УМЕТНОСТ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ

Kikladska umetnost
• Skup ostrva Kikladi
• Njihov naziv vodi poreklo od grčke reči kyklos, odnosno krug
• jer ostrva okružuju ostrvo Delos, najznačajnije svetilište posvedeno bogu Apolonu
4500–4000 B.C.
neolitska figura
mermer
21.5 cm
2600–2400 god pre ne
statua žene
mermer
63 cm
2700–2500 pre ne
ženska glava
mermer
25 cm
svirač harfe
2800–2700 g pre ne
mermer
30 cm
 2300–2200 B.C.
terakota
vaza sa više ponuda
kernos
35.5 cm
Minojska civilizacija
Krit (2000-1500 BCE)
 Minojska civilizacija bronzano doba Krit
(2000-1500 BCE)

Knossos , also known as Labyrinth, or Knossos

Palace, is the largest Bronze Age archaeological
site on Crete and probably the ceremonial and
political centre of the Minoan civilization and
culture

The palace appears as a maze of workrooms,

living spaces, and store rooms close to a
central square. Detailed images of Cretan life
in the late Bronze Age are provided by images
on the walls of this palace

Frescoes are the source of some of the most

striking imagery
"Minotaur," Sculpture by Emil Alzamora
Throne_Room
kraljicina soba
True fresco painting (buon fresco) is the painting of colour pigments on wet lime
plaster without a binding agent and when the paint is absorbed by the plaster it is
fixed and protected from fading. That the Minoans employed such a technique in
their buildings is evidenced by string impressions in the plaster and by the depth of
the paint employed. Fresco secco, which is the application of paint, in particular for
details, onto a dry plaster was also used throughout the palaces as was the use of
low relief in the plaster to give a shallow three dimensional effect
Minoan Snake Goddess from Knossos, Crete.
c. 1600 BCE
Kritski hieroglifi

2000 – 1650 g.p.n.e. - rano bronzano doba – minojska era

do danas nisu dešifrovani

Kritsko linearno pismo

Nastalo je početkom 2000. godine p. n. e. (prvo pismo u Evropi) pod

uticajem egipatske hijeroglifike. Oba pisma koristila su se paralelno.

Linearno A – tzv. minojsko pismo (1650-1450 g. p.n.e.)

Linearno B– tzv. mikensko pismo (1400-1200 g. p.n.e.) - dešifrovano
pečat od zelenog jaspisa sa kritskim hieroglifima
1800 g. pre n.e.
MIKENSKO RAZDOBLJE 1600-1300
MIKENA OKO 2000 G.PRE N.E.
MIKENSKO RAZDOBLJE 1600-1300
MIKENA OKO 2000 G.PRE N.E.

1897. g.
Agamemnonova maska
oko 1550-1500. god pre n.e.
Vase from mycenaean
cemetary at Prosymna,
Argos, grave 2, 15 cent BC
 tipologija

ramena

trbuh
Kasni geometrijski period

oko 730 pre n.e.

orijentalni stil

oko 690 g. pre n.e.

Crnofiguralni stil
Crvenofiguralni stil
4-5 vek pre ne
 pronaos
ulazni trem

naos / cella
glavna prostorija sa kipom

aditon
svetinja nad svetinjama

opistodomos
riznica
plan - horizontalna raščlanjenost
 Stilovi grčke arhitekture
dorski jonski korintski
Red/stil Ključna reč Spomenik Poreklo Opis
Dorski Jednostavnost Partenon Grčko kopno Osnovni red
oko 7. veka p.n.e. Najjasniji
Naglasak na
stabilnosti
Masivan i težak
Jonski Umeren ukras Atena Nike Obala Male Azije i Lagan
Erehteion Egejska ostrva
oko 7. veka p.n.e. Jak bliskoistočni
uticaj
Uzvišen
Svetao i
elegantan
Često - karijatide
Korintski Složen ukras Lizikratov Helenistička Kapitel izmislio
spomenik Grčka zanatlija po imenu
Kallimachos
kraj 5. veka p.n.e. Standardan
kapitel u rimskoj
arhitekturi
Hram Atene Nike

završen oko 420 god pre ne

Propylaea
 Партенпн - трезпр

храм ппсвећен гршкпј бпгиои Атини

(мудрпсти), защтитници града Атине,
изграђен у 5. веку п. н. е. на Акрпппљу.

најзнашајнија сашувана грађевина класишнпг

стила, кпја се сматра врхунцем развпја дпрскпг
стила.

Партенпн је изграђен уместп старијег храма

ппсвећенпг Атини, ппзнатпг ппд називпм Пре-
Партенпн или Старији Партенпн кпји је
унищтен у инвазији Персијанаца из 480. п. н. е

У 6. веку Партенпн је кприщћен

кап хрищћанска црква ппсвећена Бпгпрпдици 28. септембра 1687. гпдине, турскп
кприщћен је кап чамија пкп 1460. гпдине и у тп складищте муниције je
време је имап и минарет. експлпдиралп
Према сашуваним градитељским записима, скулптуре кпјима су биле укращене
метппе датирају из 446-440. п. н. е.

Сматра се да их је исклесап вајар Каламис.

Метппе са истпшне стране, изнад главнпг улаза, приказују Гигантпмахију,

митске битке између бпгпва са Олимпа и Гиганата.

Метппе на западнпј страни ппсвећене су Амазпнпмахији, митскпј бпрби

Атиоана прптв Амазпнки.

Метппе на јужнпј страни Кентаурпмахију, битку Лапита, уз ппмпћ Тезеја,

прптив Кентаура.

Метппе са северне стране Партенпна су лпще пшуване, али се шини да је

оихпва тема била пљашкаое Трпје.
Sve vojne pobede izražavali su kroz:

GIGANTOMAHIJU – borba za očuvanje kosmičkog poretka

KENTAUROMAHIJU – borba za meru . Protiv preterivanja
AMAZONOMAHIJU– borba za društveni poredak (normalno je da muškarci vladaju)
Источни тимпанон
Западни тимпанон
 Erehtejon

Posveden bogovima Atini i Posejdonu

izgrađen između 421 – 406 god pre ne

Fidija
The ancient Olympic Games were
originally a festival, or celebration of
and for Zeus; later, events such as a
footrace, a javelin contest, and
wrestling matches were added.

The Olympic Games were a series of

athletic competitions among
representatives of city-states and
one of the Panhellenic Games of
ancient Greece

212.54 m duzine 30-34 m sirine

Zevsov hram 5. vek pre n.e.
rimska kopija
Delfi
 Delfi

kao naselje javlja se ved u rano bronzano doba,

uporedo sa naseljima kao što je Mikena,

Vrlo rano postali su mesto kulta u

kasnomikenskom periodu, koje je pripadalo
božanstvima Geji i Posejdonu

Grci su Delfe smatrali ne samo

središtem Helade nego i sveta.

Kao svetilište i središte Apolonovog kulta u

antici, prihvata se od 8. veka p. n . e.
 Delfi trezor Sifnosanja
Delfi trezor Atinjana
sa Kikladskih ostrva
6. vek pre n.e.
Pozoriste
Pozoriste u Epidaurusu
 Tolos u Delfima

Tolos u Delfima je svetilište (hram) Atine

Pronije

kružne graĎevine sa valjkastim središtem

(celomom) opasanim kamenim stubovima

IzgraĎen je izmeĎu 400. i 360. p. n. e.

Sastojao se od 20 dorskih stubova
rasporeĎenih u prečniku od 14,76 metara i
10 korintskih stubova na unutrašnjem delu

Sagrađen je od parskog mermera

po nacrtima arhitekta, Teodora Fokidskog iz

Male Azije
Do danas je sačuvana kružna baza tolosa, prečnika 13,5 m i tri stuba, oko
kojih se nalaze još nekoliko fragmenata poreĎanih dorskih stubova, od 20
koliko ih je ukupno prvobitno bilo ugraĎeno.
U unutrašnjosti tolosa, uz zidove kružne osnove prečnika 8,60 m, nalazilo se
10 korintskih stubova od tamnog eleuzinskog krečnjaka.
Hram je spolja bio ukrašen sa dva reljefna friza.
Većeg — na kome su prikazane amazonomahije i kentauromahije
Manjeg — sa junačkim delima Herakla i Tezeja.
7 -6 vek pre ne - 4 vek pre ne
Asklepijevo
svetilište u
Epiduru
 tholos - Thymele

hram kružne osnove

Smatra se da je bio najvažniji deo

Asklepijevog svetilišta

način upotrebe nije sasvim

razjašnjen

abaton (spavaona za bolesne) ili

kao mesto na kome su sveštenici
obedovali

u unutrašnjosti u donjoj zoni postojao je lavirint čija funkcija nije razjašnjena

neki smatraju da su se u sredini nalazile svete zmije

 Grčka skulptura

• Arhajska skulptura • Poznoklasična skulptura, IV vek p.n.e.

– Kouros – izdužene proporcije
– Kore – pojava emocija
– arhajski osmeh – raznoliki stavovi, više akcije
– ženski akt
• Ranoklasična skulptura – strogi stil
– korektna anatomija •Helenizam
– Contrapposto – eklekticizam i konzervativizam, individualizam
– dinamične, dramatične poze, otvorene forme
• Skulptura visoke klasike, V vek p.n.e. – naglašene emocije
– idelana ravnoteža i simetrija – pojava žanra, alegorije
– suzdržane emocije, zatvorene forme – dečja figura
– Fidija – stil “vlažnih draperija” – portret
– Poliklet – kanon idelanih proporcija
Утицај египатске уметнпсти на
рану антишку гршку уметнпст
бип је велики, ппсебнп у
скулптури.

Фигура се у антишкпј гршкпј

уметнпсти пслпбађа – ппстаје
слпбпдна и прирпднија

Тпме је ппсебнп дппринпси

искпрак (кпнтраппст)
Архајски псмех – један пд нашина да се унесе живптнпст у фигуре
 Развој мушке фигуре у античкој Грчкој

Куроси - Статуе мущких фигура

Развпј мущке фигуре у уметнпсти антишке Гршке
 Развој женске фигуре у античкој Грчкој

Коре - Статуе женских фигура

Тканина ппсебнп дппринпси живпсти

Кпра V век пре н.е.

Кпре VII век пре н.е. Статуа Хере
VI век пре н.е.