ENKAPSULACIJA

Transportni sloj je prvi u OSI modelu koji vrsi enkapsulaciju, deli ih u celine koje se
nazivaju segmenti. Svakom segmentu dodaje zaglavlje u koje upisuje port
posaljioca i port primaoca i redni broj segmenta koji se salje itd.Mrezni sloj
preuzima segment i pakuje ih u pakete. Paketima se dodaje novo zaglavlje koje
sadrzi mreznu adresu izvora, mreznu adresu odredista i neke druge kontrolne
podatke. I ovako upakovane podatke salje nizem sloju.Sloj veze podataka
preuzima pakate i pakuje ga u okvir. Okvir osim paketa sadrzi odredisnu i izvorisnu
MAC adresu, identifikator viseg nivoa ciji su podaci upakovani ili duzinu okvira.
Okvir se prosledjuje fizickom sloju.On salje BIT po BIT okvira na komunikacioni
medijum. Na prijemnoj strani preuzima bitove i pakuje ih u okvire, koje zatim
prosledjuje sloju veze.Sloj veze podataka proverava kontrolnu sumu. Ako utvrdi
da je primljen ispravan okvir proverava se odredisna adresa. Ako je odredisna
adresa OK mrezni sloj preuzima paket, proverava da li su u njemu mrezne adrese,
izvlaci se segment i prosledjuje se transportnom sloju.Transportni sloj preuzima
segment, proverava da li je redni broj onaj koji ocekuje i ako jeste vraca odgovor
posaljiocu. Ako nije smesta se u odgovarajuci bafer i ceka se da stignu segmenti
kako bi se sklopila poruka. Kada su segmenti sklopljeni protokoli visih slojeva
mogu procitati podatke.

CSMA/CD
Procedura za otklanjanje kolizije:
1) Nastavi sa slanjem paketa kako bi se mreza zagusila i svi racunari na mrezi
mogli da detektuju da je doslo do kolizije
2) Povecati brojac kolizije za 1
3) Da li je brojac kolizije jednak dozvoljenom maksimumu (16) ako jeste
prekinuti sa pokusavanjima da se frejm posalje i javi visim nivoima da je
slanje neuspesno
4) Uzmi slucajan broj i cekaj toliko milisekundi do sledeceg prenosa
5) Predji na stavku 2) u glavnoj procedur
 iOS
Pristup svicu ili ruteru je moguc:
 Direktno preko konzolnog porta na uredjaj i nije potrebno konfigurisanje
rutera za ovaj pristup.
 Telnet preko mreze – za ovaj pristup potrebna je mrezna konekcija, mrezna
konfiguracija na oba kraja i telnet lozinka konfigurisana na ruter
 Modemski nacin
Kod direktnog pristupa svicu ili ruteru preko konzolnog porta svica ili rutera
omogucava se povezivanje terminala ili direktno povezivanje racunara sa
simulatorskim softverom.
Na ruteru nisu potrebne nikakve IP adrese ni bilo kakva podesavanja.
Upotrebljava se ROLL OVER kabl. Ako ruter nema sacuvanu konfiguraciju pojavice
se odredjen tekst na ekranu. Odgovaramo sa YES ulazimo SETUP MOD. Za izlazak
iz SETUP moda koristimo CTRL+C.Ako ruter ima sacuvanu konfiguraciju nakon
njegovog podizanja umesto poruke pojavljuje se odziv na ekranu
„ROUTER>”.Brisanje prothodnog konf. I restartovanje rutera vrsi se na sledeci
nacin ROUTER>ENABLE, sifra je cisco ili class.
ROUTER#CRASE STARTUP-CONFIG

Eternet
Maksimalna duzina polja za podatke je 1500, a minimalna je 64 bajta. Da bi se
razlikovao Eternet okvic od slucajnih podataka kojim mogu da postupaju po
racunarskoj mrezi. Ako su podaci iz gornjih slojeva koji se enkapsuliraju u okvir
kraci od ove duzine vrsi se dopuna do minimalnih 64. Okvir se zavrsava sa CRC-32
kodom za detekciju eventualnih gresaka na komunikacionom kanalu.
Originalni eternet sistem radi na 10Mb/s i postoje 4 vrste medijuma za prenos
signala definisanih eternet standardom:
 10BASE5
 10BASE2
 10BASE-T
  10BASE-F
Dopuna postojeceg standarda gde je brzina povecana sa 10 na 100 Mb-s
predstavlja brzinu etherneta sa oznakom 802.3u
 100BASE –T4 – UTP kabl trece kategorije do 100m
 100BASE-TX – UTP kablpete kategorije do 100m
 100BASE FX - opticki kabl rastojanja do 2000m
Gigabajtni Eternet oznacen je 802.3z. Po ovom standardu gigabajtni eternet se
sastoji od samo 2 povezana racunara. Ako se povezuje vise preko svica jedan
racunar predstavlja jedan domen kolizije tako da nije moguce sudaranje
podataka. Standardizovan je Eternet sa brzinom 10GB/s sa oznakom 802.3oe

WAN
Za razliku od LAN mreze WAN predstavlja racunarsku mrezu koja nije prostorno
ogranicena tj. obuhvata siru regiju.Pod sirom regijom se podrazumevaju mreze
ciju komunikacioni kanal (LINK) prelaze gradske regionalne ili nacionalnu
granicu.Wan se moze definisati i administrativnim ogranicenjima. Mreze ciji svi
linkovi i uredjaji ne pripadaju istom administrativnom domenu moze se smatrati
WAN mrezom. Linkove, tehnologije, protokole kojima se uspostavlja WAN veza
vesto omogucavaju internet servis provajderi. WAN mreze uspostavljaju veze
izmedju udaljenih LAN mreza ili drugih tipova mreza kako bi korisnici jedne mreze
mogli da komuniciraju sa korisnicima druge mreze ili da koriste resurse na
udaljenim lokacijama.Za povezivanje koriste usluge telekomunikacionih
organizacija.Neke od tehnika za povezivanje LAN-ova su E1(T1), E3(T3), ATM,
ISDN, ADSL

NAT
Prevodjenje adresa je neophodan proces za omogucavanje komunikacije racunara
iz priv. mreza sa racunarima na internetu. Prevodilac mrezne adrese (NAT) je
uredjaj koji je najcesce podrazumevani mrezni prolaz u privatnij mrezi a poseduje
jednu ili vise javnih adresa putem kojih se vrsi razmena podatka sa racunarske
mreze na internetu.
PROCES PREVODJENJA
Kod prevodjenja mreznih adresa prevodioc zamenjuje javnu adresu adresom
clana u privatnoj mrezi ili obrnuto. Ukoliko clan iz private mreze salje paket clanu
javne mreze, prevodilac ce izvorisnu adresu paketa zameniti odgovarajucom
javnom lokalnom adresom. Nakon dobijanja odgovora na poslati paket prevodilac
odredisnu adresu paketa zamenjuje pocetkom clana private mreze koji je poslao
zahtev.U slucaju da komunik. inicira clan javne mreze izvrsava se isti proces ali
obrunutim redosledom. U odredjenim slucajima se I pored adrese zamenjuje I
izvorisni onosno odredisni portovi paketa. Osnova rada prevodioca mreznih
adresa jeste posedovanje najmanje jednog mreznog interfejsa u 2 ili vise
racunarskih mreza. Prevodioci raspolazu jednom ili vise adresa spoljasnje mreze
koje koriste za potrebe komunikacije clanova lokalne mreze sa clanovima
spoljasnje mreze.
Kod direktnog prevodjenja mreznih adresa vrsi se zamena private adrese
posaljioca odgovarajucom javnom adresom. Nakon zamene izvorisne adrese
prevodilac salje paket kroz odgovarajuci interfejs na javnoj mrezi. Sa druge strane
pri prijemu paketa adresiranih na javnu adresu prevodilac tu adresu zamenjuje
privatnom adresom te paket prosledjuje u privatnu mrezu. Kod direktnog
prevodjenja mreznih adresa nije znacajno ko je inicirao komunikaciju.
Jedan od glavnih nedostataka direktnog prevodjenja jeste problem sa istim
brojem javnih adresa u odnosu na broj racunara u privatnoj mrezi. Iz tog razloga
kada je broj dostupnih javnih adresa manji od broja racunara privatne mreze
koristi se prevodjenje adresa putem portova. To podrazumeva posedovanje jedne
ili nekoliko javih adresa od strane prevodioca. Prevodilac zahteva dobijene od
priv. mreze vezuje za jedan od slobodnih portova javne adrese. Na taj nacin se
privatna adresa i izvorisni port zamenjuje jednom adresom i nekim od njoj
slobodnih portova. Zbog toga ovim putem nije moguca komunikacija koja se
indicira od strane racunara iz javne mreze.

Rutiranje I protokoli rutiranja

Rutiranje jeste odredjivanje rute kojom ce podaci putovati do osnovnog
odredista(sloj veze). Pakete iz jedne mreze u drugu preusmeravaju ruteri. To su
uredjaji koji imaju ulogu mreznog prolaza. Proces u kojima ruteri preusmeravaju
pakete ka posebnim mestima ili konacnom odredistu naziva se rutiranje. Nakon
prijema paketa na odredjenom mreznom interfejsu ruter vrsi raspakivanje do
sloja mreze I uzima parametre iz zaglavlja paketa. Za odredjivanje rute paketa
najvazniji parametar zaglavlja je odredisna adresa koja se uporedjuje sa zapisima
iz tabele rutiranja.
Tabela rutiranja cini osnovu rada rutera i samog procesa rutiranja. U tabeli
rutiranja nalaze se informacije na osnovu kojih ruter odredjuje kuda treba poslati
odredjeni paket. Osnovna informacija jeste do koje se odredisne adrese moze
doci prosledjivanjem paketa odredjenom mreznom prolazu. Za svaki od primljenih
paketa ruter njegovu odredisnu adresu uporedjuje sa ovim zapisima tabele
rutiranja trazeci mrezu kojoj odredisna adresa peketa pripada.U slucaju da ne
postoji posebno defininisana odredisna mreza paket se prosledjuje
podrazumevanom odredjisnom prolazu (ukoliko je def.) U slucaju da je u tabeli
rutera defunisano vise mreza kojima odredisna adresa pripada koristice se mrezni
prolaz one mreze kod koje je vece poklapanje pocetnih bitova adrese.
Ukoliko se kod visestrukih ruta javi identicno poklapanje pocetnih bitova odnosno
za jednu odr. Mrezu postoji vise mreznih prolaza izbor se vrsi u zavisnosti od
metrike odnosno prioriteta putanje.Postojanje visestrukih mrezni prolaza na istoj
adr. Mrezi sa istom metrikom najcesce ukazuje na bolaniranje opterecenja
naizmenicnim koriscenjem dustupnih ruta.
Metrika rute odredjuje prioritet rute u odnosu na ostale definisane rute kojima se
moze stici do odredista. Njena vrednost se moze zadati staticki od strane
administratora, a moze se i dinamicki izracunati koriscenjem razlicitih parametara
komunik. kanala: broj skokova- broj rutera koji posreduje u komunikaciji ,
popusna moc , opterecenost, kasnjenje i sl.
Dinamicko odredjivanje metrike rute vrse protokoli za dinamicko rutiranje, a
administraor moze da zada formule u koje ce se ukljuciti pomenuti parametri u
zavisnosti od konkretne situacije.
Formiranje isprane tablee rutranja jedan je od glavnih zadataka kod
uspostavljanja rutiranja u rac.mrezama. Zapisi u tabeli rutiranja se dodaju na 3
osnovna nacina.
 Direktnim povezivanjem rutera sa odredjenom rac. Mrezom
  Staticnim dodavanjem ruta od strane administratora
 Dinamicki utvrdjivanje mogucih ruta koriscenjem ruta za dinamicko
rutiranje.

Direktno povezivanje rutera sa mrezom podrazumeva fizicko povezivanje

mreznog interfesa I njegovo adresiranjena mreznom sloju. Vecina savremenih
rutera I mreznih os nekon opisanih koraka automatski dodaje odgovarajuci opis u
tabelu rutiranja, a isporuka paketa adresiranih na clanove tih mreza vrsi se
direktno.
Staticko rutiranje podrazumeva rucni unos zapisa tabele rutiranja od strane
admina mreze. Ovakav pristup je efikasniji kod manjih I jednostavnijih mreza gde
nema potrebe za velikim brojem ruta I njihovim cestim izmenama. Takodje
staticky unite rute je tesko zaobici sto ih cini pogodnim sa bezbedonostnog
aspekta. S druge strane staticko definisane tabele rutiranje je najefikasnije kod
slozenih mreza koje imaju veliki broj mogucih ruta I kod kojih se rute cesto
menjaju.
Dinamicko rutiranje. Postoji vise protokola za dinamicko rutiranje ali njihova
osnovna uloga: razmena informacije izmedju rutera u cilju formiranja tabele
rutiranja na onovu kojih ce se podaci izmedju razlicitih mreza prosledjivati
koriscenjem optimalnih ruta. Za koriscenje dinamickog rutiranja sa administratora
se ocekuje da na ruterima ukljuci odgovarajuci protocol I zada parameter
njegovog koriscenjea.