BAZE PODATAKA

Pojam podatka i informacije:

Svet koji nas okružuje može se shvatiti kao sistem entiteta. Pod entitetom se podrazumeva objekat
posmatranja, koji se može izdvojiti iz okoline i opisati. Entitet može biti:
- realni objekat (osoba, mašina, dokument...)
- apstraktni koncept (količina, boja, preduzeće, radno mesto...)
- događaj (rođenje, upis, isplata...)
- odnos (predmet-nastavnik, muž-žena...)
Svaki entite ima različita svojstva (obeležja, atribute). Ključno svojstvo (ključ) omogućava
identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Konkretizacija obeležja entiteta su podaci (npr. za svojstvo dužina
konkretizacija bi bila 200 metara).
Podatak koji ima neki značaj za nas predstavlja informaciju.

Organizacija podataka:
Organizacija podataka je logičko predstavljanje i povezivanje podataka.
Informacija je je sastavljena od podataka i konteksta. Kontekst se definiše pomoću niza obeležja koja
pripadaju opisivanom entitetu.
učenik (ime, prezime, razred, škola)
Za opis konkretnog entiteta zapisuju se vrednosti obelžja.
učenik (Saša, Stamenković, III4, gimnazija)

Razlikujemo sledeće nivoe logičkih jedinica podataka:

- polje
- zapis (slog)
- logička datoteka
- baza podataka
Polje je najmanja logička jedinica podataka. Polje ima svoje ime, vrednost i način predstvljanja.
Skup polja koja se odnose na isti entitet naziva se slog ili zapis.
Skup zapisa čini datoteku. Datoteka može biti fizička (kako računarski sistem vidi njene fizičke
karakteristike) i logička (kako je vidi korisnik).
Baza podataka je skup međusobno povezanih datoteka. Rec baza oznacava nesto osnovno. U slucaju
baze podataka to osnovno je informacija pa baza podataka predstavlja osnovu za dobijanje informacija.
Pojam baze podataka:
Postoje dva načina predstavljanja baze podataka:
- logičko predstavljanje (podrazumeva model podataka prilagođen korisnicima i skup operacija
koje je moguće izvesti nad tim podacima)
- fizičko predstavljanje (podrazumeva predstavljanje u binarnom obliku na fizičkom nosiocu za
skladištenje podataka)
Nezavisnost podataka se odnosi na razdvajanje fizičke i logičke strukture podataka u smislu da izmena
jedne ne utiče na drugu strukturu. Baza podataka na osnovu istih fizičkih podataka različitim korisnicima
prikazuje različite odnose između podataka.
Integritet podataka označava zahtev da podaci u bazi podataka budu potpuni, ispravni, zaštićeni i da se
obezbedi njihova tajnost.
Pristup podacima iz baze podataka i njihovo korišćenje omogućeno je programima koji se nazivaju
sistemima za upravljanje bazom podataka (DBMS – data base management system).
U sasatav DBMS-a spadaju:
- jezik za opis podataka (DDL – data definition language), opisuje logičku i fizičku strukturu
podataka
- jezik za manipulaciju podacima (DML – data manipulation language), omogućava izvršavanje
operacija nad bazom podataka i to:
 upis novih podataka
 izmena
 brisanje
 upiti

Princip rada sistema za upravljanje bazom podataka:

zahtevi
korisnik administrator
pravila rada
podaci DML DDL DML

sistem za upravljanje bazom podataka

baza podatka

Postoje četiri logičke strukture baze podataka:

- hijerarhijska
- mrežna
- relaciona
- objektna
 Relacione baze podataka
Relaciona baza podataka sastoji se od relacija. Relacioni pristup zasnovan je na relacionoj matematici.
Relacija se predstavlja u obliku dvodimenzionalne tabele.

0001 Petar IV5 0004 Aca IV5

0002 Marko I1

0003 Jelena III4

UČENIK (lični_broj, ime, odeljenje)
šema relacije

Podatak ispred zagrade je naziv relacije, podaci u zagradi su nazivi atributa, podvučeni podaci su
ključevi za identifikaciju redova.

Normalizacija:
Cilj je da baza podataka nije redundantna (da nema ponavljanja informacija) i da nema anomalija
dodavanja, brisanja i menjanja.

Nastavnik Fakultet Grad

Dragica PMF BG

Pera PMF BG

Danilo FTN NS

? MED NS

Normalizacija se postiže dekompozicijom. Kreće se od relacione šeme koja ne zadovoljava pa se ona

dekomponuje. Dekompozicija mora biti reverzibilna tj. bez gubitka informacija.

NFG (nastavnik, fakultet, grad)

FG (fakultet, grad) NF (nastavnik, fakultet)

Stepen u kome su podaci grupisani u stabilne strukture podataka naziva se normalna forma.
Razlikujemo:
- prvu normalnu formu (odvaja ono što se ponavlja)
- drugu normalnu formu (identifikuje potpune zavisnosti od ključnog podatka)
- treću normalnu formu (da odstrani sve prenosne zavisnosti)
Primer relacione baze u Access-u:
U relacionim bazama podataka podaci se smeštaju u tabele (tables) koje se sastoje od kolona (columns),
koje se u Access-u nazivaju poljima (fields) i redova (rows), koji se nazivaju i slogovima (records).
Različite tabele mogu imati iste kolone (sa istim skupom mogućih podataka) , što se koristi za
uspostavljanje veza (relationships) između dve tabele.
Naredne dve tabele predstavljaju primer tabela iz jedne relacione baze podataka.

Tabela Korisnik
Korisnik
Šif_korisnika Ime Adresa Mesto Pošt_broj Država
Number Character Character Character Character Character
1001Simić Dragutin Šumska 7 Beograd 11000 Srbija
1002Jovanović Dragan Drumska 33 Beograd 11000 Srbija
1003Aleksić Katarina Krunska 105 Valjevo 14000 Srbija
1004Vuković Jovo Podgorica 81000 Crna Gora

Tabela Račun
Račun
Šif_korisnika Šif_računa Tip_računa Datum_otvaranja Saldo
Number Number Character Date Number
1004 1122Tekući račun 13-11-88 80000
1004 3322Štedna knjžica 22-08-94 50000
1003 4422Tekući račun 12-01-94 600000
1003 4433Štedna knjžica 12-01-94 900000
1002 8811Štedna knjžica 01-05-92 100000
1001 9980Štedna knjžica 10-12-89 200000
1001 9987Tekući račun 10-12-89 400000

Tabela Korisnik ima 6 kolona (Šif_korisnika, Ime, Adresa, Mesto, Pošt_broj, Država) i 4 reda
(slogova) podataka.
Tabela Račun ima 5 kolona (Šif_korisnika, Broj_računa, Tip_računa, Datum_otvaranja, Saldo) i 7
redova (slogova) podataka.
Svaka kolona pripada jednom od tri osnovna tipa podataka:
 Broj (Number) – mogu da se smeštaju samo brojevi, uključujući i decimalne brojeve;
 Znak (Character) – mogu da se smeštaju alfanumerički podaci – tekst. U Access-u se ovaj tip
podataka naziva text.
 Datum (Date) – mogu da se smeštaju samo podaci o datumu i vremenu.
Uočimo da obe tabele imaju istu kolonu Šif_korisnika i da se iste vrednosti iz ovih kolona pojavljuju u
obe tabele. Ova veza omogućava da se unesu podaci o dva računa koje je Aleksić Katarina otvorila istog
dana.
Ovakva veza naziva se jedan prema mnogo ili jedan prema više, jer omogućava da jedan red (slog)
(kao što je korisnik 1003, Aleksić Katarina) može da ima više pridruženih slogova – računa.
Uočimo još da u tabeli na strani jedan može da postoji slog (red) bez pridruženog sloga u tabeli na strani
mnogo, dok obrnuto nije moguće. Drugim rečima, možemo uneti podatke o korisniku koji (još) nije
otvorio nijedan račun, dok svaki podatak o računu mora da sadrži i podatke o korisniku kome taj račun
pripada.
Svaka tabela mora da ima specijalnu kolonu koja se naziva Primarni ključ (ili ključno polje) i koja
jedinstveno određuje (identifikuje) red u tabeli. Vrednosti koje se pojavljuju u ključnoj koloni jedne tabele
ne mogu se ponavljati. Na primer, kolona Šif_korisnika (šifra korisnika) je ključ tabele korisnik, dok je
kolona Šif_računa ključ tabele Račun.
U svim aplikacijama baza podataka potrebno je obezbediti način za unos uz izdvajanje podataka iz
tabela. Unos podataka se obavlja preko obrazaca za unos podataka (forms). Izdvajanje podataka (koji
nas zanimaju u nekoj određenoj situaciji) iz tabela postiže se pomoću upita (query) i izveštaja (reports).
POKRETANJE ACCESS-A
Program Access pokrećemo iz Start menija komandom Start/Programs/Microsoft Access ili preko
odgovarajuće ikone na ekranu.

1. Kada se Access pokrene, pojavljuje se Task Pane (dijalog okvir u ranijim verzijama) gde treba
odabrati opciju Blank Database.
2. Kada se pojavi dijalog okvir za ime datoteke baze podataka (File name), unesite Skola.
3. Odredite mesto na disku gde će se snimiti datoteka baze podataka (polje Save in).
4. Najzad pritisnite (mišem) ekranski taster Create.

5. Pojavljuje se prozor programa Access i glavni dijalog okvir baze podataka Skola.
6. Uočite uobičajeni meni na vrhu prozora programa sa glavnim stavkama File, Edit, View, Insert,
Tools, Window, Help.
7. Glavni dijalog okvir ("komandna tabla") u levom delu ima meni sa čije su stavke označene sličicom
i nazivom:
 Tables – Tabele;
 Queries – Upiti;
 Forms – Obraci ili forme za unos podataka;
 Reports – Izveštaji;
 Macros – Makroi;
 Modules – Moduli programskog koda;
koji označavaju objekte baze podataka. Izborom određene stavke omogućava se rad sa određenom
vrstom objekata.
8. Zatvorite program Access.
9. Pokrenite ponovo Access. Sa spiska postojećih datoteka (baza podataka) odaberite datoteku Skola i
otvorite je. U narednim vežbama se podrazumeva da je otvorena datoteka Skola.