvrdenih i drugih ciljeva. Raketa je Iiksirana u zadnjoj Iansirnoj cevi pornoeu dva osiguraca navucena preko usica stabilizatora u proreze knilaca. Pod dejstvom .sile pobiska raketnog motora osiguraei se

SKLOP BOJNE GLAVE

SKLOP RAKETNOG MOTORA

81. 16 - Delovi rakete

zadnjim delom savij aju d i2'Jle6u zajedno sa raketom, a krdlca ih odbaouju pnilikom svog otvaranja pod dejstvom svojih opruga.

17. Raketa (sl. 16) se sastoji od sklopa bojne glave rakebnog motora.

26

1) SKLOP BOJNE GLA VE

18. Bojna glava rakete (81. 17) sastoji se od: piezogeneratora, upalj aca, ba11sui:oke kape, kosuljice, kontaktne kape, levka, devujatora sa ceveicom i eksplozi vnog punjenj a.

19. Piezogenerator '(091. 18)s1uzi da pni sudaru vrha rakete sa preprekom proizvede elekbrioni impuls potreban za aktdvlranje upaljaca, smestenog u donjem delu bojne glave. Lma sledece delove: telo, cevcicu, kontakte (gornji d donji), kapu, zaptivac, .piezoelement i .izolator.

Telo je narnenjeno da 0bje'Clii'nli. sve del-ave pl1ezogeneratora. Izradeno je od dva dela (go:rnjeg Ii. donjeg). Gornji deo tela se navdja na donji, a hermeticnost spoja je obezbedena lepkom. Donji den tela ima riavoje za spajanje sa balisniokom kaporn.

Cevcica je CVll'stO spojena sa donjirn delom tela i namenj ena za prenos elektnionog irnpulsa.

Kontakti (gornji i donji) su namenjeni da pritiskom na piezoelemenat prcizvedu elektricni impuls i prenesu ga na balistaeku kapu, odnosno cevoieu.

Kapa je izradena od meke legure, Namenjena je da zatvori Ipiezogenerator sa iprednje strane i da smanji (ublazi) otpor vazduha na putanji leta rakete.

Zaptivac je namenjen da hermetczuje spoj piezogeneratora ,i balssticke kape.

Izolator je namenjen da spreei spajanje elemenata prenosa strujnog irnpulsa razlioitih polova.

Piezoelemenat je kristalna strulctura namenjena, da, u momentu pnitiska gornjeg i donjeg kontakta, proizvede i erni tuje energiju vrlo Vlisoikog napona. Plus (+) pol elektnicnog unpulsa sa piezoelementa se prenosi preko gornjeg locntakta, tela piezogeneratom, ba.1i!suilake Ikape i kosuljice, a mmus (-) pol

'27

Sl. 17 - Delovi bojne glave

28

KAPA

OORN.JI DEO TELA

GORN.ll KONTAKT

P!EZQELEMENAT

DON.!I f<ONTAKT

;

OONJ1 DEO_!f:LA

IZOlAT°ri

CEVCICA

SI. 18 - Delovi pieacgeueratora

29

preko donjeg :kontaJkta, cevcice piezogeneratora, kontaktne kaipe, levka, cevcice devijatora i tela detonatora do upaljaca.

20. Upaljac UT-PE M80 SP (udarno, trenutni - piezo.elektlri.cmi 11/180 samolikvidator pirotebnieloi) je csrguranog tipa. Osiguranje nipaljaca je takvo da ra-

Sl. 19 - Delovi upaljaca

30

keta ne moze delovatd na dadjimarna do 6 m, a sigurno deluje na daljimarna 20 m i vecim ad usta lansirne cevii.

Upaljae irna ugraden samolikvidator koji posle 4 do 6s leta rakete izaziva njenu eksploeiju (samolikvidacij u). U paljac (sl, 19) '1ma sledece delove: telo, plocicu tela, detonator, prenoerrik, kl!iza:c sa elektrodetonatorom, dance, samoldkvedator, vodicu i osigur avajuei meharaizam.

Telo upaljaea objedenjava sv.e delove upaljaca u jednu celina i s}uz'i kao prenosmik negativnog pola strujnog impulsa. Izolator je u obliku prstena koji je namenjen da razdvoji telo upaljaca i dance i time spree; kratak spoj ra:z]1citJih polova strujnog kola.

Plocica tela je namenjena da prenese negativan polelektelcnog impulsa sa tela upaljaea na alektrodetonator.

Detonator (sl. 20) je namenjen da inioira eksplozivrio punjenje bojne glave. Sastoji se ad: tela, can-

SI. 20 - Delovi detcnatora

31

ceta, detonatorskog punjenja i podloske, Telo detonatora na prednjem delni irna korrtaktni siljak namenjen da spajanjern sa cevcicom devijatora u bojevoj glavi prenese nega ti van pol elektrionogimpulsa. Cance sluzi da se u njega smesti detonatorsko purijenje. Sa donje vstrane irna otvor za prenos plamena prenosnska na detonatorsko punjenje. Detonatorsko punjenje je od fllagrrnatizovanog heksogena (FH-5). Podloska j e Ioruzno prosecena radi prolaza 'prenosniika i namenjena da spreci direktan .kontakt ,canceta de tonatora i tela upalja.c!a.

Prenosnik je namenjen da prenese adam talas elektrodetonatora na detonatorsko punjenje.

Klizac sa elektrodetonatorom je namenjen da upaljaou u os1guranom polozaju obezbedi prekid inti:cij alnog lanca, da drZi elektrodetonator i piezogenerator u kratko] vezi, da u armiranom polozaju upaIjaca uspostavi ulI1Jioijalni Ianac, da raskine kratke veze i dovede elelctrodetonator (sl, 21) u strujno kolo piezogeneratora.

Preknd ti<n1C1ijaJinQg lanca obezbeduje Be time sto je IdiZlac sa elekerodetonatororn pomeren dzvan ose upaljaca (u stranu) na bezbedno odstojanje od prenosndka. Kada osiguravajuoi mehanizam odbravi klizac, on se pod dejstvom opruge pomera i dovodi elektrodetoriator uosu upaljaca ispod prenosnika i na kontaktno cance voddce, c1me je uspostavljen Inicijalmi lanac. Klizac sa eleknrodotonatorom se sastoji od: tela klizaca, tela elektrodetonatora, opruge klizaca, oslguraca kratke veze, priteeaea, detonatorskog punjenja i opruge elektrodetonatora,

Dance je riamenjeno da zatvori upaljac sa donje strane i istovremeno sJuZii za prenos pozitromog pola elekbnicnog drnpulsa.

32

ELB<TRODETONATOR INERCIONI OSIGURAC OPRUGAINERCIONOG OSiGURACA

Sl. 21 - Poloiaj delova armiranog upaljaca

SarrnlOLilkvlida1Jor (s1. 22) je namenjen da izvrsi samolikvidaoiju bojne glave rakete,ukoliko raketa na putanji leta ne udari u prepreku. Sastoji se 00: tela, pnipalne smese, usporacke smese, prenosne smese i detonatorske kapsle.

33

S1. 22 - Delovi samollkvtdatora

Vodica (sl. 23) je riamerijena da u arrniranom polozaju upaljaca zatvori elektricno kolo do elekbrodetonatora i da prenese pozitivan pol elektricnog ilimpuLsa na elektrodetonator. Sastoji se od: tela, ikontaktnog canceta i opruge kontaiktnog canceta.

Sl. 23 - Delovi vodice

Osiguravajuei mehanizam je namenjen da osigura upaljac u svim uslovima transporta, skladistenja Ii rukovanja od slucajnog opaljenja. Pr ilikom opaljivanja rakete obezbeduje .raketu od eksplozije do 6 m ispred prednjeg preseka Iansera, za koje vreme se zaV'rsi arrniranje upaljaca.

34

Sastoji se od meroionog i pirotehnadkog osiguraca, Inercioni osigurae se sastoji IOd: tela, opruge Q kuglice.

Pirotehnicki osigurac (s1. 24) se sastoji od: tela, bravice i uspor acke smese.

SI. 24 - Delovi pirotehnickog osiguraea

21. Kosuljica je di'lindrticnog oblrka i namenjena je da preko balisnieke kape i spojndce raketnog motara objeddnd sve delove rakete. Pored toga, kosuljica slluZJ i kao provodnek pozibivnog pola elektricnog Impulsa od balisticke kape do upaljaea. Na predrrjem delu kosuljica irna vodeci prsten na kome su, sa unutrasnje strane, uvoji za spajanje sa balistickorn kaporn. Zadnji deo kosuljice je suzen i na njemu je otvor sa uvojima za uvijanje upaljaca. Na spoljne navoje suzenog dela kosuljice navija se spojnlca ra!ketnog rnotora. U unutrasnjosti kosuljice smestaju se eksplozdvno punjenje, upaljac, levak Ii devijator sa ceveicom.

35

22. Kontaktna kapa je namenjena da prenese negativan pol elektmcnog impulsa od ceveice piezogeneratora do levka. Spajanje balistieke i kontaktne Icape je spreceno Izolatorom, cime se sprecava nastajanje kratkog spoja.

23. Levak sni'1li eksploaivno punjenje od ostecenja i sprecava defonmisanje kumulativnog udubljenja prilikom udara rakete u cilj (prepreku) i svojirn oblikom koncentoise (fokusia'a) mlaz gasova u jednu tacku. Levak se spaja sa kontaktnom kapom i cevcicorrn devijatora i .slru~i kao provodnik negatbvnog pola strujnog ,j,mpu1sa do detonatora. Pnilikom ek,sploz~je eksplozivnogpumjenja, levak se topi i prelazi u tecno agregatno stanje, te svojom vecom specificnom tezinom od usijanih gasova pospesuje efekat kumulativnog dejstva i povecava probojnost rakete na cilju.

24. Balistieka kapa slual kao provodnik pozdtrvnog pola elektri'i.!nog lrnpulsa od tela piezogeneratora do kosuljice. Izradena je od elasbicnog lima i aerodimamicki talco oblikovana da stvara mali otpor pt-iliiklom Leta rakete kroz vazduh, Svojom elasnlcnoscu amortdzuje deo killle1li,6ke energije nastale pr-ilikom udara rakete u cilj i, zajedno sa kosuljicom i levkom, sprecava prevremeno ostecenje kumulativnog udubljenja na eksploaivnom punjenju pre aktiviranja i eksplozije bojne glave. Na prednjem delu baliistiocka ikapa ima otvor sa uvojima za uvijanje piezogeneratora, a po donjem spoljnjem obodu navoje za spajanje sa Icosuljicom.

25. Devijator sa cevcicom je namenjen da usmeri detonaoionr talas prerna levku i da prenese p02'Ji 1liJvan pol elektricnog impulsa sa levka na siljak detonatora, Devijator sa ceveicorn se utvrduje prstenom za telo detonatora, Spoj izmedu kosuljice i prstena devijatora spreeen je izolatorom.

36

26. Eksplozivno punjenje je sa cela formirano u vidu konusa i oblozeno Ievkorn radi postizanja vece probojnosti. Efekat probojnosbi je povecan ugradnjom devijatora.

2) SKLOP RAKETNOG MOTORA

27. Slclop motora je namenjen da stvori silu potiska za izbacivanjer akete sa pocetnom brzinorn (Vo) od 187 do 190 m/s, kojom se obezbeduje brisani domet rakete do 217 m za visinu cilja od 2 m, odnosno do 241 m za visinu cilja od 2,50 m. Motor je irnpulsnog tJilpa i zavrsava rad u toku kretanja rakete kroz Iansirne cevi.

Skilop motor a (sl. 25) se sastoji od komore s mlaznicom, pripale, pogonskog punjenja, nosaca pogonskog punjenja i spojnice,

28. Komora je namenjena za smestaj pogonskog goriva i da sa prapalnom smesorn obezbedi stvaranje pocetnog prutiska barutruih gasova za pokretanje, a ikasnije i dovcljnog pritiska za izbacivanje rakete iz lansirne cevi, Objedinjava sve elemente motora. Izradena je od vusokokvalrtetne legure alumdnijuma i povrsmski zasticena slojem tvrde anodne oksidacije, Komora Ci1ni nedeljivu celinu sa mlaznicom, na cijem se divergentnorn delu, spolja, nalazi sest krtlaca za stabilizaciju rakete u letu. Knilca se osovinom ucvrscuju u usice, Opruge knilaca su smestene na osovinama i kada su krilca sabijena opruge su napete. Posle izlaska rakete iz lansrrne cevi, pod pr itiekom opruga, ka-ilca se ispravljaju. Ispravljanje krrlaca u odredeni polozaj reguldsu granicnici.

Pr-ililkorn korrupletdranja (spajanja) rakete i 1a'11- sera oil bilo koja dva naspramna krdlca postavljaju se

37

osiguraoi, koji sprecavaju pomeranje rakete u lanseru prikskorn rukovanja i transportovanja rucnog raketnag bacaca,

SPOJNICA NOSA POGONSKOG

PUNJENJA _ __n=UJ

IIIIII

11,111

III I,'

POGONSKO PUNJENJE I . I'

~~~-WI!l'11 II

~KO::::.!M.:.!.:O~RA~ ~ II'

PRIPALA

Sl. 25 - Delovi sklopa raketnog motora

38

29. Prrpala je namenjena za pripaljivanje pogonskog punjenja. Sastoji se od: plasticnog cepa, pnipaine smese, plasticne cevcice i piropatr one.

U plasticni cep je smestena prrpalna smesa i 0IIl je zalepljen u kr itienom preseku grla mlaznice. Cep je namenjen da obezbedi pocetni pribisak u moDOI'U, koji ce sigurno pripaliti pogonsko punjenje.

Pis-opatrona je narnerijena da obezbedi potr ebnm koliicinu plarnena za pnipaljivanje pripalno smese. Veza izrnedu piropatrone i cepa sa pripalnorn smesom obezbedena je pomo6u poliebilenske ceveice, kroz koju se pla:men i vreli gasovi Old piropatrone prenose na .pripalnu smesu.

30. Nosac pogonskog punjenja ucvrscen je .izmeducela kornore 'i danceta spojnice. braden je od ceIika. Otvoni na nosacu sbuze za utvu-divanje cevcica pogonskog punj enja.

31. Spojnica zatvara komonu sa prednje strane Ii povezuje motor sa bojnom glavom. Izradena joe od istog mater-ijala kao a komora. Darice spojnice ucvrseuje nosac pogonskog punjenja i sprecava prodor vre1ih gasova pogonskog punjenja u bojnu glavu.

32. Pogonsko punjenje obezbeduju motoru potrebnu energiju, Sastoji se od snopa barutnih cevoica. Svaka cevcica je zalepljena za metalrui drZac, pomoeu koga je iU'cV'rscerna 'U nosaou pogonskog punjenja.

4. FUNKCIJA I RAD DELOVA RUCNOG RAKETNOG BACACA

1) POLOZAJ DELOV A U MARSEVSKOM POLOZAJU 33. Zadnja lansrrna cev je do loraja uvucena u prednju lansirnu cev i zatvorena poklopcima. KumuIatdvna raketa joe 'U zadnjoj lansirnoj cevi uvrscena

39

os~guraCitma za zadnji presek, a vodeoim prstenom oslonjena na prednji presek zadnje lansirne cevi.

Prednji nisan je pod dejstvom odbojnika pre'klopljen. Nalaei se u cetvrtastom lezis1Ju odbojni:ka i zasticen je gumenom zapbivkom, Zadnji nisan je preklOlpljen Q uvucen u rukohvat.

Kocneca, poblsnuta rukohvatom, nalazi se u krajrijem prednjem polozaju sspod okidaea dsvojim telom sprecava potiskivanje okidaca nadole. Zadnji kraj okidaca, pod dejstvom opruge i polnige, nalazi se u gornjem polozaju.

Bravica, pod dejstvom stJitnika, nalazi se u domjem polozaju, Svojirn telom zakaoila je za povijeni deo granicniika ii povukla ga u prednji polozaj, a preko njega, Ikli:za·ca [ s'iip'ke i udarnu iglu unapred, Opruga brave je u sabijenom polozaju, a opruge udarne ,igle i khizaca su opruzene. Piropatrona je u lez.ist!U navrtke na pravcu kretanja udarne igle i poluebilenskorn ceveioom vezana je za cep pripalne smese,

Buduci da je raketa u zadnjoj lansirnoj cevi, krelca na komori. raketnog motora su preklopljena, a opruge ~r@aca sabijene. Piezoelemenat, okrenut plus .. polom mavise, nije priltJi:sIlJUt kontaknirna. Upaljac je u osiguranom polozaju, Pirotehnieki osigurac se pod prrtdskom svoje opruge nalazi u gornjem polozaju, u kom preko brave zadrzava ri_.glu (sa sabijenom oprugom) u gornjem polozaju. Ovirn polozajern se sprecava opa1jenje kapsle. Bravica pdrotehniokog osiguraca je usporackom smesom potisnuta napred !i za-

bravljuje kH'zac. _

Osigurae mehanickog sistema je pod p:rli!ttslmm svoje opruge ,i preko bravice zadrzan sa oprugom u gornjem polozaju. OiVlrja naleze u zleb brave Ii ne dozovljava njeno ieoloretanje. Elasticna bravica je s10- bodnai svojim duzirn krakom smestena u ovalni izrez kl'iJzaca. Oalguravajuca kugldca je klillzaeem potismsta

40

u svoje l€~iste. U ovom polozaju osiguravajuceg mehanizma klizac sa elekteodetonatorom je dzvan ose nipalj aca - smaknut dspod prenosmka.

Cance elektrodetonatora se oslanja ria kolut sa samclikvidatorom, tako da je ostvarena direktna kratka veza jedmog pola elektrodetonatora. Kratka veza drugog pola elektrodewnatora ostvaruje rSe preko drzaca kratke veze, koji se pod dejstvom svoje opruge oslanja na kontalotni ispust dane eta.

2) RAD DELOVA PRILIKOM PREVODENJA SREDSTVA IZ MARSEVSKOG U BORBENI POLOZAJ

34. Otvaranjem zadnjeg poklopca, odbojnik pod dejstvom opruge lkirece unazad, oslobada utvrdivac prednjeg poklopca J nosac prednjeg nisana, koji se pod pritaskom svoje opruge ispravlja u vertikalan ;polozaj. Kako se utvrdivac prednjeg poklopca okrerruo oko osovine unapred, zakaeka poklopca usled sile opruge poklopca spada sa zuba utvrdivaea Ii poklopac S€ otvara,

Daljim povlacenjem zadnje Iansirne cevi, rukohvat oslobada zadmji nisan, koji se pod pritiskom svoje opruge ispravlja u vertakalan polozaj,

Brava k!1izi po donjoj unutrasnjoj strani stiltmJilka.

Osovina kldzaca nailazl na dva zuba poluge okidaea, cline je ograniceno dalje kretanje klizaca.

Pod dejstvom sile trzaja ruke, zadnja lansinna cev se jas povlaci za oko 8 do 10 mm unazad, Oime se opruga klizaca isteze, a opruga udarne igle sabija. U tom kretanju cetvrtasti ispust brave naiilazi na drugi cetvrtastd otvor na sti,tniku i pod dejstvom oprugeiskace kroz njega. Granicnsk, onernogucen da se dalje krece unazad, zaostaje i svojim povijenirn delom Jrskaee ri:l brave. Pustanjem rukohvata pod

dejstvom opruge klizaca ceo rnehanizam krece unazad do momenta oslanjanja cetvrtastog ispusta na :prednji presek drugog cetvrtastog otvora na sh1lnti.kIu, 'e-nme je Izvrseno zapinjanje.

3) RAD I FUNKCIJA DELOVA PRILIKOM OPALJENJA RAKETE

35. Da bi se dzvrsilo opaljivanje rakete, potrebno je otkociti mehandzam za opaljivanje i potlsnuti Oiklidac nadole, sve dok se rie cuje zV'ucni efekat,

Povlacenjern kocnice unazad do kraja, njeno telo S2 smice tspod okidaca l omogucava mu kretanje nadole. Pritiskom na okidac, poluga okidaca savladuje svoju oprugu, okrece se oko svoje osovine d prednjian fkrajem izdize nagore. Zubi poluge okidaca oslobadaju osovmu khzaca, c1me on moze krenu.ti unazad. Udarna~gla pod dejstvorn udams opruge krece unazad, svojbm vrhom udara u piropatromu i pali je. Plamen prropatrone -se preko poluebilenske ceveice prenosi do pripalne smese, cijim paljenjem se aktivira i pogonsko purijenje. Usled veliJke brzine sagorevanja pogonskog punjenja, stvara se velika kolicina barutnih gasova, koji vrse pritisek na zidove doomore sa stabilizatorom i preko njega na dance spojnice. Pod ovim prttiskom i usled mekoce matenijala, osiguraci rakete se savijaju ka urrutrasnjosbi cevi i Taketa naglo krece napred. Istovremenirn dejstvorn gasova na rakebu I.i cep pripalne smese, priblizno se izjednacuje sila akcije 'i reakcije, tako da sredstvo prividno ostaje u stanju mirovanja (bez trzanja),

Posle izlaska rakete iz lansirne cevi, pod pri!tilskom OIP'J'uga otvaraju se knilca na stabiliizatoru i nalezu na granicnjke koji ih drze u odredenorn polozaj:u. Krilca svojim otvaranjem odbacuju osigura-

42

ceo Usled velike brzine i dejstva sile na kosine krilaca, raketa dobiva obrtnu brzinu, a time i stabilnost leta na putanji.

Usled naglog ubrzanja - dejstva sile inercije, dolazi do dejstvaosiguravajuceg mehanizmaI armiranj a upalj aca. N aime, osigurac pirotehnickog sisteana usled dejstva Jnerclone sile sabija svoju oprugu J krece nadole,savladuje otpor trenja opruge i bravice i dolazi u krajnji donji polozaj. Kada osigurae dcde u donji polozaj, oslobada se bravica i odbravIjuje iglu, koja pod pritiskom svoje opruge i dejstva sile inercije krece u donji polozaj i opaljuje kapslu, Plamen kapsle pali usporacku smesu .pirotehnickog osiguraca i samolikvidatora. Posle sagorevanja usporaeke smese pirotehrnckog osiguraca stvara se slobodan prostor, u koji se uvlaci bravica pirotehnickog osiguraca pod pritiskom klizaca. Time je klizae osloboden brave pirotehnickog osiguraca.

Istovremeno usled dejstva sile imercije, osigurac mehanickog sistema savladava otpor svoje opruge i \SHu trenja bravice i krece u krajnji donji pclozaj. U ovom polozaju osiguraca oslobada se bravica, koju brava ueled dejstva svoje opruge i inercione sile .potiskuje u stranu, a sama se krece u donji polozaj. Na svom putu bravu vodi oiVtija, koja kliz] po njezinorn zlebu, Savladujuci atpor duzeg kraka ela,S't:icne bravice, brava posle dolaska u donji poloaaj stvara slobodan prostor u koj:i uskaee osiguravajuca kuglica. U istom momentu duz:i lorak clastuene bravice zaskace za zasek na telu Iklizaca i sprecava rijegovo vracanje mazad, Izlaskom louglice rz svog lezi'sta odbravljen je kluzac,

Kako je iklii:za'c sa elektrodetonatorom slobodan, pod dcjstvom svojihopruga se krece u stranu i dovodi elektrodetonator dspod prenosnilka. Ovim se uspostavlja iriicijalrui Ianac upaljaca. Kretanjern kl izaca,

43

kontakt kratke veze 'se pomera i oslanja na izolator, a 'cance elektrodetonatora se smite sa koluta sa samodikvldatorom. Ovirn je raskinuta kratka veza oba poIa elektrodetonatora i on doveden u strujno kolo piezogeneratora,

Ove radnje se odvijaju 1 zavrsavaju dok raketa prede put ad 6 do 20 metara ispred prednjeg preseka lansirne cevi, i rijima je upaljae prdpremljen za dejstvo.

Ako raketa ne udari u cilj (prepreku), posle vrernena od 4 do 6 IS, upaljac ce izazvati samolikvidaciju bojne glave. Nairne, posle sagorevanja usporacke smese samolikvidatora, inicira se kapsia samolikvidatora, koja izaziva dejstvo elektrodetonatora. Dejstvo elektrodetonatora se preko prenosnika prenosi na detonatorkoji tUzaziva eksploziju bojne glave.

4) PRINCIP KUMULATIVNOG DEJSTVA RAKETE

36. Kada raketa udari u otlj (prepreku) zbog dejstva slle reakcije gornji kontakt piezogeneratora se cvrsto pr iljubljuje na plus pol piezoelementa. Piezoelernenat pod pritiskom se lomi i stvara kratkotrajni strujni irnpuls vrlo visokog napona (oko 1500-2000 V) i minus polom pnitiska na donji kontakt.

Strujnd irnpuls se prenosi (prema opisu u t. 19) do elektrodetonatora, koji se aktivira. Aktiviranjern inicijalnog lanca upaljaca, izaziva se eksplozija eksplozdvmog punjenja bojne glave.

Nakon udara u prepreku, balisticka kapa je sabijena prema levku. Za vreme detonacije eksplozdvnog punjenja bojne glave, detonacioni talas se krece prema temenu Ievka, Usled ve like energije, detonaoiond talas se ski kroz punjenje od zadnjeg dela prema supljini dok ne dopre do bakarnog levka pu-

44

nj enja. N astald prrtisak deluj e priblizno okomi to na zidove levka, steze ga, deforrnise i potiskuje u pravcu ose supljine, U sUJpljilni eksploaivnog punjenja dolazi do ikoncentracije i slaganja pritisaka koji dostizu takvu velicimu da se Ievak pretvara u metalni mlaz.

Brzina nastalog prirnarnog mlaza vrlo je velrka i iznos; 10.000 do 15.000 mis, dok je brzina sakundarnag mlaza znatno manja (rnanja od brzme detonacije) i iznosi oko 1000 mls. Sekundarni rnlaz veoma malo utice na probojnost. Obiono ostaje u nastalom otvoru u vidu cepa, jer sadrzd oko 90% materijala bakarnog levka, dok prlrnami .talas sadrzi oko 10% matenijala bakarnog levka.

Prinnarrii rnlaz vehikom brzinom, a time d ve}~lwm kinebickom energijom udara u prepreku (oklop). S obzirorn na vehicimu pritiska, i mater.ijal oklopa na rnestu sudara mozese smatratr teonirn. Materijal oklopa hzmilce pred matenijalorn mlaza koji se krece. Mlaz se, rnedutirn, na svorn putu kroz oklop postepeno trosi.

Gasovi nastali pribikom eksplozije krecu se iza primarnog mlaza i na svom putu prestizu sekundarni mlaz Ii imaju .ios uvek dovoljno energije kojaostecuje furikcionalne delove tenka, unistava posadu i dzazdva eksploziju municije.

5. l\:tERE SIGURNOSTI PRILiKOM GADANJA

37. Kako na zadnji otvor zadnje (unutrasnje) cevi izlaze usijani gasovi pod veljkim pr itiskorn i brzinom, za vreme gadanja sredstvom se mora paz ljivo rukovati, da bi se sprecili nesretni slucajevi i i:zbegla rnaterijalna steta, Zona dejstva (sl, 26) usijandh barutnih gasova prostire se pozadi zadnjeg preseka lansera

45

do 30 rn. Zona je ogramcena verti!kalll1lim ravnima koje polaze od zadnjeg preseka lanser a sa osom kanala cevi zaklapaj u ugao od 450•

81. 26 - Opasna zona RBR

38. Na .gadanj'ima se pridrzavati sledeeih mera sigurnosti.

- zabranjeno je: gadanje iz zatvorenih prestotT:ija i kada se pozadi sredstva nadaz! prepreka blize od 2 m; rukovanje rucnim raketnirn bacaeem licama Ikoja prethodno nisu savladala obuku u rukovanju i :k:oja ndsu upoznata sa merama sigurnosti; vadenje rakete iz lansera; gadanje iz nedspravnog sredstva i kada se u cevuma prirnete cestice zemlje, peska i prasine; prednji presek (sl, 27) lansera oslanjati na nasion (prednji presek lansera anora biti najmanje

46

SI. 27 - Najmanje dozvoljeno rastojanje prednjeg preseka Iansera od tIa (naslona)

20 om izdigmrtod nivoa tla, radi slobodnog otvaranja krilaca rakete) ;za obuku vojnika koristiti bojni rucni raketni bacac; udariui sredstvorn u tvrde predmete, bacati ga i1i potapati u vodu; u miru gadati rucnim raketnim bacacem van zaklona (rova) jer postoji mogu6nost da pa'rci6i cklopa tenka Hi rakete povrede vojnika-strelca na daljinama do 150 m od cilja; prevodenj a sredstva iz borbenog u marsevski polozaj pre kocenja (bloloiranjajokidaca; prevozenje sredstva van origlnalnih sanduka, i cuvanje u soskama.

- prihikorn gadanja iz lezeceg stava vojnik-strelac ruenog ra:ketnog bacaca mora zaleoi sa strane pod uglom 45° U odnosu na pravac gadanja;

- .pozadi sredstva na daljini bhzo] od 30 m ne sme bibi Ijudstva, eksplozivnah i zapaljivih matenija:

- prihskom gadanja vojnak-strelac mora zastititi us:i. cepovdma (antdfonima):

47

- sredstvo i:z marsevskog u borbeni polozaj prevoditi neposredno pred gadanje (opaljenje) rakete;

- prillkom gadanja na zemljistu pokrdvenom rastinjern mora se obezbediti da raketa na svojoj putanji ne udari u prepreku koja bi izazvala prevremenu eksploziju ill skretamje rakete sa putanje;

- pre svakog gadanja obavezno izvrssti pregled pre upotrebe i izdvojeti neispravna sredstva;

- pre gadanja skinuti gumenu zaptivku sa prednjeg nisana, i

- raketu koja ne eksplodira na cilju ne dirati, Nju na lieu mesta unistava strueno lice - pirotehni-

car. .

U miru opasna zona pozadi oruda iznosi 50 rn sirine i 50 rn duzme.

Na gadanjirna rukovalac gadanja i organi na strelistu moraju biti u zaklonima.

6. ZASTOJ I NACIN OTKLANJANJA

39. Rulmli rakebni bacac je jednostavan i pouzdan za rukovanje, te ce do zastoja retko dolaziti. Ali, i pored toga, do zastoja moze dcci zbog neeistoee, lornIjenja delova i,1i nepravilnog transporta,

Da bi se zastoji izbegbi neophodno je: euvati sredstvo i rukovati njime pre-rna odredbama ovoga pravila i obavezno izvrfuti dnevni pregled pre upotrebe.

40. Kada i pored preduzebih mera dode do zastoja, posbupak je sledeoi:

- zadrzati sredstvo u polozaju za gadanje (ne skidajuei ga sa ramena), izvestiti komandira odeljenja ill rukovaoca gadanja glasom »ZASTOJ« ili odredenim signalom, i saeekati najmanje 30 sekundd;

48

- posle doomande komarrdira odeljenja Hi rukovaoca gadanja »OTKLONI ZASTOJ« i isteklog vremena, izvuci desnu l'U'IDU iz remnika, sk1i.nuti sredstvo sa ramena i desnom rukom prihvati11i. Ianser za rukohvat,

- palcem leve ruke pritisnuti na cetvrtasti ispust brave, a desnom .rukom potisnuti zadnju Iansirnu cev unapred do kraja sve dok nukohvat ne nalegne na sunderastu gumu zaststnika:

- nagl!1m povlacenjem (trzanjem) zadnje Iansirne eevd unazad iizvrffiti ponovno zapmjanje udarne ilgle, i

- postavjti tl'ucni raketni bacac na rame, i'Zvestiiti kornandara odeljenja Hi rukovaoca gadanja glasom »ZASTOJ OTKLONJEN« ili odrederrim signalom, otkQciti sredstvo i po komandi staresine i!zv:ciilti nasanjenje i okidanje.

41. U slucaju ponovnog otkazrvanja (neopaljenja), vojnik-strelac izvestava komand'ira odeljenja ill rukovaoca gadanja ,glasom »ZASTOJ PONOVLJEN « Ili odredendrn signalom i ne skidajuei sredstvo sa ramena sacelouje najmanje JOB 30 s. Posle isteklog vremena sredstvo prevodi u rnarsevskn polozaj prema odredbarna t. 40 i dalje postupa :pO' naredenju staresine.

42. Poole gadanj a, ruoni raketni bacac na kome se ne moze ol"tJklQniti zastoj treba ull'is.viti. Uciistavanje vrSi strueno liice - pirotehruiear.

49

Glava II

CUV ANJE I ODRZA VANJE RUCNOG RAKETNOG BACACA

1. CUVANJE RUCNOG RAKETNOG BACACA

43. R'uonJim ra:ketnlim bacacem treba pazljivo rukovati, cuvati ga ti. odrzavati u Ispravnom stanju.

44. U miru rucni raketni bacac se uvek euva uskladisten u originalnom sanduku sa plombom, prerna propisbma » Uputstva za .rukovanje munioijom i elosplozdvriim matenijama«.

4·5. U borbi, kada je jedmica na polozaju, a mom raketm bacac na upotrebi kod strelca, cuvati ga od blata, prasine i atmosferskih padavina, pri cemu ga iz marsevskog 'll borbeni pclozaj prevodi ti neposredno pred gadanje. U slucaju duzeg zadrzavanja u borbenom polozaju (u ocekdvanju oklopnih borbenih sredstava), sredstvo prekriti satorskim krilorn ili ga na drugi pogodan naciri zastititi od atmosferskih padavina.

46. Pnilii'kom boravka i1i borbe u naseljenom mestu, '!'uCni raketni bacac euvatd na suvorn mestu, odmaknuto od vatre i pe6i. Zabranjeno je rucni raketmi bacac ostavljati naslonjen uz zid wi uz druge

50

predrnete. Prilikom nosenja bacaca kroz hodnike voditi mauna da ne dode do udaranja 0 zid, stepenice, ogradu i druge tvrde predmete.

47. Prildikom prevozenja zeleZnik,om, autornobi- 100m, brodom Hi vazduhoplovom, rucni raketni bacae, ako ne prethodi borba sa oklopnirn borberum sredstvirna, prevoziti u originalnom sanduku, Ukoliko prethodi '11Ipotreba ruenog raketnog bacaca, u toku prevozenja sredstvo drzatJi izmedu nogu m na grudlima.

48. Pnildkom promene vatrenog polozaja 11'a vezbama i u borbi sredstvo je u marsevskom polozaju. Pri tom treba vodrti racuna da ruoni raketni bacae ne padne i ne udari u tvrd predmet i da prilikom dizanja i zaleganja ne dode do oslanjanja na sredstvo. Izuzetno, pri promeni vatrenog polozaja na kraeim odstojanjima (promena mesta zaklona), sredstvo moze biti u borbenom polozaju, ali OBA VEZNO UI\:OCENO.

49. U toku marsa peske vojndk-strelac nosi rueni .raketni bacac u jednom od polozaja iz t. 80. Na sredstvu ne sme bitl nista zakaceno (obeseno) ..

50. 0 svakoj neispravnosti vojnjk-strelac odmah izvestava pretpostavljenog staresinu i dalje postupa po njegovom naredenju, Najstrozije Ie zabranjeno poslufiocu sredstva da obavlja bilo kakve opravke na rucnom raketnom bacacu.

51. Skolslol nucni raketnd bacac se cuva isto kao i bojni.

2. PREGLEDI RUCNOG RAKETNOG BACACA

52. Staresina jedinice je odgovora:n za stanje i ispravnost skolskog ruonog raketnog bacaca i pravovremeno otklanjanje svih rieispravnostd ria njernu.

51

P.reg\led'Om hoj'n'og i Sko19k!og ruenog raketnog bacaca treba da se ustanovi kornpletnost, dspravnost i Cistoca.

53. Pregled bojnog ruenog raketnog bacaca pre upobrebe vrSi se u Sl~1oplj enom stanj u. Pregled vdi sam vojndk-strelac, a prilikom vracanja neupotrebljeI1Iog ispravnog bojnog ruenog raketnog bacaea i staresina [edirnlce.

Dnevne preglede skolskog ruonog raketnog bacaca vrSi komandirodeljenja i vojrsik-sbrelac. Dnevrri Ipregledi skolskog ruenog raketnog bacaca mogu bjti pre, za vreme i posle upotrebe.

54. Pregledom bojnog rucnog raketnog bacaea pre upotrebe vojndk-strelac mora ustanoviti:

- da na delovima lansera nema uooja, ogre!botina ,ill pnl] avstme:

. - da lti su pcklopci lansera dobro i pravilno zatvoreni;

- da ill je rerrmjk dobro ucvrseen i da lri se u kesici na rerrmiku nalaze cepovi (antifoni) za usi, - da lii su InJ~sair1i pravilno preklopljena i da li je predriji n!hSan dobro zaptiven gurnenom zaptivikiom, i

- da li 'SU otvori na stJitmJiku dobro za(ptivend. i da H su gumene zaptivke ispravne,

55. Pregledom slwIskog rucnog raketnog bacaea pre upotrebe vojnik strelac mora ustanovrti:

- da na sredstvu nema prljavstine, ogrebotma jiE polomljenih delova:

- da lli se sredstvo lako prevodi iz marsevskog u borbeni polozaj i obratno;

- da Ii se prednji poklopca sam otvara Ii da Ii se riisani plr1liikom prevodenja iz marsevskog u borbeni poloza] i2ldtizu u ventskalan polozaj, i

52

- da H je raketa dobro ucvrscena u zadrrjoj 1a:rm'irnoj cevi i da lJi su osiguraei tspravrui.

Uocenu prljavsninu vojnik .. strelac cisti na Iiou mesta, Neispravno bojno sredstvo odmah vraca rukovaocu gadanja i1i prebpostavljenorn staresinl, a skolsko sredstvo se upueuje u radionieu na opravku,

56. Periodieni pregledi se vrse samo na skolskom rucnom raketnom bacaou. Prihikom pregleda treiba -ustanovrti kompletnost i ispravnost prema t. 55.

3. CISCENJE RUCNOG RAKETNOG BACACA

57. Slmhski rucni raketmi bacac na upotrebi izlozen je stalnom uticaju necistoce, vlage i temperaturnih promena, koje u odredenom momentu mogu izazvati zastoj. Da hi se spreOilJi. stetnli. uhicaji, sredstvo treba redovno cistJiti.

58. Oilj ciscenja je da se odstraru necistoea i Skolski rucni raketni bacae odrzi u ispravnom stanju, P'I'e upotrebe sko1ski rucnd raketni bacae se o~sti po potrebi (tUikoliiko se prdrneti necistoca na dnevnorn pregledu), a obavezno poole upctrebe.

59. Pril1iikom 'ruscenja komanddr odeljenja Iiili drugfi.

staresina je duzan:

- da naredi CiiScenje,

- da proveri kvalitet sredstva za olscenje, i

---: da proveri da 1i je ,eiscenje izvrseno potpuno,

60. Skolsk.i ruem raiketnJi bacac se Ctisti na stolu, klupii1i na za to odredenoj prostdrci, U zimskirn uslovima sredstvo treba c1stiti na ternperaturi koja je pribliena uslovimacuvanja - skladistenja, da bi se posle 6i.Scenja &zbeglo »znojenje« sredstva,

53

Posle obuke pri ndskdm temperaturama i unosenja u prostoriju, skolski ruOnU raketni bacae ostaviti da se »oznoji«, a zanim pristupiti njegovorn eiscenju.

61. Za cis,cenje rucnog raketnog bacaca upotrebljava se krpa (platnena iii lanena), koja mora da bude obsta, bez prasine, peska i rubova.

62. Zabranjena je upotreba metalnih del ova i stapica od tvrdog drveta za ciScenje rucnog raketnog bacacao

63. Bojni rucni raiketl1li bacac a1sti vojnik-strelac po potrebi i pod korrtrolorn staresine sarno kada se neupotrebljenc ispravno sredstvo vraca u magacin.

64. Bojni rucni :rake1mi bacac se ne podmazuje. Delovi skolskog rucnog raketnog bacaca koji rusu Izasticeni bojom blago se podmazuju zasthtnirn

uljem opste namene (ZUON).

4. PAKOVANJE I OBELEZAVANJE

65. Ruoni raketrri bacae se pakuje u vakumeranu poliebilensku 'kesu, U jedan sanduk (s1. 28) se pakuje 4 rucna ra:ketna bacaca, Sanduoi se koriste za bransportovanje i ,c'U'vanje sredstava III magacinu.

SkoLski rucl1li raketni baoac se pakuje u originalne sanduke 'i'sto kao ~ bojni.

66. Ispisivanje oznaka na bojnom rucnom raketnom bacaou i sanduku za pakovanje vrsi se zutom bojom. Na sanduku seoznacavaju slede6i podaci:

vrsta, kalibar d rnodel lTuCnog raketnog ba-

caca;

vrsta i model rakete;

54

81. 28 - Upakovani RBR u sanduku

- oznaka proizvcdaca, godlina i serija izrade sredstva;

- broj upakovanih Iansera ~ bruto - masa sanduka;

- vrsta pogonskog punjenja, oznaka proizvodaca, godina Ii senija irzrade pogonskog punjenja;

- vrsta pripale, oznaka proizvodaca, godina i senija izrade, :i.

- tempera/tum interval vupotrebe vrucnog raketnog bacaca.

Ovi podaci s€ dspisuju na stranama i pokilopcu sanduka preena sldci 29.

55

a)

b)

c)

Sl. 29 - Obeleiiavanje sanduka

a) poklopac; b) prednj a strana; c) bocna strana

67. Oznake na Skolskom ruonom raketnom bacacu ispisuje se ernom bojom. Na prednjoj i bocnirn stranama sanduka oznacava se: broj upakovanih lansera, vrsta lansera, kalibar i model lansera, Pored ovoga, na pcklopeu sanduka je, dijagonalno, L2JVUCena bela Iiriija sirrne oko 70 rnrn. Sanduk je svojim izgledorn identican sanduku za pakovanje bojnih rucnih raketnih bacaca,

5. DEKONTAMlNACIJA

68. Dekontamsnacija rucnog tI"aketnog bacaea vrSi se odmah posle zavrsene lione dekontarninacije. Izvodi se organizovano pod nukovodstvom kornandira odeljenja, naeelno, na dekontammiranom zernljistu, a u borbenim uslovirna na vatrenorn polozaju,

69. Dekontamdnacija moze buti radJioloska, hernijska i bioloska,

Radioloska dekontaminaeija se vrsi pranjern kontamimdranih del ova vodenim rastvorom deterdzenata (0,5-1 %) im sapuna, uz upotrebu cetke, sundera Hi tampona od krpe, kucme, novinske hactije Ii sliiono. Orude se 'pere prvenstveno vodom \koja ohce Ili polivanjem iz sudova. U nedostatku vode, dekontarninacija se 1r..1'OZe vrsiti protiranjern vlaZnrlm (suvirn) tampcnirna illi guzvama sena (slame). Tamporui se uvek povlace u jednom praveu, a [p'osle svakog zahvata obkrenubi Ih ma cwtu stranu.

Hemijska dekcntaminacija vrsi se premazivanjern rastvora za dekontaminaciju iz pribora za deikontaminaciju zajednickog pesadijskog naoruzanja (PDPO). U nedostatku pribora, dekontaminacije se moze vrsiti protiranjem tamponirna nakvasenim u

57

rastvoru materije za dekontamimaciju (hlorni kree iIi kaporit 1:10, deterdzent - sapuni 0,5-1 %, nafta Hi benzin).

Bioloska dekontaminacija se wsi premazivanjem (protiranjem) tampondma namocenirn u vodeni r astvorIizola (3-5%) dli Iorrnalina (4%).

70. Pril skom svih vrsta dekontaminacije voditi raeuna da rastvori materija za dekontaminaciju ne udu u lansirne cevi. Nakon 5-10 minuta, a najkasnije 30 rninuta posle dekontarminacije, rucni raketnd bacacocistitr suvorn i cistern krpom.vkako bi se spreci1oStetno dejstvo materija zadekontaminaciju.

58

G'l a v a III

GADANJE RUCNIM RAKETNIM BACACEM

1. OPSTE ODREDBE

71. Gadanje nuonim raketnim bacacem obuhvata Izvrsenje ovih radnji: pripremu za gadanje (zauzimanje stava za gadanje, osmatranje bojista, uocavanje, izbor i pokazlvanje cilja, odredrvanje daljine do crlja, uzbor ndsana i nisanske taeke, i otklanjanje uticaja rneteoroloskih fa:ktora na gadanje), izvrSenje gadanja, prekid paljbe i obustavljanje gadanja.

72. Iz ruonog raketnog bacaca moze se gadati iz svih stavova: lezeceg, sedeceg, klececeg i stojeceg, sa naslona i iJz ruku. Prilikom gadanja nastojatd da se uvek nade ili podesi naslon za gadanje.

73. Prevodenje ruenog raketnog bacaca 12 marsevskog u borbeni polozaj vrsi se na komandu »GOTOVS« dli samostalno. Komanda »GOTOVS« je 'i komanda za zauzirnanje stojeceg stava za gadanje. Ako je potrebno, pre kornande »GOTOVS!« moze se naznacibi i stav za gadanje, na primer: »Lezi (klekni) - GOTOVS!«. Ako je vojnik-strelac prethodno gadao puskom, da bi ~z i:stog stava dejstvovao rucnim raketnjm bacacem, komanda glasi: »Rucrrim raketnim

59

bacaeem - GOTOVS«. Ako se vojniku-strelcu zell promeniti stay Wz koga je gadao puskom, komanda glasi: »Rucnim raketnim bacacem, klekni - GOTOVS!({.

74. Komandom za gadanje odreduje se: vojn'i!k-strelac koji gada, cilj, nisan, velicina i pravac preticanja, nisanska taeka i izvrsni deo komande, Ako je vojnik-strelac prethodno gadao puskom, u kornandi se moze naglasrti vrsta sredstva kojim se gada, na primer: »Jovanovicu, rucnim raketnim bacacem, koso levo, tenk, 200, jednu figuru levo, u sredinu - PALIk

75. Vojnik .... strelac na ruenorn raketnom bacaeu osbvaruje paljbu 'PO komandiIli samostalno, Kada sibuacija zahteva brzo ostvarivanje paljbe, kornandir odeljenja rie mora it>Jdati sve elemente komande iJZ t. 74, nego same komanduje: »Tenkovi pravo (levo) - UNISTI!«, dli »Kreso, tenk levo - unisti!«. Ako se u komandd ne naglasi ko gada, paljbu ostvaruju svi vojnici-strelci u odeljenju naoruzana rucnim raketnim bacacirna. Prilikom izdavanja takvih komandi vojnici-streloi samostalno odreduju elemente za gad.anje ~ unistavaju csljeve.

76. Alkio se meki deo komande izda pogresno, Hi ga treba menjati, ;komanduJe se samo taj dec kornande, na ,primer: »Ostav nisan 200 - nisan 150!«.

77. Za prekid .paljbe komanduje se ltPREKINI!« ili se daje ugovoreni signal, a za obustavljanje gadanja ikomanduje se »Prekini - U MARSEVSKI POLOZAJ!«.

78. U borbi 'l'ueni raketni bacac, nacelno, dej. sbvuje t1z zaklona (uredenog Hi prirodnog), a pralikorn

60

79. Za!klone za rucni raketml bacac bira komandir odeljenja - voda, a prili!kom samostalnog dejstva sam vojnjk-strelac, vodeci raeuna da se sa njih moze izvrsiti dobijeni zadatak, Zato zaklon za rucni raketni bacac mora da odgovori sledecim uslovirna:

- da obezbedi mogucnost neposrednog gadanj a oklopnih borbenih sredstava u dodeljenoj .zoni dejstava na sto vecirn daljinarna, a majmanje do 400 m;

- da bude lIla pravcu verovabnog napada oklopnih borbenihsredstava i da omogucava boone dejstvo;

- da ima sto siru (kruzmu) zonu dejstva;

- da bude, po mogucnosti, zaklonjen od osmatranja sa zemlje i dz vazdusnog prostora:

- da Irna prikri ven prilaz za neornetano premestanje u deugi zaklon, i

brzog posedanja polozaja Hi promene zaklona sa mesta koje moze 'biti zaklonjeno ili o tkriveno , sto zavisi od zemlj ista i situacije. Zaldoni za micni raketni bacae su na medusobnom rastojanju od 30 do 50 m.

Sl. 30 - Nosenje RBR

a) na Ieda ;

61

b) na grudi;

62

c) 0 leva rame ;

d) Iovackt:

e) na ramo

63

- da me bude ill 'blizimi uoeljivtih enesnih objekata.

Pored ovdh uslova, prilikom biranja , rnesta zaklona voditi raeuna 0 rnerarna slgurnosti za gadanje i 0 uslovima .koj1ma treba da odgovori zaklon za strelca,

80. RUCIIl,i 11"aiketThi bacac se nosi ~s1. 30) u 'P0~ozaju: »Na leda«, »Na grudi«, »0 levo rame«, »Lovaeki« - preko levog ramena i »Na rame« elevo). Osnovni polozaj mosenja ruenog reketnog bacaca je na ledima, sa remoikorn Ipreko levog ramena,

2. PRIPREMA ZA GADANJE

1) STAVOVI ZA GADANJE

(1) LezeCi stav

81. Na 'komandu: »Rucnim raketnim bacacem, lezi - GO'!'OVSI« vojrnk-strelac postupa po sledecern: iskoraouje levom nogom napred 1 odlaze pusku, vraca Ievu nogu ka desnoj, istovremeno hvatajuci Ievom rukom fjpalcem izmedu tela i rernnika, a prstirna sa spoljnje strane) remmrk u gornjoj polovini na oko 15-20 em od prednjeg poklopca, desnom rukom hvata TuonJi raketni bacac za zadnji poklopac obuhvatajuci ga prstirna odozdo i ,podize ga navise, skida rucni raketni bacae preko glave, lzvlaei desnu r-uku izmedu remnika i lansarne cevi i prihvata rueni raketni bacacza Iansirnu eev hvatajuoi je odozgo irspred brave stitni'ka; iskoracuje desnom nogom sfio vise napred i udesno, spusta se na koleno leve noge i salcu leve ruke, drzeci rucni raketni bacae u visini butine desne moge, oslanja s€ na levi bok i lakat leve

64

ruke, a desnom wJkoon iznosi rucrui raken bacac ispred sebe, tako da mu remnik bude preko ipodlaktice Ieve ruke; desnom rukom skida gurnenu zaptivku prednjeg nisana, a potom otkopcava remnik sa nosaea prednjeg poklopca i pasta ga da slobodno pada preko poolaktioce leve ruke: otkaeuje zakaolou zadnjeg poklopca i otvara ga; hvata za rukchvat OdOZigO (palcem 15 leve, a prstuma sa desne strane) i enengicnam povlacenjem unazad prevodi sredstvo u borbeni poloza] 'izvlacenjem unutrasnje cevi do kraja; desnom rukom hvata slobodnd ~raj remnika, provlaei ga ispod nadlaktice leve I1Ulkei zakopcava ga na zakacku zadnje Iansirne cevi: provlaei desnur-ulouizmedu rerrmika i lanslrnecevl tako da mu remn1'k bude sa spoljne strane desne nadlaktice; donosi sredstvo na desno rarne (Hi uz Tame) [ §irenjem laktova uz istovremeno 'P0- v lacenje sredstva unazad za teze cernnik taka da mu oko od otvora za misanjenje nazadnjem ndsanu bude udaljeno oko 10 do 15 em, pailcem i kaziJprstom povlaoi krjlce ikocnice unazad ,i stavlja prste desne rulke na okidac, a palcem obuhvata Ianslrnu cev odozdo. Aka se paleem ne moze obuhvatiti cev odozdo, opruziti ga uz prste sake. U ovom polozaju (sl. 31) vojnik-strelac ,iaJra:vnava polozaj tela u odnosu ma pravac gadanja 'Pod uglom od 45° i podesava laktove roilru u najpodesniji polozaj.

82. Nisanjenjem u cilj se daje pravac lanseru koji odgovara putanji ra'kete kroz centar cilja. Rucnim raketnirn bacacem je pravrlno nanisanjeno (sl, 32) kada se u centro otvora za nisanjenje na zadnjem nisanu poklope centar cilja i oznaka odredene daljine do cidja, pri cemu rucni raketni bacae rie sme bib dzokrenut.

65

81. 31 - Leiieci stav

CENTAR CILJA

·OTVOR ZA NISANJENJE ZADNJEG NISANA

Sl. 32 - Nisa.njenje RBR

66

Nisanjenjs se vrsi sarno jednimokom. Za to vreme drugo oko maze bitd zatvoreno Hi otvoreno, sto zavisi od navtike strelca, Nisanjenje otvorenirn oeima manje zamara.

83. Vojnik-strelac okidanje vrsi dstovremeno sa nisanjenjem, pri cemu pazljivo da ne pomeni nisanjenje, postepeno pojacava pritisak na OlkU,dac i nastoji da oksdanje izvrsi u momentu kada mu je nisanjenje najtai'mije. hIm prdhkom nisanjenja liriija nisanjenja odstupa od centra cilja, ne treba pojacavabi niti slabiti prit1saik na okidae, vee zadrzatiprrtiisak na okidacu i nastojati dase nisanjenje popravi. Prid'ikom okidanja ne treba se uenujavati zbog manjeg odstupanja Iinije nisamjenja, Nastojanje da secdcidanje ,itzvrsi u mornentu najtaenijeg nisanjenja moze dovesti do naglog pritiska na okidae, a tdrne i do znatnog odstupanja pogotka.

Pr,Hilkolffi okidanja, disanje mora biti umereno i ravnornermo, au rnomentu okidanja treba ga zadrzati.

(2) Sedeci stay

84. Na komandu: »Bucnim raketnim bacacem, sedi - GOTOVS!« postupak je sledeci: vojnik-strelac odlaze 'Pusku, obavlja sve radnje prema t. 81 ovoga pravila, sve do iskoraka desnorn nogom, a zatirn se okrece poludesno, ukrsta desnu potkoleniou sa levorn (sl. 33) i seda na tlo, tako cia mu stopalo desne noge bude podvuceno ispod butine leve noge. Dalji rad vojnika - strelca obavlja se prema t. 81 ovoga pravila.

Alko se stay zauzirna na padini (lSI. 34), vojnik-strelac obavlja iste radnje kao u prethodnom stavu, sem sto ne 'Ulkrsta potkolenice, vee seda na tlo odupiruci se 'sa obe moge. Stopala su razmalomita za silrinu ramena.

67

Sl. 33 - Sedeci stav sa ukrstenim potkolenicama

81. 34 - Sedeel stav na padini

68

U oba stava, radii stabrlnosti prflikom nisanjenja, Iaktovs ,ruikru treba osloriibi na kolena ~butine) nogu,

(3) Klececi stay

85. Na 'komaJndu: »Rucnim raketnim bacacem, klekni - GOTOVS!« postupak je sledeci: vojnik-strelac iskoraouje levom nogom napred i pored desne noge odlaze pusku na rucicu, klekme ria desno koleno i seda na petu (list) desne noge (sl, 35), skida rucni ra'ketni bacac, dovodi ga u borbeni polozaj i namesta ria desno rame .prema odredbama t. 81 ovog pravda. U ovom stavu lakat leve ruke treba osloniti na koIeno (butinu) leve noge. Potkolenica leve noge treba biti u vertikalnom polozaju, a stopalo odrnaknuto za svoju duzinu od kolena desne noge, Telo (kicma) treba da bude prirodno povijeno napred,

Sl. 35 - Klececi stay

69

(4) StojeCi stav

86. Na komandu: »Bucnim raketnim bacacem - GOTOVS!«, postupak je sledeci: vojnik-strelac se okreee poludesno, levorn nogom iskoraouj e pola koTaka i pored desne noge odlaze pusku, zatim skida

SI. 36 - Stojeci stav

70

rucni raketrri bacac 'sa lena, dovodi ga u borbeni poIoza] i namesta na rame kao u t. 81 ovoga pravila. U stojecem stavu (sl. 36) lakat leve ruke treba osloniti :na telo, tezinu ravnomerno rasporeditl na obe noge i ne zatezati (udcrucivati) kolena.

(5) Gadanje sa naslona i iza zaklona

87. Pr1li1kom gadanja sa naslona (s1. 37) rucni raketni bacae se postavlja tako da naslon ne ometa izletanj e mine dz Iansirne cevi. Zabranjeno Je prednjim presekom cev osIoniti na naslon, jer ce to spreciti pravilno otvaranje krilaca i skrenuti raketu sa putanje. Aiko je riaslon tvrd (kamen, zelezo, beton), ispod cevi treba !postaviti meku podlogu (satorsko krilo, dzemper, busen trave).

88. Stay za gadanje sa naslona vojnfk-streiac podesava prema Vri'si!I1'i zaklona. Ako je zaklon za stojeei stay malo nizi, oeprelagodavett se povijanjem tela

SI. 37 _. Gadanje sa naslona

71

nego raskorakom nogu, .otme se poetize veca stabilnost i bezbednost prilikom gadanja.

89. Za zaklon se koristi drvo, panj, stena i slieni objekti koji suite vojrrika-strelca od dejstva streljaeke vatre. Pnilikorn gadanja Iza zaklona (sl. 38), vojnik-

a)

b)

Sl. 38 - Gadanje iza zaklona a) drveta; b) panja

-strelac se postavlja sa desne strane zaklona, vodeei raeuna da mista ne sprecava slobodno izletanje raikete iz Iansirne cevi.

Prednji presek cevi tsturati se mora najmanje 10 em ispred prednje ivice zaklona.

Prildkom gadanja dza zaklona (maske) koji stiti same od osmatranja ,treba koristiti sto nizi etav za gadanje.

(6) Pre kid paljbe i obustavljanje gadanja

90. Prekid paljbe na gadanjima ili u borbi se :komanduje iIi ga vojnik-strelac vrsi samostalno. Na ikomandu »PREKINI!« vojnik-strelac koci rucni raiketni bacae (palcem desne ruke pritisne rna lorilce koenice d gurne ga napred od gumene zaptivke) i u lezecem stavu dlanom desne ruke ,se oslanja na t10 (sl. 39). U sedecern stavu posle kocenja, rucni raketni bacac se skida sa ramena i, drzeci ga u rukama, oslarija na butine nogu, a u kleeeeem stavu - na butinu leve noge. U stojecern stavu rucni raketni bacae se skida sa ramena Ii drzi u rukarna.

Pnilikom prekida Ipaljbe u losim vremenskim uslovima ,~iSa, sneg) , ruani raketni bacac po moguc-

81. 39 - Po(ozaj vojnika za vreme prekida palfbe a) Iezecem stavu;

73

b) U sedecem stavu;

c) u kle~ecem stavu;

d) u stojecern stavu

nosti zastititi satorskirn ikrilom. Za ponovnu gotovost za otvaranje paljbe komandu}ese »GOTOVSl«. Na tu komandu vojnrk-strelac donosi 'I'U'cni raketni bacac na rame, otkoci ga i dalje postupa po kornandi staresme.

91. Obustavljanje gadanja se vrsi na ilmman'ciu: »Prekini - U MARSEVSKI POLOZAJ!«, iH ga voj-

75

nik-strelac vrsi samostalno. Na O'VU komandu, vcjnik-strelac radi sledece:

- palcem desne ruke koei rucni raketni bacae

i izvlaci desnu ruku iz rernnika i otkopcava garabinjer rernnika sa zadnje (unutrasnje) cevi;

- levom rukom obuhvata cev odozdo u vrsini brave, a palcern preko gurnene zapti·vke vrsi pritisak na bravu stitnika sve dok je ne potisne u stitnik, pri cemu se ouje zvucni e£ekat;

- drzeci za rukohvat desnom rukorn potiskuje zadnju (unutrasnju) Iansirmu eev unapred na oko 8 em od zadnjeg nisana;

- kaziprstom desne ruke preklapa preklapae zadnjeg nisana u horizontalan polozaj i potiskujuci dalje cev unapred utvrduje zadnji nisan u gornji dec rukohvata. Kada, usled potiskivanja urrutrasnje cevi unapred, preklapac prednjeg nisana pocne da se preiklapa, vojnik-strelac prestaje potiskivati unutrasnju cev unapred, levom rukom zatvara prednji poklopac i utvrduje njegovu zakaelou za utvrdivae prednjeg poklopca. U tom momentu desnom rukom treba potisnuti unutrasnju cev do kraja, clme se odbojnsk potisne u krajnji prednji polozaj, a time izategne zakacka prednjeg poklopea;

- cslanja rueni raketni bacac preko podlaktice [eve ruke ,i njome prihvata (s1. 40) rukohvat, a desnom rukom zatvara zadnji poklopac i utvrduje njegovu zakacku;

- namesta gumenu zaptivku na prednji nisan;

- zakacinje remnik za nosac prednjeg msana, i

- stavlja rucm raketmi bacae oil jedan od polo-

zaja za nosenje,

76

81. 40 - Zatvaranje zadnjeg poklopca kada je raketa u Ianseru

2) PRIPREMA ELEMENATA ZA GADANJE

(1) Osmatranje, uocavanje, izbor Ii pokazivanje cilja

92. Radi sto uspesnijeg dejstva, potrebno je neprekidno osmatrati zemljiste, nepnijatelja, vlastitu vatru i pokret svojih jedinica. Prilekorn osmatranja narocitu paznju obratiti na pravac verovatnog nastupanja neprijateljevih oklopnih sredstava. U uslovirna ogranicene vidljivosti potrebno je pazljivo oslu§kivati bulou motora d gusenica terukova i po njoj odrediti mesto i pravac kretanja cilja.

93. Zona osmatranja se, naeelno, poklapa sa zonom dejstva jedinice ucijem sastavu dejstvuju l'ucn:i

77

raketni bacaci i osmanra je komandir .odeljenja sa svoje osmatraenice. Kada su vojnici-strelci na vatrenorn polozaju, duzni su da osmatraju dodeljenu zonu dejstva.

94. Da bi se izvrsile popravke elemenata gadanja i sto pre unistio cilj, kornandir odeljenja i vojnici-strelci ruenih raketnih bacaca moraju osmatrati pad raketa. Odstupanje raketa IpO pravcu i daljini meri se u mebrirna.

95. Cilj u borbi bira ikomandir odeljenja, a prilikorn samostalnog dejstva vojnik-strelac na ruenorn raketnim bacacu. Prjlikom iebora cilja izabrati onaj cilj koji je u datorn momenbu najvazniji i najopasniji. Ako se istovremeno na priblizno istoj daljini pojavi vise ciljeva, bi:ra se onaj cidj koji dejstvuje, a ako ciljevi nedejstvuju, onaj kojl je Iakse gadati.

96. Vojnilou-strelcu cilj se, najeesce, (pokazuje pornoouorijentira ili obelezavajuclh zrna.

Za pokazivanje cilja pomocu orijentira .prethodno se menl njegovo odstupanje od najblizeg orijentira, po pravcu i daljmi u metrima, a zatirn se pokazuje, na primer: »Or ijentir drvo, levo 50, blize 100 - tenk«. Odstupanje cilja po pravcu moze se meriti i izvestavati i u hilj aditirna,

Pokazivanje cllja obelezavajucirn zrrrima vrsi vlastita pesadija Hi tenkovi ispaljrvanjem obelezava-jucih zrna u cilj.

(2) Odredivanje daljine do cilja

97. Najvazniji uslov za uspesno gadanje je tacno odredena daljima do cilja. Osnovni nacin odredivanja daljme do cilja je pornocu krive dometa (stadlomebrijska kriva) izgravirane na prednjem nisanu. Prilikom

78

odredivarrja daljine do. cilja uvek se jedan ad krstica skale daljine poravnava (Hidavodi u visinu) sa nlsanskom tackorn (sredina cilja) na cflju.

Kada se daljima meri do. frantalnog cilja (odlazeci ili dolazeci), ikantura cilja .se uklapa izmedu (s1. 41) jednag ad krstica na skali daljine (vertikalne ose) i desne (Ieve) krive dorneta. Ocitavanjern brojne oznake krstica skalc daljine dobija se daljina do cilja.

\

\

150

7

250 I

81. 41 - Merenje daljine do frontalnog cilja

Mo se cilj u odnosu na pravac gadanja nalazi boone, kontura cilja se uklapa izmedu krivih dometa (leve i desne) taka da krstic skale daljine bude u sredini cilj a (s1. 42).

Kriva dometa je izradena za srednje vredrrosti sirrne - 3,1 m i duzine - 6,2 m cilja. Veca ili manja duzma (sirima) cilja utiee na tacnost odredivanja da-

79

Ijine. Usled vece 'sirine ili duz.ine crlja izmerena daIjina ce biti manja i obratno.

98. Komandir odeljenja i vojnik-strelac prrlikom samostalnog dejstva mogu odredivati daljinu do cilja odoka, neposrednirn merenjem Hi po ugaonoj veljcini objekta.

SI. 42 - Merenje daljine do boenog eilja

(3) Izbor nisana i nisanske tacke

99. Na osnovu odredene daljine do cilja, nrsan odreduje komandir odeljenja, a prilikom samostalnog dejstva sam vojnik-strelac,

100. Kada se cilj gada sa krsticem skale daljine za odgovarajueu daljinu do cilja, nisanska tacka je (sl. 43) sredina cilja.

Kada se bocni cilj ne nalazi na daljinama oznacenim na skali daljine prednjeg nisana, nego izmedu oznacenih brojeva, treba ga gadati tako kako je uklo-

80

I

81. 43 - Izbor nisanske taeke kada je cilj na daljini koja je obeleiena na prednjem nisanu

fpljen dzmedu krivih dometa (s1. 44), jer je time automatski zauzet potreban ugao elevacije ruenom raketnom bacacu,

Pored toga, nisanska taeka moze bi'ti rnize(vise) ako uslovi za gadanje odstupaju od tablicnih.

Sl. 4<1 - Gadanje bocnog cilja koji se ne nalazi na daljinama na prednjem nisanu

81

(4) Otklanjanje uticaja meteoroloskih faktora na tacnost gac1anja

101. Popravka usled ra:zlli!C:ite temperature vazduha i pogonskog !pUlIljenja ueirna se samo prilfkom gadanja na daljmi vee oj od 225 m i ako je temperatura okoline ispod oOC Hi dznad 30°C. Pogonsko punjenje rnotora 'irna temperabunu okohne ako je rucni raketni bacac bio ilZ)}oz'en istoj temperaturi oko 3 h. Popravka ~2'Jb()ig temperature data je u tabel; 1.

TABELA 1

POMERANJE NISANSKE. TACKE PRI GADANJU NA TEMPERATURI VAZDUHA I POGONSKOG PUNJENJA MOTORA RAZLICITOJ OD TABLICNE

!.'
Za oblast temperature
'" -30oe do ooe ooe do +30oe +30oe do +50oe
.5
'r.; k )
.~ .... Podtei n1ilansku Spustiti nisansku
<:Q)
~s taeku izrazenu u tacku tzrazenu u
~;:j
'" delovi- delov~-I
"'<:
<:Q) rna vi- rna vi-
5)~ metrima sine rnetrima sine
"''' tenka tenka
P.~ (1,8m)
250 0,35 1/4 - -
Gada se tabldcnim
300 0,51 1/4 podacirna bez po- 0,33 1/4
350 0,70 1/2 meranja nisanske 0,45 1/4
tacke
400 0,97 1/2 0,61 1/4 Pri gadanju :na daljinama manjirnod 225 m nije potrebno pomeriti 'llis<lJmku taOku. Izmedu 225 i 250 m gada se sa popravkom koja vazi za daljinu od 250 m, Nisanska taeka se pomera od centra CoiIlja.

82

102. Uzduzn; vetar {ceoni iIi Iedni) smanjuje i:li povecava domet rakete, Popravke zauzduzni vetar, date 'U 1albelli 2, uzimaju se sarno ~o vetar duva brzinom vecom od 7 m/s tIt ako se gada na daljinama vecim od 300 m.

TABELA 2

POMERANJE NI5ANSKE TACKE PRI UZDUZNOM VETRU BRZINE 10 ml s

I Pomeranje ntsanske taeke izrazeno u
Daljina (oznaka) I :
na nisanu metrima delovima visine
tenka (1.8 m)
150 0,11 -
200 0,23 -
250 0,31 -
I 300 0,41 li4
I 350 0,65 .. ·1/3
400 0,88 112 Ako duva ,ceoni vetar, predznak 'popravke je minus ,( -), pa se nisanska ta'cka za datu vrednost pomera 'v~se, i obratno.

103. Booni vetar skrece raketu ill stranu na koju duva. Aiko vetar duva sleva .udesno, Il:alketa skrece udesno, pa misansku taeku treba pomeriti ulevo i obratno. Vrednosti pomeranja nisanSlke tacke date su

u tabeli 3. .

83

TABELA 3

POMERANJE NISANSKE TACKE ZBOG BOCNOG VETRA BRZINE 5mJs

I Pomeranje nisanske tal!ke izra!eno u
.. _.
Daljina delovima
(oznaka)
na metrima bol!nog I frontalnog
nii!anu I tenka tenka
duzlne lllrine
. __________ 6!2 m 3,1m
150 f 0,40 - I -
200 0,65 - 1/4
250 0,95 1/4 1/3
300 1,35 114 1/2
350 1,80 1/3 2/3
400 2,30 1/3 2/3
I A'ko boeni vetar duva pod uglom 45° prema ravni gadanja rpomeranje nisanske taeke za vrednosti iz tabele 3 smanjiti za jednu polovinu. Na primer: gada se tenk na daljini 200 m u uslovima bocnog vetra od 45° i brzine 5 xnle. 'Pomeranje riisanske taeke treba izvrsiti za 0,32 m (0,65: 2) u stranu sa koje duva vetar.

U stvarnosti vetar nikad ne duva istorn [aclnom, nego se njegova brzina menja sa vremenom (rafalni vetar). U tom slucaju treba izraeunati srednju brzinu vetra i za nju uzeti popravku, Na primer: boeni vetar duva brzmom od 6 do 10 un/s, Srednja vrednost brzi-

ne vetra je 8 anls;( 6~10 =8). Popravka za booni vetar brzine 5 m/s (tabela 3) na daljini 300 m je 1,35 m. Za 1 mls jednaka je 0,27 m (1,35 :5=0,27). Popravka ea vetar brzme 8 mls jednaka [e 2,16 m (0,27·8= =21,6 om),

84

Brzina vetra moze se odrediti instrurnentima iii lPTibliznom procenom dejstva vetra na Iakse predmete ill okolmi (tabela 4), sto rnoze uCiniti svaki vo jnik-strel ac.

TABELA 4

ODREDIVANJE BRZINE VETRA

, Predmet I I I
Slab vetar Umeren vetar Jak vetar
, 1 do 3 m/s 4 do 6 m/s 7 do 12 m/s
Neznatno skre- Stoji skoro ho-
Konac ce iz vertikal- Skrece jako
nog polozaja rizontalno
Marama Lako se leluja Otvara se i siri Otima se iz ru-
ke
Neznatno skre- Brzo i jako
Dim ce Skrece i siri se skrece i rastu-
ra se
Trava T'alasa se (le- Nagnuta je ka Polegla je po
luja) zemlji zemlj]
Grana I Njisu se tanje Ljuljaju se ta- Ljujaju se deb-
drveta grane i Usee nje grane i ja- lje grane
, ko leluja lisee 3. IZVRSENJE GADANJA

1) GADANJE NEPOKRETNIH CILJEVA

104. Nisanska tacka za gadamje nepokretnih ciljeva bira se prema t. 100.

Pored toga, nepokretni ciljevi se mogu gadati: i sa elevacijom koja odgovara prvoj vecoj oznaci na predmjem nisanu iPrema tabeli 5.

85

TABELA 5

KORISCENJE NISANA ZA GADANJE NEPOKRETNIH CILJEVA

Daljina I Oznaka na prednjem
gadanja nisanu koja se koristi za
u metrima ocenjenu daljlnu gadanja
o do 150 150
150 do 200 200
200 do 250 250
250 do 320 300
320 do 375 350
375 do 400 400 U tim sliUlcajevima nisanska rtaOka se pomera nantZeza vrednosti date u t~beli6.

Gadanje ciljeva IllLZom oznakom ma pradnjem nisanu nego 'sto je stvarna daljiria do ctlja nije dozvoljeno, jer tada dolazi do podbacaja.

105. U Itolm iboI1be - gadanja rrilSansku taoru po potrebi pomera sam vojnik-strelac, na osnovu osmotrenog odstupanja ralkete. Pravae Ise !pQpraV!lja pomeranjem nisanske tacke (levo, desno) u suprotnom smeru za osmotreno odsbupanje. Popravka daljsne, ako je odstupamje rnamje od vrednosti jednog podeljka izmedu oznalka, vrsi se 'pomeranjem nisanslce taeke (navise, manize) u euprotnu stranu ad ocenjenog odstupanja. Alko je odstupamje pogotJka vece ad vrednosti jednog podeljka iamedu oznaka na skaiH daljine, popravku vrsiti izborom novog (veeeg, manjeg) podeljka (oznake) ria prednjem nisanu,

Posebnu Ipaznju prilikcm gadanja 1Il~q'etnilh ciljevaoreba obratitr na trticaj vremensklh fa!ktora.

36

TABELA 6

POMERANJE NI8ANSKE TACKE NANIZE PRI GAf>ANJU NA DALJINAMA MANJIM OD DALJINA OZNACENIH NA NI8ANU

Zahteva pomeranje nisan-
Kori~cena ske tacke nantze izrazeno u
daljina Daljina
(oznaka) gadanja delovima visine
na ntsanu metrima osnove tenka
(l,8m)
m m m I
50 0,99 1/2
75 0,90 1/2
150 100 0,81 1/2
125 0,51 1/4
150 - -
100 1,67 1
125 1,59 1
200 150 1,29 3/4
175 0,76 1/2
200 - -
150 2,66 11/2
175 2,36 11/4
250 200 1,83 1
225 1,04 1/2
250 - -
200 3,77 2
225 3,23 13/4
300 250 2,43 11J2
275 1,35 3/4
300 - -
250 5,01 23/4
275 4,19 2114
350 300 3,09 13/4
325 1,70 1
350 - -
300 0,39 31/2
325 5,27 3
400 350 3,84 2
375 2,09 11/4
400 - - 2) GADANJE POKRETNIH CILJEVA

106. Pokrebne ciljeve svrstavamo u tri grupe: frontalni - ciljevi koji se krecu u grupi uglova od 00 do 150; kosi - ciljevi koji se kre6u u grupi uglova od 160 do 600; i bocni - ciljevi koji se krecu u grupi uglova od 610 do 900 u odnosu na pravac gadanja ..

107. Frontalni pokretni ci'lj moze biti dolazeci (krece se ka vatrenom polozaju) i odlazeci (krece se od vatrenog polozaja). Da hi se pogodio cilj koji dolaai (sl. 45), potrebno }e odredlti taenu daljinu i sa oznakorn ocenjene daljine .nanisaniti nesto nize oct centra cilja.

200

I

81. 45 - Gactanje frontalnog, doIazeceg cilja

Cilj koji odlazi gada se po istom principu kao i onaj koji dolazi, samo je nisanska taoka kupola tenka.

Prili'kom gadanja frontalnih pokretnih ciljeva, pomeranje nisanske taeke nanize-navise zavisi od

88

\brzine cilja. Sto jebrziJna crlja veca, pomeranje je vece, i obratno. Na primer, gada se tenk. na daljini 300 m, eija je brzina 18 km/h, Obucenom vojn1ku-strelou rucnog raketnog bacaca treba od 3 do 5 s da bi nanisanio i izvrsio okidanje. Za isto vreme tenk ce .preci 15 do 25!ln, te bi se u mornenbu opaljenja nasao na daljini od 275 m. Ovu daljinu raketa prelece za 1,68 s. Da bi se cilj pogodio, nisanska taeka mora biti u podnozju cilja, sto se vidi u tabeli6. Uikoliko bi tenk prisao na daljinu od 250 m i rnanju, za pogodak u njega treba izabrati rnanji ipOdeljak (250) na prednjem nisanu.

108. Da bi se pogodio cilj koji se krece bocno Ili koso, potrebno je cev oruda upraviti ispred cilja u pravcu njegovog kretanja, odnosno uzeti potrebno preticanje (tabela 7).

Velicina preticanjazavisi od brzine ~'I'etanja cidja i velicine ugla pod kojirn lSe cilj krece uodnosu na pravac gadamja.

Ako su brzina i ugao veci, preticanje je vece, i obrabno,

109. Brzina kretanja 'borbenog vozila u vecini slucajeva se ceni odoka. Zbog toga vcjnike-strelce treba dobro obuciti :za ocenu brzine ~retanja cilja.

Brzina kretanja borbenog vozila moze se odrediti i racunskim putem, merenjern ugla pod kojirn se vidi duzina koju borbeno vozilo prede za 00- red:eno vreme na poznatoj daljini. Brzina kretanja terika u metrima izracunava se Iprema obraseu

V U·D (km) 3600 . v • Vb' k t .

= t " ,.pn cernu Je - lizma re anJa

cilja, U - ugao izmedu dva objekta iili tacke, D - daljina do objekta u 'km, t - vreme za koje terik prede odredeni ugao i 3600 - vreme leasa u sekundama.

89

90

os

8

E

C1I

a

co '!::;t4 (0 co co eo

1""""4. 00 an ~ C"\I C'\l

ro ~ <0 <:I:; 0" '"

............

<:> ....

t- t- co ,.-.I If) ....-4 co

IOCOMJ.O...CO .. C"110

o 0 .......t ~ ~ <='1"' ~ ...

0000000 o to 0 L.Q 0 lQ 0

r-I ~ c:'\l '" M "" ~

.~

91

110. Cidjevi ;kO'j,i se ikrecu bocno u odnosu na pravac gadanja mogu se gadati pracenjem i sacekivanjem.

Prilikom gadanja ciljeva pracenjem, vojnik .. strelac uzama preticanje ispred cilja i pomerajuci Iiniju nisanjenja prerna brzini .i pravou kretanja cilja u najpogodnijem rnomentu vrsi okidanje.

Prrlskom gadanja ciljeva saeekivanjem, vojnik-strelac u pravcu kretanja cilja bira ipogodnu nisansku taeku (sl. 46) i od nje prema cilju odreduje preticanje. Kada cilj naide svojom sredinom na zamisljenu taeku od koje je cenjeno preticanje, vrsi okidanje.

3) GADANJE U USLOVIMA OGRANICENE VIDLJIVOSTI

111. Ako ee bojiste osvetljava, rucnim raketnim bacaeem se nocu gada na isti nacin kao i danju. Daljina dopojedinih objekata {orijentiea), iIi linija gde se ocekuje verovatna pojava ciljeva, mora biti odredena 'U toku dana.

112. Gadanje ruenim raketnirn Ibacaeem moguee je u prvi sumrak, ipril1kom kise, rnagle i u drugirn uslovima ogramicene vidljivosti samo ako se kroz preikil31pa-c prednjeg nisana nazire kontura tenka.

92

..
III
0
=
..
Ilo
0
eo
~
~
"<I'
<0
p::
~
<t!
N
<t!
,...,
Z
<t!
~
<t!
o
<t!
o
H
...:l
~
<t!
E-<
<t!
~
0
~
0
~
o
H
~
<t!
p::
o
;] co .'" . - ...
:t: 93

94

(ImB~!U

'lBfFlpod) E

Im!f1BQ

o o ~

E

"

E

"

o or> ......

'" ......

o ......

o o

'"

o <f>

'"

(:,

""

o ""

o o

""

...... co

cO

<f>

0> r:£ ......

n ('19) OB~n !UPBd

n (1:1) "l">!B.t Bl"l <lm"XIl.

n ('11.) 03l03>!e.I BUTZJg

I~

E

0>

ci

o ......

~

Z ;>

o z u: o

~

CljClj<!J

. 5 ~'2 'E 6!'l 1---i--I-----i----;---7-----'i----\--- 0,,;;

0 .... p.

~

o ~

6

r<0, ......

0> ......

r;y:;J

----~~--~--T_--~--7_--

I~

o ......

o ""

n (HUHii1U 0 0 0 0 0 0

1 >!_e_f1_"_P_0_d_)~_E~ __ ~_~_~_'_~_~_~_~_~_~_.~_;;; __ 1

._ BUlf1BQ

o l!') M

nunsru eu (e>!euzo) eUTfleG

o o M

o l!') .-<

o o

'"

o l!')

'"

g~8 I I I I~-I~

1 gj I I lol~l~

·i ~ ~ ---I-I--I-~-I ~- I ~-

:~~ I lol~_I~I~

~~~ lol~_I~I~_I~

°1~_I~_I~_I~I~ ~ I ~ I ~ I ~ I ~ I ~ ~I ~-I ~-I ~-I ~-I ~

0:> 0:> ....

0:> "'

o o M

o o

'"

nuesju eu (B>!BUZO) lmglBG

o l!') .-<

o o <t<

o o <t<

95

TAKTICKO-TEHNICKI PODACI ZA LANSER I RAKETU

Prllog 4

Duzina RBR u marsevskorn polozaju . Duzina RBR u borbenom polozaju . Duzina rakete sa sklopljenim krilcima . Raspon krilaca rakete .

Masa lansera bez rakete

Masa rakete

Masa pogonskog punjenja Masa rakete u letu. . . Masa eksplozivnog punjenja .

Brzina rakete na ustima cevi lansera pri temperaturi + 15°C. . . . . . . . .

Razantni domet pri poeetnoj brzini od 187 rals i visini temena putanje:

YT 1,8m.

YT = 2m YT = 2,5 m . Probojnost .

96

800mm 1200mm

664mm 198,5mm 1,612 kg 1,570 kg

128 g 1,420 kg 310 g

137 mls

205m 217 m 241m 300mm